II PREDAVANJE

Vrste materijala i pribora za crtanje i njihovo

pravilno korienje, raunari

Tehniki crte se ne moe uraditi bez

odgovarajueg materijala i pribora. Da bi se
ovladalo vetinom tehnikog crtanja potrebno
je dobro poznavati materijal i pribor. Samo sa
pravilno odabranim materijalom i dobro
upotrebljenim priborom moe se nacrtati
dobar tehniki crte.

Materijal za tehniko crtanje

Hartija
Olovke
Flomasteri
Gume za brisanje
Tu
Lepljiva traka
Letraset, letraton i letrafilm

Hartija (papir)
Vrste papira:
skicen papir
hamer
paus-papir
ozalid papir
milimetarska hartija
votano (englesko) platno

Skicen papir
Hartija za skiciranje ili skicen papir je bela, tanka i providna
hartija koja slui za slobodoruno tehniko skiciranje, na osnovu
koga se kasnije odluuje o definitivnim oblicima nacrtanih
predmeta. Providna je i stavljanjem jedne preko druge moe se
crtati, a da se ne mora brisati i ispravljati. Na njoj se crta samo
mekom olovkom ili flomasterom. Za skice i crtee koji se rade
olovkom koristi se obina bela u veliinama 29,7/42cm ili
21/29,7cm.

Hamer
Za crtee koji se rade u jednom primerku upotrebljava se bela,
neprovidna i puna hartija, koja je po proizvoau dobila ime
hamer. Hamer moe biti i u boji. Jedna strana mu je sasvim glatka,
a druga rapavija. Crtei u tuu rade se na glatkoj povrini, a na
rapavoj skice i crtei koji se kasnije boje akvarel bojama. Na glatkoj
strani se crta umereno tvrdom olovkom, a na rapavoj mekom.
Unikatni crtei se esto lepe na kartone i kairaju da bi se produila
njihova trajnost.

Paus
Providna hartija poznata pod nazivom paus-papir slui za
izradu tehnikih crtea koji se moraju umnoavati. Na paus
papiru se crta tvrdom olovkom ili tuem (najee). Crtei
koji se umnoavaju ne treba da se crtaju tuevima u boji,
jer se kopiraju veoma bledo ili se uopte ne vide. Crtei na
pausu kopiraju se u naroitim mainama na tzv. ozalid
papiru, moe se uraditi neogranien broj kopija, koje slue
pri izvoenju objekta, dok se original na pausu uva. Paus je
glatke povrine i svetlosive ili plavosive boje.

Ozalid
Hartija na kojoj se otiskuju kopije crtea je ozalid. To je
puna, neprovidna hartija, ija je jedna povrina premazana
filmom koji se hemijski menja pri uticaju svetlosti. Izrauje
se u rolnama.

Milimetarska hartija
Za izradu dijagrama, nomograma i sl. Upotrebljava se
milimetarska hartija. To je bela, neprovidna hartija, na
kojoj je ucrtana mrea paralelnih horizontalnih i vertikalnih
linija na odstojanju od jednog milimetra. Izrauje se u
tabacima raznih veliina, ali i u rolnama irine 100 ili 70
cm. Postoji i providna milimetarska hartija da bi se crtei
mogli kopirati.

Votano (englesko) platno

Postoji i platno za crtanje tzv. votano (englesko) platno.
Najfinijeg je tkanja, providno je i mora biti bez ikakvih
greaka. Presvueno je tankim slojem voska da bi se moglo
crtati na njemu. Ovo platno slui za crtanje originalnih
crtea. Crtei na njemu mogu se kopirati vie puta, bez
opasnosti da se oteti ili iscepa kao paus.

Danas se savremenim aparatima za

kopiranje mogu kopirati u vie primeraka
crtei nacrtani na bilo kojoj vrsti papira, a
ne samo na pausu.

Olovka
Za tehniko crtanje upotrebljavaju se razne vrste olovaka.
Obine olovke sa drvenom oblogom a grafitnim ulokom u sredini.
Tehnike olovke (patent), izraene su od metala ili plastine mase. U
sredini je uplji cilindrini uloak, koji na jednom kraju ima spiralu ili
dugme, a na drugom kraju zavrava se sa 6 ili 4 metalna listia. Za fino
iscrtavanje upotrebljavaju se tehnike olovke sa vrlo tankom minom od
0,5-1mm. Grafitni uloci, mine mogu biti razliite tvrdoe. Mine sa
oznakom H su tvrde mine, a sa oznakom B su meke mine. to je broj
ispred H vei mina je tvra, a to je broj ispred B vei mina je meka.
Meke mine koriste se za crtanje skica, za slobodoruno crtanje i za
podebljavanje linija i iscrtavanje kontura. Tvrim minama crtaju se
crtei na hameru ili na pausu. Crte olovkom je precizniji i istiji kada
se crta tvrom minom.
Za svaku vrstu tehnikog crtanja vrh mine mora biti dobro zaotren i
treba da izlazi iz olovke 7-10mm. Za otrenje drvenih i tehnikih
olovaka slue razne vrste rezaa. Mine u tehnikoj olovci mogu se
otriti pomou struke. Treba voditi rauna da se otrenje olovke ne
vri nad papirom za crtanje, da se ne bi uprljao.
Postoje i olovke u boji, koje se koriste za bojenje ili senenje, ili za
izradu raznih grafikona.

