Bogoslovlje

Srpska slava ili krsno ime

Po recima sv. apostola Pavla, hriscanska porodica je mala crkva. I kao sto je svaki
hriscanski hram posvecen jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zastitnika, tako se i srpske
porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se, kao svome molitveniku pred
Gospodom, obracaju i koga, kao zastitnika porodice, postuju i redovno, s kolena na koleno,
sa oca na sina, svake godine slave.
Krsno ime - slava, divan je izraz pravoslavne vere. Slava je narocito obelezje srpskog
naroda, jer se proslavlja samo medju Srbima.

Za svoje zastitnike i molitvenike pred Bogom, nasi preci uzimali su Presvetu Bogorodicu
ili hriscanskog svetitelja na ciji su se dan krstili - tojest, primili hriscanstvo.
Kako su nasi preci postovali i slavili slavu
Proslavljanje krsnog imena kod nasih predaka postalo je jedan od najglavnijih izraza
njihove pravoslavne vere. Svoje svetitelje oni su postovali i slavili njihovu uspomenu ma u
kakvim se teskim prilikama nalazili.

Domacin se starao preko cele godine kako ce proslaviti krsno ime. A kad bude uoci krsnog
imena, on bi pozivao svoje prijatelje.

Treba istaci da toga dana kuce svecara nisu bile samo gostoljubivi domovi, spremni za
goscenje prijatelja i rodjaka nego su postajale domovi molitve, pretvarale se u crkve Bozije.
Kraj zapaljene vostanice i prisluzenog kandila pred ikonom svoga svetitelja, pored slavskog
kolaca i koljiva, okadjeni miomirisom tamjana, utvrdjivali su se nasi stari u svojoj veri.
Ugledajuci se na zastitnika svoga doma - svetitelja ciju su uspomenu slavili - nasi stari su
polazili njegovim primerom, cineci dobra dela. Njihov dom je toga dana bio otvoren za
putnike namernike. Siromasni i nevoljni bili su potpomagani vec prema mogucnostima
domacina. Slavilo se kako se moglo ali nije bilo takvih, koji, ma koliko siromasni bili, ne bi
svoju slavu obelezili. Srpski vojnici slavili su svoje slave u vlaznim rovovima, usred ljutih
borbi. U smrtonosnoj ratnoj huci, pod treskom bombi i iza bodljikavih zica u neprijateljskim
logorima, Srbi su se uvek secali svoje slave.
Danas ne slaviti slavu, to je nezahvalnost prema Bogu, prema svetitelju, zastitniku doma;
to je nezahvalnost i nemar prema amanetu nasih predaka. Nezahvalnost je kao ostrica
maca. Katkad sece i glavu svoga kovaca.
Sta je potrebno da se pripremi za proslavljanje slave - krsnog imena. Za slavu je potrebno
osvetiti vodicu u svome domu i pripremiti slavski kolac (od psenicnog brasna), slavsku
svecu, zito (koljivo), crveno vino, tamnjan i prisluziti kandilo.
Pre slave, u domu svecara, obavlja se vodoosvecenje. Svestenik dolazi i osvecuje vodu -

sveti slavsku vodicu.

Na dan slave, svestenik u crkvi ili domu blagosilja koljivo i slavski kolac, koji unakrst
presece i vinom prelije.

U bogosluzenjima Pravoslavne crkve sve ima uzviseni smisao i znacaj pa je tako i kod
slavskog obreda.
SLAVSKI KOLAC predstavlja zrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda naseg
Isusa Hrista, krstoobrazno presecanje slavskog kolaca predstavlja Hristovo stradanje za
nas. Prelivanje vinom presecenog kolaca znaci da smo Hristovom krvlju ocisceni od
grehova svojih.
SLAVSKA SVECA, koja treba da je od cistog pcelinjeg voska, takodje oznacava zrtvu,
najcistiju i najneviniju. Kao sto pcele prave med, skupljajuci sladak mirisni sok sa raznih
cistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svecara i njegove porodice treba da potice iz cistog
srca i neukaljane mirisne duse.

Slavskom svecom izrazava se svecanost praznika i radost domacina. Izrazava se jos i to da

su svecar i njegova porodica sinovi Svetlosti a ne sinovi mraka. Jer, kao sto svetlost svece
razgoni mrak, tako i svetlost Hristove bozanske nauke razgoni tamu neznabozacku.
SLAVSKO ZITO - KOLJIVO se sprema kao zrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske
plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo kao i za uspomenu na one koji su u veri ziveli i
za veru zivote svoje dali.

