ELEKTRONIKA

The Art of Electronics (odlomci)

Horowitz and Hill

Prevod i adaptacija drugog izdanja

I.Bela

VERZIJA 1.05 DELIMINO PROIENA

Uvod
Razvoj u oblasti elektronike je u sastavu jedne od sjajnih uspenih pria dvadesetog veka.
Poevi sa grubim varninim transmiterima i detektorima "sa maijom dlakom" na poetku
dvadesetog veka, proli smo kroz eru vakuumskih cevi sa znaajnom sofisticiranou do ere
vrstog stanja u kojoj poplava stalnih unapreenja ne pokazuje znake posustajanja. Elektronska
tehnologija je prola kroz razliite stepene integracije stalno zadajui nove zadatke tehnologiji
materijala.
Ovaj kurs e poeti sa upoznavanjem osnovnih pojmova i uenje osnovnih zakona pravila i
trikova koji u sutini i ine svojevrsnu umetnost elektronike.
Izraz "elektronika" esto koristimo u dva znaenja. Prvo, ovaj izraz oznaava tehnoloko naunu
oblast koja u sutini obuhvata teorijski i tehnoloki pristup u izradi i razvoju razliitih ureaja
("elektronskih") specifine i masovne primene. Ono to esto u argonu sreemo je upotreba
rei "elektronika" za same elektronske ureaje jednostavnije ili sloenije strukture, a ustvari
mislimo na elektronska kola pod kojima podrazumevamo nekakakav sistem povezanih
elektrinih elemenata koji mi, analizirajui njegov rad idealizujemo posmatrajui ga kao
nezavisnog od okoline. Upoznajui osnovne elektronske komponente od kojih se prave
elektronska kola poeemo od "pasivnih" koje ne mogu da ukljue nekakvu spoljnu energiju u
kolo u koje su povezani i nemaju nikakvu mogunost "pojaanja" tj. poveanja snage signala.
Zatim emo doi do "aktivnih" koji se oslanjaju na izvore energije i obino mogu a i slue za
ubacivanje energije u kolo pre svega radi pojaanja signala.

Napon, struja i otpor

1.01 Napon i struja
Postoje dve veliine koje pratimo u elektronskim kolima - napon i struja. One se obino menjaju
u vremenu, inae se nita interesantno ne deava.
Napon (simbol V, U neki put E).
Napon izmeu dve take je energija koju treba utroiti da bi se pozitivno jedinino
naelektrisanje premestilo iz negativnije take (nii potencijal) do pozitivnije take (vii
potencijal). Ekvivalentno, to je energija osloboena kada jedinino naelektrisanje proe
"nizbrdo" sa vieg ponetcijala na nii. Napon se takoe naziva "potencijalna razlika" ili
elektromotorna sila (EMS). Jedinica mere je volt-V, sa naponima koji se izraavaju u voltima (V),
kilovoltima (kV=103V), milivoltima (1mV=10-3V), ili mikrovoltima (1V=10-6V). Dul (J) rada je
potreban da naelektrisanje od jednog kulona (1C) pree potencijalnu razliku od 1V. (1 C je

jedinica koliine elektriciteta jednaka naelektrisanju 6x1019 elektrona. Prilike da u elektronici

govorimo o nanovoltima (1nV=10-9V) ili megavoltima (MV=106V) su vrlo retke.
Struja (simbol: I). Struja je brzina protoka naelektrisanja koja prolazi kroz neku taku
(elektronsku komponentu), ili koliina naelektrisanja koja kroz neki elemet proe u jedinici
vremena. Jedinica mere je amper (A), sa strujama koje se obino izraavaju u amperima (A),
miliamperima (1mA=10-3A), mikroamperima (1A=10-6 A), nanoamperima (1nA=10-9A) i
povremeno pikoamperima (1pA=10-9A). Struja od jednog ampera odgovara protoku od jednog
kulona u sekundi. Prema konvenciji smatra se da struja tee od pozitivnog kraja prema
negativnom iako u stvari elektronska struja tee obrnuto.
Vano: Napon uvek merimo izmeu dve take u kolu dok se struja prolazi kroz ureaj ili vezu u
kolu. Nema smisla rei "napon kroz kroz otpornik" , ali esto koristima izraz "napon u taki" u
kolu, mislei na napon izme te take i zemlje (mase) u kolu.
Mi generiemo napon vrei rad nad naelektrisanjima u ureajima kao to su baterije
(elektrohemijske), generatori (elektromagnetna sila), solarne baterije (fotonaponska konverzija
energije fotona), itd. Dobijamo struju kroz ureaje odnosno komponente postavljajui napon na
njihove krajeve.
Kako "vidimo" odnosno merimo napone? Moda najkorisniji ureaj je osciloskop koji nam
omoguava da vidimo promenu napona u vremenu, takoe koristimo voltmetre i multimetre.
U realnim kolima povezujemo komponente icama, metalnim provodnicima, od kojih svaki u
svakom svom delu ima isti napon u odnosu na masu (u oblasti visokih frekvencija i malih
impendaci ovo nije potpuno tano). Treba napomenuti da kolo obino ne izgleda kao ematski
dijagram koji ga predstavlja jer se veze mogu preraspodeliti.
Evo nekih jednostavnih pravila za napone i struje:
1. Zbir struja koje ulaze u neku taku u kolu jednak je zbiru struja koje izlaze iz te take. (zakon
odranja naelektrisanja). Ovo pravilo se nekad naziva "Kirhohovo pravilo za struje" . Inenjeri
obino tu taku u elektronskom kolu nazivaju "vor". Odavde dobijamo sledee: Za serijsko kolo
(vie komponenti sa dva kraja koji se svi nastavljaju jedan na drugi ) struja je svuda ista.
2. Komponente vezane paralelno imaju isti napon na krajevima. Preformulisano: zbir padova
napona od A do B u jednog grani, odnosno putanji je jednak sumi padova napona kroz bilo koju
drugu paralenu putanju i jednak naponu izmeu taaka A i B. Neki put ovo kaemo i na sledei
nain: Suma padova napona oko bilo kog zatvorenog kola jednaka je nuli. Ovo je Kirhohovo
pravilo za napone.
3. Snaga (rad u jedinici vremena) koju troi neki ureaj u kolu je

P=VxI
Ovo je jednostavno (rad/koliina naelektrisanja)x(koliina naelektrisanja/vreme). Za napon u
voltima i struju u amperima snaga se dobija u vatima (W). Vat je dul u sekundi.
Snaga obino odlazi na toplotu ili neki put na mehaniki rad, izraenu energiju, ili deponovanu
energiju (baterije, kondenzatori). Voenje rauna o toploti u komplikovanim sistemima
(kompjuteri naprimer, u kojima se mnogi kilovati elektrine energije transformiu u toplotu sa
energetski beznaajnim krajnjim rezultatom prorauna) moe biti presudan deo dizajna
sistema.
Uskoro kad budemo radili sa periodino promenjivim naponima i strujama generalizovaemo
jednainu P=VxI da bismo koristili prosenu snagu, ali je izraz korektan i za trenutnu snagu
onako kako je napisan.
1.02. Veza izmeu napona i struje: otpornici
Ovo je duga i interesantna pria i prestavlja sr elektronike. Grubo govorei cela stvar je u tome
da napravite sprave koje imaju zanimljivu i korisnu I-V karakteristiku. Otpornici (I je direktno
proporcionalno V), kondenzatori (I je proporcionalno brzini promene V), diode (struja tee u
samo jednom smeru), termistori (temperaturno zavisni otpornici), fotootpornici (otpornost se
menja sa intenzitetom svetla) itd. su primeri specifinih I vs. V karakteristika. Mi emo
postepeno da dodjemo do tih egzotinih komponenti, a za sada emo poeti sa
najovozemaljskijom (i najire korienim) komponentom elektronskih kola-otpornikom.
Otpor i otpornici.
Interesantna je injenica je struja kroz metalni provodnik (ili neki drugi delimino provodni
materijal) proporcionalna naponu na njemu. (U sluaju ianih provodnika korienih u kolu
obini biramo icu sa dovoljno velikim prenikom da bi ovi padovi napona bili zanemarljivi). Ovo
je u svakom smislu univerzalni zakon za sve objekte. Na primer, struja kroz nenosku svetiljku je
vrlo nelinearna funkcija primenjenog napona (ona je 0 do kritinog napona na kome poinje da
raste dramatino). Isto vai i za niz razliitih posebnih ureaja- diode, tranzistori, sijalice, itd.
Otpornik je nainjen od nekog provodnog materijala (grafita, metalnog filma ili grafitnog filma
ili ice slabe provodnosti), sa icom koja izlazi sa svakog kraja. Karakterie se svojim otporom:
R=V/I.
R je dato u omima (), napon u voltima, a struja u amperima. Ovaj izraz je poznat kao Omov
zakon. Tipini otpornici najee korienog tipa (od karbona) dolaze u vrednostima od 1 do
oko 22 M. Otpornici se karakteriu time koliku snagu mogu sa sigurnou da disipiraju
(najee se koriste od 1/4 W) i drugim parametrima kao to su tolerancija (tanost),

temperaturni koeficijent, um, naponski koeficijent (opseg u kome R zavisi od primenjenog

napona), stabilnou sa vremenom, induktivnou itd.
Grubo govorei, otpornici se koriste da konvertuju napon u struju i obrnuto. Ovo moe zvuati
prilino banalno ali emo uskoro videti ta to znai.
Otpornici redno i paraleno vezani
Iz definicije otpora slede neki jednostavni rezultati:
1. Otpor dva otpornika u seriji jednak je zbiru pojedinanih otpora. Dakle rednim vezivanjem
otpornika dobijamo vei otpor.
= 1 + 2

2. Ako dva otpornika veemo paralelno tada je ekvivaletni otpor reciprona vrednost
ekvivalentnog otpora ovog sistema jednak zbiru recipronih vrednosti ovih otpora. Dakle
paralelno vezivanje dva otpornika daje manji ekvivalentni otpor. Otpor se meri u omima ali se u
praksi esto izostavlja simbol kada radimo sa otporima veim od 1000 . Dakle oznake su
10k, 1M itd.
1
1
1
=
+
1 2
=

1 2
1 + 2

Preice koje treba koristiti:

1. Veliki otpornik u seriji sa malim otpornikom obino daje otpor koji moemo aproksimirati tim
veim otporom.
2. Ne treba raunati ekvivalentne otpore pri analizi i sintezi elektronskih kola jer se komponete
uglavnom isporuuju sa ogranienom preciznou (tipino 5%).
3. Znak dobro dizajniranog kola je da je u konanoj izradi kolo neosetljivo na tane vrednosti
komponenti (i ovde naravno ima izuzetaka). Takoe ete savladati intuiciju elektronskih kola
bre ako se naviknete da izvodite pribline proraune u glavi, pre nego gledanjem u besmisline
brojeve koje ukucavate u kalkulator ili raunar.
U nastojanju da razviju intuiciju o otporu, neki ljudi su otkrili da je korisno razmiljati o
provodnosti G=1/R. Struja kroz ureaj provodnosti G koja premoava napon V I=GV (omov
zakon). Mali otpor znai veliku provodnost i obrnuto. Viena u ovom svetlu formula za
paralelne otpornike je oigledna: Kada je vie otpornika ili provodnih grana povezano na isti
napon (izmeu istih taaka), ukupna struja jednaka je zbiru pojedinanih struja u svakoj grani.
Prema tome ekvivaletna provodnost jednaka je zbiru pojedinanih provodnosti.
Inenjeri su skloni uvoenju rezipronih mernih jedinica pa su tako oznaili jedinicu provodnosti
simens (S=1/). Iako je koncept provodnosti dobar u razvijanju intuicije, ne koristi se mnogo i
veina ljudi vie voli da govori o otporu umesto toga.
Snaga u otpornicima
Snaga disipirana u otporniku (ili bilo kom drugom ureaju) je P=IV. Koristei Omov zakon
dobijamo ekvivalentne forme P=I2R=V2/R.

Ulaz i izlaz
Skoro svako elektronsko kolo ima neki primenjeni ulaz (ulazni signal, najee je to napon) i
proizvodi neku vrstu odgovarajueg izlaza (koji je opet obino napon). Na primer, audio
pojaava moe proizvesti (promenjiv) izlazni napon koji je 100 puta vei od (slino
promenjivog) ulaznog napona. Kada opisujemo ovakav pojaava mi zamiljamo merenje
izlaznog napona za dati ulazni napon. Inenjeri govore o prenosnoj funkciji H, odnosu (merenog)
izlaza i (primenjenog) ulaznog napona; za pomenuti pojaava H je jednostavno konstanta
(H=100). Doi emo do pojaavaa dovoljno skoro u sledeem poglavlju. Bilo kako bilo ve
samo sa otpornicima moemo da napravimo vrlo vane fragmente elektrinih kola kao to su
delitelji (razdelnici) napona.

1.03. Delitelji napona

Dolazimo do pojma delitelja napona, jednog od najrairenijih fragmenata elektronskih kola. U
svakom realnom kolu uvek postoji sijaset delitelja napona. Da pojednostavimo, delitelj napona
je kolo koje za odreeni ulazni napon, proizvodi predvidljiv deo ulaznog napona kao izlazni.
Najjednostavni delitelj napona je prikazan na slici.

Koliko je Vout? Poto je struja ( svuda ista je nema

optereenja tj. potroaa) I=Vin/(R1+R2) (koristili smo
pravilo za serijski vezane otpornike). Zatim za pad
napona R2 dakle za Vout dobijamo
Vout=IR2=R2/(R1+R2) Vin
Uoite da je izlazni napon kod ovakvog kola uvek
manji ili jednak ulaznom - zato se i zove delitelj. Mogli
bi smo dobiti pojaanje ukoliko je jedna od otpornosti
negativna. Nije tako blesavo kao to izgleda: mogue
je napraviti ureaje sa negativnim inkrementalnim otporom (tunelske diode) ili ak stvarnim
negativnim otporom (konverter negativne impendanse). U svakom sluaju ovo su posebne
primene.

Delitelji napona se esto koriste za generisanje odreenog

napona od veeg fiksnog (ili promenjivog) napona. Na
primer, ako je Vin promenjivi napon a R2 promenjivi otpornik
imamo kontrolu jaine; jo jednostavnije kombinacija R1 R2
moe biti napravljena od jednog promenjivog otpornikapotenciometra. Skromni delitelj napona je ak jo korisniji
kao nain razmiljanja o elektronskom kolu: ulazni napon i
gornji otpor mogu predstavljati izlaz pojaavaa, odnosno
donja otpornost moe predstavljati ulaz u sledei stepen. U
ovom sluaju nam jednaina delitelja napona govori koliki
deo signala dolazi do ulaza poslednjeg nivoa. Ovo e biti
jasnije kada budemo diskutovali znaajnu injenicu
(Thevenininova teorema) neto kasnije. Prvo ipak malo da
skrenemo na naponske i strujne izvore.

1.04. Naponski i strujni izvori

Idealni naponski izvor je dvopolna crna kutija koja odrava fiksni napon na svojim izvodima, bez
obzira na otpor potroaa. Na primer, ovo znai da obezbedi struju I=V/R kada je otpor R
prikljuen na njegove krajeve. Realni strujni izvor moe da da samo konanu maksimalnu struju
i tavie on se ponaa kao idealni izvor sa serijski vezanim malim otporom. Oigledno , to je
manji ovaj serijski otpor to bolje. Na primer standardna alkalna baterija od 9V se ponaa kao
idealni naponski izvor od 9V sa serijskim otporom od 3 i moe dati maksimalnu struju (u
kratkom spoju) od 3A (to e bateriju ubiti za nekoliko minuta). Kaemo da naponski izvor voli
otvoreno kolo a mrzi kratak spoj zbog oiglednih razloga: otvoreno kolo nema nita
prikljueno, dok je kratak spoj komad ice koja premoava izlaz. Simboli koji prikazuju naponski
izvor prikazani su na slici.

Idealni strujni izvor je crna kutija sa dva kraja koja odrava konstantnu struju kroz spoljanje
kolo bez obzira na otpor potroaa odnosno primenjeni napon. Da bi ovo uradio mora da bude
sposoban da obezbedi potreban napon na svojim izvodima. Realni strujni izvori imaju ogranien
maksimalni napon koji mogu da obezbede (naziva se izlazna naponska saglasnost ili samo
saglasnost), i pored toga one ne mogu da obezbede absolutno konstantnu izlaznu struju. Strujni
izvor voli potroa u kratkom spoju, a mrzi potroa u otvorenom kolu. Simboli koji se
koriste za oznaavanje strujnih izvora su prikazani na slici xxx. Baterija je realna aproksimacija
naponskog izvora (ne postoji analogija za strujni izvor). Standardna elija za blic lampu na
primer ima izlazni napon od 1.5V, ekvivalentni serijski otpor od oma i totalni energijski
kapacitet od oko 10000W*s (njena karakteristika postepeno slabi sa upotrebom i na kraju svog
veka napon moe biti oko 1V, sa unutranjim ekvivalentnim otporom od nekoliko oma. Mogue
je konstruisati izvor sa daleko boljim karakteristikama kao to emo videti na temi povratne
sprege.
Izuzev u ureajima namenjenim za prenos koreenje baterija u elektronskim ureajima je
veoma retko.

1.05.Theveninovo ekvivalentno kolo.

Teveninova teorema glasi da se bilo koja mrea otpornika i naponskih izvora moe svesti
odnosno prikazati jednim otporom R serijski vezanom za naponski izvor V. Ovo je znaajno. Bilo
kakva gomila baterija i otpornika moe biti prikazano jednom baterijom i otpornikom. (Uzgred
postoji jo jedna teorema Nortonova koja kae da se ista stvar moe uraditi pomou strujnog
izvora i paralelno vezanog otpornika.) Kako da proraunamo Teveninov ekvivalent Rth i Vth za
dato kolo? Lako. Vth je napon otvorenog kola; pa ako se dva kola ponaaju identino mora i
napon otvorenog kola (to moete dobiti proraunom ili prostije- merenjem). Evivalentni otpor
Rth dobijamo na osnovu injenice da je struja kratkog spoja ekvivalentnog kola data sa Vth/Rth.
Primenimo ovu metodu na delitelj napona.
1. Napon otvorenog kola je V=Vin R2/(R1+R2)
2. Struja kratkog spoja je Vin/R1 pa je prema tome Naponski izvor Teveninovog
ekvivalentnog kola Vth=Vin R2/(R1+R2) redno vezan sa otporom Rth= R1R2/(R1+R2)
(nije koincidencija da je ekvivalentan otpor jednak paralelnoj vezi ova dva otpora to e biti
jasnije malo kasnije). Iz ovog primera lako je videti da delitelj napona nije dobra baterija u
smislu da je njegov izlazni napon otro pada kada se prikljui potroa. Sada znate sve to je
potrebno da izraunate tano koliko e izlaz pasti za dati otpor potroaa: koristite Teveninovo
ekvivalentno kolo, prikljuite potroa i izraunate novi izlazni signal, uz napomenu da je novo
kolo nita drugo do delitelj napona.

Ekvivalentan otpor izvora i optereenje kola

Kao to ste malopre videli, kada se delitelj napona napaja iz nekog fiksnog napona, onda je on
ekvivalentan manjem naponskom izvoru redno vezanom sa otpornikom; na primer izlazni
krajevi 10k -- 10k delitelja napajani idealnom baterijom od 30V je potpuno ekvivalentan
idealnom izvoru od 15V sa rednim otporom od 5k. Prikljuenje potroaa izaziva pad napona na

izlazu izvora, zahvaljujui njegovoj konanoj otpornosti. Ovo je nepoeljno. Jedno reenje
problema stvaranja stabilnog (u smislu neega to se nee menjati pri prikljuenju potroaa)
izvora moe biti u korienju manjih otpora u delitelju. Povremeno je ovo korienje gole sile
korisno. Ipak obino je najbolje napraviti izvor pomou aktivnih komponenti kao to su
tranzistori i operacioni pojaavai. Na ovaj nain se lako mogu napraviti naponski izvori sa
unutranjim otporom reda milioma bez velikih struja i disipacije snage to je karakteristino za
niskootporni delitelj napona koji daje iste performanse. Nadalje, aktivni izvor je lako napraviti
sa podesivim izlaznim naponom.

Koncept ekvivalentnog unutranjeg izvora se primenjuje na sve vrste izvora, a ne samo na

baterije i delitelje napona. Izvori signala (oscilatori, pojaavai ili senzorski ureaji) imaju
ekvivalentni unutranji otpor. Prikljuujui izvor koji ima manji odnosno isti otpor u poreenju
sa unutranjim otporom izvora znaajno e smanjiti signal izvora. Ovo nepoeljno smanjenje
signala se naziva optereenje kola. Zbog toga treba teiti da obezbedimo Rpotroaa>>Rizvora, zato
to potroa sa velikim otporom ima mali atenuacioni efekat na izvor (slika 1.12)

1.06 Otpornost pri malim signalima

esto radimo sa elektronskim ureajima kod kojih I nije proporcionalno V; u takvim sluajevima
nema mnogo smisla govoriti o otpornosti poto e odnos V/I zavisiti od V, pre nego biti fina
konstanta. Kod ovakvih ureaja vrlo je korisno poiznavati nagib V-I karakteristike, drugim
reima odnos male promene primenjenog napona i odgovarajue promene u struji kroz ureaj
dV/dI. Ova veliina ima dimenzije otpora i izraava se u omima (). Naziva se otpornost pri
malim signalima, inkrementalna otpornost ili dinamika otpornost.

Zener diode
Kao primer razmotrimo Zener diodu ija je karakterisika prikazana na slici. Koriste se za
dobijanje konstantnog napona negde u kolu i to tako to im se dovodi struja sa nekog izvora
vieg napona unutar kola. Na primer dioda na slici e konvertovati primenjenu struju u
odreenom strujnom opsegu u odreeni napon u odgovarajuem (uem) naponskom opsegu.
Vano je znati koliko e se napon na zener diodi
menjati sa primenjenom strujom; i ovo je mera
regulacije nasuprot promenama u struji koju
dovodimo diodi. U specifikacije cener diode bie
ukljuen njen dinamiki otpor dat na nekoj
odreenoj struji (korisna injenica dinamiki otpor
cener diode varira grubo inverzno proporcionalno
primenjenoj struji). Na primer dioda moe imati
dinamiki otpor od 10 na 10 mA i njen napon je 5V.
Koristei definiciju dinamikog otpora nalazimo da
10% promene u struji daje promenu u naponu od
10mV
V=Rdyn x I=10 x 0.1 x 0.01
ili V/V=0.002= 0.2%
to pokazuje dobre regulacione mogunosti pri ovim
uslovima.
Posmatrajmo kolo Zener regulatora

Ulazni napon je vei od regulacionog na zener diodi i struja kroz diodu je

I=(Vin-Vout)/R
i isto za I, Vin i Vout
a
Vout=Rdyn I= Rdyn/R (Vin-Vout)
i konano
Vout=rdyn/(R+Rdyn) Vin
dakle za promene u naponu kolo se ponaa kao razdelnik napona sa zener diodom koja
zamenjuje otpornik sa otpornou jednokom dinamikoj otpornosti zener diode.
Tunelska dioda

Vrlo zanimljiva primena inkrementalne otpornosti je tunelska dioda

(Esaki) . Njena karakteristika je prikazana na 1.15. U opsegu A do B ima negativnu
inkrementalnu otpornost. Ovo ima znaajne posledice: naponski delitelj napravljen od
otpornika i tunelske diode moe biti pojaava. Za mali promenjivi napon vsig jednaina delitelja

daje: = + gde je rt inkrementalna otpornost tunelske diode pri radnoj struji, gde vsig

vai za varijaciju malih signala koje smo do sada zvali Vsig . Tunelska dioda ima rt(incr) < 0 od A
do B kao to se vidi sa grafika. Ako je rt(incr) po absolutnoj vrednosti priblino R tada kolo

pojaava. Vbatt obezbeuje stalnu struju, ili bias, da bi se radna taka dovela u opseg negativne
inkrementalne otpornosti diode. (naravno uvek je potrebno imati izvor struje kada kolo
pojaava).

Signali
Poslednji deo u ovom poglavlju e se baviti kondenzatorima, ureajima ije karakteristike zavise
od naina na koji se struje i naponi u kolu menjaju. Naa analiza u dc reimu jo uvek vai, ak i
za napone i struje koji se menjaju sa vremenom. Ali radi boljeg razumevanja kola sa
promenjivim (ac) strujama korisno je imati na umu uobiajne tipove signala, napona koji se
menjaju u vremenu na odreen nain.
1.07 Sinusoidalni signali
Sinusni signali su najpopularniji signali; oni su ono to dobijate iz utikaa u zidu. Ako neko kae
neto kao uzmi 10 V signal na 1MHz on misli na sinusni talasni oblik signala. Matematiki
ono to imamo je napon opisan sa
V=A sin( 2 f t)
Gde je A amplituda, f frekvencija u Hz. Sinusni talas izgleda kao na slici. Neki put je vano znati
vrednost signala u poetnom trenutku t=0 i u tom sluaju moemo imati fazu u izrazu:
V=A sin(2 f t+)
Druga varijacija na ovu temu je V=Asin t gde je ugaona frekvencija, data u radijanima u
sekundi. Samo zapamtite vezu = 2 f i neete pogreiti.

Velika vrednost sinusnih talasa (i razlog njihove mnogogodinje popularnosti) je injenica da su

oni reenja odreenih linearnih diferencijalnih jednaina koje opisuju mnoge fenomene u
prirodi kao i linearna kola. Linearna kola imaju osobinu da je njihov izlaz kada je na ulazu
prikljuen zbir dva signala jednak zbiru izlaza koji se dobijaju prikljuenjem svakog signala
pojedinano. Tj. O(A+B)=O(A)+ O(B) .
Linearna kola na sinusnu pobudu uvek odgovaraju sinusnim signalom iako se generalno
amlituda i faza menjaju. Nijedan drugi signal se ne ponaa tako . U stvari, uobiajna je praksa da
se kolo opisuje svojim frekventnim odgovorom, nainom na koji ono menja amplitudu

primenjenog signala u zavisnosti od njegove frekvencije. HiFi pojaava, na primer ; ima ravan
frekventni odgovor u opsegu od 20Hz do 20kHz.
Frekvencije sinusnih signala sa kojima se obino sreemo idu od nekoliko Hz do nekoliko GHz.
Nie frekvencije od 0.0001Hz ili nie, mogu se generisati pomou paljivo napravljenih kola ako
je potrebno. Visoke frekvencije do nekoliko GHz se takoe mogu generisati, ali pomou
posebnih tehnika sa transmisionim linijama. Iznad toga radi se o mikrotalasima gde
konvencionalna iana kola sa integrisanim komponenata postaju nepraktina i tada se koriste
egzotini talasni vodii ili trake.
1.08. Amplitude signala i decibeli.
Pored amplitude postoje jo neki naini za karakterizaciju veliine sinusnog ili nekog drugog
signala.
Nekada ete videti da je specificiran peak to peak amplitudom (pp), koja je kao to bi i sami
pogodili dvostruka amplituda. Drugi metod je dati koren srednjokvadratne amplitude
(rootmeansquare-RMS) koja je Vrms=1/2 A=0.707 A (ovo je samo za sinusne signale). Odnos
pp ili rms e biti drugaiji za druge talasne oblike. Iako izgleda udno ovo je uobiajan nain, jer
se rms napon koristi za raunanje snage. U SAD imamo 117 Vrms, 60Hz. Amplituda 165V (330V
pp).
Decibeli
Kako ete porediti relativne amplitude dva signala? Moete na primer rei da he signal dva puta
vei od signala Y. Ovo je korisno za mnoge svrhe. Ali poto se esto sreemo sa odnosima veim
i od milion lake je koristiti logaritamske mere i zbog toga predstavljamo decibel (dB). Prema
definiciji odnos dva signala u decibelima je
dB=20 log10 (A2/A1)
gde su A1 i A2 amplitude signala. Tako na primer ako je jedan signal dva puta vei od drugog
znai da je 6dB u vei od njega, poto je log10 2=0.310. Za 10 puta vei signal imamo 20dB; za 1
desetinu signala imamo -20dB. Takoe je korisno izraziti odnos dva signala preko odnosa
snage:
dB=10log10(P2/P1). Sve dok dva signala imaju isti talasni oblik,tj. , sinusni, obe definicije daju istu
vrednost. Kada poredimo signale sa razliitim talasnim oblicima , recimo, sinusni signal i um
mora se koristiti definicija preko snage (ili preko rms amplituda). Iako se decibeli uobiajno
koriste za odnose dva signala, nekada se koriste i kao absolutna mera amplitude. On to u stvari
radimo je da koristimo neku amplitudu kao referentnu, a druge signale uporeujemo sa njom.
Ima nekoliko standardnih amplituda koje se koriste na ovaj nain; najee su: (a) dBV;1 V rms;

(b) dBm; napon koji odgovara 1mW u nekoj pretpostavljenoj

impendasi potroaa., koja je za radiofrekvencije obino 50 oma, ali je
za audio frekvencije oko 600oma. Odgovarajue (0dBm amplitude su
pri tim impedancama 0.22V rms i 0.78V rms) i (c)mali naponi uma
koje generie otpornik na sobnoj temperaturi.
Pored ovih postoje i referentne amplitude koje se koriste u drugim
oblastima. Na primer, u akustici 0dB SPL je talas iji je rms 0.0002bar:
u komunikacijama nivoi se mogu izraavati u dBrnC (relativna
referenca uma u frekvenciji krivom C). Kada izraavamo amplitude na ovaj nain, najbolje je
biti odreen oko 0dB referentne amplitude; treba govoriti neto kao amplituda od 27 decibela
u odnosu na 1V rms, ili skraeno 27 dB re 1V rms ili definisati izraz kao dBV.
1.09 Drugi signali
Rampa izgleda kao na slici. To je jednostavno napon koji raste konstantnom brzinom. I obino
se ovakav signal aproksimira konanom rampom ili periodinom rampom ili testerastim
signalom.
Trougaoni signal.
Ovo je oigledno roak rampe, on je oigledno simetrina
rampa.

um
Signali koji nas interesuju su esto pomeani sa umom;
ovo je stalno koriena fraza koja se primenjuje za sluajan
um termalnog porekla. Naponi uma se mogu specificirati
frekventnim spektrom (snaga po Hz) i amplitudnom
raspodelom. Jedna od najeih vrsta uma je ogranieni
beli Gausov um, koji oznaava da signal sa jednakom
snagom po Hz u nekom opsegu frekvencija i Gausovu
raspodelu amplituda koje se mere istovremeno u velikom
broju trenutnih merenja. Ovakvu vrstu uma generie
otpornik (Donsonov um) i zagauje osetljiva merenja
svih vrsta. Na osciloskopu se pojavljuje kao to je prikazano na slici.

etvrtasti talasi.
Ovaj signal se ponaa kao na slici. Kao i sinusni signal i on se karakterie amplitudom i
frekvencijom. Linearno kolo na ovaj signal retko odgovara etvrtastim signalom. Za etvrtasti
signal amplituda je jednaka rms amplitudi. Ivice etvrtastog talasa nisu idealno etvrtaste; u
tipinom elektronskom kolu vreme porasta t ide od nekoliko ns do nekoliko s. Vreme porasta
se definie kao vreme potrebno da signal od 10% doe do 90% svoje ukupne vrednosti.

Pulsevi
Pulsni signal izgleda kao na slici. Oni su definisani amplitudom i
irinom pulsa. Moete da generiete niz periodinih (na istom
odstojanju) pulseva i u tom sluaju moemo da govorimo o
frekvenciji , ili brzini ponavljanja odnosno radnom ciklusuodnos irine impulsa i perioda ponavljanja (radni ciklus moe do
ide od 0 do 100%). Pulsevi mogu da imaju pozitivan ili negativan
polaritet a mogu da budu negativno ili pozitivno usmereni.
Recimo drugi impuls na slici je pozitivan impuls sa negativnim usmerenjem.
Stepenice i igle
I kao na slici. Jedinina funkcija je deo kvadratnog
signala-lep nain opisa onoga to se deava u kolu.
Kad bi mogli da ih nacrtamo izgledali bi kao na slici.
Igla ili delta signal je skok koji trenutno iezava.
1.10. Logiki nivoi
Pulsevi i etvrtke se mnogo koriste u digitalnoj elektronici gde definisani naponski nivoi
predstavljaju dva mogua logika stanja u bilo kojoj taki u kolu. Ova stanja su HIGH ili LOW i
odgovaraju 0 i 1 u Boolovoj logici. Svaka familija digitalnih logikih kola ima specificirana
naponska stanja za HIGH i LOW. Tako 74HC serija radi na +5V sa tipinim izlaznim signalima
0V(LOW) i 5V (HIGH) sa ulaznim pragom od 2.5V. Stvarni izlazni naponi mogu da idu od 1V od
mase ili 5V, bez kvara, zastoja. Kasnije emo vie govoriti o digitalnoj logici.

1.11 Izvori signala.

esto je izvor signala neki deo kola na kome radite. Ali za svrhe tesiranja fleksibilni izvori signala
su neprocenjivi. Oni dolaze u tri oblika:
Signal generatori, pulsni generatori, i generatori funkcija.
Generatori signala su sinusni oscilatori koji su opremljeni da daju irok opseg frekvencija (0d
50Khz do 50MHz tipino), sa mogunou precizne kontrole amplitude(koristi otpornu mreuatenuator)
Neki izvori vam omoguavaju i da moduliete signal. Varijacija na ovu temu je sweep generator
koji moe da poe itav frekventni interval za kratko vreme. Ovakvi ureaji su pogodni kod
ispitivanja kola ije se karakteristike menjaju u zavisnosti od frekvencije signala na odreen
nain :To su takozvana podeena kola i filtri. Danas se ovi ureaji pojavljuju u razliitim
konfiguracijama koje omoguavaju programiranje amplitude i frekvencije.
Varijacija generatora signala je sintisajzer frekvencija, ureaj koji generie sinusne talase sa vrlo
precizno podeenom frekvencijom. Frekvencije se postavljaju digitalno, esto na osam i vie
decimala i interno generiu iz preciznih standarda (kvarcni oscilatori) posebnim digitalnim
metodama. Ako je va zahtev nesumnjivo precizna frekvencija nema takmaca sintisajzeru.
Generaturi pulsa
Ovi mogu da genereu pulseve i to kakve. Podesivi su irina pulsa, brzina ponavljanja,
amplituda, polaritet, vreme porasta itd. Pored toga mnoge jedinice mogu da generiu parove
pulseva, sa podesivim rastojanjem i brzinom ponavljanja ili ak kodirane nizove pulseva. Mnogi
moderni puls-generatori imaju izlaze sa logikim nivoima koji se lako vezuju za digitalna logika
kola. Kao i generatori signala dolaze u razliitim programibilnim varijantama.
Generatori funkcija
Na mnogo naina generatori funkcija su najfleksibilniji izvori od svih. Moete ta napravite
sinusne signale, trougaone, etvrtaste u neverovatnom opsegu frekvencija(0.01 Hz do 10MHz
tipino) sa kontrolom amplitude i dc offset-a. Mnogi od njih imaju mogunost skeniranja
frekvencija, esto u nekoliko modova (linerana ili logaritamska promena frekvencija u
vremenu). Ima ih sa pulsnim izlazom iako ne sa preciznou pulsnih generatora a neki od njih
imaju mogunost modulacije.
Kao drugi izvori signala, generatori funkcija dolaze u programibilnim verzijama i verzijama sa
digitalnim prikazom frekvencija i ponekad amplituda.

