Obnovljivi izvori elektrine energije

Mehaniki deo vetroelektrane

Sadraj

Uvod................................................................................................................................................ 3
1.

O VETRU I VETROTURBINI .............................................................................................. 4

2.

Delovi vetroturbine ................................................................................................................. 8

2.1

Sistem za prenos mehanicke energije............................................................................. 10

2.2

Stub vetroturbine ............................................................................................................ 10

2.3

Nosa elisa (The Hub) .................................................................................................... 11

2.4

Glavno vratilo (Main Shaft) ........................................................................................... 12

2.5

Glavni leajevi(Main Bearings) ..................................................................................... 13

2.6

Glavna spojnica (The Clamping Unit) ........................................................................... 13

2.7

Multiplikator (The Gearbox) .......................................................................................... 13

2.8

Kuplung (The Coupling) ................................................................................................ 15

2.9

Rotor i elise vetroturbine ................................................................................................ 15

3.

Kontrola rada turbine (brzine obrtanja) ................................................................................ 18

4.

Modeli mehanikih delova vetroturbine ............................................................................... 20

5.

4.1

Model rotora i elise vetroturbine (blok Turbina) ........................................................ 21

4.2

Model reduktora vetroturbine ( blok Reduktor) ......................................................... 22

Zakljuak............................................................................................................................... 23

Uvod
Poznato je da vetar poseduje odreenu kinetiku energiju, iji je kvalitativni pokazatelj
sama brzina vetra. U izvornom obliku, ova energija nije pogodna za direktno konvertovanje u
elektrinu energiju, pa se javlja potreba da tu energiju svedemo na oblik koji moemo upotrebiti
za proizvodnju elektricne energije. Svi konvencionalni elektrini generatori kao ulazni oblik
energije, koriste mehaniku energiju obrtnih masa. Iz ovoga sledi da je energiju vetra potrebno
prevesti u mehanicku energiju, za ta nam slue turbine na vetar. Osnovi elementi turbine su
lopatice, od ijeg oblika zavise sile koje se razvijaju na turbini a samim tim i stepen iskoristivosti
turbine, pa cemo istai znaaj izbora aeroprofila lopatice pri projektovanju turbina. Poto se
brzina vetra esto menja, a elja nam je da imamo maksimalnu iskoristivost turbine u irokom
opsegu brzina vetra, postoji potreba za kontrolisanje izlazne snage. Jedan od najee koritenih
naina kontrole, kod velikih turbina, je zakretanje lopatica (pitch control), koji ce biti obraen.
Jo jedna vana osobina turbina, posebno sa aspekta ekonomske opravdanosti upotrebe
vetrenjaa, na koju emo se osvrnuti, je koliina energije vetra koju moemo iskoristiti.

1. O VETRU I VETROTURBINI
Vetar je prirodna pojava koja nastaje kao posledica neravnimernog zagrevanja vazduha
ili meanjem toplih vazdunih struja sa hladnim vazdunim strujama. Meutim iako znamo da se
vetrovi javljaju na svim mestima na planeti, postoje ipak odreeni kriterijumi, koji se ogledaju u
broju vetrovitih dana u toku godine, po kojima ne mogu sva mesta da se smatraju bogatim
vetrom. Na to je neophodno obratiti panju prilikom izbora mesta za postavljanje farme
vetrenjaa. Zato se one postavljaju na onim mestima na kojima je broj vetrovitih dana u toku
godine veliki, ako se misli na kopno, ili se postavljaju na obalama mora gde imamo intenzivna
strujanja vetra, na nekim mestima se vetroelektrane postavljaju ak i na moru, tako to se
instaliraju na odreene platforme. Kod ovakvog koncepta postavljanja vetroeklektrana na morske
povrine odnosno u blizini obala ide se na tu varijantu da se konvertorsko postrojenje u kome se
stiu vodovi, sa svakog generatora vetroelektrane postavlja na obalu a odatle se vodovima
prikljuuje na mreu. Postoji podatak gde se farma vetrenjaa postavlja i na daljini od 60 km od
obale. Ako obratimo panju na vetroturbinu moemo primetiti da nisu sve iste konstrukcije i
broja lopatica, tako da one mogu biti sa jednom lopaticom, dve, tri, etiri pa i vie a sve u
zavisnosti od instalisane snage i veliine. U praksi danas postoje i turbine iji dijametar lopatice
iznosi i 60 metara pa ak i 70 metara. Prilikom interakcije vetra i turbine snaga se preko turbine
predaje generatoru, ako bi eleli da odredimo snagu turbine u zavisnosti od brzine vetra tada bi
to uinili preko sledeeg izraza:
Pturbine

1
A R v 3w Cp
2

(1.1)

Pri emu veliine navedene u izrazu (1.1) predstavljaju sledee:

- gustina vazduha koji prolazi kroz zamiljenu krunu putanju koju opisuije vrh lopatice
turbine
A R - povrina koju opisuje vrh lopatice turbine
v w - brzina vetra

Cp - je polinom koji predstavlja koeficijent snage turbine i koji zavisi od koeficijenta

koji se definie na sledei nain:
Koeficijent brzohodnosti je mjera brzine okretanja vrha lopatice i brzine vjetra.