Olovke

Obine olovke

Tehnike olovke

Flomasteri
Koriste se za skiciranje, izvlaenje duih poteza slobodnom rukom i
oputeno pisanje. Vrhovi flomastera mogu biti tanki, umereno iroki i
iroki.

Guma za brisanje
- meka guma za brisanje linija olovkom
- tvrda guma za brisanje linija tuem
- *Knet guma*, lepljiva i vrlo mekana masa koristi se za brisanje
linija izvuenih vrlo mekom minom, ugljenom ili kredom i za vee
povrine
- specijalna tenost za brisanje linija flomasterom

Tu
Tu je crna tenost, koja dobro prianja na hartiju,
brzo se sui, ne bledi, a linija nacrtana tuem
trajno zadrava svoj izgled. Prodaje se u tubama
ili flaicama. Postoji i tu u boji, koji se moe
upotrebiti samo za crtee koji se ne kopiraju. Sa
pojavom rapidograf pera postoji i crna tenost za
punjenje rapidografa, slina tuu. Tuevi za
rapidografe se proizvode u crnoj i jo 6 drugih
boja. Pakuju se u flaicama ili u patronama koje
se stavljaju na svako rapidograf pero.

Lepljiva traka

Letraset, letraton i letrafilm

- Letraset slova su slova prilepljena na tanku foliju sa koje se mogu
lako preneti preslikati na crte
- Letraton su samolepljivi filmovi sa ujednaeno naslikanim
linijama, takama ili drugim vrstama rafure ili rastera
- Letrafilmovi su samolepljivi tabaci u boji, kojima se pokrivaju
povrine, a linije na crteu, plakatima, kartama, ostaju vidne.

Pribor za tehniko crtanje

Crtaa tabla (ploa)
T-lenjir ili ina
Trouglasti lenjiri
Krivuljari
Uglomeri
abloni
estar
Grafos i rapidograf pera

Crtaa tabla (ploa)

- Table su napravljene od mekog drveta, glatke i sa ravnim i otrim
ivicama, da po njima lako klize lenjiri.
-Postoje i crtae table napravljene od plastine mase, pogodne su za
noenje, jer su lake.

Sto za crtanje
Sastoji iz table i nogara ili postolja
U organizacijama koje se bave projektovanjem i u kojima se mnogo
crta, postoje crtai stolovi kod kojih postoji mehanizam za
pomeranje table iz horizontalnog do gotovo vertikalnog poloaja.
Opremljene su sistemom lenjira, koji obrazuju prav ugao i koji se
mogu slobodno kretati po itavoj tabli

T-lenjir
T-lenjirom se izvlae horizontalne paralelne linije, a slui i
kao oslonac za trouglaste lenjire, kojima se izvlae vertikalne
ili kose linije. Neki T-lenjiri imaju pokretne glave, sa kojima
se mogu izvlaiti kose paralelne linije. Najee su izraeni od
tvrdog kuvanog drveta, mada ima i metalnih ili od plastine
mase. Treba da se proveri prav ugao glave lenjira, pomou
trouglastog lenjira, a treba ga drati u horizontalnom ploaju
ili okaiti na vertikalnu povrinu da se ne bi krivio.

ina
ina je prav lenjir sa tokiima na krajevima, preko kojih se
zatee najlon konac i na taj nain privruje za tablu.

Trouglasti lenjiri
Crtanje vertikalnih i kosih linija zahteva upotrebu trouglastih
lenjira. To su dva pravougla trougla jedan sa uglovima od 450,
a drugi sa uglovima od 300 i 600. Mogu biti razliite duine i
izrauju se od drveta ili plastine mase. Ivice mogu biti ravne,
zakoene ili sa zubom. Na jednoj kateti imaju milimetarsku
podelu.

Krivuljari
Za crtanje krivih linija u tehnikom
crtanju koriste se krivi lenjiri-krivuljari.
Primenjuju se prilikom crtanja
predmeta i slika koji sadre krivine.
Paljivim odabiranjem krivina na
krivuljarima mogu se uspeno crtati
razne krive (parabole, hiperbole,
elipse).

Uglomeri
Izvestan broj uglova moe se lako nacrtati ili konstruisati koristei
se pravilima planimetrije. Meutim kada ne moe da se konstruie,
koristi se uglomer. Koristi se i za oitavanje nekog nacrtanog ugla.
Postoje uglomeri sa podelom od 00 1800 i sa podelom od 00
3600. Osim podele na stepene, svaki uglomer ima podelu na
minute i sekunde. Izrauje se od metala ili plastine mase.
Merenje i nanoenje uglova je u pravcu kretanja kazaljke na satu.