Kondenzatori i ac kola
Kad jednom uemo u svet promenjivih napona i struja odnosno signala mi sreemo elemente
kola koji su beskorisni u dc kolima: kondenzatore i induktivitete. Kao to ete videti ovi skromni
ureaji u kombinaciji sa otpornicima upotpunjavaju trijadu pasivnih elemenata linearnih kola
koji sainjavaju bazu skoro svih kola. Kondenzatori su posebno od sutinskog znaaja u skoro
svakom kolu. Oni se koriste za generisanje razliitih talasnih formi, filtriranje blokiranje i
bajpasovanje signala. Koriste se u integratorima i diferencijatorima. U kombinaciji sa
induktivitetima mogu da se naprave filtri sa veoma otrim propusnim karakteristikama za
odvajanje eljenog signala od pozadine.
Kondenzator je ureaj ili komponeta sa dva izvoda i ima osobinu Q=CV gde je C elektrini
kapacitet u faradima, a Q koliina naelektrisanja u kulonima, a V napon u voltima. Q predstavlja
koliinu naelektrisanja koja se nalazi na jednoj ploi a -Q na drugoj. U prvoj aproksimaciji
kondenzatore moemo posmatrati kao jednostavne frekventno zavisne otpornike. Oni
omoguavaju na primer formiranje frekventno zavisnih delitelja napona. Za neke primene
(bajpasovanje, uparivanje) ovo je sve to treba da znamo, ali za neke druge (filtriranje, smetaj
energije, rezonantna kola) potrebno je dublje razumevanje. Na primer, kondenzatori ne mogu
da disipiraju snagu, ak ni kada struja prolazi kroz njih jer su struja i napon fazno pomereni za 90
stepeni. Struja kroz kondenzator je proporcionalna promeni napona u vremenu. Ako menjate
napon na kondenzatoru od 1F brzinom 1 V/s, napajate kondenzator strujom od 1A. Farad je
veoma velika jedinica i mi obino radimo sa mikro, nano ili piko faradima.
Kondenzatori se javljaju u zadivljujuem broju oblika i veliina, sa vremenom ete moi da
prepoznate njihove uobiajne inkarnacije.Osnovna konstrukcija su dva obina provodnika jedan
do drugog (ali se ne dodiruju). Za vei kapacitet treba vea povrina provodnika i manje
rastojanje; uobiajni prilaz je naneti nekakav provodnik na tanak izolujui materijal (dielektrik),
na primer aluminizovani majlar film zavijen u cilindrinu konfiguraciju. Drugi popularni tipovi su
tanki keramiki vejferi (keramiki diskovi), metalne folije sa oksidnim izolatorima i metalizovani
liskun. Svaki od ovih tipova ima jedinstvene osobine. Uopte govorei keramiki i majlar tipovi
se najvie koriste za nekritina elektronska kola, tantalci se koriste tamo gde je potreban veliki
kapacitet, a elektroliti se koriste kao filtri u napajanjima.

Kondenzatori u paraleli i serijski

Kapacitet nekoliko kondenzatora u paraleli suma njihovih pojedinanih kapaciteta. Ovo je lako
videti:
postavimo napon V na njihovu paralenu kombinaciju i sledi
CtotalV=Qtotal=Q1+ Q1+ Q1+...= C1V+ C2V+ C3V+...=(C1+ C2+ C3+...)V odnosno
Ctotal= C1+ C2+ C3+...

Za kondenzatore u seriji vai formula kao za paralelno vezane otpornike:

=

1
1
1
1 + 2 + 3 +

Struja koja utie u kondenzator u toku punjenja ima neke neobine odlike. Proporcionalna je
izvodu napona. I za razliku od otpornika snaga vezana za kapacitivnu struju se ne pretvara u
toplotu ve se skladiti kao energija unutranjeg elektrrinog polja kondenzatora. Ovu energiju
dobijate nazad pri pranjenju kondenzatora. Videemo ovo na drugi nain kada budemo radili
reaktancu.

1.13. RC kola: V vs I
Kada radimo sa ac kolima (ili uopte sa svim kolima
u kojima se menjaju struja i napon) postoje dva
mogua prilaza.
Moete govoriti o
naponu V i struji I u
vremenu, ili moete
govoriti o amplitudi
vezano za
frekvenciju. Oba
pristupa imaju svoje
prednosti i daju dobre rezultate i vi ete se uvek vraati jednom ili
drugom pristupu u zavisnosti od situacije. Poeemo sa kolima u
vremenskom domenu. Da bi videli odlike nekih kola sa C ponimo

sa jednostavnim RC kolom slika 1.29. CdV/dt=I=-V/R - ovo je diferencijalna jednaina i njen

integral je:
V=Aexp(-t/(RC))

Ovo pranjenje kondenzatora je prikazano na grafiku.

Vremenska konstanta
Proizvod RC se naziva vremenska konstanta kola. Za R u omima i C u faradima RC je u
sekundama. 1uF preko 1k daje vremensku konstantu od 1ms; ako je u poetku kondenzator
napunjen do 1V poetna struja je 1mA.
Sledea slika daje neto drugaije kolo. U trenutku t=0 neko vezuje bateruju tada je jednaina
kola:
I=CdV/dt=(Vi-V)/R sa reenjem V=Vi+ Aexp(-t/(RC)). Konstantu A odreujemo iz poetnih uslova
i A=-Vi.

Opadanje do ravnotee
Konano (kada je t>>RC) V dostie Vi(Predstavljamo "5RC - pravilo desne ruke": kondenzator se
napuni do na 1% procenat svoje konane vrednosti za vreme od 5RC). Ako zatim menjamo Vo
do neke druge vrednost recimo 0, V e opadati do nove vrednosti po eksponencijalnom zakonu
exp(-t/(RC)). Na primer kvadratni signal e na izlazu dati signal kao na slici.

Moete pitati ta sa V(t) ako imamo proizvoljno Vin(t). Reenje ukljuuje nehomogenu
diferencijalnu jednainu i moe biti reena standardnim metodama. Pronali bi ste

() =

1
()

Znai RC kolo usrednjava proteklu istoriju na ulazu sa teinskim faktorom exp(-t/(RC)). U praksi
retko postavljate ovo pitanje. Umesto toga radite u frekventnom domenu pitate koliko od svake
frekventne komponete na ulazu stie na izlaz. Doi emo do ove vane teme kasnije. Pre toga
treba analizirati nekoliko drugih interesantnih kola u vremenskom domenu.
Uproenje pomou Theveninovog ekvivalenta
Moemo ii napred i analizirati sloenija kola slinom metodom, piii diferencijalne jednaine i
pokuavajui da naemo reenja. U najveem broju sluajeva ovo ne vredi. Najkomplikovanije
to e nam trebati je RC kolo. Mnoga druga kola se mogu svesti na njega recimo slika 1.34.
Samo korienjem Teveninovog ekvivalenta delitelja napona R1 i R2 moete pronai izlaz V(t) za
step ulaz Vo.

Primer: kolo za kanjenje

Ve smo pomenuli logike nivoe, napone na kojima ive digitalna elektrina kola. Slika pokazuje
kolo za kanjenje. Trougaoni simboli su CMOS baferi. Oni daju HIGH izlaz ako je ulaz HIGH ( vie
od jedne polovine napona napajanja) i obrnuto. Prvi bafer obezbeuje repliku signala ali sa

manjom otpornou i spreava ulaz pomou RC konstante. RC

izlaz ima karakteristino opadanje i uzrokuje to da se izlazni
buffer ukljuuje 10 us posle ulaznog prelaza (RC dostie 50% za
0.7RC). U datoj aplikaciji treba razmotriti efekat ulaznog praga
bafera koji odstupa od jedne polovine napona napajanja, to e
menjati kanjenje i irinu izlaznog pulsa. Ovakva kola slue da bi
malo odloila puls ne bi li se neto drugo pre desilo. Ne treba se
mnogo koristiti ovakvim trikovima u dizajnu ali su nekad
veoma korisni.

1.14. Diferencijatori

Slika 1.36. Napon na C je Vin-V, pa je I=Cd/dt(Vin-V)=V/R

Ako su R i C dovoljno mali da je dV/dt<<dVin/dt imamo
CdVin/dt~V/R
to znai da je izlaz proporcionalan promeni ulaznog napona u jedinici vremena. Da bi odrali
dV/dt<<dVin/dt treba da je RC malo i treba voditi rauna da ne preopteretimo ulaz sa suvie
malim R. U frekventnom domenu emo imati bolje kriterijume. Ako na ulaz kola stavimo
etvrtke izlaz e biti kao na slici. Diferencijatori su pogodni za detekciju prednje i zadnje ivice
kod pulsnih signala.
Nenamerno kuplovanje signala
Diferencijatori neki put iskrsavaju neoekivano kada nisu dobrodoli. Nekada ete videti signale
kao na slici 1.39. Prvi sluaj je uzrokovan etvrtkama koje su negde kapacitivno vezane za
signalnu liniju koju gledate i to moe ukazivati na to da nam nedostaje krajnji otpornik na
signalnoj liniji. Ako to nije u pitanju treba ili smanjiti otpor izvora signala ili nai neki drugi nain
za za smanjivanje kapacitivnog vezivanja etvrtastog signala za ulazni. Drugi sluaj je kada
posmatrate etvrtasti signal i negde prekinutu vezu obino na sondi osciloskopa. Tada se veoma

mali kapacitet sonde sa prekinutom vezom kombinuje sa ulaznom otpornou osciloskopa i daje
diferencijator.

1.15 Integratori
Pogledajmo kolo 1.40.
napon na R je Vin-V pa je
I=CdV/dT=(Vin-V)/R ako drimo da V<<Vin time to je RC
dovoljno veliko onda je CdV/dt=Vin/R tj izlazni signal je
integral ulaznog. Moemo videti da ta aproksimacija radi na
etvrtkama. Primetite da je uslov V<<Vin isto kao da kaemo
da je I proporcionalno Vin. Kada bismo umesto Vin imali struju
I(t) imali bi stvarni integrator. Veliki napon na velikom otporu
aproksimira strujni izvor i esto se koristi tako. Kasnije emo
napraviti integrator pomou operacionih pojaavaa.

Generator rampe
Sada je relativno lako reazumeti kako generator
rampe radi. Ovo je vrlo korisno kolo (1.42), za
vremenska kola, generatore funkcija , osciloskope
(sweep) analogno-digitalna kola. Kolo koristi izvor
kostantne struje da napuni kondenzator. I=C(dV/dt) ,
V=(I/C)t Rampa staje kada napon dostigne maksimalni
napon strujnog izvora.

Impedanca i reaktanca
Kola sa kondenzatorima i induktivitetima su komplikovanije nego prethodna sa otpornicima i
njihovo ponaanje zavisi pre svega od frekvencije:"delitelj napona" koji sadri kondenzator ili
induktivitet e imati frekventno zavisan deliteljski odnos. Pored toga kola koja sadre ove
komponente (reaktivne-jednim imenom) "kvare" ulazne signale kao to su recimo etvrtke.
Kao bilo i kondenzatori i induktiviteti predstavljaju linearne ureaje to znai da e amplituda
izlaznog signala rasti proporcionalno sa amplitudom ulaznog signala. Ova linearnost ima mnoge
posledice a moda najvanija je sledea: Izlaz linearnog kola koje na ulazu ima sinusni signal
frekvencije f tako i sam je sinusni signal iste frekvencije (sa eventualno promenjenom
amplitudom i fazom).
Zbog ove izvanredne osobine kola koje sadre
otpornike, kondenzatore i induktivitete (i kasnije
linearne pojaavae) posebno je pogodno analizirati
takva kola pitanjem kako izlazni napon zavisi od ulaznog,
za sinusni signal na jednoj frekvenciji na ulazu iako to
moda neemo koristiti. Grafik rezultujueg frekventnog
odgovora u kome je odnos izlaznog i ulaznog signala
nacrtan za svaku frekvenciju je koristan nain
razmiljanja za veliki broj signala. Kao primer odreeni
zvunik na prenosnom kasetofonu moe imati frekventni odgovor koji je dat na ovoj slici gde je
u ovom sluaju izlaz ustvari akustiki pritisak. Poeljno je da zvunik ima ravan odgovor, to
znai da je akustiki pritisak konstantan u oblasti akustikih frekvencija. U ovom sluaju se

odstupanja zvunika mogu korigovati ukljuivanjem pasivnog filtra sa inverznim odgovorom u

pojaavau ureaja.
Kao to emo videti mogue je uoptiti Omov zakon zamenjujui izraz otpor izrazom impedanca
da bi opisali elektronska kola sa svi pasivnim komponentama. Vana terminologija impendanca
je generalizovan otpor; kondenzatori i induktiviteti imaju reaktancu, otpornici imaju otpornost.
Drugim reima impedanca je otpor + reaktanca. esto ete uti da "kondenzator ima
impedancu...", ne koristimo esto izraz reaktanca jer izraz impedanca pokriva sve. esto
koristimo izraz impendanca i kada govorimo o otporniku. Recimo izlazna impedanca ili
impedanca izvora kada mislimo na Teveninov ekvivalent otpora nekog izvora. Slino vai i za
ulaznu impendancu.
U svemu to sledi govoriemo o kolima koja su pobuena sinusnim signalom na jednoj
frekvenciji. Analiza kola pobuenih komplikovanijim talasnim formama je tee elaborirati i
neophodno je najpre signale razloiti na osnovne talasne forme pa traiti reenja diferencijalne
jednaine za svaki talasni oblik ponaosob (Furijeova analiza).
Frekventna analiza reaktivnih kola (kola sa reaktivnim elmentima)
Ponimo najpre sa kondenzatorom koji je pobuen sinusnim naponskim izvorom slika:

Struja je () =

= cos tj. struja amplitude I sa fazom koja je ispred napona

za 90. Ako razmotrimo samo amplitude ne obraajui panju na faze struja je:

1/

(setite se da je = 2 )

On se ponaa kao frekventno zavisan otpornik, ali jo struja odstupa u fazi za 90 od napona.

Na primer, ako stavimo kondenzator od 1uF na liniju od 10V (rms) 60Hz on vue struju (rms)
amplitude

110
= 41.5()
1/(2 60 106 )

Naponi i struje kao kompleksni brojevi

Kao to ste malopre videli izmeu struje i napona moe biti faznog pomeraja odnosno razlike u
ac kolu na nekoj frekvenciji . Bez obzira na to sve dok kolo sadri samo linearne elemente
(otpornike kondenzatore i induktivitete) veliine amplituda struja svuda u kolu su jo uvek
proporcionalne amplitudama pobudnih naponskih signala, pa se moemo nadati nekoj
generalizaciji napona struja i otpora kako bi spasli Omov zakon. Oigledno je da jedan broj nije
dovoljan da predstavi struju u nekoj taki kola jer moramo nekako imati informaciju i o veliini i
faznom pomeraju.
Iako moemo zamisliti da specificiramo i veliine i fazne pomeraje napona i struja u bilo kojoj
taki kola piui ih eksplicitno () = 23.7 sin
(377 + 0.38) izlazi da je daleko
jednostavnije koristiti kompleksan raun da bi predstavili napone i struje. Onda jednostavno
sabiramo i oduzimamo njihove reprezentacije u kompleksnim brojevima to je daleko lake
nego koristiti sinusne reprezentacije.
Poto su stvarni naponi i struje realne veliine neophodno je razviti pravilo pretvaranja stvarnih
veliina u njihove kompleksne reprezentacije i obrnuto. Podseajui se jo jednom da govorimo
o jednoj frekvenciji sinusnog signala sloiemo se oko korienja sledeih pravila.
1. Naponi i struje se predstavljaju kompleksnim veliinama I i V
Napon Vocos(t+) se predstavlja kompleksnim brojem Voej. Podsetimo se da je ej =cos +j
sin gde je = 1

2. Stvarni naponi i struje se dobijaju mnoenjem njihovih kompleksnih reprezentacija sa ejt i

zatim uzimanjem realnog dela:

() = ( ), () = ( )

(u elektronici se simbol j koristi umesto i da bi se izbegla zabuna sa oznakom i za struju )

Prema tome u optem sluaju stvarni naponi i struje su dati kao:

() = =

() cos () sin

() = =

() cos () sin

Na primer napon ija je kompleksna reprezentacija V=5j odgovara realnom naponu u vremenu:
V(t)=Re(5j cos t+5j j sin t)=
-5sin t Volt
moemo i obrnuto, dakle -5sin t svodimo na kosinusni oblik tj.:

5 cos( ) odnosno u kompelksnoj reprezenzaciji :

5 2 =-5 cos 5 j sin = 5j

2

Reaktansa kondenzatora i induktiviteta

Sa ovom konvencijom moemo da primenjujemo kompleksni Omov zakon na kola koja sadre
kondenzatore i induktivitete kao da su otpornici, kada jednom znamo reaktanse kondenzatora i
induktiviteta. Da vidimo emu su oni jednaki.
Imamo da je () = a za kondenzator imamo da je =
Voe j t

pa dobijamo I(t)=-VoCsin =

=
/

Voe j t

to jest reaktansa kondenzatora Xc=-j/C na frekvenciji . Kao primer 1F kapaciteta ima

reaktansu od -2653j na 60Hz i -0.16 j na 1MHz. Njegova reaktansa na DC je beskona na. Ako
sprovedemo slinu analizu za induktivitet dakle =
V(t)=

( )

, () = ,

= = dakle XL=jL. Kola koja imaju

samo kondenzatore i induktivitete imaju isto imaginarne impedance to znai da su struja i

napon uvek za 90 razlike u fazi. Kada kolo sadri otpornike uvek postoji realni deo impendance.
Tada izraz reaktansa vai samo za imaginarni deo.

Generalisani Omov zakon

Sa ovim konvencijama za reprezentaciju napona i struja Omov zakon uzima jednostavan oblik
I=V/Z . I sada pravila koja vae za otpornike sada vae i za impendance : ekvivalentna impedansa
serijski vezanih jednaka je zbiru impedansi, a inverzna vrednost ekvivalentne impendance
paralelno vezanih impedanci jednaka je zbiru inverznih vrednosti impedanci. Konano, da
sumiramo :
ZR=R,
ZC=-j/c,
ZL=jL
Za sloene mree viestruko povezanih komponenti moda e nam trebati Kirhohova pravila i to
generalizovana za kompleksne reprezentacije napona i struje: Suma kompleksnih padova
napona oko zatvorene petlje je jednak nuli; suma kompleksnih struja u jednoj taki jednaka je 0.
Da probamo sada ovu tehniku na najjednostavnijim kolima. Rezimo ac napon na kondenzatoru.
Kondenzator 1uF, i AC napon od 110V rms 60Hz. Koristimo kompleksni Omov zakon.
Zc=-j/C

I=V/Z faza napona je proizvoljna i staviemo V(t)=Acost, gde je amplituda

A=1102 =156V, pa imamo da je I=-156C/j=156j 0.059 sin poto je struja

pomerena u fazi za 90.
Snaga u reaktivnim kolima

Trenutna snaga koja se dovodi nekom elementu kola je data sa P=V I. U reaktivnim kolima V i P
nisu jednostavno proporcionalni ne moete tek da ih pomnoite. Smena stvar se moe desiti
znak proizvoda se moe promeniti u toku jednog AC ciklusa. Tako od A do C snaga se dovodi
kondenzatoru on se puni a u intervalu B do D snaga je negativna on se prazni.

Znai da je srednja snaga u toku celog ciklusa jednaka 0 i

ovo je uvek tano za potpuno reaktivna kola. Srednja snaga
u okviru kola je data sa :

0 ()() , poto su u isto reaktivnim

kolima struja i napon pomereni za 90 moemo da ih

prikaemo kao sinusnu i kosinusnu funkciju. U tom sluaju reenje integrala e biti ~cos 2 t od
0 do T je jednako 0. Ovo moemo da pokaemo i jednostavnije Moe se pokazati da je srednja
snaga data sa = ( ) gde su V i I kompleksne rms amplitude. Uzmimo primer
prethodnog kola 1volt rms na kondenzatoru. Staviemo V=1 zbog jednostavnosti i

= pa je P=Re(V I*)=Re(-jC)=0

Kao drugi primer razmotrimo kolo prikazano na slici 1.50

Z=R-j/C
V=V0

0 [+( / )]
2 +(1/ )2

= (

0 2
= 2
+ (1/)2

ovo je manje od proizvoda magnituda i odnos se naziva faktor snage

faktor snage =snaga/||||=

0 2
|||| = 2
[ + 1/ 2 2 ]1/2

[ 2 +1/ 2 2 ]1/2

Faktor snage je kosinus faznog ugla izmeu

napona i struje i on ide od 0 (isto reaktivna kola) do jedan (potpuno otporna kola).

Faktor snage manji od 1 ukazuje na neku komponentu reaktivne

struje. Faktor snage je vrlo vana stvar kod distribucije velike koliine
elektrine energije, zato to reaktivne struje ne rezultiraju korisnom
snagom dovedenom do potroaa, a kompaniju kota mnogo u
obliku I2R zagrevanja otpora u generatorima, transformatorima i
oienjima. Iako se korisnicima naplauje samo realna snaga Re(VI*)
elektrane naplauju industrijskim korisnicima prema faktoru snage. Ovo objanjava dvorita
kondenzatora iza velikih fabrika napravljenih da ponite induktivne reaktanse industrijske
mainerije.

Generalisani delitelji napona

Na originalni delitelj napona se sastoji od para otpornika u seriji prema uzemljenju.

Generalizacija je kada otpornike zamenimo kapacitetima ili induktivitetima. Uopteno odnos

Vo/Vin ovakvog delitelja nije konstantan ve zavisi od frekvencije. Analiza je pravolinijska.

Ztotal=Z1+Z2

Vout=IZ2=

1+2

Umesto da brinemo o optem rezultatu pogledajmo neke jednostavne ali vane primere.

1.19. RC filtri
Kombinovanjem otpornika sa kondenzatorima mogue je napraviti frekventno zavisne delitelje
napona zahvaljujui frekventnoj zavisnosti impedanse kondenzatora ZC=-j/t. Ovakvo kolo ima
poeljnu osobinu da proputa signale sa frekvencijama od interesa dok ostale odbacuje.
Filtri propusnici visokih uestanosti
Na 1.52 imamo Delitelj sastavljen od kondenzatora i otpornika. Kompleksni Omov zakon daje:

Napon R Vout je dato sa:

[ + (/)]
=
=
(/)
2 + 1/ 2 2

 = = =

[ + (/)]
2 + 1/ 2 2

Obino ne vodimo mnogo rauna o fazi izlaznog signala Vout ve o njegovoj amplitudi:
Vout=(VoutVout*)1/2 =

[2 + 1/ 2 2 ]1/2

i to izgleda kao na slici 1.55. Mogli smo da imamo rezultat i odmah uzimajui odnos magnituda
impendasi kao u prethodnom primeru u imeniocu imamo serijsku vezu prve i druge
impendanse a u brojiocu magnitudu impedanse donje grane. Vidi se da je pri visokim
frekvencijama ulazna impedansa jednaka izlaznoj i tei 0 pri niskim frekvencijama. Ovo kolo se
zato i zove filter propusnik visokih uestanosti.

Na primer ulaz osciloskopa se moe staviti na ac

povezivanje, a to znai da na ulazu imamo 10Hz filter
propusnik visokih uestanosti sa prelomom na 10Hz (
koristiete ac vezivanje ako hoete da vidite mali ac signal
koji jae na velikom dc signalu). Inenjeri to obeleavaju
kao -3dB prelomnu taku filtra. U sluaju jednostavnog RC
filtra ova taka je data sa
f3dB=1/2RC.

Primetite da kondenzator ne proputa jednosmernu struju f=0. Ovo je upotreba kondenzatora

kao dc blok kondenzatora. Kada god vam je potrebno vezivanje sprovoenje signala od jednog
pojaavaa ka drugom u skoro svim sluajevima ete koristiti kondenzator. Na primer svaki hi-fi
audio pojaava e sve svoje ulaze imati kapacitivno spregnute, jer ne znamo na kom dc-nivou
e biti ulazni ac signal. U ovakvim aplikacijama vi uvek birate R i C u zavisnosti od frekventnog
podruja od interesa. esto nam je potrebno da znamo impedansu kondenzatora na nekoj
frekvenciji i to moemo da vidimo na grafu.

Filter propusnik niskih uestanosti

Ako sada zamenimo mesta R i C dobiemo FPNU i

(1 + 2 2 2 )1/2

Opet imamo f3dB=1/2RC. Ali ovog puta imamo drugi nain korienja. Recimo moemo ga
koristiti da eliminiemo bliske frekvencije radio i tv stanica, kao i problem ukljuivanja
pojaavaa i drugih osetljivih elektronskih ureaja.

FPNU se moe posmatrati i kao izvor signala. Kada se napaja idealnim ac naponom (nulte
unutranje impedanse) izlaz filtera izgleda kao R na niskim frekvencijama, a na visokim
frekvencijama pada na nulu . Signal koji napaja filter vidi R + potroa na niskim frekvencijama i
R na visokim frekvencijama.

Na slici 1.60 nacrtali smo odgovor FPNU na logaritamskoj osi koja se ee koristi u prikazivanju
karakteristika. Moete da razmiljate o vertikalnoj osi kao decibelima a horizontalnoj kao
oktavama (dekadama).

Na ovakvom crteu jednaka rastojanja odgovaraju

jednakim odnosima. Takoe smo nacrtali fazni pomeraj
koristei linearnu skalu uglova na vertikalnoj i istu
logaritamsku skalu frekvencija. Ovakva vrsta crtea je
dobra za posmatranje detaljnog odgovora ak ikada je
jako priguen. Dosta ovakvih grafika emo videti kod
aktivnih filtera. Primetite da je kriva filtra postaje ravna
linija za velika priguenja sa nagibom od -20dB/dec ili
kako inenjeri kau -6dB/octavi. Takoe fazni pomeraj ide glatko od 0 na frekvencijama ispod

prelomne take do 90 za frekvencije iznad take sa vrednou 45 na -3dB taki. Pravilo je za

jednostruka RC kola da je fazni pomeraj oko 6 od svoje asimptotske vrednosti na 0.1f3dB i
10f3dB . Ima jedno interesantno pitanje: Da li je mogue napraviti filter sa proizvoljnim
amlitudno frekventnim odgovorom i nekim drugim faznim odgovorom? Odgovor je ne. Zbog
meusobne povezanosti faze i amplitude.

RC diferencijatori i integratori u frekventom domenu.

RC diferencijator koji smo videli u vremenskom domenu je ustvari FPVU. Samo da razmotrimo
znaenje Vout<<Vin u smislu frekventnohg odgovora. Da bi izlaz bio mnogo manji od ulaza
frekvencija signala treba da bude dosta ispod 3dB take.
Neka je Vin=sin t
Vout=RCd (sin t)/dt=RC cost
Vout<<Vin podrazumeva RC<<1 to jest RC<<1/.
RC integrator je isto kolo FPNU i moemo da prijmenimo isto rezonovanje. Kriterijum za dobar
integrator je da signal sa najniom frekvencijom mora da bude dosta iznad 3dB.
Induktiviteti vs kondenzatori.
Induktiviteti se mogu koristiti umesto kondenzatora za FPNU i FPVU. Ali ete u praksi to retko
videti . A razlog je veliina.
Fazorski dijagrami
Postoji fina grafika metoda koja moe biti od pomoi u pokuaju da razumemo reaktivna kola.
Uzmimo na primer injenicu da RC fiter priguuje signal za 3dB na frekvenciji f=1/2RC. Ovo vai
i za visoke i niske propusnike.
Ovde je lako zbuniti se jer je na toj frekvenciji reaktansa
kondenzatora jednaka otporu R pa bi oekivali da imamo
6dB slabljenje. To bi smo dobili kada bi zamenili
kondenzator otpornikom sa otporom jednakim reaktansi.
Ovo emo da raistimo pomou fazorskog dijagrama.
Ako prikaemo imaginarne i realne delove impedanse. Ovde vidimo razliku izmeu filtra i
otpornog delitelja.

Polovi i decibeli po oktavi

Pogledajmo ponovo RC FPNU. Sve do desno od kolena izlazna amplituda pada proporcionalno
sa 1/f. U jednoj oktavi (kao i u muzici jedna oktava je dvostruka frekvencija) amplituda e pasti
na polovinu ili -6dB; dakle prosti RC fitar ima pad od 6dB/oktavi. Ako pravite filter sa nekoliko
RC sekcija dobiete padove od 12 dB/oktavi (dve RC sekcije) 18 dB/oktavi (tri RC sekcije) itd.
Ovo je uobiajan nain opisivanja kako se filter ponaa ispod linije odesecanja. Drugi popularan
nain je rei fitar sa tri pola to znai fitar sa tri RC sekcije. Treba obtratiti panju kod
viestepenih fitera jer u sutini oni uvek optereuju prethodni stepen menjajui ukupnu
karakteristiku. Reenje je postaviti bafere izmeu stepena.
Rezonantna kola i aktivni filtri
Kombinacije L i C se koriste u aktivnim fitrima koji nam daju vrlo otre frekventne karakteristike.
Razmotrimo klo 1.62 reaktansa LC kola je

1
1
1

1
1
= +
=

u kombinaciji sa R ovo nam daje delitelj napona. Zbog suprotnog ponaanja induktiviteta i
kondenzatora impedansa paralelnog LC kola ide u beskonanost na tzv rezonantnoj frekvenciji

= 1/2

U praksi gubici u kondenzatoru i induktivitetu ograniavaju otrinu karakteristinog pika. Neki

put se namerno dodaje R da bi se smanjila otrina.

Za serijski LC fitar imamo isto razmiljanje, ali se ovo kolo zove notch-fitar.

Druge primene kondenzatora.

Premoavanje
Impedansa kondezatora raste sa frekvencijom. Ovo je osnova za jednu vanu primenupremoavanje. Postoje neka mesta u kolu gde elite da dozvolite DC napon (ili sporo
promenjiv) ali ne elite signal. Stavljajui kondenzator preko tog elementa obino otpornika e
pomoi da se tu ubije svaki signal. Birate kondenzator tako da njegova impedansa bude mala na
frekvenciji signala u poreenju sa onim to proputate.
Filtriranje u napajaima
Ova vrsta filtriranje je svojevrsno premoavanje iako mi o njemu razmiljamo kao o odlaganju
energije.

Diode.

Elementi kola o kojima smo do sada diskutovali su linearni (pod linearnim podrazumevamo da
udvostruavanje primenjenog signala daje udvostruavanje odgovora). Ovo vai ak i za
reaktivne komponente kao to su kondenzatori i kalemovi.Ove elementi su takoe pasivni to
znai da u sebi nemaju ugraeni izvor energije. Dioda je vrlo vaan i koristan pasivni nelinearni
element. Njena V-I karakteristika je data na slici.
Strelica diode (anoda) pokazuje smer protoka struje. Na primer,
ako se dioda nalizi u kolu u kome protie struja od 10 mA od
anode prema katodi, onda je anoda oko 0.5V pozitivnija od
katode; ovo se naziva diodni pad napona pri provoenju.
Reverzna struja koja se meri u nanoamperskom opsegu kod dioda
za optu upotrebu nema skoro nikad bilo kakvu posledicu dok nije
dostignut reverzni napon proboja (koji se esto naziva vrni napon
proboja) koji je oko 75V. Poto je napon provoenja od 0.5V ili
vie volti od manjeg znaaja moemo posmatrati diodu kao
jednosmerni provodnik. Postoji jo vanih osobina po kojima razlikujemo hiljade dostupnih
tipova dioda recimo: maksimalna struja provoenja, kapacitivnost, struja curenja, vreme
oporavka iz reverzne polarizacije itd. Pre nego to ponemo sa nekim kolima u kojima se nalaze
diode treba ukazati na dve stvari: a) diode ustvari nemaju otpor (ne ponaaju se po Omovom
zakonu). b)ako stavite neku diodu u kolo neete imati Teveninov ekvivalent.

Usmerai
Usmera menja ac u dc i ovo je jedna od njjjednostavnijih i najvanijih primena dioda.
Najjednostavnije kolo je prikazano na slici 1.68.

AC simbol prikazuje izvor naizmeninog napona u

elektronskim kolima on se obezbeuje preko
transformatora koji je prikljuen za mreni napon. Za
sinusni napon koji je daleko vei od diodnog pada (0.6V za
Si diode) tipian izlaz je prikazan na slici 1.71. Ako
razmiljate o diodi kao o jednosmernom provodniku onda
nema problema da se razume rad kola. Ovo kolo se naziva
polutalasni usmera zato to se koristi samo jedna polovina
ulazne talasne forme.

Slika 1.70 prikazuje drugaije usmerako kolo, punotalasni ispravlja, a slika 1.71 pokazuje
napon na potroau. Praznine ili rupe u izlaznom signalu potiu od napona polarizacije diode. U
ovom kolu dve diode su uvek u seriji sa ulazom i o tome treba uvek voditi rauna u dizajnu.
Filtriranje u napajanjima
Prethodne usmerene talasne forme nisu ba
iskoristive ovakve kakve su. One su jednosmerne
samo (dc) samo u smislu da ne menjaju polaritet.
Ali jo uvek imaju dosta rippla (periodinog
oscilovanja napona oko neke stalne vrednosti)
koji treba da bude ispeglan (izravnan). Ovo emo
uraditi korienjem filtra FPNU slika 1.72. U stvari nama serijski otpornik nije potreban i uvek se
izostavlja (neki put se stavlja radi ogranienja struje). Razlog je jer diode spreavaju tok struje
nazad iz kondenzatora tako da oni mogu da slue kao skladita energije vie neko klasian deo
1

niskopropusnog filtra. Energija smetena u kondenzatoru je = 2 . Za C u Faradima i V u

2

Voltima, U je u Joulima. Kapacitet je izabran tako da je RloadC>>1/f (gde je f frekvencija ripla

2x50Hz) da bi obezbedili mali ripl inei vremensku konstantu pranjenja mnogo manjom nego
ona punjenja. Ovu maglovitu izjavu emo rasvetliti kasnije.
Izraunavanje napona ripla.
Vrlo je lako izraunati aproksimativno ovaj napon
pogotovu ako je mali u poreenju sa nominalnim DC
naponom. Potroa ini da se kondenzator prazni
negde izmeu ciklusa ili poluciklusa. Ako
pretpostavimo da struja potroaa ostaje konstantna (hoe za mali ripl) imamo za:

= ovo je iz =

ako koristimo 1/f ili 1/2f (pun talas) za t dobijamo da je

za punotalasno usmeravanje

ako elite da izvedete raun detaljno onda treba koristiti eksponencijalno pranjenje
kondenzatora, ali bi to bilo sa malo smisla, jer:

1.pranjenje je eksponencijalno samo ako je potroa otpornik to je retko, a uobiajno da je to

naponski regulator koji deluje kao potroa konstantne struje.
2. Izvori napajanja se rade sa kondenzatorima sa tipinim tolerancijama od 20% i vie. Znajui
da postoje velike razlike u proizvedenim komponetama treba da dizajniramo konzervativno pretpostavljajui najgoru kombinaciju u vrednostima komponenata. U ovom sluaju
posmatranje poetnog dela pranjenja kao rampu je prilino tano pogotovo ako imamo mali
ripl i u svakom sluaju to je greka koja ide na ruku konzervativnom dizajnu-precenjuje ripl.
Usmerake konfiguracije za napajanja.
Punotalasni most
Obino dobijamo ovaj diodni most upakovan u jednu komponentu.
Najmanji dolaze sa strujom od 1A i probojnim naponima od 100600V ili ak 1000V. Dinovski usmeraki mostovi su dostupni za
struje od 25A i vie.