Rturbine v1

vw
vw

(1.2)

gde veliine navedene u izrazu (1.2) imaju sledee znaenje:

R - duina lopatice turbine, ili poluprenik krunice koju opisuje vrh lopatice
v1- obodna brzina vrha lopatice turbine
- ugaona brzina obrtanja
v w - brzina vetra
4

Pomou polinoma Cp se opisuju osobine i rad turbine na vetar tako da je taj koeficijent veoma
pogodan za analizu rada vetroturbina. Naznaimo koeficijentom opt maksimalanu vrednost
polinoma Cp , vrednost koeficijenta zavisi od izvedbe turbine, odnosno od broja lopatica. Ako je
broj lopatica mali naprimer dve, vazduh tada lake prolazi kroz zamiljenu krunicu koju opisuje
vrh lopatice turbine, pa je i prenesena snaga sa vetra na mehaniki sistem manja. Da bi se
poveala snaga potrebno je poveati ugaonu brzinu a samim tim i . Ako je broj lopatica vei
optimalna snaga se postie sa manjim koeficijentom , odnosno sa manjom brzinom obrtanja.
Ako bi se pak desilo da turbini sa velikim brojem lopatica poveavamo brzinu sve vie bi do
izraaja dolazilo turbulentno kretanje, to bi imalo za posledicu gubitak korisne energije vetra pa
bi se i korisna snaga smanjivala. Zato za turbine sa malim brojem lopatica koeficijent se kree
oko 6-9, za tri lopatice koeficijent je oko 4-5, za etiri lopatice je oko2-3, dok je za turbine sa
veim brojem lopatica se kree oko 1. Ono to sada sledi jeste jedan polinom sedmog reda i
njegov prikaz u Matlabu.

Cp 5,0139 10 7 7 3,0987 10 5 6 7,8188 10 4 5 8,976 10 3 4

5,3117 10 2 3 1,362 10 3 2 1,4411 10 1 4,529 10 3

Zavisnost Cp(lamda)
0.5

data 1
data 2

Cp

0.4
0.3
0.2
0.1
5

10
lamda

15

Slika 1.1 Zavisnost Cp od lambda

Promera radi na slici 1.1 je prikazan izgled Cp krive u zavisnosti od koeficijenta ,
kriva je dobijena tako to je izvrena interpolacija za odreene vrednosti . ta se sada deava
prilikom promene brzine obrtanja turbine, to je posledica promene brzine vetra? Poto znamo da
je:

Cp Cp ()

(1.3)
5

ako sada zadrimo konstantnim, ali promenimo brzinu obrtanja turbine pomou nekog faktora
f moe se zakljuiti da faktor Cp ostaje konstantan odnosno nepromenjen. To znai da ako sada
pokuamo da odredimo snagu turbine pri velikoj brzini vetra odnosno turbine to mozemo
napisati na sledei nain:
Pturbine1

1
A R v 3w1Cp
2

(1.4)

pri emu se indeks 1 odnosi na veliku vrednost brzine, a pri maloj vrednosti brzine vetra odnosno
turbine moemo napisati takoe analogno izrazu (1.4) pri emu emo za oznaku male vrednosti
brzine uzeti broj 2, nesmemo zaboraviti da je brzina redukovana pomou faktora f , odnosno
vrednost brzine u drugom sluaju se moe napisati kao

v w 2 f v w1

(1.5)

imajui u vidu izraz (1.5) snaga koja se u ovome sluaju predaje turbini se moe odrediti
sledeim izrazom:
Pturbine2

1
1
A R v 3w 2Cp A R f v w1 3 Cp f 3 Pturbine1
2
2

(1.6)

Izraz (1.6) ukazuje da se snaga u drugom sluaju, a koji se odnosi za manju brzinu obrtanja,
moze izraziti preko faktora f 3 , ako sada primenimo normalizaciju videemo da e snaga zavisiti
od faktora f i to sa treim stepenom te da se ista karakteristika moe koristiti za sve vrednosti
rotorskih brzina.

