Isak Asimov, ZADU BINA

Prevela Gordana Vuievi

Prvi deo
PSIHOISTORIARI
Hari Seldon - ...roen 11.988, umro 12.069. godine galaktike ere. Uobiajenij
e je da se ovi datumi navode prema sada njoj, Zadu binskoj eri: od 79. godine pre z.
e. do 1. godine z.e. Dete roditelja iz srednje klase, roen je na Helikonu u sekto
ru Arktura (gde je, prema legendi sumnjive verodostojnosti, njegov otac bio uzga
jiva duvana na planetnoj hidroponinoj stanici); zarana je pokazao zadivljujuu sposo
bnost za matematiku. Bezbrojne su, a poneke i protivrene, anegdote o njegovoj spo
sobnosti. Ka u da je u drugoj godini ivota...
...Nesumnjivo je da su njegovi najvei doprinosi bili na polju psihoistori
je. Kada se Seldon suoio sa tom obla u ona jedva da je obuhvatala nekoliko neodreenih
aksioma; za njim je ostala duboka statistika nauka...
...Najbolji dostupni izvor pojedinosti o njegovom ivotu predstavlja biogr
afija iz pera Gala Dornika, koji je kao mladi upoznao Seldona, dve godine pre smr
ti velikog matematiara. Pria o susretu...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
<Svi ovde dati novavodi iz Galaktike enciklopedije uzeti su uz pristanak
izdavaa, iz 116. izdanja koje je 1.020 godine z.e. objavila izdavaka kua Galaktika e
nciklopedija S.O.J. sa Terminusa.>
1.
Zvao se Gal Dornik, a bio je obino provincijsko mome koje nikada ranije ni
je videlo Trantor. To jest, barem ne u stvarnosti.
Video ga je mnogo puta na hiperviziji, a s vremena na vreme i u ogromnim
trodimenzionalnim novostima kada bi prikazivale neko carsko krunisanje ili prvu
sednicu Galaktikog saveta. Meutim, iako je itav svoj ivot proveo na Sinaksu, koji k
ru i oko jedne zvezde na ivici Plave struje, nije bio odseen od civilizacije. U to
doba nijedno mesto u Galaksiji nije to bilo.
Galaksija je tada obuhvatala skoro dvadeset i pet miliona nastanjenih pl
aneta, a sve do jedne pokoravale su se suverenoj vlasti Carstva, ija se prestonic
a nalazila na Trantoru. Bila je to poslednja polovina veka za koju se to moglo r
ei.
Za Gala je ovo putovanje predstavljalo nesumnjivi vrhunac njegovog mlaano
g ivota, provedenog u bavljenju naukom. Bivao je on i ranije u svemiru, tako da j
e ovaj put kao putovanje za njega malo znaio. Istina, ranije je putovao samo do S
inaksovog jedinog satelita kako bi prikupio podatke neophodne za disertaciju o m
ehanici kretanja meteora, ali svemirsko putovanje je isto - putovao ovek pola mil
iona milja ili mnoge svetlosne godine.
Pomalo se eliio za skok kroz hipersvemir, za tu pojavu koju ovek ne mo e isku
siti kod obinog meuplanetnog putovanja. Skok je bio, a verovatno e uvek i ostati, j
edini praktino mogu nain meuzvezdanog putovanja. Putovanje kroz obian svemir moglo se
obavljati brzinom ne veom od brzine obine svetlosti (deli naunog saznanja - jedna o
d onih nekoliko stvari poznatih jo od zaboravljenog svitanja ljudske istorije), a
to bi znailo godine putovanja ak i izmeu najbli ih naseljenih sistema. Kroz hipersve
mir, to nezamislivo podruje koje nije ni prostor ni vreme, ni materija ni energij
a, ni ne to ni ni ta, ovek je mogao da uzdu proe itavu Galaksiju u vremenskom rasponu iz
meu dva uzastopna trena.
Gal je i ekivao prvi od tih skokova s malom zebnjom u stomaku, no skok se s
veo tek na neznatni potres, mali unutra nji trzaj koji je prestao trenutak pre neg
o to je bio siguran da ga je osetio. To je bilo sve.
A posle toga postojao je samo brod, veliki i blistavi proizvod dvanaest
hiljada godina razvitka Carstva, i on sam, sa tek odbranjenim doktoratom iz mate
matike i pozivom velikog Harija Seldona da doe na Trantor i pridru i se ogromnom i
pomalo tajanstvenom Seldonovom projektu.

Posle razoaranja sa skokom, ono to je Gal i ekivao bio je prvi pogled na Tran
tor. esto je odlazio u vidikovac. U najavljeno vreme elini poklopci bi se podizali,
a on bi se uvek tu nalazio posmatrajui o tri sjaj zvezda, u ivajui u neverovatnom sum
agliastom rojenju zvezdanog jata, slinog nekom d inovskom konglomeratu svitaca zateen
om usred pokreta i zauvek sti anom. Jednom prilikom, na nekih pet svetlosnih godin
a od broda, pojavio se i hladni, plavobeli dim gasovite nebule, te se mleno prosu
o po oknu ispunjavajui odaju ledenom senom, da bi dva sata kasnije, posle jo jedno
g skoka, i eznuo.
Prvi pogled na Trantorovo sunce bio je pogled na o tru belu taku, skoro izg
ubljenu u mno tvu slinih, prepoznatljivu jedino zbog toga to mu je brodski vodi na nj
u ukazao. Ovde, u sredi tu sazve a, zvezde su bile guste. Meutim, sa svakim skokom suc
e bi zasjalo jae, zasenjujui ostale zvezde i inei ih bledim i razvodnjenim.
Jedan oficir se pojavi i ree: "Vidikovac se zatvara do kraja putovanja. P
ripremite se za spu tanje."
Gal poe za njim i uhvati ga za rukav bele uniforme, na kome se nalazio am
blem Carstva - svemirski brod i sunce.
On izusti: "Mogu li da ostanem? eleo bih da vidim Trantor." Oficir se nas
me i, a Gal malo pocrvene. Shvati da govori sa provincijskim naglaskom.
Oficir odgovori: "Do jutra emo se spustiti na Trantor."
"Hteo sam da ka em - da ga vidim iz svemira."
"Oh! Mome, ao mi je. Da je ovo svemirska jahta to bismo lako sredili. Ne el
i valjda da te zaslepi i da dobije opekotine i o iljke od zraenja?"
Gal se udalji.
Oficir mu doviknu: "Trantor bi i onako bio samo jedna siva mrlja, mali a. t
o ne poe na jedno svemirsko kru no putovanje kad stigne na Trantor. Jeftina su."
Gal se obazre: "Hvala lepo."
Bilo je detinjasto od njega to se oseao razoaranim, ali detinjatost je prir
odna i kod odraslog oveka kao i kod deteta, te je u Galovom grlu stajala knedla.
Nikada nije video Trantor ra iren u svoj njegovoj neverovatnosti, u prirodnoj velii
ni, a nije oekivao da e na to morati jo da eka.
2.
Brod je pristajao uz me avinu umova. Uz udaljeno siktanje atmosfere koju pr
oseca i koja klizi uz metal broda. Uz ustaljeno zujanje klima-ureaja koji se bore
sa vrelinom trenja; uz sti ano brujanje motora koji smanjuju brzinu. A zatim, lju
dski glasovi, glasovi ljudi i ena koji se okupljaju u odajama za iskrcavanje, krip
a ekrka koji podi u prtljag, po tu i tovar na dugu osu broda sa koje e se kasnije pome
riti ka platformi za istovar.
Gal oseti slabi trzaj koji je ukazivao na to da brod vi e nema svoje sopst
veno kretanje. Te a broda ustupala je pred te om planete, a za to su bili potrebni s
ati. Hiljade putnika strpljivo je sedelo u odajama za iskrcavanje, dok su se ove
lagano ljuljale po poljima sila kako bi prilagodile svoju orijentaciju smeru si
le te e koji se menjao. Konano, putnici poe e da gami u niz blago isko ene rampe do veliki
h razjapljenih izlaza.
Galov prtljag je bio mali. Stajao je kod pulta dok su ga struno rasturali
i ponovo pakovali. Pregledali su mu vizu i stavili peat. On sam nije obraao pa nju.
To je Trantor! Vazduh je ovde izgledao malo gu i, te a malo sna nija nego na nj
egovoj rodnoj planeti Sinaks, ali privii e se ve na to. Pitao se da li e se privii i
na njegovu neizmernost.
Pristani na zgrada bila je ogromna. Krov gotovo izgubljen u visinama. Gal
skoro da zamisli oblake kako se stvaraju oko njenog vrha. Nije mogao videti nasp
ramni zid ve samo ljude i pultove; pod se protezao sve dok nije u sumaglici nesta
o.
ovek za pultom ponovo progovori. Zvualo je kao da je ljutit. "Makni se, Do
rnik." Morao je da ponovo pogleda u vizu kako bi se podsetio imena.
Gal ree: "Gde... gde..."
ovek za pultom pokaza prstom: "Taksi vozila... desno, pa trea levo."
Gal se pomeri i opazi plamtee zavijutke vazduha, visoko okaene o ni ta, koji
su kazivali "TAKSI VOZILA VOZE U SVIM PRAVCIMA."
Dok se Gal udaljavao, iz bezline gomile izdvoji se jedna prilika i zausta

vi se ispred pulta. ovek za pultom pogleda i mahnu glavom. Prilika u znak odgovor
a klimnu i poe za mladim useljenikom. Stigao je u pravi as da uje Galovo odredi te.
Gal se nae prite njen uz ipku.
Na tablici je pisalo Nadzornik. ovek, na koga se ovo odnosilo, ne podi ui po
gled, upita: "Kuda?"
Galova sredstva bila su veoma oskudna, ali to je samo za jednu no, a posl
e e dobiti posao. Poku ao je da zvui neusiljeno: "Do nekog dobrog hotela, molim."
Ovo ne ostavi nikakav utisak na nadzornika. "Svi su dobri. Recite do koj
eg."
U oajanju Gal ree: "Do najbli eg, molim vas."
Nadzornik dodirnu dugme. Na podu se stvori tanka linija svetlosti koja j
e krivudala meu drugima koje su iz asa u as menjale jainu u razliitim bojama i preliv
ima. Jedna karta bi tutnuta u Galovu ruku. Slabo je svetlucala.
Nadzornik ree: "Jedan i dvanaest."
Prebirajui po metalnom novcu, Gal nesigurno upita: "Gde treba da idem?"
"Sledite svetlost. Karta e svetlucati dok budete i li pravim putem."
Gal pogleda uvis i poe da koraa. Stotine ljudi je milelo po ogromnom prost
oru, sledei svoje pojedinane smerove, me ajui se i razdvajajui se na raskrsnicama kako
bi stigli do svojih ciljeva.
Njegova putanja se zavr i. ovek u dreavoj plavo utoj uniformi, sjajnoj i novoj
, od plastike koja se ne prlja, prihvati njegove dve torbe.
"Direktna linija za Luksor", ree.
ovek koji je sledio Gala uo je to. uo je i Gala kako ka e "U redu", a zatim g
a je posmatrao dok ulazi u vozilo sa zatupastim prednjim delom.
Taksi se podizao uvis. Gal je zurio kroz izvijeno, prozrano okno, udei se to
u zatvorenoj kabini ima oseaj kao da leti kroz vazduh i instiktivno se grevito uh
vati za naslon vozaevog sedi ta. Prostranstvo se smanjilo, a ljudi postado e nasumice
razbacani mravi. Prizor se jo vi e smanji, a zatim poe da klizi unazad.
Pred njim se nalazio zid. Zapoinjao je visoko u vazduhu, a protezao se na
gore do u nedogled. Bio je izre etan rupama koje su predstavljale otvore tunela. G
alov taksi krenu prema jednoj od njih, a zatim u nju zaroni. Gal se za trenutak
zapita kako je voza mogao da je u tom mno tvu pronae.
Sada je vladala tmina iju su sumornost ubla avali samo treptaji raznobojnih
signalnih svetiljki. Vazduh je bio ispunjen umovima u urbanosti. Gal se na e napred
zbog smanjene brzine, a taksi iskoi iz tunela i jo jednom se spusti na zemlju.
"Hotel Luksor", nepotrebno ree voza. On pomo e Galu oko prtljaga, u urbanog iz
gleda primi napojnicu od deset kredita, a zatim primi nekog putnika koji je ekao
da se ponovo podigne uvis.
Za sve to vreme, jo od trenutka iskrcavanja, nebo se nije pomolilo.
3.
TRANTOR - ...Poetkom trinaestog milenijuma ta tendencija je dosegla svoj
vrhunac. Stotinama generacija sredi te vlade Carstva, locirano, kao to je i bilo, u
sredi njim oblastima Galaksije, jedan od najgu e naseljenih i industrijski najrazvij
enijih svetova u sistemu, nije moglo a da ne bude i najgu i i nabogatiji vor oveanstva
koji Rasa ikada be e videla.
Stalno napredujui, njegova urbanizacija konano je dosegla krajnju granicu.
Celokupna kopnena povr ina Trantora, koja se protezala na sedamdeset pet miliona
kvadratnih milja, predstavljaja je jedan jedini grad. Na njegovom vrhuncu, broj
stanovnika je prema io etrdeset milijardi. Ovaj ogroman broj stanovnika skoro u cel
osti se bavio upravnim poslovima Carstva, i smatrao se nedovoljnim da bi izi ao na
kraj sa tim slo enim zadatkom. (Treba se podsetiti da je nemogunost valjanog uprav
ljanja Galaktikim carstvom, pod nenadahnutim vostvom poslednjih careva, i bila znaa
jan inilac Pada.) Svakodnevno su flotile od desetina hiljada brodova dovlaile za p
otrebe trantorskih trpeza proizvode itavih dvadeset svetova, koji su se bavili po
ljoprivredom...
Zavisnost od spoljnih svetova za hranu, a uostalom, i za sve ivotne potre
be, uinila je Trantor ranjivim na opsadno osvajanje. U poslednjem milenijumu Cars
tva monotono brojne pobune stavljale su ovo do znanja jednom caru za drugim, tak

o da je politika Carstva postala jedva ne to vi e od uvanja Trantorove osetljive

ucavice...

ile k

ENCYCLOPEDIA GALACTICA
Gal nije bio siguran da sunce sija, pa ak ni da li je dan ili no. Stideo s
e da pita. Izgledalo je kao da itava planeta ivi pod metalom. Obred koji upravo be e
zavr io nazvali su rukom, ali bilo je mnogo planeta gde se ivelo prema standardnoj a
sovnoj podeli ne osvrui se na, mo da, nepogodne smene dana i noi. Broj obrtaja planet
a se razlikuje, a Trantorov mu nije bio poznat.
U poetku je udno sledio putokaze do Sunane sobe, ali je utvrdio da je to sa
mo soba u kojoj se sunaju pod ve takim zracima. Oklevao je asak ili dva, pa se vratio
u predvorje Luksora.
"Gde mogu da kupim kartu za kru no putovanje oko planete?" upita on obrati
v i se portiru.
"Upravo ovde."
"Kada se polazi?"
"Za poslednje ste upravo zakasnili. Naredno je sutra. Kupite sada kartu,
a mi emo vam rezervisati mesto."
"Oh!" Sutra je suvi e kasno. Sutra e biti na Univerzitetu. On upita: "Da ne
postoji neka kula osmatranica, ili tako ne to? Mislim, pod vedrim nebom."
"Naravno. Ukoliko elite, mogu vam prodati ulaznicu. Samo da proverim da n
e pada ki a." Pritisnuo je prekida kraj svog lakta i poeo da ita slova koja su brzo p
romicala preko mlenog ekrana. Gal je itao zajedno s njim.
Portir ree: "Vreme je lepo. Kad malo bolje razmislim - bie da je sada sezo
na suvog vremena." Zatim razgovorljivo dodade: "Ne marim vam ja mnogo za spolja nj
ost. Poslednji put sam bio na otvorenom pre tri godine. Znate, kad ovek to jednom
vidi, video je sve; izvolite ulaznicu. Specijalni lift je pozadi. Pi e na njemu Z
A KULU. Samo se poslu ite."
Lift je bio od one nove vrste koja radi na osnovu gravitacionog odbijanj
a. Gal ue, a za njim uplovi e i drugi. Liftboj pritisnu prekida. Za trenutak, dok su
bili u beste inskom stanju, Gal je imao oseaj kao da lebdi u prostoru, a zatim poe
malo pomalo da dobija te inu to je lift vi e ubrzavao penjui se uvis. Zatim zapoe uspor
avanje, a njegova stopala se odvoji e od poda. I protiv svoje volje, on zajea.
Liftboj povika: "Zavuci stopala ispod ipke. Zar ne ume da ita ?"
Drugi to ve behu uinili. Sme kali su se dok je on besno i uzaludno poku avao d
a sklizne niz zid. Cipelama su se zakaili za hromirane ipke koje su se paralelno p
rotezale na podu u razmacima od po dve stope. Ulazei, primetio je te ipke, ali ih
je potom smetnuo s uma.
Jedna ruka se ispru i i povue ga na dole.
Dok se zadihano zahvaljivao, lift se zaustavi.
Iskoio je na otvorenu terasu oblivenu belim sjajem od kojeg ga zabole e oi.
Tik uz njega nae se ovek ija mu je ruka upravo pomogla.
ovek ljubazno ree: "Ima dosta slobodnih sedi ta."
Gal zatvori usta - zverao je - pa odgovori: "Zaista, tako izgleda." Auto
matski se uputi prema njima, a zatim zastade.
"Ukoliko nemate ni ta protiv, zadr ao bih se malo kod ograde. elim - elim da m
alo razgledam."
ovek mu dobronamerno klimnu, a Gal se na e preko ograde koja mu je dosezala
do ramena, uroniv i u celu panoramu.
Tle nije mogao da vidi. Be e se izgubilo u neprestano rastuim spletovima st
ruktura koje su ljudi izgradili. Nije mogao da vidi ni ta osim metala prema nebu,
dok se samo nebo protezalo u jednolinom sivilu; znao je da je takvo iznad cele po
vr ine planete. Jedva da se moglo primetiti neko kretanje - na nebu tek nekoliko i
zletnikih brodova; znao je, meutim, da se sav saobraaj milijardi ljudi odvija ispod
metalne kore sveta.
Nije se moglo videti nikakvo zelenilo; ni zelenilo, ni zemlja, ni ta ivo os
im oveka. Neodreeno se priseti da se negde u tom svetu nalazi i Carska palata, usr
ed stotine hiljada kvadratnih milja prirodnog zemlji ta, zelenog od drvea, kao duga
pro aranog cveem. Ostrvce usred elinog okeana, nevidljivo s mesta na kome se nalazio

. Mo da je bilo udaljeno deset hiljada milja. Nije znao.

Mora to pre na kru no putovanje!
Glasno uzdahnu shvativ i da je najzad na Trantoru, na planeti koja je sred
i te itave Galaksije i jezgro ljudske rase. Nije primeivao nijednu od njegovih slabo
sti. Nije video brodove s hranom kako pristaju. Nije znao za ilu kucavicu koja de
likatno povezuje etrdeset milijardi sa Trantora sa ostatkom Galaksije. Jedino je
bio svestan najveeg ljudskog podviga, potpunog i gotovo oholo konanog osvajanja sv
eta.
Udalji se pomalo prazna pogleda. Poznanik iz lifta mu pokaza na mesto po
red sebe, na koje se Gal spusti. ovek se nasme i: "Zovem se D eril. Mora biti da ste
prvi put na Trantoru?"
"Da, gospodine D erile."
"To sam i mislio. D eril mi je ime. Trantor osvaja, ukoliko imate pesniki t
emperament. Sami Trantorci se, ipak, ovamo ne penju. Ne vole to. Ide im na nerve
."
"Na nerve! Uzgred, zovem se Gal. Zbog ega ih to nervira? Velianstveno je."
"Stvar ukusa, Gale. Da ste roeni u sobiku, rasli u hodniku, da radite u so
biku, a godi nji odmor provodite u pretrpanoj odaji za sunanje, onda bi vas izlazak
u otvoren prostor, gde je iznad vas samo nebo, mogao dovesti do nervnog sloma. D
ecu, im napune pet godina, teraju da jednom godi nje dolaze ovamo. Ne znam da li to
ta koristi. U stvari, to im nije dovoljno, a prvih nekoliko puta dobiju histerini
napad. Trebalo bi da ponu s tim im ih odbiju od sise, i da ih dovode jednom nedel
jno."
On nastavi: "Naravno, to zapravo i nije va no. Pa ta, ako i ne izau nikada?
Zadovoljni su tamo dole i oni ine da Carstvo postoji. ta mislite na kojoj smo visi
ni?"
"Pola milje? " ree Gal, pitajui se ne zvui li to naivno.
Mora biti da je bilo tako, jer se D eril nasmeja: "Ne. Samo pet stotina st
opa."
"Kako? Pa lift je vozio skoro..."
"Znam, ali najvi e vremena je bilo potrebno da dopre do zemljine povr ine. N
a Trantoru su tuneli prokopani na milju ispod povr ine. Kao ledeni breg. Devet des
etina se ne vidi. Zalazi ak nekoliko milja i u tle ispod okeana, pored obale. U s
tvari, tamo dole smo tako daleko da koristimo razliku koja postoji izmeu temperat
ure zemljine povr ine i temperature na nekoliko milja dubine, da dobijemo svu potr
ebnu energiju. Jeste li to znali? "
"Ne, mislio sam da koristite atomske generatore."
"Jesmo nekada, ali ovo je jeftinije."
"Pretpostavljam da je tako."
" ta mislite o svemu ovom?" Za trenutak je izgledalo kao da se ovekova dobr
onamernost pretvorila u neku prepredenost. Skoro da je izgledao lukav.
Gal se zbuni. "Velianstveno", ponovi on.
"Da li ste ovde na odmoru? Proputovanju? Ili ste do li kao izletnik?"
"Pa, na ba to. U stvari, uvek sam udeo da posetim Trantor, ali sam ovde pr
venstveno zbog posla."
"Oh?"
Gal oseti potrebu da malo objasni. "U vezi projekta dr Seldona sa Tranto
rskog univerziteta."
"Gavran Seldon?"
"A ne. ovek o kome govorim zove se Hari Seldon - psihoistoriar Seldon. Nis
am uo za Gavrana Seldona."
"Na Harija i mislim. Zovu ga Gavran. atrovaki. Stalno proroie propast."
"Stvarno?" Gal se iskreno zaudi.
"Sigurno, trebalo bi da to znate." D eril se vi e nije osmehivao. "Dolazite
da biste za njega radili, zar ne?"
"Pa, da. Ja sam matematiar. Zbog ega prorie katastrofu? Koju vrstu katastro
fe?"
"Na koju vrstu biste vi pomislili?"
"Bojim se da nemam nikakvu predstavu. "itao sam radove koje su dr Seldon
i njegova grupa objavili. "Odnose se na matematiku teoriju."

"Da, oni radovi koje objavljuju."

Gal poe da se ljuti. "Zato samo ree: "Mislim da bih se sada povukao u svoj
u sobu. Umoran sam. Milo mi je to sam se s vama upoznao."
D eril ravnodu no mahnu rukom u znak opro taja.
U sobi, Gal zatee jednog oveka kako ga eka.
Bio je isuvi e iznenaen, tako da za trenutak nije mogao da izusti one neizb
e ne rei koje su mu na usnama lebdele: " ta radite ovde?"
ovek ustade. Bio je star, skoro potpuno elav, hramao je, ali su mu oi bile
veoma sjajne i plave.
On ree: "Ja sam Hari Seldon", trenutak pre nego to je smeteni Galov mozak
uspeo da pove e taj lik sa seanjem na lice toliko puta vieno na slikama.
4.
PSIHOISTORIJA - ...Gal Dornik, koristei matematike pojmove, defini e psihois
toriju kao matematiku granu koja se bavi reagovanjima ljudskih konglomerata na ut
vrene dru tvene i privredne stimulanse...
..."Kod svih takvih definicija implicitna je pretpostavka da je ljudski
konglomerat kojim se bave dovoljno veliki za pravilnu statistiku obradu." Potrebn
a veliina tog konglomerata mo e se odrediti pomou Prve Seldonove teoreme, koja ...
Dalja nu na pretpostavka bila bi da sam ljudski konglomerat nije svestan p
sihoistorijske analize, kako bi njegove reakcije bile zaista neusiljene...
Osnova svake pravilne psihoistorije poiva na razvoju Seldonovih funkcija
koje ispoljavaju odluke podudarne odlukama onih dru tvenih i privrednih sila kao to
...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
"Dobar dan, gospodine ", ree Gal. "Ja, ja..."
"Niste mislili da emo se videti pre sutra njeg dana? Da je sve kao i obino n
e bismo se ni videli. Stvar je meutim u tome to moramo da delamo brzo, ukoliko elim
o da iskoristimo va e usluge. Postaje sve te e dobiti nove ljude."
"Ne shvatam, gospodine."
"Na kuli ste razgovarali s nekim ovekom, zar ne?"
"Da.Zove se D eril. O njemu ne znam ni ta vi e."
"To nije njegovo pravo ime. On je agent Komisije za javnu bezbednost. Pr
atio vas je jo od svemirske luke."
"Zbog ega? Zbunjen sam."
"Da li je ovek s kule govorio i meni?"
Oklevajui, pomalo, Gal odgovori: "Nazvao vas je Gavranom Seldonom."
"Da li je rekao zbog ega?"
"Rekao je da proriete propast."
"To i inim. ta vam znai Trantor?"
Kao da svako oekuje njegovo mi ljenje o Trantoru. Gal nije bio kadar da odg
ovori bilo ta, do: "Velianstven je."
"To ste kazali a da niste ni razmislili. A ta je sa psihoistorijom?"
"Nije mi ni palo na pamet da je primenim na problem."
"Pre nego to me budete napustili, mladiu, nauiete da, kao ne to to se samo po s
ebi razume, primenjujete psihoistoriju na sve probleme - pazite." Seldon iz kese
za pojasom izvadi raunar. "Primetio je da ljudi imaju obiaj da raunar dr e pod uzgla
vljem, kako bi se njime koristili u asovima nesanice." Njegova siva, sjajna povr in
a bila je pomalo pohabana od upotrebe.
Seldonovi hitri prsti, staraki pegavi, igrali su po tvrdoj plastici koja
je uokviravala raunar. Na sivilu zasja e crveni simboli.
"Ovo predstavlja sada nje stanje Carstva", ree on. Zatim prieka.
Gal najzad primeti: "To svakako nije potpuni prikaz."
"Ne, nije potpun.", ree Seldon, "i milo mi je to moje rei ne uzimate zdravo
za gotovo. Meutim, to je pribli na vrednost koja e poslu iti da se izvede konana teore
ma. Sla ete li se s tim? "
"Da, pod uslovom da kasnije mogu proveriti izvod funkcije." Gal je pazio

da ne upadne u moguu klopku.

"U redu. Ovome emo dodati poznate verovatnoe ubistva cara, pobune vicekral
ja, ponovljena razdoblja privredne krize, smanjenje broja planetnih istra ivanja..
."
Seldon nastavi da nabraja. Kako je ta pominjao tako su na njegov dodir o iv
ljavali novi simboli, utapajui se u novu funkciju koja se pro irivala i menjala.
Gal ga samo jednom prekide: "Ne vidim umesnost te stalne transformacije.
"
Seldon je ponovi, sporije.
Gal ree: "Ali to je obavljeno pomou zabranjene socioradnje."
"Dobro je. Brzo shvatate, ali jo nedovoljno brzo. Za ovo nije zabranjena.
Evo, da izvedem to jo jednom u neskraenom obliku."
Postupak je bio mnogo du i, a na kraju Gal pokorno ree: "Da, sada shvatam."
Konano, Seldon se zaustavi: "Ovo je Trantor kroz pet vekova. Kako to tumai
te? A? "U i ekivanju je nakrivio glavu.
S nevericom, Gal uzviknu: "Potpuno uni tenje! Ali, ali, to je nemogue. Tran
tor nikada nije bio ..."
Seldon je bio ispunjen silnim uzbuenjem oveka ije je samo telo ostarilo. "H
ajde, hajde. Videli ste kako se do lo do rezultata. Izrazite ga vlastitim reima. Za
nemarite na trenutak simbole."
Gal ree: " to se Trantor bude vi e specijalizovao to e biti ranjiviji, manje s
posoban da se odbrani. Zatim, to vi e bude postajao upravni centar Carstva, to e pos
tajati dragoceniji. Kako red nasleivanja careva bude bivao neizvesniji, a neprija
teljstva izmeu uglednih porodica e a, tako e i ezavati dru tvena odgovornost."
"Dovoljno je. Kako stoji sa numerikom verovatnoom potpunog uni tenja kroz pe
t vekova?"
"Ne bih umeo da ka em."
"Nije lo e", uzvrati Seldon isturajui donju usnu, "ali nije ni dobro. Tana b
rojka glasi devedeset dva i po procenta."
Gal primeti: "I vas zovu Gavranom Seldonom? O ovome nisam ni ta video u no
vinama."
"Naravno da niste. Tako ne to se ne tampa. Zar mislite da e Carstvo na ovaj
nain razotkriti koliko je klimavo? Ovo je veoma jednostavna demonstracija psihois
torije. Meutim, neki na i rezultati procurili su i meu aristokratiju."
"To je lo e."
"Pa i ne mora da bude. Sve je uzeto u obzir."
"Da li me zbog toga proveravaju?"
"Da, proveravaju sve to je u vezi s mojim projektom."
"Izla ete li se opasnosti, gospodine?"
"O, da. Postoji verovatnoa od 1,7 procenata da u biti pogubljen, to, naravn
o, ne bi zaustavilo projekt. I to smo predvideli. Pa, nije to va no. Nadam se da et
e me sutra posetiti na Univerzitetu?"
"Hou", ree Gal.
5.
KOMISIJA ZA JAVNU BEZBEDNOST - ...Aristokratska koterija uzdigla se na v
last posle ubistva Kleona I, poslednjeg od Entuna. Uglavnom je predstavljala ele
ment sigurnosti tokom vekova nestabilnosti i neizvesnosti u Carstvu. Obino pod ko
ntrolom velikih porodica enovih i Divartovih, izrodila se u slepo orue za odr avanje
postojeeg stanja ... Sa vlasti u dr avi nije bila potpuno odstranjena sve dok na p
resto nije stupio poslednji moni car Kleon III. Prvi predsednik Komisije...
...U izvesnom smislu, poetak slabljenja Komisije mo e se pripisati suenju Ha
riju Seldonu, odr anom dve godine pre poetka Zadu binske ere. To suenje se opisuje u b
iografiji Harija Seldona od Gala Dornika...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
Gal nije ispunio obeanje. Sledeeg jutra probudilo ga je prigu eno zujanje. J
avio se, a glas portira, uzdr an, utiv i umirujui, kakav samo mo e biti, saop ti mu da j

e u pritvoru po nalogu Komisije za javnu bezbednost.

Gal potra do vrata i utvrdi da se vi e ne mogu otvoriti. Jedino mu be e preos
talo da se obue i da eka.
Do li su po njega i poveli ga nekuda, ali je to jo bio pritvor. Najutivije s
u mu postavljali pitanja. Sve je bilo veoma civilizovano. Objasnio je da je stan
ovnik Sinaksa, da je pohaao te i te kole, da je tada i tada dobio titulu doktora m
atematike. Podneo je molbu za mesto kod dr Seldona i bio primljen. Iznova i izno
va ponavljao je ove pojedinosti, i iznova i iznova vraali su se na pitanje njegov
og pristupanja Seldonovom projektu. Kako je za njega uo; kakve du nosti treba da ob
avlja; koje je poverljive instrukcije primio; o emu je tu zapravo re?
Odgovarao je da ne zna. Da nije dobio nikakve poverljive instrukcije. Da
je naunik i matematiar. Da ga politika ne zanima.
Konano, ljubazni ispitiva ga zapita: "Kada e Trantor biti uni ten?"
Gal se pokoleba: "Prema onome to ja znam, ne bih umeo da ka em."
"A prema onome to drugi znaju?"
"Kako mogu da znam ta drugi znaju?" Oseao je vrelinu, vrelinu po itavom tel
u.
Islednik nastavi: "Da li vam je pre neko govorio o takvom uni tenju, naveo
datum?" Kako je mladi oklevao, on dodade: "Vas su pratili doktore. Bili smo na a
erodromu kada ste prispeli, na kuli gde ste nekog ekali, a bili smo, naravno, i u
stanju da prislu kujemo va razgovor sa dr Seldonom."
Gal odvrati: "Onda su vam poznata njegova gledi ta po tom pitanju."
"Mo da. eleli bismo, meutim, da ih ujemo i od vas."
"On smatra da e Trantor biti uni ten kroz pet vekova."
"Da li je to dokazano... hm... matematiki?"
"Da, uinio je to", ree Gal prkosno.
"Vi, pretpostavljam, smatrate da je to... hm... matematiki tano?"
"Ako iza toga stoji dr Seldon... tano je."
"Vratimo se onda..."
"ekajte. Imam pravo na advokata. Zahtevam da se po tuju moja prava kao poda
nika Carstva."
"Bie po tovana."
I bila su.
Ne to kasnije pojavi se jedan visoki ovek, ovek ije je lice bilo u okomitim b
orama i tako uzano da se ovek pitao ima li tu uop te mesta za osmeh.
Gal podi e pogled. Oseao se neurednim i klonulim. Toliko se toga zbilo, a n
a Trantoru je tek trideset asova.
ovek ree: "Ja sam Lors Avakim. Dr Seldon me je poslao da vas zastupam."
"A tako? Pa, slu ajte. elim da se odmah alite Caru. Dr e me bez razloga. Potpu
no sam nevin." On ra iri ruke, dlanova okrenutih nadole. "Morate urediti da me Car
smesta saslu a."
Avakim je pa ljivo praznio sadr aj pljosnate mape na pod. Da je imao snage G
al bi prepoznao celomet metalne pravnike obrasce, od tankog metala u vidu trake,
pripremljene da se utisnu u linu kapsulu. Prepoznao bi i d epni zapisiva.
Ne obraajui nikakvu pa nju na Galovu reakciju Avakim najzad podi e pogled i ree
: "Komisija e, razume se, aktivirati snop za prislu kivanje dok traje na razgovor. T
o je protivzakonito, ali e to ipak uiniti."
Gal za krguta zubima.
"Meutim", Avakim sede bez urbe, "ovaj zapisiva koji sam stavio na sto - po
svom izgledu sasvim obian zapisiva koji dobro vr i svoj posao - ima i tu odliku da p
otpuno ometa prislu kivanje. To nee odmah primetiti."
"Znai, mogu da govorim."
"Razume se."
"Onda elim saslu anje pred Carem."
Avakim se ledeno nasme i, tako da se na kraju ispostavilo da na njegovom u
skom licu ima mesta i za osmeh. Obrazi mu se zbora e. On primeti: "Vi ste iz provi
ncije?"
"Zbog toga nisam ni ta manje graanin Carstva. Sa isto onoliko prava koliko
ga imate vi, ili bilo koji lan Komisije za javnu bezbednost."
"Nesumnjivo, nesumnjivo. Jedino to kao provincijalac ne shvatate kakav je

ivot na Trantoru. Nema saslu anja pred Carem."

"Kome se ovek mo e aliti na ovu komisiju? Postoji li neki drugi postupak?"
"Nema ga. Praktino ne postoji pravni lek. Pravno gledano, mogli biste se
obratiti Caru, ali vas ne bi saslu ali. Znate, danas Car nije ono to je bio u vreme
dinastije Entuna. Bojim se da je Trantor u rukama aristokratskih porodica iji lan
ovi sainjavaju i Komisiju za javnu bezbednost. Ovakav razvoj dogaaja predvidela je
i psihoistorija."
Gal uzviknu: "Zaista? Onda, ukoliko dr Seldon mo e predvideti kakva e biti
istorija Trantora kroz itavih pet stotina godina..."
"Mo e je predvideti i za hiljadu pet stotina godina..."
"Neka bude i hiljadu pet stotina. Za to onda jue nije predivdeo jutro nje dog
aaje i upozorio me? Oh, izvinite." Gal sede i osloni glavu o znojav dlan. Potpuno
razumem da je psihoistorija statistika nauka i da ne mo e s tano u predviati budunost p
jedinca. Shvatiete da sam uzrujan."
"Niste u pravu. Dr Seldon je verovao da e vas uhapsiti."
" ta?"
"To je alosno, ali tano. Komisija se sve vi e i vi e neprijateljski odnosi pre
ma njegovom radu. U sve veoj meri se suprotstavlja pristupanju novih lanova grupi.
Dijagrami su pokazali da bi za na u stvar bilo najbolje da se sada sve dovede do
vrhunca. Sama komisija je pomalo spora, tako da vas je Seldon posetio kako bi je
primorao da dela. To je pravi razlog."
Gal zaustavi dah. "Zameram..."
"Molim vas. To je bilo nu no. Ne postoje neki posebni razlozi to ste vi oda
brani. Svakako da shvatate da planovi dr Seldona, matematiki izvoeni u toku osamna
est godina, ukljuuju sve mogunosti i va ne verovatnoe. Ovo je jedna od njih. Ovamo sa
m poslat jedino zato da vas uverim da nemate razloga za bojazan. Sve e se dobro z
avr iti; takoe i projekat; a i za vas postoji razumna verovatnoa."
"Koliko iznose brojke?" zapita Gal.
" to se projekta tie, preko 99,9 procenata."
"A za mene? "
"Reko e mi da ta verovatnoa iznosi 77,2 procenata."
"Znai da postoji vi e od jedne mogunosti u pet da budem osuen na zatvor ili s
mrt."
"Za ovo drugo verovatnoa je manja od jednog procenta."
"Zaista? Prorauni zasnovani na jednom oveku ne znae ni ta. Po aljite mi dr Seld
ona."
"Na alost, ne mogu. I sam dr Seldon je uhap en."
Vrata se irom otvori e pre nego to je Gal, koji je ustajao, mogao da krikne.
Stra ar ue, doe do stola, podi e zapisiva, razgleda ga sa svih strana i stavi u svoj d e
p.
Avakim tiho ree: "Bie mi potrebna ta sprava."
"Savetnie, staviemo vam na raspolaganje jedan koji ne stvara statiko polje.
"
"U tom sluaju, zavr io sam s razgovorom."
Gal ga je posmatrao kako odlazi, a zatim ostade sam.
6.
Suenje (Gal je pretpostavljao da je to suenje, mada je, pravno gledano, to
malo liilo na slo enu tehniku sudskog postupka o kojoj je itao) nije dugo trajalo.
Za lo je u trei dan. A Gal vi e nije mogao da prizove u seanje njegov poetak.
Njega behu tek malkice zakaili. Te ka artiljerija bila je uperena na samog
dr Seldona. Hari Seldon je, meutim, spokojno sedeo. Za Gala je on predstavljao je
dinu taku uravnote enosti preostalu na svetu.
Publika je bila malobrojna, a inili su je iskljuivo baroni Carstva. tampa i
javnost bili su iskljueni, a neizvesno je bilo da li je bilo ko sa strane vredan
pa nje uop te i uo da se Seldonu sudi. Atmosfera je bila puna potisnute netrpeljivos
ti prema okrivljenima.
Petorica lanova Komisije za javnu bezbednost sedela je za stolom na podij
umu. Nosili su skerletnozlatne uniforme i sjajne, priljubljene plastine kape, koj
e su oznaavale njihovo sudsko zvanje. U sredini je bio predsednik Komisije, Ling e

n. Gal nikada ranije nije imao prilike da vidi plemia tako visokog ranga, pa ga j
e opinjeno posmatrao. Tokom suenja en jedva da je prozborio koju re. Jasno je pokazi
vao da bi time samo naru io svoje dostojanstvo.
Pravobranilac Komisije pogleda u svoje bele ke i saslu anje Seldona se nasta
vi.
Pitanje: Da ujemo, dr Seldone, koliko je ljudi sada ukljueno u projekat ko
jim rukovodite?
Odgovor: Pedeset matematiara.
Pitanje: Ukljuujui i dr Gala Dornika?
Odgovor: Dr Dornik je pedeset i prvi.
Pitanje: Oh, znai imamo pedeset i jednog? Prisetite se, dr Seldone. Mo da i
h ima pedeset i dvoje ili pedeset i troje? A mo da ak i vi e?
Odgovor: Dr Dornik jo nije zvanino pristupio mojoj organizaciji. Kada to b
ude uinio, broj lanova iznosie pedeset i jedan. A sada nas je, kao to sam napomenuo,
pedeset.
Pitanje: Da ih nema mo da pet stotina?
Odgovor: Matematiara? Zar ne?
Pitanje: Nisam rekao matematiara. Da li ih je pet stotina u raznim svojst
vima?
Odgovor: Za ljude u raznim svojstvima va a brojka bi mogla biti tana.
Pitanje: Mogla? Tvrdim da jeste.Tvrdim da ukupan broj osoba koje rade na
va em projektu iznosi devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dvoje.
Odgovor: Verujem da ste uraunali i ene i decu.
Pitanje (podignutim tonom): Devedeset osam hiljada pet stotina sedamdese
t i dve osobe je ono to sam hteo da ka em. Nema potrebe da da se igramo reima.
Odgovor: Sla em se sa brojkom.
Pitanje (po to su konsultovane bele ke): Ostavimo to za trenutak, i vratimo
se pitanju o kome smo ve malo razgovarali. Dr Seldone, da li biste mogli da nam p
onovite va a razmi ljanja o budunosti Trantora?
Odgovor: Rekao sam, a to i ponavljam, da e kroz pet vekova Trantor biti u
ru evinama.
Pitanje: Ne ini li vam se da je va e tvrenje nelojalno?
Odgovor: Ne, gospodine. Nauna istina stoji iznad lojalnosti i nelojalnost
i.
Pitanje: Sigurni ste da va a tvrdnja zaista predstavlja naunu istinu?
Odgovor: Siguran sam.
Pitanje: Na osnovu ega?
Odgovor: Na osnovu psihoistorijskih prorauna.
Pitanje: Mo ete li da doka ete da je taj proraun taan?
Odgovor: Samo matematiaru.
Pitanje (uz osmeh): Dakle, vi tvrdite da je va a istina tako ezoterine prir
ode da je obian ovek ne mo e pojmiti. ini mi se da bi istina morala biti jasnija, man
je tajanstvena, vi e dostupna umu.
Odgovor: Za neke umove ona ne predstavlja problem. Fizika prenosa energi
je, koju poznajemo kao termodinamiku, bila je jasna i tana u toku cele ljudkse is
torije jo od mitolo kog doba, iako i sada ima ljudi koji ne bi mogli konstruisati p
ogonski motor. I to ljudi visoke inteligencije. Sumnjam da, kada bi neko od uenih
lanova Komisije ...
U tom trenutku se jedan od lanova Komisije na e prema Pravobraniocu. Njegov
e rei se nisu mogle uti, ali je siktavi glas imao izvesnu o trinu. Pravobranilac poc
rvene i prekide Seldona.
Pitanje: Nismo ovde da bismo slu ali govore, dr Seldone. Pretpostavimo da
ste bili uverljivi. Dopustite mi da ka em da va e predvianje katastrofe mo e imati za s
vrhu i to da potkopa poverenje u carsku vladu, zbog nekih va ih ciljeva.
Odgovor: To nije sluaj.
Pitanje: Tvrdim da nameravate da izlo ite da e vreme, koje bude prethodilo
takozvanom padu Trantora, biti ispunjeno nemirima raznih vrsta.
Odgovor: To je tano.
Pitanje: Kao i da se nadate da ete samim predvianjem takvih dogaaja biti u
stanju da ih izazovete i da u tom asu imate na raspolaganju armiju od sto hiljada

du a.
Odgovor: Prvo i prvo, to nije tano. A i kada bi bilo, provera bi vam poka
zala da bi jedva nekih deset hiljada bilo u uzrastu za ratovanje, kao i to da ni
ko od njih nije vojniki obuen.
Pitanje: Da li ste neiji glasnogovornik?
Odgovor: Nijedan me ovek ne plaa, gospodine Pravobranioe.
Pitanje: Potpuno ste nezainteresovani? Slu ite nauci?
Odgovor: Da.
Pitanje: Da vidimo onda na koji nain. Mo e li se budunost izmeniti, dr Seldo
ne?
Odgovor: Oigledno. Ova sudnica mo e kroz nekoliko asova eksplodirati, ali ne
mora. Ukoliko bi se to desilo neki manje va ni aspekti budunosti bi se nesumnjivo
izmenili.
Pitanje: Vrdate, dr Seldone. Mo e li se izmeniti celokupna istorija ljudsk
e rase?
Odgovor: Da.
Pitanje: Lako?
Odgovor: Ne. Vrlo te ko.
Pitanje: Zbog ega?
Odgovor: Psihoistorijski trend jedne planete nastanjene mnogim ljudima s
adr i ogromnu inerciju. Da bi se on promenio mora mu se suprotstaviti ne to to ima is
to toliku inerciju. Ili mora biti u pitanju isti toliki broj ljudi ili se, pak,
mora pru iti veoma mnogo vremena za promenu ukoliko je broj ljudi mali. Shvatate l
i?
Pitanje: Mislim da shvatam. Trantor ne mora biti uni ten ukoliko mnogo lju
di odlui da dela tako da se to ne dogodi.
Odgovor: Tano.
Pitanje: Sto hiljada ljudi?
Odgovor: Ne, gospodine. To je premalo.
Pitanje: Sigurni ste u to?
Odgovor: Uzmite u obzir da Trantor ima preko etrdeset milijardi stanovnik
a. Zatim, da trend koji vodi u propast ne potie samo od Trantora, ve od Carstva ka
o celine, a da Carstvo ima skoro kvintilion ljudskih bia.
Pitanje: Razumem. Mo da bi onih stotinu hiljada moglo izmeniti trend, ukol
iko bi oni i njihovi potomci na tome radili pet stotina godina?
Odgovor: Bojim se da se to ne bi moglo postii. Pet stotina godina je isuv
i e kratko razdoblje.
Pitanje: Ah! U tom sluaju, dr Seldone, preostaje nam da na osnovu va eg tvre
nja izvuemo sledei zakljuak. Oko va eg projekta okupili ste sto hiljada ljudi. To je
nedovoljan broj da se izmeni istorija Trantora kroz pet stotina godina. Drugim r
eima, ma ta oni uradili, ne mogu spreiti uni tenje Trantora.
Odgovor: Na alost, u pravu ste.
Pitanje: S druge strane, va ih sto hiljada ljudi ne bavi se neim nezakoniti
m.
Odgovor: Tano.
Pitanje (polagano i sa zadovoljstvom): U tom sluaju, dr Seldone, obratite
pa nju, molim vas, po to elimo dobro promi ljen odgovor. Kakva je svrha va e stotine hil
jada ljudi?
Pravobranioev glas postade o tar. Postavio je zamku i sabio Seldona u ugao,
oduzev i mu, kako je izgledalo, svaku mogunost da odgovori.
amor razgovora u redovima plemia u publici pojaao se, i preneo ak i na lanove
Komisije. Skerletnozlatne odore su se naginjale jedna ka drugoj. Predsednika, m
eutim, ni ta od toha nije nimalo uznemirilo.
Hari Seldon ostade spokojan. ekao je da se graja uti a.
Odgovor: Da smanji efekte tog uni tenja.
Pitanje: ta ste tano time hteli da ka ete?
Odgovor: Obja njenje je jednostavno. Predstojee razaranje Trantora nije nek
i dogaaj koji stoji sam za sebe, izolovan u shemi ljudskog razvoja. Bie to vrhunac
slo ene drame koja je zapoela pre mnogo vekova, a iji se tok neprestano ubrzava. Go
vorim, gospodo, o opadanju i padu Galaktikog carstva.

amor se sada pretvori u potmulu grmljavinu. Pravobranilac, na koga se nik

o nije obazirao, povika: "Otvoreno izjavljujete da ..." ali zastade, jer su povi
ci iz publike... "Izdaja! "... pokazali da nema potrebe insistirati.
Polagano, predsednik Komisije podi e jo jednom eki i spusti ga. Oglasio se ka
o gong. Kada je prestalo brujanje prestade i amor publike. Pravobranilac duboko u
dahnu.
Pitanje (teatralno): Da li vam je jasno, dr Seldone, da govorite o Carst
vu koje je dvanaest hiljada godina odolevalo neveljalstvima mnogih nara taja, i iz
a koga stoje dobre elje i ljubav kvadriliona ljudskih bia?
Odgovor: Svestan sam i dana njeg stanja i istorije Carstva. Uz du no po tovanj
e, tvrdim da sam u to daleko bolje upuen od bilo koje osobe u ovoj odaji.
Pitanje: I vi prognozirate propast?
Odgovor: Ta prognoza je nainjena matematikim putem. Ne izriem nikakve moral
ne ocene. Meni lino je veoma ao zbog takve perspektive. ak i da se prizna da je Car
stvo u neem lo e (a takvo priznanje ne inim), anarhija koja e uslediti posle njegovog
pada bie jo gora. Moj projekat se zavetovao da e se boriti upravo protiv takve ana
rhije. Gospodo, pad Carstva je, meutim, ne to toliko ogromno, protiv ega nije lako b
oriti se. Njega diktiraju narasla birokratija, smanjena inicijativa, kastinsko z
amrzavanje, gu enje ljubopitljivosti... na stotine drugih inilaca. Odvija se, napom
enuo sam to ve, vekovima, i predstavlja suvi e velianstveno i ogromno kretanje da bi
se moglo zaustaviti.
Pitanje: Zar nije svakom jasno da je Carstvo sna no kao to je i pre bilo?
Odgovor: Sve oko vas samo izgleda sna no. Izgleda kao da e veno trajati. Ali
gospodine Pravobranioe, i trulo stablo izgleda ne mo e biti sna nije, na trenutak pr
e nego to ga oluja rascepi nadvoje. Upravo sada oluja zvi di kroz granje Carstva. O
slu nite u ima psihoistrije i uete kako pucketa.
Pitanje (nesigurno): Dr Seldone, nismo se sakupili ovde da bismo slu ...
Odgovor (odluno): Carstvo e nestati, a s njim i sve ono to je u njemu bilo
dobro. Sakupljeno znanje e se rasturiti, uvedeni red e nestati. Izmeu sazve a e se vodi
ti beskonani ratovi, presahnue trgovina izmeu zvezda, smanjie se broj stanovnika, sv
etovi e izgubiti vezu sa sredi tem Galaksije... a tako e i ostati.
Pitanje (slabim glasom usred tajca): Zauvek?
Odgovor: Psihoistorija, koja mo e da predvidi pad, mo e ne to rei i o nastupajue
m srednjevekovlju. Carstvo je, gospodo, kao to je ve reeno, odolevalo dvanaest hilj
ada godina. Doba mraka, koje dolazi, trajae ne dvanaest, ve trideset hiljada godin
a. Drugo carstvo e se podii, ali e izmeu njega i na e civilizacije stajati hiljadu gen
eracija napaenog oveanstva. Protiv toga se moramo boriti.
Pitanje (malo se sabrav i): Sami sebi protivureite. Malo pre ste rekli da n
e mo ete spreiti uni tenje Trantora, a to znai, pretpostavljam, i pad... takozvani pad
Carstva.
Odgovor: Ne ka em da mo emo spreiti pad. Ali jo nije prekasno da skratimo inte
rregnum koji mu sledi. Gospodo, mogue je svesti trajanje anarhije na jedan jedini
milenijum, ukoliko se mojoj grupi sada dozvoli da dela. Nalazimo se u delikatno
m istorijskom trenutku. Ogromna, zahuktala masa dogaaja mo e se malo... sasvim malo
... skrenuti s puta. To nije mnogo, ali mo e biti dovoljno da se iz ljudske istori
je odstrani dvadeset devet hiljada godina bede.
Pitanje: Kako nameravate da to postignete?
Odgovor: Tako to bi se sauvalo znanje ove rase. Zbir ljudskog znanja preva
zilazi znanje bilo kog pojedinca, bilo koje hiljade ljudi. Razaranjem na eg dru tven
og tkiva nauka e se rastoiti u milion estica. Pojedinci e mnogo znati o maju nim segme
ntima neega. Pojednino, oni e biti bespomoni i beskorisni. Delii znanja nee se dalje p
renositi. Iz pokolenja u pokolenje znanje e se sve vi e gubiti. Meutim, ukoliko sada
pripremimo jedan d inovski sa etak celokupnog znanja, ono nee nikada biti izgubljeno
. Nastupajua pokolenja e ga nadograivati, a da ne moraju sama ponovo da do njega do
laze. Jedan milenijum e obaviti posao trideset hiljada.
Pitanje: Sve to...
Odgovor: Celokupan moj projekat, mojih trideset hiljada ljudi sa enama i
decom, svi su se oni posvetili pripremi jedne Galaktike enciklopedije. Nee je zavr i
ti u toku svojih ivota. Ja sam neu doekati ni da je vidim estito zapoetu. Ali do Tran
torovog pada ona e biti zavr ena i njeni primerci e se nalaziti u svakoj veoj bibliot

eci u Galaksiji.
eki predsednika Komisije podi e se i spusti. Hari Seldon napusti mesto za sv
edoka i mirno zauze svoje mesto pored Gala.
Nasme iv i se on ree: "Kako ti se dopala predstava?"
Gal odgovori: "Preoteli ste mi, bez sumnje, glavnu ulogu, ali ta e sada bi
ti?"
"Odlo ie raspravu da bi poku ali da se nagode."
"Kako znate? "
Seldon odgovori: "Da budem iskren, ne znam. Sve zavisi od predsednika Ko
misije. Godinama sam ga prouavao. Poku ao sam da analiziram njegove postupke, ali i
sam zna koliko je opasno uvoditi u psihoistorijsku jednainu udi pojedinca. Ipak, j
a se nadam."

