Odbojka KORACI DO USPEHA Bonnie Kenny Glavni odbojkaski trener University of Delaware Cindy Gregory Pomecni odbojkaski trener University of Delaware Redaktor prevoda Sergej M. Ostoji¢ 4 DATASTATUS——————————————————————————eee Wa Sadriaj Koraci do uspeha v Odbojka kao sport vii Kijué za dijagrame xxiv Korak1 Odbojkaski stavovi ikretanje na terenu 1 Korak2 Servis 13 Kerak3 Odigravanje lopte ceki¢em 33 Korak4 Dizanje 47 Korak5 Napad 61 Korak6 Blok 85 Korak7 Odbrana polja 101 Korak% Kolektivna taktika napada 117 Korak9 Kolektivna taktika odbrane 127 Korak 10 Tranzicija 135 Korak 11 Igraunepredvidenim situacijama 141 Korak 12 Odbojkakaotakmi¢arskisport 149 Retnik 155 Dodatni izvori 159 Oautorkama 160Koraci do uspeha Dali Petite da postanete uspesan odboika? Ako delite, vedite pertle, namestite Stitnike za kolena i spre- mite se 7a novo urbudliive putovanje! Svaki put kada zakoraéite u dvoranu, odbojka vam se otkriva na drvgagiji nagin, Pred vama je kniiga koja je nastala kao rezultat etrdesetopodiinjeg iskustva u bavjenja ovim sportom, Ona vam moge pemaci da uspe’no avladate odbojkaskom igrom. Iskoristite tu sansa Knjiga Odbojka: koraci do uspehia namenjena ie potetnicima i odbojkagima srednjeg nivoa, zatim nastaynicima, trenerima i svim dragim entuzijastima koji Zele da unaprede svoju igru, U ovoj kajizi svako mode da nade kerisne informacije @ tome kako da poboliga tehniku i umece na lerenu i poveca samopourdanje, U svakom koraku navedene su instrukcije i vevbe koje vara mogu pomodi da ovladate ovim spor- tom. Postoji vige nagina na koje se mogu usrojitt osnavni odhojkassi telinitki elementi. Svako po- ghvlie je organizovano take da na efikasan natin prikaze napredowanje igraéa od asnovnog ka visem nivon igre. Ova knjiga vam moze pamoéi da, idudi sigurnim koracima ka uspehu, postanete bolji odbojkas, Olsamoj adbojci svakako éete saznati mnogn vide. Nauéicete kako da se kretete na terenu i primenice odgovarajucu tehniku na vitem nivow igre. Gsnovna taktika igre i veibe koje nudimo u ovo) knitzi omoguciée vam da pastanete kompletan igrac Knjiga Cdbojka: koract de uspeta podeljena je na dvanaest koraka koji prate utvrden redosled iavodenja svakng elementa tehnike. U prvom koraku objasnjeni su osnovni obrasci kretanja na terenu i karakteristiént odbajkaski stavovi. To je osnova na kaju se nacovezuju ostali koraci, $ obzirum na to da se igra zapodinje servisom, u drugara koraku bavimo se upravo tim poéetnim udarcem. Naken igvedenog servisa, protivnield igraéi primaju servis, dodaju loptu saigraéu i izvode dizanje (Ineci i éetvrti Korak) da bi pripremili smecera za napad (peti korak). Odbrambeni igraci izvode blok (Sesti korak) ( odbranu polja (sedmi korals). To su osnovni elementi tehnike u odbojci, ali samo poznavanje tehnike nije dovoljna. Kada savladate pomenute korake, potrebno je da upoznate edredene sisteme napada i odbrane (osmi i deveti koral), tranziciju (deseti korak) i da naucite da igrate u nepredvice- im situacijama (jedanaesti korak). U dvanaestom koraku predstavijeni su svi prateci detalji odboj- katke igre koje takode treba da nautite da biste postali timski igrac: uloge igraéa, zamene, rotacije, komunikaciia medu saigragima tokom igre, itd. U svakom koraku predstavljeni su dijagrami imenti tehnike koje se u tom koraku obraduje, Najéegée gredke koje igrati prave na terenu nazn: su zajedno sa ispravnim redenjima. Velbe u nastavku svakog poglavlja poredane su po tedini izvode. nja. Na kraju svake verbo, u delu Provera wspetnosti, istaknuti su kijuéni element! na osnovu kojth mozete da proverite da li ste pri izvedenju odredene vedbe primenili odgovarajucu tehniku i ostvarili iu vezbama, mozete da rena { ilustracije kojima se naglaSavaju kliméni ele. ne cilj te vetbe. Na keaju syakog koraka, na osnovu zbira poena koje ste osvo} proverite koliko ste caista bill uspeni u savladavanju odredenog tehniekog elementa, Kniiga Qubojha: koracé do uspelia abeabeduje sistematski pristup uéenju i igranju odbo|ke, U sea kom koraku pratite sledeti redosled: 1. Proudite instrukcije za izvedenie elementa tehnike ili primenu taktikke koji su objadnjeni u svakom koraku, Otkrijte zaéto su nayedeni koraci zna¢aini. 2. Sledite navedenc ilustracije.basa: koveel do uspeha 3, Posle objaénjenja svakog tehnickog elementa navedene su najéesce gredke kove igraci prave ma terenu, Trudite se da usvojite ispravan nadin izvedenja. 4, Vetbe vam mogu pamoci da ovladate tefinigkim clementima kroz portavijanje i dobro estnisljen trening, Pratitg instrukcije za izvodenie vezbi i beleaite rezultal. Ako budete imali poeskoce, po- novo proutite instrakeije za izvodenje odredenog tehni¢kog elementa koji se tom vefbom usave- fava. U poslednyih nekoliko godina, w odbojci su iamenjena mnoga pravila, Uvodenje novog sistena bodovanja prema kojem ekipa kaja pobedi u nadigravanju nsvaja poen, zatim serviranje duz Citave osnovne linije i ucede libera 1 igei, u gmatnoj meri su izmenili vagne aspekte odbojkaske igre. Zahva ljujuéi tim i drugim promenama, odbojka kao sport postala je specijalizavanija, Civa kayiga odrazava sliku razvoja i popularnosti odbojke. Zelimo vam da udivate u svakom keraku na putu do uspeha u ovom sportu!Odbojka kao sport Odboika je preila dug put razvoia od svg nastanka do danias, Ova igru je pre vite ad jednog veka, tatnije 1895, godine, smislio Vilijam Dz. Morgan, direktor skole za fizicki samvoj pri Hriséanskom udruzenjo za mlade muskarce (Young Men’s Christian Assuciation - YMCA) u Holioku, u draavi Ma sacusets. Morgan je dosao na ideju da hombinacijom cleme avkuliko drugih sportova - ke&arke, bejzbola, tenisa i rukemeta ~ stvori sasvim novu igru koju je nazvao minconette, Njegova ideja bila je da osmisli igeu koja ée poslovaim Ijudima da oberbedi rekreaciju ber znagajnog fizi¢kog kontakta sa protivnikom. Za tu igru posluzila mu je teniska mrega koju je podigae na visinu od oke dva metra odnosno malo vise od glave proseénog muskarea Godine 1896. dve petockine ekipe igeale su prvu pravu utakmicu mintonette na koledvu u Sprin- efildu, u dréavi Masacusets. Tokom neke od utakmica koja se igrala iste godine, jedan student je pri- metio da igragi volejem prebacuju loptu preko mrete na protivnigku stranu i da bi igru po tom udareu moida trebalo nazvati volleyball. Ta ideja se svidela Morganu i novi sport je dobia noy naziy kaji seu svetu gadrzao do danas. Prva lopta koje se koristila u odbojei bila je ts, ,dudica” (evgrn ili unutraénjost) kogarkaske lopte, ali je Morgan ubrzo shvatio da je ono previse | Jarkagkom loptom, ali je ona bila prevelika 4 pret proizvodnju sportske opreme bila smegtena up za njegovu igru izradi posebna lopta. U toku razvoja, odbojka je ebog stalne promene pravila igre gubila popularnost, Treneri su intali potetkoce u poducavanju polaznika jer suse na nekolike godina menjala pravila igre. Te promene 'a | spora 7a igru, Zatim je pokusao s pravorn ke- $ obzirom na to da je kompanija Spalding 2a u Holioku, Morgan je 1900. godine zatrazio da se najéeSée su se odnosile na Joplu i velidinu terena, Broj igrada s abe strane mreze bio je odreden velici nom terena, a tokom igre nije se ivodile rotacija igrada, Oprema za odbojku i pravila igre bili su u pocetku iednostavni. Prva pravila adbojkaske igre objav jena su 1897, godine u Easopisu Sportski prirwinik (Athletic Handbook) w izdanju YMCA. Teren je bio dimenzija 12 * 24m, a mreva podesena na visinu od 1,8 do 2m, deleci teren na dya dela. Svaka ckipa imela je po Cetiri igraga, dok su set Ginile €etiri promene iz napada u odbranu, Serveri su: morali udarcem po lopti da je prebace preko mrete. Ako server ne bi uspeo da ubaci servis, taka potez bi sc smatrag greskom i server bi bio eamenjen, Ake bi taj igead u svojoj ekipi poslednji izvodio servis, dolazilo je do promene, ekipe bi menjale ulogu (iz napada u odbranu i obrnuto}. Servis, kao | prijem: servisa morali su da sc izvede volejem, Sto znadi da igraé nije smeo dva puta uzastopno da odbije lop- tu. Samo je ekipa koja servira mogla da esvoji pon: U odboici je kasnije bio dozvoljen neugranigen broj promena igrata. Cilj tadagnje igee bio je-da se lopla odriava u vaeduhu preku mez, odnosno prebacuje s jedue strane terena na drugu sve dok lopta ne udari » pod iki dok jedna ckipa ne prupusti priliku da veati loptu protivnigko) strani. Tada bi se druguj strani racunge poen ili bi doslo dy promene strana napada (side-ont), Set je €inilo devet promena strans Pri svakoj promeni strana, svaka slrana mogla je da servira odreden bro} puta. Ako bi igraé dodirnuo mrczu, ubwalio ili cadréao loptu, igrt bi se vavrSila | poet bi dobila druga strana. Ake bi lopta udarila u neki predmet i odskocila nazad u teren, wtakmica bi magla da se nastavi. Traci su imali moguéniost da driblaju sa loptom (da je dodaju sami sebi pri éemu je lopta udarcima morala da se odriava u vaduhu), ali nei da prekorace ling ze dribling, viiOdbojse: koraci do uspeha Godine 1896, odbojka je stigla u Dejton, u dréavw Ohajo, imnoga prav ia je podignuta na visinu od 2,3m, driblanic lopte je ukinuto i svaki set igrao se na dvadeset jedan dobijen paen, Odbojka je ubrzo postala popularna sirom svcta, Ova sportska igra je na Filipine 1 u Kin d 1910. godine, u Japan 1913, Rusiju i Poljsku 1915, Urugvaj 1916, Braeil, 1919.7 Siriju 1922. godine. Na Filipinima je oko 1916, godine uveden ofanzivni stil dodawanja lopte kaju je jo3 um frei podtizanja udarao drugi igraé — popularni prvi tempo, Vadasnji igraci uveli sui smed, Nacionalna univerzitetska sportska asocijacija (National Collegiate Athletic Assoctation - NCAA) 1916, bila je pozvana da pomogne u osmisljavanju novih pravila odbojkeske igre i promovisanju log sporta. MreZa je tada podignuta na visinu od 2,47, sctovi su se igrali na petnaest pocna, a meseve su Ginila tri seta, Ranih drradesetih godina proslog veka, pravila u odbojci dodatno su izmenjena, Dimen- rije terena su promenjene na 9,1 x 18,2m, sastav lopte je standardizovan, igracima je dozvoljeno da udare loptu samo iznad struks, a cela ckipa mogla je da izvede naivite tri odigravania pre prebscivania lopte preko mrete. Godine 1919, Ameri¢ke vojne snage su svojim trupama isaveznicima isporucile oko 16.000 odboi- kashih lopti, Direktori YMCA koji su kraiem Pryog svetskog rata bili postati u Evropu da pomognu oporavak saveznitke vojske, donetl su odbojku u mnoge evropske zemlje. To je bio veliki podstica| za razvoj ovog sporta na medunaradnom nivou. Godine 1920, u odbojkasku igru uwedene je pravilo tri odigravania koje jedna ekipa sme da izvede, kao i napad sa zadnje linije. Dvadesetih i tridesetih godina proilog veka mnogi univerziteti u Sjedinjenim Ameri¢kim Driava- ma podeli su da organizuju caseve odbojke i da obrazuju studentske ekipe. Na driavnom univerzitetu na Floridi odbojka je 1949. godine postala muiki univeraitetsk sport, Bio je to-prvi ameritki univer- Zitet koji je Cak obezbedio i stipendije za bavljenje odbojkom, kao i stalno zaposlenog adbojkaikog trenera. igre su izmenjena, Mre- Nacionalna univerzitetska sportska asocijacija je 1952, odiucila da bude pokrowitelj drzayno; re pionata w adhojel, Nacionalna sportska asocijacija koledéa (National Association af Intercollegiate Athletics ~ NAIA) 1967. godine bila je domaéin prvog Sampionata u odhojci, Nacionalna federacija udrugenja detaynih srednjih dkola (National Fedevatian af High School Assaciations — NFHS) je Sam- pionate srednjih tkola 1974. godine podigla na nacionalni nive. Hriséansko udruyenje za mlade muskarce najvile je uticalo na razvoj odhojke tokom p deset godina njenog eazvoja. Prvi dezavni Sampionati u organizaciji ovog udruzenja odréanisu 1920. godine u Bruklinu, u Njujorku, kada je predstavijena dvadeset sedam timova iz jedanaest zemalja. Amaterska sportska unija (Amateur Athletic Union ~ AAU) je 1925. preuzela kontrolu nad ovim sportom, tako da je 1928, godine osnovana Odbojkaska asncijacija Sjedinjenih Americkih Detava (United States Volleyball Association ~ USVBA) koja je imala ulogu da prati odbojkaika defavanja t na draynom ina medunarodnom niveu, Qdréan je prvi US Open na kojem su mogle da udestvuju i ekipe koje nisu bile Glanice udrugenja YMCA. ‘Tokom tridesetih godina dvadesetog velka rekreativni sportsti programi postali su sastayni deo svakodnevnog Zivata Amerikanaca. U tom perindu odigrana je prva utakmica odbojke na pesku u ke- joj su se nadmetala dva igraéa, Godine 1934, prisustve sudija postalo je neophodno 2a adrzavanje od. bojkadke utakmice, Na konvenciji Amaterske sportske unije koja je odrzana 1937, godine u Bostana, USVBA je prignata kao upravni organ za odbojku u Sjedinjenim Ameriékim Defavama. U jednom istrativanju koje je sprovedeno 1946. godine u Sjedinjenim Drdavaima, odbojka je zauzela peto meste po popularnosti mnedu ekipnim rekreativnim sportovima, Odbajkagka asocijacija Sjedinjenih Amerigkih Driava bila je jedan od osnivaga Medunarodne od- pojkaske federacije (edération Internationale de Volleyball ~ ETVB) kenja je osnovana 1947, godine uw Parizu, U Feancuske) Je naredne godine odrdan prvi turnir odbojke na peskau na kojem su se taxmiéila dya igraéa. USVBA je bila pokrovitelj prrog Nacionalnog otvorenog prvensiva za #ene 1949, zatim Nacionalnog pevenstva orufanih snaga od 1952. do 1964. i Nacionalnog univerzitetskog prrenstva dva-_— 1949. godine, Qubojkatka asocijacija Sjedinjenih Dréava je 1949. godine takode oformila univeraitet sku ligu za takinidarske ekipe studenata, Prvih desetak godina broj studentskih takmigenja u odbojei bio je zanemarljiv, Zainteresovani studenti i njihovi profesori obrazovali su ekipe koje bi se rasformirale ubrzo nakon sto bi studenti diplomirak. Vakmitarske ekipe su, osiny toga, bile ragtrkane i bex odgovarajugeg, rukovodstva koje bi vodile j ocganizovalo sport na tom niyou, Do 1951. godine adhojku je swake godine igrale vide od pedeset miliona Ijudi u vide od Sezdeset xentalia Strom syeta. Odbojkatha asucijacija Siedinjenis Drzava je 1949, godine bila pokrovitelj nastupa prvih amerié. kih odboikaskih timeva na prvim svetskim Sampionatima, zatim na prvim Panamerigkim igrama 1955, | Olimpijskim igrama 1964, Medunarodni olimpijski kamitet je 1957, oznagio odbojku kao olimpijski sport, a 1964. godine uvrstio je u olimpijske igre. Medunarodna univerzitetske sporiska federacija (Internattonal University Sports Federation Li) odrdala je prve Lhiverzitetske igre u Torinu, u [talijl. Takmidenje u edbojel bilo je jedno od osam takmitenja koja su se odegala na tiny igrama, Oko 1960, godine nekoliko institucija americkag srednjeg zapada osnovalo je Odbojkatku asocijaciju koledza srednjeg zapada (Midwest Intercollegiate Volleybal Assoctation ~ MIVA), a 1964, Odbojkasku asoeijaciju koled’a juane Kalifornije (Soethera California Intercollegiate Volleyball Association — SCIV A}, Vokom sezdesetih godina proglog veka odbojkaika igra dapunjena je novim tehnikama, ukljucu- uci tev. kuevanje, dadavanje lopte podlakticama (tay. ‘ekie), blok, i defanzivnim elementima — upijadi povaljka, Lopta koja se koristila na Olimpijskim. igrama 1964, bila je gumene wnutragnjosti t prevute na ko¥om, Odhojkagka lopta tog sastava koristi se i danas Godine 1965. obrazovana je Kalifornijska asncijacija za odbojku ma pesku (California Beacit Vo. ilevball Assaciation — CRV.A), dok je NALA 1968, oznadila adbojku jedniny od svajih takeniéarskih sportoval, Krajem Sezdesetih gndina dvadesetng veka NCAA je predlogila da u svoj program ponuce: nih sportova uvrsti i odbojku, Prvi odbojkagki meéevi koji su mogli da se prate preko televiriie ndrdani sul 1974, a svetskom pevenstve i Meksike. Godine 1975, USVRA je mapravili prvi trenaznt program 74 Penski nacionalni tim u Pazadeni, ‘Veksasu, a 1977. ameritki tim odbojicaga asnovan je trenadni centar u Dejtonu. Uvodenjem élana 9 amandmana Zakona 6 obrazovanju iz 1972, Univerzitetska sportska asocijacija 22 Zene (Assactation for Intercollegiate Athletics for Women — ALAW) dala je sv0) doprinas razvoju enskog sporta medu studentkinjama i uenicama sredajih Skola, Studentske stipendije i stalno zaposteni teneri Jenskih ckipa postali su prvi put dostupni 1975. godine. Zahvaljujuci sve vecoj popularizaciji odbojke kod Zena i devojtica, NCAA je L981. godine odréala prvo dslayno prvenstvo za Zene, Univerzitetska sportska asocijacija 2a dene dala je pod okrilje Nacionaine uni- verzitetske sporteke asocijacije koja je postal nadledna ia mudku iZensku univerritetsku adbojku. Godine 1983, cbrazovana je Asocijacija profesionalnih odtbajkasa (A ssacéation af Volleyball Professionals — AVP). Nakon Sto su Sjedinjene Ameritke Draave 1980, godine bojkotovale Letnje olimpijske igre u Mo- skvi, muéki olimpijski odbajkaski tim je 1984, osvojio preu zlatau medalju u istoriji ameri¢ke odboj- ke. Na Olimpijskim igrama te godine odbojkadice su asvujile srebro, U perivdu od 1985, do 1988 ameri¢ki odbojkadi odneli su trostruku krunu Medunarodne odbujkaske federa wetski kup 1985, zatim Svetski Sampionat 1986. i Olimpijsku zlatnu medalju 1988. yadine. Asocijacija profesionalnih odhojkasica (Worsen's Professional Volleyball Association — WPVA} obrazovana je 1986, yodine, a 1987. FIVB pastala je nadledna i za Svetski Sampionat u odbojci na pe sku. Godine 1990. godine stvorena je Svetska liga na kojoj su se ekipe iz celog sveta takamitile za velike novane nagrade. U Sjedinjenim Ameritkim Dréavama je 1992. godine zapoter turnir odbojke na pesku na kojem su udestvovala Cetin! igraéa. Iste godine, muska i zenska odbojkadka ckipa Sjedinjenih Driava su na Olimpijskim igrama osvojile bronzanu medalju. Godine 1995. odbojka je proslavila stagodiinjicu svog postojanja. Vee 1996. odbojka na pesku Primata je kao cvaniéna olimpijska disciplina u kojoj su anteri¢ki odbopkasi osvojili zlato i stebro, NaK Odbojka: ke: (akmigenju odbojke na pesku 2000. godine muska adbojkaike ckipa iz Sjedinjenih Dréava asvojila je jo8 jednm dlatno medalju, 4 2004, odbnjkasice su osvojile svoje prvo zlata i bronzu. Nacionalna univerzitetska sportsia asocijacija u Sjecinjenim Dréavama organicuje dréavna pr venstva i za mutke iva denske odbojkatke