RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA
KNJIGA S

Recenzenti sabranih delo

MILKAM
MILORAD RADOVANOVI

Za izdavaa

ARKO IGOJA

Likovni urednik

IVAN MESNER

Izdava

Ranko Bugarski

LINGVISTIKA
u
PRIME Nl

Be ogra d

Recenzent

DUAN JOVI

Uvodna napomena

Ovo je drugo, dopunjeno izdanje knjige prvi put objavljene

1986.

godine u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva u

Beogradu (biblio'teka Tumaenje knjievnosti, knj.

su potpuno nova

(7.

17)

4).

Dva poglavlja

a jedno je bitno proireno

mesta su, u uglastim zagradama i pod oznakom "P. S.

(9). Na dva
1996", unete

ire beleke u cilju tematsko-bibliografskog auriranja teksta, a ne

koliko slinih intervencija manjeg obima izvreno je u samom tekstu
prvog izdanja. Ovo je uraeno tamo gde je izgledalo najpotrebnije;
sistematske inovacije ove vrste zahtevale bi preradu cele knjige, to
u ovoj prilici nije bilo mogue. Uneto je i neto manjih ispravki,
uglavnom tehnikog karaktera. Dodati materijal uveao je broj refe

renci, pa je spisak literature na kraju knjige proiren sa petnaest

novih naslova, a inovacije su unete i u oba registra. Bibliografska

beleka sa podacima o poreklu pojedinih priloga na odgovarajui
nain je proirena i osavremenjena.
Kako je reeno u predgovoru prvom izdanju, ova knjiga je
sintetiki odraz autorovog angaovanja u definisanju i organizo
vanju primenjene lingvistike u doskoranjoj Jugoslaviji i njenom
uklapanju u aktuelne svetske tokove. Proirenja u ovom izdanju
ostaju unutar tog perioda od blizu deceniju i po

(1975-1988).

Neki

autorovi kasniji radovi sline tematike predvieni su za pretam

pavanje u jednom od narednih tomova ove edicije.

R. B.

Beograd, februara 1996.

5

Predgovor prvom izdanju

Predmet razmatranja u ovoj knjizi jeste iroka i heterogena, a

nauno i drutveno izrazito aktuelna, oblast primenjene lingvistike.
U njenih petnaest poglavlja, tematski grupisanih u etiri dela, obrauje
se niz teorij skih i praktinih pitanj a u vezi sa onim segmentima ovog
kompleksa kojima se autor posebno bavio, a koji su mogli da se uklo
pe u knjigu ovog obima i namene. Razume se da pod ovim okolno
stima sva podruja primenjene lingvistike nisu mogla biti ravnopravno
zastupljena; ali i ona kojima nisu posveeni posebni odeljci bar su
registrovana u optem pregledu koji ini prvi i najobimniji deo knjige.
U tom bloku, posle uvodnog teksta koji sadri orijentaciono klasifi
kaciju disciplina nauke o jeziku, ispituje se, sa teorijskog i pragma
tikog stanovita, sam pojam primenjene lingvistike; zakljuak da bi
ovoj oblasti pre odgovarao naziv lingvistike u primeni odraava se i
u naslovu knj ige. Preostala tri dela posveena su problematici iz do
mena terminologije, prevoenja i nastave jezika - pri emu su u nekim
sluajevima, zbog same prirode i spitivane materije, izvrene podele
samo uslovne.
Knj iga je izrasla iz autorove istraivake, predavake i organi
zacione delatnosti na polju primenjene lingvistike tokom poslednje
decenije. U tom razdoblju njegovo nauno i pedagoko interesovanje
za probleme iz ovog kruga bilo je podstaknuto i funkcijama koje je
obavljao u jugoslovenskim i meunarodnim udruenjima za prime
njenu lingvi stiku . Kako se ovaj period podudara sa osnivanjem i po
tonjim razgranatim aktivnostima S aveza drutava za primenjenu ling
vistiku Jugoslavije, u ovoj knjizi - a naroito u njenom prvom te7

RANKO BUGARSKI

matskom bloku - bie vidljivo nastojanje da se pojam primenjene

lingvi stike razradi u opteteorij skom smislu, ali i postavi na osnove
koj e e u najveoj meri odgovarati potrebama i mogunostima nae
zemlje u ovom domenu . Knjiga se tako uklapa u ira nastojanj a oko
n aunog fundiranja, institucionalnog organizovanja i drutvenog afir
misanj a primenjene lingvistike u Jugoslavij i .
Gotovo sva poglavlja vode poreklo o d referata podnetih n a do
ma i m i inostranim naunim i strunim skupovima, ukljuujui tri
poslednj a svetska kongresa za primenjenu lingvistiku, tri dosad odr
ana j ugoslovenska kongresa u ovoj disciplini, kao i vie simpozij uma
specifinijeg karaktera; neka poglavlja delimino potiu i iz preda
vanj a odranih u strunim drutvima. Naj vei broj ovih aktivnosti pa
da u poslednjih pet-est godina. Skoro svi ovako nastali prilozi u
nekom su obliku ranije obj avljeni na srpskohrvatskom ili engleskom
jeziku , mahom u kongresnim publikacijama ili u strunoj periodici ;
podaci o ovome dati su u zasebnoj bibliografskoj beleci pri kraju
knj ige . Autor se nada da e oni, osveeni i okupljeni u koricama
j edne knjige, moi jo bolje da ispunj avaj u ulogu koja im je delimino
ve pripala u definisanj u i aktuelizovanju oblasti kao to su prime
njena lingvistika, teorija prevoenja ili terminoloka istraivanja, za
koje kod nas poslednjih godina s razlogom raste interesovanje - kao,
uostalom, i drugde u svetu.
Za ovu priliku svi ranije objavljeni prilozi su prilagoeni i bib
liografski aurirani, te jeziki , sti lski , terminoloki i tehniki ujed
naeni; neki su i sadrinski bi tno proireni, a neki , opet, kombinovani
tako da daju novu celinu. Kod srodne problematike po pravilu su
uklanj ana nepotrebna ponavlj anja, ali je u redim sluajevima integritet
svakog poglavlja onemoguio da se ona sasvim izbegnu. Neki delovi
teksta ovde se prvi put objavljuju, bilo uopte ili pak na srpskohrvat
skom jeziku . Iz ovog sledi da je knjiga, na ve uveliko postojeoj
bibliografskoj osnovi , iznova napisana kao celina; taj posao obavljen
je tokom poslednje godine.
Poreklo knjige iz vremenski ogranienih usmenih saoptenj a na
naunim i drugim javnim skupovi ma ipak je u neki m delovima moralo
8

LINGVISTIKA U PRIMENI

ostaviti traga u obimu i nainu izlaganj a, pa neka naznaena pitanja

nisu mogla da budu dublje zahvaena i sistematski prosleena, to
znai da je u takvim sluajevima ekstenzivni pristup nuno prevagnuo
nad intenzivnim. Meutim, tekst je time verovatno dobio na itljivosti ,
a obimna literatura na koju se upuuje u belekama, i koj a je obje
dinjena u neuobiajeno dugaak ali ipak u sutini selektivan spisak
od blizu 240 naslova na kraju knjige, svakako e itaocima zainte
resovanim za pojedine oblasti olakati dalje traganje po putanjama
koje su u tekstu obeleene. Ovako komponovan spisak odabrane li
terature na nekoliko jezika ima neka obeleja poetne tematske bib
liografije, a time, moda, i odreenu meru samostalne vrednosti . Re
gistri imena i pojmova upotpunjuju nauni aparat knjige, omoguujui
da se ona koristi i kao prirunik.
Autor se nada da bi publikacija ovakvog sadraja, i pristupa
koji teorij sku podlogu kombinuje sa pitanjima jezike prakse, mogla
da bude interesantna ne samo lingvistima, terminolozima, prevodio
cima, nastavnicima maternjeg jezika i stranih jezika te drugima pro
fesionalno upuenim na jeziku problematiku, nego i studentima je
ziki h grupa, kao i iroj publici koj a eli da se obavesti o interdi sci
plinarnim istraivaki m zahvati ma u neke aktuelne problemske kom
plekse u vezi sa upotrebom jezika u drutvu.
B eograd, marta 1986.

R. B .

Opti deo

l. Lingvistika 1 njene discipline

l.

Uvod. Pitanje moguih podela unutar celokupnog podruja

nauke o jeziku, koje je sa istorij skim izrastanjem pojedinih lingvis

tikih disciplina povremeno dolazilo na dnevni red, danas se postavlja
u jo aktuelnijem obliku nego ranije - naroito zahvaljujui savre
menim multidisciplinarnim kretanjima i razvoju, pored fundamental
nih, i primenjenih oblasti naunog istraivanja. U ovom tekstu, iji
pristup nee biti problemski nego isto taksonomski, razmotriemo
to pitanje na jedan uproen uvodni nain, kreui se naj veim delom
u okvirima ire prihvaenih i manje-vie oiglednih podela, s mo
guim izuzetkom poneke sporne definicije ili kakvog diskutabilnog
razgranienj a. No nije lako dati ni klasifikaciju sa ovako ogranienim
pretenzij ama, jer se tu prepliu razliiti kriterijumi podele (prema
predmetu, pristupu, metodama ili ciljevima), a i terminologija je esto
neujednaen,il. naroito u interdisciplinarnim domenima koji se i inae
opiru jednostranom razvrstavanju . Stoga se krajnje saeta odreenja
koj a slede nude samo uslovno i provizomo, u nadi da i takva mogu
da budu od neke koristi .

2. Lingvistika i filologija. Najkrae i najobuhvatnije odreena

kao nauka o jeziku, lingvistika prouava prirodu i razvoj. jezika kao
opteljudskog obeleja, naroito njegovu strukturu i njegove funkcije,
uz opisivanje i klasifikovanje svih jezika sveta kao razliitih poj avnih
oblika ovekove moi govora. U tu svrhu ona nastoji da izgradi skup
teorij skih principa, deskriptivni h kategorija i analitikih postupaka uz
iju je pomo u principu mogue definisati ljudski jezik kao pojaNu,
opisati slinosti i razlike meu jezicima i objasniti prostorne, vre13

RANKO BUGARSKI

menske i drutvene varijacije u njihovoj upotrebi u jezikim zajed

1
nicama.
Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filologije,
sa kojom se metodoloki ponegde proima. U irem i starijem smislu,
filologijom se naziva istorijski usmereno prouavanje jezika, usmene
i pis ane knjievnosti i duhovne kulture pojedinih naroda. U uem i
novijem smislu, filologij a je studij vrednih starijih pisanih tekstova
u kulturnoistorijske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvi
stike. Upuena na odabrane pojedinane kulture, filologij a nema onog
opteg dela koji ini sredinju oblast lingvistike u znaenju opte nau
ke o jeziku, u principu zainteresovane z sve jezike sveta - stare i

savremene, pisane i nepisane; a u primeni na pojedine jezike ili grupe

jezika, filologija je u prvom znaenju ira a u drugom ua od ling
vistike . Uz to su ovi jezici za fi lologiju samo sredstvo za rasvetljavanje
istorij skih i kulturnih, dakle vanjezikih podataka, dok za lingvi stiku
mogu da predstavljaju samostalan i dovoljan predmet naunog istra
ivanj a. Najzad, ove dve nauke slue se deli mino drukijim meto
dama i oslanj aju se na druge susedne discipline. Otuda ih je naj bolje
sagledati kao zasebne iako srodne iroke oblasti, koje se mestimino
prepliu ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo se danas
mahom prihvata u obe struke, mada raste svest o injenici da je za
neke vrste lingvistikih istraivanj a filoloka potka neophodna, kao
to su i lingvistiki principi nezaobi lazni u savremeno orijentisanim
filolokim izuavanjima. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod
uticajem tradicije povremeno jo uvek govori o filologiji i tamo gde
se radi o lingvistikoj materiji - najvie stoga to je filologija, i kao
oblast a pogotovo kao termin, starij a od lingvi stike.
U nekim kulturama, naroito istonim, razlika izmeu lingvi
stike i filologije tradicionalno je mnogo manje j asna nego danas u
Evropi ; a i ovde je donekle poseban poloaj klasine filologije, gde
1
U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4. poglavlju
ove k nj ige, prilikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjene lingvistike u odnosu
prema l i ngvistici u celini; upor. mesto na koje upuuje beleka 34 tamo.

14

LINGVISTIKA U PRIMENI

se isto lingvistika prouavanja, izdvojena iz filoloke matrice, ree

obavljaju. Osim toga, u akademskim kontekstima i dalje se posvuda
govori o nacionalnim i regionalnim filologij ama, definisanim jezikim
i kulturnim podrujima na koj a se odnose (npr. rusistika, jugoslavi
stika, slavistika, anglistika, germanistika, albanologij a, hungarologija,
balkanologija, arabistika, sinologija, orijentalistika itd.), pri emu ve
i sami nazivi ukazuju na znaajne razlike u obuhvatu. Isti termini
mogu se upotrebljavati i u uem smislu, ogranienom na lingvistike
segmente datih disciplina, tako da npr. anglistika (uz mogui atribut
lingvistika) oznaava istraivanje samog engleskog jezika, a ne i i sto
rije, knjievnosti i kulture naroda koji nj ime govore: S ve ovo upuuje
na i zvesnu istorijski i praktino uslovljenu relativnost razlikovanja
lingvistike i filologije u nekim razdobljima i konteksti ma; meutim,
ve opisana naelna razlika izmeu njih izgleda dovoljno jasna.
3. Podele lingvistike. Razueno podruje lingvistike moe se
deliti prema raznim merilima. S aetom prikazu uobiajenih podela
moemo pristupiti ukazivanjem na tri dimenzije diferenciranja jezike
materije. Prvo, valj a razlikovati mikrolingvistiku orijentaciju, ogra
nienu na same jezike podatke u uem smislu, tj . na pitanja strukture
jezikih sistema, od makrolingvistikog usmerenj a, koje ukljuuje i
komunikacijske, socioloke, psiholoke i druge vanjezike korelate
jezike strukture. Drugo, jezike injenice mogu se posmatrati sin
hronijski, tj . u jednom vremenskom preseku, ili pak dijahronijski, tj .
u vremenskom toku ; u prvom sluaju dobija se slika strukture ispi
tivanih sistema, u drugom prikaz njihovih promena kroz vreme. I
tree, jezikoj problematici moe se prilaziti teorijski, sa ciljem iz
graivanj a teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraiva
njima, u svrhu korienj a lingvistikih saznanja izvan domena same
nauke o jeziku . Ove razlike, esto samo uslovne, stoje u odreenim
meusobnim odnosima, a uz to se provlae kroz razliite podele lin
gvistike koje emo navesti u daljem izlaganju.
Po obuhvatu, najira lingvistika disciplina jeste opta lingvi
stika, koj a istrauje temeljna obeleja ljudskog jezika u celini i koja
je programski i terminoloki neretko sinonimna sa naukom o jeziku.
15

RANKO BUGARSKI

U njen delokrug spadaju pitanj a definicij e prirodnog jezika, tj . onih

kriterij alnih obelej a koj a ga konstituiu kao svojevrstan fenomen,
odelit kako od sistema ivotinj ske komunikacije tako i od drugih sim
bolikih sistema kojima se slui ovek; zatim pitanja odnosa jezika
prema stvarnosti i prema miljenju, njegove uloge u ivotu oveka
kao bioloke vrste, kao pripadnika drutvenih zajednica i kao poje
dinca, te pitanja filogenetskog i ontogenetskog jezikog razvoj a, gub
ljenj a jezike sposobnosti usled bolesti i druga - pri emu pojedini
od ovih aspekata jezika daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih
oblasti koje e kasnije biti pomenute. Vano mesto u optelingvi sti
kim i straivanjima pripada jezikim univerzalijama- zajednikim, ia
ko razliito ispoljenim, svoj stvima svih jezika. Ova opta obelej a
otkrivaju s e i formuliu uz metodoloku pomo lingvistike tipologije,
koj a prouavanjem struktura jezi kog sadraja i izraza uspostav lj a va
rijabi lne tipoloke konfiguracije na podlozi onoga to se pokae kao
konstantno. Teorijskim aspektima optelingvistike problematike, a
posebno modeliranjem j ezika, bavi se lingvistika teorija - sistem
principa i postulata koji tei da opie i objasni optu formu jezika
kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu, lingvistika teorij a ima
bitnih dodirnih taaka sa filozofijom jezika, koja uporedljiv red pitanj a
o sutini jezika postavlj a iz prevashodno filozofskog ugla, p a s e otuda
nekada smatra granom fi lozofije pre nego lingvistike; u jednoj jo
dalekoj idealnoj projekciji , dananja iva saradnj a lingvistike i filo
zofije mogla bi da urodi jednom lingvi stikom teorijom koja bi ujedno
bila i fi lozofija jezika.
Posebnim jezicima, uzetim pojedinano ili u grupama, bave se:
deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa stanovita sinhronij ske
strukture ; istorijska ili dijahronijska lingvistika, iz perspektive dij a
hronij skog razvoj a; i uporedna ili komparativna lingvistika, u cilj u
poreenj a i klasifikovanj a jezika i jezikih grupa, bilo genetskog, ti
polokog ili arealnog. Za kombinovani pristup komparativnim
prouavanjima kroz istorij sku evolucij u odomaen je termin istorij
sko-uporedna lingvistika. Uporedno ispitivanje slinosti i razlika u
strukturi dvaju ili vie jezika danas se naziva kontrastivnom lingvi16

LINGVISTIKA U PRIMENI

stikom. Za istraivanje jezika u kontaktu, sa pratei m poj avama vieje

zinosti, pozajmljivanj a, interferencije i jezikih meavina, ponegde
je u upotrebi nov termin kontaktna lingvistika. Opi sivanjem i upo
reivanjem dijalekata bavi se dijalektologija, tradicionalno ograniena
na regionalne razlike ali odskora nadograena sistematskim proua
vanjem drutveno uslovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili ur
bane dij alektologije. Teritorij alna distribucija dijalekatskih crta, pove
zana sa dijalekatski m raslojavanjem jezikih sistema, predmet je ling
vistike geografije, dok se za srodna pitanja prostornog rasporeda di
j alekata ili jezika u pojedinim arealima i irom sveta upotrebljavaju
i nazivi arealna lingvistika i geolingvistika.
Jeziki sistemi, bilo da drutveno funkcioniu kao jezici ili kao
dijalekti , i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahronijski, opisuju se na
razliitim planovima strukture, pa se prema ovom kriterijumu izdvaja
sledei niz lingvistikih disciplina. Fonetika izuava mehanizme pro
izvoenja i primanj a govornih glasova i daje njihovu klasifikaciju pre
ma fizioloki m i akustikim parametrima, bez obzira na njihovo funk
cionisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugo ini
predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizike ravni fonetike u
funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedinica glasovne struk
ture . Morfologija se bavi sastavom rei i njihovih oblika, te njihovim
graenjem od morfema kao najmanjih znaenjskih jedinica jezike
forme. (Za prouavanje fonolokog sastava morfema, naroito s ob
zirom na alternacije u govornom lancu, nekada se uspostavlja zaseban
meunivo morfofonologije). Kombinovanje rei u konstrukcije, pre
svega sintagme i reenice, predmet je sintakse. Morfologij a i sintaksa
zajedno ine gramatiku u uem smislu; u nekim pristupima gramatika
uz njih obuhvata i fonologiju, pa i semantiku. Dok se u gramatici
rei j avljaju u ulozi sintaksikih jedinica, svojstva rei kao jedinica
renika datog jezika, tj . leksema, prouavaju se pod zaglavljem lek
sikologije. Naj zad, znaenje rei i njihovih kombinacija ispituje se
mantika, na ijem se planu kao minimalne jedinice nekada postuliraju

sememe.
,.se,

Kroz ovaj spektar disciplina tei se razumevanju naina na koji

kombinovanjem funkcionalnih jedinica na razliitim planovima je17

RANKO BUGARSKI

zikog ustrojstva, u jeziku kao hijerarhijski ureenoj i pravilima re

gulisanoj strukturi ostvaruje veza izmeu zvuka i znaenj a. Unekoliko
po strani od ovog spektra, ali u uskoj vezi s pojedinim njegovim
segmentima, rasporeene su i neke druge lingvistike discipline, sta
rije i novije. Delovima leksikologije u irem smislu mogu se smatrati
etimologija, nauka o istorijskom razvitku pojedinih rei i grupa srod
nih rei u jednom jeziku ili vie jezika, poev od njihovog korena i
n aj ranijim posvedoenim ili rekonstruisanim oblicima, i onomastika,
nauka o vlastiti m imenima (geografskih lokacija, naseljenih mesta,
reka, planina, ljudi itd.). Dok se sintaksa doskora mahom ograniavala
na pitanj a sastava reenice, u poslednje vreme se pod firmom nove
discipline, tekstualne lingvistike, prouava i struktura jezikih i ko
munikacij skih celina iznad nivoa reenice, tj . veih tekstova; slina
i straivanj a, sa tei tem na strukturi govornih interakcija, nazivaju se
i analizom diskursa. A pod zaglavljem lingvistike pragmatike, takoe
nove i danas aktuelne oblasti, pogled na strukturu jezika dopunjuje
se prouavanjem njegove upotrebe u komunikaciji, sa posebni m ob
zirom na svrhe koje korisnici jezika postiu svojim iskazima u okviru
razliitih govornih inova.
Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Tako glo
togonija izuava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebno podruje op
telingvistikih i straivanja. Sa poj avom prvih pisama otvara se pro
stor i za gramatologiju nauku o vrstama pisama, nji hovom nastanku
i razvoj u . Ovu oblast treba razlikovati od grafemike ili grafologije,
koj a kao pandan fonologije u grafikom medijumu prouava lingvis
tiku strukturu razliitih sistema pisanja, tj . njihovu podeenost gla
sovnim sistemima pojedinih jezika.
-

Pomenute podele prema uem predmetu prouavanja presecaj u

s e s a podelama prema teorij sko-metodolokom pristupu pojedinih
lingvistikih kola, kao to su razne verzije strukturalne, funkcionalne
ili generativne lingvistike, pa se tako npr. govori o strukturalnoj na
suprot generativnoj fonologiji, gramatici ili dijalektologiji .

4. Lingvistika i druge discipline. U svom sredinjem delu, usred

sreenom na ispitivanje strukture jezika, tj . u domenu gramatike u
18

LINGVISTIKA U PRIMENI

irem smislu, lingvistika je u osnovi autonomna nauka, i ona je u

modernom periodu upravo ovde i postigla najvee teorij ske i meto
doloke domete. Zbog toga je doskora pretezala sklonost, ponegde
jo uvek izrazita, da se u mikrolingvistici trai sutina svekolike nauke
o jeziku. U naj novije vreme, meutim, u iu naunog interesovanja
sve vie ulazi makrolingvi stika problematika, koja trai interdisci
plinarni pristup. Ovo vai i za neke od ve pomenutih grana lingvi
stike, ali neke od danas naj aktuelnijih tek sada emo da navedemo,
prelazei sa ueg podruja jezike nauke na ire prostore u kojima
se ona sve ivlje preplie sa susednim naunim oblastima. Uopte
uzev, moe se rei da nasuprot svakom od vie lica jezika, obeleenih
nekim njegovim kardinalnim svoj stvom koje je kao takvo u principu
od interesa i za optu lingvistiku, nalazimo odgovarajue nauke, dok
se u meuprostorima ubrzano razvij aju interdisciplinarne oblasti ling
vistikih i straivanja.
D rutveni kontekst jezika prirodno je nametnuo saradnju sa so
ciologijom, socij alnom psihologijom, socij alnom antropologijom i
srodnim naukama, koja je urodila nekolikim disciplinama. U delo
krugu sociolingvistike, kao grane nauke o jeziku sa tendencijom
prerastanj a u optu kritiku metodologiju savremene lingvistike, su
drutveno uslovljene jezike pojave (npr. varijacije u jezikoj strukturi
koje prate drutveno raslojavanje jezika). Ona se samo uslovno moe
razgraniiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane nauke o
drus
koja se bavi jeziki ispoljenim drutvenim poj avama (npr.
jezikim p azateljima irih drutvenih procesa). Krae reeno,
soci o lingvistika rouava jezik u odnosu prema drutvu, a sociologij a
jezika - drutvo
odnosu prema jeziku . Ovim oblastima bliska j e
etnolingvistika, po s eena odnosu izmeu pojedinih jezika i u njima
izraenih kultura; na oito kada su u pitanju nepi sani jezici primitivnih
zajednica, ali opet b z j asnih granica, u upotrebi je i termin antro

poloka lingvistika.
u jezika sistematski istrauje psiholingvistika
kao savremena verz ja ranije psihologije jezika, dakle kao podruje
saradnje lingvistike i psihologije u osvetljavanju meusobnih uslov19

RANKO BUGARSKI

lj enosti jezikih i psihikih struktura i procesa. Dodirnu oblast

predstavlja neurolingvistika, gde se uz pomo neurologije i neuro
psihologije ispituje neuroloka osnova jezika, tj . posebno odnos iz
meu jezika i ljudskog mozga kao njegovog sedita.
Znakovni karakter jezika upuuj e na optu nauku o znacima semiotiku ili semiologij u , a prenoenje informacija tokom znakovne
komunikacije zadire u teoriju komunikacij a sa teorijom informacija
i u kibemetiku . Na ovom razmeu izrasle su, pod zajednikim ime
nom matematike lingvistike, nekvantitativna ili algebarska ling
vistika, u okviru koje se jezika struktura modelira uz pomo poj
movnog aparata matematike i simbolike logike, i kvantitativna ili
statistika lingvistika, ije se metode koriste u ispitivanju statistike
strukture tekstova i u obradi velikih korpusa jezikih podataka. Tamo
gde se ovakve operacije obavljaju uz pomo maina, govori se o
raunarskoj lingvistici. Prema tome, m atematika i naroito raunar
ska lingvistika, za razliku od drugih navedenih disciplina, u principu
nisu odreene predmetno nego metodoloki . Matematike metode da
n as se upotrebljavaju, u kombinacij i sa analitikom aparaturom tra
dicionalne i modeme gramatike, stili stike i retorike, u prouavanj u
informacione i stilske strukture razliitih tekstova, posebno knjiev
nih, a pod zaglavljem lingvistike stilistike.
Neke od upravo pomenutih oblasti, uz vei broj drugih, i spo
lj avaj u i izrazito primenjene aspekte, pa se esto svrstavaju meu gra
ne primenjene lingvistike, kao iroke i heterogene oblasti koj a obuh
vata raznovrsne praktine probleme to proi stiu iz upotrebe jezika
u drutvu. Ovde spadaj u i problemi jezike standardizacije, gde se
neutralnom opisu deskriptivne lingvistike suprotstavlj a vrednosno
obojeni pristup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezika
i negovanju jezike kulture; sa ovim su u vezi i druga pitanj a jezi kog
planiranja i jezike poli tike, naroito u viejezinim zajednicama. Na
stava stranih jezika takoe je vana oblast primene lingvistikih zna
nja, a teorij ska podloga nastave jezika u celini danas ee ide pod
imenom glotodidaktike. Lingvistiki poj movi i postupci u velikoj meri
se koriste pri sastavljanju renika, to spada u leksikografiju, u pro
uavanju i normiranju terminologije i strunih jezika, u ispitivanju
20

LINGVISTIKA U PRIMENI

funkcionisanja sredstava masovnog informisanj a, zatim u leenju po

remeaj a govora i sluha i u mnogi m drugim oblastima ivota. Izrazito
interdisciplinarnog karaktera, ali na lingvistikim osnovama, jeste teo
rija prevoenja, koja tei izgraivanju opteg teorijskog okvira za is
traivanje razliitih aspekata ljudskog i mainskog prevoenj a. A po
kuajima prevazilaenja jezikih razlika putem konstruisanja pomo
nih meunarodnih jezika, od planskih jezika tipa esperanta do mate
matikih i logikih jezika-posrednika, povremeno se daje naziv

interlingvistika.
5. Zakljuak. Razliite jezike i kulturne sredine, raznovrsne
tradicije i teorije, udruene sa dinamizmom s avremenih interdiscipli
narnih istraivanja jezika, uveliko relativizuj u svaki pokuaj
razvrstavanj a lingvistikih disciplina, ali se od neega ipak mora poi .
Na letimini pogled, iz koga su nuno izostale brojne detaljnije po
dele unutar pomenutih disciplina i mnoge terminoloke alternative,
teio je, koliko je to bilo mogue, jednom objektivnom i teorijski
neutralnom prikazu, polazei od onoga to se moe uzeti kao ire
prihvaeno. Tamo gde ima veih tekoa oko definicije ili razgranie
nja pojedinih oblasti, to se nastoj alo nagovestiti odgovarajuim for
mulacij ama. S amo u onim retkim sluajevima kada u nekom bitnom
pt u nema praktino nikakve strune saglasnosti jer prava debata
tek p dstoji, kao to je priroda odnosa izmeu lingvistike teorije i
filozofij ezika, iznete ocene u veoj meri izraavaju preliminarno
lino vie e autora ovog uvodnog teksta. S meten u kontekst ove
knjige, sam t tekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situira
nje primenjen lingvistike u celini i njenih pojedinih delova na iro
kom podruju n uke o jeziku, to treba da olaka praenje specifini
2
jih razmatranja poglavljima koj a slede.

Naem " aocu sada su lako dostupna brojna domaa i prevedena dela sa
2
podruja lingvisti , u kojima se mogu potraiti dalja obavetenja. Ovom prilikom
moemo da uputi o na tri knjige koje se korisno dopunjuju: kiljan (1980) kao iri
pregled lingvisti "h disciplina, kola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima;
Ivi (1975) kao regled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca;
i Bugarski (19 ) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko fundamentalnih pro
jeziku - sve sa daljom literaturom.
blema nauke

21

2. Pojam 1 znaaj primenjene lingvistike

Delatnosti koje se odvij aj u pod imenom primenjene lingvistike

danas su u punom procvatu , i nj ihov opti struni i drutveni znaaj
nij e ni u kojem smislu sporan . Moe se, meutim, postaviti pitanje
identiteta same ovako nazvane oblasti , naroito s obzirom na ling
vistiku. Da li je ovo jedna interdisciplinarna aktivnost sa zadatkom
reavanja praktinih jezikih problema, posebna grana nauke o jeziku,
ili moda u sutini nita drugo do sama lingvistika? tavie, da li iz
nain a na koji se ova oblast poima uopte proistiu neke ozbilj nije
praktine posledice? Malo kad obuhvatnije pretresana, ovakva pitanj a
jo uvek nisu dobila opteprihvaene odgovore.
jeste da skrene panju strune j avnosti na njihovu vanost i da izloz1
autorovo lino vienje ove problematike.

Pojam primenjene lingvistike nudi se kritikom razmatranju u

dva povezana ali relativno nezavisna smisla - pragmatikom i teo
rij skom. Pragmatiki smisao je spoljni, tj . vanlingvistiki i u osnovi
drutveni, i odnosi se na sve ono to je empirijski nasleeno kao
primenjena lingvistika, to je kao takvo drutveno prihvaeno i to
se danas praktikuje pod ti m i menom. Teorij ski smisao je unutranj i ,
tj . lingvistiki i time nauni , i tie s e prirode i statusa primenjene
lingvistike kao naune discipline . U ovom izlaganju najpre e biti
ukratko razmotren pragmatiki a zatim teorij ski aspekt pri menjene
lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u meusobnu vezu u jednom
pokuaju sinteze - pri emu emo stalno i mati na umu veliki drutveni
zna aj ove oblasti .
Do primenjenih istraivanj a na razliitim podrujima po pravilu
dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoj a same osnovne nauke,
22

LINGVISTIKA U PRIMENI

koliko u sled potreba srodnih naunih oblasti i, jo vie, drutvenog

ivota u celini. U sluaj u lingvistike, rano je primeeno da je jezik
od tako kapitalne vanosti za ivot oveka i drutva da bi nauka o
njemu morala moi da prua saznanja i rezultate iroko upotrebljive
i izvan nje same. I pored razlone skepse u nekim sluajevima, pa i
povremenih razoarenj a, ovo uverenje se u celini pokazalo opravda
nim. A komunikacijski problemi savremenih drutava i celog ovean
stva takvi su da ve i sama predstava o jednoj primenjenoj lingvistici
poseduje odreenu privlanost i izaziva dosta interesovanja na razni m
stranama. Dobrim delom zahvalj uj ui ovoj injenici, u svetu danas
postoji razgranata aktivnost koja se iroko naziva primenjenom ling
vistikom. Nju su izazvale drutvene potrebe, pa se moe rei da je
sama geneza ove oblasti uveliko pragmatike prirode.
Kako se drutvene potrebe u raznim drutvima i vremenima
znaajno razlikuju, moglo bi se oekivati da e, kao rezultat izloene
situacije, pojam primenjene lingvistike na ovom planu da se razlikuje
od jedne sredine do druge - bar u stvarnom teitu ako ne u poten
cijalnom rasponu. Upravo takvo stanje i nalazimo. lako je sam termin
"
"primenjena lingvistika u iroj meunarodnoj upotrebi , pojam koji
mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorij skim i drutvenim
okolnostima: priroda praktinih problema u vezi s upotrebom jezika
koji su u odreenoj sredini najaktuelniji spontano definie u njoj preo
vlauj uu predstavu primenjene lingvistike za neki dati period. Tako
se danas u nekim zemlj ama time esto misli gotovo iskljuivo na
nastavu stranih jezika (npr. Velika Britanij a, doskora i SAD), u drugim
preteno na pitanja u vezi s bilingvizmom (npr. Kanada i neke junoa
merike zemlje), u treim na mainsko prevoenje i druge raunarske
operacije (npr. SSSR), u nekim opet na izradu sistema pisanja (mnoge
primitivnije zajednice), itd. U Jugoslaviji se nijedna od ovakvih po
jedinanih oblasti ne izdvaj a toliko od drugih da bi bilo unapred j asno
ta bi se - bar konvencionalno gledano - i malo smatrati primenjenom
lingvistikom u naim prilikama. Stoga je ovo jedna od sredina gde
se, zbog irokog raspona aktuelnih praktinih problema jezikog ka
raktera (viejezinost, standardizacija, nastava stranih jezika i drugo),
23

RANKO BUGARSKI

moe ve na isto pragmatikom planu legitimno postaviti pitanje

pojma primenjene lingvistike.
Na tom planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pitanje
u principu kumulativno proistie iz same prakse: primenjena ling
vistika je sva delatnost koj a se odvij a pod tim zaglavljem, bez obzira
n a razliite strune i drutvene profile uesnika u njoj . To je jedno
zajedniko problemski orijentisano nastojanje koje ukljuuje ne samo
razliite grane lingvisti ke (naroito sociolingvistiku i psiholingvistiku)
nego i sociologiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge
druge discipline. Koliko god ovek mogao da bude opravdano rezer
visan prema prilino nereprezentativnom i otuda neprikladnom
imenovanju ovog kompleksa, ovde nema mesta za individualnu de
finiciju i linu arbitrau : ako se neka aktivnost planira, organizuje,
i zvodi i finansira kao primenjena lingvistika, onda bi bilo neumesno
bilo ije privatno insistiranje da to zapravo nije primenjena lingvistika
nego neto drugo. U n aem konkretnom sluaju, statuti jugoslovenskih
drutava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne propisuju
ta jeste a ta nij e primenjena lingvistika, a bogate i raznovrsne or
ganizovane delatnosti njihovih lanova dovoljn
obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostranosti u tumaenju ovog poj ma.
Moe se tvrditi, bez imalo patriotske pristrasnosti , da je ovakav obuh
vat preporuljivij i od uskih odreenja koj a dominiraju u nekim drugim
sredinama. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na, recimo,
nastavu stranih jezika, to nee biti stoga to u toj zajednici nema i
drugih praktinih problema delimino jezike prirode, nego pre zato
to takvi problemi, a naroito mogui doprinos lingvistike nji hovom
preciznijem formulisanj u , nisu jo dovoljno uoeni. Otuda j e bolje
poeti sa jedne ire baze.
U svemu dosad reenom verovatno nema mnogo spornog, a
veliki drutveni zna aj primenjene lingvistike u njenom pragmatikom
aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljem razmatranju. Meutim ,
problem karaktera i domena primenjene lingvistike mora se, u j ednoj
drugoj ravni , reavati i teorij ski, dakle bez obzira na lokalne empi
rijs ke posebnosti i istorijske sluaj nosti . A na ovom planu nastaj u ne
24

LINGVISTIKA U PRIMENI

male tekoe, koje lako postaju predmet sporenja meu strunjacima.

/.a razliku od malopre razmotrenog plana, ovde dolazi u obzir mo
-:unost da pojedine lingvistike kole ili ak poj edinci ponude svoje
odreenje obuhvata i predmeta primenjene lingvistike kao naune dis
d pli ne - da kau, dakle, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji
nain, a koj a pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmiljajui
ovakvim pitanjima imae razumevanja za injenicu da se sami ling
visti nisu esto koristili pomenutom mogunou, da se oni do danas
uglavnom nisu odreeno izjasnili o tome ta je za njih primenjena
lingvistika, da li joj uopte pripada posebno mesto u akademskoj si
stematici, i ako pripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo rei da
su raanje i razvoj primenjene lingvistike proli gotovo nezapaeno
to se tie "iste" lingvistike. Stoga u samoj lingvistikoj profesiji
uglavnom nema ni naelne saglasnosti oko pitanj a identiteta i statusa
primenjene lingvistike, a neka iole samostalna ili celovita teorija ove
oblasti do danas ne postoj i .

Otuda se na naunim skupovima esto j avljaju nedoumice u

ovom pogledu. Tako jedan plenarni referat sa meunarodnog kongresa
lingvista u Bukuretu 1 967. godine poinje sledeom reenicom: ,)e
dan od glavnih problema primenjene lingvistike je pridevskog karak
tera, utoliko to ne postoji meunarodni konsenzus o znaenju ' prime
njenog"' (Roberts 1 969: 1 75), a uskoro potom govori se o odsustvu
zadovolj avajue definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se
u takvim uslovima oslonac potrai bar u radnim definicijama neke
vrste (Nickel 1 972: 12). Jedan prikaz publikacije sa kongresa prime
njene lingvistike u Kembridu 1 969. godine zavrava se konstatacijom
da je nemogue utvrditi ta je primenjena lingvistika (Hiillen
1974 : 360) . Jedan prikaziva sline publikacije sa sledeeg kongresa,
u Kopenhagenu 1972. godine, na samom poetku upozorava da smo
, moda dalje nego ikad od jedne sistematske strukture oblasti prime
. ene lingvistike" (Kiihlwein 1 976 :282). A jedan na uesnik zaklju
je svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, u tutgartu
975. godine, ocenom da tek treba saznati ta primenjena lingvistika
este a ta nije (Vilke 1 977:85). Na poslednjem dosad odranom konv

25

RANKO BUGARSKI

gresu u ovoj oblasti, u Briselu 1984. godine, odran je zaseban okrugli

sto o pitanjima identiteta primenjene lingvistike i njenog odnosa pre
ma lingvistici.
Lako bi se mogli navesti i drugi primeri ; dovoljno su karakte
ristini ve i sami naslovi publikacija kao to u Back (1970), Pap
(1972), Fraser (1974), Brown (1976) ili neki u zborniku Kaplana
(1980). ak i u statutima Meunarodnog udruenj a za primenjenu
lingvistiku (Association internationale de linguistique appliquee, skra
eno All..A ) i srodnih drutava, kao i u drugim relevantnim doku
mentima, pojam primenjene lingvistike obino se vie podrazumeva
nego to se definie. Premda je definisanje na ovom polju veoma
teak zadatak, valja svesrdno podrati sledeu uvodnu napomenu pri
reivaa jednog zbornika: "Treba se nadati da emo u budunosti ,
kako AlLA bude napredovala, dospeti do jedne sveobuhvatne a u isti
m ah precizne definicije termina ' primenj ena lingvistika"' (Nickel
1976, III : 5). Taj zadatak, dakako, jo uvek predstoj i .
O razlozima ovakvog stanja ovde n e moemo detaljnije govoriti ,
niti moemo ulaziti u sloeno opte pitanje odnosa izmegu._funda
mentalnih i primenjenih istraivanja, iji je ovo specifian sluaj . Mo
emo, ipak, pokuati da bar nagovestimo neke od tekoa koje prate
svaki pokuaj osmatranj a pojma primenj ene lingvistike lingvistikim
3
oim a i podvrgavanja toga pojma teorij skoj elaboraciji . Ovde se pre
svega mora ispitati odnos izmeu primenjene i "neprimenjene" ling
vistike, mogui predmet prve i identitet druge. Nekome se moe uini
ti da su ovakva razmilj anj a neizbeno post festum, jer primenjena
lingvi stika nije neto o emu se tek danas poinj e govoriti , nego oblast
koj a ve ima izvesnu istoriju a uz to i veoma razgranatu institucio
n alnu infrastrukturu (ime mislimo na katedre, udruenja, kongrese,
proj ekte, asopise i druge naine akademskog organizovanj a jedne
discipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesigurnost oko
3
Retki pokuaji teorij skog zasnivanja primenjene lingvistike mahom ne pre
laze granice skice; upor. naroito Gottwald ( 1977), Spillner (1977), Kaplan (1979) i
Kiihlwein (1980b). O statusu teorije u primenjenoj lingvistici bie jo rei u nastavku
ovog priloga, a ire i u IV poglavlju ove knjige.

26

LINGVISTIKA U PRIMENI

prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njen nesumnjiv institucionalni

4
i internacionalni status. Naime, ako pogledamo ta sve ulazi u pro
rame rada nacionalnih drutava za primenjenu lingvistiku ili AlLA-e,
koja su sve tematska podruj a zastupljena na kongresima i drugim
naunim i strunim skupovima, ta se predaje na odgovarajuim od
sccima ili istrauje u institutima, ili ta obj avljuju asopisi ovog us
merenj a - videemo sigurne znake izvesne krize identiteta. Ima tu
dosta difuznosti, nesistematinosti, kao i preklapanj a sa drugim di
sciplinama, naroito optom lingvistikom, sociolingvistikom i psiho
lingvistikom. Upadljivo odsustvo predmetnih razgranienja ovih obla
sti samo se delimino moe objasniti njihovom interdisciplinarnom
5
prirodom.
Razmilj ajui o moguem predmetu primenjene lingvistike, mo
emo jednostavno da nabrojimo - ne pretendujui na iscrpnost i bez
nekog naroitog redosleda - bar sledea podruja na kojima su re
zultati lingvistikih istraivanja nali svoj u primenu :
nastava stranih jezika, ukljuujui nastavne materijale i metodolo
giju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku, analizu greaka,
testiranje, programiranu nastavu itd.;
usvajanje prvog i drugog jezika;
nastava maternjeg jezika i uloga jezika u optem obrazovanju;
nastava jezika drutvene sredine u uslovima viejezinosti;
jezika politika i jeziko planiranje, ukljuujui standardizaciju
(stvaranje sistema pisanja i izgraivanje standardnih idioma), pi
smenost, jeziku kulturu, meunarodne jezike itd.;
struni jezici, terminologija i leksikografija;
prevoenje (ljudsko i mainsko);
teorija knjievnosti, knjievna kritika, retorika i stilistika;
4

Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike u svetu i u

erniji bie dati u sledeem poglavlju.

5
Uverljiva svedoanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tumaene prime
njene lingvistike pruaju, primera radi, programi poslednjih svetskih kongresa za
prim njenu lingvistiku i pozamani dosad izali tomovi nedavno pokrenutog temat
sko- ibliografskog prirunika Annual Review of Applied Linguistics.

27

RANKO BUGARSKI

oteenja govora i sluha, logopedija, defektologija;

neurologija i neuropsihologija;
klinika psihologija i psihijatri ja;
komunikacije, masovni mediji, informatika;
programiranje raunara i vetaka inteligencija;
etnologija, sociologija i druge drutvene nauke;
analitika filozofija i logika;
semiotika sa svim njenim granama, metodoloki uveliko zasnovana
na lingvistikim modelima i utoliko svojevrsna, najobuhvatnija
primenjena lingvistika. 6
Za ovaj , teorij ski deo razmatranj a nije od znaaj a empirij ska
(ili , u smislu nae distinkcije, pragma
st da sve oblasti
sa ovog spi ska nisu podjednako aktuelne u svim sredina
nego Cl
njenica da sve one jesu oblasti u kojima se lingvistika zn a po
negde primenjuju. Oigledno je da je i ovaj nepotpuni spi sak, oji
obuhvata didaktike, sociopolitike, terapeutske, tehnoloke, mod ske i druge aspekte, toliko dugaak i raznorodan da teko moe da
poslui kao predmetna definicij a primenjene lingvistike: bilo bi ap
surdno tvrditi da je pri menjena lingvistika skup svih oblasti sadranih
u j ednom ovakvom spisku. Pokuaji suavanja njenog domena time
to bi se ona po definiciji svela na podruj a na kojima je jezik cen
tralna komponenta datog kompleksa, a ne samo jedna izmeu vie
njih (v. npr. Corder 1 972 :5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve
li ste pokazuju da je i takvih podruja mnogo? Ako bismo pak hteli
da i zdvojimo ono to je zajedniko svim tim raznim oblastima, ut
vrdili bismo da je to neki vid jezika - bilo kao materij a ili kao model.
S l aui tako izdvojene delove u celinu, u principu bismo kao zbirni
v

6
Slian spisak daje Pap (1972), ije su dileme bile jedan od podsticaja za
ovaj na pregled. Upor. s ovim u vezi i Back ( 1970) - znaajnu raniju raspravu na
istu optu temu koja dolazi do slinih zakljuaka u mnogim pitanjima.
7
One takoe mogu da poslue kao delirnina eksplikacija praktinih definicija
primenjene lingvistike kao to je ona iz statuta Amerikog udruenja za primenjenu
lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osnovano odgovarajue Britansko udruenje,
ova oblast odreuje kroz ,,multidisciplinarne pristupe jezikim problemima i pitanj
ima".

28

LINGVISllKA U PRIMENI

predmet dobili, manje-vie, sam jezik. A j edna nauka sa upravo tim

predm e tom istraivanj a ve postoj i , i zove se prosto - lingvistika.
Idui ovim putem, teko je izbei zakljuak da primenjena lingvistika
i li nema svog predmeta, ili ga ima ali je on identian predmetu same
8
lingvi stike.
Pokuamo li da problemu priemo iz drugog pravca, pitajui
da li postoji neki deo lingvistike koj i je specifino "primenjen " ,
nee mo doi do drukijeg reenja, jer su primenjivanju naelno po
llloni svi delovi lingvistike - dakako, u raznim oblastima. Tako se,
primera radi i govorei sasvim uopteno, deskriptivna lingvistika
primenj uje u nastavi jezika, sociolingvistika u jezikom planiranju,
matematika i statistika lingvistika u informatici i raunarskoj teh
nologij i , lingvistika teorij a u semiotici, zatim fonetika u defektologiji,
9
lcksikologija i semantika u izradi renika, itd.
sc

Najzad, sa metodolokog stanovita gledano, mora se opet rei

da jo uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda primenjene ling
vistike, bar u jednom izgraenijem vidu, nego se mahom metode inae
razvijet:e u lingvistici i drugim naukama koriste, uz potrebna prila
goenj a, u skladu sa obelejima i potrebama oblasti u kojoj se prime
njuju lingvistika saznanja. Poslednjih godina ponegde se ulau napori
u pravcu usavravanja srazmemo autonomne metodologije u pojedi
nim segmentima primenjene lingvistike, ali upravo izreeni opti sud
jo uvek stoj i .
Iz izloenog b i , dakle, sledio pomalo neprijatan zakljuak d a
u smislu tradicionalne, pozitivistike sistematike primenjena ling
vistika ne postoji kao zasebna nauna disciplina, nemaj ui svog ode
litog i koherentnog predmeta niti svoje specifine metodologije. Na8
U ovom pravcu ide, kako se ini, i sledea ocena izneta 1977. godine na
jednom skupu u SAD, posveenom ve karakteristinoj temi "ta je primenjena ling
vistika?: "Uvidi koje stiemo prouavajui lingvistiku mogu se korisno primeniti u
veoma raznorodnim oblastima. Ali rei da neko prouava primenjenu lingvistiku samu
po sebi, dakle bez obzira na polja primene, isto je to i rei, naprosto, da on prouava
lingvistiku" (v. sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).

9
Tanije, u okviru vane distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), na ovim
podrujima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvistikih istraivanja po svoj prilici u sloenoj interakciji.

29

RANKO BUGARSKI

ravno, moe se dodati da ovakvi zahtevi u dobroj meri gube svoju

vanost u dananjem interdisciplinarnom svetu , gde se pojedine nauke
mogu definisati i na neki savremenij i nain - recimo, kao skupovi
0
istraivakih ciljeva. 1 Neto drukije reeno, mogla bi se napraviti
razlika izmeu objekta jedne discipline i njenog predmeta, tako to
bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugi samo na neke njegove
aspekte koji su izdvojeni kao relevantni, bilo sami po sebi ili u neku
posebnu svrhu. Tada bi jezik sluio kao opti objekt svih "jezikih
nauka" , dok bi svaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid
jezika. Pri ovakvoj emi, predmet - ili cilj - primenjene lingvistike
mogla bi da bude spolj n a primena znanj a o jeziku steenih unutar
lingvi stike, a moda i drugih oblasti (o emu v. nie). No i tada bi
se moralo konstatovati da je primenjena lingvistika u velikoj meri
liena autonomne unutranje strukture, u smi s.w---R:w:;IU-n
teorije i objedinjenog istraivakog pro
Pa ta je, onda, primenjena lingvistika? Iz dosadanjeg
razmatranja sledilo bi da se ona zapravo ne moe smatrati podrujem
delatnosti koje se slui dostignuima lingvistike ali samo nije deo
ove nauke, pa ak ni interdisciplinarnim poljem koje kombinuj e ling
vistiku sa drugim disciplinama - jer je "podruje " ili "polje " u ovom
sluaj u tako ogromno i heterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo
nikakvog kriterijalnog smisla. Strogo govorei , ona se ne moe po
smatrati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke. Dodatan
argument protiv takvog shvatanj a bila bi potreba da se u tom sluaju
utvrdi i ta bi upravo bila "neprimenjena" lingvistika, kao neobeleeni
lan i mplicirane terminoloke opozicije. Za razliku od matematike,
u sluaju lingvistike kao nauke koja se bavi jednim tako " nei sti m "
fenomenom kao to je prirodni ljudski jezik, atribut "ista" nema j as
nog smisla. 11 injenica je, uostalom, da "najistije" verzije lingvistike
10
Tako npr. Kiihlwein (1980a:761) istie da se primenjena lingvistika pre moe
definisati kroz njene ciljeve nego polazei od pitanjii predmeta ili metodologije.

11
Kako istiu tri britanska autora, "osim moda u matematici, distinkcija iz
meu 'istog' i 'primenjenog' teko se moe napraviti, a i kada se napravi, od nje
nema neke vee koristi " (Halliday/Mclntosh/Strevens 1964:5).

30

LINGVISTIKA U PRIMENI

(kao glosematika, ili neke varij ante generativne gramatike) uz sve svo
je formalne vrednosti nisu bile od naroite koristi empirijski .

Uobiajeni kontrast izmeu " primenjene" i "teorijske" ling

vi stike takoe se po bliem ispitivanju pokazuje problematinim, i to
it. bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestan nain izostavlja iz
razmatranj a jedan bitan sektor jezike nauke - deskriptivnu ling
vi stiku, koj a sama po sebi izvesno nije ni "teorijska" ni "primenjena" ,

iako nuno podrazumeva odreenu teorijsku podlogu a esto i mo

gunosti primene. Nita se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne ling
vistike kao podruja neposredne primene lingvistike teorije na
opi sivanje jezika i time kao svojevrsne "primenjene" lingvistike:
ovakvim tumaenjem lingvistika bi se neopravdano izjednaila sa
lingvistikom teorijom, a iz drugog ugla gledano radilo bi se o primeni
unutar domena nauke o jeziku, dok pojam primenjene lingvistike
moe da ima smisla jedino ako je re o primenama izvan tog domena.
A drugo, pomenuta podela je neizbeno relativna i tako samo pitanje
fokusa; pri bilo kojoj razumnoj interpretaciji, primenjena lingvistika
je i sama j edna nauna oblast, koja kao takva mora da poiva na
sopstvenoj teoriji - dakle, da bude i teorijska.
Alternativno, primenjena lingvistika moda bi se mogla suprot
staviti optoj lingvistici , s tim to bi se reklo da se obe bave jezikim
komuniciranjem, ali da ona prva deluje na svoj predmet dok ga ova
12
druga uzima kao zadat. No ako se opta lingvistika kontrastira naj
pre sa deskriptivnom lingvistikom, na relaciji jezik uopte-pojedina
ni jezici (kako se to najee ini), ovakva podela mogla bi da vodi
neugodnim dvosmislenostima. Uistinu, ako ovek mora da se privoli
nekoj prostoj opoziciji, verovatno je najbolje da se uspostavi kontrast
izmeu primenjenog " i " fundamentalnog " - premda se i ova distink
"
cija zapravo rui pred naim oima dok lingvistika u celini prihvata
jednu iru i dalju spoljnu svrhuP
12

Ovakvu mogunost nagovetava npr. Rondeau

(1978:1).

Za jednu koncepciju odnosa izmeu primenjenog i fundamentalnog u je

zikim istraivanjima v. Slama-Cazacu (1980).
13

31

RANKO BUGARSKI

No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one velikim delom

iezavaju ako se primenjena lingvistika odredi na jedan sasvim drukij i nain, koji nam teorijski izgleda kao bolje reenje u poreenju
sa ve razmotrenim alternativama. To je pogled koji u terminu " prime
njena l ingvistika" vidi naznaku jedne opte orijentacije u samoj ling
vistici, i za koji se ovo odreenje, prema tome, uote ne odnosi na
neki odelit predmet nego na jedan karakteristian pristup. Ovako
viena, primenjena lingvistika nije nita drugo do lingvistika koj a je
primenjena, tj . lingvistika koj a se primenjuje izvan svog domen .:)Q-
je, prosto, okrenutost lingvistike prema irokom spektru oblasti' gde
se u stvarnosti nalaze ili analoki sagledaju j eziki aspekti koj i do
putaj u i trae primenu rezultata, metoda i modela nauke o jeziku .
Pri tom ove oblasti nisu deo same lingvistike . Neke od njih su od
izrazitog drutvenog znaaja, pa se u tom smislu primenjena ling
vistika moe oznaiti kao sinteza jezike nauke i drutvene prakse.
Prem a tome, umesto povlaenj a uveliko vetakih i u svakom sluaju
ve prevazienih linij a razgranienj a u samom tkivu lingvistike , bolje
je, pogleda upravljenog ka budunosti, sagledati ovu nauku kao je
dinstven skup znanja i delatnosti koji se, da tako kaemo, moe u
14
posebne svrhe orijentisati u nekom specifinom pravcu.
Pri stanovitu po kome je primenjena lingvistika shvatanje ling
visti ke a ne grana ove nauke, bilo bi dosledno da se termin " prime
njena lingvistika" , koji na neki nain i mplicira deo lingvistike, zameni
terminom "primene lingvistike " . Ova potonja oznaka vie bi bila u
skladu sa oseanjem da postoji samo j edna lingvistika, koj a sama po
sebi n ije ni "ista" ni "primenjena" , nego se samo moe razliito
praktikovati s obzirom na razliite konkretne istraivake cilj eve. A
ima znakova da ovakvo oseanje raste . Ono, primera radi, proima
14
Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u sutini "ek
sternalizovana" lingvistika nije neko naroito otkrie, i njegovi tragovi mogu se po
vremeno pronai u literaturi. Tako jedan autor napominje: ,,Domen primenjene ling
vistike jeste naprosto primena lingvistike u odreenoj oblasti" (Culioli 1967:62). Back
( 1 970:24, 4 1 ) ak tvrdi da je tumaenje primenjene lingvistike kao "praksi okrenute
lingvistike" (praxisgerichtete Sprachwissenschaft) ne samo dovoljno logino nego i
najrairenije, ali ovo drugo danas nee biti rano. No kako god to bilo, vano je
uoiti i razviti ire implikacije ovog shvatanja.

32

LINGVISTIKA U PRIMENI

vodnik prvog broj a jednog asopisa za lingvistiku pragmatiku:

.. S t rogo uzev, nema razlike izmeu ' primenjene' i ' i ste' lingvistike.
Pri menjena' lingvistika i 'ista' lingvistika jesu jedno te i sto, to jest
l i n gvistika: primenjena lingvistika nije drugo do ' ista' lingvistika,
pri menjena na odreene probleme . . . Ne postoje, niti mogu postojati,
d ve vrste lingvistike . . . Postoj ae samo jedna lingvistika, ili je nee
uote biti" (Haberland/Mey 1 977:4). Slino tome, i zvetaj sa jednog
seminara B ritanskog udruenj a za primenjenu lingvistiku ukazuje na
11

.,jedno globalno pomeranje teita koje ini prirodnim (izvan institu

ionalizovanih konteksta) da se govori o lingvistici i njenim prime
na a, umesto da se razdvajaju dve discipline" (Willes 1 978 : 34). Sama
distin ija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; primeeno
je kako u se " napori oko razdvaj anja lingvistike i primenjene ling
vistike m om pokazali besplodnim, proistiui iz tvrdoglave upor
go iz istinske obavetenosti" (Brown 1 976 : 1 ); da je takvo
nosti vie
15
razdvajanje
krajnjoj liniji besplodno istie i Back ( 1 970:34).
U prin 'pu, svaka adekvatna lingvistika teorija i svaki valjan
lingvistiki op' s jesu potencijalno primenlj ivi, bilo unutar same ling
nje; a o primenama lingvistike trebalo bi govoriti
vistike ili izv
samo kada se traivanj a preduzimaj u - ili ve postojei rezultati
koriste - sa sves im, eksplicitnim ciljem praktine primene izvan ling
vistike. Relevan a granica nije, dakle, toliko i zmeu neke "iste" i
"
"primenjene li gvistike koliko izmeu istraivanja koja spadaju u
lingvistiku, na ilo koji nain shvaenu, i praktinih aktivnosti koje
tu uopte ne s adaju. Primera radi, ako se neka opta teorija o strukturi
ljudskog jez a uzme kao polazite prilikom opisivanj a nekog poseb
nog jezika, to jo nije primena lingvisti ke, jer ova obuhvata i nauno
opisivanje jezika. Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan
prilagoen potrebama nastave toga jezika, to je onda ve primena
15
U ovom smislu indikativno je da se, pored ve tradicionalnog termina
"primenjena lingvistika" (koji i dalje odraava implicitno pragmatiko suavanje na
neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma "primene lingvistike" ee javlja
u naslovima rasprava i antologija, naroito onih koje svedoe o jednoj iroj koncepciji);
upor., meu delima koja i inae citiramo u ovom tekstu , Malmberg ( 1 97 1 ), Per
renffrim ( 1 97 1 ) i Ferguson ( 1 975).