Punotlasni usmera sa centralnim izvodom.

Izlazni napon je pola od onog to dobijate kod punotalasnog i nije mnogo efikasan jer svaki
polukalem koristi samo pola perioda. Slika 1.75. Ovo nije najefikasnije kolo u smislu dizajna
transformatora zato to svaka polovina sekundarnog kalema koristi samo pola vremena. Prema
tome struja kroy namotaje je dvostruko vea nego to bi bila kod stvarnog punotalasnog
ispravljaa. Zagrevanje namotaja prema Omovom zakonu je I2R, dakle dvostruko vee u toku
polovine vremena, ili dvostruko proseno zagrevanje ekvivalentnog punotalasnog usmeraa.
Morali bi da izaberete transformator za 1.4 puta veu struju u poreenju sa boljim kolom sa
mostom; pored toga to je skuplji on je i vei i tei.

Razdvojeno napajanje je varijacija usmeraa sa centralnim

izvodom (slika) ali daje razdvojeno napajanje (jednako pozitivan i
negativan napon ). Ovo je efikasno kolo zato to obe polovine
ulazne talasne forme koriste svaku sekciju namotaja.
Naponski multiplikatori
Kolo na slici se naziva naponski udvostruiva. Razmiljajte o
njemu kao o dva polutalasna usmeraa u seriji . Vidimo da se u
jednoj poluperiodi puni jedan a u drugoj drugi kondenzator.
Varijacijom ovog moe se dobiti tripler kvadrupler.

Regulatori
Izborom dovoljno velikog kondenzatora moe se smanjiti ripple na eljenio nivo. Ovakav pristup
"grube sile" ima dva hendikepa:
1. Potreban kondenzator moe biti vrlo veliki i skup.
2. ak i ako je ripple smanjen na zanemarljivu vrednost ete imati varijacije napona usled drugih
uzroka, recimo, izlazni DC napon bie grubo proporcionalan ulaznom AC naponu poveavajui
fluktuacije uzrokovane varijacijom ulaznog napona. Dalje, promene struje na potroau takoe
uzrokuju promene u izlaznom naponu zbog konanog unutranjeg otpora transformatora,
dioda itd. Drugim reima Teveninov ekvivalent DC napajanje ima R>0.
Bolji pristup dizajnu napajaa je koristiti dovoljan kondenzator za smanjenje ripla na nizak nivo
(moda 10% od DC napona) a zatim koristiti aktivno kolo povratne sprege da bi se eliminisao
preostali ripple. Ovakvo kolo povratne sprege "posmatra" izlazni napon pravei promene u
kontrolisanom serijskom otporniku (tranzistoru) dovoljne da bi izlazni napon bio konstantan
(slika 1.80.).
Ovi naponski regulatori napona se skoro uvek koriste kolima za napajanje. Dananji regulatori
napona su dostupni kao jeftina integralna kola. Napaja izgraen sa regulatorom se lako moe
napraviti da bude sa podesivim naponom i da ima unutranju zatitu.
1.30. Primeri korienja dioda
Ispravlja signala
Ima i drugih prilika u kojima koristimo diode da bi dobili talasni
oblik samo jednog polariteta. Ako ulazni talasni oblik nije sinusni,
onda obino ne razmiljate o njegovom ispravljanju u smislu
napajaa. Na primer, moete eleti nisku impulsa koji odgovaraju
uzlaznoj ivici etvrtastog signala. Najednostavniji nain je
ispraviti diferencirani talas (slika 1.81.). Uvek imajte u vidu diodni
pad napona od 0.6V. Ovo kolo na primer ne daje izlaz za etvrtke
manje od 0.6 V pp (od pika do pika-peak to peak). Ako je ovo
problem postoje razliiti trikovi da se zaobie ovo ogranienje.
Jedna mogunost je da se koriste otkijeve diode (topli nosioci naelektrisanja), sa diodnim
padom napona od oko 0.25V (druga komponenta je povratna dioda koja ima nulti diodni pad ali
je i reverzni napon vrlo mali).

Kolo koje moe biti reenje je dato na slici 1.82. Ovde D1 kompenzuje diodni pad na D2
obezbeujui 0.6V prednapona da bi drala D2 na pragu provoenja. Korienje diode (D1) za
obezbeenje prednapona (pre nego korienje recimo delitelja napona) ima nekoliko prednosti:
ne trena nita podeavati, kompenzacija je skoro perfektna, svaka promena diodnog pada
(recimo sa promenom temperature) bie ispravno kompenzovana. Kasnije emo videti druge
primere kompezacije uparivanjem diodnog pada kod dioda, tranzistora i FET-ova: ovo je
jednostavan i moan trik.
Diodne kapije

Druga primena dioda, koju emo prepoznati kasnije kod oblasti logikih kola je da propusti vii
od dva napona bez uticaja na nii. Dobar primer je baterijski bekap, metod koji omiguava
neprekidan rad (recimo preciznog elektronskog asovnika) koji ne sme da prestane usled
nestanka struje. Slika 1.83 prikazuje kolo koje obavlja ovaj posao. Baterija ne radi nita dok ne
nestane struje; ona preuzima posao napajanja bez prekida.
Diodni ograniavai
Nekada je poeljno ograniiti opseg signala (spreiti ga da pree odreeni napon) negde u kolu.
Kolo prikazano na slici 1.84 e izvriti ovaj zadatak. Dioda spreava da izlani signal pree oko
+5.6 V, bez efekta na signale nie od te vrednosti. Jedino ogranienje je da ulazni signal ne
padne ispod vrednosti reverznog napona proboja. Diodni ograniavai su standardna oprema za
sve ulaze na digitalnim kolima CMOS familija. Bez njih osetljiva kola se lako mogu unititi
statikim elektrinim pranjenjem u toku rukovanja. Delitelj napona moe obezbediti
referentni napon za diodni ograniava (slika 1.85). U tom sluaju morate se uveriti da je
impendansa koja gleda
u delitelj napona (Rdn) mala u poreenju sa R jer ono to imate
izgleda kao na slici 1.86 kada je delitelj napona zamenjen svojim
Teveninovim ekvivalentom. Kada dioda provodi (ulazni napon
prelazi granini) izlazni je stvarno samo izlaz delitelja napona, sa
teveninovim ekvivalentnim otporom naponske reference kao
donjeg otpornika (slika 1.87). Prema tome, za prikazane vrednosti izlaz ograniavaa za ulazni

trougaoni signal bi izgledao kao na slici 1.88. Problem je, reeno

slengom elektronike, taj to delitelj napona ne obezbeuje
"vrstu referencu". "vrst" naponski izvor je onaj koji ne
poputa lako (odrava nominalnu vrednost napona), tj., ima
malu unutranju impedancu.

Jednostavan nain da se "uvrsti" ograniavako kola sa slike 1.85,

bar za visokofrekventne signale , je da se doda premoavajui
kondenzator preko otpornika od 1k. Na primer, kondenzator od 1F
prema masi smanjuje impedancu koja gleda u delitelj napona ispod
10 za frekvencije iznad 1kHz. (Mogli biste na slian nain dodati
premoavajui kondenzator preko D1 na slici 1.82). Naravno ,
efikasnost ovog trika pada pri niskim frekvencijama, i neradi nita pri
DC.

U praksi se problem konane impedance delitelja napona kao

reference moe lako reiti korienjem tranzistora ili operacionog
pojaavaa. Ovo je uvek bolje reenje od korienja otpornika veoma
malih vrednosti , jer ne troi velike struje, a ipak obezbeuje
impedance od nekoliko oma ili manje. Pored toga postoje i drugi
naini za konstrukciju ograniavaa , korienjem operacionog
pojaavaa (OP) kao dela kola diodnog ograniavaa.
Interesantna primena ograniavaa je "dc restauracija" signala koji je acspregnut (kapacitivno spregnut). Slika 1.89 prikazuje ideju. Ovo je
posebno vano za kola iji ulazi izgledaju kao diode (tj. tranzistori za
uzemljenim emiterom); u suprotnom bi ac-spregnuti signal jednostavno
iezao.

Ograniava
Poslednje ograniavako kolo je prikazano na slici 1.90. Ovo kolo ograniava kompletnu talasnu
formu (swing-njihaj) na jedan diodni pad, oko 0.6V. Ovo moe izgledati kao suvie malo, ali ako
je sledei pojaavaki stepen sa velikim naponskim pojaanjem, onda je najbolje da mu ulaz

uvek bude blizu 0V; u suprotnom mu je izlaz u saturaciji. Ovakav ograniava se esto koristi za
zatitu pojaavaa sa velikim pojaanjem.

Diode kao nelinearni elementi

Dobra aproksimacija struje kroz provodno polarisanu diodu je eksponencijalna funkcija napona
na diodi na datoj temperaturi. Znai moete da koristite diodu da bi generisali izlazni napon
proporcionalan logaritmu struje (slika 1.91). Poto V lebdi u opsegu 0.6V, sa vrlo malim
promenama napona koje reflektuju varijacije u ulaznoj struji, moete generisati ulaznu struju
pomou otpornika ako je ulazni napon mnogo vei od diodnog pada napona (slika 1.92).
U praksi, moda ete hteti napon koji nije podignut
za o.6 volti diodnog pada. Dodatno bilo bi lepo imati
kolo koje je neosetljivo na promene temperature.
Metod kompenzacije diodnog pada je ovde od
pomoi (slika 1.93). R1 dovodi D2 u provoenje,
drei taku A na oko -0.6V. Taka B je blizu mase
(inei Iin precizno proporcionalnim Vin). Sve dok su
dve identine diode na istoj temperaturi, postoji
dobro ponitavanje diodnih padova napona, izuzev,
naravno, za razliku koja potie od ulazne struje kroz
D1 koja daje eljeni izlaz. U ovom kolu R1 treba
izabrati tako da je struja kroz D2 mnogo vea od
maksimalne ulazne struje, da bi drala D2
provodnom.

Induktivni potroai i diodna zatita

ta se deava kada otvorite prekida koji obezbeuje struju kroz kalem? Poto kalem ima
osobinu: V=LdI/dt nije mogue iskljuiti struju trenutno, poto bi to implicira beskonaan napon
na krajevima kalema. Ono to se deava umesto toga je da napon na kalemu raste dok ne prisili
struju da protie. Elektronski sklopovi koji kontroliu induktivne potroae se lako mogu otetiti,
posebno komponente koje otkau pokuavajui da
zadovolje potrebu kalema za kontinuitetom struje.
Razmotrite kolo na slici 1.94. Prekida je u poetku
zatvoren i struja protie ktroz kalem (koji moe biti deo
relea). Kada se prekida otvori, kalem pokuava da odri
struju izmeu A i B. To znai da kraj B biva pozitivniji u
odnosu na izvod A. U ovom sluaju moe otii i 1000V u
odnosu na drugi kraj dok kontakt na prekidau ne izgori.
Ovo skrauje ivot prekidaa i takoe proizvodi snane
interferentne impulse koji mogu da utiu na ostale delove
kola. Ako je ovaj prekida tranzistor njegov ivot je zavren.
Najbolje reenje je staviti diodu paralelno sa kalemom kao na slici
1.95. Kada je prekida ukljuen dioda je inverzno polarisana. Pri
iskljuivanju prekidaa dioda prelazi u provodno stanje postavljajui
kraj prekidaa jedan diodni pad iznad poyizivnog napona napajanja.
Dioda mora da bude sposobna da podnese poetnu diodnu struju
koja odgovara struji mirovanja koja je proticala kroz kalem.
Jedini nedostatak ovog zatitnog kola je da produava duinu opadanja struje kroz kalem, poto
je brzina promene struje kalema proporcionalna naponu na njemu. Z aprimene u kojima struja
mora brzo da opada kroz induktivitet, bolje je staviti otpornik paralelno sa kalemom birajui
njegovu vrednost tako da je Vnapajanja+IR manje nego maksimalni dozvoljeni napon na prekidau.
(Za najbre opadanje na datom maksimalnom naponu, moe se koristiti zener dioda koja daje
linearno umesto sporog eksponencijalnog opadanja).
Za kalemove koji se pogone pomocu AC izvora (transformatori,
ac relei) diodna zatita nee raditi poto e dioda provoditi
jedan poluciklus i kada je prekida zatvoren. U tom sluaju RC
"odbija" ili snubber je dobro reenje (slika 1.96). Vrednosti
koje su prikazane su tipine za male induktivne potroae
pogonjene sa AC linije. Ovakav odbija treba ukljuiti u sve instrumente koji se napajaju iz AC
mree, poto su transformatori induktivni. Alternativna zatita je metak-oksidni varistor, ili

potiskiva tranzijenata (supresor), jeftina komponenta koja lii na keramiki disk kondenzator i
ponaa se elektrino kao bidirekciona zener dioda. Dostupne su za napone od 10V do 1000V
imogu da izdre prelazne struje i do 1000A. Stavljanje tranzijent supresora izmeu AC vodova
pojedinih ureaja ne samo zbog prevencije uticaja induktivnih pikova na okolne komponente i
ureaje ve i za spreavanje da povremeni elektrini udari u mrei unite sam ureaj.

Poglavlje 2
Tranzistori
Uvod
Tranzistor je na najvaniji primer aktivne komponente, ureaj koji moe da pojaava, dajui
izlazni signal sa vie snage od ulaznog signala. Dodatna snaga dolazi od spoljanjeg izvora snage
(izvora napajanja- preciznije). Uoite da pojaanje napona samo po sebi nije mnogo vano , na
primer, transformatorski podiza napona, pasivna komponenta kao otpornik ili kondenzator
ima naponsko pojaanje ali ne pojaanje snage. Ureaji (elektronske komponente) sa
pojaanjem snage se razlikuju po mogunosti za pravljenje oscilatora dovoenjem jednog dela
izlaznog signala na ulaz.
Interesantno je primetiti da je osobina pojaanja snage bila veoma vana za pronalazae
tranzistora. Skoro prva stvar koju su uradili da bi se uverili da su stvarno neto pronali je da
pokrenu zvunik pomou tranzistora, da vide da li je izlazni signal glasniji od ulaznog.
Tranzistor je esencijalna komponenta svakog elektronskog kola od najjednostavnijeg
pojaavaa ili oscilatora do najrazvijenijeg kompjutera. Integralna kola, koja su skoro potpuno
zamenila kola izgraena od pojedinanih tranzistora su praktino nizovi tranzistora i drugih
komponenti u jednom paretu poluprovodnika.
Dobro razumevanje tranzistora je veoma vano, ak iako je veina vaih kola napravljena od
Integralaca, zato to je potrebno da razumete ulazne i izlazne karakteristike IC (integralnih kola)
da bi ih povezali sa ostatkom kola. tavie je pojedinano najmonija komponenta za
povezivanje ili izmeu IC-a i drugih kola ili jednog dela kola sa drugim. Konano, ima estih
situacija gde odgovarajue IC ne postoje pa se moramo osloniti na kolo sa diskretnim
tranzistorima da bi uradili posao. Kao to ete videti tranzistori su veoma uzbudljivi. Uiti kako
rade moe biti veoma zabavno.
Na tretman tranzistora e biti prilino drugaiji od mnogih drugih knjiga. Uobiajna je praksa
korienje h-parametarskih modela i ekvivalentnih kola. Po naem miljenju to je nepotrebno
komplikovano i neiintuitivno. Ne samo da se tei da vam se ponaanje kola otkrije kao neto to
ispada iz jednaina, pre nego iz istog razumevanja kako kolo funkcionie; takoe imate tenju
da izgubite iz vida na koje parametre ponaanja tranzistora moete raunati i jo vanije koji od
njih moe varirati u velikom opsegu.

U ovom poglavlju mi emo umesto toga izgraditi

veoma jednostavan uvodni tranzistorski model i
odmah obraditi neka kola pomoi njega. Uskoro e
njegova ogranienja postati oigledna; onda emo
proiriti ovaj model uvoenjem vanih Ebers-Moll
konvencija. Sa EM jednainama i jednostavnim 3troizvodnim modelom dobro ete razumeti
tranzistore; nee vam biti potrebno mnogo
prorauna i va dizajn e biti iz jednog koraka.
Prorauni e naroito biti nezavisni od loe
kontrolisanih tranzistorskih parametar kao to je
strujno pojaanje. Treba pomenuti neke vane
inenjerske oznake. Napon na tzranzistorskom
izvodu (u odnosu na uzemljenje) se oznaava
pojedinanim indeksom (C, B ili E) Vc je naprimer
kolektorski napon. Naponi izmeu izvoda se obeleavaju dvostrukim indeksom : VBE je napon
izmeu baze i emitera. Ako se slovo ponavlja onda je u pitanju napon napajanja : VCC je
(pozitivan) napon napajanja vezan za kolektor i VEE je(negativan) napon napajanja vezan za
emiter.

Prvi tranzistorski model: strujni pojaava

Ponimo. Tranzistor je troizvodni ureaj dosupan u dva ukusa (npn i pnp), sa osobinama koje se
sreu sa sledeim pravilima za npn tranzistore (za pnp jednostavno obrnite sve polaritete):
1. Kolektor mora biti pozitivniji od emitera.
2. Kola baza-emiter i baza-kolektor se ponaaju kao diode. Normalno je baza-emiter dioda
provodna a baza-kolektor dioda je reverzno polarisana, t.j., primenjeni napon je suprotan
smeru proticanja struje.
3. Svaki dati tranzistor ima maksimalne vrednosti Ic, Ib i Vce koje se ne smeju prei bez nabavke
novog tranzistora. Postoje i druga ogranienja kao to su disipacija snage (IcVce), temperature,
Vbe itd., o kojima morate voditi rauna.

4. Kada se pravila 1-3 potuju, Ic je (ugrubo) proporcionalno IB i to se moe pisati kao:

Ic=hFEIB=IB
Gde je hFE , strujno pojaanje (ili beta), tipino oko 100. I IC i IE utiu u emiter. Pazite: kolektorska
struja ne potie od provodnosti baza-kolektor diode; ova dioda je reverzno polarisana. U pitanju
je aktivnost tranzistora.
Osobina 4 daje tranzistoru upotrebljivost: mala struja koja utie u bazu kontrolie mnogo veu
struju koja utie u kolektor.
Upozorenje: hFE nije dobar tranzistorski parametar; na primer, njegova vrednost moe varirati
od 50 do 250 za razliite uzorke odreenog tipa tranzistora. Takoe zavisi od kolektorske struje,
VCE , i temperature. Kole koje zavisi od odreene vrednosti hFE je loe kolo.
Uoite posebno efekat osobine 2. Ovo znai da ne moete kaiti napone na krajeve baze i
emitera jer e protei ogromna struja ako je baza pozitivinijaod emitera za vie od recimo 0.6
do 0.8 V (diodni pad). Ovo takoe ukazuje na to da za tranzistor koji radi vai VB~VE+0.6V.
Ponovo polariteti su normalno dati za npn tranzistore; obrnite ih za pnp.
Podvucimo ponovo da ne treba razmiljati o kolektorskoj struji kao provoenju diode. Ona to
nije jer dioda kolektor-baza ima napone primenjene u reverznom smeru. tavie, kolektorska
struja se malo menja sa kolektorskim naponom (ponaa se kao ne ba veliki strujni izvor), za
razliku od pravog diodnog provoenja, gde struja raste brzo sa primenjenim naponom.

Neka osnovna tranzistorska kola

2.02. Tranzistorski prekida
Pogledajte kolo na slici 2.3. Ova primena, u
kojoj mala kontrolna struja omoguava
mnoigo veu struju koja utie u drugo kolo
naziva se tranzistorski prekida. Iz
prethodnih pravila lako je razumeti. Kada je
mehaniki prekida otvoren, nema struje
baze. Dakle, iz pravila 4 nema kolektorske
struje. Sijalica je iskljuena.

Kada je prekida ukljuen, baza se penje na 0.6V (dioda baza emiter je provodna). Pad napona
na otporniku baze je 9.4V pa je struja baze 9.4mA. Slepa primena pravila 4 daje IC=940mA
(tipino beta je 100). Ovo je pogreno. Zato? Zato to pravilo 4 stoji samo ako je pravilo 1
potovano; pri kolektorskoj struji od 100mA pad napona na sijalici je 10V. Da bi dobili veu
struju kroz nju kolektor mora da doe ispod mase. Tranzistor ovo ne moe i to rezultira neim
to se zove saturacija-kolektor se pribliava masi koliko moe (0.04-0.2V) i tu ostaje. U ovom
sluaju, lampaica se pali sa deklarisanih 10V na krajevima.
Prevelika struja baze (koristili smo 9.4mA kada je 1mA skoro dovoljno) ini kolo konzervativnim;
u ovom posebnom sluaju to je dobra ideja, poto lampica vue vie struje kada je hladna.
Takoe hFE pada na niskim VCB pa je potrebno malo dodatne bazne struje da bi se tranzistor
doveo do pune saturacije. Sluajno, u stvarnom kolu bi smo stavili otpornik od baze prema masi
(verovatno 10k u ovom sluaju) da bi bili sigurni da je baza na masi kada je prekida iskljuen.
Nee uticati na operaciju ukljuivanja jer bi vukao samo 0.06mA iz kola baze.
Postoje odreena upozorenja kod dizajna tranzistorskih prekidaa:
1. Izaberi otpornik baze konzervativno da bi se dobilo dovoljno vika bazne struje, naroito kod
pogona lampica, zbo smanjenog beta pri niskom VCE. Ovo je takoe dobraideja kod brzog
prekidanja, zbog kapacitivnih efekata i redukovanog beta na visokim frekvencijama.
2. Ako se optereenje iz nekog razloga spusti ispod mase (pogonjeno je iz ac izvora ili je
induktivno) koristi diodu u seriji sa kolektorom da bi spreio provoenje izmeu kolektora i
baze pri negativnoj polarizaciji.
3. Za induktivne potroae zatitite tranzistor diodom preko potroaa
kao to je prikazano na slici. Bez diode induktivitet e popeti napon na
visoku pozitivnu vrednost najverovatije prelazei probojni kolektorsko
emiterski napon, poto induktivitet pokuava da odri struju pri
ukljuenju i VCC prema kolektoru.
Tranzistorski prekidai vam omogiavaju da prekidate veoma brzo,
obino u delu mikrosekunde. Takoe moete da prekidate vie razliitih
kla jednim kontrolnim signalom. Jena dodatna prednost je hladno
prekidanje u komesamo kontrolni dc naponi prolaze kroz provodnike do
panelnih prekidaa, pre nego da sami signali putuju kroz duge kablove i ice to obino dovodi
do degradacije signala.

Tranzistorski ovek

Slika 2.5 predstavlja crta koji e nam

pomoi da razumemo neka ogranienja
ponaanja tranzistora. oveuljak ima
ivotni zadatak da zadri zavisnost :
IC=hFEIB; u svakom sluaju dozvoljeno je
samo okretati dugme promenjivog
otpornika. Prema tome on moe da ide
od kratkog spoja (saturacije) do otvotrnog
kola (tranzistor je u neprovodnom stanju)
i sva stanja izmedju, ali mu nije dozvoljeno
da koristi baterioje, strujne izbvore itd.
Ovde vlada jeno upozorenje: ne mislite o
kolektrou tranzistora kao otporniku. Jer
on to nije. On pre lii na lo izvor
konstantne struje (vrednost struje zavisi
od napona primenjenog na bazu) pre
svega zbog oveuljkovih nastojanja.
Druga stvar koju treba imati na umu je da
u bilo koje vreme tranzistor moe biti:
a) Iskljuen (nemo kolektorske struje)
b) U aktivnoj oblasti (neka klektorska struja, kolektorski napon vie od nekoliko desetih
delova volta od emitera.)

Emiter follower

Na slici 2.6 dat je primer emiter folovera. On se tako naziva jer

je njegov izlazni kraj emeiter koji prati ulaz (bazu), manje jedan
diodni pad:
VE=VB-0.6volt.
Izlaz je replika ulaznog signala, ali 0.6 volti manji ili e izlaz biti
na masi. Za ovo kolo Vin mora da bude na +0.6 volti i vie ili e
izlaz biti na 0. Povezujui emiterski otpornik na negativni
napon napajanja moemo da dopustimo i negativne izlazne napone takoe. Primetite da nema
kolektorskog otpornika na emiter foloveru.
Na prvi pogled kolo izgleda beskorisno dok ne shvatite da je ulazna impendansa mnogo vea od
izlazne impedanse . To znai da je kolu potrebno manje snage od signala I z izvora nego to bi
trebalo da se potroa napaja iz izvora direktno. Iloi signal neke unutranje impedance (u
teveninovom smislu) moe sada da napaja poredivo ak niu impedansu bez gubitka amplitude
(Zbog uobiajnog efekta naponskog delitelja). Drugim reima emitter folover (EF) ima strujno
pojaanje ak iako nema naponskog pojaanja. Ima pojaanje snage. Naponsko pojaanje nije
sve.

Impedanse izvora i potroaa

Ova poslednja taka je veoma vana i vredi malo vie diskusije pre nego detaljno izraunamo
doprinose emitter folovera. U elektronskim kolima uvek vezujete neki izlaz za neki ulaz kao to
je sugerisano na slici 2.7. Izvor signala moe biti izlazni pojaavaki stepen (sa teveninovim
ekvivalentnom impedancom Zout) koji napaja sledei stepen ili potroa (neke ulazne impedance
Zin). Uopte efekat optereenja od strane sledeeg stepena izaziva smanjenje signala kao to
smo diskutovali u sekciji 1.05. Iz ovog razloga obino je najbolje odravati Zout<<Zin (factor 10
je dobro pravilo.)
U nekim sistuacijama je OK odrei se ovog opteg cilja da izvor bude vrst u poreenju sa
optereenjem. Posebno ako je potroa uvek zakaen (unutar kola) iako predstavlja poznato I
konstantno Zin, nije mnogo ozbiljno ako optereuje izvor. Pa ipak uvek je lepe da se nivo
signala ne menja kada je prikljuen potroa. Takoe, ako Zin varira sa nivoom signala, onda
postojanje vrstog izvora (Zout<<Zin) obezbeuje linearnost, inae bi delitelj napona zavisan od
nivoa izazvao distorziju signala.
Konapno postoje dve situacije kada je Zout<<Zin ustvari pogtrena stvar: na radio
frekvencijama obino podeavamo impedance (Zout=Zin) iz razloga opisanih u CH 14. Drugi
izuzetak je ako je signal povezan kao strujni a ne naponski. U ovom sluaju situacija je obrnuta I
onda treba napraviti Zin<<Zout (Zout=beskonano za strujni izvor.)
Ulazna i izlazna impedansa emitter folovera
Kao to ste upravo videli emitter folover je koristan za promenu impedance signala Ili
optereenja. Da kaemo iskreno u tome je cela stvar oko emitter folovera.
Hajde da izraunamo ove impedance. U sledeem kolu staviemo R kao optereenje (u praksi
otpornikenje paralelno sa R I to R je dominatna otpornost u paraleli. I prestavlja optereenje;
ili je opter). Stavimo promenu napona na bazu Vb; odgovarajua promena na emiteru je
VE=Vb. Tada je promena u emiterskoj struji :

Pa je IB =

h fe +1

IE =

V B

( +1)

VB
R

(koristimo da je Ie=Ic+Ib)

Ulazna otpornost je Vb/Ib. Prema tome:

Rin=(hfe+1)R
Tranzistorsko beta odnosno hfe je oko 100 sto znai da je nisko impedantno optereenje izgleda
kao daleko vea impedance na bazi, lake je upravljati.
U prethodnom proraunu kao I u prvom poglavlju koristili smo mala slova da bi naznaili male
veliine signala. Obino se ovek koncentrie na promene u naponia I strujama pre nego na DC
vrednosti tih ulaznih napoma ili struja. Ovo je najpogodnije kada ove male promene ustvari
predstavljaju mogui signal, kao kod audio pojaavaa, koji jae na dc bajasu. Razlika izmeu dc
strujnog pojaanja hFE I strujnog pojaanja malih signala (hfe) nije uvek sasvim jasna I izraz beta
se koristi za oba. To je uredu poto je hFEhfe (osim na veoma visokim frekvencijama) I nikada ni
ne pretpostavljate da ih tano znate.

Iako smo koristili otpornosti u prethodnom proraunu moemo da generalizujemo na

kompleksne impedance dozvoljavajui VB I IB da budu kompleksne vrednosti. Naiemo da se
isto transformaciono pravilo moe dobiti I za impedance.
Striktno govorei izlazna impedance kola treba takoe da ukljui paraleni otpor R ali u praksi
Zout (impedance koja gleda u emiter) dominira.
Zbog ovih lepih osobina EM nalaze primenu u mnogim situacijama, za pravljenjenisko
impedantnih izvora signala unutar kola ili na izlazu ; pravljenjevrstih naponskih reference od
reference sa viom impedancom I generalno za izolaciju izvira signala od efekata optereenja
narednim nivoima.
Vane take o EF
1. Zapazite da (pravilo 4) EF npn
tranzistor moe samo da daje struju. Na
primer u optereenom kolu prikazanom na
slici 2.8 izlaz moe da osciluje unutar do
tranzistorskog saturacionog napona od VCC
(oko 9.9V) ali ne moe da bude negatiniji
od -5V. To je zato to kod velikog
negativnog talasanjatranzistor ne moe
nita drugo nego da se iskljui to i radi na 4.4V ulaznom signalu odnosno -5V na izlazu
izaziva bakbiasovanje baza emiter spoja ali
bez dalje promene na izlazu. Tako da izlaz
izgleda kao na slici.

2. Drugi nain da se vidi ovaj problem je da kaemo da emiter folover ima malu izlaznu
impedancu za male signale. ali je njkegova izlazna imedanca za velike signale mnogo
vea (kaoi Re). Izlazna impedansa se menja od svoje vrednosti za male signale do svoje
vrednosti za velike signale u taki gde tranzistor ide izvan aktivnog regiona (u ovom
sluaju kada je izlazni napon -5V). Da postavimo to drugaije: niska vrednost izlazne
impedance za male signale ne znai da kolo moe generisati signale sa velikim
talasanjima na niskoimpedantnim optereenjima. Mogue reenje ovog problema je ili
smanjivanje emiterskog otpornika (se velikom disipacijom snage i na otporniku i na
tranzistoru), ili korienjem pnp tranzistora (ako su svi sigmnali negativni) ili korienje

pupul konfiguracije u kojoj se koriste dva komplementarna tranzistora npn i pnp. Ova
vrsta problema takoe moe iskrsnuti kada potra emiter folovera sadri svoj sopstveni
naponski ili strujni izvor. Ovo se najee deava sa regulisanim napajaima (na izlazu je
obino EF) koji napajaju kola koja imaju druge npajae.
3. Uvek pamtite da je baza emiter reverzni probojni napon za silicijumske tranzistore
veoma mali, esto sveka 6V. Ulazna talasanja dovoljno velika da tranzistor izvedu iz
stanja provoenja mogu lako da rezultiraju probojem (sa prateom degradacijom
pojaanja) osim ako se nedoda zatitna dioda.
4. Naponsko pojaanje EF je masnje od 1 zato to pad baza emiter nije stvarno konstantan
jer malo zavisi od Ic. To emo videti kod EbersMolove jednaine.
Emiter folover kao naponski regulator.
Najjednostavnije regulisano napajanje je sa cener diodom. neka struja mora da curi kroz

cenerku pa biramo da je

> ()

Poto Vin nije regulisano koristimo najmanju moguu vrednost koja se pojavljuje. Ovo je dizajn
najgoreg sluaja. U praksi ete voditi rauna o tolerancijama komponenti, naponskim
ogranienjima, dizajnirajui da se prilagodite najgoroj moguoj kombinaciji koja e se ikad
pojaviti.

()

Ponovo koristimo Vin maksimalno R minimalno i Iout minimalno.

Ovako jednostavan regulator se neki put koristi za nekritine primene ili za kola koja koriste
malu struju napajanja. Pa ipak ovo kolo ima ogranienu upotrebljivost zbog sledeih razloga:
1. Vout nije podesivo ili postavljivo na preciznu vrednost.
2.Cenerke mogu da daju samo skromno peglanje ripla i reguaciju zbog svojje kjonane
imedanse.
3. Za izlazne struje koje jako variraju esto je neoiphodno neto uraditi sa disipacijiom pri niskim
strujama optereenja.
Koristei EF da izolujemo cenerku, dobija
se unapreeno kolo kao na slici 2.12. Sada
je situacija mnogo bolja. Struja cenerke se
moe podesiti da bude nezavisna od struje
kroz potroa, poto je struja baze
realtivno mala i mogue je daleko manje
disipiranje snage(smanjeno za 1/hfe).
Moe se dodati kolektorski otpornik Rc da
bi zatitili tranzistor od trenutnog kratkog
spoja ak iako to nije osnovna funkcija EF.
Izaberite Rc tako da je pad napona na
njemu manji nego pad m R za najviu
prdvienu struju kroz potroa.
Fina varijacija ovog kola namenjena je eliminaciji efekta ripla struje (kroz R) na cener diodi
dajui struju cener diode iz strujnog izvora. Alternativna metoda koristi FPNU u napojnom kolu
cenerke slika 2.13. C je izabrano dovoljhno veliko da je RC>>1/fripple. (U varijaciji ovog kola
gornji otpornik moemoi da zamenimo diodom).

Kasnije emo videti bolje naponske regulatore sa unutanjim otporima merenim miliomima i
vrlo malim temperaturnim koeficijentima.