P
Pn =1

f n =1

Slika 1.2 Zavisnost snage od faktora f

Na slici 1.2 prikazana je zavisnost snage od faktora f , sa ove slike se vidi da se kriva koja
predstavlja zavisnost izmeu snage i faktora f do neke nominalne vrednosti toga faktora
predstavlja krivu f 3 , meutim nakon te nominalne vrednosti snaga mora da ostane nominalna
uprkos poveanju faktora f . Da bi to bilo bolje prikazano moemo to prikazati i na sledei nain,

poto svakoj brzini vetra odgovara jedna kriva koja povezuje brzinu obrtanja i snagu tako da za
razliite brzine vetra imamo razliite krive, to je najbolje ilustrovano na sledeoj slici.

Slika 1.3 Zavisnost snage od brzine obrtanja turbine za razliite brzine vetra1
Ono to je vano naglasiti jeste da regulacioni sklop turbine je tako podren da u svakom
trenutku deluje tako da imamo maksimalno iskorienje energuje vetra to se vidi i na slici 1.3 .
Naime ako elimo da imamo maksimalno iskorienje snage vetra onda radna taka turbine mora
biti postavljena na maksimalnu vrednost za datu brzinu vetra, skup maksimalnih vrednosti za
razliite brzine vetra je upravo dat na slici 1.3 vertikalnom krivom linijom koja je ograniena
izmeu 0,5 i 1 brzine obrtanja, dok se za brzine vee od nominalne snaga dri konstantnom.
Maksimalno iskorienje vetra se dobija za neku optimalnu radnu taku turbine, tako to
regulacioni sistem turbine pri promeni intenziteta vetra odreuje optimalnu taku i u nu postavlja
radnu tau pogona. Svaka brzina vetra poseduje sopstvenu krivu ili karakteristiku kao to je
prikazano na slici 1.3 gde se uoava da svaka kriva poseduje jednu ekstremnu vrednost, u toj
taki se nalazi reim maksimalnog iskorienja energije vetra. Prema tome ako u prvom trenutku
brzina vetra iznosi 9 m/s tada regulacioni sistem turbine postavi radnu taku u poloaj prikazan
na slici 1.4 u poloaj obeleen takom A, poto brzina vetra nije sporo promenjiva veliina ve
se ona menja iz trenutka u trenutak pretpostavimo da je u narednom trenutku dolo do promene
brzine vetra sa 9 m/s na 7 m/s u tom trenutku radna taka se automatski spusti na karaktreristiku
koja vai za brzinu vetra od 7 m/s i ona je predstavljena na slici sa takom B. Odmah se uoava
da se taka B ne nalazi na maksimalnoj vrednosti krive koja odgovara datoj brzini vetra i
regulacioni sistem poinje da deluje dako to pomera radnu taku iz poloaja B u poloaj C, u
tom poloaju regulacioni sistem nastoji da zadri radnu taku jer je u taki C maksimalno
iskorienje vetra za njegovu brzinu od 7 m/s. Ako sada doe do ponovne promene brzine vetra
sa 7 m/s na 8 m/s, tada ponovo radna taka skoi iz poloaja C u poloaj D i sad opet moemo
zapaziti da taka de nije radna taka sa maksimalnim iskorienjem vetra pa regulacioni sistem
deluje i radna taka se pomera u taku E za koju opet imamo maksimalno iskorienje snage
vetra za brzinu vetra od 8 m/s. Prethodna pria oko maksimalnog iskorienja vetra je
potkrepljena slikom 1.4.
1

Na slici je napisano na engleskom jeziku Wind speed=brzina vetra

9 m/s

8 m/s
C

7 m s

Slika 1.4 Kretanje radne take pri promeni brzine vetra

Kao to se vidi sa slike 1.4 radne take A,C i E se nalaze na mestu maksimalnog iskorienja
snage vetra, tako da kad spojimo sve take za koje imamo maksimalno iskorienje vetra
dobijamo krivu geometrijskog mesta taaka za koju imamo maksimalno iskorienje snage vetra
na slici 1.4 ona je obeleena crvenom bojom. Poto u ovome radu nee biti razmatrana regulacija
turbine za karakteristiku turbine emo uzeti krivu koja predstavlja maksimalno iskorienje vetra
a ona se moe aproksimirati sa treim stepenom brzine. Ta kriva predstavlja zavisnost snage od
brzine obrtanja pa ako snagu podelimo sa brzinom obrtanja dobijamo momenat i to onu vrednost
koja odgovara maksimalnom iskorienju vetra tu vrednost momenta dovodimo kao referencu na
ulaz regulatora momenta, sa kojim reguliemo elektrini moment maine.