timeve. Na medunarednom nivou, organizuju se ravit Sampionali i turniei koji se odréavaju prema tetvorogodigajem olimpijskom ciklusu, lako je aastala u Sjedinjenim Drzavama, nya igra ima jednaku popularnost svugde u syelu, Medu najpopularnijine sportovima, odbojka danas zauzima drugo mesto, odmah poste fudbala, Danas vide od Cetrdeset Sest miliona Amerikanaca igta odbojku, a.u svetu asamsto miliona Ijudi svake nedelje utestyuje na siekom odbojkaskom deéavanju Sta bi Morgan danas rekao za svoj fzum? Broj iui Sirom svela koji u odbojel uéivaju kao utesnici ili posmatradi govari u prilog tnme da se ovaj sport danas mnogo razlikuje od odbojkatke igre koja je prvi put odigrana 1895. u dvorani u Masaéusetsu. PRAVILA IGRE U toku utakmice na terenu se nalazi dyanaest igrata — po Seal igraés na svako| strani, gradi Leste zauzimaju unapred odredene pozicije. Nakon prvog kontakta sa loptom koji se ostvaruje sereisom, igrati rotiraju svoje pozicije prema utvadenom redosledu, Zauzimanje specifiénih poricija moguce je na-visim nivoima igre. Pogetnici se obitno smenjujui na svako) poticiji rotacijom da bi §to balje naucili da igrajn. Kontakt sa Joptom j¢ minimalan, sto nact da celokupno kretanje na terenu treba da bude preciano iavedeno, Igrati se najvide krecel pre nego Sto asivare kentakt sa loptom, Odhojka se igra na terenu velidine 18 x 9m (slik 1). Mreza deli teren ma dva dela, tako da svaka strana zauzima povrsinu od 9 x 9m, ‘Leren je orleeden linijama keje nose nazi prema avojo} funketit i poziciji: boéne linije, linije napada, onerne linije i stedignja linija, Osnowne linije sa ucrtane na kea: ju obe strane terena, De bodne linije keie obrazuju prav ugan sa mrezom duge su po devet metara: Linije napada koje se jo8 nazivaju i linije tri metra sluze kao ofijentirigeazima prednje i zadje linije terena. Ove linije se nalaze ¢-obe strane terena, ng udaljenostiod tri metra od srediénje linije, Igraci na, predinjoj liniji koji su zaduéeni za napad ebiéne zapoéinju prilay lopti ix tog dela, dok igracima zadnje linije nije dozvaljeno da predu liniju napada, Sredisnja linija koja deli teren na dva dela proteze se irinom terena ispod mreze. Odbojkaékea igra je brza; drugu. Kada jedna cxipa pobedi wu nadigravanju i ¢ igri su w stalnom pokretu jer lopta brzo prelaai s jedne strane marede na voji poen, avaki igrat te ekipe rntira se za jedne Boéna linija -3m—» a « 5 = 3 z z 3 = gle 3 3 s a|F 5 5 © 3 oO ct a oO as 48 | + Slikat Dimenzije i inije adsojkaskog torenaOdbojea kad sport xi mesto u smeru kazaljke na satu na svojoj strani terena (slika 2), Najlakgi nadin oznacavanja povrsine lerena je numerisanjem pozicija koje igeaci zauzimaju (od broja | do-6), kao sto je prikazano na slici 2 Zadnji desni igraé auzima poziciju 1. Prema nekadasnjim pravilima, igrae je mogao da izvede servis samo sa zadnje desne povrdine Lerena, Medutim, igracima je sada dozvoljeno da irvedu servis sa bilo soje pozictie na zadnioj liniji. Prednja desna pozicija na terenu znadena je brojem 2, prednja srednja brojem 3, prednja leva brojem d, zadnja leva brojem 5 i zadnja stednja brojem 6 +9 su Slika2 Ses1 pozicljar terenu, lgraéi se rotlraju u smeru kazaljke na satu, Povicije igraéa na terenu odredene su stranom terena na kojoj se igraci nalaze tokom utakmice, uvek okrenuti ka mredi (slika 3). Na levoj strani terena nalaze se pozicije 4 i 5, odnosno prédnja leva i zadnja leva pozicija. Ove pozicije najéesce zauzimaju primaci koji igraju samo na levoj strani prednje jradnje linije terena, Srednji blokeri igraju na sredini terena (pozicije 316), a igradi na powieijama 1 i2 nalaze se na desnoj strani terena, Zahvaljujuci takvem rasporedu, svaki igraé naudi da igea jednu ghivnu pozicija na prednjoj i jednu na zadnjoj liniji. Igradi se rotiraju i delaze u odgovarajuce pozicije kada njihova ekipa izvede servis ili kada poSalje loptu nazad preko mieZe, odnosno kada prima servis. Igra podinje izvodenjem servisa. Svako nadigravanje se zavriava kada jedna ckipa osvoji poen Ekipa koja pobedi u nadigravanju osvaja poen. Ds bi osvojila poen, ckipa ne mora da iavede servis. ‘Nadigravanje se zavrsava kada lopta dodirne teren, na zviéduk sudije ili kada lopta padne van tevena ili udariu antenu, Lopta pri servis moze da dodirne mredu i ostane u igri 5 4 Zadnja Prednja leva leva 6 3 Zadnja Prednja stednja stednja 1 2 Zadnja Prednja desna desna Slika 3 Pozicije igraéa na terenu.Oeliclkal kevactdo uspeka ‘Tokom nadigeavanja mode da dode i do raclicitih oblika krienja pravila, usted cepa se igra okon- ava, Lopla ne sine da se fadedi w rukama niti da se zaustavi, Nijedan udarac, osim pryog, ne moze da bude feveden dvostrukim kontaktum (pri kojem lopts uzastopno dodimie dva ravlidita dela tela igrata). [grad koji se rotira do zadnje desne pozicije sledeci servira, Server ima na raspolaganju osam sekundi da zapocne servis iza osnovne linije, Lopta puslata servisomn moze da dodirne mrezu i ostane u igri. Server ne sme da nagazi ili prekoradi osnovnu liniju pre kontakta sa loptom, Server mora da udari loptu koju je bacio uvis. Baéena lopta ne sme da padne na teren jer, ake se to dogodi, proliv- nigka ekipa asvaja poen. Lopta se ne moge izbiti iz ruke serveru koji je zapozeo servis. Serveri takode ne smejn. da prekoraée servis liniju ili osnovnu liniju pre nego éto udare loptu. To se vrla deste moze primetiti kod igraéa koji izvade skok servis jer, po pravilu, oni moraju da skoce i oulraze se za servis linije, ali nakon toga mogu da udare loptu u vazduhu t izvrie doskok. Delimicna konfuzija koja je nastala po pitanju prayila odhojkatke igre potite od Zinjenice dau ovom sportu postoji veliki broj nadlemnih organizacija koje, svaka uw svom domenu, uvodle izvesne promene pravila, U Sjecinjenim Americkim Dreavama, Nacionalna federacija udrugenia za uéenike drzavnih srednjib skola (NFHS) odrednje pravila na nivou srednjih skola. Nacionalna univeraitetska sportska asncijacija (NCAA) zadubena je ra sport na univerzitetskam nivou. Odhojkaéka asocijacija SAD-a (LISAY) regulise klupska i otvorena prvenstva, a FIV sva medunarodna takmiéenja na za tyerenom { na pesiu, Dostupni veh-sajtavi pomenutth institucija nalaze se na kraj ovog poglavlja. U nastaykuy navedimo postoje’a pravila Nacionalne univerzitetske sportske asocijacije (NCAA) Odbojkadki teres je dug 18, a dirnk 9m, Linije terena koje su ucrtane sa strane terena naz bogne linijé, a linije koje sé nalaze na kriju obe steane terena narivaja se osmowne linije. Srediénja lintja deli teren na dve jednake povréine za igru. Linija napada je udaljena tri metra od mreie s obe strane te rena, pa se gato zove i linija tri metra. Akn lopta bilo kojim delom dodirne neku liniju, kaze se da je lopta uutra, U Hensko) odbojei mreta je podignuta na visina od 2,24m, a u muskoj na 243m Pre podetka svakog seta oe ekipe moraju da prijave potetnn postavu svajih igeaéa. Redasted roti ranja igraca koji ekipa zapoéne mora da ostane isti tokem Eitavog seta. Ako dade do preklapania igra- Ga, to “nati da je prekréen redosled rotiranja, Prema pravilu preklapanja, igraé mora da vodi ra¢una Lome ko se nalazi direkino ispred ili za njega, odaesna s obe njegove strane. Ako igraci tokom seta nisu rauzeli odgovarajuce povicije, mode da se desi da pogretan igrad izvede servis mimo utvrdenog redesleda, Ako se lo dogodi, koriguju se rerultat i redesled rotiranja igrada. Pkipa koja servira gubi poen i opti. U svakoj ovoj situaciji poen se dodeljuje suprotnaj ekipi. Na podetku mega sudija baca novgig pred kapitenima obe ekipe, Ekipa koja tom prilikom dobi je prednost moe da bira da li ée prva da servira ill da prima servis. Kada se to ustanovi, obe ekipe razmenjuju servise sve do poslednjeg ili petog sela kada se poriave baca noveig, Pre bacanja noveica, ckipe mogu da edluce da li ée da enenjaju stramu terena na osam dobijenih poena ih da ostanu na isto] sirani lokom Gilaveg sela, Promena strana se veSi u odlugujugem petom setu jer se, prema pravilima NCAA, peti set igea na 15 dobijenth poena, Meg se igra na tri dobijena seta. Svaka elspa ima pravo na dva taim-aula po setu, Igraé mode da narudi ravan mreke da bi odigrao laptu ako bilo koji deo lopte prede ravan mr Copite weevsi, kontakt sa mrezom nije dozvoljen. Jedini izuzetak od tog pravila je nenamerni kontakt sa mregom, na primer kasom igrata. Ako igrag naprav! kontakt sa mrefom, akeija se zavréava i pro tivnicka ekipa dobija poen, kao i lope ako je prethodno nije imala Pre upucivanja lopte preko mreze, svaka ekipa ima prava na maksimalne tri konlakta sa loptom. Ti kontakti su obiéno: dedavanje, dizanje i sam udarac. U slucaju blokiranja, dedirivanie lopte se ne racuna, pa sy ekipi i dale dozvoljena tri odigravanja, ‘Time se omogucava nastavak nadigravanja, Lop- ta mote sluajno da dodirne neki deo igratevog tela ida ostane u igri i tada se ne raéuna kao kontakt Ako lopta koja je u igri istovremeno odigraju dva igraéa protivnigkih ekipa, ta gretka se naziva audruna lopta, Tada se poen ponavija, kao i kada dva protivni¢ka igrata tokom odigravanja istovre meng naprive prekrsajOabojes kee sport xl Dveostrudt kontakt nastaje hada isti igrag odigra loptu diva puta weastoprie, zuzetak od ovog prayila je izvodenje prvoy Kontakta. Ako igraé prima servis ili iawodi upljac da bi vratio snazan seg, dozve fjeno mu je dat ostvari Kontak! s loplom sa vige ud jednim delom tela # adel loptu u igri jer se ona bray krege preko terena, Medutim, u svim drugim situacijama dvostruki kontakt se smatra gretkom i rezultira gubitkom pocna Lopla ostaje u igri éak i kada daditne mre#u tokom igre. Da bi lopta ostala u igri, ona mora da préde s jedne strane mrezé na drugu tzmedy antena, Svaki igradé mode samo jednom u setu da bude zamenjen drogim igragem. [gra¢-zamena ne mode da vameni nekog igraéa u selu po jednom sedastedu ratiranja, a zatim drugog po drugom redostedu. Tw pravilo ne vadi za libera, Libero mora da saceka najmanje jedna nadigravanje pre zamene drugog sgraca, Pozicija libera detalinije je objagnjena uv osmem korake (str, 119) Od 1996, godine izvrseno je nekoliko promena pravila w adbojkaékaj igri: + Uveden jeTihero. + Servem je dozvaljeno da izvodi servis sa bilo koje taéke na rodnjoj Tin if, + Dozvolieno je vige zamena igraca, + Uvedeno je pravile da igraé moze u kretanju za loptom da prede a stranu protivnika. « Izmenjens su pravila koja se tigu prekrSaja ma srecltinjos liniji. + Dozveljeno je da prvi kontakt bude izveden dvostrukim kontakiom, + Uveden je nav sistem dodavanja prema kojem ekipa ko pobedi u nadigeavanju osyaja poen. Povsicija libra je iskljudives na 2adnjoj liniji, Libero je Tako prepoznatljiv na terenu jer nosi dru juboju dresa od ostatka ckipe. Prema pravilima NCAA, libero u setu moge da zameni bila kojeg igraca na radnjoj liniji ida iavede dodavanje, edbranu i servis, Na Klupskim talanigenjims ina takmigenjima nu nivou srednjih Skela, libero sme u setu da zameni bilo kojeg igraéa na zadnjoj liniji, da izvodi do- davanje i odbranu, ali ne i servis, Libero mora da odsedi jedan poen pre nege ito ponove ude u igh da eameni drugog igraéa na zadnjoj liniji, Njegovl izlasci i ulasei se ne ragunaju kao zamene igraéa. Libero ne éme da skogi | napadne loptu preko rayni mreze ili da prstima digne loptu ispred linije xa napad, Povicija libera je vadna na svim nivoima, U yeéini uspeanih ekipa, libero-izvodi i prijem servisa ivdbranu i sto je moguée vise pevih kantakata Doskora je zadnji desni igrag, koji postaje server kads 4¢ rotira do te poziclje, servira samo sa zadnjeg desnog dela terena, Medutim, danas je server dozvoljeno da izvodi servis dui cele osovie linije, slo duprinost kreativnosti pei izvadenju tog udarca, Nekada su lelujavi servisi servis odvggo bili plavni oblici servis, dok je danas igraéinia na raspolaganju ditav arsenal servisnog udarca, ukljucujuci skok servis odaygo i lelujayi servis iz skoka, U zenskoj odbojci u sastavu NCAA broj zamena se sa dvanaest poveéao na petnaest, Prema pra- tilima NCAA, unular muske adhojkaske ekipe moguée je izvediti samo fest zamena po setu, Sto zaadi da je u jednom setu svakem igradu docveljena samo jedna zamena. Lvodenjem pravila da igeadi toga da stigna laptu i na strani protivnika, odbojkagka igra dobila ie deugu dimerziju, Prem (om pravilu, igraé sme da ide u,poteru (odigea loptu na drogo| strani sredlignjc linije sve dok tu ne ometa protivaika, Da bi igraé mogao da pojuri loptu, mora se omogu prazan prostor od dva metra ‘za stuba za mrezu i mesta za sudija, Ako nakon prvog kontakta lopta pred preko antena il j2van njth ka protivnigkoj slobodno} zomi,igraé mode da veut tu luptu koja je a van terena, Putanja lopte pri vradanj mora da bude preko ill izvan antena, Situacija je danas drugadija i po pitanju prekrSaja koji se vese na sredignjo) inj Igragu ranije nije bilo deevoljeno da stopalem (bile kasim delom) dadirne sredisnju Tiniju jer bi uw tom slugaju mastao prekr&aj. Medutim, igra? stopalom danias mofe ne samo da dodhrne, vet ida prekorati sredién)utliniju, samo ako lo neemela igeu, Igraé gapravo samo stopalom i sme da prelvoradi , reeeseaiai‘“‘“‘“Ciésisr iniju.aja koraci do sneha Tako je pravilima dozvoljen dvostrukl kontakt, nije dozvoljeno da se pri prvom kontaktu s loptom, n je uobigajeno da igraci izvede dizanje. $ obz prime servis sa rukama preko glave Za radliku od nekadainje metode bodovanja po kojaj ekipa osvaja poen samo aka zadrii servis, w danainjem sistemu bodovanja ekipa osvaja poen ako pobedi u nadigravanju. Prethodni nagin bode om na pomenulu promenu pravila u odbojei, sav vanja rezultata dopringo je tome da megevi postanu dui jer poene nisu abezhedivale promene, vee same gubitak servisa, Prema sadainjem naginu bodovanja, poen sz na kraju nadigravanja dodeljuje ekipi koja w njemu pebedi Sadadnji sistem bedoyanja iziskuje snazan i Konristentan servis. Propudten servis obezheduje pro tivnidkoj ekipi lak poen. lavadenje servisa dud titave osnovne linije znatne je unapredilo sam servis i taktiku igre Sistem bodovanja na osnovu pobede u nadigeavan)u koristi se na svim nivoima takmigenja, Real tal utakmice vodi zapisniéarza zapisni¢kim stolom, Dodatne informacije icelokupan spisak pravila w odbojci mofete da nadete na sajtu www.usavolleyball org, OPREMA | UNIFORMA Obim odbajkaske lopte ne moze da bude manji ad 65 niti veei od 67m. Minimalna tedina lopte je 260, maksimalna 2X0 g. Lapta mora da hude okrugla, napravijena od fleksihilne t glatke priradne tlt veitatke kote i sa odvojenam ,duticam' od gume ili sli¢nag materijala. Boja lopte je jednobrazno svetla ili move biti zastupljena kombinacija hoja; najmanje jedra trecina povrsine lopte mora da bude bela ili swetlih hoja. Unutrasnji pritisak lopte iznosi od 0,3 do 0,325 kg/cm, Sve lopte koje se koriste na uitakmici moraju da imajur iste karakteristike u pogledu hoje, obima, te¥ine, unutraénjeg pritiska i da hudu od istng proizvodata. Antene na mreai su savitljive Aipke napravijene od fikerglasa, Duge su 14m, a preénik im je 10mm. Gornje polavina svake antene oznazena je belo-crvenim ii narandéastim tralcama velidine od 10.do Iem. Antene se smatraju delam mrezei hoeno ogranicavaju prastor za igra Mrega je Sroka 1m, a duga 9.5m. Napravijena Je od kvadratnih polja cije stranice iznose 10cm. Unifarma igraga sastoji se ed dresa, Sorisa i Carapa; dak su ga ign na zatvorenom neophodne patike xa dvoranu. Osim libera, svi igeagi u jednoj ekipt moraju da nose unifarme iste haje, dizajna i kroja, ukljacuiuci iduzinu rukava. lauretak je libero koji nasi drugaciju hoju uniforme od ostatka ekipe. Logo i nalpis proizvodata ne moraju da budu isti. Buduéi da patike, arape i Stitniei za kolena nisu sastavni deo uniforme, oni takade ne moraju da budu ist Dresovi maraju da budu oanadeni beojevima koji sus prednjestranen igrata u ekip! iste velidine i baje. nalnevisine cm, a na le ima 15cm. Brojevi na dresovima su kod sv Sorts mierisan| ad 1 de 99, Svaki igraé ima svoj bro), Kada se pre pocetka utakmice podne- s¢ listié sa podetnom postavkom igrada, igragi ne smeju da menjaju brojeve dresova sve do keaja meta, ‘asim u slugaju da se uniforma isileka krvlju u slagaju povrede. BEZBEDNOST U IGRI Pre pocetka treninga ili éasa odbojke izuzetno je vatno da se na terenu osigura beabednost igrata u igri. {2 sportske dyorane ili barem sa terena neophodno je da se ukdone svi nepotrebni predmeti, a najpre predmeti sa oftrom ivicom Uspravni stubovi koji drée mirezu mogu da budu oblozeni zaititom, kao i meste za sudiju tokom utakmice, Pre treninga igraéi moraju da skinu sav nakit. Prstenje, ogrlice ili ¢ak minduge mogu da seOdbojke dae spor XV vakade za mrebu ill’ da povrede drugog igraga, Igradi tokor igre nose dres, Sorts i obaveano patike. Znagajni clementi trenagne prakse su i pravilno cagrevanje i hladenje grata pre i poste treninga. Pokazalo se da igracima i udenicima viée koristi zagrevanje okom kojeg oni igvode razlicite vetbe od samog istezanja Umesto da igrati lagano trée pe sportskaj dvorani, a zatim se grupn dé uradi poscbno osmiiliene individualne veZbe pre nego sto prede na vi dividualne aktivnosti spadaju: vezbe na merdevinama, preskakanje vijate, vefbe sa medi Joptom, vezbe trupa, specifigno kretanje po terenu i istezanie. Ako se zagrevaju na pomenut na stezu, svaki igraé treba 2 sa loptom, U te in cinskom Gin, igraéi mogu relativne brzo da poveéaju bazitau telesnu temeperaturu, a 7atin se usmere na detalje koji im pomazu da poboljgaju svoju igru. Zagrevanje traje koliko je potrebno, Naga prak- sa je da pri izvodenju pomenutih aktivnosti zagrevanja provodime oko sedam minuta, a zatim prelazimo na specificne veébe s loptom koje igrati izvode s partnerom, Celokupna ragrevanje raje oko petnaest minuta, poste cega su igraci ypremmi zs sam (ening, Zalivaljujuci taku osmisljavanju aktiynosti 2a zageevanje igrata i polaznika, treneri i nastaynici imaju moguénost ode zaokupljen svojom 0st] koje primenjujemo u da pomognu svakom pojedinacnom igracu, pri ceniu je ostatak ekipe t pripremom za trening, U nastavku navodimu neke individualne aktiv wenainoj praksi * Vea stabilnosti skognog zgloba: odrzavanje