7.
Klimnuv i Galu, Avakim se pribli i i na e prema Seldonu kako bi mu ne to apnuo. O
djeknu objava da se rasprava odla e, a uvari ih razdvoji e. Gala odvedo e.
Sledeeg dana rasprava je bila potpuno drugaija. Hari Seldon i Gal Dornik b
ili su nasamo sa Komisijom. Zajedno su sedeli za stolom, jedva da je bilo nekog
rastojanja izmeu petorice sudija i dvojice okrivljenih. Ponudili su ih, ak, i ciga
rama iz raznobojne plastine kutije, koja je izgledala kao voda to neprestano struj
i. Zavarano oko videlo bi pokret, a prsti su kazivali da je kutija tvrda i suva.
Seldon se poslu i jednom cigarom, a Gal odbi.
Seldon primeti: "Moj advokat nije prisutan."
lan Komisije odgovori: "Ovo vi e nije suenje, dr Seldone. Ovde smo da bismo
raspravljali o bezbednosti dr ave."
Ling en ree: "Ja u govoriti", a ostali lanovi Komisije se zavali e u svojim st
olicama, pripravni da slu aju. Oko ena nastade mrtva ti ina.
Galu zastade dah. Mr avi, ilavi en, po izgledu stariji nego to jeste, bio je
pravi car Galaksije. Dete, koje je tu titulu nosilo, predstavljalo je samo simbo
l koga je en isfabrikovao, a to, tavi e, nije bilo prvi put.
en ree: "Dr Seldone, vi naru avate mir Carstva. Kroz jedan vek nee biti u ivot
u nijedan ovek od ovog kvadriliona to sada ivi meu svim zvezdama Galaksije. Zbog ega
bismo se onda bavili onim to e se zbiti kroz pet vekova?"
"Ja neu biti iv kroz pet godina", uzvrati Seldon, "ali to je za mene ipak
na prvom mestu. Mo ete to nazvati idealizmom. Mo ete rei da se poistoveujem sa onim mi
stinim uop tavanjem koje oznaavamo pojmom ovek."
"Ne elim da se napre em kako bih shvatio misticizam. Mo ete li mi rei zbog ega
ne bi trebalo da se otarasim vas i neugodne, nepotrebne petovekovne budunosti koj
u nikada neu do iveti, tako to bih vas jo veeras pogubio?"
"Pre nedelju dana", brzo uzvrati Seldon, "to ste jo mogli uiniti, i, mo da,
sauvati verovatnou od jedan prema deset da ete i sami pre iveti kraj godine. Danas ta
verovatnoa od jedan prema deset ve jedva da iznosi jedan prema deset hiljada."
Meu okupljenim zau e se uzdasi i nelagodno me koljenje. Gal oseti jezu kako mu
se penje uz vrat. enovi oni kapci se malo spusti e.
"Kako to?" upita on.
"Propast Trantora ne mo e se zaustaviti nikakvim zamislivim naporom", ree S
eldon. "Meutim, lako se mo e ubrzati. Kroz Galaksiju e se proneti pria da je moje suen
je prekinuto. Osujeivanje mog plana da se katastrofa umanji uverie ljude da im bud
unost ne donosi ni ta dobro. Ve sada se sa zavi u priseaju naina ivota svojih dedova. U
a su politike revolucije sve uestalije i trgovinska stagnacija sve izra enija. Galak
sijom e preovladati oseanje da vredi samo ono to ovek u datom asu za sebe ugrabi. Amb
iciozni nee ekati, a beskrupulozni se nee uzdr avati. Ali svakim svojim postupkom ubr
zae dalje propadanje svetova. Ubijte me, i Trantor e propasti ne za pet vekova, ve
za pedeset godina, a vi... vi lino, samo za jednu godinu."
en ree: "Ovakvim se reima pla e deca; no ipak, va a smrt ne bi za nas bila jedi
ni zadovoljavajui odgovor."
On podi e svoju uzanu aku s lista hartije na kome je poivala, tako da su sam
o dva prsta ovla dodirivala list na vrhu.
"Recite, da li e se va a jedina delatnost sastojati u pripremi Enciklopedij
e o kojoj ste govorili?"

"Da."
"I to ne bi moralo da se obavlja na Trantoru?"
"Plemeniti gospodine, na Trantoru je Carska biblioteka, a tu su i nauni i
zvori Trantorskog univerziteta."
"No, svejedno, kada biste bili negde drugde, recimo, na nekoj planeti na
kojoj vreva i zabave metropole ne bi ometale nauna razmi ljanja, gde bi se va i ljud
i potpuno i nesmetano posvetili svome poslu... zar to ne bi imalo izvesne predno
sti?"
"Mo da, ali neznatne."
"Ipak, takav svet ve je odabran. Doktore, mo ete do mile volje raditi okru en
i va om stotinom hiljada ljudi. Galaksija e biti upoznata s injenicom da radite i da
se borite protiv Pada. ak e joj biti reeno da ete spreiti pad." Osmehnuo se. "Ima to
liko mnogo stvari u koje ne verujem, nije mi te ko da ne poverujem i u Pad; stoga
sam potpuno uveren da u narodu govoriti istinu. Istovremeno, doktore, vi neete pod
bunjivati Trantor niti naru avati mir Cara.
Drugo re enje bi donelo smrt vama i onolikom broju va ih pristalica koliko b
i to bilo neophodno. Prei u preko va ih ranijih pretnji. Od ovog trenutka imate pet
minuta da odaberete, smrt ili izgnanstvo.
"Koji je svet odabran, plemeniti gospodine?" ljubazno zapita Seldon.
"Mislim da se zove Terminus", ree en. Nemarno je vrhovima prstiju okretao
papire na stolu dok se ne nao e okrenuti prema Seldonu. "Nije nastanjen, ali se na
njemu mo e pristojno iveti, a mo e se i oblikovati tako da odgovara potrebama naunika.
Pomalo je zabaen ..."
Seldon ga prekide: "Nalazi se na samom rubu Galaksije, gospodine."
"Kao to sam napomenuo, malo je zabaen, to e odgovarati va oj potrebi za koncen
tracijom. Hajde, imate jo dva minuta."
Seldon primeti: "Bie nam potrebno izvesno vreme da organizujemo jedno tak
vo putovanje. U pitanju je dvadeset hiljada porodica."
"Imaete na raspolaganju dovoljno vremena."
Seldon je razmi ljao jedan trenutak a u to poe isticati poslednji minut. On
izusti: "Pristajem na izgnanstvo."
Na te rei Galovo srce preskoi jedan otkucaj. Uglavnom je bio ispunjen neiz
mernom rado u, a ko i ne bi, upravo je izmakao smrti. Ali uprkos velikom olak anju bi
lo je tu mesta i za tugu to je Seldon pora en.
8.
Izvesno vreme su utke sedeli, dok je taksi zavijao kroz stotine glistasti
h tunela prema Univerzitetu. Konano, Gal pokaza znake ivota i upita:
"Da li je bilo tano ono to ste rekli predsedniku komisije? Da li bi va e pog
ubljenje zaista ubrzalo Pad?"
Seldon odgovori: "Nikada ne la em o psihoistorijskim nalazima. Niti bi mi
to ne to koristilo u ovom sluaju. en je znao da govorim istinu. On je vrlo mudar pol
itiar, a politiari po samoj prirodi svoga posla moraju imati instiktivno oseanje za
psihoistorijske istine."
"Zar ste onda morali da prihvatite izgnanstvo?" zaudi se Gal, ali mu Seld
on ne odgovori.
Kada su prispeli na tle Univerziteta Galovi mi ii poe e da rade nezavisno ili,
bolje reeno, da ne rade. Gotovo su morali da ga iznesu iz taksija.
Ceo Univerzitet kao da je bio u plamenu. Gal gotovo da je zaboravo da po
stoji sunce. Ni Univerzitet nije bio pod vedrim nebom. Zgrade su bile natkrivene
monstruoznom kupolom od stakla ... koje nije bilo staklo. Bila je polarizovana;
Gal je tako mogao da gleda pravo gore u ble tavu zvezdu. Njena svetlost je bila n
eprigu ena i odbijala se o metalne zgrade dokle god je pogled dopirao.
Same univerzitetske zgrade nisu bile u strogoj elinosivoj boji kao druge z
grade na Trantoru. Bile su gotovo srebrnaste. Metalni sjaj, po boji, gotovo da j
e podseao na slonovau.
Seldon ree: "Vojnici, izgleda."
"Kako?" Gal spusti pogled na prozainu zemlju i spazi da je pod njim stra ar
.
Zaustavi e se pred njim, a iz obli njeg dovratka iskrsnu jedan kapetan blago

g glasa.
On zapita: "Dr Seldon?"
"Da."
"Oekivali smo vas. Vi i va i ljudi od sada potpadate pod vojni zakon. Nalo en
o mi je da vam saop tim da imate est meseci da se pripremite za odlazak na Terminus
."
" est meseci!" zausti Gal, ali Seldonovi prsti blago stisnu e njegov lakat.
"Tako glasi nareenje koje sam dobio", ponovi kapetan.
On se udalji, a Gal se okrenu prema Seldonu: " ta se mo e uiniti za est meseci
? To je obino, lagano ubistvo."
"Ti ina. Ti ina. Hajdemo u moju kancelariju."
Nije to bila velika odaja, ali je bila za tiena od prislu kivanja, i to tako
da se to nije moglo otkriti. Na nju upereni snopovi za prislu kivanje nisu registr
ovali ni sumnjivu ti inu ni jo sumnjivije statiko polje. Umesto toga hvatali su razg
vor nasumice izgraen iz ogromne zalihe bezopasnih reenica izreenih raznim glasovima
u razliitim intonacijama.
"Tako", opu teno ree Seldon, " est meseci e biti sasvim dovoljno."
"Ne shvatam kako."
"Zbog toga, sinko, to se kod plana kao to je na postupci drugih prilagoavaju
na im potrebama. Zar ti ve nisam rekao da je struktura enovog temperamenta bila pod
vrgnuta analizi dubljoj nego to je to ikada u istoriji bio sluaj. Nismo dozvolili
da suenje zapone sve dok vreme i okolnosti nisu nama i li na ruku, dok nismo znali d
a e ishod biti upravo ovakav."
"Zar ste mogli da sredite ..."
"...da budem prognan na Terminus? to da ne?" On prisloni prste na jedno m
esto na svom stolu, a deli zida iza njega kliznu u stranu. Samo njegovi prsti su
to mogli uiniti, jer su samo otisci njegovih prstiju mogli aktivirati skener koji
se nalazio odozdo.
"Nai e nekoliko mikrofilmova unutra", ree Seldon. "Uzmi onaj oznaen slovom T.
"
Gal postupi kako mu je reeno i prieka; Seldon postavi mikrofilm u projekto
r, a zatim pru i mladiu par naoara. Gal ih namesti, pa poe da posmatra film koji mu s
e pred oima odvijao.
On zausti: "Znai..."
Seldon uzvrati: " ta te udi?"
"Ve dve godine se pripremate za odlazak?"
"Dve i po godine. Razume se, nismo mogli biti sigurni da e odabrati ba Ter
minus, ali smo se tome nadali, pa smo i delali imajui u vidu tu pretpostavku...
"Ali, za to, dr Seldone? Ako ste vi sami pripremili izgnanstvo, za to? Ne bi
li se dogaaji mogli lak e kontrolisati ovde na Trantoru?"
"Postoje izvesni razlozi. Radei na Terminusu imaemo podr ku Cara, a da se pr
i tom nikada ne pojavi bojazan da emo ugroziti bezbednost Carstva."
Gal ree: "Ali dotinu bojazan ste stvorili jedino da biste iznudili izgnans
tvo. Jo ne shvatam."
"Mo da dvadeset hiljada porodica ne bi otputovalo na kraj Galaksije da je
odluka o tome prepu tena njima na volju."
"Zbog ega ih treba tamo terati?" Gal zastade: "Zar me ne biste mogli u to
uputiti?"
Seldon odgovori: "Za sada, ne. Za sada je dovoljno da zna da e na Terminus
u biti stvoreno utoi te za nauku. Kao i to da e drugo takvo utoi te biti osnovano na dr
ugom kraju Galaksije, recimo ", i tu se nasme i, "na Kraju zvezda. A to se ostalog
tie, ja u uskoro umreti, tako da e ti videti vi e od mene... a ne, ne. Po tedi me svoje
potresenosti i dobrih elja. Lekari mi ka u da ne mogu iveti du e od godinu-dve. Meutim,
do tog asa e biti okonano ono to sam preduzeo, a koji bi as bio pogodniji za umiranj
e od tog?"
"A posle va e smrti, gospodine?"
"Pa, bie naslednika... mo da e upravo ti biti jedan od njih. Ti naslednici bie
u stanju da ostvare plan do kraja, kao i da u pravi as i na pravi nain podstaknu
pobunu na Anakreonu. Posle toga se dogaaji mogu odvijati nekontrolisano."
"Ne shvatam."

"Shvatie ." Seldonovo izborano lice postade istovremeno i spokojno i umorno

. "Veina e otii na Terminus, ali e neki i ostati. To e se lako srediti. to se mene tie
", zavr i apatom tako da ga je Gal jedva uo, "ja sam gotov."
Drugi deo
ENCIKLOPEDISTI
TERMINUS - ..."Polo aj mu je (vidi kartu) bio nepodesan za ulogu koja mu b
e e dodeljena u istoriji Galaksije; meutim, bio je to istovremeno i neminovan polo aj
, kao to su na to neumorno ukazivali mnogi pisci. Sme ten na samom rubu galaktike sp
irale, kao jedina planeta izolovanog sunca, siroma an prirodnim bogatstvima, po pr
ivrednom znaaju zanemarljiv, posle otkria ostao je pet vekova nenastanjen sve dok
se na njega nisu iskrcali Enciklopedisti...
Sa novim pokolenjem, postalo je neizbe no da Terminus postane ne to vi e od pr
iveska psihoistoriara na Trantoru. Sa pobunom na Anakreonu i uzdizanjem na vlast
Salvora Hardina, prvog iz velike loze ...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
1.
Zaokupljen poslom, Luis Piren sedeo je za svojim pisaim stolom u dobro os
vetljenom uglu sobe. Rad je trebalo usaglasiti. Napore je trebalo organizovati.
Niti je trebalo bri ljivo utkati u aru.
Proteklo je ve pedeset godina; pedeset godina je bilo potrebno da se sred
e i da organizuju Enciklopedijsku Zadu binu Broj Jedan u jednu jedinicu koja glatk
o funkcioni e. Pedeset godina da se prikupi sirovi materijal. Pedeset godina za pr
ipremu.
To je bilo obavljeno. Kroz pet godina svetlost dana ugledae prvi tom najm
onumentalnijeg dela ikada zami ljenog u Galaksiji. A potom, u desetogodi njim razmac
ima, redovno kao sat... izlazie tom za tomom. A za svaki od njih bie dopuna, poseb
nih lanaka o dogaajima od tekueg znaaja, sve dok...
Piren se sa nelagodno u prome kolji kada se prigu ena zujalica na njegovom stol
u mrzovoljno oglasila. Umalo da zaboravi na sastanak. Gurnuo je ureaj za odbravlj
ivanje vrata i rasejano, krajikom oka, opazio kako se vrata otvaraju i kako ulazi
krupna prilika Salvora Hardina. Piren ne di e glavu.
Hardin se nasmeja u sebi. urio je, ali je znao i to da ne treba da se vrea
zbog Pirenovog kavaljerskog pona anja prema svakom onom ko bi ga u radu uznemirio
. Spustio se u stolicu spreman da saeka.
Letei po hartiji Pirenovo stilo je jedva ujno kripalo. Osim toga nije se uo
nikakav drugi pokret, niti um. A onda Hardin iz d epa na prsluku izvue novi od dva kre
dita. Baci ga uvis, a njegova povr ina od nerajueg elika uhvati treptaje svetlosti do
k se obrtao u vazduhu. Uhvati ga u letu i ponovo hitnu, dokono posmatrajui treper
ave odsjaje. Na planeti koja sve metale mora da uvozi nerajui elik bio je dobro sre
dstvo za razmenu.
Piren podi e pogled i za mirka. "Prestani s tim! "ree d andrljivo.
"A?"
"Da baca taj prokleti novi. Prestani."
"Oh." Hardin stavi metalni disk u d ep. "Obavesti me kada bude gotov, va i? O
beao sam da u se vratiti na sastanak Gradskog vea pre nego to iznesu na glasanje pro
jekat novog vodovoda."
Piren uzdahnu, odmaknuv i se od stola. "Gotov sam. Nadam se, ipak, da me n
ee daviti gradskim poslovima. Staraj se o tome sam, molim te. Dovoljno mi vremena
oduzima Enciklopedija."
"Jesi li uo vest?" zapita flegmatino Hardin.
"Kakvu vest?"
"Vest koju je pre dva sata primila ultra-talasna stanica Terminus Grada.
Kraljevski guverner Anakreonske prefekture proglasio je sebe za kralja."
"Pa ta onda?"
"To znai", odgovori Hardin, "da smo odseeni od unutra njeg podruja Carstva. I
stina, to smo i oekivali; ali, to stvar ne ini prijatnijom. Anakreon se upravo pre

preio nasred na eg jedinog preostalog trgovakog puta za Santani, Trantor i samu Vegu
! Odakle e nam pristizati metali? Ve ima est meseci kako nijedna po iljka aluminijuma
nije uspela da se probije, a od sada ni ta neemo dobijati, izuzev po milosti kralj
a Anakreona."
Piren nestrpljivo zacokta: "Pa, neka onda po iljke idu tim putem."
"Da li e to biti mogue? Slu aj Pirene, prema povelji kojom je osnovana Zadu bi
na celokupna upravna vlast poverena je Upravnom odboru Enciklopedijskog komiteta
. Kao gradonaelnik Terminus Grada imam taman toliko vlasti da mogu sam da se usek
nem i, mo da da kinem ukoliko ti supotpi e nalog kojim mi se daje ta dozvola. Odluka
je, dakle, na tebi i tvom Odboru! U ime grada, ije blagostanje zavisi od neometan
e trgovine sa Galaksijom, tra im od tebe i tvog Odbora da sazovete hitnu sednicu."
"Stoj! Predizborna agitacija je deplasirana. Hardine, Upravni odbor se n
e protivi stvaranju gradske samouprave u Terminusu. Shvatamo da je ona nu na zbog
naraslog broja stanovnika u odnosu na vreme od pre pedeset godina, kada je Zadu bi
na osnovana, kao i zbog poveanog broja osoba koje se bave poslovima koji nisu vez
ani za Enciklopediju. Meutim, to ne znai da prvi i jedini zadatak Zadu bine ne ostaj
e i dalje izdavanje definitivne Enciklopedije ljudskog sveznanja. Mi smo nauna us
tanova koju Dr ava finansira, Hardine. Ne mo emo... ne smemo... i neemo da se me amo u
lokalnu politiku."
"Lokalna politika! Tako mi carevog no nog palca, Pirene, radi se o ivotu il
i smrti. Terminus kao planeta ne mo e da odr ava mehanizovanu civilizaciju. Nedostaj
u metali. To zna . U stenama na povr ini zemlje nema ni traga gvo u i bakru ili alumini
jumu, a te ko da ima iega. ta misli da e biti sa Enciklopedijom ukoliko nas ovaj, kako
mu se ono zva e, kralj Anakreona, pritisne?"
"Nas? Zaboravlja , izgleda, da smo pod neposrednom za titom samog Cara? Nism
o mi deo Anakreonske ili neke druge prefekture. Upamti to! Deo smo Carevog linog
domena i niko nas ne sme taknuti. Carstvo titi svoje."
"Pa, to onda nije spreilo kraljevskog guvernera Anakreona da utne mee? I ne
samo Anakreona? Najmanje dvadesetak najudaljenijih prefektura u Galaksiji, u stv
ari, cela Periferija, poela je da tera po svome. Ka em ti da nema vere u Carstvo i
njegovu sposobnost da nas za titi."
"Koje ta! Kraljevski guverneri, kraljevi... kakva je pa razlika? U Carstvu
uvek puvaju s nekom politikom, dok razni ljudi vuku na jednu ili drugu stranu. t
o se toga tie, bivalo je i ranije da se guverneri pobune, pa i da careve smaknu s
prestola ili ubiju. Meutim, kakve to veze ima sa samim Carstvom? Pusti to, Hardi
ne. To se nas ne tie. Pre svega, i na kraju krajeva, mi smo naunici. A na a briga je
Enciklopedija. Ah, da, skoro da zaboravim, Hardine!"
" ta?"
"Uini ne to sa tim tvojim novinama!" Pirenov glas bio je gotovo ljutit.
"Sa Dnevnikom Terminus Grada? Nije to moj list, on je u privatnoj svojin
i. A ta je uinio?"
"Ve nedeljama preporuuje da se pedeseta godi njica osnivanja Zadu bine pretvor
i u praznik i sasvim neprikladno slavlje."
" to da ne? Za tri meseca radijumski satni mehanizam e otvoriti Prvu kriptu
. Rekao bih da je to va na prilika, zar se ne sla e ?"
"To sigurno nije povod za luckasto paradiranje, Hardine. Prva kripta i n
jeno otvaranje tiu se iskljuivo Upravnog odbora. Sve to bude va no saop tie se narodu. T
o je konano, a ja te molim da to objasni Dnevniku."
" alim, Pirene, ali Gradska povelja garantuje izvesnu malenkost koju naziv
aju slobodom tampe."
"Mo e biti. Ali Upravni odbor to ne ini. Ja sam predstavnik Cara ovde na Te
rminusu, Hardine, a u ovom pogledu imam puna ovla enja."
Hardinovo lice poprimi izraz oveka koji u sebi broji do deset. Turobno, o
n ree: "U vezi tvog statusa kao predstavnika Cara imao bih sada da ti saop tim jo je
dnu... poslednju novost."
"O Anakreonu?" Pirenova usta se stisnu e. Bio je zlovoljan.
"Da. Sa Anakreona nam alju specijalnog izaslanika. Kroz dve nedelje."
"Izaslanika? Ovamo? Sa Anakreona?" Piren pro vaka ovu novost. "Zbog ega?"
Hardin ustade i gurnu stolicu pod sto. "Ima pravo da jednom pogaa ."
Zatim se udalji... krajnje neutivo.

2.
Anselma pl. Rodrika - "pl." je oznaavalo plavu krv - podprefekta Plueme i
Izvanrednog izaslanika Njegove Visosti od Anakreon... plus jo pola tuceta titula
... u svemirskoj luci saekao je Salvor Hardin uz sav upeatljiv ritual takve sveane
prilike.
Kiselo se sme ei, uz dubok naklon, podprefekt izvue iz navlake svoj blaster
i pru i ga, dr kom napred Hardinu. Hardin mu otpozdravi blasterom, za tu priliku poz
ajmljenim. Tako behu pokazani prijateljstvo i dobra volja, a Hardin, ako je i pr
imetio jedva primetnu izboinu na pleki pl. Rodrika, obazrivo to preuta.
Opkoljeni sa svih strana ni im zvaninicima uo e u vozilo koje polagano i cerem
onijalno krenu ka Enciklopedijskom skveru, uz pozdrave dolino odu evljene gomile.
Podprefekt Anselm primi klicanje sa snishodljivom ravnodu no u vojnika i plem
ia.
On se odmereno obrati Hardinu: "Dakle, ovaj grad je cela va a zemlja?"
Hardin podi e glas kako bi nadjaao viku. "Mi smo mlada zemlja, Va a preuzvi eno
sti. U na oj kratkoj istoriji samo je nekoliko pripadnika visokog plemstva posetil
o ovu siroma nu planetu. Otuda i na e odu evljenje."
Izvesno je da "visoki plemi "nije razaznavao ironiju kada bi je uo.
Nastavljajui, on dubokomisleno primeti: "Osnovana pre pedeset godina. Hm,
hm! Gradonaelnie, imate mnogo neiskori ene zemlje ovde. Da li vam je ikada palo na p
amet da je isparceli ete?"
"Jo nema potrebe. Veoma smo centralizovani, a takvi i moramo biti, zbog E
nciklopedije. Mo da jednog dana, kad nam se uvea stanovni tvo..."
"udan svet! Nemate selja tva?"
Hardin pomisli kako ne treba biti mnogo pronicljiv pa da se primeti kako
se njegova preuzvi enost upustila u prilino nespretno ispipavanje. On odgovori kra
jnje nehajno: "Ne, a ni plemstva."
Obrve pl. Rodrika se podigo e. "A va voa... ovek sa kojim treba da se sretnem
?"
"Mislite na dr Pirena? Da! On je predsednik upravnog odbora i lini predst
avnik Cara."
"Doktor? Zar nema neku titulu? Naunik? A smatra se vi im od dr avnog organa?"
"Svakako", ljubazno odgovori Hardin. "Svi smo mi manje-vi e naunici. Na kra
ju krajeva... mi i nismo toliko zemlja koliko nauna zadu bina... pod neposrednom ko
ntolom Cara."
Poslednja reenica bila je blago nagla ena to je pomalo uznemirilo podprefekt
a. Bio je zami ljeno utljiv tokom preostale lagane vo nje do Enciklopedijskog skvera.
Ako je Hardinu i bilo dosadno to popodne, i idue jutro, imao je bar to za
dovoljstvo da su Piren i pl. Rodrik... po to su se upoznali uz glasne i uzajamne i
zraze po tovanja i zadovoljstva ... jo vi e omrzli jedan drugog.
Ucakljena pogleda pl. Rodrik slu ao je Pirenovo predavanje za vreme 'inspe
kcijskog obilaska' zgrade Enciklopedije. Uz utiv i prazan osmeh pratio je Pirenov
o brzo mehaniko izlaganje dok su prolazili kroz prostrana skladi ta arhivskih filmo
va i brojne projekcione odaje.
Po to su, silazei nivo po nivo, obi li odeljenja za pisanje, redakcije, izdav
aka odeljenja i odeljenja za izradu filmova, pl. Rodrik konano dade svoju prvu sad
r ajnu izjavu.
"Sve je ovo veoma zanimljivo", ree, "ali je malo udno zanimanje za odrasle
ljude. emu to treba da poslu i?"
Hardin primeti da Piren na ovu primedbu nije mogao da nae odgovor, mada m
u je izraz lica bio veoma reit.
Veera je delovala kao odraz popodnevnih dogaaja u ogledalu, jer je pl. Rod
rik vodio glavnu re opisujui... do najsitnijih tehnikih pojedinosti i sa neverovatn
im arom... podvige koje je nainio kao komandant bataljona u nedavnom ratu izmeu Ana
kreona i susednog, tek progla enog, Kraljevstva Smirna.
Pojedinosti podprefektovog izlaganja nisu bile okonane sve dok se veera ni
je zavr ila, a ni i zvaninici izgubili jedan po jedan. Do zavr nog dela trijumfalnog op
isa rasturenih svemirskih brodova podprefekt sti e u asu kada je otpratio Pirena i
Hardina na balkon, gde se konano opustio na toplom vazduhu letnje veeri.

"A sad", ree s nezgrapnom ovijalno u, "preimo na ozbiljne stvari."

"Svakako", promrmlja Hardin, palei dugaku cigaru od veganskog duvana... po
mislio je da ih nema jo mnogo... klackajui se na stolici oslonjenoj na dve noge.
Visoko gore u nebu prostirala se Galaksija, a njen magliasti soivasti obli
k lenjo se protezao dokle god je pogled dopirao. Nekoliko zvezda, ovde na samoj
ivici svemira, izgledale su samo kao beznaajni treptaji.
"Naravno", ree podprefekt, "svi zvanini razgovori, potpisivanja papira i s
ve te dosadne tehnike pojedinosti... obavie se pred... Kako je ime tom va em Savetu?
"
"Upravni odbor", odvrati hladno Piren.
"udan naziv! U svakom sluaju, to ostaje za sutra. Ipak, mogli bismo sada d
a izmeu sebe raskrimo taj estar. A?"
" to e rei..." podstae ga Hardin.
"Samo ovo. Ovde na periferiji do lo je do nekih izmena u situaciji, a stat
us va e planete postao je malko nesiguran. Bilo bi veoma dobro ukoliko bismo uspel
i da postignemo saglasnost o tome kako stvar stoji. Uzgred budi reeno, gradonaelnie
, imate li jo tih cigara?"
Hardin se tr e i oklevajui izvadi jednu.
Anselm pl. Rodrik je omirisa i zadovoljno zakvoca: "Duvan s Vege! Odakle
vam?"
"Dobili smo ga malo u poslednjoj isporuci. Jedva da je ne to preostalo. Sa
m svemir zna da li emo ga jo dobijati... i da li e do toga uop te doi."
Piren se namrgodi. Nije pu io, tavi e, mrzeo je i sam miris.
"Va a preuzvi enosti, eleo bih da ne to da pojasnim. Va a misija ima iskljuivu svr
hu da razjasni stanje?"
Pl. Rodrik klimnu kroz dim svojih prvih sladostrasnih pukanja.
"U tom sluaju, sve e se brzo zavr iti. Situacija u pogledu Enciklopedijske Z
adu bine Broj Jedan ostaje onakva kakva je uvek i bila."
"A! A kakva je to uvek bila?"
"Samo ovakva: nauna ustanova koju izdr ava dr ava, a deo je linog domena Njego
vog Uzvi enog Velianstva Cara."
Na podprefekta ovo kao da ne ostavi utisak. Pukao je kolutove dima. "Lepa
je to teorija, dr Pirene. Dr im da imate i povelje sa carskim peatom... ali, kakva
je stvarna situacija? Kako stojite u odnosu na Smirno? Znate, niste ni pedeset
parseka udaljeni od prestonice Smirna. A ta je sa Konomom i Daribuom?"
Piren ree: "Nemamo mi veze ni sa jednom prefekturom. Kao deo Carevog..."
"To vi e nisu prefekture", podseti ga pl. Rodrik, "sada su to kraljevstva.
"
"Pa dobro, kraljevstva. Nemamo mi sa njima ni ta. Kao nauna ustanova..."
"Do avola s naukom", opsova njegov sagovornik, upotrebiv i sonu vojniku psovk
u koja kao da je jonizovala atmosferu. "Kakve to, do avola, veze ima sa injenicom
da svakog asa mo emo oekivati da vidimo kako Smirno zauzima Terminus?"
"A Car? Da li e on tek tako sedeti skr tenih ruku?"
Pl. Rodrik se primiri i ree: "Pa sad, dr Pirene, vi po tujete carevu svojin
u kao to to ini i Anakreon, ali Smirno to mo da nee. Podseam vas... mi smo sa Carem up
ravo potpisali sporazum... kopiju u ujutro predati tom va em Odboru... kojim se na
nas prenosi obaveza da u ime Cara odr avamo red i mir unutar granica biv e Anakreons
ke prefekture. Na zadatak je jasan, zar ne?"
"Jamano. Meutim, Terminus nije deo Anakreonske prefekture. Niti bilo koje
druge."
"Da li to Smirno zna?"
"Briga me da li zna."
"Nas jeste briga. Upravo smo sa Smirnom okonali jedan rat, a on jo dr i na a d
va zvezdana sistema. Terminus zauzima strate ki veoma va nu taku izmeu dve nacije."
Hardin oseti da je umoran. On upita napadno: "Kakav je va predlog, Preuzv
i enosti?"
Izgledalo je kao da je podprefekt sasvim spreman da prekine sa okoli enjem
i pree na neposrednije izlaganje. ustro, on ree: "Po to Terminus ne mo e sam da se bra
ni, izgleda sasvim oito da Anakreon treba da preuzme taj posao umesto njega. Vi s
hvatate da mi ne elimo da se me amo u unutra nju upravu..."

"Hm!" proguna suvo Hardin.

"...ali, isto tako verujemo da bi za sve zainteresovane bilo najbolje uk
oliko bi Anakreon no ovoj planeti osnovao vojnu bazu."
"I to bi bilo sve to tra ite... vojna baza negde na nekom delu ogromne nena
seljene teritorije... i da na tome ostane?"
"Razume se, tu je jo i pitanje izdr avanja snaga koje e vas tititi."
Hardinova stolica se spusti na sve etiri noge, a on se laktovima osloni n
a kolena. "Sad prelazimo na stvar. Da to iska emo obinim reima. Terminus bi postao p
rotektorat i plaao bi danak."
"Ne danak. Porez. Mi vas titimo. Vi to nama plaate."
Piren sa iznenadnom silovito u udari akom o stolicu.
"Pusti da ja ka em, Hardine. Va a preuzvi enosti, ne dam ni pola upljeg kredita
za Anakreon, i svu tu va u lokalnu politiku i ratne arke. Ka em vam da je ovo ustano
va koju izdr ava dr ava, i da je osloboena plaanja poreza."
"Koju dr ava izdr ava? Ali mi smo dr ava, dr Pirene, a ne izdr avamo je."
Piren besno ustade. "Va a preuzvi enosti, ja sam neposredni predstavnik..."
"Njegovog Uzvi enog Velianstva Cara", uzvrati kiselo Anselm pl. Rodrik, "a
ja sam neposredni predstavnik kralja Anakreona. Anakreon je mnogo bli e dr Pirene.
"
"Vratimo se na stvar", zatra i Hardin. "Kako biste uzimali taj takozvani p
orez, Va a preuzvienosti? Da li biste ga uzimali u naturi... u itu, krompiru, povru
ili stoci?"
Podprefekt se zabulji. "Kako, doavola? ta bismo s tim? Imamo obilne vi kove.
U zlatu, razume se. Hrom i vanadium bi bili jo bolji; uzgred, da li ih imate u v
eim koliinama?"
Hardin se nasmeja. "U veim koliinama! Nemamo ni gvo a u velikim koliinama. Zla
to! Evo, pogledajte na u monetu." On dobaci novi izaslaniku.
Pl. Rodrik ga uhvati i zagleda se. " ta je to? elik?"
"Tano."
"Ne razumem."
"Praktino, Terminus je planeta bez metala. Sve metale uvozimo. Prema tome
, nemamo zlata, niti bilo ega drugog ime bismo plaali izuzev ukoliko ne elite nekoli
ko hiljada bu ela krompira."
"Fabrika roba."
"Bez metala? Od ega bismo pravili ma ine?"
Nastade stanka, a Piren ponovo poku a. "Ovaj razgovor se potpuno rasplinuo
. Terminus nije planeta, ve nauna zadu bina koja priprema veliku enciklopediju. Svem
ira mu, ovee, zar nemate po tovanje prema nauci?"
"Enciklopedijama se ne dobijaju ratovi." Pl. Rodrik nabra obrve. "Znai, p
otpuno neproduktivan svet, a uz to i praktino nenaseljen. Mo ete, dakle, platiti ze
mljom."
"Kako to mislite?" upita Piren.
"Ovaj svet je gotovo potpuno pust, a nenaseljena zemlja je verovatno plo
dna. Mnogi plemii sa Anakreona bi po eleli dodatak svom posedu."
"Ne mo ete predlo iti tako..."
"Nema potrebe da izgledate tako uznemireni, dr Pirene. Ima dovoljno za s
ve. Ukoliko doe do onog do ega e doi i budete saraivali, verovatno bismo to sredili t
ako da ni ta ne izgubite. Mogu se deliti titule i zemlja. Mislim da me u potpunost
i shvatate."
Piren se podrugnu: "Zahvaljujem."
Na to Hardin dodade naivno: "Da li e Anakreon biti u stanju da nas snabde
va dovoljnim koliinama plutonijuma za na u atomsku centralu? Preostala nam je zalih
a samo za jo nekoliko godina."
Piren proguta uzdah, a zatim je nekoliko minuta vladao tajac.
Kada je pl. Rodrik ponovo progovorio, glas mu je bio potpuno drugaiji od
prea njeg: "Vi imate atomsku energiju?"
"Razume se. ta je tu udno? ini mi se da atomska energija postoji ve pedeset
hiljada godina. Zbog ega je i mi ne bismo imali? Jedino to se plutonijum ne to te e do
bija."
"Da... da!" Izaslanik zastade i dodade uznemireno: "Pa, gospodo, nastavie

mo razgovor o ovom predmetu sutra. Vi ete me izvinuti..."

Piren je gledao za njim, a zatim procedi kroz zube: "Ta nepodno ljiva bles
ava magarina! Taj..."
Hardin ga prekide: "Nipo to. On je samo proizvod svoje sredine. Ne shvata
mnogo, izuzev onog: 'Imam pi tolj, a ti ga nema .'"
U oajanju, Piren se okomi na njega: " ta ti je, tako ti Svemira, trebalo da
razgovara o vojnim bazama i danku? Jesi li sasvim poludeo?"
"Ne. Hteo sam samo da ga navedem na razgovor. Uspeo sam da ga nateram da
oda prave namere Anakreona... njihovu elju da izdele Terminus na zemljoposede. R
azume se da ne nameravam da to dozvolim."
"Ti ne namerava ! Ti. A ko si? Jo da te pripitam, ta je trebalo da blebee
j atomskoj centrali? Pa to je ba ono to nas ini vojnim ciljem."
"Da", isceri se Hardin. "Vojni cilj koga se treba kloniti. Pa zar nije oi
gledno zbog ega sam to pitanje postavio? Upravo je ono potvrdilo jednu moju dubok
u sumnju."
"A to je?"
"Da Anakreon vi e nema privredu zasnovanu na atomskoj energiji. Da je imaj
u, na prijatelj bi nesumnjivo primetio da se plutonijum, izuzev po drevnom predan
ju, ne koristi u elektrinim centralama. A iz toga proizilazi da ni ostatak Perife
rije vi e nema atomsku energiju. Za Smirno je izvesno da je nema, inae Anakreon ne
bi dobio veinu bitaka u nedavnom ratu, zar ne?"
"Tja!" Piren ode, neraspolo en, a Hardin se blago nasme i.
Baciv i cigaru, on pogleda gore u rasprostrtu Galaksiju. "Vratili su se na
naftu i ugalj?" promrmlja, a ostale misli zadr a za sebe.

o na o

3.
Kada je Hardin porekao svoje vlasni tvo nad Dnevnikom bukvalno je, mo da, bi
o u pravu, ali samo bukvalno. Hardin je bio du a pokreta da se Terminus pretvori u
samoupravnu gradsku op tinu... bio je izabran za prvog gradonaelnika te op tine... t
e tako, iako nijedna deonica Dnevnika nije glasila na njega, nije bilo zauujue to je
nekih ezdeset procenata kontrolisao na zaobilaznije naine.
A bilo je naina.
Stoga, kada je Hardin nagovestio Pirenu da bi mu trebalo dozvoliti da pr
isustvuje sastancima Upravnog odbora, nije ba bio neki sticaj okolnosti to je i Dn
evnik zapoeo slinu kampanju. Kao ni to da je odr an prvi masovni skup u istoriji Zad
u bine na kome se tra ilo da Grad bude zastupljen u 'nacionalnoj' vladi.
Konano, Piren je preko volje kapitulirao.
Sedei u dnu stola, Hardin je dokono razmi ljao ta je bilo to to je inilo da fi
ziari... naunici budu tako lo i upravljai. Mo da je to dolazilo otuda to su isuvi e bili
aviknuti na nesavitljive injenice, a premalo na savitljiv narod.
Bilo kako bilo, s leve strane su mu bili Tomaz Sat i D ord Fara, a s desne
Landin Krast i Jejt Fulem, dok je Piren lino predsedavao. Sve ih je, razume se,
poznavao, ali mu se inilo da su za ovu priliku odluili da budu naroito naduveni.
Dok se odvijao uvodni postupak Hardin je napola dremao, ali se prenu kad
a je Piren, pripremajui se, otpio iz a e pred sobom i rekao: "Sa zadovoljstvom obave t
avam Odbor da sam posle na eg poslednjeg sastanka primio poruku da e Gospodar Dorvi
n, Veliki kancelar Carstva, doputovati na Terminus kroz dve nedelje. Moglo bi se
oekivati da e na i odnosi sa Anakreonom biti izglaeni na na e veliko zadovoljstvo, im C
ar bude upoznat sa situacijom."
Nasme i se, obrativ i se Hardinu preko stola: "Saop tenje u ovom smislu dato j
e Dnevniku."
Hardin prigu eno mrknu. Oigledno da je jedini razlog to mu je bio dozvoljen p
ristup u svetili te bila Pirenova elja da se pred njim razmee ovim obave tenjem.
On ree jednolino: "Ukoliko se manemo neodreenih rei, ta oekujete da e Gospodar
Dorvin uiniti?"
Odgovorio mu je Tomaz Sat. Imao je tu lo u naviku da se, kada bi bio u uzv
i enom raspolo enju, oveku obraa u treem licu: "Oito je", primeti on, "da je gradonaelni
Hardin profesionalni cinik. Te ko je verovati da ne shvata da se ne mo e oekivati da
Car dozvoli da se njegova uzvi ena lina prava kr e."
"Zato? ta bi uinio u takvom sluaju?"

Nastade uznemireno kome anje, Piren ree: "Ne pridr ava se poslovnika." Posle k
ratkog premi ljanja, on dodade: "Osim toga, to su skoro veleizdajnike izjave."
"Treba li da smatram da mi je odgovoreno?"
"Da! Ukoliko vi e nema ni ta da ka e ..."
"Nemoj olako donositi zakljuke. eleo bih da postavim jedno pitanje. Osim o
vog diplomatskog poteza... za koji se mo e, ali i ne mora pokazati da ne to znai... d
a li je ne to konkretno uinjeno da se anakreonska opasnost suzbije?"
Jejt Fulen je akom predano gladio svoje jarko rie brkove.
"Vi s te strane vidite neku opasnost?"
"A vi ne?"
"Jedva", uzvrati ovaj milostivo. "Car..."
"Tako mi Svemira!" Hardin oseti da ga obuzima bes. " ta je ovo? Svaki as ne
ko spominje 'Cara' ili 'Carstvo' kao da su to arobne rei. Car je udaljen pedeset h
iljada parseka, a sumnjam da ga je za nas briga. A i da jeste, ta mo e da uini? Ono t
o je i bilo carske flote u ovim podrujima sada je u rukama etiri kraljevstva, a An
akreon je dobio svoj deo. ujte, moramo se boriti topovima, a ne reima. Shvatite to
. Ostavili su nas dva meseca na miru, uglavnom zbog toga to smo kod Anakreona stv
orili predstavu da imamo atomsko oru je. Svi dobro znamo da je to arena la a. Atomsku
energiju imamo, ali samo za komercijalnu upotrebu, a ak i nje nedovoljno. Oni e t
o otkriti, i ako mislite da e u ivati to su bili nasamareni, varate se."
"Dragi moj gospodine..."
"Stanite, nisam jo zavr io." Hardin se zagrejao. Ovo mu se dopadalo. "Lepo
je to dovlaiti ovamo kancelare ali bi bilo jo lep e da je dovueno i nekoliko velikih
opsadnih topova sa lepim atomskim bombama. Gospodo, izgubili smo dva meseca, a m
o da neemo imati jo dva meseca za gubljenje. ta nameravate da preduzmete."
Besno nabrav i svoj dugi nos, Landin Krast ree: "Ukoliko predla ete militariz
aciju Zadu bine, ja o tome neu ni da ujem. To bi znailo da otvoreno ulazimo u politik
u. A mi smo, velikogradonaelnie, nauna zadu bina i ni ta drugo."
Sat dodade: "Taj ovek, tavi e, ne shvata da bi naoru avanje znailo povlaenje lju
di... dragocenih ljudi... sa rada na Enciklopediji. To se nipo to ne mo e uiniti, pa
bilo ta da se dogodi."
"Sasvim tano", slo i se Piren. "Uvek, i pre svega - Enciklopedija."
Hardin zajea u sebi. Izleda da je Enciklopedija itavom Odboru ozbiljno uda
rila u mozak.
On ree ledenim glasom: "Da li je ovom Oboru ikada palo na um da Terminus
mo e imati i nekih drugih interesa, osim enciklopedije?"
Piren uzvrati: "Ne vidim, Hardine, kako Zadu bina mo e imati nekog drugog in
teresa osim Enciklopedije."
"Nisam rekao Zadu bina, rekao sam Terminus. Bojim se da ne shvatate situac
iju. Na Terminusu nas ima ceo milion, a najvi e ako sto pedeset hiljada radi na En
ciklopediji. Za nas ostale ovo je domovina. Ovde smo roeni. Ovde ivimo. U poreenju
sa na im farmama, domovima i fabrikama, Enciklopedija nam veoma malo znai. Mi elimo
da ta dobra budu za tiena..."
Vikom ga uutka e.
"Enciklopedija pre svega", procedi Krast. "Pred nama je zadatak koji mor
amo ispuniti."
"Zadatak, doavola", povika Hardin. "To je mo da bilo tano pre pedeset godina
ali ovo je novo pokolenje."
"Nema to veze sa tim", odgovori Piren. "Mi smo naunici."
Hardin to iskoristi. "Ipak, da li ste vi to? Lepa je to halucinacija, za
r ne? Va a bulumenta je savr eni primer za sve ono to nije bilo u redu sa celom Galak
sijom, tokom vi e hiljada godina. Kakva je to nauka, da se zabije ovde i da vekovim
a klasifikuje delo naunika iz poslednjeg milenijuma? Da li ste ikada pomislili da
krenete dalje, da pro irite njihovo saznanje, da ga usavr ite? Ne! Sasvim ste zadovo
ljni to stagnirate. Cela Galaksija stagnira i stagnirala je, samo Svemir zna, kol
iko dugo. Zbog toga se i buni Periferija; zbog toga se prekidaju komunikacije; z
bog toga ratne arke postaju vene; zbog toga itavi sistemi gube atmosku energiju i v
raaju se na varvarsku tehniku hemijske energije.
Ukoliko mene pitate", povika on vi e se ne uzdr avajui, "Galaksija ide u Tand
ariju!"

Zaustavi se naglo i srui na stolicu kako bi povratio dah, ne obraajui pa nju

na dvojicu ili trojicu koji su poku avali da mu uglas odgovore.
Krast uze re: "Ne znam ta poku avate da postignete va im histerinim tvrenjima, g
ospodine gradonaelnie. Izvesno je da ne unosite ni ta konstruktivno u diskusiju. Gos
podine Predsednie, predla em da se govornikove primedbe izbace iz zapisnika, a da s
e diskusija nastavi od onoga mesta gde je bila prekinuta."
D ord Fara se po prvi put pokrenu. Fara do sada nije uestvovao u raspravi, a
k ni kada je bila naj e a. No, sada njegov krepki glas, krepak onoliko koliko je bio
krepak i svaki deli njegovog sto trideset pet kilograma te kog tela, basirajui prokri
sebi put.
"Da nismo ne to zaboravili, gospodo?"
" ta?" Svadljivo upita Piren.
"Da kroz mesec dana slavimo na u pedesetogodi njicu." Fara je posedovao spos
obnost da najoiglednija op ta mesta izgovara sa velikom dubokomisleno u.
"I, onda?"
"I da e se na tu godi njicu", nastavi spokojno Fara, "otvoriti Kripta Harij
a Seldona. Da li ste ikad pomislili ta bi u Kripti moglo biti?"
"Ne znam. Ne to uobiajeno. Mo da prigodni govor sa estitkama. Mislim da Kripti
ne treba pridavati znaaj, mada je Dnevnik", i tu besno pogleda u Hardina, koji m
u uzvrati osmehom, "poku ao da od toga napravi problem. To sam, meutim, na vreme sp
reio."
"Aha", ree Fara, "ali mo da nisi bio u pravu. Zar vam se ne ini..." i tu zas
tade, spustiv i prst na svoj mali okrugli nos, "da se Kripta otvara u veoma pogoda
n as?"
"Hoe rei, u veoma nepogodan as", promumla Fulem. "Imamo i drugih briga."
"Va nijih od poruke Harija Seldona? Ne verujem." Fara postade dostojanstve
niji no ikad, a Hardin ga je zami ljeno posmatrao. Na ta li cilja?
"U stvari", ree Fara zadovoljno, "vi svi kao da zaboravljate da je Seldon
bio najvei psiholog na eg doba i osniva na e Zadu bine. Izgleda umesno pretpostaviti da
je svoju nauku iskoristio kako bi odredio verovatni tok istorije u neposrednoj
budunosti. Ukoliko je to uinio, kao to izgleda verovatno, ponavljam da je sigurno u
speo i da nae naina da nas upozori na opasnost, a i da nam, mo da, uka e na re enje. Zna
te, Enciklopedija mu je bila vrlo prirasla srcu."
Prevagnu oseaj nedoumice. Piren se naka lja. "Pa sad, ne znam. Psihologija
jeste velika nauka, ali, u ovom asu, ini mi se da meu nama nema psihologa. Izgleda
da smo na nesigurnom tlu."
Fara se okrete prema Hardinu. "Zar vi niste studirali psihlogiju kod Alu
rina?"
Hardin odgovori, napola zaokupljen sanjarenjem: "Da, mada nisam okonao st
udije. Dosadila mi je teorija. eleo sam da postanem in enjer psihologije, ali nismo
imali mogunosti pa sam tako poeo da se bavim najslinijim poslom... oti ao sam u poli
tiare. Praktino vam to izie na isto."
"Pa ta mislite o Kripti?"
Hardin oprezno odgovori: "Ne znam."
Do kraja sednice ne izusti vi e ni rei, iako se ponovo vrati e na pitanje Kan
celara Carstva.
Zapravo, nije ni slu ao. Uputili su ga novim pravcem i stvari su poele da d
olaze na svoja mesta, pomalo. Mali uglovi su se uklapali... jedan ili dva.
A klju je bila psihologija. U to je bio siguran. Oajniki je poku avao da se p
riseti psiholo ke teorije koju je nekada uio ... a na osnovu nje je jednu stvar od
samog poetka ispravno shvatio.
Jedan veliki psiholog, kakav je Seldon bio, mogao bi dovoljno proniknuti
u ljudske emocije i ljdske reakcije tako da bude kadar da u irokim crtama predsk
a e istorijsko kretanje u budunosti.
A to znai - hm!
4.
Gospodar Dorvin je mrkao burmut. Imao je dugu, sitno i oito ve taki nakovrd anu
kosu, nadopunjenu parom paperjastih, plavih zulufa koje je s ljubavlju gladio.
Govor mu se sastojao od preop irnih izjava, a uz to je i vrskao.

U ovom asu Hardin nije imao vremena da vi e razmi lja o razlozima trenutne od
vratnosti koju je osetio prema plemenitom Kancelaru. Oh, da, elegantne kretnje r
ukom kojima je propraao svoje primedbe, prostudirana snishodljivost, kojom je pro
praao i najobinije potvrdne reenice.
Meutim, sada je imao problema da ga po svaku cenu pronae. Pre pola asa izgu
bio je Pirena, naprasno je nestao, proklet bio. Hardin je bio sasvim siguran da e
njegovo odsustvovanje sa preliminarnih razgovora veoma goditi Pirenu.
Ali Pirena behu videli u ovom krilu i na ovom spratu. Trebalo je samo za
kucati na svaka vrata. Na pola puta on izusti: "Aha!" i ue u zamraenu sobu. Nije b
ilo nikakve sumnje da se na osvetljenom ekranu ocrtava obris slo ene frizure Gospo
dara Dorvina.
Gospodar Dorvin podi e pogled i ree: "Ah, Haldine. Bez bez sumnje nas tla ite
?" Ispru i svoju burmuticu, preterano nakienu, a pritom, kako primeti Hardin, lo e iz
raenu; po to je njegova ponuda bila ljubazno odbijena, on sam zahvati s prsta, umil
no se sme ei.
Piren smrknuto pogleda, a Hardin mu uzvrati sa izgledom bezizrazne ravno
du nosti.
Kratki tajac koji nastade prekidalo je samo kljocanje poklopca Gospodar D
orvinove burmutice. Odlo iv i je, on ree: "Veliko je delo ta va a Enciklopedija, Haldin
e. Podvig, vaistinu, koji e stajati lame uz lame sa najvelianstvenijim ostvalenjim
a svih vlemena."
"Veina nas tako misli, Gospodaru. Ipak, to nije sasma dovr eno delo."
"Sudei na osnovu ovo malo delatnosti Zadu bine to sam video ne bojim se za i
shod." On klimnu prema Pirenu, koji mu, oaran, uzvrati naklonom.
Pravi ljubavni obred, pomisli Hardin. "Moj Gospodaru, nisam se tu io na ne
dovoljnu delotvornost, ve na krajnji suvi ak delotvornosti kod Anakreonjana, mada u
drugom i destruktivnijem smeru."
"Ah, da, Anakleon." Dorvin nemarno odmahnu rukom. "Uplavo otuda dolazim.
Klajnje valvalska planeta. Potpuno je nezamislivo da ljudska bia mogu iveti ovde
na Pelifeliji. Jednom kultulnom gospodinu nedostaju najelementalniji uslovi; ods
ustvo najosnovnijih uslova za udobnost, klajnja podivljalost u koju su ..."
Hardin ga suvo prekide: "Na alost, Anakreonjani su uspeli da zadovolje sv
e osnovne zahteve ratovanja i sve osnovne uslove za razaranje."
"Sasvim, sasvim." Izgledalo je da se Gospodar Dorvin naljutio, mo da zbog
toga to je bio prekinut usred reenice. "Ali ne treba da sada razgovalamo o poslu,
znate. Zaplavo, mene intelesuju dluge stvali. Doktole Pilene, zal niste hteli da
mi poka ete dlugi tom? Uinite to, molim vas."
kljocnuv i, svetla utrnu e, a narednih pola asa Hardin kao da je bio na Anakre
onu, jer na njega uop te nisu obraali pa nju. Knjiga na ekranu nije mu mnogo znaila, a
nije se ni trudio da prati prikaz, premda je sam Gospodar Dorvin povremeno post
ajao gotovo oveanski uzbuen. Hardin zapazi da je u tim trenucima uzbuenosti Kancelar
izgovarao glas r.
Kada se svetla ponovo upali e Gospodar Dorvin ree: "Velianstveno. Zaista vel
ianstveno. A vi, Haldine, da se nekim sluajem ne zanimate za alheologiju?"
"A?" Hardin se vrati iz odsutnog sanjarenja. "Ne, Gospodaru, ne bih to m
ogao rei. Po prvobitnom opredeljenju ja sam psiholog, a po konanoj odluci politiar.
"
"Ah! Bez sumnje zanimljiva stlemljenja. Ja sam, znate", tu se poslu i d inov
skom porcijom burmuta, "ovaj, ne to petljam u alheologiji."
"Zaista?"
"Njegovo Gospodstvo je", upade Piren, "veoma potkovano u toj oblasti."
"Pa, mo da i jesam, mo da", samozadovoljno ree Njegovo Gospodstvo. "Jako mnog
o sam ladio na toj nauci. U stvali, veoma sam naitan. I itao sam celog D ordana, Obid as
ija, Kvomila ..."oh, znateli sve njih?"
"uo sam za njih, razume se", ree Hardin, "ali ih nikada nisam itao."
"Dlagi plijatelju, molate to jednom uiniti. Mnogostluko e vam se isplatiti
. Smatlam da se ovo putovanje na Pelifeliju isplatilo ve samim tim to sam video ov
aj plimelak Lameta. Neete mi velovati da u mojoj biblioteci uop te nema te knjige.
Uzgled, doktole Pilene, niste valjda zabolavili na svoje obeanje da za mene iskop
ilate jedan plimelak ple nego to odem."