33

RANKO BUGARSKI

lingvistike. Meutim, ovaj pedagoki opis i na njemu zasnovane na

stavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i od tehnike apa
rature koj a ih danas esto prati, kao, uostalom, i od samog
avno
1
procesa - jer nijedno od ovoga ne ini deo bilo kakve lingvi sti
Neto drukije reeno, pojam primene ne srne da zamagli bitnu
razliku izmeu lingvistikih i nelingvistikih delatnosti . Izgleda da je
sam termin "primenjena lingvistika" naveo mnoge na pomisao kako
je tu posredi neto sutinski drukije od same lingvistike, pa tako
moda i neto to zapravo i nije nauka nego niz praktinih problema.
A upravo ovo treba po svaku cenu izbei, jer lingvistika i kada se
primenjuje ostaje pre svega lingvistika - to znai nauka. Pri menjena
lingvistika mora da se zadri u krugu naunih istraivanja, pruajui
lingvi stike temelje za zajedniki drutveni zadatak reavanj a prak
tinih jezikih problema, ali ne pretendujui da samostalno raspolae
gotovim reenjima. I ako se pravi razlika izmeu lingvistike i prime
njene lingvistike, ona nipoto nije analogna razlici izmeu nauke i
17
tehnologije.
Ovakvi nesporazumi, mogui ako se nepalj ivo i bez pri hva
enog tumaenja ovoga pojma govori o primenjenoj lingvistici, nestali
bi kada bi se umesto toga govorilo o primenama lingvistike, jer je
sasvi m j asno da je lingvistika nauka, a ne polje primene neke nau
Lingvistika moe imati spolj ne ciljeve, moe biti okrenuta ka dr tve
noj praksi u celom jednom rasponu oblasti , i tada se mogu r matrati
njene praktine primene a da se ove pri tom ne brkaju sa njenim
16
O optoj "primenlj ivosti " lingvistike v. Halliday/Mclntosh/Strevens
( 1 964: 138). U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kada je jedna
ranij a v erzij a ovog teksta pripremana za tampanje, poznati li ngvist Bertil M almberg
u jednom osvrtu pomenuo "ogromno polje primenjene - ili, kako bih je sada radije
nazvao, primenlj ive - li ngvistike " (Malmberg 1978: 184). ini se da ova opaska jez
grovito izraava jedno stanovite potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlae.
17
Nauni karakter primenjene lingvistike s pravom se esto naglaava; v. npr.
B ack ( 1970:24), Zabrocki ( 1970:38), Malmberg ( 1971 :3), Ferguson (1975 :65), Kaplan
( 1980: 18), a kod nas M ihailovi ( 1 970:5) . Kako saeto konstatuje Grucza ( 1975: 128),
primenjena lingvistika nije skup praktinih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija
"
nj i hove teorijske baze" . Ovaj bitan zahtev istaknut je i n a osnivakoj skuptini Drutva
za primenjenu lingvistiku Jugoslavije; v. Mike (1973 :23 1).

34

LINGVISTIKA U PRIMENI

n aunim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija j ae naglaava

tv i dentnu injenicu da lingvistika u celosti - dakle bez nunog
.. pri menjenog " predznaka - sve vie postaje otvorena nauka sa
i uaenom spoljnom orijentacijom, od znaaja kako za druge nauke
tako i za ivot drutva. Neke od danas najaktuelnijih oblasti u teo
rij skoj lingvistici - kao u teoriji varij acija, pragmatici, psiholingvistici,
sociolingvistici - imaju tako neposrednih i oiglednih praktinih aspe
kata da pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu snagu koju
je mogao imati u vreme lansiranj a termina "primenjena lingvistika" ,
kada su i lingvistika i obim njenih primena izgledali mnogo drukije
nego danas. Taj termin nosi prizvuk scijentizma jednog perioda kada
se lingvistika, bar u nekim sredinama, upinjala da to vie lii na
egzaktne nauke, za koje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje
"
"primenjene pamjake. No takvo podvajanje ne odgovara prirodi ling
vistike i stoga je u ovom sluaj u u velikoj meri vetako. Ono je
bilo mogue samo u uslovima jedne privremeno opravdane i ubrzo
prevaziene uske koncepcije lingvistike kao formalnog prouavanja
jezike strukture. Ali pre tog razdoblja nauka o jeziku je kroz celu
svoju istoriju zapravo bila dobrim delom i primenjena nauka, to e
se samo jo vie potvrditi odmah posle njega, sa izrastanjem oblasti
kao to su psiholingvistika i sociolingvistika.
Naroito ova dva podruja donela su sobom shvatanje da ling
vistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnije ukljui i parole,
dakle da bar u naelu, a sve vie i u praksi , prihvata langage kao
svoj konani domen. Ovo gledite prirodno inkorporira psiholing
vistiku i sociolingvi stiku kao grane lingvistike , definisane njihovim
srazmerno odelitim predmetima istraivanj a. Ali primenjena ling
vistika nije u i stom poloaju, jer pri mena, kao neto to se tie pri
stupa, jeste jedan sasvim drukiji poj am . Upravo kao to je ceo spektar
naunog izuavanj a jezika i jezika podloan teorijskoj elaboraciji, tako
se isti taj spektar nudi i praktinim primenama u jednom ili u drugom
obliku . tavie, sve je tee ovo dvoje razdvaj ati ; kako smo ve videli,
podela je samo relativna, jer je bar deo teorije bez tekoa primenljiv,
dok primenjene aktivnosti moraju da se temelje na nekoj svojoj teoriji .
35

RANKO BUGARSKI

Na taj nain, ova dva pristupa imaju samo delim ino razliita obelej a,
to ini bitni zahtev za uzajamnim oploenjem jo prirodnij i m . Mo
emo ovde da podsetimo da Pit Korder, koji je ranije primenjenog
lingvi stu oznaavao kao konzumenta teorij a a ne njihovog stvaraoca,
sada veruje kako se " u krajnjoj linij i jedina razlika izmeu teorij skog
i pri menjenog lingvistikog istraivanj a tie motivacije, a ne metoda.
strogosti ili objektivnosti " (Corder 1 978 :40; " motivacij a" je ovde ek
vivalentna naem "pristupu " ). Ovo je, dakako, potpuno u skladu sa
intelektualnim tokovima na dru gim podrujima; tako socij alni psiho
log Kurt Levin belei da " nita nije tako praktino kao dobra teorija" ,
a an Pijae primeuje kako "pouzdan znak teorij ske zrelosti jedne
.18
nauke jeste njena sposobnost da bude pri menjena u praksi "
No termin "primenjena lingvistika" nije samo pretesan za da
nanje bogatstvo svoj i h moguih sadraja, i time u isti mah pomalo
anahron i redundantan. On je i ozbiljno jednostran na pragmatikom
planu, kako smo ve videli , jer su projekti na kakve se nji me obino
upuuje nuno interdisciplinarni , pa se u njima istovremeno primenj uju i druge nauke, a ne samo lingvistika. 19 Dobro je poznato, na
primer, da teorija nastave jezika ukljuuje, pored lingvistike, jo d

vitalne komponente, psiholoku i pedagoku ; a teorijske osnove Je

zikog planiranja veoma izrazito obuhvataju socioloke i politike
komponente uz lingvistiku. Stoga praksa nazivanja ovakvih kom
pleksnih polja rada primenjenom lingvistikom, samo zato to su u
nj ih ukljueni jeziki aspekti, nema teorijskog opravdanj a. Dve po
menute oblasti zasluuju - a u stvarnosti ve i dobijaju - zasebna

18
Za prvi navod v. Fishman ( 1978:201), a za drugi Piaget ( 1955 : 20) . Upor.
i Back ( 1970: 23) o nameri kao jedinoj razlici izmeu iste i primenjene nauke uopte.
O ire nju istraivakih horizonata u pravcu langage v. Bugarski ( 1978), a o odnosu
primenjene lingvistike prema psiholingvistici i sociolingvistici Bugarski ( 1 976:265-6) .

19
Na ulogu drugih nauka ukazuj u kod n as npr. Dim itrijevi ( 1975: 306) i V ilke
( 1 977:83 ) . Nedavno je iznet zakljuak da pri menjena lingvisti ka, ako ovaj pojam treba
da ima neko znaenje, mora da krene u pravcu "ograniavanja sfere svojih delatnosti
na oblasti u kojima se sama lingvistika pri menj uj e na neki teorijski problem ili ak
tivnost u smerenu na reavanje problema" (Courchene 1 984:81). Upotreblji vost ovog
teorijski elegantnog reenja oigledno zavisi od mogunosti identifi kovanja takv ih
oblasti n a neki koherentan nain - to zasad ne izgleda ostvarivo.

36

LINGVISTIKA U PRIMENI

l n wna,

kao to su glotodidaktika, odnosno teorija jezikog planiranja.

N a o vaj nain lake je govoriti , terminoloki precizno i bez neumesnih
pu tcnzij a, i o primenama lingvistike u tim oblastima.
Ovakva ema mogla bi se u principu primeniti na sve pojedi
sektore pragmatiki shvaene "primenjene lingvistike " (upor.
r a n ije dati spisak), u punoj meri uzimajui u obzir stvarne multidi
l"i plinarne napore, i uz realnij u procenu odgovornosti same ling
v i st i ke - ija se angaovanost, primera radi, veoma razlikuje, kvali
t ativno ali i prosto kvantitativno, idui od nastave jezika ili defekta
logije do leksikografije ili kontrastivne analize. Podrazumevajui da
sc ve odvij a proces postepenog i zvlaenja specifinih i relativno samosvojnih oblasti i spod terminolokog kiobrana primenjene lingv i stike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja - a ima znakova da se
upravo ovo deava - bie zanimljivo videti ta e da ini preostali,
i valjda autentini , sadraj poj ma primenjene lingvistike . Sa prilinom
sigurnou moe se pretpostaviti da e ono to ostane biti upravo
ono to je tu u glavnini i bilo, ili trebalo da bude, sve vreme - naime,
jedna drutveno osetljiva lingvisti ka.
l <lnc

'

Najzad, ako bi se govori lo o primenama lingvistike, ime bi se

implicitno minimalizovala razli ka izmeu lingvistike i primenjene
li ngvistike, to bi uveliko olakalo premoivanje dobro poznatog i
krajnje tetnog psiholokog j aza izmeu " lingvista" i "primenjenih
lingvista" . Na jednoj strani moe se videti kako lingvistika pretenduje
da se uzdigne iznad "puke prakse" , iako u stvarnosti dobar deo njene
"fundamentalne " teorije zavisi i od "primenjenih" istraivanja. Na
drugoj pak strani, i zvestan postranini, odbranaki stav primenjene
lingvi stike na koj i se povremeno nailazi udno odudara od ponosne
pretenzije, implicitne u samom ovom nazivu, da je to upravo ona
prava lingvi stika, ona koja se poduhvata sa injenicama ivota i otuda
istinski zasluuje drutvenu podrku . Nije udo to je ovaj neobini
prizor proizveo prilinu zbrku ! Ali ako teorija nije neprimen ljiva, i
ako primena nije ateorijska, trebalo bi logino da sledi da primenjeni
lingvist nije nita manje lingvist nego njegov kolega sa izrazitije teo
rij skim interesovanjima. Ovde vredi navesti Korderovo pravovremeno
37

RANKO BUGARSKI

upozorenje: "U dovoljnoj sam meri purist da bih verovao da ' prime
njena lingvistika' podrazumeva ' li ngvistiku ' ; da ovek ne moe da
primenjuje neto to ne poseduje" (Corder 1 973:7, i slino 1 972 :5) .
Jedan drugi autor, za koga - kao, verovatno, i za veinu lj udi ove
struke - primenjena lingvistika predstavlj a zasebnu naunu disciplinu ,
ipak istie da "nikakva primenjena lingvistika ne moe da postoj i
bez opte lingvistike " (Rondeau 1 978 :4 ).
Ovakva tvrenj a nekome mogu da zvue kao pompezno ponav
ljanje oiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovita ona nipoto nisu
trivij alna, s obzirom na aktuelnu ekspanziju primenjene lingvistike i
na broj njenih predstavnika koj i , kako se ini, insistiraju n a razlici
i zmeu samih sebe i " lingvista" . Uistinu, moglo bi se pitati ta je
primenjeni lingvist ako nije lingvist, i zato bi jedan nastavni k jezika
ili jedan sociolog ili psiholog koj i radi na problemima u vezi s jezikom
morao da bude identifikovan kao pri menjeni lingvist. Idealno bi bilo,
n aravno, da primenjeni lingvist podjednako temeljito poznaj e i ling
vistiku i oblast njene primene koja njega interesuje, ali se ne moe
odstupiti od njegove valj ane upuenosti u lingvi stiku kao minimalnog
zahteva. Da bi bila istinski korisna, lingvistika koj a se primenjuje
mora u temelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loe ling
visti ke . Ovo je bitan uslov u primeni lingvistike nauke na praktine
probleme u vezi s jezikom - inae e ta nauka initi drutvu rave
usluge. O visini ciljeva primenjene lingvistike, kao i odgovaraj uih
meri l a profesionalne opremljenosti njenih predstavnika, valj alo bi da
povedu rauna oni koji rado nagl aavaju kako zapravo nisu lingvi sti
nego su " samo primenjeni l ingvisti " .
S umirajui, na spolj nom ili pragmatikom planu kon statovati
smo rairenost i popul arnost pojma i termina " pri menjena lingvistika" ,
pod ij i m se zaglavljem odvija niz raznorodnih i veoma korisnih pro
grama i projekata, uz neosporno empirijsko arenilo oblasti na koje
se ovaj naziv primenjuje. Na unutranjem ili teorijskom planu nai li
smo n a odreene tekoe u utvrivanju identiteta primenj ene ling
vi stike i doli do zakljuka da ona, viena lingvistikim oim a, za
pravo nije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svoj i h
38

LINGVISTIKA U PRIMENI

uii \' I I u , lc da bi bolje odgovaralo da se u mesto o primenjenoj ling1 l l h ' i o v o r i o primenama lingvistike.
K ako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako teak, jer
.,. . , , l o pi tanje svodi na svojevrstan paradoks po kome su lingvistika
1 p1 i m c nj c na lingvistika institucionalno odelite, bar delimino, dok
" ' l lw ij s k i jedno te isto. Ako je prethodna analiza tana, jedino realno
, .. ,nje bilo bi , kako se ini, da se ostane pri terminu " primenjena
l l nttvistika" (bar zasad, i u neke svrhe), uz puno uvaavanje i podstica
I I Jl' s ve g a to uz njega ide na pragmatikom planu, a da se odgova
l lijui pojam istovremeno preispita iz teorijskog ugla, vodei rauna
o p r avoj prirodi i potencijalnom rasponu onoga to je njime obuh
vuc no. Naime, sam termin, koliko god ne mogao da izdri kritiku
nnalizu, toliko je rairen (a i povoljno asocijativan kada su u pitanju
i t.vori finansij ske pomoi) da bi bilo zaludna zagovarati njegovo
20
s l u beno zamenjivanje nekim adekvatnijim nazivom.
Osim toga,
problem u ovoj fazi i nije samo terminoloki , jer ve postoje brojne
i nsti tucije posveene unapreivanju ne lingvistike, nego specifino
pri menjene lingvistike - u kontekstu nastave jezika, ali i mnogih dru
21
gih oblasti .

Ali ostajanje pri terminu n e mora da znai i bezuslovno

prihvatanje njegovih konvencionalnih sadraja. Jo u vek se moe na
glasiti da se on, nasuprot praksi u nekim sredinama, ne odnosi toliko
na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvo posebno polje primene
ove nauke, koliko na njenu spoljnu orijentaciju kao celine. Posebno
20
Slino konstatuje Dimitrijevi, loe. cit. I nae, na neadekvatnost samog ter
mina osvru se mnogi autori ; v. npr. Spolsky (1969:145 i 1978: 1-2) i Spi llner
( 1977: 1 54-5). B ac k ( 1970:38, 42-3, 5 1 ) nalazi da je on prihvatlj i v jedino u episte
molokoj ravni, ali upozorava da se ne bi smeo nekritiki i neprikladno upotrebljavati
kao pomodan naziv na prakti nij im nivoima, naro ito ako se time pokriva samo nez
natan deo njegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sainio Kaplan
( 1980) takoe sadri kritike opaske.

21
Kritiki osvrt na istorijsku ulogu koj u s u pojam i termin "primenjena ling
vistika" odigral i u nastavi jezika daje Courchene ( 1981). Ovaj pregled zavrava se
ocenom da posle iskustva ne naroito srenog braka izmeu nastave j ezika i prime
njene li ngvistike, ova potonja mora da dobije radikalno novu definicij u ili da prestane
da postoji kao nauka sposobna za i vol

39

RANKO BUGARSKI

treba razumeti da eventualno sluenje ovim nazivom nikako ne po

"
drazumeva prihvatanje neke otre podele na "istu i "primenjenu"
lingvistiku . Izgleda da bi ovakav stav - i pored izvesnih unutranj i h
kontradikcij a, moda neizbenih s obzirom n a upravo pomenuti pa
radoks - na optimalan nain kombinovao ono to je nasleeno i to
se danas praktikuje kao primenjena lingvistika sa znatno iri m per
spektivama koje nudi neposredna budunost. Ovde se ve ocrtava v i
zij a svekolike lingvistike kao nauke koj a i m a svrhu i izvan sebe same
i koj a je kadra da se upusti u stvarne probleme to proi stiu iz upo
trebe jezika u lj udski m drutvima. Mnogo vrednog potencijala bilo
bi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivno uvrstila
kao s amo jo jedan "fah " unutar nauke o jeziku, kao srazmemo izo
lovan specij alistiki domen, uz sve to ovakav status podrazumeva.
Ako lingvistika treba da na neki dosledan nain odgovori izazovu
veom a realnih drutvenih problema sa kojima se suo avaj u - ili e
se tek suoiti - dananje i sutranje generacije, ona mora i dalje da
se podvrgava sutinskim unutranj i m promenama koje zahvataju celo
njeno bie, umesto da tek jednu svoju granu delegira da vodi brigu
o stvarnim potrebama oveanstva. I ako naa analiza nije bitno po
grena, ve uveliko sporni atribut u sintagmi "primenjena lingvistika"
postaj ae sve suvinij i kako se pred naim oima bude oblikovala
lingvistika sutranjice.

40

\ . l r i rnenjena lingvistika u svetu 1 kod nas

I zrastanje i istorij ski razvoj svekolike nauke o jeziku u svim

l l jl' l l i m gl avnim tradicij ama, u svim podneblj ima i epohama, znaaj
n i l l l Jelom bili su motivisani razliitim praktini m potrebama u vezi
u potrebom jezika i sudbinom u njemu uoblienih i pohranjenih kul
l u rn i h vrednosti . U tom smislu bi se pojam primenjene lingvistike,
, ,, s v i m slobodno upotrebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako
d a , prebacujui mnoge vekove, dopre do samih korena jezike nauke
recimo, do dvojezinih tekstova na sumerski m glinenim ploicama,
i l i do drevnih kineski h fonetskih tabela, rimarij a i glosara. Meutim,
pri menjena lingvistika u modernom smislu, kao institucionalizovana
i zasebno i menovana oblast sa pretenzijom da bude samostalna nauna
disciplina, skoranjeg je datuma. U ovom obliku i pod tim imenom
ona se zainje tokom II svetskog rata, nastajui u okviru vojnih i
potom mirnodopskih potreba za hitnim obuavanjem personala u ve
em broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su razvijene metode
za intenzivno uenje uz pomo tehnike opreme, i oni u ijoj svesti
poj am primenjene lingvistike refleksno izaziva sliku jezike labora
torije imaj u bar ovo istorijsko opravdanje.
No uskoro se pokazalo da je metodika nastave stranih jezika,
uz sav svoj znaaj , isuvie uzak sadraj za jedan tako irok i preten
ciozan termin kao to je " primenjena lingvistika" , pa su pod i sto opte
zaglavlje poele da se smetaju i razne druge delatnosti jezikog ka
raktera. Jedan od znaajnih datuma predstavlj a osnivanje Centra za
primenjenu lingvistiku ( Center for Applied Linguistics) u Vaingtonu
1 959. godine . Svrha ove od s amog poetka pa sve do danas veoma
41

RANKO BUGARSKI

aktivne ustanove odreuje se kao " primenj ivanje lingvistike n auke

na praktine jezike probleme" , to je oigledno ve znatno ire od
22
proste identifikacije sa nastavom i uenjem jezika. Tokom narednih
decenij a osnovana su mnoga nacionalna udruenj a, a ve 1 964. go
dine, na kongresu u Nansiju, dolazi do osnivanj a Meunarodnog udru
enj a za primenjenu lingvistiku (Association internationale de lingui
stique appliquee, skraeno AlLA) . Ovom prilikom bile su zastupljene
dve velike oblasti , nastava jezika i raunarska lingvistika, da bi se
tematska podruj a naglo irila na sledeim kongresima AlLA-e, u
Kembridu 1 969, Kopenhagenu 1 972, tutgartu 1 975, Montrealu
1 978 , Lundu 1 98 1 . i Briselu 1 984; kako ve dolazi do znaaj nog
stepena podudarnosti u tematici programa meunarodnih kongresa za
primenj enu lingvistiku i onih za lingvistiku , bie zanimljivo videti
ta e u tom pogledu doneti budui kongresi AlLA-e, poev od na
rednog u Sidneju 1 987. godine.
Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetima otvaraju
katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaj u se instituti , pokreu se
specijalizovani asopisi (kao npr. International Review of Applied Lin
guistics ili IRAL, potom Applied Linguistics i mnogi drugi), niu razni
n acionalni i internacionalni projekti, kratkoroni i dugoroni , odrava
ju se brojni struni skupovi, seminari i slino. Uopte uzev, u celom
ovom razdoblju primenjena lingvistika se uspeno organizuje, lepo
razvij a, stie dosta iroku popularnost i obezbeuje finansij sku i iru
drutvenu podrku .
Istina, kao to je ve napomenuto, primenjena lingvistika za
sve to vreme nije dola do nekog vreg unutranjeg identiteta, niti
je uspel a da se definie prema drugim oblastima. Teorij ski gledano,
moglo bi se rei da su potonje generacije strunjaka, primivi u na
slee j edan ve ustolien i atraktivan iako neadekvatan naziv, dole
u poloaj da trae nove sadraje koj i bi mu se mogli pridruiti , te
22
Citirana formulac ij a godinama j e stajala u zaglavlju publikacije The Lingui
stic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona zamenjena neto irim,
ali ne bitno drukijim odreenjem o "primeni rezultata lingvistike nauke u reavanju
obrazovnih i dru.tvenih problema" .

42

LINGVISTIKA U PRIMENI

da u ovom sluaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma.

Ovakvih sadraja, razume se, bilo je mnotvo na svakom koraku, to
je otealo i praktino onemoguilo predmetnu definicij u primenjene
lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju. Ali ovo se najee nije do
ivlj avalo kao poseban problem, jer su se strunj aci, manje zaintere
sovani za akademske distinkcije nego za konkretne problemske kom
plekse, mahom zadovoljavali takozvani m "operacionalnim " definici
j ama. Ekstreman sluaj ovakvog odreenj a predstavlj a pozdravna re
jednog iskusnog britanskog kolege na inauguracij i Amerikog udru
enj a za primenjenu lingvi stiku 1 977. godine. On je, naime, napola
u ali proglasio da "u Velikoj Britanij i , ' primenjena lingvistika' jeste
ono to rade primenjeni lingvisti ; a ' primenjeni lingvisti ' su oni koje
kao takve priznaju drugi pri menjeni lingvisti " . Probijaj ui potom ovaj
ne n aroito kori sni zaarani krug, on je britansko tumaenje prime
njene lingvistike sumirao kao " multidisciplinaran pri stup reavanju
problema ij a je osnova u jeziku " , na taj nain ponavljajui jedno
Z
iroko odreenje koje je u raznim varij antama postalo dosta raireno. 3
Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pretenduje
na nauni status, u budunosti nee moi da se zadovoljava ovakvim
operacionalnim definicij ama, ve e morati da nastavi potragu za svo
jim i stinskim identitetom. U tom nastoj anju ona e, meutim, imati
pouzdan oslonac u ve osvojenim prostorima naunog i drutvenog
delovanj a, ijem prikazu - dakako, samo u glavnim crtama - sada
pristupamo. Kako smo ve videli, pod i menom primenjene lingvistike
danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne i raznorodne delatnosti ,
da bi samo njihovo nabrajanje - i kada bi oveku bili dostupni svi
relevantni izvori informacij a - trailo vie prostora nego to ga ima
u ovom poglavlju. Stoga emo se u ovom kratkom i nuno selektiv
nom pregledu ograniiti na polja rada koj a su danas bar donekle
zastupljena u aktivnostima pod okriljem Meunarodnog udruenja za
23
V. Peter Strevens u Kaplan ( 1980:29, 34); sline empirijske definicije daju
se ili citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem "operacionalnog identiteta
primenjene lingvistike" srodna pitanja podrobnije razmatra Crystal (198 1 ), ukljuujui
i vano ali esto zanemarivano pitanje ko je taj koji definie probleme u ijem reava
nju primenjena lingvistika treba da uestvuje.

43

RANKO B U GARSKI

pri menjenu lingvistiku - uz napomenu da u svetu ima dosta prime

Z4
njene nauke o jeziku i izvan okvira ove asocijacije.
Ve na svom osnivakom kongresu AlLA je utemeljena kao
asocij acija nacionalnih udruenj a, u koju moe da se ulani po jedna
ve postojea organizacij a u oblasti primenjene lingvistike iz svake
zemlje; ovo znai da su lanovi n acionalnih udruenja ulanjenih u
AlLA-u na taj nain i lanovi Meunarodnog udruenja. Neposredno
i ndividualno lanstvo mogue je za poj edince iz zemalj a u kojima
ne postoji organizacij a ulanjena u AlLA-u . U prvom periodu svog
postoj anja ograniena na manj i broj evropskih zemalj a, AlLA je uspe
la da tokom godina bitno proiri svoje lan stvo, tako da danas obuh
vata oko 35 zemalja-lanica iz zapadne i istone Evrope, S everne i
June Amerike, Afrike, Azije i Australije, uz jo nekoliko kandidata
za skoro ulanjenje - zasad u statusu posmatraa - iz raznih krajeva
s veta. No jo uvek je koncentracij a daleko najgua u Evropi , pa se
valja nadati da e svetska reprezentativnost AlLA-e biti poveana u
godinama koje dolaze.
Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine, AlLA
se j avlj a kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj veeg broj a re
gionalnih naunih skupova, seminara, letnjih kola i drugih slinih
aktivnosti . U njenoj izdavakoj delatnosti , pored uea u publikova
nju akata sa svakog kongresa, naj vanije mesto zauzima bilten pod
n aslovom AlLA Bulletin (nedavno zamenjen naunim asopisom AlLA.
Review/Revue de / 'AlLA). Meutim, AlLA ima jo jednu veoma vanu
oblast aktivnosti, kojom se u pogledu prihvaenih formi rada sutinski
razlikuje od meunarodnih organi zacij a inae slinog tipa; to su
meunarodne naune komisije za pojedine oblasti primenjene ling
vistike . Postojanje dvadesetak ovakvih tematski odreenih komi sija,
bez obzira na normalne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili
tempu rada, predstavlj a u nae vreme znaaj an inilac u meunarod
nom organizovanju primenjene lingvistike, od jo veeg potencij alnog
znaaj a u budunosti .
24
Za iri uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovom poglavlju
i u poglavljima koja ga neposredno okruuju.

44

l anstvo u ovim komisij ama, ijim radom rukovode ljudi od

meunarodnog ugleda u dati m oblas ' ma, u principu je otvoreno za
sve lanove AlLA-e, i svaka od njih o upij a izvestan broj strunjaka
i saradnika iz raznih zemalj a, zainteres vanih za problematiku kojoj
je posveena. Neposrednim timski m i str ivakim radom komisije se
zasad bave samo u redim sluaj evima, i o se to u perspektivi pred
via. U sadanjoj fazi rad se naj veim delom svodi na prikupljanje
i razmenu podataka o relevantni m aktivnostima u poj edinim zemlj ama
ili irim regionima, uz u spostavljanje kanala za redovno meusobno
informisanje i saradnj u . Komisije delimino uestvuju i u pripremi
pojedinih tematskih sekcija na svetskim kongresima, prilikom kojih
se i sastaj u , a neke od nji h prireuju i samostalne naune konferencije,
seminare i druge skupove u meukongresnim periodima; neke izdaju
zasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komi sija koordiniraju
za to zadueni lanovi Izvrnog odbora AlLA-e. Najuspenije komi
sije mogu da prerastu u samostalna meunarodna udruenja, to se
poslednj i h godina desilo u oblastima terminologije i primenjene
psiholingvistike.
v

Cilj ovog dela izlaganj a jeste da se kroz aktivnost ovih komisij a

u celini pokua dati kakav-takav sumaran pregled aktuelnih delatnosti
u primenjenoj lingvi stici pod okriljem AlLA-e. Prethodne opte na
pomene o karakteru, istoriji i strukturi ove organizacije bile su samo
neophodna podloga za ovakav pregled; sada emo da kaemo po ne
koliko reenica o glavni m oblastima naunoistraivakog rada, onako
kako se one ocrtavaju prema komisij ama (za ovu priliku slobodno
grupisanim prema srodstvu).
Za veliki broj ljudi i danas se pojam primenjene lingvistike naj
pre vezuj e za nastavu jezika - posebno za nastavu stranih jezika. Ova
tradicionalna veza priznaje se kako u strukturi kongresa AlLA-e tako
i u delovanju njenih naunih komisija. Ne manje od pet ovih bavi
se preteno ili iskljuivo problematikom iz oblasti nastave stranih je
zika; to su komi sije za obrazovnu tehnologiju i uenje jezika, za je
zike testove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za strune je
zike, i za obrazovanje nastavnika jezika. Pitanjima uloge domaeg
45

RANKO BUGARSKI

jezika u obrazovanj u posveena je Komisij a za nastavu maternjeg je

zika. U ovom krugu valja primetiti da se panja ne poklanj a
tradicionalnim problemima nastave jezika n a kolskom u
u , nego,
.
u znatnoj meri, i nastavi jezika - posebno strukovn
oiferenciranog
stranog jezika - za odrasle sluaoce. Time je i
ILA-i na adekvatan
n ain zastupljeno jedno podruje koje iz dana u dan postaje sve ak
tuelnije irom sveta.
Inae, kada je re o odnosu izmeu primenjene lingvi stike i
n astave jezika, uz sve to je upravo reeno treba imati u vidu i i
njenicu da se u poslednje vreme iri svest o tome da ova dva pojma
nipoto nisu podudarna - iako jo ima sredina gde se takva podu
darnost esto implicira. Postaje, naime, sve j asnije da pri menjena ling
vi stika obuhvata jo mnogo toga osim nastave jezika - to se, i zmeu
ostalog, moe videti i iz nastavka ovog naeg pregleda naunih ko
mi sij a Meunarodnog udruenj a za primenjenu lingvi stiku. Ako se
danas srne uzeti kao oigledno da sama n astavna praksa nije nikakva
pri menjena nauka nego osobena pedagoka del atnost, onda se postav
lj a pitanje teorije koj a lei u osnovi te prakse. Moe se, naravno,
prihvatiti da teorij a n astave jezika ini deo primenjene lingvi stike u
uobiajenom irokom smislu ovog poj ma, ali ipak treba rei da se
pomenuta naglaeno interdisciplinarna oblast ve u dovoljnoj meri
specij ali zovala, stiui skup sopstvenih distinktivnih obelej a, da bi
zasluivala naziv odgovarajueg reda specifinosti - za razliku od veo
m a nespecifinog naziva " pri menjena lingvistika" . Nekoliko termina
u stvari je ve ulo - ili poinje da ulazi - u iru upotrebu, kao npr.
"
"
" glotodidaktika , " ezika didaktika ili, u neto irem smislu, "obra
"
zovna lingvistika . 5 S ve ovo, naravno, ne znai da se predlae i sk
ljuenj e teorij skih aspekata jezike nastave iz domena kome oni ve
dugo na odreen nain pripadaj u ; jedino treba zadrati smi sao za pro
porc ije. Neka u pri menjenoj lingvi stici i dalje cveta hiljadu cvetova,
ali neka niko ne oekuje da ba sve najlepe meu nj ima vidi u i stoj
kolskoj bati , pod brinim nadzorom nastavnika stranih jezika!

25
Prva dva pomenuta termina j avljaju se u raznim sredi nama i j ezici ma; prvi
od nj ih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne znaajne novije publikacije u ovoj
oblasti : Prebeg-Vilke ( 1 977). Trei termin uvodi i obrazlae Spolsky ( 1 978).

46

LINGVI STIKA U PRIMENI

Drugu iru
acij u ini est komisij a koje su takoe u blioj
ili daljoj vezi sa prob
ima nastave jezika, ali koje i maju sopstveni
identitet i i zvan te veze,
koje su uz to povezane i sa vie drugih
praktinih i teorij skih dom a. Grupa se po bliem srodstvu moe
uslovno podeliti na tri podgrupe , predstavljene po jednim parom ko
misija: komisije za kontrastivnu lingvistiku i za prevoenje; komisije
za leksikografij u i leksikologiju i za terminologiju; i komisij e za ana
lizu diskursa i za retoriku i stili stiku . Lako je videti da ove komi sije,
uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraivaku teritoriju koj a je da
nas u punom zamahu.
Ima vie dobrih razloga - tipolokih i didaktikih, lingvistikih
i vanlingvi stikih - za organizovan rad na kontrastiranju jezikih si
stema. S toga nije ni malo sluajno to to ve godinama postoji i ak
tivno radi , sa zapaenim i irom sveta poznatim rezultatima, itav
niz projekata u oblasti kontrastivne analize; meu ovi ma istaknuto
mesto od poetka pripada Jugoslovenskom projektu za kontrastivnu
analizu srpskohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof.
Rudolfa Filipovia u Zagrebu, kome su se poslednjih godina pridruili
i drugi jugoslovenski projekti , u vezi sa drugim jezici ma. Ovako va
ljano postavljene osnove odrazile su se i u uspenom radu Komisije
za kontrastivnu li ngvistiku. Rad na kontrastivnoj lingvi stici usko je
povezan sa pitanj i m a prevoenj a, kao aktivnosti u teorij skom pogledu
veoma sloene i interesantne, a sa praktine strane izuzetno znaajne
u naem jeziki iscepkanom svetu . Oba ova aspekta zastupljena su
u radu Komisije za prevoe nje.
Leksikoloko-leksikografska i terminoloka pitanj a takoe su
utkana u ovaj krug pojava i zapravo se ne mogu otro odvajati od
drugih problema koje on obuhvata. I ona su izraz urgentnih potreba
savremene epohe u razvoju oveanstva, pa ako su u naunom smislu
doskora uglavnom ostajal a izvan matice teorij skih istraivanj a u ling
vistici, situacij a se sada osetno menja. Opte je poznato da je sastav
ljanje renika i terminoloki h spi skova jedna od naj starij i h praktinih
delatnosti lingvistikog karaktera, ali se u nae vreme iri interesova
nje i za optu leksikografsku i terminoloku teoriju, i to kako u isto
47

RANKO BUGARSKI

naune svrhe tako i s obzirom na nagao porast svakodnevnih potreba

u ovom domenu.
Kom isij e za analizu diskursa i za retoriku i stilistiku takoe
obeleavaj u j edno veoma blisko podruje - i, jo jednom, izrazito
aktuelno. Ovde su u sredi tu panje principi organizovanj a tekstova,
govornih ili pisanih, uz poseban osvrt na njihovo dej stvo u razl iitim
komunikacij skim situacijama. Re je, dakle, ne toliko o problematici
klasino shvaene retorike i knjievne stili stike, koliko o postupcima
koj i m a pribegavamo - u svakoj upotrebi jezika - da bismo uobliili
delotvoran iskaz ili vodili razgovor bilo koje vrste, potujui pri tom
zakonitosti verbalne interakcije koje intuitivno oseamo.
Ovim je ve naznaen prelaz ka sociolingvistikoj tematici, i
sledeu grupu ine komisij e u ovoj iroj oblasti - za sociolingvistiku ,
za jeziko planiranje, za dvojeziko obrazovanje, za j ezike probleme
imigranata, te za jezik i pol. Prvopomenuta Komisij a za socioling
vistiku potencijalno zahvata najiri domen, i ona svoje polje rada de
finie u koordinaciji sa drugim pomenuti m komisij ama. to se ovih
tie, j eziko planiranje je ve uhodano i dobro poznato podruje, koje
u ovom tumaenju obuhvata razne aspekte jezike standardizacij e i
j ezike politike irom sveta, dok se kod dvojezikog obrazovanja, kao
i kod jezike situacije stranih radnika u razvijenim zemlj ama, radi o
neto specifinijoj problematici novijeg datuma. Oekuje se da e
upravo u ovoj drugoj oblasti - ij i problemi zasad pogaaju samo
jedan broj zamalja, ali zato s rastuim intenzi tetom - koordinirani
istraivaki n apori (izmeu ostalog i kroz pomenute komisije AlLA-e)
moi da donesu dragocene nove uvide u danaanj u jeziku stvarnost,
uz eventualne preporuke za preduzimanje odreenih drutvenih mera.
U psi holingvistikom domenu postoje komisije za psiholing
vi stiku i za deji govor, ij a je opta tematika dovoljno poznata, pa
se na njoj ne moramo ovde zadravati. Na kraj u , donekle poseban
poloaj zauzima Komisij a za primenjenu raunarsku lingvistiku, uto
liko to polje njenog rada nije odreeno predmetom prouavanj a nego
specifinim istraivakim sredstvima, koj a se mogu primeniti - i sve
se vie pri menjuju - u raznorodnim oblastima lingvistikog istraiva48

nja. Povoljna je okolnost, ina , to ova komisij a ima tehnoloku bazu

u nekim dobro opremljenim ravunarskim centrima u Evropi i SAD.
Iz upravo obavljenog pregl da moe se zaklj uiti da se komisije
meusobno dosta razlikuju po o uhvatu, jer je delokrug nekih sraz
memo usko odreen (npr. jeziko testiranje ili terminologij a), dok je
kod drugi h potencij alno znatno i (npr. sociolingvistika ili psiholing
vistika). Ima izvesnih razlika i u orijentaciji, tj . u srazmeri izmeu
teorij skih istraivanj a i neposrednog drutvenog angaovanj a. Veoma
je uoljivo, takoe, da u veem broju sluajeva dolazi do tematskog
preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi meusobne saradnje po
jedinih komi sija; a i njihova saradnj a sa srodnim strunim telima i
organizacij ama izvan AlLA-e namee se kao prirodan zadatak.

S ada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AlLA uspela

da svojom mreom obuhvati nesumnjivo veoma iroki potencijalni
domen primenjene lingvistike - drugim reima, da pogledamo ima
li znaajnih oblasti koje nisu zastuplj ene u izloenom spi sku komi
Z6
sij a. Izgleda da ih i ma, iako moda ne mnogo. Pada u oi , na primer,
odsustvo j edne komisije ia neurolingvistiku, ukljuujui patologiju
govora kao podruj a autentinih praktinih problema. Razlog ovome
nij e ni u kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legi
timan deo primenj ene lignvistike; na svetskim kongresima su primana
saoptenj a iz neurolingvistike, a na jednom od njih je postojala i cela
27
odgovarajua sekcij a. Pre e biti da se dosad jednostavno nije j avila
dovoljno j aka inicij ativa za pokretanje jedne takve komisije. Jo jedna
mogua praznina bila bi u oblasti komunikacij skih potreba u savre
menim drutvima i u svetu kao celini , s posebni m obzirom na ulogu
masovnih medija. Spisak nepokriveni h podruj a ovim sigurno nije
iscrpen, ali moda ipak ne bi bio preteran zakljuak da lista naunih
26
Ovaj spisak odraava stanje u vreme kongresa u Lundu 1 98 1 . godine. Otada
nije bilo bitnijih promena, osim to su se komisije za dvojeziko obrazovanje i jezike
probleme imigranata stopile u Komisiju za jezik i obrazovanje u viejezinim sredi
nama, i to je osnovana nova Komisij a za usvaj anje drugog jezika.
27

O vanosti pri menjenih aspekata neurolingvistike v . kod n as Dimitrijevi

( 1 976).

49

RANKO BUGARSKI

komisij a AlLA-e (eventualno uz pomenute dodatke) prua dosta zao

kruenu sliku glavnih polja aktuelnog rada pod irim zaglavljem
primenjene lingvistike.
Ti me bi ujedno bilo, u optim crtama i na pragmatikom planu,
odgovoreno na pitanje ta sve pokriva poj am primenjene lingvisti ke
u nazivu Meunarodnog udruenja. to se tie teorijskog statusa
primenjene lingvistike u odnosu prema drugim naunim disciplinama,
a posebno prema samoj lingvistici - o ovom pitanju takoe se po
vre meno raspravlj a poslednjih godina, ali se dolazi do razliitih zak
lj uaka, pa jednog opteprihvaenog gledita jo nema na pomolu .
/

Organizovane diskusije o pitanju " ta je primenjena ling

vistika?" voene su, primera radi , na kongresu AlLA-e u tutgartu
1 975. godine, na godinjem skupu nastavnika engleskog kao stranog
jezika (TESOL) u Maj ami Biu 1 977. godine, na godinjem skupu
B ritanskog udruenj a za primenjenu lingvistiku (BAAL) u Maneste
ru 1 979 . godine, te na poslednjem kongresu AlLA-e u Briselu 1 984.
28
godine. U tim prilikama ponueno je vie razliitih odgovora. No
bilo to kako bilo, prosperitet AlLA-e ne zavisi od teorij skog stava
prema pitanju identiteta primenj ene lingvistike. Za Meunarodno
u druenje, kao i za iru svetsku j avnost, primenjena lingvistika jeste
sve ono to se na strunom i organizacionom planu radi pod tim
i menom . A u svetu se pod tim imenom - kako je moda, u granicama
mogunosti , nagovestio i ovaj kratki pregled - radi zaista mnogo toga
od znatne naune vrednosti i drutvene koristi .
U odgovarajuoj srazmeri , slino se svakako moe rec1 1 za
Jugoslaviju. I u naoj zemlji imaju dugu tradicij u pojedine oblasti
rada koje bi danas ile pod ovo zaglavlje, ali se o primenjenoj ling
vi stici u jednom organizovanom smislu ovde moe govoriti tek tokom
poslednj i h desetak godina. Korenite promene kroz koje je jugoslo28
Materijale sa ovih skupova ili najvanije podatke o nj ima daju, redom kojim
su pomenuti, Nickel ( 1 976, 1), Kaplan ( 1 980) i Morrow ( 1 979). Ovde relevantni deo
materij ala sa briselskog kongresa jo n ij e objavljen. O teorijskim pitanj i ma ire se
govori u prethodnom i narednom poglavlj u ove knj ige.

50

LINGVISTIKA U PRIMENI

vensko drutvo prol9 poslednjih decenija stvorile su i uslove za raz

mah prirnenjenih istraivanj a jezike problematike. Novi ekonomski
i politiki odnosi, industrij alizacij a, migracije i meanje stanovnitva
u uslovima nagle urbanizacije, razvijena viejezinost, irenje komu
nikacija i obrazovanj a, masovni medij i , intenzivnije uenje stranih je
zika u procesu otvaranja prema svetu - sve ovo i jo mnogo toga
uinilo je od nae zemlje potencij alni mikrokozarn sociolingvistikih
i prirnenjeno-lingvistikih istraivanj a, postavlj ajui raznovrsne i esto
hitne probleme jezike prirode. Ovakve probleme drutvo mora da
reava kako najbolje zna, u okviru jedne sitematske jezike politike
ij i su naelni temelji utvreni ali koju u pojedinim sferama treba
kontinuirano razraivati i dosledno provoditi u delo. U ovom odgo
vornom poslu, koj i pretpostavlj a koordinirano uee mnogih inilaca,
svoje mesto nalaze i saznanj a do kojih se dolo naunim radom u
domenu lingvistike, a koj a mogu da stvore osnovu za predlaganje
teorijski utemeljenih programskih polazita, podlonih praktinoj pro
veri i drutvenoj verifikacij i .
U ovom pogledu presudnu ulogu j e odigrala pojava novih ge
neracij a strunj aka koji su, polazei od domaih uslova i tradicij a,
uspeli i da uspostave traj an produktivan kontakt sa modernim pristu
pirna jezikim prouavanjirna na meunarodnom nivou. Nove ideje i
inicij ative tako su poele da se ire iz razliitih univerzitetskih centara,
jezikih instituta i strunih drutava u svim naim sociokulturnim sre
dinama. Ovo je vodilo zasnivanju brojnih istraivakih projekata, od
kojih mnogi sarauju sa srodnim inostranirn institucij ama, razmeni
strunjaka i publikacij a i drugim oblicima aktivnosti . Zahvaljujui
svemu torne, savremena teorij ska i metodoloka dostignua danas su
zastupljena u tradicionalnim disciplin arna jezikih prouavanj a, a uz
to postoj i razgranata delatnost na podrujima kao to su viejezinost,
jezika standardizacij a, usvaj anje i uenje jezika, metodika nastave
stranih jezika, kontrastivna lingvistika, prevoenje i mnoga druga.
U organizacionom smislu, od najveeg znaaj a bilo je osnivanje
Drutva za pri menjenu lingvistiku Jugoslavije, 1 973 . godine u Novom
Sadu, koje je od poetka razvilo zapaenu aktivnost. Tokom 1 976 .
51

RANKO BUGARSKI

godine dolazi do reorganizacije: postojea regionalna jezgra izrastaj u

u samostalna republika i pokrajinska drutva s a sopstvenim statutim a
i programima rada, koja se udruuj u u S avez drutava za primenjenu
lingvistiku Jugoslavije. Prvo sedite S aveza je u Beogradu, a potom
se u dvogodi njem ritmu premeta u Zagreb, Skoplje, Saraj evo, Ti
tograd. . . Osnovni zadatak S aveza jeste organizovanje primenjene ling
vistike kao drutveno angaovane naune discipline na jugosloven
skom planu. lako su neki od naj vanijih projekata u pojedinim obla
stima stariji od Saveza i jo uvek se odvij aju izvan njegovih okvira,
dok n a specifinij i m podrujima postoje druga struna drutva (na
primer, za pojedine jezike koj i se govore u Jugoslaviji, za strane j e
zike, za prevoenje), Savez je jedina asocij acij a iji delokrug obuhvata
celokupnu teritoriju primenjene lingvistike - bar u naelu, ako jo
ne i u praksi. Okupljajui vie stotina lanova razliitih strunih pro
fil a iz svih krajeva nae zemlje, S avez postaje prvo optejugosloven
sko udruenje u oblasti lingvistike, uistinu reprezentativno kako u
profesionalnom tako i u drutvenom pogledu. Pored koordinacije rada
svoj i h drutava i pomoi u odravanju veza izmeu njih, pokrovite
lj stva nad raznim naunim i strunim skupovima koje ona organizuj u ,
t e u spostavlj anj a kontakta i saradnje sa drugim srodnim udruenj i m a
u Jugoslavij i , Savez je, n a pravcima koje j e oznailo ranije Drutvo,
razvio bogatu aktivnost u tri glavne oblasti : (a) organizovanje naunih
skupova na jugoslovenskom nivou, (b) izdavaka delatnost i (e) sarad
nj a sa i nostranstvom.
( a) Prvi korak ovde j e predstavlj ala konferencija "Jezik i dru
tvo " , odrana 1 975. godine u Beogradu, u organizaciji Drutva za
primenjenu lingvistiku Jugoslavije. Njene sekcije bile su posveene
sociolingvistici kao naunoj di sciplini, j ezikoj standardizaciji i ko
munikacij i , koegzistencij i j ezika u viejezin i m sredinama, uticaj u
sredine n a razvoj govora, t e drutvenoj motivacij i uenj a stranih je
zika. Od svog osnivanj a, S avez ustanovlj uje trogodi nji ritam odr
avanja svojih kongresa, pa se prvi dri 1 977. u Beogradu, drugi 1 980.
u Zagrebu, trei 1 98 3 . u S arajevu, a etvrti se planira za 1986. u
Herceg Novom. Tematiku ovih dobro poseenih i uspenih kongresa
52

LINGVISTIKA U PRIMENI

ine pitanj a teorije i metodologije primenjene lingvistike, njenog isto

rij skog razvoja i aktuelnog stanja u svetu i u naoj zemlji , zatim pro
blemi viejezinsti , jezikog rasloj avanj a i standardizacije, usvaj anja
i uenj a jezika, nastave stranih jeika, kontrastivne analize i prevoe
nj a. Uz saradnju Drutva za primenjenu lingvistiku Makedonije, 1 982.
godine u Ohridu je organizovana savezna konferencija ,)eziki kon
takti u jugoslovenskoj zajednici " , usredsreena na probleme interak
cije i diferenciranja jezikih kodova u kontaktu u naim uslovima, te
.
na sociolingvistike aspekte usvaj anj a i uenja jezika, ukljuujui
29
jeziki razvoj jugoslovenske dece izvan Jugoslavije.
(b) Glavnu publikaciju ini Godinjak Saveza drutava za
primenjenu lingvistiku Jugoslavije, ija se Redakcija, Savet i sedi te
menjaju svake tri godine ; prva tri broj a izala su u Beogradu, sledea
tri u Zagrebu, a naredna dva u S araj evu. Ova reprezentativna perio
dina publikacij a, pored obj avlj ivanja akata sa dosad odranih kon
gresa S aveza, donosi referate i sa drugih skupova u oblasti primenjene
lingvistike, kao i pojedinane radove lanova; prilozi se objavljuju
na svim jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije, sa rezimeom na
nekom svetskom jeziku . Pored Godinjaka, Savez povremeno tampa
informativni Bilten, a uestvuje i u izdavanju nekih publikacij a za
jedno sa svojim drutvima-lanicama. 30
(e) S avez funkcionie kao koordinator meunarodne aktivnosti
svoj i h lanova na vie n aina. Odmah po svom osnivanju, Drutvo
za primenjenu lingvistiku Jugoslavije ulanjeno je u AlLA-u, a Savez
29
Radovi sa ovih skupova objavljeni su u zasebnim publikacijama, kako sledi.
Konferencija ,,Jezik i drutvo": Bugarski!lvir/Mike ( 1 976) ; kongresi Saveza u
njegovom Godinjaku, i to I kongres u br. 3, II u br. 4-5 i III u br. 7-8 ; konferencija
o j ezikim kontaktima: Mieska Tomi ( 1 984).

30
Brojeve Godinjaka l ( 1 977), 2 ( 1 978) i 3 ( 1979) uredio je R. Bugarski,
brojeve 4-5 ( 1 980-8 1 ) i 6 ( 1 982) V. Ivir, a dvobroj 7-8 ( 1 983-84) M . Rianovi.
Ove publikacije daju najbolji presek kroz tekue aktivnosti lanova jugoslovenskih
drutava za primenjenu lingvistiku. Zasebne publikacije povremeno potiu i sa skupova
koje organizuj u ili suorganizuju pojedina drutva; v . npr. ileti ( 1 983), ukanovi
( 1 984), Neak-Liik/ trukelj ( 1 984). Referati sa ovakvih skupova nekada se tampaju
i u serijskim izdanj ima kao to su ivi jezici (Beograd), Strani jezici (Zagreb), Knjievni
jezik (Sarajevo) ili Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti (Novi Sad).

53

RANKO BUGARSKI

je to l anstvo obnovio im se konstituisao na novim osnovama, tako

da je on sada kolektivan lan Meunarodnog udruenj a - iz ega
proistie da je svaki lan nekog od naih republikih i pokraj i n skih
drutava samim tim uklj uen i u delatnost AlLA-e. Srazmerno go
dinj oj lanarini koju Savez uplauje AlLA-i , naa drutva dobij aj u
odreen broj primeraka ranije pomenutog B iltena (odnosno, s ada, n a
unog asopisa) ove asocijacije; tim putem se n ai lanovi uklj uuju
u aktuelne svetske tokove u primenjenoj lingvi stici , dok se s druge
strane, putem povremenih izvetaj a i drugih dopisa, meunarodna j av
nost upoznaje sa aktivnostima u Jugoslavij i . Osim toga, jugosloven
skim strunj acima je otvoren put za uestvovanje na svetskim kon
gre s i ma i drugim naunim skupovim a u organizacij i AlLA-e , kao i
za rad u njenim naunim komisij ama. Zapaeno uee naih pred
stavnika u ovim aktivnostima tokom protekle decenije dalo je odre
en e podsticaje za dalji rad u zemlji, doprinosei uz to meunarodnoj
afirmaciji nae primenjene nauke o jeziku. U ovom sklopu treba po
s matrati i aktivnost jugoslovenskih predstavnika u upravnim telima
AlLA-e, Meunarodnom komitetu i Izvrnom o dboru, kao i u razni m
njenim stalnim i privremenim radnim telima, gde su oni povremeno
31
birani na odgovorne funkcije.
Iz datih okvirnih podataka l ako se moe videti koliko se iroko
kod n as u praksi shvata poj am primenjene lingvistike. Jo od prvih
dan a Drutva, odnosno S aveza, pod primenjenom lingvistikom po
drazumeva se svojevrsno proimanje n auke o jeziku i drutvene prak
se, pri emu se u samoj nauci ne prihvata nikakva otra podela na
"
"
" istu i "primenjenu lingvistiku (to je i staknuto i u redakcij skom
u vodniku l . broj a Godinjaka- v. str. 7 tamo) . Ovim se omoguuje
uzaj amno oploivanje teorij skih i primenjen i h istraivanj a umesto
nji hovog vetakog razdvaj anja; po pravilu se p olazi od pragm atikog
aspekta primenjene lingvistike kao prirodno pri mamog, ali se i njen
teorij ski vid ozbi ljno uzima u obzir. Drukij e bi teko moglo i da
bude pri deklarisanom stanovitu po kome se pri menjen a lingvistika
31
Za neto ire podatke o nastanku i radu Saveza v. Jankovi ( 1 978b) i M ieska
Tomi ( 1 983).

54

LINGVISTIKA U PRIMENI

razume kao primena naunog lingvistikog znanj a na probleme to

proistiu iz upotrebe jezika u drutvu, koja obuhvata, kako smo naj
veim delom ve videli, viejezinost, jeziko planiranje i jeziku
standardizacij u , usvaj anje jezika, nastavu maternjeg jezika, jezika sre
dine i stranih jezika, kontrastivnu lingvistiku, leksikografiju, termi
nologiju i strune jezike, jezik u masovnim medijima, ljudsko i mai n
sko prevoenje, informatiku, patologiju govora i sluha, i drugo. Kako
smo ve napomenuli, samo neki delovi ovog raspona dosad su u or
ganizacionom smislu u veoj meri ukljueni u delatnost Saveza kao
najobuhvatnije strune asocijacije, dok je na nekim drugim sektorima
od ranije postojea i esto veoma zapaena istraivaka delatnost vie
vezana - to je i prirodno - za organizacije i institucije ue namene.
Osim toga, dok su neka optij a podruja (kao uenje i nastava jezika)
posvuda zastupljena, u drugim oblastima teita su razliito raspo
reena, odraavajui regionalne specifinosti (npr. viejezinost u Voj
32
vodini , terminoloka standardizacij a u Bosni i Hercegovini).
Ve reenom treba dodati sledee. Rezerve koje se mogu oprav
dano i zneti u pogledu nekih dosta uobiajenih shvatanj a primenjene
lingvistike, kao ni mogue predloene korekcije, nikako ne treba shva
titi kao osporavanje velikog stvarnog - i jo veeg potencijalnog znaaj a delatnosti na ovom podruju. Ako je teorijski status prime
njene lingvistike kao autonomne n aune discipline podloan sumnji,
ne moe se sumnjati u nauni kvalitet i drutvenu opravdanost velikog
broj a projekata i publikacij a iz mnogih pojedinanih oblasti tradicio
nalno obuhvaenih tim imenom. Kratko reeno, ljudski ivot je po
negde bogatij i zahvaljujui primenama lingvistikih saznanja i rezul
tata. Ovu injenicu ne bi smeo da prenebregne nijedan lingvist, ma
koliko sam mogao biti teorijski opredeljen i lino neangaovan u bilo

32
Pojedini sektori primenjene lingvistike imaju i svoje vlastite publikacije (npr.
projekti kontrasti vne analize ili prouavanja govornog razvoj a, viejezinosti i drugih
tematskih oblasti). ireg raspona su npr. zbornici pod Beri i dr. ( 1 980) i Mike
( 1 983) na podruju kontrasti vnih istraivanj a. Najveim brojem publikacija raspolau
podruja kao to su nastava i negovanje maternjih jezika i metodika nastave stranih
jezika. O svemu ovome ovde se ne mogu dati ni osnovni podaci, ali v. i literaturu
koja e biti navedena u ostal im, tematski uim delovima ove knjige. Sistematska bib
liografska obavetenja prua sada Dimitrijevi ( 1 984b).

55

RANKO BUGARSKI

kakvim primenama. to je jo vanije, iri drutveni krugovi - a po

sebno oni koji na raznim nivoima imaj u udela u procesu odluivanj a
o brojnim praktinim pitanjima koja namee drutvena upotreba j ezika
- morali bi takoe da u punoj meri budu svesni ovoga. Poto se ovde
zna aj n i m delom radi o relativno novim stvarima, potrebno je da tim
irim krugovima neko predoi perspektive koje nudi primenjena ling
vistika i strunu pomo koja se od nje moe razlono oekivati u
reavanj u niza drutvenih problema sa vanom jezikom komponen
tom j ed ne ili druge vrste. Ova posrednika uloga izmeu nauni h
tekovina i drutvene akcije prirodno pripada samim l ingvisti ma i
njihovim kolegama iz susednih struka, sa kojima sarauju na projek
33
tima iz primenjene lingvistike. U svom naunom i strunom radu
svaki ovek se moe oseati manje ili vie teorijski ili praktino u sme
renim, ali je van svake sumnje da je on takoe lan svoje drutvene
zajednice, iji problemi su i njegovi .
ini s e d a je nain n a koji je primenjena lingvistika shvaena
i utemeljena u naoj zemlj i naelno pogodan za irenje ovakvih po
gleda, ma koliko same konkretne prilike u pojedinim sredinama ili
u j ugoslovenskoj zajednici kao celini mogle biti manje ili vie povo
ljne u nekom datom drutvenom trenutku. Izvesno je da, i pored ve
posti gnutih rezultata na valj ano postavljenim temeljima, jo veoma
mnogo toga ostaje da se uradi - gledano i nstitucionalno, programski ,
organiz aciono i kadrovski . Ovde ne treba ni govoriti o ve poznatim,
da ne kaemo hroninim optij i m slabostima, vidljivim i na ovom
podruj u , koje proistiu iz teritorijalne i admini strativne rascepkanosti ,
nedovoljne sistematinosti i koordinacije, nezadovoljavaj ue kadrov
ske baze i oskudice finansij skih sredstava.
Pa ipak je od znatnog principijelnog domaaj a duh stvaralake
integracije pojedinanih i grupnih napora koji provejava dananj i m
aktivnostima u primenjenoj lingvistici kod nas. Dva bitna obelej a
ovih stremljenja jesu njihova tematska raznovrsnost i njihov opteju
goslovenski karakter. Naznaenim irokim shvatanjem pojma prime
njene lingvistike za potrebe naeg vremena i nae sredine od poetka
33
Zavrni pasus uvodnog referata na kongresu AlLA-e u Kembridu predstav
lja elokventan pledoaje u ovom smislu; v. Malmberg ( 1 97 1 : 1 7-8).