Slavski obredi i obicaji vrse se za zive - za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje. Tom
prilikom hriscanin se molitveno seca svojih umrlih predaka i srodnika koji su u svoje vreme
istog svetitelja, zastitnika njihovog doma, slavili.
Treba narocito naglasiti da se koljivo ne sprema za pokoj duse svetitelja koji se slavi, kao
sto neki pogresno misle. Slavsko koljivo se sprema za sve slave, i za sv. Arhangela Mihaila,
sv. Iliju i dr. Svi su svetitelji zivi i nalaze se pred Gospodom kao nasi zastupnici i
molitvenici.
Secer, koji se mesa sa psenicom, oznacava blazen zivot pravednih hriscana posle smrti.
Ulje koje se u kandilu prisluzuje takodje predstavlja zrtvu Bogu.
Tamnjan, odnosno kadjenje, oznacava nasu molitvu, koja treba da potice iz cistog srca,
kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao sto je nama blag i prijatan miris tamnjana kojim
se kadimo.

Kakvih ima slava?

PORODICNA SLAVA je proslava onog hriscanskog svetitelja, na ciji su dan nasi preci
2

primili hriscanstvo i koga su izabrali za svoga zastitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se
prenosi sa oca na sina i gotovo se nikad ne menja. Cak ako jedna porodica izumre, oni
hriscani koji naslede njihovu imovinu, u vecini slucajeva smatraju za svoju duznost da,
pored svoje slave, prime i njihovu. Otuda ima porodica koje slave vise slava. Zena, ako
ostane udovica, zadrzava slavu svoga muza.
CRKVENE SLAVE su proslavljanje svetitelja kome je hram posvecen.
SEOSKE ILI GRADSKE SLAVE su proslavljanje onog svetitelja koga su, za svoga
zastitnika, izabrala pojdina sela i gradovi ili kome su se, u nevolji, zavetovali zitelji toga
mesta pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srecno otklanjanje bede i nevolje. Toga
dana, ide se kroz polja ili glavnim gradskim ulicama, sa litijom i prinose se Bogu i svetitelju
molitve za dobro i srecu toga mesta i svih njegovih zitelja.

Zastitnik srpske skole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop, sveti Sava. Sveti Sava se
proslavlja u srpskim skolama kao skolska slava.
I pojedina srpska drustva, poslovna udruzenja - esnafi, treba da imaju svoju slavu, svoga
svetitelja zastitnika. Poznato je da je u doba Nemanjica, sveti apostol i prvomucenik Stefan
bio zastitnik srpske drzave. Zato svi srpski vladari, pocev od Stefana Nemanje, nose i ime
Stefan uz svoje: Stefan Uros, Stefan Milutin, Stefan Dusan.

Vodoosvecenje
Na nekoliko dana pre slave, svecar treba da se javi svome zastitniku i da ga pozove da u
njegovom domu osveti vodicu.
Za osvecenje vodice treba da spremi: svecu, ciniju sa vodom, bosiljak, malo tamnjana,
kadionicu i listu imena svih clanova porodice, da bi ih svestenik, u molitvi za njihovo
zdravlje, spomenuo. Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom, ili u njenoj blizini, ali
uvek tako da svestenik, za vreme molitve, bude okrenut prema ikoni.

Slavska ikona treba da je na najlepsem mestu u sobi, na istocnoj strani.

Pred ikonom treba da gori kandilo.
Posto je krstom osvetio vodu, svestenik njime blagosilja ljude i dom. Svi prisutni, pobozno
se prekrstivsi, celivaju sveti krst a svestenik svakoga pokropi osvecenom vodicom.
UOCI SLAVE domacica treba da osvecenom vodicom zamesi slavski kolac i skuva psenicu
za koljivo.

Domacin treba da nabavi slavsku svecu, tamnjan, crveno vino i ulje. Preporucuje se da
sama domacica, ili ko od domacih, umesi slavski kolac, kao zahvalnost Bogu i svetitelju za
zivot i zdravlje, ali ako kolac sprema neko van kuce, kolac treba da bude pokropljen

osvecenom vodicom kad se unosi u kucu.

Uvece domacin, sa svim clanovima porodice, staje pred slavsku ikonu, prisluzuje svetitelju
kandilo i svi se mole Bogu i svetitelju za srecu, zdravlje i svako dobro. Domacin treba da
okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kuci. On, ili ko mladji, neka ocita Molitvu Gospodnju
- Ocenas, Bogorodice Djevo... Ako znaju, neka otpevaju tropar svetitelju i ocitaju molitvu
njemu posvecenu. Molitva mora da bude iskrena i iz cista srca, jer ce samo tako biti
uslisena.
NA DAN SLAVE domacin zapali kandilo pred ikonom svetitelja pa jos sa kojim clanom
porodice odlazi u crkvu.