Postavljanje prednapona (biasing) emiter folovera

Kada se EF napaja sa prethodnog kola obino je OK povezati njegovu bazu direktno na izlaz
prethodnog stepena, kao to je iprikazano na slici. Poto je signal na Q1 kolektoru uvek u
opsegu napona napajanja, baza Q2 e uvek biti izmeu Vcc i zemlje dakle u aktivnoj oblasti(niti
odseen niti saturisan), sa kolektorom koji je bar nekoliko desetina volta pozitivniji od svog
emitera. Ponekad ipak ulaz u folover moda nije tako pogodno postavljen u odnosu na
napajanje. Tipian primer je kapacitivno spregnut (ac spregnut) signal iz spoljnjeg izvora (recimo
audio signal u HiFi pojaalo). U ovom sluaju srdnjea vrednost signala je 0 i direktno sprezanje
sa ulazom EF izgleda kao na slici 2.15.
Neophodno je bajasovati EF da struja
klektora prolazi u toku celog svinga signala.
U ovom sluaju delitelj napona je
najjednostavniji nain. R1 i R2 su izabrani da
bazu stave na pola puta izmeu mase i Vcc
kada nema signala, tj R1 i R2 su priblino isti.
Proces biranja radnih napona u kolu u
odsustvu primenjenih sigmala je poznato
kao postavljanje take mirovanja. U ovom
sluaju kao i u mnogim sluajevima taka
mirovanja se bira tako da da maksimalan
simetrian sving signala, bez osdsecanja.
Koje vrednosti treba da imaju R1 i R2. Primenjujui svoj opti princip mi parvimo impedancu
izvora bajasa (impedanca koja gleda u delitelj napona) malu u poreenju sa optereenje koje
napaja (dc impwedanca koja gleda u bazu folovera). U ovom sluaju
R1||R2<<hFE RE.
Ovo je skoro isto kao da smo rekli da struja koja ulazi u delitelj napona mora da bude velika u
poreenju sa strujom baze.
Primer dizajna EF.
Napravimo emiter folover za audio
signale (20Hz do 20kHz). Vcc je +15V a
struja mirovanja je 1mA.
Korak 1 Izaberi Ve. Za najvei mogui
simetrini sving bez odsecanja Ve=
0.5Vcc, ili +7.5V.
Korak 2. Izaberi Re. Za struju mirovanjka
1mA Re = 5.5k.
Korak 3. Izaberi R1 i R2. Vb je Ve+0.6 ili
8.1 V. Ovo odreuje R1 i R2 odnos kao
1:1.17. Prethodni kriterijum optereenja
trai da R1||R2 bude oko 75k ili manje

(jedna desetina od 7.5k puta hfe). POgodne stavndardne vrednosti su 130k i R2=150k.
korak 4. Izabrati C1. C1 formira filter propusnik visokih uestanosti sa impedancom koju vidi kao
potroaa, a to je impedanca koja se vidi u bazi paralelno sa impedancom delitelja napona baze.
Dakle 750k hFERe||R1||R2 (70k delitelj). Tako kondenzator vidi optereenje od 63k i treba da
ima vrednos najmanje 0.15uF da bi taka 3dB bila ispod najnie frekvencije od interesa 20Hz.
korak 5. Izaberite C2.C2 formira FPVU u kombinaciji sa otporom potroaa koji je nepoznat. Pa
ipak ok je pretpostavljati da impedanza potroaa nee biti manja od Re to daje vrednost od
C2 najmanje 1uF da bi imali 3dB ispod 20Hz. Poto sada imamo dva kaskadno vezana filtra treba
malo poveati vrednosti kondenzatora da ne doe do prevelike atenuacije na najnioj
frekvenciji od interesa. C1=0.5uF i C2=3.3uF bi bili dobar izbor.
Folover sa razdvojenim napajanjima
Poto su signali esto blizu zemlje zgodno je koristiti simetrino pozitivno i negativno napajanje.
Ovo pojednostavljuje bajasing i eliminie kondenzatore za sprezanje.
Upozorenje: Uvek morate da obezbedite dc putanju za baznu bias struju, ak iako odlazi pravo u
zemlju. U prethodnom kolu podrazumeva se da izvor signala ima dc putanju do uzemljenja. Ako
ne (tj ako je signal kapacitivno spregnut) morate da obezbedite otpornik ka masi slika 2.18. Rb
moe biti oko jedne desetine od hFE Re kao pre.

Loe bajasovanje
Naalost nekad moete videti kolo koje je propast kao na 2.19. Rb je izabrano podrazumevajui
odreenu vrednost za hfe (100) procenjujui baznu struju i zatim nadajui se 7V padu na Rb.
Ovo je lo dizajn hfe je neopouzdan parametar koji varira.

Tranzistorski strujni izvor.

Strujni izvori iako esto zanemareni su veoma vani kao i naponski. Oni esto omoguavaju
izvanredan nain bajasovanja tranzistora i nemaju zamenu kao aktivana optereenja u
pojaavaima sa ogromnim pojaanjem i kao emiterski izvori za diferencijalne pojaavae.
Otpornik plus naponski izvor

Najprostija aproksimacija strujnog izvora prikazana je na

slici 2.20. Sve dok je Rload<<R(drugim reima Vload<<V)
struja je skoro konstantna i priblino je I=V/R
Optereenje ne mora da bude otporno. Kondenzator e da
se puni konstantnom brzinom sve dok je Vkonden<<V; ovo
je samo prvi deo eksponencijalne krive punjenja RC. Ima
nekoliko nezgoda za jednostavni otporniki strujni izvor. Da
bi naspravili dobru aproksimaciju strujnog izvora morate da
koristite velike napone sa dosta disipacije na otporniku. I struja nije ba programibilna.

Tranzistorski strujni izvor.

Na seru mogue je napraviti veoma dobar strujni izvor pomou tranzistora. To radi ovako.
Primenite Vb na bazu sa Vb>0.6V emiter je uvek provodan:
Ve=Vb-0.6
pa je Ie=Ve/Re=( Vb-0.6)/Re
poto je Ie~Ic za veliko hfe
Ic~( Vb-0.6)/Re
znai Icje nezavisno od Vc sve dok tranzistor ne saturie

Polarizacija strujnog izvora (postavljanje

prednapona)
Napon baze se moe obezbediti na vie
naina. Delitelj napona je OK sve dok je
dovoljno vrst. Kao i pre kriterijum je da
njegova imbedansa mora biti mnogo manja
nego dc impedansa gledanja u bazu hfeRe.
moete koristiti zener diodu polarizovanu sa
Vcc i ak nekoliko dobropolarizovanih dioda
u seriji . Slika 2.22 pokazuje neke primere. U
poslednjem primeru slika 2.22c pnp
tranzistor napaja strujom potroa vezan za
masu. Drugi primeri (sa npn tranzistorima) bi
trebalo da se ispravno zovu strujni ponori ali
je uobiajna praksa zvati ih sve istim imenom strujni izvori.(ponor i izvor jednostavno upuuju
na smer struje: ako kolo snabdeva pozitivnom strujom tako onda je u pitanju izvor i obrnuto za
ponor) U prvom kolu impedanca delitelja napona od ~1.3k je veoma vrsta u poreenju sa
impendancom prema bazi
od oko 100k (za hfe=100),
pa bilo koja promena u
beta sa kolektorskim
naponom nee mnogo
uticati na promenu izlazne
streuje utiui na proimenu
napona baze. U druga dva
kola prednaponski
otpornici su izabrani da
obezbede nekoliko mA da bi doveli diode u provodno stanje.

Compliance
Strujni izvor moe da obezbedi konstantnu struju potroau samo u okviru nekog konanog
opsega napona na potroau. Opseg izlaznog napona u kome se strujni izvor ponaa dobro
naziva se komplajans. Za prethodne tranzistorske strujne izvore komplajans je postavljen
zahtevom da tranzistori ostanu u aktivnoj oblasti. Prema tome u prvom kolu kolektor moe da
se spusti sve do blizu saturacije tranzistora, moda oko +1.2V na kolektoru. Drugo kolo sa viim
emiterskim naponom moe da crpi struju do kolektorskog napona od oko +5.2V.
U svim sluajevima napon moe da ide od vrednosti blizu saturacije pa sve do napona
napajanja. Na primwer, poslednje kolo moe da napaja potroa bilo kojim naponom izmeu 0 i
+8.6V na potroau. U stvari potroa moe ak da sadri baterije ili sopstvene izvore napajanja
drei kolektor iznad izvora napajanja. To je uredu ali morate da pazite na proboj
tranzistora(Vce ne sme da pree BVceo, specificirani kolektorsko emiterski probojni napon) i na
suvinu disipaciju snage (IcVce). Kao to ete videti u Delu 6.07 ima dodatnih sigurnosnih
ogranienja za snane tranzistore.
Veba 2.8
Imate +5 i +15 V oltne regulisane izvore na raspolaganju u kolu. Dizajnirajte 5mA -ski npn strujni
izvor (ponor) koristei +5V na bazi. Koja je izlazna saglasnost.
Strujni izvor ne mora da ima fiksirani napon na bazi. Menjajui VB dobijate naponski
programiran strujni izvor. Promena ulaznog signala (zapamtite, mala slova oznaavaju
varijaciju) mora ostati dovoljno mala da emiterski napon nikad ne padne na 0, da bi izlazna
struja glatko odslikavala promene ulaznog napona. Rezultat e biti strujni izvor sa promenama
u izlaznoj struji proporcionalno promenama ulaznog napona iout=vin/RE.
Nedostaci strujnih izvora
Do koje mere ova vrsta strujnih izvora odstupa od idealnog? Drugim reima, dali struja kroz
potria varira sa naponom, to jest, da li ima konaan ekvivalentan teveninov otpor (RTh< ) i
ako je tako, zato? Postoje dve vrste efekata:
1. I VBE (efekat Early-a) i hFE malo variraju sa kolektorsko-emiterskim naponom na datoj struji
kolektora. Promene u VBE proizvedene oscilacijama napona na potroau uzrokuju promenu
izlazne struje jer se emiterski napon (prema tome i emiterska struja) menja, ak i zafiksne
primenjene napone na bazi. Promene u hFE proizvode male promene u izlazlaznoj (kolektorskij)
strujiza fiksnu emitersku struju poto je IC=IE-IB; tavie postoje male promene u primenjenom
naponu baze poreklom od promenjiuvog optereenja sa nenultom impendancom izvora poto
se hFE (prema tome i struja baze) menja. Ovi efekti su mali. Na primer struja iz kola prikiazanog
na slici 2.22A varira oko 0.5% u stvarnim merenjima na tranzistoru 2N3565. Posebno, za napone
na potroau koji se menjaju od 0 do 8V Earlz efekat doprinosi sa 0.5% a efekti zagrevanja
tranzistora 0.2%. tavie, promene u hFE doprinose 0,05% (primetite vrst delitelj). Prema tome
ove varijacije rezultuju u manje idealnim strujnom izvoru: izlazna struja pomalo zavisi od

napona i zato ima impendancu manju ood beskonane. Kasnije ete videti metode koje izlaze
na kraj sa ovim potekoama.
2. VBE i hFE takodje zavise od temperature. Ovo uzrokuje
drift izlazne struje sa proimenom amkbijentalne
temperature; takodje temperatura tranzistorskog spoja
varira kako se menja napon na potroau (zbog promene
u disipaciji tranzistora) to dovodi do odsupanju od
ponaanja idealnog strijnog izvora. Promena VBE sa
temperaturom okoline moe biti kompenzovano kolom
kao to je prikazano na slici 2.23, na kojoj VBE tranzistora
Q2 biva kompenzovan padom u emiter foloveru
tranzistora Q1, sa slinom temperaturnom zavisnou. R3
je uzgred pullup (potezni-dri napon na odreenom
nivou) otpornik za Q1 poto baza tranzistora Q2 crpi
struju koju Q1 ne moe da da.
Poboljanje performansi strujnog izvora
Uopte, efekti promenjivosti VBE, bez obzira da li su uzrokovani temperaturnom zavisnou
(priblino -2mV/oC) ili zavisnou od VCE (Early-ev efekat dat ugrubo sa VBE-0.0001 VCE)
mogu se smanjiti izborom dovoljno velikog napona emitera (recimo najmanje 1V) pa promene
VBE od desetine mV nee dovesti do velikih promena u naponu na krajevima emiterskog
otpornika (setite se da je napon baze ono to vae kolo odrava konstantnim). Na primer, izbor
VE=0.1V (primenom 0.7V na bazi) e izazvati 10% promene u izlaznoj struji za promebnu VBE
od 10mV, dok e izbor VE=1V rezultovati promeni struje od 1% za istu promenu VBE. Ali ne
zanosite se. Setite se da je donja granica compliance-a postavljena naponom emitera.
Korienje 5V emiterskog napoona za strujni izvor koji se napaja sa +10V ograniava izlaznu
saglasnost na neto manje od 5V (kolektor moe ii od
oko VE+0.2V do VC, tj., od 5.2V do 10V).
Slika 2.24 prikazuje izmenu kola koje znaajno
poboljava performanse strujnog izvbora. Strujni izvor
Q1 radi kao i pre, ali sa kolektorskim naponom koji je
fiksiran emiterom tranzistora Q2. Potroa vidi istu
struju kao pre, poto su zbog velikog hFE kolektorska i
emiterska struja Q2 skoro iste. Ali sa ovim kolom VCE
Q1 se ne menja sa naponom potroaa, pre tome
eliminiui male promene Vbe koje potiu od Earlz
efekta i temperaturnih promena indukovanih
disipacijom. Merenje sa 2N3565 daje 0.1% promene
struje za napone na potroau od 0 do 8V; da bi dobili
uinak sa ovom tanou vano je koristiti stabilne 1%
otpornike kao to je prikazano na slici. (Uzgred ovo

kolo nalazi primenu kod visokofrekventnih pojaavaa gde je poznata kao "kaskoda"). Kasnije
ete videti tehnike strujnih izvora koji koriste operacione pojaavae i povratnu spregu koje
zaobilaze potpuno problem varijacije VBE.
Efekti promenjivosti hFE se mogu minimizovati izborom tranzistora sa velikim hFE tako da je
doprinos struje baze emiterskoj struji relativno mali.
Slika 2.25 pokazuje poslednjki strujni izvor, ija izlazna struja
ne zavisi od napona napajanja. U ovom kolu VBE tranzistora
Q1 preko R2 postavlja izlaznu struju nezavisnu od VCC:
Iout=VBE/R2
R1 polarizuje Q2 i dri kolektor Q1 na dva diodna pada ispod
VCC uklanjajui Earlz efekat kao i u prethodnom kolu. Ovo
kolo nije temperaturno kompenzovano; napon na R2 pada
priblino 2,1mV/oC uzrokujui pad struje oko 0.3%/ oC.

Pojaava sa zajednikim emiterom

Razmotrimo strujni izvor sa otpornikom kao potroaem (slika
2.26). Napon kolektora je :
VC=VCC-ICRC
Mogli bi smo da kapacitivno veemo signal za bazu da bi uzrokovali
promenu kolektorskog napona. Razmotrimo primer na slici 2.27. C
je izabran tako da sve frekvencije od interesa prolaze kroz FPVU
koji on formira sa paralelnim otpornicima polarizujiih otpronika
baze (impedansa koja gleda u bazu b)ie sama obino mnogo vea
zbog naina na koji su izabrani otpornici baze i moe se zanemariti);
tj.
C>=1/2f(R1 II R2).
Kolektorska struja mirovanja je 1 mA zbog primenjene polarizacije na bazi i emiterskom
otporniku od 1k. To postavlja kolektor na +10V ( +20V minus 1mA kroz 10k). Sada zamislmo da
je priomenjen mali promenjivi napon vB. Poto emiter prati bazu vE=vB, to uzrokuje promenu u
emiterskij struji iE=vE/RE=vB/RE i skoro istu promenu u kolektorskoj struji (hfe je veliko). Dakle
poetna promena u naponu baze prouzrokuje promenu u naponu na kolektoru:
vC=-iCRC=-vB(RC/RE)
Aha! Ovo je naponski pojaava sa naponskim pojaanjem datim sa:
pojaanje=vo/vin=-RC/RE

U ovom sluaju je pojaanje -10000/1000 ili -10. Znak

minus znai da je pozitivna promena na ulazu
preokrenuta u negativnu na izlazu. Ovo se zove
pojaava sa zajedniim emiterom sa degeneracijom
emitera.
Ulazna i izlazna impedaca pojaavaa sa zajednikim
emiterom.
Lako moemo da odredimo ulaznu i izlaznu impedancu
pojaavaa. Ulazni signal vidi u paraleli 110k, 10k, i
mpedancu koja gleda u bazu. Poslednja je oko 100k ()
hfe puta RE), pa je ulazna impedanca (dominantnih 10k)
oko 8k. Ulazni kondenzator prema tome formitra FPVU
sa takom od 3dB na 200Hz. Ulazni signal vidi 0.1uF paralelno sa 8k koji za signale normalne
frekvencije (dovoljno iznad 3dB take) izgleda kao 8k.
Izlazna impedanca je 10k paralelno sa impedancom koja gleda u kolektor. ta je ta? Pa
dobro setite se da ako odseete kolektrorski otpornik vi jednostavno gledate u strujni izvor.
Impedanca kolektora je veoma velika (meri se megaomima), pa je izlazna impedanca samo
vrednost kolektorskog otpornika 10k. Vredno je prisetiti se da je impedanca koja gkeda u
kolektor tranzistora visoka dok je impedanca koja gleda u emiter niska(kao u EF). Iako je izlazna
impedanca pojaavaa sa zajednikim emiterom dominirana poroakim otpornikom na
klektoru, izlazna impedanca nee biti dominirana potroakim otpornikom na emiteru nego pre
impedancom koja gleda u emiter.
Fazni razdvaja jedininog pojaanja
Ponekada je korisno generisati signal i njemu inverzni, tj., dva signala koji se za 180o razlikuju u
fazi. Ovo je lako uraditi- samo koristite pojaava sa degenerisanim emiterom sa pojaanjem -1
(slika 2.28.). Kolektorski napon mirovanja je postavljen na
0.75Vcc, pre nego uobiajnih 0.5 Vcc da bi se ostvario isti
rezultat maksimalni simetrini izlazni talas bez odecanja
na bilo kom od izlaza. Tada kolektor moe da ima
vrednosti u rasponu od 0.5 Vcc do Vcc a emiter od 0
(zemlja) do 0.5 Vcc. Obratite panju da izlazi faznog
razdvajaa moraju da budu optereeni sa istim (ili veoma
visokim) impedancama na dva izlaza da bi se odrala
simetrija pojaanja.
Pomera faze
Lepa primena faznog razvajaa je prikazan na slici 2.29. Ovo kolo daje (za sinusni ulaz) sinusni
izlazni signal sa promenjivom fazom ali sa konstantnom amplitudom.
Ovo se najbolje moe razumeti sa faznim dijagramom napona koji predstavlja ulazni signal
jedininim vektorom na realnoj osi koji izglega kao na slici 2.30.

Signalni vektori vc i vR moraju biti pod pravim uglom i

moraju se sabirati da bi formirali vektor konstantne
duine du realne ose. Postoji teorem iz geometrije koja
kae da je mesto takvih taaka krunica. Dakle rezultantni
vektor (izlazni napon) je uvek jedinine duine i njegova
faza moe varirati od skoro 0 do skoro 180o u odnosu na
ulazni talas kako se R menja od 0 do vrednosti koja je
znatno vea od Zc na radnoj frekvenciji. Ipak uoite da
fazni pomeraj takoe zavisi od frekvencije ulaznog signala
za dau vrednost potenciometra R. Vredno je napomenuti
da se jednostavni RC FPVU (ili FPNU) moe koristiti za podesivo pomeranje faze. Pa ipak izlazna
amplituda moe varirati u ogromnom opsegu kada je fazno pomeranje podeeno.
Dodatnu brigu zadaje mogunost kola za razdvajanje
faze da pogoni pomera faze kao potroa. Idealno
impedanca potroaa treba da bude velika u
poreenju sa kolektorskim i emiterskim otprornikom.
Kao rezultat ovo kolo je sa ogranienom
upotrebljivou tamo gde je potreban veliki opseg
faznog pomeraja. Videete poboljane tehnike
razdvajanja faze u poglavlju 4.

Transkonduktansa-prenosna provodnost
U prethodnom delu otkrili smo rad pojaavaa sa degenerisanim emiterom
a) zamiljajui promenu napona baze i videi da je promena napona na emiteru ista
b) izraunavajui promenu emiterske struje i zatim ignoriui malu struju baze dobili promenu
kolektorske struje i prema tome
c) promenu kolektorsko0g napona. Naponsko pojaanje je onda bilo jednostavan kolinik
promene kolektorskog (izlaznog) i promene baznog
(ulaznog) napona.
Postoji drugi put da mislite o ovoj vrsti pojaavaa.
Zamislite rastavljanje kola kao na slici 2.31. Prvi deo je
naponski kontrolisani strujni izvor sa strujom mirovanja
od 1mA i pojaanjem gm od -1mA/V (1000uS ili 1mS to je
ustvari 1/Re). Drugi deo kola je potroaki otpor
pojaava koji konvertuje struju u napon. Ovaj otpor se
moe nazvati transrezistentni pojaava i njegovo
pojaanje rm ima jedinice napon/struja ili otpora. U ovom
sluaju njegov napon mirovanja je Vcc i njegovo pojaanje
je 10kV/A (10kOhm) to je samo Rc. Povezivanjem dva
dela daje naponski pojaava. Dobijate ukupno pojaanje

mnoenjem dva pojaanja. U ovom sluaju G=gmRc=Rc/Re, ili -10, bezdimenzioni broj jednak
izlazni napon/ulazni napon.
Ovo je koristan nain razmiljanja o pojaavau, poto moete analizirati rad ovih delova
posebno. Na primer moete analizirati transkonduktantni deo za razliite konfiguracije kola ili
ak razliite ureaje kao to su FET-ovi. Onda moete analizirati transrezistentni deo (potroa)
razmatrajui pojaanje spram promene napona. Ako vas interesuje ukupan naponski otpor dat
je sa Gv=gmrm gde je rm prenosni otpor potroaa. Konano zamena aktivnim potroaem sa
ekstremno velikim prenosnim otporom moe dati ekstremno visoka pojaanja od 10000 i vie.
Konfiguracija kaskode koju emo diskutovati kasnije je drugi primer koji se lako shvata pomou
ovakvog pristupa.
U poglavlju 4 koje se bavi operacionim pojaavaima videete dalje promere pojaavaa sa
naponima ili strujama kao izlazima ili ulazima;n ponskin,strujnim i transrezistentnim
pojaavaima.
Ukljuivanje pojaanja:ogranienja jednostavnog modela
Naponsko pojaanje pojaavaa sa zajednikim emiterom je -Rc/Re. ta ako se Re smanji na 0?
Jednaina predvia porast pojaanja bez granica. Ali ako uradimo stvarna merenja prethodnog
kola odravanje struje mirovanja konstaniom na 1mA videemo da e se nivo pojaanja
ograniiti na oko 400 kada je Re 0 tj sa uzemeljenim emiterom. Videemo takoe i da e
pojaava postati znaajno nelinearan (izlaz ne bi bio verna replika ulaza),ulazna impedanca e
biti mala i nelinearna ii postavljanje prednapona bi postalo kritino i nestabilno sa
temperaturom. Jasno je da je na model nekompletan i treba ka izmeniti da bi izaao na kraj sa
ovakvim kolima. o ovome emo da govorimo vrlo brzo.
Na popravljeni model koji emo zvati model prenosne provodnosti bie dovoljno taan do
kraja knjige.
Ebers molov model primenjen na osnovna tranzistorska kola
poboljani tranzistorski model:
pojaava transkonduktanse
Vana promena u osobini 4 gde smo ranije rekli da je Ic=hfeIb. Smatrali smo tranzistor strujnim
pojaavaem ije se ulazno kolo ponaa kao dioda. Ovo je ugrubo tano i dovoljno dobro za
neke primene. Ali da bi razumeli diferencijalne pojaavae, logaritamske konvertere,
temperaturnu kompenzacioju i druge vane primene moraste da mislite o tranzistoru kao o
transkonduktantnom ureaju- kolektorska struja je odreena naponom baza-emiter.
evo modifikovane osobine 4:
Kada su pravila 1-3 potovana Ic je povezano sa Vbe na sledei nain:

gde je VT=kT/q=25mV na sobnoj temperaturi (20oC), q je naelektrisanje elektrona, k je

Bolcmanova konstanta, T je apsolutna temperatiura u oK i Is je saturaciona struja odreenog
tranzistora (zavisi od T). Tada struja baze koja takoe zavisi od Vbe moe da se aproksimira
Ib=Ic/hfe gde je "konstanta" hfe tipino u opsegu od 20 do 1000, ali zavisi od tipa tranzistora, Ic,
Vce i temperature. Is predstavlja reverznu struju curenja. U aktivnoj oblasti Ic>>Is i prema tome
izraz -1 se moe zanemariti u poreenju sa eksponencijalnom funkcijom.
Jednaina za Ic je poznata pod nazivom Ebers Mollova
jednaina. Ona priblino opisuje strujno naponsku
karakteristiku diode ako se Vt pomnoi sa korekcionim
faktorom m izmeu 1 i 2. Za tranzistore je vano shvatiti da je
kolektrorska strujas tano odreena sa Vbe pre nego strujom
baze (struja baze je tada grubo odreena sa hfe) i da je
eksponencijalni zakon taan u ogromnom opsegu struja,
obino od nA do mA. Slika 2.32 to kazuje grafiki. Ako merite
struju baze za razliite kolektoske struje dobiete grafik hfe od
Ic kao na 2.33. Iako EM jednaina govori da Vbe programira Ic
ova osovina se teko moe direktno iskoristiti u praksi
(polarizacijom tranzistora postavljanjem napona baze) zbog
velikog temperaturnog koeficijenta Vbe. Videete kako EM
jednaina obezbeuje uvid i reenja ovog problema.
Pravila za tranzistorski dizajn
Iz EM jednaine moemo da dobijemeo nekoliko vanih
veliina koje e se esto koristiti u dizajnu kola:
1. Strmina diodne krive. Koliko treba poveati VBE da bi poveali IC za faktor 10? Iz EM jednaine
to je ba VTloge 10, ili 60mV na sobnoj temperaturi. Ekvivalentno Ic=IC0eV/25 gde je V u
milivoltima.
2. Impedanca za male signale koja gleda u bazu, za bazu koja se dri na fiksiranom naponu.
Uzimajui izvod VBE po IC dobijamo
re=VT/IC=25/IC gde je IC u mA. Numerika vrednost 25/IC je za sobnu temperaturu. Ova
unutranja emiterska otpornost ponaa se kao da je u seriji sa emiterom u svim tranzistorskim
kolima. Ona ograniava pojaanje pojaavaa za uzemljemim emiterom inei da pojaanje
emiterskog pojaavaa bude neto manje od 1 i spreava da izlazna impedanca EF dostigne 0.
Uoite da prenosna je provodnost gm=1/re.
3. Temperaturna zavisnost Vbe. Na prvi pogled EM jednaina ukazuje da Vbe ima pozitivni
temperaturni koeficijent. Pa ipak, zbog temperaturne zavisnosti IS, Vbe opada sa 2.1mV/oC.
Grubo je proporcionalno sa 1/Tabs, gde je Tabs absolutna temperatura.
Ima jo jedna jednaina koja e nam trebati povremeno, iako nije direktno izvedena iz EM
jednaine. To je Early efekat koji smo opisali u delu 2.06, i postavlja znaajna ogranienja na rad
strujnog izvora i pojaavaa na primer:

4. Early efekat. Vbe varira malo sa promenom Vce pri konstantnom Ic. Ovaj efekat je
prouzrokovan promenom efektivne irine baze, i ovo je dato, aproksimativno:
VBE=-VCE gde je
priblino 0.0001.
Ovo su sutinske jednaine koje su nam potrebne. Sa njima emo moi da reimo najvie
problema u dizajnu tranzistorskih kola iretko emo posezati za samom EM jednainom.
2.11. Ispravljeni emiter folover
Pre nego to ponovo pogledamo pojaava sa zajedniki emiterom sa doprinosom novog
modela, pogledajmo na brzinu skromni EF. EM model predvia da EF ima nenultu izlaznu
impedancu, ak i kada je pogonjen naponskim izvorom, zbog konanog re. Isti efekat stvara
naponsko pojaanje neto manje od 1, jer re formira delitelj napona sa otporom potroaa.
Ove efekte bje lako izraunati. Sa fiksnim naponom baze impedanca koja fleda nazat u emiter je
samo Rout=dVbe/dIE; poto je IE priblino IC Rout je re, unutranja emiterska otpornost re=25/Ic
(mA). na primer, na slici 2.34A, potroa vidi pogonskuimpedancu re=25 oma poto je Ic=1mA.

(ovo je paralelno sa emiterskim otpornikom Re ako se koristi; ali je upraksi Re uvek mnogo vee
od re). Slika 2.34.B pokazuje tipiniju situaciju sa konanim otporom izvora Rs (zbog
jednostavnosti smo izostavili obavezne polarizacione komponente- bazni razdelnik i blok
kondenzator koji su prikazani na 2.34 c). U ovom sluaju EF izlazna impedanca je samo re u seriji
sa Rs/(hfe+1) (ponovo u paraleli sa beznaajnim RE ako postoji). Na primer ako je RS=1k i
IC=1mA, Rout=35 (podrazumevajui hfe=100). Lako je pokazati da unutranje emitersko re

takoe figurie u EF ulaznoj impedanci kao da je u seriji sa potroaem (ustvari paralelna

kombinacija potroakog otpora i emiterskog otpornika.) Drugim reima, za EF kolo efekat EM
modela je to to dodaje serijski emiterski otpornik re ranijem rezultatu.
Naponsko pojaanje EF je neto manje od 1, zahvaljujui razdelniku napona koji se sastoji od re
i potroaa. Jednostavno je izraunati. Zato to je izlaz spoj re i RL: GV=vout/vin=RL/(re+RL)
Tako na primer EF koji ima 1mA struju mirovanja sa optereenjem od 1k ima naponsko
pojaanje od 0.976. Inenjeri neki put vole da piu pojaanje izraeno preko transkonduktanse,
stavljajui je u oblik koji vai i za FET-ove; u tom sluaju (koristei gm=1/re) dobijamo
GV=RLgm/(1+RLgm).
Pojaava sa zajednikim emiterom-ispravljen
Prethodno smo dobili pogrene odgovore za naponsko pojaanje pojaavaa sa zajednikim
emiterom i emiterskim otpornikom (neki put se to tove degeneracija emitera) kada stavimo da
nam je emiterski otpornik jednak nuli. Problem je taj to tranzistor ima 25/Ic(mA) ugraenog
(unutranjeg) emiterskog otpora re koji se mora dodati aktuelnom spoljnjem emiterskom
otporniku. Ovaj otpor je znaajan samo onda kada se koriste (ili uopte ne) mali emiterski
otpornici. Tako e, na primer, pojaava koji smo razmotrili prethodno imati naponsko
pojaanje -10k/re, ili -400, kada je spoljanji emiterski otpornik nula. Ulazna impedanza nije 0,
kao to bi predvideli ranije (hfeRE) ili u ovom sluaju (struja mirovanja 1mA) oko 2.5k.
Izrazi uzemljeni emiter i zajedniki emiter se neki put koriste podjednako i mogu biti
zbunjujui. Mi emo koristiti frazu pojaava sa uzemljenim emiterom mislei na pojaava sa
zajednikim emiterom sa RE=0. Pojaavaki stepen sa zajednikim emiterom moe imati
emiterski otpornik; ono to se vai je da je emitersko kolo zajedniko za ulazno i izlazno kolo.
Mane jednostepenog pojaavaa sa uzemljenim emiterom
Dodatno naponsko pojaanje koje dobijamo koristei RE=0 dolazi na raun drugih osobima
pojaavaa. U stvari, pojaava sa uzemljenim emiterom (PUE) , uprkos popularnosti u
udbenicima, treba izbegavati osim u kolima povratnom spregom. Da bi videli zato razmotrimo
sliku 2.35
1. Nelinearnost. Pojaanje je G=-gmRC=RC/re=-RCIC(mA)/25, pa je za struju
mirovanja 1mA pojaanje -400. Ali IC se
menja kako se menja izlazni signal. Za
ovaj primer pojaanje e se menjati od 800(Vout=0, IC=0). Za ulazni trougaoni
signal izlaz e izgledati kao na slici 2.36.

Pojaava ima veliku distorziju, ili lou

linearnost. PUE bez povratne sprege je koristan
samo za male signale koji se menjaju oko take
mirovanja. Nasuprot tome pojaava sa
dekenerisanim emiterom (PDE) ima pojaanje
koje je skoro potpuno nezavisno od
kolektorske struje, sve dok je RE>>re, i moe se
koristiti za neporemeeno pojaanje ak i za
velike promene signala.
2. Ulazna impedanca.
Ulazna impedanca je ugrubo Zin=hfere=25 hfe/IC (mA) . Jo jednom, IC se menja preko promene
signala dajui promenjivu ulaznu impedancu. Osim ako izvor koji pogoni bazu nema nisku
impedancu vi ete zavriti sa nelinearnou zbog nelinearnog promenjivog razdelnika napona
formiranog od unutranjeg otpora izvora signala i ulazne impedance pojaavaa. Nasuprot
tome, ulazna impedanca PDE je konstantna i velika.
3. Postavljanje prednapona (biasing)
Pojaava sa zajednikim emiterom je teko polarizovati. Moe biti privlano samo primeniti
napon (sa razdelnika napona) koji daje dobru struju mirovanja prema Ebers-Moll jednaini. To
nee raditi. Zbog temperaturne zavisnosti VBE(na fiksnom IC), koja se menja oko 2.1mV/oC (on
ustvari pada sa porastom temperature zbog promene IS sa T; kao rezultat VBE je skoro
proporcionalno sa 1/T). Ovo znai da e se kolektorska struja (za fiksirano VBE) poveati za
faktor 10 za porast temperature od 30 oC . Ovako nestabilna polarizacija je beskorisna, jer e ak
i vrlo male promene temperature uzrokovati saturaciju pojaavaa. Na primer, stepen sa
uzemljenim emiterom polarizovan sa kolektorom na polovini napona napajanja e saturisati ako
se temperatura povea za 8 oC.
Veba 2.9
Dokai da e promena temperature od 8 oC uzrokovati da stepen sa uzemljenim emiterom kod
koga je napon baze postavljen tako da je VC=0.5VCC, saturie.
Neka reenja problema polarizacije e biti diskuitovana u sledeim odeljcima. Nasuprot tome
PDE dostie stabilnost primenom napona na bazi koji se skoro ceo pojavljuje na emiterskom
otporniku odreujui struju mirovanja.
Emiterski otpornik kao povratna sprega
Dodavanje spoljanjeg serijskog otpornika unutranjem otporu re (degeneracija emitera)
poboljava mnoge osobine pojaavaa sa zajednikim emiterom (PZE) na raun pojaanja.
Videete da se ista stvar deava u poglavljima 4 i 5 kada govorimo o negativnoj povratnoj sprezi,

vanoj tehnici za poboljanje karakteristika pojaanja

vraanjem dela izlaznog signala da bi se efektivno
smanjio ulazni signal. Ova slinost nije sluajna; PDE
(degenerisani emiter) koristi oblik povratne sprege.
Smatrajte tranzistor transkonduktantnim ureajem,
koji odreuje kolektorsku struju (i prema tome izlazni
napon) prema naponu izmeu baze i emitera ali ulaz u
pojaava je napon primenjen izmeu baze i mase.
Prema tome napon izmeu baze i emitera je ulazni
napon minus uzorak izlaznog signala (IERE). Ovo je
negativna povratna sprega (NPS) i zato degeneracija
emitera poboljava veliki broj osobina pojaavaa
(poboljana linearnost i stabilnost i poveana ulazna
impedanca, takoe e izlazna impedanca biti smanjena ukoliko je povratna sprega uzeta
direktno sa kolektora).
2.13. Polarizacija (postavljanje prednapona i radnih
karakteristika) PZE
Ako morate da imate najvei mogui napon (ili ako je
pojaavaki stepen unutar petlje sa povratnom
spregom), mogue je urediti uspenu polarizaciju PZE.
Mogu se primeniti tri reenja, posebno ili u kombinaciji
: premoeni emiterski otpornik, odgovarajui
polarizujui tranzistor, ili dc povratna sprega.
premoeni emiterski otpornik
Koristite premoeni emiterski otpornik koristei
polarizaciju kao za PDE i to kao na slici 2.37. U ovom
sluaju RE je izabrano da bude oko 0.1RC radi komotne polarizacije; ako je RE suvie malo
emiterski napon e biti mnogo manji nego pad baza-emiter, vodei do temperaturne
nestabilnosti take mirovanja poto VBE varira sa temperaturom. Emiterski premoavajui
kondenzator je izabran tako da daje njegova impedanca mala u poreenju sa re (ne RE) na
najnioj frekvenciji od znaaja. U ovom sluaju njegova impedanca je 25 na 650Hz. Na
frekvencijama signala ulazni spojni kondenzator vidi impedancu od 10k u paraleli sa
impedanzom baze u ovom sluaju hfe x 25 ili grubo 2.5k. U dc reimu impedanca koja gleda u
bazu je daleko vea (hfe x emiterski otpornik, ili oko 100k), zbog ega je stabilna polarizacija
mogua. Varijacija ovog kola sastoji se u korienju dva emiterska otpornika u seriji od kojih je
jedan od njih premoen. Na primer, pretpostavimo da elite pojaava sa naponskim
pojaanjem 50, struju mirovanja 1mA, i VCC od +20V, za signale od 20Hz do 20kHz. Ako pokuate
da koristite kolo sa degenerisanim emiterom imaete sluaj prikazan na slici 2.38.

