REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.4 MANJI MOSTOVI I PODVONJACI

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Manji mostovi, podvonjaci i podvonjaci

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.4.1
9.4.1.1
9.4.1.2
9.4.1.3
9.4.1.4
9.4.2
9.4.3
9.4.4

UVODNI DEO
PREDMET SMERNICE
REFERENTNI NORMATIVI
TERMINOLOGIJA
KORIENE SKRAENICE
MANJI MOSTOVI
PODVONJACI ISPOD PUTEVA
PODVONJACI ISPOD ELEZNIKIH PRUGA

JP Putevi Srbije

1
1
1
1
2
2
5
8

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.4.1
9.4.1.1

UVODNI DEO
Predmet smernice

Predmet smernice su manji mostovi,

podvonjaci i podvonjaci koji su bez obzira
na razliitu namenu konstruktivno slini
objekti.
Smernica
potencira
primenu
savremenih okvirnih konstrukcija sa jednim
otvorom kao to su AB sanduaste
konstrukcije za objekte otvora od 58 m, AB
okvirne konstrukcije za otvore 8-15 m i AB ili
PAB okvirne konstrukcije za raspone 1525
(35) m.
U smernici su obraena racionalna reenja
stubova okvirnih mostova koji su temeljeni na
buenim ipovima.
9.4.1.2

prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski

zalivi) sa otvorom 5,0 m.
Betonski mostovi je zajedniki naziv za
mostove od betona, armiranog betona i
prednapregnutog armiranog betona.
Manji mostovi su mostovi otvora 525 (35)
m koji su namenjeni za premoavanje
potoka, manjih reka i kanala.
Podvonjaci su objekti koji omoguavaju
delivelisan prolaz puteva ispod AP, VP ili
eleznikih pruga.
Propusti su manji objekti otvora 15 m koji
prevode vodu ili cevovode ispod puteva.
Okvirni (ramovski) sistemi mostova su
sistemi kod kojih je rasponska konstrukcija
vrsto ili zglobovima povezana sa potpornom
konstrukcijom.

Referentni normativi

U optoj smernici za projektovanje mostova

navedeni su zakoni, pravilnici, standardi i
smernice koje se odnose na projektovanje
mostova.
Prilikom primene smernice 9.4 Manji mostovi,
podvonjaci i podvonjaci treba prouiti i
koristiti:
SRDM
9.1
Opta
smernica
za
projektovanje mostova
SRDM 9.2 Nosei sistemi mostova
SRDM 9.3 Koncipiranje, projektovanje i
konstruisanje mostova
SRDM 9.12 Sekundarni elementi i oprema
mostova
9.4.1.3

Manji mostovi i podvonjaci

Terminologija

U optoj smernici za projektovanje mostova

bie data potpuna upotrebljena terminologija.
U ovoj smernici se daju samo pojmovi
(termini) koji su karakteristini za ovu
smernicu.
Putni objekti su: mostovi, viadukti,
nadvonjaci,
podvonjaci,
propusti,
konstrukcije u pokrivenim usecima, galerije,
tuneli, potporni zidovi i konstrukcije i
konstrukcije za zatitu od buke.
Mostovi u irem znaenju su svi objekti
(mostovi, vijadukti, nadvonjaci, podvonjaci)
koji slue sigurnom voenju puteva preko
prirodnih i vetakih prepreka.
Mostovi u uem znaenju su objekti koji
slue za prelaz puteva preko vodenih
JP Putevi Srbije

