PSIHOLOGIJA, 2007, Vol.

40 (2), 309-328

UDC 159.942.6.072-057.874

NASILJE U OSNOVNIM KOLAMA U SRBIJI - OBLICI I

UESTALOST1

Dragan Popadi2
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Dijana Plut
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Istraivanje sprovedeno pomou upitnika na 26,628 uenika od 3. do 8.

razreda u 50 osnovnih kola irom Srbije u prolee 2006. godine pokazalo je
da je u periodu od tri meseca 65.3% uenika, sudei po njihovim izjavama, doivelo neki oblik vrnjakog nasilja (procenti se zavisno od kole kreu od 48%
do 80%). Ako se analiziraju sluajevi ponovljenog nasilja, onda se 20.7% uenika moglo klasifikovati u rtve, 3.8% u nasilnike i 3.6% u rtve/nasilnike. Na
nasilje odraslih alilo se 35.7% uenika, a 42% uenika bili su svedoci verbalne agresivnosti uenika prema nastavnicima. Najei oblici vrnjakog nasilja bili su vreanje (45.6%) i spletkarenje (32.6%). Deaci su se neto ee od
devojica izjanjavali kao nasilnici i neto ee su bili izloeni nasilju vrnjaka i odraslih. Stariji uenici su ee bili nasilni i ee su se alili na nasilje
odraslih, dok su uzrasne razlike u izloenosti nasilju bile minimalne.
Kljune rei: kolsko nasilje, siledijstvo, osnovna kola

Istraivanje je realizovano u okviru projekta Moja kola kola bez nasilja koji je pokrenuo
UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije. Ujedno, tekst je deo rada
na projektu Psiholoki problemi u kontekstu drutvenih promena finansiranog od strane Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije (br. 149018D).
2
Adresa autora dpopadic@f.bg.ac.yu

Dragan Popadi i Dijana Plut

UVODNA RAZMATRANJA
Odreenje nasilja
Po svemu sudei, nasilje u kolama je endemska pojava, poznata svakome ko
se kolovao. Ispoljavajui se u veoma raznovrsnim oblicima i intenzitetima, ono
obino postane socijalno vidljivo tek kada pojedinani incidenti zadobiju medijsku
panju.
Pod nasiljem emo podrazumevati neopravdano nanoenje tete drugome. Ponaanje kojim se nanosi teta moe biti verbalno i neverbalno, i moe se sastojati u
fizikom povreivanju, nanoenju materijalne tete, ili psiholokom povreivanju
kao to je zastraivanje, sramoenje, socijalna izolacija i slino. Neopravdanost se
sastoji u nelegitimnosti, nezasluenosti, prekomernosti ili neprimerenosti takvog
postupka.
Okarakterisati neku socijalnu interakciju kao nasilje, pa samim tim i oznaiti
uloge nasilnika i rtve, nuno zahteva interpretaciju interakcije, za koju je nedovoljno registrovati opaljivo ponaanje. Neslaganje izmeu nasilnika, rtve i tree strane
oko toga da li je neko ponaanje bilo nasilno ili ne moe nastati oko razmimoilaenja da li je tim ponaanjem naneta stvarna, zanemarljiva ili nikakva teta, ali i neslaganjem da li je to ponaanje bilo opravdano ili barem normalno. U kolskom kontekstu, ono to se iz jedne perspektive proglaava nasiljem iz perspektive kulture
vrnjaka ili ire kulture nekada se opaa kao normalan pa i poeljan oblik interakcije. U nekim zemljama se odobravaju ili podstiu postupci prema deci koji se u drugim sredinama smatraju nasiljem, kao to je fiziko kanjavanje (Zeira i sar., 2004).
Termini nasilje i agresija se kod nas uglavnom koriste kao sinonimi, s tim to
agresivnost i agresija vie upuuju na motivaciju koja je vodila ka povreivanju drugoga i na dispoziciju, dok termin nasilje, po naem miljenju, u veoj meri sugerie
nedozvoljenost nanoenja tete, esto i nezavisno od namere.
Generalno posmatrano, oblici kolskog nasilja spadaju u agresivnost, ali moe
se desiti da neki postupci koje ubrajamo u nasilje nisu agresivni akti, u smislu da ih
poinilac vri ne uzimajui u obzir da nekoga povreuju (npr. razliite disciplinske
mere koje nastavnik preduzima), ili previajui njihov uticaj (smatrajui ih za alu).
Nasilje u koli ima razliite oblike i ne iscrpljuje se u, najee ispitivanom,
nasilju meu uenicima (vrnjakom nasilju). Sem njega, postoji i nasilje odraslih
prema uenicima, uenika prema odraslima, kao i nasilje u koje su umeani uenikovi roditelji ili prijatelji a koje je usmereno prema drugim uenicima ili odraslima.
Posebno znaajan oblik vrnjakog nasilja u koli je ono koje se sastoji u ponovljenom maltretiranju uenika. Ovu pojavu zvaemo siledijstvo (ili jo i zlostavljanje, maltretiranje), to emo koristiti i kao prevod engleskih rei bullying i mobbing. Prema esto preuzimanom odreenju jednog od pionira u istraivanju ove ob310

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

lasti, Dana Olveusa, "Uenik je zlostavljan ili viktimiziran kada je on ili ona ponavljano i trajno izloen negativnim postupcima od strane jednog ili vie uenika
(Olweus, 1993; str. 9). Olveus precizira da je siledijstvo takav oblik agresivnog
ponaanja (a) u kojem je rtva ponovljeno izlagana i (b) gde postoji nesrazmera moi (poinilac je jai pojedinac ili grupa) (Olweus, 1993). Poto isti autor nasilje definie kao agresivno ponaanje kojim akter ili nasilnik koristi svoje telo ili neki predmet (ukljuujui oruje) da bi naneo (relativno ozbiljnu) povredu ili neprijatnost
drugoj osobi (Olweus, 1999; str. 12), tj. izjednaava ga sa fizikom agresijom, treba uoiti da iz njegovih odreenja proizlazi da su vrnjako nasilje i siledijstvo oblici agresivnosti koji se samo delimino preklapaju. Fiziki napadi koji nisu ponovljeni i/ili gde ne postoji disbalans moi spadali bi u nasilje ali ne i u siledijstvo, ponovljeni oblici psiholokog i socijalnog zlostavljanja spadali bi u siledijstvo ali ne u
nasilje, dok oblici psiholokog i socijalnog zlostavljanja koji nisu ponovljeni i/ili ne
postoji disbalans moi ne bi spadali ni u siledijstvo ni u nasilje ve u agresivno ponaanje.
Poto su Olveusova odreenja sluila kao polazna osnova u mnogim istraivanjima, pri emu se ispitivanje kolskog nasilja esto svodilo na istraivanje siledijstva, vano je naglasiti da se nae odreenje nasilja i predmet istraivanja ne suava
na siledijstvo, a da u nasilje u koli ubrajamo (a) ne samo fiziko nasilje ve i oblike psiholoke i socijalne agresije, (b) i nasilne postupke koji su se javili i samo jednom, (c) nasilje gde ne mora da postoji nesrazmera snaga i (d) ne samo nasilne postupke meu uenicima ve i nasilno ponaanje odraslih prema deci i dece prema
odraslima.