2. Delovi vetroturbine
Vetroturbina je sloen pogon, koji se sastoji od postolja i visokog stuba, koji nosi mehaniki
sklop vetroturbine i elektrini pogon generatora sa sklopovima za konekciju. Na slici 1.5 dat je
prikaz delova turbine, a proseno uee u ukupnoj vrednosti vetroturbine za jednu tipinu
turbinu velike snage su. Svi delovi se grubo mogu podeliti na:
mehanike: stub (26,3%), elise (22,2%), nosa elisa (eng. hub) (1,3%), leajevi (1,22%),
glavne osovine (1,91%), nosa kuita (2,8%), reduktor (12,91%), sistem zakretanja
turbine (1,25%), sistem za zakretanje elisa (2,66%), konica (1,32%), kuite pogona
(1,35%).
elektrine: generator (3,44%), energetski pretvara (5,01%), transformator sa
konekcijama (3,59%). Vidimo da najznaajniji udeo u cijeni same turbine imaju, od
mehanikih delova: stub, elise i multiplikator, a od elektrinih generator i pretvarai
snage. Ovo je sasvim logino jer su najmasivniji i delovi koji zahtevaju najvee trokove
8

upravo zbog svojih dimenzija, toranj i elise rotora. Naravno, sam generator je jako bitan
deo turbine, zajedno sa pretvaraima. Pored napomenutih delova vetroturbina koji
zauzimaju neki znaajniji procenat u ukupnoj ceni samog generatora, turbina sadri jo
mnotvo delova koji su standardni, ali su to se tie ukupnih trokova vetrogeneratora
zanemarljivi. Tu uglavnom spadaju razni mehaniki dijelovi koji se razlikuju zavisno od
tipa turbine i proizvoaa kao i dodatne elektronske kontrolne komponente. Takoe
obavezni delovi jedne vetroturbine su i merna oprema sa kontrolerom - anemometar,
vetrokaz, senzori temperature i pritiska (po potrebi), sistem hlaenja, gromobranska
zatita, protivpoarna oprema.

Slika 1.5. Delovi vjetroturbine

9

2.1

Sistem za prenos mehanicke energije

Ovaj sistem je ematski prikazan na slici 1.6. Navedeni su i glavni delovi i sklopovi, koji
ce u daljem tekstu detaljnije biti opisani.

Slika 1.6. Glavni delovi sistema za prenos mehanicke energije

2.2

Stub vetroturbine

Stub (toranj) vetrenjae nosi glavno kuite i rotor sa elisama i komponenta je koja je izloena
velikim mehanikim optereenjima. Gondola (kuite pogona) esto tei i nekoliko stotina tona,
a znaajni faktor naprezanja su i sile od lopatica rotora i sila vetra. Toranj ini 20-30% ukupnih
instalacionih trokova i igra znaajnu ulogu u ekonomskom planiranju i izvodljivosti projekta.
Meutim, vei stubovi takoe poveavaju profit - visina tornja je vitalni faktor u ukupnom
energetskom prinosu. Po pravilu, koja je visina optimalna za odreenu vetroturbinu i lokaciju,
zavisi od nekoliko faktora: trokova cene stuba po metru i cene montae, energetkog sadraja
vetra na lokaciji, isplativosti tj. dodatnih elektine energije koji se dobijaju poveanjem stuba i
osobina terena gde se turbina montira. Sledee vrste stubova se generalno koriste pri konstrukciji
savremenih vetroturbina velikih snaga, a betonski i elini stubovi su uobiajeniji nego elini
reetkasti ili hibridni: elini cevasti (konusni) - obino se sastoje od dva do etiri segmenta
visine 20 do 30 sa spojnicama koji se zavaruju zajedno na mestu montae. Kule su konkavne (tj.
prenik se poveava prema bazi stuba) u cilju poveanja njihove otpornosti na naprezanja i da bi
se utedjelo na materijalu u isto vreme. Ovi stubovi su danas najee u upotrebi kod
vetroturbina velike snage (veinom zbog estetike, stabilnosti i lakeg odravanja same turbine)
10

Betonski cevasti (konusni) - slinih osobina kao i elini cevasti, sklapaju se na licu mesta to
ini transport i montau lakom, pri emu se mora obratiti posebna panja na montau veoma
visokih stubova. elini reetkasti - u njihovom procesu montae koriste se elini profili koji se
vare na mestu instalacije. Osnovna prednost ovih stubova je njihova cena, jer je za proizvodnju
reetkastog tornja potrebno upola manje materijala kao za cevasti toranj sa slinim dinamikim
karakteristikama. Osnovni nedostatak reetkastih kula je njihov vizuelni izgled (iako je to pitanje
diskutabilno) i neto sloeniji proces montae. Bilo kako bilo, veinom iz ovih razloga reetkasti
stubovi su gotovo nestali iz upotrebe kod velikih, modernih turbina na vetar.