Osovina puta na mostu je identina sa

osovinom trase puta, s tim da nije obavezno
identina sa osovinom RK.
Niveleta mosta je identina sa niveletom
trase puta na mostu.
Otvor mosta je razmak izmeu unutranjih
povrina krajnjih stubova.
Ukupna duina mosta je odstojanje izmeu
osovina leita ili osovina krajnjih stubova
kod okvirnih konstrukcija bez leita.
Ukupna irina mosta je odstojanje izmeu
spoljanjih ivica ivinih venaca.
Ukupna povrina mosta je proizvod ukupne
duine i ukupne irine mosta, a slui kao
pokazatelj veliine mosta.
Statiki rasponi mostova su razmaci izmeu
osovina susednih stubova.
Konstruktivna visina je visina rasponske
konstrukcije koja moe biti promenljiva ili
konstantna.
Leita i zglobovi mostova su konstruktivni
elementi koji uestvuju u prenosu vertikalnih i
horizontalnih sila iz rasponske konstrukcije
na potpornu konstrukciju.
Dilatacijone spojnice mosta je opti naziv
za napravu koja omoguava rad objekta i
preuzimanje deformacija pomaka i uvrtanja.
Obino se ugrauju na krajnjim stubovima.

Manji mostovi i podvonjaci

9.4.1.4

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Koriene skraenice

AP autoput
VP put sa vie traka
M/R/L magistralni, regionalni i lokalni putevi
BM betonski most
SM spregnuti most
RK rasponska konstrukcija mosta
BIM betonski integralni most
AB armirani beton
PAB prednapregnuti armirani beton
H1/100 nivo stogodinje velike vode
Q1/100 koliina stogodinje velike vode
9.4.2

MANJI MOSTOVI

Manji mostovi otvora od 5 m do 25 m (35 m)

su namenjeni za premoavanje manjih
vodotokova (manjih reka, potoka i kanala).
Dispoziciono konstruktivno reenje manjih
mostova se prilagoava elementima trase
puta (osovina, niveleta, irina i popreni
nagibi) i uglu ukrtanja kod AP, VP i
magistralnih puteva. Kod regionalnih i
lokalnih puteva mogua su prilagoavanja
posebno ugla ukrtaja osovine puta i osovine
vodotoka.
Niveletu puta treba usaglasiti sa velikom
vodom vodotoka, zatitnom visinom od
H1/100 do donje ivice konstrukcije i
konstruktivnom
visinom
rasponske
konstrukcije mosta.

Betonske armirane (integralne) konstrukcije

bez leita i dilatacija u jednom otvoru su
najprimerenija reenja za mostove otvora od
5 do 25 m (35 m).
Dispoziciona i konstruktivna reenja manjih
mostova i podvonjaka su slina i to je razlog
zbog ega su obraeni u zajednikoj
smernici. Razlike su u nainu temeljenja koje
se reava u skladu sa geoloko geotehnikim uslovima i karakteristikama
prepreke ispod objekta.
Ako se osovina projektovanog puta ukrta sa
osovinom prepreke (vodotoka ili druge
saobraajnice) pod uglom od 90 projektuje
se upravni most otvora L koji je potreban za
protok velikih voda ili za prolaz druge
saobraajnice.
Ukrtanje osovine puta sa osovinom
prepreke pod uglom manjim od 90
uslovljava projektovanje kosog mosta otvora
L1 koji je vei od otvora upravnog mosta L.
Kosi mostovi sa uglom zakoenja do 60
konstruktivno i statiki se projektuju kao
okvirne konstrukcije. Za uglove zakoenja
60 - 45 mogue je primeniti AB okvirne
konstrukcije pod uslovom da je otvor
relativno mali, preka okvira ravna i da se
vri pravilno armiranje.
Za uglove zakoenja manje od 45 ne
preporuuje se primena okvirnih AB
konstrukcija.

Slika 9.4.1: Upravni i kosi most

Manje mostove i podvonjake otvora 5-8 m
treba projektovati kao AB zatvorene okvirne
konstrukcije, a posebno ako je temeljno tlo
slabije nosivosti. Mogua su reenja okvirnih
konstrukcija na trakastim temeljima, ako su
2

uslovi za temeljenje dobri. Za puteve vie

kategorije gornju povrinu objekta treba
spustiti minimalno 40-60 cm ispod nivelete
puta tako da kolovozna konstrukcija puta
zadri kontinuitet.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Manji mostovi i podvonjaci

Nepisano pravilo proizalo iz prakse

eksploatacije puteva je da propusti, manji
mostovi i podvonjaci treba da budu to
manje primetni na kolovozu i vidnom polju

puta. Sputanjem u trup puta ovi objekti ne

remete vizuelni, sigurnosni, konstruktivni i
termiki kontinuitet puta.