"Sa zadovoljstvom."
"Molate znati da Lamet pledstavlja", nastavi Kancelar uzvi enim tonom, "no
vu i najzanimljiviju dopunu mom plethodnom saznanju o Pitanju polekla."
"O kom pitanju?", zapita Hardin.
"Pitanju polekla. Mesto polekla ljudske vrste, znate. Sigulno znate da s
e smatla da je plvobitna ljudska lasa naseljavala jedan jedini plantalni sistem.
"
"Pa da, to mi je poznato."
"Nalavno, niko ne zna tano koji je to sistem, to je zabolavljeno u magli
dlevnih vlemena. Ipak, postoje teolije. Neki ka u Silijus. Dlugi insistilaju na Al
fa Kentauli ili na Solu, pa i Singi 61, kao to sasvim lepo vidite, sve u Silijuso
vom sektolu."
"A ta ka e Lamet?"
"Pa, on ide sasvim novim putem. Poku ava da doka e da alheolo ki ostaci na tleo
j planeti u Alktulovom sistemu pokazuju da je tamo postojalo oveanstvo ple nego to
je i bilo pomena o svemilskim putovanjima."
"To bi znailo da je to rodna planeta oveanstva?"
"Mo da. Molam pa ljivije ploitati i odmeliti dokaze ple nego to bilo ta sa sigu
lno u izjavim. ovek mola plvo da vidi koliko su pouzdana njegova opa anja, zal ne?"
Hardin pouta neko vreme, a onda upita: "Kada je Lamet napisao tu knjigu?"
"Oh, lekao bih ple nekih osam stotina godina. Razume se, uglavnom se osl
anja na plethodni rad Glina."
"Pa za to se onda oslanjate na njega? Zbog ega ne odete na Arktur i sami pr
ouite ostatke?"
Gospodar Dorvin podi e obrve i hitro zahvati malo burmuta. "Ali za to, prija
telju?"
"To je bar jasno, da biste iz prve ruke prikupili podatke."
"Ali nema potlebe. To bi bio veoma zaobilazan i beznade no besmislen metod
. Pazite, imam dela svih stalih majstola - velikih alheologa iz plo losti. Odmelav
am jedno delo plema dlugom, usagla avam neslaganja, analizilam plotivlene stavove,
odledim ko je velovatno u plavu, i dolazim do zakljuka. To je nauni metod. Bar", o
n doda pokroviteljskim tonom, "tako ja na to gledam. Kako bi nepodno ljivo silovo
bilo ii na Alktul ili na Sol, na plimel, pa tamo epltljati naokolo, kada su stali
majstoli to obladili efikasnije nego to bih se ja ikada mogao nadati da uinim."
Hardin utivo promrmlja: "Shvatam."
Nauni metod, do avola. Nije udo da Galaksija propada.
"Gospodaru", ree Piren, "mislim da bi sada trebalo da se vratimo."
"Ah, da. Stvalno."
Dok su izlazili iz sobe, Hardin iznenada ree: "Gospodaru, mogu li da post
avim jedno pitanje?"
Gospodar Dorvin se ljubazno nasme i, naglasiv i svoj odgovor milostivim lepr a
njem ake. "Svakako, dlagi plijatelju. Bie mi dlago ako ikako budem mogao da vam po
mognem svojim sklomnim znanjem..."
"Nije ba re o arheologiji, Gospodaru."
"Nije?"
"Ne. Ve o ovome: pro le godine ovde se ulo za eksploziju elektrine centrale n
a planeti V iz Gama Andromede. Dobili smo veoma tur opis nesree, bez ikakvih pojed
inosti. Pitam se da li biste vi mogli da mi pobli e ka ete ta se, u stvari, desilo."
Pirenova usta se iskrivi e. "udim se to dosauje Njegovom Gospodstvu sa pitanji
ma koja nemaju nikakve veze."
"Ne mali, doktole Pilene", ume a se Kancelar. "Sasvim je u ledu. O tome io
nako nema mnogo ta da se ka e. Elektlina centlala je zaista eksplodilala, i bila je
to plava katastlofa, znate. Velujem da je nekoliko miliona ljudi poginulo, a da
je najmanje polovina planete plosto u lu evinama. Zaista, vlada se ozbiljno nosi m
i lju da uvede o tlo oglanienje na neovla enu upotlebu atomske enelgije, mada ovo nije z
a javnost, znate."
"Shvatam", ree Hardin, "ali, ipak, ta nije bilo u redu sa centralom?"
"Pa, zaplavo", ravnodu no odgovori Gospodar Dorvin, "ko zna? Ple nekoliko
godina bila se pokvalila pa se misli da su novi delovi i lad bili slabijeg kvali
teta. Danas je tako te ko nai ljude koji zaista poznaju tehnike pojedinosti na ih enel

getskih sistema." On tu no uze malo burmuta.

"Znate li", ree Hardin, "da su nezavisna kraljevstva Periferije potpuno i
zgubila atomsku energiju?"
"Jesu li? Uop te me ne iznenauje. Valvalske planete... Oh, ali, plijatelju,
ne nazivajte ih nezavisnima. Ona to nisu, znate. Spolazumi, koje smo sa njima z
akljuili, pozitivni su dokaz toga. Pliznaju suvelenu vlast Calstva. Molaju, inae n
e bismo sa njima sklopili spolazum."
"Mo da je i tako, ali ipak imaju znatnu slobodu delanja."
"Da, pletpostavljam da je tako. Znatnu. Ali, to skolo da nije va no. Za Ca
lstvo je mnogo bolje da se Pelifelija oslanja samo na svoje sopstvene snage... k
ao to je to manje-vi e i sluaj.
Ne slu e nam niemu, znate. To su klajnje valvalske planete. Jedva ne to civil
izovane."
"Nekada su bile civilizovane, Anakreon je bio jedna od najbogatijih spol
ja njih planeta. Koliko mi je poznato, mogao se porediti i sa samom Vegom."
"Oh, ali to je bilo ple toliko vekova, Haldine. Te ko da se na osnovu toga
mo e ne to zakljuiti. Stvali su dlukije stajale u stala velika vlemena. Nismo vi e oni
ljudi kakvi smo bili, znate. Uostalom, Haldine, vi ste veoma upolan ovek. Ve sam v
am lekao da danas neu da lazgovalam o poslu. Istina, doktol Pilen me je pliplemio
za vas. Lekao mi je da ete poku ati da me obaspete pitanjima, ali suvi e sam ja stal
i lisac za to. Ostavimo to za sutla."
Tako je i bilo.
5.
Bila je to druga sednica Odbora kojoj je Hardin prisustvovao, ukoliko ove
k ne rauna nezvanine razgovore koje su lanovi Odbora vodili sa sada ve odsutnim Gosp
odarom Dorvinom. Gradonaelnik je, ipak, dobro znao da su odr ane bar jedna, ako ne
i dve ili tri sednice, za koje nekako uop te nije primio poziv. Ne bi on dobio oba
ve tenje ni o ovoj sednici, tako mu je izgledalo, da nije bilo ultimatuma.
Svodilo se na ultimatum, iako bi povr no itanje vizigrafisanog dokumenta mo
glo oveka da navede na pretpostavku da je u pitanju bila prijateljska razmena poz
drava izmeu dva vladara.
Hardin ga polako uze u ruke. Kieno je otpoinjao pozdravom: "Njegovog Silno
g Velianstva Kralja Anakreona svom prijatelju i bratu dr Luisu Pirenu, Predsednik
u Upravnog odbora Enciklopedijske Zadu bine Broj Jedan", a zavr avao se jo divotnije
d inovskim peatom slo ene simbolike.
Pa ipak, to je bio ultimatum.
Hardin ree: "Na kraju krajeva, ispalo je da nismo imali mnogo vremena...
samo tri meseca. Pa, i to malo vremena smo uludo straili. Ovo nam ostavlja samo n
edelju dana."
Piren se zabrinuto namr ti. "Mora postojati neki izlaz. Potpuno je neverov
atno da bi stvari terali do kraja uprkos onome u ta nas je Gospodar Dorvin uverav
ao u pogledu stava Cara i Carstva."
Hardin naulji u i: "Vidim. Obavestio si kralja Anakreona o tom navodnom sta
vu?"
"Jesam, po to sam predlog izneo pred Odbor na glasanje i dobio jednoglasnu
podr ku."
"A kada je obavljeno to glasanje?"
Piren ga pogleda s visine. "Ne verujem da vam dugujem bilo kakav odgovor
, gradonaelnie Hardine."
"U redu. Nisam toliko ivo zainteresovan. Jedino to mislim da je ba va e diplo
matsko preno enje Gospodar Dorvinovog dragocenog doprinosa situaciji", ugao usana
mu se podi e u nakiselom osmehu, "bio neposredan povod ovoj maloj prijateljskoj no
ti. Inae bi je odlo ili za jo neko vreme, mada ne verujem da bi i to pomoglo Terminu
su, s obzirom na stav Odbora."
Jejt Fulem upita: "Gospodine gradonaelnie, kako ste do li do ovog neobinog za
kljuka?"
"Veoma jednostavno. Jedino je bilo potrebno upotrebiti onaj veoma zanema
reni artikal - zdrav razum. Vidite, postoji jedna grana ljudskog saznanja poznat
a kao simbolika logika, pomou koje se mo e istrebiti sav onaj kukolj koji je nagomil

an u ljudskom govoru."
"A ta je sa njom?" upita Fulem.
"Primenio sam je. Izmeu ostalog, primenio sam je i na ovaj dokument. Zbog
sebe samog to nisam morao da radim, po to sam znao o emu je re, ali ini mi se da bih
petorici fiziara mogao lak e objasniti simbolima nego reima."
Hardin uze nekoliko listova hartije iz mape koja mu je stajala pri ruci,
a zatim ih ra iri. "Napominjem da nisam to sam radio", ree on. "Kao to mo ete videti,
ove analize je potpisao Muler Holk iz Logikog odeljenja."
Piren se na e preko stola kako bi bolje video, a Hardin nastavi: "Prirodno
, poruka Anakreona predstavljala je jednostavan problem, jer se za njene sastavl
jae mo e rei da su pre ljudi od dela nego ljudi od pera. Jednostavno se svodi na kat
egorinu izjavu koja, predstavljena simbolima, izgleda ovako, a prevedena u rei pri
bli no glasi: 'Dajte nam ono to tra imo u roku od nedelju dana, ili emo ubiti boga u v
ama i u svakom sluaju uzeti ono to elimo.'"
Nastade utanje, dok je pet lanova Odbora pratilo redove simbola, a zatim P
iren sede i zbunjeno se naka lja.
Hardin primeti: "Izgleda da je situacija bezizlazna, dr Pirene?"
"Izgleda da jeste."
"U redu." Hardin zameni listove. "Pred sobom sada imate kopiju ugovora i
zmeu Carstva i Anakreona... ugovora, uzgred budi reeno, koji je potpisao onaj isti
Gospodar Dorvin koji je ovde bio koliko pro le nedelje... i njegovu simboliku anal
izu."
Ugovor se protezao na pet sitno tampanih stranica, a analiza je bila na kra
bana na jedva pola strane.
"Kao to vidite, gospodo, analiza je pokazala da nekih devedeset procenata
ugovora nema nikakvog smisla, a da na kraju dolazimo do neeg to se mo e opisati na
sledei zanimljivi nain:
Obaveze Anakreona prema Carstvu: nikakve!
Vlast Carstva nad Anakreonom: nikakva!"
Ponovo su petorica bri no itala analizu, pa ljivo proveravajui rei u ugovoru, a
kada zavr i e Piren sa zebnjom ree: "Ovo izgleda tano."
"Priznajte, dakle, da ugovor nije ni ta drugo do deklaracija o potpunoj ne
zavisnosti Anakreona i priznanje takvog statusa od strane Carstva?"
"Izgleda da je tako."
"Mislite li da Anakreon to ne shvata, i da mu nije stalo da naglasi svoj
nezavisni polo aj tako to e prirodno te iti da uzme za zlo svaku eventualnu pretnju o
d strane Carstva? Naroito kada je oigledno da je Carstvo nemono da takve pretnje os
tvari, jer u protivnom ne bi nikada dozvolilo nezavisnost."
"Ali", primeti Sat, "kako onda gradonaelnik Hardin obja njava uveravanja Go
spodara Dorvina u podr ku Carstva. Izgledala su..." On sle e ramenima. "Pa, izgledal
a su zadovoljavajua."
Hardin se zavali u stolici. "Znate, u itavoj ovoj stvari najzanimljivije
je to to sam, to priznajem, Njegovo Gospodstvo smatrao najpreispoljnijim magarcem
koga sam ikada upoznao, a ispostavilo se da je on, u stvari, savr en diplomata i
vrlo pametan ovek. Uzeo sam slobodu da snimim sve njegove izjave."
Stvori se pometnja, a Piren u asnuto otvori usta.
"Pa ta?" upita Hardin. "Znam da je to ozbiljna zloupotreba gostoprimstva
i stvar koju nijedan takozvani gospodin ne bi uinio. A znam i to da su stvari mog
le da postanu neprijatne da je Njegovo Gospodstvo i ta primetilo, ali ono nije, a
ja imam snimak i to vam je. Uzeo sam taj snimak, kopirao ga i takoe poslao Holku
radi analize."
Landin Krast upita: "I gde je ta analiza?"
Hardin odgovori: "To je ono to je najzanimljivije. Po svemu sudei, od sve
tri analize ovu je bilo najte e obaviti. Kada je posle dva dana prilje nog rada Holk
uspeo da odstrani besmislena tvrenja, neodreena trtljanja, beskorisna op ta mesta,
ukratko svo balavljenje, nije preostalo ni ta. Sve se potiralo. Gospodar Dorvin, g
ospodo, u toku pet dana razgovora nije rekao nijednu prokletu stvar, a tako je g
ovorio da to uop te niste primetili. To su vam ta lepa uveravanja koja imate od va e
g milog Carstva."
Hardin ne bi veu zabunu stvorio ni da je umesto svoje poslednje izjave na

sto stavio aktiviranu smrdljivu bombu. Umoran, strpljivo je saekao da se konano p

rimire.
"I tako, kada ste Anakreonu zapretili akcijom Carstva", zakljui on, "samo
ste razdra ili monarha koji bolje zna kako stvari stoje. Prirodno je bilo da e nje
gov ego tra iti hitno dejstvovanje, a rezultat toga je ultimatum... to me vraa na mo
ju polaznu tvrdnju. Preostala nam je jedna nedelja, ta emo sada preduzeti?"
"Izgleda da nemamo drugog izlaza", ree Sat, "ve da dozvolimo Anakreonu da
osnuje vojnu bazu na Terminusu."
"Tu se sla em s vama", odgovori Hardin, "ali ta emo preduzeti da bi smo ih p
rvom pogodnom prilikom izbacili?"
Jejtu Fulemu zaigra e brkovi. "To mi zvui kao da ste zakljuili da se protiv
njih mora primeniti nasilje."
"Za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz", odvrati mu Hardin. "Sigurno
je, meutim, da nemam nameru da im u znak dobrodo lice prostrem crveni tepih i ugla
ncam svoj najbolji name taj kako bi se njime koristili."
"Ipak, ne dopada mi se nain na koji to izla ete", bio je uporan Fulem. "To
je opasan stav, utoliko opasniji to smo u poslednje vreme primetili da dobar deo
stanovni tva tek tako prihvata svaki va predlog. Mogu i to da vam ka em, gradonaelnie H
ardine, da Odboru nisu promakle va e nedavne delatnosti."
On zastade, nailazei na sveop te odobravanje. Hardin sle e ramenima.
Fulem nastavi: "Ukoliko grad potpalite na neki akt nasilja, ono to ete pos
tii bie masovno samoubistvo, a to nemamo nameru da dozvolimo. Na a politika ima jedn
o jedino osnovno naelo, a to je Enciklopedija. to god budemo odluili da uinimo ili n
e uinimo, bie tako odlueno jer e predstavljati krajnju i nu nu meru za ouvanje bezbedno
sti Enciklopedije."
"Znai, dolazite do zakljuka da moramo nastaviti na u intenzivnu kampanju...
da ama ba ni ta ne preduzimamo", ree Hardin.
Piren gorko uzvrati: "Sam si pokazao da nam Carstvo ne mo e pomoi, mada ne
razumem kako i za to to mora biti tako. Ukoliko je nu an kompromis...
Hardin je imao ko marni oseaj da tri punom brzinom a da nigde ne sti e. "Nema
kompromisa! Zar ne shvatate da je itava ova besmislica oko vojnih baza trtljanje
najni e vrste? Pl. Rodrik nam je rekao ta eli Anakreon, otvorenu aneksiju, i nametan
je svog feudalnog sistema sa zemljposedima i seljakoaristokratskom privredom. Ono
malo na e atomske energije mo e ih prisiliti da nastupaju polagano, ali e ipak nastu
pati."
On uvreeno ustade, a i ostali za njim, izuzev D ord a Fare.
D ord Fara iznenada progovori: "Molim vas da svi sednete. Mislim da smo pre
daleko oti li. Hajde, nema potrebe da izgledate tako ljuti, gradonaelnie Hardine, ni
ko od nas nije veleizdajnik."
"U to me tek morate ubediti."
Fara se blago osmehnu. "I sami znate da tako ne mislite. Dozvolite mi da
ne to ka em."
Njegove lukave oice se napola zaklopi e, a na glatkoj povr ini brade presijav
ao mu se znoj. "Nema svrhe kriti da je Odbor do ao do zakljuka da se pravo re enje an
akreonskog problema nalazi u onome to e biti obelodanjeno kada se kroz est dana otv
ori Kripta."
"Je li to va doprinos ovom pitanju?"
"Da."
"Da ni ta ne preduzimamo, je li tako, ve da u tihom spokojstvu i sa punim p
overenjem ekamo da deus ex machina iskoi iz Kripte?"
"Ukoliko je li imo va e emocionalne frazeologije, upravo bi to bila ideja."
"Kakav nedovitljiv eskapizam! Zaista, dr Fara, takvo ludilo ve miri e na ge
nija. Slabija pamet ne bi za tako ta bila sposobna."
Fara se dobronamerno nasme i: "Zabavna je va a sklonost prema epigramima, Ha
rdine, ali i neumesna. U stvari, mislim da se seate mog argumenta u vezi Kripte,
izreenog pre tri nedelje."
"Da, seam ga se. Ne poriem da je, sa stanovi ta deduktivne logike, to bilo s
ve samo ne neka glupa ideja. Rekli ste, ispravite me ako pogre im, da je Hari Seld
on bio najvei psiholog u Sistemu, i da je, stoga, mogao tano da predvidi ovu nepri
jatnu situaciju u kojoj smo sada, kao i to da je ba zato i ustanovio Kriptu kao n

ain da nam u datom trenutku uka e na re enje."

"Shvatili ste su tinu."
"Da li bi vas udilo ako vam ka em da sam o ovoj stvari veoma mnogo razmi ljao
proteklih nedelja?"
"Vrlo laskavo. S kakvim ishodom?"
"S takvim da istoj dedukciji ne to nedostaje. Ponovo je potrebno da se zaini
zdravim razumom."
"Na primer?"
"Na primer, ukoliko je predvideo anakreonsku gu vu, zbog ega nas nije smest
io na neku planetu bli u galaktikim centrima? Dobro je poznato da je Seldon izmanev
risao lanove Komisije sa Trantora da narede da se Zadu bina osnuje na Terminusu. Al
i zbog ega je to uinio? Zbog ega nas je smestio ovde, ukoliko je unapred znao za pr
ekid komunikacija, za na e izolovanje od Galaksije, pretnje na ih suseda, kao a i za
na u bespomonost vezanu za oskudicu u metalima na Terminusu? To, pre svega! Ili, u
koliko je sve ovo predvideo, zbog ega nije unapred opomenuo prve naseljenike kako
bi imali vremena da se pripreme, umesto to je saekao, da jednom nogom zakorae sa u
rvine, pa da to uini?
A ne zaboravite ni ovo. ak i da je u ono vreme mogao predvideti problem,
i mi ga isto tako dobro uviamo sada. Konano, Seldon nije bio arobnjak. Ne postoji t
rik da se izbegne dilema koju on mo e da vidi, a mi ne."
"Ali, Hardine, mi to ne mo emo!" podseti ga Fara.
"Niste ni poku ali. Nijednom niste poku ali. Najpre ste odbili da priznate d
a uop te postoji neka opasnost! Zatim ste gajili apsolutno slepo poverenje u Cara!
A sada ste se okrenuli prema Hariju Seldonu. Sve vreme ste se oslanjali na auto
ritet ili na pro lost, a nikada na sebe same."
Pesnice su mu se grevito stezale. "To je ravno bolesnom stanju, uslovljen
i refleks koji odgurkuje u stranu nezavisnost va ih umova uvek kada je u pitanju s
uprotstavljanje autoritetu. Izgleda da se u va im duhovima nikada ne javlja sumnja
u to da je Car moniji od vas ili Hari Seldon pametniji. A to je pogre no... kako t
o ne uviate?"
Iz nekog razloga niko mu ne odgovori.
Hardin nastavi: "Niste samo vi takvi. Takva je itava Galaksija. Piren je u
o mi ljenje Gospodara Dorvina o naunom istra ivanju. Gospodar Dorvin smatra da se dob
ar arheolog mo e postati ako se proitaju sve knjige o tome, knjige koje su napisali
ve vekovima mrtvi ljudi. Misli da se arheolo ke zagonetke mogu re avati odmeravanjem
stavova razliitih autoriteta. Piren je to saslu ao i nije stavio nikakvu primedbu.
Zar ne uviate da tu ne to nije u redu?"
Ponovo u njegovom glasu gotovo da su mogli da osete preklinjanje. I pono
vo ne bi odgovora.
On produ i: "A i vi, ljudi, a i polovina Terminusa, isto ste toliko lo i. Se
dimo ovde i smatramo da je sve u Enciklopediji. Smatramo da je najvei zadatak nau
ke da klasifikuje podatke iz pro losti. To jeste va no, ali zar ne treba ii i dalje?
Nazadujemo i zaboravljamo, kako to ne uviate? Ovde na Periferiji izgubili su atom
sku energiju. Na Gama Andromedi centrala je eksplodirala zbog lo e obavljenih opra
vki, a carski kancelar se tu i da su atomski tehniari malobrojni. Koje je re enje za
to? Da se obue novi tehniari? Nipo to! Umesto toga, ograniava se upotreba atomske ene
rgije."
I po tei put: "Zar ne shvatate? Tako je irom Galaksije. Metani e se nad pro lo u.
To je izopaavanje, stagnacija."
Ukoeno je gledao redom u jednog za drugim, a oni mu uzvrati e staklastimm p
ogledima.
Fara se prvi povratio. "Ovde nam nee pomoi mistina filosofija. Budimo konkr
etni. Poriete li da je Hari Seldon lako mogao da pomou jednostavne psiholo ke tehnik
e odredi istorijske trendove budunosti?"
"Ne, razume se da ne", povika Hardin, "ali ne mo emo se uzdati u njega d n
am da re enje. U najboljem sluaju, on bi mogao da nam uka e na problem, ali ukoliko t
reba da se nae re enje, to moramo sami uraditi. On to za nas ne mo e obaviti."
Fulem iznenada progovori: "Kako to mislite da nam 'uka e na problem'? Prob
lem nam je poznat."
Hardin se okomi na njega."To vi mislite! Mislite da je Anakreon jedino o

emu e Hari Seldon brinuti. Ne sla em se s tim. Ka em vam, gospodo, da niko od vas uop t
e nema predstavu o tome ta se zaista de ava!"
"A da li je ti ima ?" upita Piren neprijateljskim tonom.
"Mislim da imam!" Hardin skoi i odgurnu stolicu. Pogled mu je bio hladan
i o tar. "Ukoliko je ne to izvesno, to je da je u celoj situaciji ne to trulo, ne to to j
e vee od svega o emu smo do sada razgovarali. Postavite sebi samo ovo pitanje: zbo
g ega meu prvobitnim iteljima Zadu bine nije bilo nijednog prvorazrednog psihologa, o
sim Bora Alurina? A on se bri ljivo klonio toga da svojim uenicima prenese ne to vi e o
d osnovnih stvari."
Kratak muk, a onda Fara upita: "Pa dobro, za to?"
"Mo da zbog toga to bi psiholozi shvatili u emu je stvar, i to mnogo ranije
nego to je to odgovaralo Hariju Seldonu. Ovako kako sada stvari stoje, lutamo una
okolo uspevajui da nazremo tek po neki nejasni traak istine, ni ta vi e. A to je ono to
je Hari Seldon i eleo."
On se promuklo nasmeja."Do vienja, gospodo!"
Dostojanstveno je napustio sobu.
6.
Gradonaelnik Hardin je grickao vr ak cigare. Bila se ugasila a da to nije n
i primetio. Prethodne noi nije spavao, a nasluivao je da nee ni ove. To mu se ve vid
ljivo primeivalo na oima.
On umorno ree: "I to bi bilo sve?"
"ini mi se." Johan Li blago dodirnu akom bradu. "Kako zvui?"
"Nije lo e. Samo, sve se mora obaviti krajnje drsko, shvata ? Znai, ne sme bi
ti nikakvog oklevanja, ne sme im se ostaviti vremena da shvate situaciju. Kada b
udemo u stanju da izdajemo nareenja, i to da ih izdajemo kao da smo upravo za to
roeni, iz navike e se pokoravati. U tome je su tina dr avnog udara."
"A ta ako Odbor i dalje bude kolebljiv?"
"Odbor? Otpi i ga. Od sutra njeg dana kao inilac u poslovima Terminusa nee vi e
vredeti ni pi ljivih pola kredita."
Li lagano potvrdi glavom. "Ipak, udno je da do sada nisu ni ta preduzeli da
nas zaustave. Ka e da im ovo nije bilo sasvim nepoznato?"
"Fara skoro da je natrapao na problem. Ponekad sam zbog njega nervozan.
A Piren je prema meni sumnjiav jo od kako su me izabrali. Samo, vidi , nikada nisu b
ili u stanju da zaista shvate ta se kuva. itavo njihovo vaspitanje je autoritarno.
Uvereni su da je Car svemoan samo zbog toga to je Car. A sigurni su i u to da nij
e mogue da se Upravni odbor nae u polo aju da ne mo e nareivati, upravo zbog toga to Upr
avni odbor dela u carevo ime. Ta nesposobnost da priznaju da postoji mogunost pob
une na je najbolji saveznik."
Hardin se iskobelja iz stolice i ode do hladnjaka za vodu.
"Nisu oni lo i, Li, kada se dr e svoje Enciklopedije, a mi emo se postarati d
a se ubudue samo nje i dr e. Beznade no su meutim, nesposobni kada je re o upravljanju
Terminusom. Idi sada i pusti stvari u pogon. elim da budem sam."
Seo je na ivicu pisaeg stola i odsutno se zagledao u a u s vodom.
Svemira mu, kada bi samo bio tako samouveren kako to se pravi da jeste! Z
a dva dana e sleteti Anakreonjani, a on mo e da se osloni samo na neke predstave i
polunagaanja o tome ta je Hari Seldon pretpostavljao da e se dogoditi u proteklih p
edeset godina. Nije ak ni pravi, estiti psiholog, ve jedan obian petljanac, jedva ne t
o priuen, koji poku ava da proita najvei um jednog razdoblja.
A ta ako je Fara bio u pravu, ako je Anakreon bio jedini problem koji je
Hari Seldon predvideo: ako mu je jedino bilo stalo da sauva Enciklopediju, emu ond
a coup d'etat?
Slegao je ramenima i popio vodu.
7.
U Kriptu je bilo doneseno mnogo vi e od est stolica, kao da se oekivao vei sk
up. Hardin to zami ljeno primeti i umorno se smesti u jedan ugao, to dalje od petor
ice.
Kao da lanovima Odbora ovakav razme taj nije smetao. apatom su izmeu sebe raz
govarali, pa se to najpre izrodi u u ljetave jednoslo ne rei, a zatim u ni ta. Od njih j

edino je D ord Fara izgledao ak prilino spokojan. Izvadio je sat i turobno zurio u n
jega.
Hardin pogleda na svoj asovnik, a zatim na stakleni pregradak, potpuno pr
azan, koji je dominirao polovinom odaje. Bila je to jedina neobinost te odaje, je
r sem toga ni ta nije ukazivalo na to da negde ili jedna takica radijuma, pribli avajui
se onom tano odreenom trenutku kada e obara pasti, kada e doi do spoja i ...
Svetla se prigu i e!
Nisu se ugasila, ve su samo po utela i pritulila se tako iznenadno da se Ha
rdin tr e. Zaprepa eno podi e pogled prema svetiljkama na tavanici, a kada ga je spusti
o, stakleni pregradak vi e nije bio prazan.
U njemu se nalazila jedna prilika, prilika u invalidskim kolicima! Prili
ka ne progovori nekoliko trenutaka ni rei, ve samo sklopi knjigu na krilu, lagano
je dodirujui vrhovima prstiju. Zatim se nasme i, lice kao da joj o ive.
Prilika ree: "Ja sam Hari Seldon. Glas je zvuao staraki i blago.
Hardin gotovo ustade u znak pozdrava, ali sam sebe zadr a na vreme.
Kao u razgovoru, glas produ i: "Kao to vidite, vezan sam za ovu stolicu i n
e mogu da ustanem da vas pozdravim. Va i dedovi su se ve nekoliko meseci nalazili n
e Terminusu kada sam se razboleo od prilino neprijatne paralize. Znate, ja vi e ne
vidim, tako da vas ne mogu pozdraviti kako valja. Ne znam ak ni koliko vas ima, t
ako da se sve ovo mora obaviti bez formalnosti. Ukoliko neko od vas stoji molim
ga da sedne, a ako vam se pu i meni nee smetati." Ovla se osmehnuo. "A i za to bi? Ja,
u stvari, nisam ovde."
Hardin automatski potra i cigaru, ali se predomisli.
Hari Seldon odlo i knjigu, kao da je stavlja na neki sto pored sebe, a kad
a je njegovi prsti napusti e knjige nestade.
On prozbori: "Pro lo je pedeset godina otkako je osnovana ova Zadu bina, ped
eset godina tokom kojih pripadnici Zadu bine nisu znali koja je bila prava svrha n
jihovog rada. Bilo je potrebno da ive u neznanju, ali s tim je svr eno.
Pre svega, valja rei da je Enciklopedijska Zadu bina u stvari obmana, i da
je to uvek i bila!"
Iza Hardina se zau muvanje, a i jedan ili dva prigu ena uzvika, ali se on n
e osvrnu.
Hari Seldon je, razume se, ostao ravnodu an. On nastavi: "Bila je to obman
a u tom smislu da ni ja ni moje kolege nismo davali ni pet para na to da li e ika
da ijedna knjiga Enciklopedije biti objavljena. Ona je poslu ila na em cilju, da od
Cara izvuemo carsku povelju, da pomou nje privuemo stotinu hiljada ljudi neophodnih
za na plan, a pomou nje smo uspeli i da ih dovoljno zaposlimo sve dok se dogaaji n
isu sami oblikovali, tako da za te ljude postane prekasno da se povuku.
Za ovih pedeset godina, dok ste vi radili na ovom prevarantskom projektu
, nema potrebe ubla avati rei, odseena vam je odstupnica, tako da nemate drugog izbo
ra do da pristupite ostvarenju beskonano va nijeg projekta koji je bio i jeste na pr
avi plan.
Zbog toga smo vas i smestili na ovu planetu i u ovo sada nje vreme; tokom
pedeset godina dovedeni ste do toga da vi e nemate slobodu delanja. Od sada, a kro
z mnoge vekove, morate ii neizbe nim putem. Suoiete se sa nizom kriza, kao to se sada
suoavate sa prvom od njih, a u svakom od tih sluajeva va a sloboda delanja bie na slia
n nain ograniena, tako da ete biti bez priziva primorani da sledite jedan jedini pu
t.
To je put koji vam je odredila, i to s razlogom, na a psihoistorija.
Vekovima je galaktika civilizacija stagnirala i propadala, iako je to sam
o nekolicina ljudi shvatala. Ali sada, konano, Periferija se otcepljuje, a politik
o jedinstvo Carstva se lomi. Budui istoriari e upravo negde u tom proteklom pedeset
ogodi njem razdoblju podvui crtu i rei: 'Ovo oznaava Pad Galaktikog carstva.'
Bie u pravu, iako jedva da e poneko u toku sledeih nekoliko vekova primetit
i ovaj Pad.
Posle Pada nastupie neizbe no varvarstvo, razdoblje koje bi u obinim okolnos
tima, kako nam ka e na a psihoistorija, trebalo da traje trideset hiljada godina. Pa
d ne mo emo spreiti. Mi to ni ne elimo, jer je kultura Carstva izgubila i ono malo s
ranosti i vrednosti koje je nekada posedovala. Meutim, mi mo emo svesti razdoblje va
rvarstva, koje mora uslediti, na samo hiljadu godina.

Ne mo emo vas upoznati sa svim pojedinostima tog skraenja, isto onako kao to
vam pre pedeset godina nismo mogli rei istinu o Zadu bini. Kada biste saznali te p
ojedinosti moglo bi se desiti da na plan propadne, kao to bi se to dogodilo da ste
ranije pronikli u obmanu sa Enciklopedijom, zbog toga to bi, zahvaljujui saznanju
, va a sloboda delanja bila pro irena, a broj uvedenih dodatnih promenljivih veliina
postao bi vei nego to bi na a psihoistorija bila u stanju da obradi.
Ali vi to neete saznati, a to jeste razlog to na Terminusu nema, niti je b
ilo, ijednog psihologa izuzev Alurina, a on je bio jedan od nas.
Mogu vam rei i ovo: Terminus i njegov parnjak, Zadu bina na drugom kraju Ga
laksije, predstavljaju seme Renesanse i budue osnivae Drugog galaktikog carstva. Up
ravo ova kriza upuuje Terminus prema tom vrhuncu.
Uzgred, napominjem da je ovo prilino jednostavna kriza, prostija od onih
koje tek slede. Upro eno govorei, re je o ovome: vi ste planeta iznenada odseena od ce
ntara umirue civilizacije u Galaksiji, a prete vam va i jai susedi. Va je svet mali s
vet naunika, okru en ogromnim i brzo narastajuim prostranstvima varvarstva. U nado lom
okeanu primitivnije energije vi ste ostrvo atomske energije, a uprkos tome besp
omoni ste jer vam nedostaju metali.
Stoga shvatate da ste suoeni sa surovom neminovno u i da ste primorani da de
late. Priroda tog delanja, to jest, re enja va e dileme, oigledna je, razume se!"
Prilika Harija Seldona ispru i ruku u vazduh i knjiga se ponovo stvori pre
d njim. On je otvori i ree:
"Meutim, ma koliko bio zaobilazan put koji va a istorija bude sledila, mora
te svojim potomcima uliti u glavu to da je taj put predodreen, a da se na njegovo
m kraju nalazi novo i vee Carstvo!"
Pogleda oborenog na knjigu on i eznu u ni tavilo, a svetla ponovo jae zasja e.
Hardin podi e oi i vide pred sobom Pirena, sa traginim izrazom u oima, drhtav
ih usana.
Predsednikov glas bio je odluan ali bezbojan. "Izgleda da si bio u pravu.
Ukoliko doe veeras u est, Odbor e se s tobom posavetovati u pogledu narednog koraka.
"
Svi se s njim rukova e i odo e, a Hardin se nasmeja u sebi. U su tini su to bi
li pravedni ljudi; bili su u dovoljnoj meri naunici da priznaju poinjenu gre ku, ali
za njih je bilo prekasno.
On pogleda na sat. Mora biti da su do sada ve sve obavili. Lijevi ljudi p
reuzeli su kontrolu, i Odbor vi e nije izdavao nareenja.
U stvari, kao to je Hari Seldon rekao, a Salvor Hardin nagaao jo od onog da
na kada mu je Anselm pl. Rodrik po prvi put otkrio da Anakreon nema atomsku ener
giju, re enje za ovu krizu bilo je oigledno.
avolski oigledno!
Trei deo
GRADONALNICI
ETIRI KRALJEVSTVA - ...Ime onih delova Anakreonske provincije koji su se
otcepili od Prvog carstva prvih godina zadu binske ere kako bi osnovali nezavisna
i kratkovena kraljevstva. Najvee i najmonije od tih kraljevstva bio je sam Anakreon
, ija je povr ina ...
...Nesumnjivo je da se najzanimljiviji aspekt istorije etiri kraljevstva
odnosi na neobino dru tvo koje im je bilo nametnuto za vreme upravljanja Salvora Ha
rdina...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
1.
Deputacija!
injenica da je Salvor Hardin to predoseao nije stvar inilo ni ta prijatnijom.
Naprotiv, slutnja mu je bila nesumnjivo neprijatna.
Johan Li se zalagao za krajnje mere, govorei: "Ne vidim da je potrebno da
i dalje gubimo vreme, Hardine. Do iduih izbora ne mogu ni ta uiniti, bar ne zakonsk
im putem, a to nam daje godinu dana. Ispra i ih."

Hardin napui usne. "Li, ti nikada nee nauiti. Poznajem te ve etrdeset godina,
a nikako da savlada tu plemenitu ve tinu da se oveku prikrade s lea."
"Nije to moj nain borbe", proguna Li.
"Da, poznato mi je. Mislim da si ba zbog toga ti jedini ovek kome verujem.
" Hardin zastade i ma i se za cigaru. "Daleko smo odmakli, Li, od onog doba kada s
mo organizovali na udar protiv Enciklopedista. Starim. ezdeset i dve godine. Da li
ikada pomi lja na to kako je brzo prohujalo tih trideset godina?"
Li frknnu: "Ja se ne oseam starim, a imam ezdeset i est godina."
"Da, ali ja nemam tvoje varenje." Hardin je lenjo cuclao cigaru. Odavno
je prestao da udi za blagim veganskim duvanom iz svoje mladosti. Ti dani, kada je
planeta Terminus trgovala sa svim delovima Galaktikog carstva, spadali su u ono i
stili te u koje sva dobra stara vremena behu oti la. Ono isto istili te prema kome se k
ree i Galaktiko carstvo. Pitao se ko li je novi Car, i da li uop te postoji Car, pa
i samo Carstvo. Svemira mu! Ve ima trideset godina kako su se ovde na rubu Galaks
ije prekinule veze; celokupni svet Terminusa sastojao se od samog Terminusa i eti
ri obli nja kraljevstva.
Kako su nisko pali! Kraljevstva! U stara vremena behu to prefekture, a s
ve su bile deo jedne iste provincije, koja je opet bila deo sektora, a ovaj deo
kvadranta, a on, pak, deo sveobuhvatnog Galaktikog carstva. Od kako je Carstvo iz
gubilo kontrolu nad udaljenim oblastima Galaksije te male grupice planeta postad
o e kraljevstva sa operetskim kraljevima, plemiima, besmislenim ratnim arkama, dok s
e ivot i dalje patetino odvijao meu ru evinama.
Civilizacija koja propada. Zaboravljena atomska energija. Nauka koja je
bledei prelazila u mitologiju, sve dok se nije ume ala Zadu bina. Zadu bina, koju je up
ravo zbog toga Hari Seldon i osnovao ovde na Terminusu.
Li je gledao kroz prozor i njegov glas prekide Hardinovo sanjarenje. "St
igli su", ree, "i to kopnenim vozilom najnovijeg modela, tenad jedna." Napravio je
nekoliko neodlunih koraka prema vratima, a onda pogleda u Hardina.
Hardin se nasme i i mahnu: "Ja sam naredio da ih dovedu ovamo gore."
"Ovamo! Zbog ega? Pridaje im isuvi e va nosti!"
"Zbog ega da prolaze kroz svu onu ceremoniju zvaninog prijema kod gradonael
nika? Prestar sam za formalnosti. Osim toga, laskanje je korisno kada su u pitan
ju mladi, naroito ako te to ni na ta ne obavezuje." On mu namignu. "Sedi tu i pru i
mi moralnu podr ku, Li. Bie mi potrebna sa ovim mladim Sermakom."
"Opasan je tip, taj Sermak", ree kruto Li. "Ima li pristalica? Hardine, n
emoj ga podcenjivati."
"Da li sam ikad nekog potcenjivao?"
"Pa, uhapsi ga onda. Mo e ga naknadno okriviti za ne to."
Hardin prenebre e ovaj poslednji savet. "Evo ih, Li." U znak odgovora na s
ignal on pritisnu papuicu ispod pisaeg stola i vrata kliznu e u stranu.
etvorica lanova deputacije uo e jedan za drugim, a Hardin im ljubazno pokaza
na naslonjae rasporeene polukru no u odnosu na njegov sto. Nakloni e se i saeka e da grad
onaelnik prvi progovori.
Hardin podi e neobino izgravirani srebrni poklopac kutije za cigare koja je
nekad pripadala D ordu Fari, lanu nekada njeg Upravnog Odbora iz davnih dana Enciklo
pedista. Bio je to nepatvoreni proizvod Carstva, i to sa Santanija, iako su ciga
re, koje su se u njoj nalazile, bile domae. Jedan po jedan, sa sveanom ozbiljno u, eti
ri lana delegacije se poslu i e cigarama i ritualno ih pripali e.
Drugi zdesna bio je Sef Sermak, najmlai u skupini mladih, najzanimljivije
g izgleda, precizno potkresanih o trih utih brkova, upalih oiju neodreene boje. Hardi
n istog asa otpisa ostalu trojicu; videlo se da su u pitanju obini lanovi. Usredsre
dio se na Sermaka, koji je ve u toku svog prvog mandata u Gradskom veu vi e puta usp
eo da to smireno telo okrene naglavce, i Sermaku se i obratio:
"Bilo mi je veoma stalo da se sa vama sastanem, venie, otkako sam uo va izvr
sni govor pro log meseca. Va napad na spoljnu politiku ove Vlade bio je veoma ve t."
Sermakove oi zasvetluca e. "Va e interesovanje ini mi ast. Taj napad je mo da i b
io ve t, a mo da i nije, ali je svakako bio opravdan."
"Mogue je! To je, razume se, va e mi ljenje. Mada, rekao bih da ste prilino ml
adi."
Sermak suvo odvrati: "To je greh veine ljudi u izvesnom dobu njihovog ivot

a. Vi ste ve postali gradonaelnik Terminus Grada kada vam je bilo dve godine manje
nego to je meni sada."
Hardin se nasmeja u sebi. Mladunac je bio bezobrazan. Ali samo ree: "Smat
ram da ste do mene do li zbog te iste spoljne politike zbog koje ste se toliko uzb
udili i u Gradskom veu. Da li govorite i u ime trojice kolega ili u morati da sasl
u am svakog od vas ponaosob?"
etiri mladia hitro izmeni e poglede, jedva zatreptav i onim kapcima.
Sermak ozbiljno ree: "Govorim u ime naroda Terminusa, naroda koji nije va
ljano zastupljen u glasakoj ma ini koju nazivaju Veem."
"Shvatam. Nastavite!"
"Svodi se na ovo, po tovani gospodine Gradonaelnie. Nezadovoljni smo..."
"Pod 'mi' podrazumevate narod, zar ne?"
Sermak se neprijateljski zagleda u njega oseajui neku zamku, pa hladno odg
ovori: "Verujem da moji stavovi odra avaju stavove znatne veine biraa Terminusa. Da
li vas to zadovoljava?"
"Ovakvo jedno tvrenje bolje bi zvualo kada bi bilo potkrepljeno i kakvim d
okazom, ali svejedno, nastavite. Nezadovoljni ste."
"Da, nezadovoljni politikom koja trideset godina ostavlja Terminus bez o
dbrane protiv neizbe nog spoljnog napada."
"Razumem. I onda? Nastavite, nastavite."
"Lepo je od vas to to nasluujete. I onda, zbog toga osnivamo novu politiku
stranku; takvu koja e se starati o neposrednim potrebama Terminusa, a ne o nekoj
mistinoj 'najavljenoj sudbini' budueg Carstva. Izbaciemo iz Gradske venice i vas i v
a u uliziku kliku koja se zala e za izmirenje ... i to uskoro."
"Izuzev ako? Uvek postoji neko izuzev ako, znate."
"U ovom sluaju nema mnogo takvih mogunosti: izuzev ukoliko sada odmah ne p
odnesete ostavku. Ne tra im od vas da izmenite svoju politiku, toliko ba poverenja
u vas nemam. Va a obeanja ne vrede ni ta. Jedino to prihvatamo jeste ostavka na licu m
esta."
"Razumem." Hardin prekrsti noge i iskrivi stolicu na dve noge. "To zvui k
ao ultimatum. Lepo je od vas to me upozoravate. Ali ja u ga radije prenebregnuti."
"Nemojte misliti da je to bilo upozorenje, gospodine Gradonaelnie. Bila je
to objava naela i akcije. Nova stranka je ve osnovana, a sutra e i zvanino poeti da
se bavi svojim zadacima. Nema mesta, niti elje, za kompromisom, a otvoreno govorei
, jedino to nas je navelo da vam ponudimo lak i nain odlaska bila je elja da se oda p
riznanje va im nekada njim zaslugama za Grad. Nisam ni oekivao da ete na to pristati,
ali savest mi je ista. Naredni izbori e biti jai i neodoljiv podsetnik da je ostavk
a nu na."
On se podi e i dade znak i ostalima da ustanu.
Hardin ispru i ruku: "Stanite! Sedite!"
Sef Sermak sede ponovo, malo prebrzo, a Hardin se u sebi nasmeja, zadr av i
ozbiljan izraz lica. Uprkos onome to je rekao oekivao je ponudu, odreenu ponudu.
Hardin upita: "U kome biste zapravo pravcu eleli da se na a spoljna politik
a izmeni? Da li elite da sada, i to smesta napadnemo etiri kraljevstva, sva odjedn
om?"
"Ne predla em ni ta slino, gospodine Gradonaelnie. Na je predlog, jednostavno, d
a se prekine sa politikom izmirenja. U toku svoje uprave vodili ste politiku naun
e pomoi Kraljevstvima. Dali ste im atomsku energiju. Pomogli ste da se poprave at
omske centrale na njihovoj teritoriji. Osnovali ste klinike, hemijske laboratori
je i fabrike."
"I? ta tome zamerate?"
"To ste inili da biste ih spreili da nas napadnu. Sa takvim podmiivanjem iz
igravali ste budalu u kolosalnoj ucenjivakoj igri, dozvoljavajui da se Terminusu p
ije du a, usled ega smo sada prepu teni na milost i nemilost tih varvara."
"Kako to?"
"Zbog toga to ste im dali energiju, naoru anje, to ste opravili brodove iz n
jihovih flota, oni su sada neuporedivo jai nego to su bili pre tri decenije. Njiho
vi zahtevi narastaju, a pomou novog naoru anja konano e sve svoje zahteve ostvariti o
djednom, nasilnom aneksijom Terminusa. Na zavr ava li se obino tako svaka ucena?"
"A kakav bi bio va lek?"

"Prekinite s mesta sa podmiivanjem, dok je to jo mogue. Ulo ite napor da ojaat

e sam Terminus i prvi napadnete!"
Sa gotovo morbidnim zanimanjem Hardin je posmatrao mladieve ute brie. Mora b
iti da je Sermak siguran u sebe, inae ne bi toliko govorio. Nesumnjivo su njegove
opaske bile odraz oseanja zama nog dela stanovni tva, zaista zama nog.
Njegov glas, meutim, nije odavao pomalo uznemireni tok misli. Bio je goto
vo nemaran. "Jeste li zavr ili?"
"Za sada."
"E onda, vidite li uokvirenu izreku koja visi na zidu iza mojih lea? Budi
te dobri pa je proitajte."
Sermakove usne se iskrivi e. "Izreka ka e: za nesposobnog nasilje je posledn
ji izlaz." To je naelo jednog starca, gospodine Gradonaelnie."
"Gospodine venie, primenjivao sam ga kao mladi, i to uspe no. Kada se to de ava
lo bili ste zaokupljeni svojim raanjem, ali ste mo da ne to o tome uili u koli."
Pa ljivo je motrio Sermaka, nastaviv i odmerenim glasom: "Kada je Hari Seldo
n ovde osnovao Zadu binu uinio je to sa prividnim ciljem da se napravi velika Encik
lopedija; pedeset godina smo sledili tu varku dok nismo otkrili ta je uistinu hte
o da postigne. Umalo da nije bilo prekasno. Kada su se prekinule veze sa sredi nji
m oblastima starog Carstva zatekli smo se, kao svet naunika, okupljen u jednom je
dinom gradu, bez industrije, i okru en tek osnovanim neprijateljskim i uglavnom va
rvarskim kraljevstvima. Bili smo maju no ostrvce energije u ovom okeanu varvarstva
i beskonano dragocena meta.
Tada, kao i sada, najmonije od etiri kraljevstva, Anakreon, zatra ilo je i o
snovalo vojnu bazu na Terminusu, a onda nji upravljai Grada, Enciklopedisti, veoma
su dobro znali da je to tek uvod u osvajanje cele planete. Tako su stvari stajal
e kada sam... hm... preuzeo stvarnu upravu. ta biste vi uradili?"
Sermak sle e ramenima. "To je akademsko pitanje. Razume se, znam ta ste vi
uinili."
"Ipak, ponoviu. Mo da ne shvatate su tinu. Postojalo je veliko isku enje da se
prikupi ono vojske to se moglo i da se ue u bitku. To bi bilo najlak e re enje, koje b
i najvi e zadovoljilo samopo tovanje, ali i gotovo bezuslovno najgluplje. Vi biste t
ako postupili, vi sa va im priama o tome 'da treba da prvi napadnemo'. Ono to sam ja
umesto toga uinio bilo je da posetimo ostala tri kraljevstva, jedno za drugim, d
a svakom od njih uka em na to da bi dozvoliv i da tajna atomske energije padne u ake
Anakreona bio najbr i nain da im se prere e grkljan; kao i da im utivo predlo im da pred
uzmu oigledno. To je bilo sve. Mesec dana po to se anakreonska vojska iskrcala na T
erminus, njihov kralj je primio zajedniki ultimatum od svoja tri suseda. Za sedam
dana je i poslednji Anakreonjanin napustio Terminus.
Ka ite mi, onda, da li je bilo potrebe za nasiljem?"
Mladi venik zami ljeno pogleda u opu ak svoje cigare i baci ga u otvor koji j
e vodio u ureaj za spaljivanje. "Ne vidim da postoji analogija. Insulin e dijabetia
ra vratiti u normalno stanje, ali za slepo crevo je neophodna operacija. Tu ne m
o ete ni ta. Kad druga sredstva zaka u, ta onda drugo preostaje do, kako vi ka ete, posle
dnji izlaz? Va a je gre ka to smo na to primorani."
"Moja? Ah, da, opet ta moja mirovna politika. Izgleda da jo niste u stanj
u da shvatite osnovne neminovnosti na eg polo aja. Na problem nije bio re en odlaskom A
nakreonjana. Problemi su tek bili zapoeli. Vi e no ikada etiri kraljevstva su bila n
a i neprijatelji, jer je svako od njih elelo atomsku energiju, a svako od njih se u
struavalo da nas uhvati za gu u zbog bojazni od ostala tri. Odr avamo ravnote u na vr ku
veoma o trog maa, i najmanje njihanje u bilo kom pravcu, na primer, da neko kraljev
stvo postane suvi e mono, ili pak, da dva formiraju koaliciju... shvatate?"
"Svakako. Bio je to najpogodniji as da se izvr e sveop te ratne pripreme."
"Naprotiv. Bio je to as da se otpone sa sveop tom predohranom protiv rata. N
ahu kao sam ih jedne na druge. Svima sam redom pomagao. Uinio sam da im Terminus vi e
znai kao cvatui svet nego kao vojni cilj. To je uspevalo punih trideset godina."
"Da, ali ste bili prinueni da te naune darove okru ite najsramotnijom komedi
jom. Nainili ste od toga delimino religiju, a delimino budala tinu. Izgradili ste sve t
eniku hijerarhiju i slo eni, besmisleni obred."
Hardin se namr ti. "Pa, ta s tim? Ne vidim da to ima bilo kakve veze sa ovo
m raspravom. Isprva sam tim putem krenuo zbog toga to su varvari na na u nauku gled

ali kao na neku vrstu arobne magije, i bilo je lak e da ih navedemo da nauku prihva
te po toj osnovi. Sve tenstvo se samo stvorilo, a ukoliko mu poma emo, to je jedino
zato to idemo linijom manjeg otpora. To je sitnica."
"Ali ti sve tenici upravljaju centralama. A to nije sitnica."
"Tano, ali mi smo ih obuili. Njihovo poznavanje orua kojim se slu e isto je is
kustveno, a i vrsto veruju u svu tu komediju kojom su okru eni."
"A ta ako neki od njih pronikne u tu komediju i bude dovoljno genijalan d
a odbaci empirizam? ta e takvog oveka spreiti da stekne saznanje o stvarnoj tehnici
i da ga proda onome ko najvi e ponudi? Kakva e tada biti na a vrednost za kraljevstva
?"
"Za to ima malo izgleda, Sermae. Povr ni ste. Najsposobniji ljudi sa planet
a iz kraljevstva alju se ovamo svake godine, kako bi se u Zadu bini vaspitavali za
sve tenike. Najbolji od njih ostaju ovde da bi se bavili istra ivanjem. Ukoliko misl
ite da ti koji ostaju praktino bez poznavanja osnovnih elemenata nauke ili, to je
jo gore sa iskrivljenim znanjem koje sve tenici stiu, da su oni ti koji mogu odjedno
m da prodru u su tinu atomske energije, elektronike, teorije zakrivljenosti, onda
imate vrlo romantinu i vrlo glupavu predstavu o nauci. Potrebni su mnogi ljudski
vekovi uenja i izuzetan um da bi se tako daleko stiglo."
Za vreme prethodnog izlaganja Johan Li je naglo ustao i napustio sobu. S
ada se vratio, a kada je Hardin zavr io, nagao se prema uhu svog pretpostavljenog.
apatom izmeni e nekoliko rei, a zatim mu ovaj urui olovni valjak.
Potom, po to je letimice neprijateljski pogledao deputaciju, Li ponovo zau
ze svoje mesto. Posmatrajui deputaciju kroz trepavice Hardin je obrtao valjak u r
ukama. Zatim ga naglim odvrtanjem otvori, a samo je Sermak bio toliko pribran da
ne baci hitar pogled na savijeni papir koji iz valjka ispade.
"Ukratko, gospodo", ree nemarno Hardin, "vlada smatra da zna ta radi."
Dok je ovo govorio, itao je.
List su ispunjavali redovi slo ene, besmislene ifre, i tri olovkom na krabana
reda koja su saop tavala poruku. Baciv i jedan pogled on je zapamti, a zatim nemarn
o baci poruku u cev ureaja za spaljivanje.
"Bojim se da se ovim razgovor zavr ava", ree Hardin. "Milo mi je to sam se s
a svima vama upoznao. Hvala vam na poseti."
Sa svakim se mehaniki rukova i oni izio e.
Hardin gotovo da se be e odvikao od smeha, ali po to su se Sermak i njegova
tri utljiva pratioca dovoljno udaljili da ne uju, suvo se nasmeja i spusti veseo p
ogled na Lija.
"Kako ti se dopala ova borba blefiranjem, Li?"
Li d angrizavo, glasno mrknu: "Nisam ba siguran da je on blefirao. Postupaj
s njim u rukavicama i sasvim je mogue da na iduim izborima pobedi, ba onako kao to r
ee da hoe."
"Oh, to je sasvim mogue, sasvim... ukoliko se pre toga ne to ne desi."
"Postaraj se da stvari ne krenu u pogre nom smeru ovog puta, Hardine. Ka em
ti da ovaj tip Sermak ima sledbenike. ta ako ne bude ekao do iduih izbora? Be e jedno
m i takvo vreme kada smo i ti i ja stvari silom sprovodili, uprkos onoj tvojoj p
ropovedi o nasilju."
Hardin podi e obrve. "Danas si pesimistiki nastrojen, Li, a i udno protivrean
, inae ne bi govorio o nasilju. Ukoliko se sea , na mali pu bio je izveden a da nijeda
n ivot nije izgubljen. Bila je to nu na mera sprovedena u odgovarajuem asu, koja je p
ro la glatko, bezbolno i, pre svega, bez napora. to se tie Sermaka, njegov cilj je d
rugaiji. Ti i ja, Li, nismo Enciklopedisti. Mi smo pripremljeni. Nahu kaj svoje lju
de na ove mladie, ali na lep nain, stari dru kane. Nemoj da primete da ih prate, ali
dr i otvorene oi, razume !"
Li se kiselo nasme i. "Lepo bih se proveo da ekam na tvoja nareenja, Hardine
, jel'da? Sermak i njegovi su ve mesec dana pod prismotrom."
Gradonaelnik se prigu eno zasmeja. "Prvi si se setio, a? U redu. Uzgred bud
i reeno", primeti on tiho, "ambasador Verisov se vraa na Terminus. Privremeno, nad
am se."
Nastade krako utanje, propraeno izvesnim zaprepa enjem, a zatim e Li: "To je,
dakle, bila poruka? Ve sada dolazi do kidanja."
"Ne znam. Ne mogu ni ta da ka em dok ne ujem Verisova. Mada je mogue. Na kraju

