Elektronsko poslovanje.

,:
Definicija(kurs): Elektronsko poslovanje je korienje raunara i telekomunikacija kao
podrka za izvrenje raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili vie strana.
Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:
Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina ukljuuje
transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko poslovanje:
marketiranje proizvoda, isporuku, traenje proizvoda radi kupovine itd.
Elektronsko bankarstvo (E-banking)
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)
Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.
Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta
Internet(knjiga Internet i savremeno poslovanje):
Razvoj Interneta-a
Arhitektura Interneta
Razlika izmedju Interneta (interneta)/Intraneta/Ektraneta
internet- globalni internet-javna komunikaciona mrea koja nema vlasnika (internet
tehnologije, neto to je bazirano na internet tehnologijama)
Internet- korienje interneta za ograniene svrhe (uz korienje passworda)
Intranet- mrea jednog preduzea-korporacije baziranja na internet tehnologijama
Korienje TCP/IP protokola, brovsera, tehnologije servera, search engina
Najee povezana sa Internetom
Radi kao privatna mrea
Privatnost mree se ostvaruje preko firewall-a
Primer: Web jednog fakulteta: studenti ga koriste za prijavu ispita, plaanje kolarine,
gledanje ocena a nastavnici za: davanje ocena, gledanje rasporeda itd., slika 2-3
Ekstranet- omoguava ekstreno korienje jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta
Takodje koristi TCP/IP, brovsere itd.
Security odnosno tajnost podataka kao i privatnost se obezbedjuje VPN
tehnologijom (Virtual Private Network) za povezivanje dva sajta mora
da postoji VPN kabl i ruter i firewall, slika 2-4
Vidi 3Tehnologije.ppt
Arhitektura e-business modela
Na internetu se koristi Klijent-server model, slika 2-5, vidi e-com.ppt
Na klijentu i na serveru ne postoji tehnoloka razlika osim u softveru
Softverske komponente:
Klijent: slui na postavljanje zahteva (requiste-a) korienjem nekog
brovsera-to je front end aplikacije
Server: aplikacioni, za upravljanje bazama podatka
Proxy server: izmedju klijenta i servera za filtriranje zahteva koji dolaze
od klijenta i odgovora koji se dobijaju od servera

Komunikacioni protokol na Internet-u: TCP/IP (knjiga Internet i savremeno

poslovanje)
TCP/IP aplikacije (servisi interneta):
TCP/IP softver ukuljuuje:
Udaljeno (remote) logovanje sa klijenta korienjem TELNET protokola
Slanje elektronske pote sa klijenta korienjem SMTP protokola (simple
mail transfer) do udaljenog sistema
File transfer sa klijenta korienjem FTP protokola za transfer file-ova
izmedju dve maine
Web je biblioteka sadraja koja koristi Internet kao komunikacionu
strukturu. Osnove Web-a su:
Web server maina koja servisira (daje odgovor) na zahtev
Interneta (Internet requeste)
Web klijent maina koja inicira Internet requeste (Internet
zahtev)
Browser sowftver za interkaciju izmedju web podataka i klijenta
TCP/IP Internet data transfer protokol
FTP Internet file transfer protokol
HTTP hypertext transfer protokol (protokol za WWW). HTTP
svaku transakciju obradjuje u etiri koraka (Slika 3.7)
1. Klijent: inicira HTTP requeste za web stranicu i TCP/IP
konekciju
2. Server prihvata requeste (alje stranicu kao HTTP)
3. Klijent download-uje stranicu
4. Server prekida konekciju
Svaka operacija ili transakcija inicira novu konekciju (svaki klik je
nova konekcija)
HTML hypertext display markup languange
Adreseiranje raunara na Internet-u
Svaki raunar ima:
Jedinstveno mreno ime (alfanumerika adresa): www.cs.dal.ca
Jedinstvena mrena adresa (numerika adresa): 129.173.66.61
Alfanumerika adresa se sastoji od imena raunara i imenta domena gledano s desna u
levo. Hijerarhija domena:
Domen DNS (doment name server) se moe posmatrati kao stablo gde listovi
stabla odgovarju imenu hosta, slika 3.10. Domen je podeljen na podstabla koja se
nazivaju zone. Svaka zona implemntira deo name servera koja se prevodi u mrenu
adresu
Primer: slika 3-11
Tehnologije e-business
Mrena infrastruktura
Vidi mreze.ppt, knjiga str. 30

Bezina i mobilna tehnologija

Tehnologija govora
EDI
Xml
Softver Agent tehnologija
Smart tehnologija, sve knjiga str 30, 3Tehnologije.ppt