Slika 9.4.2: Poeljan poloaj manjih objekta u odnosu na niveletu AP ili VP

Manje mostove i podvonjake otvora 8-15 m
treba projektovati kao betonske otvorene
okvirne konstrukcije. Preka okvira i boni
zidovi treba da budu ploastog preseka
konstantne debljine od 70-100 cm (l/15-l/20).
Za otvore 14 i 15 m korisno je konstruisati
vute preseka (1,0-1,5 m) / (0,3-0,5) m na
spoju preke i zidova. Kod AP i VP poeljno
je da se gornja povrina objekta spusti pod
niveletu za priblino 40 cm i da se konstruiu
prelazne ploe. Za objekte na M/R/L mrei

gornja povrina objekta je na niveleti puta, a

prelazne ploe su potrebne samo za objekte
na magistralnim putevima.
Pri povoljnim geolokim uslovima okvirna
konstrukcija se temelji na temeljnim trakama
minimalnog preseka 1,2/0,8 m na dubini 1,5
m od nivelete puta u podvonjaku, odnosno
1,5-2,0 m od dna korita vodotoka ako se
temelj minimalno 0,50 m ukljeti u kamenitu
osnovu.

Slika 9.4.3: Shema konstrukcije mostova otvora 8 - 15 m

Kod okvirnih AB konstrukcija je posebno
vano pravilno armiranje spoja zidova i
preke okvira. Poziciju (1) sa slike 4 sa
zasute strane koja je veeg prenika treba

JP Putevi Srbije

pravilno zaobliti i produiti u preku okvira

tako da pokrije negativne momente. Ugao
okvira se dodatno armira, pozicija (2) sa
tanjim profilima.

Manji mostovi i podvonjaci

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.4.4: Armiranje ugla AB okvirne konstrukcije

Mostovi otvora 15-20 m (25 m) projektuju se
kao AB okvirne konstrukcije sa promenljivom
debljinom preke u sredini d l/20, a pri
ukljetenju u stubove d1 = (1,5-1,8) d sa
parabolinim intradosom.
Promenljiva debljina preke utie na
smanjenje pozitivnih momenata u polju,
omoguava veu zatitnu visinu od velike

vode do donje povrine mosta i estetski je

povoljnija.
Za mostove iznad kanala i regulisanih mirnih
vodotokova mogue je plitko temeljenje na
dubini minimalno 1,5 m ispod dna stabilnog
korita pod uslovom da su kontaktni naponi na
temeljno tlo i sleganje oslonaca u
dozvoljenim granicama i da je temelj
ankerisan najmanje 0,70 m u vrsto tlo.

Slika 9.4.5: Shema okvirnih AB konstrukcija za manji most ili podvonjak u jednom okviru 15-30 (35
m)
Betonske okvirne konstrukcije u jednom
otvoru 15-30 (35 m) su najprihvatljivije
reenje
za
premoavanje
prirodnih
neregulisanih vodotokova, jer ostavljaju
slobodan, neporemeen profil proticanja i
obale vodotoka. Ako je stenovita osnova za
4

temeljenje na dubini od 3-4 m, onda je

mogue plitko temeljenje. Temeljna stopa
mora da se ukljeti u vrstu stenovitu
podlogu najmanje 0,7 m, tako da ne bude
mogue podlokavanje temelja. Za vee

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Manji mostovi i podvonjaci

dubine vrste osnove objekte treba temeljiti

na buenim ipovima 100-150 cm.

Neposredno iznad buenih ipova treba

konstruisati AB gredu irine d ipa plus 2 x
0,20 m i visine 3-4 m u koju su ukljeteni
konzolni krilni zidovi i oslonac za prelaznu
plou.

U zavisnosti od geometrije regulisanog

vodotoka i nivelete puta mogue je
jednostavnije reenje elastinih oslonaca.