Merenje nasilja
Imajui u vidu kontekst kolskog nasilja, registrovanje nasilja se moe bazirati
na samoiskazima uenika o vlastitom nasilnitvu ili izloenosti nasilju, nominovanju
nasilnika i rtava od strane vrnjaka, procenama odraslih, objektivnim pokazateljima, neposrednom posmatranju. Ubedljivo najee korien metod su samoiskazi
samih uenika.
Prilikom odgovaranja na pitanja o nasilju, moe se prepustiti samim ispitanicima da odrede ta shvataju pod nasiljem, ispitiva ih moe usmeriti na odreenje
koje on ima u vidu, ili ispitanici mogu odgovarati na pitanja o specifinim postupcima na osnovu ega ispitiva zakljuuje o prisustvu nasilja. Nasilje koje je predmet
ispitivanja mora imati svoj prostorni, vremenski i komunikacioni okvir. Najvei broj
istraivanja kolskog nasilja fokusira se na nasilje unutar kolskog prostora, ispoljeno u interakciji izmeu uenika (ree se ispituje nasilje osoblja prema uenicima, a
jo ree nasilje uenika prema osoblju, nasilje meu osobljem, i nasilje u koje su
umeani uenikovi roditelji ili drugovi) i ogranieno na period od poslednjih nekoli311

Dragan Popadi i Dijana Plut

ko meseci. Ispitanik se najee izjanjava o uestalosti nasilnih postupaka a ne o

njihovom intenzitetu.
Kao mera nasilja u jednoj sredini moe se uzeti uestalost nasilnih postupaka i/ili broj aktera ukljuenih u nasilnu interakciju. Socijalna interakcija opisana kao
nasilje ukljuuje uloge nasilnika, rtve i potencijalnih posmatraa. Radi se o ulogama, to znai da su u obostranoj tui akteri istovremeno i nasilnici i rtve, kao i da
ovi nazivi ne oznaavaju bilo kakva dispoziciona svojstva, trajne karakteristike aktera koji su se nali u tim ulogama. Poto svaki uenik tokom jednog vremenskog perioda moe da se nae i u ulozi nasilnika i u ulozi rtve, uobiajeno je da se uenici,
s obzirom na ukljuenost u nasilnu interakciju, klasifikuju u etiri grupe: (1) neukljueni u nasilje, koji nisu bili ni nasilnici ni rtve (2) samo rtve (3) samo nasilnici,
i (4) i rtve i nasilnici.

Rasprostranjenost nasilja
Prve vee inicijative za ispitivanje nasilja u kolama nastale su 70-tih godina
prolog veka u Skandinavskim zemljama i bile su provocirane traginim sluajevima
uenikih samoubistava. Norveko ministarstvo je sprovelo veliko istraivanje iji
cilj je bio i implementacija interventnih programa, na ijem elu je bio Dan Olveus i
kojim je obuhvaeno 130,000 uenika uzrasta 8 do 16 godina iz 715 kola iz cele
Norveke (Olweus, 1993). Tokom 80-tih i 90-tih godina kolsko nasilje se prepoznaje kao vaan problem u nizu evropskih i vanevropskih zemalja, sprovode se obimna
istraivanja i konstruiu brojni interventni programi. (Videti pregled u Smith & Brain, 2000).
Izloenost vrnjakom nasilju utvrena je irom sveta gde god je ispitivano
(Evropa, SAD, Ausatralija, Novi Zeland, Japan), a pokazatelji vie variraju zavisno
od naina merenja nego od drave ili regiona. Prema jednom pregledu, izloenost
siledijstvu dobijana u istraivanjima u Australiji, Austriji, Engleskoj, Finskoj, Nemakoj, Norvekoj i SAD kree se u rasponu od 15% do 25% (Veenstra i sar.,
2005). Generalno je prihvaeno u zapadnoevropskim studijama da barem 5% uenika doivi vrnjako zlostavljanje nedeljno ili ee (ovaj procenat je neto vei na
osnovnokolskom nego na srednjokolskom uzrastu, i neto vei kod deaka nego
kod devojica). Neto manje od 5% uenika zlostavlja svoje vrnjake nedeljno ili
ee, pri emu je meu nasilnicima tri do etiri puta vie deaka nego devojica
(Roland i Idsoe, 2001).
Upravo zbog velike raznovrsnosti i u teorijskom odreenju, i u nainima merenja nasilja, i u uzorcima na kojima su ispitivanja vrena, poreenja rezultata su teka
i rizina.
U Olveusovoj studiji, procenjeno je da je oko 15% uenika od 1. do 9. razreda
u skandinavskim kolama ukljueno u interakciju nasilnik-rtva: 7.6% su samo rtve, 5.6% su samo nasilnici, a 1.6% su i rtve i nasilnici (Olweus, 1993).
312