ravnoteze na jednoj, pa na drugoj nozi sa-zatvo renim ocima, vdrduvanje ravnote#e na jednoj, pa na drugo) nozi u éetiri pravea ili odriavanje ravnolede na jedno| nozi sa éetiri skoka po krugu @ Odrgavajte ravnotedu na jednoj nozi 30 sekundi, pri Gemu je druga nega ispra tena napred, a of) zatvorene (slika 4). luvedite dye serije vetbi 2a obe noge w trajanju od po 30 sekundi = Odréavajte ravnoteiu na jednoj nozi, a podignutu nogu rotiraite u éetiri pravea. ‘Zamislite da stojite na brojéaniku, okre- nuti ka 12 sati, Podignite nogu ka 12 sati i zadréite je u tom poloéaju deset sekun di, a 7atim Je rotirajte ka 2 sata i ponova zadriite deset sekundi, Rotiranje noge nastavite ka 4 16 sati, s istim yremenom, adriwvanja noge. Ponovile veibu na isto} nozi, a zatim je izvedite 7 druagom nogom = Odréayajte ravnote#u na jednoj nozi i poskodile rolirajuéi se uw stranu, Mo Zete da izvedete najvide éatiri skoka da biste napravili ceo krug, Posle svakog skoka, podignuta koleno zadrfite u tom. polozaju pet sekundi, a zatim ponovo poskoéite i vise se rotirajte, Ponovile Slikad Stabilnost skoénag zgloba, Odrzavajte yedbu istom nogom, a zatim je izvedite ravnotetu ne jednoj nozi, a drugu driite Ispred tele i drugom, zatvorenth oti,xvi Odhoj¥a: kevaciido usaehe Slika 6 Cutnjevi sa medicinskom loptom preko glave: {a} drdite loptu abema rukama iznad glave; (b} savijte kolena take da var natkolenice budu paralelne sa podlogom © Rotacije trupa; Dye sctije od 10 punih krugova u svaku stranu iz seda, Wezbu zapotnite u polo Jaju pregiba trupa, a medicinsku loptu postavite iza sebe na pod. Rotirajte trup i dohyatite lopt Zatim se roticajte pun krug na drugu stranu i ponovo postavite lnptu iza tela. Tzvedite deset punil krugova, a zatim promenile pravac, Ponuvite verbit,port XMii Slika 7 Drioseéa: (a) u polofaju éuenja uhvatite medicinsku léptu; (b) podignite loptu de struka; (¢] podignite lopty iznad glave, © Vedba za rotatornn manzetnu:; Dve serije od 10 ponavijanja 2a obe ruke. Zavetite elastiénu traku na stub mrefe u visini ramena, Povlagenjem trake izvedite seriju unutragnje i spoljainje rotacije na jednoj, pa na drugoj ruci * Rotiranje trupa u sedecem polozaju sa medicinskom loptom: 20 ponavljanja vezbe za levu i za bu zapoenite u polodaju pregiba trupa, a medicinsku loptu postavite na pod + desnu stranu, Vi vase leve strane, Stopala su odigniita od podloge tokam ditave vezbe, Rotitajte trip i dohvatite loptu (slike 5), Zatim se rotirajte na suprotnu siranu, spustite loptu na pod i vratite seu pe polodaj. To se ratuna kao jedna ponavijanje * Cugnjevi sa medicinskom Joptom preko glave: Dve serije od 10 ponavijanja. Zapotnite vezbu sa medicinskom loptom preko glave. Stopala su razmaknuta viée od girine ramena, a kolena u liniil sa prstima (slika 6a), Drdite loptu obema rukama. Ruke-su tokom ¢itave velbe oprudene ulaktor ma, Ispravite telo i savijte kolena tako da vam natkelenice budu paralelne sa podiogom (slika 6 Vratite se u podetni pologaj i ponovite vedbu deset puta, © Drvoseéa: [ive serijeod 10 ponavijanja. Postavite medicinsku loptu na pod izmedu stopala koja su ragmaknuta wsirini ramena. Savijte kolena i isprayite trup dok pestima obuhvatate loptu s denje strane (slika 7a}, Zatim ispruzite noge i podignite loptu do struka (slika 7b), Tz. tog polotaja po. dignite loptu obema cukama ignad glave (slika 7¢). Ponovo spustite loptu 1 nivou struka, a zatim ha pod. Dréite loptu takem Gitave veZbe. Jedno ponavijanje Gini: podizanje lopte do struka (11 preke glave (2), nazad do struka (3), savijanje kelena | spustanje lopte na pod (4), Vezbu izvodite ujednagenim tempom. * Merde ine: zaberite tri vezbe na merdévinama koje su objasnjene u prvom koraku, MeeeSlika 8 Jednonoina sklopka sa medicinskam loptom: (a) lezite na pod drze¢i loptu iznad glavest dodirnite desno stopalo. ) loptom * Jednonodna sklopka: Dve serije od pet ponaviianja (jedna ponavljanje Cini dohwatanje stopala i desne i leve noge). Lezile na leda, Noge i ruke su opruzene. Drvite medicinsku loptu obema ru karma ienad glave (slika 8a). Istovremeno odivite ispruzene ruke sa loptom i desnu nogu, Laptom doctirnite desno stopalo (slika 8b), a zatim se vratite u pogetni polovaj. Ne spustajte stopalo na podiogu, a loptom tek dadirnite podlogn iznad glave. Uradite pet ponavljanja na desno} i pet po- navljanja na levoj nozi, Gdmorite se i ponovite vetbu. = Upijaé Ukupr {e, sedmi korak), * Servis ka traku u visini mreze i servirajte preko te linije, 10 odizanja lopte od pedloge ju: 25 servisa, Postavite ma tid * Pregibi trupa sa ispruenim rokama; Dve j¢ od 20 ponavijania, Lezite na leda, Se- yijle kolena, oslonite stopala ma podloge j oprudeniin rukimia dréite medicinska lopty iunad glave, Poditite trup i dalje drdeté loptu ‘oprudénim rukama, dok su stopala rayno po- Jogena na podlogu (slika 9), Dovedite lopru malo ispred glave, pri emu su ruke u blak poriciji, Spustite se nazad na podlogu i po Slika 9 Pregibi trupe sa ispruzenim rukama.—— ae Odbojka kaosport KK Slika 10 Cuénjevs sumo stavu sa medicinskom loptom: (ai unite | prstima obuhvatite loptu s donje strane; (b) podignite loptu do visine struka, * Cutnjevi u sumo stayu sa medicinskom loptom; Dye serij¢ od 10 ponavijanja. Postavite loptu na pod izmedu slopala koja su razevaknula u Sirini ramena, Savijle kolena i drdite telo pravo dok pr stima Gbulivatate loptu s donje strane (slika 10a). Oprugite noge i podignite loptu do visine struka (slika 105). Spustite luptu nazad a pod. DrFite luptu tokom gitave vedbe. Jedno ponavljanje vedbe dine; podizanie lopte do struka (1), savijanje kelena | spustanje lopte na pod (2). Vexbu izvodite ujednacenim tempom, * Preskakanje vijage: lzaberite dve ili uta (¥. prvi koral). i varijacije ove we#be, Vetbu radite ukupne dva.do tri mi * Skolice: Vezbu uradite jednom (v. prvi korak), Nakon uobiéajenog zagrevanja, igradi prelaze na vezbe dodavanja lopte partneru da bi verball odbojkasku tehniku, U nastavku objsdnjavame tri lakve veebe zagrevun| * Dodavanje i dizanje: 20 ponavljanja na udaljenosti od gest metara i 20 ponavljanja na udalienosti ‘od devet metara, Na podetku vevbe udaljite se ad partnera gest metara, I vi j vas partner treba da pradite 20 dedavanja | 20 dizanja, Zarim se udaljite od parmera jos tri metra i na tom rastojanju takede izvedite 20-dndavanja 120 dizanja. * Kratko i duboko dodavanie i dizanje: Dve serije od 10 ponavljanja, 1 vi i vaS partner treba da uradite ukupoo 10 kratkih i dubekih dodavanja, a zatim 10 kratkih i dubokih dizanja. Jedan igrat stoji na mrefi i ne pomera se. Drugi igraé zapoéinje vezbu na udaljenosti od 4,5m od mreze tako Ste doda partnecu loptu, a-onda se kretanjem u stayu vrati nazad na udaljenost ad gest metara, Sa te udaljenosti igraé ponovo dodaje loptu partneru na mrefi, a zatim se takode kretanjem u stavu vrata na razdaljinu od 4,5m od mreze. Vezbu ponovite 10 puta. Zamenite pozicije sa parincrom: Ponava se zamenite i uradite vetbu joS jednom, Kada uradite drugu seriju dodavanja, ponuvite veibu sa dizanjem, Bee ————“‘OOUUULlCt2X Gubojka: kara da uspeby ie Cine: dodavanje, dizanje i udarac. Ako upijaé © Biber: Ukupno 30 ponaviianja, Jedne ponavljany Bacite lopta nije dobro iaveden, ponavijanje se ne raéuns, Udaljite se od partnera dest m partneru ispod ruke da bi mogao da vam je dodavanjem vrati nazad. Zatim dignite loptn partner om praveu, Na kroju izvedite upijee? nacad ka partnera i pocnite vedbu da bi on izveo udarac u-va ispocetka. Ako napravite gresku, krenite od bacanja lopte partnera, ‘asa ih Usled nedostatka vremena, mnogi treneri i nastaynici preskoge fazu hladenja na kraju treninga, Stoga je vazine da se irenamne epizode i Casovi debro isplaniraju i da se na kraju intenzivnog treninga igracima obezbedi najmanje pet minuza za isteranje. § obzirom na to da su milidi tada vee cagreiani, istexanje moze da bude loko i prijatno éak i igracima koji nisu posebno ficksibilni, Hladenje lakode omoguCava da se trening ill €as na odgovarajuci nagin zaokruge pre nego ste igraci nastave sx ostalim dnevnim aktionostinn, Istezanje treba da obubvati sve glavne misiéne grupe. Pri tome treba voditi raéuna © misiéno, simetriji, Ako, na primer, iste?ete Cetvoroglave misice buta, nemojte zanemariti ni midice zadnie lode buta, misiée privodioce i odvodioce, Odredite nekoga ko Ce svakodnevno da wadi istezanje, Polaznic rracé moraju detaljno da se posvete tom aspektu treninga. U fazi hladenja mogu da posluze sledece verbs: * Istezanje u pologaju slova V (nadzsno; naleva i po scedini); Zauzmite stojeci stav sa stopalims raymaknutim viée od Sirine ramena, opruzenim kolemima 1 prstima usmerenim ka napred. Obe ma rukama savijte se prema podu: Prvo dodirnite pod po sredini iamedu nogu (slika 11a), zatir desno (slika 114} i na xraju leve stopalo (slika Le} + Istezanje na jednoj nozi: Zauzmite stojeci stav sa stopalima racmaknutim u sirini kukova, Podi gnite desno stopalo prema zadnjici i uhvatite ga desnom rukom (slika 12). Kolena treba da budi bligu jedoo drugop, Uebigajena yreska je da se stupalo podignute noge pavude nazad ed srednjy linsje i da se time proizvede nepotsebno aaprezanic, Odriavajte raynotedu levam rukom. Ako jt potrebno, oslonite se na zid ili na partnera, Vezbu uradite ina drugoj nei. Zaurmite stav sa stopalima razmaknutim u ni ramena, prstim * Istezanje hvataéa u bejzbol malo okrenulim upolje i kolenima postavlienim direktno iznad njih. Sastavite dlanove, Polako s spuitajte ka podu (slik 13) dok istovremeno laktovima gurate kolena. Stopala su rayne pologen: na podloga. b © Slika 11 Istezanje u polodaju slova ¥: a} dodimite pod po stedini izmedu nogu, (b] dodirnite desno stopalo, (¢) dod imite levestopalo,ehavsperl xxi Stila 12. Istezanje na jednoj no2i Slika 13 Istezanje hvataca u bej2bolu Oe Tope ae) Slika 14 (2) Zadovolfrur enacker, (b) nerkosereserier rrurcker * Zadeveljna t nakostretena matka: Zauzmite cetvoronoen! polozaj, uw koiem su Sake i kolena oslonjeni na podlogy. Podignite-glavu i pomerajte kukeve napred da biste potisnuli leda-nanize {slika Ma), Polako spustajte bradu ka grudima i pomerajte kukove unazad da biste uvukli sto- mak i odigti ki¢mu (slika 140),Slika 15 _|stezanje listova: {a} spustajte obe pete ka podiozi; (bydesno stopalo postavite uz levi skoén zglob sa spoljne strane da biste istegli levu nog. © Istezanje listova: Oslumite se Sakauna | stopalima na podlogu, tako da vam telo bude u polozaju slova V (slika 15a), Stegnite urbudne misi¢e da biste obezbedili potporu za kiému, Spustaite abe pete ka podlori, Oseticele istezanje du? zadnnje strane nogu. Zatim desno stapalo postavite uz levi skoeni zglob sa spoljne strane (slika 15b), pa levu petu spustajte ka podiozt, Veibu izvedite i na drugoj nozi, Ponovit * Perea: Zauzmite palodaj na ledima, Istegnite rake sa strane, Prekrstive levu nogu preko desne, a gornii deo levog stopala pripijte ua desni list, Rotirajte telo na desnu siranu lako da levi kuk bude okrenut ka plafonu, a rmena oslonjena na podlogu (slika 16). Vedbu uradite i na drugoj strani, rotiranjem desne noge nalevo. Ponovite vezbu. Slika16 Pereca. © Otvaranje kukova: Oslonite se laktovinia | kolenima na podlogu, Priblidite lakiove (rupu, a ke: Jena odaljite jedno od drugog (slika 17). Osetigete tstezanje unutrasnjeg deta nogu. Opustite zadriire ; tom polozaju. # Istezanje navige, Lexile na stomak, Oslonite se dlanovima na podlogu tako da vam sake bud, ispod ramena, Odigite up odupirudi ce Sakama i drieci natkolenice Sto vige na pudlosi (slika 18} Osetigete istezanje (rbusnih midiéa * Kruienje rukama u stojecem polozaju: Zauzmite stojeci stav sa stopalima razmaknurim o Sirin ramena, prstima usmerenim ka napred { Sakama postavijenim sa strane. Otvorite Sake i istegnite pretc sto vise mofete, Krugite rukama ka napred, izvodedi punt rotaciju u zglobu ramena, Zatin erudite ka nazad,Qdbolka kno sport sexi Slika 17 Otveranjekukova, Slika 18 Istezanje naviée, * Povlaéenje ruke preke grudi: Zauzmite sto- jedi stay sa stopalima razmaknutim u sirini ramena i prstima usmerenim ka napred. Le~ vom rukom povladite desniu preko grudi i za- drzite je u tom polozaju (slika 194), Osetidete istezanje u ramenu, Velbu ponoviie levom rakom. * Istezanje troglavog migi¢a nadlakta: Zauz. mite stojedi stav sa stopalima razmaknutim u Sirini camena i prstima usmerenim ka ne: pred, Podignite desnu ruku, a saku spustite iza glave (slika 19h), Levom rukom uhvatite desni lakat i vréite blagi pritisak da biste po vecil isteranje uk desnog troglavog misia. Spustite ruku i ponovite veshu povlagenjem. levog lakta. Slika 19 (a) Povlagenje ruke preko grudl th) Istezanje traglavog miti¢a nadlakza, IZVORI American Volicyball Coaches Association (AVCA): wwiwavea.org American Volleyball Association (AWA): www, wallyball.com Association of Volleyball Professionals (AVP): www.avp.com Fodération Internationale de Volleyball (FIVE): wwwnivo.org National Association of Intercollegiate Athletics (NAIA): http./ naiacstv.com National Collegiate Athletic Association (NCAA): www. neaa.org National Federation of State High Scheol Associations (NFIIS}: www.nths.org National Intramural-Recreational Sports Association (NIRSA): www.nirsa.org, National Junior College Athletic Association (NJCAA): wwww.njcaa.org, Professional Association og Valleyball Officials (PAVO}: www.pavo.arg USA Volleyball (USA¥): www,usavolleyball.org _OdbojkaSki stavovi i kretanje na terenu U mnogim sportovima krelanje na terenu predstavija kljué uspeha, Pod kretanjem se podrazumeva raynoteda, brzina, kontrola i rad nogu igraga. Qdetanje ravnotege pri velikoj brzini kretanja éesto odreduje uspeh u avim sportovima. Kada je telo u cavnocedi, ono je spremno da se brzo kreée po te- fenu wsvim praveima. Za adbojkase je wuretno vasne da rarviju sposobnost kretaaja nalesn | nadesno, odnosno napred i nazad. Efikasno kretanje emogueava igraéu da pokrije vecu povrsinu terena. Da bi u tome uspeu, igrat treba pre syega da nanei da odrfava stabil poriciju glave i da se kreée u {sto} ravni, a ne da skakuce gore-dole dok se kre¢e po terenu. Tzvodenje tehnickih elemenata u odbojci treba da se odvija brzo, pri Cemu je neaphodno da telo ostane u ravnotedi, Raynoteda i braina tela direktno su povezane sa radom nogu, Pravilan rad noga predstavlja glavnu kompanentu w razvoju dobre odhojkaske tehnike i postizanju uspeha na terenu Dobar rad negu podjednake je vazan i za igraée napada i adbrane, Prednost napadaga je u tome Mo oni laéno znaju sta dele i kako to da postignu. Sa druge strane, odbrambeni igraéi pokusavaju da predvide nameru protivnika i osujete je time Sto navade napadaée da izvedu neSto drugo tokem meta Pfikasno kretanje na terenu, pored odrdavanja ravnotede tela, obezbeduje igracu vece Sanse tokom igre umesto pukog reagovanja na akeije protivnika. U odbojci je vaino da igeaé zauzme pravilnu pariciju pre kontakta s lnptom da bi mogan da je upuli u geljenom praveu, & mnogim drugim sportovina, igrad stize loptu u trenutky kada sa njom ostvaruje kontakt, U odbojei se na taj nacin izvedi samo napad, dok je za sve druge akeije na terenu neophodno da igraé vauzme dobar siav pre kontakla sa loptomOdbojkaski stavovi ikretanje na terenu U minogim sportovima kretanje na terenu predstavija kljue uspeha. Pod kretanjem se podrazumeva ravnote¥a, brzina, kontrola i rad nogu igraga. Odrianje ravnoteze pri veliko) br#ini kretanja cesto | odredaje uspeh u swim spertovina. Kada je tele'u ravnoteai, ono je spremno da se brzo kreée po te renu u svim praveima ‘4a odbajkase je izuzetna vaino da razviju sposnbnost kretanja nalevo i nadesno, odnosno napred inaead, ifikasno kretanje omoguéawa igraéu da pokrije veéu povréinu terena, Da bi u Lome uspeo, igraé treba pre svega da nauci da odraava stabilnu poziciju glave i da se krece u iste) ravni, a ne da skakude gore-dole dok se krade po terent levadenje tehaitkih demenata u odbojei treba da se odvija brzo, pri temu je neaphodno da tela ostane u raynotedi, Ravnote%a i braina tela direktno su povezane sa radom nogu, Pravilan rad nogu predstavlja glavnu komponentu u razvoju dobre odbojkatke tehnike i postizanju uspeha na tere! Dobar rad nogu podjednako je vafan i za igrate napada | odbrane. Prednost napadaza je u tome ito oni laéno znaju Sta Zele i kako to da postignu. Sa druge strane, odbrambeni igraci pokusavaju da predvide nameru protivnika i osujet je time Sto navode napadade da jzvedu neéto drngo tokom meta Efikasno kretanje na lerenu, pored odréavanja raynotede tela, obezbeduje igraéu vece anse tokom o igre umesto pukog reagavanja na akcije protivnika, U odbojci je vano da igra? zauzme pravilou posiciju pre kontalcta s lopton: da bi mogao da je uputi u Zeljenom praycu, U mnogim drugim sportovima, igrad slide loptu u trenutku kada sa ajom astvaruje kontakt. U odbojei se na taj nagin izvodi samo napad, dok je za sve druge akeije na terenu neophodno da igrat zauzme dobar stav pre kontakta sa loptor. i2 Cebojkackaract do uspahs |. Kreeite se v stor stavu iyratite w potetni palotal nakom skal. 2 Thome tn dosnt tacts wee or opt ae 3. Loptu zadrdite izmedu vasimete. . x 4. Sve vreme pratite pogledom foptujakTkadd sefiecete, 8 5, Zauzmite adgovarajuci stav pre kontakta sa loptom.