Slika 9.4.6: Elastini oslonac na buenim ipovima AB integralne konstrukcije

Pri konstruisanju elastinih oslonaca AB
prednapregnute okvirne konstrukcije spoj
preke i grede treba konzolno produiti da bi

se izbeglo ukrtanje kablova i kotvi preke sa

armaturom stubova.

Slika 9.4.7: Elastini oslonac na buenim ipovima AB prednapregnute integralne konstrukcije

Popreni preseci okvirnih - integralnih
konstrukcija manjih mostova i nadvonjaka
prikazani su na slici 9.4.11 u poglavlju 9.1.9.5
Integralni mostovi. Za raspone do 8 m
primerena je puna ploa bez konzola debljine
40-70 cm. Za objekte raspona 8-15 m je
primerena puna ploa sa konzolama manjim
od 2 m. Za objekte 15-35 m treba primeniti
ploaste nosae ili rebrastu plou debljine
1,0-1,6 m.
JP Putevi Srbije

9.4.3

PODVONJACI ISPOD PUTEVA

Podvonjaci su esti objekti na trasama novih

AP i VP na ukrtanju sa postojeim ili
rekonstruisanim M/R/L putevima. Niveleta i
trasa puteva nie kategorije prilagoava se
niveleti autoputeva. Manjom rekonstrukcijom,

Manji mostovi i podvonjaci

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

posebno lokalnih i regionalnih puteva, moe

da se utie na povoljniji ugao ukrtanja.
Pravougaono ukrtanje sa trasom puta za
podvonjak u pravcu omoguava krai
objekat sa jednostavnijom geometrijom
objekta i krilnih zidova.

nasip vii od 6 m, niveleta M/R/L puta je na

terenu ili niem nasipu. Okvirna AB
konstrukcija podvonjaka otvora 5-15 m mora
da ima due krilne zidove koji su kruto
povezani sa konstrukcijom objekta ili su
samostalne konstrukcije.

Na mestima potencijalnih podvonjaka trasa

AP i VP obino se nalazi na nasipu. Ako je

Slika 9.4.8: Shema konstrukcije podvonjaka za otvore 8-15 m

Svetla
visina
kod
novoizgraenih
podvonjaka iznosi 4,75 m, ako se oni nalaze
na AP i M/R/L putevima, a 4,5 m ako se
nalaze na nekategorisanim putevima.

Otvori podvonjaka na AP i M/R/L putevima

prilagoavaju
se
irini
puta
ispred
podvonjaka
uz
obaveznu
kontrolu
preglednosti.

Svetla visina staza za peake i bicikliste

iznosi najmanje 2,5 m. Ako postoji
mogunost i ako je re o duim objektima,
onda ova visina treba da bude 3,0 m

Svetla irina peakih prolaza ne bi smela da

bude manja od 3,0 m, a za peake i bicikliste
manja od 5,0 m. Visina gabarita je 3,0 m,
izuzetno 2,5 m.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Manji mostovi i podvonjaci

Slika 9.4.9: Karakteristini oblici krilnih zidova

Na
slici
9.4.9
su
prikazana
etiri
karakteristina reenja krilnih zidova. Za
ukrtanja pod pravim uglom logino reenje
su paralelna krila (slika 9.4.9a) ukljetena u
zidove okvira i temeljena na isti nain kao i
konstrukcija podvonjaka.
Temeljenje na kompaktnoj osnovi ograniava
duinu krilnih zidova, pa se preporuuju
konzolna krila duine do 6 m. Ako je
potrebna vea duina paralelnih konzolnih

krilnih zidova preporuuje se reenje (slika

9.4.9d) kod kojeg se niskim zidom koji prati
oblik kupe utie na smanjenje duine krila.
Za slabonosiva tla konstrukcija podvonjaka i
paralelnih krilnih zidova se temelji na
buenim ipovima. Elastino ukljetenje
temelja na ipovima omoguava integralnu
konstrukciju i sa duim krilnim zidovima, kao
to je pokazano u primeru podvonjaka
otvora 9 m (slika 9.4.10).