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

U nacionalnom istraivanju u SAD na oko 16.000 uenika od 6. do 10. razreda

pokazalo se da je 30% uenika ukljueno u ponovljeno nasilje: 13% kao siledije,
10.6% kao rtve a 6% kao i rtve i siledije (Nansel i sar., 2001).
U pregledu istraivanja u Austriji (Atria i Spiel, 2003) pokazano je da se broj
uenika na razliite naine ukljuenih u nasilje kree izmeu 16 i 34%, broj nasilnika od 3 do 16%, broj rtava od 3 do 16%, i broj onih koji su i rtve i nasilnici od 8
do 25%.
U obimnom istraivanju kod nas koje je obuhvatilo 600 uenika uzrasta 11-18
godina iz 12 osnovnih i 12 srednjih kola, uenici su pitani Da li si doiveo (doivela) da ti neko od dece u koli (u drugom pitanju: van kole) ...?, a zatim je nabrojano osam oblika nasilja. Najei oblik nasilja u koli bilo je vreanje i ismevanje
(doivelo ga je 36% ispitanih uenika), zatim pretnje batinama (21.3%), otimanje i
unitavanje stvari (9.5%). Znaajan nalaz je bio da kola ne samo da nije zatienija
sredina za decu u pogledu izloenosti nasilju od strane vrnjaka, ve su u njoj deca
vie izloena nekim oblicima nasilja nego van nje. (Gai-Pavii, 1998; str. 166).
U istraivanju koje svake etvrte godine sprovodi Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukljuena su i tri pitanja koja se tiu nasilja i izloenosti nasilju u koli. Nakon to se uenicima da pojanjenje ta jeste a ta nije maltretiranje (bullying)
pri emu se, u skladu sa Olveusovim odreenjem, ono ogranii na sluajeve nesrazmere moi3, uenici su pitani koliko esto su bili izloeni maltretiranju u koli u prolih par meseci, koliko esto su uzimali uea u maltretiranju drugog uenika u koli u poslednjih par meseci, i koliko puta im se desilo da se potuku tokom protekih 12
meseci.
Rezultati iz istraivanja sprovedenog 2001/2002. godine u 35 zemalja i regiona
na preko 120,000 uenika uzrasta 11, 13 i 15 godina (Craig i Harel, 2004) pokazali
su zabrinjavajui nivo kolskog nasilja - oko 34% ispitanih uenika je bar jednom
bilo izloeno nasilju i takoe velike razlike izmeu drava. Procenat onih koji su
bar jednom bili izloeni nasilju varira, zavisno od drave/regiona, meu 11godinjacima: 14% 63%, meu 13-godinjacima: 17% 69% a meu 15godinjacima: 12% 61%. Njih 11% je bilo izloeno nasilju bar dva-tri puta puta
meseno. Procenat este izloenosti nasilju varira zavisno od drave/regiona: 4%
28% meu 11-godinjacima, 6% 36% meu 13-godinjacima i 2% 32% meu
15-godinjacima. Konstatovano je da se izloenost nasilju smanjuje sa uzrastom, kao
i da su razlike meu polovima relativno male. Zabrinjavajui je i procenat uenika
koji priznaju da su maltretirali druge. Taj procenat, koji je 35% za ceo uzorak, kree
se zavisno od drave/regiona 9% 54% za 11-godinjake, 17 71% za 13godinjake i 19% 73% za 15-godinjake. U 20 od 35 zemalja nasilnitvo je bilo
najee na uzrastu od 13 godina, a u 10 zemalja je raslo sa uzrastom. Meu nasilnicima je bilo znaajno vie deaka nego devojica. I tue su se pokazale kao relativno
3

Termin bullying se i u samom izvetaju i prilikom njegovog objanjavanja ispitanicima, ne

ograniava na ponovljeno nasilje.

313

Dragan Popadi i Dijana Plut

este: 39% dece se bar jednom potuklo tokom prethodne godine, a njih 10% se potuklo triput ili ee.
Iz grafika prikazanog u izvetaju (str. 142) moe se izraunati da 49% dece nije
bilo ni rtva ni nasilnik, ali, na osnovu preklapanja sa odgovorima o ueu u tuama, sledi da samo 35% uenika nije bilo ukljueno u nasilje koje sem maltretiranja
ukljuuje i tue. Po stepenu nasilja na vrhu su bili Estonija, Grenland, Letonija, Litvanija, Portugal i Ukrajina. Meu zemljama sa najmanje kolskog nasilja bile su
eka, Slovenija, vedska i Hrvatska.

PREDMET I CILJEVI ISTRAIVANJA

Istraivanje koje smo preduzeli predstavljalo je poetnu fazu ireg projekta
Moja kola - kola bez nasilja podranog od strane UNICEF-a i Ministarstva za
obrazovanje i sport, i imalo je za cilj da prikupi podatke o oblicima i uestalosti nasilja u osnovnim kolama u Srbiji. Specifinije, u istraivanju smo nastojali da utvrdimo:
(a) zastupljenost vrnjakog nasilja merenog razliitim kriterijumima, i procenat uenika koji se po tim kriterijumima mogu svrstati u rtve, nasilnike, rtve/nasilnike i neukljuene, kao i zastupljenost nasilja odraslih prema uenicima i uenika prema odraslima u koli;
(b) izraenost pojedinanih oblika vrnjakog nasilja i nasilja odraslih prema
uenicima;
(c) povezanost zastupljenosti nasilja i pojedinanih oblika nasilja sa uzrastom i
polom uenika.

Ispitanici
U delu istraivanja koji e ovde biti prikazan ispitano je 26,628 uenika od 3.
do 8. razreda iz 50 osnovnih kola irom Srbije koje su se ukljuile u projekat kola bez nasilja. Uzrasna i polna struktura uenika prikazana je u Tabeli 1.
Tabela 1. Polna i uzrasna struktura ispitanih uenika
muki
3.razred
4.razred

314

enski

ukupno

2119

2046

4165

50.9%

49.1%

100.0%

2331

2133

4464

52.2%

47.8%

100.0%

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

5.razred
6.razred
7.razred
8.razred

ukupno

2345

2193

4538

51.7%

48.3%

100.0%

2327

2156

4483

51.9%

48.1%

100.0%

2239

2145

4384

51.1%

48.9%

100.0%

2273

2321

4594

49.5%

50.5%

100.0%

13634

12994

26628

51.2%

48.8%

100.0%

Postupak ispitivanja
Uenici su tokom kolskog asa popunjavali anonimni upitnik koji je sadravao pitanja o njegovoj izloenosti nasilju, nasilnom ponaanju, reagovanju u situacijama u kojima je rtva ili svedok nasilja. Upitnik za uenike 3-4. razreda je bio krai, sa jednostavnijim pitanjima koja su se ticala samo izloenosti nasilju i nasilnog
ponaanja.
Ispitivanje je sprovedeno tokom prolea 2006. godine. Upitnike su popunjavali
svi uenici koji su na dan ispitivanja bili u koli.

Instrument
Nasilje je ispitanicima definisano kao svi oni sluajevi kada neko nekoga namerno izlae raznim neprijatnostima odnosno eli da ga svojim postupcima ili reima povredi, uplai ili ponizi. Naglaeno je da nasiljem ne smatramo prijateljska zadirkivanja i prepirke niti sluajno, nenamerno nanoenje tete i povreivanje.
Osnovu upitnika (onog dela koji e biti prikazan u ovom radu) ine pitanja gde
uenici treba da oznae koliko esto su doiveli razliite vrste nasilja, kao i koliko
esto su se oni sami nasilno ponaali.
Uenicima je data lista razliitih oblika nasilja (navedeni u Tabeli 4). Za svaki
od ovih oblika nasilja, uenik je trebalo da oznai koliko puta je tako neto doiveo
u poslednja tri meseca, tj. od poetka kolske godine, i to na sledeoj skali: (a) nije
se desilo nijednom; (b) desilo se jednom ili dvaput; (c) deavalo se vie puta; (d)
dogaa se skoro svakodnevno. Mlaim uenicima je predoena neto jednostavnija
skala, gde su trea i etvrta alternativa zamenjene alternativom to mi se dogaalo
esto u poslednja tri meseca.