56

LINGVISTIKA U PRIMENI

je onemogueno suavanj e n a ui krug poslenika samo jedne oblasti

(na primer, nastave stranih j ezika) . A neprihvatanje nekih otrih podela
unutar same lingvistike, koje su ponegde donele dosta nepotrebnih
nesporazuma na linij i vetaki stvorene opozicije izmeu poslova " vi
eg " i poslova "nieg " reda, izmeu kreativnosti i reproduktivnosti,
doprinelo je stvaranj u uslova za prevazilaenje ove nauno i drutveno
tetne psiholoke barij ere. Ovako je lake osetiti i drugima pokazati
da svi koj i su ukljueni u ove delatnosti rade korisne poslove, samo
poslove donekle drukij e , i korisne na razliite naine. Bilo da su
lingvisti , pedagozi , p s iholozi, sociolozi ili pripadnici neke druge stru
ke, okupljeni na zajednikim poslovi m a i na jugoslovenskom planu
oni mogu da daju kolektivan doprinos od stvarnog znaaja. Time do
naj veeg izraaja dolazi ono to ih povezuje, kako meusobno tako
i sa neposrednim i dugoroni m interesima ire drutvene zajednice
kojoj pripadaju kao strunjaci i kao ljudi .
Jednom reju, n apravljen je dobar poetak u strunom i drutve
nom smislu, panj a j avnosti skrenuta je na mnotvo problema ijem
reavanju nauka o jeziku moe da doprinese, i trasiran je put kojim
dalje treba ii u profesionalnom izgraivanju i drutvenom afirmisanju
primenjene lingvis tike. Za rad koj i u organizacionom, a delom i u
istraivakom pravcu uokvi ruj u granice jedne decenije, ovo nisu mala
dosti gnua.
[P. S. 1996
S avez drutava za primenjenu lingvistiku Jugo
slavije i njegov Godinjak ugasili su se sa raspadom te zemlje. Posled
nj i, V kongres Saveza prethodno je odran u Ljubljani 1989. godine,
a radovi su objavljeni u zborniku pod trukelj ( 1 989) . Zbornik sa IV
kongresa u Herceg Novom 1 986. godine nije tampan . - Rasprave
sa okruglog stola o identitetu primenjene lingvistike, odranog u ok
viru kongresa AlLA-e u Briselu 1 984. godine, na koje - kao jo ne
objavljene - upuuje beleka 28 gore, u meuvremenu su tampane
kao zasebna knjiga: Tomi/Shuy ( 1 987) . Nju ovde registrujemo i zbog
njene vanosti za tematiku koju raspravlj amo u ovom delu knjige;
izvetavanje o aktivnostima AlLA-e tokom poslednje decenije inae
izlazi iz njenih okvira, kao i bilo kakav osvrt na domaa zbivanja u
istom periodu] .
-

57

4 . Primenjena lingvistika kao

lingvistika u primeni

Teorijsko razmatranje u 2. poglavlju ove knjige dovelo nas je

do zaklj uka da se ne mogu pronai ubedlj ivi kriterijumi razlikovanja
primenj ene lingvistike od lingvistike na osnovu predmeta ili meto
dologije, u savremenim uslovima u kojima se prouavanje jezika u
celini s ve vie odlikuje interdisciplinarnou i d ru tvenom osetljivo
u. Razlika se moda moe ustanoviti jedino polazei od ciljeva, tako
to bi se reklo da je opti cilj lingvistike razumevanje ljudskog jezika,
a primenjene lingvistike - da doprinese reavanj u problema do kojih
dolazi u upotrebi jezika u drutveni m zajednicama; ali i ovo je danas
problematino, s obzirom na aktuelni karakter same lingvistike. Otuda
je primenjenu lingvistiku najbolje posmatrati ne kao granu lingvistike
niti kao konglomerat naunih disciplina, jo manje kao skup prak
tinih problema, nego kao spoljnu orijentaciju jezikih prouavanj a
- drugim reima, kao naziv jedne motivacije, a n e nekog zasebnog
polj a i straivanj a. Teorij ski, dakle, "pri menjena lingvistika" ne bi bila
drugo do "primenljiva lingvistika" , ili lingvi stika u primeni izvan sop
stvenog domena. Stoga je opravdanije govoriti o lingvistici i njenim
primenama (dakako, zajedno sa brojnim drugi m naukama) nego po
drazumevati , neobrazloenom upotrebom popularnog termina " prime
njena lingvistika" , postojanje jednog odelitog identiteta koji se onda
mora potvrivati insistiranjem na distinkcij ama koje su do danas
izloene ozbiljnoj sumnj i .
Imajui n a u m u argumente i zloene u prilog ovoj koncepcij i ,
u ovom poglavlju zadraemo s e na nekim, prevashodno teorij skim,
aspektima primenjene lingvistike kao lingvi stike u primeni. Pre svega,
58

LINGVISTIKA U PRIMENI

jasno je da svako odreenje pojma primenjene lingvistike i njenog

odnosa prema lingvistici u celini bitno zavisi od poimanja same ling
vistike . Stoga se i moe, u sporenju izmeu strunjaka, povremeno
naii na stav koj i se da ovako saeti : ako hoe da ti kaem ta je
primenjena lingvistika, najpre ti meni reci ta je lingvistika. Nae
stanovite oigledno podrazumeva jednu veoma iroku koncepciju
lingvistike kao nauke o jeziku . Jedna implikacija ovog sasvim uo
biajenog odreenj a - koje ipak, kako se ini, nije bez izuzetka prih
vaeno - jeste da postoj i samo jedna takva n auka; druge, implicirane
povremeno upotrebljavanim terminom ,jezike nauke" (npr. engl. lan
guage sciences), malo se kad strogo definiu s obzirom na lingvistiku,
pa ovde neemo postavljati pitanje njihovih moguih profila. Nadalje,
lingvistika u ovom smislu ne svodi se na lingvistiku teoriju, kako
to biva kod nekih teoretiara; ova odredba je sutinska za nae vienje
statusa primenjene lingvistike. Najzad, ovako shvaena lingvistika uk
ljuuje operisanje podacima filolokog karaktera, i to ne samo u
opisivanju pojedinih jezika nego i u konstruisanju optih teorija.
Prema ovakvoj koncepciji , zadatak lingvistike mogao bi se sa
eto odrediti kao izgraivanje jedinstvenog skupa teorijskih principa,
deskriptivnih kategorija i analitikih postupaka koji bi u principu bio
kadar da definie ljudski jezik kao poj avu, opie specifina obelej a
pojedinih jezika i obrazloi sinhronij ske varijacije i dijahronijske pro
mene u upotrebi ovih jezika od strane pojedinaca u drutvenim za
34
jednicama. Iz ovog sledi da, gledano prema predmetu istraivanj a,
poj am lingvistike obuhvata kako optu lingvistiku Gezik) tako i de
skriptivnu lingvistiku Gezici). Ne ulazei u razne druge lingvistike
discipline ueg predmeta i specifinijeg karaktera, u rasponu od
neurolingvi stike do etnolingvistike, ovde emo samo da naglasimo
da se opta lingvistika moe produktivno sagledati kao disciplina koj a
sadri tri osnovne komponente, saglasno trima temeljnim aspektima
jezika: semiolingvistiku (kodni aspekt), psiholingvistiku (psihiki
aspekt) i sociolingvistiku (drutveni aspekt). Ono to je ovde nazvano
34
Ova definicij a predstavlja proirenje one koju daje Crystal ( 1 973 : 1 4). Upor.
i l poglavlje (bel eka l ).

59

RANKO BUGARSKI

analoki motivisanim neologizmom " semiolingvistika" , a to se u od

sustvu podesnog i opteprihvaenog termina naziva lingvistikom u
uem smislu, mikrolingvistikom ili strukturalnom lingvistikom, ne
retko se poistoveuje sa lingvistikom u celini . Ovo meanje nivoa
posmatranj a vodilo je mnogim nesporazumima i zabunama oko pita
5
nja statusa i uzaj amnog odnosa lingvistikih disciplina ?
Ovaj nuno uproeni prikaz strukture sredinjeg podruja ling
vistike, budui predmetno odreen, ne ostavlj a prostor za razlikovanje
"
"
"neprimenjene i "primenjene lingvistike, to je pitanje pri stupa.
Fundamentalna ili teorij ska lingvistika nema predmeta drukij eg od
onog koj i m se bavi lingvistika u celini, i ona predstavlja samo nain
opisivanj a i objanjavanj a toga zajednikog i mnogolikog predmeta.
Analogno, primenjena lingvistika pod ovim uglom prestaje da postoji
kao podruje odelito od lingvistike u celini, jer su svi njeni delovi
podloni primeni . Ove principijelne odnose ne ugroava okolnost da
su iz strukturalnih ili istorij skih razloga razliiti segmenti sveukupne
lingvistike teritorije do danas ostali neujednaeno razvijeni , u po
gledu teorije kao i primena. Nasuprot institucionalnim podelama i
praktinim potrebama stoji vizij a jedne integrisane nauke o jeziku
koj a iznutra razvij a razliite pristupe, sarauje sa drugim naukama
na uzaj amno korisne naine, i biva zajedno s njima diferencijalna
primenj ena na zasebno identifikovana i i menovana problemska pod
ruja. Ovo je verovatno najbolji odgovor na aktuelne dileme koje na
mee poj am primenjene lingvistike.
Poto smo o pragmatikoj strani ovih pitanja dovoljno govorili
u prethodnom poglavlju, ostaje nam da ovde uinimo jo nekoliko
napomena teorijskog karaktera i da time zaokruimo ova razmatranj a.
Kako je ranije ve nagoveteno, ne izgleda umesno govoriti o prisus
tvu teorij e u nekim delovima ili verzij ama lingvistike a njenom od
sustvu u drugim: sve to zasluuje naziv lingvistike zasigurno mora,
bar u principu, da poiva na teorijskim osnovama neke vrste. Otuda
35
Koliko nam je poznato, termin ,,semiolingvistika" je prvi put ovako upotreb
ljen u radu: Bugarski ( 1 978). Na isti nain utemeljenu, ali iru razradu odnosa izmeu
lingvistikih disciplina daje Bugarski ( 1976).

60

LINGVISTIKA U PRIMENI

je adekvatnije napraviti di stinkciju, koliko god provizomo i ematski,

izmeu raz liitih vrsta teorije, asociranih sa raznim tipovima ling
vi stikih i straivanj a. Grubo uzev, etiketa opte teorije mogla bi se
pripisati podrujima koj a se uobiajeno svrstavaju pod optu ili teo
rijsku lingvistiku, a etiketa prime njene teorije oni ma za koje se obino
uzima da pripadaju primenjenoj lingvistici . I ako se primenjena ling
vistika odista shvati kao primenljiva lingvistika, u skladu sa stano
vitem koje ovde zastupamo, primenjena teorij a analogno nije drugo
do primenljiva teorija, sa priblinim znaenjem "teorija primena ling
vistike " ili moda " teorija lingvistike kao primenljive discipline" .
S ada i zgleda dovoljno jasno da je i zgraivanje neke vrste prime
njene teorije neophodno ako primenjena lingvistika, bilo kako defi
nisana, treba da i sama po sebi uistinu doe do rei, umesto da u
ovom pogledu i dalje ostane podreena teorijskoj lingvistici (slino
konstatuje i Kaplan 1 979: 330). Zasad se moe samo nagaati kakvu
bi konkretniju formu takva teorija mogla da dobije, i kako bi mogao
da izgleda njen konaan opseg. Sa negativne strane, sa sigurnou se
moe predvideti da se ona nee svesti na mehaniki zbir zasebnih
teorija specifinih oblasti koje se pragmatiki ili operacionalno eti
ketiraju kao "pri menjena lingvistika" (uenje jezika, nastava jezika,
jeziko planiranje, terapija govora i sluha, prevoenje itd.). Jer ako
su ove oblasti , kako smo ve isticali, isuvie brojne i raznorodne da
bi obrazovale jedno koherentno podruje naunog istraivanja, iz njih
ne moe da i zraste ni jedna odgovarajua jedinstvena teorij a.
Pozitivn a strana, meutim, predstavlja tei sluaj . Sve to u
ovom trenutku moemo da kaemo jeste da bi jedna pri menljiva teo
rij a one vrste koju ovde imamo na umu pre morala da se razvije
unutar same lingvistike, u procesu njenih primena i kao njihova re
zultanta, moda u obl iku onoga to je nedavno oznaeno, dakako ta
koe sasvim uopteno, kao "teorij a jezika odraena u principima pri
mene " . 36 Takva teorij a mogla bi da ima opti deo, koji bi vredeo za
36
V. Malmberg ( 1 98 1 :7). Izgleda da je ovome slian duh u kome Kaplan
( 1 980: 1 0), kreui se u okviru neto drukije koncepcije, vidi pri menjenu lingvistiku
kao taku u kojoj se svekol iko prouavanje jezika sjedinjuje i aktualizuje " .
"

61

RANKO B U GARSKI

sva podruj a primene, i specijal ne delove, koji bi p o krivali ove po

naosob. Ti specij alni delovi bi s jedne strane pripa d a l i lingvistici (npr.
teorij a lingvistike u primeni na nastavu jezika, n a p re voenje itd.) ,
dok bi s druge strane i nili komponente z asebnih me udisciplinamih
teorij a svakog od ovih podruja (npr. teorij a nast ave jezika, teorija
prevoenj a itd.). Malo s e to g a zasad moe rei o od n o s u izmeu "pri
menljive " teorije u celini i " opte " teorije, u smisl u m alopre naprav
ljene di stinkcije, izuzev da ove treba sagledati u o p toj persp ekti v i

konvergencije, a ne dalje d iverg encije.

U cilju obj anje nja ove po slednje ocene treb a podsetiti na

nesumnjivu inj enicu da je ona vrsta teorije koj u sam o nazvali optom
do dan as ostala neuporedivo razvijenij a od one nazv a n e pri menjenom,
ili pri menlj ivom; ova potonja je zapravo jo uvek u ve likoj meri neto
to se tek prieljkuje. Ovo je uglavnom posledica tradi ci onalno snane
identifikacije teorij skih aspiracija sa optim ili fundam entalnim istra
ivanj i ma, a s druge strane insi stiranj a na praktinim c i lj evi m a pri m e
njene lingvistike . Ali j edna istinski p ri menlj iva te orij a t akoe se mora
izgraivati u godinama koje dolaze, uestvujui , ka ko j e reeno, u
speci finim teorij ama razliitih oblasti pri mene, i u isti mah obo
gauj ui sadraj same lingvistike u celosti . Prem a to m e , u idealnoj
proj ekciji dve provizorno razdvojene vrste lingvisti k e teorije trebalo
bi da se spaj aju kako li ngvistika bude postaj ala sve pr imenljivij a, a
njene pri mene sve prefinjenije i nauno zahtevnije.
Iz izloenog proi zlazi da ni p rimenljivu lingvist i k u n iti njoj od
govaraj uu teoriju ne treba uzimati zdravo za goto vo , kao prirod n e
produkte ruti nskih lingvistikih istraivanj a . Suprot no tome, one su
neto to se mora razvijati svesnim i usmereni m napori m a posebne
vrste , uz korienje razliitih izvorita kako unutar tak o i i z van nauke
o jeziku. Apli kacije ovde nose snane implikacije teo rij ske i meto
doloke povratne sprege, kao i ire nj a domena i izotra vanj a instru
menata lingvis tiki h prouavanj a. N a taj nain lin gv i st i k a postaje
primenlj iva sves n om namerom a ne pukim sticajem ok ol n osti, i po
tencij alno u znatno veem obimu od onog koj i podra zu m e vaj u kon
vencionalnije predstave o jednoj zasebnoj pri menje n oj l i n gvi stici .
62

LINGVISTIKA U PRIMENI

Osim toga, upravo kroz ovaj "primenljivi " pristup lingvistika kao ce
lina najbolje s arauje sa drugim n aukama i ispolj ava svoj moderni
37
interdisciplinarni karakter.
Prema tome, n aslovom ovog teksta nipoto se ne eli sugerisati
da l ingvi stika u primeni ostaje ista lingvistika, ali se hoe rei da
ona jo uvek ostaje lingvistika. Drugim reima, sistematski n apori da
se ona uini primenljivom izvan svog domena modifikuju njenu pri
rodu ali je ne preobraaju u neto to vie nij e lingvistika. Same te
modifikac ije mogu ipak biti srazmemo dalekosene, tako da pojam
pri mene dobij a novo i bogato znaenje. Tako, n a primer, jedna
optelingvistika teorij a o fonolokoj ili sintaksikoj strukturi prirod
nih jezika, ili o usvaj anju jezika, ne mora biti - i najee nije nigde neposredno primenlj iva u tom obliku, ali se ona moe daljim
i drukijim n aporima prilagoavati i preformulisati tako da se moe
produktivno primeniti, reci mo, u defektologij i , odnosno raunarskim
operacij ama ili nastavi jezika.
U ovom svetlu moemo se sada osvrnuti na dosta esta, iako
mahom neobrazloena, tvrenj a da primenjenu lingvistiku upravo ne
38
treba poistoveivati sa primenama Iingvi stike. Ako ovo treba da zna
i samo to da lingvi stika po pravilu nema gotovih odgovora na prak
tine probleme upotrebe jezika, i da se delovi njenog aparata ne mogu
prosto presaivati u druge prostore znanj a ili delatnosti ne rizikujui
ozbilj ne manjkavosti i deformacije, nije teko sloiti se s ti m upozore
njem. Neshvatanje da su modeli i metode razvijeni u lingvi stici pri
mereni njenom jedinstvenom predmetu, ljudskom jeziku, i da kao tak
vi nisu direktno prenosivi na predmete i poduhvate drukije prirode,
izazvalo je mnoge nesporazume i prilino nezadovoljstvo rezultatima
37
Sutinsku ulogu uzajamnog delovanja naglaava i Shuy ( 1 984: 1 0 1 -2), koji
se zal ae za zamenji vanje uobiajenog li nearnog modela od teorije ka primeni rekur
zivnim trougaonim modelom koji ukljuuje doivljajni svet, teorij u i pri menu.

38
Ovo tvrdi , primera radi, nekoliko auiora u zborni ku K aplana ( 1 980); tako
sam Kaplan afirmisanje nezavisnosti primenjene lingvistike povezuje sa .,spremnou
da se praktikuje primenjena lingvistika umesto pukog primenj ivanja l i ngvistike"
( 1 980:65). Kako emo odmah videti, valjanost ove efektno sroene opozicije zavisi
od tumaenja njenih lanova.

63

RANKO BUGARSKI

"
"primene lingvistikih pojmova i postupaka u jezikoj nastavi, teoriji
knj ievnosti, filozofiji, antropologiji i drugde. U stvari, kod veeg bro
j a ovakvih bezbrinih transfera bilo bi opravdanije govoriti o zlou
potrebi lingvistike nego o njenoj upotrebi.
Ali ako se pomenutim tvrenjem eli nagovestiti da se primena
upravo na ovo i svodi, da sam ovaj poj am nuno iskljuuje kreativne
svrhovite modifikacije onoga to e da bude primenjeno, ono se mora
odbaciti . Pri stanovitu koje mi ovde zastupamo, nema niega "pu
kog " u primenjivanju lingvistike, poto ovaj proces ukljuuje vitalnu
komponentu nastojanja da se ona uini istinski i korisno primenljivom
- to jest, u drukijoj terminologiji, upravo " praktikovanj a primenjene
lingvistike" . Ovo je sasvim oigledno ako se poe od toga da prime
njena lingvistika nije samo kanal za transmisij u drugde postignutih
naunih rezultata i ve pripremljenih obrazaca na razinu aktuelne pro
blematike svakodnevnog ivota, ve upravo n auno podruje na kome
se oblikuju takvi praktino primenljivi rezultati i obrasci . A ono, kako
smo ve videli, moe da prui znaaj an doprinos kako optoj teoriji
jezika, skreui panju na neke njegove praktine komunikacijske vi
dove koji su esto ostajali van vidokruga " iste" nauke o jeziku, tako
i j ezikoj praksi, pruajui nauno zasnovane i interdisciplinarno pro
verene uvide u sutinska obeleja te prakse.
Treba na kraju rei da ovde ponuena koncepcij a, koja tei da
pri menjenu lingvistiku sagleda kao lingvistiku u primeni, sa svim im
plikacijama koje prate ovo vienje, i time kao neto potencijalno da
leko znaajnije nego to bi to ikada mogla da bude, sama po sebi,
jedna dodatna grana nauke o jeziku, po svemu sudei predstavlj a ma
nj in sko gledite. Naime, i ako ono moe da bude pri hvatlj ivo, pa i
sasvim prirodno, mnogima koji sebe smatraj u prosto lingvistima, nije
verovatno da bi ga spremno prigrlio veliki broj onih koji bi se iz
institucionalnih ili idejnih razloga radije samoidentifikovali specifino
kao primenjeni lingvisti . Tako za budunost ostaje i razreenje ovog
svojevrsnog nesklada izmeu teorije i empirije.
Ali ta se god dogodilo sa terminom " pri menjena lingvistika" ,
koj i e se u institucionalnom smislu verovatno i dalje upotrebljavati
64

LINGVISTIKA U PRIMENI

iako ima - kako smo videli - dobrih teorijskih razloga za njegovo

naputanje, znatno je vanije ta e se desiti sa lingvistikom u njenoj
sveukupnosti - da li e se ona, i kako, dalje transformisati iznutra
da bi odgovorila izazovima izmenjenih svetova znanja i drutvenog
ivota. Zalaui se za jednu integrisanu primenljivu lingvi stiku, ovaj
tekst, zajedno sa prethodnima u ovoj knjizi, predstavlja retrospektivan
i prospektivan pledoaje za pomeranje "primenjenog " predznaka u sa
mo ivo sredite nauke o jeziku, bar na pojmovnom planu, jer je ovo
bilo i ostaje jedino njegovo pravo mesto. Ovaj poziv izrasta iz uvere
nja da najbolji dugoroni odgovor na pomenute izazove nije toliko
u razvijanju dveju divergentnih vrsta lingvistike, i lingvista, koliko u
postepenom izgraivanju jedne nove koncepcije predmeta, metodolo
gije i ciljeva lingvistikih istraivanja.

65

II

Terminolo gij a

5 . Lingvistika, leksikografija i terminologija

Cilj ovog priloga jeste da u optim crtama ukae na karakter

meusobni h odnosa lingvistike, leksikografije i terminologije. Ako u
ovu svrhu nije potrebno posebno definisati samo lingvistiku, treba
bar iroko n aznaiti odreenja leksikografije i terminologije koj a e
mo imati na umu, jer se u upotrebi ovi h termina moe naii na znaaj
ne razlike. Tako, dok se leksikografij a ponegde jo izjednauje sa
samim pisanjem renika, dakle sa jednom iskljuivo praktinom de
latnou koj a se u tom vienju sagleda kao neka vrsta primenjene
leksikologije, mi emo prihvatiti savremenije i svakako adekvatnije
tumaenje po kome leksikografij a, obuhvataj ui teoriju i praksu izrade
renika, sadri i jednu temeljnu i samosvojnu teorij sku komponentu.
Slino ovome, terminologij a se odnosi na skupove termin a pojedinih
struni h oblasti, ali i na principe obrazovanj a i upotrebe terminolokih
sistema i njihov n auni opis, to znai da i terminologij a ima kako
praktinu tako i teorijsku stranu .
Kako s e u oba ova sluaj a, i kod leksikografije i kod termino
logije, radi o opisivanju i grupisanju jeziki h jedinica (odrednica, od
nosno termina), sasvim je oigledno da lingvistika kao nauka o jeziku
mora imati , i ima, dosta toga da doprinese konstituisanju i daljem
izgraivanju ovi h disciplina. Ovo vredi kako za njihove teorijske osno
ve, gde uz dopri nos drugih naunih oblasti znaajnu pomo moe da
prui optelingvistika teorija, tako i za nj ihove praktine aspekte,
kod kojih se s razlogom govori , izmeu ostalog, i o primeni meto
dologije nauke o jeziku. Utoliko ima izvesnog opravdanj a injenica
da se leksikografij a i terminologij a, koje sve vie izrastaju u samo69

RANKO BUGARSKI

stalne i nterdisciplinarne oblasti naunog istraivanja i praktine de

latnosti , u organizacionom pogledu esto globalno tretiraju kao grane
1
primenjene lingvistike.
Povratni uticaj leksikografije i terminologije kao uih oblasti
na lingvistiku kao iru obl ast moda je u izvesnom smislu manje
oigledan , zbog specifinih uglova gledanja - kao i na drugim po
druj i m a koj a pokazuju uporedljive razlike u obuhvatu . No takav uti
caj izvesno postoji, i mi emo u daljem selektivnom izlaganju inte
rakcij a koje razmatramo upravo njemu, kao srazmerno tee uoljivom,
pokloniti posebnu panj u .
Pogledaj mo najpre odnos izmeu lingvistike i leksikografije,
koji se n aj neposrednije oituje na leksiko-semantikom nivou jezike
strukture , a uz uklj uivanje relevantnih gramatikih pojava. Moe se
rei da lingvistika ovde nudi osnovne kategorije i principe kao polazni
aparat, ali se ovaj proverava u primeni na deskriptivne probleme po
menutog nivoa. Tako leksikografija pod prinudom sasvim odreenih
zadataka izotrava pogled na datu problematiku u celini, unapreujui
time opta leksikoloka i semantika prouavanja.
Na ovaj nain j ednojeziki leksikografski opis moe, dakle, da
doprinese proveri i eventualnoj reviziji prethodno uspostavljenih lek
sikih i gramatikih klasa i podklasa, kao i njihovih meusobnih od
nosa. O vde moemo da damo samo nekoliko primera, uzetih nadoh
vat. Poj ave kao to su prelaznost glagola ili brojivost imenica, koje
se u isto gramatikom opisu obino tretiraju kao temeljna i nesporna
obelej a odgovarajuih leksikih klasa, svoju pravu sloenost ispolj
avaj u tek pri potpunijem leksikografskom opisu. Ovakav rad moe
j asnij e da osvetli sutinsku kontinualnost u pozadini prostih konven
cionalnih dihotomij a - da pokae, na primer, kako se u datom jeziku
prelaznost razliito manifestuje kod razliitih glagola, odnosno kod
1
Otuda mnoga nacionalna udruenja za primenjenu lingvistiku ukljuuju ove
oblasti u domen svog rada, a Meunarodno udruenje za primenjenu lingvistiku (Al
LA) nalazi za njih mesta u radu svojih kongresa i naunih komisija (kako je ve
navedeno u 3 . poglavlj u ove knj ige).

70

LINGVISTIKA U PRIMENI

razliitih znaenj a istog glagola, ili kako brojivost zapravo nije inhe
rentno obeleje samih imenica nego pre potencijalno obeleje na ni
vou imenikih fraza (zbog ega se mnoge imenice mogu upotreblj
avati bilo kao broj ive bilo kao nebrojive, i bez ega bi se teko moglo
obj asniti ponaanje imenica kao engl. cake ' kola ' ) . ak se moe
rei da glavni izvor potpunijih obavetenja ove vrste ine upravo teme
lj ita prouavanja sutinski leksikografskog karaktera, gde se pojedina
obeleja nuno provlae kroz ceo relevantni segment renika datog
jezika.
Ili, da damo jedan primer druge vrste, mnoga sloena pitanja
denotacije u pravom svetlu se pokazuju tek u toku leksikografskog
postupka. Ovo vai ak i za najobinije rei, uzete pojedinano ili u
leksikim porodicama. Tako svi koj i govore srpskohrvatski odlino
znaju ta je pas, ali bi samo profesionalni leksikograf mogao da saini
valj anu definiciju odrednice pas, pa i on s mukom. Prema jednoj poz
natoj dosetki, koj a se nekada vezuje za istaknutog danskog angli stu
Ota Jespersena, pas bi se zapravo mogao najprostije definisati kao
etvorononi sisar koga drugi pripadnik iste vrste prepoznaje kao psa !
Ne moe se sumnj ati u bezizuzetnu empirij sku valjanost ovakvih defi
nicij a, ali je pitanje koliko bi one unapredile leksikografiju - to je,
razume se, poenta samog ovog duhovitog obrta. Mi iz toga neemo
zakljuiti kako bi ovek, da bi znao ta je upravo pas, morao i sam
da pripada pseem rodu , ali moemo_ da zakljuimo kako se nauni
opis, ovde kao ni drugde, ne srne poistoveivati sa zdravorazu skim
znanjem.
S lino stoji, n a primer, sa svakodnevnim predmetima kao to
su stolovi i stolice: koje uslove u pogledu grae, oblika ili upotrebe
treba neki predmet da zadovolji da bi se ispravno i menovao kao sto,
odnosno stolica (npr. u pogledu postojanja i broj a nogu, zatim naslona
ili gornj e povrine itd.)? Gde su tane granice izmeu stola i katedre,
stolice i fotelje - ili, dalje, izmeu kreveta, kaua, otomana, kanabeta
itd? Zati m, kada upravo aa prelazi u olju a olj a u zdelu, i ako
su sve ovo posude, koje su od njih uz to i inije? (Moemo u zagradi
da konstatujemo kako moderni dizajn i savremena tehnologija nimalo
71

RANKO BUGARSKI

ne olakavaju razgranienja u ovakvim sluajevima. Danas ima soba

ij a gotovo cela donja povrina slui kao krevet, pa se valjda moe
tako i nazvati, a papirna posuda odreene veliine moe se, kako
i zgleda, prihvatljivo imenovati kao aa ako se u njoj slui sok a kao
olj a ako slui za kafu). Jasno je da ovde treba razlikovati leksiko
grafske podatke o reima i enciklopedij ske podatke o stvarima, ali
upravo dosledna leksikografska obrada pomae utvrivanju ove ne
uvek j asne granice .
Najzad, kao poslednji primer u ovoj kategoriji moemo da po
stavimo pitanje znaenja rei dobar, imajui u vidu okolnost da se
ovaj atribut normalno upotrebljava uz veoma razliite klase imenica
(npr. ovek, sudija, protivnik, ratnik, kasapin, no, film, pokuaj, re
zultat, izgovor, deo itd.). Odgovor bi se mogao potraiti izdvajanjem
pojedinih semema, kao minimalnih jedinica semantike strukture ispi
tivane lekseme, uz oslonac na sinonime, antonime, kolokacije, fra
zeoloke sklopove, idiomatski potencijal i drugo, posle ega bi preo
stao teak zadatak utvrivanj a zajednikih obelej a svih izdvojenih
semem a (moda putem tzv. komponentne analize znaenj a), a time i
zajednikog semantikog jezgra lekseme dobar. No kako god to bilo,
sigurno je da ovakav poduhvat daleko prevazilazi mogunosti proste
introspekcije nad dekontekstualizovanom leksikom jedinicom, zah
2
tevaj ui upravo potpunu leksikografsku obradu.
S i tuacij a koj u smo opi s ali mogla bi , ako bi se n ae
i nteresovanje i raspoloenj e kretalo u tom pravcu, da nas odvede
u dublj a razmatranja prirode lj udskog zn anj a. No to, sreom, nij e
n a posao, pa emo s e ovde samo prisetiti jednog davnanjeg iskaza
S vetog Avgustina, kome kao saetom v i enju ovekove sudbine u
j ednom su tinskom epi stemolokom pitanj u prohuj ali vekovi nisu
mnogo o duzel i : " Dok me ne pita, znam ; kad me upita, ne znam " .
I vratiemo se, posle ove rekordno kratke fi lozofske digresije, lek
sikografskoj poblematici .
2
U ovo se lako moemo uveriti ako pogledamo definicije ove odrednice, kao
i drugih navedenih i njima slinih rei, u renicima srpskohrvatskog jezika - ili pak
njihovih ekvivalenata u renicima drugih jezika. Zavirivanje u renike uopte moe
da bude pouno u kontekstu ovakvih razmiljanja.

72

LINGVISTIKA U PRIMENI

Poto smo u prethodnim pasusima govorili o jednojezikim lek

sikografskim opisima, treba bar da pomenemo takoe znaajan mo
gui dopri nos viejezike leksikografije. Ova oblast podrazumeva
kontrastivnu analizu leksikona, takom koje se utvruju meujezike
slinosti i razl ike u pokrivanju plana sadraja. Ostajui u granicama
ve datih primera, samo emo napomenuti kako bi poneto od vano
sti za razumevanje semantike prirodnih jezika moglo da se zakljui
na osnovu uporedne analize ve ilustrovani h (i nj ima slinih) leksikih
skupova u raznim jezicima. Na primer, uporeivanjem naeg niza a
a-olja-zdela-inija. . sa engleski m nizom glass-cup-bowl-mug . , gde
bi detaljnije posmatranje pokazalo da granice nisu nuno " na istim
3
mesti ma " u ova dva jezika. Ukljuivanje veeg broja jezika, posebno
u sferama jo interesantnijim od onih, srazmerno banalnih, iz koj ih smo
mi namerno uzimali primere, razumljivo vodi jo dubljim uvidima.
.

Bez obzira da li je re o jednojezikoj ili vi ejezikoj !eksiko

grafiji, optoj ili strunoj, iz same mase deskriptivnog posla koji tu
mora da se obavi izbij aju pojedinosti, a povremeno i opti principi ,
od interesa za li ngvistiku, i to u raznim oblastima strukture i upotrebe
jezika. Pored ve pomenutog, moemo da navedemo opte pitanje
naina na koj i jezik utiskuje svoje kvalitativne kategorije u kvantita
tivne konti nuume iskustvenog sveta, kao i takoe opti problem
kombinovanja semantiki h obeleja u okviru leksikih jedinica i sku
pova. 4 Tu su, zatim, pitanja idiomatinosti, figurativnog jezika, devi
jantnosti i mnoga druga u kojima leksikografija obi lato pomae razvoj
deskriptivnc semantike, a time i lingvistike u celini. Ni klj uno teo
rijsko pitanje odnosa si ntakse i semantike u jezikoj strukturi ne lei
5
sasvim izvan ovih razmatranja.
3
Primere druge vrste, u okviru kontrastivne anal ize engleskog i srpskohrvat
skog leksikona, detaljnije razmatra Ivir ( 1 978a), naroito str. 109-42.
4
Za komponentnu anal izu putem semantikih obleeja v. npr. Bendix (1 966)
i N ida ( 1975), naroito pogl. 3 .
5
Ugao gledanja na mogue doprinose leksikografije lingvistikom opisu koji
je u prethodnom i zlaganju naznaen naj vie duguje radu amerikog li ngviste Juriela
Vajnrajha i njegovih saradnika, i z koga su preuzeti i neki od datih pri mera- razume
se. u pril agoenom obliku. Relevantne rasprave ovog rano preminulog autora sada

73

RANKO BUGARSKI

Naj zad, leksikografija ini mogue podruje lingvistike razrade

i provere pojmova i teorija u vezi s jezikom, ali poniklih izvan nauke
o jeziku . Dobar primer za ovo prua koncepcija prototipa u okviru
tzv. prirodnih kategorij a. Ona polazi od pretpostavke da ljudi klasi
fikuj u predmete na osnovu "porodinih " slinosti, pri emu se unutar
tako odreenih klasa po svom znaaju izdvajaju tipini nosioci
njihovih osobina, kojima onda pripada uloga prirodnih prototipova.
Tako postoje arine boje nasuprot prelaznim nijansama, j abuka se
doivlj ava kao bolji predstavnik kategorije voa nego lubenica, na
primer, a slavuj ili crvenda imaju u popularnoj predstavi vie
"
"ptijeg u sebi nego urka ili noj , iako se i ove druge prepoznaj u
kao pripadnici iste klase (samo mnogo manje tipini). Prototipska
teorij a kategorizacije, ij i je autor savremeni ameriki psiholog Elinor
Ro, izvorno je zaokupljena pitanjima prirode ljudskog opaanj a i
saznanj a, ali je oigledno u uskoj vezi sa problemima imenovanj a i
upotrebe jezika uopte, pa se poslednjih nekoliko godina intenzivno
i spituj u njene implikacije u raznim oblastima jezikih istraivanj a, uk
ljuujui naroito semantiku, pragmatiku i usvajanje jezika. Posebno
je za nau temu relevantna semantika, jer se kao alternativa analizi
leksikog znaenj a kroz skupove semantikih obelej a javlj a mo
gunost analize putem prototipskih predstavnika kao stoernih lanova
ispitivanog pojmovnog kompleksa. Tako bi se u vezi s ranije datim
primerima moglo govoriti o prototipskim krevetima, aama i drugom,
prema kojima bi se onda odreivale i diferencij alne karakteristike m a
nje tipinih lanova istih kategorija. Ovaj posao, meutim, teko bi
6
se mogao valjano obaviti bez pomoi leksikografije.
Izloeno daje povoda zakljuku da je definitivno prolo vreme
- bar u krugovima koji svetsku nauku vuku napred - kada je leksi
kografij a bila isto praktina aktivnost, nevezana uz bilo kakvu teorij u ,
dok je semantika smatrana teorijskom disciplinom i tako dobrim desu prikupljene u knjizi: Weinreich ( 1 980). V. i Labov ( 1 973, 1 978), ije primere sa
zdelama podrobnije razmatra i Nikitin ( 1 983), naroito str. 32-3 . Neto drukiju teo
rijsku orijentaciju ilustruje Fillmore ( 1 978).
6

Za teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch ( 1 978).

74

LINGVISTIKA U PRIMENI

lom praktikovana izvan neke razraenije empirije. Ako su ranije lek

sikografi mogli da obrauju hilj ade rei bez ikakvog teorij skog
interesovanj a za njihove granice ili odnose meu njima, a semantiari
da svoje teorije zasnivaju na minimalnom broju izolovanih primera,
sada je nastupilo vreme intenzivnog proimanja teorije i empirije u
oba domena, i njih meusobno. Time se otvaraju neki novi putevi za
lingvistiku u celini, a posredno i za odgovarajue segmente jezike
i drutvene prakse?
Prelazei sada na terminologiju, treba najpre da skrenemo pa
nju na okolnost da je sama re terminologija izrazito vieznana, jer
se danas, kako izgleda, upotrebljava u bar pet znaenja: l. skup ter
mina koj i reprezentuju sistem pojmova neke oblasti ; 2. sistematski
opis obrazovanj a i upotrebe ovog skupa termina; 3. publikacija u kojoj
je sistem pojmova neke oblasti reprezentovan terminima; 4. specijalna
teorij a terminologije za pojedine oblasti ili jezike; 5. opta teorij a
terminologije. 8 Prva tri znaenj a preteno pokrivaju praktino-deskrip
tivne aspekte termina; ako se u tim domenima misli samo na spiskove
naziva objekata a ne i na njihovu nauno sistematizaciju, esto se
upotrebljavaju i termini nomenklatura i nazivlje. Druga dva znaenja
odnose se na izrazitije teorijske vidove terminolokih istraivanja, o
kojima emo u nastavku rei nekoliko rei .
Kao polje naunog i straivanja, terminologija poinje da se
razvija oko 1930. godi ne. Za rodonaelnika terminoloke teorije,
austrij skog n aunika Eugena Vistera, term inologij a kao nauna di
sciplina j este svojevrstan sklop relevantni h komponenti l ingvi stike,
logike, ontologije, informati ke i strunih obl asti iji se terminoloki
7
Uz ve navedenu literaturu, meu teorijski znaajne radove o prirodi Jek
sikografije spadaju i Householder/Saporta ( 1 962), Zgusta ( 1 97 1 ), Quemada ( 1 972),
H artmann ( 1 983), Wierzbicka ( 1 985). Originalan primer moderno uraenog renika
na sistematskim semantikim osnovama predstavlja Mel'chuk ( 1 984) . Obimna litera
tura o nekim drugim aspektima leksikografije ostala je izvan tematskog vidokruga
naeg izlaganja, pa zato ovde na nju i ne upuujemo. Uvid u aktuelne domae preo
k;pacije pruaju dva skoranja zbornika pod naslovom Leksikografija i leksikologija
(Cupi 1 982, Jerkovi 1 984) .
8

Slian spisak daje Felber ( 1 982: 1 2).

75

RANKO BUGARSKI

si stemi izgrauju ili i spituj u . 9 Slina shvatanja o nunoj interdisci

pli n arnosti i deliminoj autonomnosti terminolokih prouavanj a
odral a su se do danas . U n ae vreme ovakva i straivanja, kao i
praktine i organizacione terminoloke delatnosti , belee u svetu
znaaj an porast, n aroito u nauno i tehnoloki razvijenim sredi
nama, ali i u drugim zemlj ama, ukljuujui - srazmerno na i m
mogunostima - i Jugoslavij u . Najvei deo o v i h aktivnosti odvij a
se kroz i nstitucionali zovani rad nacionalnih i internacionalni h or
gani zacija, poev od raznih centara, agencij a i komi sij a pa do ve
likih obj edinj ujuih tela kakva su Meunarodni informacioni centar
za terminologij u u B eu (INFOTERM) i Meunarodna organizacij a
za standardizacij u u enevi (ISO) . Meu ogranke ovog rada spa
daj u dokumentacij a, ukljuuj ui naroito banke terminolokih po
dataka, zatim publikacij e (bibliografije, prirunici , terminoloki
renici i zraeni uz pomo metoda konvencionalne ili raunarske
terminoloke leksi kografije), koordinacij a i planiranje terminolo
kih del atnosti , klasifikacij a, normiranje, standardizacij a i meuna
rodna unifikacij a terminologij a, posebno naunih, usavravanje op
10
te i specij alnih teorij a terminologije, obuka kadrova i drugo .
to s e tie odnosa izmeu lingvistike i terminologije, dobar deo
onoga to je reeno u vezi s leksikografijom vai za terminologij u .
Stoga emo s e zadovoljiti konstatacijom d a terminologij a, prouava
jui obrazovanje i upotrebu terminolokih sistema u razliitih strunim
oblastim a, prua specifine uvide u ire procese strukturiranj a poje
dinih leksikih sfera, i to u jednoj oblasti u kojoj se na osoben nain
ukrtaj u semantike, pragmatike i sociolingvistike komponente. Sa
odreenog stanovita, u ovom kontekstu posebno mesto pripada ter
minologij i same lingvistike, kao svojevrsnom drugostepenom meta9

10

V. sada Wtister ( 1 979).

Najpotpunije podatke o terminolokim institucijama i delatnostima irom

sveta prua sada Krommer-Benz ( 1 984). Auran pregled terminologije kao naune
oblasti daje Rondeau ( 1 984); v. jo Rondeau ( 1 979) i S ager/Johnson ( 1 978), a za
pojedine aspekte i Drozd/Seibicke ( 1 973) i Sager ( 1 980). Posebno o naunoj i teh
nikoj terminologij i v. Stoberski ( 1 975). Antologij u tekstova o terminologiji daju Ron
deau/Felber ( 1 98 1 ) . Za prilog lingvistikoj teoriji terminologije v. Kocourek ( 1 98 1 ).

76

LINGVISTIKA U PRIMENI

jeziku ; stoga e ovo biti predmet irih razmatranja u preostalim

poglavljima ovog dela knjige.
Na kraju, u pogledu meusobnog odnosa leksikografije i ter
minologije moe se kratko rei da prva od ovih oblasti delimino
obuhvata drugu, utoliko to struna leksikografij a ukljuauje popis i
opis termina pojedinih disciplina, ali ne i njihovu sistematizaciju niti
pitanja upotrebe ovih sistema. Sa svoje strane, terminologija doprinosi
izotravanju leksikografskih metoda i kriterijuma, jer termini u sva
kom jeziku ine zasebnu, tesno strukturiranu kategoriju leksema. Jed
na vana razlika, u ije implikacije ovde ne moemo ulaziti , jeste u
polaznoj jedinici analize i opisa: dok leksikografski postupak polazi
od rei i navodi njena znaenj a, terminologija u principu postupa
obrnuto, polazei od pojma i gledajui kako je on terminoloki
predstavljen u okviru datog poj movno-terminolokog sistema. Prirodi
leksikografije otuda odgovara alfabetski redos led renika, a prirodi
terminologije sistematski raspored tezaura. lako iz ove komplemen
tarnosti nekada proistiu ne male tekoe za terminoloku leksiko
grafiju, obe discipline, uzete u celini, mogu iz nje da izvuku odreene
koristi .U
U ovom izlaganju mogli smo da ukaemo samo na neke oda
brane aspekte uzaj amnih odnosa u posmatranom krugu disciplina, pri
emu smo, uz davanje nekih osnovnih informacija i definicija, na
glasak stavili na pitanja naunog opisa. Izvan okvira naeg osvrta
ostali su neki drugi problemi teorijskog karaktera, kao i pitanja ne
posrednije vezana za primenu naunih rezultata u razliitim oblastima
ivota u kojima leksikografska i terminoloka problematika igra zna
12
ajnu ulogu.

1 1 O tretmanu termina u razliitim renicima v. npr. Barhudarov i dr. ( 1 976),

a o klasifikacij i terminolokih renika Fier-Popovi ( 1 984).
12 Jedna vana oblast primenjene termi noloke roblematike jeste mesto ter
p
minologije u kolskoj nastavi; v. npr. Minovi ( 1 975) i S ipka ( 1 979). O drugoj takvoj
oblasti , termi noloki m problemima u prevoenju, bie rei u III delu ove knjige. Terminologije pojedinih struka izlaze iz okvira naih optih razmatranja.

77

6. Kontrastivna analiza terminologije

terminologija kontrastivne analize

Kontrastivna analiza poela je kao uporedno prouavanje gra

matikih, a potom i fonolokih sistema pojedinih parova jezika u pe
dagoke svrhe. Kontrastiranje leksikih sistema dolazi kasnije i u ma
njem obimu, tako da ni do danas nije sasvim uhvati lo korak sa kon
trastivnim prouavanjima u domenima gramatike i fonologije. Da
stvari stoje ovako, lako se moe utvrditi, izmeu ostalog, pregleda
njem serij skih publikacija velikih projekata kakav je u naoj zemlj i ,
na primer, projekt z a kontrastivno prouavanje srpskohrvatskog i eng
leskog j ezika pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovia u Zagrebu .
A terminologij i , kao specifinom delu leksikona, sa kontrastivnog sta
novita se tek ponegde oprezno prilazi, pa se moe rei da je u tom
pogledu ova oblast leksike i frazeologije u posebnom zaostatku .
Koji su razlozi ovog zaostajanj a? Izmeu veeg broja moguih
uzroka izdvojiemo samo dva koja nam se ine posebno vanim. Prvo,
pedagoko poreklo kontrastivne analize u celini uslovilo je da se pa
nj a od poetka usredsredi na pitanja gramatikih struktura i izgovora,
dok je terminoloki deo leksike mahom ostajao potpuno izvan ovih
okvira. A drugo, internacionalizacij a strunih terminologij a kao da je
sama po sebi stvarala utisak da tu zapravo i nema mnogo ta da se
kontrastira. Ovakav utisak, ukoliko je odista postojao, morao je, me
utim, biti varljiv, i to iz vie razloga: zbog injenice da se procesi
terminoloke internacionalizacije ne odvij aju jedinstveno na svetskom
planu, nego po j eziko-kultumim zonama, kojih u svetu ima nekoliko;
zbog din amike koj a terminoloke sisteme ini podlonim sinhronij
skim varijacij ama i dijahronijskim promenama; zbog napetosti koj a
78

LINGVISTIKA U PRIMENI

proistie iz dvostrukog ivota mnogih termina kao leksema opteg

3
jezika i lanova terminolokih sistema; itd. 1
No bilo to kako bilo, treba pozdraviti okolnost da poslednjih
godina raste interesovanje za kontrastivnu analizu terminologije, kako
u svetu tako i u naoj zemlji - znaajnim delom u okviru rada naih
drutava za pri menjenu lingvistiku. Kod nas je posebnu panju s raz
logom privuklo kontrastiranje i prevoenje drutvenopolitike termi
nologije u irem smislu. 14 I termini iz drugih ivotnih i strunih oblasti
5
povremeno se prouavaju u ovom duhu . 1 Posebno se moe ukazati
na sve ivlju aktivnost na polju lingvi stike terminologije, koja e
nas u ovom prilogu najvie interesovati . 1 6
Uopte uzev, izgleda da problemi naune terminologije nisu
uvek istovrsni , nego da se u poneemu zn aajno razlikuju u prirodnim,
tehniki m i drutvenim naukama, pri emu posebno mesto zauzima
upravo lingvistika. Lingvistika je u osnovi drutvena nauka, ali sa
pojedinim elementi ma egzaktnih nauka; njena izuzetnost u ovom kon
tekstu lei u njenoj metajezikoj ulozi, kao jedine discipline koja vla
stitu terminologiju crpe iz svog sopstvenog predmeta istraivanja. U
tom smislu su praktine tekoe izgraivanja terminologije moda
najmanje u sluaj u lingvistike, utoliko to ista lica u principu ispu
njavaju obe glavne uloge u normiranju strunih terminologija - ulogu
strunjaka za predmet i ulogu strunj aka za jezik. Meutim, ini se
da sa jednog kljunog stanovi ta tekoe rastu idui od prirodnih
13
14

V. Akulenko

(1977)

i Jankovi

( 1 980-81).

Uz li teraturu datu u vezi s prevoenjem u 10. poglavlju, v. jo u odnosu

prema razliitim jezicima npr. Vlahovi ( 1 979), Joci ( 1 980), Turan (1980), Bjelica
(1983), Musi/Meloncelli-Milak ( 1983).
15
V. npr. Vukovi (1980) u oblasti srodstva, ili Pervan/tambuk/Pilkovi

(1983)

u elektronici.
V . naroito Mike (1983); takoe, pored radova posebno citiranih u ovom
poglavlju i n arednima, Katii ( 1 971, pogl . 2), B ibovi ( 1 979) i orevi ( 1 983), a
u kontekstu nastave stranih jezika npr. Vlahovi ( 1 984). Dobar uvid u sloenost ce
lokupne oblasti lingvistike termi nologije u razliitim jezicima omoguuje detaljnije
razgledanje renika lingvistikih termi na - kod nas Simeona (1969), a upor. i Polovina
(1982). - Za istoriju gramatike terminologije na naem podruju v. sada Karada
(1983), sa dalj im uputama.
1

79

RANKO BUGARSKI

tehnikih nauka preko drutvenih nauka do lingvistike u njenom po

sebnom poloaju. To stanovite simbolizuje tertium comparationis trei elemenat poreenja, tj . ona zajednika semantika ili formalna
osnova koj a potrebnom merom slinosti daje smisao svakom
kontrasitranju, spreavajui da se, reeno narodski (ali ne i fonoloki!)
kontrastiraju babe i abe.
Pokuajmo najpre da ovom problemu priemo izdaleka, i uz
pomo jednog grubog poreenja. Genetiari celog sveta dogovorno
su odluili da, u cilju ponovljivosti eksperimenata i uporedljivosti re
zultata, odreene vrste opita obavljaju uvek na jednom istom siu
nom organizmu, birajui u te svrhe, izmeu ogromnog broj a manje
ili vie slinih mikroorganizama, bakteriju n azvanu Escherichia coli.
Oni otuda tano znaju o emu upravo govore, i da svi govore o istoj
stvari. Ali ako je ovo mogue sa edima prirode, proizvodi kulture
opiru se takvom postupku. Meu potonj ima je i jezik, koji ima toliko
lica da je mnogo tee, a esto i nemogue, pretpostaviti da svi lingvisti
govore o istom; ak i kada bi svi prouavali samo jedan od posebnih
jezika, njegove varij acije i promene oteale bi uporeivanje razliitih
n alaza. U ovom pogledu poloaj genetiara znatno je, dakle, povoljniji
od poloaj a lingvista.
A sada neto blie i konkretnije. U tehnikim disciplinama, na
primer, strunjaci esto mogu bez ikakvog dvoumljenja da identifikuju
tertium comparationis naziva za istu stvar u razni m jezicima - nekada
ak putem ostenzivne definicije, tj . pokazivanjem samog predmeta,
recimo kakvog zavrtnja, u sluajevima podudarnosti tertium compa
rationisa sa j asnim vanjezikim referentom (v. sl. l; simboli Lt i L2
oznaavaju prvi, odnosno drugi jezik). Drukije je, meutim, u dru
tvenim n aukama, ukljuujui ovde i lingvistiku, gde se na mestu ter
tium comparationisa tipino nalaze apstraktniji pojmovi, koji su sa
mom s vojom prirodom u mnogim sluajevima donekle zavisni od
posebnih jezika u kojima su izraeni, pa je njihova veza sa van
jezikim referentima utoliko delikatnij a (v. sl. 2). Uz mnoga neophod
na upro enja, moemo da kaemo da u prvom sluaju imamo posla
preteno sa predmetnim, konkretnim, individualnim i nomenklatur80

LINGVISTIKA U PRIMENI

nim, a u drugom sa poj movnim, apstraktnim, sistematskim i izrazitije

terminolokim redom pojava.

Slika l.

Slika 2.

Jo odreenije u domenu same lingvistike, ovde je relevantna

razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne lingvistike. Prema
shvatanju nekih danas uticajnih kola miljenja, teorij ski pristup
kontrastiranju polazi od univerzalnih (trebalo bi opreznije rei: opti
jih) jezikih obelej a i gleda kako se neko dato obeleje X manifestuje
u jeziku A, a kako u jeziku B (v. sl. 3). Nasuprot tome, prilikom
primene kontrastivne lingvistike u pedagoke svrhe kategorij alni nivo
se zaobilazi u korist linearnog pristupa koji proistie iz usmerenj a:
polazi se od neke date jedinice u jednom jeziku (mahom onom koji
se ui kao strani, pa je sa stanovita uenika drugi jezik) i trae se
njeni ekvivalenti u nekom drugom (obino uenikovom prvom) jeziku,
koji se potom povratna proveravaju (v. sl. 4)P

L;--L;--L2
Slika 3.

Slika 4.

17
Za ilustraciju teorijskog pristupa upor. Fisiak ( 1 98 1 :2); o odnosu teorijske
i primenjene kontrastivne lingvistike slino i orevi ( 1 982: 1 09- 1 2).

81

RANKO BUGARSKI

Daemo primere. Pri teorijski usmerenom gramatikom

kontrastiranju moglo bi se poi od obelej a instrumentalnosti i usta
noviti da se ono u nekim jezicima manifestuje putem povrinskog
padea instrumentala, u drugima putem predloke konstrukcije ili na
neki trei nain; ako dva kontrastirana jezika pripadaju prvoj pome
nutoj grupi, onda bi se dalje gledalo koj i m je nastavcima izraen in
strumental u njima, i slino. Analogno, u kontrastiranju leksike po
laznu taku predstavljalo bi utvrivanje pojmovne organizacije seg
menta vanjezikog sveta koj i diferencij alna pokrivaju skupovi ispiti
vanih leksema, recimo u sferi grupnog konstituisanj a i ponaanj a je
dinki odreene vrste. Nasuprot tome, pri pedagoki orijentisanom
kontrastiranju, gde se optije kategorije ne sagledaju kao neposredno
ili nuno relevantne, postupak bi bio drukiji. Tu bi se u prvom sluaj u
polo direktno od, na primer, srpskohrvatskog instrumentala (kao u
obliku perom) i utvrdilo da njemu u engleskom najee odgovara
predloka konstrukcija (kao u with a pen). A u drugom sluaju uzela
bi se, recimo, engleska imenica herd i za nju bi se direktnim putem
dvojezikog leksikog uporeivanja (dakle, bez prethodnog definisa
nja odgovarajueg semantikog polja) dobilo est srpskohrvatskih ko
respondentnih jedinica (krdo, stado, opor, gomila, rulja, pastir), ije
povratno prevoenje daje, u z herd i flock, celu lepezu engleskih lek
18
sikih jedinica.
Ako se razlika izmeu teorijske i primenjene kontrastivne ling
vistike ovako sagleda, onda je jasno da su za ozbiljnije poduhvatanje
sa pitanjem tertium comparationisa neophodni elementi teorij skog
pristupa, i to u oblasti terminologije vie nego u neterminolokoj lek
sici - zbog poznatih terminolokih deziderata kao to su jasnoa, pre
ciznost, j ednoznanost, sistemnost i drugo. (Neto ire o ovakvim obe
lejima termina govoriemo u 8. poglavlju). Ali sa ovim su vezani
odreeni problemi, koje ovom prilikom moemo samo da nagovesti
mo navoenjem nekolikih na dohvat uzetih primera sa irokog i ra
zuenog podruja lingvistike terminologije.
18

Leksiki primer preuzet je iz Ivira (1978a:109-l3); ire i Ivir (1976).

82

LINGVISTIKA U PRIMENI

Kao prvi primer uzeemo ve klasinu de Sosirovu podelu lan

gage na langue i parole. Poznato je da se na drugim jezicima na
kojima se pie lingvistika literatura po pravilu ovde nalaze samo po
dve lekseme koje se mogu zgodno terminologizovati (sh. jezik i govor,
nem. Sprache i Rede, engl . language i spreech, itd.). Nepodudarnost
izmeu trolanog i dvolanog sistema nije samo matematiki, pa ni
samo terminoloki problem: to je u izvesnoj meri i konceptualni prob
lem, i to na nain relevantan za ovo razmatranje. Jer ta je, na primer,
tertium comparationis za fr. termin langue i sh. termin jezik, ako se
ne zna koji sh. termin treba da stoji prema fr. langage? Ili, pitanje
da li e se langage ili pak parole terminologizovati kao govor nipoto
nije obina dilema nomenklatumog karaktera, nego ie neto to zadire
u samo razumevanje sosirovske lingvistike teorije. 1 U ovoj nevelikoj
ali za nauku o jeziku bitnoj leksikoj sferi , za francuski jezik termin
je (bar potencijalno, u vidu raspoloive lekseme opteg jezika) na
neki nain postoj ao pre lingvistikog pojma, dok je za druge jezike
poj am doao pre termina. Otuda moda nije preterana ocena da bi
razvojni put teorij ske lingvistike u XX veku bio unekoliko drukiji
da se u pomenutoj sferi francuskog renika u datom trenutku nisu
nale pri ruci tri navedene lekseme.
Ovakve i sline neujednaenosti meu jezicima postavlj aju pita
nje terminologije kontrastivne analize - to jest, u ovom sluaju, pitanje
metajezika kontrastivne analize terminologije. Ovde neemo govoriti
o poznati!Jl tekoama definisanj a osnovnih lingvistikih kategorija
kao to su re, reenica, pade, rod, aspekt, vreme i druge na takav
nain da imaju isti ili priblino isti smisao u primeni na jezike veoma
razliite po tipu strukture. Umesto toga, podsetiemo da se i unutar
jednog jezika osnovni gramatiki termini esto upotrebljavaju nedo
sledno, to se odraava i u traenju njihovih ekvivalenata u nekom
drugom jeziku.
est, ali ne i jedini izvor ovakvih varijacij a jesu razlike u upo
trebi istih termina od strane predstavnika razliitih lingvistikih kola
19
Pojava srpskohiVatskog prevoda de Sosira izazvala je raspru o ovim pita
njima; v. naroito Sosir (1969/1977) i Jankovi (1972).

83

RANKO BUGARSKI

(upor. npr. termine kao fraza ili derivacija u tradicionalnoj i transfor

maciono-generativnoj gramatici). Tim putem moe se doi i do eks
tremnih sluajeva neujednaenosti, kakav predstavlj a okolnost da ka
tegorija internacionalno simbolizovana kao NP (od engl . noun phrase)
moe u srpskohrvatskom imati ak desetak terminolokih ekvivalenata
(o emu v. u 8. poglavlju). Idui povratna ka drugim jezicima, usta
noviemo da se kognate naih termina negde j avlj aj u veoma retko ili
uz odreena ogranienja (kao engl. syntagm prema sh . sintagma)
to, kao i drugi primeri koje ovde navodimo, ima implikacija i za
nastavu stranih jezika. Zanimljivo je, meutim, da je sama kategorij a
NP dovoljno j asna, bez obzira na terminoloke varij acije. Obrnut slu
aj , gde se pri istom terminu moe misliti na znaajno razliite sa
draje, imamo npr. kod termina klauza, u srpskohrvatskom jo ne
sasvim odomaenog, koji se (kao ni njegov engleski izvornik clause)
ne upotreblj ava uvek na isti nain . Slino je i sa terminom predikat,
koj i se, u logici oponirao argumentu a u gramatici subjektu, grama
tiki upotrebljava i u uem znaenju (iskljuuj ui npr. objekt, dakle
u smislu predikatora ili prosto glagola) i u irem znaenju (uklj uuj ui
najee sve osim subjekta). U sastavu predikata u irem smislu, ve
rovatno naj iri spektar znaenja ima termin dopuna, koji, izmeu ostalog,
0
moe da obuhvata ili ne obuhvata objekte i imenske predikate?

Kako sline neujednaenosti postoje i u upotrebi ekvivalentnih

gramatikih termina u drugim jezicima, moe se postaviti pitanje ta
je u ovakvim primerima zapravo tertium comparationis. Opti odgo
vor mogao bi biti da je to manje ili vie odreen, ili pak maglovit,
poj am o datoj sintaksikoj kategoriji ili funkcij i . S adraj ovog pojma
moe se fiksirati njegovim vezivanjem za neki konkretni termin u
nekom jeziku, ali retko kad tako da sistematski i nedvosmisleno za
drava svoju vrednost i unutarjeziki i meujeziki, putem stalnih C(_k
vivalenata. Ako je re o uporeivanju dvaj u jezika, razlike u anali
tikoj terminologiji mogu da izazovu nezanemarljive razlike u nala
zima; drugim reima, upotrebljeni termini utiu na rezultat
20 Za kontrastivno raspravu o ovom pojmu, uz istorijski pregled relevantne
terminoloke problematike, v. Teri (1980).