Slika 9.4.10: Podvonjak otvora 9 m temeljen na ipovima

Na preveliku, nesrazmernu duinu paralelnih
krilnih zidova moe da se utie poveanjem
otvora podvonjaka i preputenim nasipom
kao to je pokazano na slici 9.4.11. Mogue

JP Putevi Srbije

je i dispoziciono reenje objekta sa tri manja

raspona i kratkim paralelnim krilnim zidovima
za podvonjake ispod visokih nasipa.

Manji mostovi i podvonjaci

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 9.4.11: Varijantna reenja podvonjaka sa paralelnim krilnim zidovima

Kosa krila vizuelno poveavaju otvore
podvonjaka, pa se preporuuju posebno za
podvonjake manjih otvora. Krilni zidovi
promenljive visine sa prednjom stranom pod
nagibom
su
samostolne
konstrukcije.
Kontaktno su povezani sa kraim paralelnim
zidovima stubova (slika 9.4.9b).
Upravna krila se konstruiu od samostalnih
zidova. Promenljiva visina prati nagib kosine
nasipa. Koriste se pri pravougaonom
ukrtanja podvonjaka veeg otvora (slika
9.4.9e).
Za
podvonjake
u
usecima
konstruktivnih
reenja
bitno

pored
je
i

odvodnjavanje puta u podvonjaku. Da bi se

postigao visinski gabarit puta podvonjak je u
konkavnoj krivini tako da voda otie pod
objekat. Projektanti puta i objekta utvruju da
li se moe postii gravitaciono odvodnjavanje
do recipijenta ili je potrebno ispumpavanje.
Crpna stanica poveava cenu objekta,
predstavlja manje sigurno reenje i
primenjuje se samo onda kada su iscrpljene
mogunosti boljih reenja.
Kod useka sa visokim nivoom podzemne
vode i propustnom tlu ulazne rampe
podvonjaka treba zatititi AB konstrukcijama
koritastog preseka promenljive visine (slika
9.4.12).

Slika 9.4.12: Presek konstrukcije rampi podvonjaka

9.4.4

PODVONJACI ISPOD
ELEZNIKIH PRUGA

Za denivelisano ukrtanje puteva svih

kategorija sa eleznikim prugama treba
graditi podvonjake i nadvonjake. Ekoloki i
ekonomski razlozi daju prednost reenjima
8

sa podvonjacima, posebno kada je pruga na

nasipu ili na nivou terena. Nadvonjaci su
konkurentni samo za regionalne i lokalne
puteve i eleznike pruge u useku ili na
terenu.
Svako
ukrtanje
puteva
sa
eleznikim prugama je specifino i treba ga
varijantno obraditi na nivou idejnih projekata.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U praksi su se izdvojile etiri karakteristine

metode gradnje podvonjaka ispod pruga u
saobraaju koje uslovljavaju konceptualno,
dispoziciono tehnoloko i konstruktivno
reenje podvonjaka:
gradnja podvonjaka ispod provizornih
mostovskih konstrukcija
devijacija eleznike pruge nie kategorije
i slobodna gradnja podvonjaka
primena provizorijuma nad graevinskim
jamama za stubove i bono potiskivanje ili
montaa rasponske konstrukcije
utiskivanje cele bono graene AB
konstrukcije ispod eleznice.
-

Prema prvom postupku provizorijum je

nad celom irinom objekta tako da se
ispod raspona do priblino 20 m uz zatitu
provizorijuma grade stubovi i rasponska
konstrukcija. Oslonci provizorijuma su
dovoljno udaljeni od ivice iskopa za
obalne stubove tako da stabilnost nasipa
nije ugroena. Provizorijumii su tipizirane
eline konstrukcije kojima raspolae
eleznica. Potrebna su tri zastoja
saobraaja na pruzi u trajanju 2-4 h i
usporena vonja.
Ako je mogua ekonomina devijacija
eleznike pruge na delu budueg
podvonjaka, onda je mogua slobodna
gradnja
AB
objekta.
Pri
gradnji
podvonjaka u zoni eleznikih stanica sa
vie koloseka mogue je faznom
izgradnjom i zatvaranjem pojedinih
koloseka
graditi
podvonjake
bez
upotrebe provizorijuma.