315

Dragan Popadi i Dijana Plut

U drugom delu upitnika uenicima je ponuena lista istih nasilnih postupaka,

ali su tu uenici trebali da oznae koliko esto su oni sami bili akteri, poinioci nasilja, koristei istu skalu procene uestalosti.
Sem toga, uenici su se izjanjavali da li su i koliko esto bili izloeni nasilju
ne samo tokom poslednja tri meseca ve tokom dosadanjeg kolovanja, kao i da li
su i koliko esto bili izloeni razliitim oblicima nasilja od strane odraslih u koli.

REZULTATI
Koliko uenika su rtve nasilja?
Koliko uenika je izloeno a koliko nije izloeno nasilju zavisi od toga ta emo uzeti kao kriterijum nasilja ima puno moguih kriterijuma koji ne dovode do
istih procena.
(a) Po jednom kriterijumu, smatrano je da je uenik izloen nasilju / vrio
nasilje ako je, izjanjavajui se o specifinim oblicima nasilja, oznaio da je bar jednom iskusio (odnosno vrio) neki oblik nasilja. Po tom kriterijumu, velika veina
uenika, njih 65.3%, je ve u prva tri meseca bar jednom doivela neki oblik nasilja.
Raspon, zavisno od kole, je od 48% do 80%. Izloenih nasilju bilo je manje na starijem nego na mlaem i srednjem uzrastu (67.8% na mlaem uzrastu, 67.3% na srednjem i 60.9% na starijem uzrastu V=0.074; 2(2)=114.9; p<0.000). Deaci i devojice su u jednakoj meri doiveli nasilje (V=0.01; 2(1)=3.3; p=0.07).
(b) Po drugom kriterijumu, u nasilje su ubrajani samo oni sluajevi kada su
nasilni postupci ponovljeni vie puta to bi trebalo da ukazuje na sistematsku izloenost nasilju (to su sluajevi kada uenik na ponuenoj skali zaokrui da je maltretiran vie puta ili svakodnevno). Prema ovom kriterijumu je 24.4% uenika iskusilo ponovljeno nasilje (jedan ili vie oblika), odnosno neki oblik namernog i sistematskog maltretiranja od vrnjaka (ovi procenti se po kolama kreu od 14% do
47%). Na mlaem uzrastu bilo je 22.3% rtava nasilja, na srednjem 27.1% i na starijem 23.7% (2(2)=57.2; V=0.05; p<0.000). Meu deacima je bilo 25.1% a meu
devojicama 23.7% rtava nasilja 2(1)=7.1; V=0.02; p=0.007).
(c) Pre nego to su pristupili popunjavanju upitnika, uenicima je reeno ta
e se podrazumevati pod nasiljem, a na poetku ispitivanja starijim uenicima (5-8
razreda) je postavljeno i direktno pitanje koliko su bili izloeni nasilju vrnjaka tokom poslednja tri meseca. Njihovi odgovori su prikazani u Tabeli 2.

Sa V smo oznaavali Kramerov V-koeficijent

316

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

Tabela 2. Samoprocena izloenosti vrnjakom nasilju tokom poslednja tri meseca

Izloenost nasilju vrnjaka tokom tri meseca

14,073

Jednom ili
dvaput
2,852

78.9%

16.0%

Nijednom

Ukupno

698

esto se deavalo
212

17.826

3.9%

1.2%

100.0%

Vie puta

Na direktno pitanje svaki peti uenik (njih 21.1%) saoptava da je bio izloen nasilju tokom poslednja tri meseca (procenat varira od kole do kole od 9% do
47%). Ovaj procenat je veoma blizak proceni rtava nasilja kada u nasilje ubrojimo
samo vie puta ponovljeno nasilno ponaanje (po tom kriterijumu 24.4% uenika su
bili rtve nasilja). Procenu da su esto (vie puta ili svakodnevno) bili izloeni nasilnom ponaanju napravilo je 5.1% uenika. O izloenosti nasilju tokom tri meseca
neto ee saoptavaju deaci nego devojice (22.8% prema 19.2%) - 2(3)=38.3;
V=0.05; p<0.000) i uenici 5-6. razreda nego uenici 7-8. razreda (22.5% prema
19.6%, 2(3)=25.1; V=0.04; p<0.000).
Podaci koji su dobijeni kada postavimo pitanje na takav nain da uenici
sami moraju da naprave procenu ugroenosti slini su podacima koje smo dobili
kada smo mi raunali stepen ugroenosti na osnovu niza specifinih pitanja o pojedinim oblicima nasilnog ponaanja (kriterijum koji uzima u obzir samo vie puta
ponovljeno nasilno ponaanje).
(d) Kada je od starijih uenika traeno da procene koliko su bili izloeni
nasilju tokom ukupnog dosadanjeg kolovanja, 55.8% je reklo da im se to nije desilo nijednom, 30.0% da im se desilo jednom ili dvaput, 11.4% da im se desilo vie
puta, a 2.8% da im se esto deavalo (2(3)=22.4; V=0.04; p<0.000). O izloenosti
nasilju tokom kolovanja devojice saoptavaju ree od deaka (40.8% prema
47.4%, 2(3)=105.3; V=0.08; p<0.000).

Uenici kao nasilnici

Ako kao kriterijum za procenu uestalosti nasilnog ponaanja uzmemo broj
uenika koji su izjavili da su se bar jednom nasilno ponaali prema nekom od svojih
vrnjaka u poslednja tri meseca, pokazuje se da je 41.0% uenika bar jednom izvrilo nasilni atak na vrnjaka u poslednja 3 meseca. Broj nasilnika se sa uzrastom poveava: 36.2% na najmlaem, 39.5% na srednjem i 47.3% na starijem uzrastu
(2(2)=525.3; V=0.10; p<0.000). Vie nasilnog ponaanja ispoljavaju deaci nego
devojice: 47.9% prema 33.9% (2(1)=231.2; V=0.14; p<0.000) i ova razlika postoji
na svim uzrastima.
317

Dragan Popadi i Dijana Plut

Ako u nasilje ubrojimo samo vie puta i skoro svakodnevno ponovljeno agresivno ponaanje, onda je 7.5% uenika u poslednja tri meseca bilo nasilno (3.6% na
mlaem, 6.8% na srednjem i 12.0% na starijem uzrastu (2(2)=437.0; V=0.13;
p<0.000). Ponovljeno nasilni su ee bili deaci nego devojice (10.6% prema
4.3%, 2(1)=368.1; V=0.12; p<0.000).