Slika 1.7. Izgled cevastog i reetkastog stuba

2.3

Nosa elisa (The Hub)

Kod svih turbina na vetar elise su privreene na nosa elisa (The Hub - glavinu).
Glavni delovi su dati na slici 1.8. Kod starijih turbina snaga do 95kW, elise i njihov nosa su
spojeni preko spojnica. Spojnice elisa su izlivene od staklenih vlakana u obliku prstena oko
samog korena elise sa vijcima pomocu kojih spajamo elise sa nosaem elisa. Kod novijih modela
turbina postoje vrlo taniki vijci koji se ve nalaze u samom korenu elise. Otvori za vijke u nosau
elisa su izdueni kako bi omoguili podeavanje ugla zakretanja elise u odnosu na nosa. U
slucaju oba modela spojnica nosaa elisa je izlivena zajedno sa njim.
11

Slika 1.8. Glavni sklopovi nosaa krila (elisa).

2.4

Glavno vratilo (Main Shaft)

Glavno vratilo vetro-turbine se kuje od posebno tretiranog celika (slika 1.8.gore).

vrstina vratila se postie kovanjem i valjanjem elika nakon to je bio zagrejan do belog
usijanja (1000C). Zatim se vratilo zagreje do crvenog usijanja, a zatim naglo potapa u bazen sa
uljem ili vodom cime se dobija jo vre vratilo, ali sa vrlo krhkom povrinom. Zato se ono jo
jednom zagreva do temperature od 500C ime se omoguava metalu na povrini vratila da
povrati neto od svoje jaine.

12

2.5

Glavni leajevi(Main Bearings)

Sve moderne turbine koriste kugline leajeve kao svoje glavne leajeve (slika 1.9).
Glavni leaj je sastavljen od dva reda kuglica, ime omoguuje apsorpciju kako radijalnih
naprezanja (normalnih na osu vratila zbog teine rotora, vratila itd.) tako i velikih aksijalnih sila
(du vratila usled sile vetra na rotor). Turbine snaga do 150kNJ imaju dva glavna leaja, svaki sa
svojim kuitem, turbine od 250kW i 300kW imaju jedan glavni leaj sa menjaem koji
funkcionie kao drugi glavni leaj, dok turbine velikih snaga imaju dva glavna leaja koji koriste
nosa elisa kao kuite. Podmazivanje glavnog leaja vri se mau veoma velike viskoznosti
koja zadrava svoje osobine ak i pri ekstremno niskim temperaturama.

Slika 1.9. Poprecni presek glavnog leaja vetroturbine

2.6

Glavna spojnica (The Clamping Unit)

Glavna spojnica spaja glavno vratilo sa reduktorom i sastoji se iz jednog unutranjeg i

dva spoljanja prstena. Glavno vratilo se ubacuje unutar upljeg ulaznog vratila reduktora, tokom
montae turbine, dok se spojnica navlaci na spoljani deo ulaznog vratila reduktora. Pritezanjem
velikog broja vijaka koji povezuju spoljanje konusne prstenove, stee se unutranji prsten oko
vratila reduktora. Momenat koji se prenosi na je vrlo vano ovaj nain zavisi od sile trenja
izmeu glavnog vratila i upljeg vratila reduktora tako da da ove komponenete budu paljivo
oicene i potpuno suve prilikom spajanja.

2.7

Multiplikator (The Gearbox)

Prenosnik snage je ureaj koji vri prebacivanje snage sa jednog vratila na drugo, a koja
imaju razliite ugaone brzine. Pri tom prebacivanju vri se trnsformacija ugaone brzine, a samim
tim i momenta, da bi prenesena snaga bila ista. Ukoliko snaga dolazi sa strane vratila koje se
sporije vrti i prenosi se na vratilo sa veim brojem obrtaja govorimo o multiplikatoru. U
suprotnom koristimo termin reduktor, iako je u pitanju konstrukciono isti ureaj. Kod
vetrogeneratora koji mi posmatramo koristi se multiplikator kao ureaj koji vri transformaciju
13