84

LINGVISTIKA U PRIMENI

kontrastiranja. Simpatina avet Bendamina Lija Vorfa kao da lebdi

21
i nad prostorima gramatike terminologije!
Iz ovoga sledi da kontrastivna analiza terminologije podrazu
meva terminologiju kontrastivne analize, jer se bez nje ne moe obav
ljati; ali i terminologij a kontrastivne analize na odreen nain podra
zumeva kontrastivnu analizu terminologije, akar i nesistematsku i
samo intuitivnu, jer bez toga nema garancije (naroito u lingvistici)
da se kontrastiraju uistinu uporedljive stvari. Ako se iz ovog kruga
uzajamnog podrazumevanja moe videti izlaz, on e najpre biti u si
stematskom izgraivanju metajezika kontrastivne analize, i to takvog
koji e u najveoj moguoj meri biti internacionalan. Prema tome,
iako za mnoge praktine svrhe (posebno izvan lingvistike) primenjeni
pristup kontrastiranju leksike moe da bude dovoljan, valjano
kontrastiranje lingvistike terminologije zahteva usredsreen napor sa
elementima teorijskog pristupa. Ovaj zadatak ostaje na dnevnom redu
i pored svih normalnih i poznatih razlika u jezikim strukturama, so
ciokulturnim iniocima i kolama lingvistikog opisa i istraivanja.
U protivnom e tertium comparationis ostati zloduh kontrastivne ana
22
lize, podjednako neuhvatljiv u svakom od svojih mnogih oblija.

21 O Vorfovim shvatanjima uopte v. Vorf (1979) sa daljom l iteraturom, a o

vezi izmeu jezike relativnosti i kontrastivnih istraivanja Mike (1977).
22 Izgleda da pojam tertium comparationisa, iji je znaaj u kontrastivnim istra
ivanjima ranije uglavnom uopteno isticao, najzad dobija ozbiljniju teorijsku elabo
raciju u radovima najnovijeg datuma kao to su Krzeszowski (1984) i, u kontrastivnoj
sociolingvistici kao disciplini koj a se tek raa, Janicki (1985); kod nas v. sada or
evi (1984).

85

7. Terminologija kontrastivne lingvistike

O. Uvod. Cilj izlaganja koje sledi jeste da uesnike ovog skupa

uvede u razgovor o upotrebi terminologije u kontrastivnoj lingvistici.
U tu svrhu bie kratko razmotreni neki osnovni termini ove oblasti,
kao to su kontrastivna lingvistika, kontrast, jezik i tertium compa
rationis. Posebno e se postaviti pitanje znaenja ovih termina, ne
zaobilaznih u svakoj vrsti kontrastivnih istraivanja, pri jednom
sociolingvistikom pristupu kontrastiranju, koji namee potrebu
preispitivanja tradicionalnih predstava o redu poj ava koje se mogu
smisaono kontrastirati. U ovim okvirima pokazae se da ovde, kao i
inae na podruju naune terminologije, ono to je na neki nain spor
no esto i nije sam termin nego upravo pojam na koji se on odnosi.
Stoga se u mnogim sluajevima j avlja potreba redefinisanja ve usta
ljene terminologije, vie nego njenog zamenjivanj a nekom drugom.
S obzirom na dinamizam terminolokih sistema u procesu naunog
razvoja, ovakvo kritiko razmatranje i ponovno definisanje termina
zapravo bi se moralo podrazumevati kao stalan zadatak - posebno,
kako se ini, u drutvenim naukama, gde sadraj fundamentalnih poj
mova moe da bude podloan srazmemo brzim promenama.

l. Kontrastivna lingvistika. Ve sam naziv oblasti koju razma

trama dovoljno reito ilustruje upravo izneta tvrenje, jer se njegovo
sredinj e znaenje bitno promenilo tokom poslednjih petnaestak go
dina. Poznato je, naime, da su kontrastivna jezika istraivanja za
poeta u izrazito pedagokom kontekstu, sa motivacijom predvianj a
tekoa i greaka u procesu uenja jednog o d kontrastiranih jezika
od strane govornih predstavnika onog drugog . V remenom se pokazale
86

LINGVISTIKA U PRIMENI

da su mogunosti ovakvih istraivanja u ovom domenu bile precenj

ene, ali je zato otkriveno da ona mogu da imaju druge znaajne svrhe,
naglaenije teorijskog i metodolokog karaktera, u sklopu tipolokih
i optelingvistikih prouavanj a jezika. Uzimajui u obzir ovo
pomeranje teita, kao i injenicu da se danas ne kontrastiraju samo
jezike strukture nego i jezike funkcije, i to ukljuujui i nivo po
jedinih varijeteta koji ne moraju imati status zasebnih jezika, ova
prouavanj a mogli bismo u sadanjoj fazi da definiemo na sledei
nacm: kontrastivna lingvistika jeste sistematsko sinhronijsko

prouavanje slinosti i razlika u strukturi i upotrebi dvaju ili vie

jezikih varijeteta u teorijske ili praktine svrhe.
U ovoj definiciji teorijski ciljevi upuuju na domene lingvistike
tipologije i jezikih univerzalija, u kojima se ispituju zajednika ali
razliito ispoljena obeleja, ime se registruju razlike u okviru
pretpostavljenih slinosti. A pedagoki ciljevi, prvenstveno u nastavi
stranih jezika i prevoenju, polaze od razliitih jezikih manifestacija,
nastojei da otkriju ta im je ipak zajedniko i tako uspostave slinosti
u zadatim razlikama. Na taj nain teorij ska i praktina orijentacija
pokazuju se kao sutinski komplementarne, jer sa drukijih ishodita
istrauju dva lica istih poj ava. Te poj ave posmatraju se na razliitim
planovima strukture i upotrebe jezika, pa se u tom smislu govori o
kontrastivnoj fonetici, fonologiji, morfologiji, sintaksi, semantici,
pragmatici, sociolingvistici itd., pri emu se neke od ovih mogu zbirno
podvesti pod optiji naziv kontrastivne gramatike. Uz to se datim
odreenjem doputa mogunost ne samo meujezikog nego i unu
tarjezikog kontrastiranj a, tj . kontrastivnog razmatranja razliitih va
rijeteta istog jezika u odreene svrhe.

Pri ovom vienju, ranije ustanovljeni termin kontrastivna ana

liza dobija neto ue znaenje, oznaavaj ui analitiku metodologiju
kontrastivne lingvi stike kao obuhvatnijeg poj ma. Termin konfronta
tivna lingvistika/analiza, odomaen mahom u slavistikim krugovima,
suvian je ako treba da bude obina alternativa rairenijem terminu
kontrastivna lingvistika/analiza, a pitanje je (o kome ima razliitih
miljenja) da li se pojmovi na koje ovi nazivi upuuju mogu siste87

RANKO BUGARSKI

matski diferencirati na neki koristan nain. Motivi za takvo razlikova

nje nama u ovom trenutku ne deluju ubedljivo, ali problem ostaje za
dalju diskusiju. (V. sada Piper 1986).
2. Kontrast. Pojam kontrasta eksplicitno je razmotren na prvom
novosadskom simpozijumu ove vrste, pa nee biti potrebno da se ovde
due bavimo ovim terminom; elimo samo da podsetimo da se o
kontrastu moe govoriti na raznim planovima - na rimer, o ling
3
vistikom, kulturnom i komunikacijskom kontrastu.
Unutar ire
shvaenog lingvistikog kontrasta mogu se diferencirati kontrasti na
razliitim ranije pomenutim stepenima kontrastivne lingvistike, pri e
mu termin kontrast po prirodi stvari nema uvek podjednaku meru
tehnike preciznosti (upor. npr. fonoloki , semantiki, pragmatiki
kontrast). Prema tome, utvrivanje tanog znaenja pojma kontrastira
nja u svim ovim specifinijim kontekstima u velikoj meri ostaje za
budua i straivanja.

3. Jezik. U ranijim fazama kontrastivne lingvistike uzimalo se,

bezmalo aksiomatski, da se kontrastiranju podvrgavaju jezici u paro
vima, ali je potonji razvoj dogaaj a, posebno pod uticajem novijih
disciplin a kao to su sociolingvistika i pragmatika, ukazao na potrebu
problematizovanja pojma ,jezik" i na ovom podruju. Kontrastiraju
se, naime, sistemi ali i njihovi podsistemi, kategorije i obeleja. Ana
logno, kontrastiranje moe da obuhvati jezike, ali i jezike varijetete
i podvarijetete do nivoa razliito definisanih " lekata" (sociolekte,
"
"
"profesiolekte , " seksolekte itd.). Pri tome se, kao to je poznato,
kod teorij skog pristupa kontrastiranju po pravilu polazi od nekog op
tijeg obeleja x i gleda kako je ono izraeno u La a kako u Lb, dok
praktini pristup polazi od njegovog izraza u L2 i trai ekvivalent u
LI, potom ga povratno proveravajui ?4 Na drugoj strani, kontrastira23

V. M ihailovi ( 1 980).

O razlici izmeu teorijskih i praktinih cilj eva kontrastiranja v. u prethodnom

poglavlj u , koje ovo poglavlje u izvesnom smislu dopunjuje. Upor. i orevi
( 1 982:53 -5 5 , 1 09- 1 1 2), a o povratnom prevoenju l eksike Ivir ( 1 978a:I09-1 1 3) . Po
j edinim teorij skim i praktinim problemima bave se i drugi prilozi : sa prethodnih
simpozijuma o kontrastivnim j ezikim istraivanj ima (B eri i dr. 1 98 0, Mike 1983),
24

88

LINGVISTIKA U PRIMENI

nje se sve vie okree i govoru, bavei se ne samo jezikom ili siste
25
mom nego i govornim realizacij ama u komunikaciji . Tu se mogu
kontrastirati govorne situacije, govorni dogaaji i inovi, govorne ulo
ge i drugi uslovi i inioci upotrebe jezika. Vidimo, dakle, koliko se
ve daleko odmaklo od vremena kada se kontrastivna analiza svodila
na uporeivanje fonolokih i gramatikih sistema sparenih jezika.

4. Tertium comparationis (TC). Ovaj ustaljeni naziv termino

loki je neprikosnoven u internacionalnoj upotrebi, ali je poznato ko
liko je jo nedovoljno razraen i operacionalizovan poj am koji mu
odgovara. Dosad se uglavnom ostaj alo na samom isticanju neophod
nosti zajednike formalne ili semantike osnove kontrastiranja, kako
se ne bi u takvu vezu haotino dovodile jezike pojave koje zapravo
nisu uporedljive. Pri iole podrobnijoj analizi, opti pojam TC morao
bi da bude blie odreen bar razlozima i kriterijumima kontrastiranj a,
kao i zajednikim obelejima - ali tako da ova obeleja budu polazite
a ne razultat procesa kontrastiranja, jer bi se inae ostalo u zaaranom
krugu . U kontekstu prethodno reenog o kontrastiranju jezikih i go
vornih pojava na raznim stepenima, lako je videti da je elaboracija
temeljnog pojma TC u toj lepezi jezikih varijeteta, struktura i funk
cija izvanredno teak, koliko god neodloan, predstojei zadatak kon
trastivne lingvistike.
Ovom prilikom daemo samo nekoliko napomena o pojmu TC
u kontrastivnoj sociolingvistici, kao disciplini koj a se tek raa. Iza
brana ilustracij a jednog mogueg pristupa inspirisana je tekuim istra
ivanjima poljskog lingviste Karol a Janickog - inae uesnika I sim
pozijuma o kontrastivnim jeziki m istraivanjima u Novom Sadu. Pre
ma ovom shvatanju, sociolingvistiko kontrastiranje moe za svoje
ishodite da uzme lingvistiku ili pak sociologiju. U prvom sluaju
polazi se od jezikih kategorij a i prouava nj ihova distribucij a u dru
tvenom prostoru. To bi, dakle, bilo svojevrsno n adograivanje tradiu slinom zborniku pod ileti ( 1 983), i u Godinjaku Saveza drutava za primenjenu
lingvistiku Jugoslavije.
25

O kontrastiranju u jeziku i govoru v. Mihailovi ( 1 983).

89

RANKO BUGARSKI

cionalnog lingvistikog kontrastiranja sociolokom perspektivom. Pri

mera radi, kategorija determinacije, koja se u pojedinim uporeivanim
jezikim varijetetima moe pratiti, meujeziki ili unutarjeziki , na
sukcesivno niim stepenima apstrakcije (npr. determinator/lan/odreeni
lan/odreeni lan mukog roda i sl.), i koj a je kao takva od znaaj a
z a tipoloka prouavanja, moe se uiniti socioloki osetlj ivom ako
se ustanove neke razlike u njenom ostvarivanju kod pojedinih grupa
govornika. Tako bi se u meuvarijetetskom kontrastiranju moglo po
kazati da se determinator this j avlja znaaj no ee, a moda donekle
i drukij e upotrebljen, u nekim sociolektima engleskog jezika (tanije,
u govoru slabije obrazovanih) nego u njegovim standardnim varije
tetima. Pri tome TC, koji inae klizi du navedenog raspona izmeu
znaenj a i forme, ili dubinske i povrinske strukture, poinje da uzima
u obzir i drutvene faktore.
U drugom sluaju pol azi se od sociolokih kategorija i utvruje
njihova zastupljenost u jezikim varijetetima, s tim to se postulira
vei broj relevantnih a naporednih TC. Tako prilikom kategorizacije
govornika socioekonomski status moe da figurira kao TCt, profesij a
kao TCz, pol kao TC3 , uzrast kao TC4 , itd. A pri kategorizaciji upo
treba moe se kao TCt odrediti situacij a, kao TC2 tema, kao TC3
kanal, itd. Na ovaj nain u kontrastivnu lingvistiku uvode se govornici
i drutveni kontekst: postavlj a se pitanje iji jezik se kontrastira i
kada je on uporedljiv. lime se u isti mah dovodi u pitanje smisaonost,
pa i sama mogunost kontrastiranja "celih " jezika i " svih " govornika
u " svim " situacij ama - dakle, upravo ono to je bilo preutna pret
postavka tradicionalne kontrastivne analize. U ovom svetu moe se
pokazati problematinim pokuaj kontrastiranja, na primer, fonolokih
sistema engleskog i srpskohrvatskog jezika (ak i ako se misli samo
na standardne varijetete ovih jezika). Moglo bi se, naime, zakljuiti
da se zapravo mogu celishodno uporeivali samo fonoloki sistemi
pojedinih drutveno definisanih i tako uporedljivih grupa govornika
ovih jezika, i to u razliitim kontekstima upotrebe. Ovakve analize
svakako bi bile sloenije od ranije izvoenih na temelju idealizovanih
govornika, i pitanje je dokle bi se u tom pravcu moglo realno ii ;
90

LINGVISTIKA U PRIMENI

ali to je mogunost na koju upuuje sociolingvistika perspektiva

26
kontrasitranju.

Sa poj mom TC tesno su povezani i neki drugi osnovni pojmovi

kontrastivne lingvistike, kao ekvivalencija i korespondencija. O tome
ovde vie ne moemo da govorimo, izuzev upuivanja na temeljna
7
prouavanja Vladimira Ivira u vezi s prevoenjem? Dodaemo samo
da ekvivalenciju u najirem smislu verovatno treba shvatiti kao pri
blino isto znaenje na lingvistikom, komunikacijskom i kulturnom
planu, ali diferencirano i kontekstualizovano. Korespondencija bi se
u tim okvirima mogla vezati uz pojedinane nosioce, zasad preteno
formalne, takve ekvivalencije.
5. Zakljuak. Prethodno razmatranje moe da poslui kao de
limina ilustracija teze da, za razliku od nekih uobiajenih gledita,
najvei problemi u vezi s terminologijom esto nisu u rairenoj praksi
korienj a razliitih termina za iste pojmove, nego upravo u teko
ama utvrivanja ta je isti pojam, odnosno kako u kojoj razvojnoj
fazi neke naune oblasti treba razumeti znaenje termina kojima se
ona konvencionalno slui . A tu, kako se ini, najvea opasnost lei
u proputanju da se registruju kumulativne promene do kojih neosetno
ali i neizbeno dolazi u dinamici naunog razvoja, i koje tada utiu
i na znaenje osnovnih termina. Tada strunjaci poinju pri istoj ter
minologiji da govore o razliitim stvarima, to za razumevanje nesum
njivo ima tee posledice od baratanj a razliitim terminima za pojmove
koji se razlono mogu uzeti kao isti ili ekvivalentni. Put ka optimalnim
terminolokim reenjima prirodno se otvara tek potpunim sporazu
mom oko poj mova.

26
Za pojedinosti ovog pristupa, uz neto drukije tumaenje, v. Janicki ( 1 985).
Retke pokuaje teorijske razrade pojma TC predstavljaju sada Krzeszowski ( 1 984) i
kod nas orevi ( 1 984).
27

V. Ivir ( 1 978a:89-94 i 1 978c).

91

8. Kriterijumi izgraivanj a lingvistike

terminologije

U procesu izgraivanja, sistematizovanja, standardizovanj a i pri

hvatanj a lingvistikih termina, i naunih termina uopte, do izraaj a
dolazi veliki broj kriterijuma koji se uslovno mogu podeliti na etiri
grupe, kako sledi.
a. formalni - duina; lakoa izgovora i pisanja; derivacioni po
tencij al; uklapanje u terminoloki sistem . . .
b . semantiki - poj movna adekvatnost; motivisanost i prozirnost;
mogunost definicije; preciznost; izraajnost; jednoznanost/vi
eznanost; konotacije; sinonimi i homonimi; prisustvo i zna
enje istih leksema u drugim terminologij ama i u optem jeziku;
mogunost razlikovanja terminoloke od optejezike upotrebe . . .
e.

pragmatiki prihvatljivost jezikom oseanju; ekonominost;

stabilnost/varijabilnost; krug korisnika; stepen odomaenosti;
ekvivalenti u drugim jezicima (internacionalnost/idiosinkrati
nost); mogunost meujezike ili meuvarijantne unifikacije;
kod preuzimanja iz drugih jezika, jo i adekvatnost i rairenost
izvorne terminologije . . .
-

d . sociolingvistiki - jezici i varij ante s a stanovita sistemskih mo

gunosti i preferencija (leksika, derivacija, frazeologij a) ali i
vrednosti koje kolektivi za njih vezuju; tradicije sociokulturnih
sredina (naroito u pogledu purizma/internacionalizma) koje
utiu na vrednovanje porekla termina; stepen zastupljenosti date
struke ili strune orijentacije, izvorno i u prevodu, u nauci i
n astavi; auditorijum (obrazovni nivo i potrebe korisnika - stru
njaka, italaca/slualaca) . . .
92

LINGVISTIKA U PRIMENI

Kriterijumi koji su ovde samo nabrojani bie selektivno ilustro

vani tokom daljeg izlaganj a o lingvistikoj terminologiji u ovom i
sledeim poglavljima. U nastavku ovog teksta teite e biti na posled
njoj pomenutoj grupi kriterijuma, jer su sociolingvistiki aspekti
standardizovanja terminologije, i pored svoje nesumnjive vanosti, do
danas uglavnom ree razmatrani od isto lingvistikih, dakle formal
nih i semantikih.
Terminoloka standardizacija je veoma sloena delatnost, na
roito u zajednicama - kakva je jugoslovenska - koje ispolj avaju znat
nu meru nacionalne, jezike i sociokulturne raznolikosti. Razvoj nau
ke i tehnologij e i kod nas je, razumljivo, izneo na dnevni red probleme
standardizovanja terminologija pojedinih strunih oblasti, a u tim ok
virima bilo je i pokuaj a unifikacije na podrujima obeleenim najiz
2
razitijim terminolokim arenilom. 8 Meutim, koordinirana aktivnost
modernog tipa, kakva se ponegde u svetu ve uveliko obavlja, ovde
tek zapoinje - i to, ini se, jo uvek vie u programsko-deklarativnom
nego u stvarnom istraivakom smislu. U nauci o jeziku, nesistemat
ska, povremeno proizvoljna i ak haotina upotreba termina nipoto
ne daje strunjacima povoda za samozadovoljstvo. Same lingviste
ovakvo stanje stvari moda pre nervira nego to ih uistinu zbunjuje,
ali ono moe ozbiljno da ugrozi komunikaciju sa predstavnicima dru
gih disciplina i sa irom javnou .
lako emo se mi ograniiti na srpskohrvatski jezik, ne treba
gubiti iz vida injenicu da slini - a u nekim sluajevima verovatno
jo i vei - problemi postoje u utvrivanju i upotrebi lingvistike
29
terminologije u drugim jugoslovenskim jezicima. Na cilj ovde e
biti da izluimo i kratko prokomentariemo glavne dimenzije termi
nolokih varijacij a ire sociolingvistike prirode, sluei se primerima
iz tradicionalne deskriptivne gramatike i modeme teorijske lingvistike.
28
Izvetaj i literaturu o ovakvim pokuajima na polju gramatike terminologije
sadri Stani ( 1 982).
29
Uz ranije citirane novije izvore, za srpskohrvatski, slovenaki i makedonski
v. priloge P. Ivia, D. Brozovia, R. Kolaria i T. Dimitrovskog u zborniku Slavjanska
lingvistina terminologija ( 1 962); za makedonski jo Ili ( 1 9 68), a za maarski prilog
L. Molnar ikoa u bloku pod Mike ( 1 983).

93

RANKO BUGARSKI

l. Jednu vanu dimenziju varijacije predstavlj a sociokulturna

tradicij a date regije, ukljuujui istorijski izrasle stavove o pitanjima
upotrebe jezika. Najdalekosenije pojedinano pitanje ovde se tie
purizma, odnosno internacionalizma. Usled razlika u istorij skom i kul
turnom razvoju, jedno podruje e u celini da i spoljava izrazite pu
ri stike sklonosti, dok e se neko drugo u mnogo manjoj meri odu
pirati internacionalizaciji terminologije - i ako su u igri i drugi inioci,
od koj i h e neki biti pomenuti u nastavku izlaganj a. Uopte uzev,
naelna n aklonost prema domaoj terminologij i neto je vea na za
padnom nego na istonom delu teritorije srpskohrvatskog jezika,
premda domai i pozajmljeni oblici esto koegzistiraju na oba pod
ruja - u nekim sluajevima na zanimljiv nain. Tako se ista naprava
mahom naziva kompjutor na zapadu ali kompjuter na istoku, to po
kazuje razliite kulturno uslovljene derivacione preferencije za latin
ski, odnosno engleski obrazac. No tu su i dva domaa oblika, raunalo
i raunar, koji odraavaju razliite sklonosti u pogledu derivacije unu
tar samog srpskohrvatskog. Ovo nam za istu stvar daje ukupno etiri
n aziva u tekuoj upotrebi .
U vezi s ovi m treba i stai jedno znaajno opte ogranienje.
Dok se m anje-vie prihvatljive domae alternative esto mogu pronai
za neki internacionalni termin u njegovom osnovnom obliku, neretko
je teko ili ak nemogue izvesti iz njih druge neophodne oblike, jer
se osnova pokazuje praktino neproduktivnom. Na pritner, termin
preoblika mogao bi sam po sebi da bude i prihvaen kao kalk za
engl. transformation, bar od onih koji ne veruj u u internacionalizaciju
terminologije; ali ova osnova jednostavno ne omoguuje izvedene
oblike koji bi odgovarali derivacijama transformacioni, transforma
cionalist i slinim, a koje, kako vidi mo, adaptirani internacionalni
oblik transformacija proizvodi bez ikakvih tekoa. Slino tome, ako
bi neko ozbi ljno zagovarao zamenjivanje termina struktura domaom
rei sklop, trebalo bi odmah pitati kako bi glasile alternative za struk
turalizam ili strukturalist, jer bi oblici kao sklopnitvo, sklopovnjak
i slini bili naprosto smeni zbog odsustva motivacije i pogrenih
asocij acij a! (Dosta rairene pogrene oblike struktuirati, struktuiran
94

LINGVISTIKA U PRIMENI

umesto strukturirati, strukturiran jo uvek je lake ispravljati nego

to bi bilo zameniti ih sa, recimo, usklopiti, usklopljen). Ili, ako kon
tekst treba da bude okruenje da nita ne kaemo o nasilnoj puri
stikoj prevedenici sativo !
da li kontekstualan valja da glasi
-

okruni?

30

Ovu isto lingvistiku injenicu, koj a tako oigledno podriva

stanovite ekstremnog purizma, pokazujui da se sve ne moe "pre
vesti " ak ni uz pretpostavku da za takav poduhvat uopte postoje
valj ani razlozi , izgleda da uglavnom nisu primetili uvari naeg jezika
na celom njegovom zemljitu - kao, uostalom, ni njihovi istomilj
enici na drugim stranama. I ovakvi previdi mogui su pri upornom
odbijanju da se potuje poseban status termina. Nai me, dok tenje
ka unutranjoj integraciji mogu da budu opravdane na nivou bilo kojeg
datog jezikog varijeteta u celini, posebno ako je re o standardnim
oblicima nacionalnih jezika, nauna terminologija je neto drugo: da
bi bila uistinu funkcionalna za sve potrebe, ona mora da tei spoljnoj
integraciji - drugim reima, da bude u velikoj meri intemacionalna? 1
2. Druga vana dimenzij a varij acije, tesno povezana sa prethod
nom utoliko to predstavlja njenu deliminu jeziku kri stalizaciju, tie
se varijanti policentrino standardizovanih jezika. U sluaju srpsko
hrvatskog, leksika i morfoloka polarizacij a unutar dijasistema moe
da prouzrokuje potpadanje izvesnih skupova lingvistikih termina, po
red ostalih, pod razliite derivacione obrasce u zapadnoj i istonoj
varij anti . Tako dominantno zapadni niz fonem morfem, leksem, semem
kontrastira se na istoku obinijim nizom fonema, morfema, leksema,
semema (pri emu valja primetiti da alofon, alomorf nemaju odgo,

30
Slini primeri lako bi se mogli nai i u drugim terminolokim sferama.
Tako je teorija recepcije ve uveden termin za j edno i kod nas uveliko poznato knji
evnoteorijsko usmerenje; ako bi neko jo i prihvatio alternativu teorija prijema (to
je u najmanju ruku sumnjivo), kako bi se zamenili oblici recepcionizam, recepcioni
stiki i slini?

O internacionalizaciji naune terminologij e uopte v. npr. Balabuha ( 1 980)

31
i kod nas Peri ( 1 982); posebno o znaaju grko-latinskih osnova lingvistike termi
nologije u prilozima M. Karade Gari, l. Klajna i D. Tanaskovia u bloku pod Mike
( 1 983).

95

RANKO BUGARSKI

varaj uih oblika na -a). Grubo uzev, slina distribucija vai za termine
kao lingvist/lingvista, strukturalist/struktura/ista i sline. Tako su po
larizovana i pridevska obrazovanja tipa transformacijskiltransforma
cioni. Interesantan je primer para jezini/jeziki, koji se komplikuje
preko mere proste varijantne distribucij e u dalj im izvoenjima kao
to su dvojezinildvojeziki, gde izbor, kako se ini, moe da zavi si
i od sledee imenice: u i stonoj varij anti, koju inae karakterizuju
oblici na -ki, dvojezini govornik moe se nai naspram dvojeziki
renik, uz sline primere nestabilizovane upotrebe; dvojezinost, me
uti m , glasi samo tako. Izgleda da su izriaj i iskaz ve varij antno
polarizovani. U nekim sluajevima internacionalni termin, koji se mo
e ree j aviti u obe varij ante, dobija u njima razliite domae ekvi
valente, pa se uz komplement i dopunu sada na zapadu uvruje i
proirak. Na varij antno nepolarizovanim podrujima, dubleti drugde
oponirani po pravilu koegzistiraju, to tu umnoava i inae velike
terminoloke razlike.
3. Mera varijacija takoe stoji u znaajnoj korelaciji sa merom
konsolidacije date naune oblasti . Stoga ne iznenauje okolnost da
su tradicionalna deskriptivna lingvistika i normativna gramatika u ce
lini standardizovane u veem stepenu nego savremena lingvistika
teorij a. Terminologij a transformaciono-generativne gramatike, na pri
mer, jo je u ranim fazama izgradnje, pa su tu brojni naporedni oblici
koji su nekada varijantno oponirani ali esto i spolj avaju i kontrast na
relacij i pozajmljenica-domai izraz. Otuda npr. kompetencija i spo
sobnost, performansa i delatnost (za vie primera v. naredno poglav
lje) . S lino je sa ekvivalentima govorni akt i govorni in. Paralelni
oblici komunikativnilkomunikacijski/komunikacioni, sa prilino nedos
lednom distribucijom bilo n a varijantnom planu ili u smislu mogueg
semantikog diferenciranja, zadravaju internacionalnu osnovu ali sa
razliitim nastavcima. Neke gramatike klase doputaju alternative ti
pa generirati/generisati ili padena/padeka gramatika (slino je i sa
sasvim tradicionalnim pridevom sintaktiki/sintaksiki). Neustaljena
je i upotreba naziva kao izvorni govornik/govorni predstavnik, i mno
gih drugih.

96

LINGVISTIKA U PRIMENI

Pod uticajem modernijih pristupa dolazi i do preispitivanj a ne

kih tradicionalnih poj mova, ponekad sa primetnim terminolokim po
sledicama. Tako se u naoj gramatikoj tradiciji ne razluuju pojmovi
klauze i reenice, pa se kae, na primer, da se neka sloena reenica
sastoji od glavne i zavisne reenice. A kada je ponegde uveden termin
klauza, prema engl . clause, odmah je predloena alternativa klauzula,
od lat. clausu/a, uz argumentaciju da na latinskom zasnovane pozaj
mljenice treba preuzimati u nj i hovim etimoloki izvornim a ne an
gliciziranim ili kakvim drugih modernijim verzij ama, zanemarujui
32
time ulogu jezika-posrednika u procesu terminoloke primopredaje.
Ali moda najupeatlj iviji rezultat ove revitalizacije postojeih poj
mova nalazimo kod sintaksikih grupa imenike funkcije (engl. noun
phrase ili NP), gde ukrtanje triju prideva sa etiri imenice daje dva
naest mogunosti (imenskalimenikalnominalna fraza/grupa/sintag
ma, imenskilimenikilnominalni izraz), pri emu se za bezmalo svaku
od njih lako mogu nai potvrde u literaturi ! Ovom apsolutnom re
korderu pribliava se glagolska strana, sa " svega" osam alternativa
(glagolskalverbalna fraza/grupalsintagma, glago/ski/verbalni izraz), a
s njom, analogno, i grupe odreene drugim vrstama rei . Doputajui
odve velik broj " izbora po srodstvu " , ovakvo izobilje svakako je
preterano.

4. Sledei parametar na koji treba ukazati u ovom razmatranju

jeste publika sa kojom se rauna, jer se moe braniti stanovite da
izbor izmeu postojeih terminolokih alternativa moe da zavisi i
od toga da li je neki tekst namenjen obj avljivanju u specijalistikom
asopisu, knjievnoj reviji ili novinama; poseban sluaj predstavljaju
udbenici razliitih nivoa. Jedno tipino pitanje u ovoj kategoriji jeste
da li je dozvoljeno prevoditi meunarodne simbole kao S, NP, VP i
sline. Ima miljenj a po kojima bi ovo trebalo izbegavati bez obzira
na pretpostavljeni auditorijum, dok se po drugima popularna izlaganja
idej a iz novih oblasti kakva je generativna gramatika, esto po sebi
sloenih u tehnikom smislu, mogu olakati uvoenjem domaih sim32
Upor. Katii ( 1 97 1 :79). Na slinu situaciju ve smo naili kod para kom
pjuter/kompjutor.

97

RANKO BUGARSKI

bola, eventualno uz upotrebu poznatije terminologije ako takva ve

postoj i .
5 . Odreenu ulogu igraju i pripadnost pojedinim lingvistikim
kolama i disciplinama, te generacijske i line sklonosti samih ling
vista. Primera radi, veoma raireni termin sistem (uz koji se u za
padnoj varij anti upotrebljava i sustav) sporadino se javlj a i u obliku
za enski rod, kao sistema; iako derivaciono neprikosnovena - upor.
sline primere date pod 2 - ova alternativa danas se osea kao izrazit
rusizam koji je u nau nauku uveo Aleksandar Beli, i na koji se
sada moe eventualno naii uglavnom u radovima njegovih uenika.
Tako j e na terminolokom planu ovaj oblik postao svojevrstan zatitni
znak Believe kole. Varijacije kod nekih drugih ustaljenih termina,
kao subjekat/subjekt, objekat/objekt, drukije su motivisane ali vero
vatno ipak spadaju u ovu kategoriju. Osim toga, strunjaci za razne
jezike (npr. engleski, nemaki , ruski) u izvesnoj meri se razlikuju u
svoj i m terminolokim navikama, koje ih delimino razdvajaju i me
usobno i od serbokroatista. Ove razlike po pravilu su finije nijan
sirane i samo statistike naravi , ali se povremeno mogu nai i dosta
otra razgranienj a. Tako, na primer, iako drugi mahom uoptavaj u
naziv kontrastivna gramatika, mnogi rusisti insistiraju na terminu kon
frontativna gramatika, sledei jednu , kako se ini, sumnjivu termi
33
noloku distinkciju, inae dosta rairenu u slavistikom svetu .

6. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida ne mali uticaj mode. Po

nekad se izvesni termini, ili ak celi terminoloki sistemi , upotreblj
avaju ne zbog bilo kakve njihove objektivne nadmoi nego prosto
zato to oni treba da pokau koliko je ovek koji se njima slui " u
toku" . Uopte uzev, nekontrolisano irenje po modnog terminolokog
argona moe da izazove negodovanje, kako lingvi sta razliitih ubee
nj a tako i nelingvista. Ima tekstova, kod n as kao i drugde, u kojima
neprimereno ali utoliko agresivnije isticanje udarnih termina moderne
33
Ipak, Menac ( 1 973:25 0) ocenjuje ovo udvajanje kao nepotrebno. Brozovi
( 1 977:29) upotrebljava termin konfrontaciono prouavanje, ali uz napomenu da se ne
vidi kako bi se ono razlikovalo od kontrastivnog. (v. i prethodno poglavlje).

98

LINGVISTIKA U PRIMENI

lingvistike teorije demonstrira samo visokoparnu nedouenost. Ovde

nema mogunosti za analizu primera. Meutim, bie na mestu re
upozorenja u vezi s jednom pojavom, daleko manje drastinom ali
ipak ovde relevantnom, koja je takoe uzela maha. To je navika da
se raireni internacionalni termini upotrebljavaju na i sti nain kao,
recimo, u engleskom ili francuskom, pri emu se zamagljuju vane
semantike distinkcije koje se u srpskohrvatskom, za razliku od ovih
jezika, lako mogu formalno eksplicirati im se problem uoi . Na pri
mer, sasvim je jednostavno i zgodno sistematski razlikovati pridevske
oblike strukturni (koji se odnosi na strukturu, kao u strukturna pro
mena) i strukturalni (koji se odnosi na strukturalizam, kao u struk
turalna lingvistika). Pa ipak se ovaj potonji oblik esto nepromiljeno
uoptava tako da pokriva oba znaenja, i to, kako izgleda, samo zato
to je ovo obino sluaj u pomenutim stranim jezicima. Slino tome,
za razliku izmeu atributa jeziki/jezini (koji se odnosi na jezik) i
lingvistiki (koji se odnosi na lingvistiku) ne moe se rei da se re
dovno potuje, jer se ovaj drugi neretko generalizuje - opet u skladu
3
sa uobiajenom praksom u jezicima kao to su engleski i francuski. 4
Isto vai i za oblike stilski i stilistiki, gde se ponovo, nautrb jasnog
stila, drugi atribut esto upotrebljava ne samo kada je re o stilistici
nego i o stilu.
Prethodni spisak dimenzija varij acije nije, dakako, i scrpan.
Nadalje, ima dosta preklapanj a kako meu razliitim socioling
vistikim iniocima tako i izmeu njih, uzetih u celini, i isto ling
vistikih alternativa koje doputa jeziki si stem; sve je ovo ilustrovano
datim primerima. Meutim, ono glavno to se ovim navoenjem htelo
rei jeste da se varijacije koje smo iroko nazvali sociolingvistikim
moraju uzeti u obzir pri svakom ozbiljnom terminolokom poduhvatu,
ma koliko one nadilazile uobiajene formalno-semantike zahteve iz34
Po istom obrascu onda nalazimo i oblik ekstralingvistiki, nepotreban i zbu
njujui kada se nj ime - kako je najee sluaj - zapravo hoe rei vanjeziki. - U
engleskom se, istina, moe rei lingual nasuprot linguistic, ali se mogunost ovog
sistematskog kontrasta gotovo nikada ne koristi, jer se prvopomenuti naziv vrlo retko
upotrebljava. O ovom i slinim problemima raspravlja Pap ( 1 976) ; za iru raspravu
o razliitim aspektima li ngvistike terminologije v. i Hartmann ( 1 974).

99

RANKO BUGARSKI

graivanj a j edne teorij ski idealne terminologije na strogo lingvisti

kim osnovama. Ovaj vaan metodoloki uslov ima opti karakter, jer
je vrlo verovatno da e jezika praksa u svakoj zemlji da ispolj ava
neku meru neujednaenosti kao odraz interakcije - ili ak sukoba kulturnih i jezikih obrazaca i principa.
U ovim okvirima moe se javiti potreba za razlikovanjem stan
dardizacij e i unifikacije, koje otvara mogunost naporednog postoj a
nja dvaj u ili vie interno objedinjenih i delimino preklopljenih stand
arda. U n aoj zemlji, na primer, oigledno je da se terminologij a niti
moe niti srne nasilno unificirati preko granica razliitih sociokultur
nih tradicij a ili varijanti standardnog jezika. Ali ako se na nivou jezika
u celini moraju priznati takve ukorenjene i strukturirane razlike, nema
naroitog opravdanj a za broj ne nedoslednosti koje ne proistiu iz re
gionalnih normi niti iz ustaljene prakse (setimo se, primera radi, ak
i unutarvarijantnog arenila naziva za i menike ili glagolske fraze) .
Prema tome, ima dosta prostora za unifikaciju na finije nijansiran i m
nivoim a sociolekta, "profesiolekta" i idiolekta unutar svakog o d de
limino divergentnih standarda. Sledei korak mogao bi da bude u
pravcu sporazumnog meusobnog pribliavanj a samih ovih standarda,
postepeni m uklanjanjem nepotrebnih (to jest, jeziki ili kulturno ne
motivis anih) razlika, a vodei rauna o vanom kriterijumu interna
cionalizacije kao garantu potpune upotrebljivosti terminologije unutar
i izvan domaih jezikih granica. Ovakav program mogao bi da do
vede u razumnu ravnoteu diferencij aciju i integraciju kao dva teme
ljna i komplementarna aspekta u ivotu jezika uopte i u razvoju ter
3
minologij e posebno. 5

Po sebi se razume da je sve ovo samo jedan deo sloenih po

slova koje podrazumevaju napori usmereni ka izgraivanju ,
konsolidovanju i irenju takve terminologije koj a b i jednovremeno
bila lingvi stiki valj ana, sociolingvistiki prihvatlj iva, i primerena po
trebama kako naunog i strunog razvoj a tako i nacionalne, meuna
cionalne i internacionalne komunikacije. U ovom sluaju odgovornost
35

Na ove procese u terminolokom kontekstu skree panju Stoberski ( 1 978).

1 00

LINGVISTIKA U PRIMENI

lingvi sta je dvostruka, jer se oni nalaze u obema kljunim ulogama

koje se normalno povezuju sa terminolokom standardizacijom - ulo
gama jezikih savetnika i predmetnih strunj aka. Pored toga, njihova
aktivnost na ovom podruju ima znaajnih pedagokih i iri h drutve
nih implikacija. Sledei primer mnogih drugih zemalja, i jugosloven
ski lingvi sti u poslednje vreme ispoljavaju vee interesovanje za ter
minoloku problematiku, zasad najvie u sopstvenoj kui. Kao i kod
drugih uporedljivih poduhvata, poeci su skromni, ali su perspektive
velike. A na putu ka ovim novim vidicima, sociolingvistika projek
cij a ulazi u osnovnu opremu : ako je lingvistici potreban sociolog, mi
bismo rekli da terminologija trai sociolingvistu?6

36
Poslednja reenica sadri aluziju na naslov poglavlja ,,zato je lingvistici
potreban sociolog" u knjizi Hajmza ( 1 980). Za saradnju izmeu terminologa i
sociolingvista pledira i Riggs ( 1 980), dajui podatke o moguim institucionalnim ka
nalima koj i bi olakal i ovakvo udruivanje snaga.

101

9. Terminologija generativne gramatike

l. Terminologija generativne gramatike transformacionog tipa poela

je da prodire u jugoslovensku nauku o jeziku uporedo sa upoznava
njem nae sredine sa lingvistikom teorijom Noama omskog i
njegovih sledbenika. Kako je u pitanju bio jedan potpuno nov ana
litiki i terminoloki aparat, bila je to u izvesnom smislu prilika da
se i u naim jezicima ab o vo izrade racionalni i koherentni termino
loki sisiemi, nesputani nasleem i slobodni od diktata ranije prakse.
Nemamo dovoljno materijala za odreenije zaklj uke o situaciji u dru
gim jezicima na kojima se u naoj zemlji pie lingvistika literatura,
ali se za srpskohrvatski moe rei da je ta prilika iskoriena onoliko
koliko se moglo realno oekivati - to jest, samo delimino. Naime,
i ovde od poetka deluju razliiti, nekad i opreni pri ncipi - poev
od varijantnih razlika, preko napetosti izmeu adaptiranja internacio
nalnih termina, kalkiranja i traenj a izvorno domaih reenja, do na
vika pojedinih sociokulturnih sredina i akademskih krugova, pa i li
nih sklonosti pojedinanih poslenika. Pored toga, uoljiva mera ko
mocij e i nepreciznosti u upotrebi termina, poznata u ovim prostori ma
i od ranije, kao da se prosto prenela i na ovo novo podruje.

Detaljnij e prouavanje procesa izgraivanj a i prihvatanja termi

nologije generativne gramatike kod nas zahtevalo bi sistematsko pra
enje hronologije prodiranja ove lingvistike teorije na srpskohrvatsko
govorno podruje, kao i potpuniji uvid u stepen i modalitet njene
ovdanje disperzije. Zainteresovanima za ovakva istraivanja stoje na
raspolaganju tri glavne vrste izvora. Prvo, prevodi radova samog om
skog, a u manjoj meri i drugih predstavnika ove opte orijentacije,
1 02

LINGVISTIKA U PRIMENI

kao i prevodi publikacija o njima. Drugo, propratni ili nezavisni tek

stovi domaih autora u ulozi tumaa i popularizatora ovog pravca. I
tree, radovi naih lingvista o bilo kojem jeziku, ili o opteling
vistikoj problematici, pisani u duhu idej a i metodologije generativne
7
gramatike ?
Ovako neto ne moe da bude zadatak ovog kratkog priloga.
Sve to u ovoj prilici moemo da preduzmemo jeste da krajnje saeto
- i zapravo samo ilustrativno, bez pretenzij a na iscrpnost analize u
bilo kojem smislu - razmotrimo neke od najpoznatijih termina ge
nerativne gramatike teorije u njihovim srpskohrvatskim verzijama.
Pri tom neemo ii nekim naroitim redom, osim to e osnovni ter
mini biti zastupljeni na poetku spiska. Poto terminoloka delatnost,
kao ni sociolingvi stika, ne moe sebi dozvoliti uzdravanje od uteme
ljenih vrednosni h sudova, jer tu postoje i razlozi i potreba da se jedna
terminoloka alternativa oceni kao bolja od neke druge, takve ocene
bie davane u tekstu koj i sledi . Razume se da njih ne smatramo ne
prikosnovenim; naprotiv, polazna pretpostavka ovog ogleda i jeste da
e biti i drukijih miljenja, pa se on pre svega nudi kao lino mi
38
ljenje autora i osnova za diskusiju u strunoj javnosti .
II. Primeri izvornih (engl.) i prevodnih (sh.) termina:
generate - generirati (sistemski i asocijativno bolje nego generisan)
generative - generativna (bolje nego proizvodna ili tvorbena zbog
internacionalnog statusa, odomaenosti , izvedenica itd.)
transformation - transformacija (bolje nego preoblika, razlozi kao
pod generative)
37
V. naroito omski ( 1 979, 1 984), Lajons ( 1 974), Katii ( 1 97 4- 1 975 ), Bu
garski ( 1 983a, pogl. VI-IX), Peri ( 1 983). Svi ovi izvori sadre dalje upute na rele
vantnu domau i prevodnu literaturu. Termini iz ovog kruga mogu se, naravno, nai
i u novijim knjigama i drugim radovima naih lingvista sa optijom tematikom, ali
se o tome ovde ne mogu davati podaci.
38
Ima i manji broj radova eksplicitno posveenih razmatranju terminologije
generativne gramatike kod nas; v. Bugarski ( 1 969), Mihajlovi ( 1 982), Melvinger
( 1 982), Rianovi ( 1 982), te prilog W. B rownea u bloku pod Mike ( 1 983). Neki od
ovih termina koriste se i u psiholingvistici, ijom terminologijom se bavi prilog S.
Savi u istom bloku , sa daljom literaturom.

1 03

RANKO BUGARSKI

transformational - transformaciona/transformacijska (bolje nego

preoblikovna ili sl. , razlozi isti)
grammaticality - gramatinost, prema (un)grammatical - (ne)gra
matian (ekonominij e nego gramatika ispravnost; ov(J)erenost
je duhovito prevodno reenje, ali se ini da asocijativno ukida ra
zliku i zmeu nivoa competence" i performance", odnosno iz
"
"
meu grammaticality i acceptability, tj . gramatinosti i prihvatlj

ivosti)
competence/perfo rman ce - jezika sposobnost/govorna delatnost,
odn. jezina sposobnost/govorna djelatnost (nije idealno, ali j o
uvek izgleda bolje od alternativa sa terminima kompetencija i per

formansa - zbog pogrenih asocijacija u prevodu, kao i zbog sum

njive vrednosti i delimine nestabilnosti samih izvornih termina;
no to ostaje za dalju diskusiju, s obzirom i na mogunosti kao

znanje/ispoljavanje ili poznavanje/upotreba, nomenklatumo moda

adekvatne ali slabije sistemski , kontekstualno i derivacij ski)
- deep/surface structure - dubinska/povrinska struktura (ne duboka,
jer u sh. nema razloga za asimetriju koju u engl . diktira fonotaktika
(tekoa izgovora depth structure, a prema duboka valjda bi ilo

plitka !)
-

component - komponenta (bolje nego sastavnica ili od(J)eljak naj

vie zbog jednoznanosti, jer s e npr. sastavnica javlja i z a consti
tuent)
interpretative - interpretativna (i kad bi bilo potrebe za domaim
terminom, teko bi ilo tumaenjska ili sl.)

representation - predstava (bolje nego prikaz; svakako ne repre

zentacija zbog drukijih a ustaljenih neterminolokih znaenj a, to
pokazuje da mogu postojati valjani razlozi za odstupanje od prin
cipa internacionalizacije)

- S, NP, VP. . simboli su u naunoj literaturi neprikosnoveni i ne

.

prevode se, ali je moda .dozvoljeno da se u popul arnom izlaganj u

neupuenima "prevedu" u R, IF, GF ili sl .

rewrite rules - prepisivaka pravila ili pravila preispisivanja (ovo

drugo je tanije ali pomalo nezgrapno)

1 04

LI NGVISTIKA U PRIMENI

phrase structure rules - pravila frazne strukture (najbolje ako se

uopte prihvati fraza sa izvedenicama, o emu v. i nie; inae ume
sto /razne eventual no sintagmatske, dok bi reenine bilo netano
a grupne nezgodno)
phrase marker - frazni oznaiva/oznaitelj (moda sintagmatski,
a moe i marker)
branching (tree) diagram - ravasti dijagram ili derivaciono/de
rivacijsko stablo; branch n/v - grana/granati se
node - vor
structural description - strukturni opis (bolje nego strukturalni, a
deskripcija je ovde nezgodno i nepotrebno)
initial/terminal string - poetni/zavrni niz (zgodnije nego inici
jalnilterminalni, a niska je asocijativno loe)
input/output - ulaz/izlaz (nekad eventual no ulazni/izlazni materijal)
underlying - ovo je stalan problem; naj tanije, ali nezgrapno, jeste
koji lei u osnovi; osnovni, bazni i baziki je dvosmisleno ili ne
ta no, a adekvatna kovanica podleni teko da bi bila prihvaena
kernel/derived sentence - jezgrena/izvedena reenica (u ovom
sklopu zgodnije nego derivirana, premda za derivation u smislu
generativne gramati ke , koj i uklj uuje kako procesualni tako i re
zultativni aspekt, dolazi u obzir samo derivacija, a ne i izvoenje)
- matrix (higher) sentence - matina (via) reenica (bolje nego gor
nja zbog sluajeva sukcesivnog uklapanja)
embedded (lower) sentence - uklopljena (nia) reenica (ukloplj
ena je asocij ativno bolje nego ugraena, usaena ili uloena a
umetnuta ima drugo znaenje u tradicionalnoj gramatici ; nia je
bolje nego donja zbog sukcesivnosti , v. prethodni termi n)
noun phrase - ovde valj a birati izmeu nekih dvanaest mogunosti :
imenska/imenika/nominalna fraza/grupa/sintagma, imenski/ime
niki/nominalni izraz; pri izboru treba misliti na doslednost, s ob
zirom na druge vrste phrases i na izraze kao phrase structure,
phrase marker itd . , zatim na manju rairenost termina sintagma,
te na paralelizam noun-noun phrase (odn. imenica-imeniki prema
nomen-nominalni i dalj e kroz ceo niz) ; npr. nominalna sintagma
je po sebi prihvatlj ivo ali se slabije uklapa u sistem, vukui

1 05

za

RANKO BUGARSKI

sobom adjektivalna/adverbijalna/prepozicionalna sintagma umesto

zgodnijeg pridevska/prilokalpredloka fraza; grupa j e samo za se
be opet dobro ali namee ovde neodgovarajui atribut grupni; izraz
takoe ne daje dobar atribut, a uz to je semantiki odve difuzno ;
stoga izgleda naj bolje ime nika fraza, ije frazeoloke konotacije,
kad se sve sabere, moda ipak predstavlj aj u naj manje zlo

verb phrase - glagolska fraza i po tom obrascu dalje (iz razloga

n avedenih pod prethodnim terminom)

relativization, reflexivization, (pro)nomina/ization - relativizacija,

refleksivizacija, (pro)nominalizacija (po pravilu treba zadrati in
ternacional ne nazive transformacija, od koj ih se mnogi ne bi ni
mogli prevesti ; ali npr. za deletion jedi no j e adekvatno brisanje,
a kod complementation luz koje ide i complementizer, a oboj e pre
ma complement/ bolje je dopunjavanje, dopunjiva, dopuna nego
nezgrapno komplementacija, komplementizator, komplement)

topica/ization - topikalizacija G asnij e nego npr. tematizacija, to

ima i ire znaenje)

extraposition - ekstrapozicija (ne vidi se kako bi moglo drukije

- osim moda premetanje, ali ovo nij e dovolj no precizno)
(pseudo) e/eft sentence - (prividno) rasc(ij)epljena reenica
conjoining (conjunction) - vezivanje (dobar termi noloki par sa
embedding - uklapanje, a izbegava se i dvosmisleno konjunkcija)
constraint - zapreka (u odsustvu odgovarajueg internac ionalizma
ovo i zgleda sistemski i asocijativno bolje nego stega /npr. za con
strained bi u nekim kontekstima jo nekako i ilo zaprean, sva
kako pre nego stegnut/, a ogranienje bi trebal o sauvati za re
striction) ; global constraint - globalna zapreka (neki drugi atribut
ne bi odgovarao)

lexicon, lexicalization. . . - leksikon, leksika/izacija . . (ne dol aze u

.

obzir zamene sa r(j)enik itd.)

lexical insertion - leksiko unoenje ili umetanje (bolje nego in

sercija); lexical entry - leksiki unosak ili umetak (nije najsre n ije,
ali jedinica je pogreno denotativno /jer se termin prve nstve no od
nosi na skupove obeleja/ a odrednica konotativno /jer nij e re o
konvencional noj leksikografijil)

1 06

LINGVISTIKA U PRIMENI

distinctive features - distinktivna obeleija/obiljeija (ili razlikovna,

ali nema posebnih razloga za odstupanje od internacionalizma)

markedness - markiranost (moe i obeleenostlobiljeenost);

(un)marked - (ne)markiran ili (ne)obeleenlobiljeen
universals - univerzalije; universal grammar - univerzalna gramatika
trace theory - teorija traga
government and binding theory - teorija rekcije i vezivanja (jedina
nezgoda ovog prirodnog prevoda jeste to se vezivanje j avlja i za
conjoining; eventualna zabuna /koja zbog specifinosti ove sintag
me kao naziva najnovije teorije omskog nije verovatna/ mogla
bi se izbe i prevoenjem conjoining kao povezivanje) 39
Ill . Navedeni spi sak primera, koliko god nepotpun, ipak ilustruje ve
inu formalnih, semantikih, pa donekle i pragmatikih inilaca po
menutih na poetku prethodnog poglavlja kao vani h u izgraivanju
naunih terminologija. (Kako je preostala, sociolingvistika grupa fak
tora neto podrobnije osvetljena u nastavku tog teksta, ova dva poglav
lja su u tom smislu komplementarna).

Izloeno daje povoda za sledee optije zakljuke. Terminolo

gija transformaciono-generativne gramatike, kod nas jo u poetnim
fazama izgraivanj a, prilino je neujednaena i nesistematina. Inter
nacionalizacij a naune terminologije i ovde je neophodan opti prin
cip, ali ne i automatski odgovor na sve tekoe. Na delu je ceo splet
razliitih lingvistikih i sociokulturnih inilaca, koj i ak i kada je re
39
U nae ilustrativne svrhe nisu uzimani u obzir koloritni termini u vezi s
transformacijama, kao S-pruning, A.ffu: hopping, Pied piping i drugi, koji predstavljaju
poseban problem. [P. S. 1 996 - Vaan prilog domaoj standardizaciji terminologije
generativne gramatike, i moderne lingvistike uopte, predstavlja prevod poznatog Kri
stalovog renika ( 1 98 8) . U pogledu termina koje smo mi ovde razmotrili, reenja
koj a daju prevodioci I van Klajn i Boris Hlebec veinom se podudaraju s naim pre
dlozima, al i ne uvek. Zainteresovani italac i sam e lako uporediti termine o kojima
je re , a u svakom sluaju bie mu korisno detaljnije upoznavanje sa ovim dragocenim
prirunikom . Ovde bismo samo pomenuli da nai prevodioci za underlying prihvataju
podleni, to e verovatno pomoi ovom terminu da opstane uprkos naoj gore izra
enoj skepsi ! A za rewrite rules daju prepisna pravila - reenje bolje od obeju gore
navedenih alternati va] .

1 07

RANKO BUGARSKI

o tehniki m terminima jedne apstraktne teorije gramatike u uem smi

slu zahteva elemente sloenog sociolingvi stikog pristupa. U tom
kompleksu, kako se valjda moe videti prouavanjem iznetih pri mera,
nijedan kriterijum uzet sam za sebe nema apsolutnu vrednost, nego
se samo racionalnim ukrtavanjem i odmeravanjem razliitih kriteri
juma moe doi do reenj a koj a, ako i nisu teorij ski idealna, jesu bar
u konkretnoj situaciji najprihvatlj ivija. Takoe ne valj a ocenj ivati
adekvatnost termina kao puke izolovane nominacije, nego se mora
uzi mati u obzir njegova sistemnost, a naroito njegov derivacioni po
tencijal koji odreuje meru produktivnosti ; ovaj kriterijum naroito
smo i stakli zato to je uistinu bitan, a esto se ne uzima dovolj no u
razmatranje, ili se ak potpuno previa.
Pol azei od ovog stanovi ta, vredelo bi prouiti mogunost
s i stematskog vrednovanj a termina, kako pojedi nano tako i u si
stemi ma, putem matrica koje bi sadravale term inoloki poelj n e
polove odabranih kriterij alnih obeleja. Ispi tivan i termini mogli bi
u nj i m a da budu ozn aeni s a " + " ako neku osobinu poseduj u u
veoj m eri , sa "-" ako je poseduju u manj oj meri , a sa 0 ako
su u tom pogledu neutralni . Terminoloke alternative (npr. tipa in
tern acionalni/domai ili tradicionalni/savremeni termin) tada bi se
rangirale prema zbiru pozi tivnih zn akova. Ukoli ko bi ovakve m a
trice bi le uz to hij erarhizovane, tako to bi obelej a koj a se oce
njuju kao vanij a bila navedena pri vrhu a ostala pri dnu matrice,
i sti m znakovima bi se mogl a dati razliita numerika vrednost za
visno od poloaj a u matrici , pa i sti ukupan broj pozitivnih zn akova
za dve razmatrane altern ative ne bi nuno znaio i jednak broj
poen a. Ovim putem bila bi stvorena eksplici tna, formal izovan a i
kvan ti fikovana osnova za davanje prednosti neki m terminima nad
nji hovi m potencijalnim ekvivalenti ma.
"

"

Primera radi, razmotrimo jednu moguu matricu od, recimo,

deset kriterijuma, a u primeni na neke od temelj nih termina transfor
maciono-generativne gramatike oko ijeg prevoenj a kod nas ima ra
zliitih miljenja; to su izvorni engleski termini competence/perfor
mance i transformation (v. sl. 1 ).
1 08

LINGVISTIKA U PRIMENI

Primer hijerarhizovane matrice za sistematsko vrednovanje termina:

kom p.
pe rf.

l. sistemnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. produktivnost . . . . . . . . . . . . . .

3. jednoznanost. . . . . . . . . . . . . .
4. internacionalnost . . . . . . . . .
5 . motivisanost . . . . . . . . . . . . . . . .
6. rairenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7 . stabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. konotacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. kratkoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 0. lakoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

komp.

kompetencija, perf.

j . spos.

jezika sposobnost, g.del.

1F

transformacija, preobl.

j . spos.
g.del.

TF

+
+

+
+

preobl .

+
+

performansa
=

govorna delatnost

preoblika

Slika l.

Zbog ogranienog prostora ovde nije mogue - a verovatno nije

ni potrebno - da se objanjava znaenje navedenih kriterijuma ili ire
obrazlae distribucija znakova u matrici . Najzad, primer je dat da bi
se ilustrovala sama zamisao, dok pojedinosti nuno ostaju diskutabil
ne. (Deo zamisli zapravo i jeste u tome da zainteresovani italac s
ovim uporedi sopstvene ocene datih kriterijuma i termina, a potom
eventualno pristupi konstruisanju vlastitih probnih matrica za neke
druge termine, iz bilo koje strune oblasti , po svom izboru). Poto
smo ovo istakli, ostaje nam da uinimo samo jo nekoliko napomena
u vezi s matricom i njenim rezultatima.
l . Takice ispod broj a 10 simbolizuju otvorenost liste kriteri
juma, koja moe da bude kraa ili dua ve prema potrebi. Crta ispod

1 09

RANKO BUGARSKI

broja 5 upuuje - dakako, opet samo grubo i ilustrativno - na okolnost

da se prva grupa kriterijuma u celini smatra vanijom od druge.
2. U vezi s prethodnom napomenom o relativnoj vanosti , u
principu postoji i izvesna mera uzajamnog podrazumevanj a izmeu
pojedinih kriterijuma. Tako npr. sistemnost dolazi ispred inae izu
zetno vanog merila produktivnosti (u smislu derivacionog potencij ala
osnovnog termina, tj . mogunosti izvoenj a razliitih imenikih, pri
devskih, glagolskih i drugih oblika) zato to ga zapravo podrazumeva,
jer bi se neproduktivna osnova teko uklopila u sistem. Ili, termini
koji su ve raireni verovatno tu svoju odliku bar donekle duguju
preovlaujuoj pozitivnosti na prethodne kriterijume, dok s druge stra
ne rairenost moe da ini jednu od pretpostavki narednog kriterijuma
stabilnosti . A izrazito formalni kriterijumi kratkoe i lakoe, koji bi
se obino naveli meu prvima, ovde su na dnu spiska ne stoga to
bi se smatrali nevanim nego zato to se po svojoj prirodi slabije
integriu u mreu uzaj amnih veza. Naime, iz njih samih ne moe se
nita pre tpostaviti o bilo kojem drugom kriterijumu (izuzev moda
rairenosti ) .