Ako se secenje slavskog kolaca obavlja u crkvi, a ne u domu, treba odneti slavski kolac,
koljivo i crveno vino a u crkvi nabaviti svecu. Ako je moguce, domacin treba da nosi kolac i
sve ostalo i da sa sobom povede decu i da ona ucestvuju u ovom molitvenom cinu da bi se u
njihove duse dublje urezale uspomene na ove dane i nase lepe obicaje.
Svestenik blagosilja slavski kolac, koljivo i vino, moleci Boga da primi prinesenu zrtvu u
spomen svetitelja koji se slavi. Onda uzima kolac, sece ga sa donje strane unakrst i zatim ga
sa svecarom okrece pevajuci ove tri pesme:
Sveti mucenici, posto ste hrabro stradali i uvencali se,
molite se Gospodu da se smiluje na duse nase.
Slava Tebi, Hriste Boze, pohvalo Apostola, radovanje Mucenika,
cija je propoved Trojica Jednosusna.
Isaije, likuj, Djeva zace i rodi sina, Emanuila, Bogocoveka;
Istok mu je ime; velicajuci Njega, mi proslavljamo Djevu.

Zatim prelome kolac na pola, i drzeci svako svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeci kolac,
svestenik govori: Hristos posredje nas - Hristos medju nama. Svecar ljubi slavski kolac i
odgovara: I jest i budet - I jeste i bice. Ovo se cini tri puta.

Kada domacin donese kolac kuci, tada zapali svecu, okadi svecu, ikonu i sve goste i onda
se svi zajedno pomole Bogu i svome svetitelju kao sto su i uoci slave radili. Posle molitve
cestitaju slavu jedni drugima i ljube se.

Ako se kolac sece u kuci, postupak je sledeci:

Sto sa slavskom svecom treba namestiti pred slavskom ikonom. Na stolu, malo napred,
stoji slavska sveca, s leve strane postavi se slavski kolac, sa desne koljivo; u sredini casa sa
crvenim vinom; uz kolac, noz, tamnjan, kadionica i loista sa imenima clanova porodice.

Obred osvecenja je isti kao u crkvi.

Ako postoje mogucnosti, moze se pripremiti i slavski rucak, da se ugoste rodjaci, prijatelji i
susedi. Za vreme rucka, obicno se nazdravlja. Uvek se mora paziti na umerenost, jer to nije
nikakva gozba nego srpska slava. Znajte: slava se ne sastoji u jelu i picu nego u dobrom
hriscanskom zivotu, u misli na Boga, u secanju i ugledanju na zivot svetitelja i vrsenju
dobrih dela.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama covek nalazio: u sreci i nesreci, u
radosti i u zalosti. Treba razlikovati bitno od nebitnog - odvojiti proslavljanje svetitelja od
gozbe, slavu od veselja.

Mrsna ili posna slava

Ako je dan slavljenja mrsan, jela na dan slave su mrsna; ako je dan slavljenja postan, jela
na dan slave su posna. Posto je slava verski praznik, obavezno je drzanje verskih propisa.
Svako samovoljno krsenje verskih (crkvenih) propisa je greh.
priredio: protojerej Sava Popovic,
paroh crkve Sv. Marka u Beogradu

Copyright 1998 by
Serbian Orthodox Diocese of Canada
Sugestije mozete slati na:

vladika@istocnik.com

O SLAVI I ZNAAJ SLAVE

Slavljenje krsne slave je ostala jedina,
neprekinuta tradicija kod Srba od vremena
pokrtavanja do danas. Mnogo je tota
promenjeno u narodnom ivotu i obiajima, ali se
slava sauvala kao najvea svetinja naeg
naroda Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima
svoje istorije, ali isto tako i u toku petvekovnog
robovanja pod Turcima Slavljena je slava u vreme
i nevreme u ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u
alosti i radosti, u bedi i siromatvu isto kao u
bogatstvu i izobilju. Nai vojnici su u jeku
najzeih bitaka u rovu lomili bajati vojniki hleb
(tajin) pevali tropar svoje slave, palili komadi
votanice koji su od kue poneli, molili se Bogu za
pomo i srenije dane. Posle Prvog svetskog rata
u vreme nevidene bezbonike i antiverske
propagande, Srbi se nisu odricali svoje slave i,
slobodno se moe rei, da je krsna slava
sauvala pravoslavnu veru i tradiciju u naem
narodu.
Kada jedan dom, jedna porodica, poinje da slavi
krsnu Slavu
Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na
koleno, sa oca na sina, tako, da se danas moe
lako zakljuiti koje su porodice sa istim
prezimenima od jednog pretka, samo po tome
koju slavu slave. Ukoliko slave istu slavu onda su
od istog pretka, ali su se tokom vremena i
raseljavanja udaljile jedne od drugih, i postale
nepoznate.
Kada otac predaje slavu sinovima?
Ukoliko sinovi ive sa ocem u jednoj kuci, onda
svi zajedno slave slavu. Meutim, kada neko od
sinova zasnuje svoju porodicu, oeni se i ne zivi
vie sa ocem, on treba odmah da pone da u
svom domu slavi krsnu slavu. Sasvim je
pogreno, to pojedini danas, ne slave,
izgovarajui se: iv mi je otac i on slavi. Znai,
im neko ivi zasebno i ima svoju porodicu, duan
je da slavi svoju slavu, jer je slava zatitnik
domaeg ognjita i pomonik u svakom radu,
6