ugaone brzine turbine (koja je ralativno mala) na ugaonu brzinu asinhrone maine (koja je
relativno velika). Multiplikator trpi znatna naprezanja pri konverziji momenata i brzina,
pogotovo u sluajevima gde su vrednosti jako velike, kao to je to sluaj kod vetrogeneratora.
Ako uzmemo u obzir moment koji se javlja na vetroturbini istalisane snage 2MW, koja se vrti sa
15o/min onda se njegova vrednost kree oko 1.6MNm. Naprezanja prenosnog sistema su znatna,
a jo vie dolaze do izraaja pri naglim promenama momenta. Razlikujemo dve osnovne vrste
multiplikatora: klasini i planetarni. Klasini (sl. 2.a) se sastoje od seta zupanika od koji se
jedan vrti brzinom sporijeg vratila, a drugi brzinom breg vratila. Maksimalni prenosni odnos
jednog seta zupanika je 1:5 . Ako se zahteva vei prenosni odnos pribegava se korienju
nekoliko setova zupanika, budui da je ukupni prenosni odnos jednak proizvodu prenosnih
odnosa pojedinih setova. Prednost ovog tipa multiplikatora je tih rad, ali su im dimenzije dosta
vee u odnosu na planetarne prenosnike. Takoe, sila kojom se prenosi snaga skoncetrisana je,
uslovno govorei, u jednoj taki u kojoj se ostvaruje kontakt izmeu zupanika.

a)

(b

Sl. 2. ematski prikaz klasinog i planetarnog prenosnika

Planetarni prenosnici (sl. 2.b) su konstruktivno dosta drugaiji. Imaju 3 osnovna dela: spoljanji
zupanik (u naem sluaju nerotirajui, plave boje), nazubljen iznutra; tri ili vie planetarna
zupanika (crvene boje) i centralni zupanik (sunce, ute boje). Jedno vratilo spojeno je sa
centralnim zupanikom, a drugo vratilo pogoni planetarne zupanike. Prednosti ovog multipliokatora
su male dimenzije (otprilike 1/3 klasinog multiplikatora istog prenosnog odnosa i kapaciteta ), neto
vei maksimalni prenosni odnos (do 1:6) i injenica da se snaga prenosi u vie taaka (onoliko koliko
ima planetarnih zupanika). Mane su buka zbog toga to ivice zubaca spoljanjeg zupanika moraju
biti ravne i oteano hlaenje zbog malih dimenzija. Uzima se da svaki multiplikator/reduktor ima
gubitke 1% prenesene snage. Koliki je ovo problem najbolje se vidi iz konkretnog primera: ako je
prenosni odnos takav da zahteva trostepeni reduktor, a prenosi se snaga od 2MW, tada je ukupna
snaga toplotnih gubitaka 60kW!
Zbog prednosti i mana pojedinih vrsta multiplikatora pribegava se njihovoj kombinaciji u cilju
dobijanja to boljih performansi. Prenosni odnos multiplikatora varira u zavisnosti od tipa generatora.
Generalno to je broj polova generatora vei to je prenosni odnos multiplikatora manji. Za broj
polova p=8 (to je najei sluaj kod vetroturbina velikih snaga) prenosni odnos ima vrednosti do
1:100. Osnovni problem koji se javlja kod multiplikatora je pojava rezonancije, ili slabo priguenih

14

oscilacija na karakteristinim uestanostima. Rezonancija u velikoj meri moe presvega da ogranii

vek trajanja multiplikatora i time smanji pouzdanost celukupnog sistema. Promene momenta na
vratilu turbine i asinhrone maine izazivaju oscilacije koje se javljaju u multiplikatoru jer njega, zbog
nesavrenosti izrade zubaca, ne moemo smatrati idealno krutim. Elastinost reduktora opisaemo
parametrima KS i DS, a koji modeluju krutost i priguenje.

2.8

Kuplung (The Coupling)

Slika 2.1. Mehanicki sklop kuplunga

Kuplung (slika 2.1) povezuje multiplikator i generator i treba ga posmatrati kao stalnu vezu
izmedu ta dva dela turbine. On je uvek "fleksibilna" komponeneta i sadri gumene elemente koji
dozvoljavaju blago pomeranje izmedu ova dva dela turbine od samo nekoliko milimetara. Ovo je
od velikog znacaja prilikom montae same turbine, kao i pri normalnom radu, kada i
multiplikator i generator imaju tendenciju blagog pomeranja jednog u odnosu na drugi.