Kolektorski otpornik je izabran da koletorski napon mirovanja

postavi na 0.5VCC . Zatim je emiterski otpornik izabran za traeno
pojaanje ukljuujui i efekat re od 25/IC(mA). Problem je e
emiterski napon od samo 0.175V varirati znaajno poto VBE varira
sa temperaturom (-2.1mV/oC, pribli8no), poto je baza na
konstantnom naponu odreenom sa R1 i R2 ; na primer promena
temperature od 20oC uzrokuje poveanje klolektorske struje za
skoro 25%. Reenje ovde je dodati neki premoeni emiterski
otpor za stabilnu polarizaciju , bez promene pojaanja na
frekvencijama signala(2.39). Kao i pre kolektroski
otpornik je izabran da postavi kolektor na 10V (0.5
VCC). Tada je izabran nepremoeni otpornik da bi dao
pojaanje od 50 u8kljuujui unutranju emitersku
otpornost 25/IC(mA). Dovoljan premoeni emiterski
otpor je dodat da bi se polarizovanje uinilo to
stabilnijim (jedna desetina kolektorskog otpora je
dobro pravilo). Napon baze je izabran da da 1mA
emiterske struje, sa impedancom oko jedne desetine
impedanze koja gleda u bazu (u ovom sluaju oko
100k). Emiterski premoujui kondenzator je izabran
tako da ima nisku impedancu u poreenju sa 180+25
na najniim frekvencijama signala. Konano ulazni
povezujui kondenzator je izabran da imanisku
impedancu u poreenju sa impedancom pojaavaa na frekvencijama signala, koja je jednaka
impedanci razdelnika napona (ulaznog) u paraleli sa (180+25)hfe (820 je premoeno i
izgleda kao kratak spoj na frekvencijama signala).
Alternativno kolo razdvaja signalnu i dc putanju (2.40.)

Ovo vam omoguava da menjate pojaanje (zamenom otpornika od 180 ) bez promene biasa
(polarizacija-postavljanje radnih parametara).

Odgovarajui polarizujui tranzistor (upareni)

Koristite odgovarajui polarizujui tranzistor da bi dobili korektan napon baze potreban za
traenu kolektorsku struju; ovo istovremeno obezbeuje temperatursku kompenzaciju (2.41).

Kolektor Q1 vue 1mA poto je sigurno blizu mase (oko 1 VBE iznad mase, da budemo tani); ako
su Q1 i Q2 odgovarajuu par (upareni-dostupni kao jedan ureaj, sa dva tranzistora u jednom
komadu silicijuma), onda e Q2 takoe biti polarizovan da vue 1mA, stavlajjui klektor na 10V i
dozvoljavajui pun 10V simetrini mah na svom kolektoru. Promene u temperaturi nisu vane
poto su oba tranzistora na istoj temperaturi. Ovo je dobar razlog za korienje monolitskih
duplih tranzistora.

Povratna DC-sprega
Koristite DC povratnu spregu da bi stabilizovali taku mirovanja. Slika 2.42 pokazuje jedan
metod.
Uzimanjem napona polarizacije sa kolektora
pre nego sa VCC dobijate stabilnost
polarizacije u nekoj meri. Baza se nalazi na
jedan diodni pad od mase; poto polarizacija
dolazi od razdelnika 10:1, kolektor je na 11
diodnih padova iznad mase, ili oko 7V. Svaka
tendencija tranzistora ka saturaciji (ako
imamo neobino veliko beta) je
stabilizovana, poto pad klektroskog napona
smanjuje polarizaciju baze. Ova ema je
prihvatljiva ako se ne zahteva velika
stabilnost. Taka mirovanja je podlona driftu
od volt ili neto vie ukoliko se ambijentalna
temperatura menja, poto VBE ima znaajan
temperaturni koeficijent. Bolja stabilnost je
mogua ako je nekoliko pojaavakih stepena
ukljueno u petlju povratne sprege. Videete
primere kasnije u vezi sa povratnom spregom. Bolje razumevanje povratne sprege je stvarno
neophodno da se razume ovo klo. Na primer, povratna sprega radi na smanjenju ulazne i izlazne
impedance. Ulazni signal vidi otpornost R1 efektivno smanjenu naponskim pojaanjem stepena.
U ovom sluaju ekvivalentna je otporu od oko 300 prema masi. U poglavlju 4. tretira emo
povratnu spregu dovoljno detaljno da ete moi da izraunate naponsko pojaanje i impedance
kola.
Uoite da se vrednosti baznih tranzistora mogu poveati da bi se poveala ulazna impedanca, ali
treba imati u vidu nezanemarljivu struju baze. Pogodne vrednosti bi mogle bit R1=220k i
R2=33k . Alternativni pristip bi mogao biti da sew premosti otpor u povratnoj sprezi da bi se
eliminisala povratna sprega (i prema tome smanjena ulazna impedanca) na signalnim
frekvencijama(2.43).

Komentari na bias i pojaanje

Jedna vana napomena o stepenima za uzemljenim emiterom: moda ete misliti da se
naponsko pojaanje moe poveati poveanjem struje mirovanja, poto unutranji emiterski
otpor re pada sa rastom struje. Bez obzira na to, treba vgam manji kolektorski napon pa time
ponitavano prednost poveane struje. U stvari , moete pokazati da je pojaanje pri malim
signalima kod PUE koji je polarizovan na 0.5 VCC dato sa G=20VCC nezavisno od struje mirovanja.
Ako vam je potrebno vee pojaanje u jednom stepenu, jedan pristup je da koristite strujuni
izvor kao aktivni potroa. Poto je njegova impedanca velika naponska pojaanja
jednostepenog pojaavaa mogu da budu i 1000 i vie. Ovakav aranman se ne moe koristiti sa
polarizacionim emama koje smo diskutovali ve mora biti deo ukupne povratne sprege, o kojoj
emo govoriti u sledeim poglavljima. Treba da budete sigu7rni da ovakav pojaava gleda u
potroa sa visokom impedancom; u suprotnom e pojaanje dobijeno sa velikim kolektorskim
potroaem biti izgubljenmo. Neto kao emiter follower ili FET ili operacioni pajaava
predstavlja dobar potroa.
U radiofrekventnim pojaavaima koji se koriste samo u okviru uskog frekventnog opsega
uobiajno je koristiti paralelno LC kolo kao kolektorski potrtoa; u tom sluaju mogue je
veoma veliko pojaanje poto lc kolo ima veliku impedancu (kao strujni izvor) na frekvencijama
signala, a nisku na dc. Poto je LC podeeno, interferirajui signali izvan osega su efektivno
odbijeni. Dodatni bonusi su mogunost peak to peak mah izlaznog signala (misli se na mah
sigmala od poyitivne do negativne maksimalne amplitude) od 2VCC i korienje
ttransformatorskog povezivanja od induktiviteta.
Veba 2.11.
Dizajnirajte podeeni pojaava sa zajednikim emiterom da radi na 100kHz. Koristite
premoeni emiterski otpornik i postavite struiju mirovanja na 1mA. Pretpostavite VCC=+15V i
L=1.0mH i stavite otpornik od 6.2k preko LC kola da bi postavili Q=10 ( da bi se dobio propusni
opseg od 10%- 1.22) koristite kapacitivno ulazno povezivanje.

Strujna ogledala
Tehnika odgovarajue polarizacije baze se moe koristiti da napravimo neto to se zome
strujuno ogledalo(2.44).

Programirate ogledealo srui struju iz kolektrora Q1 .

Ovo uzrokuje VBE na Q1 koje odgovara struji i temperaturi za dati tip tranzistora. Q2 koje
odgovara Q1 (dvostruki monolitni tranzistor) je prema tome da daje istu struju potroau. Mala
struja baze je nevana. Jedna lepa mogunost ovog kola je velika saglasnost izlaznog strujnog
izvora do skoro VCC (par desetina volti ispod) poto nema pada napona emiterskog otpornika.
Takoe u mnogim primenama zgodno je promarirati struju strujom. Jednostavan nain da se
generie kontrolna struja IP je pomou otprornika (4.25)

Poto se baza nalazi na jedan diodni pad od VCC , 14.4k otpornik daje kontrolnu struju a prema
tome i izzlaznu struju 1mA. Strujna ogledala se u kolim mogu koristiti kad god je potreban
strujni izvor. Oni su veoma popularni u integralnim kolima : a) koja obiluju uparenim uparenim
tranzistorima b)kada dizajner pokuava da napravi kola koja mogu da rade u velikom opsegu
napona napajanja. Ima ak i integralmnih kola operacionih pojaavaa bez otpornika u kojima
se radna struja celog operacionog pojaavaa podeava pomou spoljanjeg otpornika, dok se
struje mirovanja za sve pojedinane stepene u kolu podeavaju pomou strujnig ogledala.

Ogranienja strujnih ogledala zbog Early efekta

Jedan proble sa jednostavnim strujnim ogledalima to se izlazna struja malo menja sa izlaznim
naponom , tj., izlazna impedanca nije konana. To je zbog male varijacije VBE sa kolektorskim
naponom za datu struju u Q2 (zbog Earlz efekta); drugim reima kriva kolektorske struje u
zavisnosti od kolekttorsko-emiterskog napona nije ravna(2.46.).

U praksi struja moe varirati 25% ili slino u okviru opsega komplajansa-mnogo loije ponaanje
nego kod strujnog izvora sa emiterskim otpornikom od ranije.
Jedno reenje ako je potreban bolji strujni izvor (obino nije) je kolo prikazano na (2.47).

Emiterski otpornici su izabrani da imaju najmanje nekoliko desetih delova volta; ovo ini kolo
mnogo boljim strujnim izvorom poto su male varijacije VBE sa VCE sada zanemarljive u
odreivanju izlazne struje. Opte bi trebalo koristiti uparene tranzistore.
Wilsonovo ogledalo
Drugo strujno ogledalo sa veoma konstantnom strujom je pokazano na (2.48).

Q1 i Q2 su u uobiajnoj ogledalskoj konfiguraciji, ali sda Q3 sada dri kolektor fiksiran na dva
diodna pada ispod VCC. Ovo zaobilazi Earlz efekat u Q1 iji je kolwektor sada programirajui
izvod, Q2 koji daje izlaznu struju. Q3 ne utie na balans struja poto je njegova struja baze
zanemarljiva njegova jedina funkcija je da prihefta kolektor Q1. Rezultat je da oba tranzistora
kojka odreuju struju (Q1 i Q2) imaju fiksirane kolektorsko emiterske napone; moete smatrati
da Q3 jednostavno proputa struju prema potroau sa proimenjivim naponom (slian trik se
koristi kod cascsodne veze koju ete videti kasnije u ovom poglavlju). Q3 uzgred, ne mora da
bude upareno sa ogledalskim tranzistorima.
Viestruki izlazi u struni odnosi
Strujno ogledalo se moze proiriti daje (ili sre sa npn tranzistorima) struju za nekoliko
potroaa. Slika 2.49. prikazuje ideju.

Uoite da ako jedan tranzistorski strujni izvor saturie (tj ako je potroa otkaen) njegova baza
krade struju sa deljene bazne referentne linije smanjujui druge izlazne struje. Ova situacija se
moe spasti dodavanjem jo jednog tranzistora kao na 2.50.

Slika 2.51

pokazuje dve varijacije na temu viestrukih ogledala. Ova kola udvostruuju (polove) kontrolnu
struju. U dizajnu integralnih kola strujna ogledala sa odreenim strujnim odnosom se mogu
napraviti podeavanjem veliine emiterskih spojeva na odgovarajui nain. Texas Instruments
nudi kom pletna monolitna Wilsonova strujna ogledala u prigodnom TO-92 tranzistorskom
pakovanju. Njihova TL01 serija ukljuuje 1::1, 1:2, 1:4 i 2:1 odnose sa izlaznim komplajansom od
1.2 do 40 V. Wilsonova konfiguracija daje dobre perfornamse strujnog izvora pri konstantnoj
programskoj struji izlazna struja raste 0.05/V- i vrlo su jeftina. Naalost korisne spravice su
dostupne samo u npn polaritetu.
Drugi nain da se generie izlazna struja koja je deo programirajue struje je da se doda
otpornik u emitersko kolo izlaznog tranzistora (2.52).

U bilo kom kolu u kome tranzistri rade sa razliitim gustinama struje Ebers Mollova jednaina
predvia da razlika u VBE zavisi samo od odnosa gustina struje. Za uparene tranzistore odnos
kolektorskih struja jednak je odnosu gustina struje. Grafik 2.53 je zgodan za odreivanje razlike
u padovima VBE u ovakvoj situaciji . Ovo ini lakim dizajn ogledala odnosa.

Veba 2.12.
Pokai da ogledalo na 2.52 radi kako je reklamirano.
Izgradnja nekih pojaavakih blokova

2.15. Push-pull izlazni stepeni

Kao to smo pomenuili ranije u poglavlju npn emiter follower nemoe da sre struju a
pnp folower ne moe da daje struju. Rezultat je da follower sa jednim tranzistorom na
kraju koji radi sa razdvojenim napajanjem moe da pogoni potroa koiji je vezan za
masu samo ako se koristi velika struja mirovanja (ovo se nekada naziva pojaava klase
A).
Struja mirovanja mora biti bar ista kao
maksimalna izlazna struja na vrhovima signala,
to dovodi do velike disipacije snage. Na primer
slika 2.54 pokazuje foloversko kolo koje pogoni
optereenje od 8 sa do 10W audio signala.
pnp folower q1 je ukljuen da smanji pogonske
zahrteve i da poniti VBE ofset Q2 (0 ulaza daje 0
izlaza).Q1 se moe naravno izostaviti radi
jednostavnosti. Moan strujni izvor u Q1
emiterskom potroau se koristi radi sigurnog
pogona baze Q2 na vrhu signala. Otpornik bi kao
emiterski potroa bio inferioran zato to mora
da ima prilino malu vrednost (50 ili manje) da
bi garantovao bar 50mA na bazi pri vrhu signala, kada bi struja potroaa bila
maksimalna i pad na otporniku bio minimalan;rezltantna struja mirovanja bi bila
brekomerna. Izlaz ovog kola ima mah priblino 15V, dajui eljenu izlaznu snagu (9V
rms na 8). Pa ikpak izlazni tranzistor disipira 5W bez signala, a emiterski otpornik
disipira drugih 110W. Snaga disipacije u mirovanju he mnogo puta vea nego
maksimalna snaga na izlazu i ovo je karakteristika kola u A klasi (tranzistor je uvek u
provoenju); ovo ostavlja mnogo eljenih stvari u primenama u kojima je ukljuena
velika koliina snage.

Slika 2.55 pokazuje PP folower koji radi isti posao. Q1 provodi pozitivni deo signala a Q2
negativni. ZSa nultim ulaznim naponom nema kolektorske struje ni diosipacije snage. Na
10W izlaza imamo manje od 10W disipacije na svakom tranzistoru.

Prelazna distorzija u PP stepenima

Ima problema sa prethodnim kolom. Izlaz zaostaje za ulazom za VBE pad; kod pozitivnog
signala izlaz je manji za 0.6V i obrnuto za negativni deo signala. Za ulazni sisnusni signal
izlaz bi izgledao kao na slici 2.56.

Na jeziku audio biznisa ovo se zove krosove distorzija ili prelazno izoblienje. Najbolji lek
je (drugi je povratna sprega i ako ni ona nije potpuno zadovoljavajua) je polarizovati PP
stepen dovesti ga u slabu provodnost kao na slici 2.57.

Polarizacioni tranzistori R dovode diode u provodno stanje, drei bazu Q1 diodni pad
iznad ulaznog signala a bazu Q2 diodbni pad isopod signala. Sada kao signal prolazi kroz
nulu provodjenje prelazi sa Q2 na Q1; jedan od ulaznih tranzistora je uvek ukljuen. R je
izabrano da obezbedi do0voljno struje bazi izlaznih tranzistora na maksimumu i
minimumu signala. Na primer sa 20V napajanjem i potroaem od 8 koji radi do 10 w
sinusne snage, vrni signal na bazi je 13.5V i vrna struja u potroau je oko 1.6 A.
Smatrajui da je beta tranzistora 50 (tranzistori snage uopte imaju manje beta nego
tranzistori malih signala), 32mA neophodne struje baze zahtevaju bazne otpornike od
oko 220 (6.5V od VCCdo baze na vrnom signalu).
Termalna stabilnost u klasi B PP pojaavaima.
Prethodni pojaava (nekad se znaziva pojaava B klase, mislei na to da svaki
tranzistor provodi u jednoj polovini ciklusa) ima jednu lou karakteristiku: nije termalno
stabilan. Kada izlazni tranzistori zagreju (a bie vreli jer disipiraju snagu kada je
primenjen signal), njihov VBE pada i poinje da tee struja mirovanja. Dodatno
zagrevanje koje se ovim proizvodi ini situaciju jo gorom, sa jakom mogunou

termalnog bega (da li e da doe do bega ili ne zavisi od vie faktora, ukljuujui i koliki
se hladnjak koristi, koliko dobro temperatura diode prati tranzistor, itd.). ak i bez bega
potrebna je bolja kontrola nad kolom obino na nain prikazan na slici 2.58.

Radi promene pokazano je da ulaz dolazi od kolektrora prethodnog stepena; R1 sada ima
dvostruku ulogu sluei kao kolektorski otpornik Q1 i obezbeujui struju da polarizuje
diode i polarizacioni otpornik u bazi PP kola. Ovde R3 i R4 imaju nekoliko oma i manje,
obezbeuju jastue za kritinu struju mirovanja: Naponizmeu baza izlaznih
tranzistora mora sada biti neto vei od dva diodna pada i vi obezbeujete pomou
promenjivog otpornika R2 (esto se zamenjuhe treom diodom). Sa nekoliko desetih
delova volta na R3 i R4 temperaturne promene VBE nee uzrokovati brz rast struje (to je
vei pad na ovim otpornicima to je osetljivost manja) i kolo e biti stabilno. Stabilnost se
uvruje ukoliko diode dovedemo u fiziki kontakt sa izlaznimn tranzistorima (ili
njihovim hladnjacima).
Moete odrediti termalbnu stabilnost ovakvohg kola ako se setite da VBE pada za 2.1V
svaki porast temperature od 1oC i da kolektroska struja raste za faktor 10 pri svakom
rastu VBE od 60mV. Na primer ako R2 zamenimo diodom dobiemo tri diodna pada
izmeu baza izlaznih tranzistora, ostavljajui priblino jedan diodni pad na serijskoj
kombinaciji emiterskih otpornika. (oni su izabrani tako da daju odgovarajuu struju
mirovanja pretpostavimo 50mA za audio pojaava snage.) Najgori sluaj za termalnu
stabilnost se deava ako polarizujue diode nisu termalno spregnute sa tranzistorima.
Pretpostavimo najgore i izraunajmo porast struje mirovanja koja odgovara rastu
temperature od 30oC. To nije mnogo za pojaavae snage. Za ovaj temperaturni rast VBE
e porastioko 63mV pri konstantnoj struji na , podiui napon na R3 i R4 za oko 20%(tj.
struja mirovanj e porasti za 20%). Odgovarajua slika bez izlaznih otpornika je 2.57 i
takav pojaava e doiveti porast za faktor deset pri istoj promeni strtuje tj 1000%.
Poboljana termalna stabilnost je evidentna.

Ovo kolo ima dodatnu prednost da podeavanjem struje mirovanja imate neku
kkontrolu nad zaostalim prelaznim izoblienjem. PP pojaava polarizovan na ovaj nain
da bi se dobila dobra struja mirovanja se nekad naziva pojaava AB klase, to znai da
oba tranzistora provode simultatno u toku dela ciklusa. U praksi, vi odabirate struju
mirovanja koja je dobar kompromis izmeu malog izoblienja i dodatne disipacije
mirovanja. Povratna sprega, predmet sledeeg poglavlja, se koristi za dodatno
smanjenje distorzije.
Alternativni metod polarizacije PP folowera je prikazan na 2.59.

Q4 deluje kao podesiva dioda: bazni otpornici ine delitelj, i stoga e se VCE tranzistora Q4
stabilisati na vrednosti koja stavlja 1 diodni pad na VBE , poto svaki vei VCE dovodi do
velikog provoenja. Na primer ako su oba otpornika 1k, tranzistor e se ukljuitoi na 2
diodna pada za VCE . U ovom sluaju podeavanje polarizacije vam doputa da postavite
PP meubazni napon od 1 do 3.5 diodna pada. Kondenzator od 10uF osigurava da obe
baze izlaznih tranzistora vide isti signal; ovakav premoavajui tranzistor je dobra ideja
bez obzira na emu polarizacije koju koristimo. U ovom kolu kolektroski otpornik
tranzistora Q1 se moe zameniti strujnim izvorom Q5. Ovo je korisna varijacija kola, jer sa
otpornikom neki put teko dobijamo dovoljno struje na bazi Q2 u blizini maksimuma
signala. Otpornik dovoljno mali da pogoni Q2 rezultije u velikoj struji mirovanja za Q1 (sa
velikom disipacijom), i takoe sa redukovanim naponskim pojaanjem (setite se da je G=
-Rkolektora/Remitera). Drugo reenje za pogon baze Q2 jue korienje bootstrepping-a
(zapertlavanje), tehnika koja e biti diskutovana ubrzo.

2.16. Darlington veza

Ako poveemo dcva tranzistora na nain prikazan kao na slici 2.60 rezultat se ponaa
kao jedan tranzistor sa beta koje je proizvod beta svakog tranzistora pojedinano.

Ovo moe biti veroma zgodno kada su ukljuene velike struje (kod regulatora napona, ili
izlaznih stepena pojaavaa snage), ili kod ulaznih stepena kod kojih je velika ulazna
impedanca neophodna.
Za Darlington tranzistore naponski pad baza-emiter je dvostruki normalni, saturacioni
napon je najmanje jedfan diodni pad (poto emiter Q1 mora biti najmanje 1 diodni pad
iznad emitera Q2). Takoe, kombinacija tei da se ponaa kao vrlo spor tranzistor jer Q1
ne moe brzo da iskljui Q2 slika 2.61. Ovaj problem se obino reava ukljuivanjem od
baze do emitera Q2 (2.61)

R takoe spreava struju curenja kroz Q1 od polarizacije Q2 do provoenja; njegova

vrednost je izabrana tako da struja curenja Q1 (nA za tranzistore male snage i stotine uA
za snane tranzistora) stvara manje od diodnog pada na R tako da R ne vue veliki deo
struje Q2 kada je 1 diodni pad na njemu. Tipino R moe biti nekoliko stotima oma u
snanim tranzistorima ili nekoliko kilooma u Darligtonima za male signale.

D:. tranzistori su dostupni u pojedinanom pakovanju, obino sa ukljuenim otpornikom

izmeu baze i emitera. Tipini primer je npn snani Darlington 2N6282, sa strujnim
pojaanjem od 2400 (tipino) pri kolektorskoj struji od 10 A.
Sziklai veza
slina beta-poveavajua konfiguracija je Sziklai veza nekada nazvana komplementarnim
Darlingtonom(2.62)

Ova kombinacija se ponaa kao npn tranzistor sa velikim beta. Ima samo jedinini pad
baza emiter, ali takoe ne moe da saturie na manje od 1 diodnog pada. Mali otpornik
od bze do emitera Q2 je poeljan. Ova veza je uobiajna u PP snanim izlaznim
stepenima gde dizajner eli da koristi samo jedan polaritet izlaznih tranzistora. Ovakvo
kolo je prikazano na 2.63.

Kao i pre R1 je kolektorski otpornik Q1. Darlington Q1Q3 se ponaa kao npn tranzistor sa
velikim naponskim pojaanjem. A Sziklai Q4Q5 se ponaa kao pojedinani snani pnp
tranzistor sa velikim pojaanjem. Kao i pre R3 i R4 su mali. Ovo kolo se nekad naziva
pseudokomplementarni PP follower. Pravi komplementarni stepen bi bio kada bi koristili
pnp tranzistore u Darlington vezi za Q4Q5.
Superbeta tranzistor
Darlington veza i njeni bliski roaci se ne treba meati sa takozvanim superbeta
tranzistorom, ureajem sa velikim hFE dostignutim u fabrikom procesu. Tipian
superbeta tranzistor je 2N5962, sa garantovanim minimalnim pojaanjem 450 pri
kolektorskim strujama od 10uA do 10mA; pripada 2N5961-2N5963 seriji sa opsegom
maksimalnog VCE 30-60V(ako elite vii kolektorski napon moratida uredite nie beta).
Superbeta odgovarajui parovi su dostupni za upotrebu u pojaavaima niskog nivoa koji
zahtevaju uparene karakteristi8ke, tema o kojoj emo govoriti u 2.18. Primeri su LM394
i mAT-03 serije; ove obezbeuju npn tranzistorske parove sa velikim pojaanjem iji su

VBE upareni do dela mV(ak 50uV u najboljim verzijama) i ije hFE je podeeno do oko
1%. MAT-03 je pnp odgovarajui par. Mogue je kombinovati superbeta tranzistore u
Darlington vezi. Neki komercijalni ureaji (na primer LM11 i LM316 operacioni
pojaavai) dostiu polarizacione struje baze male i do 50pA na ovaj nain.
2.17. Bootstrapping (zapertlavanje)
Kada polarizujemo EF, izabiramo delitelj napona na bazi koji predstavlja vrst naponski
izvor za bazu, tj., njihova paralelna impedanca je manja od impedance koja gleda u
bazu. Iz ovog razloga rezultujua ulazna impedanca je praktino odreena razdelnikom
napona- pogonski signal vidi mnogo manju impedancu nego to bi u drugom sluaju bilo
neophodno. Slika 2.64 prikazuje primer.

Ulazna impedanca od oko 9k je uglavnom odreena impedancom razdelnika napona od

10k. Uvek je poeljno drati ulazne impedance velikim, i u svakom sluaju teta je
opteretiti ulaz razdelnikom, koji je, posle svega ovde samo da bi polarizovao tranzistor.
Upertlavanje je slikovito ime dato tehnici koja zaobilazi problem (2.65).

Tranzistor se polarizuje pomou razdelnika R1R2 preko serijskog otpora r3. C2 je izabrano tako da
ima nisku impedancu na signalnim frekvencijama u poreenju sa razdelnikom. Kao uvek
polarizacija je stabilna ako je dc impedanca viena sa baze (u ovom sluaju 9.7k) mnogo manja
nego impedanca koja gleda u bazu(u ovom sluaju oko 100k). Ali sada ulazna impedanca za
signalne frekvencije vie nije ista kao dc impedanca. Gledajte to na ovaj nain: ulazni mali signal
vin rezultira emiterskim malim signalom vE~vin. Prema tome rezultujua struja kroz R3 je i=(vinivE)/R3~0, tj., Zin=vin/iin~. Nainili smo impedancu polarizujue mree vrlo velikom za signalne
frekvencije.
Drugi nain da se ovo vidi jeste da primetiomo da R3 uvek ima isti napon na frekvencijama
signala(poto oba kraja imaju iste naponske promene)tj., on je strujni izvor. U stvari impedanca
je manja od beskonane zato to je pojaanje EF malo manja od 1. Ovo je zato to VBE zavisi od
kolektorske struje, koja se menja sa nivoom signala. Mogli bi da predvidimo isti rezultat iz
efekta deljenja napona impedancom koja gleda u emiter. (re =25/IC(mA)oma) u kombinaciji sa
emiterskim otpornikom. Ako EF ima naponsko pojaanje A (A~1). efektivna vrednost R3 na
signalnim frekvencijama je R3/(1-A).
U praksi vrednost R3 je efektivno uveana za oko 100 puta, i tada ulazna impedanca odreena
impedancom baze tranzistora. Pojaava sa degenerisanim emiterom se moe zapertlati na isti
nain, poto signal na emiteru prati signal na bazi. Primetite da je kolo na polarizacionom
radelniku pogonjeno niskoimpedantnim emiterskim izlazom na signalnim frekvencijama,
izolujui ulazni signal od ovog uobiajnog zadatka.
Bootstrapping kolektorskog otpornika
Princip upertlavanja se moe koristiti da bi se poveala efektivna vrednost kolektorskog
otpornika ako to kolo pogoni follower. Ovo moe poveai naponsko pojaanje znaajno
(podsetite se da je GV=-gmRC, sa gm=1/(RE+re) ). Slika 2.66 pokazuje primer bootstrapping-a
izlaznog stepena slimnog PP followeru koji smo videli ranije. Poto izlaz prati bazu Q2 , C

zapertlava Q1 kolektorsko optereenje odravajui konstantan napon na R2 kako se signal menja

(C mora biti izabrano da ima nisku impedancu u poreenju sa R1 i R2 na frekvencijama signala).
Ovo ini da R2 izgleda kao strujni izuvor, koji podie naponsko pojaanje Q1 odravajui dobar
pogon baze Q2, ak ina vrnim vrednostima signala. Kada je signal bl8izu VCC, spoj R1 i R2 u stvari
raste iznad VCC zbog naelektrisanja smetenog u C. U ovom sluaju ako je R1=R2 (nije lo izbor)
spoj izmeu njih raste na 1.5VCC kada izlaz dostie VCC. Ovo kolo je uivalo znaajnu popularnost
u komercijalnom dizajnu audio pojaavaa, iako je jednostavan strujni izvor umesto
bootstrappa superioran, poto odrava poboljanje na niskim frekvencijama i eliminie
nepoeljne elektrolitske kondenzatore.
2.18 Diferencijalni pojaavai
Diferencijalni pojaava je uobiajna kombinacija koja sekoristi za pojaanje razlike napona
izmeu dva ulazna signala. U idealnom sluaju izlaz je potpuno nezavisan od pojedinanih
nivoa signala- vana je samo razlika. Kada oba signala menjaju nivoe zajedno, to je zajedniki
mod promene ulaza. Diferencijalni mod promene se naziva normalni mod. Dobar diferencijalni
pojaava ima veliki odnos odbijanja u zajednikom modu () CMRR), odnos odgovora za signal u
normalnom modu i signala u zajednikom modu za signale iste amplitude. CMRR se obino
izraava u decibelima. Ulazni opseg zajednikog moda je naponski nivo preko koga se ulazi
mogu menjati.
DP su vani u primenama gde su slabi signali kontanimirani smetnjam i drugi udnim umom.
Primeri ukljuuju digitalne signale prenesene dugakim kablovima (obino uvrnutim parom
kablova), audio signale (izraz balansiran podrazumeva diferencijalanu obino 600oma
impedancu, u audio biznisu), radiofrekventne signale, elektrokardiogramski signal je
diferencijalan, oitani nsignali sa memorijama sa magnetnim jezgrom, i brojne druge primene.
DP na prijemnom kraju obnavlja signal ako signali u zajednikom modu nisu suvie veliki. DP se
univerzalno koriste u operacionim pojaavaima (OP) do kojih emo doiuskoro. Vrlo su vani u
dizajnu DC pojaavaa (pojaavaa koji pojaavaju sve do dc signala,tj, nemaju kondenzatore za
sprezanje odvajanje dc signala)zbog svog simetrinog dizajna koji je sam po sebi kompenzovan
u odnosu na temperaturni drift. Slika 2.67 prikazuje osnovno kolo.

Izlaz se uzima sa jednog kolektora u odnosu na masu; ovo se naziva izlaz sa jednim krajem i to je
naea konfiguracija. Moete razmiljati o ovom pojaavau kao ureaju koji pojaava razliku
signala i konvertuje je u jedan signal da bi obina kola (EF, strujni izvori itd) koristili izlaz. (ako je
umesto toga potreban diferencijalan izlaz uzima se izmeu oba kolektora)
ta je ovde pojaanje? Dovoljno je lako izraunati: Zamislimo simetrinu promenu ulaznog
signala, u kojoj ulaz 1 rasze za vin a ulaz 2 pada za isti iznos (promena malog signala).
Sve dok su oba tranzistora u aktivnoj oblasti taka A ostaje fiksirana. Pojaanje se tada
odreuje kao i kod pojaavaa sa jednim tranzistorom, pamtei da je promena ulaza ustvari
dvostrula promena na svakoj bazi : Gdiff= RC/2(re+RE). Tipino RE je malo 100 oma ili manje, ili se
moe potpuno izostaviti potpuno. Diferencijalno naponsko pojaanje od nekoliko stotina je
tipino.
Pojaanje u zajednikom modu se moe izraunati stavljanjem identinih signala vin na oba
ulaza. Ako korektno razmoljate o tome (pamtei da R1 nosi obe emiterske struje), nai ete da
je GCM=-RC/(2R1+RE). Ovde smo zanemarili re jer je R1 obino veoma veliko, najmanje nekoliko
kilooma. Mogli smo stvarnoizostaviti i RE takoe. CMRR je grubo R1/(re+RE). Pogledajmo tipian
primer da bi postali familijarni sa DP(2.68).

RC je izabrano za struju mirovanja od 100uA. Kao i obino postavljamo kolektor na 0.5VCC radi
velikog dinamipkog osega. Kolektorski otpornik Q1 se moe izostaviti, poto se odatle nee
uzimati izlaz. R1 je izabrano da da totalnu emitersku struju od 200uA, podeljenu jednako izmeu
dve strane kada je diferencijalni ulaz jednak nuli. Iz formula koje smo ba izveli ovaj pojaava
ima diferencijalno pojaanje 30 i pojaanje u zajednikom modu 0.5. Izostavljajui otpornik od
1k podiemo diferencijalno pojapanje na 150, ali smanjujemo ulaznu impedancu sa 250k na
50k (moete da ubacite Darlington tranzistore da poveate impedancu u megaomski opseg, ako
je potrebno).
Zapamtite da je maksimalno pojaanje pojaavaa sa uzemljenim emiterom polarizovanim na
0.5 VCC oko 20VCC. U sluaju DP maksimalno diferencijalno pojaanje (RE=0) je polovina ove
cifre, ili (za proizvoljnu taku mirovanja) 20 puta napon na kolektorskom otporniku.
Odkovarajui maksimalni CMRR (ponovo sa RE=0) je jednak 20 x napon na R1.
Veba 2.13
Proveri da su ovi izrazi tani. Onda dizajniraj DP sa sopstvenim specifikacijama.
DP se nekada naziva par sa dugim repom, jer ako duina simbolsa otpornika pokazuje njegovu
vrednost kolo e izgledati kao na 2.69.

Dugi rep odreuje pojaanje zajednikog moda, i mala otpornost izmeu emitera (ukljuujui i
re) odreuje diferencijalno pojaanje.
Polarizacija strujnog izvora
Pojaanje DP u zajednikom modu se moe enormno smanjiti zamenom R1 strujnim izvorom.
Tada R1 efektivno postaje veoma veliko i pajaanje u zajednikom modu skoro 0. Ako vie volite,
samo, samo zamislite promenu signala u zajednikim modu; emiterski strujni izvor odrava
konstantnu totalnu emitersku struju, podeljenu jednako sa dva kolektorska kola simetrijom.
Izlaz je prema tome nepromenjen. Slika 2.70 pokazuje primer.