krajeva, moralo bi da do toga doe pre izbora. Ali za to si toliko zabrinut zbog to
ga?"
"Zbog toga to ne znam kako e se to zavr iti. Isuvi e si zabrazdio, Hardine, up
ustio si se u borbu izbliza."
"Zar i ti, sine Brute", pro apta Hardin. Naglas, on ree: "Znai li to da pris
tupa novoj Sermakovoj stranci?"
Li se i protiv svoje volje nasme i: "U redu. Pobedio si. ta misli o jednom r
uku?"
2.
Mnogi se epigrami pripisuju Hardinu, priznatom tvorcu epigrama, od kojih
su mnogi, po svoj prilici, apokrifni. No, ipak, pria se da je jednom prilikom iz
javio:
"Isplati se postupati otvoreno, naroito ako te bije glas da si prepreden.
"
Poli Verisov je vi e no jednom imao priliku da postupa po tom savetu, jer
se ve etrnaest godina nalazio na Anakreonu u dvostrukom statusu, u dvostrukom stat
usu ije ga je odr avanje esto i neprijatno podsealo na igru bosonogog po vrelom metal
u.
Za ljude na Anakreonu bio je prvosve tenik, predstavnik one Zadu bine koja j
e za te 'varvare' bila vrhunac tajne i fiziki centar ove religije to su je, uz Har
dnovu pomo, stvorili u toku poslednje tri decenije. Kao takvom ukazivali su mu poa
st, koja je postala u asno zamorna jer je iz dubine svoje du e prezirao obred ije sre
di te be e postao.
Meutim, za kralja Anakreona, prethodnog, i njegovog mladog unuka koji je
sada bio na prestolu, on je prosto bio ambasador jedne sile koje su se istovreme
no i pribojavali i za kojom su udeli.
Sve u svemu bio je to neprijatan posao, tako da je njegovo prvo putovanj
e ka Zadu bini u poslednje tri godine, uprkos onespokojavajueg incidenta koji ga je
uinio nu nim, imalo pomalo i prirodu godinjeg odmora.
A po to ovo nije bilo prvi put da mora da putuje u potpunoj tajnosti, pono
vo se poslu io Hardinovim epigramom o korisnosti otvorenih postupaka.
Presvukao se u civilno odelo, to je samo po sebi predstavljalo odmor, i u
krcao se kao putnik druge klase na putniki brod za Zadu binu. Kada je prispeo na Te
rminus prokrio je put kroz gu vu u svemirskoj luci i preko javnog vizifona nazvao G
radsku venicu. Rekao je: "Zovem se D en Smajt. Imam zakazan sastanak sa Gradonaelnik
om za danas posle podne."
Efikasna mlada dama, bezizra ajnog glasa s druge strane, preko druge veze
brzo izmeni nekoliko rei, pa sasvim mehanikim tonom odgovori Verisovu: "Gradonaelni
k Hardin e vas primiti kroz pola asa, gospodine", a zatim se ekran zatamni.
Posle toga ambasador na Anakreonu kupi najnoviji broj Dnevnika Terminus
Grada, bez urbe od eta do Venikog parka i sede na prvu praznu klupu; u ekanju je proita
o uvodnik, sportsku stranu i stripove. Kada je pola sata bilo na izmaku stavi no
vine ispod mi ke, ue u Gradsku venicu i prijavi se u predvorju.
Dok je sve ovo inio ostao je bezbedno i potpuno neprimeen, jer ga zbog tak
o otvorenog pona anja niko estito nije ni pogledao.
Podi ui pogled Hardin mu se isceri: "Uzmi cigaru! Kako je pro lo putovanje?"
Verisov se poslu i: "Zanimljivo. U susednoj kabini je bio jedan sve tenik ko
ji je ovamo putovao da bi pohaao posebni teaj za pripremu radioaktivnih sintetikih
materija za leenje raka, zna ..."
"Nije ih valjda ba tako zvao: radioaktivnim sintetikim materijama?"
"Ma, nije! Za njega je to bila sveta hrana."
Gradonaelnik se nasme i: "Nastavi."
"Upetljao me je u teolo ku raspravu, ula ui sve napore da me izvue iz gnusnog
materijalizma."
"A da uop te nije prepoznao svog prvosve tenika?"
"Bez grimizne ode de? Osim toga, bio je sa Smirna. U svakom sluaju, bilo je
to zanimljivo iskustvo. Zadivljuje, Hardine, to koliko se religija nauke ukoren
ila. Napisao sam ogled na tu temu, isto da bih se zabavio; to se ne bi moglo obja
viti. Kada se problem tretira sociolo ki izgleda da se, onda kada je staro Carstvo

poelo na svojim rubovima da truli, moglo smatrati da je nauka kao nauka izneveri
la spolja nje svetove. Da bi je ponovo prihvatili morala je da se zaodene u drugo
ruho, i upravo je to i uinila. Sve se lepo uklapa, ukoliko se ovek poslu i simbolikom
logikom."
"Zanimljivo!" Gradonaelnik stavi ruke iza vrata, a onda e iznebuha: "Poni d
a pria o situaciji na Anakreonu!"
Ambasador se namrgodi i izvadi cigaru iz usta. S gaenjem je odmeri i odlo i
: "Pa, prilino je lo a."
"Inae ti ne bi bio ovde."
"Te ko da bih. Evo kako stvari stoje."Glavna linost na Anakreonu ti je knez
namesnik Vinis. On je stric kralja Leopolda."
"Znam, ali zar Leopold ne postaje punoletan idue godine? Verujem da u feb
ruaru puni esnaestu."
"Da." Ambasador pouta, a zatim dodade uz gadljivu grimasu: "Ukoliko po ivi
do tada. Kraljev otac je umro pod zanimljivim okolnostima. Iglasti metak za vrem
e lova. Nazvali su to nesrenim sluajem."
"Hm! ini mi se da se seam tog Vinisa jo od onog doba kad sam bio na Anakreo
nu, po to smo ih utnuli sa Terminusa. Bilo je to pre tog vremena. Da vidim. Koliko
se seam, bio je to crnomanjasti mlai ovek, crne kose, razrok na desno oko. Nos mu j
e bio nekako udno kukast."
"To je taj. Jo ima kukast nos i razrok je, jedino to je sada sed. Igra prl
javu igru. Sreom da je najuvenija budala na planeti. Zami lja da je lukav kao sam avo
, to njegovu budalastost ini jo upadljivijom."
"Obino tako biva."
"Misli da se jaja razbijaju ako se u njih puca iz atomskog blastera."Dok
az za to je i porez na posede Hrama, koji je poku ao da uvede pre dve godine, odma
h posle smrti starog kralja. Sea se?"
Hardin zami ljeno klimnu, a zatim se osmehnu. "Sve tenici su bili digli drek
u."
"Nadigli su takvu dreku da se mogla uti i na Lukreci. Od tada pokazuje vi e
opreznosti u ophoenju sa sve tenstvom, ali jo uspeva da stvari sprovodi silom. Na i
zvestan nain to je na a nesrea, po to je oigledno ima krajnje samopouzdan."
"Verovatno je re o prekompenzovanom kompleksu manje vrednosti. Mlai kralje
vski sinovi obino postaju takvi, zna ."
"Ipak, to izlazi na isto. Zapenu io je od elje da napadne Zadu binu. Gotovo d
a se i ne trudi da tu elju sakrije. Osim toga, u stanju je da to i uini, ako se gl
eda po naoru anju. Prethodni kralj izgradio je velianstvenu flotu, a ni Vinis nije
spavao ove dve godine. U stvari, porez na posede Hrama prvenstveno je bio namenj
en za dalje naoura avanje, a kada je to propalo udvostruio je porez na lini prihod."
"Je li bilo nekog gunanja?"
"Ni ta ozbiljno. Pokoravanje postavljenoj vlasti sadr aj je svake propovedi
u kraljevstvu ve nedeljama. Mada Vinis nije pokazao nikakvu blagodarnost."
"U redu. Stekao sam jasnu predstavu. A sad, ta se to desilo?"
"Pre dve nedelje jedan anakreonski trgovaki brod nai ao je na napu tenu ratnu
krstaricu stare Carske flote. Mora biti da najmanje tri veka plovi po svemiru."
U Hardinovim oima zasija zanimanje, i on se ispravi u stolici."Da, uo sam
za to. Navigacioni odbor mi je uputio zahtev da se taj brod pribavi radi prouavan
ja. ujem da je u dobrom stanju."
"U suvi e dobrom stanju", suvo odgovori Verisov. "Kada je pro le nedelje Vin
is dobio tvoj predlog da se brod preda Zadu bini gotovo je dobio greve."
"Jo nije odgovorio."
"I nee, izuzev topovima, ili bar tako on misli. Vidi , onog dana kada sam p
olazio sa Anakreona posetio me je i zatra io da Zadu bina dotera ratnu krstaricu u s
tanje bojne gotovosti i da je vrati anakreonskoj floti. Imao je toliko drskosti
da ka e kako je tvoja pro lonedeljna nota ukazala na nameru Zadu bine da napadne Anakr
eon. Rekao je da bi odbijanje da se opravi krstarica potvrdilo njegove sumnje, i
nagovestio je da bi mu bile nametnute mere za samoodbranu Anakreona. To su njeg
ove rei. Nametnute! Zbog toga sam ovde."
Hardin se blago nasmeja.
Verisov se osmehnu i produ i: "Razume se da oekuje da e biti odbijen, to bi u

njegovim oima bio savr en izgovor za neposredan napad."

"Shvatam to, Verisove."Pa, imamo na raspolaganju najmanje est meseci da b
rod opravimo i da mu ga, uz moje pozdrave, uruimo. U znak na e pa nje i ljubavi treba
mu dati novo ime - Vinis."
Ponovo se nasmeja.
I ponovo mu Verisov uzvrati sa jedva vidljivim sme kom. "Pretpostavljam da
je to logian korak, Hardine, ali zabrinut sam. To je brod! U ono doba su znali d
a ih grade. Ima zapreminu cele anakreonske flote. Ima atomske topove koji bi mog
li da raznesu planetu, a ima i za titni omota koji mo e da primi Q - zrak ne stvarajui
zraenje. Suvi e je to dobra stvar, Hardine..."
"Samo na prvi pogled, Verisove, na prvi pogled. Ti i ja znamo da bi sa n
aoru anjem koje ve ima Vinis mogao lako pobediti Terminus i pre nego to bismo stigli
da opravimo krstaricu za vlastitu upotrebu. ta mari ukoliko mu damo i krstaricu?
Ti zna da do samoga rata nikada nee doi."
"Pretpostavljam. Da." Ambasador naglo podi e pogled."Ali, Hardine ..."
"Hajde, to si stao? Samo nastavi."
"Slu aj. To nije moj domen, ali itao sam novina. On spusti Dnevnik na sto i
pokaza na naslovnu stranu. " ta to treba da znai?"
Hardin baci letimian pogled."Grupa venika osniva novu politiku stranku."
"Tako pi e." Verisov se vrpoljio. "Znam da si vi e upuen u unutra nje stvari od
mene, ali napadaju te svim sredstvima, osim fiziki. Koliko su jaki?"
"Prokleto su jaki. Verovatno e posle sledeih izbora kontrolisati Vee."
"A ne pre izbora?" Verisov iskosa pogleda gradonaelnika. "Osim izbora ima
i drugih naina da se obezbedi kontrola."
"Nisam ti ja Vinis!"
"Nisi. Za opravku broda e biti potrebni meseci, a napad posle toga je got
ovo izvestan. Na ustupak e se protumaiti kao znak u asne slabosti, a carska krstarica
e gotovo udvostruiti mo Vinisove flote. Izvesno je da e nas napasti, kao to je izves
no i to da sam ja prvosve tenik. Za to rizikovati? Treba uiniti jednu od dve mogue stv
ari. Ili saop titi plan kampanje Veu, ili sada iznuditi obraun sa Anakreonom."
Hardin se namr ti: "Iznuditi obraun, sada? Pre nego to nastupi kriza? To je
ne to to ne smem da uinim. Zna li ti da postoje Hari Seldon i Plan?"
Verisov je oklevao, a zatim proguna: "Znai, ti si apsolutno siguran da pos
toji Plan?"
"U to jedva da se mo e sumnjati", usledi hladan odgovor. "Prisustvovao sam
otvaranju Vremenske kripte, i snimak Seldona je to tada saop tio."
"Nisam na to mislio, Hardine. Samo, ne vidim kako je mogue planirati isto
riju hiljadu godina unapred. Mo da je Seldon sebe precenio." Na Hardinov ironian os
meh on se malo zguri, a onda dodade: "Najzad, nisam psiholog."
"Ba tako. Niko od nas to nije. Ipak, ja sam stekao nekakvo elementarno zn
anje u mladosti, dovoljno da znam kakve su mogunosti psihologije, ak i ako nisam u
stanju da te mogunosti koristim. Nema sumnje da je Seldon upravo uinio ono to je t
vrdio da je uinio. Zadu bina je stvorena, kako on ka e, da bude utoi te nauke, sredstvo
da se kroz vekove varvarstva ouvaju nauka i kultura umirueg Carstva, da bi se na k
raju ponovo rasplamsale u Drugom carstvu."
Pomalo sumnjiavo, Verisov klimnu. "Svako zna da se oekivalo da e se stvari
tako odvijati. Ali smemo li da rizikujemo? Mo emo li rizikovati sada njost zbog neke
maglovite budunosti?"
"Moramo, jer budunost nije maglovita. Seldon je nju proraunao i planirao.
Svaka uzastopna kriza u na oj istoriji planirana je, a svaka od njih u izvesnoj me
ri zavisi od uspe nog okonanja prethodne. Ovo je tek druga kriza, a Svemir samo zna
kakav bi efekat na ishod moglo imati i najmanje odstupanje."
"To je prilino prazno nagaanje."
"Nije! U Vremenskoj kripti Hari Seldon je napomenuo da e na a sloboda delan
ja biti u tolikoj meri ograniena da e biti mogu samo jedan smer delanja."
"Da bi nas zadr ao na pravoj i uskoj putanji?"
"Da bi nas spreio da skrenemo s puta, da. I obrnuto, sve dok je mogu vi e no
jedan smer delanja, kriza nije dosegnuta. Moramo pustiti da stvari teku svojim
tokom to du e mo emo, a Svemira mi, to i nameravam da inim."
Verisov nije odgovarao. Zlovoljno utei, grickao je donju usnu. Tek pre god

inu dana Hardin je po prvi put s njim razgovarao o ovom problemu, o pravom probl
emu; o problemu suprotstavljanja neprijateljskim pripremama Anakreona. A i tada,
samo zbog toga to je on, Verisov, pru ao otpor daljnjoj mirovnoj politici.
Kao da sledi misli svog ambasadora, Hardin ree: "Vi e bih voleo da ti nikad
a o ovome nisam govorio."
"Zbog ega to ka e ?" iznenaeno uzviknu Verisov.
"Zbog toga to sada ve estoro ljudi, pored tebe i mene, jo tri ambasadora i J
ohan Li, ima predstavu o tome ta se oekuje, a bojim se da je Seldonova zamisao bil
a da niko za to ne zna."
"Za to?"
"Zbog toga to je ak i Seldonova usavr ena psihologija imala izvesna ogranienj
a. Nije mogla da obrauje prevelik broj promenljivih veliina. Nije mogla da obrauje
pojedince, bez obzira na du inu vremenskog razdoblja, kao to ne mo e primeniti kinetiku
teoriju o gasovima na pojedinane molekule. Obraivala je gomile, stanovni tva itavih
planeta, i to samo slepe gomile koje ne poseduju predznanje o rezultatima sopstv
enih postupaka."
"To nije jasno."
"Ne mogu tu ni ta. Nisam dovoljno psiholog da bih to nauno objasnio. Ali ov
o zna . Na Terminusu nema kolovanih psihologa, niti matematikih tekstova koji se odn
ose na tu nauku. Oigledno, eleo je da niko na Terminusu ne bude u stanju da unapre
d pronikne u budunost. Seldon je eleo da postupamo naslepo, a stoga i ispravno, pr
ema zakonu psihologije gomile. Kao to sam ti jednom rekao, uop te nisam znao kuda s
mo se uputili kada sam isterao Anakreonjane. Moja zamisao bila je da odr im ravnot
e u snaga, samo to. Tek kasnije sam pomislio da zapa am izvestan ablon u dogaanjima, a
li sam dao sve od sebe da ne delam na osnovu tog saznanja. Uplitanje bi izbacilo
Plan iz voznog reda."
Verisov zami ljeno klimnu. "Saslu ao sam izlaganje slo eno kao ona u Hramovima
, tamo na Anakreonu. Kako misli da e prepoznati pravi as za delanje?"
"Ve sam ga odredio. Sla e se da ni ta nee zadr ati Vinisa da nas napadne im budem
opravili krstaricu. To je neosporno."
"Da."
"U redu. To se odnosi na spoljni vid stanja. Meutim, slo ie se i s tim da emo
na narednim izborima dobiti novo i to neprijateljski nastrojeno Vee, koje e nametn
uti akciju protiv Anakreona. I to je neosporno."
"Da."
"A im budu odstranjene sve alternative, nastupa kriza. Ipak, zabrinut sam
."
Zastao je, a Verisov je ekao. Polagano, gotovo oklevajui, Hardin produ i. "I
mam ideju, samo predstavu, da je planirano da istovremeno doe do spolja njeg i unut
ra njeg pritiska. Kako stvari stoje, postoji razlika od nekoliko meseci, Vinis e ve
rovatno napasti pre prolea, a do izbora ima jo godinu dana."
"To ne izgleda tako va no."
"Ne znam. Mo da je to prosto zbog neizbe ne gre ke u proraunu, a mo da i zbog inje
nice da isuvi e znam. Uvek sam nastojao da moja predoseanja ne utiu na moje postupke
, ali kako mogu biti siguran? I kakav uticaj taj raskorak mo e imati? U svakom slua
ju", Hardin pogleda uvis, "jedno sam odluio."
"A ta to?"
"Kada pone da izbija kriza otii u na Anakreon. elim da budem na licu mesta..
. Ni re, Verisove. Dockan je. Hajde da iziemo i da se noas provedemo." elim da se mal
o opustim."
"Uini to onda ovde", ree Verisov. Ne bih eleo da me prepoznaju, jer ve zna
ta
bi rekla ona nova stranka koju tvoji mili venici stvaraju. Porui rakiju."
Hardin to i uradi, s tim to je bio umeren to se koliine tie.
3.
U davna vremena, kada je Galaktiko carstvo obuhvatalo itavu Galaksiju, a A
nakreon bio najbogatija prefektura Periferije, mnogi je car posetio sveanu palatu
podkralja. I nijedan je nije napustio a da prethodno nije oprobao svoju ve tinu u
rukovanju brzoletom i pu kom na iglene metke, u okr aju sa pernatom leteom tvravom ko
ju zovu ptica najak.

Kako je vremenom sve propadalo, tako i slava Anakreona i ile u vetar. Palat
a podkralja pretvorila se u gomilu ru evina, izuzev onog krila koje su radnici Zad
u bine obnovili. Na Anakreonu ve vi e od dve stotine godina ne vide e nijednog cara.
No lov na najaka ostade i dalje kraljevska razbibriga, a o tro oko i ve to b
aratanje iglenom pu kom prevashodni uslov da se postane anakreonski kralj.
Leopold I, kralj Anakreona i kako je neizbe no, ali netano dodavano, Gospod
ar Spolja njih dominiona, iako nije imao ni esnaest godina, ve je mnogo puta pokazao
svoju ve tinu. Tek je bio napunio trinaestu kada je oborio svog prvog najaka, des
etog je savladao na nedelju dana posle svog stupanja na presto, a sada se upravo
vraao iz lova na etrdeset i estog.
"Bie ih pedeset pre nego to postanem punoletan", likovao je. "Da se kladim
o?"
Ali dvorjani se ne klade protiv kraljevske ve tine. Postoji smrtna opasnos
t da se dobije opklada. Kako to niko ne uini, kralj, lepo raspolo en, poe da se pres
vue.
"Leopolde!"
Kralj zastade usred hoda na jedini glas koji je imao mo da ga zaustavi. O
n se durljivo okrenu.
Stojei na pragu svojih odaja, Vinis se ustremi na svog mlaanog bratanca.
"Otpusti ih", nestrpljivo mu dade znak. "Otarasi ih se."
Kralj odseno odmahnu glavom i dva komornika mu se pokloni e i urno povuko e ni
z stepenice. Lepold ue u strievu sobu.
Vinis je natmureno zurio u kraljevo lovako odelo. "Uskoro e imati i va nija p
osla od lova na najaka."
Okrenuv i lea, ukrueno se odgegao do stola. Od kako be e prestario za strujanj
e vazduha, za opasno obru avanje nadomak najakovog krila, za valjanje i propinjanj
e brzoleta koga je valjalo nogom pokretati, poeo je da se dr i kiselo prema tom spo
rtu.
Leopold je shvatao da mu se stric dr i u duhu onog, 'gro e je kiselo' te, ne
bez pakosti, poe sa arom da pria: "Trebalo je da nam se danas pridru i , strie. Isterali
smo danas jednog iz estara Samije, bio je pravo udovi te. A divalj da ne mo e biti di
vljiji. Dva sata smo ga ganjali i pre li najmanje sedamdeset kvadratnih milja. A o
nda se naem naspram sunca", ivo je pokazivao rukama kao da je ponovo u brzoletu, "
i obru im se u kovitlacu. Pogodim ga tano ispod levog krila. To ga je razjarilo, pa
se okrenu iskosa. Prihvatim izazov, poem ulevo ekajui da raspali. Kad, razume se,
eto ti njega. Gotovo me krilom oe ao, krenem i ..."
"Leopolde!"
"I... pogodim ga."
"Siguran sam da si to uinio. Hoe li sad da me saslu a ?" Kralj sle e ramenima i u
puti se prema kraju stola gde poe da gricka lera-orah, sasvim se nekraljevski dur
ei. Nije se usuivao da pogleda stricu u oi.
Vinis najpre ree: "Danas sam bio na brodu."
"Kakvom brodu?"
"Samo je jedan brod. Onaj brod. Brod koji Zadu bina opravlja za flotu. Sta
ra carska krstarica. Da li sam sada bio dovoljno jasan?"
"A taj? Vidi , rekao sam ti da e ga Zadu bina popraviti, ukoliko je zamolimo
da to uini. Sve je to glupost, zna , ta tvoja pria da ele da nas napadnu. Da su to ele
li, sigurno ne bi bi opravljali brod? Nema smisla, zna ."
"Leopolde, ti si budala!"
Kralj, koji je upravo bacio ljusku jednog lera-oraha i prinosio drugi us
tima, pocrvene.
"Ovaj, pazi", ree sa ljutinom koja jedva da bi ne to vi e od zlovolje. "Misli
m da ne bi smeo da me tako naziva . Zaboravlja se. Za dva meseca u biti punoletan, z
na ."
"Da, i ba si mi mnogo spreman da preuzme du nosti kralja. Kada bi se dr avnim
poslovima bavio upola toliko koliko provodi vremena u lovu, smesta bih, mirne du e,
podneo ostavku na namesni tvo."
"Ba me briga. Nema to veze s ovim, zna . injenica je da sam ja tvoj kralj, a
ti moj podanik, iako si namesnik i moj stric. Ne sme da me naziva budalom, a uost
alom, ne bi smeo ni da sedi u mom prisustvu. Nisi zatra io od mene dopu tenje. Mislim

da bi morao da bude oprezan, inae bih mogao ne to da preduzmem, i to uskoro."

Vinisov pogled je bio hladan. "Mogu li da ti se obraam sa 'Va e velianstvo'?
"
"Da."
"Dobro! Vi ste budala, Va e Velianstvo."
Njegove tamne oi sevnu e ispod osedelih obrva i mladi kralj polagano sede.
Na trenutak se na namesnikovom licu pojavio izraz zluradog zadovoljstva, ali se
brzo izgubio. Debele usnice razvuko e se u neodreen osmeh, a aku spusti na kraljevo
rame.
"Ne mari, Lepolde. Nije trebalo da ti tako strogo govorim. Ponekad je te k
o pona ati se kako valja kada oveka pritiskaju dogaaji kao to su... Razume ?" Meutim, ma
koliko da su rei bile pomirljive, pogled njegovih oiju nije postao bla i.
Leopold poe nesigurno: "Da. Dr avniki poslovi su avolski te ki, zna ." Pitao se,
ne bez straha, da li mu sleduje dosadna poplava podataka koji mu ni ta ne znae o go
di njem obimu trgovine sa Smirnom ili duga, buna rasprava oko retko naseljenih svet
ova iz Crvenog koridora.
Vinis ponovo progovori: "Sinko, mislio sam da ti o ovom ranije ne to ka em,
a mo da je i trebalo da to mnogo ranije uinim, ali znam koliko tvoj madi duh nema s
trpljenja za suvoparne pojedinosti dr avnike ve tine."
Leopold zaklima glavom. "Da, to je tano..."
Stric ga odluno prekide, nastaviv i: "Ali kroz dva meseca e biti punoletan. O
sim toga, u te kim asovima koji predstoje, morae da uzme puno i aktivno ue e. Ubudue
ralj, Leopolde."
Leopold ponovo klimnu glavom, ali mu je pogled bio sasvim prazan.
"Bie rata, Leopolde."
"Rat? Ali sa Smirnom je sklopljeno primirje..."
"Ne sa Smirnom. Ve sa samom Zadu binom."
"Ali strie, pristali su da oprave brod. Rekao si..."
Uuao je im je njegov stric napravio grimasu.
"Leopolde", ne to od prijateljskog tona be e nestalo, "razgovaramo kao mu kara
c s mu karcem. Sa Zadu binom bi bilo rata bio brod opravljen ili ne; utoliko pre, u
stvari, to se opravlja. Zadu bina je izvor energije i moi. Sva veliina Anakreona, svi
njegovi brodovi, gradovi, ljudi i trgovina zavise od mrvica i ostataka energije
koje nam Zadu bina krto dobacuje. Seam se onog vremena, lino ja, kada su se ulice An
akreona zagrevale sagorevanjem uglja i nafte. No, pustimo sad to, ti to ne mo e zam
isliti."
Kralj stidljivo natuknu: "Izgleda, ipak, da treba da budemo zahvalni..."
"Zahvalni?" riknu Vinis. "Zahvalni to nam krto daju samo mrvice, zadr avajui
za sebe sam svemir zna ta i zadr avaju to sa ko zna kakvim ciljem? Jednog dana e, mo d
a, zavladati Galaksijom."
aka mu se spusti na bratanevo koleno, a oi se suzi e. "Leopolde, ti si kralj
Anakreona. Tvoja deca i deca tvoje dece mogu biti kraljevi vasione, ukoliko bude
imao energiju koju Zadu bina od nas krije."
"Ima neeg u tome." Leopoldove oi zasvetle e, a lea mu se ispravi e. "Na kraju k
rajeva, s kojim pravom je uvaju samo za sebe? To nije po teno, zna . Najzad, valjda i
Anakreon ne to znai."
"Eto vidi , poeo si da shvata . A sad, sinko, ta bi bilo ako bi Smirno odluio d
a napadne Zadu binu, pa tako dobije svu energiju? Koliko bismo mogli da odolevamo
da ne postanemo vazali? Koliko bi se ti dugo odr ao na prestolu?"
Leopold se uzruja. "Da, svemira mu, sasvim si u pravu, zna . Moramo napast
i prvi. To je obina samoodbrana."
Vinis se malo velikodu nije nasme i. "Osim toga, nekada je, na samom poetku v
ladavine tvog dede, Anakreon ak bio osnovao vojnu bazu na planeti Zadu bine, na Ter
minusu, bazu koja je bila od ivotne va nosti za nacionalnu odbranu. Bili smo prisil
jeni da je napustimo zbog mahinacija upravitelja te Zadu bine, jednog lukavog d ukca
, naunika bez i jedne kapi plemenite krvi u venama. Razume li, Leopolde? Tvog dedu
je unizio jedan obian graanin. Sea ga se! Jedva da je bio ne to stariji od mene kada
je prispeo na Anakreon sa svojim avoljim sme kom i avoljom pameu, imajui za sobom mo sv
a tri ostala kraljevstva koja se kukaviki behu udru ila protiv veliine Anakreona."
Leopold se zacrveneo, a oi su mu gorele. "Seldona mi, da sam ja bio na de

dinom mestu ipak bih zametnuo boj."

"Ne, Leopolde. Odluili smo da ekamo, da u pogodnije vreme speremo uvredu.
Pre svoje prerane smrti tvoj otac se nadao da e on biti taj koji e... No!" Vinis s
e na as okrenu. A zatim, kao da potiskuje oseanja: "Brat mi je bio." Ipak, ukoliko
bi njegov sin..."
"Da, strie, neu ga izneveriti. Odluio sam. Dolino bi bilo da Anakreon rastur
i to gnezdo mutivoda, i to smesta."
"Ne, ne odmah. Moramo najpre saekati da se zavr i opravka ratne krstarice.
Sama injenica da su spremni da obave tu opravku dokazuje da nas se pla e. Budale, p
oku avaju da nas umilostive, ali nas to ni za pedalj nee skrenuti s na eg puta, zar n
e?"
Leopold sna no udari pesnicom o dlan. "Ne dok sam ja kralj Anakreona."
Vinisove usne se jetko iskrivi e. "A moramo i da priekamo da doe Salvor Hard
in."
"Salvor Hardin!" Kralj razrogai oi, a sa mladalakog osavog lica izbrisa e se o t
re bore koje su ga na as zgrile. "Da, Leopolde, upravitelj Zadu bine lino dolazi na A
nakreon za tvoj roendan, mo da da bi nas obrlatio svojom slatkoreivo u. Ali to mu nee po
moi."
"Salvor Hardin!", prozbori Leopold jedva ujno.
Vinis se namr ti. "Zar te je od samog imena strah? Onaj isti Salvor Hardin
koji nas je prilikom svoje pro le posete toliko unizio. Ne zaboravlja , valjda, smr
tnu uvredu nanetu kraljevskom domu? I to od jednog obinog graanina. Olo a."
"Ne. Mislim da ne. Ne. Neu to dopustiti. Ne. Naplatiemo mu se, ali... ali
bojim se... pomalo..."
Namesnik ustade. "Boji se? ega? ega, ti mlado..." Zagrcnu se.
"Bilo bi... hm... nekako bogohulno, zna , napasti Zadu binu. Mislim..." On z
astade.
"Nastavi samo."
Leopold zbunjeno ree: "Hou da ka em, ako zaista postoji Galaktiki duh, njemu
se... hm... mo da to nee dopasti? Zar se ne ini i tebi da je tako?"
"Ne, ne ini mi se", usledi nemilosrdan odgovor. Vinis ponovo sede, a usni
ce mu iskrivi udan osmeh. "Tako znai, mnogo mori misli Galaktikim duhom, jel' da? Ta
ko je to kad te pu taju da jurca naokolo. Rekao bih da si dosta slu ao Verisova."
"Mnoge stvari je objasnio..."
"O Galaktikom duhu?"
"Da."
"Eh, ti neoblizano tene, on u taj cirkus veruje mnogo manje od mene, a ja
u to uop te ne verujem. Koliko puta ti je ve reeno da su te prie besmislica?"
"Znam ja to, ali Verisov ka e..."
"Do avola i Verisov! To je besmislica."
Nastade kratko buntovno utanje, a onda e Leopold: "Ipak, svi u to veruju.
Mislim, u tu priu o proroku Hariju Seldonu, o tome kako je odredio Zadu binu da spr
ovede njegove zapovesti kako bi se jednog dana vratio Zemaljski raj, i kako e sva
ko ko prekr i njegove zapovesti biti zauvek uni ten. Oni veruju u to. Vodio sam njih
ove svetkovine i siguran sam da veruju."
"Da, oni veruju, ali mi ne. Mogao bi da bude zahvalan to je tako, jer prem
a toj budala tini ti si kralj na osnovu bo anskog prava, a i polubog. Veoma zgodno.
To odstranjuje svaku mogunost pobune i obezbeuje potpunu poslu nost u svemu. I zato
ti, Leopolde, mora uzeti aktivnog ue a u izdavanju naredbe za rat protiv Zadu bine. Ja
sam samo namesnik i sasvim obian ovek. Ti si kralj i vi e od polovine bog... za njih
."
"Ali ne i zaista, preptpostavljam", ree zami ljeno kralj.
"Ne, ne zaista", sti e ironian odgovor, "ali si to za svakog osim za one iz
Zadu bine. Kad jednom oni budu uklonjeni, niko ti vi e nee osporavati tvoju bo ansku p
rirodu. Razmisli o tome!"
"A onda emo moi da sami rukujemo centralama u hramovima, brodovima koji le
te bez ljudi, svetom hranom koja lei rak i svim ostalim. Verisov ka e da samo oni k
oje je blagoslovio Galakstiki duh mogu..."
"Da, Verisov ka e! Uz Salvora Hardina, tvoj najvei neprijatelj je Verisov.
Dr i se mene, Leopolde, i nemoj brinuti zbog njih. Zajedniki emo ponovo stvoriti car

stvo, i to ne samo od Anakreona, ve carstvo koje e obuhvatiti milijardu sunaca Gal

aksije. Nije li to bolje od Zemaljskog raja iz pria?"
"Pa-a-a, da."
"Mo e li ti Verisov obeati ne to vi e?"
"Ne."
"Vrlo dobro." Glas mu postade odluan. "Pretpostavljam da mo emo smatrati ov
o pitanje re enim." On ni ne saeka na odgovor. "Idi sad. Sii u ne to kasnije. I jo ne to
eopolde."
Mladi kralj se osvrnu s praga.
Sve se na Vinisu sme ilo, osim oiju. "Budi oprezan kada lovi najaka, sinko.
Od one nesree s tvojim ocem povremeno sam imao najudnija predoseanja vezana za tebe
. U onoj gu vi, kada u vazduhu vrve strelice iz iglenih pu aka, ovek nikada ne zna. P
azie , nadam se. A u vezi Zadu bine preduzee ono to ti budem rekao, zar ne?"
Leopoldove oi se ra iri e, izbegavajui striev pogled.
"Da, svakako."
"Dobro." Buljio je bezizrazno za sinovcem, a zatim se vratio za svoj pis
ai sto.
Dok se udaljavao, Leopoldove misli su bile mrane i ne bez zebnje. Mo da bi
bilo najbolje pobediti Zadu binu i dokopati se moi o kojoj je Vinis govorio. A onda
, kad se rat zavr i i kada bude siguran na prestolu... Postade svestan injenice da
su Vinis i njegova dva nadmena sina sledei na redu da naslede presto.
Ali on je kralj. A kraljevi imaju mo da narede da se ljudi streljaju.
ak i strievi i braa od strica.
4.
Izuzimajui samog Sermaka, Luis Bort bio je najrevnosniji u okupljanju svi
h onih otpadnikih elemenata koji su se stopili u sada veoma glasnu Stranku akcije
. Meutim, on nije bio u onoj deputaciji to je pre gotovo pola godine posetila Salv
ora Hardina. Ne zbog toga to su njegovi napori bili nepriznati, naprotiv. Izostao
je iz veoma opravdanog razloga: u to vreme nalazio se na glavnoj planeti anakre
onskog sveta.
U posetu je oti ao privatno. Nije posetio nijednog zvaninika i nije obavio
ni ta znaajno. Samo je posmatrao po zabitim uglovima prometne planete i turao svoj
zatupasti nos u pra njave rupe.
Kui se vratio u predveerje jednog kratkog zimskog dana koji je zapoeo oblano
i sada se zavr avao sa snegom, a ve jedan as kasnije sedeo je za osmougaonim stolom
u Sermakovom domu.
Njegove prve rei nisu mogle popraviti atmosferu skupa koji je ve bio prilin
o poti ten zbog sve gu eg sne nog sumraka to se napolju spu tao.
"Bojim se", ree on, "da je na polo aj od one vrste koju obino melodramski naz
ivaju 'propalim sluajem'."
"Misli ?" sumorno e Sermak.
"U to se ne sumnja, Sermae. Nema drugaijeg mi ljenja."
"Naoru anje..." zapoe pomalo zvanino doktor Valto, ali ga Bort odmah prekide
.
"Ostavi to. To je stara pria." Pogled mu je kru io po okupljenima. "Govorim
o ljudima. Priznajem da je bila moja zamisao da poku amo da podstaknemo neku vrst
u dvorske pobune, kako bi za kralja postavili nekog ko bi bio naklonjeniji Zadu bi
ni. Bila je to dobra zamisao, i jo je to. Njen jedini maju ni nedostatak je u tome t
o je neostvarljiva. Za to se postarao veliki Salvor Hardin."
Sermak kiselo primeti: "Navedi pojedinsti, Borte."
"Pojedinosti! Nema ih! Nije to tako jednostavno. Stvar je u celokupnoj p
rokletoj situaciji na Anakreonu. Stvar je u religiji koju je Zadu bina razvila. On
a dejstvuje!"
"Pa!"
"Treba da je vidite na delu, da biste shvatili. Jedino to odavde vidite,
to je da postoji velika kola koja se posvetila obuci sve tenika, kao i to da, s vre
mena na vreme, u nekom zabaenijem kraju grada biva prireena poneka posebna predsta
va za hodoasnike... i to je sve. itava stvar jedva da nas se dotie. Dok, na Anakreo
nu..."

Lem Tarki zagladi jednim prstom urednu iljatu bradicu i naka lja se: "Kakva
je to religija? Hardin je uvek govorio da je to samo oblanda, kako bi ne pitajui
prihvatili na u nauku. Sea se, Sermae, onog dana rekao nam je..."
"Hardinova obja njenja ne treba uzimati uvek zdravo za gotovo", podseti ih
Sermak. Ipak, kakva je to religija, reci nam Borte?"
Bort malo promisli. "Etiki gledano, ona je u redu. Jedva da se razlikuje
od raznih filosofija starog Carstva. Visoki moralni standardi, i tako to. Sa tog
stanovi ta nema joj se ta zameriti. Tokom istorije, religija je uvek bila jedan od
onih inilaca koji je imao vrlo civilizujue dejstvo, te u tom smislu ispunjava..."
"To znamo", nestrpljivo ga prekide Sermak. "Prei na stvar."
"Pa, evo." Bort je bio malo zbunjen, mada to nije pokazivao. "Religija k
oju je Zadu bina stvorila i ohrabrivala, pazite, poiva na strogoj autoritarnosti. S
ve tenstvo ima iskljuivu kontrolu nad oruima nauke koja smo Anakreonu dali, ali su t
ako obueni da tim oruima rukuju iskljuivo iskustveno. Potpuno veruju u tu religiju
i u... hm ... duhovnu vrednost energije kojom upravljaju. Na primer, pre dva mes
eca neka budala je ne to petljala na centrali u Tesalekijanskom hramu, jednoj od v
elikih. Razume se, digla je u vazduh pet gradskih blokova. Svi, pa i sami sve teni
ci, smatrali su da je to bo ja kazna."
"Seam se. U novinama je tada izi la neka izfrizirana verzija. Ne shvatam na
ta cilja ."
"Slu aj onda", osorno odvrati Bort. "Sve tenstvo obrazuje hijerarhiju na ijem
je vrhu kralj, koga smatraju nekom vrstom manjeg boga. Po bo anskom pravu on je a
psolutni monarh i ljudi u to potpuno veruju, kao uostalom i sve tenici. Takvog kra
lja ne mo e zbaciti. Da li sada shvata ?"
"ekaj", upade Valto. " ta si mislio kada si rekao da je sve to Hardinovo ma
slo? Kakve on veze ima s tim?"
Bort ga s gorinom pogleda. "Zadu bina je revnosno pothranjivala ovu obmanu.
Ovoj podvali je pru ana puna nauna potpora. Nema nijedne svetkovine kojom ne uprav
lja kralj okru en radioaktivnom aurom koja svetli oko celog njegovog tela i uzdi e s
e kao kruna iznad njegove glave. Ko ga dodirne zadobije ozbiljne opekotine. U pr
esudnim asovima kree se kroz vazduh, navodno zahvaljujui bo anskom duhu. Jednim pokre
tom ruke ispunjava hram bisernom, unutra njom svetlo u. Nema kraja tim sasvim obinim t
rikovima koje za njega izvodimo, ali ak i sami sve tenici u njih veruju, iako ih sa
mi proizvode."
"Lo e", ree Sermak grizui usnu.
"Mogao bih da ronim suze kao zdenac u Venikom parku", ozbiljno ree Bort, "k
ad se setim prilike koju smo propustili. Uzmite onu situaciju pre trideset godin
a, kada je Hardin spasao Zadu binu od Anakreona. U to vreme Anakreonjani nisu shva
tali da Carstvo propada. Sami su manje-vi e vodili svoje poslove jo od Zeonske pobu
ne, ali ak i onda, kada su se sve veze prekinule, jer se Leopoldov deda-gusar pro
glasio kraljem, oni nisu potpuno shvatili da je Carstvo kaput.
Da je Car imao hrabrosti da poku a, mogao je povratiti vlast pomou dve krst
arice i unutra nje pobune koja bi sugurno izbila. I mi, i mi smo to isto mogli uini
ti, ali ne... Hardin je uveo obo avanje monarha. Ja lino to ne shvatam. Za to? Za to? Z
a to?"
"A ta radi Verisov?" iznenada upita Hajim Orsi. "Nekada je bio istaknuti
akcionista. ta on tamo radi? Jel' i on slep?"
"Ne znam", o tro odvrati Bort. "Za njih je prvosve tenik. Koliko znam, on je
samo savetnik sve tenstva za tehnika pitanja. Samo figura, proklet bio, ni ta drugo
do figure!"
Naokolo je vladala ti ina a sve se oi uperi e u Sermaka. Mladi voa stranke ner
vozno je grizao nokte, a zatim naglas izusti: "Ne to se tu ne sla e. Ne to je tu sumnj
ivo."
On se osvrnu naokolo, a zatim jo energinije dodade: "Zar je Hardin tolika
budala?"
"Izgleda da jeste", sle e ramenima Bort.
"Nipo to! Ne to tu nije u redu. Da bi se samom sebi tako temeljno i beznade no
prerezao grkljan, nu na je kolosalna glupost. Vea nego to bi je Hardin posedovao ak
i da je budala, a poriem da je budala. S jedne strane zasniva religiju kako bi ot
klonio svaku mogunost unura njih nemira. S druge strane naoru ava Anakreon svim vrsta

ma naoru anja. To ne shvatam."

"Stvar jeste malo nejasna, priznajem", ree Bort, "ali to su injenice. ta dr
ugo da mislimo?"
Valdo naglo ree: "Obina veleizdaja. Plaaju ga."
Ali Sermak nestrpljivo zatrese glavom. "Ni to ne verujem. itava stvar je
suluda i besmislena... Ka i, Borte, jesi li uo ne to o ratnoj krstarici koju Zadu bina
treba da opravi za anakreonsku flotu?"
"Ratna krstarica?"
"Stara carska krstarica..."
"Ne, nisam. Ali to ni ta ne znai. Brodogradili ta su religiozna svetili ta, pot
puno nedostupna svetovnoj javnosti. Niko nikada ne uje ni ta o floti."
"Iap su neke glasine procurile. Neki iz Stranke izneli su stvar pred Vee.
Hardin to uop te nije porekao, zna . Njegov predstavnik je osudio one koji pronose
glasine i na tome je ostalo. Mo da to ne to znai."
"To je samo deo celine", ree Bort. "Ukoliko je tano, potpuno je sumanuto.
Meutim, to ne bi bilo ni ta gore od ostalog."
"Pretpostavljam", ree Orsi, "da Hardin nema negde neko tajno oru je. Koje m
o da..."
"Da", otvoreno e Sermak, "ogromnog upavca iz kutije koji e u psiholo ki pogod
nom trenutku iskoiti i naterati matorog Vinisa u fras. Zadu bina bolje da sama sebe
raznese u vazduh i pri tedi sebi agoniju neizvesnosti ukoliko treba da zavisi od
nekakvog tajnog oru ja."
"Dobro", urno promeni temu Orsi, "pitanje se svodi na ovo: koliko je vrem
ena preostalo? A Borte?"
"Tano. Pitanje tako glasi. Ali ne gledajte u mene, ne znam. Anakreonska ta
mpa uop te ne pominje Zadu binu. Upravo sada puna je vesti o predstojeem slavlju i nie
g drugog u njoj nema. Znate, idue nedelje Lepold postaje punoletan."
"Onda imamo mesec dana pred sobom. Po prvi put te veeri Valdo se osmehnu.
To nam daje vremena..."
"avola nam to daje vremena", za krguta nestrpljivo Bort. "Ka em vam da je kra
lj bog. Mislite da treba da sprovede propagandnu kampanju da bi svom narodu ulio
borbeni duh? Mislite da treba da nas optu i za agresiju i da se koristi jeftinim
emocijama? Kada doe as za napad, Leopold e izdati nareenje, a narod e se boriti. Tek
tako. To je najprokletiji sistem. Bogu se ne postavljaju pitanja. Koliko ja znam
, on ve sutra mo e izdati nareenje, a ti u to nareenje mo e da uvije malo duvana i da ga
popu i ."
Svi su govorili uglas, dok je Sermak udarao o sto ne bi li ih smirio, ka
da se otvori e ulazna vrata i ulete Levi Norast. Nije skinuo ni kaput, a stepenike
je preskakao ostavljajui za sobom sne ni trag.
"Pogledajte ovo!" povika, baciv i hladne, snegom uprskane novine na sto. "
I na vizikasterima se samo o tome govori."
Ra iri e novine i pet glava se nadnese nad njih.
Prigu enim glasom Sermak ree: "Tako mi velikog svemira, ide na Anakreon! Id
e na Anakreon!"
"To jeste veleizdaja", zapiskuta Tarki od uzbuenja. "Proklet bio ako Vald
o nije u pravu. Prodao nas je i sad ide po svoju platu."
Sermak ustade: "Vi e nemamo drugog izbora. Sutra u od Vea zatra iti da se prot
iv Hardina podigne optu nica zbog veleizdaje. A ukoliko to ne uspe..."
5.
Sneg be e prestao da pada ali se na zemlji napravio debeo prekriva, tako da
se sjajno zemaljsko vozilo nezgrapno i s naporom kretalo opustelim ulicama. Tur
obna siva svetlost praskozorja bila je hladna, ne samo u pesnikom ve i u veoma buk
valnom smislu, tako da niko, ak ni u tada tako uzburkanom stanju zadu binske politi
ke, bio on akcionista ili prohardinovac, nije imao dovoljno ara da toliko rano ot
pone svoju ulinu aktivnost.
Johanu Liju se to nije dopalo i on poe glasno da guna. "Lo e e to izgledati,
Hardine. Kazae da si se izmigoljio."
"Neka govore ako ele. Moram da odem na Anakreon, a elim da to uinim bez te koa
. Prestani, Li."

Hardin se zavali u meko sedi te i lako zadrhta. U dobro zagrejanom vozilu

nije bilo hladno, ali bilo je neeg studenog u snegom pokrivenom svetu, to ga je, ak
i kroz staklo, uznemiravalo.
Zami ljeno, on ree: "Jednog dana, kad to doe na red, trebalo bi da uvedem kl
imatizaciju Terminusa. To se mo e uraditi."
"Pre toga bih voleo da nekoliko drugih stvari bude uraeno", ree Li. "Na pr
imer, kako bi bilo da se klimatizuje Sermak? Za to bi bila ba pogodna jedna lepa,
suva elija, u kojoj bi preko cele godine bilo dvadeset i pet stepeni."
"Onda bi mi zaista bila potrebna telesna stra a", ree Hardin, "a ne samo ov
a dvojica." Pokaza na dvojicu Lijevih snagatora koji su sedeli napred, pored voz
aa, i o tro motrili na prazne ulice, s prstima na obraima atomskih blastera. "Oigledn
o hoe da izazove graanski rat."
"Ja? Ima drugih koji d araju, tako da ne bi bilo potrebno mnogo truda, to
mogu da ti ka em." Stade da nabraja podi ui jedan za drugim kratke prste. "Prvo, jue j
e u Gradskom veu Sermak napravio tarapanu i zatra io da se podigne optu nica."
"Bio je potpuno u pravu", hladno odgovori Hardin. "Ali, njegov predlog j
e odbaen sa 206 prema 184 glasa."
"Sigurno. Sa veinom od dvadeset i dvoje, a raunali smo najmanje na ezdeset.
Ne porii, zna da si raunao."
"Bila je to tesna veina", priznade Hardin.
"Dobro. Drugo, posle glasanja pedeset i devet lanova Stranke akcije ustal
o je i izmar iralo iz Venice."
Hardin je utao, a Li produ i: "Tree, pre nego to je iza ao, Sermak je zaurlao d
a si izdajnik i da na Anakreon ide da bi naplatio svojih trideset srebrnjaka, da
su venici koji su glasali protiv podizanja optu nice sauesnici u veleizdaji, a da St
ranka akcije nije tek tako tako dobila svoj naziv. Dakle, na ta ti to miri e?"
"Na te koe, pretpostavljam."
"I ti sad u zoru hvata maglu kao neki zloinac. Treba da se sa njima suoi , Ha
rdine, a ako treba i da proglasi vanredno stanje, svemira mi!"
"Nasilje je poslednji izlaz..."
"...za nesposobnog. Koje ta!"
"U redu. Videemo. Saslu aj me pa ljivo Li. Pre trideset godina otvorila se Vr
emenska kripta na pedesetu godi njicu osnivanja Zadu bine, i pojavio se Snimak Harij
a Seldona da bi nam pru io pravu predstavu o tome ta se zaista zbiva."
"Seam se." Priseajui se, Li sa poluosmehom klimnu. "Tog dana smo preuzeli u
pravu."
"Tano. To je bila prva od na ih velikih kriza. Ovo je druga, a na tri nedel
je od danas bie osamdeseta godi njica osnivanja Zadu bine. Zar ne misli da to ne to znai?
"
"Misli da e se ponovo pojaviti?"
"Nisam zavr io. Seldon nikada nije pomenuo da e se ponovo pojaviti, shvata ,
ali to bi bilo u skladu sa itavim planom. Uvek je davao sve od sebe da od nas sak
rije svako predznanje. Ne postoji nain da se utvrdi, a da se ne rasturi cela Krip
ta, da li je radijumska brava tako pode ena da se jo koji put otvori, ali je zato v
erovatno pode ena da se sama uni ti ukoliko bismo to poku ali. Za svaki sluaj sam posle
prve njegove pojave tamo odlazio na svaku godi njicu. Nikada se nije pojavio, ali
ovo je prvi put da zaista postoji kriza."
"Onda e se pojaviti."
"Mo da. Ne znam. Ipak, u ovom je stvar. Na dana njoj sednici Vea, po to bude sao
p tio da sam oti ao na Anakreon, zvanino e saop titi i to da e se 14. marta pojaviti jo
an snimak Harija Seldona, koji e sadr ati poruku od najvee va nosti u vezi nedavne usp
e no prebroene krize. To je veoma va no, Li. Ma koliko da ti budu postavljali pitanja
, nemoj ni ta dodavati."
Li ga je netremice gledao."Da li e poverovati?"
"To nije va no. Zbunie se, a to i elim. Bie u nedoumici da li je to tano i ta s
am time eleo; ukoliko nije, odluie da odlo e akciju do posle 14. marta. A ja u se vrat
iti mnogo ranije."
Li je bio nesiguran. "Ali ono 'uspe no prebroeno'. To je koje tarija."
"Koje tarija koja vrlo zbunjuje. Evo aerodroma!"
Glomazni vasionski brod nazirao se u polutami. Hardin odgaca kroz sneg p

rema njemu, a na otvorenom ulazu osvrnu se ispru iv i aku.

"Zbogom, Li. Ne volim to te ostavljam da se ovako pr i kao u tiganju, ali ni
kom drugom ne verujem. uvaj se vatre."
"Ne brini. Tiganj je dovoljno vru. Izvr avau nareenja." On se povue unazad, a
vratnice se zatvori e.
6.
Salvor Hardin nije odmah otputovao na planetu Anakreon, po kojoj kraljev
stvo be e dobilo ime. Stigao je dan pre krunisanja, po to je pre toga nakratko poset
io osam najveih zvezdanih sistema u kraljevstvu, zadr avajui se tek toliko da porazg
ovara sa mesnim predstavnicima Zadu bine.
Putovanje je stvorilo u njemu munu predstavu o veliini kraljevstva. Bilo j
e iver, beznaajna mu ica kada se uporedi sa nezamislivim prostranstvima Galaktikog c
arstva iji je nekada tako va an deo bilo, ali za oveka iji se nain mi ljenja izgradio ok
o jedne jedine, a uz to i retko naseljene planete, veliina Anakreona i po povr ini
i po broju stanovnika bila je zapanjujua.
Dr ei se granica nekada nje Anakreonske prefekture kraljevstvo je obuhvatalo
dvadeset i pet sunanih sistema, od kojih je est imalo vi e od jednog nastanjenog sve
ta. Stanovni tvo od devetnaest milijardi, mada jo daleko manje od onog na vrhuncu c
arstva, brzo je narastalo zahvaljujui naunom razvoju koji je Zadu bina potpomagala.
Tek sada je Hardina oborila veliina zadatka. I posle trideset godina jedi
no je glavna planeta imala energiju. U spoljnim provincijama i dalje su postojal
a ogromna prostranstva gde atomska energija nije bila ponovo uvedena. A napredak
koji je ostvaren bio bi nemogu da nije bilo jo upotrebljivih ostataka koje je za
sobom u neredu ostavila oseka Carstva.
Prispev i na prestoniku planetu Hardin je ustanovio da su svi normalni posl
ovi potpuno zamrli. U spoljnim provincijama se dodu e slavilo, meutim ovde, na plan
eti Anakreon, nije bilo ive du e koja nije grozniavo uestvovala u velelepnim verskim
svetkovinama koje su obele avale punoletnost njihovog boga, kralja Leopolda.
Od ispijenog i izmo denog Verisova Hardin je uspeo da iskami samo pola asa,
a onda njegov ambasador pohita da nadgleda neku novu svetkovinu u hramu. Ipak je
i tih pola asa bilo veoma korisno, tako da se Hardin sada zadovoljno pripremao z
a veernji vatromet.
U svemu se pona ao kao posmatra, po to nije imao smisla za verske du nosti koje
bi, bez sumnje, morao da preuzme da se saznalo za njegov identitet. Te se tako,
kada se plesna dvorana u palati ispunila blistavom hordom najvi eg i najuglednije
g plemstva u kraljevstvu, na ao pribijen uza zid, malo ili gotovo potpuno nezapa en.
Leopoldu je predstavljen u dugom nizu drugih osoba i to sa bezbedne udal
jenosti, po to je kralj stajao po strani u samotnoj i upeatljivoj velianstvenosti, o
kru en smrtonosnim sjajem svoje radioaktivne aure. Za ne to manje od pola sata taj i
sti kralj e zauzeti svoje mesto na masivnom prestolu od legure rodijuma i iridiju
ma, ukra enom zlatom optoenim draguljima, a onda e se presto i ostalo velianstveno po
dii u vazduh i jedva dodirujui tle polagano odlebdeti do velikog prozora, kako bi
ogromna masa prostog puka mogla da vidi svog kralja i da vikom samu sebe natera
u apoplektino stanje. Sam presto ne bi morao da bude toliko masivan, da u njega n
ije bio ugraen atomski motor.
Pro lo je jedanaest. Hardin se vrpoljio i propinjao na prste ne bi li bolj
e video. Odoleo je porivu da se popne na stolicu. U tom trenutku primeti Vinisa
kako se kroz gomilu probija ka njemu i opusti se.
Vinis se pribli avao sporo. Na svakom koraku morao je da izmeni nekoliko l
jubaznih rei sa kakvim uva enim plemiem iji je deda pomogao Leopldovom dedi da razboj
niki stvori kraljevstvo, primiv i zauzvrat vojvodsku titulu.
Najzad se oslobodio i poslednjeg uniformisanog velmo e i pri ao Hardinu. Osm
eh mu se iskrivi u grimasu, a crne oi su zirkale zadovoljno plamtei ispod prosedih
obrva.
"Dragi moj Hardine", ree on tiho, "morate oekivati da se dosaujete kad odbi
jate da otkrijete va identitet."
"Ne dosaujem se, Va e visoanstvo. Sve je vrlo zanimljivo. Znate, takvih priz
ora nemamo na Terminusu."
"Bez sumnje. Ipak predla em da se povuemo u moje privatne odaje, gde emo moi

da du e i u veoj ti ini razgovaramo?"