3. Postoje iroke mogunosti razliitog izbora kriterijuma, kao

i nj ihovog rangiranj a, za termine iz razliitih oblasti, ili u neke po
sebne svrhe. Tako je npr. termin jezika sposobnost jednoznaan u
kontekstu transformaciono-generativne gramatike, za koji je naa mat
rica i raena, ali ne bi bio takav za lingvistiku terminologiju u celini,
jer u glotodidaktici ima drugo znaenje. A za m ainsku obradu ter
mina, kratkoa je svakako znaajnij i parametar no inae.

4. U naoj matrici date su samo po dve alternative za upo

reivane termine, ali bi ista tehnika mogla da se pri meni i kada je
"
" u konkurenciji vie kandidata.
5. Za nae primere, ukupni zbir pozitivnih poena - bar prema
autorovom raunanju - dovoljno ubedljivo pokazuje koje alternative
imaju prednost (6:2 u korist para jezika sposobnost/govorna delat
nost nasuprot paru kompetencija/performansa, i 7 : 2 u kori st transfor
macije nasuprot preoblici). Uopte uzev, manj a razlika ili izjedna1 10

LINGVISTIKA U PRIMENI

enost trebalo bi da znae da su razmatrane alternative podjednako

prihvatljive, pri emu bi onda mogli da presude neki iri razlozi . Ra
zu me se da je pri izloenom postupku bitno kako je matrica sainjena;
upravo radi izbegavanja namernog ili nesvesnog "nametanja " rezul
tata i jeste bitno da matrica sadri vei broj relevantnih kriterijuma
a ne samo dva ili tri , jer sa porastom nj ihovog broj a u naelu opada
mogunost sluajnosti ili proizvolj nosti a raste podloga za objektivno
vrednovanje.

6. Upravo pomenuta objektivnost znaaj no je ograniena te

koom dolaenj a do pouzdanih podataka u nekim sluajevima, to
nemi novno otvara vrata subjektivnim oseanjima (da uzmemo samo
kraj nosti , neuporedivo je lake utvrditi duinu nekog termina nego
njegovu rairenost !). Takoe se mogu oekivati odreeni tehniki pro
blemi oko hijerarhizacije i kvantifikacije kriterij uma. Oigledno je da
bi ceo postupak koji je ovde samo skiciran tek trebalo operacionali
zovati u skladu sa raspoloivim metodolokim sredstvima.
U zakljuku bi mogla da stoji konstatacij a da bi predloeni ili
neki slian sistem mogao da unese neto vie reda u terminoloko
vrednovanje nego to ga tu, po svemu sudei, sada ima. Ako nita
drugo, ovim putem bi se lake pokazalo da ne obeava dobre rezultate
uporno a jednostrano insistiranje na bilo kojem datom pojedinanom
kriterijumu, ma koliko on po sebi mogao da bude vaan. Na primer,
kriterijum internacionalnosti u terminologiji je nesumnjivo veoma
zna aj an, ali (kako sledi i iz palj ivijeg zagledanja nae matrice) ne
mora uvek da bude i presudan . Mi bismo rekli da internacionalnoj
alternativi treba dati prednost, ali samo ako su ostali uslovi priblino
jednaki ; ako nisu, onda treba paljivo odmeravati relativne prednosti
i nedostatke razmatranih alternativa. Ima strunj aka koji bi se, nasu
prot naem stavu, u ovakvoj dilemi principijelno pre opredelili upravo
za domai termin, no to ne menj a nita u izloenoj argumentaciji.
Poenta je u pokazivanju da naprosto nije dovoljno rei da je neki
termin bolji od nekog drugog samo zato to je internacionalan - ili,
ve prema opredeljenju, samo zato to je domai.
Terminologija je odve sloena i osetljiva materija da bi se mog
la uspeno obraivati otrim rezovima. Ona trai finije instrumente,
1 1 1

RANKO BUGARSKI

paljivije oblikovanje, gradacij u i nijansiranje. Kako sledi i iz naih

primera, neki termini mogu da se pokau slabijima od svojih moguih
ekvivalenata u pogledu pojedinih - pa i pojedinano vanih - obelej a,
ali zato mogu da dobiju vie poena za neka druga obeleja i tako
ispadnu ukupno ipak bolji. Ukoliko izloeni analitiki sistem i pored
svojih slabosti ima neke vrednosti, to e biti najpre zato to svojom
polidimenzionalnou otvara upravo ovakve mogunosti .
Ako navedena vrsta normiranja i ujednaavanja na nivou svakog
pojedinog jezikog varijeteta bar naelno lei u domenu socioling
vistiki osetljive lingvi stike ekspertize, za eventualnu standardizacij u
i unifikaciju na stepenu celih varijantno raslojenih jezika kakav je
srpskohrvatski , kao i razliitih jezika u viejezinoj zajednici kakva
je naa, potrebni su i bitni dodatni uslovi ire drutvene prirode. Tu
se pored jezikih mogu oekivati i znaajne kulturne razlike, pa svaki
pokuaj svoenj a terminoloke arolikosti na razumniju meru mora
da rauna i sa velikom politikom osetljivou ovakvih zahvata. To
je osobito sluaj ako u iroj zajednici postoje razliita gledanj a na
samu njihovu poeljnost, i ako komunikacijski presti jednog od
zastupljenih jezika ini da njegovi obrasci u izvesnoj meri ve i spon
tano utiu na oblikovanje terminologij a u drugima. Stoga u principu
treba teiti kodifikaciji za svaki jezik (odnosno svaku varijantu) za
sebno, pa onda gledati ta je zajedniko i kako bi se taj deo mogao
na opteprihvatljiv nain uveati - razume se, ukoliko postoji dovoljna
mera naelne saglasnosti o potrebi za takvim poduhvatom.

1 12

1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici

Odnos izmeu terminologije i lingvistike, ukljuujui i pitanje

termina kojima se koristi sama nauka o jeziku, kod nas je odskora
aktuelizovan u okviru irih terminolokih razmatranja, o emu sve
0
doe brojni nauni skupovi i publikacij e koje su sa njih potekle. 4
Snanih potencij alnih veza sa terminologijom u svim znaenjima ovog
vieznanog termina ima naroito primenjena lingvistika. Nas e ov
de, meutim, zanimati neka pitanja upotrebe termina u samoj prime
njenoj lingvistici, i to u naj irem smislu ovog pojma - smislu koji
zalazi i u druge interdisciplinarne domene jezike nauke.
Za poetak moemo da konstatujemo da se sve tri kljune rei
u naslovu ovog teksta odlikuju veim brojem znaenj a, odnosno se
mantikom neodreenou. Iz ranijih razmatranja u ovoj knjizi ve
nam je poznato koj a sve znaenj a ima re terminologija, a isto tako
i da nije unapred j asno na ta se sve moe odnositi naziv primenjena
lingvistika (pri emu pitanje nije samo u tome ta se i gde primenjuje,
nego i u znaenju, uem ili irem, koje se pridaje rei lingvistika).
Kako se sve ove tri rei ovde upotrebljavaju kao termini, prisiljeni
smo da ve na prvom koraku konstatujemo, u samim nazivima oblasti
koje razmatramo, terminoloki posebno nepoeljne crte kakve su vi
Osnovne bibliografske upute date su u prethodnim poglavljima ovog dela
40
knj ige. Ovima treba dodati da raznovrstan materijal od interesa za terminoloka pro
uavanja donose i glasila naih strunih udruenja - u Beogradu naroito Prevodilac
(asopis Udruenja naunih i strunih prevodilaca SR Srbije). Posebno u oblasti ling
vistike terminologije, najvaniji skupovi odrani su u okviru dvaju simpozijuma o
kontrastivnim j ezikim istraivanjima u Novom Sadu ( 1 982. i 1 985). Za materij ale
sa prvog v. Mike ( 1 983), a sa drugog B eri ( 1 9 8 6) .

1 13

RANKO BUGARSKI

eznanost i nepreciznost. Ovde se, meutim, malo ta moe uraditi ,

jer se ne vide prihvatljive i realne terminoloke alternative, pa se s
tom situacijom valja pomiriti - razume se, uz punu svest o konven
cijama koje ona podrazumeva, to je ve neka pomo. (Prema naem
stanovi tu, obrazloenom u I delu ove knjige, deo problema mogao
bi se izbei ako bi se umesto o primenjenoj lingvistici govorilo o
lingvi stici u primeni ; ali ovo je ipak samo predlog, a preovlaujua
terminoloka praksa je, kako znamo, drukij a) .
Jedna druga potencijalna slabost jeste nesputana proliferacij a
termina n a bazi postojeih obrazaca. Ovde ne mislimo na obilje neo
logizama koje obino prati raanje novih pristupa ili kola lingvisti
kog miljenj a - na poj avu koja je, inae, izazvala mnogo kritikih
osvrta, sporova, pa i konfrontacij a. Na umu nam je optiji obiaj
imenovanj a specifinih interdisciplinarnih oblasti naunog prouava
nja jezikih pojava protezanjem postojeih modela na nain koj i bez
prave potrebe vrea osetljivije ui. Ako bi danas malo ko prigovorio
nazivima kao to su psiholingvistika, sociolingvistika ili neuroling
vistika, to jo ne znai da jeziko oseanje svih nas spremno prihvata
kovanice kakve su antropolingvistika, pragmalingvistika ili
logikolingvistika - da i ne govorimo o politolingvistici ili seksoling
vistici ili pak o kompjutolingvistici, ili, moda, raunolingvistici. A
ako se ponegde ve uveliko govori o pedolingvistici i patolingvistici, da
li u narednoj fazi prirodno sledi gerontolingvistika, i da li e potom iz
zagrobnog mraka da nas zaskoi i nekakva nekrolingvistika, nudei ling
vistima nove mogunosti rada ak i poto su njihovi informatori napustili
blagodeti ovog sveta? Ovo ve poinje da lii na ruan san; stoga treba
rei da je veina navedenih neobinih naziva ve negde upotrebljena,
ako jo ne kod nas a ono u lingvistiki najuticajnijim jezicima, pa valja
1
biti spreman na sve ! 4
U nekim sluajevima koji idu pod ovaj derivacioni obrazac po
stoje varij acije; tako se kod nas uz lingvistiku teksta ili tekstualnu
41 Tendencije na koje je ukazano mogu se lako uoiti prostim pregledanjem
programa skoranjih svetskih kongresa za lingvistiku i primenjenu lingvistiku, pri e
mu treba obratiti panju na nazive sekcija, okruglih stolova i drugih oblika rada.

1 14

LINGVISTIKA U PRIMENI

lingvistiku javlj a i tekst-lingvistika (to samo po sebi ne deluje osobito

ubedljivo, ali zato daje prikladan atribut tekstlingvistiki). ini se da
ovaj obrazac prodire pod uticajem germanskih jezika, posebno ne
makog, ijim tvorbenim mogunosti ma ponajbolje odgovara. Jedan
drugi relevantan model, ovog puta ruskog porekla, manje je produk
tivan ali je takoe kod nas zastupljen: lingvostilistika je ve donekle
odomaena, lingvokulturologija se nedavno poj avila uz priguene pro
teste ali bez podesne alternative, dok lingvosociologija nije ni poela
da ugroava sociologiju jezika (iako bi atribut lingvosocioloki omo
guio koristan kontrast sa atributom sociolingvistiki, u kontekstima
u kojima se pravi razlika izmeu sociologije jezika i sociolingvistike).
Pri meti mo usput da je lingvodidaktika naila na mesto ve manje-vie
zauzeto glotodidaktikom, graenom po istom obrascu iako u delimi
no drukijem leksikom ruhu, a preuzetom, kako izgleda, uglavnom
iz romanskog kulturnog kruga. U ovom spletu sporadino se j avlja i
2
termin didaktolingvistika, pretenciozan koliko i nepotreban.4
Kad smo ve stigli do glotodidaktike, ili teorije nastave jezika,
moemo da kaemo da u terminologiji ove oblasti, kao i mnogih dru
gih, ima izvesnih neujednaenosti, pa i nej asnoa. Tako uz sam termin
nastava jezika naroito u spregu sa sintagmom uenje jezika po
stoje alternative poduavanje jezika i predavanje jezika; ovde dolazi
do odreenog semantikog diferenciranj a koje u nekim kontekstima
moe da bude relevantno, pa otuda nema jedinstvenog i opteprih
vaenog reenj a u meri u kojoj ono postoji, recimo, u stabilnoj en
gleskoj sintagmi language learning and teaching. Izgleda da se me
todika ne razlikuje uvek dosledno od metodologije, kao ni nastavni
plan od nastavnog programa. Uzgred, za ovu oblast specifini su i
neki engleski termini koj i se kod nas obino ne prevode, kao ajtem
i dril; neki drugi engleski termini javljaju se i ovde i drugde, kao
input i autput (za koje se, sudei po nekim znacima, odomauju al
ternative ulaz i izlaz) .
-

Na graninom podruju izmeu grotodidaktike i psiholing

vistike uglavnom se stabilizovala opozicija izmeu uenja jezika i
4 2

Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upuuje beleka 25 tamo.

1 15

RANKO BUGARSKI

usvajanja jezika, bar onoliko koliko to omoguuj u sadanje stanje

teorije u ovom domenu i pretena praksa u drugim jezicima; razvoj
jezika ree se j avlja, bar u smislu preciznijeg terminolokog odree
nj a, i ako se u razvojnoj psiholingvistici govori o jezikom razvoju
dece. No ako elimo da usvajanje vie veemo za LJ a uenje za
Lz, tu se ve sukobljavamo sa pitanjem kako u kojoj oblasti treba
"
" itati nesumnjivo elegantne ali zapravo opet obilato vieznane in
ternacionalne simbole L J i Lz . U glotodidaktici to su obino maternji
odnosno strani jezik, a u psiholingvistici prvi odnosno drugi jezik,
pri emu prvi ne mora da bude maternj i , niti drugi mora da bude
strani, u nekom smislu koji bi bio relevantan u okviru prve pomenute
opozicije. Osim toga, drugi jezik ne mora da bude drugi samo po
redosledu uenj a, nego moe da bude to i po stepenu ovladavanja,
to oigledno nije nuno podudarno. (U teoriji prevoenj a, gde su
isti simboli takoe u upotrebi, L J se kod nas naziva izvorni, ishodini
ili polazni jezik, ili pak jezik izvornika ili originala, a Lz je najee
prevodni jezik, jezik-cilj ili jezik prevoda) .
U sociolingvistikim kontekstima, pomenuti termini delimino
dobij aj u drukij a znaenja, a uz njih se u tom sklopu javljaju i neki
drugi . Ovde je karakteristina trolana podela na maternji jezik, jezik
sredine i strani jezik, pri emu jezik sredine (ili jezik drutvene sre
dine), termin tipian za viejezine i vienacionalne zajednice, figurira
kao lan koji se ovde naziva jo i nematernji jezik, a drugde mahom
drugi jezik ( ali sada u jednom ponovo drukijem, sociolokom smi
slu). Lingvistiki moda nedovoljno jasan, ovaj rel acioni termin dobija
svoje puno znaenj e u sociolingvistikom i drutveno-politikom am
3
bijentu sredine u kojoj se upotrebljava.4 Pomenuti odnosi dalje se
komplikuj u meu radnicima migrantima, gde povremeno nije j asno
ta j e upravo LJ (da li je to maternji ili "faternji " jezik, jezik sredine
ili neki drugi, ili ak neka meavina) ; ovakva situacij a moe onda da
utie na fizionomiju i usvaj anje Lz. Zanimljivo je da istraivai ove

43 Ovaj krug termina, preteno u kontekstu nastave stranih jezika, podrobnije

razmatra Dimitrijevi ( 1 984a, pogl. III).

1 16

LINGVISTIKA U PRIMENI

problematike u vedskoj Lt esto nazivaju kuni, domai ili parodini

jezik, iako identitet ovog idioma nekada ostaje pod znakom pitanja. 44
S druge strane, zaviajni jezik iseljenika nekada se, kao u SAD i
Kanadi, slubeno naziva etniki ili nacionalni jezik, pri emu opet,
samo iz drugih razloga, nije lako utvrditi odnos LJ :L2. ak bi se
moglo rei da i sami poj movi na koje se odnosi ovaj zgodan i priruan
par etiketa nisu nuno operativni u svim empirijskim situacijama; a
i tamo gde jesu, odgovarajui termini, a naroito preoptereeni termin
drugi jezik, mogu da postanu vieznani do stepena koji ih ini prak
tino neupotrebljivim izvan konteksta, s tim to im ni u kontekstu
nije uvek lako dati preciznije tumaenje.
Neke grupe govornika, naroito ako su dislocirane na upravo
pomenute naine, nalaze se pred izborom i zmeu ostajanj a pri svom
jeziku i prihvatanja jezika nove sredine. Ove alternative, u literaturi
na engleskom jeziku terminologizovane kao language maintenance
odnosno language shift, kod nas se nekada izraavaju terminima kao
jeziko odravanje odnosno jezika promena i slinim, koji nisu naj
pogodniji zbog neodgovarajuih konotacija ili pak vieznanosti ; ini
se da bi ovde najbolje bilo ouvanje jezika prema zamena jezika.
Poto smo ve na terenu bilingvizma (dvojezinosti), odnosno
multilingvizma (viejezinosti), da u prolazu samo primetimo kako
nema besprekomog naziva za osobu koj a ispoljava ove osobine. Bi
lingv/multilingv se povremeno nalazi ali je fonotaktiki nezgrapno;
raireniji oblici bilingval/multilingval takoe nisu prikladni u svakom
kontekstu ; bilingvistlmultilingvist se sporadino nalazi , ali bi ovo va
ljda pre trebalo da oznaava nekakve dvostruke ili viestruke lingviste,
u ije se postojanje moe razlono sumnj ati ; najzad, jo bi tee bili
prihvaeni " domai " oblici kao dvojeziar/viejeziar, ili dvojezinj
ak/viejezinjak. S druge strane, termin diglosija je potpuno prihvaen,
ali atributska upotreba varira izmeu diglosini, diglosijski i dig/osi
jalni. Ako nam ne smeta kolebanje izmeu (izvornog) govornika i
44
V. npr. Durovi ( 1 983:7), a ire o jezikom razvoju nae dece izvan Jugo
slavije, ukljuujui i upotrebu termina kao matern ji, prvi i drugi jezik u tom kontekstu,
u odgovarajuem tematskom bloku zbornika pod Mieska Tomi ( 1 984).

1 17

RANKO BUGARSKI

govornog predstavnika nekog idioma (prema engl . native speaker) ,

ne izgleda najsrenije govoriti i o njegovim korisnicima (prema engl .
user)
i ako je jasno d a upotrebljivai n e dolaze u obzir!
-

U domenu jezike standardizacije, dobro je poznat spor oko

kljunih termina standardni jezik i knjievni jezik, koji se ne moe
reiti prostim uvoenjem novog termina, jezik knjievnosti, sa zadat
kom da putem odreenih semantikih pomeranj a istisne noviji termin
standardni jezik; ovaj "uljez " se, nai me, ve toliko odomaio, i sa
dobrim razlozima, da se ne moe govoriti o njegovom naputanju,
nego samo o nainima i meri njegovog diferenciranja od tradicional
45
nog knjievnog jezika. Slini problemi postoje i drugde, pri emu ra
zliita kulturna zalea i drutveni stavovi takoe uveliko odreuju ter
minoloku praksu. Glavna tekoa nije toliko u postojanju vie termina
za isti poj am, koliko u nemogunosti da se uvek dosledno utvrdi da li
se ti razliiti nazivi uistinu odnose na identine, ili pak samo na varljivo
sline nocije; a ova situacija je potencijalan izvor beskrajnih nesporazu
ma, upravo kao i kada se istom terminu pridaju razliita znaenja. Ima,
dakle, raznih mogunosti za nepodudaranje termina i pojma, i sve mogu
da budu izrazito tetne ne samo za komunikaciju nego i za drutvenu
46
akciju.
Izgleda da terminoloki , a ni poj movno, jo nisu dovoljno raz
granieni jeziko planiranje i jezika politika, iako osnovne moguno
"7
sti za to postoje. Tako neki program koj i bi u jednoj zemlji iao
pod jeziko planiranje moe u nekoj drugoj da se smatra pitanjem
jezike politike; no mnogo je ozbilj niji sluaj kada se u istoj sredini
ovim terminima barata kao da su sinonimni, to dovodi do zabune
45
Ovo pitanje dotie se sada i u zborniku Jezik u savremenoj komunilwciji,
na vie mesta u referatima i u diskusij i ; v. naroito str. 34--6 i 208- 1 5 .
46
D a pomenemo samo jedan drastian ali nipoto izuzetan primer, jedan istra
iva navodi da danas u Africi termin nacionalni jezik pokriva ak etiri odelita pojma,
to veoma oteava razumevanje aktuelne situacije na ovom kontinentu, pa tako i !'ICO'
phodno jeziko planiranje (v. Brann 1 984). S druge strane, uvoenje novog termina
ne mora da znai samo novi naziv za stari "proizvod", iako se nekada olako tako
tumai, nego moe da oznaava nova istraivaka polja ili nova vienja tradicionalnih
oblasti naunog interesovanja; takav je npr. sluaj sa terminom obrazovna lingvistika
(Spolsky 1 978).
47

Detaljnije o ovome v. Baoti ( 1 978).

1 18

LINGVISTIKA U PRIMENI

oko prave prirode pojedinih poduhvata i raspodele nadlenosti i od

govornosti izmeu lingvistikih i politikih inilaca. Termin varijanta
je prihvaen, premda je u naim specifinim uslovima jo uvek
nedovoljno teorijski razraen pojam koji mu odgovara; slino se moe
rei i za terminoloko-sistemsku vrednost rei izraz u sintagmi stand
48
ardnojeziki izraz. U ovaj krug ulazi i opte pitanje socijalne stra
tifikacije jezika, ili njegovog drutvenog raslojavanja; zanimljivo je
da ovaj potonji termin nekada izbegavaju i oni koji bi inae radije
upotrebili domai naziv nego strani - moda zato to pojam raslojava
nj a vidljivije nosi potencijalno negativnu konotaciju razbij anja neega
to se i mplicitno doivlj ava kao prirodna celina.
Unutar podruj a strune i drutvene brige o jeziku nalazimo
termine kultura govora/govorna kultura i jezika kultura, sa moguno
stima semantikog diferenciranja koje se ne koriste sistematski ; ovde
bi termin jezika kultura valjalo uzeti kao nadreen, tako da odgo
varajui pojam obuhvata, uz druge vane komponente, i ono na ta
se u uobiajenoj upotrebi odnose drugi pomenuti termini. U okviru
vetaki pojednostavljene opozicije izmeu domaih i stranih eleme
nata u leksici (leksikonu, reniku) nailazimo na niz termina koji manje
govore o razliitim poj movima a vie o razliitim vrednosnim oprede
ljenjima prema istoj poj avi . Tako bi, pri jednom savremenijem shvata
nju , termin strana re trebalo zameniti terminom re stranog porekta,
pozajmljenici bi valj alo dati prednost nad tuicom, a varvarizam, kao
emocionalno nabijen izraz ekstremne puristike agresivnosti, verovat
no je ve i sam na putu ka davno zasluenom odmoru. Kao poslednji
primer terminoloke nestabilnosti pomenuemo injenicu da za poj am
suprotstavljen poj mu opteg jezika (dakle onaj koji je u nemakom,
na primer, jedinstveno i stabilno termi nologizovan kao Fachsprache)
mi i mamo nazive struni jezik, strukovni jezik, jezik struke i jezik u
funkciji struke, pri emu se jo u nekim sluajevima upravna re javlja
i u obliku mnoine: jezici.

48
Za razgranienje varijante i izraza v. sada Jankovi ( 1 982), a upor. i Jan
kovi ( l 978a). Nove osvrte na standardnojeziku i varijantnu problematiku, ukljuujui
i neka termi noloka pitanja, sadri zbornik pod ipka ( 1 984).

1 19

RANKO BUGARSKI

iroka oblast na koju upuuje naslov ovog priloga ovde nije mog l a
'
d a bude sistematski izloena, nego samo ilustrativno naeta. Cilj nal'
male terminoloke etnje, tokom koje je kroz primere ukazano na nckl'
od mnogih problema graenja i upotrebe termina, bio je da letimini m
pregledom nagovesti opti karakter problematike o kojoj j e re , vie ncg1 '
da prui odreene odgovore na pojedina konkretna pitanja. Pri tom valj a
primetiti kako izbor termina pomenutih ovom prilikom pokazuje da sc
sada ne skree panja na varijantne razlike, nego na leksike i derivacionc
alternative koje po pravilu nisu varijantno markirane. U tom smislu ovaj
tekst je komplementaran sa prethodnim poglavljima, gde su razmotreni
i izrazitije sociolingvistiki aspekti lingvistike terminologije, ukljuujui
i varij antne razlike.
lako je ovde bilo govora samo o terminima u srpskohrvatskom
jeziku, strunjacima je dobro poznato da i u drugim jezicima ima
problema sa lingvistikom terminologijom. i e govorei, standardi
zacij a i unifikacija naune terminologije ostaje na dnevnom redu kao
krupan zadatak, u lingvistici kao i u mnogim drugim oblastima. U
nauci o jeziku on je jo upeatljiviji nego drugde, jer ako lingvisti
treba da pomognu strunj acima u drugim disciplinama u sreivanj u
njihovih terminologij a, razlono je oekivati da e oni posebnu panju
da poklone daljem usavravanju osnovnog terminolokog aparata svo
je sopstvene nauke.
to se pak nas tie, ovo izlaganje ne treba shvatiti kao poziv
na obaveznu i neodlonu unifikaciju svih terminolokih viestrukosti ;
tako pojednostavljen pledoaje bio bi, dakako, u direktnom sukobu sa
sloenou i delikatnou situacije prikazane u ovom i prethodnim
poglavlj i ma. eleli smo samo da ukaemo na postojanje terminolokih
neujednaenosti na razmatranom podruju, ije sistematsko re
gistrovanje i prouavanje ini neophodan preduslov svakog daljeg rada
na izgraivanju terminologije u pojedinim oblastima primenjene ling
vistike . A ovaj rad morao bi, verujemo, da ue u dugoroni program
aktivnosti naih republikih i pokrajinskih drutava i Saveza drutava
9
za primenjenu lingvistiku Jugoslavije. 4
49
Neto razraenij i predlozi u ovom smislu mogu se sada nai u bloku pod
Mike ( 1 983), gde treba naroito videti rezime diskusije koji je dao D. kiljan.

1 20

III

Prevoenje

l l . Meukultumo prevoenje

Dobro je poznato d a u pogledu elemenata kulture i kulturnih

sistema - u rasponu od hrane, odee, rada, dokolice i sporta do mi
tologije, religije, folklora, privrede, politike, prava i filozofije - esto
ne postoj i podudarnost izmeu bilo koje dve kulture, ovaploene u
nj ihovim z asebni m jezicima. Pri tom se kulturne razlike kreu od
srazmerno finije nij ansiranih i tee uolj ivih do veoma izrazitih i sa
svim oiglednih, zavisno od stepena kulturne udaljenosti uporeivanih
zajednica. Sve ove specifinosti registrovane su i u jeziku. Povremeno
se mogu uti opravdana upozorenja da semantika svakog jezika na
odreen n ain obuhvata i etnografiju zaj ednice koja se njime slui,
da svaki jezik izraava jednu svojevrsnu kulturu, te da istinski dobro
vladanje nekim jezikom podrazumeva i temeljito poznavanje kulture
njegovih izvornih govornika. Ovo vodi znatnim problemima u oblasti
prevoenj a, i sigurno nije preterano tvrenje da prevoenje nije samo
meujezika nego i meukulturna operacija. Da je to tako, jasno se
vidi n aroito ako se prevoenje shvati kao, u osnovi , oblik komuni
kacije izmeu kultura - dakle, onako kako bi ga predstavila jedna
sociolingvistika teorij a prevoenj a kakva do danas postoji samo u
zaetku . 1
Daemo, za poetak, nekoliko elementarnih primera. U sluaju
meusobno veoma udaljenih kultura, pouno je iskustvo prevodilaca
Biblije na jezike primitivnih noda, ij e kulturne osobenosti nameu
1
Neke elemente takve teorije saeto izlae Nida ( 1 977). Neki od primera u
sledeem pasusu uzeti su iz ovog rada.

1 23

RANKO BUGARSKI

simboliku bitno drukiju od judeo-hrianske. Tako se u jeziku Eski

ma j agnje pretvara u mladune foke; a srce kao sedite ljubavnog
oseanj a u velikoj meri se relativizuje, jer se pokazuje da ne vole
svi srcem : primera radi, u veini majanskih jezika Latinske Amerike
voli se trbuhom, u jeziku domorodaca Maralskih ostrva grlom, a u
nekim afrikim jezicima - jetrom; s tim u vezi, prilikom prevoenja
na kikuju, jedan od jezika Kenije, S veti duh se mora prekrstiti u belu
di gericu da bi postao razumljiv i prihvatljiv. No i kada je re o pri
zemnij i m stvarima kao to je vatra, mora se voditi rauna o verovat
noi da e pakleni oganj imati sasvim razliite konotacije meu sta
novnicima Grenlanda i ekvatorijalne Afrike.
Na drugom kraju pomenutog raspona, dve uveliko sline ali u
nekim sferama razliite kulture mogu se ak sluiti istim jezikom,
pa d a se ipak prilikom prevoenj a sa njega na neki drugi jezik, ili
obrnuto, panja mora pokloniti varijantno obeleenim vrednostima.
Ako se pojmu profita, na primer, pridaju razliite i mestimino ak
suprotne vrednosti u kapitalistikim i socij alistikim zemlj ama, onda
prevodioci odgovarajuih tekstova moraju to da i maju na umu - uk
ljuujui i osobenu situaciju " zapadne" i " istone " varijante dananjeg
nema kog jezika. A i optije uzev, da proirimo ovaj poslednji primer,
prevoenje ekonomskih i politikih tekstova izmeu nemakog i rus
kog (u sluaju Nemake Demokratske Republike) u mnogo emu je
lake nego prevoenje izmeu ove varij ante nemakog i engleskog,
iako su u celini nemaki i engleski meusobno znatno blii nego
nema ki i ruski.
Naglaene kulturne razlike dosad su mnogo puta izazvale, i jo
uvek izazivaj u , ne male prevodilake probleme kada su u pitanju prav
ni, filozofski i drugi misaoni tekstovi , a sporazumevanje ili
nesporazumevanje kultura savremenog Istoka i Zapada, na primer, u
dobroj meri zavisi od mogunosti istinskog razumevanj a onog drugog
umesto podleganja navici da se kategorije sopstvene kulture prosto
"
"uitaj u u svaku drugu. Ovde naroita iskuenj a oekuju upravo pre
vodioce, na koj ima lei velika odgovornost nepristrasnog tumaenj a
drukijih ustanova i obiaja, drugih naina ivota.
1 24

LINGVISTIKA U PRIMENI

Ne zalazei dalje u ova pitanja, i izbegavajui pomenute kraj

nosti , daemo nekoliko primera iz svakodnevnog ivota. Nazivi po
jedinih obroka uslovljeni su njihovim brojem, rasporedom i sadri
nom, pa se npr. etvorolani engleski sistem breakfast-lunch-dinner
-supper ne moe lako preslikati u na trolani sistem doruak-ruak-veera. Nije nita lake ni sa n azivima j avnih mesta gde se jede i
pije, ukoliko su ona kulturno obeleena: restorana ima posvuda, ali
su bosanska kafana ili dalmatinska konoba neto posebno, kao i fran
cuski bistro ili britanski "pab " . Upravo stoga se nazivi ovih potonjih
esto i ne prevode nego se prosto preuzimaj u uz minimalnu adaptaciju
i eventualne navodnike, kako pokazuju i nai primeri. Ali s ovim u
vezi treba zapaziti da prevoenje nije jedini problem, jer se postavlja
zahtev ireg poznavanja neega to bi se, nasuprot izvornoj kulturi,
moglo nazvati prevodnom kulturom {po analogiji sa parom izvorni
jezik/prevodni jezik). Naime, moe se pronai priblian prevodni ek
vivalent za englesku re pub, makar i u ve citiranoj adaptaciji "pab" ,
ukoliko bi se mogue alternative kao pivnica ili birtija ocenile kao
odve nespecifine , odnosno asocijativno pogrene. Takoe se moe
pretpostaviti da e svaki jezik u koji bi se takva leksika jedinica
uopte unosila imati i re u znaenju " pivo " . Meutim, jo uvek je
potrebno, povrh toga, kulturno znanje da se u britanskom "pahu " ni
kada ne trai pivo bez preciziranj a eljene vrste, kako bi se to moglo
normalno uiniti u mnogim grubo analognim ustanovama u drugim
kulturama.
Kulturnih tekoa moe, dakako, da bude i unutar jedne ire
zajednice, samo su one tada obino zamagljene pripadnou " istom "
jeziku i " istoj " kulturi . Tako bi poneki na ljubitelj aj a mogao u
roenoj zemlj i da doivi neprij atno iznenaenje ako ne bi znao da
umadijski aj nije vrsta aja (nita vie nego to je morski pas vrsta
psa) . Srbijanac koji voli burek sa sirom razoarae se ako u Bosni
zatrai svoje omilj eno jelo, jer tamo burek moe da bude samo s
mesom. Rakija je u Bosni najee meka ako se ne naglasi da se
eli ljuta, dakle obrnuto od Srbije. Slino tome, u nekim delovima
zemlj e nemarkirani lan opozicije je belo a u drugima crno vino, jer
1 25

RANKO BUGARSKI

e negde porudbina vina bez blieg odreenja uroditi belim vinom,

dok se crno mora tako i specifikovati , a drugde je obrnuto. (Ove
distinkcije tradicionalne kulture donekle se neutraliu u preovlau
j uoj jednoobraznosti modernog urbanog ivota).
No sasvim je prirodno da su ovakve tekoe po pravilu znatno
vee kada je re o razliitim jezicima. Stoga emo da se vratimo
prevoenju . Da putevi kulturnog pozajmljivanj a preko jezika mogu
da buu krivudavi, pa ponekad i udni, pokazae nam sledei primeri .
Obino se naziv preuzima iz stranog jezika zajedno sa predmetom
koj i oznaava. Tako hamburger i hot dog nisu potisnuli domau plje
skavicu i virlu ili hrenovku; ovi nazivi pojavili su se, i odomaili,
tek kad su artikli koje imenuju stigli do nas u svojim autentinim
amerikim varij antama, dovoljno razliitim od bliskih domaih srod
nika. S druge strane u Jugoslaviji nikada nije postojao ekvivalent pro
davnice razliitih artikala kakva se u SAD naziva drugstore, i ne bi
se oekivalo da e ovaj n aziv ikada biti uvezen bez ustanove na koju
se odnosi. Pa ipak, kada je svojevremeno u Beogradu otvorena prva
samoposluga za hranu koj a je radila bez prekida danju i nou , ona
je iz nekog taj anstvenog razloga spontano nazvana upravo dragstor
- i ako distinktivno obeleje amerike prodavnice tog imena uopte
nije njeno radno vreme, nego kombinacija raznih artikala (lekova,
kozmetike, hrane, knjiga itd.) koji se u njoj mogu dobiti . I ovaj naziv,
za koji je teko nai racionalno opravdanje, vrlo brzo se odomaio i
rairio: danas se tako nazivaj u sve prodavnice slinog tipa - a po
menuti beogradski prvenac nije promenio ime ni kada je preao na
manje-vie konvencionalno radno vreme. I ne samo to: danas se ova
re moe nai i u kombinacij ama kao dragstor ozbiljne muzike, gde
se njeno znaenje toliko rasplinulo da ga je nemogue utvrditi !
U nekim oblastima slina kulturna nepredvidljivost nije spora
dina nego karakteristina - recimo, kod poslovica i drugih izreka.
U engleskom, na primer, postoji izraz carrying coals to Newcastle
(doslovno: noenje uglj a u Njukasl), za ije razumevanje treba znati
da je pomenuti grad vaan rudarski centar, gde uglja ima napretek.
Kod n as se u analognoj situaciji nekada govori o sipanju soli u more.
1 26

LINGVISTIKA U PRIMENI

Ekvivalentan izraz za ovakav suvian trud moe a ne mora da postoji

u bilo kojoj datoj kulturi - a ako postoj i , ne moe se nikako pret
postaviti kako bi on mogao da glasi sve dok se to empirij ski ne utvrdi .
Ovaj aspekt jezike i kulturne raznolikosti isuvie je dobro poznat
2
da bismo ga ovde morali dalje ilustrovati .
Meukulturna priroda prevoenj a moda je najlake uoljiva na
podruju terminologije, u irokom smislu koji obuhvata ceo niz lek
siko-frazeolokih domena karakteristinih za specifine oblasti or
ganizovanog ivota jedne zajednice. Meu ovakve oblasti spadaju dru
tveno-politika organizacij a, privreda, obrazovanje i mnoge druge.
Uz mogui izuzetak savremene nauke i tehnologije, gde su kulturne
posebnosti po prirodi stvari manje izrazite, u ovakvim obl astima na
lazimo naj guu koncentraciju kulturnih i posebno institucionalnih
pojmova, izraenih domaim terminima koji esto nemaju zgodnih ili ak bilo kakvih - ekvivalenata u jezicima drugih kultura. tavie,
u ovim domenima ak i tzv. internacionalni termini neretko dobijaju
razliite konotacije u raznim kulturama.
Obilje primera prua terminologij a svojstvena mnogim oblasti
ma ivota u naoj zemlji danas. Prevoenje na druge jezike nekih od
termina iz oblasti obrazovanja, privrede, administracije i politike po
kazalo se tekim zbog odsustva kulturnih ekvivalenata. Ispostavilo
se, na primer, da jeziki korektni prevodi nekada znae vrlo malo
strancu koji nije upoznat sa datim domaim pojmom ili institucijom.
S druge strane, upotreba naziva uobiajenih u jeziku na koji se prevodi
moe da prui iskrivljenu sliku stvarnosti, stvarajui privid sutinske
identinosti i tamo gde se oznaene realije u dvema kulturama zapravo
znaajno razlikuju. U ostatku ovog teksta naveemo nekoliko primera
iz pomenutih oblasti , uz minimum komentara.
Poinjui od sfere obrazovanj a, odmah se suoavamo sa inj
enicom da je ve sam ovaj poj am teak sa stanovita prevodioca.
Ono to se u engleskom n aziva education, a i u drugim jezicima
2
Vie o tekoama prevoenja poslovica i drugih ustaljenih izraza, sa brojnim
primerima, v. kod Ivira ( 1 978a: l 36-9).

1 27

RANKO BUGARSKI

odgovaraj uom jednom rei, u srpskohrvatskom se zvanino uvek oz

naava sintagmom vaspitanje i obrazovanje; pri tom, grubo uzev, prva
imenica upuuje na formiranje ponaanja i stavova, a druga na usvaj a
nje znanja. Otuda nije nimalo lako prevoditi slubene tekstove iz ove
oblasti bilo sa srpskohrvatskog ili na ovaj jezik, jer se u drugim je
3
zicima ova razlika mahom ne pravi. Za srazmemo nov sistem na
koji se odnosi termin usmerena obrazovanje jo se, kako izgleda, nisu
stabilizovali nazivi na drugim jezicima, pa se npr. u prevodima na
engleski nalazi directed, oriented, guided ili streamed education. U
viem obrazovanju, sam osnovni poj am ponovo je osoben, utoliko
to ovde vie zapravo znai nie u poreenju sa visoko (upor. visoka
i via kola i sl.). Nije teko zakljuiti da ovde treba naroito p aziti
pri prevoenju, jer npr. amerika " visoka kola " (high school) u stvar
nosti nije visoka, ak ni via, nego za nas tek srednja. Uz to, viso
kokolski apsolventi problem su za sebe; ovaj naziv ne moe se pre
vesti jer ovakav status drugde nije ni u kojoj meri institucionalizovan ,
pa se znaenje termina mora objanj avati .
Prelazei na privredu, nalazimo da je fundamentalni poj am
samoupravlj anja do danas postao dovoljno poznat pod imenom self
-management u engleskom, odnosno kroz odgovarajue prevedenice
u drugim jezicima. Meutim, neki drugi vani pojmovi ostaju znatno
manje prozirni u prevodu . Ovo naroito vai za poj am OOUR-a: naziv
osnovna organizacija udruenog rada moe se prevesti re po re,
ali e znaenje celine neizbeno izmai svakome ko nije upoznat sa
ovim sistemom, pa se stoga pribegava slobodnijim ali neto razum
ljivijim prevodnim alternativama. ak i za nas tako obina re kao
to je preduzee moe za prevodioca da bude nezgodna. U engleskom
je njoj donekle bliska re enterprise, ali u ovom kontekstu ona zvui
sasvim neidiomatino, a upotreba prirodniji h engleskih alternativa
(kao firm, company, business i slinih) pogreno bi sugerisal a da je
privredni sistem u Jugoslavij i u sutini i sti kao i u zemljama engleskog
jezika. U ovom sluaju kao i u mnogim drugim, nije prijatan izbor
3

O ovome v. MikeNlahovi ( 1 980) i Vlahovi ( 1 980-8 1 ) .

1 28

LINGVISTIKA U PRIMENI

izmeu pribegavanja vetakim konstrukcijama u engleskom i

izneveravanja pravog stanja stvari o kojima je re.
U administrativnom i politikom ivotu ovakvih tekoa moda
ima jo i ponaj vie. Nazivi institucija i funkcij a (u kojima figuriraju,
na razliitim nivoima od optine do federacije i u raznim uim kon
tekstima, rei kao skuptina, vee, savez, predsednik i druge) najee
se ne mogu prosto unificirati na stranim jezicima, jer trae drukija
reenj a od sluaj a do sluaj a. Povremeno se moraju pri prevoenju
izbegavati i naizgled sasvim naivni intemacionalizmi kao forum ili
funkcioner, koji u engleskom, na primer, imaju neodgovarajue ko
notacije. U unutranjoj politici, meu prevodilakim problemima je
upotreba termina nacionalnost u dva odelita znaenj a ( " pripadnost
naciji " i " nacionalna manjina" ), koj a se uz to jo pridaju i alternativi
narodnost. Ovakva politikim razlozima motivisana reterminologiza
cija, koja sa i sto terminolokog stanovita nije najsrenije reenje ni
u srpskohrvatskom, moe da stvori prilinu zbrku kod prevoenja na
jezike u kojima se dva pomenuta znaenja po tradiciji razliito lek
sikalizuj u . Tako bi naa ustaljena sintagma narodi i narodnosti Ju
goslavije, doslovno prevedena na neki strani jezik, izazvala ozbiljnu
zabunu kod onih koji ne bi prethodno bili upoznati s njenim pravim
sadraj em.4 I da poslednji primer uzmemo iz spoljne politike, tu je
fundamentalni princip izraen terminom nesvrstanost ve postao
dovoljno poznat, u vezi s Jugoslavijom kao i sa drugim zemljama,
pa su se posle izvesnog poetnog kolebanj a (kao non-engagement pre
ma ranijem i svakako manje adekvatnom neangaovanost) uvrstili
ekvivalenti tipa non-alignment, sa analogijama u drugim jezicima.
Iako su iz praktini h razloga svi nai primeri bili uzeti iz srpsko
hrvatskog i engleskog, samo se po sebi razume da slinih problema
ima u prevoenju drutveno-politike terminologije u irem smislu
ovog pojma sa bilo kojeg jezika koji se upotrebljava u Jugoslaviji na
bilo koji strani jezik. Pored toga, jezici naih narodnosti u ovoj ter
minolokoj sferi prirodno ispoljavaju odreene specifinosti u pore4

ire o terminologij i meunacionalnih odnosa v. u radu Mike i dr. ( 1 983).

1 29

RANKO BUGARSKI

enju sa i stim jezicima u njihovim matinim zemlj ama. Ovo drugo

izlazi , dodue, iz okvira prevoenja, ali se postavlja kao problem iz
graivanja kulturno specifine terminologije i njene ispravne inter
pretacije u drugim zemljama u kojima je u upotrebi isti jezik.
S i stematsko razmatranje opsega mogunosti kojima u izloenoj
situaciji raspolae prevodilac lei izvan granica ovog ilustrativnog pri
loga. Rei emo samo da izbor izmeu ovih mogunosti u svakom
pojedinom sluaju zavisi od kriterijuma adekvatnosti u vezi sa audi
5
torijumom, svrhom, medijumom, stilom itd.
Zaklj uiemo napomenom da bi uporedno prouavanje kulturno
specifine terminologije moglo znaajno da doprinese kontrastivnom
i straivanju jezika kao nosilaca u njima izraenih kultura - jednoj
oblasti ije su obrise poodavno sagledali pojedini pioniri naune misli,
6
ali kojoj su jo uvek neophodna podrobna empirij ska ispitivanja. A
idui jo dalje od toga, briljivo i kulturno osetljivo prevoenje na
ovom podruju moglo bi da bude od pomoi u svoenju na manju
meru nehotinog nametanj a sopstvenih vrednosti i naina miljenj a
poj movim a svojstvenim drugim kulturama, to u krajnjem izvodu zna
i - i u unapreivanju meunarodnog razumevanj a.

5
Ovu materiju sistematski izlae Ivir ( 1 978a, VIII pogl . , a o prevodilakim
postupcima posebno i 1 984). Mnotvo srpskohrvatskih naziva i njihovih engleskih
ekvivalenata s adri i Ivir ( 1 978b). Vei broj primera pomenutih u naem tekstu deta
ljnije je izloen u ovim publikacijama. Upor. i drugu literaturu o prevoenju nae
drutveno-politike terminologije, datu u beleci 14 u 6. poglavlju.
6
Uticajan rani poslenik na ovom polju bio je Robert Lado ; v. Lado ( 1 957),
a sada i zbornik u njegovu ast: Jankowsky ( 1 985), gde j e za nau temu naroito
relevantan prilog Neuberta ( 1 985).

1 30

1 2 . O prirodi teorij e prevoenj a

Poslednjih godina smo svedoci rastue popularnosti teorije pre

voenj a, kako u svetu tako i kod nas. Potencij alni teorijski znaaj
ove discipline sve se j asnije sagledava u aktuelnom proimanju je
ziki h i posebno meujezikih prouavanj a. S druge strane, veliko je
interesovanje za njen mogui praktini doprinos, naroito u vezi s
razvojem sistema usmerenog obrazovanja i sa kolovanjem prevodi
l aca u okviru tog sistema.
U ovoj situaciji valj alo bi posvetiti p anju nekim osnovnim pita
njima koja se nuno postavljaju kada je re o teoriji prevoenja, a
koj a se kod nas malo kad eksplicitno razm atraju - bilo zbog jo uvek
nedovoljno razvijene svesti o relevantnosti takvih pitanja, ili pak stoga
to se preutno uzima da su odgovori na njih ve unapred dati i po
sebi j asni. Evo samo nekih meu njima: - ta je zapravo teorija pre
voenj a, kakvi su njeni ciljevi i koje joj mesto pripada u krugu nau
nih disciplina? Postoji li uopte jedna teorij a prevoenja sveopteg
obuhvata, ili ima samo razliitih teorij a za pojedine oblike i vrste
prevoenj a, ili ak za pojedine parove j ezika koji ulaze u prevodni
odnos? Ako se govori, na primer, o teoriji knjievnog prevoenja,
moe li se ova uistinu dovesti u opozicij u prema neemu to se po
nekad n aziva lingvistikom teorijom prevoenj a? Kakav je odnos teo
rije prevoenja, bilo kako shvaene, prema prevodilakoj praksi?

Pokuaemo, u granicama mogunosti koje prua jedan ovakav

osvrt, da bar naznaimo relacije u koj i m a bi trebalo traiti detaljnije
odgovore na ovakva pitanja, uz neophodnu napomenu da se pri da
nanjem stanj u teorije prevoenja u svetskim razmerama ak i ovakve
1 31

RANKO BUGARSKI

opte naznake moraju nuditi sa izvesnom rezervom i sa punom sveu

o sloenosti razmatrane problematike.
Kako bi smo ovom ispitivanj u obezbedili potrebnu meru ko
herentnos ti, treba da za poetak prihvatimo neku radnu definicij u
.
s amog prevoenja kao fenomena koji di sciplina o kojoj govorimo
treba da opie i obj asni. Od svih jezgrovitih definicij a koje su po
nuene u teorij skoj literaturi verovatno j e najpri hvatljivij a sledea:
prevoenje je oblik komunikacije kod koga se neki vanjeziki sadraj,
1
prethodno izraen u jednom jeziku, prenosi u neki drugi jezik. S kre
nuemo panju na kljune take ove definicije, u kojima lee njene
glavne vrednosti - uz, kako emo odmah videti , i neke neizbene
slabosti .
Najpre valja uoiti da se prevoenje predstavlj a kao oblik ko
munikacije, to je produktivnije od moguih alternativnih pristupa ako
se ima u vidu okolnost, svakako ne sluajna, da se u modernoj ling
vistici glavni naglasak stavlja upravo na jezik kao sredstvo komuni
kacij e meu ljudima. Ovo obeleje jezika toliko je poznato da se na
njemu ne moramo ovde zadravati .
S pecifinijeg je karaktera odredba da se kod prevoenj a radi o
prenoenju vanjezikih sadraja, to je posebno znaajno s obzirom
na ranije u obiajene postavke o prevoenju kao procesu prenoenj a
jezikih jedinica i l i tekstova iz jednog jezika u drugi . Pokazalo se,
naime, da je delotvornije govoriti o prekodiranju informacija u po
rukama (dakle, u krajnjoj liniji, vanjezikih sadraja), i to najvie
zbog toga to bi glavno merilo jedinine ili tekstualne ekvivalentno sti
- u onoj nuno ogranienoj meri u kojoj se takva ekvivalentnost uop
te moe postii izmeu genetski , tipoloki i kulturno manje ili vie
7
Ovakva definicija izraava sutinu tzv. komunikacijskog pristupa prevoe
nj u . Njen navedeni oblik preuzet je iz knjige Vladimira Ivira ( 1 978a), koja je - iako
pisana kao udbenik - prva kod nas stvorila osnovu za sistematsko razmatranje nekih
optih i sutinskih pitanja teorije prevoenja. Nae izlaganje u velikoj meri polazi od
osnovnih koncepcija ove knj ige. Teorijska razmatranja relevantna za nau temu sadre
i knj ige Miodraga Sibinovia ( 1 979, II deo i 1 98 3 , II deo), kao i neki prilozi u zborniku
pod Raji ( 1 98 1 ).

1 32

LINGVISTIKA U PRIMENI

8
razliitih jezika - bila upravo podudarnost izraenih znaenja. No
tu ipak nailazimo i na odreene tekoe, utoliko to se kod jedne
veoma znaajne vrste prevoenja - knjievnog, i posebno poetskog
prevoenja - esto u velikoj meri radi upravo i o prevoenju jezikih
sadraj a. Originalne umetnike tvorevine u medijumu jezika po svojoj
su prirodi tako sainjene da znaaj an deo nj ihovog ukupnog dejstva
neposredno poiva na osobenoj upotrebi isto jezikih sredstava, pa
sam jezik tu ini vaan deo sadraja. Prema tome, ovde se postavlja
teorijski relevantno pitanje odnosa izmeu jezikog i vanjezikog sa
draj a, ili izmeu jezikog znaenj a i vanjezikih informacija. U ovaj
semantiki problem ne moemo na ovom mestu ulaziti ; samo emo
da n apomenemo da bi iz navedenog razloga bilo uputno preispitati
ovaj deo definicije i eventualno izraz " vanjeziki sadraj " zameniti
izrazom " vanjeziki ili jeziki sadraj " ili nekim slinim (to, me
uti m, nije tako jednostavno kako moe da izgleda na prvi pogled,
j er sve odredbe ove vrste, ako se uzmu dovoljno ozbiljno, imaju da
lekosenih teorij skih implikacij a) .
N ajzad, tree vano mesto u definiciji - i verovatno najmanje
uolj ivo kao izvor moguih problema - jeste ono gde se govori o
prenoenju odreenih sadraj a iz jednog jezika u neki drugi jezik.
Glavnu smetnju ovde ne predstavlj a injenica da se ovakvo odreenje
donekl e kosi sa nekim drugim moguim shvatanjima pojma prevoe
nj a, kao u poznatoj Jakobsonovoj trostrukoj podeli na intersemiotiko,
interlingvalno i intralingvalno prevoenje (najzad, i kod ovog autora
je sasvim jasno da se upravo interlingvalno ili meujeziko prevoenje
9
smatra " pravim " prevoenjem). Specifiniji problem u ovom optem
okviru izvire iz odsustva otre granice izmeu meujezikog i unu
tarjezikog prevoenj a, to odraava empirijsku okolnost da nije uvek
unapred j asno ta je jedan jezik, tj . gde prestaju razlike izmeu po
jedinih kodova "istog " jezika (dij alekti u sinhronij skoj ravni ili na
osi dijahronije, sociolekti , funkcionalni stilovi ili registri) a gde poi8

Detaljnije argumente i ilustracije u prilog ovog stava daje Ivir ( 1 978a, passim).

V. Jakobson ( 1 959); u srpskohrvatskom prevodu, u Babi ( 1 979: 1 3 3-9) .

1 33

RANKO BUGARSKI

nju razlike izmeu odelitih jezika. Ovo je pitanje za sociolingvistiku

i optelingvistiku teoriju vie nego za teoriju prevoenja samu po
sebi , a ovde ga pominjemo samo zato da bismo konstatovaH kako
svojevrsnog prevoenja i te kako ima i u granicama entiteta koji se
u lingvistikom, istorijskom i sociokultumom smislu smatraju jednim
jezikom i nose jedno ime. Osim toga, ako bismo produili da raz
mi ljamo u ovom pravcu lako bismo ustanovili da nas pojam pre
voenj a ne naputa sasvim ni unutar istog podjezika ili koda, utoliko
to pri normalnoj upotrebi jezika esto ne izraavamo upravo ono to
mislimo (granini sluaj ini svesna la), ali nai sagovornici ipak
bez tekoa razumeju " ta smo hteli da kaemo" .
Ovim bismo se, dakako, veoma udaljili od uobiajenog shvata
nja prevoenj a, jer se itanje misli manje ili vie pokrivenih diver
gentni m verbalnim iskazima obino ne smatra prevodilakim postup
kom . Prirodna posledica ovakvog koraka bilo bi uvianje da je pre
voenje u jednom ili u drugom smislu komponenta svake jezike ko
munikacije, kako izmeu tako i unutar pojedinih jezika - razume se,
uz odgovarajue varijacije u vrsti i stepenu. Mi emo ovaj teorij ski
zanim ljiv teren ostaviti s napomenom da je on ve bio predmet pronic
Ijivih prouavanja, ovog puta sa stanovita koj a su u poneemu blia
filozofiji jezika nego konvencionalnim predstavama o prirodi prevoe
10
nja.
Poto smo donekle razmotrili ponuenu optu definiciju pre
voenj a, sada smo u mogunosti da teoriju prevoenj a odredimo kao
teoriju procesa prevoenja u naznaenom smislu - dakle, kao teoriju
procesa prenoenj a jeziki oblikovanih sadraj a iz jednog jezika u
neki drugi jezik (zanemarujui pomenute tekoe teorijskih razgra
nienj a, koje nisu neposredno relevantne za nau dalju analizu s ob
ziro m na njen nuno pojednostavljen i uopten karakter) . Ovako
shvaena, teorija prevoenj a nam se ukazuje pred oima kao oblast
naunog istraivanj a meu ij a glavna obelej a spadaju sledea:
( l) optost obuhvata, (2) lingvistika zasnovanost, (3) komunikacij sko
10

V. naroito Steiner ( 1 975).

1 34

LINGVISTIKA U PRIMENI

usmerenje, i (4) interdisciplinarnost. Rei emo po nekoliko rei o

svakom od ovih obelej a.

( l) Poto je sedite procesa prevoenja ljudski mozak, teorija

prevoenja je u svojim temeljima - dakle, u ravni optih principa,
fundamentalnih pojmova, te osnovnog kategorij alnog i analitikog
aparata - jedna za sve jezike sveta i za sve oblike i vrste prevoenja.
Upravo po tome, u najveoj meri, ona i jeste teorija, to jest neto
vie od registrovanj a i opisivanja poj edinanih injenica. Samo na
niim nivoima apstrakcije dolazi do deliminog diferenciranj a, koje
dozvoljava da se govori o tzv. posebnim teorijama prevoenj a, ili ta
nije o slojevitom grananju opte teorije s obzirom na prirodu prevo
dioca, medijum u kome se odvija prevoenje, vrstu tekstova koji se
prevode i slino. U tom smislu teorija prevoenj a moe se, uproeno
govorei , podeliti na teoriju ljudskog prevoenj a i teoriju mainskog
prevoenja, a prva od njih dalje na teoriju usmenog prevoenj a i teo
riju pismenog prevoenj a; prvu od ove dve moemo dalje da delimo
na teoriju simultanog i teoriju konsekutivnog prevoenja, a drugu npr.
na teoriju strunog i teoriju knjievnog prevoenja; ovu potonju, pak,
jo dalje na teoriju proznog, teoriju poetskog i teoriju dramskog pre
voenja; i tako dalje, ili na neki slian nain. Ono to je ovde bitno
jeste da ovakve posebne teorije, ma kako bile meusobno razgraniene
i pojedinano formulisane, nisu nezavisne od hijerarhij skog poretka
kakav je ovde upravo ocrtan. One se mogu plodotvorno posmatrati
jedino kao posebni sluajevi sukcesivno viih teorijskih nivoa - od
nosno, u kraj njem izvodu, opte teorije prevoenja, u ijim okvirima
one jedino i mogu da u punoj meri i u pravom smislu rei ostvare
svoje pretenzije na teorij ski status, i ijem izgraivanju i same do
prinose svojim specifinim rezultatima.
(2) Teorija prevoenja je nuno lingvistiki zasnovana discipli
na, i to u dva odelita iako meusobno povezana smisla: prvo, pre
voenje je jezika operacija, na ijem poetku i kraju nalazimo poruke
sainjene prema pravilima ukljuenih jezikih kodova; i drugo, teorija
prevoenja kao savremena nauna oblast najveim delom je izrasla
u nedrima moderne lingvistike, od koje pozajmljuje glavninu svog
poj movnog i metodolokog aparata.
1 35

RANKO BUGARSKI

(3) Gledajui u svom predmetu naroit oblik komunikacije, teo

rija prevoenj a po svojoj prirodi poseduje komunikacijsko usmerenje,
odnosno spada u krug disciplina koje se bave temeljnim fenomenom
meulj u dskog optenja. Sa ovog stanovita, predmet njenog proua
vanj a moe se odrediti i kao komuniciranje znaenj a preko jezikih
granica.

(4) Uz svu svoju lingvistiku utemeljenost i komunikacij sku

orijentaciju , teorija prevoenja je izrazito interdisciplinarna oblast is
traivanj a, u stvaralakom proimanju sa veim brojem nauka o ove
ku i drutvu (u rasponu od neuropsihologije do etnologije), zatim sa
teorijom komunikacija i teorijom informacija, teorijom knjievnosti
i komparativnom stilistikom, itd. Meu lingvistikim disciplinama,
ona je upuena na najtenju saradnju sa deskriptivnom i kontrastivnom
lingvistikom (posebno na semantikom planu), sa optom ling
vistikom (naroito u vezi sa pitanjima lingvistike tipologije i jezikih
univerzalij a) , te sa p siholingvistikom, sociolingvistikom i primenj
enom lingvistikom. 1
*
*

Poto smo na naznaeni nain odredili opti karakter teorije

prevoenja kao interdisciplinarnog polja prouavanj a na lingvistikim
i komunikacij skim osnovama, bie uputno da se osvrnemo na neke
logine posledice ovakvog pristupa ispitivanom predmetu - imajui
u vidu neke stavove koji se povremeno nekritiki zauzimaju o poje
dinim pitanjima iz ovog kruga, bez prethodnog uspostavljanj a bilo
kakvog ireg teorijskog okvira.
Najpre emo da posvetimo nekoliko trenutaka statusu oblasti
koj a se obino naziva teorijom knjievnog prevoenj a. S obzirom na
istaknuto mesto koje u prevodilakoj praksi pripada knjievnom pre
vodu, razumljivo je interesovanje koje u odreenim krugovima vlada
1 1 O nekima od ovih veza. s obzirom na karakter komunikacijski usmerene
teorije prevoenja, ire govori Ivir ( l 978a, naroito pogl . 6-7).