CMRR ovog kola koristei monolitno kolo LM394 za Q1 Q2 i 2N5963 strujni izvor je 100000:1
(100dB). Ulazni opseg u zajednikom modu ide od -12V do +7V; ogranien je na niem kraju
komplajansom emiterskog strujnog izvora i colektorskom strujom mirovanja na gornjem kraju.
Budite sigurni da ste zapamtili da ovaj pojaava, kao svi tranzistorski pojaavai mora imati dc
polarizacioni put do baza. Ako je ulaz kapacitivno vezan, na primer, morate imati bazne
otpornike prema masi. Dodatna opreznost za DP, posebno one bez meuemiterskih otpornika:
bipolarni tranzistori mogu tolerisati samo 6V reverznog napona izmeu baze i emitera pre
proboja.; tako upotreba diferencijalnog ulaznog naponaveeg od ovog moe unititi ulazni
stepen (ako nema meuemiterskih otpornika). Meuemiterski otpornici ograniavaju probojnu
struju i spreavaju unitenje ali tranzistori mogu biti oteeni (loije hFE, um itd). U oba sluaja
Ulazna impedanca pada drastino u toku inverzne provodnosti.
Korienje u dc pojaavaima sa jednim krajem
DP daje izvanredan dc pojaava ak iza jednostruki ulaz. Samo prikaite jedan od ulaza za masu
i prikaite signal za drugi (sl 2.71).

Moete pomisliti da se nekorieni tranzistor moe eliminisatti. Ne ba! Diferencijalna

konfiguracija je inherentno kompenzobanma za temperaturni drift, i ak kada je jedan od ulaza
uzemljen taj tranzistor neto radi: temperaturna promena uzrokuje da se oba VBE-a promene za
isti iznos, bez bromene u balansu i izlazu. Znai promene u VBE se ne pojaavaju sa Gdiff (samo sa
GCM, koje moe u sutini biti 0). Dalje, ponitavanje VBE znai da ne moramo da mislimo na 0.6V
pad na ulazu. Kvalitet dc pojaavaa konstruisanog na ovaj nain je ogramien jedino
nepodudaranjem VBE-a ili njihovih temperaturnih koeficijenata. Komercijalni monolitni
tranzistorski parovi i komercijalna integralna kola sa diferencijalnim pojaavaima su dostupni
sa izuzetnim slaganjem unutranjih karakteristika (tj. MAT-01 npn monolitni par ima tipini drift
VBE izmeu dva tranzistora od 0.15uV/oC i 0.2uV meseno).
Bilo koji ulaz moe biti uzemljen u prethodnom primeru. Izbor zavisi od toga da li treba ili ne
invertovati signal. (prikazana konfiguracija je najboja pri visokim frekvencijama, zbog Millerovog
efekta). Veza koja je pokazana je neinvertujua pa je dakle invertujui ulaz uzemljen.
Strujno ogledalo kao aktivno optereenje
Kao i sa jednostavnim pojaavaem sa uzemljenim emiterom nekada je poeljno imati
jednostepeni DP sa veoma velikim pojaanjem. Elegantno reenje je strujno ogledalo kao
aktivno opterenje (sl 2.72)

Q1Q2 je diferencijalni par sa emiterskim strujnim izvorom. Q3 i Q4 strujno ogledalo formira

kolektorsko optereenje-potroa. Visoka efektivno impedanca kolektorskog optereenja
obezbeena od ogledala daje naponska pojaanaj od 5000 i vie, pretpostavljajui da nema
optereenja na izlazu DP. Ovakav pojaavap se obino koristi unutar petlej povratne sprege ili
kao komparator (diskutovan u sledeoem odeljku). Budite sigurni da opteretite ovakav
pojaava veloikom impedancom ili e pojaanje enormno pasti.
Diferencijalni pojaavai kao fazni razdvajai
Kolektori simetrinog DP generiu iste signalne promene ali u suprotnoj fazi. Uzimajui izlaz sa
oba kolektora imamo fazni razdvaja. Naravno mogli bi takoe koristiti DP sa oba diferencijalna
ulaza i izlaza. Ovaj diferencijalni izlazni signal bi se mogao koristiti za pogon dodatnog DP
stepena, sa jako poboljanim ukupnim CMRR.
DP kao komparator
Zbog svog velikog pojaanja i stabilnih karakteristika, DP je klavni blok u izradi komparatora,
kola koje nam govori koji je od dva ulaza vei. Oni se koristeza razliite primene: ukljuivanje
svetla i grejaa. generisanje etvrtastih talasa od trougaonih, detektovanje nivoa kada kolo
dostie neki odreeni prag., D klasu pojaavaa i pulsno kodiranu modulaciju, swierske izvore
napajanja itd. Osnovna ideja je povezati DP da ukljuuje i iskljuuje tranzistor, u zavisnosti od
relativnog nivoa ulaznih signala. Linearna oblast pojaanja je zanemarena, sa jednim ili drugim
tranzistorom iskljuenim u bilo koje vreme. Tipino prikljuivanje je prikazano u sledeem delu
kod kola za kontrolu temperature na bazi otpornog temperaturnog senzora.

2.19 kapacitet i Milerov efekat

U svojoj diskusiji do sada smo koristili vei deo dc ili niskofrekventnog modela tanzistora. Na
jednostavni model strujnog pojaavaa ili sofisticiraniji EM transkonduktantni model, oba
operiu sa naponima, strujama i otporima kako se vide sa odreenih izvoda. Ovim modelima
uspeli smo da doemo prilinio daleko, ustvari ovi modeli sadre skoro sve to ete morati da
znate da bi dizajnirali tranzistorsko kolo. Pa ipak, jedan vaan aspekat koji ima ozbiljan uticaj na
brza i visokofrekventna kola je zanemaren: postojanje kapaciteta u spoljanjim kolima i u samim
tranzistorskim spojevima. Stvarno, na visokim fekvencijama efekat kapacitivnosti diminira
ponaanjem kola; na 100MHz tipian kapacitet od 5pF ima impedancu od 320 !
Ovom vanom temom emo se baviti detaljno u poglavlju 13. U ovom trenutku pre bismo
postavili problem, ilustrovali nekoliko njegovih pojavnih oblika u elektronskim kolima, i
predloili neke metode za zaobilaenje problema. Bila bi greka ostaviti ovo poglavlje bez
shvatanja prirode ovog problema. U kursu u ovoj kratkoj diskusiji ukljuiemo Miller-of efekat i
koristiti konfiguracije kao to je cascoda da bi ga prevazili.
Spoj i kapacitivnost kola
Kapacitet ograniava przinu na kojoj naponi unutar kola mogu da se menjaju (slew rate), zbog
konane pogonske impedance ili struje. KAda je kapacitet pogonjen izvorom konanog otpora,
vidite ponaanje kao kod R eksponencijalnog punjenja, poto kapacitet pogonjen strujnim
izvorom vodi do slew-rate ogranienom formom (rampa). Kao opti vidi, smanjivanje
impedance izvora i kapacitivnosti potroaai poveanje pogonskih struja unutar kola ubrzae
stvar. Ipak postoje neke vetine povezane sa povratnom spregom i ulaznim kapacitetom.
Pogledajmo nakratko.

Kolo na slici 2.73 ilustruje najvie problema sa kapacitivnou spojeva. Izlazni kapacitet formira
vremensku konstantu sa izlaznim otporom RL (RL ukljuuje i kolektorski i otpor potroaa, i CL

ukljuuje i kapacitete spojeva i potroaa), davajui prevoj poev od neke frekvencije f=1/2 RL
RC. Isto vai i za ulazni kapacitet u kombinaciji sa otporom izvora RS.
Miller-ov efekat
Ccb je druga stvar. Pojaava ima neko ukupno pojaanje GV , pa mala promena signala na ulazu
rezultije u GV puta veoj promeni (i invertovan) na kolektoru. Ovo znai izvor signala vidi struju
kroz Ccb koja je GV+1 puta kao ako je Ccb vezano izmeu baze i mase; tj. u svrhu prorauna
prefojne frekvencije, kapacitet u povratnoj cprezi ponaa se kao kapacitet vrednosti Ccb(GV+1)
od ulaza prema masi. Ovo efektivno poveanje Ccb je poznato kao milerov efekat. esto
dominira prelaznim karakteristikama pojaavaa, poto tipina kapacitivnost od 4pF u
povratnoj sprezi moe izgledati kao hiljade pikofarada prema masi.
Postoji nekoliko metoda za prevazilaenje ME. On je inae potpuno odsutan u stepenu sa
uzemljenom bazom. Moete da smanjite impedancu izvora pokreui kolo sa zajednikim
emiterom pomou emiter folovera. Slika 2.74 pokazuje dve druge mogunosti.

DP (bez kolektorskog otpornika na Q1 ) nema Millerovog efekta; moete ga smatrati EF koji

pogoni pojaava sa uzemljenom bazom. Drugo kolo je je poznata kaskodna konfiguracija. Q1 je
pojaava sa uzemljenim emiterom sa RL kao kolektorskim otporom. Q2 je umetnut u

kolektorsku putanju da sprei kolektor Q2 da eta (eliminiui time ME) dok proputa
nepromenjenu kolektorsku strujukroz potroaki otpor.. V+ je fiksirani polarizacioni napon,
obino podeen nekoliko volti iznad emiterskog napona Q1 da privrsi kolektor Q1 i dri ga u
aktivoj oblasti. Ovaj deo je nekompletan kao to je prikazano; mogli bi da ukljuite ili
premoeni emiterski otpornik i razdelnik na bazi (kao to smo uradili ranije u ovom poglavlju)
ili da ih ukljuite unutar ukupne petlje povratne sprege u dc. V+ moe biti obezbeeno i
delitelja ili cener diode, sa premoavanjem da bi ostao vrst na frekvencijama signala.
Veba 2.14.
Objasnite detaljno zato nema milerovog efekta ni na jednom tranzistoru u prethodnim DP i
kaskodnim kolima.
Kapacitivni efekti neki put mogu biti komplikovaniji nego to bi to kratka uvod mogao ukazati.
Posebno : a) Prevoji zbog povratne sprege i izlaznih kapacitivnosti nisu potpuno nezavisne; u
zanatskoj terminologiji postoji razdvajanje polova efekaz koji emo upoznati kasnije. b) ulazna
kapacitivnost jo uvek ima efekta, ak i sa vrstim ulaznim izvorom signala. Posebno struja koja
tee kroz Cbe nije pojaana tranzistorom. Kraa struje baze ulaznom kapacitivnou uzrokuje
pad strujnog pojaanja hfe na visokim frekvencijama, eventualno dostiui 1 na frekvenciji
znanoj fT. c) Da bude komplikovanije kapacitivnost spojeva zavisi od napona. Cbe se menja sa
strujom baze tako brzo da ak ak nije ni specificiran u podacima o tranzistoru; umesto toga je
dato fT. d) Kada tranzistor radi kao prekida, efekti povezani sa naelektrisanjem sakupljenim u
oblasti baze saturisanog tranzistora uzrokuje dodatan gubitak brzine.
2.20 tranzistori sa efektom polja
u ovom poglavlju radilismo iskljuivo sa bipolarnim juncton tranzistorim BJT karakterisanim EM
jednacinom. BJT su prvobitni tranzistori i jo uvek donimiraju u dizajnu analognih kola. Ipak bila
bi greka nastaviti bez nekoliko rei objanjenja o drugoj vrsti tranzistora FET-ovima o kojima e
biti govora u sledeem poglavlju.
FET-ovi se na mnogo naina ponaaju kao obini bipolarni tranzistori. To je troizvodni
pojaavajui ureaj, dostupan u oba polariteta, sa izvodom Gate koji kontrolie protok struje
izmeu druga dva izvoda Source i Drain. Ovo je jedinstvena osobina, premda: gate ne vue
nikakvu struju, osim curenja. Ovo znai da su mogue ekstremno visoke impedance, ograniene
samo kapacitetom i efektima curenja. Sa FETovima ne moramo da obraamo panju na
obezbeivanje dovoljne struje baze, kao to je bilo neophodno u dizajnu sa BJT. Ulazne struje se
mere ovde pikoamperima. Ve je FET ropustan i moan ureaj sa naponskim i strujnim
rejtingom kao kod BJT.
Najvei broj dostupnih ureaja napravljenih pomou tranzistora (upareni tranzistori, DP i OP,
komparatori, itd) su takoe dostupni i u FET konstrukciji esto sa superiornim karakteristikama.
tavie mikroprocesori i memorije su napravljeni iskljuivo od FETova. Konano oblas dizajna
mikrosnaga je dominirana FET+ovima.
FETovi su toliko vani u disajnu elektronskih kola da emo im posvetiti celo sledee poglavlje
bre poglavlja 4 sa operacionim pojaavaima. Pourujemo itaocu da bude strpljiv sa nama jer
se u prva tri poglavlja postavljaju temelji;
Neka tipina tranzistorska kola.
da bi ilustrovali neke od ideja ovog poglavlja pogledajmo neke primere tranzistorskih kola.
Spektar kola koja moemo pokriti je obavezno ogranien, poto realna kola esto koriste
negativnu povratnu spregu predmet koji emo pokriti u poglavlju 4.

2.21. Regulisano napajanje

Slika 2.75

pokazuje veoma estu konfiguraciju. R1 normalno dri Q1 ukljuenim; kada izlaz dostigne 10V,
Q2 ulazi u provoenje (baza na 5V), spreavajui dalji rast izlaznog napona skreuibaznu struju
od baze Q1. Izvor se moe nainiti podesivim zamenom R1R2 potenciometrom. Ovo je ustvari
primer negativne povratne sprege: Q2 gleda izlaz i radi neto ako nije na pravom naponu.
2.22 Temperaturni kontroler
ema na slici 2.76 pokazuje temperaturni kontroler zasnovan na termistoru, ureaju koji menja
otpor sa temperaturom.

Diferencijalni Darlington Q1-Q4 poredi napon podesivog referentnog delitelja sa deliteljem

formiranim od termistora i R2. (poreenjem odnosa od istog izvora, poreenje postaje
neosetljivo na promene napajanja; ova posebna kofiguracija se naziva wheatstonov most).
Strujno ogledalo Q5 Q6 obezbeujeaktivni potroa koji podie pojaanje, a
Q7 Q8 obezbeuje emitersku struju. Q9 poredi diferencijalni izlaz sa fiksnim naponom, saturiui
DArlington Q10 Q11 , koji snabdeva greja snagom, ako je termistor sufie hladan. R9 je strujno
osetljivi otpornik koji ukljuuje zatitu tranzistora Q12 ako izlazna struja prelazi oko 6A; oovo
uklanja pogon naze od Q10 Q11, spreavajui oteenje.
2.23. Jednostavna logika sa tranzistorima i diodama
Slika 2.77. pokazuje kolo koje izvrava zadatak koji smo ilustrovali u delu 1.32.:

zvuna zujalica ako su bilo koja vrata na automobilu otvorena i ako voza sedi. U ovom kolu svi
tranzistori rade kao prekidai (ili iskljueni ili saturisani). Diode D1 i D2 formiraju ono to se zove
ILI kolo , iskljuujui Q1 ako su bilo koja vrata otvorena (iskljuen prekida). Ipak , kolektor Q1
ostaje blizu mase, spreavajui zujalicu da se uje osim ako je prekida S3 takoe iskljuen
(voza sedi); u tom sluaju R2 ukljuuje Q3 , postavljajui 12V na zujalicu. D3 obezbeuje diodni
pad da bi Q1 bio iskljuen sa S1 i S2 satvorenim, i D4 titi Q3 od induktivnih prekidakih prelaza
zujalice. U poglavlju 8 emo diskutovati logika kolja detaljno.

Poglavlje 3

Tranzistori sa efektom polja

FETovi se razlikuju od obinih tranzistora (bipolarnih ili BT). iroko govorei, ipak postoje slini
ureaji koje moemo zvati ureaji sa konrolom naelektrisanja: U oba sluaja imamo 3-izvodne
ureaje u kojima provoenje izmeu dve elektrode zavisi od dostupnosti nosilaca
naelektrisanja, koja se kontrolie naponom primenjenim na treu kontrolnu elektrodu.
Evo po emu se oni razlikuju: Kon npm BT-a spoj kolektor baza je reverzno polarisan, pa struja
normalno ne protie. Dobro polarisan spoj baza emiter (0.6V) prevazilazisvoju diodnu
kontaktnu potencijalnu barijeru uzrokujui ulazak elektrona u oblast baze, gde su snano
privueni kolektorom; iako ima kolektorske struje, veina ovih manjinskih nosilaca je
zahvaeno kolektorom. Ovo rezultuje kolektorskom strujom , kontrolisanom (manjom) strujom
baze. Kolektorska struja je proporcionalna brzini ubacivanja manjinskih nosilaca u oblast baze,
koja je eksponencijalna funkcija potencijalne razlike BE (Ebers Moll-ova jednaina.
U FET-u kao to ime sugerie, provoenje u kanalu je kontrolisano elektrinim poljem,
proizvedenim naponom na gejtu. Nema provodno polarisanih spojeva pa gejt ne vue nikakvu
struju; ovo je moda najvanija prednost FETova. Kao i BT, postoje dva polariteta, n-kanalni
(provoenje elektronima) i p-kanalni (provoenje upljinama) fetovi. Ove dva tipa su analogoni
npn i pnp BT, respektivno. Nadalje, ipak, fetovi postaju sbunjujuu u poetku zato to se mogu
napraviti sa dva razliita tipa gejta (JFET i MOSFET) i dva razliita dopiranja kanala (koja vode ka
modu poveanja odnosno troenja). Ove mogunosti emo razvrstati ubrzo.
Prvo ipak malo motivacije i perspektive: Nepostojanje struje gejta na fetu je njegova najvanija
karakteristika. Rezultujua visoka impedanca (moe biti via od 1014) je sutinska u mnogim
primenama i u svakom sluaju ini dizajn kola jednostavnim i zabavnim. U primenama kao to
su analogni prekidai i pojaavai sa ultravisokom impedancom fetovima nema ravnih. Mogu se
koristiti sami ili u kombinaciji sa bipolarnim tranzistorima za pravljenje integralnih kola: U
sledeem poglavlju videemo kako je uspean taj proces u pravljenju skoro idealnih (i udesno
jednostavnih za korienje ) operacionih pojaavaa, i u poglavljima 8-11 videemo kako je
elektronika revolucionalizovana MOSFET integralnim kolima. Poto se mnogo fetova koji koriste
male struje moe konstruisati na malom prostoru, oni su posebno korisni za digitalna kola sa
velikom skalom integracije (LSI) kao to su matematiki ipovi, procesori memorije. tavie
visokostrujni MOSFETovi (30A i vie) nove izrade zamenjuju BT u mnogim aplikacijama, esto
omoguavajui jednostavnija kola sa poboljanim karakteristikama.
Karakteristike fetova
Poetnici nekada postaju katatonini kada se suoe sa zbunjujuim brojem razliitih tipova
fetova, varijeteti od kombinovanog izbora polarizacije n-kanalni, p-kanalni, naina izolacije gejta
(poluprovodnika-JFET, izolatorska- MOSFET) i dopiranja kanala (enhancement ili deplation
mod). Od svih osam mogunosti est se moe napraviti a pet je stvarno i napravljeno. etiri od
ovih pet ima veliku vanost. Pomoie ipak u razumevanju, ako ponemo sa samo jednim tipom
kao to smo to uradili sa npn BT. Kad smo jednom konforni sa fetovima imaemo vrlo malo
muke sa njihovim porodnim stablom.

FET V-I krive

Pogledajmo prvo n-kanalni MOSFET sa enhancement modom, koji je analogon npn BT(slika 3.1).
Pri normalnom radu drain (kolektor) je pozitivniji od sorsa (emitera). Ne tee nikakva struja od
drejna ka sorsu osim ako gejt (baza) nije polarizovana pozitivno u odnosu na sors. Kada je gate
dakle podignut na pozitivan prednapon potei e struja drejna koja cela tee ka sorsu. Slika 32
pokazuje kako se struja drejna ID menja sa naponom drejn-sors Vds za nekoliko vrednosti
kontrolnog gejt sors napona VGS. Za poreenje , odgovarajua familija krivih IC vs. VBE za obian
npn tranzistor je data na isom grafiku. Oigledno je da postoje mnoge slinosti izmeu nkanalnog MOSFETa i npn BT. Kao npn tranzistor, fet ima visoku inkrementalnu impedancu
drejna, dajui grubo konstantnu struju za VDS vee od 1V ili 2V. Nesrenim izborom rei ovo se
zove saturaciona oblast FETa i odgovara aktivnoj oblasti za BT. Analogno BT vei prednapon
izmeu gejta i sorsa proizvodi veu strujudrejna. Iko ita fetovi se ponaaju vie kao idealni
transkonduktantni ureaji (konstantna struja draina za konstantan napon gejt-sors) nego BT;
Ebers-Moll ova jedaina predvia idealne transkonduktantne karakteristike za bipolarne
tranzistore, ali je idealno ponaanje degradirano Earlz efektom.
Do sada FET izgleda kao npn tranzistor. Pogledajmo onda blie. Jedna stvar, preko odreenog
opsega struja saturaciona drain struja raste prilino skromno sa porastom napona na gejtu
(VDS). U stvari ona je proporcionalna (VGS-VT)2, gde je VT prag napona gejta na kome poinje
struja draina (VT~1.63V za FET ma slici 3.2); uporedite ovaj slabani kvadratni zakon sa strmim
eksponencijalnim zakonom koji su nam dali Ebers i Moll. Drugo, postoji nulta dc gejt struja pa
ne smete razmiljati o FETu kao ureaju sa strujnim pojaanjem (koje bi bilo beskonano).
Umesto toga razmiljajte o FETu kao ureaju sa prenosnom provodnou, sa gejt-sors naponom
koji odreuje struju drejna, kao to smoradili kod bipolarnih tranzistora u Ebers-Molovom
modelu; podsetimo se da je transkonduktansa (prenosna provodnost) jednostavno odnos id/vgs
(mala slova ukazuju na sluaj "malih signala", tj., id/vgs =Id/Vgs ). Tree, gejt je kod MOSFETa
stvarno izolovan od kanala drejn-sors; prema tome, za ralziku od situacije kod bipolarnih
trazistora (ili JFET), moete da ga dovedete na pozitivnih ili negativnih 10V i vie, bez opasnosti
od diodnog provoenja. Konano, FET se razlikuje od bipolarnog tranzistora u takozvanoj
linearnoj oblasti grafika (karakteristike) gde se ponaa prilino precizno kao otpornik, ak i za
negativno VDS ; ovo ispada vrlo korisno zato to ekvivalentna otpornost izmeu drejna i sorsa
moe programirati naponom izmeu gejta i sorsa.
Dva primera
FET-ovi imaju jo iznenaenja za nas. Pre nego to uemo u detalje, najpre pogledajmo dve
prekidake primene. Slika 3.3 pokazuje MOSFET ekvivalent slike 2.3, naeg prvog tranzistorskog
prekidaa. FET kolo je ak jednostavnije, zato to ne moramo da pravimo kompromis
obezbeujui adekvatnu struju baze (razmatrajui worst-case minimalno hFE kombinovano sa
otporom hladne sijalice) rasipajui dodatnu snagu. Umesto toga mi samo primenim pun opseg
DC kontrolnog napona na kooperativni visokootporni gejt. Sve dok se FRT ponaa kao mali
otpor u poreenju sa potroaem, ovo e dovesti drejn blizu mase; tipini snani MOSFET ima
RON<0.2, to je dovoljno za ovaj posao.

Slika 3.4 prikazuje "analogni prekida", aplikaciju koja se ne moe izvesti pomou bipolarnog
tranzistora. Ovde je ideja da se provoenje FETa prebaci iz otvorenog kola (gejt reverzno
polarizovan) u kratak spoj (gejt normalno polarizovan), time blokirajui odnosno proputajui
analogni signal. U ovom sluaju mi podesimo da napon na gejtu bude negativniji od bilo kog
ulaznog signala (prekida otvoren), ili nekoliko volti pozitivniji od bilo kog ulaznog signala
(prekida zatvoren). Bipolarni tranzistori nisu podesni za ovu primenu jer baza vue struju i
formira diode sa emiterom i kolektorom dovodei do odsecanja signala. MOSFET je divno
jednostavan jer je potrebno dovesti napon na gejt. Napomena: Vano je napomenuti da je na
prikaz ovog kola malo pojednostavljen, jer recimo nismo obratili panju na efekte gejt-kana
kapacitivnosti ili varijaciju RON sa promenom signala.
3.02 Vrste FETova
n-kanalni, p-kanalni
A sada porodino drvo. Pre svega FETovi (kao
bipolarni tranzistori) se mogu proizvoditi u oba
polariteta. Prema tome, ogledalski blizanac nkanalnog MOSFETa je p-kanalni MOSFET. Njegovo
ponaanje je simetrino (oponaanje pnp tranzistora):
Drejn je normalno negativan u odnosu na sors i struja
drejna tee ukoliko je gejt bar jedan ili dva volta
negativniji u odnosu na sors. Simetrija nije idealna
zato to su nosioci upljine a ne elektroni, i imaju
manju pokretljivost kao i manje vreme ivota
manjinskih nosilaca. Ovo su vani poluprovodniki
parametri za rad tranzistora.. posledidu treba
zapamtiti, p-kanalni FETovi imaju loiji rad, koji se
manifestuje viim naponom praga na gejtu, veim RON,
i niom saturacionom strujom.
MOSFET, JFET
U MOSFETu (Metal Oxide Semiconductor Field Effect
Transistor) oblast gejta je odvojena od provodnog
kanala tankim slojem SiO2 (stakla) izraslom na kanalu (slika 3.5). Gejt koji moe biti ili od metala
ili dopiranog silicijuma, je stvarno izolovan od kola sors-drejn, sa karakteristinom ulaznom
otpornou >1014 . On utie na provodnost kanala istim elektrinim poljem. MOSFET se neki
put naziva FETom sa izolovanim gejtom IGFET. Izolazioni sloj gejta je prilino tanak, obino tanji
od talasne duine svetlosti i moe da izdri napone od 20V i vie. MOSFETOVI su jednostavni jer
moemo polarisati i pozitivno i negativno bez ikakvog protoka stuje na gejtu. Oni su, meutim
veoma osetljivi na oteenja statikim elektricitetom; moete da unitite MOSFET bukvalno
dodirom.

Simboli za MOSFET su prikazani na slici 3.6. Dodatni izvod je "telo" ili "substrat", deo silicijuma u
kome je FET proizveden. Poto telo formira diodu sa kanalom, mora se drati na neprovodnom
naponu. Moe se vezati za sors ili za taku kola koja je negativnija (poyitivnija) od sorsa za nkanalni (p-kanalni) MOSFET. Uobiajno je da se izvod tela izostavi; tavie inenjeri esto koriste
simbol sa simetrinim gejtom. Naalost, to moe da budezbunjujue jer ne moete da
razlikujete sors od draina; jo gore, ne znate da li je u pitanj n-kanalni ili p-kanalni MOSFET.
Mi emo koristitimanji skup ematkih simbola iskljuivo u ovoj knjizi da bi izbegli zabunu, iako
emo telo obino ostavljati nepovezano.

U JFETu ("Junction Field Effect Transistor) gejt formira poluprovodniki spoj sa kanalom Ovo ima
vrlo vanu posledicu da gejt JFETa ne sme da bude provodno polarisan u odnosu na kanal, da bi
spreili proticanje struje. Na primer, provodjenje diode e se desiti pri naponu gejta n-kanalnog
MOSFETa od +0.6V u odnosu na negativniji kraj kanala (obino sorsa). Gejt prema tome radi pri
reverznoj polarizaciji u odnosu na kanal i nikakva struja (osim struje curenja) ne tee u kolo
gejta. Simboli kola JFETova su prikazani na slici 3.7. Jo jednom, mi favorizujemo simbole sa
pomerenim gejtom da bi identifikovali sors. Kao to emo videti FETovi su skoro simetrini, ali
se gejt-drejn kapacitivnost obino dizajniraju da budu manji nego drejn-sors kapacitivnost to
ini drejn pretpostavljenim izlazom.

Enhancement, deplation (poveanje, troenje-smanjenje)

n-kanalni MOSFEi kojima smo poeli poglavlje bili su neprovodni pri nultom (ili negativnom)
naponu na gejtu u odnosu na sors. Ova vrsta FETa je poznata kao mod poveanja. Druga
mogunost je proizvodnja n-kanalnog FETa sa poluprovodnikim kanalom dopiranim tako da
ima dovoljno provoenja u kanalu ak i pri nultoj polarizaciji gejta, i gejt mora biti reverzno
polarisan bar nekoliko volti da bi se prekinula struja drejna.

Ovakav FET se naziva mod smanjenja. MOSFET se moe proizvesti u oba moda poto nema
ogranienja na polarizaciju gejta. Ali JFETovi dozvoljavaju samo reverznu polarizaciju gejta i
prema tome mogu se napraviti samo u modu smanjenja. Grafik struje drejna u zavisnosti od
napona izmeu gejta i sorsa moe posluiti rasvetliti ovu razliku (slika 3.8). Ureaj u modu
poveanja ne vue nikakvu struju drejna dok je gejt pozitivan u odnosu na sors, dok u modu
smanjenja ureaj radi sa maksimalnom strujom drejna kada je gejt na istom naponu kao sors. U
neku ruku podela je vetaka poto su krive identine izuzev pomeraja du VGS ose. Ustvari
mogue je proizvesti MOSFETe "negde izmeu". Pa ipak razlika je vana kada doe do dizajna
kola. Primetite da su JFETovi ureaji u modu smanjenja i da gejt ne moe da bude za vie od
0.5V pozitivniji (n-kanalni) od sorsa, zbog provoenja gejt sors diode. MOSFETovi mogu biti ili
u modu pojaanja ili smanjenja, ali upraksi retko ih nalazimo u modu smanjenja (izuzeci su nkanalni GaAs FETovi i kaskode sa dvostrukim gejtom za radiofrekventne aplikacije). Za sve
praktine primene treba brinuti jedino o a) JFETovima u modu smanjenja i b) MOSFETovima u
modu poveanja, u oba polariteta n-kanalni i p-kanalni.
3.03 Univerzalne karakteristike FETova

Porodino drvo (slika 3.9) i mapa (slika 3.10) ulazno izlaznih napona (uzemljeni sors) mogu
pomoi pojednostavljenju stvari. Razliiti ureaji (ukljuujui i npn i pnp tranzistore) su nacrtani

u kvadrantu koji karakterie njihoe ulazne i izlazne napone kada se nalaze sa uzemljenim
sorsom (ili emiterom). Ne treba da pamtite osobine pet vrsta FETova poto su u osnovi iste.
Prvo, sa uzemljenim sosrsom, FET je ukljuen dovoenjem napona gejta premaaktivnom
naponu napajanja drejna. Ovo vai za svih pet tipova FETova, kao i za bipolarne tranzistore. Na
primer n-kanalni JFET (koji je automatski u modu smanjenja) koristi pozitivno napajanje drejna
kao i svi ureaji n-tipa. Prema tome pozitivni napon tei da ukljui JFET. Suptilnost ureaja u
modu smanjenja je da gejt mora da bude inverzno (negativno) polarisan za nultu struju drejna
dok je za ureaje u modu poveanja potreban nulti napon na gejtu za nultu struju drejna.
Drugo, zbog pribline simetrije sorsa i drejna, svaki od izvoda moe da deluje kao efektivni sors
(izuzetak: nije istina za snane MOSFETove kod kojih je telo interno vezano za sors). Kada
razmiljamo o radu FETa i za potrebe prorauna, efektivni sors je uvek najdalje od aktivnog
napajanja drejna. Na primer, pretpostavimo da se FET koristi da liniju spoji na masu, i pozitivni
inegativni signali ne nalaze na prikljuenoj liniji koja je obino prikljuena na drejn FETa. Ako je
prekida n-kanalni MOSFET (mod proirenja) i ako je negativni signal prisutan na drejnu
(iskljuenom) onda se ovaj prikljuak ponaa kao sors za potrebe prorauna napona ukljuivanja
na gejtu. Prema tome negativni napon na gejtu vei od najnegativnijeg signala, a ne od mase, je
potreban da bi se osiguralo iskljuivanje. Grafik na slici 3.11 moe vam pomoi da sortirate sve
ove zbunjujue ideje. Ponovo razlika izmeu moda poveanja i smanjenja je pre svega pitanje
pomeraja du VGS ose. n-kanalni i p-kanalni FETovi su komplementarni kao i npn i pnp bipolarni
tranzistori.

Na slici 3.11 koristili smo standardne simbole za vane parametre FETa saturacionu struju i
prekidni napon . Za JFETove data je vrednost struje drejna sa gejtom kratko vezanim sa sorsom,
u tabelama je specificirana kao IDSS i bliska je maksimalno moguoj struji drejna. (IDSS znai struja
od drejna ka sorsu sa gejtom kratko spojenim sa sorsom). Kroz poglavlje ete videti ovu
notaciju, u kojoj prva dva indeksna slova oznaavaju par izvoda i trei odreuje stanje. Za

MOSFET u modu poveanja analogna specifikacija je ID(ON), data za neki napon pozitivne
polarizacije gejta ("IDSS"bi bilo nula za bilo koji ureaju modu poveanja).
Za JFETove gejt-sors napon pri kome se struja drejna pribliava nuli, naziva "gejt-sors prekidni
napon", VGS(OFF), i tipino je u opsegu od -3V do -10V (za p kanalne je naravno pozitivan). Za
MOSFET u modu poveanja analogna veliina je napon praga VT (ili VGS(th)), gejt-sors napon na
kome struja gejta poinje da tee. VT je tipino u opsegu od 0.5 do 5V u "pozitivnom" smeru
naravno. Nemojte da pomeate "napon praga" VT za MOSFET sa VT u Ebers-Mollovoj jednaini
koja opisije kolektorsku struju bipolarnog tranzistora.
Sa FETovima se lako moemo zbuniti sa polaritetima. Na primer n-kanalni ureaji koji obino
imaju drejn pozitivan u odnosu na sors, moe imati pozitivan ili negativan napon gejta, i
pozitivan (mod poveanja) ili negativan (mod smanjenja) napon praga. Jo gore drejn moe
raditi kao negativan u odnosu na sors. Naravno ove injenice su obrnute za p-kanalni ureaj. Da
bi minimizovali zabunu uvek emo podrazumevati n-kanalni ureaj ukoliko nije ekslplicitno
drugaije napomenuto. Takoe poto MOSFETovi skoro uvek rade u modu poveanja a JFETovi
u modu smanjenja. Oznake modova e nadalje biti izostavljene.
3.04 drejn karakteristike FETa
Na slici 3.2 prikazali smo familiju krivih ID vs VDS koje su merene za VN0106, n-kanalni MOSFET u
modu poveanja. Naznaili smo da se FETovi ponaaju kao vrlo dobri transkonduktantni ureaji
na skoro celom grafiku (tj., ID je skoro konstantno za dato VGS), izuzev za male VDS gde mogu da
predstavljaju otpornik (tj ID je skoro proporcionalno VDS). U oba sluaja primenjeni napon
izmeu sorsa i gejta kontrolie ponaanje koje moe biti opisano FET analogonom Ebers-Molove
jednaine. Pogledajmo ove oblasti malo detaljnije.