veliki Boiji blagoslov i zatitnik svih ukucana,

naroito dece.
Pripreme za slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se
slavi, poinju pripreme, kako bi se slava to
sveanije i dostojnije doekala. Kua se
rasprema, isti i sreuje. Ukuanima, deci
naroito, kupuje se poneto novo, od odela, da to
"ponove" na dan slave. U kui vlada sveana
atmosfera i vedro duhovno raspoloenje i radost u
icekivanju slave.
Sveenje vodice
Po drevnoj i ustaljenoj praksi nae crkve, u vreme
pred slavu svetenik osveuje vodicu u domovima
koji slave. Za osveenje vodice domaica
pripremi sledee: jednu posudu (iniju) sa vodom,
buket bosiljka, manju sveicu, kadionicu sa arom
ili briketom, tamjana i spisak ukuana u kui. Sve
se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona,
koja je na istonom zidu sobe. Poeljno je da na
obredu osveenja vodice budu svi ukuani sa
domainom. Zato svetenik, bar na dan ranije,
"zakazuje" vodicu, to jest, najavljuje domainu u
koje vreme tano dolazi, kako bi svi bili na okupu i
molitvi. U selu se obino zna kad e u taj kraj
naii svetenik, pa se vodica ne "zakazuje". Kad
se vodica osveti, svi ukuani se malo napiju ove
osveene vodice, a od ostatka se mesi slavski
kola. Ukoliko se vodica sveti na dan slave,
zajedno sa rezanjem kolaa, poto se ukuani po
malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu
voku, ili cvee u kui.

Zato se osveuje vodica u domovima za slavu i

vaskrs

Pored zajednikih molitava i bogosluenja, koji se

obavljaju u hramu, crkva je odredila da se dva
puta u godini odravaju obredi i molitve u
7

domovima vernika, za duhovni napredak svakoga

doma. A to je sve vezano za dva velika i
najsveanija dana za slavu i Vaskrs. Osveenjem
vodice i kropljenjem doma, blagodat Boija i sveti
Duh ulaze u taj dom i njegove itelje, i on im daje
blagoslov i duhovnu snagu u njihovom
sveukupnom ivotu i radu. Molitva se prinosi za
napredak svih celjadi u kui, i za pokoj dua
umrlih srodnika

Pozivanje na slavu

U nekim naim krajevima, gosti se na poseban

nain pozivaju na slavu. Domain ili neko od
mladih, ode u kuu onoga koga eli pozvati, ili
koga godinama poziva, i uz prigodan razgovor,
pozove prijatelja na slavu. Negde se uoi slave, u
kue koje se pozivaju, alje lepinja ili manji hleb
koji se pee za slavu, i na taj nain gosti se
pozivaju na slavu. Negde se, opet kae: "na slavu
se ne zove". Ispravno je i jedno i drugo, ali dobro
je, na nekoliko dana pred slavu, potsetiti svoje
prijatelje i zvanice, i u znak panje i potovanja
pozvati ih na slavu. To se danas moe uiniti i
telefonom, mada je prikladnije i utivije to uiniti
lino i neposredno.

Pozdravljanje i doek gostiju

Domain goste doekuje pred kuom ili na pragu

svog doma. Najsveanije obuen, i svecarski
raspoloen, on goste doekuje reima: Dobro
doli! Gosti etitaju slavu reima: Srena slava
domaine, tebi i tvom domu, tvojim ukuanima na
8

mnogo godina u zdravlju i veselju. Domain

odgovara: Hvala, dobro doli, i vama neka Bog i
... (kae ime slave) pomognu da dosta godina
dolazite, i da slavimo u zdravlju i veselju. Gosti
ulaze u kuu, i po staretvu sedaju za sto gde se
obavlja slavski ruak, ili u neku drugu prostoriju
gde sede do poetka ruka.