~ 6, Krecite se krig loptu de mete, : ODBOJKASKI STAVOVI ‘Odbojka se uglavnom igea u tri stava, U syakom stavu igraé tokom kretanja mora da odrZava ravn tedu. Skakutanje gore-dole pri kreranju nije efilkasao. Efikasnost kretanja jedan je od kljuénih fakto koji utiéw na uspeh u ovom sportu, U visokom stavu igeaé izvodi servis, blokiranje, napad i pripremu za skok. U tom stavu telo skoro potpuno apruseny (slike 11a) i spremno ga skok, Pri kvetanju u visokom stavu, telo ostaje raynoledi,a glava je uvek blago isturena ispred ramena. Srednji stay se koristi kao pripremni polozaj za dodavanje podlakticama, dizanje, odbranu i bl kiranje lopte. U tom stavu kolena su savijena pod uglom od 45° (slika 1,16). Stopala su razmakou najmanje u sirini ramena i telo je u ravnotedi. Glava se | u tom stavu nalazi malo ispred ramena, ra su opustenc i blago savijene u laktavinia, Sake sve vreme treba da vam budu u vidaom polju. Tela Ppravo, a nesavijeno u struku, U niskom stavu izvodi se spasavanjelopte. U (om stavu kretanje igrata izvodi se neposredno izn: nivoa tla da bi lopta ostala u igri, Kolena su savijena najmanje 90°, a kukovi postavijeni niske (sil Luc), Stopala treba da budu éto vise razmaknuta (malo vide od éirine ramena) da bi igra mogao e kasno da se kreée i odigra loptu u niskom polodaju tela, 'Tehnika izvedenja niskog stava je posledn kojoj se pribegava da bi se lopta odigla od tla i astala u igri. Uobigajena greska Menjanje stava nakon sto je igrat krenuo da odigra loptu ili tokom samog kretanja. Ispravka Menjanje stava radi odigravania lopte nakon sto je iqrae zapogen kretanje smanjujesanse za uspeh, Pre povetxa igre zauzmite dobar ravnoteeni polozal, Uvek nastojte dase wratite u pegetni polozaj da biste bili spremni za sledecu loptu:2. Odhojks: komme! do useha Re ee Ec Ce Re erro Le rcs] re ul 1, Krecive se wisiam stayul vratitey pocetni aolozal nakon skoka, an ® 2. Tokorh kretanja vaino je da odriavate ravnotedu, sa tediéterp tela izmedu stopala, 3. Lopiugadrdite lamédu vasimete. 9 4, Sve vreme pratite pooledom loptu, éakikada se krecete, 5, Zauzmite odgovaraluti stav pre kontakta sa loptom, 6, Kregite se froz loptu do mete. ODBOJKASKI STAVOVI ‘Odbojka se uglavnom igra u tri stava, U svakorn stavu igrat tokom kretanja mora da odriava rayne retu, Skakutanje gore-dole pri kretanju nije efikasno. Efikasnost kretanja jedan je od kljuénih faktor koji utiéu na uspeh u ovom sporty. U visokam stavu igraé izvodi servis, blokiranie, napad i pripremu za skok, U tom stavu tele skoro potpuno oprugeno (slika 1. 1a) i spremno za skok. Pri kretanju u visckom stavu, telo ostaje ravnotedi, a glava je uvek blago isturcna ispred ramena. Srednji stav se koristi kao pripremni polozaj za dodavanje podlakticama, dizanje, odbranu i bk Kiranje lopte, U tom stavu kolena su savijena pod uglom od 45° (slika 1.16), Stopala su razmaknut najmanje u Sirini ramena i telo je u ravnoteél. Clava sci u tom stave nalazi malo ispred ramena, ruk su opustenc i blago savijene 1 laktovima, Sake sve vreme treba da vam budu u vidnom polit Telo | pravo, a ne savijeno u struku. U niskom stavu izvodi se sprsavanic lopte. U tom stavu kretanje igraéa izvodi se nepasredno izna nivoa tla da bi lopta ostala u igri. Kolena su savijena najmanje 90°, a kukovi postavijen: nisko (slik 1.14). Stopala treba da budu sto vige razmaknuta {malo vise od Sirine ramena) da bi igraé mogae ef kasno da se krece i odigra loptu wniskom polozaju tela. Tehnika izvodenja niskeg stava jc posledi kojoj se pribegava da bi se lopta odigla od tla i os Uobiéajena greska Menjanje stava nakon 8to je igraé krenuo da adiqra loptu ili tokom samo kretania, Ispravka Menjanje stava rad! odigravanja lopte nakan fta je igraé zapoéco kretanje smanjuje Zanse za uspeh, Pre potetka igre zauzmite debar ravnotegni poloéaj, Uvek nastajieda se vratite u pocetni polozaj da biste bili spremni za sledecu loptu.Kerak 1 + Gubojeath stavowt re Tri odbojkatke stava (a) visoki stay za Eevadenje servisa’ (bi srednji stav za denje odbijanje lope; {c) niski stawza izvodienje spasevanja lopte. KRETANJE NA TERENU Snaga je osnova kretanja: Mladi igeadi i poéetnici ude praviino kretanje postepenim otezavanjem uslo- va, tay, progresiiom. Ipak, progresija je samo podetak ucenja efikasnog i kontrolisanog kretanja. Stalni treninzi i sav (rid koji igra¢ wlodi van terena da bi poboljsao snagu jesu faktori koji odreduju kolika dobro ée se igrat kretati na teremu. Uvck vyodite racuna © tome da vain stopala bude razmaknuta barem u Sirini ramena jer so.na taj natin obezbeduje stabilnost stava, Kako budete napredovali i postali snazniji, va osnewni sta posta~ Pri bocnom kretanju dréite glavu izmedu kolena da biste odriali ravnotezu. Kada se kreé unapred ili unazed, telesnu lezinu raviomerna sasporedile na stopala (ane na prste ill pete},a glava postavile male ispred trupa, Aku glava bude napred, telo ce moci da je prati. Ako glavu draite nazad, ispascete iz stava. Stopala treba uvek da van budu usmerens ka napred (a ne da se kreéete kao patkal. Da biste odréali stabilan pulozaj tela, postavile kolena u liniji sa prstima. Pagetnict obiéno nisu dovoljno snagni da zadrae takav stay, pa se desava da im kolena propedsu nanide. Kolena zapravo: treba da budu blago savijema da biste mogli lake da se krecete u bile kojem praveu. Duzina koraka koi napravite kada se kreéete ka lopli cavisi Od tugs koliku ole od nje udaljeni. Najbolie je da iskoradite nogom koja je bliza lopti i to u pravcu u koiem gclite da ve keevete. Ako prekoradite nogom preko noge, nista necete postiti | izgubilete dragoveno vreie. ‘Obratite painju na to kako se riajbolji sportisti lako | clegantno krecu na terenu, kao da kltzaju po padlozi. Zahvaljujudi takvo) clikusnost kretanja, na terenu nema praznog hoda. Kako budete napre— dovali u odbojkakoj igri, primeticete da vam se i kretanje po terenu takode popravifa. Nauéicete ito da kretanje nije moguée ako vam kolena nisu dovoljne savijena. Ako telesnu tedinu ne rasporedite na oba stopala ili ako ste nagnuti na jednu stranu vide nego na drugu, necete imati vremena da stignete loptu. Ta opreznost ge stige sa iskustvom, odnosno ucenjem pravilnog kretanja ma terenu. ée-Oitoujkeftl stavoui thee terenu 3 eutak Slika 1.1 Tri odbojkaka stava: (a) visoki stav za izvodenje servisa; (bh srednii stav za donje odbijanje lopte: ic)niski stay za izvedenje spasavanje lupte, KRETANJE NA TERENU Snaga ye osnowa kretanja, Madi igeati 1 pocetnici ude pravilno kretan|e postepenim otegavanjem uslo- va, tzv. progresijom, Ipak, progresiia je samo potetak ucenja efikasnog i kontrolisanog kretania. Staln freningi 1 sav trud. koi igraé ulodi van terena da bi poboljsao snagu jesu faktori koji odreduju koliko dobro ce se igraé kretati na terenu. Uvek vodite raguna 0 tome da vam stopala budu razmaknuta harem u Sirini ramena jer se na taj naéin oberbeduje stabilnost stava, Kako budete: napredavali i postali snagniji, vai osnowni stay posta- ée diri. Pri boénom kretanju driite glavu izmedu kolena da biste odrgali ravnotezu. Kada se krecete unapred ili unazad, telesnu teZinu ravnomerno rasporedite na stopala (a ne na prste ili pete), a glavu postavite malo ispred trupa. Ako glava bude napred, telo ée modi da je prati. Ako glavu drite nazad, ispadcete iz stava. Stopala treba uvek da vam budu usmerena ka napred la ne dase krecete kao patka) Da biste edrzali stabilan polozaj tela, postavite kolena u liniji sa prstima, Pogetnici obigno isu dovoljno snazni do radrée takav stay, pa se dekiva da im kolena propadeu naniie. Kolena zapravo treba-da budu blago savijena da biste mogli lake da se krodete w bilo kojem pravcu, Duzina koraka kaji naprayite kada se krecete ka lopti zavisi od togs koliko ste od aje udaljeni, Najbelje je da iskoradite nogom koja je bliga lopti i to u praveu u kajem Jelile da se krecete. Ako prekoradite nagom preko noge, nista neécte postici i irgubicele drageceno vreme. Obratite paanju na to kako se najbolii sportisti lake i clegantny krecu na lerenu, kao da klizaju po podlozi. Zahvaljujuci takvo} clikasnosti kretanja, ma terenu nema praznog hoda, Kako budete napre dovali u odbojkaiko} igri, primeticete da vam se i kretanje pe tecenu takede popravlja, Naucicete i to da kretanic nije moguce ako vam kolena nisu doveline saviiena, Ake lelesnu tedinu ne rasporedite na oba stopala ili ako ste-nagnuti na jedou stranu viée nego na drugu, neéete imati vremena da stignete loptu. Ta opreenost se stie sa iskustyom, odnosna udeajem pravilnog, kretanja na teremu4 Odbwks: koraci da uspehs Rada krenete da odigrate loptu, trudite se da licem budete okrenuti ka ieti, odnosno ka poticil ii igraéu kojem Zelite da posaljete loptu, Pratite pogledom loptu koja vam ide u susret, tako sto Cet se usredsrediti na njenu donju polovinu. Ako delite da udarcem usimerite Joptu u neki deo suprotnoy dela tcrens, niorate idi napred da biste radrdali loptu izmedu vas i mete. ‘Da biste bro sustigh loptu, na raspolaganju su vam raglitite viste kretanja i pozicifa 2a izvedenje blay ka, odbrane, napada, Pravac kretanja Lp Lot DIL DILD to 9 1217/14 13/168 18 |18 17 Lo L 8 24 73 so 2a19 | 22 21 Lalit o 43a|6 5 Slike 1.40. Yotba na merdevinams; botno kretanje u stavu u dva koraka, Boéno kretanje u stavu sa detiri medukeraka Okrenite se na stranu i krecite bono uz merdevine_ Pre nego to nastavite sa kretanjem, sa aba stopala dva puta dodirnite iestvicu ill traku na padloy! (slika 1.11). Trudite se da vam kukovi budu paralelnii sa pravcem u kajem gledate. Lol ele oe] ot ot pi] i oe lt Bp Loli o 10 9 |14 13/18 17 | 22-21 | 26 25|30 29 34 33 3B37 42 41 \46 45 colt efi ole oleofio Lolto Lofts L 2 L 4 12 11] 16 15 | 2019 | 24 23 | 28 27] 32 37 36 35 aN 44 43 [438 ar aoe 194g SHkA TAT Vezbana merdevinama; botny kretiniy u slavu u ceciel medukeraka, ” - : a Provera uspesnosti |= © Bodovanjeuspeha © * Kolena su blago savijena. * Brz0 pomerajte stopala ed tacke do tazke na manjeod 40 sekundi= odli¢an, 19 poena merdevinama. od 40 do 45 sekundi = brz, 8 poena + Nosite patike koje se ne klizaju po podlozi od 46 da 55 sekundi = dobar, 6 poena od 56 dad sekundi = proseéan, 4 soena vige od 65 sekundli = zahteva rad, 7 popna Ukupno. me,+ Ode ed stayovi ikretarjamna teren. 9 Prelazenje u tri medukoraka Pre nago éto nastavite lcetanje unapred, potrebno je da izvedere wi koraka u svekom kvadratu merdeviaa ili obelezene povrdine (slike 7,9), Noga kojom istupate napred u svakom sledecem kvadratu je suprotna od noge kojom ste krotill u prethodri kvadrat. Na taj nacin velba postaje izazovnija, Ovo je ievanredna vedba u kojq| ste stalno usredsredeni na korake koje pravite, 2 zanimijiva je i zbog toga sto s2 wu njoj primenjuje neprirodan obrazac ‘adanogu, ve fap 7e. cep | rae | wo] oe | 220] 25st 280 | are | 240 2D | $L 8D TL | 140] 17k | 20D | 2b | 2D 29L | 22D | asL aL | @D SL 72D] 15L | 18B | aL | 24D | a7L 30D | 33L | 36D Slika 1.9 Ve%oa na merdevinama: brzo prelazenie u tri koraka. Botno kretanje u stavu u dva koraka’ Okrenite se na stranu ikre¢ite baéna uz merdevine. Pre nego ste nastavite sa kretanjem, aba stopala treba da bud istom kwadratu (slika 1.10), Kukovi treba aa budu paraielni sa pravcem u kojam gledate. Pravac aledanja ale Ble pl/e pit Dit DB Lvoi/t dD LvDi/LB Lo Loleo 21/43 5|8 7/10 9 1211] 14 13 16 15/18 17 | 2019 22 21 | 24 23 » Pravac kratanja Slika 1.10 Vezba na merdevinama; botro kretanie u stavu u dva korake, Boéno kretanje u stavu sa Cetiri medukoraka Ckrenite se na stranu i kracite bone uz merdovine. Pre nego ste nastavite sa kretanjem, sa oba stopala dve puta dodirnite lestvicu ilitraku na podlozi (slika 1.11, [rudite se da van kukovi buidu paralelni sa pravcem kojem glecate, DLoOi[LE D/L n/t oJt DJto Loud 0 9 14.13/18 17 }22 21 |26 25]30 29 | 34 93 3aa7 42 4 D D 1 & 2 a L pit Dit o L ya 15 | 2019 |24 23 | 2a 27 |32 31/3635 4039 44 43 | aa Soe woa0 eran soug 2 rg Slika 1.11 Vezbe na merdeviriama; boéne kretanje ustavu u etiri medukoraka, Provera uspesnosti 5 "Béddvahje'uspelia 2 + Kolena su blago savijena. = + Brzo pomerajte stopala ad tacke do tacke na mhanje od 40 sekuneli~odligan, 10 poena merdevinama ad 40. de 45 sokundi = bz, 8 poona * Nosite patike koje'se ne klizaju po podlozi, ad 46d 55 sekundi = dobar, 6 poena ad 56.do 65 sckundi~ proseéan, 4 poena vise od 65 sekundi ~ zahteva rad, 2 poena Ukupno,10 Preskakanje vij vs veebs je debra za aerobno | anaerabno kendicioniranje. Ona takode poboljéava rad nogu, ravnotedu, | agilnost, koordinaciju i misi¢nu izdréljivost. y Pri preskakanju vijage, doGekujte se na prednjoj trecin! stopala. Visine odskoka od tla zavisi od bizine ak uiynasti|samog skoka koji izvodite, Kada je ret o Izvedenju vezi brzine, polrebna jeda skotite tek toliko dé | 3 vijaga moze da prode izmedu stapala | podioge. Medutim, ako ievodite skakove sa privlagenjem kolena i skokove uvis, rastojanje izmedu stopala | poda svakake mora da bude mnogo vece. U svim drugim slucajevi- ma ne treba da se opterecujete visinom skoka, vee da vodite ra¢una da vijacu odrdavare stalno u paket. St0 | manje gresaka napravite tokom preskakanja, trening ce biti uspesniji, U nastavku vam prediazemo razligite natina preskakanja vijace: + Preskatite vijacu samo nadesay) riazi + Preskacite wijacu samo na levoj nozi + Preskatite vijadu naizmeniena na desnaj, pana leva) nozi + Pripreskakanjuvjace, fevorlite te bral skok ui ve?bi privlagenja kolena ka grudima + Preskazite vijaéu pomerajutl se unapred, pa unazad spojenth stopala. Vodite raguna 8 tome da se pri svakorn skoku pomerite unapred ili unazad. + Prisvakom preskakanju vijaée, razelvojte, pa skupite stapala + Fomerite cesno stopalo unapred, a levo unazad. Svaki put kad oresko te vijact, zamenite polozaj stonala da biste irvell skok tz (skaraka. + Proskatite vijaéu tako S10 éete se dotekati na jedno}, p ¢ tome da se pri svakom skoku pomerite u stranu, + lpvosite dupla proviatenjo vijace ispod spojenih stopala, Skoéite uvis Ste vide modéte da biste moall dvaputda provudete vijagu lamedu stopala ta druge} strani spojenih stopala. Vodite raguna Kako budete napredovall, madi Cete dude da skatete, a da ne napravite gregku, Na potetku ce vam bit tedko da triceset sekundi provedete izvodeei skakove na jedno} nozi. To bi zaprava trebalo da vam bude cil Kada to postignete, pavedajte vreme Izvodenjavezbe. Skekowi na jednoj nozi, zatim skokow! sa priviaéenjom | kolena i duplo proviaéenje vijaée spadaju u najtefe vetbe skakanja. S vremenom u vezbe unesite | izvesnu | kreativnost. Tako, nia primer, preskakanje vijaée mozete uéiniti tezim tako sto éete se istovremeno kretatl |_| skakatl. Preskakanje vijace je, osim toga, jod jedan izuzetno dobar racin 2agrevanjacentralnag nervnog siste | ma, Ako ovu vesbu koristite za zagrevanje, nemojte preterivati, pak, preporucujema da ave vedbe izvodite tokom glaunog dela treninga fll igre, umesto da preskaéete vijacu pri zagrevanju, Cetvorominutno skakanje kao vid zagrevanja je sasvim dovaljno. Ako preskakanje vijat2 Koristite za kondicioniranje, vedbu iavadite do 10 minuta, edmorite se i ponovite aktivnost. Provera uspesnosti Bodovanje uspeha * Radite na brain! izvodenja vesbe. ane fs S-obzirom na to da je preskakanje vijace kondiciona * Dogekujte se na prednjoj trecini stopala, vetba, bodovanie rezultata nije jednostavna. + Primenite razlicite natine preskakanja vijate. Preskakanje vijace je dobro za izgradnju i odréanje + Odrdavajte vijacu stalno u pokretu da biste aerobne forme | poboljéanje rada nagu, ravnoteze povedall sréanu frekvencu | poboljéali brinw ikoordinacije. Za svaki vid preskakanie viiace vada nogu. dobijate po jedan poen,VO Geftsnjknr xorar CREETESEIL Prestakanje wince Ova velba jé debra 22 aerobno | anaerobno kondicioniranje: Ona takode poboljiava rad nogu, ravnotezu, agilnost, ceordinaciju t migi¢nu «draljivost. Pri preskakanju vija¢e, docekujte se na prednjo| trecin’ stopala. Visina odskoka ud tla zavist od brzine ak- Uivnostl i semog skoka koji izvodite, Kada je reé 0 fevaden|u vedéb! brzine, potrebno je da skotite tek toliko da vilata mode da prode Izmedu stopala i podloge. Medutim, ako izvodite skckave sa privlacenjem kolena ili gkokove uvig, tastojanje izmedu evopala i peda svakake mora da bude mnogo vece. U svim drugimsludajevi ma netreba da se opterecujete visinom skoka, vec da wodite raduna da vijacu odrzavate stain u pokretu, Sto manje gretaka napravite tokom preskakanja, trening ¢e biti uspedniji. U nastavku vam prediazemo razlicite naCine preskakanja vijace: uspcra + Preskaéite viacu sama na desnoj nozi, + Preskaéite vijatu samo na lovoj nozi. + Preske?te vijaéu naizmenigno nadésno), pa na kevoj nozi + Pripreskakanju vijace, lzvodite Sto bri skok u vezh! privlagenja kalena ka grudima. + Preskaéte vijaéu pomerajuéi se unapres, pa unazad spojenih stopala, Vodite raguna 6 tome da $2 pri -svakom skoku pomerite unapred ili unazad. = Prisvakom preskakanju vijate; razdvojte, pa skupite stopala. + Pomerite desno-stopale unapred, a levo unazad, Svaki put kad preskodite vijaéu, zamenite poloza} Slepala da biste [zveli skok iz iskorak. * Preskatite vijadu tako éto Cote se dogekati na jednoj, pana drugoj strani spojenih stopala. Vodite raguna catame da se pri swakom skaku pomerite u stranu, * lavadite duple provlaéenje vijace ispod spojenih stopala. Skocite uvis sto vise modete da biste mogli dvaputda provucete vijacu izmedu stopala i tla, Kako budete napredovall, moti éete dude da skatete, a da ne napravite gresku. Na pocetku ¢e vam bit teiko da trideset sekundi provedete izvodeei skakove na jednoj nozi. To bi zapravo ttebala da vam bude cil Kada te postignete, pevecajte vreme izvodenja vezbe. Skakovi na jednoj nazi, zatim skokovi sa privlacenjem kolena i duplo proviatenje vijage spadgju u najteze veahe skakanja, S vremenom u vetbe unesite | tzvesnu kreativnost. Tako, na primer, preskakanje vija¢e mogete utiniti tezim tako Sto cete se istavremeno kretatl | skakall, Preskekanie wate je, asim toga, jo8 jedan izuzetnodobar natin cagrevanja centralnog nervnag sist ima, Ako ovu We8bu koristite za zagrevanje, nemojte preterivati. Ip2k, preporucujemo da ove vezbe izvodite tokom glavnog dela treninga ili igre, umesto da preskagete vijatu pri zagrevanju, Cetvorominutna skakanje kao vid zagrevanja je sasvim dovalina. Ako praskakanje vijaée koristite za kondlicioniranje, vetbu izvodite & do 10 minuta, edmorite se| ponovite aktivnost. Provera uspesnosti = Bodovanje uspeh + Radite-na brzini izvodenja vedbe. * Dogekujte sena prednjoj trecini stopala, S obzlromnna to da je preskakonje vijage kondiciona velba, badovenje rezultata nije jednostavno. e natine preskakanja vijace. Preskakanje vijaée je dobro za izgradnju fodréanje + Qdrzavajte vijaéu stalna u pokretu a histe aerobne forme i poboljéanje rada nogu, ravnateze povedall sranu frekvencu i poboljgali brzinu I konrdinacije. Za svaki vid preskakanje vijace rada nogu dobijate po jedan porn. + Primenite sa:REZIME USPEHA Uvesbama koje su u ovom poglaviju navedene modete da osvojite odredenc