"Svakako."
Ruku pod ruku njih dvojica sio e niz stepenice, a mnoga udova vojvotkinja u
udu podi e lornjon, pitajui za identitet tog neugledno odevenog stranca nezanimljiv
og izgleda kome je knez namesnik ukazivao tako upadljivo poast.
U Vinisovim odajama Hardin se savr eno udobno smesti i uz zahvalni apat pri
mi a u pia koju mu je namesnik lino sipao.
"Lokrisovo vino, Hardine", ree Vinis, "iz kraljevih podruma. Ne to pravo, o
dle alo je dva veka. Pohranili su ga deset godina pre Zeonske pobune."
"Pravo kraljevsko pie", utivo potvrdi Hardin. "Za Leopolda I, kralja Anakr
eona!"
Otpi e, a Vinis pouta, pa blago dodade: "I uskoro Cara Periferije, a posle,
ko zna? Mo da e se jednog dana Galaksija ponovo ujedniti."
"Nesumnjivo. To e uiniti Anakreon?"
" to da ne? Uz pomo Zadu bine, na a nauna premo nad ostatkom Periferije bie neosp
rna."
Hardin odlo i praznu a u i ree: "Pa da, razume se, samo to je Zadu bina du na da p
mogne svakoj naciji koja od nje zatra i naunu pomo. Zbog velikog idealizma na e vlade
i visokog moralnog zadatka koji je postavio na osniva Hari Seldon, nismo u stanju
da imamo ljubimce. Tu se ne mo e ni ta, Va e visoanstvo."
Vinis se jo ire osmehnu. "Galaktiki duh, da upotrebim popularnu frazu, poma e
onima koji se sami poma u. Sasvim razumem: kad bi to zavisilo od nje, Zadu bina ne
bi nikada saraivala."
"Ne bih se s vama slo io. Opravili smo za vas carsku krstaricu, mada je mo
j Navigacioni odbor eleo da je i sam dobije radi istra ivanja."
Namesnik ironino ponovi poslednje rei: "Radi istra ivanja! Da! Ali da vam us
put nisam zapretio ratom, ne biste je opravili."
Hardin negodujui mahnu. "Ne znam."
"Ja znam. A ta pretnja i dalje postoji."
"I dalje?"
"Sada je ve prilino dockan govoriti o pretnjama." Vinis baci brz pogled na
sat koji je stajao na njegovom pisaem stolu. "Pazite, Hardine, na Anakreonu ste
ve jednom bili. Tada ste bili mladi; obojica smo bili mladi. Ali ve tada smo potpu
no razliito gledali na stvari. Vi ste, to bi rekli, ovek koji voli mir, zar ne?"
"Pretpostavljam da jesam. Ili bar, smatram da je nasilje neekonomino sred
stvo da bi se ostvario neki cilj. Uvek postoje bolje zamene, mada ponekad mogu b
iti manje neposredne."
"Da. uo sam za va u uvenu uzreicu: 'Za nesposobnog nasilje je poslednji izlaz
.' No ipak", namesnik poe a uho sa izve taenom rasejano u, "ne bih za sebe ba rekao da sa
nesposoban."
Hardin uljudno klimnu, ne rekav i ni ta.
"Uprkos tome", nastavi Vinis, "uvek sam verovao u neposrednu akciju. Ver
ovao sam u to da moram prokriti prav put do svog cilja, a zatim se tog puta dr ati.
Mnogo sam na taj nain postigao, a oekujem da postignem i vi e."
"Znam", upade Hardin. "Verujem da na nain koji ste opisali krite put za va
s i va u decu koji vas vodi upravo do prestola, ako se uzme u obzir nesrena smrt kr
aljevog oca, va eg starijeg brata, i sumnjivo zdravstveno stanje samog kralja. Zar
ne, njegovo zdravstveno stanje je sumnjivo?"
Na ovaj ujed Vinis se namr ti, a glas mu postade o triji.
"Hardine, bilo bi uputno da neke teme izbegavate. U zabludi ste ako smat
rate da kao gradonaelnik Terminusa imate pravo da stavljate nekakve... hm... nepr
omi ljene primedbe, ali oslobodite se te zablude. Mene rei ne pla e. Moja je ivotna fi
losofija da problemi nestaju ukoliko se ovek sa njima smelo suoi, a do sada im nij
ednom nisam okrenuo lea."
"U to ne sumnjam. Koji je to specifini problem kome u ovom asu neete okrenu
ti lea?"
"Problem kako ubediti Zadu binu da sarauje, Hardine. Va a mirovna politika, v
idite, navela vas je da nainite nekoliko veoma ozbiljnih gre aka, samo zbog toga to
ste potcenili smelost va eg protivnika. Ne boji se svako neposredne akcije kao vi.
"

"Na primer?" bocnu ga Hardin.

"Na primer, na Anakreon ste do li sami, a sami ste do li i u moje odaje."
Hardin se obazre oko sebe. "I ta tu nije u redu?"
"Ni ta", odvrati namesnik, "osim to pred vratima ove odaje stoji pet gardis
ta, dobro naoru anih i spremnih da pucaju. Mislim da se ne mo ete udaljiti, Hardine.
"
Gradonaelnikove obrve se podigo e. "Ne elim da vas uskoro napustim. Zar me s
e toliko pla ite?"
"Uop te vas se ne pla im. Ali ovo vam pokazuje stepen moje re enosti. Nazovimo
to nagove tajem?"
"Zovite to kako vam drago", ravnodu no e Hardin, "neu se ni zbog kakvog inci
denta uzbuivati pa ma kako ga vi budete nazvali."
"Siguran sam da ete vremenom promeniti stav. No, uinili ste jo jednu gre ku,
Hardine, ozbiljniju. Izgleda da je ta planeta Terminus potpuno bez odbrane."
"Prirodno. ega bismo se bojali? Ne ugro avamo niije interese, a svima na ist
i nain poma emo."
"Ostajui bespomoni", produ i Vinis, "ljubazno ste nam pomogli da se naoru amo,
posebno nam pomogav i da razvijemo sopstvenu flotu, veliku flotu. U stvari, flotu
koja je, po to ste nam uruili i veliku carsku krstaricu, sada konano nepobediva."
"Va e velianstvo uludo traite vreme." Hardin se pomeri kao da e ustati iz nas
lonjae. "Ukoliko nameravate da objavite rat i upoznajete me sa tom injenicom, onda
mi morate dozvoliti da smesta stupim u vezu sa mojom vladom."
"Sedite, Hardine. Ne objavljujem rat, niti ete vi stupiti u vezu sa va om v
ladom. Kada se rat povede, a ne objavi, Hardine, ve povede, Zadu binu e o tome blago
vremeno obavestiti atomski topovi anakreonske flote, koju e na admiralskom brodu
Vinis, nekada njoj krstarici Carske flote, predvoditi moj roeni sin."
Hardin se namr ti. "Kada to treba da bude?"
"Ukoliko vas to zanima, brodovi su tano pre pedeset minuta, u jedanaest,
napustili Anakreon, a prvi hitac e biti ispaljen im Terminus bude na vidiku, to bi
trebalo da bude sutra oko podneva. Mo ete se smatrati ratnim zarobljenikom."
"Upravo takvim se i smatram, Va e visoanstvo", jo namr ten odgovori Hardin. "A
li sam razoaran."
Vinis se oholo isceri. "Je li to sve?"
"Da. Pomislio sam da bi trenutak krunisanja, pono, bio logino vreme da se
pokrene flota. Oigledno ste eleli da rat zapone dok ste jo namesnik. Inae, bilo bi to
mnogo dramatinije."
Namesnik se zabulji u njega: "O emu vi to, svemira mu, govorite?"
"Zar ne shvatate?" tiho e Hardin. "Moj protivudar je planiran za pono."
Vinis poskoi sa stolice. "Ne blefirajte. Nema protivudara. Ukoliko raunate
na podr ku ostalih kraljevstava, oprostite se. Sve njihove flote zajedno ne mogu
se porediti s na om."
"To znam. Ne nameravam da ispalim nijedan hitac. Stvar je prosto u tome t
o je pre nedelju dana pu tena vest da e od ponoi dana njeg dana itava planeta Anakreon
biti pod interdiktom."
"Interdikt."
"Da. Ukoliko ne shvatate, mogu vam objasniti; to znai da e svaki sve tenik u
Anakreonu trajkovati sve dok ne povuem nareenje. A to ne mogu uiniti sve dok sam u
izolaciji; niti bih to uinio ak i da nisam. On se na e napred i sa iznenadnom ivahno u d
odade:
"Shvatate li, Va e visoanstvo, da napad na Zadu binu predstavlja skrnavljenje
najgore vrste?"
Vinis je oigledno poku avao da povrati prisebnost. "Ne govorite tako ne to me
ni, Hardine. uvajte to za gomilu."
"Dragi moj Vinise, a za koga drugog bih i uvao? Pretpostavljam da je u to
ku poslednjih pola sata svaki hram na Anakreonu steci te gomila koje slu aju sve tenik
e kako im upravo na ovu temu govore. Na Anakreonu nema nijednog oveka niti ene koj
i ne znaju da je njihovo vostvo bez povoda izvr ilo pogani napad na sredi te njihove
religije. Ali do ponoi su preostala jo samo etiri minuta. Bolje sii u plesnu dvoranu
kako bi posmatrao zbivanja. Sa ovih pet stra ara pred vratima biu bezbedan."
Ponovo se zavali u naslonjau, nasuv i jo jednu a u lokrisovog vina i sa savr enom

ravnodu no u zagleda se u tavanicu.

Vinis posla prigu enu psovku u vazduh i izlete iz sobe.
Meu elitom u plesnoj dvorani zavladao je muk, dok se pravio iroki prolaz z
a presto. Leopold je sada sedeo na njemu aka polo enih na doruja, visoko uzdignute g
lave i sleena lica. Ogromni polijeleji pogasi e se, a u difuznoj, vi ebojnoj svetlost
i maju nih atomo sijalica, koje su pokrivale zasvoenu tavanicu, kraljevska aura bli
stala je jasno, uzdi ui se visoko iznad njegove glave i oblikujui plamenu krunicu.
Vinis zastade na stepeni tu. Niko ga nije primeivao, svi pogledi bili su up
ereni na presto. On stisnu pesnice i tu i ostade; Hardin ga nee navesti na neprom
i ljene postupke.
U to se presto zatrese. Be umno se podi e uvis i poe da se pomera. S postolja
, polagano niz stepenice, a zatim vodoravno, na est palaca od poda, uputi se prem
a ogromnom otvorenom prozoru.
Na zvuk duboke zvonjave, koja je oznaila pono, zaustavi se pred prozorom,
a kraljeva aura utrnu.
Sleeni kralj se trenutak nije ni pomerio, lica iskrivljenog od iznenaenja,
bez aure, obian smrtnik, a onda presto kljoknu i pade na pod sa visine od est pal
aca, uz zaglu ni tresak, upravo u asu kada su se sva svetla u palati ugasila.
Kroz vrisku i mete odjeknu sna ni Vinisov glas: "Baklje! Dajte baklje!"
Delei bubotke nalevo i nadesno, on prokri sebi put do vrata. Garda izvan d
vorane navre u tamu.
Nekako doneso e baklje u plesnu dvoranu; baklje namenjene d inovskoj bakljad
i koja je trebalo da proe kroz gradske ulice posle krunisanja.
U dvorani su se vrzmali gardisti s bakljama... plavim, zelenim i crvenim
... a neobino svetlo osvetljavalo je prepla ena, zbunjena lica.
"Sve je u redu", vikao je Vinis. "Ostanite na svojim mestima. Za koji as e
doi struja." On se obrati gardijskom kapetanu koji je ukrueno stajao u stavu mirn
o. " ta je to, kapetane?"
"Va e visoanstvo", dobi smesta odgovor, "palatu su okru ili graani."
" ta ele?" zare a Vinis.
"Predvodi ih sve tenik. Prepoznali su ga, to je prvosve tenik Poli Verisov.
Tra i da se odmah oslobodi gradonaelnik Salvor Hardin i prekine rat protiv Zadu bine.
"
Oficir je ovaj izve taj podnosio bezizra ajnim glasom, ali mu je pogled nesi
gurno be ao u stranu.
Vinis povika: "Ukoliko taj olo poku a da se probije u palatu, raznesite ga.
Za sada, ni ta vi e. Neka urlaju! Sutra emo se obraunati."
Baklje su sada bile razme tene, a dvorana ponovo osvetljena. Vinis odjuri
do prestola koji se jo nalazio pored prozora, i podi e malaksalog Leopolda ije je li
ce imalo vo tanu boju.
"Hajde sa mnom!" On baci brz pogled kroz prozor. Grad je bio u gustoj tm
ini. Odozdo su se uli promukli, izme ani krici gomile. Jedino se desno od palate, g
de se nalazio hram Argolid, videlo svetlo. On ljutito opsova i odvue kralja.
Vinis nahrupi u svoje odaje, a za njim uo e petorica gardista. Leopold ih j
e sledio razrogaenih oiju, zenemeo od straha.
"Hardine", hrapavo ree Vinis, "igra se sa silama koje su jae od tebe."
Gradonaelnik se ni ne obazre na govornika. I dalje je sedeo okru en biserno
m svetlo u d epne atomo lampice, sa pomalo ironinim osmehom na licu.
"Dobro jutro, Va e velianstvo", obrati se Leopoldu. "estitam vam na krunisan
ju."
"Hardine!" ponovo povika Vinis, "naredi svojim sve tenicima da se vrate na
du nost."
Hardin ga hladno pogleda. "Sam im to naredi, Vinise, pa e videti ko se igr
a silama jaim od sebe. U ovom asu na Anakreonu nijedan toak se ne okree. Nijedno sve
tlo ne gori, izuzev u hramovima. Ni kap vode ne tee, izuzev u hramovima. Na ovoj
polovini planete gde je zima nema nijedne kalorije toplote, izuzev u hramovima.
Bolnice vi e ne primaju bolesnike. Centrale su zatvorene. Svi brodovi su na zemlji
. Ako ti se to ne svia, Vinise, ti mo e narediti sve tenicima da se vrate na posao. Ja
to neu uraditi."
"Svemira mi, Hardine, i hou. Ukoliko treba da doe do obrauna, neka bude. Vi

deemo da li e se tvoji sve tenici suprotstaviti vojsci. Jo veeras e svaki hram na plane
ti biti stavljen pod vojni nadzor."
"Vrlo dobro. Samo, kako e izdati nareenje? Sve veze na planeti su prekinute
. Videe da radio, televizija i ultrakratki talasi ne funkcioni u. U stvari, jedino s
redstvo veze koje e funkcionisat, razume se, osim onih u hramovima, upravo je tel
evizor u ovoj sobi, a ja sam ga podesio tako da mo e samo da prima."
Vinis se uzalud borio za dah, a Hardin nastavi: "Ukoliko eli , mo e narediti s
vojoj vojsci da ue u hram Argolid, koji je tu pored palate, a onda mo e upotrebiti u
ltratalasne stanice kako bi stupio u vezu sa drugim delovima planete. Meutim, uko
liko to uradi , bojim se da bi tvoju vojsku gomila rasturila u komade, a ko e ti on
da tititi palatu, Vinise? I va e ivote, Vinise?"
Vinis promuklo ree: "Izdr aemo, avole. Izdr aemo jedan dan. Neka gomila urla, ne
ka ugasne energija, ali mi emo izdr ati. A kada stigne vest da je Zadu bina zauzeta,
tvoja e gomila shvatiti u kakvom ja vakuumu izgraena njena religija, pa e napustiti
tvoje sve tenike i okrenue se protiv njih.
Ostavljam ti vremena do sutra u podne, Hardine, mo e da zaustavi energiju na
Anakreonu, ali ne mo e da zaustavi moju flotu."
Likujui je zakre tao: "Na svom putu su, Hardine, a na elu im je velika krsta
rica za koju si sam naredio da se opravi."
Hardin veselo odvrati: "Da, krstarica za koju sam naredio da se opravi,
ali na moj nain. Ka i, Vinise, jesi li nekada uo za ultratalasni relej? Ne, vidim da
nisi. Pa, za jedno dva minuta videe ta relej mo e da napravi."
Dok je govorio televizor o ive, i on se ispravi:
"Ne, za dve sekunde. Sedi i slu aj, Vinise."
7.
Teo Aporat bio je jedan od sve tenika sa najvi im inom na Anakreonu. Ve po sam
om stare instvu zaslu io je da bude naimenovan za prvosve tenika na admiralskom brodu
Vinis.
No, nisu u pitanju bili samo in ili stare instvo. Poznavao je brod. Radio j
e na opravci broda pod nadzorom svetih ljudi sa same Zadu bine. Sledei njihova uput
stva pretresao je motore. Ponovo je povezao televizore; obnovio sistem za vezu;
zakrpio probu eno korito broda; ojaao grede."Bilo mu je ak dopu teno da poma e mudracima
iz Zadu bine dok su ugraivali jedan ureaj koji je bio toliko svet, da ga do tada ni
jedan brod nije imao; toliko svet da je bio rezervisan samo za ovaj velianstveni
kolos od broda, ultratalsni relej.
Nije bilo onda udo da ga je srce zabolelo zbog izvitoperene zamisli kojoj
je ovaj velelepni brod trebalo da poslu i. Nije hteo da poveruje u ono to mu je Ve
risov ispriao... da e se brod iskoristiti za groznu bezbo nost, da e se njegovi topov
i okrenuti protiv velike Zadu bine. Okrenuti protiv one iste Zadu bine na kojoj je k
ao mladi pro ao kroz obuku i iz koje je sve ono to je blagosloveno pristizalo.
Ali sada vi e nije bilo sumnje, posle onog to mu je admiral rekao.
Kako je bo anski obdareni kralj mogao da dozvoli taj gnusni in; i da li je
to bio kralj? Nije li to, mo da, maslo prokletog namesnika Vinisa, a da kralj u to
uop te nije upuen? Sin tog istog Vinisa je onaj admiral koji mu je pre pet minuta
rekao:
"Postaraj se za svoje du e i blagosiljanje, pope. Ja u se postarati za svoj
brod."
Aporatu osmeh iskrivi lice. Postarae se on za svoje du e i blagosiljanje, a
li i za kletve, a knez Levkin e uskoro zapi tati.
Tog asa je u ao u odaju za vezu. Pred njim je i ao njegov pomonik, ali se dva
de urna oficira ne pomeri e. Prvosve tenik je imao slobodan pristup u sve delove broda
.
"Zatvori vrata", naredi Aporat i pogleda na hronometar. Ostalo je jo pet
minuta do dvanaest. Dobro je tempirao.
Brzim, uve banim pokretima on pomeri niz polugica koje uspostavi e sve veze,
tako da su njegov glas i slika dopirali u svaki deo dve milje dugog broda.
"Vojnici kraljevskog admiralskog broda Vinis, pa nja! Govori vam va sve tenik
!" Znao je da zvuk njegovog glasa odzvanja od atomskog topa na fari do navigacio
naih stolova na pramcu broda.

"Va brod je", povika on, "ume an u svetogre. Bez va eg znanja on obavlja in koj
i e du u svakog od vas osuditi na veni led svemira! Poujte! Va zapovednik namerava da
ovaj brod dovede do Zadu bine i da taj izvor sveg blagoslovenog bombarduje sve dok
se ne pokori njegovoj bezbo noj du i. Po to je njegova namera takva, ja ga, u ime Gal
aktikog duha, uklanjam sa zapovednikog polo aja jer se ne mo e zapovedati bez blagoslo
va Galaktikog duha. Ni sam bo anski kralj ne bi mogao da zadr i svoje kraljevstvo bez
pristanka Duha."
Glas mu poprimi dublji ton, dok ga je njegov pomonik slu ao sa po tovanjem, a
dva vojnika sa rastuim strahom. "Kako je ovaj brod upuen po avoljem zadatku, to se
i sa njega skida blagoslov Duha."
Sveano podi e ruke, a pred hiljadu televizora na celom brodu vojnici u stra
hu ustuknu e, dok je dostojanstveni lik njihovog sve tenika nastavljao:
"U ime Galaktikog duha i njegovog proroka Harija Seldona i njegovih tumaa,
svetih ljudi iz Zadu bine, proklinjem ovaj brod. Nek' obnevide televizori na ovom
brodu koji su njegove oi. Nek' se parali u kukae koje su mu ruke. Nek' izgube mo ato
mski topovi koji su mu pesnice. Nek' prestanu da kucaju motori koji su mu srce.
Nek' prestane da radi ventilacija koja mu je dah. Nek' i ile u ni tavilo njegove svet
losti koje su mu du a. U ime Galaktikog duha, tako proklinjem ovaj brod!"
Na njegovu poslednju re otkuca pono, a jedna, mnogo svetlosnih godina udal
jena, ruka u hramu Argolid ukljui ultratalasni relej, koji trenutnom brzinom ultr
atalasa ukljui drugi relej na admiralskom brodu Vinis.
I brod Zamre!
Jer religiju nauke krasi ta glavna odlika da je delatna, a da su proklet
stva kao Aporatovo zaista smrtonosna.
Aporat je posmatrao kako se na brod spu ta tama i uo je kako se iznenada za
ustavilo tiho, daleko predenje hiperatomskih motora. Likovao je, a iz d epa svoje
mantije izvukao je atomo-lampicu na bateriju, koja svu odaju ispuni bisernom sve
tlo u.
Bacio je pogled na dvojicu vojnika koji su se, iako bez sumnje hrabri lj
udi, kleei previjali u samrtnom strahu. "Va a preasnosti, spasite na e du e. Siromasi smo
, neupueni u zloine na ih voa", zabogoradi jedan od njih.
"Poi sa mnom", strogo e Aporat. "Tvoja du a jo nije izgubljena."
U brodskoj tami vladali su mete i strah koji je bio tako jak i opipljiv d
a se pretvorio u ku ni zadah. Vojnici su se gu ali kuda god je Aport okru en svetlo u pro a
o, poku avali su da dotaknu rub njegove mantije i preklinjali za mrvicu milosti.
A njegov odgovor je uvek bio: "Za mnom!"
Kneza Levkina zatekao je kako pipajui poku ava da nae put kroz oficirske oda
je, uz glasne psovke tra ei da donesu svetiljke. Admiral se s mr njom zagleda u sve ten
ika.
"A tu si!" Levkin be e od majke nasledio plave oi, ali su ga krivi nos i ra
zrokost obele avali kao Vinisovog sina. " ta znae tvoji izdajniki postupci? Vrati brod
u energiju. Ja sam ovde zapovednik."
"Ne vi e", ozbiljno uzvrati Aporat.
Levkin se izbezumljeno obazre. " epajte tog oveka. Uhapsite ga ili u, tako mi
svemira, isterati napolje golog svakog onog koji je mogao da me uje. Zastade, a
onda dreknu: "Ovo vam nareuje va admiral. Uhapsite ga."
A zatim, po to potpuno izgubi glavu: "Zar ete dozvoliti da vas namagari ovaj
arlatan, ovaj pajac? Ovaj ovek je varalica, a Galaktiki duh na koga se poziva izmi l
jotina i obmana koja treba da..."
Aporat ga jarosno prekide. "Uhvatite bogohulnika.Izla ete svoje du e opasnos
ti ako ga budete slu ali."
Na to plemenitog admirala smesta epa e ruke dvadesetak vojnika. "Povedite ga
i sledite me."
Aporat se okrete i vrati u odaju za vezu, dok su za njim vukli Levkina k
roz hodnike koji su se crneli od vojnika. U odaji naredi biv em zapovedniku da sta
ne pred jedini televizor koji je radio.
"Naredi preostaloj floti da prekine plovidbu i da se pripremi za povrata
k na Anakreon."
Razbaru eni Levkin, okrvavljen, ispremlaen i napola o amuen, postupi kako mu j
e reeno.

"A sad", nemilosrdno nastavi Aporat, "preko ultratalasnog zraka nalazimo

se u vezi sa Anakreonom. Govorie ono to ti budem rekao."
Levkin uini kretnju kao da odbija, a gomila u odaji i ostali koji su se g
urali u hodniku pretei zare a e.
"Govori", ree Aporat. "Poinji: 'Anakreonska flota...' Levkin poe.

8.
U Vinisovim odajama vladala je apsolutna ti ina kada se na televizoru poja
vi lik kneza Levkina. Videv i izmueno lice svog sina i uniformu u dronjcima, namesn
ik zaprepa eno uzdahnu i srui se u stolicu, lica iskrivljenog od iznenaenja i strepnj
e.
Hardin je flegmatino slu ao, ovla prekr tenih aka u krilu, dok je tek krunisani
kralj Leopold sedeo uuren u najtamnijem uglu, grevito grizui zlatom opleten rukav. ak
i vojnici behu izgubili onaj bezizra ajni pogled koji ih odlikuje, te su, nanizan
i pored vrata, sa atomskim blasterima na gotovs, kri om bacali poglede na lik na t
elevizoru.
Levkin je govorio umornim, isprekidanim glasom, oklevajui, kao da mu apuu,
i nimalo ljubazno: "Anakreonska flota... saznav i za prirodu svog zadatka... a odb
iv i sauesni tvo... u gnusnom svetogru... vraa se na Anakreon... upuujui sledei ultimat
.. onim bogohulnim gre nicima... koji su se usudili da upotrebe neposveenu silu...
protiv Zadu bine... izvora sveg blagoslovenog... i protiv Galaktikog duha. Obustavi
te smesta svako ratovanje protiv... istinske vere... oliene u na em... sve teniku Teu
Aporatu... i neka se taj rat vi e nikada ne nastavi i..." ovde nstade duga stanka
, a zatim on produ i, "i neka se biv i knez namesnik baci u tamnicu i izvede pred cr
kveni sud zbog svojih zloina. U protivnom e kraljevska flota... posle povratka na
Anakreon... razneti u vazduh palatu... i preduzeti sve druge neophodne mere... k
ako bi uni tila gnezdo gre nika... i jazbinu uni titelja ljudskih du a koji sada imaju p
revlast."
Glas se uz jecaj prekide, a ekran potamne.
Hardinovi prsti brzo dotaknu e atomo-lampicu, i njeno svetlo se ugasi; nam
esnik, kralj i vojnici postado e sada samo magliasti obrisi, dok se po prvi put uka
za aura koja je okru ivala Hardina.
Nije to bila plamtea svetlost, jer na nju samo kraljevi imaju pravo, ve ma
nje spektakularna, manje impresivna, a ipak, na svoj nain, efikasna i korisnija.
Hardinov glas se sa blagom ironijom obrati onom istom Vinisu koji ga je
pre pola asa proglasio ratnim zarobljenikom, dok je za Terminus rekao da se nalaz
i pred uni tenjem, a sada je bio zbunjena sena, slomljena i nema.
"Ima jedna stara basna koja te mo e zanimati", ree Hardin, "stara koliko i o
veanstvo, jer su i najstariji zapisi samo prepisi jo starijih. Ona glasi:
'Po to je imao vuka za monog i opasnog neprijatelja, konj je iveo u stalnom
strahu za svoj ivot. Doteran do oajanja priseti se da potra i monog saveznika. Tako s
e obrati oveku i ponudi mu savez, ukazujui na to da je vuk i oveku neprijatelj. ovek
smesta prihvati ortakluk i ponudi da iz istih stopa ubije vuka, ukoliko mu njeg
ov novi ortak pomogne tako to e mu staviti na raspolaganje svoje hitre noge. Konj
pristade i dozvoli oveku da ga zauzda i osedla. ovek uzjaha, potera vuka i ubi ga.
Radosni konj, kome je laknulo, zahvali oveku i ree: "A sad, po to je na neprijatelj
mrtav, skini uzde i sedlo i vrati mi moju slobodu."
Na to se ovek grohotom nasmeja i odvrati: "Do avola s tim. iha-a-a, ogate! i
sna no obode mamuzama.'
I dalje je vladala ti ina. Senka, koja je nekada bila Vinis, ne pomeri se.
Hardin mirno produ i: "Nadam se da uoava analogiju. U te nji da zauvek uvrste p
otpunu nadmo nad svojim narodima kraljevi etiri kraljevstva prihvati e religiju nauk
e koja ih je napravila bogovima, a ta ista religija bila je za njih uzda i sedlo
, zato to je ivotnu krv, atomsku energiju, stavila na raspolganje sve tenicima koji
su nareenja, to valja rei, primali od nas, a ne od vas. Ubili ste vuka, ali se nji
h vi e niste mogli otarasiti..."
Vinis skoi na noge; u polumraku oi su mu bile kao sumanute. Glas mu je bio
promukao, nesuvisao. "Svejedno, pa e mi aka. Nee mi umai! Istrunue ! Nek' nas raznesu
zduh! Nek' sve raznesu! Istrunue ! Dokazau ti ja!"
On histerino zagrme: "Vojnici! Streljajte ovog avola! Raznesite ga! Raznes

ite ga!"
Hardin se na stolici okrete prema vojnicima i nasme i im se. Jedan od njih
uperi atomski blaster, a zatim ga spusti. Ostali se i ne pomeri e. Salvor Hardin,
gradonaelnik Terminusa, okru en mekom aurom, koji se osmehivao s toliko poverenja,
ovek pred kojim se sva mo Anakreona raspala u prah, bio je moniji od njih uprkos n
areenju kre tavog manijaka.
Vinis vrisnu neku psovku i otetura se do najbli eg vojnika. Iz ovekove ruke
divlje izbi atomski blaster i uperi ga na Hardina, koji se ne pomeri, gurnu oro
z i uspostavi kontakt.
Bledi neisprekidani zrak pogodi polje koje je okru ivalo gradonaelnika Term
inusa i bezopasno se neutralisa. Cerekajui se, Vinis jae pritisnu oroz. Hardin se
i dalje sme io, jedino to aura njegovog polja sile postade malo jasnija, jer je aps
orbovala energiju atomske eksplozije. U uglu, Leopold pokri oi i zajea.
Uz oajniki krik, Vinis izabra novu metu i ponovo opali; sruio se na pod, gl
ave raznete u ni tavilo.
Na taj prizor Hardin se strese i pro apta: "Do kraja ovek neposredne akcije
. Poslednji izlaz."
9.
Vremenska kripta bila je ispunjena, ispunjena daleko vi e nego to je bilo m
esta za sedenje, tako da se tri reda ljudi nalazilo u zadnjem delu odaje.
Salvor Hardin uporedi ovaj veliki skup sa onom nekolicinom koja je pre t
rideset godina prisustvovala prvoj pojavi Harija Seldona. Tada ih je bilo samo es
torica; pet starih Enciklopedista, sada mrtvih, i on sam, nominalni gradonaelnik.
Tog dana je, uz pomo Johana Lija, uklonio obele je nominalnosti sa svog polo aja.
Sada je sve drugaije, drugaije u svakom pogledu. Celo Gradsko vee oekivalo j
e da se Seldon pojavi. On sam jo je gradonaelnik, no sada svemoan, a posle potpunog
kraha Anakreona i sveop ti miljenik. Kada se sa Anakreona vratio s ve u o Vinisovoj
smrti i novom sporazumu koji je drhtavi Leopold potpisao, pozdravljen je poveren
jem izglasanim sa kre tavom jednodu no u. A kada su ubrzo potom usledili slini sporazumi
sklopljeni sa svakim od ostala tri kraljevstva, sporazumi koji su Zadu bini donel
i mo koja e zauvek spreiti svaki poku aj napada kakav je bio Anakreonov, na svim grad
skim ulicama Terminusa behu odr ane bakljade. Ni imenu Harija Seldona se nije tako
glasno klicalo.
Hardinove usne se iskrivi e. Toliko popularan bio je i posle prve krize.
U drugom delu odaje Sef Sermak i Luis Bort bili su zaokupljeni ivim razgo
vorom, a nedavni dogaaji kao da ih uop te nisu zbunili. Pridru ili su se izglasavanju
poverenja, dr ali su govore u kojima su javno priznavali da su pogre ili, nadugako m
olei za opro taj zbog kori enja izvesnih reenica u prethodnim raspravama, delikatno su
se izvinjavali izjavaljujui da su jedino sledili diktat svojih sudova i savesti,
smesta lansirav i novu akcionistiku kampanju.
Johan Li dotae Hardinov rukav i upadljivo pokaza na asovnik.
Hardin podi e pogled. "Hej, Li! Opet si ne to kiseo? ta ti sad ne valja?"
"Treba da se pojavi kroz pet minuta, jel' da?"
"Pretpostavljam. Pro li put se pojavio u podne."
"A ta ako se ne pojavi?"
"Hoe li me itavog ivota moriti svojim brigama? Ukoliko se ne pojavi, nije se
pojavio."
Li se namr ti i polako zavrte glavom: "Ako ovo ne uspe biemo u novom sosu.
Bez Seldonove potpore onome to smo uinili, Sermak e biti slobodan da pone ispoetka. T
ra i otvorenu aneksiju etiri kraljevstva i pro irenje Zadu bine silom, ukoliko je nu no.
Ve je zapoeo kampanju."
"Znam. Guta plamena mora i sam da guta vatru, ukoliko eli da je raspali. D
ok ti, Li, uvek mora zbog neeg da brine . Da ne mora , sam bi se ubio samo da bi izmis
lio neki razlog za zabrinutost."
Li se upravo spremao da mu uzvrati, ali mu se dah presee, svetla po ute e i p
otamne e. On podi e ruku pokazujui stakleni pregradak koji je dominirao polovinom oda
je, a zatim se uz umni uzdah srui na stolicu.
Sam Hardin se ispravi opaziv i priliku koja se sada nalazila u pregratku,
priliku u invalidskim kolicima! Od prisutnih samo se on seao onog dana, pre tolik

o decenija, kada se prilika prvi put pojavila. Tada je bio mlad, a prilika stara
."Od tada prilika nije ostarila ni za jedan dan, ali je zato on ostario.
Prilika je gledala preda se, prstima lako dotiui knjigu na krilu.
Ona ree: "Ja sam Hari Seldon." Glas je bio staraki i blag.
U sobi je vladala ti ina bez daha, a Hari Seldon produ i kao da razgovara: "
Po drugi put sam ovde. Razume se, ne znam da li je neko od vas bio i prvi put. U
stvari, ne mogu ulnom percepcijom da saznam da li ovde uop te nekog ima, ali to ne
mari. Ukoliko je druga kriza uspe no prebroena, mora biti da ste ovde, nema druge.
Ukoliko vas nema, to onda znai da je druga kriza prevazi la va e moi."
On se prijatno osmehnu: "U to, ipak, sumnjam, po to moje brojke pokazuju v
erovatnou od 98,4 odsto da u Planu nee biti nekog znatnijeg odstupanja u toku prvi
h osamdeset godina."
Prema na im proraunima ostvarili ste dominaciju nad varvarskim kraljevstvim
a koja neposredno okru uju Zadu binu. Kao to ste ih u prvoj krizi zadr ali koristei se r
avnote om vlasti, tako ste u drugoj krizi zagospodarili suprostavljajui duhovnu vla
st svetovnoj.
Meutim, moram vas upozoriti na samouverenost. Nije mi namera da vam pru am
predznanja preko ovih snimaka, ali bi neophodno bilo navesti da je ono to ste sad
a postigli samo nova ravnote a, mada takva u kojoj je va polo aj znatno povoljniji. D
uhovna vlast, iako dovoljna da za titi od napada svetovne, nije dovoljna da se nap
adnu drugi. Zbog stalnog jaanja sile sa suprotnim dejstvom, sile koja je poznata
kao regionalizam ili nacionalizam, duhovna vlast ne mo e prevladati. Siguran sam d
a vam ni ta novo nisam rekao.
Ugred budi reeno, morate mi oprostiti to vam govorim ovako neodreeno. Rei ko
jima se slu im u najboljem sluaju su pribli ne, ali niko od vas nije obuen da bi moga
da shvati pravu simboliku psihoistorije i stoga moram raditi kako najbolje umem.
U ovom sluaju Zadu bina predstavlja samo poetak staze koja vodi ka Novom car
stvu. Susedna kraljevstva su po ljudstvu i prirodnim izvorima jo monija od vas. Os
im njih postoji ogromna zbrkana d ungla varvarstva koja se prote e celom irinom Galak
sije."U tom okviru jo biti e ono to je preostalo od Galaktikog carstva, i to je, mada
oslabljeno i u propadanju jo neuporedivo mono."
Ovde Hari Seldon podi e knjigu i otvori je. Lice mu se uozbiljilo. "Ni u j
ednom trenutku ne smete zaboraviti da je pre osamdeset godina osnovana jo jedna Z
adu bina; Zadu bina na drugom kraju Galaksije, na Kraju zvezda. Na nju treba uvek rau
nati. Gospodo, devet stotina i dvadeset godina Plana je pred vama. Problem je va !
Poduhvatite ga se!"
On obori pogled na knjigu i u treptaju nestade, dok svetla zasja e u punom
sjaju. U amoru koji je nastao Li se na e nad Hardinovo uho. "Nije rekao kad e se vr
atiti."
Hardin odgovori: "Znam, i nadam se da se nee vratiti pre nego to ti i ja n
e budemo bezbedno i udobno mrtvi!"
etvrti deo
TRGOVCI
TRGOVCI - ...politkoj hegemoniji Zadu bine uvek su prethodili Trgovci koji
su svoje tanane pipke pru ali kroz ogromna prostranstva Periferije. Meseci, pa i g
odine, protekli bi izmeu dva sletanja na Terminus; brodovi su im obino bili nekaka
v improvizovani krpe ; po tenje im nije bilo na bogzna kakvoj visini; njihova neustr
a ivost...
Pomou svega tog iskovali su mnogo trajnije carstvo nego to su to bile pseu
doreligiozne despotije etiri kraljevstva...
Nema kraja priama o tim gorostasnim, usamljenikim likovima koji su napola
u ali, a napola u zbilji usvojili jedan od Salvor Hardinovih epigrama: "Nikada ne
moj dozvoliti da te tvoje oseanje morala sprei da uini ono to je ispravno!"
Te ko je sada proceniti koja je od tih pria istinita, a koja apokrifna. Ver
ovatno da nema nijedne u kojoj nema bar malo preuveliavanja...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA

1.
Limar Ponjets bio je nasapunjan od glave do pete kada je preko prijemnik
a stigao poziv, to samo dokazuje da otrcana izreka o teleporukama u kadi va i ak i u
tamnom, surovom svemiru galaktike periferije.
Na svu sreu da je deo trgovakog broda, koji nije namenjen raznoj robi, kra
jnje skuen. Toliko skuen da je tu , ukljuujui tu i toplu vodu, sme ten u pregradak povr i
e od dve sa etiri stope, a svega deset stopa udaljen od komandne ploe. Ponjets je
sasvim jasno mogao uti odseno egrtanje prijemnika.
Otresajui sapunicu, on uz psovke iskorai kako bi popravio zvuk, a tri sata
kasnije uz bok mu je pristao drugi trgovaki brod, i kroz vazdu nu cev izmeu brodova
, iroko se osmehujui, ue jedan mladi.
Ponjets gurnu najudobniju stolicu napred, a sam se navori na pokretno pil
otsko sedi te.
" ta si radio, Gorme?" smrknuto zapita. "Jesi li me vijao jo od Zadu bine?"
Les Gorm pripali cigaretu, odmahnuv i odreno glavom. "Ja? Ni sluajno. Ja sam
ti samo ona naivina koja se pukim sluajem spustila na Gliptal IV dan posle po te. I
tako me sa ovim posla e za tobom."
Maju na svetlucava lopta pree iz ruke u ruku, i Gorm dodade: "Poverljivo je
. Strogo poverljivo. Ne mo e se poveriti subeteru, i tome slino. Bar tako pretposta
vljam. Ovako, to je lina kapsula koju samo ti mo e otvoriti."
Ponjets se s gadljivo u zagleda u kapsulu. "Vidim to. No, znam i to da ona
nikada ne donosi dobru vest."
Kapsula se otvori u njegovoj aci i tanka, providna traka poe se sa izvesno
m kruto u odmotavati. Oima je brzo preleteo preko poruke, a kada se pojavio kraj tra
ke njen poetak ve be e postao mrk i sme uran. Minut i po kasnije sasvim je pocrnela i
raspala se u molekule.
Ponjets muklo proguna: "Oh, Galaksijo!"
Les Gorm ga tiho upita: "Mogu li ti pomoi? Ili je to toliko poverljivo?"
"Po to si lan Esnafa mo e ti se rei. Moram na Askonu."
"Tamo? Kako to?"
"Zatvorili su nekog trgovca. Ali to zadr i za sebe."
Gormovo lice poprimi ljutit izraz. "Zatvoren! To je u suprotnosti sa Kon
vencijom."
"I me anje u lokalnu politiku je u suprotnosti sa Konvencijom."
"Aha, to je, dakle, uinio?" Gorm je razmi ljao. Ko je taj trgovac? Neko kog
a poznajem?"
"Ne!" o tro odvrati Ponjets, to Gorm utke prihvati i ne postavi vi e nijedno p
itanje.
Ponjets ustade i poe turbno da zuri kroz gledu u. Mumlao je o tre rei na raun o
nog magliasto-soivastog dela koji je predstavljao sredi te Galaksije, a zatim glasno
ree: "Ba sam u prokletom kripcu. Zaostajem sa ispunjavanjem kvote."
Gormu se razdani. "Hej, prijatelju, Askona je zatvoreno podruje."
"Tano. Na Askoni ni d epni no i ne mo e prodati. Ne kupuju atomske sprave, pa ma
kakve da su. Pravo je ubistvo tamo ii kada ni izdaleka nisi ispunio kvotu."
"Zar ne mo e da se izvue ?"
Ponjets odsutno zatrese glavom. "Znam tog tipa. Ne mogu prijatelja ostav
iti na cedilu. Uostalom, pa ta? U rukama sam Galaktikog duha i vedro koraam njegovi
m putem."
Ne shvatajui, Gorm izusti: "A?"
Ponjets ga pogleda i kratko se nasmeja. "Zaboravio sam. Nisi itao Knjigu
o Duhu, zar ne?"
"Nisam ni uo za nju", kratko e Gorm.
"Da si pro ao kroz versku obuku uo bi za nju."
"Versku obuku? Za sve teniki poziv?" Gorm je bio duboko potresen.
"Bojim se da je tako. To je moja mrana i sramna tajna. Dok sam iveo uz asne
oce bio sam doslovce nepodno ljiv. Izbacili su me uz obrazlo enje koje mi je odmah
obezbedilo svetovno obrazovanje kod Zadu bine. Bie bolje da po urim. Kako ti ove godi
ne stoji s kvotom?"
Gorm zgnjei cigaretu i popravi kapu. "Upravo vozim poslednji tovar. Ispun
iu je."

Srenik, tmurno pomisli Ponjets, a kad ga Les Gorm napusti on provede vi e m

inuta u nepominom i dubokom sanjarenju.
Znai, Eskel Gorov je na Askoni, i to u zatvoru!
Bilo je to lo e. Zapravo, mnogo gore nego to je izgledalo. Jedno je kada se
ljubopitljivom mladiu ispria neka razbla ena verzija da bi ga ovek izbacio napolje i
poslao za njegovim poslom. A sasvim je drugo kad se ovek suoi sa istinom.
Limar Ponjets bio je jedan od malobrojnih koji su znali da majstor trgov
ac Eskel Gorov uop te nije trgovac, ve ne to sasvim drugo - agent Zadu bine!
2.
Dve nedelje behu protekle! Dve protraene nedelje.
Nedelja dana da doe do Askone, sa ijih mu je najisturenijih granicalo u su
sret krenu niz budnih vojnih brodova. Ma kakav da su sistem otkrivanja imali, ra
dio je, i to dobro.
Polagano su ga s boka pratili, bez ikakvog signala, hladno odr avajui rasto
janje i o tro mu pokazujui put prema sredi njem suncu Askone.
Ponjetsu bi bilo lako da s njima izae na kraj. Ti su brodovi bili ostaci
mrtvog i prohujalog Galaktikog carstva, brodovi za putnika krstarenja, a ne ratni;
bez atomskog naoru anja predstavljali su samo slikovite i nemone elipsoide. Ali Es
kel Gorov je bio njihov zatoenik, a Gorov je ona vrsta taoca koja se ne ostavlja
na cedilu. Askonjanima je to moralo biti poznato.
Zatim jo jedna nedelja, nedelja da se prokri zamorni put kroz jata sitnih i
novnika koji su inili tampon izmeu Velikog majstora i spolja njeg sveta. Svakom je p
odsekretariu valjalo laskati i odobrovoljiti ga. Svakom je trebalo oprezno i muno i
scediti nacifrani potpis koji je vodio do narednog, za stepenicu vi eg, inovnika.
Po prvi put su se Ponjetsove trgovake isprave pokazale bekorisne.
Najzad, Veliki majstor se nalazio s one strane pozlaenih vrata koja su uva
li stra ari, a ve behu pro le dve nedelje.
Gorov je jo bio zatvorenik, a Ponjetsu je tovar trunuo u utrobi broda.
Veliki majstor bio je oveuljak, oveuljak elave glave i izborana lica, ije telo
kao da je bilo nepokretno onako prite njeno te kim, ogromnim, sjajnim krznenim okov
ratnikom.
Mahnuo je prstima i red naoru anih ljudi ustuknu napraviv i prolaz kroz koji
Ponjets sti e do podno ja prestola Dr avnog poglavara.
"Ne govori", obrecnu se Veliki majstor, a Ponjets vrsto stisnu usta koja
je upravo otvorio.
"Tako", vidno odahnu askonski poglavar, "ne mogu da smislim prazno nakla
panje. Ne mo e mi pretiti, a laskanje ne trpim. Niti se mo e
aliti na nanete nepravde.
Ve sam izgubio raunicu koliko ste puta vi lutalice bili opomenuti da su va e avolje m
a ine nepo eljne na celoj Askoni."
"Gospodaru", tiho e Ponjets, "ne poku avam da opravdam tog trgovca. Nije po
litika trgovaca da upadaju tamo gde su nepo eljni. Meutim, Galaksija je velika, a i
ranije se de avalo da se granice nehotice povrede. Bila je to i ovog puta alosna g
re ka."
" alosna, zaista", zapiskuta Veliki majstor, "ali da li je bila gre ka? Va i s
a Gliptala IV poeli su da me obasipaju zahtevima za pregovore dva sata po to je taj
bezbo ni nesrenik uzapen. Mnogo puta su me upozorili i na tvoj dolazak. Mnogo toga
izgleda kao da je unapred planirano, suvi e je upadljivo da bi to bila gre ka, alosna
ili ne."
Askonjaninove crne oi bile su ispunjene prezirom. On zahuktalo nastavi: "
A i vi, trgovci, to kao pomahnitali leptirii letite sa planete na planetu, jeste l
i i vi toliko pomahnitali da se spu tate na najveu planetu Askone, u samo sredi te si
stema, i da to smatrate nehotinom povredom granice? Hajde, sigurno da nije tako."
Ponjets se tr e, mada to ne pokaza. On uporno nastavi: "Ukoliko je poku aj t
rgovanja bio nameran, Vepo tovani, onda je krajnjne nerazborit i kosi se sa najstr
o im pravilima na eg Esnafa."
"Nerazborit, to da", kratko ree Askonjanin. "I to toliko da e ga tvoj drug
verovatno ivotom platiti."
Ponjets oseti gr u stomaku. Ovaj se nije alio.
On ree: "Velepo tovani, smrt je tako apsolutna i neopoziva pojava, da sigur

no mora postojati i neko drugo re enje."

Izvesno vreme vladao je tajac, a zatim je usledio oprezan odgovor: "uo sa
m da je Zadu bina bogata."
"Bogata? Svakako. Meutim, na a su bogatstva od one vrste koju vi neete da pr
imite. Na a atomska roba vredi..."
"Va a roba je bezvredna jer nema blagoslov praotaca. Va a je roba gre na i ana
temisana jer se nalazi pod interdiktom na ih praotaca." Ove reenice behu otpevane k
ao kada se naiuzust kazuje veruju.
Oni kapci Velikog majstora se spusti e i on znaajno ree: "Nemate nieg drugog v
rednog?"
Trgovac nije shvatio."Ne razumem. ta je to to elite?"
Askonjaninove ruke se ra iri e. "Tra i da zamenimo uloge i da ti saop tim svoje el
je. Radije to ne bih uinio. Izgleda da e tvoj kolega morati da bude ka enjem prema a
skonskom zakonu o svetogru. Smrt gasom. Pravini smo. Za slian sluaj ni najsiroma niji
seljak ne bi vi e dobio, a ni ja sam ne bih dobio manje."
Oajan, Ponjets promumla: "Velepo tovani, da li e mi biti dozvoljeno da sa za
tvorenikom razgovaram?"
"Askonski zakon", hladno e Veliki majstor, "ne dozvoljava op tenje sa osueni
kom."
Ponjest u mislima zaustavi dah. "Velepo tovani, molim vas da se smilujete o
vekovoj du i u trenutku kada mu je telo izgubljeno. Za sve ovo vreme, od kako mu j
e ivot u opasnosti, odvojen je od du evne utehe. A sada mu ak predstoji da nepriprem
ljen izie pred Duha koji upravlja svima."
Polako i sumnjiavo Veliki majstor upita: "Jesi li ti Du ebri nik?"
Ponjets smerno obori glavu: "Za to sam kolovan. U praznom svemirskom pros
transtvu lutalicama trgovcima potrebni su ljudi kao to sam ja, koji bi se pozabav
ili i duhovnom stranom ivota, toliko posveenog trgovini i ovozemaljskim stvarima."
Askonski vladar je zami ljeno grizao donju usnu. "Svako mora pripremiti sv
oju du u za izlazak pred duhove praotaca. Ipak, nikada ne bih pomislio da ste i vi
trgovci vernici."
3.
Eskel Gorov se prome kolji na le aju, otvoriv i jedno oko, kada se na te kim vra
tima pojavi Limar Ponjets. Vrata se sa treskom zalupi e za njim.
Gorov pljucnu i skoi na noge: "Ponjest! Tebe su poslali?"
"ist sluaj", gorko ree Ponjets, "ili delo mog osvetoljubivog zlog duha. Prv
o, ti upada u sos na Askoni. Drugo, moj trgovaki put, kao to je poznato Trgovinskom
odboru, vodi me na pedeset parseka pored sistema, ba u vreme dogaaja pod jedan. T
ree, Odbor zna da smo ranije zajedno radili. Nije li to sladak, neizbe an splet slua
jnosti? Odgovor se sam namee."
"Pazi", strogo ga upozori Gorov."Neko sigurno prislu kuje. Nosi li distorte
r?"
Ponjets pokaza na kitnjastu narukvicu koja mu je obujmljivala lanak, a Go
rov se primiri.
Ponjets pogleda unaokolo. elija je bila prazna, ali prostrana. Bila je do
bro osvetljena i bez neprijatnih mirisa. On primeti: "Nije tako lo e. S tobom post
upaju u rukavicama."
Gorov se ne osvrnu na tu opasku. "uj, kako si ovamo stigao? U samici sam
ve skoro dve nedelje."
"Od kako sam prispeo, a? Eto, izgleda da matora ptiurina, ovda nji glavnoko
mandujui, ima svoje slabe take. Sklon je pobo nim govorancijama, pa sam pru enu prilli
ku iskoristio. Ovde sam u svojstvu tvog duhovnog savetnika. Ima neeg u pobo nim lju
dima kao to je on. Rado e ti prerezati gkljan ako mu to odgovara, ali e oklevati da
ugrozi dobrobit tvoje nematerijalne i problematine du e. To ti je malo empirijske
psihologije. Trgovac mora da zna pomalo od svega."
Gorov se jetko nasme i. "Uostalom, ti si i i ao u teolo ku kolu. Ti si pravi ove
k, Ponjetse. Drago mi je da su tebe poslali. Meutim, Velikom majstoru nije samo s
talo do moje du e. Da li je pominjao otkup?"
Trgovac za muri. "Samo je nagovestio i zapretio smru u gasnoj komori. Igrao
sam na sigurno i izmigoljio se; mogue da je to bila klopka. Znai, ipak je to bilo

iznuivanje? ta tra i?
"Zlato."
"Zlato!" Ponjets se namr ti. "Metal. ta e mu?"
"Ono im je sredstvo razmene."
"Je li? A odakle da stvorim zlato?"
"Odakle bude mogao. Slu aj me, ovo je va no. Sve dok Veliki majstor nju i zlato
ni ta mi se nee desiti. Obeaj mu onoliko koliko bude tra io. Ukoliko bude potrebno vr
ati se u Zadu binu i pribavi ga. Kad me budu oslobodili, pod pratnjom e nas obojicu
izvesti iz sistema, a onda emo se razdvojiti."
Ponjets ga je nezadovoljno, netremice posmatrao. "A ti e se onda vratiti o
vamo i ponovo poku ati."
"Moj zadatak je da Askoni prodam atomsku robu."
"Ukebae te pre nego to prevali jedan parsek. To valjda zna ?"
"Ne znam", ree Gorov. "I da znam ni ta se ne bi izmenilo."
"Idui put e te ubiti."
Gorov sle e ramenima.
Ponjets ree mirno: "Ukoliko treba da ponovo pregovaram sa Velikim majstor
om elim da me uputi u celu priu. Do sada sam radio naslepo. Tako se i desilo da su
neke moje bezazlene opaske kod Velepo tovanog prouzrokovale napad."
"Prilino je jednostavna", odgovori Gorov. "Jedini nain da se ovde na Perif
eriji povea bezbednost Zadu bine bio bi da se osnuje trgovako carstvo pod kontrolom
religije. Jo smo suvi e slabi da bismo mogli nametnuti politiku kontrolu. Jedino tak
o mo emo zadr ati etiri kraljevstva."
Ponjets klimnu. "To shvatam. A onaj sistem koji ne prihvata atomske napr
ave ne mo e se nikada podvesti pod na u religioznu kontrolu..."
"I zato mo e postati ari te nezavisnosti i neprijateljstva."
"Da."
"U redu, toliko to se tie teorije", ree Ponjets. "A sad, ta je to to zapravo
spreava prodaju? Religija? Tako mi je bar Veliki majstor natuknuo."
"To je neka vrsta obo avanja predaka. Njihova predanja govore o hudoj pro lo
sti, kada su ih izbavili jednostavni i vrli junaci iz starijih pokolenja. U su tin
i, to je iskrivljavanje onog anarhinog razdoblja od pre jednog veka, kada je iste
rana carska vojska i formirana nezavisna vlada. Moderna nauka, a naroito atomska
energja, poistoveuje se sa starim carskim re imom koga se sa u asom priseaju."
"Tako znai. Ali oni jo imaju zgodne brodie koji su me s lakoom otkrili na ud
aljenosti od dva parseka. To mi miri e na atomsku energiju."
Gorov sle e ramenima: "Ti brodovi su, bez sumnje, zaostali od Carstva. Ver
ovatno su na atomski pogon. Ono to imaju, to odr avaju. Stvar je u tome to ne uvode
nikakve novine i to im je unutra nja privreda potpuno neatomska. To je ono to moramo
promeniti."
"Kako mislite da to postignete?"
"Tako to bismo na nekom mestu slomili otpor. Upro eno reeno, kad bih nekom pl
emiu prodao perorez ija o trica emituje polje sile, u njegovom interesu bi bilo da p
rogura zakon koji mu dozvoljava da ga koristi. Strate kom prodajom na strate kim taka
ma stvorila bi se proatomska frakcija na dvoru."
"Tebe su poslali s tim zadatkom, ja sam ovde da te otkupim i odem, a ti e
ostati da i dalje poku ava ? Nije li to malo naglavce postavljeno?"
"Kako to?" oprezno e Gorov.
"uj", Ponjets iznenada postade oajan, "ti si diplomata a ne trgovac, i to t
o te tako krste ne ini te trgovcem. Ovaj sluaj je za nekog kome je prodavanje pozi
v. Meni ovde itav tovar trune a, kako izgleda, ni kvotu neu ispuniti."
"Hoe da ka e da bi stavio svoj ivot na kocku za ne to to nije tvoj posao?" Gorov
se usiljeno nasme i.
Ponjets ree: "A ti hoe da ka e da se ovde radi o patrotizmu i da trgovci nisu
patriote."
"Op te je poznato da nisu. Pioniri to nikada nisu."
"Dobro. Sla em se. Ne perjam ja po svemiru da bih spasavao Zadu binu ili zbo
g neeg takvog. Hou da zaradim, a ovo mi je prilika. Ukoliko to istovremeno poma e Za
du bini, utoliko bolje. Ponekad sam rizikovao ivot i sa manje izgleda na uspeh."
Ponjets ustade, a Gorov za njim. " ta e uiniti?"