Slika 3.12 prikazuje ovu situaciju ematski. U obe oblasti struja drejna zavisi od VGS-VT , delom
koji prevazilazi napon praga. Linearna oblast u kojoj je struja drejna priblino proporcionalna
VDS , protee se do VDS(sat) posle ega je struja drejna priblino konstantna. Nagib ID/VDS je
proporcionalab polarizaciji gejta, VGS-VT . Pored toga napon drejna pri kome krive ulaze u

"saturacionu oblast" , VDS(sat) , jednako VGS-VT , dajui saturacionu strujuID(sat), proporcionalnu

(VGS-VT)2 , kvadratni zakom koji smo pre pomenuli. Preporuujemo univerzalne formule za
struju drejna kod FETa:
ID=2k[(VGS-VT)VDS- VDS2/2] (linearna oblast)
ID=k(VGS-VT)2 (saturaciona oblast)
Ako VGS-VT nazovemo pobudom gejta, vane posledice su da je a) otpor u linearnoj oblasti
inverzno proporcionalan pobudi gejta; b) linearna oblast se prostire do napona jednakog pobudi
gejta i c) saturaciona struja drejna je proporcionalna kvadratu pobude gejta. Ove formule
podrazumevaju da je telo vezano za sors. Uoite da "linearna " oblast nije ba linearna zbog
lana VDS2 ;
Faktor proporcionalnosti k zavisi od geometrije FETa, kapaciteta oksida, i pokretljivosti nosilaca.
Ima temperaturnu zavisnost ~T-3/2 koja e sama prouzrokovati opadanje ID sa porastom
temperature. Pored toga VT takoe malo zavisi od temperature (2-5mV/oC); kombinovani
efekat daje zavisnost struje drejna od temperature kao na slici 3.13.

Na velikim strujama drejna negativni koeficijent k utie na to da struja drejna pada sa porastom
temperature-dakle nema termalnog bega, kao kod bipolarnih tranzistora! Kao posledica FETovi
odreenog tipa mogu da se paralelizuju bez izjedmaavajueg otpornika (balasta na emiteru)
kao na bipolarnom tranzistoru. Isti negativni temperaturni koeficijent spreava termalni beg u
lokalnim oblastima spoja , koja otro ograniava snagu velikih bipolarnih tranzistora, kao to
emo videti kada govorimo o "sekundarnom proboju" i "oblasti sigurnog rada".
Pri malim strujama drejna (gde temperaturni koeficijent VT dominira), ID ima pozitivan
temperaturni koeficijent, sa takom nultog temperaturnog koeficijenta na nekoj srednjoj struji
drejna. Ovaj efekat se koristi u FETovskim operacionim pojaavaima da se minimizuje
temperaturni drift.
Oblast ispod praga

Izraz koji smo dali prethodno ne vai za jako male struje drejna. Ovo je poznato kao "oblast
ispod praga", gde je kanal ispod praga za provoenje, ali nekakva struja ipak protie zbog
postojanja male populacije termalnih elektrona. U ovoj oblasti postoji sledea zavisnost
ID=k exp(VGS-VT)
Slika 3.14 prikazuje struju drejna u devet dekada od 1nA do 1 A.

Oblast od 1nA do 1mA je skoro potpuno eksponencijalna; iznad ovog ("podpranog") regiona
krive ulaze u normalnu saturacionu oblast.

3.06 JFET strujni izvori

JFETovi se koriste kao strujni izvori unutar integralnih kola (posebno operacionih pojaavaa), a
neki put i u dizajnu diskretnih kola. Najjednostavniji JFET strujni izvor prikazan je na slici 3.16;
koristiemo JFET pre nego MOSFET jer mu ne treba polarizacija gejta (mod smanjenja). Iz

grafika FET drejn karakteristike (slika 3.17) moete videti de e struja bit prilino konstantna za
VDS vee od par volti. Pa ipak poto se IDSS razlikuje od komponente do komponente, struja je
nepredvidiva. Na primer, 2N5484 (tipini n-kanalni JFET) ima IDSS od 1mA do 5mA. Ipak ovo kolo
je atraktivno zbog jednostavnosti dvoizvodnog strujnog izvora. Ako vam ovo odgovara imate
sree. Moete da kupite "strujno-regulatorske diode", koju su nita drugo nego JFETovi sa
gejtom vezanim za sors, sortirani prema struji. Oni su strujni analogon zener diodama
(naponska regulacija). Evo karakteristika za seriju 1N5283-1N5314:

Nacrtali smo I vs V za 1N5294 (na 0.75mA); Slika 3.18A prikazuje dobru konstantnosts sve do
probojnog napona (140V za ovaj uzorak), dok slika 3.18B pokazuje da ureaj dostie punu struju
na neto manje od 1.5V izmeu prikljuaka.

Varijacija prethodnog kola (slika 3.19) daje podesiv strujni izvor. Samopolarizujui otpornik R
polarizuje gejt sa IDR, smanjujui ID i dovodei JFET blie saturaciji. Moete da izraunate R iz
krivih drejna za dati JFET. Ovo kolo vam dozvoljava da postavite struju (koja mora bit manja od
IDSS), kao i da ona bude vie predvidljiva.

Pored toga, ovo kolo je bolji strujni izvor (via impendanca) zato to sors otpornik obezbeuje
strujno osetljivu povratnu spregu, kao i zato to se inae FET bolje ponaa kada se gejt
polarizuje sa sors otpornika (karakteristika je ravnija). Zapamtite, prema tome, da se stvarne
krive ID za neke vrednosti VGS dobijene za stvarne FETove mogu znaajno razlokovati od
vrednosti publikovanih krivih zbog fabrikog rasipanja. Zbog toga se moe koristiti podesivi
izvor.

JFET strujni izvor, napravljen i pomou dodatog otpornika, pokazuje varijacije sa izlaznim
naponom; ima konanu izlaznu impendansu. Merene krive na 3.17, na primer, sugeriu u
opsegu napona na drejnu od 5-20V struja drejna se menja oko 5% sa gejtom vezanim za sors
(IDSS). Ovo e pasti za oko 2% ako se doda sors otpornik. Isti trik koji se koristi na slici 2.24 moe
se koristiti sa JFET strujnim izvorima kao na 3.20. Ideja je da se drugi JFET da bi se drao
konstantnim napon izmeu drejna i sorsa strujnog izvora. Q1 je obhian JFET strujni izvor u
ovom sluaju sa otpornikom. Q2 je JFET sa veom IDSS, vezan serijski sa strujnim izvorom. On
proputa struju drejna Q1 kroz potroa, dok dri dren Q1 na fiksiranom naponu-ustvari naponu
izmeu gejta i sorsa koji ini da q2 radi na istoj struji kao Q1. Tako Q2 titi Q1 od promena
napona na izlazu; poto Q1 ne vidi varijacije napona na drejnu, ostaje u meswtu dajui
konstantnu struju.

Poglavlje 4
povratna sprega i operacioni pojaavai
Uvod
Povratna sprega je postala poznat koncept koji je svet uveo u opti renik. U kontrolnim
sistemima, povratna sprega se sastoji u poreenju izlaza sistema sa eljenim izlaznim signalom i
odgovarajuom korekcijom.. Sistem moe biti skoro sve: na primer proces vonje automobila
putem, u kome je izlaz (poloaj automobila i brzina) praena od strane vozaa, koji to poredi sa
svojim oekivanjima i popravlja ulaz (okreui volan, gas, konice). Izlaz iz pojaavaa bi trebalo
da bude umnoak ulaza, pa u povratnoj sprezi pojaavaa ulaz se poredi sa oslabljenom
verzijom izlaza.
4.01 Upoznavanje sa povratnom spregom
Negativna povratna sprega je proces povezivanja izlaza nazad na takav nain da ponitava deo
ulaza. Moete pomisliti da bi ovo imalo samo efekat smanjenja pojaanja pojaavaa i da je
prilino glupo. Harold S. Black, koji je pokuao da patentira povratnu spregu 1928, nagraen je
slinim odgovorom. Njegovim reima primena naeg patenta tretirana je na isti nain kao
perpetuum mobile. (pogledajte fascinantan lanak u IEEE Spectrun, Decembar 1977). Istina
smanjuje pojaanje, ali u zamenu za to poboljava karakteristike, naznaajne slobodu od
distorzije i nelinearnosti, ravninu odgovora () i predvidljivost. U stvari to se povratna sprega
vie koristi , rezultantna karakteristika pojaavaa biva nezavisnija od karakteristika pojaavaa
(otvorene petlje, bez povratne sprege) i konano zavisi samo od karakteristika mree povratne
sprege. Operacioni pojaavai se obino koriste u ovoj granici visokog pojaanja petlje, sa
pojaanjem otvorene petlje od nekoliko miliona ili vie.
Mrea povratne sprege moe piti frekventno zavisna da se proizveo ekvilizacioni pojaava
(ekvilajzer) (sa posebnim pojaavako frekventnim karakteristikama, primer je uvena RIAA
gramofonski pojaava-karateristika), ili moe biti amplitudno zavisan, proizvodei nelinearni
pojaava (popularni primer je logaritamski pojaava, napravljen sa povratnom spregom koja
koristi logaritamsku karakteristiku tranzistora ili diode.) Moe se podesiti da da strujni izvor
(skoro beskonana izlazna impedanca) ili naponski izvor (skoro nulta izlazna impedanca), ili
moe biti povezano tako da daje vrlo veliku ili malu ulaznu impedancu. Govorei uopteno
osobina koja se uzorkuje na izlazu je osobina koja se poboljava. Tako ako vraate signal
proporcionalan izlaznoj struji generisaete dobar strujni izvor.
Povratna sprega moe takoe biti pozitivna; ovako dobijate oscilator, na primer. Ma koliko
izgledalo smeno ona prosto nije vana kao negativna povratna sprega. Mnogo ee
predstavlja smetnju, poto negativna povratna sprega moe imati dovoljan fazni pomeraj da na
nekoj visokoj frekvenciji da proizvede pozitivnu povratnu spregu i oscilacije. Ovo se moe

iznenaujue lako desiti , i prevencija neeljenih oscilacija predmet neega to se zove

kompenzacija, to e biti obraeno ukratko na kraju poglavlja.
Poto smo napravili ove opte komentare pogledaemo nekoliko primera povratne sprege sa
operacionim pojaavaima.
4.02Operacioni pojaavai
Najvei deo naeg posla sa povratnom spregom e ukljuivati operacione pojaavae, dcpovezane diferencijalne pojaavae sa velikim pojaanjem i sa jednim izlazom.

Pomislite na klasian dugorepi par sa dva ulaza i jednim izlazom kao prototipom (diferencijalni
pojaava), iako realni OP imaju mnogo vee pojaanje (tipino 105 do 106) i niu izlaznu
impedancu i dozvoljava zamah izlaznog signala u okviru celog opsega napajanja (obino koristite
razdvojeno napajanje, najee 15V).
OP su sada dostupni u bukvalno stotine (pre hiljade) tipova, sa univerzalnim simbolom
prikazanim na slici 4.1, gde su (+) i (-) ulazi koji se ponaaju oekivano: Izlaz je pozitivan kada je
neninvertujui ulaz pozitivniji od invertujueg i obrnuto. (+) i (-) simboli ne znae da treba drati
jedan pozitivan u odnosu na drugi ili bilo ta slino; oni samo govore o relativnoj fazi izlaza (to
je vano da bi negativnu povratnu spregu odrali negativnom). Korienje izraza invertujui i
neinvertujui pre nego plus i minus e pomoi izbegavanju zabune. Prikljuci za napajanje se
obino ne prikazuju i nema izvoda za masu. OP inaju ogromno naponsko pojaanje i nikada se
(ili teko ikada) ne koriste bez povratne sprege. Mislite na OP kao medijum za povratnu spregu.
Pojaanje otvorene petlje je toliko veliko da za bilo koju razumnu zatvorenu petlju ,
karakteristika zavisi samo od povratne mree. Naravno na nekom nivou ispitivanja ovo
uoptavanje mora da padne. Poeemo sa naivnim pogledom na ponaanje OP i popuniti neke
manje rupe kasnije kada bude bilo potrebno.
Ima bukvalno hiljade dostupnih OP , koji nude razliite pogodnosti koje e biti objanjene
kasnije . Vrlo dobar OP za razliite aplikacije je popularni LF411 prvobitno uveden od Nat.
Semicond. Kao svi OP ovo je majuna zverka pakovana u tzv. mini- DIP (dual in package), i
izgleda kao na slici 4.2.

Jeftin je i lak za korienje i dolazi u razliitim poboljanjima. Ima dva nezavisna OP u jednom
pakovanju i preporuujemo ga kao dobar poetak za va dizajn.
Unutar 411 je pare silicijuma koje sadri 24 tranzistora (21 BJT i 3 FET), 11 otpornika i jedan
kondenzator. Raspored noica je dat na slici 4.3.

Taka u uglu pokazuje odakle poinjemo da brojimo pinove i to suprotno od kazaljke na satu
gledano od gore. Pinovi nulovanje offseta (balans) slui da se spolja koriguju male asimetrije
koje su neizbene pri izradi OP.
4.03 Zlatna pravila
Evo jednostavnih pravila za odreivanje ponaanja OP sa spoljnom povratnom spregom.
Dovoljo su dobra za skoro sve to ete ikada raditi.
Prvo, naponsko pojaanje je toliko veliko da e deo milivolta razlike izmeu ulaznih krajeva
dovesti izlaz do punog opsega, pa zanemariemo ovaj mali napon i postaviti zlatno pravilo I:
I. Izlaz pokuava ta uradi togod je neophodno da razliku napona na izvodima svede na nulu.
Drugo , OP vuku vrlo malu ulaznu struju (pA do nA); mi ovo zaokruujemo postavljajui zlatno
pravilo II:
II. Ulazi ne vuku nikakvu struju

Jedna vana primedba:

Zlatno pravilo I ne znai da OP ustvari menja napone na ulazima . On to nemoe. (ne bi bilo
kozistentno sa pravilom II). Ono to radi je da gleda ulazne krajeve i menja izlazni kraj tako da
spoljnja mrea povratna sprega dovodi ulaznu razliku do nule (ako je mogue)
Ova dva pravila e vas odvesti prilino daleko. Prikazaemo neka osnovna i vana OP kola i ona
e podstai nekoliko upozorenja navedenih u delu 4.08.
Osnovna OP kola
4.04 invertujui pojaava
ponimo sa kolom prikazanim na slici 4.4.

Ovo kolo je jednostavno ako se setite zlatnih pravila:

1. Taka B je na masi, pa je prema pravilu I kae da je i A takoe.
2. Ovo znai da je a) napon na R2 Vout i b) napona na R1 Vin.
3. Koristei pravilo II Vout/R2=-VinR1 .
Drugim reima
naponsko pjaanje= Vout/ Vin=- R2/R1
Kassnije ete videti da je esto bolje ne uzemljiti B direktno ve preko otpornika. Ipak ne brinite
sada o tome.
Naa analiza izsgleda skoro previe jednostavna. Na neki nain skriva ono to se stvarno deava.
Da bi razumeli kako povratna sprega radi, zamislite neki ulazni nivo recimo +1V. Radi
konkretnosti neka je R1 10k i R2 100k. Sada pretpostavimo da izlaz odluuje da bude
nekooperativan i postavi se na 0 V. ta se deava? R1 i R2 formiraju delitelj napona, drei
invertujui ulaz na 0.91V. OP vidi ogroman ulazni disbalans forsirajui izlaz da bude negativan.
Ova akscija se nastavlja dok izlaz nije na traenih -10V, pri kome su oba ulaza na istom naponu,
na masi. Slino svako nastojanje izlaza da ide nie od -10V povui e invertujui ulaz ispod -10V,
prisiljavajui rast izlaznog napona.
Kolika je ulazna impedanca? Jednostavno. Taka A je uvek na 0 volti (virtuelna masa). Prema
tomeZin=R1. Zasada jo uvek ne znate kako da izraunate izlaznu impedancu, za ovo kolo to je
deo oma.
Uoite da je ova analizatana ak i za DC- ovo je dc pojaava. Pa ako imate izvor signala
podignut iznad mase (kolektor prethodnoh stepena na primer), moda ete da koristite spojni
kondenzator (nekad se zove blok kondenzator, poto blokira dc a povezuje signal). Iz razloga
koje ete videti kasnije (odnosi se na odstupanja OP od idealnog ponaanja), obino je dobra
ideja koristiti blok kondenzator ako vas interesuje samo ac signal. Ovo kolo se naziva invertujui

pojaava. Njegova nepoeljna osobina je niska ulazna impedanca, posebno za pojaavae sa

velikim naponskim pojaanjima pojaanjima(zatvorena petlja)., gde R1 treba da bude prilino
malo. Ovo je izleeno u sledeem kolu (slika 4.5).

Razmotrimo sliku 4.5. Opet analiza je prosta

VA=Vin
Ali VA dolazi od razdelnika napona:
VA=VoutR1/(R1+R2)
Dakle pojaanje je jednako Vout/ Vin=1+ R2/R1
Ovo je neinvertujui pojaava. U aproksimaciji koju koristimo, ulazna impedanca je
beskonana (sa IC 411 bi bila 1012 ili vie bipolarni OP obino prelaze 108). Izlazna impedanca
je jo uvek deo oma. Kao i sa invertujuim pojaavaem detaljno posmatranje napona na
ulazima e vas ubediti da ono radi kao to je reeno.
Jo jednom imamo dc-pojaava. Ako je izvor signala ac-povezan, morate da obezbedite
povratak signala prema masi za (veoma malu) ulaznu struju kao na slici 4.6.

Prikazane vrednosti komponenti daju naponsko pojaanje 10 i niskofrekventnu taku 3dB na

16Hz.

AC pojaava
Ponovo, ako se samo ac signali pojaavaju, cesto je dobra ideja da spudtite pojaanje na jedan
za dc, pogotovo ako pojaava ima veliko naponsko pojaanje, da bi smanjili efekte konanog
ulaznog naponskog ofseta. Kolo na 4.7 ima niskofrekventnu 3dB taku na 17Hz, na frekvenciji na
kojoj je impedanca kondenzatora 2k.

Uoite da je potrebna velika vrednost kondenzatora. Za neinvertujue Pojaavae sa velikim

pojaanjem, kondezator u ovakvoj ac pojaavakoj konfiguraciji moe biti neeljeno veliki. U
ovom sluaju poeljnije je izostaviti kondenzator i podesiti ofset na nulu, kao to emo
diskutovati kasnije. Alternativa je poveati R1 i R2, mota koristei T-mreu. Uprkos svojoj
poeljnoj visokoj ulaznoj impedanci, neivertujui pojaava ne mora u svim sluajevima da bude
poeljniji od invertujueg pojaavaa. Kao to ete videti kasnije invertujui pojaava postavlja
manje zahteva pred OP i zbog toga se nto bolje ponaa. tavie, njegova virtuelna masa
obezbeuje zgodan nain da se kombinuje vie signala bez interakcije. Konano, ako je kolo o
kome govorimo pogonjeno iz vrtog izlaza drugog OP nije vano da li je ulazna impedanza
10k(recimo) ili beskonana, jer prethodni stepen nema problema da pogoni bilo koji od ova dva.
4.06. Follower
Slika 4.8 pokazuje OP veriziju emiter follower-a. To je jednostavno neinvertujui pojaava kod
koga je R1 beskonano i r2 nula (pojaanje je 1).

Postoje specijalni OP koji se koriste samo kao follower-i, sa poboljanim karakteristikama

(uglavnom vea brzina), tj. LM310 i OPA633 ili sa pojednostavljenim vezama tj., TL068 (koji
zolazi u tranzistorskom 3-pinskom kuitu).
Pojaava sa jedininim pojaanjem se ponekad naziva bafer zbog svojih izolujuih osobina
(visoka ulazna a niska izlazna impedanca)

4.07 Strujni izvori

Kolo na slici 4.9 aproksimira idealni strujni izvor, bez VBE ofseta tranzistorskog strujnog izvora.

Negativna povratna sprega rezultuje sa Vin na invertujuem ulazu stvarajui struju I=Vin/R kroz
potroa. Glavna mana ovog kola je plivajui potroa (nijedna strana nije uzemljena). Ne biste
mogli generiete koristan testerasti talas u odnosu na masu sa ovim strujnim izvorom na
primer. Jedno reenje je da celo kolo pliva (izvori napaja i ostalo) tako da moete uzemljiti
jednu stranu potroaa (slika 4.10).

Kolo u kutiji je prethodni strujni izvor sa eksplicitno prikazanim napajanjem. R1 i R2 daju

razdelnik kojim se postavlja struja. Ako kolo izgleda pomalo zbunjujue pomoie vam da se
podsetite da je zemlja (masa) relativan koncept. Bilo koja taka u kolu se moe nazvati
masa. Ovo kolo je korisno za generisanje struja za potra vezan za masu, ali ima manu da

kontrolni ulaz sada pluta, pane moete da programirate struju ulaznim naponom u odnosu na
masu. Neka reenja ovog problema su data u poglavlju 6.
Strujni izvori za napajanja vezana za masu
Pomoo OP i spoljnog tranzitora mogue je napraviti visokokvalitetni strujni izvor za izvore
vezane za masu; malo dodatno kolo omoguava progamiranje ulaza u odnosu na masu (sl4.11).

U prvom kolu, povratna sprega prisiljava napon VCC-Vin na R, dajui emitersku struju i prema
tome izlaznu struju (VCC-Vin)/R. Nema VBE ofseta ili njegove varijacije sa temperaturom, IC, VCE,
itd. o koji ma treba brinuti. Strujni izvor je nesavren (ignoriui : Ib, Vos) samo toliko kolik struja
baze moe varirati sa VCE (pretpostavljajui da OP ne vue struju), to nije neka velika cena za
pogodnost da potroa bude uzemljen; Darlington za Q1 e smanjiti greku znaajno. Ova greka
dolazi od toga, naravno, to OP stabilizuje emitersku strju, dok izvor vidi kolektorsku struju.
Varijanta ovog kola sa FETom umesto bipolarnog tranzistora potpuno izbegava problem, poto
FET ne vue struju na GATE-u.
Sa ovim kolom izlazna struja je proporcionalna naponskom padu ispod VCC primenjenom na
neinvertujuem ulazu OP-a; drugim reima. programirajui napon je referisan u odnosu na VCC,
to je u redu ako je Vin fiksirani napon generisan razdelnikom napona, ali je nezgodno ako se
koristi neki spoljanja pobuda. Ovo se lei drugim kolom, u kome se slian strujni izvor sa npn
tranzistorom koristi za konverziju ulaznog napona (referisanog u odnosu na masu) u VCC
referisani izvor do konanog strujnog izvora. OP i tranzistori su jeftini. Ne oklevajte da koristite
nekoliko dodatnih komponenti da poboljate rad kola i pogodnost u dizajnu kola.
Jedna vana napomena u vezi poslednjeg kola: OP mora da bude sposoban da radi sa ulazima
blizu ili na samom napajanju. Ovde su dobri 307, 355, ili =P-41. Alternativno OP moe da se
napaja iz V+ koje je vie od VCC.
Veba 4.1

Kolika je izlazna struja u poslednjem klu za dati napon Vin?

Slika 4.12 pokazuje zanimljivu varijaciju OP tranzistorskog strujnog izvora.

Ima prednost nulte greke u struji na bazi, koju dobijate pomou FET-a, bez ogranienja na
struje manje od IDS(ON). U ovom kolu (ustvari strujnom ponoru), Q2 poinje da provodi kada Q1
vue oko 0.6mA struje draina. Sa minimumom IDSS za Q1 od 4mA i razimnim vrednostima za Q2
betta, kogu se generisati struje kroz potroa od 100mA i vie (Q2 se moe
zamenitiDarligntonom za mnogo vee struje i prema tome se i R1 treba smanjiti). Koristili smo
JFET u ovom odreenom kolu, iako bi MOSFET bio dobar; ustvari bio bi bolji, poto JFET (koji
radi u deplation modu) OP mora da se napaja iz rasdvojenog napajanja da bi obezbedio
dovoljan napon na GATE-u da bi se ukljuio. Ne vredi nita to dobijate veliku struju pomou
jednostavnog snanog MOSFET-a jer veliki meuelektrodni kapaciteti mogu proizvesti probleme
koje izbegavate u ovom hibridnom kolu.
Howland-ov strujni izvor
Slika 4.13 pokazuje fini knjiki strujni izvor. Ako se otpornici izaberu tako da je R3/R2= R4/R1
onda se moe pokazati da je Iload=-Vin/R2.

Veba 4.2
Pokaite da je prethodni rezultat dobar
Ovo zvui divno, ali evo zakoljice: otpornici moraju da budu potpuno odgovarajui; u
suprotnom to nije idealam strujni izvor. aki i onda, rad je ogranien svojim CMRR za OP. Za
velike izlazne struje otpornici moraju da budu mali i komplajans je mali. Takoe pri velikim
frekvencijama (kada je pojaanje petlje malo) izlazna impedanca moe od svoje eljene
beskonane vrednosti da padne na nekoliko strotina oma (izlazna imedanza OP otvorene
petlje). Iako izgleda pametno Howland-ov strujni izvor nema iroku upotrebu.
4.08 osnovna upozorenja za OP kola
1. U svim OP kolima, Pravila I i II e biti potovana samo ako se OP nalazi u aktivnoj oblasti, tj.,
ulazi i izlazi nisu saturisani na jednom od napona napajanja.
Na primer preoptereenje jedne od pojaavakih konfiguracija e izazvati odsecanje signala na
izlazu blizu VCC ili VEE. U toku odsecanja, ulazi vie nee biti odravani na istom naponu. Izlaz OP
ne moe da se menja izvan napona napajanja (obino se moe menjati oko 2V unutar napajanja,
iako ima OP koji su dizajnirani da mogu da se menjaju od negativnog do pozitivnog napona
napajanja). Isto tako izlayni opseg strujnog izvora je limitiran. Strujni izvor sa plutajuim
potroaem, na primer, moe da da maksimalno VCC-Vin na krajevima potroaa u normalnom
smeru (smer struje je isti kao i primenjeni napon) i Vin-VEE u obrnutom smeru (potroa moe
biti veoma udan tj. moe sadrati baterije, to moe sahtevati obrnut smer napona da bi se
dobila struja eljenog smera; ista stvar se moe desiti sa induktivnim potroaem pogonjenim
promenjivim strujama).
2. Povratna sprega mora biti podeena tako da bude negativna. To znai (izmeu ostalog) da ne
smete da zamenite invertujui i neinvertujui ulaz.
3. Uvek mora postojati DC povratna sprega. Inae e OP sigurno biti u saturaciji.

Na primer, moemo da stavimo kondenzator iz mree povratne sprege prema masi u

neinvertujuem pojaavau (da bi smanjili pojaanje na 1 za DC, sl 4.7), ali ne moemo na isti
nain postaviti kondenzator serijski izmeu izlaza i invertujueg ulaza.
4.Mnogi OP imaju relativno mali maksimalni dozvoljeni ulazni diferencijalni napon. Maksimana
razlika napona izmeu invertujueg i neinvertujueg ulaza moe biti oko 5V u oba polariteta.
Krenje ovog pravila prouzrokovae proticanje velikih struja, sa degradacijom i unitenjem OP.
OP vedski sto
U sledeim primerima preskoiemo detaljnu analizu ostavljajui je vama.
4.09 Linearna kola
Opcioni inverter
kola na slici omoguavaju vam da invertujete, ili pojaate bez inverzije, pritiskom preklopnika.
Naponsko pojaanje je +1 ili -1, u zavisnosti od poloaja preklopnika.

Veba 4.3
Pokaite da kola na slici rade kako je reeno.

Follower sa bootstrap-om
Kao i stranzistorskim pojaavaima, polarizaciona putanja moe da ugrozi visoke ulazne
impedance ko bi ste inae dobili od OP-a, posebno sa ac-povezanim ulazima, kod kojih je
otpornik prema masi obavezan. Ako je to problem, bootstrap kolo prikazano na slici 4.15 je
mogue reenje.

Kao i kod tranzistorskog bootstrap kola (deo 2.17), kondenzator od 0.1uF ini da gornji otpornik
od 1M izgleda kao visokoimpedantni strujni izvor za ulazne signale. Prelomna frekvencija je za
ovo kolo na 10Hz, i pad je 12dB po oktavi za frekvencije malo ispod ove. Napomena: MOta
ete biti u iskuenju da smanjite ulazni vezni kondenzator, poto je njegovo optereenje
bootstrapovano na veliku impedancu. Ipak ovo moe stvoriti pik u frekventnom odgovoru,
kao kod aktivnog filtra.
Idealni strujno naponski pretvara
Setiote se da je skromni otpornik najjednostavniji IV pretvara. Ipak on ima manu jer
predstavlja nenultu impedancu za izvor ulazne struje ovo moe biti gfatalno ako ureaj koji
daje ulaznu struju ima mali naponski opseg ili ne daje konstantnu struju kada se izlazni napon
menja. Dobar primer je fotonaponska elija-solarna baterija. Bez obzira na izobilje razliitih
signalnih dioda koje koristite one imaju mali fotonaponski efekat. Slika 4.16 pokazuje dobar
nain za konverziuju struje u napon drri ulaz striktno na masi.

Invertujui ulaz je na virtuelnoj masi; na sreu, poto fotonaponska elija moe da enerie
jedva nekoliko desetih delova volta. Ba ovo kolo ima izlaz od 1V po uA ulazne struje. (sa BJT OP
nekada vidite otpornik vezan izmeu neinvertujueg ulaza i mase).
Naravno ova transrezistentna konfiguracija (prenosna otpornost) se moe koristiti za sve
ureaje koji daju struju preko nekog eksitacionog napona kao to je VCC. Fotomultiplikatorske
cevi i fototranzistori (oba ureaja vuku struju iz pozitivnog napajanja dok su izloeni svetlosti) se
esto koriste na ovaj nain (slika 4.17).

Veba 4.17
Koristei kolo 411 i 1mA-metar (puna skala) za konstrukciju perfektnog ampermetra (tj sa
nultom ulaznom impedancom) sa 5mA pune skale. Dizajnirati kolo tako dase merilo nee nikad
koristiti izvan 150% pune skale. Pretpostaviti da je izlazni opseg OP411 13V (15V napajanje)i
da merilo ima 500 unutranji otpor.
Diferencijalni pojaava
Kolo na slici 4.18 je diferencijalni pojaava sa pojaanjem
R2/R1Kao i sa isvorom struje koji koristi podeene odnose
otpornika, ovo kolo zahteva precizno podeavanje otpornika
da bi se dostigli visoki CMRR. Najbolje je da uskladitite gomilu
100k otpornika sa 0.01% odstupanjem kada budete imali
priliku. Svi vai diferencijalni pojaavai e imati jedinino
pojaanje ali se to moe popraviti kasnije sledeim stepenjima
pojaanja. Detaljnije emo obraditi dif. poj. kasnije u Poglavlju
7.

Sumirajui pojaava
Kolo prikazano na slici 4.19 je samo varijacija invertujueg pojaavaa.

Taka X je vertielna masa pa je ulazna struja V1/R+ V2/R+ V3/R. To daje Vout=-(V1+ V2+ V3). Uoite
da napon moe biti i pozitivan i negativan. Takoe ulazni otpornici ne moraju da budu isti; ako
nisu isti onda dobijate teinsku sumu. Na primer moete imati etiri ulaza, od kojih je svaki 1V ili
0, prikazujui binarne vrednosti 1, 2, 4, i 8. Korienjem tranzistora 10k, 5k, 2.5k i 1.25k
dobiete izlaz u voltima jednak binarnom broju na ulazu. Ova ema se lako moe proiriti na
nekoliko ciara. Ovo je osnova digitalno analogne konverzije iako se koristi neto drugaije kolo.
RIAA pretpojaava
RIAA pretpojaava
je primer pojaavaaa sa posebno iskrojenim frekventnim odgovorom. Fonograske ploe su
narezane sa priblino ravnom amplitudnopm karakteristikom; s druge strane magnetni mediji
odgovaraju nabrzinu, pa je potreban pojaava sa poveanjem pojaanja za bas. Kolo prikazano
na slici 4.20 daje zahtevanoi odgovor. Frekventni odgovor RIAA pojaavaa je dat na grafiku
(relativno prema 0dB na 1kHz), sa prelomnim takama izraenim preko vremenskih konstanti.

Kondenzator od 47uF prema masi obara dc pojaanje, de bi inae bilo 1000; kao to smo
zakljuili ranije razlog je izbei pojaanje ulaznog dc-offseta. LM833 je niskoumni dvostruki OP
namenjen za audio primene.
Snani pojaava
Za velike izlazne struje na OP se moe zakaiti snani tranzistorski follower 4.21.

U ovom sluaju nacrtan je neinvertujui pojaava; folover se moe dodati na bilo koju OP
konfiguraciju. Uoite da je povratna sprega uzeta sa emitera; prema tome povratna sprega
podstie eljeni izlazni napon uprkos VBE padu. Ovo kolo ima uobiajni problem da moe samo
da daje struju. Kao isa tranzistorskim kolima reenje je PP (4.22).

Videete da je ograniena brzina kojom OP pomera izlaz (slew rate) ozbiljno ogranienjebrzine
ovog snanog pojaavaa u prelaznoj oblasti (crossover) stvarajui izoblienje. Za spore
aplikacije nije potrebno uvesti PP par u provodnostanje u mirovanju. Postoje i komercijalni
snani poijaavai: LT1010, OPA633 i 3553. Ovo su PP pojaavai sa jedininim pojaanjem i
mogu da daju 200mA i to na preko 100MHz. Moete ih ugraditi u kolo povratne sprege bez
ikakvih problema.

Izvor napajanja
OP moe obezbediti pojaanje za regulator napona sa povratnom, spregom (sl 2.23).

OP poredi uzorak izlaza sa referentnom zener diodom, menjajui pogon Darlington propusnog
tranzistora kako je potrebno. Ovo napajanje daje 10V regulisano, do 1A kroz potroa. Nke
napomene o ovom kolu:
1. Delitelj napona koji uzorkuje izlaz moe biti potenciometar, radi podesivog napona.
2. Radi smanjenog ripla na zener diodi otpornik od 10k treba zameniti strujnim izvorom. Drugi
prilaz je polarizovati diodu sa izlaza time koristite prednoast zbog koje je inapravljen regulator.
Panja: kada koristite ovaj trik morate da paljivo analizirate kolo da e poeti da radi kada ga
prvi put ukljuite.
3. Ovo kolo moe biti oteeno privremenim kratkim spojem na izlazu, zato to e OP pokuati
do dovede darlington u jako provoenje. Regulisani izvori napajanja uvekj treba da imaju kolo
za ogranienje prevelike struje.
4. Integrisani naponski regulatzori su dostupni u mnogo varijanti od starog 723 do prigotnih
troizvodnih regulatora sa unutranjim strujnim ogranienjem i termalnim iskljuenjem. Ovi
ureaji , zajedno sa temperaturnoo kompenzovanom zener referencom i propusnim
tranzistorom se laako koriste i skoro nikada neete koristiti neki opte korieni OP za regulator.
Izuzetak je ako vam treba stabilan napon u kolu koje ve ima dostupan regulator napoan.

4.10 Nelinearna kola

Snani prekida
Za potroae koji su ili ukljueni ili iskljueni tranzistor se moe pobuditi pomou OP. Slika 4.24
pokazuje kako . Uoite diodu koja spreava reverzni proboj izmeu baze i emitera (OP lako
promeni napon na izlazu za vie od -5V ). 2N3055 je opti snani tranzistor za nekritine visoko
strujne primene. Darlington (ili snani MOSFET) se moe koristiti za struje vie od 1A.
Aktivni usmera
Usmeravanje signala niih od diodnog pada se ne moe izvesti sa jednostavnom diodnootpornikom kombinacijom. Kao i obino OP dolazi u pomo, u ovom sluaju stavljanjem diode
u petlju povratne sprege sl 4.25.