poene i na osnova njih wrednujcte svoje postignuce, Osvojene poene uncsite u tabelu, saberite ih | ocenite kolike ste bili us- peini, Ako ste osvojifi najmanje 20 pocna, spremmi ste za slededi korak, Ako ste asvojili manie od 2 poens, proverite da i ste pravilno primenili tchniku izvodenia vezbi, a zatim ih ponovite da biste popravili rezultat. Vetbe kretanja 1. Lopta.u ogtedati od 4 2. Skolice od LO 3. Vezbe na merdevinama od LO 4. Preskakanje vijate od 3 UKUPNO od 33 U ovom poglavij, vaiem prvom koraku ka uspehu u edbojei, predstavljeni su osnoyni obrasc: fretanja j rada nogu i glavni adbojkatld stavov, Ovladayas jew svakem sportu. Ipak, glavna karalceristika odhotke koia taj sport izcvaja od crugih je ta Sto se to kom igre igradi nalaze ustalnom polrretu, To znaéi da oni stalno moraju da menjaju pozicije na terent pre nego ato se lopta nade ispred niih, adnosno 5 njihove strane mreée, Lopta se tokom igre; dakle, rikad ne 2austavlja. Raolititi stavovi Tobrasci kretanja koje keristite u igri smenjuju se toliko brze da nemate vremena da mislite na njih, Sto ste belje utrenirani, bicete spremniji da zauzmete najbelju moguéu poviciju iz koje dete madi uspeino da adigrate loptu. Izdvajte odredeno vreme koje je potreb- noda usvojite i uve#>ate osnove kretanja na terenu i odbojkagce stavove da biste, tako pripremljeni ¢ pravilnim i efflaasnim kceetanjem vaino mogli da predete na sledeci korak = servis.Beirak 1+ Cejka staves! reranje na tavern 14 REZIME USPEHA LU verbama koje su u over poglaylju niavedene modete da osvojite odredene poene i na osnovu njih vredaujete svoje postignude. Osvoiene poene unesite u tabelu, saberite ih i ocenite koliko ste bili us- peini. Ako ste oayojili najmanje 20 poena, spremni ste 2a slededi korak. Ako ste osvajili manje od 20 poena, proverite da Ti ste pravilno primenili tehniku izvodenja vezi, a zatim th ponovite da biste popravili rezultat, Vetbe kretanja 1, Lopta togiedaly od4 2. Sknlice = od 10 3, Veibe na merdevinama od 10 | 4. Preskokanje vijage nd UKUPNO od 33 Jjeni su osnovai obras sasnim kretanjem vadno U ovorn poglaviiu, vagem prvom koraku ka uspehu u odboici, predstas kretanja i rada nogu : glavni odbojkaski stavova, Ovladavanje pravilnim 1 el jeu svakom sportu. Ipak, glavna karakteristika adbojke koja tay sport izdvaja ad drugih je ta Sto se to- kom igre igradi nalaze ustalnom pokretu. To znati da oni stalno morgju da meajaju pozicije na terenw pre nego ito se lopta nade ispred njihy odnosno s njihove strane mrezc. Lopta se tokem igre, dalle, nikad ne zaustavia. Razliétti stavovi iobrasei kretanya koje koristile u igri smenjugu se tolike brzo da nemate vremena da mislite na njih. Sto ste belje utrenirani, bicete spremmiji da zauzmete najbalju mogucu poziciju iz koje cete mods uspeinoda odigrate loptu. ledvojte adredeno vrerme koe je potreh- no da usvojite i uvezbate osnove kretanja na terenu 1 odbojkaske stavave da biste, lako pripremliens, mogli da predete na sledeci kavals ~ servis,Kijuc¢ za dijagrame » Putanja lopte > Putanja igrata S Server a. Igraé - meta (a) smeter @) Bloker } Dizat (9) Odbrambeni igrac tkorektor} 3) Precinji srednji (D Prednji levi (FO) Prednji desni (ZB Zadnji srednji (BD) Zadnji levi (@} Zadnji desri (B9] korpa sa loptama xxiv DwServis Servis je glavni udarac u odbojkatko} igri ojim se zapodinje nadigravanje, 0 Jopra he bi mogla da se uvede u igru. Servis je jedini tehnichi Cement u odbyj sug pucn, Bes servisay koji server moze put- >puno da kontrolise, jer nijedan drugi igraé ne moze da dodirne loptu pre njega. Najbol i ubagen servis haziva seas, To je lopta koju protivnils ne mode da dohvati, Osim Loga, niila ne moze lolike da ume moral ekipe koliko udinjena servis grevka Na izvodenje servisa uticale su izvesne promene pravila koje su uvedene poslednjih nekoliko:go dina, fedna od najznacaniiih promena odnosi se nz nov sistem bodovanis, prema kejem. se svako aadigravanie 2avr8ava poenom, umesto da samo ekipa koja izvodi servis osvaja pocn, Lak ili slab se ‘is obezbeduju protivniku priliku da osvojl poen, keo i ucinjena servis gredka, Ipak, servisine treba da bude jedini element igre - u primen) servisa potrebne je da se uspostayi odredena raynoteda, Danas se servis posmatra vige kan naéin da se napadne prijem protivnika radi usvajanja bréth poena ili da bi se protivniku iznudila greska i tako stworila mogucnost za lak i brz, poen. Pema dttigo) izmeni pravila, serveru je dozvoljeno da servira sa hilo koje puzicije na osnovnei liniji, Bre uvodenia te promene, servis fe Mogao da se tzvods samo sa pozicife broj 1 koja se aalazi (xa osnovne linije, ‘Treéa promena pravila verana je ra putanju lopte prifikom servisu, Za racliku od neka- daSnjeg pravils, lopta poslata servisom sada mote da dodirne mre?u 1 astane w ign. Pri zapociianju poena, server primenjuje odredenu taktiicu, Naime, zauzimanje razliitih poxictla na osnorngj liniji ikoriscenje razliditih vrsta servisa moe prativnika éa izhactiz.ritma i osujeti njegov ehkasan napad jee protivnik ne moge da ostyari dabar prijem. Ekipa koja uspeino vlada svim vrstarna servisa maugo je vise napadlathi orijentisana, pa move da oberhedr vise prilika za osvaianje poena U odboicl je vaino ne samo da se tspe’no ubaci servis u protivnigki deo torena, vee i da serv bude dovolna snazan, Dobri serveri cesto serviraja najslabijem primacn u protivnicko| ekips, Ako sto server, nemojte se osecati krivim zbog toga, vee pre svega mislite tome kakercete svojui ckipi da vbvzbedite poene, Servirajle, dalle, na igraéa koji ne moge da primi udarse ili se s mukom bori d2 uputi loptu ka odredenoj poziciji aa terenu, nil 13,ee *- 14. Gcbojiea;karaet do uspeha Takode, servirajte u razligite delave protivnicke strane terena da biste osujetili napad protivnika, | Na primer, ake vas protivnik vecinu poena postize debrim akcijama kroz sredinu terena, uputite | kratak servis do pozicije bro] 2, odakle on nece modi da upotrebi svoje mecay arugje. Drugi primer je slanje keratkog servisa protivniku koji voli da kombinuje udatce jer se time stvara konfusija na stedin| terena, adnosno igracima je tedko da se istavremena krecud izvade udarac. Prema, ,pravilu 10%", serveri treba uspeino da ubace 90 servisa preko mreke y suprotni dev) jerena. Fkipa koja propusti vise od 10% servisa rizikuje da izgubi ulukinicu, Udiajena servis greska | moze da se nadomesti dobijenim asom, Servic je veitina koja je od kliuéne yaanosti za uspeh jedae ekipe. Njim se debija ili gubi set, met ili ditava sezona. Posvetite dovoljne vremena usayrsavaniu ovug tehnickog elements. Da bi serviranje | postalo automatska tadnja, swaku faze izvedenia servisa potrebno se konstantny uvezbavati. Ponay Vjanje Je jné uspeshog serviranja, Takode, yaino je da pri usayrSavanju servisa imate u vidu i realnu| situaciju na terenu. Stoga, servirajte s odredenim ciljem — da osvajate poene. Delovi tehnike izvodenja servisa su: priprema, padbacivanje lople (izbacaj}, zamah i kontakt | loptora, odnosno udarac, U prvoj fal igraé se priprema za servis. Nastojte da svaki put pre izvodenja_ servisa primenite istu rutinu: udahnite duboko, tapkajte lopta nekoliko puta, odnosno uradite ony| sto ce da vas opusti | pomogne da se ustedsredite na predstajecu akciju. Dragi deo pripremne faze) odnosi se na zauzimanje odgovarajuce poxicije na osnovnof liniji, Vodite racuna u Lome da obeebedite| dovoljno prostora za iskorak ako izvodite lelujavi servis ill xa odraz pri invodenu skok servisa. Podbacivanje lopte, odnosno bacanje lopte uvis je najmacajnifi deo izvodenja uspeinog servis NeuspeSno izveden servis obiéno je posledica logeg izbataja. Tzbataj treba da se izvadi na odre denoj visini i ispred ruke kojom se servira. U sluéaju lelujavog servisa, izbacaj se ievodi na visini_ ‘od 30 do 46cm iznad glave igraca, a skok servis na jo8 veéoj visini, Zavisno od vrste skok serviss koji izvodite, odreduje se | visina izbataja i rastojanje od ruke kojom se servira da bi se obezbediv) pravilan udarac. Za itvodenje servisa podjednake je yazan i zamah mukom. Pri izvodenju servisa iznad glave, lakal, treba da bude visoko podignut, a Saka iznad lakta, adnosno temena. Kontakt $ loptom astvaruie se. évrsto otyorenom gakom, a ne pesnicom. Pri izvodeniu lelujavog servisa, kontakt se ostwaruje blz) sredine Lopte, tako da se lopta kreée i leluja kaa bejzbol loptica. U slugaju skok servisa, rotacija lopte ‘ostvaruje se ¢vrstim kontaktom, nakon kojeg cela Saka zavrsava na vrhu lopte. Sto brie ivedete uda~ sac, servis ce biti snainiji Servis moze da bude mentalni izazov za servera, jer je to jedini element igre koji on moze da kontrolise, Igradi se Cesto previge opterecuju savriena izvedenim servisom. Usted takvog pritiska, snanjujut se Sanse za izvodenie uspeinog servisa, cak i za samo prebacivanje lopte preko mreze. Sve Sto server zapravo treha da uradi, jeste da prebaci loptu preko mreze i ndrii je wigri, Situacife u kojima dolazi do velikog pstholoskog pritiska na servera defavaju se kada se izvodi prvi servis u setu, servis) za osvajanje seta ili meta, nakon promasenog servisa koi je izveo saigra€ ili posle tajm-auta, odnosna zamene igraca, Dobri serveri mogu da serviraju ka svim pozicijama protivnicke strane terena i efikasno prime- ne razlitite vrste servisa, Da bi pocetnik izveo gornji servis, on mora da uputi loptu preko glave s3 osnovne linije i prebaci je preko mreze, Kade servirate, vodite raéuna o tome da iskoracite suprotnott) nogoi od one kajom ostvarujete kontakt s loptom I prebacite loptu preke mreze kao sto biste udinik sa lopticom za bejzbol ili bilo kojom drugam loptom, U ovom koraku objasnicemo pet najéesce koriicenih vrsta servisa: donji servis (servis odozdol, Jeinjavi servis, servis sa rotacijom lopte, skok servis i flot servis,DONJISERVIS (SERVIS ODOZDO) Donji servis primenjuju pocetnici kop ne mogu drugaéije da posuliu loptu preso mrede sa poricije iza asnoyne linije. To Je nalaksi servis koji se kocisti samo ako igraé ne mode da iavede servis preko glave (gornii servis ili servis odozgo}. Cak 1 napredni odboikasi povremene primenjuiu ove vrstu servisa, najéesce kada imaju povredu ramena. Pri izvodenju donjeg servisa, server je licem okrenut u peaveu u kojem #eli da servira, Pacetnici koji prvi pur iavede servis treba da udare loptu pravo sspred sebe, Ramena, kukovi, kolena i prsti su okrenuti u istom pravcu, Tela je blago povijeno u steuku prema napred, kolena su sayijena, a ramena postavljena ispred prednieg kolena (slika 2.10). Desnoruld igeaé istupa lever nogom napred, a lever rk desnom. Nedominantnom rukom dréite loptu a visini struka.a lakat blago savijte, Podignite ill bacite loptu malo uvis (slika 2.16) da biste mogli da wvedete ucarac dominantnom rukom, Lopra zapravo-treba da bade ispred ramena ruke koiom servirate; a ne ispred glave, Nisko bacite loptudlanom nedominantne ruke, Buku kojom servirate opustite, take da visi sa strane kao klatno, Kada zapocnete servis, isto rukom zamahnite iza tela. Pri zamahu unapred, iskoradite suprotnom nogom da biste odraali ravnote@u i pre- neli tezinu unapred_Suprotnom rukom bacite laptu. Vadite raguna o tome da izbacaj izvedete ispred ra- mena roke kojom servirate da njom ne biste preéli: preke srednielinije tela, Na taj nacin éete lake izvesti servis u praveuu kojem steokrenuti. LU trenutku kada bacite loptu, sklonite ruku kojom ste dali loptu svidnog polja da biste moghi da ostvarite dabar kontakt sloptom, Udarac se szvadi dlanom sli kerenom fake koj1 je pastavljen ispod lopte. Let lopte koja je udarena ravnam povrsinom dlana mnogo se bolie kontrolige nego kada se lopta udari pesnicom (slika 2.t¢). Kada ostvarite kontakt, tauzmite osnovau poriciju u zoni odbrane: Osnovna posieija je mesto ne terenu na koje dolazite nakon tavedenog servisa da biste bili spremni da odigrate loptu koja idle ka vam. Pasle jzvedenog servisa, serveri imaju obita) da stanu iza zadnje linije | posmatraju svoj servis. [pak, igracima se savetuje da se ewojim servisima dive sa osnowne poricije, ane van terena i pozicije na koja] (reba da sacekaju sledecu loptu Ee Donji serv PRIPREMA 1. Zauzmite stojeci stav tako da levomnogom istupite napred (ako servis izvodite cesnom), stopals razmalsnite w giriri ‘emena.dok je té#ina tela ravnomenio rasporedena na oba stopala. 2, Ramena, kukovi i stopata su okrenuti ka mrezi 3, Drzite loptu nedominantnom rukom w visini struka ispred supratne strane tela. 4, Otvorite Saku kojom izvodite servis.da biste obezbedilivecu koatrolu pri kontaktu 5 loptom. 5, Pratite pagledon loptu sve de kontakta 5 loptam.bojkar koraci ca uspetn PODBACIVANJE 1, Zamahnite daminantnom rukom iza tela da biste zapoéeli servis. 2. Prizamahu uke unapred, prenesite teZinu tela na prednje stopalo. 3. Podignite loptu nedcminantnom rukom ispred suprotne strane tela, Uobitajena greika aue UDARAC I IZMAH Kontakt s loptom ostvarujese dlanom ill korenom sake. Udlarac seigvudi u visini struka iepred le Prative pogledom loptu sve do kontakta sa sakom Zamabnite rukun napred prema mrezi. Prenesite tezinu tela na prednje stopalo. Posie irvedenog servisa, kienite do osnevne poricije u zoni edbrane. Kontakt « loptom ostvaruje se dok je lopta u ruc. Ispravka lebataj lopte nedarminantne pravilo prek3i,ekipa koja servira gubi servis a poen c tukom ela da se izvede pre kontakta 5 loptom. Aka s¢ ta hija protivni¢ka ekipaKorek2-Servis 17 LELUJAVI SERVIS Lefujavi servis je ursta setwisa koja se a odbojci najéesée koristi. Pri ievodenju tog servisa, lopta nepra vilno leti ili leluja'u vazduhu, Liprave zbog takvog kretanja lopte preko terena, protivnicki igraé koji treba da primi i doda loptu saigragu teak mode da predvidi gde treba da ostvari kontakt sa loptom, Lelujavi servis se prima ispod visine struka jer se ma taj nacin aberheduje dovolino vremena da gravt tecija deluje na loptw. Sto primae nive primi loptu, lepta Ge manje da lelyja. Za izvoden(e leluiavog servisa pripremite se tako Sto éete stopala, kukeve iramena usmeriti u pray: uu kojem Zelite da servirate, Sta manic pakreta napravite pri izwedenjuovog servisa, sticete vece Sanse zauspeh. Pucetni stay zapravo treba da bude stay maéevaoca. esnoruki igract istupaju levom nogom napred. Oba kolena su blago savijena, a tein ravnomernin rasporedena na oba stopala (slika 2.2a)- Driite loptu nedominantnom rukom, sa dlanom okrenutim nagere i ispred ramena ruke kojom izvodite servis. Ruka je blago savijena u lakivi, Rukw knjom servirate postavite tako da vam lakat i Saka fudu-iznad wha, takode na dominantnoj strani tela. Saka treha da bade otvorena, a ruéni zglob fi siran. Pri izvottenju ove vrste (slika 2.24) Bacite ili podignite loptu uvis, bez pr je otprilike na wad 3). do 45em iznad glave, teko da kontakt ostvarite u visini najviseg domasaja ruke, Ui shicaju da se kontakt ne ostvarisa igrae igvede izbaéaj, lopta ce pasti ma pod ispred ramena ruke kojom se izvndi servis. [2a se to ne bi desilo, yodite raéuna da izbagaj ne bude ni previsok ni prenizal, da lopta bude postavljena ispred ramena vate dominantne ruke i izhadena ber rolacije. Ako pogresno izhacite lnptn, velo je verovatno da cete iagubiti i servis. visa (i napada), iegleda kao da igeaé pravi pokret odapinjanja strele mene rota Uobiéajena greska Lakat ruke kojom vcsite izbata]je previse savijen, tako da se bacanje lopte izvodi iza glave. Ispravka Podignite leptu iedominantaom rukiom. Ruka je opuitena, tako da se izbataj vrii ispred ramena dominantne ruke, Uobiéajena greska lzbataj Si sa druge strane tela, pa sé i zamah lzvodl sa druge strane tela. Ispravka Uvek tavedite izba¢aj ispred ramena ruke kojom servirate, Nakon astvaruie se kontakt s leptom (slika 2.2c). Udarac izvedite korenom Sake po sredini lopte. Saka je otvo: rena, a ne savijena u pesnicul, Rueni zelnb ostaje Aksiran iu liniti spodlakticom. Pri samom kontaktu s Joptom, ruka je pot pune epruzena, Kada se izvodi lelujavi servis, ne wri se zmah, Lopta se brzo udara raynim dlanom, pesle Cegs lopia pedinje da leluja u vaeduhu edenag podhacivanja lopte, prenesite te#inu tela na prednje stopalo. U tom koraku18 Ctetssjha! Kenael de uspetia sita22 PRIPREMA 1. Zauzmite stajeci stav tako da stapalo koje fe suproina od ruke kojom ostvarujete udarec bude blago istureno napred. 2. Kolena su blago savijena, 2 tetina tela ravnamerne rasporedena na aba stopala. 