Kategorije ukljuenosti u vrnjako nasilje

Kategorizacija uenika je izvrena ukrtanjem dva pokazatelja: indeksa izloenosti nasilju (da li je ili nije u poslednja tri meseca bio ponovljeno izloen nekom od
oblika nasilnog ponaanja) i indeksa nasilnitva (da li je ili nije u poslednja tri meseca vie puta ili skoro svakodnevno ispoljio neki od oblika nasilnog ponaanja). Dobijene kategorije prikazane su u Tabeli 3.

Tabela 3. Kategorije ukljuenosti uenika u nasilje prema polu i urastu (u%)

DEACI
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni
DEVOJICE
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni
OBA POLA
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni

3-4. razred
(N=8,215)

5-6. razred
(N=8,544)

7-8. razred
(N=8,400)

SVI
(N=25,159)

20.5
1.8
3.3
74.4

23.6
4.7
4.7
67.0

16.3
10.8
6.2
66.6

20.2
5.8
4.7
69.3

19.2
0.5
1.3
78.9

23.0
1.4
2.3
73.2

21.7
3.6
3.3
71.4

21.3
1.9
2.4
74.4

19.8
1.1
2.3
76.7

23.3
3.1
3.5
70.0

19.0
7.2
4.8
69.0

20.7
3.8
3.6
71.9

Utvrene uzrasne razlike (2(6)=562.0; p<0.000) prisutne su i na poduzorku

deaka i na poduzorku devojica: sa uzrastom se smanjuje procenat neukljuenih u
nasilje, a poveava broj nasilnika. I kod deaka i kod devojica broj nasilnika je na
starijem uzrastu vie nego tri puta vei nego na mlaem uzrastu.
U svim uzrasnim podgrupama prisutne su polne razlike (2(3)=373.4; p<0.000).
Deaci su u veoj meri ukljueni u nasilne interakcije i kao nasilnici i kao rtve.
Postoje polne razlike i u izloenosti pojedinim oblicima nasilnog ponaanja.

318

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

Oblici vrnjakog nasilja uenici kao rtve

Uenici su pitani i koliko esto su bili izloeni pojedinanim oblicima vrnjakog nasilja a njihovi odgovori prikazani su u sledeoj tabeli (Tabela 4).
Tabela 4. Oblici vrnjakog nasilja kojima su bili izloeni uenici u poslednja tri meseca
nije se
desilo
nijednom

Drugi uenici su me nazivali

pogrdnim imenima, ismevali
me ili vreali.
Priali su lai o meni i pokuavali su da odvrate ostale
uenike od mene.
Udarali su me, tukli, utirali,
gurali, gaali, zatvarali ili
zakljuavali u prostoriju i sl.
Pretili su mi i zastraivali su
me.
Dodirivali su me na nain koji
mi je bio neprijatan. ***
Otimali su mi novac i druge
stvari, unitavali su moje stvari.
Prisiljavali su me da inim
ono to nisam hteo/la.
Doiveo/la sam neku drugu
neprijatnost od uenika. ***

Jednom
ili
dvaput

vie puta
ili svakodnevno

Korelacija
sa polom
(V)*

Korelacija
sa uzrastom (V)*

.06 (m)**
N

14366

7895

4123

54.4%

29.9%

15.6%

17795

6272

2317

67.4%

23.8%

8.8%

21327

3908

1173

80.8%

14.8%

4.5%

21969

3655

816

83.1%

13.8%

3.1%

16095

1060

729

90.0%

5.9%

4.1%

23818

2132

493

90.1%

8.1%

1.9%

24025

1936

447

91.0%

7.3%

1.7%

15976

1466

373

.09

.11 ()
.07

.08 (m)
.18

.10 (m)

.17 ()

.08

.05

.03 (m)
.07

.08 (m)

.06 (m)

.06

.08

%
89.7%
8.2%
2.0%
* za sve korelacije u koloni, p<0.000
** (m) oznaava one oblike nasilja kojima su ee izloeni deaci, a () one kojima su ee izloene devojice
*** odgovarali su samo uenici 5-8. razreda

Najei oblici vrnjakog nasilja su: vreanje (45.6%), spletkarenje (32.6%),

udaranje (19.2%) i pretnje (16.9%). Dodirivanje (odnosno, seksualno uznemirava319

Dragan Popadi i Dijana Plut

nje), otimanje i unitavanje imovine i prisiljavanje su oblici nasilnog ponaanja koji

su manje zastupljeni (ispod 10%). U kategoriji neto drugo uenici su uglavnom
ponavljali ve navedene oblike nasilnog ponaanja (ali svojim reima).
Udaranje, otimanje, pretnje, prisiljavanje, drugi oblici smanjuju se sa uzrastom, dodirivanje se poveava sa uzrastom, a spletkarenje i vreanje je najprisutnije
na srednjem uzrastu (5-6. razred). Treba obratiti panju da se radi o vrlo niskim korelacijama, statistiki znaajnim zbog velikog uzorka.

Oblici vrnjakog nasilja uenici kao nasilnici

U prethodnim analizama prikazali smo koliko su uenici bili izloeni nasilju drugih. Sada emo prikazati koliko su i oni sami vrili nasilje prema drugima (Tabela 5).
Tabela 5. Oblici nasilnog ponaanja uenika tokom protekla tri meseca

Nazivao sam druge uenike

pogrdnim imenima, ismevao
ih ili vreao. **
Udario sam uenika (uenicu),
utnuo sam ga ili zakljuao u
prostoriju i slino.
Pretio sam ueniku (uenici) i
zastraivao ga.
Dodirivao sam uenika (uenicu) na nain koji je njemu
(njoj) bio neprijatan, nekoga
sam seksualno uznemiravao.
***
Nagovarao sam uenike da se
ne drue s nekim uenikom
(uenicom), priao sam lai o
njemu (ili njoj).
Prisiljavao sam uenika (uenicu) da ini ono to ne eli,
da se ponaa glupo i runo.

320

nije se
desilo
nijednom

Jednom
ili
dvaput

vie puta
ili svakodnevno

Korelacija
sa polom
(V)*

Korelacija
sa uzrastom (V)*

17640

7123

1340

.12

.10

67.6%

27.3%

5.1%

21997

3366

708

.15

.07

84.4%

12.9%

2.7%

23778

2069

308

.11

.06

90.9%

7.9%

1.1%

16358

792

472

.20

.07

92.8%

4.5%

2.7%

24437

1435

206

.03

.05

93.7%

5.5%

.7%

25431

558

137

.07

.03

97.3%

2.1%

.5%

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

Uzeo sam novac ili druge
stvari od uenika (uenice),
unitavao sam njegove (njene)
stvari.