1 36

LINGVISTIKA U PRIMENI

upravo za ovu oblast. Tee je, meutim, razumeti to to je ovo inte

resovanje neretko praeno implicitnim ili ak eksplicitnim zanema
rivanjem - da ne kaemo omalovaavanjem - drugih vrsta prevoenja
kao, navodno, teorijski neinteresantnih domena prevodilakog zanat
stva. Izgleda da se ovde teorija prevoenja brka sa subjektivnim
vrednovanjem prevodilake prakse; jasno je, naime, da teorija pre
voenja mora da obuhvati sve vidove prevodilake delatnosti (dakle,
uz "umetniku " i onu " zanatsku " ) - upravo kao to teoriju jezika
interesuju sve manifestacije ljudskog govora (dakle, ne samo "elitni "
nego i "egzotini " jezici). Iz naeg prethodnog izlaganj a proistie da
teorij a knj ievnog prevoenja ne moe da bude nita drugo do pose
ban sluaj teorije prevoenja u optem smislu, od nje diferenciran
otprilike u meri u kojoj knjievna komunikacij a predstavlja poseban
sluaj jezike komunikacije. A iz injenice da se knjievnoj komu
nikaciji esto pridaje naroita vanost nikako ne treba izvlaiti zak
ljuak da e samim tim i teorija knjievnog prevoenj a nuno biti
naj vaniji ili najrazvijeniji deo teorije prevoenj a - jo manje, da se
deo moe delotvorno izgraivati izvan okvira celine. Najzad, istorijska
je injenica (i, kako smo maloas videli , nimalo sluajna) da je teorija
prevoenj a u modernom smislu izrasla na terenu lingvistike, a ne, na
primer, teorije knjievnosti ; iz knjievnoteorij skih krugova dosad su
uglavnom stizale manje ili vie opravdane parcij alne kritike pojedinih
lingvistikih pristupa teoriji prevoenja, ali ne i koherentni samostalni
12
teorijski modeli .
Razj anjenju ove situacije moda e doprineti jedna mala ter
minoloka veba. U nekim naunim krugovima govori se o tzv. ling
vistikoj teoriji prevoenj a, pri emu ovaj atribut moe da odraava
samo upotrebljenu lingvistiku aparaturu, bez impliciranog kontrasta
13
sa alternativnim pri stupima (to je sluaj npr. kod Katforda), ili se
12
Ovde, razume se, ne uzimamo u obzir dela koja se tematski ograniavaju
na poetiku knjievnog prevoda, ne ulazei u sistematsku diskusiju o odnosu te pro
blematike prema optim pitanjima teorije prevoenja. Izgleda da ima samo deliminih
izuzetaka od iznetog opteg suda: jedan od njih jeste Popovi ( 1 980).
13

V . Catford ( 1 965).

137

RANKO BUGARSKI

on pak n aglaava kao distinktivno obeleje u poreenju sa nekim za

miljenim drukije fundiranim teorijama, po pravilu knjievnog po
14
rekla (kao kod nekih sovjetskih autora). Za nas je relevantan samo
ovaj drugi sluaj , jer se takvim postupkom "knjievna teorij a pre
voenj a" nastoji uspostaviti kao paralelna " lingvistikoj teoriji pre
voenj a " . Ovo se, meutim, ne moe prihvatiti , jer nema nikakve
"
"
"opte teorije prevoenja koj a bi se delila na jednu "lingvistiku i
drugu " knjievnu" komponentu. Mi smo ve videli da je opta teorija
prevoenja istovremeno i lingvistika, to i sam naziv " lingvistika
teorij a p revoenj a" ini u dobroj meri pleonastinim. Drugi upravo
pomenuti naziv, ,,knjievna teorij a prevoenj a" , sasvim je neadekva
tan, jer bi upuivao na nekakvu teoriju svekolikog prevoenj a koj a
bi bila knjievno zasnovana, a mogunost postoj anja neeg ovakvog
teko j e zamisliti . Verovatno se zato ovaj termin ree i j avlj a, pa se
obino u potrebljava termin " teorij a knjievnog prevoenj a" , koj i je
potpun o umesan jer se odnosi na teorij ske osnove jedne od postojeih
vrsta prevoenja. Ali " pandani " ovako sklopljenog termina na "dru
goj " , lingvistikoj strani glasili bi "teorija jezi kog prevoenj a" (to
je ve krajnje pleonastino), ili moda " teorij a lingvistikog prevoe
nj a" (to je besmisleno).
Ve i ove terminoloke asimetrije ukazuj u na neodrivost im
plicitnog postulata po kome se "knjievno" predstavlja kao paralelno
"
"
" lingvistikom - kako se ini, mahom zato da bi se " lingvistike
teorije mogle polemiki prikazati u jednoj ogoljenoj verziji i njima
potom suprotstaviti " knjievne " teorije kao jedine koje su kadre da
se ponesu sa svime to nadilazi obinu informativnu upotrebu jezika,
to je j eziki bogato, slojevito i stilski obeleeno - jednom reju, sa
"
"pravim problemima prevoenja.
O vde, meutim, treba imati na umu tri stvari. Prvo, mnogi ne
potrebni nesporazumi, pa i protivrenosti ovako postavljenih razmatranja
proistiu iz nedovoljnog razlikovanja ravni materijala Geziko/knjiev
no) od ravni nauke (lingvi stiko/knjievnoteorij sko), to dovodi do
14

N a ovu literaturu detaljnije upuuju Sibinovi

1 38

( 1 979)

i Stojni

( 1 980).

LINGVISTIKA U PRIMENI

zbunjujuih dvosmislenosti (npr. " lingvistiko " u primeni as na nau

ku o jeziku, as na sam jezik !) i asimetrij a (npr. lingvistiko/knjiev
no). Drugo, ak i kada se ovi odnosi i spravno postave, valj alo bi
prethodno obj asniti ta e se smatrati lingvistikim pri stupom a
ta knjievnoteorij skim, i zato bi se fi loloka potka lingvistikih
i s traivanj a danas smatrala neim u to n auka o j eziku nema pri
stupa. I tree, metodoloki je neopravdano deliti " dokle " moe sa
ma lingvi stika, a " odakle " je potrebno neto drugo. Iako nauka o
j ezku ini glavni deo osnove teorij e prevoenj a u celini , ona ne
moe sama da obj asni nijednu vrstu prevoenj a, upravo kao to ni
sama nauka o knj ievnosti , poetika ili stili stika ne moe da obj asni
knj i evno prevoenje. Interdi sciplinarn a s aradnj a na lingvi stikim
osnovama potrebna je u svim sluajevima, uz manji ili vei udeo
poj edinih disciplina zavi sno od osobenosti svakog od nj i h . Prevoe
nje knjievni h tekstova, ma koliko bilo s razlogom visoko vred
n ovano, samo je podvrsta prevoenj a (jezikih) tekstova, pa je tako
i teorija knj ievnog prevoenja samo j edna grana (lingvistike) teo
rij e prevoenj a. U teorij i prevoenj a, kao ni bilo gde, knj ievno
se ne moe suprotstavlj ati jezikom jer je i samo - jeziko, iako
posebne vrste ; a granicu izmeu tzv. knj ievni h i tzv. neknjievnih
tekstova i inae j e u teorij skom smislu mnogo tee odrediti nego
to se to esto pretpostavlja. I uopte uzev, odnos dela i celine
nikada se ne bi smeo predstavlj ati kao odnos ravnopravnih delova.
Iz ovih razloga teorija knjievnog prevoenja ne moe da postoji
osim kao deo jedne obuhvatnije discipline, koju nazivamo prosto teorija prevoenj a (podrazumevajui zapravo redundantne atribute
"
"
"opta i "lingvistika ). No ovakav kategorij alni odnos, koji isklju
uje neopravdano svoenje lingvistikog doprinosa na preteno emat
sko manipulisanje uproenim teorij skim modelima i uspostavljanje
paralelizma na toj osnovi , ne znai, razume se, i jednosmeran sao
braaj . Poivaj ui na optim postulatima teorije prevoenj a, teorija
knji evnog prevoenja iste te postulate neprekidno obogauje svojim
specifinim doprinosima, steenim kroz uvid u problematiku prevo-

1 39

RANKO BUGARSKI

enja knjievnih tekstova, i n a taj nain stvaralaki uestvuje u raz

15
voju oblasti ij i deo sainj ava.
U pogledu glavnih teorijskih problema teorije prevoenja, koji
takoe proistiu iz naina na koji je ona ovde postavljena, moemo
da kaemo samo .to da i oni odraavaju naznaenu hijerarhiju, po
stojei - i imajui svoju neospornu vanost - na razliitim nivoima
apstrakcije. Tako je, primera radi , tradicionalno pitanje da li je do
puteno stihove prevoditi u prozi autentian problem teorije knjiev
nog prevoenj a, ali na viim nivoima problemi nisu vie filolokog
ili nekog slinog posebnog karaktera nego idu u daleko optije sfere
lingvistike, teorije komunikacija, pa ak i neuropsihologije: stoerni
problem teorije prevoenja verovatno je pitanje ta se deava u mozgu
prevodioca dok prevodi . Zbog toga je modeliranje procesa prevoenj a
podjednako vano za teoriju prevoenja kao to je za lingvistiku zna
ajna izrada modela ovekove verbalne aktivnosti . A okolnost da se
savremena n auka moda jo nije ni pribliila odgovoru na najkrupnij a
teorij ska pitanj a ne bi smela da stvori utisak da takva pitanja i ne
postoje, ili da nemaju znaaj a - bar kada je re o teoriji prevoenja !
Poto smo s e dotakli teorijskih problema razmatrane oblasti,
valjalo bi se osvrnuti i na njene teorijske poj move. Pomenuemo samo
sredinj e mesto koje meu ovima pripada pojmu adekvatnog prevoda.
Za razliku od pojmova lepog i tanog prevoda, kojima se esto ope
rie, poj am adekvatnog prevoda (inae ovima hijerarhij ski nadreen)
ima u punoj meri teorijski status u okviru teorije prevoenja. Pre
voenje je mnogo vie nego lov na lepu re, ak i kada se radi o
umetnikom prevodu ; a tanost, i onda kada se moe jedinstveno ut
vrditi , n ije nuno i najvea vrlina svakog prevoda. Meutim, adek
vatnost - koja se danas najee odreuje kao funkcionalna ekviva
lentnost u datom jezikom i kulturnom kontekstu - jeste ovde kljuni
15
Problemu odnosa izmeu lingvistikog i knjevnoteorijskog u teoriji pre
voenja analitiki pristupa i Sibinovi ( 1 979), sa unekoliko drukijih polazita i sa
zaklj ucima koji se otuda samo delimino podudaraju sa naima. Istog problema me
stimino se dotiu, u literaturi na srpskohrvatskom jeziku, Stojni ( 1 980), Popovi
( 1 980) i Levi ( 1 982).

1 40

LINGVISTIKA U PRIMENI

pojam, ijem e razraivanju teorij a prevoenja morati u budunosti

16
da poklanj a naroitu panju. Vekovne debate oko pitanja da li je
prevoenje zanat ili umetnost, ili pitanj a da li je bolji doslovan ili
slobodan prevod, nisu urodile neki m veim plodovima - kao, uosta
lom, ni neto savremeniji teorijski spor o mogunosti ili nemogunosti
prevoenja. " Koliko se prevoditi ne moe, toliko se opet prevoditi
mora" - jez ovito konstatuje povodom ove poslednje dileme Rado
7
slav Katii . I bie dobro ako se u duhu ove jednostavne praktine
mudrosti napuste besplodni pseudo-problemi, kao i subjektivne glo
rifikatorske ili negatorske ocene pojedinih oblika ili vrsta prevoenj a,
kako bi se glavni napori mogli slono posvetiti onome to uistinu
ulazi u okvire i problematiku teorije prevoenj a, a o emu smo i mi
ovde pokuali da kaemo neku re.
Iz svega reenog proistie da teoriju prevoenja kao celovitu
naunu disciplinu skoranjeg nastanka treba j asno razlikovati od frag
mentarnih uvida u pojedine teorij ske probleme prevodilatva, koliko
god povremeno dubokih i dragocenih, koje su tokom vekova ostavili
ljudi od pera - a pogotovo je treba razlikovati od same prevodilake
prakse. Imaj ui sopstvene probleme i ciljeve intelektualnog reda, teo
rij a prevoenj a ne srne da se shvati kao prevodilaki servis bilo koje
vrste; njen primarni zadatak je da objasni proces prevoenja, a ne da
omogui dobro prevoenje. No ovo ne znai da veze izmeu teorije
i prakse nisu mnogostruke i u ovom domenu, da praksa ne moe da
obezbedi od teorije nikakvu pomo , niti da teorija moe da postoji
bez prakse koju treba da rasvetli .
S ovim u vezi treba ukazati i na neophodnu distinkciju (koj a
se takoe mahom previa) izmeu teorije prevoenj a i tehnike pre
voenj a - pri emu dosta toga to se ponekad neobavezno svrstava
u teoriju zapravo pripada tehnici. Da damo samo jedan primer, kvan
titativno i kvalitativno razliite tekoe do kojih dolazi u prevoenju
6
1
Poj am ekvivalentnosti na teorij ski dosledan nain razrauje Ivir ( 1 978a i
posebno 1 978c). Pitanje adekvatnosti, s naroitim obzirom na knjievni prevod, raz
matra se i u literaturi navedenoj u prethodnoj beleci.
17

Katii ( 1 972:3).

1 41

RANKO BUGARSKI

izmeu genetski , tipoloki i kulturno razliito udaljenih jezika iziskuju

i razliite prevodilake tehni ke (razume se, esto i sa odreenim im
plikacij am a za teoriju prevoenj a), ali se zbog ovoga ne moraj u po
stulirati razliite teorije prevoenja za pojedine parove jezika. S amo
pri nebriljivoj i proizvolj noj upotrebi osnovne terminologije moe
se govoriti , kako se to nekada ini, o posebnim teorijama prevoenja
u sluaj u, recimo, srpskohrvatskog i ruskog, odnosno srpskohrvatskog
i arapskog jezika; ako bi se ovakav postupak dosledno primenj ivao,
broj m oguih " teorija prevoenja" - s obzirom na broj jezika u svetu
- brzo bi dostigao astronomsku vrednost, a poj am teorije bio bi lien
svakog smisla.
U zakljuku emo rei samo ovo : viena na nain koj i je ovde
izloen u glavnim crtama, teorij a prevoenj a zajedno sa krugom srod
nih di sciplina kri puteve ka boljem razumevanju nekih fundamen
talnih pitanj a funkcionisanj a ljudskog jezika, pored toga to i sa prak
tine strane moe da doprinese unapreenju komunikacije izmeu ra
zliitih j ezikih i kulturnih grupa rasutih u prostorno-vremenskom
kontinuumu nae planete.

142

13. Teorija prevoenja kao

nauna disciplina

l. Uvod. Kao veoma aktuelna nauna disciplina koja je tek u

poetnoj fazi razvoj a, teorija prevoenja izaziva sve veu panju u
mnogi m sredinama, ukljuujui i nau. Meutim, ovo interesovanje
prate - a na odreen nain i podstiu - razliita shvatanj a u vezi ne
samo sa pojedinostima, nego ponekad i sa osnovni m pretpostavkama
oblasti o kojoj je re. Povremeno se ak izraava sumnj a u samu
mogunost postojanj a teorije prevoenja, ali za ovako ekstremnu skep
su nema pravog opravdanja. Trebalo bi da bude dovoljno oigledno
da postoji jedan skup teorijskih znanj a i hipoteza o procesu prevoenja
i rezultatima toga procesa, i da je - pri mera radi - upravo to predmet
18
razmatranj a u brojnim publikacij ama sa ovog podruj a.
No ako nema razloga da se dovodi u sumnj u postoj anje jedne
oblasti istraivanja koja se s pravom moe nazivati teorijom prevoe
nj a, valj a priznati da ima raznih miljenj a o naunom statusu takve
jedne discipline - n aroito s obzirom na njen predmet, njene ciljeve
i njen stvarni ili potencijalni domet. Sistematski prikaz ove materije
lako bi ispunio celu jednu knjigu, pa ovaj pristupni ogled ne moe
da ima takvih pretenzij a. U njemu e biti u najkraim crtama izloeno
autorovo lino vienje glavnih uporinih taaka ove problematike, zas
novano na aktuelnim lingvistiki m i komunikacij skim pri stupima fe
nomenu prevoenj a. Za ovu priliku prihvatiemo poznatu definiciju
18
Neke od ovih publikacija navode se u prethodnom i ovom poglavlju. Pored
onih posebno citiranih, meu vanija dela inostrane literature ubrajaju se npr. Mounin
(1963), Revzin/Rozencvejg (1964), Ljudskanov (1969), Komissarov (1980) i Newmark
(1981). Neto iri spisak naslova na nekoliko jezika daje Sibinovi (1983:107-10).

1 43

RANKO BUGARSKI

prevoenj a kao oblika komunikacije pri kome se neki vanjeziki sa

draj i , prethodno izraeni u jednom jeziku, prenose u neki drugi j e
19
zik . Teorija prevoenj a j este teorij a ovog procesa. Kakva obelej a
ove teorije proistiu iz prirode empirij ske pojave koja ini predmet
njenog i spitivanj a?
Izvesno odsustvo sklonosti da se u ovom sluaju uopte ozbi
ljnije govori o nekakvoj teoriji, koje se povremeno moe primetiti
naroito meu prouavaocima knjievnog prevoda, po svemu sudei
ima troj ak izvor. Prvo, poj am prevoenj a se implicitno suava i i z
jednaava sa knjievnim prevoenjem. Drugo, tako shvaeno prevo
enje doivljava se kao delatnost isuvie sloena i kreativna da bi se
mogla obuhvatiti vrstim teorij skim emama i obrascima. I tree, sam
pojam teorije shvata se na n ain koj i ovom domenu ne odgovara, pa
se onda ve intuitivno odbacuje.
Meuti m, sve tri faze ovog postupka podlone su kritikom pre
ispitivanju. Najpre, sasvim je evidentno da jedna teorija procesa pre
voenj a mora da obuhvati sve oblike i vrste prevoenj a. Zati m, ako
se teorij sko bavljenje fenomenom prevoenj a priznaje kao mogua i
celishodna intelektualna delatnost, onda se iz nje ne moe unapred
izuzimati nijedan vid prevoenja; moe se samo govoriti o delimi
nom diferenciranju i prilagoavanj u teorij skog okvira. (O ova dva
pitanj a bie vie rei ni e) . Najzad, to se tie samog pojma teorije,
ovde j e Vladimir Ivir ukazao na dva osnovna smisla u kojima se
upotreblj ava re "teorij a" i na potrebu nj ihovog razlikovanj a. U stro
gom i tehnikom smislu, koj i najbolje odgovara egzaktnim naukama,
teorij a je koherentan i precizno defini san sistem znanja o nekoj pojavi
(npr. kvantna teorij a, teorij a relativnosti, teorija skupova i sl.). U slo
bodnijem smislu, pri merenijem humanistikim disciplinama, teorij a
je manj e ili vie difuzan skup saznanja ili misli o datoj pojavi, dakle
naprosto teorij sko razmilj anje koje stoji nasuprot praktinoj delat1 9 Osvrt na neke tekoe ovakve jedne opte definicije dat je u prethodnom
poglavlju. Tematska podudarnost ovih poglavlja izazvae u daljem tekstu i neka neiz
bena ponavljanja.

144

LINGVISTIKA U PRIMENI

Z0
nosti u odgovarajuem domenu. Teorij a prevoenja je teorij a u ovom
drugom smislu - i ako, kao i druge teorije u toj kategoriji , normalno
tei razvijanju atributa koji bi je mogli pribliiti teorijama iz prve
pomenute grupe. Imajui u vidu ovakvo razlikovanje, kao i injenicu
da se malo ko protivi, na primer, poj movima teorije jezika ili teorije
knjievnosti, odista je teko videti ta bi se moglo zameriti samoj
koncepciji jedne teorije prevoenj a. Meutim, ono to je ne samo
mogue nego i neophodno jeste da se u vidokrugu ipak zadri mera
teorijskih obelej a koj a odgovara ovoj oblasti, i koj a namee odreene
obaveze svakom ozbiljnom razgovoru o pitanjima iz njenog delokru
ga. Teorij a prevoenj a nije nikakav matematiki bauk od koga bi tre
balo zazirati u odbrani lepih vetina; ali ona, s druge strane, ne do
puta ni one krajnje retorike i terminoloke slobode koje bi pojmu
teorije, ma kako shvaenom, oduzele svaki smisao.

2. Predmet teorije prevoenja. Ako se naziv "teorij a prevoe

nja" odnosi na teorij sko razmiljanje o prevoenju kao svojevrsnom
fenomenu, onda domen ove oblasti u naelu obuhvata s jedne strane
sve oblike i vrste prevoenja, a s druge strane sve jezike sveta. U
ravni temeljnih poj mova i principa, kao i osnovnog kategorij alnog i
analitikog aparata, ona se odlikuje jednom optou koj a joj , pre
svega ostalog, upravo i garantuje status teorije, omoguujui da raz
matranj a problema prevoenj a prevaziu deskriptivni nivo registrova
nja i opisivanj a pojedinanih injenica i da se uzdignu do pokuaja
objanjenj a sutine samog procesa koji lei u osnovi svekolikog pre
vodilatva.
Tek na niim nivoima apstrakcije dolazi do diferenciranj a, pa
i tada samo deliminog - utoliko to se opta teorij a prevoenj a une
koliko konkretizuje s obzirom na prirodu prevodioca, medij u m pre
voenj a ili vrstu tekstova koji se prevode. Tako se, uproeno uzeto,
iz opte teorije prevoenj a na sledeem niem nivou izvode teorija
ljudskog prevoenj a i teorija mainskog prevoenja; na sledeem ni
vou teorij a ljudskog prevoenj a konkretizuje se kao teorij a usmenog
20

Neto vie o ovome v. kod Ivira (1978a :53-4).

1 45

RANKO BUGARSKI

i teorij a pismenog prevoenja; na sledeem nivou prva se jo dalje

specifikuj e kao teorij a simultanog i teorija konsekutivnog prevoenja,
a druga kao teorij a strunog i teorija knjievnog prevoenja; ova pos
lednj a s e n a jo niem nivou detalj izuje kao teorija praznog, teorij a
poetskog i teorija dramskog prevoenja - ili sve ovo na neki drugi
ali u sutini slian nain .
No ovakve posebne teorije, ma kako ih meusobno razgraniili,
ostaj u bitno zavisne od upravo naznaenog hijerarhij skog poretka: one
nisu dru g o do posebni sluajevi sukcesivno viih teorij skih nivoa to jest, u krajnjem izvodu, opte teorije prevoenj a. Ne bi bilo mnogo
kori sti , recimo, od jedne teorije konsekutivnog prevoenj a koja se,
delom s uprotstavljena teorij i simultanog prevoenj a, ne bi stalno po
zivala i na zajednike vie kategorije, obuhvaene teorijom usmenog
prevoenj a, a preko nj ih i na one jo optije. Slino tome, intelektualni
sadraj teorije mainskog prevoenj a (koji sa ovog stanovita treba
odvoj i ti od praktinih tehnolokih pogodnosti) dobij a svoje puno zna
enj e jedino kroz svetlo koje baca na ljudsko prevoenje, doprinosei
time razvoj u opte teorije prevoenj a. Ili opet, teorija dramskog pre
voenj a mora da se odredi s jedne strane prema teoriji praznog i
teoriji poetskog prevoenj a, ako se uzme da su ove tri u i stoj ravni,
a s druge da se neprekidno poziva na teoriju knj i evnog prevoenj a
kao obuh vatnij u instancu i, preko nje, na druge vie kategorije . Na
taj n a i n , posebne teorije prevoenja dobij aju svoje mesto u odnosu
pre m a drugim teorij ama u istoj ravni i prema hijerarhij ski nadreenim
teorij ama; mera nj ihovog samostalnog ivota odreena je ovim ok
viro m . Time se ujedno podrazumeva i uzaj amna zavisnost posebn i h
teorija i opte teorije - utoliko to one prve ostvaruju svoje pretenzije
na teorij ski status upravo stalnim pozivanjem na kategorij e i principe
ove druge, dok sa svoje strane svojim specifinim rezultatima dopri
nose nj i hovom daljem izgraivanju.
Poto smo na naznaeni nain odredili nivoe opteg i posebnog,
moe se postaviti pitanje opravdanosti uvoe.nja nivoa pojedinanog,
a uz to i pitanje mogueg sadraja jednog takvog nivoa. Ovaj meto
doloki korak ponegde je izveden u strunoj literaturi, uglavnom tako
146

LINGVISTIKA U PRIMENI

to su postulirane pojedinane teorije prevoenja za svaki par jezika

koj i ulaze u prevodni odnos. No ovakav potez nije opravdan - bar
ako ne smetnemo s uma da jo uvek govorimo o teoriji prevoenja.
Empirij ski gledano, sigurno je da prevoenje izmedu jezika koji su
strukturno, genetski i kulturno razliito udaljeni postavlj a donekle raz
liite probleme: ako, na primer, srpskohrvatski jednom dovedemo u
prevodni odnos sa slovenakim , drugi put sa francuskim a trei put
sa kineskim, to izvesno nije i sta stvar. No ovo jo ne znai da zbog
toga treba govoriti o zasebnim teorij ama prevoenja za svaki par je
zika; s obzirom na broj jezika u svetu, ovakvo sparivanje urodilo bi
ogromnim brojem " teorija prevoenj a" , pri emu bi sam poj am teorije
izgubio svako znaenje - to bi bio jedan ekstreman sluaj termino
lokih (a time, u ovom sluaju, i poj movnih) neobaveznosti na koje
smo ranije aludirali . Kontrastiranje jezika u parovima sa prevodnog
stanovita jeste bitan deo posla, ali ne pod zaglavljem pojedinanih
teorij a za svaki par; kako emo videti kasnije, ovo pripada deskrip
tivnom planu prouavanja.
Iz dosadanjeg izlaganja sledi da teorij a prevoenja pored op
teg nivoa sadri i posebne nivoe, definisane (bar jednim delom) vrs
tom tekstova koj i se prevode - dakle, specifinostima i spitivanog
predmeta. U ovom sluaju ne izgleda celishodno deliti teoriju pre
vodenj a i prema uem pristupu, i ako se u literaturi esto govori npr.
o denotativnoj , ili semantikoj , ili transformacionoj teoriji prevoenj a
itd. I ovo je terminoloki odve slobodno, jer se ovde u najboljem
sluaju radi o pojedinim lingvistikim modelima u slubi iste ire
teorije, modelima koj i se i sami mogu samo uslovno razgraniiti, od
kojih nijedan nije sam po sebi dovolj an , i koji se daju racionalno
koristiti jedino u razliitim kombinacijama s obzirom na konkretne
potrebe.

3. L ingvistika i komunikacijska osnova teorije prevoenja. Ako

se ovakav stav zauzme u pogledu ueg pristupa, ta se moe rei za
iri pristup - to jest, za veoma esto upotrebljavane poj move kao to
su " lingvistika teorij a prevoenj a" ili "komunikacijska teorij a pre
vodenj a" ? Ova dva odreenj a ukazuju n am se kao u velikoj meri
1 47

RANKO BUGARSKI

redundantna - izuzev, naravno, ako se n amerno upotrebljavaju tako

da bi se mogla suprotstaviti nekim drugim odreenj i ma, to u raz
milj anje o ovakvim pitanjima esto unosi vie zabune nego reda.
Teorij a prevoenja kao celina jeste lingvistiki zasnovana discipli n a,
pre svega zato to je prevoenje j ezika operacija, na ijem poetku
i kraj u nalazimo tekstove sainjene prema pravilima jezikih sistema.
Osi m toga, i u vezi s prethodnim, upravo je lingvistika odigrala klj
unu ulogu u raanju i razvoju teorije prevoenj a kao modeme naune
discipline, pozaj mljujui joj naj vei deo njenog poj movnog i meto
dolokog aparata. S druge strane, naglaavajui - zajedno sa ling
vistikom - komunikacij sku ulogu jezika, i gledajui u prevoenju pre
vashodno specifian oblik verbalne komunikacije, teorij a prevoenj a
ve sama po sebi poseduje odreeno komunikacijsko usmerenje. Pred
met njenog prouavanj a upravo se moe i odrediti kao saoptavanje
znaenj a preko jezikih prepreka, pa se ona tako pridruuje krugu
disciplina koje se bave procesima meuljuds kog optenj a. Ovo ve
j asno ukazuje i na njen interdisciplinarni karakter. Stoga je teorij a
prevoenj a po samoj prirodi svojih preokupacij a interdi sciplinarno po
lje prouavanj a na lingvistikim i komunikacij skim osnovama.
Ovako shvaena, teorij a prevoenj a ne bi se mogla deliti na,
recimo, " lingvistiku" i "knjievnu " teoriju prevoenj a - kako se to
ponekad ini kad se ovi odnosi posmatraju i zvan jednog obuhvatnog
teorij skog okvira. Postoje, naime, tendencije u jednom delu literature
(naroito sovjetske, nemake, a sada i nae) da se poj am " lingvistika
teorij a prevoenja" odredi veoma usko, kao pristup ogranien isklju
ivo n a ematsko baratanje jednim brojem proizvoljno odabranih ling
vistiki h modela i obrazaca, da bi se ovome suprotstavio poj am jedne
"
"knj i evne teorije prevoenj a (ili , tanije, teorije knjievnog prevoe
nja, odnosno poetike knj ievnog prevoda) kao, po prirodi stvari,
neega daleko razraenijeg i bogatijeg. Poto se i zvri ovakva podela,
obino se dokazuje - manje ili vie uverljivo, pod uslovom da se
prihvate poetne premise - kako l ingvistiki pristup moe zbog svoje
svedenosti da bude dovoljan samo ako je re o strunim tekstovima,

148

LINGVISTIKA U PRIMENI

dok je za poduhvatanje sa problemima knj ievnog prevoenja potreb

no neto vie - to jest, knjievnoteorij ski pristup.
Ovakvom rezonovanju, koje se na prvi pogled moe uiniti
prihvatljivim, moraju se ipak uputiti i zvesne suti nske zamerke. Pre
svega, granica izmeu strunih i knjievnih tekstova ne moe se lako
utvrditi: sve vrste tekstova sti lski su obeleene, i to tako da se moe
govoriti o razlikama u koncentraciji pre nego u vrsti upotrebljenih
stilskih sredstava - zbog ega je i pristup prevoenju u osnovi ipak
isti. Zatim , nema opravdanja za ovako vetako suavanje poj ma ling
vistike teorije prevoenja; kako smo ve videli, svekolika teorija pre
voenj a sama po sebi je dobrim delom i lingvi stika. I na kraju, po
grean je nain razmiljanja koji nastoj i da odredi " dokle " moe da
dobaci sama lingvistika, a "odakle " je potrebno neto drugo. Sama
lingvistika ne moe da objasni ni struno prevoenje, upravo kao to
ni teorija knjievnosti ne moe sama da obj asni knjievno prevoenje.
Prevoenje je sloen postupak, pa je svaka teorija prevoenj a nuno
interdisciplinarna - iz ega j asno sledi da je za obe pomenute vrste
prevoenj a potrebno jo dosta toga.
Razume se da se ovi m ne negiraju specifinosti bilo strunog
bilo knjievnog prevoenja, niti se pak u bilo emu osporava teorija
knjievnog prevoenja; jedino se stvari pokuavaju sagledati u odgo
varajuim proporcij ama. Mi smo ranije ve naznaili mesto teorije
knjievnog prevoenj a u okviru teorije prevoenj a, a ovde samo uka
zujemo da to mesto nije u istoj ravni sa nekakvom usko " lingvisti
kom " teorijom prevoenja. Teorija knjievnog prevoenj a samo je po
seban sluaj teorije prevoenja (koj a je u isti mah, videli smo, ling
vistika i komunikacij ska), od nje diferenciran priblino u meri u ko
j oj knjievna komunikacija predstavlj a poseban sluaj jezike komu
nikacije. lako se prevoenje knjievnih tekstova s razlogom visoko
vrednuje, ono je ipak samo podvrsta prevoenja (jezikih) tekstova;
otuda je i teorij a knjievnog prevoenj a samo jedan oblik (ling
vistike) teorije prevoenj a. Ovde je, dakle, u pitanju odnos dela i
celine, a ne odnos ravnopravnih delova. A ranije smo ve videli i to
da ovakav odnos nipoto ne znai jednosmeran saobraaj : ako teorija
1 49

RANKO BUGARSKI

knjievnog prevoenja u mnogo emu zavisi od one obuhvatnije obl a

sti koju nazivamo samo teorijom prevoenj a (podrazumevajui atri
bute " opta" , "lingvistika" i " komunikacij ska" ) , ona tu istu oblast
21
i unapreuje svojim posebnim uvidima i rezultatima.
Da bi nam se, meutim, ove relacije prikazale u adekvatnijem
svetlu, potrebno je da se unesu izvesne korekcije u neka dosta uvre
ena miljenja. A iznad svega, ini se, valj alo bi obuzdati sklonosti
ka nipodatavanju strunog prevoenj a i fetiiziranju knj ievnog pre
voenj a. S truno prevoenje takoe je u principu veoma interesantno
sa teorij ske strane, a i knjievno prevoenje, uz s vu svoju osobenost
i sloj evitost, moe i mora da bude predmet strogo naunog istraiva
nj a. Cilj ajui na neke ekstremne stavove o konanoj "nedodirlj ivosti "
knj ievnog dela, jedan savremeni teoretiar prevoenj a kae sledee:
"Da li, meutim, moemo i smerno da prevoenje knjievnih tekstova
kao knjievnu operaciju uistinu uzdiemo u metafizike visine kao
kakav mysterium tremendum et fascinosum, gde vlada jo samo ista
estetska subjektivnost koj a nije podlona kontroli niti i spitivanju ovo je pitanje ije postavljanje mora biti doputeno jednom ling
visti . . ." (Koller 1 979: 1 04).

4. Osnovni problemi teorije prevoenja. Ako je teorija prevo

enj a pokuaj objanjenj a procesa prevoenj a, onda njen stoerni teo
rijski problem jeste pitanje ta se deava u mozgu prevodioca dok
prevodi. Problem je, znai, takvog karaktera da se prvenstveno j avlj a
u psiholingvistikoj i neuropsiholokoj ravni, p a m u s e zasad moe
pristupati jedino uz pomo modeliranj a. No injenica da se o ovome
vrlo m alo zna, i da to uglavnom ostaje za budua interdisciplinarna
istraivanj a, ne znai da problem ne postoj i , niti da se moe tek tako
skinuti sa dnevnog reda kao nerealan . S druge strane, oigledno je i
to da postoje mnogobrojni konkretniji problemi ije reavanje ne moe
da eka da se najpre pronae detaljan odgovor na najoptije teorijsko
pitanje.
21
Ovaj odnos ve j e neto detaljnije razmotren u prethodnom poglavlju; upor.
i literaturu u beleci 15 tamo.

1 50

LINGVISTIKA U PRIMENI

Neto je odreenije prirode, ali jo uvek teko reiv, jedan klju

ni problem koji se u teorij skom smislu predstavlja kao pravi para
doks. Naime, sama mogunost prevoenj a poiva na pretpostavci da
se znaenja (tj . informacije sadrane u jezikim porukama) mogu
ouvati netaknuta prilikom prenoenj a iz jednog jezika u neki drugi
jezik. Ali kako je ovo mogue kada se zna da se svi jezici meusobno
razlikuju, i to kako u pogledu samih svojih struktura tako i s obzirom
na kulture koje se u nj ima izraavaj u ? Drugim reima, kako se moe
postii jednakost u razliitosti, tj . preneti i sti sadraj iz jednog je
zikog ruha u drugo, kad je neosporno da izmeu forme i sadraj a
u jeziku postoji tesna veza, i d a su mnogi jeziki oblikovani sadraji
uz to jo i izrazito kulturno uslovljeni? Neto konkretnije, za bilo
koj a dva jezika u stanoviemo da u ravni sistemii jednog i drugog po
pravilu nema prave podudarnosti tipa 1 : 1 izmeu njihovih znakova,
dok se u procesu prekodiranj a, dakle u ravni tekstova, mora u principu
postii upravo takva podudarnost elemenata oba jezika na planu sadr
aj a. Otkrivanje sistemskih odnosa koji ipak omoguuju uspostavlja
nje tekstualnih ekvivalentnosti prevashodno je zadatak deskriptivnog
karaktera, koji se reava uz pomo kontrastivne analize parova jezika,
pri emu se prouava odnos izmeu formalnih korespondenata (na
planu jezikih sistema) i prevodni h ekvivalenata (na planu komuni
kacij skih si stuacij a). to se tie teorij ske strane ovog opteg problema,
zasad jedino reenje jeste da se ne trai previe. U odsustvu jedne
razraene univerzalne teorije semantikog transfera, poj am "isti sadr
aj " valj a shvatati neto elastinije, uz prihvatanje injenice da ap
solutnih ekvivalenata izmeu razliitih jezika nema i ne moe biti
(ba kao ni apsolutni h sinonima unutar istog jezika), te da se treba
zadovoljiti pronalaenjem onoga to Najda naziva najbliim prirodnim
ekvivalentom (Nida 1 964; Nidaff aber 1 969).
Ovim smo se dotakli i pitanj a adekvatnosti prevoda, to je jedan
od sredinjih poj mova celokupne teorije prevoenja. U praktinom
prevodilakom poslu esto se kao ideal istie lep prevod (naroito
kod knj ievnog prevoenja) ili pak taan prevod (posebno u strunom
prevoenju); istie se, takoe, da dobar prevod treba da bude i tean
151

RANKO BUGARSKI

i taan . Meutim, ovi poj movi su isuvie subjektivni, odnosno rel a

tivni - lepo za koga? tano na kojem planu? - da bi predstavlj ali
teorij ske koncepte. Za razliku od njih, adekvatan prevod jeste teorij ska
kategorija, njima hijerarhijski nadreena, i jedan od vanih predsto
jeih zadataka teorije prevoenj a jeste dalje razraivanje ovog poj ma,
uz specifikaciju komponenti i kriterijuma adekvatnosti. Dobru osnovu
za ovo prua aktuelno opte shvatanje adekvatnosti kao funkcionalne
22
ekvivalentnosti u datom jezikom i situacionom kontekstu .
Pomenuti problemi i poj movi , koje smo naveli samo kao primer,
jesu visokog kategorij alnog reda i imaju optu vrednost. Posebne teo
rije (kao teorij a mainskog prevoenja, teorij a usmenog prevoenj a,
teorij a knjievnog prevoenj a itd.) imaju, razume se, i niz svojih spe
cijalnih problema - u koje se, meutim, ovde ne moe ulaziti .

5 . Ciljevi teorije prevoenja. Glavni ciljevi teorije prevoenj a

ve su naznaeni tokom razmatranj a njenog predmeta i njenih osnov
nih problema i poj mova. Treba ipak jo ukazati na razliku izmeu
teorijski h i praktinih ciljeva u ovom domenu, kako bi se izbegli mo
gui nesporazumi. Pre svega treba teoriju prevoenj a odvojiti od same
prevodilake prakse. B ar u nekim vidovima, prevoenje kao praktina
delatnost kontinuirano postoji jo od preistorijskih vremena, da bi se
kroz istorij ski period - a naroito tokom poslednja dva stolea - in
tenzivno razvij alo i irilo, kako s obzirom na raznolikost prevoenih
tekstova tako i u pogledu broj a obuhvaenih jezika. Ovo je predmet
23
istorije prevoenja.
Uporedo sa praksom, i u tesnoj vezi s njom, nastaju i poeci
teorij skog razmilj anja o prevodilakim problemima - ali skup nepo
vezanih (ma koliko ponekad dubokih) uvida u prirodu pojedinanih
problema j o nije teorij a prevoenj a, iako ini deo osnove na kojoj
e ova da izraste. O teoriji prevoenj a zapravo se moe govoriti tek
22
Vie o ovim pitanjima, sa primerima, v. kod Ivira (l978a, e), u nekim ra
dovima u zbornicima Babia ( 1979) i Rajia ( 198 1) i u drugoj ve citiranoj domaoj
literaturi.
23
Koristan pregled istorije prevodilatva i teorijskog razmiljanja o problemi
ma prevoenja daje Sibinovi ( 1979, I deo).

1 52

LINGVISTIKA U PRIMENI

sa pojavom (makar u obrisima) prvih koherentnih teorij skih sistema,

koji naj avljuju konstituisanje jedne naune discipline sui generis. Teo
riju prevoenj a u ovom smislu ne bi trebalo brkati sa tehnikom pre
voenja, koj a se takoe uurbano razvij a. Ovo, naravno, ne znai da
su teorija i praksa nepovezane. Jasno je da praksa ini empirijsku
grau teorije i predmet njenog objanjenja; takoe je jasno da teorija
moe na odreene - iako mahom indirektne - naine da doprinese
unapreivanju same te prakse (na primer, putem teorijskog kolovanj a
prevodilaca, ili kroz iznalaenje kriterijuma za objektivno vrednovanje
prevoda) . Ipak ne treba izgubiti iz vida injenicu da osnovni zadatak
teorije prevoenj a jeste da obj asni proces prevoenj a, a ne da pobolja
Z4
kvalitet prevodilakog posla. Prema tome, iako nauno prouavanje
prevoenj a ima i svojih primenjenih aspekata, teorij a prevoenj a kao
celina pre ide u red fundamentalnih nego primenjenih disciplina.

6. Nauni status teorije prevoenja. Kao nauna di sciplina sa

samostalnim i j asno definisanim predmetom prouavanj a i sa sop
stvenim ciljevima, teorij a prevoenj a - kako smo upravo nagovestili
- postoji tek odskora, tanije nekih dvadeset godina. Povoljnu klimu
za njeno nastajanje stvorio je sklop okolnosti , meu kojima je glavnu
ulogu odigrao s jedne strane razmah prevodilatva, praen institucio
nalnim organizovanjem ove struke, a s druge strane brz savremeni
razvoj relevantnih naunih disciplina - pre svega lingvistike, teorije
komunikacij a i teorije informacija; znaajnog udela (posebno u smislu
lingvistikog usmeravanj a teorije prevoenj a) imalo je i raanje ma
25
inskog prevoenj a.
Meu lingvistikim disciplinama, teorij a pre
voenj a i danas najivlje sarauje sa optelingvistikom teorij om, des
kriptivnom, tipolokom i kontrastivnom lingvistikom, zatim sa socio
lingvistikom i psiholingvistikom, te sa nekim oblastima primenjene
lingvistike.
24
Nekoliko uoptenih ali dobro odmerenih uvodnih napomena o odnosu teorije
i prakse u prevoenju sadri Popovi (1980:457-8).
25
Detaljniji podaci koji govore o bliskosti veze izmeu teorije prevoenja i
lingvistike mogu se nai u ve citiranim delima nekih domaih autora; sistematski
istorijski pregled, uz navoenje glavne literature, daje Vojvoda (1973).

1 53

RANKO BUGARSKI

O vde treba istai da se radi o i stinskoj saradnji a ne o jedno

stranom preuzimanju, jer ako se teorij a prevoenj a obilato slui ling
vistikim modelima i metodama, ona za u zvrat obogauje nauku o
jeziku , nudei joj svoj a specifina vienj a nekih temeljnih lingvisti
kih problema, naroito u domenu semantike. (Setimo se, na primer,
pitanja meujezikog prenoenj a semantikih sadraj a - to je samo
jedan vid povezanosti forme i znaenja u jeziku kao centralnog teo
rij skog problema lingvistike) . Meutim, naporedo sa irim pri hvata
njem i mplikacij a injenice da prevoenje kao oblik komunikacije nij e
samo meujeziki postupak nego i drutveni in, teorij a prevoenj a
je dobij al a i sve izrazitiji interdisciplinarni karakter. Tako je dolo do
njenog deliminog predmetnog i metodolokog presecanj a sa nizom
drugih disciplina sa kojima danas takoe sarauje - od filozofije je
zika, preko psihologije, etnologije i sociologije, do teorije knjievno
sti , estetike i komparativne stili stike.
Ne mogavi da za tako kratko vreme u nekoj veoj meri razvije
svoje potencij ale, teorija prevoenj a je jo uvek u fazi nastaj anj a, pa
se od nje ne bi smelo traiti vie nego to je ona u ovom trenutku
kadra da pru i . Deo nedoumica oko njenog identiteta i statusa svakako
se moe pripi sati njenim dejim bolestima. No ini se da je, ukupno
uzev, ona ipak na pravom putu da se razvije u punopravnog lan a
zajednice s avremenih nauka, koji ispunjava opte zahteve kao to su
mogunost formalizacije, primenlj ivost objekti vnih merila, empirij ska
proverljivost hipoteza itd.
7. Teorija prevoenja i nauka o prevoenju. Povezivanje poj
mova teorije i nauke u prethodnom odeljku dovodi nas, najzad, d o
jednog dopunskog osvrta kojim emo d a zakljuimo ovaj na nuno
uopteni i selektivni pregled. Naime, u stranoj literaturi koja se bavi
ovim krugom pitanj a vrlo je est opti naziv " teorij a prevoenj a" (v.
npr. Catford 1965, Nidaff aber 1969, B arhudarov 1975, Fedorov
1983), ali se neretko kao osnovni termin j avlj a i .,nauka o prevoenju "
(v. npr. Nida 1964, Neubert 1968, Wilss 1977, Koller 1979). U do
maoj li teraturi terminoloku vrednost ima samo prva alternativa, pa
se sistematski govori samo o teoriji prevoenj a (v. npr. Ivir 197 8a,
154

LINGVISTIKA U PRIMENI

Sibi novi 1 979, B abi 1 979, Raji 1 98 1 i naslove prethodnog i ovog

poglavlja ove knji ge), dok se poj am nauke o prevoenju j avlj a samo
sporadino (v. npr. Sibinovi 1 98 3 : 77-8). Reklo bi se da ovde nije
u pi tanj u samo terminoloka razlika, jer se ovi nazivi mogu manje
ili vie dosledno vezati za sadraje razliitog obuhvata, a delom i
kvaliteta - kao to se to nastoj i uiniti u nekima od upravo citiranih
dela, naroito iz nemake literature.
Ako se eli ii ka ovakvim poj movno-terminolokim razgra
nienjima, onda izgleda sasvim prirodno da se celokupna oblast na
zove naukom o prevoenju, a da se termin "teorija prevoenja" re
zervie za opteteorij ski deo ove nauke (to bi bio odnos priblino
analogan onome izmeu lingvistike i lingvi stike teorije, ili izmeu
nauke o knjievnosti i teorije knjievnosti). Pri ovoj podel i, teorija
prevoenj a inila bi onaj hipotetiko-deduktivni i modeli ranju podlo
ni fond optih principa, kategorija i poj mova koji ukljuuje moguno
sti , granice, uslove, inioce i zakonitosti prevoenja, a na koj i obino
upuuje naziv "opta teorija prevoenj a"; na ovo je teite bilo stav
ljeno i u naem prikazu . Tu bi ulazili i optij i delovi onoga to smo
nazvali posebnim, tj . hijerarhijski niim teorij ama prevoenj a, odre
enim prema obliku ili vrsti prevoenja, kao i opteteorijske impli
kacije prouavanj a pojedinih parova jezika u prevodnom odnosu. Me
utim , samo ovo prevodno sparivanje pojedinih jezi ka u celini ne bi
ilo u teorij u prevoenja nego u fundamentalni deskriptivni sloj nauke
o prevoenju, gde bi se uz oslonac na optu teorij u i uz metodoloku
pomo kontrastivne lingvisti ke istraival i specifini problemi odnosa
ekvivalentnosti za svaki par jezika, i to na svim nivoima strukture fonoloko-grafolokom, gramatikom, leksiko-frazeolokom i sti l i s
tikom. U tom smislu bi se moglo rei da teorija prevoenj a nije
zav i sna od izbora konkretnih jezikih parova i da upravo stoga i jeste
opta, dok deskriptivna komponenta nauke o prevoenj u jeste ovim
uslovljena i po tome ima pojedinano-opi sni karakter.
Pored teorijskog i deskriptivnog dela, nauka o prevoenju imala
bi i pr imenjeni deo (gde bi spadale oblasti kao to su tehnika pre
voenj a, kritika prevoda, prevodilaka didaktika i pisanje prirunika
1 55

RANKO BUGARSKI

za prevodioce), kao i istorijski deo (koji bi obuhvatao istorij ski razvoj

prevodilatva i same nauke o prevoenj u). Ovako zaokrueno vienje
domena nauke o prevoenju i njenih glavnih podela pojednostavljeno
je grafiki prikazano slikom l. na kraju ovog teksta.
Iznete podele samo su okvirnog karaktera i ostaju podlone mo
difikacij ama i preciziranju u svetlu buduih saznanja i konkretnih po
treba. Ipak se ve sada moe rei da bi naznaeno diferenciranje iz
meu nauke o prevoenju kao ireg podruj a koje obuhvata sve oblasti
i sve v idove naunog prouavanj a prevoenj a, i teorije prevoenja
kao ueg teorij skog dela ove nauke, moglo da doprinese boljem
razumevanju razliitih zadataka koj i proistiu iz ove materije, a time
i postepenom uklanjanju nekih nesporazuma koj i normalno prate raz
voj jedne nove naune discipline.

TEORIJA PREVOENJA
("opta", "lingvistika")

.....

Vl
.....:l

PRIMENJENA

ISTORIJSKA

tekoe
prevodilak<?Q
kontrastiranja
jezika. u
parovima

tehnika
prevoenja
l
kritika
prevoda

istorija
prevodilatva
i nauke
o prevoenju

------

Teorija
ljudsl<og
prevoenja

DESKRIPTIVNA

Teorija
mainskog
prevoenJa

r-------__

Teorija
usmenog
prevoenja

Teorija
simultanog
prevoenJa

J>rev ilaka
(jidaktika

Trija
pismenog
prevoenJa

Teorija
konsekutivnog
prevoenja

prirunici

Teorija
strunog
prevoenja

Teorija
knjievnog
prevoenJa

Teorija
praznog .
prevoenJa

Teorija
poetskog.
prevoenJa

Teorija
dramskog
prevoenJa

e:

IV

Nastava jezika

14. Jezik

kultura sa sociolingvistikog
stanovita

Tema ovog kratkog i nuno uoptenog izlaganja podrazumeva

relevantnost sociolingvistikih uvida i rezultata za kulturno osetljivu
n astavu stranih jezika. Da bi se takva teza mogla ralaniti i bar do
nekle operacionalizovati, neophodan je osvrt na kljune termine sadr
ane u naslovu . Drugim reima, valj a utvrditi ta emo za potrebe
ovog priloga, u kontekstu o kome je re , smatrati jezikom, ta kul
turom, a ta sociolingvistikim stanovitem.

l. Jezik. Kao to to dobro znaju nastavnici stranih jezika, u

ovoj oblasti dugo je bila ustaljena pedagoka fikcij a o jednom mo
nolitnom, unapred datom modelu stranog jezika koji je trebalo samo
preneti uenicima. Problem izbora u okviru toga jezika pri tome se
nije postavlj ao, a dobro poznati rezultat ovakvog postupka bio je da
su uenici esto imali veliki h tekoa oko u sklaivanj a steenih znanja
i svoj i h stvarnih komunikacij ski h potreba. Ovakva iskustva, kombi
novana sa saznanjima do kojih su dole sociolingvistika, primenjena
lingvi stika i srodne discipline, u novije vreme su uvrsti la i popula
rizovala gledite po kome se poj am " savremeni strani jezik" ne srne
prihvatali kao a priori definisana kategorija koj a se na neki nain
sama po sebi razume, nego se, naprotiv, mora prethodno analizirati
za potrebe nastave. Takva analiza ukazuje na razliite dimenzije izbora
unutar datog jezika. Tako se, na primer, moe predavati bilo opti
jezik bilo jezik neke posebne struke, pri emu teite moe da bude
na razliitim registrima ili funkcionalni m stilovima, na govorenom ili
pisanom jeziku, i slino. Kod policentrino standardizovanih jezika
postavlj a se uz to i pitanje izbora standardne varij ante; primera radi,
161

RANKO BUGARSKI

kod engleskog jezika ovo znai biranje izmeu britanske, amerike

ili neke tree nacionalne ili pak internacionalne varijante, a kod pan
skog izmeu kastilj ske i latinskoamerike varij ante. (Moemo uzgred
da konstatujemo kako se svojevrsni problemi ovog reda javljaju i u
1
n astavi srpskohrvatskog kao stranog jezika.) Izbori po pomenutim
di menzij ama diktirani su ciljevima nastave, uzrastom i potrebama
uenika, zatim geopolitikim poloajem i tradicionalnim opredeljenj
2
ima zajednice u kojoj se dati jezik izuava, i tako dalje.

2. Kultura. Poj am kulture ovde treba shvatiti u irem antropo

lokom smi slu, koji obuhvata materij alna i duhovna dobra odreene
jezike zajednice, njene institucije i obrasce ponaanj a, sisteme vred
nosti , kao i njen sveukupni pogled na svet i nain ivota.3 Ovde treba
voditi rauna ne samo o razliitosti jezika i kultura, nego i o odsustvu
brojane podudarnosti i simetrine raspodele ovih kategorija - odsus
tvu koje j e najupadljivije upravo kod jezika koji se najvie izuavaj u
kao strani . Poznato j e , naime, da se jedna kulturna i dravna zajednica
esto slui veim brojem jezika (npr. Belgij a, vajcarska, Kanada
itd.), i obrnuto, da se jedan jezik upotrebljava u vie zajednica (npr.
engleski, panski, nemaki , francuski itd.). Sa stanovita nastave stra
nih jezika prva pomenuta situacija nije od veeg znaaj a, jer ta nastava
po pravilu nije usmerena ka administrativno-politikim nego ka je
ziko-kulturnim entitetima, ali druga pomenuta situacija jeste u ovom
pogledu relevantna, zato to upotreba istog jezika u razliitim kultu
rama moe s jedne strane da prikrije znaajne kulturne razlike , a s
druge da selekciji elemenata kulture koji e se predavati uz dati jezik
pridoda jo jednu vanu dimenzij u . Tako, na primer, ako je re o
evropskom kulturnom krugu, na odgovarajuim stepenima nastave ne
makog j ezika ne srne se izgubiti iz vida odreeno (i u nekim oblas1

O ovoj nastavi v. sada Vukovi

Neto ire o nekima od ovde pomenutih problema v. u sledeem poglavlju.

(1984).

3
Razliite pristupe pojmu kulture uopte, i posebno u nastavi stranih jezika,
izlae orevi (1975), sa uputama na dalju literaturu. Kritiki pregled razliitih
shvatanja opteg pojma kulture daju Kroeber/Kluckhohn (1963), a pionirsko delo na
podruju lingvistikog kontrastiranja kultura predstavlja Lado ( 1 957). Za neke novije
pristupe v. sada Bakingem (1982).

1 62

LINGVISTIKA U PRIMENI

tima ivota dosta izrazito) kulturno diferenciranje izmeu Savezne Re

publike Nemake, Nemake Demokratske Republike, Austrije i vaj
carske. A izlazei iz pomenutog kruga, valj a imati na umu da se fran
cuski osim u Evropi govori i u Kanadi , panski i u Latinskoj Americi,
a engleski u vie zemalja irom sveta.
lako to samo marginalno zalazi u temu koju razmatramo, na
ovom mestu elimo da pomenemo znaaj jednog osobenog vida kul
ture - upotreblj avaj ui ovaj termin sada u drukijem i specifinijem
znaenju. Re je o neemu to bismo nazvali jezikom kulturom po
jedinaca i drutvenih kolektiva, podrazumevajui pod tim neto znatno
vie od onoga to se kod nas obino naziva kulturom govora. Ovaj
poslednj i termin, kao i slini nazivi u povremenoj nesistematskoj upo
trebi, trebalo bi da obuhvati sve komponente kultivisanog govora (i
pisanj a), ali se njegovo znaenje u praksi esto svodi na ortoepske i
ortografske pojedinosti kao to su razlikovanje pojedinih glasova, ak
cenata i duina, pisanje velikih slova, interpunkcija i slino. Manja
panj a poklanj a se, na primer, razvijanju sposobnosti koherentnog i
loginog izlaganja, saimanj a i proirivanj a tekstova, i uopte ekono
minog i svrsishodnog a uvek do kraja j asnog izraavanj a. Koncepcija
jezike kulture kakvu imamo na umu uklj uuje sve pomenute vetine,
i to kako u maternjem jeziku tako i u stranim jezicima koj i se ue,
ali uz to i znanj a o razliitim jezicima i nji hovim kulturama, te stavove
prema nosiocima jezikih varijeteta (ovo poslednje je od naroite va
nosti u viejezinim zajednicama). Negovanje jezike kulture u ovom
irokom smislu, koji obuhvata odreena znanja, sposobnosti i stavove
u vezi s jezikom i j ezicima, ne bi samo irilo vidike pojedincima i
doprinosilo razvoju linosti , nego bi bilo i od ne malog drutvenog
znaaj a u borbi protiv svakovrsnih predrasuda, jezike i nacionalne
i sklj uivosti , etnocentrizma, kulturnog i mperij alizma i slinih pojava
koje u dananjem svetu truju odnose meu ljudima i narodima. Isprav
no postavljena i kulturno usmerena nastava stranih jezika mogla bi
mnogo toga da priloi ovim naporima - koj i , razume se, idu meu
najvanije opte cilj eve obrazovanj a i vaspitanj a u celin i .4
4

Neto ire obrazloenje ove koncepcije jezike kulture sadri Bugarski

(1986a, pogl. Ill).

163

RANKO BUGARSKI

3. Sociolingvistiko stanovite. Sociolingvistika prouava jezik

u njegovom drutvenom kontekstu . Kako izmeu jezika i drutva po
stoj i sloen splet odnosa, ovo iroko i interdi sciplinarno polje prou
avanj a moe se uslovno i sparcelisati - s obzirom na specifinije pred
mete, metode i posebno ciljeve istraivanj a - na nekoliko oblasti obe
leenih karakteristinim dvolanim ili trolanim nazivima. Pored
sociolingvistike u uem smislu, svog udela ovde imaj u discipline kao
to su antropoloka lingvi stika, etnolingvistika, sociologija jezika, so
cij alna psihologija jezika, te psiholingvistika. Pitanje razgranienj a
5
ovih podruj a izlazilo bi i z okvira nae teme. Ovde treba samo da
konstatujemo da sve ove naune oblasti imaju, pored teorijskih, i svoje
primenjene aspekte, i to u mnogim oblastima ivota. to se tie n a
stave stranih jezika, ona nesumnjivo moe da se unapredi ako se u
njeno m vidokrugu nau - razume se, ve prema realnim moguno
stima - sociolingvistiki pristup i zboru jezikih varijeteta, etnolingvis
tiki obrasci ponaanj a, sociopsiholoki stavovi prema jeziku, psiho
lingvistiki procesi usvaj anj a drugih jezika, i drugo to inae spada
6
u ovaj multidisciplinarni kompleks. U nekim sredinama na ovom
terenu se zainje, kao i sto primenjena oblast, disciplina koju sov
jetski autori nazivaj u lingvostranovedenie, a koj a se kod nas (iz nude,
i terminoloki ne naj srenije) ponekad naziva lingvokulturologijom:
to je prouavanje i pedagoko prezentiranje sociokulturnih inilaca
koji utiu na uenje nekog jezika kao stranog, dakle neka vrsta pri me
7
njene etnolingvistike u jednom znaenju ovog termina.
5 Na srpskohrvatskom jeziku danas ima vie publikacija domaih i stranih
autora posveenih razliitim vidovima problematike jezika i drutva. V. naroito Bu
garski (1974, 1986a), Bugarski/Ivir/Mike (1976), Hol (1976), Fishman (1978), Ra
dovanovi (1979), Voif (1979), Hajmz (1980), Sapir (1984).
6
Obavetenja o aktuelnim istraivanjima u ovim oblastima, a sa stanovita
uenja i nastave jezika, prua Pride (1979).- Kod nas je, pored ve pomenutog sin
tetikog rada Radmile orevi, objavljeno vie kraih radova o pojedinim pitanjima
nastave kulture, kao Rianovi (1965), Kolka (1976) i Krstulovi (1976), dok iz pro
dukcije poslednjih godina treba naroito videti zbornik pod Stojni (1982), sa refe
ratima koji obrauju neka od pitanja pomenutih u naem tekstu.
7
Upor. Vereagin/Kostomarov (1983) i kod nas Nikoli (1979). Posebno
mesto kultura zauzima i u nastavi drugog jezika; v. npr. Juki (1979) u kontekstu
nastave srpskohrvatskog kao jezika drutvene sredine uenicima maarskog maternjeg
jezika.