3, Stantte taka vam stopala, kukovi framena budu okrenuti u praveu u kajem Jolite da iavedete sorvis, 4. Saka ruke kojom servirate je otvorena, a 2glots tiksiran, 5. Nedominantnom rukom draite loptu ispred dominantne stiane tela, PODBACIVANJE |, Bacite ili podignite loptu uvis, bez primene rotacije i ispred ramena ruke kojom izvodize servi Napravite iskorak i prenesite teiinu tela na prednje stopalo. Podignite ruku kojom izvodite servisni udarac nagorei povucite unazad; rucni zqiob je fiksiran | Ulinif s pedakticom; lakat jew visiniuha (pokret adapinjenja strelel, 2 3 UDARAC Kontakt 5 loptom izvedite korenom fake u najvige) tatki dohvars, lavedite bra évrst udarac po stedini lopte, bez izmaha. . Nakon izvedenog udarea, krenite do osnovne pozicije uzoni adbrane.Kerk 2-Sevly 19 SERVIS SA ROTACIJOM LOPTE (TENIS SERVIS) Za razliku od lelujavog servisa, servis sa rotacijom lopte ima veéu brainu i izmak. $ obvirem na welika brainu kojom se ovaj servis izvode, mnogi igraci ga smatraju tezim za prijem od lelujavog servisa. Sa vee pada upraven da stveri konfuri- druge strane, servis sa rolacijom je laksi za prijem jer lopta ne menja pravac kretany rotacije. Ipak, lopta poslata ovom vestom servisa veoma brzo stize do primaéa i mo’ ju, Prednost pomentitog servisa je S10 primorava protivnika da se prilagadi crugo} visti i hreini servisa Pre izvodenja servisa sa rolacijor lopte, patrebno je da tezinom budete ostonjeni na oba stopala koja sa mregom zaklapaju ugau od oko 99° (slika 2.32}. Drdite loptu nedominantnom rakorn, sa dla- nom okrenutim nagore i blago savijenim laktom, labagaj se izvedi na weeu visinu nego kod lelujavog setvisa, oko'90 do 120.cm iznad glave (slik 2.38). Bacite lopta doveljno visoko da histe mogli potpuna da oprugite ruku i ostvarite kontakt ispod seedine lopte. Udarac se zavrSava s rukom na vrhu lopte. Ako loptu ne bacite dovoljno visoko, necete imati vremena da izvedele servis, a lakode nedete mnéi ni da prebacite loptu preko mreze s odgovarajucom rotacijom, pa ée lopta biti laka protivniku za prijem. Lopta treba da dobije rotaciju unapred odmah po izbataju, Rotacija lopte zaprave omogucava da lop ta ostane u pravoj liniji pre kontakta Drugi vadan momenat 7a ievodenje seevisa sa rotacijom je aktivnost kukova. Kuk na vasa] comt nantnoj strani je otvaren da biste mogli da oprufite telo unazad, visoko isprudite ruku i izvedete pun zamah da biste ostvarili kontakt ¢loptom ispred ramena ruke kojom servirate Kontakt s loptom se ostvaruje horenom Sake ispod sredine lopte. Izvedite nagli tr2aj vgloba da bi na kraju udarca éitava Sala bila postavljena na-vrhu lopte (silea 2.3¢). Ako taj pokret praviliin izvedere, vurhovi prstiju Ge vam biti usmereni ka podu. Kontakt korena Sake s loptom odreduje breinu lopte a trzaj enénog zg.oba i izmah brzinu rotacije, Sto je rotacija bria, brée jé i propadanje lopte ka thu, Nakon kontaleta izvedite izmah tako da vam palac ruke kojom ste iaveli udarac zavréi na kuku (slika 23d), Zatim krenite do osnwne posicije u zoni odbrane, Servis sa rotacijom lope PRIPREMA 1. Postavite stopala u Sitini ramena, stim da-vam nedominaning noge bude mato isturena napred 2. Tadina tela je raynomemo rasporedena na aba stopala\a kolena savijana 3. Nedominantnem rukom uvatite foptu, sdlanom okrenutim nagore i blago savijenim laktom.20) Sobsja: kotaci da uepeha VISOKIIZBACA) UDARAC IZMAH 1. Racite leptu vicoke i pravo 1, Napravite iskorak 1. Pronesite tezinu tala na vis, n3 ako 90 de 120em nedominantnom negam, tako da nedaminantnu nag, lznad temiena. telo bude malo ispod lopte. 2. Napravite nag trzaj agloba 2. lebactte loptu sa rotaclion: 2. Otvorite kuk na strani ruke kajony taka da nakon udarca citeva unapred. servirate. gaka zevrsi na vrhu kopte 3. levedile iebacaj spred 3, Oprutite tele unazad, tvrhoui prstiju su okrenuti vamenarukekojomizvedite 4, gvedie pun zainah rukerr | ‘kath, sbrvisni udarae. ‘eetvarite Kontakt ¢loptamitta 3. lzvediteiamah tako da vam ssrani ruke kojom servirate. palac zavisi ra kuku 5. Udarite loptu korenom Sake u 4. Rrenite do osnovne poricije najviéoj tacki dohvata uzoni edbrane, 6. Korenom Sake udarite loptu ispod sredisnjeg dela, Uobicajena greska lebadaj lopte pri izvodenju servisa sa rotacijom lopte je prenizak. Ispravka lzbaéa] treba da bude davoline visok da biste mogli da opudite ruku do najvige take dobvata, astvarite kantakt Ispod sredine lopte | zavrsite udarac s2 Sakam na vrhu lopte, Ako laptu bacite prenisko. necete imati dovoljno vremena da izvedete sve potrebne poteze. Lopta u tom slutaju moze da bude poslata preko mrege bez odgavaraluce rotaclj2, pa protivnik mode lako da je prim.See Koni 2 SKOK (SMEC) SERVIS Ovu vrstu setvisa koriste samo napredai igeadi. Zbog snage kojom se izvadi, skok servis je postaa veoma popularan u mutkim i tenskim univerziterskim igrama, Skok servis ima naivecu moguenest gretke zbog neophodne vremenske uskladenosti irbataja | xaleta. Ovaj servis obezhertuje ekipi naive éu dobit kada igraé koji ga izvodi ude u uspesau seri Odredite duzinu zaleta pre skoka za izvodenie udarea (slika 242), Red je-o priblignom rastojanju koje treba da predate od asnovne linije kada podinjete zalet va izvodenje ckok servisa. Kan deo uobica jene rutine, izaberite tagku na terenu sa koje dete svakug puta servirali, Kadairvedite servis, nemoite se previge brinuti da ne napravite prestup preko asnoyne linije, Nakon udarca daskok magete da pred osnovne limije, dok se-odraz abavemo izvodi iza nje Za ravltku od prethodne dve veste servisa, izbacaj u skok servisu izvodi se rukom kojom se servire (slika 246). Ovaj servis moze da. bude tezak za pocetnike, Asn imate poteskuea sa izbacajem lapte jednom rukom, pokudajte sa obe. Tek kad naviknete na ndredene obrasce kretanja i podbacivanie inveder: lopte u skok servisu, predite na izbacaj jednom rukom pamocu kojeg ete lakke mati da draite loptu ispred ruke kojom izvodite servis, Desnoruki igraé baea loptu desnom rukem i prvi prilazni kera pravi desnom nogom U drugom prilaznom koraku lopta treba da se baci sa prednjom rotacijam na visinu od 1.5 do 1,8m iznad giave. Prednja rotacija omoguéava da se lapta zadr2i ispred igrada, blizu osnovne Liniie. lavedite odraz iaa.osnovne linije,a zatim skotite nagore i Stu je moguce vise unapred da biste napravili kontakt ¢ laptom (sliica2.de). Dejstvom momenta sile lei se prenasi unapred Kontakt 6 loptor se ostvaruje u najvigoj tacki skoka potpune open com. Pel izvedenjur udarea, Saka treba da se nade na erhu lopte, Udarac se zavréava naglim trzajem zgloba, nakon éega su wrhovi prstiju okeenuti ka podul. Na taj naéin, lopta se, kao i sluéajuservisa sa rotaeijom lopte, prebacuje preko mreée u protivnicki dea terena. Nakon izvedenog skok servis, vauznite osnovnu poviciju w zani edbrane. Ea Skok servis PRIPREMA |, Odredite duzinuzaleta koji izvodite pre skok servisa 2, Izaberite taghu na terenu sa hoje Cete svakog puta servirati 3. Didite loptu rukom kojom izvodite servis istopalo na isto] strani tela je istureno napted i tezina tela se prenasi na njeea).22 Odbajka‘karactde wipeba fi c PODBACIVANJE SKOKIUDARAC 1, Pruikorak u zatetu napravite stopatom 1, levedite ndraz izansnavne linije. na dominantno| strani tela (na stran| 2. Udarite loptu u najvite) tak tuke kajom servirate}, skoka potpuno epruzenom 2. Udrugam koraku lopsa se precnjom rukom. rotacijom baca na wisinu od 1,5 do 3. Nakon ostvarenog Kontakta, cela 1.8m spred laraga, blizu esnavne Saka zawréava na vehu lopte. linije. 4, lvedite izmah naglim trzajem 3. Pridite bide da biste stopalal telo ruénog zgloba tako da vrhovi primakli lopti prstiju kojima prebacujete loptu preko mreze budu akrenuti ka tl 5. Zauzmite dabru osnovms pozicju u zoni odbrane, Vobiéajena greska Nematedovoljna vremena da uskladite zalot | visinu izbacaja Ispravka Bacite loptu dovaljno visoko de biste mogli da je udarite w najvigoj tacki skoka patpuno. opruzenam rukem. Vremenska uskladenost prilezath koraka, izbacaja, skoka i kontakta iziskuje odredeno vreme i brojna ponavljanja, Skok servis ima najvecu mogucnost gretke jer izvodenje avag servisa zavisi od mnogih promenljivih Ginilacs,23 Kora? ss FLOT SERVIS Quuvestu servisa koriste mnoge vadeée univerritetske i reprezentativne ekipe, Iot servis je postan veoma papularan jer povecava brainu lelujaveg servisa. Zbog manjeg kretanja, nizeg izbacaje { vece kontrole za~ ‘maha rukom, ovaj servis ima manju moguénosl greske nego servis sa rotacijom lopte. Pre izvodenja servi- sa, server pravi samo nekoliko koraka, Flot servis nema brainu skek servisa; ali je br2i od lelujavog se! Priprama za izendenje oveg servisa je sliéna pripremi za skok servis. Prva, potrebno je da odredite restojanje od osnovne linije sa kojeg ete zapoceti servis 1 odlucite da li cete izvesti zalet u dva ili tri koraka, Zatim odredite tacku sa koje cete uvek izvodili servis (kao deo uobidajene ruting; slikta 25a), Na kraju, adlucite da li cete zapoéeti skok jednom nogom (nakon zaleta od dva koraka) ili obema nogama (nakon galeta od tri korakea} ‘Ako skok zapocinjete jednom nogom, napravite dva koraka Ladrazite sé nogom koja je suprotna od ruke kojom izvodite servis. Oba koraka su kratha 1 braa. Ako skok zapotinjete obema nogama, napravite tei keraka. Postednia dva koraka su takode kratka i brza. Kada desnoruki igra izvodi skok hema nogama, an iskoracuje prvo levom (slika 2.56), pa desnom, 1 na kraju ponovo levors nogom. Tapaslednja dva koraka se abicno nazivaju prilazni koraci. Jodite raganao tame da vam tokom pripreme stopala kukovi i ramena budu okrenuti w istom smeru. Zalet se izvodi u pravoj liniji koju prati i putanja lopts, Obe ruke sé nalaze tspred tela na do- minantnajstrani, odakle se izvadi :zbaéaj tslika 2,5c), Lopta se zapravo L ne baca uvis, vee postavlja na mani visinu ispred tela, Izvedlite mali skok ili poskok dale w isto vreme bacate il: podizete loptu, Sto brée podignite rulsu kojom servirate da biste astvarti kontakt s loptom. Ruka pri udarcu ne treba da bude potpuno opra- Zena; Lakal je postavljen irnad uha, a Saka vite plave, Ruéni zgtob je fiksiran, a Saka koiam se izvodi servis olvorena Kontakt s loptom se izvodi bree i Evrsto po sredini Lopte (slike 2.54), Kao 1 u sludajn lelujavog servisa, udarac se izwodi korenem dake. U ovom servisy, udarac nije praéen izmaham, Na tela deluje moment sile koji telo prenosi unapred. Flot servi PRIPREMA 1, levedite zalet u dva ili tri koraka. 2. Odrodite sa koje udaljenasti od osnovne linije dete zapodeti servis. 3. Odredite tacku sa koje Cete uvek izvediti servis kao deo ustaljene rutine,24 Cabojka kows! da uepeha: PODBACIVANJE 1. Fabataj se izvadi oberna tukama ispred tela na strani ruke kajom se invodi sarvis. Iebaéajill podizanje lopte KORACI 7. levedite odraz jednom nogam {nakon zaleta od dva koraka) Il obema negama (nakon zeleta od trl koraks). 2; Aka izvodite odtaz jednom 2 nogom, potrebno je da izvodi se brzo, ali ne na napravite dva kratka | velikoj visi brza koraka i odrazite 5@ 3, labatal se izvoui nedominantnem nogom istovremeno sa [suprotnam od ruke kojom ‘sidshakorts servirate). 3, Ako izvadite odraz obema nagama, patrebna je da napravite trl kratke korak; poslednja dva koraka su kratka | brza (prllaznh, 4. Stopala, kukovi I rarmena su cokrenuli u ister smeru. 5, Zalet se izvedi u oravoj liniji koja takode predstavije i putanju lopte. 7. UDARAC Br2e podignite rukukajom servitate da piste bili spremni da ostvarite karLakt sloptom. Ruka pri kontaktu nije petpuno oprudena, lakat se nalaziiznad luha, a Saka je postavljena iznad alave. Auéni zglob je fiksiran, a Saka otverena, Bre i évrst udarac izvodi sé korenom Zake po sredini lopte Ne izvoditeizmah, iskoristite moment sile da prenesete telo unapred, Zouzmite osnovnw poziciju U zoni odbrane. aelevodenje izbacaja jedan je ad najéeseih problema u odbojkatkoj igti koji moze da revultira servis gieskom. Da biste uvezbali ovaj deo servisa, bacite loptu | pustite je da padne na pod. Na mesto na koje lopta padne partner kredom beled znak x, Vazno je da lopla svaki put padne na znak > ispred ramena nuke kojom se izva- di servis, Nastojte da lopta padne Sto blize obelezenom znaku, Svakog dane uradite po 30 izoatoja, sve dok vam ova radnja ne postane automatska. Veéba se zvodi pet rrinuta, Otezani ustovi izvodenja “7a Nolodedlispahaee + topta mara da pogodl znak x pet puta za redom * Uroku od jednog minuts lopta mara petputada 9 do 10'izhadajau nizu= 10 poena padine'na anal: 6:do 8 izbaéaja unizu=8 poena Olakani uslovi izvodenja 4 do S izbaéaja unizu=5 poena ucts Ge a RE 2.do 3 izbaéaje unizu=3 poena * Poveéajte vreme u toku kojeg éete pet puta da pogodite znak. Provera uspesnosti * Bacite loptu najmanje 60cm iznag glave, + Bacite loptu uvis tako da padne ispred ramena ruke kojom tzvodite servis, a nena glavu ili za nje, niti sa leve ili desne strane tele. Bae oe E Simulacija servisa sa partnerom Oia vedba | varna ivatem partheru omogutava veliki broj ponavljanja. Stanite jedan naspram drugog s obe strane mrede. Krenite od linije napada (linjje tri metra) | razmenjujte servise sa partnerom sa pet razlieitih masta. Kada svako od vas levede pa 10 servisa Sa linije napada, pomerite se unazad na udalfenost od 45m, 6mi 7.5m ise svakog tog mesta izvedite po 10 servisa. Vezbu zavisite izvodenjem servisa iza osnevne liniie sa udaljenosti od 9m, Razmenjujte servise sa partnerom sve dok pojedinatno ne izvedete 10 servisa sa svoje pozicije. Ukupne: Otedani uslovi izvotienja + CersLudarac po lopti izvedite otvorenarn fakom, + Neragunajte semis kada lopta prode preke wha anepesnicom: antene, + Servirajte loptu ispod vrha antene. + igraéi treba uspesno da izvedu 10 uzastopnih + Uspesno prebacite loptu preke mreze, servisa pre nego sto dodu na sledecu poziciju. 7 - + Servari upudulu loptu partner skok servisom Ill Bodovanjeuspeha sa fazlititih pezicija na terenu, . . 9do 10 seevisa unizu = 10,poena Olakgani usloviizvodenja edu psehasaunke epee © Primenjujte sama danji itelujavi servis. ado Sseivisa urieu 5 poene * Sorveri senalaze mrege. 2ide 3 servisa u nizu = 3 poena Provera uspesnosti Ukupne ____ * Pri svakom servisu, izbacaj izvodite konzistentno i praviino.26 Gdoujke’korac do uspeha ESERIES Pravitan servis li tréanje oko terena Ova velba porate serverima da izvedusnaian servis inauée da serviraju dui ditave asnovne linije, a ne same sa njthovag omiljenog mesta. § abzirom na to da sorveri Zesto asetaju veliki pritisak kada dode njihoy redza serviranje, u ove) ve2bi igrati zapravo uce da serviraju pod pritiskem, Dve grupe od po pet igfaga stoje jedina naspram druge s obe strane mreze. Svaki igraé ima po jednu lop- tu, Trener odreduje deo terena ka kojem igraé treba da uputl servis, kaod poric\ju dust osnovne linije sa koje servira, Server prati upulstva ienera i upucuje servis ka zaclatoj poziciji. Ako igraé koji zvodi servis uputi loptu U adgovarajuéi deo terena, njegova ekipa ostaje na svojaj strani mreée, dok druga okipa vraca loptu, Tada ckipe igrata koji servira ne mora da tr ‘Ako server ne pogodi loptom deo terena Koji mu jeadredio trener, ali pogodi teren, njegova ekipa mora da istre| pola kruga do druge strane mreze.duz osnovne linije, Ako server ucini servis gresku, njegova ekipa wi itay krug oko terena, Svaka ekpa ima éansu da osvoji po pet poona ako svih pot igrats pogode zadata mesta, Svakom igracu je dozvoljeno da pokua adreden loj servisalll je igraéima na raspolagenju odredeno vreme 2a tavedenje servisa. Otezani uslovi izvodenja © Okranite lice. u pravew u kojem servirate. * Svakl server mora najmanje dva pula ca redo * Ostvarite évrst kontakt s loptom. da posalje servis da mesta koje odredi trener. * Dozvaljeno vam je da napravite bilo koju gresku, "Server treba da servira ispod vrha antene, osim servis greske Olakani uslovi izvodenja * Fhipa mora da tdi samo ako server napravi servis, gresku, a ne ako promadi zadat deo t2rena. Bodovanjeuspeha __ Svih petizvedenih servisa=5 poena Provera uspegnosti Pogodena odgavarajuca pozicija = 2 poena i zadata pozicija, ali je loptai dalje u + Primenite uobi¢ejenu rutin da biste se Se nae pripremil za izvodenje servisa J Udinjena servis qreska 0 poena « Servirajte samouverens, + Servirajte ke odredenom delu terena. EZ ba servisa | Magarac \ ovo] vezbi na servera se vrs pritisakda loptem pogadi adredenu poziciju na terenu, a dapritom ne napravl servis qregku, Server 1 odreduje servers 2. gde reba da uputi logis, Ako server 2 pogodh zadato mesto, server | mora da servira na isto to mesto tii dobija prvo slovo reti M-A-G AR AC. Ako server 2 oromaii zadato me- sto, on dobija to slovo, Zatim server 2 zadaje serveru I poziciju ka kojoj treba da servira. Ako server t pogodi tu pozielju, server 2 mora da uéini isto ili-dobija jos jedno slave neprijamne reci, Vezba se zvodi svedok jedan ‘od igrata ne zasludl sva slava re¢i MAGARAC | take izgubl ‘ort, Ukupno Otezani uslovi izvedenja Provera uspeSnosti + Primenjuite skok servise, + izyodite konzistentne udarce, = Smanjite povrsinu terena ka kojoj server ypucuje + Licem se okrenite u pravcu u kojem servirate, ae, * Ostvarite (vest kontakt s laptom. Olakéani ustoviizvodenia + Servirajte isped wrha antene * Serveri upucuju loptu u odredeni vedi deo 4p et 4 P, terena, a né ka odredenoj pozicijine terenu, ~ Bodovanje uspeha Pobeda u igri=5 poena UkupnoServis 27 Kissa ali ako napravite servis gretku, morate ca krenete ispocetka. Ova vetba vam omoguéava da pavetate sigurnost u svoj servis. “akode, vainn je-daznate da je balje da promagite odredenu pozieiju na terenu ali da wubacite’ servis nege-da napravite servis gresku, Mozete ca marite vreme lavodenje ove wedte Wocredite broj pokudaja za izvodenje servisa, Otezani uslovi izvodenja + Servirajte ka svih Sest pozicija, a da pritom ne Napravite servis gresku. + Servirajte ispod vrha ancene, Olakéani uslovi izvodenja * Dazvoljen je odreden broj pokuaja servisa ka odrecenoj povi¢ ij + Ostvarite dobal + Servirajte se ane pozie Zefite da uputite servis, ae ‘Bodovanjeuspeha Svih 6 pogodenih pozicija = 12 poena 5 pogadenih pozicija = 19 paena rst kontakt laptom, na terenu ka kojo) 4 pogodene pozicije = & poena 3 pogadene posicije=6 poena 2pogodene pozicije—4 poena | pogodena pozicija= 2 poena Provera uspe3nost + lavodite kongistentne udarce. + Pologal tela ravisiod pozicije ka kojoj zelite da servirate, Ukupne Ciljanu poziciju na terenu oznatite kupama, Taj deo terena je kvadratneg oblika, povrsine 90 x 90cm. Zatim obeledite drugu poziciju na terenu, Server! ¢e na taj natin mod da se usredsredeé san na jednu odredenu pozicilu, Servirajte tako da lopta padne uw akviru clijane pozicije, Ako lopta padne unutar kupa, dobijate diva pena, a ako jo uspete da servirate ispod vrha antene dobijate dodatna dva poena, U slucaju da napravite sends gre’ku, gubite jedan puen, Qvu vezbu moZete ca iskoristite za takrnizenje sa partnerom. Odredite vre- me 2a izvodenje servisa | beledite poene koje osvojite, Otezani uslovi izvodenja Provera uspesnosti + Server upucuje loptu ka svih Sest ciljanith + [7vodite konzistontne udarce Poricija © Ostvarite évest kontakt s loptam + Server se krete duz asnovne linije + Gkrenite lice u praveu u kojem servirate. * Smanjite povrsiau ciljaneg dea terena, + Trudite se da budete sto precizniji, Vezbajte serviranje ka odredenom celu teyena Umesto Slaklan| vier Gwoienie samo ka poricl|i veli¢ine 90 x 90cm. * Pavetajte povréinu ciljaneg dela terena. + Servirajte prava ispred sebe,sa pozicije 1 na podiciju 5, sa poziclie + ha pozicijy | ili sa pozicije n 6 na poziciju 6. * Dozvoljen je odreden broj pokusaja ori servirenjiika svakoj poriciji * Bodovanje uspeha" 3 -vezana servisa unutar kupa = 5 poena Servis unutar kupa tispod wha antene = 4 poena Servis pada unutar kupa = 2poena Servis ne pogada ciljanu pozicju 0 poena Natinjena servis gretka = -2 poena Ukupne2B Gabi: ke acl dea | 7. Wezba servisa | ier Triservisa unizu Ova yetba poboljéava konzistentnast servisa, VeFou zapotinite sa petnaest lopti Izvedite tri servisa, Ako sva ri servisa izvedete praviln, dobijate jedan poen, Poene osvajate samo ako pravilno izvedete tri servisa u zu, Servirajte svih petnaest lop za ukUpno Oteza * Ser redom. + Servirajte sa razlicitih po: sloviizvodenja jt# ka odredenoj pozicij tri puta za Olakéani uslovi izvedenja * Pokusajte da izvedete dva uzastopnadobra servisa Provera uspesnosti * lvodite konzistentne udarce. + Dstvarite évrst kontakt s loptom, * Usredsredite se na izvedenie tr servisa za tedom. ja dué osnavne lini. 15 servisa u nizu = § poena pokusaja=3 poena _ Bodovanjeuspeha Tri puta izvediena ® servisa u nized wkupno 15 Jedanput izvedcna 3 servisa unizu ed ukupne 15 pokusaja=1 poen Ukupno Ova vetba poboliSava preciznosl servisa, Yezbu zopodnite sa deset lopt. lavedite servis uz tiniju. U stedegem servisu pofaljte loptu dijagonalno preko terena, lzvedite pet servisa uz liniju | pet servisa dijaganalno, naiz meniéna, jedan pe drug Otezaniusloviizvodenja + Servirajte dva servisa u nizu, jedan ua lini | jedan po dijagonali + Nisudaoljune servis gretke, OlakéanI ustovi izvodenja + Servirajte uvek pravo ispred solve, Provera uspesnosti * lzvodite kanzistentne udarce + Lice okrenite u praveu u kojém Zelite da servirare, Stapalai kukowi su u fi * Ostvarite evrst kontakt s loptor, Bodovanje ‘uspeha 9 do 10 uspednih servisa od 10 pokusaja = 10 poena 6 do uspesnih servisa od 10 pokus) 4 do S uspetinth servisa od 1 pokusa} 2. do 3 uspesna servisa od 10 polusaja Ukupno 8 poena 5 o0ena poenaKordk 2+ Servis 29) Servis ka pokretnoj meti U ovo) veebi servis se izvodi ka pokretno| metl s druge strane mreze, Zavisno od mesta na koje se meta nalazi, odredite kolika vam je snaga potrebna za serviranje, Meta se pomera posie svakog izvedenog ser Pratite metu ve#bajuci levoden|e servisa ka raeli¢itim pozicijama na terenu, OteZani uslovi izvodenja + Pomerajte metu do tetih poricija na terenu ‘+ Servirajte ispod antene. Bodovanje uspeha 9 ido 10 uspesnih servisa od 10 pakuSala = 10 poena 5 do 8 uspeinih servisa od 10 pokudaja = 8 poena ado 5 uspetnih servisa od 10 pokugaja = 5 poena 2.do 3 uspesna servisa od 10 pokusaja Olakéani uslovi izvodenja * Kao mete mogu da vam poslude dve itr osobe. puena Provera uspesnosti Ukupno: + lzvodite preciane 'konzistentne udarce, + Zavisno od brine 2amaha ruke, zaberite poziciju dué osnovne linije sa koje cee servirat + Qstvarite-cvrst kontakt sloptom, i) Nadigravanje u servisu Uovoj vezbi koriste se abe strane mredet ucestvu|udve ekioe od pe Cetin igrata Server ekipe A izvodi sérvis ka meti koja stoji 5 druge strane mreze (slika 2.6). Meta ckipe A pokugava da uhvati serviranu loptu, all taka: da napravi samo jedan korak, Ako igraé-meta uhvati loptu, ekipa A dabija jedan poen. Ako igraé u ulozi mete ne uspe da uhvati laptu ili napravi viée-od jednog korake, njegova ekipa ne dobija nijedan poen. Nakon izve denag servisa, dolaz) do rotacile Igrata tako sto lgyac-meta ide na mesto drugeg servers, server prelaz| ma drug stranu mrege na mesta drugog igraéa-mete, drugi server prelaziu pecicluza servis, a drugiigreé-meta postaje meta, Ekipa B radi isto Sto Ickipa A, Pryaekipa koja osvoji 10 poena pobeduje u nadigravanju. Otezaniusiovi izvodenja * Igrajte na 20 osvojenth poena. ' + Igraé-meta se pornera do razlicitih pozieija. 10 uspeinih servisa, 9 ili 10 uhvagenih lopti = 10 poena Bodovanjeuspeha — Olakéani uslovi izvodanja + Igra¢-meta moze da napravi vise od jednog koraka da bi uhvatio serviranu loptu i osvojio poen. Provera uspesnosti © Lice okrenite u praveu u kojem servirate. + Ostvarite a prijem. nil su servira3B Ouibajka kotaci do Uspeh Cilj prijema servisa je da se lopta deda odredenom saigratu. Dodavanje Je Kdiuéni faktor u napa- dackoj igri ckipe. Ako uspete da dodate lopta suigracu, vada ckipa Ce modi da iavede kreativan napad: i bolje napadne protivnika, 5 obzirom na to da je dodavanje veoma znagajan segment u odbojkaskoj igri, za svakog igrata | celu ekipu potrebio je da se odredi procena efikasnosti dedavanja lopte sai gracu, Najbolja metoda za merenie eftkasnosti dodavanja je uvedenjem numerigkih vrednosti, od 0 do 3. Dodavaitje koje ima ocenu 3, savrseno je izvedeno dedavanje lopte. ‘Takvo dodavanje omoguéava tehnigaru da izvede disanie ka bilo kojem od tri napadaga (predniem leven, prednjem srednjem ili prednjem desnom), fo je zapravo cilj svakog dodavanja jer je protivniku tada veoma tesko da se Uspesne odbrani od tei napadaga. Dodavanje ocenjeno sa 3, izvedena je dovoljno visoko 1 daleko nd mre ako move da sustigne opt | dabaci je bilo gde na terenu Dodavanje sa. ocenom 2 je dodavanje koje je izvedenn blizu mere i omoguéava tehnigaru da izve de dizanje ka dva napadata prednje lnije, Jedan napadaé je eliminisan jer lopta ne dotazi wu idealnn poziviju 2a dizanje, Ovo dodavanje je manje tebko za protivntka koji izvod! odbranu samo protiv dva napadac Dodavanje koje imaecenu | je dodavanje koje nije pogodilo metu i omoguéava tehnigarn da izve de dizanje samo ka jednom napadacu precnje liniie, 12va napadaca su tom prilikom eliminisana jer ichni¢ar mora da ide previge dalcko od idealne pozicije da bi zadeao Joptu wigr), Tada se lopta abiéne die visoko ka spoljnim pozicijama. Dodavanje ocenjeno ocenom | ameguéava protivniku veoma Ja dliv: laku odbranu od samo jednog napadaca, Dodavanje ocenjeno sa 0 odnesi s¢ na loptu koja nije dudata saigratu, Server ge tom prilikom ra€una as, primaé ne dobija mijedan poen jer lopta nije odigrana ili nije mogla da se odigra, Tada je reéo pogresnem dodavanju ili dedayanju preko meeze zadutak je da osvojite najviu evenu a naimanje est dodavanja u svakih deset prilika, Kao primag, vodite raéuna o tome da ne dabijete acenu 0. Sve dok vata ekipa mote da izvede napad, reé ico dobrom losem prijerau. Lo’ prijem odnosi se ma loptu koja je dodavanjem poslala preko mireze il na loptu koju saigraé ne mode da odigra i deugi purda udari Jo8 jedan pojam koji je povezan sa dodavaniem je ruvnoteza terend. Ovaj termin se odne prijem servist, Svaki put kada vasa chipa lreba da primi servis, neophodne je da se uspastavi ray noteza igraéa na terenu. To znaci da ne mode petra igraéa da bude na jednoj polovini lerena, a samo jedan na drugu). Uspel u prijeru servis je odreden time kolike dobry mozete da printite servis | izvedete napad, Postavljanje najboljil: primate u pocicija ca prijem servisa pavedava Sense va uspeh cele ckipe. Medutim, ako vaga ekipa ima sama dva igraca koja mogu dovoljno konzisten tno da prime loptu id igraci budu postavljeni na poziciju za prijem servisa, a svi drugi rasparedent po obodu, protivnik ée razumeti kakvim prijemom servisa raspolazete. Svakeko je bolje da se broj igraca taynomerno rasporedi i da teren ne bude atvoren, s tim sto ée dva glayna primaca i dalje da primaiu sve lopte, Protivaik ¢e vizuelne imati manje meta za servis iake broj igraca zadugenih za prijem ostaje isti, Za va‘ dalji napredak u usvajanje odbajkadke igre va2ne je da uswojite eartiku izmedu odigravana lopte prstima i dizanja (v. cetvrti kerak;. Ekipe ponekad izvode odigravanie slobodrth iepti Sakama umesta Gekiéem zbog bolje kontrole lopte. Medulim, vaino je da prvo naucite da pravilng dodajete slotocne topte koristeci podlaktice pre nega Sto primenite tehnikii kaktakleristicnu ra naprednijl hive igre.Ova uvedna vesba¢e vam pomoti da usvojite pravilan stay, favnotezu | polozaj ruku za loptu koja se spero krece.Od partnera koji se nalazi sa iste strane mreze udaljite se najmanje 6 m. Jedan od igrata je 1,5 m udaljen od mvede. Ako ovu vegbu izvodite prvi put, potrebne je da vam jedina osoba sa rmreze baca loptu koju vi zatim dodajete partneru. Uhvatite loptu koju vam partner vraéa dadavanjem | ponova Ivedite dodavanje. Ako ste na naprednijern nivou igre, dodajte loptu jedan drugorn bez hvatanja, Tokom vezbe vazno je da budete u stednjem stavu i da vam stopala budu razmaknuta najmanje u irini ramena, Otezani uslovi izvodenja + Postavite vremensko ogranigenje za izvodenje weibe, Tokom medusobnog dodavanjasa partnerom, lopta ne sme da padne na pad. Vezba traje od jednog do tri minuta + Odredite ukupan broj kontaketa s loptom, pri Zemu lopta ne sme da padae na pod. + Dyaput udarite loptu pre rege Sto je dodate partneru, Loptu prvo dodajte sami sebi, pa partnemu, lako-ovaj patez rilje dazveljen tokom Uutakmice, moze da van pomogne da naucite da adbijate loptu pod razficitin uglovima Olakéani usloviizvodenja + Jedan igraé baea loptu, a drugi je dadaje, * Partner stoji na udaljenost| ed 4,5 umesta 6m. Provera uspesnosti + Ukrstite dake take da vam miiei paldeva budu spojeni. * Paléevisu paralelnt i neprekrsten|. * Stopala su razmaknuta najmanje u sirini ramena. + Kontakt sloptom sé astvaruje padlakticama: * Dodajtz loptu partneru po sredini tela + lavedite dodavanja iz srednjeg stava = Bodovanje uspeha Lopte se neprekidno.kre¢e Izmedu igrata; svaki Igraé treba da ostvari po 20 kontakata + loptorn. 20 uspeénih od 20 pokutaja dadavanja, hex propusta = 10 poena 15 uspesnih o¢ 20 pokusaja dedavanja = 8 poena 10 Uspediiih od 20 pokukaja dodavanja = 5 poena S uspesnih od 20 pokusaja dodavanja = 1 poen Ukupna: —=| ae 40 De bojka: hovel do uspiehe Rott Polozaj Trener servira loptu primacu koji se nilazl na pozicif bro} 1 (llka 3.3), Primaé dodaje loptu igragu-meti, a zatirn se pamets na poziciju 2. Vedba se nastav ja tako Sto trener upucule loptu primiacu koji se dalje pomera nna poziciju 3, 4, 51 6, Ova vezba je debra 20 uCenje dodavanja lopte pod razlititim uglovima ruku sa razliitih pazidjana terenu. Otezani usloviizvodenja + Podesite ruke da biste loptu dedali met, + Pomerdjuti se sa poricje na pavicjunapravite tri * lzvedite dodavanje lzsrednjeg stava kruga i saberite oswajene poene. * Bodajte loptu partnems po sredini tela. + Trener bre izvodiservis taka da igraé mora brzo 5 da se kroéo u stavu od jedne do druge pozicije. «= | Bodovanje Olakgani uslovi izvodenja Svih 6 uspednth dodavanja = 10 poena + Trener primenjuje donji servis. 4 uspetna dedavanja od 5 sérvisa = B poena 2 uspesna dedavanja od 3 servisa= 4 poena Provera uspeSnosti Re ! Pe zs kup + Kredite se-u stavurne prekritajte stopala Hla, + Stignite loptu i posta fe 5 upravilan polozay, ika3.2 Sema izvodenja vetbe. perry rT Oe Kretanje u stavu i odigravanj Ce u |) ceki¢em Ova weiba vam omoguéava da neutite da postavite ruke u pravilon polataj sa sve tri zadnje pozicije na te- fenu. Ona vam takode pamaze da razumete potrebu kretanja ka lopti da biste je dodall saigrau | anata ) usmeravanja lopte ka odrecengj tacki na terenu da se ne biste kretali Gok izvodite adigravanie lopte éekiéem. Vetbu invade tri igraéa. ledan primaé se kre¢e poo tarenu dok preostala dvojica stoje van terena. Prvi pr- mat zauzima zadnju levu paziciju, prima servis od trenera koll se nalazl s druge strane mreze (slika 3.4 | dudaje loptu MeL. Nakon dudavanja, primaé ide do zadnje stedoje pozicije, dodaje loptu ina kraju dolazi na1 AD Kotak 3 « Gdigravanie lot ‘Slika 3.4/ Vezba krotanja u stave | odigravanja lopte fekifem. rednju desnu poziciju. Kada izvede sva tri dodavanjs, primaé astaje na taj strani terena, Tada nastupa drugi igraé. Kada se sva tri primmats premeste s lave na desnu stianu terena, prvi primac krece nazad sa zadnje de- she poaicije, prima servis od trenera, azatim ide do zadnje srednje pozicije, Kada izvede dodavanje sa zadnje stédnje poricije, prima? Ide na zadnju leva poziciju da primi servis od trenera, |ostala dva grim avreavaju velbu na isti nacin. Svaki igraé tri puta izvodl vesbu (kretanjemustavu s leve na desnu stranu iobruto}. Vadite ragunac tome da svaki put besprekomo dodate loptu meth Za svake uspesno. dodavanje dobljate jedan od maksimainih 18 poene. Poene motete ratunati za svakog igrada ponaosob Il za celu grupu (maksimalno 54 poene). Ako Jalite, moZete'se takmiciti medusobne u okvinu grupe. Otezani ustoviizvodenja » Bodovanje uspeha * Ponauljajte vezbu sve dok uspesno ne izvedets tri uzastopna dadavanja sa sve tri pozicije, Pojedinacne: 18 uspesnih dodavanja — 10 poena Olakgani uslovi izvodenja 15 do-17 uspesnih dodavanja = 5 poena + Trenerprimenjujedon)i sens 12.do 14 uspesnih dodavanja = 3 posna * Wetba se izvodi sporijim tempor. 9 do 11 uspesnih dedavanja=1peen = Grupro: Provera uspesnosti 54 uspeana dodavanja = 10 paena * Bhrazijte peavilan polozs) rujax 45 do'53 uspesna dadavanja ~ 3 poena + Menjajte ugae rusu na svako| aozicif 35 do 44 uspesna dodavanja =3 ploena * lzvodite kretanje u stavu. 25 do 34 uspeéna dodavanja = | poen + Zadidite srednji stay pri kretanju. Ukupne _ + Ne prekrétajte paléeve. * Postavite stopalau pravilan polozaj pri dodawanju fopte,42 Onbeite: keraclte Pra tacy dodavanje Ova vedtea za kratko vreme omoguéava nekalike kantakata's laptam | veliki bro) ponavijanja dva najanaéajnl- Je tehinitha elements u odbojci— servis | dodavane, U grupi se nalaze tri igraga: server, primaé i meta. Svaka grupa ima po tri lopte. Server simulira servis ka pr mau, To znaéi dase server nalazi na lzmenjenom rastejanju od mreze | servira Joptu koju primat mode lak da primi. Ove je vezba ponavijania, a ne takmicarska vedba. Server izvodi servis na udaljensti ad 4,5,617,5m od mrede. Paste svakog servisa, serverse pameraza odredenorastojanje unezad. Lopta se kontrolisano servi 1a da btisle direkino na primaca. Server odreduje tempo izvoden|a vedbe, odnosne servira lopru ui jednakim intervatimna. [ako u avo] veebt i server moze da radi na poboljganju izbaéaja | zamaha ruke, ova vezba je pre svega osmisljena za primaéa, Primag se nalazi na udaljenostied 6 m od mrege, na suprotnaj strani od servera, Svaki prima¢ prima 10 servisa sa istog rastojanja sa kojeg server izvodi servis. Nakon toga, éitava grupa igrata se rotira, Meta postaje server, server — primag, dak prima¢ pastaje meta. Svaki igrac ponavija vedbu izvoded! servis na udaljenosti od 4,5, 6 | 7,5 mad mreze. Vreme izvodenja velbe zavisi od igratkog nivoa samih vezbata. Na pocetnom nivou, server izvodi servis ha udaljenost! of 2, 4,5 | 6m, Grupi poéetrika takede treba obezbediti korpu sa dvadeset pet umesto tri fopte da ne bi morali stalno da ih vracaju. Na srednjen nivou, vreme izvodenja vezbe moze da bude 20do 25 minuta, dok server izvodi servis na udaljenosti od 4,5, 61 7,5m. Na visern nivou igre, izvodenje celokupne veabe agranigeng je na 15 minuta. Naprednl | prosezntigradl dobijaju samo tri lopte po qrupi. Na taj natin ute de kontroligu loptu i ne smeju da budu len da je vrate svaki put kada neko od igraca napravi gresku OteZani uslovi izvodenja ‘Bodovanjeuspeha + Primaé mara da primi 10 servisa za reddom Primag dobija jedan poen za svaki uspeSan prijen lopte, odnesrio ukupno 10 puena za svake © Bez obzira na to da li je prijam servisa dobar ill rastojanja sa kojeq se izvodi servis. lo, dodajte 10 lopti,a zatim se rotirajte, © Smanjite broj lopti koje treba da primite pre ratacife, Olakiani uslevi izvedenja Ukupno, Provera uspesnosti © Postavite se u pravilan srednji stay. * Na vieme postavite ruke u pravilan pologalza odigravanje lopte Cekicem, Pri svakom kontaktu stopala treba da budu pravilno postay|jena. Dodajte loptu meti, Brza sé vratite u pogetni polozaj da biste- se pripremiliza slededi servis,joptecekicern 43 eh hehe belly sole ok TW servera i triprimaga nataze se s obe strane mreze. Trener koji se nalazi isa jedne tsa druge strane ima ulogu mete za primage na (oj strani mreze, Svaka strana treba uspeino da primi 10 servisa, dok trener vodl auna ‘suspesnim dedavanjima. Kada jedan server lavede servis; na red za serviranje dolazi sleded! igrat. Serveri se menjaju sve dok primaéi ne dobiju 10 prilika za prijerm, adnosne dodavanje lopte. Poeni se rasporeduju na slededi nad in © Zasavrieno dadavanje meti = 3 paena + Zauspeinododavanje meti ispred linije napada = ? porra “Za lade dodavanje meti— 1 poen * Zaasili prebacivanie lopte preko mreie = -3 poena Nakon 10 uspeéns ivedenit servisa, svi igraé! se rotiraju. Svaki server menja pozielju sa primagem kaji se nalazi naspram njega. Vezba moze da bude takrni¢arshog karaktera, Saberite poone za svaku grupu igrate pri svakoj rotacj ll za odredeno vreme izvodenja vedbe. Otez slovi izvedenja + Nemajte prekritati paléeve. + Primaéi moralu da prime dva servisa za redom == + Na vreme postavite ruke u poladajza da bi dobili jedan poen, adigravanje lopte éekiéem. + Primagima koj nicu uspeli da prime servis brit + Diodajte lopru meti ttrenenu). se osvajeni peeni. Olakgani usloviizvedenja - Bodovanje uspeha * Meta méte a seltece pel lonts bi dobs ryt se skuplenih A pocra = 5 pene en : eae Drugi prirmaé sa sakupljenih 45 poena = 3 poena Provera uspegnosti Tredl primaé sa sakuplienih 45 poena = 1 poert * Priprijemu setvisa, oba stopala usmerite ka lopti, — Ukupno__ "Puke pastavite u pravilan polo2za} Ree za tripoena Ucvo) vedbi primaéi dobijaju poene sama ako njihove ckipe mogu da organizuju napsd. Meta (dizae) mode da napravi samo jedan korak de primi loptu, Tri primata se nalaze na pozicijama zadnje linije ~ zadnjoj levo), zacnjoj srednjo| | radnjo) desno), Server upucuje sto snazniji servis prvom primacu koji prima servis | dodaje laptu dizacu, Dizac adigrava, pri Cemu sme da napravl samo jedan korak. Primaéi dobijaju poene za svaki prijem lopte na slededi nagin: Prijem Jopte obezbeduje dizaéu sve tri moguenosti dizanja = 3 poena Prijem lopte obezbedluje dizacu da digne loptu samo dyojicl spoljnih smedera = 2 poena Piijer lopte obezbeduje dizacu da digne loptu samo jednam smegert = 1 paen Dizet ne muze da sustigne loptu = 0 posna Primac ne uspeva da primi servis ili prebacule loptu preko mreze=-3 penaPrimati kao grupa moraju da osvoje 15 poena pre nego sto se rotiraju, ednosno ukupno 45 poena {15 poana u svakoj rotacijl. Odredite vweme za koje svaka grupa treba da izvrii tri retacije | osvaji 4S poena. Sva ‘ui prinmaca moraju da i2vedu dadavanje sa zadnje leve, zacnje srednje | zadnje desne pozicle. Otezani uslovl izvedenja + Priprijemu servisa, postavite stopala u pravilan + Primsé