E-business firme
Knjiga 98-132, 268-289, ElektronskoPoslovanje.ppt, kurs
Knjiga:
E-business firma je firma koja koristi informacionu tehnplogiju a pogotovu mrenu
infrastrukturu u obavljanju razliitih aktivnosti. E-business firme obuhvataju ne samo
firme koje prodaju svoje proizvode putem Interneta ve takodje koriste raunar i mrenu
tehnologiju u svom procesu proizvodnje, nabavke, marketinga i pruanja podrke
kupcima. Ukratko to je firma koja primenjuje digitalne tehnologije i mreu za svoju
sopstvenu organozaciju i za uspostavljanje kontakta (relacija) sa drugim e-business
firmama. Fundamentalne razlike e-business firmi u odnosu na konvecionalan nain
poslovanja se sastoje u:
Internoj organizaciji e-business firme
Vezi e-business firme sa eksternim okruenjem
Interna organizacija e-business firme:
Firma u Internet okruenju postaje virtualna organizacija bez klasinih
kancelarija, odeljenja i zaposlenih.
Virtualne organizacije, ElektronskoPoslovanje.ppt
Veze sa eksternim okruenjem:
Podrazumevaju se veze sa dobavljaima, kupcima s kojima je firma u interakciji
putem mree.
Vaznost primene internet tehnologije u e-business firmama se najbolje vidi na primeru
online maloprodaje. Tabela prikazuje paralelno poslovanje jedne online knjiare
Amazon.com i klasine knjiare Barnes&Noble
Broj prodavnica
Broj naslova po prodavnici
Vraene knjige
Rast prodaje
Prodaja po zaposlenom

Amazon
1
3.1 miliona
2%
306%
375.000$

Barnes/Noble
1.011
175.000
30%
10%
100.000%

Modeli e-business firmi:

Tradicionalni modeli poslovanja:
1. Primarna industrija rudarstvo, ribolov-dodatna vrednost je
promenljiva
2. Proizvodjai obrada ruda, topionice (sirovina se prevode u
gotove proizvode) ima dodatne vrednosti

3. Velikoprodaja npr. vodovodnih instalacija: kupuju se delovi

od razliitih dobavljaa, stvaraju se zalihe proizvoda kojima se
upravlja nema dodatne vrednosti
4. Maloprodaja posrednik izmedju velikoprodaje i kupca
moe da ima dodatne vrednosti npr. seenje mesa. U sluaju
maloprodaje, posrednik je vlasnik proizvoda.
5. Agencije - zastupaju nekog proizvodjaa ili pojedinca (npr.
nekog talenta) ali nemaju vlasnitvo nad njima nema dodatne
vrednosti
6. Provajderi usloga (advokati, knjigovodje) nema dodatne
vrednosti
7. Konsignaciona prodaja (posrednici u prodaji umetnikih dela)
imaju odgovornost ali ne i vlasnito
8. Brokeri veza izmedju onog ko pozajmljuje ili prodaje i onog
ko kupuje. Brokeri nisu vlasnici tih proizvoda ve zaradu
ostvaruju samo naplatom provizije za svaku izvrenu
transakciju.
Modeli poslovanja na Internetu

1. Brokerski model: Oni dovode u vezu kupce i prodavce i olakavaju

transakcije izmedju njih. Njihova se zarada sastoji od naplate takse
za svaku transakciju. Brokerski model ukuljuuje sledee
sluajeve:

Razmenu dobara na tritu: Broker obezbedjuje sve usluga

poevi od ispitivanja trita do ugovaranja i ispunjavanja
ugovora za neku granu industrije
Vrenje trgovine-prodaje: Kupac specificira narudbine za
kupovinom ili prodajom nekog proizvoda ili usluge
ukljuujui cenu, isporuku itd. Broker optereuje kupca i/ili
prodavca taksom za svaku izvrenu transakciju.
(Respon.com)
Vodjenje aukcije za prodavce. Broker opteruje prodavca
taksom ija visina zavisi od vrednosti transakcije.Aukcija
varira zavisno od pravila ponude i potranje.
(eBuy.com)
Distributerstvo to je katalog kojim je obuhvaen veliki
broj proizvodjaa. Brokeri olakavaju poslovnu transakciju
izmedju ovlaenog distributera i njegovih partnera.
Questlink.com
Agenti za pretraivanje (Search Agent) softverski agenti
ili roboti koji se koriste za pronalaenje dobara ili usluga na
osnovu cene ili drugih karakteristika koje specificira kupac.
(MySimon.com, DealTime.com)
2. Reklamni model: Web reklamni model je proirenje tradicionalnog
modela emitovanja reklama preko medija. Reklamiranje se u ovom
sluaju vri preko web site-a koji prua neki sadraj (esto, ali ne
obavezno, besplatno) i usluge (kao to je e-mail, chat, forum) zajedno
sa reklamnim porukama u obliku banera.Reklamni modeli se najee
javljaju kao portali.
Portal je taka ulaska na Web, najee pretraiva (Search engine)
koji ukljuuje razliite sadraje ili servise.
Yahoo.com, Google.com
3. Trgovaki model: obuhvata veletrgovine i maloprodaju dobara i
usluga. Prodaja moe vriti na bazi cenovnika ili aukcijom. Javlja
se u sledeim oblicima:
Virtuelna trgovina ili maloprodaja je prodaja koja se vri preko web-a
(Amazon.com)
Kataloka trgovina naruivanje se vri preko mail-a a na osnovu web
baziranog kataloga
BitVendor trgovina koja se striktno odnosi na digitalne proizvode i
usluge tako da se i prodaja i distribucija vre preko web-a.
4. Proizvodjaki (direktan) model: To je web preko kojeg
proizvodjai (kompanije koje kreiraju proizvode ili usluge)
direktno istrauju kupce. Web sadri razliite korisnike servise
koji slue za bolje razumevanje potreba kupaca.
(Dell computer, Apple Computer)