25794

288

75

98.6%

1.1%

.3%

.05

.05

* za sve korelacije p<0.000. Za sve oblike deaci su bili nasilniji od devojica a stariji uzrasti od
mlaih.
** devojice su imale upitnike sa tvrdnjama formulisanim u enskom rodu
*** odgovarali samo uenici 5-8. razreda

Verbalno nasilje je oblik nasilja koji mladi najee priznaju (32.4%). Slede,
po redosledu priznavanja: udaranje (15.6%), pretnje (9.1%), dodirivanje (7.2%) i
spletkarenje (6.3%). Retko ko je spreman da o sebi govori kao o stalnom nasilniku.
U grupi starijih uenika, 7% uenika prijavljuje neki vid seksualnog uznemiravanja drugih uenika.
Postoji dosledna tendencija da deaci neto ee budu nasilni od devojica.
Postoji i dosledan porast uestalosti oblika nasilnog ponaanja sa uzrastom, ali ove
uzrasne razlike su jo manje nego polne.

Nastavnici kao nasilnici

Vrnjako nasilje nije jedini oblik nasilja u koli. I nastavnici su deo kulture
nasilja u koli, posebno kao ravnopravni uesnici u verbalnom nasilju. Koliko su
nastavnici deo problema u vezi sa nasilnim ponaanjem? U Tabeli 6 prikazani su
odgovori starijih uenika o tome koliko su nastavnici nasilni prema njima.
Tabela 6. Oblici nasilnog ponaanja odraslih prema uenicima
nije se
desilo nijednom
Nastavnik (nastavnica) me je nazvao
pogrdnim imenom, ismevao me je ili
vreao.
Nastavnik (nastavnica) me je udario,
vukao za uvo ili upao za kosu.
Nastavnik (nastavnica) mi je pretio i
zastraivao me.
Da li se neko drugi od zaposlenih iz
kole ponaao prema tebi nasilno?

jednom
ili dvaput

vie puta

dogaa se
skoro svakodnevno

13627

3148

841

252

76.3%

17.6%

4.7%

1.4%

14891

2342

503

138

83.3%

13.1%

2.8%

.8%

16241

1206

300

91.5%

6.8%

1.7%

16478

1130

190

98

321

Dragan Popadi i Dijana Plut

Da li te je tokom ukupnog dosadanjeg kolovanja neki nastavnik nastavnica) udario, vreao te ili ismevao?

92.1%

6.3%

1.1%

.5%

13719

3307

747

125

76.7%

18.5%

4.2%

.7%

Ako u rtve nasilja odraslih ubrojimo uenike koji su izjavili da im se u poslednja tri meseca bar jednom desilo da ih nastavnik vrea, ili udari, ili preti, ili da
prema njima bude nasilan neki drugi zaposleni, onda je 35.7% uenika bilo rtva
nasilja odraslih. Na nasilje odraslih ee se ale uenici 7-8. razreda nego uenici 56. razreda (41.2% prema 30.9%, 2(1)=205.3; V=0.11; p<0.000) i ee deaci nego
devojice (43.1% prema 28.7%, 2(3)=398.0; V=0.15; p<0.000).
Izloenost vrnjakom nasilju i nasilju odraslih se delimino preklapaju, to je
prikazano u Tabeli 7.
Tabela 7. Izloenost nasilju odraslih zavisno od kategorije ukljuenosti u vrnjako nasilje
Da li su bili rtve nasilja odraslih?
Kategorija:
neukljuen
samo rtva
samo nasilnik
rtva/nasilnik
Ukupno

ne

Ukupno

da
8320

3365

11685

49.6%

20.0%

69.6%

1913

1639

3552

11.4%

9.8%

21.2%

332

531

863

2.0%

3.2%

5.1%

224

462

686

1.3%

2.8%

4.1%

10789

5997

16786

64.3%

35.7%

100.0%

Procenat (starijih) uenika izloenih nasilju uopte (bez obzira da li su sami bili
nasilnici ili ne) predstavlja procenat onih koji su izloeni bilo nasilju vrnjaka bilo
nasilju nastavnika. Kao to se iz Tabele 7 moe izraunati, meu starijim uenicima
(5-8. razred) njih 12.7% bilo je izloeno samo vrnjakom nasilju, 12.6% nasilju i
vrnjaka i odraslih a 23.2% samo nasilju odraslih. To znai da se procenat onih koji
su izloeni bar jednom nasilju, ili od strane vrnjaka ili od strane odraslih, penje na
48.6%! Ako uzmemo u obzir da 2.0% uenika spada u nasilnike koji nisu bili rtve
ni uenika ni odraslih, proizlazi da je polovina uenika (preciznije, 50.6%) ukljuena
u krug nasilja u periodu od tri meseca.

322

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

I u kategoriji uenika neukljuenih u vrnjako nasilje skoro 30% se ali na izloenosti nasilju odraslih, ali ovaj procenat je znaajno vei kod kategorija ukljuenih u nasilje. Mada ni uenici koji su bili samo rtve nisu ispoljavali nasilje kao ni
neukljueni, ipak je skoro polovina njih bila izloena nasilju odraslih (46.1%). Meu
uenicima koji su samo nasilnici veina (njih 61.5%) ali se na nasilje odraslih, dok
je najvie izloenih nasilju odraslih 67.3% meu onim uenicima koji su i rtve i
nasilnici.

Nasilje uenika prema nastavnicima

U Tabeli 8 prikazano je kako uenici vide uestalost pojedinih oblika nasilnog
ponaanja uenika prema nastavnicima.
Tabela 8. Opaanje nasilnog ponaanja uenika prema nastavnicima

Da li se desilo da neko od uenika

iz tvog odeljenja vie na nastavnika, vrea ga ili mu preti?

nikad se
nije
desilo
10140

58.0%

Da li se desilo da neko od uenika

iz tvog odeljenja fiziki nasrne na
nastavnika (udari ga ili pokua to
da uini, gura ga, ne da mu da
izae iz uionice i slino?

N
%

jednom
ili dvaput
4995

1679

to se
esto
deava
671

28.6%

9.6%

3.8%

100.0%

16019

1150

194

112

17475

91.7%

6.6%

1.1%

.6%

100.0%

Vie
puta

Ukupno
17485

Skoro polovina uenika (42%) bili su svedoci verbalne agresivnosti vrnjaka

prema nastavniku. Skoro svaki deseti osnovnokolac (8.3%) prisustvovao je i fizikim napadima uenika na nastavnike.