Trgovac se osmehnu. "Gorove, ne znam, jo ne znam. Ali ako je su tina u tome

da se prodaje, tvoj sam ovek. Obino nisam hvalisavac, ali ima ne to to u uvek tvrditi
. Do sada mi se nije desilo da na kraju ne ispunim kvotu."
Vrata elije se otvori e skoro istog trenutka kada je pokucao, a s obe stran
e ga opkoli e stra ari.

4.
"Prikaz!" smrknuto ree Veliki majstor. On se ugodno smesti na krznu, a us
kom akom uhvati gvozdenu toljagu kojom se po tapao.
"I zlato, Velepo tovani."
"I zlato", nehatno se slo i Veliki majstor.
Ponjets spusti kutiju i otvori je, trudei se da izgleda to samouvereniji.
Oseao se usamljenim pred sveop tim neprijateljstvom; onako kako se prve godine oseao
u svemiru. Polukrug bradatih savetnika piljio je u njega s odbojno u. Meu njima je
bio i Ferl, miljenik mr avog lica koji je neprijateljski ukruen sedeo pored Velikog
majstora. Ponjets ga je ve jednom bio video i izdvojio ga je kao glavnog neprija
telja, a stoga i kao glavnu rtvu.
Pred dvoranom grupica vojnika ekala je na razvoj dogaaja. Ponjets je zapra
vo bio odvojen od svog broda, nije imao nikakvog oru ja osim planiranog mita, dok
je Gorov i dalje bio talac.
Na nezgrapnoj udovi noj napravi u koju je ulo io nedelju dana svoje proniclji
vosti, doterao je poslednju stvar pomoliv i se da olovom oblo eni kvarc izdr i napor.
" ta je to?" upita Veliki majstor.
"Ovo je", ree Ponjets koraknuv i unazad, "malena naprava koju sam sam napra
vio."
"To se vidi, ali ne pitam to. To je jedna od onih crnomaijskih gnusoba iz
va eg sveta?"
"Atomske je prirode", ozbiljno priznade Ponjets, "ali niko od vas ne tre
ba da je dira niti da bilo ta s njom ima. Samo u se ja njome baviti, te, ako sadr i
ne to grozno, na sebe u primiti svu njenu gnusobu."
Veliki majstor pretei podi e gvozdenu toljagu prema ma ini, a usnice su mu se
brzo i neujno micale u molitvi proi enja. Savetnik mr avog lika, s njegove desne stran
e, na e se prema njemu i njegovi rii bujni brkovi pribli i e se uhu velikog majstora. S
tari Askonjanin ga se nestrpljivo oslobodi.
"Kakva je veza izmeu tvoje neastive sprave i zlata koje bi spaslo ivot tvom
zemljaku?"
"Pomou ove ma ine", poe Ponjets, dok mu se ruka blago spusti na srednju komo
ru i pomilova njene tvrde okrugle bokove, mogu gvo e koje bacate pretvoriti u najist
ije zlato. To je jedina oveku poznata sprava u koju se stavi gvo e, ru no gvo e, Velepo to
ani, ono isto koje podupire stolicu na kojoj sedite i zidove ove zgrade, a ona g
a pretvori u sjajno, te ko, uto zlato."
Ponjets je i sam oseao kako petlja. Obino je glatko, s lakoom, ubedljivo go
vorio kada je hvalio svoju robu, a sad je sve hramalo kao hicem pogoeni svemirski
brod. Ali Velikog majstora je zanimao sadr aj, a ne oblik.
"Tako? Pretvaranje metala u zlato? Bilo je ve budala koje su se hvalile d
a imaju tu udesnu mo. Platili su za svoje bogohuljenje."
"A jesu li uspeli?"
"Nisu." Veliki majstor kao da se zabavljao. "Uspeh u pravljenju zlata bi
o bi zloin, zloin koji sam po sebi izaziva protivmeru. Meutim, poku aj plus neuspeh s
u fatalni. Dakle, ta mo e da uini sa mojom palicom?" On reito udari njome u pod.
"Velepo tovani e me izviniti. Moja sprava je jedan mali model koji sam sam
ovde napravio, a va a palica je suvi e dugaka."
Sjajne oice Velikog majstora kru ile su naokolo, pa se zaustavi e: "Randele,
tvoje kope. Hajde, ovee, bie ti dvostruko nadoknaene ako treba."
Kope su dodavali iz ruke u ruku. Veliki majstor ih zami ljeno odvagnu u aci.
"Dr i!" ree i baci ih na pod.
Ponjets ih podi e. Cimao je sna no cilindar dok se ovaj nije otvorio, trepta
o je i kiljio trudei se da na anodnom ekranu bri ljivo centrira kope. Drugi put e biti
lak e, ali prvi put ne sme biti nikakve gre ke.
Amaterski sklepani transmuter zlovoljno je krkljao deset minuta, sve dok

se ne oseti slab miris ozona. Askonjani mrmljajui ustuknu e, a Ferl ponovo ne to ustr
o pro aputa na poglavarevo uho. Lice Velikog majstora bilo je skamenjeno. Nije se
pomerao.
A kope postado e zlatne.
Ponjets ih pru i Velikom majstoru, promrmljav i "Velepo tovani!" Starac je okl
evao, a onda ih jednim pokretom odbi.
Piljio je u transmuter.
Ponjets zabrza. "Gospodo, ovo je zlato. Skroz naskroz zlato. Ukoliko elit
e da proverite mo ete ga podvrgnuti bilo kojoj poznatoj fizikoj i hemijskoj analizi
. Uop te se ne mo e razlikovati od zlata naenog u prirodi. Svo gvo e mo e se na ovaj nain
reraditi. Ra ne smeta, niti umerena koliina drugih metala!"
Ponjets je govorio tek da bi ispunio prazninu. Kope je i dalje dr ao u ispr
u enoj aci, a zlato mu je i lo u prilog.
Najzad Veliki majstor polagano pru i aku, to podstae usukanog Ferla da otpone
govoranciju: "Velepo tovani, zlato je s otrovnog izvora."
Ponjets uzvrati: "I ru a raste na bunji tu, Velepo tovani. Kada trgujete sa va i
m susedima kupujete materijal svih zamislivih vrsta ne pitajui kako ga dobijaju,
da li pomou pravoverne ma ine koju su blagoslovili va i milostivi praoci ili neke tvo
revine svemira. Uostalom, ne nudim vam ma inu. Nudim vam zlato."
"Velepo tovani", ree Ferl, "niste odgovorni za grehe stranaca koji ne rade
sa va im pristankom niti sa va im znanjem. Ali primiti ovo udno la no zlato na gre an nain
dobijeno u va em prisustvu, i uz va pristanak, predstavljalo bi uvredu za ive duhov
e na ih svetih predaka."
"Ipak, zlato je zlato", premi ljao je Veliki majstor, "i samo je zamena za
neznabo aku linost osuenog zloinca. Ferle, suvi e sitniari ." Ipak je povukao ruku.
Ponjets nastavi: "Vi ste olienje mudrosti, Velepo tovani. Promislite, ako s
e odreknete neznabo ca to nee znaiti da ste izgubili ne to to je pripadalo va im precima,
dok zlatom koje zauzvrat dobijete mo ete uresiti svetili ta posveena njihovim svetim
dusima. A jedno je sigurno: ako je zlato samo po sebi zlato, ukoliko to uop te mo e
biti, zlo e nestati onda kada se metal iskoristi za tako pobo nu svrhu."
"Tako mi dedovskih kostiju", sa iznenaujuom o trinom ree Veliki majstor. Usne
mu se razdvoji e u kre tavom smehu. "Ferle, ta ka e za ovog momka? Ova mu re valja. Valj
a koliko i rei mojih praotaca."
Ferl mrgodno odvrati: "Izgleda da je tako. Samo da ne ispadne da je to n
eka avolja naprava."
"Nudim i vi e", iznebuha e Ponjets. "Zadr ite zlato kao zalog. Prinesite ga k
ao rtvu na oltare va im precima, a mene zadr ite trideset dana. Ukoliko do isteka tog
vremena ne bude znaka nezadovoljstva, ukoliko ne bude nikakvih nesrea, to e biti
pouzdan dokaz da je rtva prihvaena. ta se jo mo e ponuditi?"
Kada Veliki majstor ustade kako bi proverio da nema neodobravanja, niko
u Savetu ne propusti da poka e svoju saglasnost. I sam Ferl je kratko klimnuo gric
kajui krajiak bujnog brka.
Ponjets se osmehivao i razmi ljao o koristima religioznog obrazovanja.
5.
Jo jedna nedelja bi otpisana dok nije ugovorio sastanak s Ferlom. Ponjets
je oseao napetost, ali se sada ve privikao na oseaj fizike bespomonosti. Pod stra om j
e napustio grad, pod stra om se nalazio i u Ferlovoj vili u predgrau. Nije bilo dru
ge do da to prihvati bez roptanja.
Izvan Kruga staraca Ferl je izgledao vi i i mlai. A u obinoj odei nije uop te i
zgledao kao Starac.
On iznenada ree: "Neobian si ti ovek." Njegove primaknute oi kao da zatrepta e
. Ve nedelju dana, a naroito u toku protekla dva sata, ni ta drugo ne ini nego nagove ta
va da mi treba zlato. To mi izgleda kao zaludan posao jer, kome je ono potrebno? t
o ne napravi jo jedan korak?"
"Nije stvar samo u zlatu", diskretno ree Ponjets. "Ne samo u zlatu. Nije
to pitanje jednog ili dva zlatnika. Stvar je u onome to stoji iza zlata."
"A ta mo e biti iza zlata?" s lukavim osmehom ga podstaknu Ferl. "Nije valj
da ovo ravo prikriven uvod za novu trapavu demonstraciju?"
"Trapavu?" Ponjets se malo namr ti.

"Oh, svakako." Ferl prekrsti ruke i osloni na njih bradu.

"Ne kritikujem te. Siguran sam da je trapavost bila namerna. Da sam bio
siguran ta joj je razlog, upozorio bih i Velepo tovanog. Da sam ja bio na tvom mest
u zlato bih proizveo na svom brodu, a ponudio bih ga nasamo. Tako bi se izbegla
ona priredba koju si za nas izveo, a i otpor koji si prouzrokovao."
"To je tano", saglasi se Ponjets, "ali po to sam bio sam, prihvatio sam otp
or da bih privukao tvoju pa nju."
"A tako? Samo to?" Ferl se nije trudio da prikrije da se zabavlja. "Dr im
da si predlo io trideset dana za oi enje kako bi tu pa nju pretvorio u ne to malo opipljiv
ije. A ta ako se ispostavi da je zlato neisto?"
Ponjets sebi dozvoli malo crnog humora. "A od kada to sud o neistoi zavisi
od onih kojima je najvi e stalo da zlato bude isto?"
Ferl podi e pogled i zagleda se u trgovca. Izgledao je u isti mah i iznenae
n i zadovoljan.
"Razuman stav. Veoma razuman. Reci mi sada za to si eleo da privue moju pa nju?
"
"To u i uiniti. Ovo malo od kako sam ovde zapazio sam u nekoliko korisnih i
njenica vezanih za tebe koje su me zanimale. Na primer, veoma si mlad, veoma mla
d za jednog lana Saveta, a ak i to da si iz veoma mlade porodice."
"Zamera ne to mojoj porodici?"
"Nipo to. Tvoji preci su veliki i sveti, to e svako priznati. Ali ima ih ko
ji govore da nisi iz nekog od Pet plemena."
Ferl se zavali. "Uz du no po tovanje svima zainteresovanima", uop te nije krio
svoju zlobu, "Pet plemena imaju usahla bedra i retku krv. Danas nema ni pedeset
ivih pripadnika Plemena."
"Svejedno, ima ih koji govore da nacija nee prihvatiti da joj neko ko nij
e iz Plemena bude Veliki majstor. Neizbe no je da mladi i odskora ustolieni miljeni
k Velikog majstora stekne mone neprijatelje meu velika ima, tako ka u. Velepo tovani sta
ri, njegova za tita nee nad iveti njegovu smrt, a tada e neki tvoj neprijatelj nesumnj
ivo biti onaj koji e protumaiti rei duha Velepo tovanog."
Ferl se namr ti. "Za jednog stranca suvi e uje . Takve u i su kao stvorene za ods
ecanje."
"O tome se mo e i kasnije odluiti."
"Pusti da pogaam." Ferl se nestrpljivo uzvrpolji na stolici. "Ponudie mi da
steknem bogatstvo i mo pomou ovih neastivih ma inica iz tvog broda. Pa?"
"Pretpostavimo da je tako. U emu bi mogla da se sastoji tvoja zamerka? Gu
rnuo bi mi pod nos svoje shvatanje dobra i zla?"
Ferl odmahnu glavom. "Nikako. uj, strane, tvoj sud o svima nama, donet na
osnovu tvog poganog agnosticizma, takav je kakav je, ali ni ja nisam slepi rob n
a e mitologije, iako mo da tako izgleda. Obrazovan sam ovek, gospodine moj, a nadam s
e, i prosveen. Duboka su tina na ih religioznih obiaja, u obrednom a ne u etikom smislu
, namenjena je prvenstveno masama."
"U emu se, onda, sastoji tvoja glavna zamerka?" blago je insistirao Ponje
ts.
"Samo to. Mase. Mo da bih bio spreman da s tobom saraujem, ali se tvoje mal
e ma ine moraju tako upotrebljavati da budu korisne. Kako se mogu obogatiti ako mo
ram da upotrebljavam, ta ti ono be e prodaje , recimo, brija, drhtei i u najveoj tajnost
i. Mo da e moja brada biti lak e i glatkije izbrijana, ali kako u se obogatiti? Kako d
a izbegnem smrt u gasnoj komori ili teror rulje ako me jednom uhvate na delu?"
Ponjets sle e ramenima. "U pravu si. Mogao bih da ka em da bi lek za to bio
da se tvoj narod prevaspita te da atomske sprave koristi radi ugodnijeg ivota, a
na tvoju znatnu dobit. To bi bio d inovski zadatak, ne poriem to, ali zarada bi bil
a jo d inovskija. Meutim, to je u ovom asu tvoja briga, a nipo to moja. Jer ja ti ne nu
dim ni brija, ni no , a ni mehaniki ureaj za uni tavanje smea."
"A ta nudi ?"
"Samo zlato. Neposredno. Mo e da dobije ma inu koju sam pro le nedelje prikazao.
"
Sada se Ferl ukoi, dok mu se ko a na elu grevito nabirala. "Transmuter."
"Upravo tako. Rezerve zlata bie jednake rezervama gvo a. Mislim da bi ga bil
o dovoljno za sve potrebe. Dovoljno i za polo aj Velikog majstora, uprkos mladosti

i neprijateljima. A i bezbedno je."

"Kako?"
"Tako to je tajnovitost su tina kori enja aparata; ista onakva tajnovitost koj
u si opisao kao jedinu meru bezbednosti u pogledu atomskih sprava. Transmuter mo e
da strpa u najdublji lagum u najtvroj tvravi na najudaljenijem posedu, a da ti, ipa
k, stalno donosi bogatstvo. Zlato kupuje , a ne ma inu, a na zlatu se ne vidi kako j
e proizvedeno jer se ne razlikuje od prirodne tvorevine."
"A ko e rukovati ma inom?"
"Ti sam. Bie ti potrebno samo pet minuta da se obui . Podesiu je za tebe kad
god to bude po eleo."
" ta tra i zauzvrat?"
"Pa", Ponjets postade oprezan, "tra im cenu i to dobru. Od toga ivim. Recim
o, jer to je skupa ma ina, kovano gvo e u koliini od jedne kubne stope zlata."
Ferl poe da se smeje, a Ponjets pocrvene. "Podvlaim, gospodine", o tro dodad
e, "da ono to budete platili mo ete nadoknaditi za dva sata."
"Zaista, a kroz jedan sat ti bi se izgubio, dok bi moja ma ina iznenada po
stala neupotrebljiva. Bie mi potrebna ozbiljna garancija."
"Imate moju re."
"Veoma dobra garancija", podrugljivo produ i Ferl, "ali bi tvoje prisustvo
bilo jo bolje obezbeenje. Ja u tebi dati re da u ti platiti nedelju dana posle ispor
uke, ukoliko sve bude u redu."
"Nemogue."
"Nemogue? A ve si zaradio smrtnu kaznu samim tim to si ponudio da mi ne to pr
oda . Jedn moja re bila bi dovoljna da ve koliko sutra dospe u gasnu komoru, ukoliko
ne pristane ."
Ponjetsovo lice bilo je bezizra ajno, jedino su mu oi mo da zaigrale. On ree:
"To je nepravino preimustvo. Da li e bar svoje obeanje staviti na papir?"
"Pa da i ja postanem zreo za smaknue? Ne, gospodine!" Ferl se veoma zadov
oljno nasme i. "Ne, gospodine. Samo je jedan od nas budala."
Trgovac tiho ree: "Dakle, dogovoreno je."
6.
Gorova su oslobodili tridesetog dana u zamenu za pet stotina funti naj ueg
zlata. Pored njega bi osloboena i uvana, a netaknuta, gnusoba od njegovog broda. K
ao i prilikom ulaska u Askonjanski sistem, tako im je i na izlasku valjak pokret
nih brodia pokazivao put.
Ponjets je posmatrao nejasnu, suncem obasjanu takicu koja je predstavljal
a Gorovljev brod, dok je glas Gorova dopirao do njega, jesan i tanak, preko usko
g eterskog zraka za tienog od prislu kivanja.
Glas je govorio: "Ali nije to ono to se eli, Ponjetse. Transmuter nee tome
poslu iti. Gde si ga, uostalom, nabavio?"
"Nisam ga nabavio." Ponjetsov odgovor bio je strpljiv. Sklepao sam ga od
komore za ozraivanje hrane. U stvari, ne valja. Tro i suvi e energije, u protivnom b
i ga i Zadu bina koristila za pretvaranje metala umesto to po celoj Galaksiji juri
te ke metale. To je jedan od standardnih trikova svakog trgovca, samo to nikada ran
ije nisam video pretvaranje gvo a u zlato. Ali imresivan je i radi, privremeno."
"U redu. Meutim, ba takav trik nije dobar."
"Izvukao te je iz sosa."
"Nije u tome stvar. Stvar je u tome to moram da se tamo vratim im se budem
o otresli na e bri ne pratnje."
"Zbog ega?"
"Sam si to objasnio onom tvom politiaru." Glas Gorova bio je razdra ljiv. "
Poenta tvoje prodaje sastojala se u injenici da je transmuter sredstvo za ostvare
nje odreenog cilja, ali sredstvo koje je samo po sebi bezvredno; poenta je bila u
tome da kupuje zlato, a ne ma inu. Psiholo ki, to je bez sumnje bilo dobro, jer je
uspelo, ali..."
"Ali?" Ponjets je utivo i uporno navaljivao.
Glas iz prijemnika postade piskaviji. "Ali mi elimo da im prodamo ma inu ko
ja e kao takva imati odreenu vrednost; ne to to e po eleti otvoreno da upotrebljavaju; n
e to to e ih konano privoleti da koriste atomsku tehniku zarad svog sopstvenog intere

sa."
"Sve to razumem", blago e Ponjets. "Jednom si to objasnio. Ali pomisli, m
olim te, ta proistie iz moje prodaje. Dok transmuter bude radio Ferl e kovati zlato
, a to e trajati dovoljno dugo da za sebe kupi predstojee izbore. Sada nji Veliki ma
jstor nee jo dugo."
"Rauna na zahvalnost?" hladno upita Gorov.
"Ne, ve na vispreni sopstveni interes. Transmuter e mu omoguiti da bude iza
bran; ostali mehanizmi..."
"Ne! Ne! Tvoja premisa je pogre na. On to nee pripisati transmuteru ve dobro
m, staromodnom zlatu. To je ono to poku avam da ti ka em."
Ponjets se isceri i namesti udobnije. "U redu." Dovoljno je nasekirao si
roma ka. Gorov je ve poinjao da zvui kao da je izvan sebe.
Trgovac ree: "Ne brzaj, Gorove. Nisam zavr io. Tu su i druge sprave."
Izvesno vreme vladala je ti ina. A onda glas Gorova oprezno upita: "Koje d
ruge sprave?"
Ponjets je automatski i nepotrebno gestikulirao. "Vidi li ovu pratnju?"
"Da", kratko i nervozno odvrati Gorov. "Ka i mi ta je s tim spravama."
"Rei u ti, ako me bude slu ao. To nas prati Ferlova privatna flota; specijaln
a poast koju mu je ukazao Veliki majstor. Uspeo je da je iskami."
"I?"
" ta misli , kud nas vodi? U svoje rudnike na kraju Askone, eto gde. Slu aj!"
Ponjets iznenada stade da govori s ponosom. "Rekao sam ti da sam u ovo u ao da bih
zaradio, a ne da spasavam svetove. U redu, transmuter sam prodao u bescenje. U
bescenje, jer sam rizikovao gasnu komoru, ali to se i onako ne uraunava u kvotu."
"Vrati se na rudnike, Ponjetse. Kakve oni veze imaju?"
"Imaju veze sa zaradom. Utovariemo kalaj, Gorove. Toliko kalaja da emo isp
uniti svaku stopu prostora na ovoj staroj deregliji, a onda emo ne to utovariti i n
a tvoj brod. Spustiu se sa Ferlom da bih izvr io naplatu, stari dru e, a ti e me odozgo
tititi svim topovima koje ima , za svaki sluaj ako Ferl odlui da ne odr i re. Taj kalaj
je moja zarada."
"Za transmuter?"
"Za itav moj tovar atmoskih sprava. Po dvostrukoj ceni, plus premija." Sl
egnuo je ramenima gotovo kao da se izvinjava. "Priznajem da sam ga izradio, ali
morao sam da ispunim kvotu, zar ne?"
Gorov oito nije shvatao. Slabim glasom upita: "Da li bi mogao da objasni ?"
" ta tu ima da se obja njava? To je jasno, Gorove. Vidi ovako, pametnjakovi j
e mislio da me je uhvatio u zamku iz koje nema izlaza, zato to bi njegova re kod V
elikog majstora vredela vi e od moje. Uzeo je transmuter. Na Askoni je to smrtni z
loin, uvek je mogao da ka e da me je namamio u zamku iz najistijih rodoljubivih pobu
da i da me proglasi prodavcem prokazanih stvari."
"To je jasno."
"Sigurno, ali nije u igri bila samo njegova re protiv moje. Vidi , Ferl nik
ada nije uo da postoji, a ak nije mogao ni da zamisli, mikrofilmski registrator."
Gorov se iznenada zasmeja.
"Tano", ree Ponjets. "Imao je preimustvo. Propisno sam bio ukroen. Meutim, do
k sam mu kao i ibani pas pode avao transmuter, u njega sam stavio registrator, a izv
adio ga prilikom prve opravke narednog dana. Imao sam savr eni snimak njegove sanc
tum sanctorum, svetinje nad svetinjama, dok je siroti Ferl, glavom i bradom, ruk
ovao transmuterom do maksimalnog broja ergova, kvocajui nad svojim prvim zlatniko
m kao da je upravo sneo jaje."
"Pokazao si mu reziltate?"
"Posle dva dana. Jadniak, nikada ranije u ivotu nije video zvune trodimenzi
onalne slike u boji. Za sebe tvrdi da nije praznoveran, ali ako sam ikad ranije
video da se odrastao ovek tako prepao, mo e me nazvati la ovom. Kada sam mu rekao da j
e na gradskom skveru postavljen aparat i da je pode en tako da proradi u podne da
bi ga milion fanatinih Askonjana moglo posmatrati, a da e ga potom taj isti milion
raskomadati, ve kroz pola sekunde mi je balavio kolena. Bio je spreman da prihva
ti svaki posao koji predlo im."
"A jesi li ga?" U glasu Gorova se osealo da prigu uje smeh. "Ovaj, jesi li
ga zaista postavio na gradskom trgu?"

"Ne, to nije bilo bitno. Pristao je na posao. Kupio je svaku napravu koj
u sam ja, a i svaku koju si ti imao, u zamenu za onoliko kalaja koliko budemo mo
gli da povezemo. U tom asu verovao je da sam spreman na sve. To je pismeni ugovor
, a pre nego to siem dole sa njim dau ti jedan primerak radi predostro nosti."
"Ali povredio si njegov ego", ree Gorov. "Da li e upotrebaljavati naprave?
"
" to da ne? To je jedini nain da nadoknadi gubitke, a ako pomou njih i zarad
i, izleie svoj ponos. Osim toga, on e postati novi Veliki majstor, i bie to najbolja
mogua linost, jer e biti nama naklonjena."
"Da", ree Gorov, "bila je to povoljna prodaja. Ipak, tvoja tehnika prodaj
e je neosporno nezgodna. Nije ni udo da su te isterali iz bogoslovije. Zar si pot
puno li en oseaja za moralne vrednosti?"
" ta mari?" ravnodu no odvrati Ponjets. "Zna
ta je Salvor Hardin rekao o oseaju
za moralne vrednosti."
Peti deo
BOGATI TRGOVCI
TRGOVCI - ...Sa psihoistorijskom neminovno u narastala je privredna kontrol
a Zadu bine. Trgovci su se bogatili, a sa bogatstvom je dolazila i mo...
Ponekad se zaboravlja da je Hober Melou ivot zapoeo kao obian trgovac. Nika
da se ne zaboravlja da ga je zavr io kao prvi meu obogaenim trgovcima...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
1.
D orejn Sat sastavi vrhove bri ljivo namanikiranih prstiju i ree: "Pomalo je
zagonetno. Zapravo, ovo u najstro em poverenju, mogla bi to biti nova kriza Harija
Seldona."
ovek naspram njega potra i cigaretu u d epu svog kratkog kaputa sa ivenog po sm
irnjanskoj modi. "Ni ta o tome ne znam, Sate. Op te je pravilo da prilikom svake kam
panje za izbor gradonaelnika politiari svih boja najavljuju Seldonovu krizu."
Sat jedva da se osmehnu. "Ja ne agitujem, Melou. Pred sobom imamo atomsk
o oru je za koje ne znamo otkuda potie."
Hober Melou, trgovac sa Smirna, spokojno je i gotovo ravnodu no pu io. "Nast
avi. Ukoliko ima jo ne to, istresi to." Melou nikada nije pravio gre ku da bude suvi e l
jubazan prema nekom iz Zadu bine. Jeste da je sa Spoljne planete, ali ovek je ovek.
Sat pokaza na trodimenzionalnu kartu zvezda na stolu. On podesi komande
i grozd od pola tuceta zvezdanih sistema crveno zaplamsa. "To je Korelijska repu
blika", tiho ree.
Trgovac klimnu. "Bio sam tamo. Smrdljiva rupaga! Pretpostavljam da je mo e n
azivati republikom, jedino to nekako uvek ispadne da za komodora bude izabran nek
o iz porodice Argo. A ako ti se to sluajno ne dopadne, ne to ti se desi." Iskrivi u
snu i ponovi: "Bio sam tamo."
"Ali si se i vratio, to nije uvek bio sluaj. Tri trgovaka broda, po Konvenc
ijama nepovrediva, nestala su u toku pro le godine na teritoriji te republike. Ti
brodovi bili su opremljeni svim uobiajenim nuklearnim eksplozivima i odbrambenim
poljima sila."
"Kakve su bile poslednje vesti s brodova?"
"Rutinski izve taj. Ni ta drugo."
" ta je Korelija izjavila?"
Satove oi jetko zasja e. "Nismo mogli o tome da se raspitujemo. Najvee preim
ustvo Zadu bine na Periferiji predstavlja glas o njenoj moi. Misli da mo emo da izgubim
o tri broda i da se za njih raspitujemo?"
"Pa kako bi bilo da mi ka e
ta hoe od mene?"
D orejn Sat nije traio vreme na takav luksuz kao to je ljutnja. Kao gradonael
nikov sekretar bio je primoran da se bake sa venicima iz opozicije, sa onima koji
tra e posao, sa raznim reformatorima, ili pak, sa udarenim tipovima koji tvrde da
su pronikli u tok budue istorije koju je predodredio Hari Seldon.
Metodino, on ree: "Trenutak. Vidi , ne mo e biti sluajno da su se tri broda izg

ubila u istom sektoru iste godine, a atomska energija se mo e savladati samo atoms
kom energijom. Automatski se postavlja pitanje: ukoliko Korelija ima atomsko nao
ru anje, odakle ga dobija?"
"I odakle ga dobija?"
"Postoje zapravo samo dve mogunosti. Ili ga Korelijanci sami izrauju ..."
"Malo verovatno!"
"Krajnje neverovatno! No, druga mogunost bila bi da je neko od na ih veleiz
dajnik."
"Misli ?" Melouov glas bio je hladan.
Sekretar stalo eno ree: "Nema nieg udnovatog u toj mogunosti. Od kako su etiri
kraljevstva priznala Zadu binsku konvenciju u svakoj od tih nacija imali smo posla
sa prilinim grupama disidenata. Svako od biv ih kraljevstava ima svoje pretendente
na presto i biv e plemie koji sigurno ne mogu voleti Zadu binu. Mo da su u meuvremenu n
eki od njih postali aktivni."
Melou jako pocrvene. "Tako. Ima li ne to da mi ka e ? Ja sam Smirnjanin."
"Znam. Ti si Smirnjanin, roen na Smirnu, jednom od nekada nja etiri kraljevs
tva. Samo, po obrazovanju ti si ovek Zadu bine. Po roenju si stanovnik Spolja njeg sve
ta. Nema sumnje da je tvoj deda bio baron u doba ratova sa Anakreonom i Larisom,
a izvan sumnje je i to da su vam porodina dobra oduzeta u ono doba kada je Sef S
ermak izvr io preraspodelu zemlje."
"Ne, crnog mi Svemira, ne! Moj deda je bio sin svemirskog naseljenika pl
ebejske krvi, a skapao je istovarajui ugalj uz bednu nadnicu jo pre Zadu bine. Ni ta n
e dugujem starom re imu. Ali roen sam na Smirnu i ne stidim se ni Smirna ni Smirnja
na, tako mi Galaksije! Tvoje podmukle insinuacije o veleizdaji nee me toliko upan
iiti da ponem da se ulizujem Zadu bini. A sada, ili mi izdaj nareenja ili me optu i, a
sasvim mi je svejedno koja e od te dve stvari biti."
"Moj estiti trgove, ne dam ni elektron za to da li je tvoj deda bio kralj
Smirna ili najvei dronja na planeti. Istrtljao sam tu burgiju o tvom roenju i prec
ima da bih ti dokazao da me to ne zanima. Oigledno nisi shvatio. Da se vratimo na
stvar: Smirnjanin si. Poznaje stanovnike Spoljnih svetova. Osim toga, trgovac si
, i to jedan od najboljih. Bio si u Koreliji, poznaje Korelijance. Tamo e morati po
novo da ode ."
Melou je duboko disao."Kao pijun?"
"To nikako. Kao trgovac, ali otvorenih oiju. Ukoliko utvrdi odakle dobijaj
u energiju... ali, da te podsetim, po to si Smirnjanin, da su dva od izgubljenih b
rodova imala smirnjansku posadu."
"Kada polazim?"
"Kada e ti brod biti spreman?"
"Za est dana."
"Tada e i poi. Sve ostale pojedinosti dobie u Admiralitetu."
"U redu." Trgovac ustade, odseno se rukova i krupnim koracima izie.
Sat je oklevao, izve taeno irei prste i masirajui ih da olak a napetost; konano
le e ramenima i ue u gradonaelnikovu kancelariju.
Gradonaelnik ugasi viziekran i zavali se: " ta ti o tome misli , Sate?"
"Mo da je dobar glumac", ree Sat i zami ljeno se zagleda ispred sebe.

2.
Istog dana uvee, na dvadeset i prvom spratu Hardinovog zdanja, u momakom s
tanu D orejna Sata, Publis Manlio polagano je pijuckao vino.
U krhkom ostarelom telu Publisa Manlia sticala su se dva visoka zvanja Z
adu bine. U gradonaelnikovom kabinetu on je sekretar za spoljne poslove, a pored to
ga, za sve Spoljne sunane sisteme, izuzev za samu Zadu binu, on je i arhiepiskop Cr
kve, uvar Svete hrane, Stare ina hramovnika i jo itav beskonani niz zbunjujuih, ali zvu
ih titula.
Upravo je rekao: "Pristao je da po alje tog trgovca. To je ne to."
"Da, ali tako malo", ree Sat. Ne donosi nam odmah ni ta. Cela stvar je podv
ala najsirovije vrste, po to nemamo naina da je do kraja predvidimo. To je kao da b
aca konopac, nadajui se da e se nekim sluajem na njemu obreti i oma."
"Tano. A taj Melou je sposoban ovek. ta ako ne naseda lako na podvale?"
"Taj se rizik mora preduzeti. Ukoliko postoji izdaja, onda su u nju ume an

i sposobni ljudi. Ukoliko je nema, potreban nam je sposoban ovek koji e otkriti is
tinu. A Malou e biti obazriv."a a ti je prazna."
"Ne hvala."Dosta sam pio."
Sat napuni svoju a u, strpljivo podnosei bri na razmi ljanja drugog oveka.
Ma ime da se to razmi ljanje bavilo, zavr ilo se bez odluke, jer arhiepiskop
iznebuha i gotovo naprasito upita: "Sate, o emu misli ?"
"Rei u ti, Manlio." Tanke usne mu se razvuko e. Nalazimo se usred Seldonove
krize."
Manlio se zagleda, a zatim tiho ree: "Kako zna ? Da se nije Seldon opet poj
avio u Vremenskoj kripti?"
"Prijatelju, to nije neophodno. Slu aj, razmisli i sam. Otkako je Galaktiko
carstvo diglo ruke od Periferije i ostavilo nas da se sami petljamo, nikada nis
mo imali protivnika koji bi raspolagao atomskom energijom. Sada ga imamo, po prv
i put. Ve to, samo po sebi, izgleda va no. A nije samo u tome stvar. Po prvi put za
sedamdeset godina nalazimo se pred velikom unutra njom politikom krizom. Izgleda m
i da sinhronizacija te dve krize, unutra nje i spolja nje, ini stvar oiglednom."
Manliove oi se suzi e: "Ukoliko je to sve, nije dovoljno. Do sada smo imali
dve Seldonove krize, a oba puta je pretila opasnost da se Zadu bina zatre. Tree kr
ize ne mo e biti sve dok se takva opasnost ponovo ne pojavi."
Sat nikada nije pokazivao nestrpljenje. "Opasnost se javlja. Svaka budal
a mo e da prepozna krizu kada ona ve nastupi. Uistinu, biti od koristi dr avi znai otk
riti tu krizu u zaetku. Pazi, Manlio, postupamo u skladu sa planiranom istorijom.
Znamo da jednog dana treba da ponovo sagradimo Galaktiko carstvo. Znamo da e za t
o biti potrebno hiljadu godina ili skoro toliko. A znamo i to da emo se u tom raz
doblju suoiti sa izvesnim odreenim krizama. Prva kriza nastupila je pedeset godina
posle osnivanja Zadu bine, a druga trideset godina posle nje. Od tada je proteklo
skoro sedamdeset i pet godina. Vreme je, Manlio, vreme."
Manlio se neodluno poe a po nosu: "I tako si ti skovao plan kako da tu krizu
doeka ?"
Sat potvrdi glavom.
"A ja", nastavi Manlio, "treba li i ja da u tome odigram neku ulogu?"
Sat ponovo klimnu. "Pre nego to se suoimo sa atomskom pretnjom iz inostran
stva, morae da u na u roenu kuu uvede red. Ovi trgovci..."
"Ah!" Arhiepiskop se ukruti, a mu pogled postade o tar. "Ba tako. Ovi trgov
ci. Korisni su, ali isuvi e jaki, isuvi e neoubuzdani. Potiu sa Spoljnih svetova, vas
pitavani su po strani od religije. S jedne strane, znanje stavljamo u njihove ake
, dok, s druge, ukidamo najjau vlast nad njima."
"A ako budemo dokazali izdaju?"
"Ako u tome budemo uspeli, direktna akcija bi bila jednostavna i dovoljn
a. No, to nije najmanje va no. ak da meu njima i nema izdaje, oni predstavljaju nesi
guran elemenat u na em dru tvu. Za nas ih ne vezuju ni patriotizam, ni zajedniko pore
klo, pa ak ni versko strahopo tovanje. Pod njihovim svetovnim vostvom spoljne provin
cije, koje nas jo od Hardinovog doba smatraju svetom planetom, mogle bi se konano
otcepiti..."
"To vidim, ali koji bi bio lek..."
"Lek se mora brzo nai, pre nego to Seldonova kriza dostigne vrhunac. Ukoli
ko napolju ima atomskog naoru anja, a nezadovoljstva unutra, ishod bi mogao biti v
eoma neizvestan." Sat spusti praznu a u koju je pre toga vrteo meu akama. "To je oigle
dno tvoj posao."
"Moj?"
"Ja to ne mogu obaviti. Moje je zvanje inovniko i ne daje mi nikakva zakon
odavna ovla enja."
"Gradonaelnik..."
"Nemogue. Njegova linost je potpuno negativna. Energian je samo kad treba d
a se izbegne odgovornost. Ali ako bi se pojavila neka nezavisna stranka koja bi
mogla ugroziti njegov ponovni izbor, mo da bi i blagoizvoleo pristati da mu se uka e
na put."
"Ali Sate, ja nemam dara za praktinu politiku."
"To prepusti meni. Ko zna, Manlio? Jo od vremena Salvora Hardina arhiepis
kopski i gradonaelniki polo aj nisu bili sjedinjeni u jednoj linosti. Meutim, sada bi

se to moglo desiti, ukoliko dobro obavi

svoj zadatak."

3.
A na drugom kraju grada, u prisnijoj sredini, Hober Melou je imao drugi
sastanak. Dugo je slu ao, a sada oprezno ree: "Da, uo sam za tvoju kampanju da se u
Veu ostvari neposredno predstavni tvo trgovaca. Ali za to ja, Tvere?"
Haim Tver, uvek oran da podseti, pitao ga to neko ili ne, da je bio u pr
voj skupini sa Spoljnih planeta koja je primila svetovno obrazovanje u Zadu bini,
prosto je sijao.
"Znam je ta radim", ree. "Sea li se gde smo se prvi put sreli pro le godine?"
"Na skup tini trgovaca."
"Tano. Vodio si taj sastanak. Prikovao si one violine sa crvenim vratinam
a za stolice, a onda si ih sve strpao u d epi na ko ulji i poneo sa sobom. A i kod mas
a u Zadu bini pali . Opinjava ih ili bar ima solidnu reputaciju pustolova, to je isto."
"Vrlo dobro", suvo e Melou. "Ali za to ba sada?"
"Zato to je sada na a ansa. Da li zna da je sekretar za poslove obrazovanja p
odneo ostavku? Jo nije saop teno, ali bie uskoro."
"Kako ti to zna ?"
"Tako... nije va no..." On zgaeno odmahnu rukom. "Tako je. Akcionistika stra
nka se cepa i ve sada bismo mogli da je ukopamo po pitanju jednakih prava za trgo
vce ili jo pre, po pitanju demokratije, za i protiv."
Melou se lenjo zavali na stolici, zagledav i se u svoje debele prste. "Hm!
alim, Tvere, ali idue nedelje odlazim nekim poslom. Morae da nae nekog drugog."
Tver se zablenu u njega. "Poslom? Kakvim poslom?"
"Strogo je poverljiv. Hitnost prvog reda. I tako to, zna . Bio sam na razg
ovoru sa linim sekretarom gradonaelnika."
"Sa onom zmijom Satom?" Haim Tver se uzbudi. "Trik. Taj kukin sin te se o
tarasio, Melou..."
"Stani!" Melou spusti aku na stisnutu pesnicu sagovornika. Nemoj da se uz
buuje . Ako je trik, vratiu se jednog dana da se obraunamo. A ako nije, tvoja zmija S
at nam ide na ruku. Slu aj, pribli ava se Seldonova kriza."
Melou je oekivao reakciju, ali do nje ne doe. Tver je samo piljio. " ta je t
o Seldonova kriza?"
"Oh, Galaksijo!" Na taj antiklimaks Melou besno prasnu. " ta si, do avola,
radio u koli? ta ti uop te znae takva glupa pitanja?"
Stariji ovek se namrgodi: " to ne objasni ..."
Zavladao je dug tajac, a onda Melou obori pogled i polagano ree: "Objasniu
ti. Kada je Galaktiko carstvo poelo da odumire na rubovima i kada su krajevi Gala
ksije poeli da se vraaju u varvarstvo i da se otcepljuju, Hari Seldon i skupina nj
egovih psihologa osnovali su jednu koloniju, Zadu binu, ovde usred tog darmara, ka
ko bismo ouvali umetnost, nauku i tehnologiju i stvorili jezgro Drugog carstva."
"Ah, da, da..."
"Nisam zavr io", hladno primeti trgovac. "Tok budunosti Zadu bine bio je ispl
aniran na osnovu, tada veoma razvijene, psihoistorijske nauke, i stvoreni su usl
ovi kako bi se proizveo niz kriza, koje e nas primorati da ubrzamo svoj put prema
buduem Carstvu. Svaka kriza, svaka Seldonova kriza obele ava jednu epohu u na oj ist
oriji. Sada se pribli avamo jednoj od njih, na oj treoj krizi."
"Razume se!" Tver sle e ramenima. "Trebalo je da se setim. Ali odavno sam
iza ao iz kole, davno pre tebe."
"To pretpostavljam. Ostavi to sad. Va no je to da me alju napolje usred raz
voja ove krize. Ne mo e se rei ta u zatei kada se budem vratio, a i izbori za Vee odr av
ju se svake godine."
Tver pogleda nagore: "Da li si na tragu neemu?"
"Ne."
"Ima li neke odreene planove?"
"Ni najmanji nagove taj."
"Pa..."
"Pa, ni ta. Hardin je jednom rekao: 'Da bi se uspelo nije dovoljno samo pl
anirati. ovek mora i da improvizuje.' Improvizovau."
Tver neodluno odmahnu glavom, a zatim obojica ustado e gledajui se.

Na preac, ali sasvim suvo, Melou ree: "uj, kako bi bilo da poe sa mnom? Ne zv
eraj tako, ovee. Bio si trgovac pre nego to si zakljuio da u politici ima vi e uzbuenja
. Tako sam bar uo."
"Gde ide ? Ka i mi bar to."
"U pravcu Vasalijanskog Procepa. Ne mogu ti rei ni ta odreenije dok ne budem
o u svemiru. ta ka e ?"
"A ta ako Sat odlui da me dr i na oku?"
" to je malo verovatno. Ukoliko mu je stalo da se mene otarasi, za to to ne
bi bio sluaj i s tobom? Osim toga, nijedan trgovac ne mora da se otisne u svemir
ukoliko nije sam sebi odabrao posadu. Vodim sa sobom koga elim."
U pogledu starijeg oveka zaiskri udan sjaj. "U redu, idem!" On ispru i ruku.
"To e mi biti prvo putovanje u poslednje tri godine."
Melou zgrabi i prodrmusa njegovu aku. "Dobro. U dobar as! A sad, da prikup
im momke. Zna gde je ukotvljena Daleka zvezda, jel' da? Onda se pojavi sutra. Zbo
gom."

4.
Korelija je jedan od toliko estih fenomena u istoriji: republika, iji vlad
ar ima sve atribute apsolutnog monarha, izuzev imena. Stoga je imala i uobiajeni
despotizam koji nije bio sputavan ak ni onim ubla avajuim uticajima to postoje kod le
gitimne monarhije: kraljevskom 'a u'i dvorskom etikom.
Materijalno gledano, njeno napredovanje je bilo slabo. Doba Galaktikog ca
rstva je prohujalo, ostaviv i za sobom kao jedini trag utljive spomenike i sru ene gr
aevine. Doba Zadu bine jo ne be e nastupilo, a sudei po odlunoj re enosti korelijskog vla
ara, komodora Aspera Arga i po njegovom strogom nadzoru nad trgovcima i jo stro oj
zabrani misionarstva, to doba nee nikada ni nastupiti.
Sama svemirska luka bila je oronula i u propadanju, i posada Daleke zvez
de je toga bila muno svesena. Natruli hangari stvarali su trulu atmosferu i Haim
Tver se vrpoljio i jadikovao otvarajui pasijans.
Hobar Melou zami ljeno primeti: "Ovde ima dobrog materijala za trgovanje."
Spokojno je posmatrao kroz okno. Do sada se malo ta moglo rei o Koreliji. Putovan
je je bilo neuzbudljivo. Eskadru korelijanskih brodova, koja je presrela Daleku
zvezdu, sainjavali su mali, kljakavi ostaci stare slave ili razdrndane, olupine o
d brodova. Sa strahom su se dr ali na rastojanjue, i posle nedelju dana koliko je
ve Meloua ekao da dobije odgovor na svoje molbe da bude primljen od strane mesnih
vlasti.
Melou ponovi: "Ovde bi se lepo trgovalo. Tako rei netaknuta teritorija."
Tver nestrpljivo podi e glavu i baci karte u stranu. " ta, do avola, misli da
uini , Melou? Posada guna, oficiri su zabrinuti, a ja se pitam..."
"Pita se? A ta?"
"U vezi sa situacijom. I tobom. ta emo preduzeti?"
"ekaemo."
Stari trgovac frknu i pocrvene. Zatim zare a: "Ooravio si, Melou. Oko za titn
og polja broda postavljena je stra a, a iznad nas su brodovi. ta ako se pripremaju
da pomou nas naprave rupu na zemlji."
"Imali su nedelju dana da to uine."
"Mo da ekaju na pojaanje." Tverov pogled bio je o tar.
Melou naglo sede. "Da, pomi ljao sam i na to. Vidi , u tom sluaju imali bismo
lep problem. Prvo, dovde smo dospeli bez te koa. Meutim, to ne mora ni ta znaiti, jer
su samo tri od vi e od tri stotine brodova nestala pro le godine. Procenat je mali.
Ipak to mo e znaiti i to da je broj njihovih brodova sa atomskom energijom mali, ta
ko da se ne usuuju da ih nepotrebno izla u opasnosti, sve dok se taj broj ne povea.
S druge strane, to mo e znaiti i da uop te nemaju atomsku energiju. Ili da je
imaju, a da je skrivaju bojei se da smo ne to nauli. Na kraju krajeva, jedno je gus
arski uzaptiti nesmotrene, lako naoru ane trgovake brodove, a ne to sasvim drugo ulud
o zamajavati oponumoenog izaslanika Zadu bine, kada sama injenica njegovog prisustva
mo e znaiti da Zadu bina postaje sumnjiava. Dodaj ovome ..."
"Stani Melou, stoj!" Tver podi e ruku. "itavom ovom govorancijom si me udav
io. Na ta, u stvari, cilja ? Preskoi ono izmeu."
"Mora da saslu a i ono izmeu, inae nee razumeti, Tvere. Obe strane ekaju. Oni

znaju ta ja ovde radim, a ja ne znam ta oni ovde imaju. Meutim, u slabijem polo aju s
am ja jer sam sam, a oni su itav svet i mo da imaju atomsku energiju. Ne mogu sebi
dozvoliti da budem onaj koji e popustiti. Razume se, to je opasno. Svakako, dole
na zemlji mo da ima neka rupa koja na nas eka. Ali to smo od poetka znali. ta se drug
o mo e uiniti?"
"Ne znam... Ko je, sad, pa to?"
Melou strpljivo pogleda uvis i ukljui prijemnik. Ekran posvetle i pokaza
ogrubelo lice narednika stra e.
"Govori, narednie."
Narednik ree: "Oprostite, gospodine, ljudi su pustili unutra jednog misio
nara iz Zadu bine."
"Koga?" Melou pomodre.
"Misionara, gospodine. Potrebno mu je bolniko leenje, gospodine."
"Zbog ovoga e leenje mnogima biti potrebno, narednie. Naredi ljudima da zau
zmu borbene polo aje."
Salon za posadu bio je prazan. Pet minuta posle nareenja, na svojim mesti
ma pored topova, nalazili su se ak i oni koji nisu bili na du nosti. U anarhinim pod
rujima meuzvezdanog svemira Periferije brzina je bila velika vrlina, a posada majs
tora trgovca odlikovala se upravo brzinom.
Melou polagano ue i sa svih strana odmeri misionara. Pogled mu skliznu na
zbunjenog porunika Tintera, koji je stajao s jedne strane, a zatim na narednika
Demena, ije su se bezizra ajno lice i flegmatina pojava nalazili s druge strane misi
onara.
Majstor trgovac se okrete prema Tveru, trenutak razmi ljajui: "E onda, Tver
e, tiho ovamo sazovi sve oficire, osim koordinatora i balistiara. Neka ljudstvo o
stane na svojim mestima do daljih nareenja.
Tokom petominutne pauze Melou je nogom otvarao vrata nu nika, zavirivao iz
a anka, povlaio zavese sa debelih okana. Na pola minuta sasvim napusti odaju, a ka
d se vratio rasejano je pevu io.
Ljudi uo e jedan za drugim. Tver ue za njima i be umno zatvori vrata.
Melou mirno ree: "Pre svega, ko je bez mog dopu tenja pustio ovog oveka unut
ra?"
Narednik koraknu napre. Svi su skretali poglede. "Izvinite, gospodine. N
iko odreeno. U neku ruku, bilo je to uz op ti pristanak. On je jedan od nas, moglo
bi se rei, a ovi stranci ovde..."
Melou ga presee: "Shvatam tvoja oseanja, narednie. Jesu li ovi ljudi pod tv
ojom komandom?"
"Da, gospodine."
"Kad se ovo zavr i prove e po nedelju dana u samici. Ti se oslobaa svih stare ins
kih du nosti na isto vreme. Razume ?"
Izraz narednikovog lica se uop te nije promenio, ali mu se ramena jedva pr
imetno povi e. On odseno odvrati: "Da, godpodine."
"Mo e se udaljiti. Vrati se na svoj polo aj kod topa." Za njim se zatvori e vra
ta, a onda nastade amor.
Tver uzviknu: "emu ka njavanje, Melou? Zna da ovi Korelijanci ubijaju uhvaene
misionare."
"Svaki postupak protivan mojim zapovestima sam po sebi je lo , bez obzira
na eventualne razloge koji su mu i li u prilog. Niko ne sme da napusti ili ue na br
od bez dozvole."
Porunik Tinter buntovno progunaa: "Sedam dana bez akcije. Tako se ne mo e od
r ati disciplina."
Melou ledeno uzvrati: "Ja mogu. Kakva je vrednost discipline u idealnim
uslovima? Ja u je odr ati i onda kada se suoavamo sa smru, u protivnom nema svrhe. Gd
e je taj misionar? Dovedite mi ga."
Trgovac sede, a pred njega izvedo e spodobu u skerletnom ogrtau.
"Kako se zovete, oe?"
"A?" Skerletno odevena spodoba se dokotrlja do Melou, dok joj se pri tom
celo telo kretalo kao ma ina. Pogled joj je bio prazan, a na slepoonici je imala m
odricu. Do tada, koliko je to Melou primetio, nije izustila nijednu re niti nainil
a bilo kakav pokret.

"Kako se zovete, oe?"

Misionar iznenada grozniavo o ive. Ruke mu se ra iri e kao da e nekoga da zagrli
.