2.9

Rotor i elise vetroturbine

Rotor je srce turbine. Sastoji se od vie lopatica koje su spojene na njihov nosa (eng.
hub) i koje pretvaraju energiju vjetra u mehaniku energiju. Kod savremenih vetroturbina
najee su one sa tri lopatice kao kompromisno reenje izmeu dinamike stabilnosti turbine i
cene rotora. Lopatice rotora se uglavnom izrauju od plastinih masa koje su ojaane staklenim
ili ugljeninim vlaknima. Prenik rotora moe varirati od sluaja do sluaja jer mnogi
proizvoai prilagoavaju njihove maine lokalnim uslovima vetra. Vei vetrogenerator naravno
zahteva vie snage (jake vjetrove) za njegovo pokretanje. Obino se u modernim turbinama
velikih snaga koriste prenici rotora od 50 pa ak do 120 . Poto razvijena mehanika snaga
direktno zavisi od povrine rotora, a kako se povrina koju rotor obuhvata poveava sa
kvadratom prenika, turbina koja je npr. dva puta veeg prenika e dobiti etiri puta veu
energiju. Upravo zbog ove zavisnosti odabir prenika rotora je veoma bitna stavka u odabiru
15

samih turbina, koja zavisi od lokalnih uslova vjetra, cijene lopatica i nosaa, visine turbine i
godinjeg prinosa energije po kvadratnom metru povrine rotora.

Slika 2.2. Uticaj prenika rotora na krivu snage

Vidimo da poveanjem povrine rotora utiemo na strmost krive tj. na poveanje snage za iste
brzine obrtanja i smanjenje nominalnih brzina. Upravo to elimo da postignemo sa turbinama na
ovoj lokaciji, jer su najee brzine vetrova upravo manje od nominalnih. Takoe biraemo i
turbine to manje polazne brzine (cut-in speed) upravo iz ovih razloga. to se tie visine stuba,
ako je snaga vetra srazmerna brzini na trei stepen - v3, tada snaga turbine grubo raste kao h 1/2 .
To znai da dvostrukim poveanjm visine stuba postiemo poveanje izlazne snage za 40%. U
praksi, zavisnost brzine vetra od visine je dosta sloenija i zavisi od dosta faktora.

16

Slika 2.3. Koeficijenti snage za razliite izvedbe rotora

Slika 2.4. Obrtna sila za razliite izvedbe rotor

17

3. Kontrola rada turbine (brzine obrtanja)

Poto brzina vetra nije konstantna turbina na vetar ne proizvodi uvek nominalnu izlaznu
snagu. Da bi maksimizirali performanse turbine i regulaciju izlazne snage potrebno je da aktivno
reguliemo turbinu. Objasniemo dva najzastupljenija vida kontrole vetroturbine:
Konstrukcijom lopatica (Stall kontrola) - ovo je pasivni sistem regulacije snage vetroturbine
koji se postie konstrukcijom lopatica vetroturbine. Lopatice su tako konstruisane da pri
brzinama vetra bliskim nominalnoj brzini, napadni ugao vetra na odreenom delu lopatica
postane relativno veliki. Pri tom napadnom uglu struja vazduha se odvaja od profila
lopatice i dolazi do pojave turbulencije, te sila uzgona slabi. Ovo se naziva stal efekat. Sa
porastom brzine vetra, stal efekat postaje izraeniji i zahvata sve vei deo lopatice.
Turbulencija smanjuje uzgonsku silu i samu izlaznu snagu vjetroturbine.Prednost ovog
naina kontrole je jednostavnost, nepostojanje pokretnih delova u samom rotoru i niska cena.
Koristi se uglavnom kod vetroturbina sa konstantnom brzinom obrtanja. Sa druge strane,
kontrola stal efekta predstavlja kompleksan problem u pogledu aerodinamike kao i dizajnerski
izazovi strukturne dinamike same turbine. Mana ovog naina regulacije snage je to on nije u
potpunosti kontrolabilan, a karakterie ga opadanje snage turbine ispod nominalne vrednosti
nakon pojave stal efekta.
Zakretanjem lopatica (Pitch regulacija) - koristi se kod vetrogeneratora vee snage sa
promjenljivom brzinom obrtanja. Lopatice vjetroturbine zakreu se u smeru od vetra (niz
vetar) pomou hidraulinog servo ili elektrinog motora. Kod ovog tipa regulacije neophodna
je kontrolna elektronika koja koordinie izlaznu snagu sa zakretanjem lopatica. Opseg
promene ugla lopatice (pitch angle) je od 0 do 45. Zakretanjem lopatica menja se napadni ugao
vetra, te se menja i uzgonska sila odnosno snaga vjetroturbine. Zakretanjem lopatica pri
pokretanju vetroturbine podeava se napadni ugao vetra tako da se postigne najvei polazni
moment. Prednost ovakve regulacije je kontralabilnost, a mana je sloen potrebni mehanizam
kontrole i cena. Regulcij zkrenutosti ugl krilc se pokzl ko neophodn kod
vetroelektrn s promenljivom brzinom obrtnj instlisne snge vee od 1MW .Rzlog tome
jesu vibrcije koje nstju kd se koristi psivn regulcij. Pokzno je d je regulcij ugl
krilc njbolji metod regulcije kojim se uspeno mogu ostvriti ogrniene snge i
optimizcijsnge vetroelektrne, sve u cilju povenj energetske efiksnosti vetroelektrne.
Zakretanjem i konstrukcijom lopatica (aktivna stall regulacija) - ovo je kombinacija
prethodna dva naina regulacije pa se naziva i Combi-Stall regulacija. Aktivna stall regulacija
funkcionie na istom principu kao i pitch regulacija dok brzina vetra ne dostigne nominalnu
vrednost. Kada brzina predje tu vrednost lopatice se zakreu suprotno nego kod pitch regulacije
tj. u vetar (uz vetar). Samim tim poveae se napadni ugao vetra i doi e do jo izraenijeg
stall efekta na turbini. Kod ovog sistema opseg promene ugla zakretanja je mali, a cilj je da se
eliminiu negativni efekti stall regulacije. Prednost aktivne stall regulacije je da moemo
regulisati izlaznu snagu preciznije nego kod pasivnog stall-a , a i neemo imati manju izlaznu
snagu pri poveanim brzinama. Instalacija je kao i kod pitch kontrole pitanje kompromisa cene i
upravljivosti.
18