Relacije izmedju uesnika u elektronskom poslovanju

ElektronskoPoslovanje.ppt slide 30-39
B2B: Mada je litertura najvie skoncentrisana na B2C poslovanje, gledno kroz vrednost
transakcija, najvanije su B2B transakcije.
Supply chain (lanac snabdevanja ili lanac isporuke) je niz aktivnosti koje se deavaju u
postupku isporuke odnosno nabavke (snabdevanja) robe ili usluga koje se razmenjuju
izmedju dve firme.
Primer: lanac ispruke u sluaju ispruke flairane vode:
maloprodaja
transport
isporuilac
dobavlja vode, flaa, etiketa
dobavlja papira, mastila
dobavlja drveta
Sloenost lanca isporuke moe da varira od industrije do industrije i od firme do firme.
U lancu ispuruke, firme mogu da se integriu vertikalno, horizontalno ili da koordiniraju
preko posrednika.
Vertikalna integracija: primer ispruke flairane vode ili masovne proizvodnje automobila.
Svaki finalni proizvod je sastavljen od komponenata koji se nabavljaju od
specijalizovanih proizvodjaa i ugradjuju u njega. U ovom sluaju dobaljai se nalaze na
razliitim nivoima.
Horizontalna itegracija: Finalni proizvodi se kombinuju na razliite naine kako bi
zadovoljili zahteve kupaca. Na primer: raunar se sastoji od procesora, monitora,
tastature, operativnog sistema, aplikativnog s/w, modema i td. Konfiguraciju raunara
sastavlja sam kupac u trenutku kupovine zavisno od cene koju hoce da plati ili od
performansi koje hoce njime da postigne. Ili: Aranman za odlazak na letovanje se
sastoji od avijonske karte, rezervacije hotela, rentiranje automobila itd. Putnika agencija
moe da ima ulogu konsolidatora koji kombijuje razliite komponente u kombinaciju
koja najvie odgovara kupcu. U ovom sluaju svi dobavljai se nalaze na istom nivou.
Koordinacija preko posrednika: To je novi tip maloprodaje putem Interneta: npr. prodavci
automobila autoweb.com i Auto-By-Tel su udrueni sa stoninama dilera automobila u
USA. Narudbine kupaca sa njihovog Web site-a se prosledjuju dilerima koji vre
prodaju.
Elektronska trggovina str 66-98, kurs deo 4 i 5
:

Plaanje na Internetu
Kriptografija

PRIJAVA

Elektronsko poslovanje.,:

Elektronsko poslovanje je korienje raunara i telekomunikacija kao podrka za

izvrenje raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili vie strana.
Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:
Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina ukljuuje
transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko poslovanje:
marketiranje proizvoda, isporuku, traenje proizvoda radi kupovine itd.
Elektronsko bankarstvo (E-banking)
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)
Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.
Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta
Vezujui pojam elektronskog poslovanja za pojavu i komercijalnu upotrebu Interneta
evidentno je da se radi o relativno novijoj pojavi u svetskoj privredi. Kao nova pojava
elektronsko poslovanje je teorijsko nedovoljno obraeno. Cilj ovog rada je:
- analiza kljunih oblasti elektronskog poslvanja u svetu;
- eksplikacija najnovijih trendova u projektovanju informacionih sistema ... kao
podrke eksplozivnom razvoju elektronskog poslovanja i
- prouavanje uzronoposledine veze izmeu razvoja elektronskog poslovanja i
procesa ekonomske globalizaacije.
Struktura rada
Cilj i metod istraivanja
I
Pojam elektronskog poslovanja
Tehnologije elektronskog poslovanja
II KLJUNE OBLASTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Elektronska trgovina (E-commerce)
Elektronsko bankarstvo (E-banking)
Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)
Elektronsko obrazovanje (E-learning)
III INFORMACIONI SISTEMI ....
ELEKTRONSKO POSLOVANJE KAO FAKTOR EKONOMSKE GLOBALIZACIJE
Globalizacija nova ekonomska stvarnost
Transnacionalne korporacije institucionalni nosioci ekonomske globalizacije

Konsultovana literatura
Tapskot, Don, The Dugutal Economz, McGrow-Hill, New York, 1995.
Gidens Entoni, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998.
Bjeli Predrag, Elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.
Kotlica Slobodan, Informaciono tehnoloka paradigmea i ekonomski razvoj, Institu
ekonomskih nauka, Beograd, 1996.
Stiglitz, Joseph, Globalizationind its Discontents,W.W. Norton and Company, New
York, 2002.
Pokrajac Slobodan, Tehnologija, tranzicija i globalizacija, Savez naunih stvarfalaca
Srbije, Beograd, 2000.
Cvetanovi Slobodan, Tehnooloke promene i ekonomska efikasnost,Ekonomski
fakultet, Ni, 1997.