Manji mostovi i podvonjaci

Primena
provizorijuma
samo
nad
graevinskim jamama, usekom u nasipu
pruge, omoguava gradnju obalnih
stubova. Korienjem prednosti koje
pruaju bueni ipovi mogua je varijanta
pri kojoj se oslonci ostvaruju ipovima
izvan gabarita eleznice i montanom
poprenom gredom.
Na izgraene oslonce montira se ili
popreno nagura elina spregnuta ili
betonska rasponska konstrukcija. Uz
zastoj saobraaja do 4 h uz dobru
pripremu, mogue je ukloniti kolosek i deo
nasipa u visini nove konstrukcije i
montirati novu rasponsku konstrukciju
zajedno sa kolosekom.
Utiskivanje kompletne bono izgraene
AB konstrukcije ispod eleznikih pruga je
savremena metoda koja omoguava
neprekidno
odvijanje
eleznikog
saobraaja, skrauje rok i cenu graenja i
prua bolji kvalitet izgraenog objekta.

Tehnologija utiskivanja je specifina i zahteva

posebno opremu i iskustvo. Pri maloj visini
nasipa trup pruge treba osigurati od
uruavanja. Kod veih visina eleznikog
nasipa ovo osiguranje nije potrebno.
Konstrukcije
podvonjaka
su
AB
sanduastog preseka otvora 8-13 m i visine
5-6 m sa debljinom zidova i ploa 0,7-1 m za
prolaze M/R/L puteva pod eleznikom
prugom
(slika
9.4.13).
Dimenzije
sanduastog preseka ne zavise od uticaja
postupka utiskivanja.

Slika 9.4.13: Popreni presek podvonjaka ispod eleznike pruge za magistralni put

JP Putevi Srbije

Manji mostovi i podvonjaci

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ako je put u podvonjaku u krivini, onda se

utiskuje ravna konstrukcija poveane irine.

prikazano na slici 9.4.14. Sanduaste

konstrukcije se nezavisno grade i utiskuju u
trup pruge. Beton za konstrukciju je
vodonepropustan, pa nije mogue i nije
potrebno konstrukciju izolirati pre ili posle
utiskivanja.

Za prolaz autoputeva ispod eleznikih pruga

presek podvonjaka se konstruie pomou
dve sanduaste konstrukcije kao to je

Slika 9.4.14: Popreni presek podvonjaka za autoput ispod eleznike pruge

Na prednjoj strani sanduastog preseka
konstruiu se AB boni noevi trougaonog
oblika koji bono osiguravaju zonu iskopa.
Opremu za utiskivanje i konstrukcije koje
osiguravaju elezniku prugu za vreme
utiskivanja ine:
elina konstrukcija pomonog mosta
klizni nosai postavljeni upravno na
osovinu pruge

uzduni nosai na vrhu noeva

klizne trake, elini limovi betonirani na
gornjoj ploi
horizontalna reetkasta konstrukcija za
preuzimanje horizontalnih sila
hidrauline prese za utiskivanje
klizne eline trake u temeljnom tlu
rasponska konstrukcija

Slika 9.4.15: Podvonjak pod eleznikom prugom u poetnoj fazi utiskivanja

Pored statike i dinamike stabilnosti i
pouzdanosti objekta pri eksploataciji treba
dokazati i stabilnost za faze utiskivanja
objekta.
Sile koje nastaju pri utiskivanju:
sopstvena teina konstrukcije
saobraajno optereenje

10

vertikalno
optereenje
na
vrhu
konstrukcije za osiguranje saobraaja
horizontalne sile na AB bone noeve
reakcija temeljnog tla
pritisak zemlje na zidove konstrukcije
sile reakcije tla usled utiskivanja
lokalni uticaji presa za utiskivanje

JP Putevi Srbije