"Sinko, deco moja! Neka vas veno titi ruka Galaktikog duha!"
Tver iskorai, nemirna pogleda, i promuklo progovori:
"ovek je bolestan. Neka ga neko odvede do postelje. Melou, naredi da ga s
trpaju u postelju i da se neko za njega pobrine. Ozbiljno je povreen."
Melou ga odgurnu dugakom rukom. "Ne me aj se, Tvere, ili u te izbaciti napol
je. Va e ime, oe?"
U iznenadnoj molbi ruke misionara se sklopi e. "Po to ste vi prosveeni, spasi
te me od nevernika." Rei su kuljale. "Spasite me od tih zveri i mranjaka to su se k
ao gavrani na me stu tili, a svojim zloinima ele da nahude i samom Galaktikom duhu. J
a sam D ord Parma, sa anakreonskih planeta. kolovao sam se u Zadu bini, u samoj Zadu bi
ni, deco moja, sve tenik sam Duha, upuen u sve njegove tajne, ovamo me je pozvao un
utra nji glas." Borio se za dah. "Propatio sam u rukama nevernika. Kako ste vi dec
a Duha, u ime tog Duha za titite me od njih."
Prekinu ih glas iz kutije za uzbunu koji se zaori metalnim tonom:
"Na vidiku neprijateljske jedinice! Tra i se nareenje."
Svi pogledi se automatski podigo e prema zvuniku.
Melou besno opsova. Sa kljocanjem, on ukljui mikrofon i viknu: "Pozor! To
je sve!" a zatim ga iskljui.
Uputi se potom prema te kim zavesama, koje se na njegov dodir u tei razmako e, i
turobno se zagleda napolje.
Neprijateljske jedinice. Njih nekoliko hiljada, a sainjavaju ih pripadnic
i korelijanske rulje. Olo koji se valjao i opkoljavao luku od jednog do drugog kr
aja; pri hladnoj o troj svetlosti magnezijumskih raketa videlo se kako se oni iz p
rvih redova ra trkano pribli avaju.
"Tinteru!" Trgovac se ne osvrnu, ali mu je vrat otpozadi bio crven. "Ukl
jui spoljni zvunik i vidi ta ele. Pitaj da li se meu njima nalazi i neki zvanini preds
tavnik. Nemoj ni ta obeavati niti pretiti, u protivnom u te ubiti."
Tinter se okrete i izie.
Melou oseti na svom ramenu grubu aku, ali je strese. Bio je to Tver. Besn
o mu za i ta na uho: "Melou, mora podr ati ovog oveka. Drukije se ne mo e sauvati obraz.
Zadu bine je, i na kraju krajeva, sve tenik je. Ti divljaci napolju... uje li me?"
"ujem te, Tvere", zare a Melou. "Imam ja ovde drugog posla nego da titim mis
ionare."Gospodine, uiniu ono to ja budem hteo, a tako mi Seldona i cele Galaksije,
drzne li se da me zaustavi i upau ti smrdljivi grkljan. Ne prepreuj mi put, Tvere, ili
te smo diti."
On se okrenu i poe da krupno koraa. "Ti! Oe Parma! Zna li ti da po Konvencij
i nijedan Misionar Zadu bine ne sme ui na teritoriju Korelije?"
Misionar je drhtao. Moram onamo gde me vodi Duh, sinko moj. Ukoliko mranj
aci odbacuju svetlost, nije li to samo znak da im je ona potrebna?"
"Nije re o tome, oe. Ti si ovde protivno zakonima Korelije i Zadu bine. Prem
a zakonu, ja te ne mogu tititi."
Misionareve ruke se ponovo podigo e. Nestade njegove ranije pometenosti. ul
a se prozukla galama brodskog sistema za spoljnu vezu, kao i slab, u talasima, am
or pobesnele horde kako mu odgovara. Taj zvuk unese rastrojenost u misionarev po
gled.
"uje ih? Za to mi pominje zakon koji su ljudi stvorili? Ima i preih zakona. Ni
je li Galaktiki duh rekao: 'Ne ostani ravnodu an na patnje tvog brata.' A nije li r
ekao i ovo: 'Makar se radilo o bednom i neza tienom, valja da tako postupi .'
Zar nemate topove? Zar nemate brod? Nije li iza vas Zadu bina? A pre svega
i iznad svega, nije li Duh taj koji upravlja svemirom?" Zastao je da povrati da
h.
U to napolju prestade da odjekuje sna ni glas Daleke zvezde, a u odaju se
vrati, sav uznemiren, porunik Tinter.
"Govori", kratko ree Melou.
"Gospodine, tra e da se izrui linost D orda Parme."
"A ako to ne bude uinjeno?"
"uju se razne pretnje, gospodine. Te ko je razabrati. Toliko ih je, i izgle

daju prilino gnevni. Ima tamo i jedan koji ka e da upravlja obla u i policijom, ali je
oigledno da nije svoj gospodar."
"Gospodar ili ne", sle e ramenima Melou, "on predstavlja poredak. Ka i im da
e im otac D ord Parma biti izruen, ukoliko se taj guverner ili policajac, ili ta ve j
este, sam pribli i brodu."
Iznenada, u aci mu se obre pi tolj. On dodade: "Ne znam ta je neposlu nost. Sa
njom nisam nikada imao iskustva. Ali ako ovde neko misli da mo e mene da ui, ja u m
u odmah za uzvrat oitati lekciju."
Pi tolj se polako okretao, i zadr ao se na Tveru. Lice starog trgovca sa nap
orom se opusti, ruke mu se olabavi e i spusti e. Muklo je disao kroz nos.
Tinter se udalji, i kroz pet minuta sitna prilika se izdvoji iz gomile.
Pribli avala se polagano i oklevajui, oigledno premrla od straha. Dva puta se osvrnu
la i dva puta su je vidne pretnje vi eglavog udovi ta naterale da produ i.
"U redu." Melou mahnu blasterom koji jo nije bio vratio u korice. "Grane
i Ap ure, izvedite ga."
Misionar zacia. Podi e ruke i ukoeni prsti mu polete e uvis, dok mu iroki rukav
i spado e otkrivajui tanke podlaktice pro arane venama. "Neka svetlost namah sevnu i
utrne." Melou zatrepta i ponovo prezrivo mahnu rukom.
Misionar je sipao rei, poku avajui da se otrgne. "Proklet bio izdajica koji
brata brata svojega prepu ta zlu i smrti. Neka ogluve u i koje se oglu uju o preklinja
nja bespomonog! Neka oslepe oi obnevidele na nevinost! Neka zauvek bude crna du a ko
ja se s tamom dru i!"
Tver je sna no pritiskao u i akama.
Melou vrati blaster u korice i odlo i ga. "Na svoja mesta", naredi pribran
o. "Odr avajte stanje potpune pripravnosti jo
est sati posle razila enja okupljenih. P
osle toga, u vremenu od etrdeset osam asova, elim dvostruke stra e. Po isteku tog vre
mena dobiete nova nareenja. Tvere, poi sa mnom."
Bili su sami u Melouovim odajama. Melou pokaza na stolicu i Tver sede. N
jegova zdepasta prilika kao da se smanjila.
Melou ga je netremice podrugljivo posmatrao. "Tvere", ree, "razoaran sam.
Za ove tri godine kako se bavi politikom kao da si zaboravio obiaje trgovaca. Zapa
mti ovo, tamo u Zadu bini ja sam mo da i demokrata, no ne bih se libio da postanem i
tiranin ukoliko bi mi to pomoglo da svojim brodom upravljam onako kako elim. Nik
ada ranije nisam morao da na svoje ljude pote em blaster, a to ne bih ni sada uinio
da ti nisi skrenuo. Tvere, ti nema nikakav zvanian polo aj, ovde si po mom pozivu i
svu pa nju u ti ukazivati dpk smo nasamo. Meutim, od sada pa nadalje, u prisustvu m
ojih oficira ili ljudi ja sam za tebe 'gospodin' a ne 'Melou'. A kada izdam neko
nareenje ima da poskoi br e nego poslednji regrut, inae e jo br e biti ispeglan. Shva
Voa stranke proguta pljuvaku. Oklevajui ree: "Izvinjavam se."
"Primam izvinjenje! Da se rukujemo?"
Tverovi prsti nestado e u ogromnoj Melouovoj aci. Tver primeti: "Namere su
mi bile dobre. Te ko je poslati oveka napolje, da ga linuju. Onaj klecavi guverner,
ili ve ta je, ne mo e ga spasti. To je ubistvo."
"Tu ne mogu ni ta. Iskreno govorei, itav taj incident mi je sumnjiv. Nisi ni t
a primetio."
" ta?"
"Ova svemirska luka nalazi se usred udaljenog, mrtvog sektora. Odjednom
se tu stvori nekakav misionar, begunac. Odakle je pobegao? Dolazi ovamo. "Sluajna
podudarnost? Okuplja se ogromna gomila sveta. Odakle? Najbli i, iole vei grad, mor
a da je udaljen najmanje sto milja odavde. A oni sti u za pola asa. Kako?"
"Kako?" ponovi Tver.
"A ta ako su misionara ovamo doveli i podmetnuli ga kao mamac? Na prijatel
j, otac Parma, bio je veoma pometen. A onda je odjednom izgledao sasvim pribran.
"
"Zlostavljanje...", gorko promrmlja Tver.
"Mo da! A mo da je i tako smi ljeno, da se vite ki i galantno stavimo u glupu od
branu oveka. Ovde se nalazio protivno zakonima Korelije i Zadu bine. Da sam ga podr a
o, to bi bilo ravno objavi rata protiv Korelije, a Zadu bina ne bi imala pravnog o
snova da nas brani."
"Preteruje ."

Zvunik zajea i odlo i Melouov odgovor. "Gospodine, primili smo zvanino saop ten
je."
"Smesta ga po aljite."
Posle kljocanja, u useku se pojavi blistavi valjak. Melou ga otvori i ist
rese iz njega srebrom impregnirani list. Znalaki ga protrlja izmeu palca i ka iprsta
, pa ree: "Teleportiran direktno iz glavnog grada. Komodorov lini papir."
Jednim brzim pogledom proitao je poruku i kratko se nasmejao.
"I tako, ja sam preterao, zar ne?"
On hitnu poruku Tveru, dodajui: "Pola sata po to smo predali misionara najz
ad dobijamo veoma utiv poziv da pristupimo uzvi enoj komodorovoj linosti, posle seda
m dana ekanja. Mislim da smo polo ili ispit."
5.
Komodor Asper bio je narodni ovek, kako je sam sebe prozvao. Preostali ve
ni sede kose mlitavo mu je padao na ramena, ko ulja mu je vapila za pranjem, a govor
je propraao mrkanjem.
"Ovde nema razbacivanja, trgove Melou", ree on. "Nema razmetanja. U meni v
idite samo prvog graanina dr ave. To znai naziv komodor, a to je i jedina titula koj
u imam."
Izleda da mu je sve to priinjavalo neizmerno zadovoljstvo. "Zapravo, tu in
jenicu i smatram jednom od najjaih veza izmeu Korelije i va eg naroda. Obave ten sam d
a i va narod u iva u blagodeti republikanstva kao i mi."
"Tano komodore", ozbiljno potvrdi Melou, zadr avajui za sebe poreenje, "to je
argument za koji smatram da sna no govori u prilog trajnom miru i prijateljstvu i
zmeu na ih vlada."
"Mir! Ah!" Komodorova seda brada se grila od sentimentalnih grimasa koje
su se smenjivale na njegovom licu. "Mislim da na Periferiji nema oveka kome ideal
Mira vi e le i na srcu nego meni. Iskreno mogu rei da vladavina mira nikada nije bil
a naru ena, jo od onog doba kada sam u voenju dr ave nasledio svog starog oca. Mo da to
ne bi trebalo da pominjem", on se blago naka lja, "ali ka u mi da sam kod mog naroda
, mojih sugraana, poznatiji kao Voljeni Asper."
Melou je bludeo pogledom po negovanom vrtu. Mo da su se visoki mu karci sa n
eobino oblikovanim, ali oito opasnim oru jem, sluajno skrivali po uglovima u znak pre
dostro nosti zbog njegovog prisustva. To bi bilo razumljivo. Meutim, eline konstrukci
je, koje su se vile nebu pod oblake, opasujui ovo mesto, oigledno su bile nedavno
pojaane, to ba nije potkrepljivalo sliku o Voljenom Asperu.
Melou primeti: "Srea, onda, da sa vama imam posla, komodore. Despotima i
monarsima sa susednih svetova, gde ne u ivaju u blagodetima prosveene uprave, esto n
edostaju one odlike koje jednog vladara ine voljenim."
"Odlike, koje na primer?" Komodorov glas sadr ao je notu opreznosti.
"Briga za dobrobit naroda. Za razliku od njih, vi to shvatate."
Dok su natenane etali komodorov pogled ostade oboren na ljunkovitu stazu.
Iza lea je jednom akom trljao drugu.
Melou teno nastavi: "Do sada je trgovina izmeu na a dva naroda trpela zbog o
granienja koja je va a vlada nametnula na im trgovcima. Jamano vam je odavno postalo j
asno da neograniavana trgovina..."
"Slobodna trgovina!" proguna komodor.
"Dobro, slobodna trgovina. Sigurno uviate da bi bila od koristi za obe st
rane. Ima stvari koje vi imate, a mi ih elimo, kao i onih koje mi imamo, a vi ih e
lite. Potrebna je samo razmena da bi do lo do potpunog blagostanja. Jednom prosveen
om vladaru, kakav ste vi, prijatelju svog naroda, mogao bih rei, organu naroda, n
e treba o ovome nadugako razglabati. Ne elim da vream va u inteligenciju time to bih v
am dalje obja njavao."
"Tano! To sam shvatio. Ali ta da se radi?" alosno je cvileo. "Va i su uvek bi
li tako nerazumni. Pristalica sam svake trgovine koju na a privreda mo e da podnese,
ali ne pod va im uslovima. Nisam ja iskljuivi gospodar ovde." On podi e glas. "Samo
sam sluga javnog mnenja. Moji ljudi ne prihvataju trgovinu pro aranu skerletom i z
latom."
Melou se ispravi: "Obavezna religija?"
"Tako je uvek bilo. Sigurno pamtite sluaj sa Askonom od pre dvadeset godi

na. Prvo su im prodali neku va u robu, pa su va i zatra ili punu slobodu za delatnost
misionara koji bi tom robom rukovali kako valja, a zatim da se osnuju Hramovi zd
ravlja. Onda je do lo do osnivanja verskih kola, do davanja autonomnih prava sve teni
m licima, i koji je ishod? Askona je sada integralna lanica Zadu binskog sistema, d
ok Veliki majstor ne mo e ni za sopstvene gae da ka e da su njegove. Oh, ne! Dostojan
stvo jednog nezavisnog naroda to nikada ne bi podnelo."
"Ono to ja predla em ne bi bilo nalik ovome o emu ste govorili", ubaci Melou
.
"Ne?"
"Ne. Ja sam majstor trgovac. Moja religija je novac. Sva ta mistika i ho
kus-pokusi misionara me nerviraju, i milo mi je to odbijate da to podr ite. To vas i
ni mojom vrstom oveka."
Komodorov smeh je bio piskav i isprekidan.
"Dobro reeno! Trebalo je da Zadu bina ranije po alje oveka tvog kalibra." On p
rijateljski spusti aku na trgovevo iroko rame. Ipak, ovee, rekao si mi samo polovinu.
Rekao si mi samo ta nije dobra prilika. A sad mi reci ta jeste."
"Jedina dobra prilika, komodore, jeste ona koja e vas zatrpati ogromnim b
ogatstvima."
"Zaista?" Komodor mrknu. "A emu bi mi ona poslu ila? Istinsko bogatstvo je l
jubav sopstvenog naroda. To imam."
"Mo ete imati oba, jer mogue je jednom akom zgrtati zlato, a drugom ljubav."
"E sad, mladiu, kada bi to bilo mogue, bila bi to zanimljiva pojava. Kako
bi ti to postigao?"
"Oh, postoji vi e naina. Te ko je odabrati. Da vidimo... Na primer, luksuzna
roba. Ovaj predmet..."
Iz unutra njeg d epa Melou izvue pljosnati lanac od uglaanog metala. "Evo, na
primer ovo."
" ta je to?"
"To treba da se demonstrira. Mo ete li da zovnete neku devojku? Bilo koju
mladu enu. Bie potrebno i ogledalo, po mogustvu do poda."
"Hm, hm! Hajd'mo onda unutra."
Komodor je svoje prebivali te nazivao kuom. Stanovni tvo bi ga, bez sumnje, n
azvalo palatom. Nepristrasnom Melouovom pogledu liilo je na tvravu. Bilo je sagraen
o na uzvi ici koja se nadnosila nad glavnim gradom. Zidovi su bili debeli i pojaani
. Prilazi su bili uvani, a arhitektonski je to zdanje sve podreivalo odbrani. Prav
o prebivali te, kiselo pomisli Melou, za Voljenog Aspera.
Pred njima je bila mlada devojka. Duboko se poklonila komodoru, koji ree:
"Ovo je jedna od komodorovih devojaka. Da li e odgovarati?"
"Savr eno."
Komodor je pa ljivo posmatrao kako Melou name ta lanac oko devojinog struka,
a zatim se povlai unazad.
Komodor prezrivo mrknu: "Je li to sve?"
"Molim vas da navuete zavese, komodore. Mlada damo, pored same kope ima je
dno dugmence. Pomerite ga nagore, molim vas. Samo hrabro, ni ta vam se nee dogoditi
."
Devojka postupi kako joj je reeno i zadr a dah gledajui u svoje ake, a onda z
agrca: "Oh!"
Od struka, kao izvora, bila je obasjana bledom, prozranom svetlo u promeljiv
e boje, koja joj se iznad glave uzdizala u vidu blistave krunice ive vatre. Izgle
dalo je kao da je neko i upao iz neba polarnu svetlost i salio je u ogrta. Devojka k
roi ka ogledalu i zagleda se u njegakao opinjena.
"Evo, uzmi ovo." Melou joj pru i ogrlicu od bezbojnih kamiaka. "Stavi je ok
o vrata."
Devojka ga poslu a, a svaki kamiak postade po jedan plamiak, koji je zapalac
ao i skerletnozlatno zasvetlucao onog asa kada se na ao u svetleem polju.
" ta misli o ovome?" upita je Melou. Devojka nije odgovarala, ali joj se u
oima oitavalo divljenje. Komodor napravi pokret akom i ona oklevajui pomeri dugme na
dole i sav sjaj nestade. Ona ih napusti ponev i sa sobom uspomenu.
"Va i su komodore", ree Melou, "za komodoru. Smatrajte ih malim darom od Za
du bine."

"Hm, hm." Komodor je obrtao pojas i oglicu u ruci, kao da im odmerava te i

nu. "Kako se to posti e?"
Melou sle e ramenima. "To je pitanje za na e tehniare. Ali radie i bez, podvlai
m bez, sve tenike pomoi."
"Konano, to su samo enske inuve. ta se s tim mo e uraditi? Odakle bi pristizao
novac?"
"Imate li balove, prijeme, bankete, tu vrstu provoda?"
"Oh, da!"
"Znate li da bi ene plaale za takav nakit? Bar deset hiljada kredita."
Komodor se osmehnu. "Ah!"
"A kako energetski izvor upravo za ovaj komad ne mo e trajati du e od est mes
eci, bilo bi ga potrebno est menjati. Ovakvih stvari vam mo emo prodati koliko elite
, u zamenu za kovano gvo e u vrednosti od hiljadu kredita. To bi vam donelo zaradu
od devet stotina od sto."
Komodor je upkao bradu i bio zaokupljen nekim grdnim raunanjem u sebi. "Ga
laksijo, kako e se vojvotkinje o to otimati. Ponudu u ograniavati, a pustiu ih da sa
me licitiraju cenu. Razume se, nee smeti da saznaju da se ja lino..."
Melou ree: "Ukoliko elite, mo emo vam objasniti kako funkcioni u la ne korporaci
je. Zatim, kad posao krene mo ete uzeti na kompletni asortiman naprava za domainstvo
. Imamo pei na sklapanje u kojima se za pet minuta ispee i najtvre meso, da bude me
kano kao du a. Imamo no eve koje ne treba o triti. Zatim ne to to odgovara kompletnoj per
ionici, a mo e se spakovati u ormari i radi potpuno automatski. Zatim, tu su ma ine z
a pranje posua. Glaalice za pod, name taj, usisivai pra ine, rasvetna tela... oh, to vam
du a po eli. Pomislite samo koliko e porasti va a popularnosti ako narodu to uinite dos
tupnim. Pomislite koliko ete uveati koliinu, hm, ovozemaljskih dobara, ako dr ava zad
r i monopol na prodaju uz dobit od devet stotina od sto. Njima e to znaiti vi e od nov
ca, a nee morati da znaju koliko ste vi za to platili. I ne gubite iz vida da nij
edna od tih sprava nee iziskivati nadzor sve tenika. Svi e biti zadovoljni."
"Svi, izuzev vas, kako izgleda. ta vi time dobijate?"
"Samo ono to svaki trgovac po zakonu Zadu bine dobija. Moji ljudi i ja ubir
amo polovinu od ukupne ostvarene zarade. Vi samo kupite sve to elim da prodam, i s
vi emo dobro proi. Sasvim dobro."
Komodor je u ivao u svojim mislima. "U emu rekoste da biste eleli da budete
isplaeni? U gvo u?"
"Da, ali interesuju me i ugalj i boksit. Zatim duvan, biber, magnezijum,
tvrdo drvo. Samo ono ega imate u dovoljnim koliinama."
"Dobro zvui."
"Tako mi izgleda. Oh, i jo jedna stvar, uzgred budi reeno, komodore. Mogao
bih da vam obnovim alate u fabrikama."
"A? Kako?"
"Eto, uzmimo va e eliane. Imam neke spretne spravice koje s elikom posti u takv
e stvari, da svode proizvodne tro kove na jedan od sto od sada njih. Cene bi mogle b
iti prepolovljene, a da ipak, sa proizvoaem podelite lepu zaradu. Da bih vam pokaz
ao na ta mislim, dozvolite mi jednu demonstraciju. U gradu imate elianu? Nee biti po
trebno mnogo vremena."
"To se da srediti, trgove Melou. Ali sutra, sutra. Da li biste veerali s n
ama veeras?"
"Moji ljudi..." zapoe Melou.
"Neka svi dou", irokogrudo ree komodor. "Simbolino prijateljsko zbli avanje na i
h naroda. To e nam pru iti priliku da nastavimo prijateljski razgovor. Samo jedno",
lice mu se izdu i i postade strogo, "bez va e religije. Nemojte misliti da ovim stv
arate pukotinu za va e misionare."
"Komodore", suvo primeti Melou, "dajem vam re da bi religija smanjila moj
u zaradu."
"Sad dosta. Otpratie vas do broda."
6.
Komodora je bila dosta mlaa od svog mu a. Lice joj je bilo bledo i hladno,
a crna kosa zaglaena i vrsto zategnuta pozadi.
Glas joj je bio zajedljiv. "Jesi li sasvim gotov, mili i plemeniti mu u? S

asvim, sasvim gotov? Pretpostavljam da bih sad mogla u vrt, kada bih to elela."
"Nema potrebe da stvara dramu, moja draga Licijo", blago uzvrati komodor.
"Taj mladi ovek dolazi na veeru veeras, pa e moi s njim da razgovara o emu bude
el
i da se, ak, zabavlja slu ajui ono to ja budem govorio. Ovde negde e pripremiti i jednu
odaju za njegove ljude. Molim se zvezdama da ih bude malo."
"Najverovatnije lie na veprove koji pro diru ereke mesa i nalivaju se buriima
vina. A ti e , posle, dve noi jeati dok bude sraunavao tro ak."
"Mo da i neu. Uprkos tvom mi ljenju, veera e biti veoma bogata."
"Oh, razumem." Podozrivo ga je posmatrala. Postao si veliki prijatelj ti
h varvara. Mo da mi ba zato nisi dozvolio da prisutvujem va em razgovoru. Mo da tvoja s
itna du a kuje neku zaveru protiv mog oca."
"To nikako."
"Da, i treba da ti verujem, zar ne? Ako je ikada neka jadnica neprikladn
om udajom rtvovana zbog politike, onda je to sa mnom bio sluaj. Mogla sam pravog ov
eka nai u bud acima i brlozima roene planete."
"Rei u ti ne to, moja gospo. Mo da bi volela da se vrati na rodnu planetu. Jedi
no to bih ti, za uspomenu na onaj deo tebe koji sam najbolje upoznao, prethodno o
dsekao jezik." On nakrivi glavu na jednu stranu, procenjujui. "A i tvoje u i i vrh
nosa, kao poslednji potez koji bi bez sumnje uveao tvoju lepotu."
"Ne bi se usudio, moj mopsiu. Moj otac bi u prah pretvorio tvoj minijatur
ni narod, u meteorski prah. U stvari, mo da e to za svaki sluaj i uraditi kad mu ka em
da se domunava sa ovim varvarima."
"Hm. Nema potrebe da preti . Mo e veeras i sama ispitati tog oveka. U meuvremenu
, gospoo, obuzdajte va palacavi jezik."
"Je li to tvoje nareenje?"
"Evo, uzmi onda ovo i smiri se."
Oko struka joj se nae pojas, a ogrlica oko vrata. Komodor pomeri dugme i
povue se unazad.
Komodora zaustavi dah i ukoeno ra iri ruke. Oprezno je dodirnula oglicu i p
onovo zadr ala dah.
Komodor zadovoljno protlja ruke i ree: "Mo e da je nosi veeras, a nabaviu ti jo
toga. A sad budi mirna."
I komodora bi mirna.
7.
Hajim Tver bio je nespokojan, tako da je prosto strugao nogama. On upita
: "Zbog ega pravi grimase?"
Hober se tr e iz dubokog razmi ljanja. "Pravim grimase? Ne bi trebalo."
"Mora biti da se ne to desilo, mislim, osim one gozbe." Iznenada ubeen u on
o to je upravo rekao, naglo dodade: "Melou, ne to nije u redu, jel' da?"
"Nije u redu? Ne. ak, naprotiv. U stvari, u takvoj sam situaciji da se sv
om te inom bacam na vrata da ih izvalim, a ona su irom otvorena. Suvi e lako emo ui u t
u elianu."
"Sumnja u neku klopku?"
"Oh, za ime Seldona, ne budi melodramatian." Melou obuzda svoju nestrplji
vost i dodade obinim glasom: "Samo, tako lak ulazak znai da nee imati ta da se vidi.
"
"Atomska energija, a?" Tver je razmi ljao naglas. "Ka em ti. Nema nijednog z
naka da ovde na Koreliji postoji atomska privreda. Bilo bi te ko zakamuflirati sve
one rasprostranjene efekte koje bi imala jedna tako fundamentalna tehnologija k
ao to je atomska."
"Ne bi ih imala, ukoliko se tek uvodi, Tvere, a primenjuje samo u vojnoj
privredi. Onda bi je na ao samo u brodogradili tima i elianama."
"Znai, ako je ne opazimo, onda..."
"Onda je verovatno nemaju ili je ne pokazuju. Baci novi ili pogaaj."
Tver zavrte glavom: "Eh, to nisam bio s tobom jue."
"Ja bih te bio poveo", ukoeno ree Melou. "Nemam ni ta protiv moralne podr ke.
Na alost, komodor je odreivao uslove sastanka, a ne ja. A ovo napolju kao da je kr
aljevsko zemaljsko vozilo koje e nas odvesti do eliane.Ima li kod sebe sprave?"
"Sve su tu."

8.
eliana je bila velika i odisala je vonjem propadanja koji nikakve povr ne op
ravke ne mogu sasvim ukloniti. Sada, dok je ukazivala vrlo neuobiajeno gostoprims
tvo komodoru i njegovoj pratnji, bila je prazna i u njoj je vladala krajnje nepr
irodna ti ina.
Jednim zamahom Melou nemarno podi e elini lim i postavi ga na dva nosaa. Zati
m uze alatku koju mu Tver dodade, vrsto uhvativ i ko nu ruku unutar olovne navlake.
"Alatka je opasna", primeti, "ali to je i testera. Mora samo da pazi na pr
ste."
Govorei to, on brzo prevue prorezom grlia du celog elinog lima koji se be umno
istog trena prepolovi.
Svi jednodu no poskoi e, a Melou se nasmeja. Podi e jednu polovinu i osloni je
o svoje koleno. "Du inu reza mo ete podesiti s tano u stotog dela palca, dok ete i lim de
bljine dva palca presei s istom lakoom. Ukoliko je debljina tano procenjena, mo ete el
ik postaviti na drveni sto i prepoloviti metal a da na drvetu ne napravite nijed
nu ogrebotinu."
Sa svakom reenicom atomske makaze bi se pomakle, a izdubljeni komad elika
bi poleteo na drugi kraj odaje.
"To bi", ree on, "bilo deljanje elika."
On vrati Tveru makaze. "Potrebno vam je da ne to izrendi ete. elite da smanji
te debljinu lima, izgladite neku neravninu, uklonite ru? Pazite!"
Tanki, providni listovi poe e da odleu s druge polovine prvobitne table, u z
amasima irokim est, osam i dvanaest palaca.
"Ili da bu ite? Sve je na istom principu."
Oko njega se napravi gu va, kao da je posredi opsenarska predstava maioniara
ili scena iz vodvilja nekog nametljivog i upornog trgovakog putnika. Komodor Asp
er pipkao je otpatke elika. Visoki dr avni dostojanstvenici propinjali su se na prs
te i izvirivali jedan drugom preko ramena, apui pri tom, dok je Melou svakim potezo
m atomske bu ilice pravio jasne omeene, savr eno okrugle rupe na palac debelom eliku.
"Da vam poka em samo jo ovo. Neka neko donese dve kratke cevi."
Jedan uva eni komornik skoi da poslu a u sveop tem uzbuenju i zanesenosti, te za
maza svoje ruke ba kao neki pravi pravcati radnik.
Melou postavi cevi uspravno i jednim potezom makaza izravna njihove ivic
e, a potom spoji cevi prislanjajui tek napravljene rezove jedan na drugi.
I tako dobi jednu jedinu cev! Prethodno atomski poravnani krajevi inili s
u sada na cevi jednu celinu. Jednim potezom... D ohenisovi blokovi.
Melou pogleda svoju publiku i spotae se pri prvoj rei, zastav i. U grudima j
e osetio uzbuenje, a u stomaku gr i hladnou.
U zabuni koja je nastala, komodorovi telohranitelji su dospeli u prve re
dove, tako da je Melou po prvi put mogao da izbliza osmotri njihovo nepoznato or
u je.
Bilo je atomsko! U to se nije moglo sumnjati. Nemogue je da oru je na ekspl
ozivne projektile ima takve cevima. Ipak, nije to bilo ono najva nije. To uop te nij
e bilo va no.
Na kundaku tog oru ja, na izlizanoj zlatnoj ploici, bio je duboko ugraviran
amblem svemirskog broda i sunca!
Onaj isti amblem svemirskog broda i sunca kakav je bio utisnut na svakoj
debeloj knjizi originalne Enciklopedije, koju je Zadu bina zapoela, a jo nije zavr il
a. Onaj isti amblem svemirskog broda i sunca koji je milenijumima bio znamenje n
a zastavi Galaktikog carstva.
Razmi ljajui, Melou je nastavio da govori: "Pogledajte ovu cev! U jednom je
komadu. Nije savr ena; prirodno, spajanje ne treba runo izvoditi."
Nisu bile potrebne nove opsenarske ve tine. Doprlo je do njih. Melou je za
vr io."Ono to je tra io dobio je."Mislio je samo na jedno. Zlatni globus sa uobiajenim
zracima i isko eni oblik cigare koji je predstavljao svemirski brod.
Svemirski brod i sunce Carstva!
Carstvo. Te rei su mu poput svrdla prodirale u mozak. Vek i po je proteka
o, a Carstvo je jo postojalo, negde dublje u Galaksiji. I ponovo je poelo da se po
javljuje na Periferiji.

Melou se osmehnu.
9.
Daleka zvezda je ve dva dana bila u svemiru, kada u svojim odajama Hober
Melou urui starijem poruniku Drotu koverat, rolnu mikrofilma i srebrnasti sferoid.
"Kroz jedan sat, porunie, poeete da obavljate du nost kapetana Daleke zvezde,
i to ete initi dok se ne vratim, a mo da e to biti i za stalno."
Drot se pomeri kako bi ustao, ali ga Melou zapovednikim pokretom zadr a.
"Ti ina, slu ajte. Koverat sadr i tane podatke o polo aju planete ka kojoj treba
da se uputite. Tamo ete me ekati dva meseca. U sluaju da vas Zadu bina pronae pre nego
to isteknu dva meseca, mikrofilm sadr i moj putni izve taj.
Ukoliko se, pak, ne vratim za dva meseca", tu mu glas postade sumoran, "
a brodovi Zadu bine vas pronau, uputiete se na planetu Terminus i predaete vremensku
kapsulu kao izve taj. Jeste li razumeli?"
"Da, gospodine."
"Nijednog asa, i ni u kom sluaju, ni vi ni neko od ljudi ne smete ne to doda
ti mom slu benom izve taju."
"A ako nas budu ispitivali, gospodine?"
"Onda neete ni ta znati."
"Da, gospodine."
Razgovor se okona, a pedeset minuta kasnije jedan amac za spasavanje se la
ko otisnu od Daleke zvezde.
10.
Onum Bar bio je star ovek, suvi e star da bi se pla io. Jo od poslednjih nemir
a iveo je sam u udaljenom kraju zemlje, sa ono malo knjiga izbavljenih iz ru evina.
Nije imao niega to bi se bojao da izgubi, a ponajmanje onog izanalog ostatka ivota,
tako da se bez ikakve strepnje suoio sa nezvanim gostom.
"Vrata su bila otvorena", objasni stranac.
Govor mu je bio nejasan i odsean, a Bar opazi udno elinoplavo oru je o njegovo
m boku. U polumraku male sobe Bar je ugledao i svetlucanje za titnog polja oko ovek
a.
On umorno ree: "Nema razloga da budu zatvorena. Da li sam vam zbog neega p
otreban?"
"Da."
Stranac je i dalje stajao na sredini sobe. Bio je ogroman, i po visini i
po irini.
"Va a kua je jedina u ovom kraju."
"Pust je ovo kraj", potvrdi Bar, "ali ima jedan grad na istoku. Mogu vam
pokazati put."
"Malo kasnije. Smem li da sednem?"
"Ukoliko stolice izdr e va u te inu", ozbiljno odvrati starac. I one su bile s
tare. Ostaci iz lep e mladosti.
Stranac ree: "Zovem se Hober Melou. Dolazim iz daleke provincije."
Bar klimnu i osmehnu se. "Jezik vas je odavno odao. Ja sam Onum Bar iz S
ivene, nekada nji patricije Carstva."
"Znai, ovo je Sivena. Upravljao sam se samo po nejasnim starim kartama."
"Morale bi biti uistinu prastare pa da polo aji zvezda budu netani."
Bar je sedeo nepomino, dok je pogled drugog oveka pokazivao da mu misli bl
ude. Bar opazi da je za titno polje sile oko oveka i ezlo, a zatim u sebi priznade da
njegova linost strancima ne mo e izgledati zastra ujue, pa ak, utoliko bolje ili gore,
ni njegovim neprijateljima.
On primeti: "Kua mi je stara, a zalihe male. Ipak, mo emo podeliti ono to im
am, ukoliko e vam stomak podneti crni hleb i sasu eni kukuruz."
Melou odmahnu glavom. "Ne, jeo sam, a i ne mogu da se zadr avam. Treba mi
samo putokaz kako da stignem do sedi ta vlade."
"To e biti lako, jer, ma koliko da sam siroma an, niega me ne li avaju. Mislit
e li na prestonicu planete ili na prestonicu Carskog sektora?"
Oi mladog oveka se napola zatvori e. "Zar to nije isto? Zar ovo nije Sivena?
"

Stari patricije klimnu. "Jeste Sivena. Ali Sivena vi e nije prestonica Nor
manskog sektora. Ipak vas je stara karta zavela na pogre an put. Zvezde se vekovim
a ne menjaju, ali politike granice su veoma nestalne."
"To ne valja. Zapravo, veoma je lo e. Da li je nova prestonica daleko?"
"Nalazi se na Or i II. Na dvadeset parseka odavde. Va a karta e vam pokazati.
Koliko je stara?"
"Sto pedeset godina."
"Toliko? Starac uzdahnu. Mnogo ta se odigralo u istoriji od tada. Znate l
i ne to o tome?"
Melou odreno odmahnu glavom. Bar ree: "Vi ste srenik. Bila su to te ka vremen
a za provincije, osim za vreme vladavine Stanela VI, a on je umro pre pedeset go
dina. Od tog doba, pobune i propadanja, propadanja i pobune." Bar se upita nije
li postao suvi e brbljiv. Samotan je ivot ovde, a tako retko ima prilike da popria s
a ljudima.
Melou s iznenadnom o trinom upita: "Propast, a? Zvui kao da je provincija o
siroma ila."
"Mo da ne u apsolutnim razmerama. Potrebno je prilino vremena da se utro e fi
zike rezerve dvadeset i pet planeta prvog reda. Mada, u poreenju sa bogatstvom pro l
og veka, nisko smo pali, a nema ni traga nekom pobolja anju, jo ne. Zbog ega vas sve
to zanima, mladiu? Potpuno ste ivnuli i oi vam se sjaje."
Trgovac skoro pocrvene, jer je izgledalo kao da izbledele oi proniu duboko
u njega i da se osmehuju nad onim to su videle.
"Slu ajte." Ja sam trgovac tamo napolju, na ivici Galaksije. Prona ao sam ne
ke stare karte i otisnuo se da naem nova tr i ta. Prirodno je da me pominjanje osirom
a enih provincija uzbuuje. Sa neke planete ne mo e izvui novac, ukoliko na njoj novca n
ema. Kako, na primer, stoji sa Sivenom?"
Starac se na e napred. "Ne bih mogao da ka em. Ipak, mo da bi se isplatilo. Al
i vi trgovac? Izgledate pre kao ratnik. aku dr ite blizu pi tolja, na bradi imate o ilj
ak."
Melou tr e glavu. "Tamo odakle dolazim ne vlada ba zakon. Borba i o iljci ula
ze u fiksne tro kove svakog trgovca. Ali borba je jedino unosna ukoliko vas na kra
ju eka dobit, a ukoliko novac mogu da dobijem i bez nje, utoliko je slai. Da li bi
h ovde na ao dovoljno novca da se borba isplati? Pretpostavljam da za borbom ne bi
h morao dugo da tragam."
"Ne biste", potvrdi Bar. "Mogli biste da se pridru ite Viskardovim ostacim
a na Crvenim zvezdama. Istina, ne znam da li biste to zvali borbom ili gusarenje
m. A mogli biste i da se pridru ite na em milostivom vicekralju, koji je to milostiv
o postao pomou ubijanja, pljake, otimaine i rei Cara-deaka, u meuvremenu ubijenog. Upa
li obrazi patricija se zacrvene e. Oi mu se sklopi e, a zatim otvori e, sline sjajnim oim
a neke ptice.
"Nisam ba stekao utisak da ste prijateljski nastrojeni prema vicekralju,
patricije Bare", ree Melou. ta ako sam ja jedan od njegovih pijuna?"
"Pa i da jeste!" gorko odvrati Bar. " ta biste mogli da mi oduzmete?" on u
sahlom rukom pokaza naokolo po goloj unutra njosti ru evnog zdanja.
"Va ivot?"
"Lako bismo se rastali. Ionako smo pet godina du e zajedno nego to bi treba
lo. Niste vi jedan od vicekraljevih ljudi. Da jeste, mo da bih dr ao jezik za zubima
zbog sada ve usaenog nagona za samoodr anjem."
"Kako znate?"
Starac se nasmeja. "Izgleda da ste sumnjiavi. Hajde, kladim se da mislite
kako poku avam da vas navedem da opanjkavate vladu. Ne, ne. Prestar sam za politi
ku."
"Prestar za politiku? Da li je ovek za nju ikada prestar?
Rei koje ste upotrebili da opi ete vicekralja, kako ono be e? Ubijanje, pljaka
i drugo. Niste mi ba zvuali kao objektivan ovek. Ne sasvim. Ne kao neko ko je pres
tar za politiku."
Starac sle e ramenima. "Uspomene peku kada naglo navru. Poslu ajte! Sami pro
sudite! Kada je Sivena bila prestonica provincije bio sam patricije i lan provinc
ijskog senata. Moja porodica je stara i asna. Jedan od mojih pradedova bio je...
No, pustimo to. Od stare slave je slaba vajda."

"Pretpostavljam", primeti Melou, "da je do lo do nekog graanskog rata ili r

evolucije."
Barovo lice se smre. "U ovo izopaeno doba graanski ratovi su hronini. Meutim,
Sivena se dr ala po strani. Pod Stanelom VI gotovo da je ponovo do ivela svoje neka
da nje blagostanje. Posle njega usledi e carevi slabii, a slabi carevi su znaili mone v
icekraljeve, dok se na poslednji vicekralj, onaj isti Viskard ije preostale jedini
ce jo pljakaju trgovce na putu izmeu Crvenih zvezda, nameraio na carski purpur. Nije
on bio prvi. A i da je uspeo, ne bi bio ni prvi koji je u tome uspeo. Ali nije
uspeo, jer se sama Sivena pobunila protiv pobunjenog vicekralja, kada joj se pri
bli io carev admiral predvodei flotu."
On tu no zastade.
Melou uhvati sebe da sav napet sedi na ivici stolice, pa se polagano opu
sti. "Nastavite, molim vas, gospodine."
"Hvala vam", umorno ree Bar. "Ljubazno je od vas to imate strpljenja za je
dnog starca. Pobunila se, ili bolje reeno, pobunili smo se, jer i ja sam bio jeda
n od sporednijih voa. Viskard je napustio Sivenu, umakav i nam za dlaku, a planeta
i sa njom i provincija behu otvorene za admirala uz sve izraze lojalnosti prema
Caru. Nisam siguran za to smo to uinili. Mogue je da smo oseali lojalnost prema simbo
lu, ako ne i prema linosti Cara, jednog surovog i poronog deteta. Mo da smo se bojal
i grozota opsade."
"I?" blago ga podstae Melou.
"E to nije odgovaralo admiralu", usledi grozan odgovor.
" udeo je za slavom osvajanja pobunjene provincije, a njegovi ljudi za plj
akom koja bi pratila takvo osvajanje. I dok se narod jo okupljao po svim velikim g
radovima kliui caru i njegovom admiralu, on je zauzeo sve vojne centre, a zatim na
redio da se stanovni tvo Sivene uni ti atomskim eksplozijama."
"Pod kojim izgovorom?"
"Pod izgovorom da su se pobunili protiv svog vicekralja koga je Car miro
pomazao. Admiral je postao novi vicekralj posle mesec dana klanja, pljaki i u asa.
Imao sam est sinova. Petorica su pomrla, na razne naine. Imao sam kerku. Nadam se d
a je umrla, na kraju. Umakao sam, jer sam bio star. Do ao sam ovamo, a bio sam suv
i e star da bi se na vicekralj zbog mene brinuo." On obori glavu. "Ni ta mi nisu osta
vili, zbog toga to sam pomogao da se istera pobunjeni guverner i to sam admirala l
i io slave."
Melou je utei sedeo i ekao. A onda tiho upita. " ta je bilo sa va im estim sinom
?"
"A?" kiselo se nasme i Bar. "On je bezbedan, jer se pridru io admiralu kao o
bian vojnik, pod la nim imenom. Topd ija je u linoj floti vicekralja. A ne, vidim vam
u pogledu. Nije on nepa ljiv sin. Poseuje me kad god mo e i daje to god mo e. On me odr av
a u ivotu. A jednog dana, kad na veliki i slavni vicekralj bude cvileo za svoj ivot
, moj sin e mu biti d elat."
"I to priate jednom strancu? Sina izla ete opasnosti."
"Ne, poma em mu tako to uvodim jo jednog neprijatelja. A da sam ne to prijatel
j vicekralja, kao to sam mu neprijatelj, rekao bih mu da u spoljnom svemiru nani e
brodove, sve do ivice Galaksije."
"Tamo nema brodova?"
"Jeste li nai li na neki? Da li je neka svemirska stra a pravila pitanje oko
va eg ulaska? Sa ono malo brodova i sa okolnim provincijama ispunjenim smutnjama
i nepravdama, ne mogu se odvajati brodovi za za titu varvarskih spoljnih sunevih si
stema. Od otcepljene ivice Galaksije nam nije pretila nikakva opasnost dok se vi
niste pojavili."
"Ja? Ne predstavljam ja nikakvu opasnost."
"Posle vas e doi drugi."
Melou polako ali energino odmahnu glavom. "Mislim da vas ne shvatam."
"ujte!" Bilo je neeg grozniavog u starevom glasu. "Prepoznao sam vas im ste u l
i. Oko tela imate za titno polje, ili ste ga imali kad sam vas prvi put ugledao."
Sumnjiavo utanje, a onda: "Da, imao sam ga."
"Dobro. To je bila gre ka, ali to niste znali. Znam neke stvari. U ovo nat
rulo vreme nije moderno biti vojnik. Dogaaji jure i proleu pored oveka, a onoga ko
im se ne suprotstavi sa atomskim blasterom u ruci oni zbri u, kao to su to sa mnom

uinili. Meutim, bio sam uen ovek i znam da u celokupnoj istoriji atomske energije ni
kada nije bilo pronaeno prenosno za titno polje. Imamo mi za titna polja, ogromne nep
okretne centrale koje tite grad, ili ak i brod, ali ne i jednog jedinog oveka."
"Ah?" Melou isturi donju usnu. "I ta na osnovu toga zakljuujete?"
"Kroz svemir kru e razne prie. Prelaze duge puteve i sa svakim parsekom se
izvitoperuju no, kad sam bio mladi be e jedan brodi pun udnih ljudi kojima su na i obiaj
i bili nepoznati, a nisu umeli da objasne odakle dolaze. Priali su o nekim arobnja
cima na kraju Galaksije; arobnjacima koji u mraku svetlucaju, a kroz vazduh plove
bez ikakvih pomonih sredstava, dok ih nikakvo oru je ne ranjava.
Smejali smo im se, i ja sam im se smejao. Zaboravio sam na to, do danas.
I vi svetlucate u tami, a mislim da vas moj blaster, da ga imam, ne bi ranio. R
ecite, da li biste mogli da poletite kroz vazduh tako kako sad sedeite?"
Melou mirno odvrati: "Uop te ne shvatam."
Bar se nasme i. "Prihvatam odgovor. Svoje goste ne ispitujem. Meutim, ukoli
ko arobnjaci postoje, ukoliko ste vi jedan od njih, jednog dana e navratiti mnogi
od njih ili od va ih. Mo da e to biti dobro. Mo da nam je potrebna nova krv." Neujno je
ne to za sebe mrmljao, a onda tiho ree: "Ali to mo e biti i u suprotnom smeru. I na no
vi vicekralj snuje, kao to je to inio i stari Viskard."
"O carskoj kruni?"
Bar potvrdno klimnu. "Moj sin uje razne prie. Kada ste u linoj pratnji vice
kralja ovek ne mo e da ne uje. Priao mi je o njima. Ukoliko bi mu ponudili krunu, na n
ovi vicekralj je ne bi odbio, ali on uva i odstupnicu. Ima nekih pria da planira d
a stvori novo carstvo u varvarskom zaleu, ukoliko se ne popne na carske visove. P
ria se, no za to ne mogu jemiti, da je ve jednu svoju ker dao za enu nekom beznaajnom
kralju na Periferiji."
"Kad bi ovek verovao u sve prie..."
"Znam. Ima i mnogo drugih. Star sam i brbljam gluposti. ta vi ka ete?" Te s
tare, o tre oi duboko su prodirale.
Trgovac se premi ljao. "Ne ka em ni ta, ali bih ne to zapitao. Ima li Sivena ato
msku energiju? ekajte, znam da poseduje znanje o atomistici. Nego, da li su energ
etski generatori netaknuti ili su u nedavnim pusto enjima uni teni?"
"Uni teni? O, ne. Pre nego to bi i najmanja centrala bila taknuta, pola pla
nete bi bilo zbrisano. Nezamenljive su i daju energiju za flotu." On dodade goto
vo ponosno: "Ovde imamo vee i bolje generatore nego na samom Trantoru."
" ta bi onda trebalo prvo da uinim, ukoliko bih eleo da vidim te generatore?
"
"Ni ta!" odluno odgovori Bar. "Ne biste mogli ni da priete nekom vojnom cent
ru, a da vas smesta ne ubiju. Niko to ne bi mogao. Sivena je jo bez graanskih prav
a."
"Hoete li to da ka ete da su sve centrale pod vojnom upravom?"
"Ne. Ima i malih gradskih centrala koje daju energiju za grejanje i osve
tljenje po kuama, za vozila i takvu primenu. I tu je ista situacija. Njih kontrol
i u tehljudi."
"Ko su oni?"
"To je specijalizovana skupina koja nadzire centrale. Zvanje je nasledno
, mladi se kao egrti pripremaju za to zanimanje. Strogi oseaj du nosti, asti i sve to
. Samo tehovek mo e da ue u neku centralu."
"Razumem."
"Mada", dodade Bar, "ne ka em da nije bilo sluajeva podmiivanja tehljudi. U
vreme kada smo tokom pedeset godina imali devet careva, od kojih je sedam ubijen
o, a svaki svemirski kapetan te i da uzurpira vicekraljevski polo aj, a svaki vicekr
alj carski, pretpostavljam da i jedan tehovek mo e da poklekne pred novcem. Meutim,
bilo bi potrebno mnogo novca, a ja ga nemam. Imate li ga vi?"
"Novca? Ne. Podmiuje li se uvek novcem?"
"ime drugim, kad se novcem sve kupuje."
"Ima dosta toga to se novcem ne kupuje. Ako mi ka ete koji je najbli i grad s
a centralom i kako najlak e da do njega doem, bio bih vam zahvalan."
"ekajte!" Bar ispru i tanke ruke. "Gde jurite? Do li ste ovamo, ali ja ne pos
tavljam pitanja. U gradu gde stanovnike jo nazivaju pobunjenicima, uhvatio bi vas
prvi vojnik ili stra ar koji bi uo va neobini naglasak ili video va u odeu."

On ustade i iz mranog ugla u starom ormanu izvue neku knji icu. "Moj paso , kr
ivotvoren. Pomou njega sam svojevremeno utekao."
On ga stavi Melou u ruke i sklopi mu prste.
"Lini opis ne odgovara, ali ako njime nehajno mahnete, sva je prilika da
ga nee mnogo zagledati."
"A vi? Ostajete bez paso a."
Stari izgnanik cinino sle e ramenima. "Pa ta? Da vas opomenem i na ovo."Obuz
dajte jezik! Naglasak vam je varvarski, idiomi neuobiajeni, a s vremena na vreme
istresete neke prosto zapanjujue arhaizme. to manje budete govorili, manje ete biti
sumnjivi. Sad jo da vam ka em kako da doete do grada..."
Pet minuta kasnije Melou je ve bio na putu.
Meutim, pre nego to je konano napustio kraj, vratio se jo jednom, na trenuta
k, u kuu starog patricija. Kada je rano sledeeg jutra Onum Bar u ao u svoj vrt, kraj
nogu nae jednu kutiju. U njoj je bila hrana, koncentrisana hrana kakva se obino n
alazi na brodu, nepoznata po ukusu i nainu na koji je bila pripremljena. Ali bila
je dobra i dugo je trajala.

11.
Tehovek je bio niskog rasta, a ko a mu se blistala od negovane jedrine. Kos
a mu je bila proreena i kroz nju se ru iasto sijala lobanja. Na prstima je imao krup
no i te ko prstenje, odea mu je bila namirisana; bio je to prvi ovek sa kojim se Mel
ou susreo na ovoj planeti a da nije izgledao izgladnelo.
Tehovek mrzovoljno iskrivi usta. "ovee, brzo! ekaju me va ne stvari. Izgleda ka
o stranac." Merkao je potpuno nesivensko odelo Meloua, i pogled mu postade munjia
v.
"Nisam iz susedstva", spokojno ree Melou, "ali to i nema veze s ovim. Ima
o sam osobitu ast da vam po aljem jedan darak jue..."
Tehovek podi e nos. "Primio sam ga. Zanimljiva ia. Mo da e mi nekom zgodom poslu
ti."
"Imam i drugih, jo zanimljivijih darova. Mnogo iznad nivoa ia."
"Oh?" Tehovekov glas zami ljeno je oklevao izgovarajui ovu jednoslo nu recu. "M
islim da ve mogu predvideti tok ovog razgovora; bivalo je toga i ranije. Daete mi
neku dranguliju. Nekoliko kredita, mo da ogrta, drugorazredni nakit; ono to tvoja si
tna du ica smatra dovoljnim za podmiivanje jednog tehoveka." On ratoborno isturi don
ju usnu. "A znam i ta bi hteo u zamenu. Bilo je dosta drugih sa istom sjajnom ide
jom. eli da te na klan usvoji. eli da te uputi u tajne atomistike i staranja o ma inama
. Po to vas, pse sa Sivene, svakodnevno ka njavaju zbog pobune, ti se verovatno iz p
redostro nosti predstavlja kao stranac, misli da e izbei zaslu enu kaznu tako to e se
iti iza privilegija i za tite tehljdskog esnafa."
Melou bi odgovorio, no tehovek iznebuha zaurla: "A sad, tornjaj se dok ni
sam tvoje ime prijavio Gradskom protektoru. Misli da u izneveriti ukazano poverenj
e? Sivenski izdajnici koji su mi prethodili mo da su to i inili! Ali sada ima posla
s drugim sojem. Tako mi Galaksije, pitam se to te ovog asa ovim rukama ne smo dim."
Melou se nasmeja u sebi. Ceo govor je oigledno bio izve taen i po tonu i po
sadr ini, tako da se sve dostojanstveno gnu anje izvitoperilo u nenadahnutu farsu.
Trgovac sa zanimanjem baci pogled na dve mlitave ake koje su pomenute kao
mogui krvnici, pa ree: "Premudri, gre ite u tri stvari. Prvo, nisam ja neka vicekra
ljeva kreatura koja isku ava va u lojalnost. Drugo, moj dar je ne to to ni sam Car u sv
oj svojoj velianstvenosti ne poseduje, niti e ikad posedovati. Tree, ono to tra im zau
zvrat veoma je malo, ni ta, da ak."
"To ti ka e !" Pre ao je na nezgrapni sarkazam. "Hajde, kakav je to carski dar
kojim tvoja bo anska sila eli da me obaspe? Ne to to ni car nema, a?" zakre ta podruglj
ivo.
Melou ustade i odgurnu stolicu u stranu. "Tri dana sam ekao da bih vas vi
deo, Premudri, ali za sam prikaz bie mi potrebne samo tri sekunde. Molim vas da i
zvuete taj blaster iji dr ak nazirem pored va e ake..."
"A?"
"Biu vam zahvalan ako budete u mene pucali."
" ta?"
"Ako me ubijete mo ete rei da sam poku avao da vas mitom namamim da izdate es

nafske tajne. Biete pohvaljeni. A ako me ne ubijete, dobiete moje za titno polje."
Po prvi put tehovek uoi nejasnu belu svetlost koja je lebdela oko njegovog
posetioca, kao da je bio umoen u bisernu pra inu. Ni anei, on podi e blaster, i pogleda
razroko od uenja i sumnjiavosti, a onda pritisnu kontakt.
Vazdu ni molekuli uhvaeni u iznenadnom proboju atomskog razaranja rascepi e s
e na svetlee, gorue jone i obele i e zaslepljujui tanku liniju koja udari Meloua u srce
- i rasprsnu se!
Pri tome se strpljivi izgled Meloua ne promeni; atomska energija, koja u
dari o njega, sama sebe utro i u sudaru sa tom krhkom, bisernom svetlo u, a zatim se
odbi da u vazduhu zamre.
Tehovekov blaster pade na pod, uz udar na koji ne obrati e pa nju.
Melou upita: "Ima li Car sopstveno za titno polje? Ti ga mo e imati."
Tehovek zamuca: "Jesi li i ti tehovek?"
"Nisam."
"Otkud ti onda ovo?"
" ta te briga?" Melou je bio hladno prezriv. " eli li ga?" Tanak lanac s dugm
adima pade na sto. "Eto!"
Tehovek ga zgrabi i nervozno opipa. "Kompletan je?"
"Kompletan."
"A gde je energetski izvor?"
Melou spusti prst na najvee dugme, neodreene boje, u olovnom kui tu.
Tehovek podi e pogled, a u lice mu navre krv. "Gospodine, ja sam vi i tehovek.
Za sobom imam dvadeset godina nadzornikog rada; uio sam kod velikog Blera na Tran
torskom univerzitetu. Ukoliko ste toliki arlatan da meni tvrdite da prostor veliin
e, do avola, jednog oraha, sadr i atomski generator, za tri sekunde biete pred Prote
ktorom."
"Objasni onda sam sebi, ukoliko mo e . Ka em ti da je kompletan."
Tehovekovo crvenilo se polako povuklo dok je lanac stavljao oko struka, i
sledei Melouova uputstva, pritisnuo dugme. Vazdu ni sjaj oko njega bio je nejasno
trodimenzionalan. Oklevajui, on podi e blaster. Polako ga podesi na minimum koji sk
oro da ne bi mogao da stvori ni opekotinu. A onda grevito zatvori kolo; atomski p
lamen bezopasno se odbio o njegovu aku.
On naglo skrenu pogled na Meloua: "A ta ako te sad ubijem i zadr im za titno
polje?"
"Poku aj!" ree Melou. "Misli da sam ti dao svoj jedini primerak?" I on je bi
o solidno oklopljen svetlo u.
Tehovek se nervozno zakikota. Blaster zazveketa baen na sto. On ree: "A ta b
i ono ni ta, ona sitnica koju zauzvrat tra i ?"
" elim da vidim va e generatore."
"Shvata li da je to zabranjeno? To bi znailo da obojica budemo izbaeni u sv
emir..."
"Ne elim da ih taknem, niti da bilo ta sa njima imam. Samo da ih vidim...
sa rastojanja."
"A ako odbijem?"
"Onda ti ostaje tvoje za titno polje, ali ja imam i drugih stvari. Recimo,
naroito konstruisani blaster koji to polje mo e da probije."
"Hm, hm." Tehovek skrenu pogled. "Hajde sa mnom."
12.
Tehovekova kua bila je mala dvospratnica, pored ogromne kockaste graevine b
ez prozora koja je dominirala centrom grada. Melou pree iz jedne zgrade u drugu p
odzemnim prolazom, i nae se u tihoj, ozonom ispunjenoj atmosferi centrale.
Ni ta ne govorei, sledio je petnaest minuta svog vodia. Njegovom pogledu ni ta
nije promaklo. Prstima ni ta nije dodirivao. Najzad, tehovek prigu eno upita: "Je li
ti dosta? U ovakvom sluaju ne bih mogao da se pouzdam u potinjene."
"Da li se ikada u njih mo e pouzdati?" ironino upita Melou. "Dosta mi je."
Vratili su se u kancelariju, a Melou zami ljeno zapita: "I svi ti generato
ri su u tvojim rukama?"
"Svi do jednog", vi e nego samozadovoljno odgovori tehovek.
"Odr ava ih u redu i radu?"