DISKUSIJA I ZAKLJUCI
Ako uporeujemo uenike samoprocene na generalno postavljeno pitanje o izloenosti nasilju tokom protekla 3 meseca dobijene u naem istraivanju (Tabela 2)
sa podacima iz studije WHO (Craig i Harel, 2004) konstatovaemo da se nae kole
nalaze ispod proseka po izraenosti nasilja. Kod nas je 21% uenika odgovorilo da
su u protekla tri meseca bili izloeni vrnjakom nasilju (jednom i vie puta), dok je
u citiranoj stranoj studiji 34% uenika imalo sline neprijatnosti (to je prosek za raz323

Dragan Popadi i Dijana Plut

liite zemlje). Slino, ponovljenom nasilju je kod nas izloeno 5.1% uenika, a u
studiji WHO 11% uenika. Podaci koje smo prikupili na drugi nain upozoravaju
nas da treba da budemo veoma oprezni prilikom ovakvih istraivanja. Slika o nasilju
koju dobijemo u istraivanjima veoma zavisi od instrumenta koji koristimo, uzorka,
uzrasta uenika i optih karakteristika kolskog sistema.
Pokazuje se da, polazei od istog teorijskog odreenja, moemo formulisati vie indikatora nasilnog ponaanja koji kod iste grupe ispitanika daju bitno drugaije
rezultate o stepenu zastupljenosti nasilnog ponaanja. Korienje kriterijuma koji se
zasniva na specifinijim samoprocenama dalo je znaajno vie pokazatelje nasilja.
Tako su procene na osnovu izloenosti konkretnim nasilnim aktima vrnjaka u protekla tri meseca, koje daju isti uenici, pokazale da je bar jednom nasilju bilo izloeno 65% a ne 21% uenika, a ponovljenom nasilju je izloeno 24% a ne 5% uenika. Pretpostavljamo da ove razlike ukazuju na povien prag tolerancije prema vlastitom i tuem nasilju, karakteristian ne samo za uenike ve i za njihovu okolinu. U
jednom pregledu iz ove oblasti (Ma i sar., 2001), autori konstatuju da mnogi odrasli
smatraju razliite forme verbalnog uenikog zlostavljanja normalnim i bezopasnim,
ili ga minimizuju kao detinjasto ponaanje. Oslanjanje na globalnu samoprocenu
je ekonominiji i ee korien postupak, ali prednost dajemo indeksu nasilja izvedenom iz prepoznavanja pojedinanih oblika nasilja u konkretnom vremenskom periodu.
Moe se postaviti pitanje da li ovakvi naini utvrivanja nasilja pre dovode do
potcenjivanja ili precenjivanja njegove rasprostranjenosti. Miljenja smo da stepen
nasilja pre moe biti potcenjen. Jer, moe se pretpostaviti da se mnogi uenici uzdravaju od potpune iskrenosti zbog uslova koji nisu uvek potpuno anonimni i da meu uenicima postoji navikavanje na nasilje. Treba imati u vidu i da kod mnogih
uenika koji nisu direktno izloeni nasilnom nasrtaju postoji strah da bi i oni mogli
postati rtve.
Pokazuje se opravdanim da se kolsko nasilje ne svede na siledijstvo, shvaeno kao ponovljeno nasilje sa disbalansom moi. to se disbalansa moi tie, za
mnoge pojedinane oblike nasilja nejasno je ili irelevantno da li je nasilnik imao
veu mo (kraa, ogovaranje pa i vreanje i udaranje). to se uestalosti tie, veliki
procenat uenika pogoen je i oblicima nasilja koje doivi samo jednom. Mada je
veina istraivaa spremna da rtvuje ovu vrstu neprijatnih iskustava u elji da razdvoji ozbiljna nasilna iskustva od prolaznih neprijatnih incidenata, mogue je da pri
tom ine veliku greku jer ne treba potceniti ozbiljnost problema koje stvaraju, pre
svega, pojedinani incidenti koji se pojavljuju u razliitim oblicima (a uvek ih knjiimo kao pojedinaan incident), a potom i stvarno pojedinana, ali snana neprijatna iskustva (na primer, tua ili neki oblik seksualnog uznemiravanja). Ponekad takva
iskustva po traumatinosti mogu prevazilaziti ona koja se esto ponavljaju.
Takoe, uenici se ale u velikoj meri i na nasilje odraslih. Neprijatno iznenaenje predstavlja nalaz da se priblino jedna treina uenika (32%) ali na nasilno
ponaanje nastavnika. Prema podacima koje smo izneli, fizike mere disciplinovanja
324

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

oigledno nisu nestale iz naih kola. Nasilje odraslih prolazi nezapaeno i zato to
se mnogi naini disciplinovanja, zasnovani na strahu i poniavanju (vika, vreanje,
pretnje i sl.), smatraju opravdanim i zakonski dozvoljenim, pa se ne opaaju kao
nasilje.
Nastavnici su skloni zloupotrebi moi i prema onim uenicima koji nisu umeani u vrnjako nasilje ali vidljivo je da uloga u nasilnoj vrnjakoj interakciji, ne
samo nasilnika ve i rtve, znatno poveava verovatnou nastavnikog nasilja.
Potvren nalaz iz ranijih istraivanja je da sem uenika koji su samo nasilnici i
samo rtve postoji i znaajna kategorija, u naem sluaju podjednako brojna kao i
kategorija samo nasilnika, koju predstavljaju uenici koji su i rtve i nasilnici.
Najei oblici vrnjakog nasilja kojima su uenici izloeni su vreanje i spletkarenje, a zatim udaranje i pretnje. Verbalno nasilje je u svim istraivanjima nasilja
prikazano kao najuestaliji oblik kolskog nasilja (prema Wolke i sar., 2001).
Zastupljenost pojedinih oblika nasilnog ponaanja donekle se menja s uzrastom
uenika. Iako su vreanje i spletkarenje na svim uzrastima najei oblici, njihov
relativni znaaj donekle opada u 7. i 8. razredu (ali je u svakom smislu najzastupljeniji u 5. i 6. razredu). Uestalost udaranja i pretnji opada s uzrastom, a raste znaaj
seksualnog uznemiravanja. Relativno znatna uestalost ovog oblika nasilnog ponaanja (7% na starijim uzrastima) ukazuje na potrebu ozbiljnijih napora odraslih da
utiu na harmonizovanje odnosa izmeu deaka i devojica, posebno na starijim
uzrastima. Nasrtanje deaka na devojice ne mora da bude nuan deo seksualnog
sazrevanja i jednih i drugih.
Uenici su najspremniji da priznaju sopstveno verbalno nasilje prema drugima.
Ne oklevaju mnogo ni da priznaju da fiziki napadaju druge. Zanimljivo je da veliku
uzdranost pokazuju kada treba priznati spletkarenje. Veoma malo uenika je priznalo da lau o drugima s namerom da ih socijalno izoluju. Moralno, ovo je za uenike, ini se, najproblematiniji oblik nasilnog ponaanja.
Polne razlike u izloenosti nasilju su, u stvari, prilino male a visoka statistika
znaajnost koja ih prati se pre moe pripisati velikom uzorku na kome su prikupljeni
podaci nego stvarno velikim razlikama izmeu deaka i devojica (slino kao u istraivanju WHO, Craig i Harel, 2004) . Deaci se ee od devojica izjanjavaju
kao nasilnici a, takoe, su ee izloeni nasilju i vrnjaka i odraslih. Sa uzrastom se
poveava sklonost nasilnitvu ali ne i izloenost nasilju, to bi znailo da se nasilje
jednim delom usmerava prema mlaima od sebe. Stariji uenici se vie od mlaih
ale na nasilje odraslih.
Kao to proseci u meunacionalnim istraivanjima mogu da prikriju velike razlike koje postoje meu dravama/regionima, tako se i iza proseka u naem istraivanju krije velika varijabilnost meu kolama. Razlike izmeu kola u izloenosti uenika vrnjakom nasilju kreu se u opsegu 48% 80% (prema kriterijumu koji uzima u obzir i pojedinane nasilne akte) i 14% 47% (prema kriterijumu koji uzima u
obzir samo uestalo maltretiranje). Razlike izmeu kola su, oigledno, velike i govore u prilog toga da se i kod nas kolske realnosti veoma razlikuju. Podaci sugeriu
325