Slika 3.13. Sistem pitch kontrole

Ovaj i prethodni sistem regulacije tite vetroagregat u sluajevima neplaniranog iskljuenja sa
mree ili kratkog spoja u mrei pri jakom vetru. U takvim sluajevima dolazi do rastereenja
vetrogeneratora i poveanja brzine obrtanja vetroagregata. Pri brzinama vetra veim od
maksimalne radne vetroagregati se iz siguronosnih razloga zaustavlja i odrava u zakoenom
stanju pomou hidrauline disk konice koja je najee smetena na visokobrzinskoj
(generatorskoj) osovini.
Kod vetroturbina sa promenljivom brzinom imamo dve strategije upravljanja:
Strategija za optimizaciju snage, koristi se pri brzinama vetra ispod nominalne vrednosti.
Ovom strategijom ostvarujemo maksimalnu iskoritenost snage pri brzinama manjim od
nominalne, to se ostvaruje tako to vrednost brzine rotora zadrava optimalnu vrednost.
Strategija za ogranienje snage, koristi se kada je brzina vetra vea od nominalne vrednosti
da bi se ograniila izlazna snaga na vrednost nominalne snage. To se postie uz pomo
zakrivljenja lopatice to smanjuje aerodinamiku efikasnost, a to smanjuje snagu na prihvatljiv
nivo.

19

4. Modeli mehanikih delova vetroturbine

Slika 4.1 Model mehanikog dela vetroturbine

Slika 4.2 Moment generatora

Na grafiku je prikazana promena momenta generatora u zavisnosti od promene brzine vetra koja
se desila u trenutku 2.5s. Pre promene moment je imao vrednosti 12500Nm, a nakon promene
brzine ta vrednost se poveala na 23500Nm. Brzina vetra se promenila sa 8,5m/s na 11,5m/s.

20

4.1

Model rotora i elise vetroturbine (blok Turbina)

Slika 4.3 Model rota i elise

Model ovog mehanikog dela se zasniva na sledeem sistemu jednaina:
1
= 2 3
=

(4.2)

21

(, ) = 0.5 (116 + 0.4 5)

1

(4.1)

0.035

= +0.08 1+3

(4.3)
(4.4)

Koeficijent snage turbine (, ), ukoliko postoji kontrola zakretanja elise (pitch controll),
zavisi i od ugla krilaca elise. U ovom modelu je realizovana i kontrola zakretanja krilaca. Ugao
zakrenutosti zavisi razlike nominalne i ostvarene snage.

Slika 4.4 Cp koeficijent

21

Na grafiku prikazanom na slici 4.3 se vidi promena koeficijenta snage u zavisnosti od promene
brzine vetra.

Slika 4.5 Mehanika snaga odziv

Na grafiku prikazanom na slici 4.4 se vidi promena mehanike snage u zavisnoti od promene
brzine vetra.

4.2

Model reduktora vetroturbine ( blok Reduktor)

Slika 4.6 Model reduktora

Model reduktora je zasnovan na Njutnovoj jednaini kretanaj, koja glasi:

Iz ove jednaine se moe izraziti :

22

(4.5)
(4.6)

5. Zakljuak
Kao to je prikazano u radu, mehaniki deo vetroturbine je jedan od glavnih delova
vetroelektrane i u zavisnosti na koji nain ga realizujemo imaemo manje ili vee iskorienje
energije vetra, to nam je i glavni cilj. Realizovali smo primer sa kontrol zakretanja krilaca koji
je za sada najisplativiji u eksploataciji energije vetra.

23