1 64

LINGVISTIKA U PRIMENI

Sve to je navedeno u prethodnom odeljku moe se - sa naune

strane moda nedovoljno precizno, ali iz pedagoke perspektive uglav
nom opravdano - svrstati pod soc iolingvi stiko stanovite. Ono, znai,
obuhvata svest o fenomenolokoj raznolikosti jeziki h sredstava, o
kognitivnim i kulturnim vidovima te raznolikosti, o razliitim drutve
nim funkcijama atog jezika, o komunikacij skom potencijalu njegovih
govornika, o diferenciranim nainima njegove upotrebe s obzirom na
uesnike u komunikacij i , na predmet i cilj komunikacije, n a vanjeziki
ili situacioni kontekst, itd. Ovakva svest bi u naelu trebalo da proima
sve etape nastavnog procesa: od izbora jezika i varijeteta koji e se
predavati (gde su od naroite pomoi soc iologij a jezika, odnosno so
ciolingvistika), preko selekcije materijala (uz posebnu pomo etno
lingvistike sa Iingvokulturologijom, kao i socijalne psihologije jezika),
do gradiranj a i prezentacije u udbenicima (pri emu treba raunati
i sa psiholingvistikom). Po sebi se razume da uloga ovih novijih osvet
ljenj a nije da zasene nego da dopune i i zotre doprinos koj i jezikoj
n astavi pruaju njeni tradicionalni oslonci kao to su psihologija, pe
dagogija i metodika. Izmeu ostalog, ovim se otvara put ka udbe
nicima koji e biti - kao i programi na kojima se temelje - istinski
savremeni, odgovarajui kako psihofizikim mogunostima uenika
tako i njihovim stvarnim potrebama i interesovanjima, a uz to sluei
i nekim irim drutvenim ciljevima koje smo ranije pomenuli.
*
*

Iz spleta meusobno povezanih pri stupa jeziku u kulturi i dru

tvu, u ovoj prilici emo da izdvoj imo jedan koji je poeo da se izra
zitije razvij a tokom poslednje decenije a koji kod nas jo nije ire
poznat, pa emo o njemu da kaemo nekoliko rei. U kri lu socijalne
psihologije, kao nauke koj a prouava interakcije individualnog po
naanj a i njegovog drutvenog konteksta, poela je da izrasta socijalna
psihologij a jezika, koja jeziku aktivnost poj edinaca posmatra i tumai
sa gledita nj ihovih drutveno uslovljenih stavova, motivacij a, namera,
oekivanj a itd. Ovaj ugao gledanj a omoguuje i bolje sagledanje pro
blema koji nastaju kada dva jezika i dve kulture dou u kontakt putem
165

RANKO BUGARSKI

nastavnog procesa. Tako se, na primer, lake uoava da se nastava

stranih jezika jednim s voj i m vanim obelejem bitno razlikuje od svih
drugih kolskih predmeta, sa kojima se u sistemu obrazovanj a stavlj a
u isti red. Naime, dok se drugi predmeti zasnivaju na kulturi uenika
(to u odreenoj meri vai i za tehnike i prirodne nauke, i ako se
najjasnije vidi kod humanistikih disciplina), jedino strani jezici nu
no uvode perspektivu druge kulture, koj a nije uenikova i ije ele
mente on otuda tek treba da usvoj i . Za razliku od drugih predmeta,
ovde se ne radi o savlaivanju novih informacij a koje su deo vlastite
kulture, nego o usvajanju simbolikih sistema i referentnih okvira jed
ne drukij e etnojezike zajednice. Dakle, ne ui se o neemu to je
ve na neki nain " s voje" , nego se ovladava neim "tuim " .
Ovo je ve na iskustvenom planu dovoljno j asno; najzad, ovek
ne ui strani jezik da bi ostao u granicama sopstvene kulture - na
protiv! Meutim, ovakva situacija moe da ima dalekosenih impli
kacij a. Pre svega, tim putem dolazi do delom eksplicitnog a delo m
implicitnog kontrastiranj a dvej u kultura koje dolaze u dodir u nastavi,
pri emu treba voditi rauna o injenici da slika kulture stranog jezika
donekle zavisi od obelej a kulture domaeg jezika, pa valj a nastoj ati
da se izbegne efekat krivog ogledala. Osim toga, razliiti vidovi kul
ture, kako j edne tako i druge, mogu u odreene svrhe da budu istak
nuti u prvi plan u nastavi j ezika, uz zanemarivanje drugih, u ivotu
date zaj ednice ne manje vanih. Tako je, na primer, naroito u nekim
periodima, u udbenicima izvesnih jezika za strance vano mesto do
bij ala ideoloka komponenta kulture, a slinih akcenata moe da bude
i u nastavni m programima stranih jezika za domau upotrebu. U sva
kom sluaj u , ova materij a je po svojoj prirodi dosta delikatna, pa j oj
treba pokl anj ati dunu panju.
Kao ilustracij a sociopsiholoke perspektive u razmatranom do
menu moe da poslui opti model usvaj anj a drugih i stranih jezika
8
koj i je nedavno predloio kanadski psiholog Gardner. Prema ovom
8
V. Gardner ( 1979). U uvodnom delu ovog rada istaknuta je i osobenost
nastave stranog jezika sa kulturnog gledita na koju smo malopre ukazali.

1 66

LINGVISTIKA U PRIMENI

modelu, drutvena sredina odreuje skup kulturnih verovanja date za

jednice (ukljuujui i stavove prema drugim jezicima i kulturama).
Ovaj skup utie na nain i stepen manifestovanj a pojedinih relevantnih
komponenti linosti - inteligencije, sposobnosti za uenje jezika, mo
tivacije itd. - u procesu usvajanj a stranog jezika. Ovakve individualne
razlike se neposredno ili posredno odraavaju kako u formalnoj na
stavi stranog jezika tako i u sticanju neformalnih iskustava s tim je
zikom, pri emu oba naina usvajanj a jezika daju svoje lingvistike
i nelingvi stike (tj . kulturne) rezultate. Na taj nain, drutveni stavovi
raireni u zajednici u kojoj se strani jezik ui snano utiu na moti
vaciju, i tim putem (a ne direktno! ) deluju na uspeh, dakle na usvaja
nje jezikih i kulturnih znanja. Sa svoje strane, usvojena znanj a po
vratno deluj u na iste ove stavove, to model ini dinaminim. U irim
okvirima, empirijsku potvrdu ovog dej stva nalazimo u dobro poznatoj
injenici da se kultura domaeg jezika u poneemu menja pod uti
cajem kulture stranog jezika. Ukratko, istraivanja na kojima se za
sniva pomenuti model pokazuju da drutveni kontekst utie ak i na
odnos izmeu individualnih razlika i uspeha u uenj u ; ovo daje po
9
seban znaaj pristupu iz ugla socijalne psihologije.
U zakljuku, ima mnogo osnova za uverenje da bi stanovite
koje smo iroko nazvali sociolingvistikim, a koje ukljuuje izmeu
ostalog i specifiniju perspektivu na koju smo posebno ukazali, moglo
- i moralo - znaajno da doprinese uspenosti jedne savremeno
postavljene i kulturno usmerene nastave stranih jezika. Pri tom treba
stalno drati u vidokrugu one potencij ale - za sadrajan i stvaralaki
ivot, za delotvornu komunikacij u - koje svaki jezik nudi svojim no
siocima i koji za njih ostaju u njemu ovaploeni; a ovi potencijali
upravo se i ostvaruju drutvenom upotrebom jeziki h si stema u raz
novrsnoj govornoj del atnosti .
9 Navedeni rad Gardnera nastavlja se na ranije radove u istoj tradiciji, kakvi
su Gardner/Lambert ( 1972) i - sada dostupan u prevodu - Lambert (1980). Kao primer
istraivanja stavova i motivacija naih studenata navodimo rad: Dimitrijevi/orevi
(1975). V. i odeljak ,,Drutvena motivacija uenja stranih jezika" u zborniku Bugar
skillvir/Mike (1976). Optije osvrte na socijalnu psihologiju jezika sadri, na vie
mesta i uz dalju literaturu, Bugarski (1986a).

1 67

15. Sociolingvistika

nastava jezika

Poj ava sociolingvistike na naunoj sceni omoguila je da se u

novom s vetlu sagledaju mnogi aspekti strukture, usvajanj a i upotrebe
jezika, ukljuujui i jeziku nastavu . Sociolingvistika nudi okvir u
kome se mogu sa vie sistema nego ranije pretresati problemi i dileme
odavno poznati iskusnim nastavnicima, bar intuitivno ako ne sasvim
i analitiki , ali i pronalaziti reenja za pitanj a koj a je tek savremeni
razvoj dogaaja uinio aktuelnim. Popularnost ove discipline danas
je ve tolika da se s razlogom moe postaviti pitanje njene zastup
ljenosti u nastavi jezika, naroito na univerzitetskom nivou. U ovom
prilogu ukratko emo se osvrnuti na nekoliko bitnih pitanj a nastave
jezika koj a se pri tradicionalnim pristupima uglavnom nisu smatrala
predmetom za diskusiju, jer se uzimalo da su odgovori na njih unapred
poznati , a koja jedno sociolingvi stiko stanovite uveliko problema
tizuje. Ovo razmatranje u principu se odnosi na nastavu kako stranih
tako i maternjih jezika, dakako uz prilagoenj a koja zahteva svaki
od ova dva fundamentalna tipa jezike nastave. U pogledu program
skog okvira, teorijski povoljnu mogunost predstavljalo bi uvoenje
posebnog kursa iz sociolingvistike datog jezikog podruja, ali bi u
sadanj i m prilikama malo koj a visokokolska u stanova mogla sebi
da dozvoli ovaj luksuz. Stoga emo ovde da se pozabavimo realnijom
alternativom proimanja postojei h oblika jezike nastave socioling
vistiki m u vidima i saznanj i ma.
Ovako gledano, pedagoka relevantnost sociolingvistike oituje
se u dve perspektive, koje emo uslovno n azvati spoljnom i unutra
njom . S poljna perspektiva obuhvata filoloki kontekst jezikih studija:
1 68

LINGVISTIKA U PRIMENI

istoriju, civi lizaciju, knjievnost i kulturu naroda koji govore jezikom

koji je predmet nastave. Unutranja perspektiva, izrazitije lingvistika,
osvetljava strukturu i upotrebu samog tog jezika kao komunikacijskog
sistema uveliko oblikovanog interakcijom razliitih drutvenih ini
laca. Podrazumevajui bez daljeg komentara iru valjanost prethodnog
ugla posmatranja, koji je u raznim oblicima i stepenima ve vekovima
zastupljen u nastavi, i usredsreujui se na potonji, kao znatno noviji
i otuda uopte uzev slabije poznat u obrazovnim krugovima, pogle
daemo kako ovaj navodi na preispitivanje nekih iroko prihvaenih
ili pak zanemarenih stanovita u vezi s poj edinim pitanjima jezike
nastave.
(l) Cilj nastave. Konvencionalne predstave o ciljevima jezike
nastave mogu se u sluaju maternjeg jezika svesti na ovladavanje je
zikom po uzoru na dobre pisce, a u sluaj u stranog jezika na to
bolje poznavanje nekog njegovog vaeeg " i spravnog" modela, idea
lizovanog i statiki shvaenog. Sociolingvistika, meuti m, priznajui
postojanje razliitih jezikih varijeteta, stilova i normi, i svesnija raz
norodnih potreba i uslova jezi kog optenja, stavlja naglasak na svrsi
shodno i kreativno korienje raspoloivih jezikih sredstava, odnosno
na slobodnu komunikaciju sa razliitim grupama izvornih i neizvornih
govornika pod razliitim okolnostima. Ovo ujedno zahteva i omo
guuje vei stepen elaboracije u diferenciranom korienju jezikih
vetina - govorenj a, razumevanj a govora, pisanj a i itanja. Kod stranih
jezika ovim putem se uvruje i svest o potrebi viestranog
upoznavanj a sa govornim repertoarima izvornih jezikih zajednica i
postizanj a komunikativne sposobnosti u povezivanj u skupova drutve
nih uloga sa odgovarajuim verbalnim ponaanjem. Stoga se impli
citno globalno odreenje po kome ci lj nastave nekog jezika jeste pro
sto da se taj jezik naui, i to kao nekakva unapred zadata homogena
cel ina ij i identitet nije ni na koj i nain pod znakom pitanj a, pokazuje
nedopustivo naivnim sa sociolingvistikog, kao i glotodidaktikog sta
novita.
U nastavi stranih jezika, u vezi s ovim javlja se i pitanje in
strumentalne ili pak integrativne motivacije, dakle cilj ogranienog
169

RANKO BUGARSKI

sluenj a j ezikom u odreene svrhe ili istinske komunikacije uz uee

u kulturi toga jezika. A kod s vetskih jezika kakav je danas u naj veoj
meri engleski, dva tipa motivacije mogu da se manifestuju i u svo
jevrsnoj sintezi - na primer, kroz tzv. internacionalni engleski (Inter
national English ili World English) kao idiom komunikacije i kulture
na nadnacionalnom planu, koji time postaje i ire prihvatljiv u ovom
vremenu n acionalnih osetlj ivosti . Naime, engleski u ovom obliju je
ste potencij alni - a u rastuoj meri i stvarni - medijum izvanredno
razgranatog meunarodnog optenja, ali i stvaral atva u mnogim do
menima u potrebe jezika, to poj am kulturne participacije ne ukida
nego ga s amo podie na svetsku razinu. Uporedo sa ovim, prirodno
slabe i asocijacije koje u dananjem uveliko ideologizovanom i po
litizovanom svetu esto povezuj u engleski jezik sa kolonijalizomom
Britanske Imperije u prolom veku ili politikom moi SAD u ovom.
Ti m putem se engleski, naj raireniji i naj vie upotrebljavani interna
cionalni jezik koji je ikada postoj ao, prilagoava savremenoj stvar
nosti i preporuuje za budunost - izmeu ostalog, i kao nastavni
cilj vrlo visokog stepena praktine upotrebljivosti , a sa uveanom me
rom idej ne reprezentativnosti i emotivne neutralnosti . ini se da i z
ovih r azloga koncept internacionalnog engleskog zasluuje dalje
razvij anj e i primenu u kontekstu nastave stranih jezika - iako ovaj
pojam nipoto ne treba prihvatiti nekritiki , jer on ipak po svojoj
prirodi postavlj a odreene i sto lingvistike, socioloke i pedagoke
probleme; pogotovo se ne srne podlei komotnoj pretpostavci da bi
on mo ft ao da ukine potrebu za drugim jezicima internacionalnog ra
spona. 0

(2) /zbor jezikog varijeteta. U sluaju maternjeg jezika, vari

jetet koj i e biti predmet nastave ve je zadat samim postoj anjem
standardnog ili knjievnog oblika datog jezika, a odreena pitanj a
1 0 O varijetetima engleskog jezika irom sveta i o njegovom meunarodnom
statusu dosta se pie poslednjih godina. V. naroito Fishman et al. { 1977), Smith
( 1 98 1 , 1983). Bailey/Gorlach ( 1982), Trudgi ii/Hannah ( 1982), Brumfit ( 1982), Prie
( 1982). Kachru ( 1 983), Greenbaum ( 1985) i asopis English World- Wide; posebno u
vezi s nastavom internacionalnog engleskog, takoe Strevens ( 1 980), Quirk/Widdow
son ( 1 985) i asopis World Language English .

170

LINGVISTIKA U PRJMENI

ove vrste mogu da se j ave samo u vezi sa eventualnom varij antnom

raslojenou (kao npr. kod srpskohrvatskog). U nastavi stranih jezika,
izbor varijeteta u naelu je osetljiv na promenljive civilizacij ske, kul
turne i politike okolnosti - i ovde naroito ako se ovi ispolj avaju u
delimino razliitim nacionalnim varij antama. Tako, na pri mer, en
gleski i panski nude odreene alternative u ovom pogledu, a u nekim
sloj evima leksike i frazeologije i nemaki - za razliku od ruskog ili

italij anskog, a i francuskog (ija varijantizacija u ovom smislu mahom

nema uticaja na izbor nastavnog modela ovog jezika kao stranog).
Naj veim rasponom izbora odlikuje se engleski , kao jezik raslojen u
nekoliko standardnih oblika. Sve do II svetskog rata nije bilo mnogo
dilema oko modela engleskog kao stranog jezika, jer je u tu svrhu
po pravilu prihvatan, ne samo u Evropi nego i drugde, vladaj ui obra
zac standardnog britanskog engleskog u njegovom "prihvaenom iz
govoru " (Received Pronunciation). Sada, meutim, ameriki engleski
predstavlja ozbiljnog takmaca na raznim stranama, a ne treba gubiti
iz vida ni kanadsku , australijsku i druge verzije engleskog kao mater
njeg jezika. Pored toga, u mnogim zemljama u razvoju, gde se en
gleski predaje kao drugi jezik, lokalni varijeteti engleskog kao
nematemjeg jezika (indij ski, afriki i drugi) u stvarnosti ve predstav
lj aj u psiholoki pri hvatlj ivije nastavne obrasce no to bi to inili va
rijeteti engleskog kao maternjeg jezika, pa se kao takvi ve uveliko
i koriste.
U svim ovim sluajevima, izabrani model mora da poiva na
zajednikim obelejima svih varijeteta jezika koji se predaje, dakle
na zajednikom jezikom jezgru (common core). Za neke svrhe ovo
moe da poslui i kao polazi te u izgraivanj u strukturno pojednostav
11
ljenih varijeteta kakav je tzv. nuklearni engleski (Nuclear English).
Nastava se pri tom odvija uz mogue naglaavanje odlika pojedinih
varijeteta u zavisnosti od lokalnih uslova, ali i uz regi strovanje oso
benosti nekih drugi h, prema mogunostima, a vodei rauna o potrebi
i eljama onih koj i jezik ue.
1 1 O zajednikom jezgru v. npr. Quirk et al. ( 1 972 : 13-4), a o nuklearnom
engleskom Quirk ( 1982).

17 1

RANKO BUGARSKI

Povezujui ovo pitanje sa ranije pomenutim pitanjem cilja na

stave, lako emo utvrditi kako nas je sociolingvistika uvrstila u
uverenju da vie nije razumno, a ni mogue, teiti da nam uenik
govori ,,kao Englez" , odnosno "kao Amerikanac" i slino, jer bi se
odmah moralo pitati kao koj i upravo Englez ili Amerikanac, i to uzeto
kako geografski tako i socijalno, ili zato ba oni a ne neki trei, itd.
Moda je dovoljno - a to nikako nije malo dostignue! - ako se on
u tom jeziku oseti onako lagodno, neoptereeno i "internacionalno "
kao, reci mo, veanin i Holananin koj i e, pri prvom susretu bilo
gde u svetu, spontano da uspostave komunikaciju na engleskom. Isti
princip trebalo bi da vai i za druge jezike u meunarodnoj upotrebi .
Ovo istovremeno znai d a s e moraju tolerisati i izvesna odstupanja o d
idealizovanih obrazaca - moda naroito u sferi izgovora, a ovde posebno
akcenta i intonacije, gde je potpuno usvajanje izvornih obrazaca najtee,
a pri tom komunikacijski uglavnom manje vano poto se postigne odre
eni nivo aproksimacije. Drugim reima, autentino sociolingvistikom
pojmu ,jezik stranca" treba pokloniti dunu panju, umesto da se on
12
prosto odbacuje kao neto to valj a po svaku cenu izbegavati.

(3) Funkcionalno raslojavanje unutar izabranog varijeteta. Ova

taka zapravo obuhvata kompleks pitanj a, poznatij ih u operativnom
smislu u nastavi stranih nego u nastavi maternjih jezika, koja se tiu
delimino razliitih normi u govoru i pisanju, razliitih registara ili
funkcionalnih stilova, zatim raznih vrsta tekstova i govornih inova,
i sline materije. I sociolingvistika je doprinela znaajne uvide u raz
nolikost upotrebe jeziki h sredstava u normalnoj situiranoj komuni
kaciji; a n astava jezika treba u ovom krugu da obezbedi diferencirane
govorne navike i razvijanj e drugih jezikih sposobnosti i vetina eventualno kroz neku vrstu situacionog pristupa, ali na viem nivou
od onoga koji je najee bio zastupljen u ranijim programima pod
ovim n azivom. Poto je ova problematika ve srazmerno dobro poz
nata, bar u nastavi stranih jezika, na njoj se neemo zadravati , ali
smo je ipak pomenuli zbog njene velike vanosti.
12
Za pokuaj sistematskog pristupa pojmu sociolingvistikog odstupanja u je
ziku stranca v. Janicki ( 1 982).

1 72

LINGVISTIKA U PRIMENI

( 4) Stavovi prema drugim varijete tima. Ako u nastavi nema ni

potrebe ni mogunosti da se podjednaka panj a pokloni varijetetima
jednog jezika koji nisu izabrani kao osnovni model, mogu se bar ne
govati ispravni stavovi prema njima. Ovo znai , na primer, da se neki
drugi nacionalni standard, ako takav postoj i , ne srne ni implicitno
ocenj ivati kao inherentno inferioran. Takoe je veoma vano da se
dosledno i zbegava raireni potcenj ivaki ili ak rugaki odnos prema
regionalno obojenim dij alektima, urbanom substandardu i etnikim
akcentima - reju, prema govorni m odlikama onih koji moda nisu
uivali prednosti formalnog obrazovanj a, a koje su neretko predmet
akademskog kao i popularnog prezira. A kao to je do danas ve i
analitiki poznato iz sociolingvistike i soc ijalne psihologije, iza sta
vova o jezikim varijetetima kriju se stavovi o njihovim govornicima,
dok su predrasude prema govoru drugih slab poetni kapital u
ostvarivanju bilo kakve komunikacije s nji ma, pa i samog ljudskog
13
razumevanj a. U dananjem svetu mora se nauiti iveti sa govornim
kao i sa drugim razlikama, odnosei se prema njima pozitivno a ne
negativno; u ovome je sutina one sociolingvistike svesti koju treba
razvijati i kroz nastavu jezika.
Treba se odmah suprotstaviti i moguoj elitistikoj vulgarizaciji
i znetog stanovita, jer se njime ne pledira za produktivnu identifika
cij u nego za jeziku i drutvenu rekognicij u . Od studenta engleskog
jezika, na primer, ne trai se da sada progovori kao jorkirski farmer,
Pakistanac koj i upravlja autobusom londonskog gradskog saobraaja
ili ulini svira u njujorkom Harlemu, ali se oekuje da u okvirima
mogunosti prepozna neka obelej a njihovih varijeteta engleskog i , jo vanije, da prihvati i nj ihov dignitet kao autentinih ljudskih
i dioma. Uostalom, neto od ovoga neophodno je i za potpunije
razumevanje znaajnih delova modeme knj ievnosti na jeziku koji se
i zuava; postoj i , naime, verovatnoa da e ona, naroito u svojim izra
zitije regionalnim, etnikim i modernim urbanim manifestacij ama, biti
protkana obelejima koja se obino ne povezuju sa jednom uskom
koncepcijom knjievnog jezika. Ima, dakle, vie dobrih razloga za
1 3 Stavovi prema jezikim varijetetima ire se razmatraju, uz navoenje dalje
literature, u radovima : Bugarski ( 1 982; 1986a, pogl. V) i Kalogjera ( 1985).

1 73

RANKO BUGARSKI

n adilaenje dosta krutih akademskih, jezikih i sociopsiholokih mo

dela u ij i m se okvirima najee zadravala tradicionalna nastava
14
jezika.
Na kraj u jo neto. S vaka nastava ve po svojoj prirodi podra
zumeva mnoga uproenja i idealizacije daleko sloenije stvarnosti u
odgovaraj uem domenu; u nastavi jezika, kao i nekih drugih huma
nistikih predmeta, ovome se po pravilu pridruuju i apsolutizovane
dvovalentne vrednosne orijentacije u stilu "dobro" /" loe" . Nasuprot
tome, sama priroda sociolingvistike upuuje ovu na diferenciranje i
finij e n ij ansiranj e predmeta i pristupa; njene vrednosne ocene uvek
su rel ativizovane s obzirom na razliite komponente jezikog i situa
cionog konteksta u kome dolazi do verbalne komunikacije. Usled ove
suprotnosti u osnovnim polazitima, susret nastave jezika i socioling
visti ke , koj i prua pogodan okvir za sistematsko promilj anje proble
m atike od interesa za obe oblasti, nije samo empirij ski koristan nego
je i teorij ski relevantan. Stoga moemo da zakljuimo, zavravajui
ovaj n a letimini pregled, da bi svaka valjana teorija nastave jezika
morala ozbiljno da uzme u obzir i specifino sociolingvistika sazna
nj a o u s v aj anju i upotrebi jezika. S druge strane, proces nastave jezika
moe d a o l aka i spoljavanje i uoavanje pojedinih jezikih obelej a,
a posebno s nji m a povezanih drutvenih vrednosti , interesantnih za
teoriju sociolingvistike. U vremenu koje dolazi, ove dve oblasti mogle
bi da u m noe take svojih stvaralakih dodira u glavi, ali i u srcu,
uenika jezika.

14
Pojedini aspekti uloge koju sociolingvistika moe da igra u nastavi jezika
razmatraju se i u delu literature navedene u prethodnom poglavlju ; uz to v. jo
Sociolingvistika i nastava jezika, te Mihajlovi ( 1 98 1) i Kolka ( 1 983).

174

16. Norme, kontekst

nastava jezika

Tradicionalno poimanje jezike norme poiva, kako izgleda, na

pretpostavci da za svaki jeziki kolektiv postoji uvek samo po jedna
norma - pri emu se dalje pretpostavlj a da se tano zna ta ta norma
predvia a ta iskljuuje, te da se pripadnici datog kolektiva uglavnom
mogu deliti na one koji normu uvaju i one koji je ne potuju; po
n aanje ovih drugih onda se osuuje kao jedan od glavnih izvora
nezadovoljavajueg stanja jezike kulture . Ovo uproeno shvatanje
norme ulo je i u temelje nastave jezika, kako maternjeg tako i stranog.
Nasuprot ovome, slojevitost dananjeg ivota u uslovima urbane
civilizacije i proirenih komunikacijskih mrea istie zahtev za znatno
veom elastinou u pristupu jezikoj , kao i svakoj drugoj drutvenoj
normativistici . Ne dovodei ni na koji n ain u pitanje samu potrebu
za jezikom standardizacijom i normiranjem jezika, mi bismo ipak
morali, ivei u ovom vremenu, da preispitamo nasleene predstave
o jedinstvenoj i monolitnoj normi , neophodnoj i prikladnoj za svakoga
i u svakoj prilici . Istina, povremeno se i u ovim okvirima uju
upozorenja kako norma ne srne da bude kruta, te kako ona - naroito
na nekim nivoima jezike strukture - treba svojom fleksibilnou da
omoguuje veu irinu u izboru jezikih sredstava, sa posebnim ob
zirom na zahteve dobrog sti la. Ali sva je prilika da ovo nije dovoljno,
i da treba otii korak dalje u adekvatnijem modeliranju samog pojma
jezike norme za potrebe ivljenj a u savremenom svetu. Na ovo
upuuje i novij i nauni razvoj , naroito na podruju sociolingvistike,
ij a saznanja bacaju usredsreene snopove svetla na procese
diferenciranj a unutar prihvaenih jezikih normi . Kratko reeno, i
votni i nauni tokovi iznose na dnevni red sledee dalekoseno pita175

RANKO BUGARSKI

nje: j edna norma ili vie normi? Ovo pitanje postavlj a se na razliite
naine u razliitim zajednicama, i ne moe, razume se, biti govora
o nekom optevaeem odgovoru sa statusom aksioma. Da li e se
govoriti o viestrukoj normi (dakle, jo uvek u jednini) ili pak o de
limino razliitim normama (dakle, ipak u mnoini) - ovo zavisi od
specifine prirode svakog konkretnog sluaj a. Medutim, injenica je
da dan as o ovim pitanjima mora da se govori , vie i odreenije nego
1
ranije, i sa izgraenij ih teorij skih polazi ta. 5
Mnoinski oblik i menice norma koji se j avlja u naslovu ovog
priloga ima krajnje ogranien zadatak: da prosto skrene panju na
postoj anje pomenute aktuelne dileme. Cilj samog naeg izlaganj a jeste
da u n aj kraim potezima ukae na neke, preteno didaktike, aspekte
ove situacije u domenu nastave jezika, pri emu e biti uinjen osvrt
i na srodno pitanje kontekstualizacije. Sami po sebi, i u jednom i sto
iskustvenom smislu, problemi koj i e ovde biti dotaknuti nisu nov i ,
ali nj ihovo posmatranje u ovakvom jednom okviru moda moe, ma
kar i u skromnijoj meri, da unapredi nj ihovo razumevanje.
Kao to je poznato, u svom jeziku moe se govoriti bolje ili
loije po oceni njegovih govornih predstavnika, mogu se praviti greke
ili postizati oratorski uspesi - i to sasvim nezavisno od toga da li j e
dati jezik standardizovan i l i nije, d a li s e n a njemu uopte pie i l i
ne. I z ovog sledi d a u svakoj zajednici, bila ona primitivna i l i civi
lizovana, ivi jedno spontano, intuitivno oseanje za jeziku normu,
pa je u ovom smislu normativnost prirodan vajkadanji sastoj ak upo
trebe jezika, a ovaploenje pomenutog oseanj a moe se nazvati im
plicitnom normom. U razvijenijim i nuno pismenim zajednicama,
na ovo se moe u procesu standardizacije nadograditi i jedna ekspli
citna norm a, kao struno uoblien i drutveno propisan izbor iz r a
spoloivih jezikih sredstava namenjen javnoj upotrebi, naroito u sfe
16
rama obrazovanj a i kulture.
1 5 O otvaranju ovog pitanja irom sveta na svoj nain govori i skoranji re
prezentativni zbornik: B edard/Maurais ( 1983).
16

Podrobnije o ovome: Bugarski (1986a, pogl. V I I) .

1 76

LINGVISTIKA U PRIMENI

Kada govorimo o standardni m ili knjievnim jezicima ili pak

o jezikoj nastavi, mi se uvek pozivamo na ovu drugu, eksplicitnu
normu. Ono to se pri tom po pravilu zanemaruje ili preutkuje, me
utim, jeste okolnost da ovakva norma, a pogotovo njena primena,
sadri i podosta implicitnih elemenata, tj . poneto se podrazumeva
to esto zapravo nije reeno. Do ovoga moe doi iz vie razloga:
usled nedovoljne istraenosti stvarne jezike situacije, zbog zastarele
ili inae neadekvatne norme, ili pak - za nau temu naj relevantnije
- zbog kolebanja izazvanog diferenciranjem ili ak izrazitim
rasloj avanjem unutar same prihvaene norme. No bez obzira na uzro
ke, posledice su, ini se, uvek i ste - nesigurnost i promaaj i u primeni
norme. Ovu situacij u ne olakava ni okolnost da se esto od svakoga
preutno trai da normu poznaje u svim pojedinostima, i ako mnoge
od ovih, ako su uopte negde i zabeleene, ostaju dostupne samo
uem krugu posveenih, to stvara uslove za dalju mistifikaciju jednog
pojma koj i obinom oveku i bez toga moe izgledati dovoljno za
gonetan i neuhvatljiv.
Pitanju norme mora se pristupati s ozbirom na oba medijuma,
govor i pisanje, uz poklanjanje pune panje injenici da se govorna
i pisana norma mogu u nekim sferama meusobno znaajno diferen
cirati. Potom je neophodno uzeti u obzir razliite jezike varijetete,
bilo da su oni odreeni geografski , drutveno ili funkcionalno. U na
stavku ovog teksta uzeemo za primer srpskohrvatski kao maternji
jezik ove sredine, a engleski kao predstavnika stranih jezika.
Na nivou varijanti standardnog jezika, postoj anje policentrine
standardizacije u srpskohrvatskom, udruene sa pitanjem izgovora i
pisma, ima ve dovoljno poznatih reperkusija u nastavi ovog jezika
i kao maternjeg i kao stranog, pa je ovde ponajtee ponaati se kao
da postoj i samo jedna norma, unapred data i odraslima optepoznata,
17
koj u samo treba preneti acima. to se engleskog tie, pitanje izbora
1 7 O dananjem sociolingvistikom poloaju srpskohrvatskog jezika, uklj
uujui i normativna pitanja, v. u skoranjim pub likacijama : Na jezik t{anas i sutra,
Aktuelna pitanja nae jezike kulture, Jezik u savremenoj komunikaciji, i Sipka ( 1984).

1 77

RANKO BUGARSKI

varijante mnogo je aktuelnije nego to bi to izgledalo prema tradic ij i

kod n as i j o ponegde, koj a j e priznavala samo jedan odreeni obrazac
britanskog engleskog. Danas i sam ovaj model i zgleda drukije, a uz
bok mu stoj i , kao rival u naj manju ruku ravnopravan, ameriki en
gleski , i sam ne osobito homogen u nastavne svrhe, uz dodatne mo
gunosti i zbora drugde u svetu, a danas ukljuuj u i i zanimljiv izlaz
iz ove dileme koj i nagovetava neutralni model u vidu tzv. interna
cionalnog engleskog, koj i se, kako izgleda, uspe no predaje i usvaj a
irom s veta. ( O ovome je neto vie reeno u prethodnom poglavlju).
Nivo dijalekta po pravilu u nastavi nije zastupljen, a i kad se
on u tom kontekstu pomene, to se esto ini u najboljem sluaj u
oprezno i dvosmisleno, ak i kada s e dostoj anstvo ovog idioma de
klarativno priznaje; bilo bi pedagoki korisno kada bi se bar doslednije
i sticalo da i dij alekt ima svoju normu, premda samo i mplicitnu i uto
liko razliitu od norme jezikog standarda. Poj am sociolekta u nastavu
se tek mukotrpno probij a, teorij ski tu jedva priznat - osim moda
kroz uobiaj enu vrednosnu polarizaciju tipa "dobronoe" , u ovom slu
aju naroito vezanu za distinkciju izmeu govora obrazovanih kru
gova i govora neobrazovanog sveta. Za ravan i diolekta se moe rei
da u nastavu delimino ulazi posrednim putem, npr. kroz insistiranje
na "j eziku dobrih pisaca" kao obrascu koj i , i stini za volju, teko moe
da bude reprezentativan za j ezik bilo kojeg kolektiva.
Naj vee praznine, kako se ini, j avljaju se na nivou registara
ili funkcionalnih stilova standardnog jezika, bar u konvencionalnij i m
oblicima j ezike nastave, pa t u ozbiljniji rad tek treba d a pone. Mno
gima srpskohrvatski danas i ne izgleda izrazitije funkcionalno raslo
jen, ali e pre biti da je to zapravo varka, i zazvana s jedne strane
tradicionalnim shvatanjima o j ednoj monolitnoj normi, a s druge stra
ne, i u neposrednoj vezi s ovi m, odsustvom sistematskih istraivanj a
ireg raspona. U pogledu engleskog, kao i drugih stranih jezika, inae
po pravilu u veoj meri funkcionalno razuenih, stanje je svakako
bolj e - n aroito zahvaljujui uspenom dopunj avanju jezika knjiev
nosti u uem smislu celom lepezom strunih jezika, ime je i na
ovom planu ukinut monopol jednog jedinog oblika jezika, ma koliko
s razlogom cenjenog.
1 78

LINGVISTIKA U PRIMENI

Meu nivoima jezike strukture, naj vea uloga u diferenciranom

pristupu nastavi prirodno pripada leksici i gramatici . Bar naelno gle
dano, mesto leksike ovde je sasvim oigledno, naroito ako se uzme
da ona obuhvata strunu terminologiju i frazeologiju. Sa gramatikom
stvari stoje neto drukije, pa pitanje izbora gramatikog modela za
drava svoju aktuelnost. Uopte uzev, moe se rei da uz svu dife
renciranost po razliitim pomenutim dimenzijama gramatika nuno
poiva na jednom invarijantnom temelju, na neemu to anglosak
sonski lingvisti ponekad nazivaju common core, dakle na jednom za
jednikom jezgru . (I o ovome je bilo rei u prethodnom poglavlju).
Ovo jezgro ostaje neophodno u svakoj jezikoj nastavi, ali se proiruje
u razni m pravci ma s obzirom na vrstu , nivo i ciljeve nastave maternjeg
ili stranog jezika, u skladu sa praktinim potrebama, ali i sa novijim
uvidima teorij skog karaktera. Tako, na primer, reenina gramatika
neke date vrste moe da bude dovoljna unutar pomenutog jezgra, ali
bi za dalje diferenciranje prema medijumu, registru i stilu bilo veoma
kori sno pozvati u pomo neku od verzij a tekstualne gramatike, dakako
prilagoenu pedagokim potrebama.
Iz prethodnog moemo da zakljuimo da nae uobiajene pred
stave o jezikoj normi ostaju podlone preispitivanju - ne sa stano
vi ta potrebe za njome, koj a nije sporna, nego u pogledu njenog pra
vog sadraja i njene detaljnije fizionomije. Na najviem planu ap
strakcije, nekada se moe govoriti o jednoj standardnojezikoj normi
kao celini, ali je pitanje koliko je taj plan blizak nekim konkretnim
poslovi ma u vezi s j ezikom . N a ovakvim poslovima mogu se pokazati
mnogo blii m, i neposredno relevantnijim, specifine norme pojedinih
medijuma, varijeteta, regi stara i stilova. Teorij ska razrada odnosa iz
meu opte norme i njenih di ferenciranih konkreti zacij a, ili - zavisno
od date situacije, ali i od ugla gledanj a - izmeu razliitih koegzi
stentnih normi istog jezika, ne spada u zadatke nastavnik. jezika,
maternjeg ili stranog; ali upravo iz ovi h krugova mogao bi da doe
jedan od vanih podsticaj a za produbljenij i i plodotvorniji pristup ne
ki m klj unim pitanj i m a jezike norme.
Kroz dosadanje izlaganje provej avalo je shvatanje da za mnoge
svrhe pojam norme treba da bude u odreenoj meri situiran , to po1 79

RANKO BUGARSKI

drazumeva neku vrstu kontekstualizacije. Stoga nee biti suvino da

se sada m alo zadrimo na pojmu konteksta. Tu , meutim, odmah n ai
lazimo n a tekoe oko definicije, p a s m o prisiljeni da poemo o d
tvrenja, u nekom drugom kontekstu moda manje oekivanog ako
ne i paradoksalnog, kako re kontekst svoje puno znaenje dobij a tek
- u kontekstu . Naime, u lingvi stici se kontekst moe u najoptijem
smislu definisati kao skup relevantnih mogunosti, ogranienj a i veza
koje proistiu iz verbalne okoline i situacione sredine jezikih jedinica
i tekstova, i skaza i govorni h inova, skup koji odreuje u slove njihove
realizacije i interpretacije. Ali preci ziranje ovakvog jednog opteg poj
ma konteksta moe da se odvija u tako velikom broju pravaca i ste
pena da bi i s amo nabrajanje pojedinih vrsta konteksta koje se pomi
nju u lingvistikoj literaturi i suvie dugo potrajalo. Zato se u ovoj
prilici moramo zadovoljiti metodolokom napomenom da za mnoge
svrhe naprosto nije dovolj no pozivati se na kontekst bez ikakvih spe
cifikacij a, jer ne mora unapred da bude j asno ni na koju se vrstu
konteksta misli - da se i ne govori , na primer, o pitanjima stepena
kontekstuali zacije, ili pak hijerarhije kontekstualnih inilaca.
Za potrebe ovog dela naeg razmatranja bie dovolj no da pone
mo od ve tradicionalne opte podele na kontekst u jeziku i kontekst
izvan jezika. Za ovu opoziciju najprikladnijima se ine termini jeziki
odnosno nejeziki kontekst. Alternativan i esto upotrebljavan termi
noloki par ine lingvistiki i situacioni kontekst, ali prvi od ovih
termina (bar u srpskohrvatskom, za razliku npr. od francuskog ili en
gleskog) vie upuuje na metajezik analize nego na sam jezik kao
predmet analize, a drugi nam, iz razloga koji e biti navedeni , izgleda
preiroko upotrebljen u ovom sklopu . Nekada se u ovom smislu pomi
nju verbalni i neverbalni kontekst, to je po sebi prihvatlj ivo ali u
odreeni m konteksti ma moe da sugerie da se govornoj produkc ij i
daje prevaga nad jezikom strukturom . Naj zad, u literaturi se nai lazi
i na par mikrokontekst l makrokontekst; on je, meutim, u ovakvoj
upotrebi j asno neadekvatan , jer se razlika izmeu " mikro " i " makro "
planova posmatranja, ve po svojoj prirodi samo rel ativna, moe pod
jednako u stanoviti unutar bilo jezikog bilo nejezikog konteksta uze
tih ponaosob, pa je dosta proizvoljno u njoj traiti granicu izmeu
ovi h .
1 80

LINGVISTIKA U PRIMENI

Jeziki kontekst dalje se deli po raznim dimenzij ama, s obzirom

na jeziki sistem ili na govornu realizaciju, na govoreni ili na pisani
jezik, na sintagmatske ili paradigmatske odnose, na vrstu, veliinu i
distribucij u jezikih jedinica koje se kontekstualizuj u (od foneme/gra
feme do diskursa ili teksta), itd. Prema nivou jezike strukture, na
pri mer, mogu se razlikovati fonoloko-grafoloki , morfoloki , sintak
siki , leksiki , semantiki i stili stiki kontekst, uz eventualne dalje
podele ili kombinacije nekih od njih.
Nejeziki kontekst takoe se moe dalje deliti, mada su kate
gorij alne razlike ovde po prirodi stvari tee uoljive, pa se elementi
ovog konteksta ponekad tretiraj u kontinualno i nediferencirano, iako
ima valj anih razloga za izrazi tije diskri minativan pri stup i na ovoj
stran i . Tako se esto deava da se pojam situacionog konteksta protee
na svekoliki nejeziki kontekst, kako je ve pomenuto, to ne izgleda
opravdano ako se u ovoj sferi razlue - da ne idemo dalje - samo
tri osnovna plana, kako sledi .

Situacioni kontekst u uem i verovatno najprikladnijem smislu

obuhvata samo neposrednu situaciju u kojoj dolazi do upotrebe jezika,
sa njeni m dobro poznatim elementima kao to su poilj alac i primalac
poruke, medijum, ambijent, svrha komunikacije, i slino. Ovaj kon
tekst moe da bude osetljiv na obelej a ireg kulturnog konteksta date
jezike zajednice, koji odreuje o emu se u nekoj sredini jezikom
komunicira, na koji nain, kakve se vrednosti pridaju pojedinim go
vornim inovima ili vrstama tekstova, itd. Naj zad, najoptij i plan mo
gao bi se, u odsustvu boljeg naziva, identifikovali kao svetski kontekst,
u smislu koj i asocira na teorij u moguih svetova. Da damo jedan
banalan pri mer, reenice "Petar je pojeo sendvi " i "Petar je popio
"
pivo mogu se pod uslovom koreferencijalnosti eliptino svesti na
reenicu " Petar je pojeo sendvi i popio pivo " , ali se drugi glagol
ne moe bri sati , pa bi reenice kao " Petar je pojeo sendvi i pivo"
valjda bile, bar strogo uzev, negramatine u svakom jeziku - iz krajnje
nejezikog i zapravo nei nteresantnog razloga to se u svetu u kojem
mi ivimo pivo nigde ne jede, nego se pije. Ovo je, dakle, u ovom
sluaju relevantan izvor ogranienja. Meutim, ovakve reenice lako
18 1

RANKO BUGARSKI

bi postale s asvim gramatine u jednom svetu - u kakav bi, uostalom,

i ovaj n a mogao bez problema uskoro da se transformie - u kome
bi se pivo moglo i jesti (u zgusnutom i zamrznutom stanju, u vidu
tabli i slino) .
Ne treba posebno ni napominj ati da se i dve osnovne vrste kon
teksta prepliu i proimaju u svom meudejstvu ; dovoljno je da samo
podsetim o na raspon i ulogu paralingvistikih i "kinetikih" poj ava
u govornoj komunikacij i (visina i modulacije tona, afektivna glasovna
sredstva, izraz lica, mimika, gestovi , odnosi u prostoru itd.), u neki m
sluajevima sa deliminim ekvivalentima i u pisanju. Neto je pro
blematinij i status pragmatikog konteksta, koji se na jednoj strani
moe nadograditi na seriju u vezi s nivoima jezike strukture, parne
outu pod zaglavljem jezikog konteksta, ali na drugoj strani prirodno
spada i pod situacioni pa i kulturni kontekst. Da i ovde damo jedan
obian primer, isti i skaz "Vrata su otvorena" moe u zavisnosti od
situacij e da ima celu skalu pragmatikih dej stava (obavetenje o i
njeninom stanju, iznenaenje, upozorenje na promaju, poziv da se
vrata zatvore, sugestija sagovorniku da se udalj i , itd.); dok kulturni
kontekst ovde ulazi u igru utoliko to raspon ovakvih mogunosti ne
bi nuno bio i sti u svim kulturama.
Posle ovih poj movno-terminolokih i teorij sko-metodolokih
napomena, daemo dva primera kontekstualno uslovljene upotrebe
strunih termina. Najpre jedan iz ireg kulturnog ivota. Pre izvesnog
vremena, na s astanku u jednoj beogradskoj institucij i koja se bavi
istraivanjem kulture i kulturnog ivota, pisac ovih redova na stolu
je primetio j edan polj ski zbornik pod naslovom Kultura artystyczna.
Tokom razgovora koj i je usledio, i koji s e delimino odnosio i na tu
publikacij u i na njome pokriveno podruje, spontano je i slobodno
koriten izraz "umetnika kultura" . No kada su posle sastanka uesni
ci , inae ljudi i stananog sluha za maternji jezik, upitani kako bi izvan
ovog konteksta reagovali na navedenu srpskohrvatsku sintagmu , oni
su se i zj asnili saglasno pi evom sopstvenom oseanju - naime, da
s njom neto ipak nije u redu . Kod nas se normalno govori o pozo
rinoj , filmskoj ili knj ievnoj kulturi , ali odnekud ne i o umetnikoj
kulturi kao obuhvatnijem pojmu; ako bi se jo i moglo za nekoga
1 82

LINGVISTIKA U PRIMENI

rei da poseduje zavidnu umetniku kulturu ( a za neke govornike je

i ovo problematino), ova sintagma teko bi se izvan strogo strunog
diskursa primenila u ovde relevantnom smislu . tj . da oznai neko polje
rada i stvaralatva. U poljskom, kako izgleda, odgovarajua sintagma
ima ve terminoloku vrednost i ni po emu nije neobina; s druge
strane, u nekim zapadnoevropski m jezicima - na primer, u engleskom
- ogranienj a u pogledu proizvoenj a ovakvih sklopova jo su znatno
vea nego u srpskohrvatskom, pa se oni ugl avnom ne javlj aju ni u
terminologizovanoj upotrebi .
Drugi pri mer uzeemo iz leksiko-term i noloke sfere viejezi
nosti, koja se uz razgranatost odlikuje i velikim arenilom, i na koju
ovom prilikom moemo da se osvrnemo samo letimino i nesiste
matski . lako svaki od upotrebljavanih termina ima svoje znaenje, ta
znaenj a nisu uvek dosledno diferencirana ni u kontekstu, a kamoli
izvan njega. Tako viejezinost nekad uklj u uj e a nekad i skljuuje
dvojezinost; bilingvizam ima razliite korelate na individualnom i
socijetalnom planu, jer se na prvom po pravilu suprotstavlj a mono
lingvizmu a na drugom uz to i multilingvizm u, a u drugom pravcu i
diglosiji prema kojoj , meutim, ne stoj i nikakva monoglosija nego
samo, eventualno, triglosija ili poliglosija. Monogloti, meutim, po
stoje, i ako najee izvan sociolingvistike l iterature, i tu uglavnom
nisu u opoziciji sa dig/otima ili triglotima nego samo sa poliglotima
- licima koja se, da bi sve bilo jo lepe, u neterminolokoj , popu
larnoj engleskoj upotrebi nazivaju i lingvisti m a ! Ako pak ostanemo
u registru lingvistike, i sa samo dva jezika. kako njih da zovemo?
LI i Lz? Lepo, ali ovi internacionalni simboli itaju se na veoma
razliite naine, ne samo u raznim jezicima nego i u istom jeziku ali
u raznim oblastima nauke ili prakse u vezi s j ezikom: maternji/strani
jezik u nastavi jezika, prvi/drugi jezik u psiholingvistici (sa kompli
kacijama), izvornilprevodni jezik u teoriji prevoenja (sa vie alter
nativa) itd . , pri emu npr. drugi jezik u soc i olingvistici znai neto
sasvim drugo nego u drugim oblastima u koj i m a se takoe upotreb
18
lj ava.
-

18

Termini iz ovog kruga neto su ire razmotreni u

1 83

10. poglavlju ove knjige.

RANKO BUGARSKI

Ovi primeri, koj ima bi se lako moglo dodati mnotvo drugih,

ukazuju na vanost kontekstualnih inilaca u razumevanju i prevoe
nju strunih tekstova, a time, u znaajnoj meri, i na viim stepenima
n astave j ezika. Ova nastava ne moe se uspeno odvijati bez stalnog
pozivanj a na jeziki, situacioni i kulturni kontekst, kao prostor u kome
se diferencirano oblikuju norme jezike komunikacije.

1 84

17 . Pojmovi jezika i knjievnosti u

nastavi stranih jezika

Pitanje srazmeme zastupljenosti jezika i knjievnosti u nastavi

jezika veoma je staro. Tokom bar dva i po milenijuma postojanj a
takve nastave u evropskoj civilizacij i ono se esto postavlj alo u raznim
oblicima i razliitim intenzitetom, u z av isnosti od preovlauj ue opte
intelektualne klime i prirode vladajuih predstava o ciljevima nastave
matemjih i drugih jezika - u ranijim periodima mahom klasini h, a
potom i sve rairenijih ivih stranih jezika. Ti ciljevi, manje ili vie
usklaeni sa praktinim mogunostima izvoenja nastave, a delimino
uslovljeni i pravcima razvoja fundamentalnih nauka na koje se takva
nastava oslanj ala, kroz istoriju su odreivali koj i m jeziki m vetinama
e se dati prednost, koja vrsta jezika i u kojem obimu e se predavati,
te kakve e metode biti primenjivane.
Posebno u nastavi stranih jezika, ciljevi se mogu grubo podeliti
na knjievno-umetnike, nauno-filozofske i praktino-drutvene. Ov
de ne moramo obrazlagati prirodu ovako razgranienih ciljeva, koj a
je u glavnim crtama inae jasna, ali elimo da i staknemo da je od
poetka jedna od glavni h ideja-vodilj a na ovom podruju bila kon
cepcij a o ovladavanju drugim j ezicim a u svrhu itanja na njima na
pisanih vrednih knjievnih del a i, time, negovanj a dobrog ukusa, usa
vravanj a linosti i irenja kulturnih vidika. Ovakvo gledanje na je
ziku didaktiku kao pripremnu fazu z a usvaj anje u knjievnosti pohra
njenih duhovnih vrednosti od davnina je ugraeno u same temelje
humanistikog obrazovanj a. U evropskoj tradiciji ono se snano ispo
ljava ve u epohama aleksandrijskih tekstologa i rimskih retoriai:a,
potom u okviru srednjovekovnog opredeljivanja za auctores nasuprot
1 85

RANKO BUGARSKI

artes, zatim u renesansnom i postrenesansnom razdoblju procvata hu

manistikih studij a, u fi lolokim interesovanjima XIX stoJea - da bi
u akadem s kim krugovima svoj peat ostavilo s ve do danas, naroito
kroz insistiranje na strogim normama kultivisanog knjievnog i zraza.
I ranije je, dodue, bilo i drukijih stanovita i motiva u nastavi stranih
jezika, a naroito ih ima u moderno doba; ali je karakteristino da
se pomenuta linij a, uz sva krivudanja, uspone i padove u sukobu s a
rivalski m shvatanjima, moe pratiti u konti nuitetu o d svojih ranih po
19
etaka do dananjeg dana.
Posle ovog letiminog istorijskog uvoda, osvrnuemo se - opet
sasvim kratko, to je u ovoj prilici jedino i mogue - na problemski
vid naznaenog odnosa. Teza koju elimo da obrazloimo j este da
uloga i srazmera jezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika na viim
stepenima, a posebno na fakultetskom nivou, dobrim delom zavise
od shvatanj a prirode i obuhvata svakog od ovi h poj mova ponaosob,
koje onda odreuje mogunosti , naine i meru nj i hove interakcije.
Ako se, na primer, za potrebe nastave strani jezik shvati kao
manje-vie konaan zbir glasovnih, gramatikih i leksikih jedinica
i obrazaca koje uenik treba " dri lovanjem " da u svoj i kako bi se mo
gao sporazumevati sa govornicima toga jezika, i ako se s druge strane
pod knj ievnou misli isklj uivo na brilj ivo odabrane i visoko ce
njene uzore knjievne umetnosti klasinog i poznij eg doba, veza iz
meu jezika i knjievnosti u nastavi prirodno je m i ni malna, da ne
kaemo nikakva. Ovo je moralo da vai ve u vreme frazeolokih
prirunika koje karikiraju popularni primeri tipa " My postillion has
been struck by lightning " , " Ou est la plume de ma tante " , "Ne, moj a
mlaa sestra n e voli sir, ali ona svira klavir" i slin i : ovakvo znanje
teko d a je ikoga osposobilo za snalaenje u stvarnim ivotnim si
tuacij ama, da i ne govorimo o itanju ekspira, Molijera ili Getea.
Nasuprot tome, ako se predmetu nastave ne prilazi papagaj ski nego
1 9 Sistematski pregled ideja, shvatanja i postupaka na kojima je kroz istoriju
poivala nastava jezika daje Kelly (1969) . Neke napomene o evoluciji optih shvatanja
jezika, relevantne i u ovom kontekstu, sadri Bugarski ( 1984, pogl. 1).

1 86

LINGVISTIKA U PRIMENI

stvaralaki, ako se dakle strani jezik shvati kao dragocena mogunost

proirenj a linog i zraajnog potencij ala, uz druge ciljeve koji idu s
takvi m vienjem, i ako se knjievnost sagleda ne kao zadat korpus
nedodirljivih uzora nego kao otvoreno i pristupano ivotno i skustvo,
veza koju razmatramo l ake se uspostavlja.
Da se sada u okviru ovih misli potpuno prebacimo u savremene
uslove . Doskora su u akademskim krugovima bili neprikosnoveni a ponegde jo uvek dominiraju - ekskluzivni i statiki modeli stranih
jezika, vetaki homogenizovani i idealizovani (tipa Received Pro
20
nunciation, Le bon usage ili Biihnenaussprache). Uz njih je esto
ilo, i jo uvek ide, j edno restriktivno " elitistiko" tumaenje knji
evnosti kao skupa proverenih ostvarenja umetnike upotrebe jezika.
Oba ova shvatanj a mogu se s pedagoke strane racionalizovati, ali ih
je u dananjim prilikama tee opravdati . Veza izmeu njih u nastav
nom procesu ostaje problematina, sa stanovita nastavnika kao i stu
denata, jer jezik i knj ievnost ine odelite blokove koji se malo gde
dodiruju. O ovome bi svoju re verovatno mogli da kau i mnogi
koj i su takvu nastavu izvodili ili pri mali na odsecima za strane jezike
i knj ievnosti naih univerziteta.
Ali slojevitost m odernog ivota, udruena sa novij i m razvojem
nekih relevantni h n aunih disciplina, doprinela je i jednoj , uslovno
reeno, demokratizacij i predmeta nastave, koj a se ne bi smela shvatati
kao pad kriterijuma - iako se neretko upravo tako doivlj ava. Naime,
sa uvrivanjem deskriptivnog pristupa pored strogo normativnog,
poj am jezika u nastavnom kontekstu sve se vie raslojava i obogauje
ukljuivanjem razliitih j ezikih varijeteta i funkcija, raznih tekstova
i terminologija, govornih inova i uloga, i drugih pojmova iz arsenala
sociolingvistike, tekstualne lingvistike, lingvistike stilistike, pragma
tike i srodnih oblasti . Ti me se omoguuje razlaganje ranijih mono
litnih normi na deli mino diferencirane norme pojedinih medijuma,
registara i stilova, j edinicama i obrascima ire upotrebne vrednosti
20 Prethodna poglavlja ovog dela knjige sadre kratke osvrte na ovakve modele
i njihovu dananju sudbinu, uz dalju sociolingvistiku literaturu.

1 87

RANKO BUGARSKI

daj e se prednost prilikom selekcije i gradiranja, a komunikativna kom

petencija uenika izgrauje se tako da mu omogui delotvorno slue
nje stranim jezikom u irokom rasponu govornih situacij a i sa raznim
kategorijama sagovornika, kao i u svrhe itanja razliitih vrsta tek
stova. Neka od pomenutih podruja, zajedno sa aktuelnim kretanjima
u knjievnoteorijskim disciplinama, dovela su i do razuenijeg poima
nja knji evnosti , koj a uz ostvarenja lepe knjievnosti u uem smislu
sve vie obuhvata i savremene esejistiko-publicistike anrove.
Ovi u slovi u naelu pogoduju izgraivanju vrih veza izmeu
jezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika, i pitanje je pedagoke
prakse, kao i drugih praktinih okolnosti, u kojoj e se meri takva
povezanost i ostvarivati . Daemo samo dva-tri primera mogunosti
koje se negde ve uveliko koriste, dok se drugde bar ukazuju na ho
rizontu. to se tie vrste jezika, ako poj am jezika bar donekle uklj
uuje i strune jezike, i ako poj am knjievnosti zahvata, recimo, po
pularno-naunu, istoriografsku i slinu literaturu, onda "neknjievni "
i ,,knj ievni " tekstovi nisu samo uporedljivi, nego ih je ak teko
razgraniiti . A u pogledu pristupa samom tekstu, ma koje on vrste
bio, savremeni prilaz prouavanju tekstova kao koherentnih nadre
eninih celina nesumnj ivo otvara mogunost kombinovanja grama
tike i knjievnoteorijske analize na obostranu korist. Slino se moe
rei i za podruje stilistike i retorike analize, ukoliko se prihvate
savremene koncepcije po kojima je stil diferencirano obeleje svake,
a ne samo umetnike upotrebe jezika, upravo kao to su i razliite
manifestacij e obinog govora, a ne samo oratorstva, obeleene fino
nij ansiranim retorikim sredstvima i postupcima. Uz sve to, razume
se, u poj avnoj ravni jedan jezik ostaje jedno, a na njemu ostvarena
knjievnost neto drugo - ali se u nastavnom procesu sada moe lake
postii koliko-toliko objedinjena perspektiva, bar u meri u kojoj je
ona inae predviena ciljevima nastave i nastavnim planovima i pro
gramima. Da ponovimo, dan as postoje teorij ski i metodoloki uslovi
za kreativna proimanj a o kojima je bilo rei, a od spleta praktinih
okolnosti zavisi koliko e, i kako, oni biti korieni u nastavi stranih
jezika.
1 88

LINGVISTIKA U PRIMENI

I da zakljuimo. Prema izloenom, bilo bi pogreno govoriti o

zastupljenosti knj ievnosti u nastavi stranih jezika u smislu
pojednostavljene oscilacije strunog miljenja izmeu "da" i " ne " .
Ne bi se moglo tek tako rei, na pri mer, da je knjievnost ranije po
pravilu bivala ukljuena u tu nastavu, da su je potom iz nje proterali
predstavnici nekih modernih pravaca u glotodidaktici, a da je sada
ponovo dolo vreme da ona zauzme mesto koje joj je tu zapravo
uvek pripadalo.
Situacij a je ipak sloenij a, pa se ini da bi ovde trebalo potovati
jedan redosled pitanj a koji izgleda dovoljno logian. Prvo pitanje jeste
ta u ovom kontekstu treba smatrati knjievnou : da li je to samo
beletristika u uem smislu, ili se tu mogu legitimno ubrojati i razni
granini - ali time nipoto ne i marginalni - anrovi , kao memoarski,
publicistiki i drugi . Tek na podlozi odgovora na ovo prvo pitanje
moe se racionalno postaviti drugo pitanje - da li e se knjievnost
unositi u nastavu jezika, ili nee. Pri tome, razume se, opet treba
izbei neodgovarajua uoptavanja i povesti rauna o prirodi i cilj
evima razliitih vrsta kurseva (opteg jezika, strunog jezika, domaeg
jezika za strance i sl.). Primera radi, poezija moe da bude sasvim
deplasirana u nastavi stranog strunog jezika tehnoloke ili neke sline
orijentacije, ali to ne znai i automatsko i skljuivanje nekog od upravo
pomenutih ali u irem smislu ipak literarnih ili bar paraliteramih an
rova. I ako je ovde odgovor potvrdan, dakako uz ovakve uslovnosti,
moe se postaviti i tree pitanje - koliko knjievnosti uneti u nastavu,
i na koji nai n.
U svakom sluaju, dakle, valj a se uvati povrnog utiska da je
ovde re o prostom naelnom - da ne kaemo dogmatskom - oprede
ljivanju "za" i "protiv " knjievnosti u n astavi stranih jezika: valjda
je oigledno da je ceo proolem znatno kompleksnij i i da otuda zahteva
diferenciran pristup.