Za pozitivno Vin dioda obezbeuje negativnu povratnu spregu; izlaz prati ulaz, vezan diodom,
ali bez diodnog pada. Za Vin negativno OP odlazi u negativnu saturaciju i Vout je masa. R moe
biti malo radi manje izlazne impedance, na raun vie izlazne struje. Bolje reenje je koristiti OP
follower na izlazu, kao to je prikazano, da bi se dobila mala izlazna impedanca bez obzira na
vrednost otpornika.
Problem sa ovim kolom postaje ozbiljan na viskofrekventnim signalima. POto OP ne moe da
menja izlaz beskonano brzo, potrebnmo je vreme za povratak iz negativne saturacije (poto
ulaznai talas prolazi kroz nulu odozdo) i za to vreme je izlaz nekorektan. To lii na neto to je
prikazano na sliuci 4.26.

Izlaz (debela linija) je precizna verzija ulaza (tanka linija) izuzev za vreme kratkog intervala poto
ulazraste kroz nulu. U toku tog intervala izlaz OP se nalazi u saturaciji blizu VVEE, pa je izlaz kola
jo uvek na nuli. OPti OP kao 411 imaju slew rate (brzinu rasta odgovora pri promeni ulaza) od
15V po uS, to moe uneti znaajnu greku za brze signale. Modifikacija kola na 4.27 moe
znaajno popraviti situaciju.

D1 daje kolo invertera sa jedininim pojaanjem za negativne ulazne signale. D2 dri izlaz OP na
jedan diodni pad ispod mase za pozitivne signale i dok je onda D1 mreverzno polarisana Vout je
na masi. Poboljanje dolazijer se OP izlaz menja svega dva diodna pada dok ulazni signal prolazi
kroz nulu. Poto OP sada treba da promeni izlaz za svega 1.2V umesto VEE , problem pri prolasku
nule je smanjen za deset puta. Usmera je sluajno invertujui. Ako vam treba neinvertujui
zakaite inverter na izlaz.
Rad ovih kola e biti boboljan ako koristite OP sa visokim Slew rate-om. Slew rate takoe utie
na rad drugih kola koja smo diskutovali, na primer prosta pojaavaka kola. Na ovom mestu
dobro je napraviti pauzu za neko vreme da bi videli koliko je odstupanje realnih OP kola od
idealnog ponaanja, poto to utie na dizajn kola kao to smo videli nekoliko puta. Dobro
razumevanje ogranienja OP i njihovog uticaja na dizajn kola i ponaanje pomoi e vam da
mudro izaberete OP i efektno dizajnirate sa njima.

Logaritamski pojaava
Kolo prikazano na slici 4.35 koristi logaritamsku zavisnost VBE od IC da proizvede izlaz
proporcionalan logaritmu pozitivnog ulaznog napona.

R1 konvertuje Vin u struju, zahvaljujui virtuelnoj masi na invertujuem ulazu. Ta struja tee kroz
Q1 postavljajui emiter jedan VBE pad ispod mase, prema Ebers-molovoj jeddnaini. Q2 koji radi
na fiksnoj struji, daje diodni pad korekcionog napona, koji se vaan za temperaturnu
kompenzaciju. Strujni izvor (koji moe biti otpornik poto je taka B uvek unutar nekoliko
desetih delova volta od mase). Drugi OP jeneinvertujui pojaavaije je naponsko pojaanje 16,
da bi dao izlazni napon od -1V po dekadi ulazne struje (setite se da VBE raste 60mV po dekadi
kolektorske struje).
Neki dodatni detalji: baza Q1 se moe vezati za svoj kolektor, ali bi struja bazeonda uzrokovala
greku (setite se da je IC tana eksponencijalna funkcija VBE). U ovom kolu baza je na istom
naponu kao kolektor zbog virtuelne mase, ali tada nema greke u kolektorskoj struji. Q1 i Q2 bi
trebalo da budu odgovarajui par, termalno spregnut (LM394 je idealan). Ovo kolo e dati
precizan logaritamski izlaz za preko sedam dekada ulazne struje (1nA do 10mA priblino) ako se
koriste tranzistori sa malo strujom curenja i OP sa malom ulaznom strujom. OP kao 741 sa 80nA
polarizacione struje je nepogodan i OP kao 411 sa FETovima naulazu je obino potreban da bi se
dostiglo punih sedam dekada linearnosti. tavie, da bi dao dobre osobine pri niskim ulaznim
strujama, ulazni OP mora biti podeen na nulti ulazni offset, poto Vin moe biti malo svega
nekoliko desetina uV na donjoj granici struja. Ako je mogue treba koristiti strujni izvor
izostavljajui R1 potpuno.
Kondenzator C1 je neohodan da bi stabilizovao petlju povratne sprege, po0to Q1 doprinosi
naponskom pojaanju unutar petlje. Dioda D1 je neophodna da sprei proboj baza (i unitenje)
emiter Q1 za slupaj da ulazni napon postane negativan, poto Q1 de obezbeuje nikakvu
povratnu spregu za pozitivan izlazni napon OP-a. Oba ova problema se izbegavaju ako se Q1
vee kao dioda tj sa spojenim kolektorom i bazom.

Temperaturna kompenzacija pojaanja

Q2 kompenzuje promene u VBE Q1 kako se menja temperatura okoline ali promene nagiba krive
VBE-IC nisu kompenziovane. U delu 2.10 videli smo da je 60mV po dekadi proporcionalno
absolutnoj temperaturi. Izlazni napon ovog kola e izgledati kako je prikazano na sl 4.36.

Kompenzacija je perfektna na izlaznoj struji jednakoj I0, kolektorskoj struji Q2. Promena
temperature za 30oC uzrokuje promenu od 10% u nagibu, sa odgovarajuom grekom u
izlaznom naponu. Uobiajno reenje je da se R2 zameni sa serijskom kobinacijom obinog
otpornika i PTC-om (otpornik sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom). Znajui
temperaturni koeficijent otpornika moete da izraunate vrednost obinog serijskog otpornika
da bi dobili perfektnu kompenzaciju.
Ima nekoliko logaritamskih konvertorskih kola dostupnih kao kompletna integralna kola. Ona
nude dobreosobine, ukljuujui unutranju temperaturnu kompenzaciju.
Aktivni detektor vrne vrednosti
Postoje brojne primene u koji ma je neophodno odrediti vrnu vrednost nekog taolasnog oblika.
Najprostiji metod je pomou diode i kondenzatora kao na slici 4.37.

Najvia taka ulaznog signala puni C koji zadrava vrednost napona dok je dioda reverzno
polarisana. Ovaj metod ima neke ozbiljne probleme. Ulazna impedanca je promenjiva i vrlo je
mala u toku pikova ulaznog signala. Takoe, diodni pad ini kolo neosetljiim na pikove manje
od 0.6V i nepreciznim za vee napone. tavie poto diodni pad zavisi od temperature

netanost kola zavisi od temperatuure okruenja; setite se da je I=C(dV/dt). Ulazni emiter

follower bi popravio samo prvi problem.
Slika 4.38 prikazuje bolje kolo, korisi povratnu spregu. Uzimajui povratnu spregu sa
kondenzatora diodni pad ne pravi nikakve probleme. Nekakav izlazni talasni oblik bi mogao da
izgleda kao na 4.39.

Ogranienja OP utiu na ovo kolo na tri naina: a) Konaan slew rate uzrokuje problem, ak i za
relativno spore talasne oblike. Sda bi ovo razumeli, uoite da izlaz OP ulazi u negativnu
saturaciju kada je ulaz manje pozitivan od izlaza (probajte da nacrtate napon OP na grafiku , ne
zaboravite diodni pad). Dakle izlaz OP tri nazad do izlaznog napona (plus diodni pad) kada
ulazna forna sledei put prevazie izlaz. Pri slew rate-u Sovo uzima grubo (V0-V-)/S gde je Vnegativni napon napajanja a V0 izlazni napon. B) Ulazna polarizijua struja uzrokuje sporo
pranjenje (ili punjenje u zavisnosti od znaka ulazne struje) kondenzatora. Ovo se nekad zove
droop (malaksalost) i nabolje se izbegava izborom OP sa malom polarizujuom strujom. Iz istog
razloga i dioda mora da bude sa malom strujom curenja i sledee kolo mora imati veliku ulaznu
impedancu. C) maksimalna izlazna struja OP-a ograniava brzinu promene napona na
kondenzatoru tj. Brzinu kojom izlaz prati rastui ulaz. Prema tome kondenzator mora biti
kompromis izmeu niske malaksalosti i visokog slew rate-a.
Na primer kondenzator od 1uF korien u ovom kolu sa 741 (koji je lo jer ima veliku
polarizacionu struju) e malaksati na dV/dt=IB/C=0.08V/s i pratie ulazne promene samo do
dV/dt=Iout/C=0.02V/us. Maksimalna pratea brzina je mnogo manja od OP slew rate-a od
0.5V/us, zbog ogranienja maksimalnom izlaznom strujom od 20mA koje pogone 1uF.
Smanjenjem C mogli biste da dostignete vei izlazni slew rate na raun veeg droop-a.
Realistiniji izbor komponenti bio bi LF355 OP sa FET ulazom i izlaznim follower-om (30pA
tipina polarizaciona struja, 20mA izlazna struja) i vrednost za C=0.01uF. Sa ovom kombinacijom
dobiete droob od samo 0.006V/s i slew rate za celo kolo od 2V/us. Za bolje osobine koristite
FET OP kao OPA111 ili AD549 sa ulaznim strujama 1pA ili manje. Curenje kondenzatora moe da
ogranii perfornamse ak i ako se koristi neuobiajno dobar kondenzator, tj. Polistirenski ili
polikarbonatni.

Kolo za leenje curenja diode

esto pametna konfiguracija kola moe da rei probleme uzrokovane neidealnim ponaanjem
komponenti. Takva reenja su estetski zadovoljavajua kao i ekonomina. Na ovom mestu mi
poputamo pred iskuenjem da bolje sagledamo ovakav dizajn visokih performansi.
Pretpostavimo da elimo najbolje mogue performanse detektora pika., tj, najvei odnos slew
rate/droop. Ako se koriste OP sa najniim ulaznim strujama u kolu pik detektora (ima ih i sa
0.01pA ulazne struje), najvei uticaj na droop e imati curenje diode; tj., najbolje diode imaju
vee struje curenja nego to je OP polarizaciona struja. Slika 4.40 pokazuje pametno reenje.

Kao i pre napon kodenzatora prati rastui ulazni signal: IC1 puni kondenzator kroz obe diode bez
uticaja IC2 izlaza. Kada ulaz padne ispod vrne vrednosti, IC1 ide u negativnu saturaciju, ali IC2
dri taku X na naponu kondenzatora, eliminiui curenje na D2. Mala struja curenja D1 prolazi
kroz R1 sa zanemarljivim padom na otporniku. Naravno oba OP-a moraju da imaju male struje
polarizacije. Ovde je OP111B dobar izbor, sa svojom kombinacijom preciznosti (Vos=250uV,max)
i niskom ulaznom strujom (1pA,max). Ovo kolo je analogno takozvanim zatitnim kolima koja se
koriste za visoko impeedantna i merenja malih signala.
Primetiete da ulazi OP u oba kola detektora vrne vredmnosti najvie vremena provode u
negativnoj saturaciji , otvarajui se samo kada ulazni nivo prelazi vrni napon prethodno
postavljen na kondenzator. Ipak kao to smo videli u kolu aktivnog usmeraa (deo 4.10), put iz
negativne saturacije moe da potraje (tj 1us-2us za LF211). Ovo moe ograniiti va izbor na OP
sa viskokim Slaw rate-om.
Resetovanje peak-detektora
U praksi je obino poeljno resetovati izlaz peak detektora na neki nain.
Jedna mogunost je postaviti otpornik na izlaz kako bi iizlaz kola opadao sa nekom konstantom
RC. Na ovaj nain on zadrava samo skoranje maksimalne vrednosti. Bolji metod je postaviti
tranzistorski prekida na C; kratak puls na bazi anulira izlaz. Obino se koristi FET prekida. Na
primer na slici 4.38 mogli bi vezati n-kanalni MOSFET na C; dovoenje gate-a na pozitivasn
napon anulira napon kondenzatora.

4.16
Sample and Hold
Tesno vezan za Peak detektor je sample and hold (S/H uzorkuj i zadri) kolo. Ona su posebno
popularna u digitalnim sistemima gde elite da konvertujete jedan ili vie analognih napona u
brojeveda bi ih kompjuter mogao svariti. Omiljena metoda je, pokupiti napon i zadrati ga a
onda ga obraditi po volji. Osnovni sastojci S/H kola su OP i FET-prekida; slika4.41A pokazuje
ideju. IC1 je folover (FET ulazi) da bi se obezbedila niskoimpedantna replika ulaza. Q1 proputa
signal u toku sample i prekida ga u toku hold. Kakav kod signal da je prisutan kada je Q1
iskljuen on se odrava na kondenzatoru C. IC2 je visokoimpedantni folover (FET ulazi) pa je
struja kondenzatora u toku hold minimizovana. Vrednost C je kompromis: struje curenja u Q1

i foloveru utiu na opadanje napona na C u toku hold intervala kao dV/dt=Icurenja/C. Prema
tome C bi trebalo da bude veliko da bi smanjilo malaksalost. Ali otpornost ukljuenog Q1
formira niskofrekventni filter u kombinaciji sa C, pa C treba da bude malo da bi se brzi signali
tano pratili. IC1 mora da snabde C strujom punjenja I=CdV/dt i mora da ima dovoljno veliki
slew rate da prati ulazni sigfnal. U praksi ukupan slew rate kola e obino biti ogranien
izlaznom strujom IC1 i unutranjom otpornou Q1 kada je ukljuen.
I za S/H i peak detektor, OP pogoni kapacitivni potroa. Kda dizajnirate takva kola morate biti
sigurni da ste izabrali OP koji je stabilan pri jedininom pojaanju kada je zakaen kondenzator
C. Neki OP su posebno dizajnirani da pogone velike (0.01uF) kapacitete. Ne morate da
fizajnirate S/H kola od poetka, jer ima monolitnih integrisanih kola koja sadre sve sem
kondenzatora kao to je prikazano na slici 4.41B. Vidite kako povratna sprega zatvara petlju
obuhvatajui oba OP-a.
4.17 Aktivni ograniava
Slika 4.43 prikazuje kolo koje je aktivna verzija ograniavaa iz poglavlja 1.

Za prikazane vrednosti, Vin<+10V izlaz OP je u pozitivnoj saturaciji i Vout=Vin . Kada Vin pree
+10V dioda zatvara petlju povratne sprege, uvrujui izlaz na 10V. U ovom kolu ogranienja
OP kola u slew rate-u dozvoljavaju male neispravnosti kada ulaz dostie ograniavajui napon
odozdo (sl 4.44).

4.18 Kolo za absolutnu vrednost

Kolo prikazano na 4.45 daje pozitivan izlazni signal jednak veliini ulaznog signala; ovo je
punotalasni ispravlja. Kao i obino korienje OP-a i povratne sprege eliminie diodni pad.

Slika 4.46 prikazuje drugo kolo absolutne vrednosti. Ve je razumljivo kao jednostavna
kombinacija ocionog inveretera (IC1) i aktivnog ograniavaa (IC2).

Za pozitivne ulazne napone ograniava je izvan kola sa izlazom u negativnoj saturaciji , pa je

kolo sa IC1 jedinini inverter. Tako je izlaz jednak absolutnoj vrednosti ulaznog signala. Ako
koristite IC2 sa pozitivnim jednostranim napajanjem izbegavate probleme sa slew rate-om u
ograniavau, poto mu se izlaz pomera samo jedan diodni pad. Uoite da nije potrebna velika
preciznost za R3.
4.19 Integratori
OP vam dozvoljavaju da napravite skoro idealne integratore, bez ogranienja da je Vout << Vin .
Slika 4.47 pokazuje kako se to radi.

Ulazna struja Vin/R prolazi kroz C. Poto je invertujui ulaz na virtuelnoj masi izlazni napon je dat
sa:
Vin/R=-C(dVout/dt)
ili

Ulaz naravno moe da bude struja i u tom sliaju se R moe izostaviti. Jedan problem sa ovim
kolom kako je nacrtano je da izlaz tei da odluta, ak i sa uzemljenim ulazom, zbog OP offset-a i
polarizacione struje (nema dc povratne sprege to kri pravilo 3 u delu 4.08). Ovaj problem se
moe minimizovati korienjem FET OP-a za male ulazne struje i podeavanjem ofseta na nulu i
korienjem velikih vrednosti za R i C. tavie u mnogim primenama integrator se anuliura
periodino zatvaranjem prekidaa paralelnog kondenzatoru C (obino FET) pa je vaan drift
samo u malim vremenskim intervalima. Na primer, jeftini FET OP kao LF411 (25 pA je tipina
polarizaciona struja) podeen na ulazni ofset od 0.2mV i korien u integratoru sa R=10M i
C=10uF daje izlazni drift manji od 0.003V za 1000s.
Ako je zaostali drift integratora jo uvek veliki za datu primenu, moe biti neophodno da
stavimo veliki otpornik R2 paralelno sa kondenzatorom C da obezbedimo dc povratnu spregu
radi stabilne polarizacije. Efekat je da seaktivnost integratora odvoji na veoma niskim
frekvencijama f<1/R2C. Slika 4.48. prikazuje integrator sa FET anuliranjem i stabilizacijom
polarizacije pomou otpornika.

Otpornik u povratnoj sprezi moe postati prilino veliki u ovoj vrsti primena. Slika 4.49 pokazje
trik za pravljenje efekta velikog otpornika u povratnoj sprezi pomou mree otpornika manjih
vrednosti.

U ovom sluaju se mrea povratne sprege ponaa kao otpornik od 10M u standardnom
invertujuem pojaavau sa pojuaanjem -100. Ova tehnika ima prednost korienja otpronika
uobiajnih vrednosti bez problema zalutalih impedanci itd, koji se javljaju sa otpornicima velikih
vrednosti. Primetite da ov trik sa T-mreom moe efektivno poveati ulazni naponski ofset,
ako se koristi u konfiguracije prenosne otpornosti (deo 4.09). Na primer kolo na 4.49 pobueno
iz visoko impedantnog izvora (recimo struja fotodiode sa izostavljenim ulaznim otpornikom)
ima izlazni ofset 100Vos, dok isto kolo sa otpornikom od 10M ima izlazni ofset od Vos(smatrajui
da je ofset koji potie od ulazne struje zanemarljiv).
Lek za curenje FET-a
U integratoru sa FET-resetom (slika 4.48) curenje izmeu draina i source-a daje malu struju u
sumirajui spoj ak i kada je FET iskljuen. Ako imamo OP sa ultra niskom ulaznom strujom i
kondenzator sa malim curenjem greka curenja feta je dominantna. Na primer izvanredni
AD549 (JFET na ulazu) elektrometarski OP ima maksimalnu ulaznznu struju od 0.06pA, a
visokokvalitetan 0.01uF metalizovani teflonski ili polistirenski kondenzator ima minimalni otpor
curenja 107 M. Prema tome integrator, bez kola za reset, dri odlutale struje u sumirajuem
spoju ispod 1pA (u najgorem sluaju pri 10V izlaznog signala), to odgovara izlaznom dV/dt
manje od 0.01mV/s. Ako ovo uporedimo sa doprinosom curenja nekog od popularnih mosfetova kao recimo 2N4351 (enhancement mod) ija je kaksimalna struja curenja 10nA pri
VDS=10V i VGS=0V! Drugim reima FET doprinosi 10000 puta vie curenju nego sve ostalo.
Slika 4.50 prikazuje pametno reenje.

Iako su oba n-kanalna NOSFET-a ukljuena zajedno, Q1 je ukljuen sa vrednostima napona na

gejtu od 0 i +15V pa je curenje gate-a (kao i curenje izmeu drejna i sorsa) potpuno eliminisano
u toku iskljuenog stanja (napon 0 na gejtu). U stanju ON kondenzator se prazni kao i pre ali sa
dvostrukim RON . U stanju OFF, zanemarljiva struja curenja Q2 prolazi u masu kroz R2 sa
zanemarljivim padom napona. Ne curenja struje u sumirajuem spoju jer su source, drain i
substrat Q1 svi na istom naponu.
4.20 Diferencijatori
Diferencijatori su slini integratorima, ali su mesta R i C zamenjena (slika 4.51).

Poto je invertujui ulaz na masi, brzina promene ulaznog napona daje struju I=C(dVin/dt) i
prema tome izlazni napon je :
Vout=-RC dVin/dt
Diferencijatori su polarizaciono stabilni ali obino imaju problema sa umom i nestabilnostima
na visokim frekvencijama zbog velikog pojaanja OP-a i unutranje fazne razlike. U tom sluaju
treba otkaiti aktivnost diferencijatora na nekoj maksimalnoj frekvenciji . Uobiajna metoda je
data na 4.52.

Izbor prelomnih komponenti R1 i C2 zavisi od nivoa uma signala i propusnog opsega OP-a. Na
visokim frekvencijama ovo kolo postaje integrator zahvaljujui R1 i C2.
Komparatori i mitov okida
Prilino je uobiajno da elite da znate koji je od dva signala vei ili da znate kada neki signal
prelazi odreenu vrednost. Na primer uobiajnba metoda generisanja trougaonog signala je da
se kondenzatoru dovode pozitivne i negativne struje, menjajui polaritet struje kada napon na
kondenzatoru dostigne zadatu maksimalnu vrednost. Drugi primer je digitalni voltmetar. Da bi
se konvertovao napon u broj., nepoznati napon se dovodi na jedan ulaz komparatora, sa
linearnom rampom (kondenzator i strujni izvor) na drugom ulazu. Digitalni broja proji cikluse
oscilatora dok je rampa manja od nepoznatog napona i prikazuje rezultat kada je dostignuta
jednakost amplituda. Ovo se zove jednonagibna integracija (single slope); u najsofisticiranijim
ureajima se koristi dual slope integracija.
4.23 Komparatori
Najjednostavniji oblik komparatora je diferencijalni pojaava sa velikim pojaanjem, napravljen
ili od tranzistora ili OP-a (sl 4.59).

OP odlazi u pozitivnu ili negativnu saturaciju u zavisnosti odrazlike izmeuulaznih napona. Poto
pojaanje obino prelazi 100000 ulazi moraju biti jednaki sa grekom manjom dela mV da izlaz
ne budu u saturaciji. Iako se obian OP moe koristiti kao komparator, postoje posebna IC koja
se koriste za komparatore. Primeri: LM306, LM311, NE527. Ovi ipovi su dizajnirani za brz
odgovor i nisu ak ni u istoj ligi sa ostalim OP. Na priimer brzi NE521 ima slew rate nekoliko

hiljada volti u us. Sa komparatorima izraz slew rate se i ne koristi; umesto toga obino
govorimo kanjenju naspram ulaznog preoptereenja.
Komparatori generalno imaju fleksibilnije izlazno kolo od ostalih OP. Dok obian OP koristi push
pull izlazni stepen za izlazne signale izmeu napona napajanja (13V za napajanje 15V kod
411) komparatorski ib obino koristi izlaz otvorenog kolektora sa uzemljenim emiterom.
Dodavanjem pullup (podiueg) otpornika vezanog za izabrani napon, moete, recimo, imati
izlazni napon od 0 do +5V.Videete kasnije da digitalna kola imaju dobro definisane napone na
kojima rade; prethodni primer bi bio idealan za pobudu TTL kola. Slika 4.60 pokazuje kolo.

Izlaz skae sa +5V na masu kada je ulazni signal negativan. Ovakva primena komparatora je
stvarni primer analogno digitalne konverzije. Ovo je prvi primer u kome smo predstavili izlaz sa
otvorenim kolektorom; ovo je uobiajna konfiguracija u logikim kolima. Ako elite, moete
misliti o spoljanjem pullup otproniku kao kompletiranju komparatorovog unutranjeg kola
obezbeivanjem potroakog otpornika za npn tranzistor. Dok izlazni tranzistor radi kao
saturisani prekida, vrednost otpornika nije kritina, sa vrednostima obino izmeu nekoliko
stotina i nekoliko hiljada oma; male vrednosti doprinose poboljanoj brzini prekidanja i
imunosti na um na raun poveane disipacije snage. Sluajno, uprkos povrnoj slinosti sa OP
komparatori se nikada ne koriste sa negativnom povratnom spregom je ne bi bili stabilni. Ipak
nekakva pozitivna povratna sprega se esto koristi.
Komentari o komparatorima
Neka mesta za pamenje: a) poto nema negativne povratne sprege, zlatno pravilo I nije
potovanoi. Ulazi nisu na istom naponu. b) odsustvo negativne povratne sprege znai da
diferencijalna ulazna impedanca nije bootstrapovana do visokih vrednosti karakteristinih za OP
kola. Kao rezultatulazni signal vidi promenjiv potroa i promenjivu (malu) ulaznu struju dok
komparator prekida; ako je impedanca prevelika udne stvari se mogu desiti. c) Neki
komparatori dozvoljavaju samo ograniene diferencijalne naponske opsege, samo 5V u nekim
sluajevima.
4.24 mitov okida
Jednostavan komparator sa sl 4.60 ima dve mane. Za veoma sporo promenjivi ulaz, izlazna
promena moe biti prilino spora. Jo gore ako je ulaz sa dosta uma, izlaz moe napraviti
nekoliko prelaza dok ulaz prolazi kroz okidnu taku slika 4.61.

Oba ova problema se reavaju pozitivnom povratnom spregom (sl 4.62).

Uticaj R3 je da uini da kolo ima dva praga, u zavisnosti od stanja izlaza. Kako je prikazano u
primeru, kada je izlaz na masi prag je 4.76V, dok je prag 5V kada je izlaz na +5V. Ulaz sa dosta
uma e tee proizvesti viestruke prelaze (okidanja) na izlazu (sl 4.63).

tavie pozitivna povratna sprega osigurava brz izlazni prelaz, bez obzira nabrzinu ulaznog
talasnog oblika. (mali ubrzavajui kondenzator od 10-100pF je esto vezan paralelno R3 da jo
povea prekidaku brzinu.) Ova konfiguracija je poznata kao mitov okida. (ako se koristi OP

pullup se izostavlja). Izlaz zavisi i od ulaznog napona i od njegove skoranje istorije-efekat koji se
zove histerezis. Ovo se moe ilustrovati dijagramom prikazanim na 4.64.

Procedura dizajna mitovog okidaa je laka sa .okidae sa malim histerezisom. Koristite kolo
prikazano na slici 4.62B. Prvo izaberite otporni delitelj (R1, R2) da bi prag podesili na pravi
napon; ako elite napon blizu mase, samo koristite jedan otpornik sa neinvertujueg ulaza na
masu. Zatim, izaberite otpornik R3 pozitivne povratne sprege da bi dobili eljeni histerezis,
uoavajui da je histerezis jednak izlaznom naponu smanjem potpornim deliteljem
formmiranim od R3 i R1|| R2. Konano izaberite izlazni pullup otpornik dovoljno mali da osigura
pun opseg izlaznog signala, uraunavajui i optereenje sa R3. U sluaju da elite pragove
simetrine u odnosu na masu, poveite dodatni otpornik odgovarajue vrednosti od
neinvertujueg ulaza prema negativnom napajanju. Moda ete eleti da skalirate sve otpornike
da bi nivo izlazne struje i impedance unutar razumnog opsega.
Povratna sprega kod pojaavaa sa konanim pojaanjem
Pomenuli smo u 4.12 da konano pojaanje otvorene petlje OP-a ogramiava njegove osobine
u kolu povratne sprege. Odreenije, pojaanje zatvorene petlje nikada ne moe prei pojaanje
otvorene petlje, i kako se pojaanje otvorene petlje pribliava zatvorenoj, pojaava poinje da
odstupa od idealnog ponaanja koje bi smo oekivali. U ovom delu mi emo kvantifikovati ova
tvrenja pa ete moi da predvidite ponaanje pojaavaa sa povratnom spregom
konstruisanog od realnih komponenti. Ovo je vano i za pojaavae koji su kompletno
konstruisani od pojedinanih komponenti (tranzistora), gde je pojaanje otvorene petlje obino
mnogo manje nego kod OP-a. U ovim sluajevima, recimo, izlazna impedansa nee biti jednaka
0. Bez obzira, sa dobrim razumevanjem principa povratne sprege, moi eteda dostignete
osobine potrebne za bilo koje dato kolo.
4,25 Jednaina pojaanja
Ponimo razmatranjem pojaavaa sa konanim naponskim pojaanjem, povezanim povratnom
spregom kao neinvertujui pojaava (slika 4.66).

Pojaava ima pojaanje otvorene petlje A, i povratna mrea oduzima deo B izlaznog signala od
ulaza. (kasnije emo generalizovati stvari tako da ulazi i izlazi mogu biti struje ili naponi.) Ulaz u
pojaavaki blok je tada Vin-BVout. Ali izlaz je samo ulaz puta A:
A(Vin-BVout)=Vout
drugim reima,

i pojaanje zatvorene petlje Vout/Vin, je tada

Neto terminologije: Standardne oznake : G-pojaanje zatvorene petlje, A-pojaanje otvorene

petlje, AB-pojaanje petlje, 1+AB vraena razlika.
4.26 uticaj povratne sprege na pojaavaka kola
Pogledajmo vane efelte PS. Najznaanija je predvidljivost pojaanja (i smanjenje izoblienja),
izmenjena ulazna i izlazna impedanca.
Predvidljivost pojaanja
Naponsko pojaanje je A/(1+AB). Pri beskonanom A, G=1/B. Videli smo rezultat u konfiguraciji
neinvertujueg pojaavaa, u kojoj je razdelnik napona obezbeen od izlaza ka invertujuem
ulazu(sl 4.69)

Pojaanje zatvorene petlje je bilo samo inverzna vrednost deliteljskog odnosa delitelja napona.
Za konano A, PS i dalje deluje na smanjenje efekata varijacije A (sa frekvencijom ,

temperaturom, amplitudom itd.). Na primer pretpostavimo da A zavisi od frekvencije kao na

4.67.

Ovo sigurno zadovoljava svaiju definiciju loeg pojaavaa (pojaanje se menja za faktor 10 sa
frekvencijom). Sada zamislitze da smo uveli PS sa B=0.1 (obian razdelnik napona je dovoljan).
Sada pojaanje zatvorene petlje varira od 1000/(1+(1000x0.1))=9.9 do
10000/(1+(10000x0.1))=9.99, promena od svega 1% u celom opsegu frekvencija. Da prevedemo
to u audio termine originalni pojaava je ravan 10dB dok novi sa PS 0.04dB. Sada originalno
pojaanje moemo da obnovimo kaskadnim povezivanjem tri ovakva stepena sa PS.
Lako je pokazati uzimanjem parcijalnog izvoda od G po A da e relativne varijacije pojaanja
otvorene petlje biti smanjene sa 1+AB:
Prema tome dobre osobine pojaanja petlje AB bi trebalo da budu mnogo vee od 1. Ovo je isto
kao da kaemo da pojaanje otvorene petlje treba da bude mnogo vee od pojaanja zatvorene
petlje.
Vana posledica ovoga je da se nelinearnosti koje su ustvari promene pojaanja koje zavise od
nivoa signala, smanjuju na isti nain.
Ulazna impedanca
PS moe biti podeena da oduzima napon ili struju sa ulaza. U neinvertujuoj konfiguraciji, na
primer oduzima deo izlaznog napona od diferencijalnog napona na ulazu, dok kod invertujueg
oduyima struju sa ulaza. Uticaj na ulaznu impedancu su razliiti za ova dva sluaja: naponska PS
mnoi ulaznu impedancu sa 1+AB, dok strujna smanjuje za isti faktor. Za granini sluaj
beskonanog pojaanja petlje ulazna impedanca je beskonana ili nula respektivno. Ovo je lako
razumeti poto naponska povratna sprega tei da oduzme signal od ulaz to rezultuje manjom
promenom (za faktor AB) na ulaznom otporu pojaavaa; ovo je oblik boostraping-a. Strujna PS
smanjuje ulazni signal suprotstavljajui mu se istom strujom.
Da vidimo eksplicitno koliko se efektivno ulazna impedansa menja sa PS. Ovo emo ilustrovati
sluajem naposke PS poto su izvoenja u oba sluaja slina. Poinjemo sa OP modelom sa
konanom ulaznom impedancom kao na 4.68.

Vin je smanjeno sa BVout, stavljajui napon Vdiff= Vin - BVout izmeu ulaza. Tada je ulazna struja

dajui efektivnu ulaznu otpornost

Ri=Vin/Iin=(1+AB)Ri
Klasian OP neinvertujui pojaava ima ba ovakvu PS konfiguraciju kao to je prikazano na
4.69. U ovom kolu B=R1/( R1+ R2), dajui uobiajno pojaanje Gv=1+ R2/ R1 i beskonanu ulaunu
impedancu u sluaju beskonanog A. Za konano A primenjuju se prthodno izvedene jednaine.
Invertujui OP pojaava se razlikuje od prethodnog kola i treba ga analizirati posebno. Najbolje
je razmi9ljati o njemu kao kombinaciji ulaznog otpornika koji pobuuje dodatno (skretno) kolo
sa PS (sl 4.70).

Dodatno kolo samo ima ulaz na sumirajuem spoju (invertujui ulaz) gde se kombinuju struje
PS-a i signala (ovaj pojaava struju konvertuje u napon-transrezistentni). PS
smanjujeimpedancu koja gleda u sumirajui spoj R2 za faktor 1+A. U sluajevima vrlo visokog
pojaanja petlje ulazma impedanca se smanjuje na deo oma.. Neki dobri primeri su pojaava
za fotometar u 4.22 i logaritamski pojaava u 4.14.
Klasini OP invertujui pojaava je kombinacija otpornika i dodatnog kola u seriji. Za velika
pojaanja ulazna impedanca je priblino jednaka R1.
Izraz za naponsko pojaanje zatvorene petlje invertujueg pojaavaa je

G=-A(1-B)/(1+AB)
gde je B definisano pre B= R1/( R1+ R2)
Za veliko A G=-1/B+1= -R2/ R1
Izlazna impedanca
Ponovo PS moe da uzorkuje ili izlazni napono ili struju. U prvom sluaju e iulazna impedanca
otvorene petlje biti smanjena za faktor 1+AB, dok u drugom poveana za isti faktor. Ovo emo
ilustrovati na primeru uzorkovanja napona.Poinjemo sa modelom datim na slici 4.71.

Ovaj put pokazali smo izlaznu impedancu eksplicitno. Proraun je pojednostavljen trikom:
Kratko spojimo ulaz i primenimo napon V na izlazu; izraunavanjem izlazne struje I dobijamo
izlaznu impedancu R0. Napon V na izlazu postavlja BV na ulazu, dajui ABV u unutranjem
generatoru pojaavaa. Izlazna struja je prema tome
dajui efektivnu izlaznu impedancu
R0=V/I=R0/(1+AB)
Ako je PS vezana da uzorkuje struju tada imamo
R0=V/I=R0(1+AB)
Mogue je imati vie PS grana, koje uzorkuju i struju i napon. U optem sluaju izlazna
impedanca je data Blackman-ovom relacijom za impedancu

gde je (AB)SC pojaanje petlje kada je izlaz vezan za masu i (AB)OC pojaanje petlje bez
zakaenog potroaa. Prema tome PS se moe koristiti za generisanje eljene izlazne
impedance. Ova jednaina se redukuje na prethodne rezultate za kada uzorkujemo samo struju
ili samo napon sa izlaza.