abloni
Ispisivanje brojeva i natpisa tehnikim pismom moe se raditi
pomou ablona. Izraeni su od plastine mase. Slova mogu biti
raznih tipova i veliina. Visina slova i debljina pera kojim se
ispisuju obeleena je na ablonu. Prema vrsti i sadrini crtea
biraju se odreenog tipa ili stila slova. Da bi redovi ispisanog
teksta bili horizontalni, ablon se postavlja da klizi po T-lenjiru ili
ini. Slova se ispisuju povlaenjem linija po unutranjem otvoru
ablona, tuem. Osim ovih postoje i abloni za nametaj i
sanitetske ureaje idr. Postoje i abloni sa krugovima, koji su
podesni za crtanje posebno malih krugova.

abloni
abloni sa krugovima

abloni za nametaj i
sanitarne ureaje

estar
estar slui za crtanje krugova ili delova krugova i za sloenije
krive linije sastavljene od vie krunih. U tehnikom crtanju
upotrebljavaju se itave garnitura estara, koje pored jednog
ili dva estara, sadre jo neke delove estarskog pribora:
1. estar
2. transporter
3. mali estar
4. estar za male krugove-nulta
5. produiva estara za velike krugove
6. elina pera za tuiranje
7. olovku za crtanje krugova
8. kutiju sa rezervnim grafitnim ulocima i iglama

Deo estara sa grafitnim ulokom se moe zameniti draem za

rapidograf, pa se tako mogu tuirati krugovi. Za precizno
izvlaenje krugova koristi se specijalna olovka za estar.
Transporter slui za prenoenje istih odstojanja. Nulta slui
za iscrtavanje kruia olovkom ili tuem (kod novijih nultaa
ima dodatak za rapidograf pero).

estar

komplet estara
olovka za crtanje krugova

Reisfeder i grafos pera

Reisfeder
Za ivlaenje linija u tuu ranije su se koristila specijalna
elina pera, poznata kao *reisfeder*, sa kojima su se crtei
izraivali tee i znatno due. Pojava grafosa, a kasnije
rapidografa znatno je poboljala kvalitet crtea i skraeno
je vreme izrade.

Grafos pera
Grafos je dralja izraena od plastine mase, koja ima
rezervoar u koji se stavlja tu. Na jednom kraju je metalni
prstenasti deo na koji se stavlja pero za izvlaenje linija u
tuu, kojih ima 6-8 razliitih debljina.

Rapidograf pera
Rapidograf pera se danas gotovo iskljuivo koriste za
tuiranje crtea. Iz rezervoara napunjenog tuem, niz jednu
tanku elinu icu, lagano tee tu u cilindar, koji je u stvari
pero za tuiranje. Jedna od prednosti rapidografa je to se
ceo crte moe iscrtati jednim punjenjem rezervoara.
Projektovan je tako da spreava brzo suenje tua u cilindru,
a ako se to ipak desi mogue je jednostavno proistiti
cilindar. Najvanije je to to se rapidografom mogu izvui
sve vrste linija, prave krive, krune i crtane slobodnom
rukom. Sva pera nose oznaku *varijant*. Za slobodoruno
crtanje i pisanje slova koriste se pera *varioskript*, mada
mogu i *varijant* pera da se koriste. Treba ih odravati
isto, a s vremena na vreme treba ih rasklopiti i oprati sve
delove jakim mlazom vode, a zatim obrisati mekom
flanelskom krpom. Postoji vie razliitih pera kojima se
izvlae razliite debljine linija.

Rapidograf pera

Rukovanje materijalom i priborom

Pre poetka izrade tehnikog crtea neophodno je izvriti
izvesne pripreme. Treba izvriti izbor odgovarajue hartije,
njenog formata, odgovarajue mine za olovku i pripremu
crtaeg pribora. Vrsta hartije zavisi od vrste crtea, za
crtee olovkom se koristi hamer ili neprovidna hartija, za
crtee tuem hamer ili paus. Sadraj crtea odreuje format
papira, treba uzeti neto vei da se crte ne bi otetio
prilikom odljepljivanja trake kojom se privruje za tablu.
Za crtanje konstruktivnih i pomonih linija treba pripremiti
tvrdu minu (H, 2H, 3H), a za podebljavanje konture meku
(HB, F ili B). Guma za brisanje treba da bude meka i ista.
T-lenjir i trouglovi treba da budu isti, kao i ruke, jer
zamaene povrine ne primaju tu ili boju. Tabla treba da
bude postavljena tako da svetlost dolazi sa leve strane.

Pravilno rukovanje priborom

Konstrukcije raznih uglova pomou trouglastih lenjira sa

uglovima od 450 i 600 i pravilno crtanje linija sa trouglovima

Pravilno sedenje za stolom

primeri blokova sa arhitektonskim simbolima u

kompjuterskoj grafici (zelenilo u osnovi)

primeri blokova sa arhitektonskim simbolima u

kompjuterskoj grafici (zelenilo u izgledu)

primeri blokova sa
arhitektonskim simbolima
u kompjuterskoj grafici
(zelenilo u osnovi i
izgledu)

primeri blokova sa arhitektonskim simbolima u

kompjuterskoj grafici (ljudske figure u izgledu)

primeri blokova sa
arhitektonskim
simbolima u
kompjuterskoj
grafici (ljudske
figure u izgledu u
pokretu i
mirovanju)