1 89

Bibliografska beleka

l. poglavlje ini iznova redigovan tekst pisan povodom naunog

skupa "Lingvistika i lingvistike aktivnosti u Jugoslaviji " , marta 1 985.
u S arajevu, i obj avljen u reviji Odjek, X:XXVIII :7, 1 985, 3-4. - 2.
poglavlje nastalo je kombinovanjem i proirivanjem referata podnetih
na I kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
decembra 1 977. u Beogradu (prvobitno objavljeno u Godinjaku SDP
U 3, 1 979, 1 9-32) i n a V meunarodnom kongresu za primenjenu
lingvistiku, avgusta 1 978. u Montrealu (objavljeno na engleskom je
ziku kao B ugarski 1 980). - 3. poglavlj e predstavlj a znatno proiren
tekst referata sa II kongresa Saveza drutava za primenjenu lingvistiku
Jugoslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, koji je u prvobitnom obliku tam
pan u Godinjaku SDPU 4-5 , 1 980-8 1 , 7- 1 1 . - 4. poglavlje je pri
lagoen deo autorovog izlaganj a za okruglim stolom o odnosu ling
vistike i primenjene lingvistike na VII svetskom kongresu za prime
njenu lingvistiku, avgusta 1 984. u Briselu, u celosti naknadno obj av
ljenog na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 987). - 5. poglavlje jeste
proirena verzij a referata sa savetovanj a "Leksikografija i struni je
zici " , odranog aprila 1 982. u Beogradu, u organizacij i Drutva za
primenjenu lingvistiku Srbije, koji je obj avljen u Godinjaku SDPU
6, 1 982, 69-74. - 6. poglavlje ini unekoliko izmenjen i proiren
referat podnet na simpozijumu " Kontrastivna analiza i nastava stranih
jezika" , odranom novembra 1 982. u B eogradu, u organizacij i Dru
tva za pri menjenu lingvistiku Srbije, i objavljen u asopisu Prevodilac,
! : 3 , 1 982, 1 3- 1 8 . - 7 . poglavlje je referat sa okruglog stola o termi
nologij i , odranog decembra 1 985 . u Novom Sadu, objavljen u zbor-

191

RANKO BUGARSKI

niku pod B eri ( 1 986), 383-390. - U osnovi 8. poglavlja je referat

podnet na II kongresu Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Ju
goslavije, maj a 1 980. u Zagrebu, i (u izmenjenoj verziji) na VI me
unarodnom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 98 1 . u
Lundu, koj i je prethodno objavljen samo na engleskom jeziku kao
Bugarski ( 1 983b) . - 9. poglavlje ini izmenjen i proiren prilog raz
govoru o l ingvistikoj terminologij i decembra 1 982. u Novom Sadu,
prvobitno objavljen u zborniku pod Mike ( 1 983), 89-92, i ovde kom
binovan sa izlaganjem na s avetovanju o terminologij i u Beogradu,
novembra 1 986, tampanim pod naslovom " Kriterijumi izgraivanj a
terminologije" u zborniku pod Vin aver ( 1 988), 1 7-20. - l O . poglavlje
nastalo je na podlozi referata podnetih na III kongresu Saveza drutava
za primenj enu lingvistiku Jugoslavije, juna 1 983. u S arajevu, i na
VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1 984. u
B ri selu, od kojih je prvi obj avljen u Godinjaku SDPU 7-8, 1 983-84,
5 3-59 , a drugi na engleskom jeziku kao Bugarski ( 1 986b). - Osnovu
l l . poglavlj a ini referat saopten na simpozijumu ,,Jezik u meukul
tumom kontekstu " , odranom jula 1 983 . u Dablinu, u organizacij i
Irskog udruenja za primenjenu lingvistiku, i obj avljen kao Bugarski
( 1 985); za ovu priliku, kada se prvi put tampa na srpskohrvatskom ,
tekst j e pri lagoen i unekoliko izmenjen. - 1 2. poglavlje ini neto
dopunjen tekst predavanja odranog u Drutvu za primenjenu ling
vistiku Voj vodine, oktobra 1 980. u Novom Sadu, i obj avljenog u Zbor
niku radova Instituta za strane jezike i knjievnosti, Filozofski fakul
tet, Novi S ad, 3, 1 98 1 , 79-89 . - 1 3. poglavlj e je dopunjena verzij a
u vodnog poglavlja specij alno pisanog za zbornik pod Raji ( 1 98 1 ),
7-26. - 1 4 . poglavlje predstavlj a prilagoen prilog pripremljen za
okrugli sto ,,Jezik i kultura u nastavi strani h jezika " , oktobra 1 98 1 .
u Zavodu za udbenike i nastavna sredstva u Beogradu, i prvobitno
obj avljen u zborniku pod S tojni ( 1 982), 3 8-44. - 1 5 . poglavlje je
proirena verzij a saoptenja sa simpozijuma Drutva za primenjenu
lingvistiku Srbije, aprila 1 985. u Beogradu, obj avljenog u zborniku
pod ileti ( 1 987), 49-54. - 1 6. poglavlje n astalo je kombinovanjem
saoptenj a podnetih na simpozijumima Drutva za primenjenu ling
vistiku Srbije u Beogradu, novembra 1 98 3 . i maj a 1 984, i obj avljenih
1 92

LINGVISTIKA U PRIMENI

u zbornicima pod ukanovi ( 1 984), 1 3- 1 9, i avi ( 1 985), 31 -34.

- 1 7. poglavlje j e saoptenje sa simpozijuma Drutva za primenjenu
lingvistiku Srbije u Beogradu, m arta 1 986, tampano u zborniku pod
Grubai ( 1 987), 9- 1 1 .

1 93

Literatura

S ledei spisak sadri podatke o svim bibliografskim jedinicama

koje su u tekstu ili u belekama navedene samo prezimenom autora
i godinom izdanj a, eventualno jo uz oznake stranica na koje se po
sebno upuuje. Radi ekonominosti, zbornici su navoeni po prezi
menu redaktora, a po naslovu samo kada ovaj nije jasno naznaen.
Na kraju je lista skraenica.
( 1 983). Beograd, Prosvetni pregled.
Akulenko, V. V. ( 1 977). Nauno-tehnieskaja revoljucija i problema interancio
nal' noj terminologii. Nauno-tehnieskaja revoljucija i funkcionirovanie
jazykov mira (red. l. K. Beloded i dr.), Moskva, Nauka, 73-84.
Annual Review of Applied Linguistics 1-3 ( 1 980- 1 982), ed. R. B. Kaplan. Ro
wley, Mass., Newbury House.
Babi, S., red. ( 1 979). O teoriji prevoenja i prevoenju. (= Rukovet, Subotica,
XXV:3-4).
Back, O. ( 1 970). Was bedeutet und was bezeichnet der Ausdruck " angewandte
Sprachwissenschaft" ? Die Sprache, Wien, 16, 2 1 -53.
Bailey, R. W./M. Gorlach, ed. ( 1 982). English as a World Language. Ann Arbor,
University of Michigan Press.
Bakingem, T. ( 1 982) . Prilog izradi taksonomije kulture za potrebe meukulturnog
komuniciranja. Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti,
Novi Sad, Filozofski fakultet, 4, 1 1 -22.
Balabuha, A. F. , red. ( 1 980). lnternacional 'nye elementy v leksike i terminologii.
Har' kov, Via kola.
Baoti, J. ( 1 978). Jezika politika i jeziko planiranje. Radio-Sarajevo - Trei
program, 20, 1 22-4 1 .
Barhudarov, L . S . ( 1 975). Jazyk i perevod - voprosy obej i astnoj teorii pe
revoda. Moskva, Medunarodnye otnoenija.
Barhudarov, S. G. i dr. , red. ( 1 976). Problematika opredelenii terminov v slo
varjah raznyh tipov. Leningrad, Nauka.
Aktuelna pitanja nae jezike kulture

1 95

RANKO BUGARSKI

Bedard, EJJ . Maurais, ed. ( 1 983). La nonne linguistique. Quebec, Conseil de la

langue franaise/Paris, Le Robert.
Bendix, E. H. ( 1 966) . Componential Analysis of General Vocabulary. Blooming
ton, Indiana University Pressffhe Hague, Mouton.
Beri, V. i dr., red. ( 1 980). Kontrastivna jezika istraivanja, l simpozijum . Novi
S ad, Filozofski fakultet.
Beri, V. , red. ( 1 986). Kontrastivna jezika istraivanja, lli simpozijum. Novi
S ad, Filozofski fakultet. fZbomik sadri i blok tekstova o terminologiji,
3 708/.
Bibovi, lj . ( 1 979). Opta lingvistika i lingvistika terminologija. SJ VIII :4, 2061 6.
Bjelica, N. ( 1 983). Neki primjeri poliseminih rijei u ustavnoj terminologiji i
nji hovoj leksikografskoj obradi . ivi jezici, Beograd, XXXV: 1 -4, 26-9.
Brann, C. M. B . ( 1 984) , Four Definitions of National Languages in Africa lAb
stract/. AllA Brussels 84, Proceedings (ed. J. den Haese/J. Nivette), Brus
sels, ITONUB, 3, 1 453-4.
Brown, H. D . ( 1 976). What is Applied Linguistics? A Survey of Applied Lingui
stics (ed. R. Wardhough/H. D. Brown), Ann Arbor, University of Michigan
Press, l -7.
Brozovi, D. ( 1 977). O mogunostima i ciljevima konfrontacionog prouavanja
suvremenih slavenskih standardnih jezika. Suvremena lingvistika , Zagreb,
1 5- 1 6, 29-33 .
Brumfit, C . J . , ed. ( 1 982). English for International Communication. Oxford,
Pergamon.
Bugarski, R. ( 1 969). Pojmovno-terminoloki osvrt na generativnu gramatiku. De
lo, Beograd, XV:7, 869-76. Pretampano u Bugarski ( 1 983a: 1 1 2-23) .
Bugarski , R., red. ( 1 974). Jezik i drutvo. (= Kultura , Beograd, 25).
Bugarski, R. ( 1 976). Poloaj psiholingvistike u krugu lingvi stikih disciplina. SJ
V:4, 262-7.
Bugarski, R. ( 1 978). Reflections on the Goals of Linguistics. Proceedings of the
Twelfth International Congress of Linguists (ed. W. U. Dressler/W. M eid),
Innsbruck, Innsbrucker Beitrage zur Sprachwissenschaft, 249-52.
Bugarski, R. ( 1 980). Some Thoughts on the Structure and Applications of Lin
guistics. Models of Grammar, Descriptive Linguistics and Pedagogical
Grammar - Papers from the 5th International Congress of Applied Lin

(ed. G. NickeVD. Nehls), Heidelberg, Julius Groos, 22-45.

Bugarski, R. ( 1 982). O pojmu narodne lingvistike. Radio-Beograd - Trei pro
g ra m , 55, 1 59-69.
Bugarski , R. ( 1 983a). Lingvistika o oveku (Il izd.). Beograd, Prosveta.
Bugarski, R. ( 1 983b). Sociolingui stic Issues in Standardizing Linguistic Termi
nology. Language in Society, London/New York, 1 2, 65-70.
Bugarski, R. ( 1 984). Jezik i lingvistika (Il izd. ). Beograd, Nolit.
Bugarski, R. ( 1 985). Translation Across Cultures: Some Problems with Termi
no1ogies. Jankowsky ( 1 985), 1 59-63.
guistics

1 96

LINGVISTIKA U PRIMENI

Bugarski, R. ( l 986a). Jezik u drutvu. Beograd, Prosveta.

Bugarski, R. ( l 986b ). Notes on the Terminology of Applied Linguistics. Lingui
stics Across Historical and Geographical Boundaries: ln Honour of Jacek

(ed. D. Kastovsky/A. Szwedek), Berlin, Mouton de Gruyter, 2,

1 1 47-53 .
Bugarski, R . ( 1 987). Applied Linguistics as Linguistics Applied. Tomi/Shuy
( 1 987), 3-1 9.
Bugarski, R.N. Ivir/M . Mike, red. ( 1 976). Jezik u drutvenoj sredini. Novi Sad,
Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije.
Catford, J. C. ( 1 965). A Linguistic Theory of Translation. London, Oxford Uni
versity Press.
Corder, P. ( 1 972). Problems and Solutions in Applied Linguistics. AlLA Third
Congress Proceedings III (ed. J. Qvistgaard et al.), Heidelberg, Julius Gro
os, 3-23 .
Corder, P. ( 1 973). Introducing Applied Linguistics. Harmondsworth, Penguin Bo
oks.
Corder, P. ( 1 978). BAAL - The Next Ten Years. AlLA B. l (22), 39-4 1 .
Courchene, R . ( 1 98 1 ) . The History of the Term "Applied" in Applied Linguistics.
Actes du 5e congres de l 'AILA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge), Quebec,
Universite Laval, 66-88.
Courchene, R. ( 1 984). Applied Linguistics Revisited. Bulletin d e l 'A CLA , Mon
treal, 6: l , 79-8 1 .
Crystal, D . ( 1 973). Linguistic Research i n Great Britain in Relation to the Social
Sciences. Sociolinguistics Newsletter; Boulder, IV: 2, 1 4-6.
Crystal, D. ( 1 98 1 ). Directions in Applied Linguistics. London/New York, Aca
demic Press.
Culioli , A. ( 1 967) . Diskusija. Linguistic Theories and Their Application. Nancy,
AIDELA, 62-3 .
avi, E. , red. ( 1 985). Kontekst u lingvistici i nastavi jezika. Beograd, Drutvo
za primenjenu lingvistiku Srbije.
omski, N. ( 1 979). Gramatika i um (red. R. Bugarski , II izd.). Beograd, Nolit.
omski, N. ( 1 984). Sintaksike strukture. Novi Sad, Dnevnik/Knjievna zajednica
Novog Sada.
upi, D., red. ( 1 982). Leksikografija i leksikologija. Beograd/Novi Sad, SA
NU/Matica srpska.
Dimitrijevi, N. ( 1 975). O primenjenoj lingvistici. Zbornik Instituta za pedagoka
istraivanja, Beograd, 8, 305-8.
Dimitrijevi, N. ( 1 976). Primenjena neurolingvistika - korak blie formulisanju
model a uenj a stranih jezika. SJ V:4, 282-90.
Dimitrijevi, N. ( 1 984a). Zablude u nastavi stranih jezika (Il izd.). Sarajevo,
Svjetlost.
Dimitrijevi, N. ( 1 984b). Lingvistika i metodika nastave stranih jezika - bibli
ografija radova. Beograd, Vojnoizdavaki zavod.
Fisiak

1 97

RANKO BUGARSKI

Dimitrijevi, N.IR. orevi ( 1 975). A Study of the Attitudes and Motivation of

Students of English, Russian, German and French as Foreign Languages
at the University of Belgrade. Studi ltaliani di Linguistica Teorica ed Ap
plicata. Padova, IV: l , 1 1 3-49.
Drozd, LJW. Seibicke ( 1 973). Deutsche Fach- und Wissenschaftssprache: Be
standsaufnahme, Theorie, Geschichte. Wiesbaden, Brandstetter.
orevi, R. ( 1 975). Kultura kao faktor u nastavi engleskog jezika kao stranog.
Beograd, ICS.
orevi, R. ( 1 982). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd, Filoloki fakultet.
orevi, R. ( 1 983). Lingvistika terminologija. Prevodilac, Beograd, 11: 1 , 4752.
orevi, R. ( 1 984). Tertium comparationis kao konstrukt kontrastivne analize.
SJ XIII:3-4, 1 1 1 -6.
ukanovi, J., red. ( 1 984). Gramatika u nastavi maternjeg i stranih jezika. Beo
grad, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
Durovi, L. , red. ( 1 983). Lingua in Diaspora: Studies in the Language of the
Second Generation of Yugoslav lmmigrant Children in Sweden. Lund, Sla
viska Institutionen vid Lunds Universitet.
English World-Wide: A Journal of Varieties of English. Amsterdam/Philadelphia,
B enjamins (izlazi od 1 9 80).
Fedorov, A. V. ( 1 983). Osnovy obej teorii perevoda (IV izd. ). Moskva, Vysaja
kola.
Felber, H . ( 1 982). Some Basic Issues of Terminology. The Incorporated Linguist,
London, 2 1 , 1 2-24.
Ferguson, C. A. ( 1 975). Applications of Linguistics. The Scope of American Lin
guistics (ed. R. Austerlitz), Lisse, Peter de Ridder, 63-75.
Fillmore, C. J. ( 1 978). On the Organization of Semantic Information in the Le
xicon. Papers from the Parasession on the Lexicon, Chicago, Chicago
Linguistic Society, 148-73 .
Fishman, J. A. ( 1 978). Sociologija jezika. Sarajevo, Svjetlost.
Fishman, J. A. et al. , ed. ( 1 977). The Spread of English: The Sociology of English
as an Additional Language. Rowley, Mass., Newbury House.
Fisiak, J . , ed. ( 1 9 8 1 ). Contrastive Linguistics and the Language Teacher. Oxford,
Pergamon.
Fier-Popovi, A. ( 1 984). Klasifikacija terminolokih renika. Prevodilac, Beo
grad, III:2, 1 9-24.
Fraser, B. ( 1 974). The State of the Applied Linguist. G URT (Ed. K. Jankowsky),
93-1 0 1 .
Gardner, R . C . ( 1 979). Social Psyhological Aspects of Second Language Acqui
sition. Language and Social Psychology (ed. H. Giles/R. N. StClair), Ox
ford, Blackwell, 1 93-220.
Gardner, R. C./W. E. Lambert ( 1 972). Attitudes and Motivation in Second Lan
g uage Learning. Rowley, M ass., Newbury House.

1 98

LINGVISTIKA U PRIMENI

Gottwald, K. ( 1 977). Applicational Levels in Applied Linguistics. /RAL XY: l ,

55-63 .
Greenbaum, S . , ed. ( 1 985). The English Language Today. Oxford, Pergamon.
Grubai, S., red. ( 1 987). Odnos izmeu jezika i knjievnosti u istraivanju i
nastavi. Beograd, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
(]rucza,
F. ( 1 975). Institute of Applied Linguistics, University of Warsaw. Glot.
todidactica, Pozmm, VII, 1 27-9.
Haberland, H./J . L. Mey ( 1 977). Editorial : Linguistics and Pragmatics. Journal
of Pragmatics, Amsterdam, 1 : 1 , l - l l .
Halliday, M . A. K./A. Mclntosh/P. Strevens ( 1 964). The Linguistic Sciences and
Language Teaching. London, Longman.
Hajmz, D. ( 1 980). Etnografija komunikacije. Beograd, BIGZ.
Hartmann, R. R. K. ( 1 974). Linguistic Terminology: Semantic, Lexicographical
and Computational Aspects. Proceedings of the Eleventh International
Congress of Linguists (ed. L. Heilman), Bologna, Il Mulino, I, 5 6 1 -75.
Hartmann, R. R. K., ed. ( 1 983). Lexicography: Princip/es and Practice. Lon
don/New York, Academic Press.
Hol, E. ( 1 976). Nemi jezik. Beograd, BIGZ.
Householder, F. W./S . Saporta, ed. ( 1 962). Problems in Lexicography. Blooming
ton, Indiana University Press.
Hiillen, W. ( 1 974). Prikaz zbornika Perren!Trim ( 1 97 1 ). /RAL XII:4, 355-60.
Ili, V. ( 1 968). Poeci stvaranj a i angaovanj a makedonske lingvistike termino
logije. Zbornik za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, XI, 7 1 -83.
Ivi, M. ( 1 975). Pravci u lingvistici (III izd.). Ljubljana, Dravna zaloba Slo
venije.
Ivir, V. ( 1 976). Contrastive Analysis at the Lexical Level. Nickel ( 1 976), 11, 1 5 163.
Ivir, V ( 1 978a). Teorija i tehnika prevoenja. Sremski Karlovci , Centar "Karlo
vaka gimnazij a" .
Ivir, V. ( 1 978b) . Hrvatsko ili srpsko-engleski rjenik privrednog nazivlja. Zagreb,
kolska knjiga.
Ivir, V. ( 1 978c). Ekvivalencija u prevoenju. Godinjak, Beograd, 2, 1 0 1 -9.
Ivir, V ( 1 9 84 ). Postupci u prevoenju jugoslavenskog drutveno-politikog naziv
lja na strane jezike. Mieska Tomi ( 1 9 84), 45-50.
Jakobson, R. ( 1 959). On Linguistic Aspects of Translati on. On Translation (ed.
R. A. Brower), New York, Oxford University Press, 232-9.
Janicki , K. ( 1 982). The Foreigner's Language in a Sociolinguistic Perspective.
Poznan, Uniwersytet Im. A. Mickiewicza.
Janicki , K. ( 1 985). Tertium Comparationis in Contrastive Sociolinguistics. Nor
d/yd: Troms(J University Working Papers on Language and Linguistics,

Tromsfl), 1 0, 7-27 .
Jankovi, S. ( 1 972). Za adekvatno prevoenje lingvistikih tekstova. Pregled, Sa
rajevo, LXII: l O, 1 333-5 1 .

1 99

RANKO BUGARSKI

Jankovi, S. ( l 978a). Prilog izuavanju fenomena standardnojezike varijantnosti.

KJ VII : 2, 5- 1 5.
Jankovi, S . ( 1 978b). Primijenjena lingvistika u naoj sredini . Pregled, Sarajevo,
LXVIII:5, 691 -708.
Jankovi, S. ( 1 980-8 1 ). Termini i prevoenje. Godinjak, Zagreb, 4-5 , 245-7.
Jankovi, S. ( 1982). Distinktivni pokazatelji standardnojezike varijantnosti . Na
jezik danas i sutra , 84 1 -5 1 .
Jankowsky, K . R., ed. ( 1 985). Scientific and Humanistic Dimensions of Langua
ge: Festschrift for Robert Lado. Amsterdam/Philadelphia, Benjamins.
Jerkovi, J., red. ( 1 984). Leksikografija i leksikologija. Novi Sad, Matica srpska.
Jezik u savremenoj komunikaciji ( 1 983). Beograd, Centar za marksizam Univer
ziteta u Beogradu.
Joci, M. ( 1 980). Drutveno-kulturna sredina kao faktor jezikog pribliavanja i
kreativnosti u jeziku. Beri i dr. ( 1 980), 267-76.
Juki, Z. ( 1 979). Elementi kulture u programima srpskohrvatskog kao jezika
drutvene sredine u kolama sa maarskim nastavnim jezikom. Godinjak,
B eograd, 3, 35 1 -6.
Kachru, B . B . , ed. ( 1 983). The Other Tongue: English A cross Cultures. Oxford,
Pergamon.
Kalogjera, D. ( 1 985). Attitudes Toward Serbo-Croatian Language Varieties. /JSL
5 2 , 93-1 09.
Kaplan, R. B. ( 1 979). Toward a Theory of Applied Linguistics. Linguistic and
Literary Studies in Honor of A rchibald A. Hill (ed. M. A. Jazayery et
al. ) , The Hague/Paris, Mouton, 4, 3 1 9-32.
Kaplan , R. B . , ed. ( 1 980) . On the Scope of Applied Linguistics. Rowley, Mass.,
Newbury House.
Karada, M. ( 1 983). Izvori srpskohrvatske gramatike terminologije - uloga i
mjesto Vuka Karadia u njenom formiranju i standardizaciji. RIJK X.
Katii, R. ( 1 97 1 ). Jezikoslovni ogledi. Zagreb, kolska knjiga.
Katii, R. ( 1 972). Jezikoslovni zapisi o prevoenju. Knjievna smotra, Zagreb,
I V: 1 2, 3-9.
Katii, R. ( 1 974-1 975). Transformacijska gramatika. Suvremena lingvistika, Za
greb, 9- 1 2 (4 nastavka).
Kelly, L. G. ( 1 969). 25 Centuries of Language Teaching. Rowley, Mass . : New
bury House.
Kocourek, R. ( 1 98 1 ). Prerequisites for an Applicable Lingui stic Theory of Ter
minology. Actes du 5e congres de l 'AIIA (ed. J.-G. Savard/L. Laforge),
Quebec, Universite Laval, 2 1 6-28.
Kolka, A. ( 1 976). Usvajanje stranih jezika i razlike u kulturama SJ V:3 , 200-7.
Kolka, A. ( 1 983). Uvod u multidisciplinaran pristup nastavi stranih jezika. Za
greb, kolske novine.
Koller, W. ( 1 979). Einfohrung in die Obersetzungswissenschaft. Heidelberg, Quel
le und Meyer.

200

LINGVISTIKA U PRIMENI

Komissarov, V. N. ( 1 980). Lingvistika perevoda. Moskva, Medunarodnye ot

noenija.
Kri stal, D. ( 1 988). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. Beograd, Nolit.
Kroeber, A. L./C. Kluckhohn ( 1 963). Culture: A Critical Review of Concepts
and Definitions. New York, Vintage Books.
Krommer-Benz, M., ed. ( 1 984). World Guide t o Terminological A ctivities (2nd
ed.). Infoterm Series, 4. Miinchen, Saur.
Krstulovi, A. ( 1 976). Kultura i civilizacija u nastavi stranih jezika. SJ V: 1-2,
80-3.
Krzeszowski, T. P. ( 1 984). Tertium Comparationi s. Contrastive Linguistics: Pro
spects and Problems (ed. J. Fisiak) , Berlin, Mouton, 301-1 2.
Kiihlwein, W. ( 1 976) . Prikaz zbornika Nickel ( 1 974). Papers and Studies in Con
trastive Linguistics, PoznantArlington, Va. , V, 282-7.
Kiihlwein, W. ( 1 980a). Angewandte Linguistik. Lexikon der germanistischen Lin
guistik (2. Aufl. ; ed. H. P. Althaus et al.), Tiibingen, Max Niemeyer, 4,
76 1 -8.
Kiihlwein, W. ( 1 980b). Bausteine zur Theoriebildung der angewandten Linguistik.
Angewandte Linguistik: Positionen, Wege, Perspektiven (ed. W. Kiihl
wein/A. Raasch), Tiibingen, Gunter Narr, 1 3-27.
Labov, W. ( 1 973). The Boundaries of Words and Their Meanings. New Ways of
Analyzing Variation in English (ed. C.-J . N. Bailey/R. W. Shuy), Washing
ton, D. C., Georgetown University Press, 340-73 .
Labov, W. ( 1 978). Denotational Structure. Papers from the Parasession on the
Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society, 220-60.
Lado, R. ( 1 957). Linguistics Across Cultures. Ann Arbor, University of Michigan
Press.
Lajons, D. ( 1 974) . Lingvistika revolucija Noama omskog. Beograd, Duga.
Lambert, V. ( 1 980). Socijalna psihologija dvojezinosti. Radio-Beograd - Trei
program, 44, 369-92.
Levi , J. ( 1 982) . Umjetnost prevoenja. S arajevo, Svjetlost.
Ljudskanov, A. ( 1 969). Traduction humaine et traduction automatique. Paris, Du
nod.
Malmberg, B. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics. Perren!Trim ( 1 97 1 ), 3- 1 8.
Malmberg, B. ( 1 978). Some Words of Appreciation on the Occasion of Gerhard
Nickel 's Fi ftieth Birthday. /RAL XVI:3, 1 83-5.
Malmberg, B . ( 1 98 1 ). Applied Lingui stics: Past, Present and Future. AlLA 81,
Proceedings ll: Lectures (ed. B . Sigurd/J. Svartvik), Lund, Gleerup, 7-14.
Mel' chuk, l. ( 1 984). Dictionnaire explicatif et combinatoire d u franfais contem
porain. Recherches lexico-semantiques, I. Montreal, Universite de Mon
treal.
Melvinger, J. ( 1 982). O nazivlju transforrncijske tvorbene gramatike u hrvatskoj
lingvistici. KJ 1 1 :3 , 1 27-3 1 .
Menac, A . ( 1 973). Jo o predmetu i nazivu kontrastivne lingvistike. SJ
. 11:4, 24450.

20 1

RANKO BUGARSKI

Mihailovi, Lj . ( 1 970). Ogledi iz primenjene lingvistike. Beograd, Filoloki fakultet.

Mihailovi, Lj. ( 1 980). Lingvistiki pojam kontrasta. Beri i dr. ( 1 980), 1 1 -4.
Mihailovi, Lj . ( 1 983). Jezik i govor u kontrastivnoj analizi. Mike ( 1 983), 1 -4.

Mihajlovi, M. ( 1 9 8 1 ). Neki soci o lingvistiki opisi i nastav a stranih jezika. Zbornik radova Katedre za anglistiku, Ni, Filozofski fakultet, Il, 289-300.
Mihajlovi, M. ( 1 9 82). Karakteristika terminologije transformaciono-generativne
gramatike. FP 20: 1 -4, 1 3 1 -5 .
Mike, M . ( 1 973). Primenjena lingvistika i njeni zadaci. Savremenost, Novi S ad,
111 : 3 , 23 1-4.
Mike, M. ( 1 977). Jezika relativnost i kontrastivna istraivanja. Godinjak, Beo
grad, l , 4 1 -5 5 .
Mike, M . , red . ( 1 983). Kontrastivna jezika istraivanja, ll simpozijum. Novi
Sad, Filozofski fakultet. /Zbornik sadri i blok tekstova "Lingvistika ter
minologija" , 85- 1 66/.
Mike, M.IP. Vlahovi ( 1 980). Prevoenje nekih izraza i termina iz oblasti
vaspitanja i obrazovanja. Beri i dr. ( 1 980), 343-54.
Mike, M. i dr. ( 1 983). O terminologiji iz oblasti meunacionalnih odnosa. Mike
( 1 983), 201 - 1 7.
Minovi, M. ( 1 975). O specifinostima srpskohrvatskih naunih i tehnikih ter
mina i o nj ihovoj verifikaciji za potrebe kola u SR Bosni i Hercegovini,
RIJK ll, 9-69.
Mieska Tomi, O. ( 1 983). Jue, danas, sutra jugoslovenske primenjene ling
vistike. KJ 1 2:2, 89-94.
Mieska Tomi, 0., red. ( 1 984). Jazinite kontakti vo jugoslovenskata zaednica.
Skopje, Sojuz na drutvata za primeneta lingvistika na Jugoslavija/Drutvo
za primeneta lingvi stika na Makedonija.
Morrow, K. ( 1 979). The Twelfth Annual Meeting of the British Association for
Applied Linguistics. AlLA B. 2(26) , 33-5 .
Mounin, G. ( 1 963). Les problemes theoriques de la traduction. Paris, Gallimard.
Musi, s.n. Meloncelli-Milak ( 1 98 3 ) . Neki problemi prevoenja nae samou
pravne terminologije na italijanski jezik. Nauni sastanak slavista u Vu
kove dane, Beograd, 1 2: 3 , 1 1 3-26.
Na jezik danas i sutra ( 1 982) . Nae teme, Zagreb, XXV I :5, 805-62.
Neak-LUk, A.n. trukelj, red. ( 1 9 84) . Dvojezinost - individualne in drubene
razsenosti. Ljubljana, Drutvo za uporabno jezikoslovje Slovenije.
Neubert, A . , ed. ( 1 968). Grundfragen der Obersetzungswissenschaft. Leipzig,
VEB Verlag Enzyklopadie.
Neubert, A. ( 1 985). Translation Acro s s Languages or Across Cultures? Jankowsky
( 1 985), 23 1 -9 .
Newmark, P. ( 1 98 1 ) . Approaches to Translation. Oxford, Pergamon.
Nickel, G. ( 1 972). Zum heutigen Stand der kontrastiven Sprachwissenschaft. Rea
der zur kontrastiven Lingu_istik (ed. G. Nickel), Frankfurt/M ., Athenaum,
7- 1 4.

202

LINGVISTIKA U PRIMENI

Nickel, G., ed. ( 1 974). AlLA Third Congress Proceedings, I. Heidelberg, Julius
Groos.
Nickel, G., ed. ( 1 976). Proceedings of the Fourth International Congress of Ap
plied linguistics, I-III. Stuttgart, Hochschulverlag.
Nida, E. A. ( 1 964). Toward a Science of Translating. Leiden, E. J. Brill.
Nida, E. A. ( 1 975). Componential Analysis of Meaning. The Hague/Paris, Mou
ton.
Nida, E. A. ( 1 977). Translating Means Communicating: A Sociolinguistic Theory
of Translation. G URT (ed. M. Saville-Troike), 2 1 3-29.
Nida, E. A./C. R. Taber ( 1 969). The Theory and Practice of Translation. Leiden,
E. J. Brill.
Nikitin, M . V. ( 1 983). Leksieskoe znaenie slova. Moskva, Vysaja kola.
Nikoli, V. ( 1 979). Uenje stranih jezika i nastava kulture. Godinjak, Beograd,
3, 3 57-62.
Pap, L. ( 1 972). What Do We Mean by Applied Linguistics? Studies in Language
and Linguistics (ed. R. W. Eaton, Jr./J. Ornstein), El Paso, University of
Texas Press, 1 0 1 - 14.
Pap, L. ( 1 976). Linguistic Terminology as a Source of Verbal Fictions. Language
Sciences, Bloomington, 39, 1 -5 .
Peri, A. ( 1 982). O kriterijumima izbora termina stranog porekla u nauci i tehnici .
FP 20: 1 -4, 1 27-30.
Peri, A. ( 1 983). Savremena nauka o jeziku - generativna sintaksa i se1nantika.
Beograd, Svetozar M arkovi.
Perren, G. E./J. L. M. Trim, ed. ( 1 97 1 ). Applications of Linguistics: Selected
Papers of the Second International Congress of Applied Linguistics. Lon
don, Cambridge University Press.
Pervan, M./A. tambuk/M . Pilkovi ( 1 983). Kontrastivna analiza semantikih vri
jednosti nekih elektronikih termina u engleskom i naem jeziku. Mike
( 1 983), 1 67-73.
Piaget, J. ( 1 955). The Language and Thought of the Child. Cleveland/New York,
Meridian B ooks.
Piper, P. ( 1 986). Izmeu kontrastivne i konfrontativne lingvistike. Beri ( 1 986),
40 1 -8.
Polovina, V. ( 1 982). O tipovima renika lingvistikih termina. FP 20: 1-4, 1 3742.
Popovi, A. ( 1 980). Poetika umetn ikog prevoda - proces i tekst. ( Rukovet,
Subotica, XXVI:5).
Pre beg-Vilke, M . ( 1 977). Uvod u glotodidaktiku. Zagreb, kolska knjiga.
Pride , J. B., ed. ( 1 979). Sociolinguistic Aspects of Language Learning and Tea
ching. London, Oxford University Press.
Pride, J. B., ed. ( 1 982). New Englishes. Row1ey, Mass., Newbury House.
Quemada, B. ( 1 972). Lexicology and Lexicography. Current Trends in Linguistics
(ed. T. A. Sebeok), The Hague/Paris, Mouton, 9, 395-47 5 .
=

203

RANKO BUGARSKI

Quirk, R. ( 1 982). International Communication and the Concept of Nuclear En

glish. Brumfit ( 1 982), 1 5-28.
Quirk, R./H. G. Widdowson, ed. ( 1 985). English in the World: Teaching and
Learning the Language and Literatures. London, Cambridge University
Press.
Quirk, R. et. al . ( 1 972). A Grammar of Contemporary English. London, Longman.
Radovanovi, M. ( 1 979). Sociolingvistika. Beograd, BIGZ.
Raji, Lj . , red. ( 1 98 1 ). Teorija i poetika prevoenja. Beograd, Prosveta.
Revzin, l. 1 ./V. Ju. Rozencvejg ( 1 964). Osnovy obego i mainnogo perevoda.
M oskva, Vysaja kola.
Rianovi, M. ( 1 965). Odnos jezika i kulture kao problem u nastavi stranih jezika.
ivi jezici, Beograd, VIII: 3-4, 75-82.
Rianovi, M. ( 1 982). Jedan terminoloko-leksikografski problem vien iz trans
formacionog ugla. Godinjak, Zagreb, 6, 1 3 1-3.
Riggs, F. W. ( 1 980). Special Languages and Terminology. Sociolinguistics News
letter, Boulder, XI:2, 1 8-22.
Roberts, A. H. ( 1 969). Current Problems of Applied Linguistics. Actes du Xe
congres international des linguistes, Bucarest, Academie de la RSR, l,
1 75-82.
Rondeau, G. ( 1 978). AlLA President's Note. AlLA B . 2(23), l-4.
Rondeau, G. ( 1 979). Une nouvelle branche de la linguistique appliquee: la ter
minologie. AlLA B. 2(26), 1-1 5.
Rondeau, G. ( 1 984). Introduction a la terminologie (2. ed.). Chicoutimi, Que.,
M orin.
Rondeau, G.IH. Felber, ed. ( 1 98 1 ). Textes choisis de terminologie, 1: Fondaments
theoriques de la terminologie (sous la direction de V. l. Siforov). Girsterm.
Quebec, Universite Laval.
Rosch, E. ( 1 978). Principles of Categorization. Cognition and Categorization (ed.
E. Rosch/8. B. Lloyd), Hillsdale, N. J., Erlbaum, 27-48.
Sager, J. C . , ed. ( 1 980). Standardization of Nomenclature. ( IJSL 23).
Sager, J . C .IR. L. Johnson ( 1 978). Terminology: The State of the Art. AlLA B.
1 (22), 1 - 1 1 .
Sapir, E . ( 1 984). Ogledi iz kulturne antropologije (red. R . Bugarski, II izd.).
Beograd, Prosveta.
Shuy, R. W. ( 1 984). The Decade Ahead for Applied Sociolinguistics. /JSL 45,
101-1 1 .
Sibinovi, M . ( 1 979). Original i prevod - uvod u istoriju i teoriju prevoenja.
B eograd, Privredna tampa.
Sibinovi, M . ( 1 983). O prevoenju - prirunik za prevodioce i inokorespondente.
Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Simeon , R. ( 1 969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva, 1-11. Zagreb, Ma
tica hrvatska.
=

204

LINGVISTIKA U PRIMENI

Slama-Cazacu, T. ( 1 980). The Place of Applied Linguistics in the System of

Sciences: AL in Relation to "Linguistics" . Revue Roumaine de Linguisti
que, Bucarest, XXV:3, 1 5 3-60.
Slavjanska lingvistina tenninologija I ( 1 962). Sofija, Blgarskata akademija na
naukite.
Smith, L. E., ed. ( 1 98 1 ) . English for Cross-Cultural Communication. London,
Macmillan.
Smith, L. E., ed. ( 1 983). Readings in English as an International Language.
Oxford, Pergamon.
Sociolingvistika i nastava jezika ( 1 98 1 ). SJ X:4, 262-3 2 1 .
Sosir, F. de ( 1 96911 977) . Opta lingvistika (IIII izd.). Beograd, Nolit.
Spillner, B. ( 1 977). On the Theoretical Foundations of Applied linguistics. /RAL
XV:2, 1 54-7.
Spolsky, B. ( 1 969). Linguistics and Language Pedagogy: Applications or Impli
cations? G URT (ed. J. E. Alatis) , 1 43-5 5 .
Spolsky, B . ( 1 978). Educational Linguistics: An Introduction. Rowley, Mass.,
Newbury House.
Stani, Lj . ( 1 982) . Pokuaji ujednaavanj a hrvatskosrpske gramatike termino
logije u XX stoljeu. RIJK IX, 1 25-256.
Steiner, G. ( 1 975). After Babel: Aspects of Language and Translation. London,
Oxford University Press.
Stoberski , S. ( 1 975). Nauna i tehnika terminologija. KJ IV: l -2, 47-55.
Stoberski, S. ( 1 978). Nauka i praksa podravaju internacionalizaciju terminologije
kao pomo u prevoenju. Mostovi, Beograd, IX: 3 , 250-6 1 .
Stojni, M . ( 1 980). O prevoenju knjievnog teksta. Sarajevo, Svjetlost.
Stojni, M . , red. ( 1 982). Jezik i kultura u nastavi stranih jezika. Beograd, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva.
Strevens, P. ( 1 980). Teaching English as an International Language. Oxford,
Pergamon.
ipka, M., red. ( 1 979). kolski rjenik terminolokih viestrukosti, 1-11. Sarajevo,
Institut za jezik i knjievnost.
ipka, M . , red . ( 1 984). Jezik i nacionalni odnosi. (= Sveske Instituta za prouava
nje nacionalnih odnosa, Sarajevo, 11: 5-6).
kiljan, D. ( 1 980). Pogled u lingvistiku. Zagreb, kolska knjiga.
trukelj , l., red. ( 1 989). Uporabno jezikoslovje. Ljubljana, Zveza drutev za upo
rabno jezikoslovje Jugoslavije.
"
Teri, G. ( 1 980). Pojam "complemento u italijanskoj gramatikoj terminologiji
i njegovi ekvivalenti u gramatikama srpskohrvatskog jezika. Studije iz kon
trastivne analize italijanskog i srpskohrvatskog jezika, Beograd, Filoloki
fakultet, I , 1 02-3 7.
Tomi, O. Mieska/R. W. Shuy, ed. ( 1 987). The Relation of Theoretical and Ap
plied Linguistics. New York/London, Plenum Press.
Trudgill, P./J. Hannah ( 1 982). International English: A Guide to Varieties of
Standard English. London, Arnold.

205

RANKO BUGARSKI

Turan, J. ( 1 980). Prilog prouavanju drutveno-politike terminologije u slo

vakom i srpskohrvatskom jeziku. Beri i dr. ( 1 980), 277-86.
Vereagin , E. M .N. G. Kostomarov ( 1 983). Jazyk i kul 'tura - lingvostranove
denie v prepodavanii russkogo jazyka kak inostrannogo (III izd. ). Moskva,
Russkij jazyk.
Vilke, M. ( 1 977). IV kongres Meunarodnog udruenja za primijenjenu ling
vistiku. Godinjak, Beograd, l , 8 1 -5.
Vinaver, N . , red. ( 1 988). Terminologija - naela, normiranje, usaglaavanje rada.
Beograd, Prevodilac.
Vlahovi, P. ( 1 979). Prilog kontrastivnoj analizi drutveno-politike terminologije
u srpskohrvatskom i italijanskom jeziku. Godinjak, Beograd, 3, 253-8.
Vlahovi, P. ( 1 980-8 1 ). Ekvivalencija nekih izraza i termina iz oblasti vaspitanja
i obrazovanja u srpskohrvatskom i francuskom jeziku . Godinjak, Zagreb,
4-5 , 3 2 1 -4.
Vlahovi, P. ( 1 984). Upotreba gramatikih termina u udbeniCima i kolskim
gramatikama francuskog jezika. ukanovi ( 1 984), 1 43-50.
Vojvoda, S. ( 1 973). O razliitim lingvistiki m pristupima prevoenju. SJ 11 : 4,
25 1 -6 1 .
Vorf, B . L . ( 1 979) . Jezik, misao i stvarnost (red. R . Bugarski). Beograd, BIGZ.
Vukovi, P., red. ( 1 984). Srpskohrvatski jezik kao strani. Beograd, Institut za
strane jezike.
Vukovi, G. ( 1 980). Nazivi za obeleavanje srodnika (na materijalu srpskohrvat
skog, slovakog, maarskog i nemakog jezika). Beri i dr. ( 1 980), 25365.
Weinreich, U. ( 1 980). O n Semantics (ed. W. Labov/8. S . Weinreich). Philadel
phia, University of Pennsylvania Press.
Wierzbicka, A. ( 1 985). Lexicography and Conceptual Analysis. Ann Arbor, Ka
roma.
Willes, M. ( 1 978). BAAL Tenth Annual Meeting. AlLA B. l (22), 34-5 .
Wilss, W. ( 1 977). ObersetzungswissellSchaft: Probleme und Methoden. Stuttgart,
Klett.
World Language English: The International Teacher 's Journal of English as a

World Language. Oxford, Pergamon (izlazi od 1 98 1 ).

Wiister, E. ( 1 979). Einfohrung in die allgemeine Terminologielehre und termi
nologische Lexikographie, 1-11. Wien/New York, Springer.
Zabrocki , L. ( 1 970). Grundfragen der konfrontativen Grammatik. Probleme der
komrastiven Grammatik (ed. H. Moser), Diisseldorf, Schwann , 3 1 -52.
Zgusta, L. ( 1 97 1 ). Manual of Lexicography. The Hague/Paris, Mouton. /Prevod:
Prirunik leksikografije. Sarajevo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
1 99 1 /.
ileti , Z., red. ( 1 983). Kontrastivno analiza i nastava stranih jezika . Beograd,
Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
ileti , Z., red. ( 1 987). Teorija nastave jezika. Beograd, Drutvo za primenjenu
lingvistiku Srbije.

206

LINGVISTIKA U PRIMENI

Skraenice :
Pisa
Beograd

A llA B. - AllA Bulletin,

FP - Filoloki pregled,

Godinjak - Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,

Beograd/Zagreb/Sarajevo

G URT - Georgetown University Round Table on lAnguages and Linguistics,

Washington, D. C.

JJSL - International Journal of the Sociology of Language,

sterdam

Berlin/New York/Am

/RAL - International Review of Applied Linguistics in lAnguage Teaching,

delberg

KJ - Knjievni jezik,

Sarajevo

RIJK - Radovi Instituta

SJ - Strani jezici,

za

Zagreb

jezik i knjievnost, Odjeljenje za jezik,

Hei-

Sarajevo

(Skraivani su samo naslovi serij skih publikacija koji su se u spisku literature

javili vie od dva puta.)

207

Registar 1mena

Ovaj spisak obuhvata imena n avedena u glavnom tekstu i u

belekama, ali ne i u zaj ednikom spisku literature, koji otuda slui
i kao dopuna regi stra imena. Imena su ovde data samo u izvornoj
ortografiji ; ona koja se pominju u tekstu tamo su transkribovana (kao
i u belekama kada se upuuje na n ae prevode u koj i ma je tako
pos tup ljeno).
Buckingham, T. 1 62

Akulenko, V. V. 79

Anthony, E. M. 29

Bugarski, R. 2 1 , 3 6, 5 3 , 60, 1 03,

Avgustin 72

1 63, 1 64, 1 67, 1 73 , 1 76, 1 86,

1 9 1 , 1 92

Babi, S . 1 3 3 , 1 52, 1 5 5
Back, O. 2 6 , 2 8 , 3 2 , 34, 3 6 , 3 9
Bailey, R. W. 1 70

Balabuha, A. F. 95
Baoti, J. 1 1 8
Barhudarov, L. S. 1 54
B arhudarov, S. G. 77
Bedard, E. 1 76

Catford, J. C. 1 37, 1 54
Chomsky, N . 1 02, 1 03, 1 07
Corder, P. 28, 36, 37, 3 8
Courchene, R. 3 6 , 3 9
Crystal, D. 43, 59, 1 07
Culioli, A. 32

Beli, A. 98

Bendix, E. H. 73

Beri, V. 55, 88, l l 3, 1 92

B ibovi, Lj . 79
Bj elica, N. 79

Brann, C. M. B. 1 1 8
Brown, H. D. 26, 3 3
Browne, W. l 03

avi, E. 1 93
upi, D. 75
Dimitrijevi, N . 36, 39, 49, 55,
1 1 6, 1 67

Brozovi, D. 93, 9 8

Dimitrovski , T. 93

Brumfit, C . J. 1 70

Drozd, L. 76

209

LINGVISTIKA U PRIMENI

Jankovi, S. 54, 79, 83, 1 1 9

orevi, R. 79, 8 1 , 8 5 , 8 8 , 9 1 ,
1 62, 1 64, 1 67
ukanovi , J. 53, 1 93
D urovi, L. 1 1 7

Jankowsky, K. R. 1 3 0
Jerkovi , J. 75
Jespersen, O. 7 1
Joci, M . 79

Fedorov, A. V. 1 54

Johnson, R . L. 76

Felber, H. 7 5 , 76

Juki, Z. 1 64

Ferguson, e. A. 3 3 , 34
Filipovi, R. 47, 78

Kachru, B. B. 1 70

Fillmore, e. J. 74

Kalogjera, D. 1 73

Kaplan, R. B. 26, 29, 34, 39, 4 3 ,

Fishman, J. A. 36, 1 54, 1 70

50, 6 1 , 63

Fisiak, J. 8 1
Fier-Popovi, A. 77

Karada Gari, M. 79, 95

Fraser, B. 26

Katii, R. 79, 97, 1 03, 1 4 1

Kelly, L . G . 1 86

Gardner, R. e. 1 66, 1 67

Klajn, l. 95, 1 07

Kluckhohn, e. 1 62

Gottwald, K. 26

Kocourek, R. 76

Gorlach, M. 1 70

Greenbaum, S . 1 70

Kolari, R. 93

Grubai, S . 1 93

Kolka, A. 1 64, 1 73

Grucza, F. 34

Koller, W. 1 50, 1 54
Komissarov, V. N. 1 43

Haberland, H. 3 3

Kostomarov, V. G. 1 64

Hall, E. 1 64

Kroeber, A. L. 1 62

Halliday, M. A. K. 30, 3 3

Krommer-Benz, M. 76

Hannah, J . 1 70

Krstulovi, A. 1 64

Hartmann, R. R. K. 75, 99

Krzeszowski, T. P. 85, 9 1

Hlebec, B. 1 07

Kiihlwein, W. 25, 26, 30

Householder, F. W. 75
Hiillen, W. 25

Labov, W. 74

Hymes, D. 1 0 1 , 1 64

Lado, R. 1 30, 1 62

Ili, v. 93

Levy, J. 1 40

Ivi, M . 2 1

Lewin, K. 36

Ivi, P. 93

Lambert, W. E. 1 67

Lyons, J. 1 03

Ivir, V. 53, 7 3 , 82, 88, 9 1 , 1 27,

1 30, 1 32 , 1 3 3 , 1 36, 1 4 1 , 1 44,

Lj udskanov, A. 1 43

1 45 , 1 52, 1 54, 1 64, 1 67

Malmberg, B. 3 3 , 34, 56, 6 1
Jakobson, R. 1 3 3

Janicki, K . 8 5 , 89, 9 1 , 1 72

Maurais, J . 1 76
Mclntosh, A. 30, 33

210

RANKO B UGARSKI

Mel' chuk, l. 75

Radovanovi, M. 1 64

Melvinger, J. 1 03

Revzin, l l 1 43

Meloncelli-Milak, l 79

Raji, Lj . 1 3 2, 1 52, 1 5 5 , 1 92

Menac, A. 98

Rianovi, M. 53, 1 0 3 , 1 64

Riggs, F. W. 1 0 1

Mey, J. L. 3 3

Roberts, A . H . 25

Mihai lovi, Lj . 34, 8 8 , 89

Rondeau, G. 3 1 , 37, 76

Mihaj lovi, M. 1 03 , 1 73

Rosch, E. 74

Mike, M. 34, 5 3 , 5 5 , 79, 85, 88,

Rozencvejg, V. Ju. 1 43

93, 95, 1 03 , 1 1 3 , 1 20, 1 28,

1 29, 1 64, 1 67, 1 92

Sager, J. C. 76

Minovi, M. 77
Mieska Tomi, O. 5 3 , 54, 5 7 , 1 1 7
Molnar iko, L. 93
Morrow, K. 50

S apir, E. 1 64

Saporta, S . 75

Sau ssure, F. de 83

S avi, S . 1 03

Mounin, G . 1 43

Seibicke, W. 76

Musi, S. 79

S huy, R. W. 57, 63
Sibinovi, M. 1 3 2, 1 3 8, 1 40, 1 43 ,

Neak-Luk, A. 5 3

1 52, 1 5 5

Neubert, A. 1 30, 1 54

Simeon, R . 7 9

Newmark, P. 1 43

S l ama-Cazacu, T. 3 1

S mith, L . E . 1 70

Nickel, G. 25, 26, 5 0

Nida, E. A. 73, 1 23 , 1 5 1 , 1 54

Spillner, B . 26, 39

Nikitin, M. V. 74

S pol sky, B. 29, 39, 46, 1 1 8

Stani, Lj . 93

Nikoli, V. 1 64

Steiner, G. 1 34

Stoberski, Z. 76, 1 OO

Pap, L. 26, 28, 9 9

Stojni, M. 1 3 8, 1 40, 1 54, 1 92

Peri, A. 9 5 , l 0 3

Strevens, P. 30, 3 3 , 43, 1 7 0

Perren, G. E. 3 3
Pervan, M . 7 9

ipka, M. 77, 1 1 9, 1 77
ki lj an, D. 2 1 , 1 20
tambuk, A. 79

Piaget, J. 36
Pilkovi, M . 79
Piper, P. 88

trukelj, l. 53, 57

Polovina, V. 79
Popovi, A. 1 37, 1 40, 1 5 3

Taber, C. R. 1 5 1 , 1 5 4

Prebeg-Vilke, M. 46

Tanaskovi, D. 95

Prie, J. B. 1 64, 1 70

Teri , G. 84

Tri m, J. L. M. 33
Quemada, B. 75

Trudgill, P. 1 70

Quirk, R . 1 70, 1 7 1

Turan, J. 79

21 1

LINGVISTIKA U PRIMENI

Vereagin , E. M. 1 64

Widdowson, H. G . 1 70

Vilke, M . 25, 36

Wierzbicka, A. 75

Vlahovi, P. 79, 1 28

Wills, W 1 54

Vinaver, N . 1 92

Willes, M . 33

Wilster, E. 75, 76

Voj voda, S. 1 53
Vukovi, P. 1 62

Zabrocki, L. 34

Vukovi, G. 79

Zgusta, L. 75

Weinreich, U. 73

Whorf, B . L. 8 5 , 1 64

ileti,

212

Z. 5 3 , 89, 1 92

Registar pojmova

Ovaj selektivni spisak sadri samo neke vazmJe pojmove,

iskljuujui pri tom one najire ili najuestalije. Na pojedine lingvi
stike di scipline upuuje se samo tamo gde se one definiu ili se o
nj ima podrobnije govori .
AlLA v. Meunarodno udruenje

interlingvistika 2 1

za pri menj enu lingvistiku

internacionalni engleski 1 70, 1 7 8

analiza diskursa 1 8
kontekst 1 80-4

dijahronija I S

kontrastivna analiza 78-85

dijalektologij a 1 7
leksikografija 20, 69-77

Drutvo z a primenjenu lingvi stiku

leksikologija 1 7

Jugoslavije 34, 52, 53

lingvistika geografij a 1 7
lingvistika pragmatika 1 8

etimologij a 1 5

lingvi stika stilistika 20

etnolingvistika 1 9

lingvistika teorij a 1 6
lingvistika tipologij a 1 6

fi lologij a 14- 1 5

lingvistika 1 3-2 1

filozofij a jezika 1 6

- algebarska 20

fonetika 1 7

- antropoloka 1 9

fonologija 1 7

- arealna 1 7
- deskriptivna 1 6

geolingvi stika 1 7

- istorij ska 1 6

glotodidaktika 20

- kontaktna 1 7

glotogonij a 1 8

- kontrastivna 1 6

grafemika (grafologija) 1 8

- mate matika 20

gramatika 1 7

- normativna 20

gramatologija 1 8

- opta 1 5-6

2 13

LINGVISTIKA U PRIMENI

Savez drutava za primenjenu

- primenjena 20
- raunarska 20

lingvistiku Jugoslavije 7, 24,

- statistika 20

52-7, 89, 1 20, 1 9 1 -2

- tekstualna 1 8

semantika 1 7

- uporedna 1 6

sinhronija 1 5
sintaksa 1 7

lingvoku lturologija 1 64

socij alna psihologija jezika 1 65-7

sociolingvistika 1 9, 1 64, 1 68-74

m akrolingvistika 1 5

sociologij a jezika 1 9

Meunarodno udruenje za
pri menjenu lingvistiku 26,

teorij a prevoenja 2 1 , 1 3 1 - 1 57

42-6, 48-50, 53-4, 56, 57, 70

- podela 1 3 5, 145-6

mikrolingvi stika 1 5

terminologija 75--85

morfofonologija 1 7

- drutveno-poli tika 1 27-9

morfologij a 1 7

- kontrastivne lingvistike 86-9 1

- lingvistika 92- 1 0 l

neurolingvistika 20

- primenjene lingvistike

norma 1 75--84

1 1 3-20, 1 82-3
- transformaciono-generativne

onomastik a 1 8

gramatike 96-7, 1 02-1 2

tertium comparationis 80, 82, 8 3 ,

prototip 74

84-5, 86, 89-9 1

psiholingvistika 1 9
univerzalije j ezika 1 6

psihologij a j ezika 1 9

214

S adraj

U vodna napomena

. . . . . .. . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . .. ... . . . . . 5

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I OP TI DEO

l . Lingvistika i njene discipline

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2 . Poj am i znaaj primenjene lingvistike

ll

. . . . . . . . . . . . . . 22

3. Primenjena lingvistika u svetu i kod nas . . . . . . . . . . . . . 4 1

4 . Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni . . . . . . 5 8
II TERMINOLOGIJA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

5. Lingvistika, leksikografij a i terminologij a .

69

6. Kontrastivna analiza terminologije i terminologij a

kontrastivne analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
7 . Terminologij a kontrastivne lingvi stike

86

8. Kriterijumi izgraivanj a lingvistike terminologije . .

92

9. Terminologij a generativne gramatike

. 1 02

1 0. Terminologij a u primenjenoj lingvistici

. . . . . . . . . . . . 1 13

III PREVOENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 1
l l . Meukulturno prevoenje

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 23

1 2. O prirodi teorije prevoenja

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

1 3. Teorij a prevoenja kao n auna disciplina .

215

. . . . . . . . . . 1 43

RANKO BUGARSKI

N NASTAVA JEZIKA

1 4. Jezik i kultura sa sociolingvistikog stanovita

1 59

161

1 5. Sociolingvistika i nastava jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 68

1 6. Norme, kontekst i n astava j ezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 75
1 7. Poj movi j ezika i knjievnosti u nastavi stranih jezika

1 85

Bibliografska beleka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 1
.

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 95
Registar i mena

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

Registar poj mova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 3

CIP - KaraJiom:JHja y ny6nHKHjH

Hapo,AHa 6H6nHOTeKa Cp6Hje, lieorpa.A

81
8 1 :00 1 .4
82'255.2
37 1 . 3 : : 8 1 1

:&YI'APCKII, PaaKO

Lingvistika u primeni l Ranko Bugarski.

- Beograd : igoja tampa,

2007 (Beograd

: igoja tampa). - 2 1 5 str. ; 20 cm.

(Sabrana dela l Ranko Bugarski ; knj . 5)

Tira 300. - B ibliografska beleka: str.

1 9 1 - 1 93 . - Bibliografija: str. 1 95-206. Registri.
ISBN

978-86-7558-529-9

a) nHHI11HCTHKa b) HI11 HCTHKa

TepMHHOJIOmja

e)

I<H.HX<eBHO npeaoeH.e

C'I'paHH j e:JHH - HacTaaa

COBIS S . SR-ID

1 43645452

d)