Dragan Popadi i Dijana Plut

da je i kod nas mogue organizovati kolski ivot tako da nasilja bude manje i upuuju na to da u svakoj koli postoji posebna socijalna mikroklima (kolski etos) od
koje dobrim delom zavisi koliko e biti nasilja.
U brojne mitove o detinjstvu ugraeno je verovanje da se deca jaaju u uzajamnim okrajima, da deaci treba da se biju i ine razne nepodoptine, da su prve
erotske igre u stvari maltretiranje devojica i sl. Ukratko, velika je kulturna neosetljivost na razliite oblike nasilnog ponaanja u koli. U naoj sredini, kontaminiranoj
dugogodinjim raznovrsnim krizama, ta neosetljivost je verovatno jo i vea.
Kada imamo na umu sve podatke koje smo izloili, osnovni nalaz da je 24.4%
osnovnokolaca izloeno ponovljenom nasilnom ponaanju drugih uenika a 50.6%
ukljueno u neki oblik kolskog nasilja u periodu od samo tri meseca jeste duboko
zabrinjavajui. Podaci o razlikama izmeu kola pokazuju da je i u naim uslovima
mogue smanjiti uestalost nasilnog ponaanja (i uenika i nastavnika) i da uzroke
izraenom nasilju ne treba traiti samo u bliskoj prolosti, optoj drutvenopolitikoj situaciji ili uticaju medija.

LITERATURA
Atria, M. & Spiel, C. (2003). The Austrian Situation: Many Initiatives, Few Evaluations. U: P. Smith (Ed.) Violence in Schools: The Response in Europe. London,
Routledge Falmer.
Craig, W. M. & Harel, Y. (2004). Bullying, physical fighting and victimization. U
C. Currie, C. Roberts, A. Morgan, R. Smith, W. Settertobulte, O. Samdal, & V.
Barnekow Rasmussen (Eds.) Young peoples health in context. Health Behaviour in School-aged Children (HBSC) study: international report from the
2001/2002 survey. WHO Policy Series: Health policy for children and adolescents, No. 4. Copenhagen, WHO Regional Office for Europe.
Gai-Pavii, S. (1998). Nasilje nad decom u koli i funkcija obrazovnih ustanova u
prevenciji i zatiti dece od nasilja. U M. Milosavljevi (Ur.) Nasilje nad decom.
Beograd, Fakultet politikih nauka.
Olweus, D. (1993). Bullying at school. What we know and what we can do. Oxford,
Blackwell.
Olweus, D. (1999). Sweden, Norway. U P. K. Smith, Y. Morita, J. Junger-Tas, D.
Olweus, R. F. Catalano, P. Slee (Eds) The Nature of School Bullying: A CrossNational Perspective. London, Routledge.
Ma, X., Stewin, L. L. & Mah, D. L. (2001). Bullying in school: Nature, effects, and
remedies. Research Papers in Education, 16, 247-270.
Nansel, T. R., Overpeck, M., Pilla, R. S., Ruan, W. J., Simons-Morton, B. & Scheidt, P. (2001). Bullying behaviors among U.S. youth prevalence and association with psychosocial adjustment. Journal of American Medical Association,
285(16), 20942100.
326

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost

Roland, E. & Idse, T. (2001). Aggression and bullying. Aggressive behavior, 27,
446 462.
Smith, P. K. & Brain, P. (2001). Bullying in Schools: Lessons From Two Decades
of Research. Aggressive behavior, 26, 1 9.
Veenstra, R., Lindenberg, S., Oldehinkel, A. J., De Winter, A. F., Verhulst, F. C. &
Ormel, J. (2005). Bullying and Victimization in Elementary Schools: A Comparison of Bullies, Victims, Bully/Victims, and Uninvolved Preadolescents. Developmental Psychology, 41(4), 672 682.
Wolke, D., Woods, S., Stanford, K. & Schulz, H. (2001). Bullying and victimization
of primary school children in England and Germany: Prevalence and school factors. British Journal of Psychology, 92, 673696.
Zeira, A., Astor, R. A. & Benbenishty, R. (2004). School violence in Israel: Perceptions of homeroom teachers. School Psychology International, 25(2), 149-166.

327

Dragan Popadi i Dijana Plut

ABSTRACT
VIOLENCE IN PRIMARY SCHOOLS IN SERBIA
FORMS AND PREVALENCE
Dragan Popadi
Department of Psychology, University of Belgrade

Dijana Plut
Institute for Psychology, University of Belgrade

A questionnaire study of 26,228 pupils of grades 3 through 8 in 50 primary

schools across Serbia, conducted in spring 2006, indicated that in a three-month period, 65.3% of the pupils stated that they experienced some form of peer violence
(the percentage varies by school, between 48% and 80%). An analysis of repeated
violence cases identifies 20.7% of the pupils as victims, 3.8% as perpetrators of violence, and 3.6% as victims/perpetrators. Adult violence is reported by 35.7% of the
pupils, while 42% have witnessed verbal aggression of pupils towards teachers. The
most frequent forms of peer violence reported were insults (45.6%) and plotting
(32.6%). Boys declared themselves as perpetrators of violence somewhat more
frequently than girls, and they were somewhat more often exposed to peer and adult
violence. Older pupils were more frequently violent and more often reported adult
violence, while age differences in exposure to violence were minimal.
Key words: school violence, bullying, primary school

RAD PRIMLJEN: 28.03.2007.

328