Slavska trpeza

Pored nabrojanoga to ini slavu: slavski kola,

slavsko ito, svea i vino, po naem narodnom
obiaju domain priprema slavski ruak koji se
obavlja na dan slave. U nekim krajevima se
priprema i veera uoi slave, na koju dolaze gosti,
i to se zove naveerje praznika. Negde se slavi i
drugi, pa ak, i trei dan slave. Odsustvo
veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro
iskljuivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domain,
niti gosti znaju o pravom smislu i sutini slave, pa
ak nita ni o svetitelju koji se slavi. Poto se to
pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromanije
porodice danas nisu u stanju da finansijski izdre
toliki troak. Podvlaimo ponovo ovde, da je slava
pre svega duhovni dogaaj i doivljaj uz ono to
je neophodno za sam obred rezanja kolaa, a sve
ostalo je stvar volje i mogunosti svake porodice.

Posne slave

Ovde valja upozoriti na jo jedan poguban i tetan

obiaj, koji se polako iz neupuenosti u nekim
naim krajevima, uvlai u na narod. Naime, kada
neka slava padne uz post, ili u sredu ili petak,
9

naprimer Nikoljdan, koji je uvek u Boinom

postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li
porodica iz nekih razloga ne posti taj post.
Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni
greh ako je post. Bolje je ne slaviti, nego praviti
javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da
mrse na veliki praznik u vreme kada crkva
nareuje post. Kad slava padne u sredu ili petak,
a nije post, gozba i mrsni slavski ruak moe se
odloziti za naredni dan. Pogreno je, kako to neki
ine, na dan slave kada je post, "prikazati" na
trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i
sluiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje, i
nije dostojno hrianina, Srbina i pravoslavca,
pogovo kada se zna da se moe ak lepe i
jeftinije pripremiti ruak od ribe i posne hrane.
Postoji, ak i kuvar sa receptima za pripremanje
posnih jela, koga bi trebalo da koriste domaice
koje pripremaju posnu slavu.

Crkvena slava

Pored svetitelja i slave koju slavi svaka porodica,

zajednika slava svih parohijana i vernika koji
pripadaju odredenom hramu u mestu u kome
ive, jeste hramovna slava te crkve. Svaki hram je
posveen nekom svetitelju, ili prazniku, i on na taj
dan slavi svoju hramovnu slavu. Poto je hram
najvea svetinja u jednom mestu i zajedniki
duhovni dom i ognjite svih metana, poeljno je
da svi uzmu uea u toj slavi. Veliki je greh ne
otii toga dana svojoj crkvi, pogotovo ako za to
nema opravdanog razloga.

10

Domain crkvene slave

Na dan hramovne slave slui se sveta liturgija,

zvone sva zvona, oko crkve se nose barjai (litije)
ikone i drugi sveti predmeti, i posle trokratnog
ophoda see se slavski kola. Hramovna slava,
takoe, ima svog domaina To je jedan od
metana, a moe i vie njih, koji se dobrovoljno
jave. On pripremi kola i ito, sveu i vino i ako je
u mogunosti i slavski ruak, na koga poziva sve
prisutne toga dana u crkvi. Ako on nije sam u
mogunosti da snosi sve trokove slave, u
pripremanju ruka uestvuje delom i crkva.
Na seenju slavskog kolaa u crkvi, pominje se
njegovo ime i imena njegovih srodnika i ukuana.
On taj dan, kao i u kui na dan slave, dvori slavu i
slui goste. Pred rezanje slavskog kolaa,
svetenik pita, ko se javlja za domaina za
narednu slavu. Onome koji se javi, domain
predaje jednu etvrtinu slavskog kolaa, koju ovaj
nosi kui i deli sa svojim ukuanima

Znaajnije slave kod Srba jesu:

11

Sveti Ignjatije

2.januar

Stevandan

9.januar

Jovandan

20.januar

Sveti Sava

27.januar

Spasovdan

pokret. datum

urevdan

6. maj

Markovdan

8. maj

Vidovdan

28.jun

Ivanjdan

7.jul

Petrovdan

12. jul

Sveti Ilija

2. avgust

Tomindan

19. oktobar

Sveta Petka

27. oktobar

Luindan

31. oktobar

Mitrovdan

8. novembar

uric

16. novembar

Aranelovdan

21. novembar

Sveti Alimpije

9. decembar

Sveti Nikola

19. decembar

Mioljdan i druge slave koje Srbi slave.

12