mors da primi ova servisa za redom da bi polaza) dabio jedan poen. + Pravilan poloda) ruku pri odigravanju lopte © Svar primaéa moraju uspegna da prime leptu Gekicem, da bi dobili jedan poen. Bodovanje uspeha Olakéani uslovi izvodenja + Primagima se ne eduzimaju trl poena kada ne Vedba je zavrSens za 10 minuta ili manje ~ 20 poena speju da prime servis Vetba je zavréena za 11 do 15 minuta = 15 poena + Dizacu (meti} je dozvoljeno da napravidva Vetba je zavriena za 16 do 20 minuta = 10 poena koraka da bi stigao loptu. Veéba je zavracnia za 21 do 25 minuta = 5 poena Provera uspesnosti Uktapno____ * Sva tri primaca moraju dobro medusobne da komuniciraju | znajuza ta su odgovert na teranu. lodavanja u nizu (Ovu veebu ¢ini kombinacija servisa 7 dodavanja Tri servera stoje na jednoj strani terena, spremni zaizvedenje servisa, Tri primaga stoje sdruge strane terena, spremini da prime servis. Trener je ulozi mete i belezi rezu- tat. Svak! prima osvaja jadan poen ako tri puta uzastopno usaeino doda loptu meti. Svaki server dobija je- dan poen sko posalje loptu dovolino snazno da primac ne mode uspesno dae uputi met dva puta za redom, Verba se izvodi sve dok jedna strana ne dobije pet poena, a zatim se serverii primaci rotiraju. Otezani uslowi izvodenja + Postavite'stopala u pravilan polozaj pre kontakta © Svaki primaé mora da osvoji najmanje jedan sloptom, en + Pravilan polozaj ruku pri odigravaniu. + Serveri mogu da izvode skok servis, Bodovanjeuspeha © OlakSani uslovi izvodenja + Primati moqu da osvole jedan poen ake dva Za osvojena 3 od ukupno 5 poena za celu exipu= umesto tri puta za redom uspeine dedajulopty: A postin met Za osvojena 2 od ukupno 5 poena za celui ekipu = — 3 poona Provera uspeSnosti + kredite se ka lopti w seadnjem stavia, + Tratite loptu. Ukupnodaravanie.cote cekker’ 45 REZIME USPEHA Cestitamo! Sada, kada ste zavrsili i treei korak, usvojili ste i uvezbuli dva osnovnie teh nigka elementa u adbojci - servisi dodavanje. Ako vasa ckipa ume da servira i dodaje loptu, mozete da rafunate na po- ene i konatno na osvajanje meceva, Konzistentno dodavanje lopte tehnidaru natn puvecava Same titave ekipe za osvaianje poena tokom meta, Dobar prijem servisa kejim se zapocinje napad pomaze yam da bolje napadnete protivnike Na asnovu pocna koje ste osvojili u svakoj od navedenth vetbi, mofete bodawati svoj uspelt u ne poene unesite u tabela j saberite ih, Ako ste osvojili naimanie 70 poena, spre proverite da liste primenili odgovarajucu over koraku. Osvo) mmni ste za sledeci korak. Ako ste osvajili manje od 70 poe tehniku, a zatim ponovite vezbe da biste popravill reaultat, Vetbe odigravanja iapte cekicem , Dodavanje partnert i sebi Polodaj ruku Kretanje u stava i odigravanje lopte Simulacija servisa i dodavanje 5, Dodavanje'u talasima . Dodavanje £4 tri poena 7. Tri dodavanija u nia UKUPNO Na redu je detveti korak ~ dizanje, Ako ste nauéili da se pravilno krecete po terenu i uspesnn izvo dite servis i dodawanje, ved ste postali balji igrac.Naiznatainija pozicija u odbujei je poicija tehnigara ili dizata, Uloga diraca je jednako vaina kao i ulogs kvorterbeha u americkom fudbalu ili plejmejkera u kodarei, Dizaé je vada ekipe koji je wieljuéen. usveko odigravanje, lako je dizaé na terenu skoro neprimetan i nema atraktivnost napadaga, njegova uloga je kijucna ce smet i postizanje poena. Zadatak izaca je zapravo da pripremi saigraéa za napad. Uspetnost ditave ckipe obiéne vavisi od kvaliteta igre samog dizaca. U éetvrtom koraku naplasak je sta Lebnici dizanja, Detaljnija objainjenja o dizanju i ulozi dizaca nrazigitim sisteminn odbrane mozete nagi u osmom koraku. Svaki edbojkas treba da zna da odigra @rugu loptu. lako svi igrati ne mogu da budu saviSeni dizaéi, oni moraju da nauée da korekino izvode taj tehnicki clement Wa svim nivoimia igre, svaki igrad u ekipi treba da ana da izvede didanje. Odigravanje i dizanje lopte saigradu tokom puremecenug prijema omoguéava vaio} ckipi da ostane u sistemu éak i kada gayni dizaé ne odigra drugu loplu, Ekipa je u boljo) pozicifi ako ima vise ed dva igraca za dizanje lopte. Ugenje whnike dizanja nije jednostano, § obzitom na to da se dizanje ne smatia posebno uraktivnom tehnickom vestinom, vecina igraéa ne deli da trosi vreme da bi naudila da ga pravilno irvodi. Dizanje obiéno predstavlja drugi kentakt s loptom koji se osevaruje nakon prijema servisa. Dobar tdhnigar move da uputi lopt saigratu na razlidito} visini, odnosne razliditim lempont. Swaki igeae {reba da “na da odigra drugu loptu i pripremi napadaéa za ofanzivu,AB Quboie: kuacide usoehe IZVODENJE DIZANJA 24 iavodenje dizanja, kau iu sluéaju vecine Lehnigkih eemenata u udbojei, slopala, kukowi i rumena igraga su okrenuti ka lopti. Desno stopale-je malo istureno napred, aba stopala raxmaknuta u Siriai ramena (slika 4.40), Pri sustetu s loptom, dake su poslavljene ispred {cla i nalave se w polozaju kao da okruZuju loptu. ‘Medutim, probleme sa postavljanjert Saka Cesto imaju potetnici koji ih isprude i postave iza lopte. Pri dizanju, Sake treba da obuhvatelopty tako da se kontakt ostvari sa svih deset prstiju, Kontakt sloptom zapravo se astvaruje jagedicama prstiju, a ne dlanavima (slika 4:15). Paltevi su usmereni ka o¢ima, a proti rtzmeknuti wstabilnom, ali Deksibilnom polozaju. Polozaj Saka mogete praverili taku Sly de vanv neke ubuciti luptu uw mike dos ievudite dizanje, PokuSajte da spretite parinera de vam aabaci loptu na elu, Aky osoba koja vam uabacujelupta skloni sake s lupte, lopla Ge vain iskotili ix ruku, ‘To ziadi da su van Sake i prsti postavljent u praviluw puciciiu. Laktovi su savijeni pod uglem od 45° j nalaze se izvan sredaje lin}je tela, Kada vam se lopranade w rukama, savijte topruzite tele 1 usmerite loptu ka. met. Sila kojom tavo- dite d:zanje gencrige se u stopalima { ide krog ditavo telo { loptu, Lopta samo nakratko ostaje urukama jer ne sme di se ubvali, Kada izbacite loplu iz ruku, elo je polpuno opruzeno iermah se ievedi Gitavim telom [slika 4, Le), Ako brzo odgurnetey loptu, poremeticete njen lel i smamiita preciznost dizanja. Tr tirajte loptu kao mekan keks preliven najfinijom éokoladom, a ne kao vrud krampir. Divanje PRIPREMNI POLOZAJ Desno stopala je malo istureno napred, a tezina tela ravnomerno, rasporedena na nba stopala, 2. Stopala, kukovi | ramena su olrenutl ka metl, Zolena su savijona, ladta prava, a glave postavijena ispred ramena, Sake se nalaze ianad cola Pest str tarmaknuti, a take postavijene kao da okrudujua loot 6, Paléevi su usmereni ka ofimaKorak4s Tere 49 KONTAKT IZMAH 1, Kontakt s loptom se ostvaruje iznad tela. 1. Ruke su patpund oprutene; izmah se ieved! 2, Sake su évrste, ali fleksibilne. Sitavim telom, 3, Kontakt se ostwaruje jagodicama svih deset 2. Prijzbacaju lopte, levo stopalo ide ka napred. pistiju. a ne dlanovima, 4, Laktow su savijeni pod uglory od 45" 5, Telo je prave, 6, Primenite silu koja se pYenosi éitavim telom do lopte {od stopala, peeks kolena, kukova, trupa, ruku {Saka}; sila se generife v stopalima i protazt krozéitavo tela da taka 7, Tedina tela je usmerena ka napred i-preko desnog stopala. Polpunim opruzanjem tela moéi éete éa izhscile loptu dovelino visoko, tako da nepadaé moze cfikasno da izveds smaeé, Ako dizanic izvedste bez tzmaha ili psimonjujuei minimalan szmal, izbacaj ée biti kraei i niti, pa de vam bit tedko da pravilny izvedete taj potez. Ti brai izba su svojstveni samo vrhunskim dizaeima, Idealna siluaeija dizanja je hada diza’ prima loplu koja ide dirckino-ka njemu, To enadi da divad ima dovoljnu vremena da se postivi w pravilin pripremni pologaj, U pripremaom polozaju dizat ‘stra desno stopulo alo ispred tela i udaljen je 0,3 do 0,6m od mre#e. Sake su padignute visoko iu diem slucaju lopta pada pravo u ruke igrata iznad dela, Tokom utakmice éesto se desavaju situaciie kada je prijem servisa poremeéen. Usled pogretno fovedenog dodavanla, neki drugl igraé (a ne liza’) mora da davede dizanje se druge poziclje ma tere iRe 50 Cobos do usaehe uputi loptu napadaéu, Pri icvoden(u dizania, stopala treba dase primaknulopti. dok su kukovi, rame- na | stopala ukrenuti ka meti, Vakao je da se telo savije | potpuno oprudi da bi sc lopta digla doveljno visoke i tako napadacu obczbedila prilika za dobar zamah na loptw i popravljanje situacije na lerenu. Na primer, ako primad uputi loptu ka zadnjoj levo) poziciji, igraé na to) poziciji dige loptu u praveu prednieg desnog igrada, Ako pogresnim dodavanjem lopta ade ka zadnjoj desnoj poziciji, lopta sedi tako da prednji levi igraé moze da je odigra, Na taj natin napadacu se obezbeduje potrebna vr postavljanje u dobru poziciju za iavudenje udares. Lopta dolaz! iz suprotnog ugla, a ne iza glavs era ollakle on zasigurnu u mode da je vidi, Kada svi igrati mogu lagodno da odigraju drugu loptu, Gitava ekipa u tim nezgodni a nad njom bolju kontrol Syiigradi u ekipi enaju da su za drugo odigravanje lopte zaduzent dizati, Izuzetak od oveg pravils je situacia kada primat loge izvede dodavanje, pa diza€ nikako ne mofe da stigne loptu. Tada dizad naglas imenu| ta sme- fn siluacijama i ada kojey deli kav svoju zamenu i na taj ain resava nezgodnu situaciju Uobitajena greska | Kontakt s loptam se ostwaruje ispod 2ela dizaca, Ispravka Ako se kontakt s iaptom ostvari ispod ¢ela, veravatno ste loptu dréali predugn, tto nije dozvoljeno. Na taj natin modi cete da izvedete dizanje samo ispred sabe i taka eliminisete ‘opeiju za napad sa supretne strane. Stoga je vaino da sake driite visoka iznad ela u polazajy kao da obuhvatate loptu, ‘ajena greska Koristite samo nuke za dizanje lopte. Ispravka Savijte skoéne 2globove, kelena i kukove da histe qenerisali silu. bvedite nje coli tela. IZVODENJE DIZANJA UNAZAD (PREKO GLAVE) Dizanjem unazad (slika 4.2} dizaé upucuje loptu saigeadu iza sebe, Dizat prima hoptu tia ist i kada eli da digne loptu unapred. Kontakt s loptom je i dalje iznad Cela, fedina razli se lopta brzo upuduie iza glare. Dobri dizati mogu podiednako dobrn da upute loptu u svim pravcisna, Ako telo oprudite unazad i pogledate preke glave, svako ée gnati da nameravate da tavedete dizanje preku-glave, Blokeri sdiruge strane mrede {ada mogu da predvide kretanje lopte i budu u prednosti u odmosu na napadata kei prima loptu od dizaéa Pri izvodeniu ove vrste-dizanja, okrenite se boéno ka prednjoj levoj poziciji, Ramena, kukovi i prsti treba da budu okrenuti u istom praven. Ako lopta koju upucuje primaé ne ide dirckinu ka vara, ida We budite okrenut! ka prednioj levoj pozicij, ako dizanje izvedite preko desnog rtinent, U idealne siuéaju, glaya treba da bude ispred laktova t ruénih zglobova, Oprudite Lelo i dignite lopte napadacu koji se vee nalazi iza vas ili ide ka tom mesta, Opruzanje ruku j iemah unayad Cini dizanje unazad dre gacijim od uobicajenog dizanja, Kada se nalazile dalje od unrede i gelite da izvedete dizanyje ka saigracu koji stoji iza vas, okrenite se botno ka predajaj levoj puziciji i prebacite lopiu preko desnog ramena, Dizanje unazad je napredan tehniéki element kojim uspesno vladaju ugleenom dizadi agin kag 3 jeu tome &aKorek4-Dzanje 51 ce Dizanjeunazact b PRIPREMNI KONTAKT IZMAH POLOZAJ 1, Obema rukama ubvatite 1, Kukovlidu malo napred, a 4, Ramena, kukave i prste loptu ruke prate izmah unazad, okrentte boéro ka 2, Opruite telo unazad i 2. Tele astaje prave, kao i kada precinjoj fevoj puzieli uputite loptu napadacu koji se levodi dizanje unapred. 2, Swe lopte primajte visoka se-vee nalaz|iza vas iliide ka 3, Iskusni dizagi se trude da pedignutih Saka iznad Tom mesiu. zadre glavui ispred laktaya éela. ruenih 2glabova Uobitajena gredka Kontakt s loptom ostvaruiete iza glaver ne okrecete se botna ka prednjoj levo) pozicifi lopta prelaz! preko mreze. Ispravka Kontakt s loptom se ostvaruje iznad éels bilo da diza oba pravea j2vadite unapred, unazad ili iz skola uae 52. Cabs ka:koracido uspoha IZVODENJE DIZANJA IZ SKOKA Dizanje iz skoka vite sv Koristi na napredniom nego na pogetnom nivou igre. Ovim tipent dizania podstiée se bréi napad i zbunjuju protivnigki blokeri, Dizanje iz skoka se od obignog dizanja razlikuie po tome Sto dizaé skoci svaki put kada dize loptu, pokusavajuci da kontakt sa njom ostvani u najvita) taéki skoka, Dizac treba da ena da skogi u svim vestama dizanja. Problem nastaje ake dizaé moze da adigra loptu u skoku santo saigracu na srednjoj poziciji, Su- protna strana to moze da primeti pri detalinom ivutavanju igre protivnidkog tima i da, u skladas tim, organizuje svoju odbranu, Koi pri uobigajenor dizan|u, polufajte da dignete uskoku sve lopte koje primite, tako da protivnigki bloke*i i odbrambeni igraci ne mogu da uoce vaie slabosti. V je da lopte koje digete u skoku mozete da uputite ka apeljnim pozicijama, pozadi i ka sredini. Za tw is pouebno mnogo ponavijanja i vezbe. STRATEGIJA DIZANJA Ekipa moze da koristi nckolike vesta dizanja. Na potetnom nivou, vecina lopti koje se dizanjem upute saigracn idu visoko-najmanje 0,9 m iznad mreze. Na vidi niveima igre ekipe primenjuju najmanje ti razligita tempa dizanja: jedinice se izvode 0,3 m ianad mrete, dvajke 0.6m, a trojke 0.9m iznad mrete (slika 4.3). rasporedene duz mreze su Antena Antena 9m | 3 sa _ Ss. SS oem | 2 ste Se oam 7 Mreza s[a}al2]a l Meta 7 | 8 | & | Zonedizanja a=nmed [a [8 [€ | rence zadnic izata inije kroz sredin Napad +— CRVENA, BELA PLAVA —> Napad zadnje zadije ini Naped linjekazadrg ka radnjo) radaie tinije desroj pozicifi lewa) pozicyl ka sredin Slika.4.3 Visina | zone dizanja Brojevima nadnu dijagrama obelezivaius Sobzirom na to da su antene visoke 9m, ane su pogudne iza udredivanje visine dignute Inpte, Zone) sledede: cutie nit a dikakojima dizat moze da tavede dizanje | DnT = ciljani deo terena; poricija dizaca; mesta ka kojem se dodaje lopia da bi se izveo ma pad. 1 = lopia koja je ai rads, jem poslata 03m od di- 2=lopla koja je dizanjem pustuta 0.61n od ili lopta koja je podignuta direkino na sred mrete (zavisi od ea a preference irenera), iv izmedu mete i 4= lopta koja je dizanjem posle leve antene, 4 lopta koja nije otiila do antene, a nije niu Korae4-Dearje 53 A= lopta koja je dizanjem poslata 0.3m iza diza- ta: napadaé udara podignucu lopta koristeci skok sa jedne noge ili pro‘azak pored diata 4 —Lopta koja jedizanjem postata unazad izmedu dizaéa i desne antene_ B= lopta koja je dizanjem poslala unazad iz- modu dizaéa 1 desne antene; napadac udara podignutu lopta koristedi skok sa jedne noge sralazak pored dizuca Grvena = napad sa aadnje linije ka zadnjo; levoj powietth zon: Bela ili pajp seedini terena, napad sa zadaje linije direlcino ka 5 = lopta koja je dizanjern postata do antenc, 7 = lopta koja je dizanjer paslata 0,3 90 za dic zaéa. Plava = napad 4a zadije linije poaieigi 4 dadiniaj desno} Sada, kada ste uipovnali zone did mroze ka kojima dizag moze da upati loptu, krenimo korak dalje Usvakoj oni (1, 2, 34, 5, 7,819) clizaé moze da izvede dizanje lopte na razliéitim visinama (0,3, 0.6 itis i vi8e), ‘Tempo dizanja ili visina na koju se podigne lopta iniskuje i dobrog dizaéa inapadaa, Primend razliditog tempa, odnosno visine dignute lopte omoguéaya igratima jedne ckipe da ebung protivnigke blokere koji treba da predvide sledeci poter s druge strane mreze, Zone A, Bi C odnose se na lopte poslate dizanjem koje napadadi breg odigeavuju. Ove lopte su nishe i bree, (ako da napadaé mora da stize loptu da bi je udario, Wise ce poglavliu, ‘Napad sa zadnjc linije nalazi se na oke 2.4m od mreve, take da igrati zadnije linije mogu da ih tidare snadaim skokom uaapred, Vaino je napomenuti da igeadi zadnje linije mor idalinije napada da bi udarili lopta, Nopadi izvedeni sa zadnje linije su agresivni i éesto podsecaj\i na vobidajene napade sa prednije linije, Dizanie ki razliGitim pocicijama dud mrege i na razliditin yisinama orejava protivnikeyu odbr ati, Dobri dizadi su nepredvidivi, Tokom utakmtice oni ravnomerne rasporeduju lople na sve napad fe, To anadi de vecina mapadada (ako nei svij dobija pribliéno ssti bro} lopti. Lloga dizaca je da debact loptu napadadicis koji sledecim odigravanjem treba da osvoje poen. Upravo je to razlog shog kojeg se dizsdi Cesto poistovecufu sa kworterhekovimau ameri¢kom fudbalu. iynad mreye ‘o tome bice u narednom iu da se odraze Jedan od boljih natina da naudite kako da odigrate loptuj postarete uspesan dizad jeste da izvodite dizanje a zidu. Ponavijanje ove vezbe vai omegucara da stalno proveravate polozaj saa. Trudite se da stopcla. kukove | ramenaokrenete botno ka meti {zidu) i veibate oprudanje kroz loptu, Za pagreéno izvedene dizanje jada mozete da krivite samo sebe! 2a izvodenje ove vedbe nadite ravan | prostran zid. Zagrejte Sake izvodenjem kratkih | brath dizanja direk- tho prema z'du. Dréite fake tznad éola i izvecito dizanje ka zidu Sto bre moSete bez zaustavijanja. Zatim c2natite metu na zidu {slika 4.4}, Postavite traku na zid koja je 3.3m udaljena od poda | isto tolike duga. Irakom takode oznacite | pod, tako da traka bude 1.8m udaljena ad zida. Stanite 7a trake na podu | odite dizenje ka zidu iznad postauljene trake. Pocnite weabu sa 50 dizanja na udeljenosti od 1,8, azatirn pomnerite traku na udaljenost od 3,6™m od zida | izvedite jos $0 dizanja,

You might also like

• Izvidjaci I Skola

  

  Document241 pages

  Izvidjaci I Skola

  Ella0071

  100% (1)
• Priručnik Geogebra

  

  Document96 pages

  Priručnik Geogebra

  Josip Vojnić

  No ratings yet
• Sličnost Trokuta Prez

  

  Document19 pages

  Sličnost Trokuta Prez

  Josip Vojnić

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• MR - Studija Slučaja - Merenje Stepena Zadovoljstva Korisnika Usluga U Nacionalnoj Službi Za Z

  

  Document97 pages

  MR - Studija Slučaja - Merenje Stepena Zadovoljstva Korisnika Usluga U Nacionalnoj Službi Za Z

  Josip Vojnić

  No ratings yet
• Tehnike Programiranja /kroz Programski Jezik C++/ - Dr. Zeljko Juric

  

  Document289 pages

  Tehnike Programiranja /kroz Programski Jezik C++/ - Dr. Zeljko Juric

  Etf_Unsa

  No ratings yet
• Pravila Badminton

  

  Document12 pages

  Pravila Badminton

  Josip Vojnić

  No ratings yet