"Tano."
"A kad se pokvare?"
Tehovek s negodovanjem odmahnu glavom: "Ne kvare se. Nikada se ne kvare.
Napravljeni su za venost."
"Venost dugo traje. Pretpostavi da..."
"Nenauno je pretpostavljati besmislene sluajeve."
"Dobro. Pretpostavimo da pomou atomske energije raznesem neki vitalni deo
? Mislim da ma ine nisu imune na atomsku energiju? Pretpostavimo da napravim krata
k spoj na nekoj vitalnoj vezi, ili da razbijem kvarcnu D-cev?"
"E pa", besno uzviknu tehovek , "onda bi poginuo."
"Da, to znam", uzviknu i Melou, "ali ta bi bilo sa generatorom? Da li bi
mogao da ga opravi ?"
"Gospodine", zaurla tehovek, "po teno vam je uzvraeno."Dobili ste ta ste tra il
i. Sad, odlazite! Vi e vam ni ta ne dugujem."
Melou se nakloni sa podrugljivim po tovanjem i udalji se. Posle dva dana b
io je u bazi gde ga je oekivala Daleka zvezda radi povratka na planetu, na Termin
us.
A dva dana kasnije, takoe, tehovekovo za titno polje presta da deluje, i na
njegovo veliko uenje, ne proradi nikad vi e.
13.
Gotovo prvi put za poslednjih est meseci Melou se odmarao. Le ao je nag na
leima u odaji za sunanje svoje nove kue. Njegove sna ne pocrnele ruke bile su ra irene,
mi ii na njima su se zatezali i opu tali.
ovek koji je bio sa njim stavi Melouu u usta cigaru i pripali mu je. Zati
m i sam uze jednu, rekav i: "Mora biti da si premoren. Mo da ti je potreban du i odmor
."
"Mo da, D ele, ali radije u se odmarati na venikom mestu. A to u mesto dobiti i
ti e mi u tome pomoi."
Enkor D el podi e obrve i ree: "Kako ja u ovo upadam?"
"Jasno je kako. Prvo, stari si politiar. Drugo, D orejn Sat te je ispujdao
iz kabineta, onaj isti tip koji bi pre izgubio jedno oko nego da mene vidi u Veu.
Misli da nemam velike anse, zar ne?"
"Nisu velike", potvrdi biv i ministar obrazovanja, "ti si Smirnjanin."
"Zakonski nema nikakve prepreke. Dobio sam svetovn obrazovanje."
"Hajde, molim te. Otkada se predrasuda upravlja prema nekom zakonu, osim
prema svom sopstvenom. A kako stoji s tvojim ovekom, Haimom Tverom? ta on ka e?"
"Pre skoro godinu dana pomenuo mi je da se kandidujem za Vee", nehajno od
govori Melou, "ali ja sam ga prerastao. Buan je i energian, ali to mo e biti i tetno.
Spreman sam da izvedem pravi udar. Ti si mi potreban."
"D orejn Sat je najmudriji politiar na planeti, a on e biti protiv tebe. Ne
tvrdim da sam u stanju da ga nadmudrim. A nemoj misliti da se on ne bori o tro i p
rljavo."
"Imam para."
"To poma e. Ali bie potrebno mnogo da se kupi predrasuda, ti prljavi Smirnj
anine."
"Imam ih dosta."
"Dobro, ispitau stvar. Samo nemoj posle da mi puzi i cvili da sam te ja na
to navukao. "Ko je to?"
Melou opusti krajiak usana, a onda ree: "D orejn Sat glavom, mislim. Poranio
je, a znam i za to.Mesec dana sam ga izbegavao. Slu aj, D ele, idi u susednu sobu i u
ti aj zvunik. eleo bih da slu a ."
On pomo e veniku da izae iz sobe tako to ga je golim stopalom utnuo, a zatim s
koi na noge i obue svileni ogrta. Sintetika suneva svetlost smanji se automatski na n
ormalnu jainu.
Gradonaelnikov sekretar ukrueno ue, dok je nemi majordomo na prstima za nji
m zatvorio vrata.
Melou sveza pojas i ree: "Odaberi stolicu, Sate."
Sat jedva da se osmehnu. Stolica koju je odabrao bila je udobna ali se o
n u njoj ne opusti. Sedei na samoj ivici, on ree: "Ako odmah izlo i svoje uslove, mo em

o da preemo na posao."
"Kakve uslove?"
" eli da ti ih izvlaim? ta si, na primer, radio na Koreliji? Tvoj izve taj je b
io nepotpun."
"Predao sam ti ga pre toliko meseci. Tada si njime bio zadovoljan."
"Da." Sat je zami ljeno prstom gladio elo. "Ali u meuvremenu su tvoje delatn
osti bile obimne. Dosta znamo o tome ime se bavi , Melou. Tano znam koliko fabrika g
radi , kojom brzinom i koliko te ko taju. Pa i ova palata", on pogleda oko sebe sa h
ladnim neodobravanjem, "koja te ko ta mnogo vi e nego to iznosi moja godi nja plata, za
tim mesto ka kome sebi kri put, veoma znaajno i skupo mesto, u gornjim dru tvenim slo
jevima Zadu bine."
"I? Osim to ovim dokazuje da koristi sposobne pijune, ta drugo to pokazuje?"
"Pokazuje da ima novac koji nisi imao pre godinu dana. A to pokazuje jo
to ta
, na primer, da se na Koreliji mnogo toga odigralo o emu savr eno ni ta ne znamo. Oda
kle ti pristi e novac?"
"Dragi moj Sate, ne oekuje valjda da ti ka em?"
"Ne."
"I mislim da nisi oekivao. Zato u ti i rei. Sti e pravo iz riznica komodora K
orelije."
Sat poe da trepe.
Melou se nasmeja i nastavi: "Na nesreu po tebe, novac je sasvim zakonito
steen. Ja sam majstor trgovac, bio sam plaen odreenom koliinom kovanog gvo a i hromita
za neke drangulije koje sam mu isporuo. Dobijam pedeset od sto od dobiti na osnov
u ugovora sa Zadu binom. Druga polovina ide vladi krajem godine, kad svi ispravni
graani plaaju porez na prihod."
"U tvom izve taju po povratku nije bio pomenut nikakav trgovaki ugovor."
"Nije bilo pomenuto ni ta sam tog dana dorukovao, niti ime moje tada nje lju
bavnice, a ni druge neva ne pojedinosti." Melouovljev osmeh postade podrugljiv. "P
oslat sam, da te citiram: da bih dr ao otvorene oi. Nikad nisu bile zatvorene. eleo
si da sazna ta se dogodilo sa zarobljenim trgovakim brodovima Zadu bine. Nisam ih vid
eo niti uo za njih. eleo si da sazna da li Korelija ima atomsku energiju. U mom izv
e taju se pominju atomski blasteri koje imaju komodorovi lini telohranitelji. Nikak
av drugi trag nisam primetio. A blasteri koje sam video bili su ostaci starog Ca
rstva, i mo da slu e samo za paradu, toliko znam.
Dotle sam izvr avao nareenja, a posle toga sam bio i sad sam slobodan ovek.
Prema zakonima Zadu bine, majstor trgovac mo e da otvori bilo koje novo tr i te, kao i d
a otud dobija svoju zaslu enu polovinu dobiti. Kakve su tvoje zamerke? Ne shvatam
ih."
Sat pa ljivo uperi pogled u zid i ree, obuzdavajui gnev: "Obiaj je svih trgov
aca da ire religiju svog zanata."
"Dr im se zakona, a ne obiaja."
"Ponekad je obiaj stariji od zakona."
"Onda se obrati sudu."
Sat podi e pogled, turobnih oiju koje kao da mu se behu uvukle u duplje. "N
a kraju krajeva, ti si Smirnjanin. Kao da naturalizacija i obrazovanje ne mogu i
zbrisati ono to je u krvi. Ipak, saslu aj me i poku aj da shvati .
Ovo je va nije od novca ili tr i ta. Posedujemo nauku velikog Harija Seldona,
koja dokazuje da od nas zavisi budue carstvo Galaksije i da s puta koji vodi ka I
mperiji ne mo emo skrenuti. Na a religija je najva nije sredstvo za ostvarenje tog cil
ja. Pomou nje smo etiri kraljevstva stavili pod svoju kontrolu, i to onda kada su
bila kadra da nas smlave. Ona je najmonije poznato sredstvo za kontrolu ljudi i s
vetova.
Prvenstveni razlog za podsticanje trgovine i trgovaca bio je br e uvoenje i
irenje ove religije, kao i da bi se obezbedilo da uvoenje novih tehnika i nove pr
ivrede bude pod na om potpunom i neposrednom kontrolom."
Zastao je da povrati dah, a Melou mirno ubaci: "Teorija mi je poznata. P
otpuno je shvatam."
"Zaista? To je vi e nego to sam oekivao. Onda, razume se, shvata i to da tvoj
poku aj trgovanja za sopstveni raun; uz masovnu proizvodnju bezvrednih spravica ko
je samo povr no mogu uticati na privredu svetova; uz podrivanje meuzvezdane politik

e zarad boga profita; uz razdvajanje atomske energije od na e religije koja je kon

troli e, da takav poku aj mo e jedino da se zavr i odbacivanjem i potpunim poricanjem po
litike koja je tokom vekova bila uspe na."
"A i to je predstavljalo dovoljno dugo vreme", ravnodu no primeti Melou, "
da politika postane zastarela, opasna i neodr iva. Ma koliko da je primenjivanje r
eligije kod etiri kraljevstva bilo uspe no, gotovo da je nijedan drugi svet na Peri
feriji nije prihvatio. U vreme kada smo zgrabili kontrolu nad Kraljevstvima, to
sama Galaksija zna, bilo je dovoljno izgnanika da raznose priu o tome kako je Sal
vor Hardin iskoristio sve tenstvo i ljudsko sujeverje da bi sru io nezavisnost i vla
st svetovnih monarha. A ako to nije bilo dovoljno, sluaj sa Askonom od pre dve de
cenije uinio je to vi e nego jasnim. Na Periferiji sada nema vladara koji ne bi rad
ije sam sebi prerezao grkljan nego to bi dopustio da na njegovu teritoriju kroi ne
ki sve tenik Zadu bine.
Nemam nameru da naturim Koreliji, ili nekoj drugoj planeti, da prihvati
ne to to znam da ne eli. Ne, Sate. Ukoliko ih atomska energija ini opasnim, iskreno p
rijateljstvo kroz trgovinu bie mnogo bolje nego nesigurno gospodarenje zasnovano
na omrznutoj suprematiji jedne tuinske duhovne vlasti koja, kad jednom ma i najma
nje oslabi, mo e jedino propasti ne ostaviv i za sobom ni ta trajno, osim besmrtnog st
raha i mr nje."
Sat inino ree: "Veoma lepo sroeno. Dobro, a sada da se vratimo na poetak razg
ovora. Kakvi su tvoji uslovi? ta tra i da svoje ideje zameni mojim?
"Misli da prodajem svoja ubeenja?"
"A to da ne?" dobi hladan odgovor. "Nije li tvoj zanat kupoprodaja?"
"Samo uz zaradu", nimalo uvreeno napomenu Melou. "Mo e li da mi ponudi vi e neg
o to sada dobijam?"
"Mogao bi da dobija tri etvrtine dobiti od prodaje, umesto polovine."
Melou se kratko nasmeja. "Lepa ponuda. Celokupna trgovina pod tvojim usl
ovima pala bi daleko ispod desetine trgovine pod mojim uslovima. Mora ulo iti malo
vei napor."
"Mogao bi da dobije mesto venika."
"Ionako u ga dobiti, bez tvoje pomoi i uprkos tebi."
Sat iznebuha zgri pesnicu. "Mogao bi da sebi pri tedi kaznu zatvora. Dvadese
t godina, ukoliko bude po mome. Izraunaj koliko bi samo zahvaljujui tome bio na do
bitku."
"Nema tu nikakve dobiti, izuzev ukoliko tu pretnju mo e da ostvari ."
"Bilo bi to suenje zbog ubistva."
"ijeg ubistva?" podozrivo upita Melou.
Satov glas je sada bio o triji, mada ne i glasniji. "Za ubistvo anakreonsk
og sve tenika u slu bi Zadu bine."
"A to li je? A koji dokaz ima ?"
Gradonaelnikov sekretar ree: "Melou, ne blefiram. Dosta je bilo okoli anja.
Treba samo da potpi em jedan papir i da otpone sudski postupak Zadu bine protiv Hober
a Meloua, majstora trgovca. Prepustio si podanika Zadu bine zlostavljanju i smrti
od strane tuinske rulje, Melou, a ima samo pet sekundi da izbegne zaslu enu kaznu. Ja
lino vi e bih voleo da odlui da blefira . Bezbednije bi bilo da imamo uni tenog neprijat
elja nego sumnjivo preobraenog prijatelja."
Melou ozbiljno ree: " elja ti se ispunila."
"Dobor!" Sekretar se svirepo osmehnu."Gradonaelnik je bio taj koji je eleo
da se prvo poku a sa kompromisom, a ne ja. Potvrdie da se nisam suvi e zalagao."
Vrata se pred njim otvori e i on izae.
Melou podi e pogled kada se Enkor D el vratio u sobu.
Melou upita: "Jesi li ga uo?"
Politiar se te ko spusti na pod. "Otkako znam tu zmiju nikada nije bio tako
besan."
"U redu. I ta ka e ?"
"Rei u ti. Spoljna politika dominacije putem duhovnih sredstava je njegova
idee fixe, ali slutim da mu konani ciljevi nisu duhovni. Ne moram ni da te podsea
m da su me najurili iz kabineta ba zbog rasprave o istom pitanju."
"Ne mora . ta misli , koji bi bili ti neduhovni ciljevi?"
D el se uozbilji: "Nije on glup, tako da je sigurno svestan bankrotstva na e

religiozne politike, koja jedva da nam je donela jedno osvajanje u toku sedamde
set godina. Oigledno je koristi za sopstvene ciljeve. Svaka dogma, zasnovana prve
nstveno na veri i oseanjima, opasno je oru je kada se primenjuje na druge, jer je g
otovo nemogue garantovati da se oru je nee okrenuti protiv onog ko se njime slu i. Ve s
to godina podr avamo obred i mitologiju koji postaju sve vi e i vi e sveti, tradiciona
lni i nepromenljivi. U izvesnom smislu ona i nije vi e pod na om kontrolom."
"U kom smislu?" upita Melou. "Ne prekidaj. elim da ujem tvoje mi ljenje."
"Pretpostavi da jedan ovek, jedan ambiciozan ovek, upotrebi mo religije pro
tiv nas... umesto za nas."
"Misli , Sat..."
"U pravu si. Mislim na Sata. uj, ovee, ukoliko bude mogao da mobili e razne h
ijerarhije na potinjenim planetama protiv Zadu bine, a u ime pravovernosti, kakve s
u nam anse? Ako postane stegono a pravovernih, mogao bi da povede rat protiv jeresi
, na primer, oliene u tebi, a kasnije da sebe proizvede u kralja. Konano, Hardin j
e bio taj koji je rekao: 'Atomski blaster je bez sumnje dobro oru je, ali mo e ni anit
i u oba smera.'"
Melou se pljesnu po golom bedru. "U redu, D ele, ubaci me u to vee i ja u ga
potui."
D el je utao izvesno vreme, a onda e zami ljeno: "A mo da i nee . Kakva je to pri
linovanom sve teniku? Nije tana je l' da?"
"Sasvim je tana", nemarno uzvrati Melou.
D el zviznu. "Ima li neki vrst dokaz?"
"Trebalo bi da ga ima." Melou je oklevao, a onda dodade: "Haim Tver je o
d samog poetka bio njegov ovek, mada njih dvojica ne znaju da mi je to poznato. A
Haim Tver je bio oevidac."
D el poe da odmahuje glavom. "Uh, uh! Tako lo e, znai, stoje stvari."
"Lo e? ta je tu lo e? Prema zakonima same Zadu bine sve tenik se nezakonito nalaz
io na planeti. Korelijska vlada ga je oito upotrebila kao mamac, sa ili bez njego
vog pristanka. Meutim, prema zakonu zdravog razuma nisam imao drugog izbora do da
se odluim na jedini mogui postupak, a taj postupak bio je krajnje zakonit. Ukolik
o me izvede pred sud, od sebe e samo napraviti prvoklasnu budalu."
D el ponovo odmahnu glavom. "Ne, Melou, nisi shvatio. Rekao sam ti da igra
prljavo. Ne eli on da te osudi; zna da to ne mo e uiniti. Ali mo e uni titi tvoj ugled
kod naroda. uo si ta ka e. 'Obiaj je ponekad stariji od zakona.' Mo e ti i biti osloboen
krivice, ali ako narod misli da si sve tenika bacio psima, ode tvoja popularnost.
Priznae da si postupio prema zakonu, pa ak i razumno. Meutim, istovremeno e u
njihovim oima biti i kukaviko pseto, bezoseajna ivotinja, udovi te tvrda srca. I nikad
a te nee izabrati u Vee. Mo da e ak izgubiti i zvanje majstora trgovca, tako to e ti g
anjem oduzeti graanstvo. Zna , nisi domorodac. ta misli da bi Sat mogao jo po eleti?
Deko moj", zakljui D el, "biu uz tebe, ali ti ja ne mogu pomoi. U sosu si... n
a mrtvoj taki."
14.
etvrtog dana suenja Hoberu Melou, majstoru trgovcu, venika odaja bila je buk
valno krcata. Jedini odsutni venik iznemoglo je psovao naprslu lobanju koja ga je
privezala za postelju. Galeriju su u prolazima izmeu redova ispunili oni malobro
jni predstavnici gomile koji su pomou uticaja, imetka ili same avolske upornosti,
uspeli da uu unutra. Ostatak gomile ispunjavao je trg ispred zgrade, naikano se roj
ei pred trodimenzionalnim televizorima pod vedrim nebom.
Enkor D el se probi do sale uz gotovo zanemarljivu pomo i trud policije, a
onda kroz jedva ne to manju gu vu i do mesta gde je sedeo Hober Melou.
Melou se osvrnu s olak anjem. "Seldona mi, za dlaku! Jesi li doneo?"
"Evo, uzmi", ree D el. "Tu je sve to si tra io."
"Dobro." Kako napolju primaju stvar?"
"Gotovo su podivljali", nelagodno se prome kolji D el. "Nisi ni po koju cenu
smeo da dozvoli javno suenje. Mogao si lako to da sprei ."
"To ne elim."
"Pria se o linovanju. A ljudi Publisa Manlija na spoljnim planetama..."
"To sam ba hteo da te upitam, D ele. Podbunjuje hijerarhiju protiv mene, je
l' da?"

"Da li ih podbunjuje? To ti je najslaa name taljka. U svojstvu ministra spo

ljnih poslova pojavljuje se kao tu ilac u sporu iz oblasti meuzvezdanog prava. Kao
prvosve tenik i arhiepiskop Crkve, on potpiruje horde fanatika..."
"Pusti sad to. Sea se onog citata iz Hardina to si mi ga tutnuo pro log mesec
a? Pokazaemo im da atomski blaster mo e da ni ani u oba smera."
Gradonaelnik je upravo zauzimao svoje mesto, i lanovi Vea se podigo e na noge
u znak po tovanja.
Melou apnu: "Danas je na mene red. Samo sedi i posmatraj ovu zabavu."
Suenje se nastavi, a posle petnaest minuta Hober Melou proe kroz neprijate
ljski apat do praznog prostora pred gradonaelnikovim stolom. U njega uperi e usamlje
ni svetlosni snop, a sa hiljadu javnih televizora u gradu, kao i sa vi e desetina
hiljada privatnih televizora u gotovo svakom domu na planetama Zadu bine, prkosno
i netremice gledao je usamljeni lik jednog oveka.
Otpoeo je teno i sabrano: "Da bih u tedeo vreme, priznajem kao istinite sve
navode optu nice. Pria o sve teniku i rulji, kako je izneta, savr eno je tana u svakoj p
ojedinosti."
U odaji se zau kome anje i pobedonosno re anje gomile sa galerije. Strpljivo
je ekao da se uspostavi ti ina.
"Meutim, slika koju su oni izneli nije potpuna. Molim za dozvolu da je na
sebi svojstven nain dopunim. U poetku vam se mo e uiniti da moja pria nema veze sa ov
om stvari. Zbog toga vas molim za opro taj."
Melou i ne pogleda u pribele ke pred sobom.
"Poeu sa onim istim razdobljem sa kojim je otpoela i optu ba, od dana kada sa
m se sastao sa D orejnom Satom i Haimom Tverom. Znate ta se na tim sastancima de aval
o. Razgovori su bili opisani, a ja tom opisu ne mogu ni ta dodati, izuzev mojih ta
da njih misli.
Bio sam sumnjiav, jer je ono to se toga dana dogaalo bilo udno. Pomislite, d
va oveka, a obojicu sam samo povr no poznavao, daju mi neuobiajene i u izvesnoj meri
neverovatne predloge. Jedan od njih, gradonaelnikov sekretar, od mene tra i da odi
gram ulogu vladinog obave tajnog agenta u veoma poverljivoj stvari, iji su vam prir
oda i va nost ve obja njeni. Drugi, samozvani voa politike stranke, tra i od mene da se k
andidujem za venika.
Prirodno da sam potra io prikrivene razloge za takvo njihovo pona anje. Sato
v je bio jasan. Nije mi verovao. Mo da je mislio da prodajem atomsku energiju nepr
ijateljima i planiram pobunu. A mo da je i ubrzavao obraun, ili je mislio da to ini.
U tom sluaju bilo bi mu potrebno da na planiranom zadatku pored mene bude i njeg
ov ovek, kao pijun. Meutim, ova druga misao nije mi pala na um sve dok na scenu nij
e stupio Haim Tver.
Razmislite i o ovome: Tver se predstavlja kao trgovac koji se povukao i
u ao u politiku, a ja ni ta nisam znao o njegovoj trgovakoj karijeri, iako je moje po
znavanje te oblasti iscrpno. Osim toga, mada se Tver hvalio svojim svetovnim obr
azovanjem, nikada nije uo za Seldonovu krizu."
Hober saeka da smisao ovih rei dopre do slu alaca, i po prvi put bi nagraen t
i inom kao da je galerija kolektivno zadr ala dah. To je bilo samo za stanovnike sam
og Terminusa. Ljudi sa Spoljnih planeta mogli su da uju samo cenzurisanu verziju
kakva je odgovarala zahtevima religije. Oni nikada nee ni ta uti o Seldonovim krizam
a. Meutim, bie jo udaraca koje nee propustiti.
Melou nastavi:
"Ko mo e po teno rei da bi bilo kom oveku sa svetovnim obrazovanjem uop te mogla
biti nepoznata priroda Seldonove krize? Postoji samo jedna vrsta obrazovanja u
Zadu bini koja iskljuuje svaki pomen Seldonove planirane istorije, a bavi se samim o
vekom kao polumitskim mudracem...
Istog asa mi je bilo jasno da Haim Tver nije bio trgovac. Shvatio sam da
je u svetom redu, mo da i sve tenik, a da je, bez sumnje, tokom tri godine koliko se
pretvarao da vodi politiku stranku, bio potkupljeni ovek D orejna Sata. Tada sam pi
pao u mraku. Nisam znao kakve su Satove namere prema meni, ali po to je izgledalo
da mi velikodu no pru a ruku, i ja sam mu pru io palac. Nasluivao sam da e Tver biti sa
mnom na putu kao nekakav nezvanini uvar, u ime D orejna Sata. Dobro sam znao da imaj
u u rezervi i druga sredstva ukoliko on ne bi uspeo, i da ta druga sredstva mo da
neu blagovremeno otkriti. Poznati neprijatelj predstavlja relativnu sigurnost. Po

zvao sam Tvera da poe sa mnom. Prihvatio je.

To, gospodo venici, obja njava dve stvari. Prvo, kazuje vam da Tver nije mo
j prijatelj koji protiv mene svedoi oklevajui, i samo zato to mu to savest nala e, ka
o to je optu ba elela da poverujete. On je pijun koji izvr ava zadatak za koji je plaen.
Drugo, to obja njava jedan moj postupak prilikom prve pojave sve tenika za ije sam u
bistvo optu en, postupak do sada nepomenut, jer je bio nepoznat."
U Veu nastade uznemireno aptanje. Melou se teatralno naka lja i produ i:
"Ne volim da opisujem oseanja koja su me pro ela kad sam saznao da se na br
odu nalazi izbegli misionar. Ne volim ni da ih se priseam. U su tini, bilo je to os
eanje u asne neizvesnosti. U ono vreme dogaaj mi je izgledao kao nekakav Satov potez
koji prevazilazi moju sposobnost shvatanja ili rasuivanja. Bio sam zbunjen, kraj
nje zbunjen.
Ne to sam, ipak, mogao da uinim. Na pet minuta sam se otresao Tvera, poslav i
ga po oficire. Dok je bio odsutan, postavio sam prijemnik vizuelnog registrator
a kako bih ono to se bude zbivalo sauvao za kasniju analizu. Uradio sam to u nadi,
u ludoj ali iskrenoj nadi, da e ono to me je tada zbunjivalo pri kasnijem ponovno
m gledanju postati jasno.
Od tog vremena pedeset puta sam ponovo pregledao vizuelni snimak. Imam g
a ovde, te u to uiniti i po pedeset prvi put, ali sada u va em prisustvu."
Gradonaelnik je monotono udarao kako bi povratio red, jer su u odaji izgu
bili uravnote enost, a galerija je urlala. U pet miliona domova na Terminusu uzbuen
i posmatrai se jo vi e pribi e uz prijemnike, a za tu ioevim stolom D orejn Sat je odmahiv
o glavom prema nervoznom prvosve teniku, upirui pri tom svoj gorui pogled u Meloua.
Sredina odaje je ra i ena, a svetla prigu ena. Sa klupe na levoj strani, Enkor D e
l ne to podesi, i uz uvodno kljocanje, pojavi se scena u boji, trodimenzionalna, sa
svim ivotnim svojstvima, osim samog ivota.
Zbunjeni i izubijani misionar nalazio se izmeu porunika i narednika. Melou
ova slika utke je ekala, a onda jedan za drugim uo e ljudi sa Tverom na zaelju.
Usledio je razgovor, re po re. Narednik je bio ka njen, a misionar ispitan.
Pojavila se gomila ije se re anje moglo uti, dok je otac D ord Parma preklinjao za pom
o. Melou izvue pi tolj, misionar podi e ruke u sumanutoj, zavr noj kletvi, a onda se poj
avi mali blesak svetlosti i nestade, a misionara odvuko e.
U zavr noj ceni videli su se oficiri sleeni grozotom situacije, Tver kako d
rhtavim akama pritiska u i i Melou koji mirno odla e svoj pi tolj.
Ponovo se upali e svetla; prazni prostor vi e nije ni naizgled bio ispunjen.
Melou, istinski Melou, nastavi priu:
"Kao to vidite, sluaj je onakav kako ga je optu ba predstavil, bar povr no gle
dano. Ovo u vam odmah objasniti. Uzgred budi reeno, oseanja Haima Tvera za vreme to
g dogaaja jasno otkrivaju sve teniko obrazovanje.
Istog dana Tveru sam ukazao na izvesne nepodudarnosti vezane za dotini do
gaaj. Upitao sam ga odakle je iskrsnuo misionar u gotovo pustom predelu u kome sm
o se tada nalazili. Zatim sam ga upitao kako se tu obrela ogromna rulja, kad je
najbli i vei grad bio udaljen stotinu milja. Optu ba na te probleme nije obratila pa nj
u.
A ni na neke druge: na neobinost razmetljivo upadljive pojave D orda Parme.
Misionar na Koreliji rizikuje svoj ivot kr ei zakone Korelije i Zadu bine, a pri tom
paradira u veoma novoj i prepoznatljivoj sve tenikoj odei. Tu ne to nije bilo u redu.
Tada sam pomenuo da je misionar mo da protiv svoje volje komodorov sauesnik, a da s
e ovaj njime slu i u poku aju da nas navede da poinimo kakav agresivan in, kako bi zak
onski opravdao uni tenje na eg broda i nas samih.
Optu ba je oekivala da u ovim argumentima pravdati svoje postupke. Oekivala j
e da u obja njavati da je bila ugro ena bezbednost mog broda, moje posade i mog zadat
ka, kao i da se sve to nije moglo rtvovati zbog jednog oveka koji bi ionako morao
biti uni ten, hteli mi to ili ne. Ona odgovara mrmljajui o 'asti' Zadu bine i potrebi
ouvanja na eg 'dostojanstva' kako bi se zadr ala na a nadmo.
Meutim, iz nekog udnog razloga, optu ba je potpuno prenebregla samog D orda Pa
rmu kao pojednica. Nikakve podatke nije iznela o njemu, njegovom rodnom mestu, o
brazovanju ili o njegovom prethodnom ivotu. Razja njenje ovog objasnie, mo da, ona nes
laganja na koja sam ukazao na upravo prikazanom vizuelnom snimku. Te dve stvari
su povezane.

Optu ba nije iznela nikakve pojedinosti o D ordu Parmi jer to nije kadra. Sc
ena viena na vizuelnom snimku, deluje la no jer je i D ord Parma bio la an. Nikakvog D or
da Parme nije bilo. Celo ovo suenje je najvee zame ateljstvo oko problema koji nikad
a nije ni postojao."
Ponovo je morao da eka da se uti a galama, a onda polako ree: "Prikazau vam j
edan uveani kadar iz vizuelnog snimka. Govorie sam za sebe. D ele, molim te, ugasi o
pet svetlo."
Prostorija se zamrai i prazan vazduh ponovo ispuni sleene prilike u avetin
jskoj, vo tanoj iluziji. Oficire sa Daleke zvezde u svojim ukoenim, nemoguim polo ajim
a. Melou je u aci dr ao upereni pi tolj. Levo od njega, otac D ord Parma, uhvaen usred k
rika, pru ao je svoje kand e dok mu rukavi behu napola spali.
Iz misionareve ake dopirao je neki slab sjaj, koji je kod prethodnog prik
azivanja samo sevnuo i nestao. Sada je to bio trajan sjaj. Zadr ite pogled na svet
losti u njegovoj aci", dobaci iz polumraka Melou. "Uveliaj tu scenu D ele."
Slika se uvea, brzo. Krajevi otpado e, dok se misionar pomeri ka sredi tu i p
pretvori u d ina. Onda ostado e samo glava i ruka, pa konano samo aka, koja ispuni sav
prostor i u njemu se zadr a u svojoj ogromnoj i pomalo nejasnoj napetosti.
Svetlost se pretvori u niz magliastih u arenih slova: KTP.
Melouov glas zazvea: "Gospodo, to to vidite je tetoviranje. Pod obinom svet
lo u je nevidljivo, ali pod ultraljubiastom, kojom sam osvetlio sobu da bih napravio
vizuelni snimak, reljefno se istie. Priznajem da je to naivan metod tajne identi
fikacije, ali tako je u Koreliji gde se ultraljubiasto svetlo ne mo e nai na svakom
ulinom uglu. ak i na na em brodu sluajno je otkriven.
Mo da su neki od vas ve pogodili ta znai KTP. D ord Parma je dobro poznavao sve t
eniki argon i velianstveno je obavio svoj posao. Gde ga je i kako nauio ne mogu rei,
ali KTP znai: Korelijanska tajna policija."
U nastaloj uzbuni Melou je urlao da nadvie galamu: "Imam jo jedan dokaz u
vidu dokumenata donetih sa Korelije, koje mogu podneti Veu, ukoliko bude potrebno
.
A gde je sada optu ba? Ve je monstruozno nagovestila, i to ponovila, da je
trebalo da se borim za misionara uprkos zakonu i da rtvujem svoj zadatak, brod i
samog sebe za 'ast' Zadu bine. Ali uiniti to zbog neke varalice?
Da li je to, mo da, trebalo da uinim za korelijskog tajnog agenta zaodenuto
g u mantiju i govornu akrobatiku, po svoj prilici pozajmljene od nekog anakreons
kog izgnanika? Mo da su D orejn Sat i Publis Manlio eleli da upadnem u tu glupu, gnus
nu klopku..."
Njegov promukli glas se utopi u bezlini urlik mase. Podigo e ga na ramena i
odneso e do gradonaelnikovog stola. Kroz prozore je mogao videti kako se bujica lu
daka sruuje na trg, da bi se pridru ila ve prisutnim hiljadama.
Melou se obazre za Enkorom D elom, ali iz razlivene mase bilo je nemogue iz
dvojiti neko lice. Postepeno postade svestan ritmiki ponavljanog poklika koji se i
rio iz jednog malog jezgra, da bi zatim pulsirao do mahnitosti.
" iveo Melou... iveo Melou... iveo Melou..."

15.
Umornog lica, Enkor D el je jedva gledao u Meloua. Poslednja dva dana bila
su dva mahnita, besana dana.
"Melou, divno si se pokazao, ali nemoj sad da sve pokvari pucanjem na vis
oko. Ne misli valjda ozbiljno da se kandiduje za gradonaelnika? Odu evljenje gomile j
e mona stvar, ali ozlogla eno prolazna."
"Tano", ozbiljno potvrdi Melou, "zato i moramo gomilu stalno tetosati, a
da bi se to ostvarilo najbolje je nastaviti sa predstavom."
"I ta sad?"
"Ti e urediti da Publisa Manlia i D orejna Sata pod hitno uhapse..."
" ta?"
"To to si uo. Neka ih gradonaelnik uhapsi! Ne tie me se ime e mu zapretiti. Ma
u ja dr im pod kontrolom, bar danas. Nee se usuditi da se sa njom suoi."
"Ali po kom osnovu, ovee?"
"Oiglednom. Podstrekavali su sve tenstvo Spoljnih planeta da se izra ava u fr
akcijskim raspravama Zadu bine. Seldona mi, to je nezakonito. Okrivi ih za 'naru ava

nje bezbednosti Dr ave'. Ni ta mi nije vi e stalo da budu osueni, nego to je njima bilo
u mom sluaju. Samo ih ukloni iz opticaja dok ne postanem gradonaelnik."
"Do izbora ima jo pola godine."
"Nije to mnogo." Melou ustade i iznenada sna no stisnu D elovu mi icu. "Slu aj,
ukoliko budem morao, na silu u preuzeti vlast... kao Salvor Hardin pre sto godina
. Jo nam predstoji i ta Seldonova kriza, a kad nastupi moram biti gradonaelnik i p
rvosve tenik. Oboje!"
D el nabra obrve. Tiho ree: " ta e biti? Ipak, Korelija?"
Melou klimnu: "Razume se. Na kraju e objaviti rat, mada e im, kladim se, b
iti potrebno jo nekoliko godina."
"Napa e atomskim brodovima?"
" ta misli ? Ona tri trgovaka broda izgubljena u njihovom svemirskom prostoru
sigurno nisu osvojena vazdu nim pi toljima. D ele, oni brodove dobijaju od samog Cars
tva. Rekao sam, Carstva! Zna , ono je jo tu. Ovde na Periferiji ga nema, ali u sred
i tu Galaksije ono je jo
ivo... ivcijato. Jedan pogre an potez mo e dovesti do toga da na
s ono samo epa za gu u. Zbog toga moram postati i gradonaelnik i prvosve tenik. Ja sam
jedini ovek koji u ovom trenutku zna kako da savlada krizu."
D el je gutao vazduh. "Kako? ta e uiniti?"
"Ni ta."
D el se nesigurno nasme i. "Zaista! Samo to!"
Melouov glas je rezao: "Kad budem gazda ove Zadu bine, ni ta neu uinit. Ba ni ta,
u tome je tajna ove krize."
16.
Voljeni Asper Argo, komodor Korelijske republike, pozdravi ulazak svoje
supruge psei obarajui svoje retke obrve. Bar za nju nije va io epitet koji sam sebi
be e nadenuo. ak je i on to znao.
Glasom zaglaenim kao to joj je kosa, a hladnim kao pogled, ona izusti: "Mi
li moj gospodar, kako ujem, konano je odluio o sudbini drznika iz Zadu bine?"
"Zaista?" kiselo odvrati komodor. "A ta jo tvoje mnogostrano znanje ukljuuj
e?"
"Dosta toga, moj plemeniti mu u. Opet si dr ao jedno od onih kolebljivih sav
etovanja sa svojim savetnicima. Lepi su mi to savetnici!" S beskrajnim prezrenje
m ona dodade: "opor logiranih ooravelih idiota, koji na svoja upala nedra pritiskaj
u svoje jalove zarade uprkos oiglednom nezadovoljstvu moga oca."
"Draga moja", sti e joj blago pitanje, "koji je to tako vrsni izvor iz kog
a izvire ovo tvoje znanje?"
Komodora se kratko nasmeja. "Kad bih ti to rekla, moj izvor vi e ne bi bio
izvor ve mrtvaja."
"Kao i uvek, tera po svome." Komodor sle e ramenima i okrenu joj lea. "A to s
e tie nezadovoljstva tvoga oca: bojim se da ono ide do d imrijskog odbijanja da da
jo brodova."
"Jo brodova!" planu ona. "Zar ih nema pet? Ne porii! Znam da ima pet, a esti
ti je obean."
"Obean za pro lu godinu."
"Ali dovoljan je jedan, samo jedan, da od te Zadu bine napravi smrdljivo ub
ri te. Samo jedan! Jedan da poisti iz svemira njihove pigmejske brodove."
"Da ih imam i tuce, ne bih napao njihovu planetu."
"A koliko bi se njihova planeta odr ala kad bi im trgovina bila upropa ena, a
tovari igraaka i drangulija uni teni?"
"Te igrake i drangulije znae novac", uzdahnu on, "mnogo novca."
"Ali kada bi imao samu Zadu binu, zar ne bi imao sve to ona ima? A kada bi
u ivao po tovanje i zahvalnost mog oca, ne bi li imao mnogo vi e nego to bi ti Zadu bina
ikada mogla pru iti? Pro le su tri godine, i vi e, od dana kada je ovde bio onaj varva
rin sa onim svojim bud aklijskim maioniarskim predstavama. Dosta je vremena pro lo."
"Draga moja." Komodor se okrenu i pogleda je u lice. "Starim. Umoran sam
. Nisam vi e dovoljno gibak da mogu podneti tvoja egrtava usta. Ka e da zna da sam odlui
o. I jesam. Gotovo je, izmeu Korelije i Zadu bine je rat."
"Najzad!" Komodorina prilika kao da izraste, a oi joj zablista e. "Konano si
se opametio, ali tek kada si odrtaveo. Kad postane gospodar ove zabiti, mo da e post

ati dovoljno ugledan da ne to znai i u Carstvu. Jednom emo i mi moi da napustimo ovaj
varvarski svet i posetimo dvor vicekralja. Zaista emo moi."
Ona s osmehom odjezdi, dr ei jednu ruku na boku. Kosa joj je sijala na svet
losti.
Komodor malo prieka, a onda se sa zlovoljom i mr njom obrati zatvorenim vra
tima: "A kad postanem gospodar onoga to ti zove zabit, mo da u biti dovoljno ugledan
da se li im naduvenosti tvoga oca i jezika njegove keri. Zauvek!"
17.
Nadporunik sa Tamne magline u asnuto je zurio u ekran. "O, Galaksijo!" Ono t
o je trebalo da bude uzvik pretvori se u apat. " ta je ovo?"
Bio je to brod, ali veliki kao kit prema kome je tamna maglina bila ribi
ca belica; na njegovom boku nalazio se simbol Carstva, svemirski brod i sunce. S
ve brodske sirene za uzbunu poe e histerino da zavijaju.
Nareenja su bila izdata. Tamna maglina se pripremi da be i ukoliko bude mog
la, a da se bori ukoliko bude morala; dole, iz odaje sa ultratalasnim ureajima, u
hipersvemir polete e poruke za Zadu binu. Bile su ponavljane do u beskraj! Delom je
to bila molba za pomo, a najvi e upozorenje na opasnost.

18.
Prelistavajui izve taje Hober Melou je umorno protezao noge. Dve godine na
gradonaelnikom polo aju malo su ga pripitomile, uinile ga malo mek im i strpljivijim, a
li ga nisu nauile da voli zvanine izve taje i zatupljujui inovniki argon kakvim se obi
pi u.
"Koliko su brodova pogodili?" upita D el.
"etiri su o tetili na zemlji, a za dva se ni ta ne zna. Svi ostali su na broj
u i bezbedni." Melou proguna: "Trebalo je da se bolje poka emo, ali, ipak, to je sa
mo ogrebotina."
Kako nije dobio nikakav odgovor, Melou podi e pogled: "Da li te ne to brine?
"
"Voleo bih da Sat to pre stigne ovamo", sti e gotovo nevezan odgovor.
"Ah, da, sad emo uti jo neko predavanje o unutra njem frontu."
"Ne, neemo", odbrusi D el, "ali ti si tvrdoglav, Melou. Mogue je da si inost
ranu situaciju razradio do najsitnijih pojedinosti, ali nikada nisi nikakvu pa nju
posvetio onome to se de ava ovde, na na oj planeti."
"To je tvoj posao, zer ne? Zbog ega sam te postavio za ministra za obrazo
vanje i propagandu?"
"Oigledno, da bi me preuranjeno i bedno oterao u grob, ako bi ovek sudio p
o podr ci koju mi pru a . Tokom poslednjih godinu dana u i sam ti probio priom o rastuoj o
pasnosti od Sata i njegove Religiozne stranke. emu e poslu iti tvoji planovi, ukolik
o Sat iznudi vanredne izbore i izbaci te?
I onaj tvoj sinoni govor o prepu tanju izbora Satu, uz osmeh i pljeskanje p
o leima. Da li je ba bila potrebna tolika otvorenost?"
"Zar se na taj nain ne oduzima Satu njegovo sopstveno oru je?"
"Ne", naglo ree D el, "ili bar ne onako kako si ti to uradio. Tvrdi da si sv
e predvideo, a ne obja njava zbog ega si tri godine trgovao sa Korelijom iskljuivo u
njihovu korist. Tvoj jedini ratni plan svodi se na to da se bez borbe povue . Otvor
eno najavljuje pat-poziciju. Ne obeava nikakvu ofanzivu, ak ni u budunosti. Tako mi G
alaksije, Melou, ta ja mogu da uinim sa takvom zbrkom?"
"Nema u tome privlanosti?"
"Time ne mo e da utie na mase."
"To je isto."
"Melou, probudi se. Ima dve mogunosti. Ili e narodu dati dinaminu spoljnu pol
itiku, bez obzira na to kakvi su tvoji lini planovi, ili e na kraju, ipak, doi do ne
kog kompromisa sa Satom."
Melou odgovori: "U redu, prvo mi nije uspelo, da poku amo s drugim. Sat je
upravo stigao."
Sat i Melou se nisu licem u lice susreli jo od suenja pre dve godine. Nije
dan od njih nije mogao u onom drugom da otkrije neku promenu, izuzev to je suptil
na atmosfera oko svakog od njih sasvim jasno ukazivala na to da su uloge vladara

i izazivaa promenjene.
Sat sede ne rukovav i se.
Melou mu ponudi cigaru, a onda upita: "Nee ti smetati ako D el ostane? arko u
di za kompromisom. Mo e da posreduje ukoliko doe do unih scena."
Sat sle e ramenima: "Kompromis bi bio dobar za tebe. U jednoj drugoj prili
ci zatra io sam od tebe da iznese svoje uslove. Pretpostavljam da su uloge sada izm
enjene."
"Tvoja pretpostavka je tana."
"Kad je tako... ovo bi bili moji uslovi. Mora prekinuti s politikom neve to
g ekonomskog podmiivanja i trgovine spravama, a vratiti se na delu proverenoj spo
ljnoj politici na ih otaca."
"Misli na osvajanje pomou misionara?"
"Tano."
"I bez toga nema kompromisa?"
"Bio bi nemogu."
"Hm!" Melou je polagano palio, a zatim duboko uvlaio i ispu tao dim sve dok
se vrh njegove cigare nije za ario. "U Hardinovo doba, kada je osvajanje pomou mis
ionara bilo ne to novo i radikalno, ljudi kao ti su mu se opirali. Sada je ono pro
vereno, isprobano, posveeno... sve ono to bi jedan D orej Sat smatrao dobrim. Ali re
ci, kako bi nas ti izvukao iz na e sada nje gu ve?"
"Tvoje sada nje gu ve. S tim ja nemam ni ta."
"Smatraj da je pitanje odgvarajue ispravljeno."
"Uputna bi bila sna na ofanziva. Pat-pozicija koja tebe kao da zadovoljava
, fatalna je. Njome priznajemo svoju slabost pred svetovima Periferije, a tu je
najva niji utisak snage, jer nema tog le inara meu njima koji se ne bi, zbog dobrog k
omada le ine, prikljuio napadu. Ti bi to morao znati. Ti si sa Smirna, zar ne?"
Melou kao da preu smisao te primedbe. On upita: "Ako pobedi Koreliju, ta bi
va sa Carstvom? Ono je, zna , pravi neprijatelj."
Slab osmeh povi uglove Satovih usana: "Oh, ne, tvoj izve taj o poseti Sive
ni bio je potpun. Vicekralj Normanskog sektora zainteresovan je za stvaranje nez
adovoljstva na Periferiji zbog svoje sopstvene koristi, ali to je samo sporedna
stvar. On nee staviti sve na kocku zbog nekakve ekspedicije na ivicu Galaksije, k
ad ima pedeset neprijateljski raspolo enih suseda i Cara protiv koga mo e da se pobu
ni. Parafraziram tvoje roene rei."
"Oh, moglo bi se desiti da to uini, Sate, ukoliko bude mislio da smo dovo
ljno ojaali da postanemo opasni. A to mo e pomisliti ako Koreliju zbri emo u frontaln
om napadu. Morali bismo biti mnogo lukaviji."
"Na primer kako..."
Melou se zavali u stolici. "Sate, pru iu ti priliku. Nisi mi potreban, ali
te mogu iskoristiti. Zato u ti rei u emu je stvar, a ti onda mo e ili da mi se pridru i
prihvati mesto u kaolicionoj vladi, ili da i dalje izigrava muenika i trune u zatvo
ru."
"Jednom si ve poku ao s tim trikom."
"Onda se nisam mnogo trudio, Sate. Sada je pravi as. Slu aj me." Melou napo
la za muri.
Kada sam se po prvi put spustio na Koreliju", zapoe, "komodora sam podmit
io iama i spravicama koje spadaju u uobiajeni asortiman svakog trgovca. U poetku je
to imalo svrhu samo da nam obezbedi ulazak u elianu. Drugih planova nisam imao, al
i taj mi je uspeo. Tek posle posete Carstvu po prvi put sam tano shvatio u kakvo
oru je mo emo pretvoriti trgovinu.
Ovo to nam predstoji, Sate, predstavlja Seldonovu krizu, a Seldonove kriz
e ne re avaju pojedinci ve istorijske sile. Kada je planirao tok na e budue istorije H
ari Seldon nije raunao na sjajne herojske podvige, ve na iroki zamah privrede i soc
iologije. Stoga se re enja za razne krize moraju ostvariti onim snagama koje su na
m u datom trenutku dostupne. U ovom sluaju to je trgovina."
Sat skeptiki podi e obrve i iskoristi stanku: "Nadam se da mi inteligencija
nije manja od prosene, no injenica je da tvoje nedoreeno predavanje nije ba mnogo j
asno."
"Bie", odvrati Melou. "Uzmimo da je do sada mo trgovine bila potcenjena. M
islilo se da je neophodno sve tenstvo pod na om kontrolom da bi ona postala mono oru je

. To nije ba tako, a ovo je moj doprinos Galaktikoj situaciji. Trgovina bez sve teni
ka! Samo trgovina. Dovoljno je jaka. Budimo vrlo jednostavni i odreeni. Korelija
je sada u ratu sa nama. Usled toga obustavljena je i na a trgovina s njom. Meutim,
u protekle tri godine ona je svoju privredu sve vi e i vi e zasnivala na atomskoj te
hnici koju smo mi uveli i koju jedino mi mo emo produ iti da isporuujemo; primetie da o
vo upro avam kao osnovnu raunsku radnju. ta misli da e se desiti kada mali atomski gene
ratori ponu da otkazuju, a jedna naprava za drugom prestane da radi?
Prve na redu su sprave za domainstvo. Posle pola godine ovakve pat-pozici
je, koje se ti toliko gnu a , enin atomski no nee raditi. Njen tednjak e poeti da se kv
. Ma ina za pranje posua nee obavljati posao kako valja. Jednog vrelog letnjeg dana
regulator temperature i vla nosti u njenom domu e zamreti. ta se onda dogaa?"
ekao je na odgovor, a Sat mu mirno uzvrati: "Ni ta. U ratu ljudi trpe mnoge
stvari."
"Sasvim tano. Trpe. U neogranienom broju slae svoje sinove da ginu groznom
smru u pokvarenim svemirskim brodovima. Podnosie neprijateljsko bombardovanje, ak i
ako zbog toga budu morali da ive na bajatom hlebu i smrdljivoj vodi u peinama na
pola milje pod zemljom. Meutim, te ko je izdr ati male stvari kad ne postoji patriots
ki zanos zbog neposredne opasnosti. Bie to pat-pozicija. Nee biti rtava, bombardova
nja, ni bitaka.
Imae samo no koji ne see, tednjak na kome se ne mo e kuvati i kuu u kojoj se zi
mi smrzavaju. To e stvoriti nezadovoljstvo i narod e gunati."
udei se, Sat polako upita: "ovee, ti u to pola e nade? ta oekuje ? Ustanak dom
Neku akeriju? Pobunu mesara i bakalina koji ma u satarama i no evima uzvikujui: 'Vrati
te nam, zaboga, na e ble tavobele atomske ma ine za pranje rublja.'"
"Ne, gospodine", nestrpljivo odbrusi Melou, "to ne, ali oekujem op te gunanj
e i nezadovoljstvo koje e se kasnije pro iriti i na va nije linosti."
"A koje bi to va nije linosti bile?"
"Proizvoai, vlasnici fabrika, industrijalci iz Korelije. Kad proteknu dve
godine u pat-poziciji ma ine po fabrikama e jedna po jedna poeti da otkazuju. Ta ind
ustrijska preduzea, koja smo sva do jednog opremili na im novim atomskim ureajima, o
djednom e se nai na rubu propasti. Te ka industrija e odjednom i en masse ustanoviti
da poseduje ma ine za staro gvo e koje ne rade."
"Fabrike su im, kao to zna , sasvim dobro radile pre tvog dolaska, Melou."
"Da, Sate, radile su... uz dvadeseti deo dana njeg profita, a da ne pominj
emo tro kove njihovog vraanja u prvobitno, preatomsko stanje. Koliko e se odr ati komo
dor kada industrijalac, finansijer i prosean ovek budu protiv njega?"
"Onoliko koliko bude hteo, im se bude prisetio da nabavi nove atomske gen
eratore od Carstva."
Melou se veselo nasmeja. "Pogre io si, Sate, pogre io si onoliko koliko i sa
m komodor. Potpuno si pogre io i ni ta nisi shvatio. Pazi, ovee, Carstvo ne mo e ni ta da
im nadoknadi. Carstvo je uvek bilo carstvo divovskih sredstava. Sve su raunali u
planetama, sunanim sistemima, u itavim sektorima Galaksije. Generatori su im d inovs
ki, jer su im se i razmi ljanja kretala u d inovskim razemerama.
Ali mi, mi, na a mala Zadu bina, na a jedina planeta gotovo bez ikakvih rezerv
i metala, mi smo morali da iziemo na kraj sa skuenom privredom. Na i generatori su m
orali da budu veliine naprstka, jer smo samo toliko metala mogli da potro imo. Mora
li smo da razvijemo nove tehnike i nove metode, tehnike i metode koje Carstvo ni
je u stanju da sledi, jer se toliko degenerisalo da vi e nije kadro da ostvari nik
akav stvarni ivotni napredak u nauci.
I pored svih njihovih atomskih polja, dovoljno velikih da za tite brod, gr
ad ili celu planetu, nikada ne bi mogli da naprave polje koje bi uvalo pojedinca.
Da bi jedan grad snabdevali svetlo u i toplotom imaju estospratne motore, vi
deo sam ih, dok bi na stao u ovu sobu. Kad sam jednom od njihovih atomskih strunja
ka rekao da olovna kapsula veliine oraha sadr i atomski generator, gotovo da se zag
rcnuo od neverice.
Pa i svoje sopstvene kolose vi e ne poznaju. Ma ine rade automatski iz pokol
enja u pokolenje, a oni to se o njima staraju pripadaju naslednoj kasti koja bi b
ila bespomona kad bi makar jedna jedina D-cev u celoj toj ogrmnoj strukturi prego
rela.
Ceo ovaj rat je bitka izmeu ova dva sistema; izmeu Carstva i Zadu bine; izmeu

velikog i malog. Da bi zgrabili kontrolu nad svetom podmiuju ogromnim brodovima

koji mogu voditi boj, ali nemaju nikakav ekonomski smisao. Nasuprot tome, mi pod
miujemo stvaricama nekorisnim u ratu, ali bitnim za blagostanje i zaradu.
Jedan kralj ili komodor primie brodove, pa i ratovati. U istoriji je uvek
bilo samovoljnih vladara koji su dobrobit svojih podanika trampili za ono to su
oni smatrali a u, slavom i osvajanjem. Meutim, u ivotu su va ne male stvari... a Asper A
rgo nee odoleti privrednoj krizi koja e za dve ili tri godine zahvatiti celu Korel
iju."
Sat je stajao pored prozora, okrenut leima Melouu i D elu. Ve je bio sumrak,
a ono nekoliko zvezda, ra trkanih tu na samom rubu Galaksije, treperilo je na mag
liastoj i paperjastoj pozadini Soiva, gde su se nalazili ostaci jo monog Carstva koj
e je s njima zaratilo.
Sat ree: "Ne, nisi ti taj ovek."
"Ne veruje mi?"
"Hou da ka em da nemam poverenja u tebe. Suvi e si slatkoreiv. Lepo si me nama
gario, onda, prilikom svog puta na Koreliju, kada sam mislio da te dr im na uzdi. K
ada sam mislio da sam te na suenju saterao u ugao, izmigoljio si se i pomou demago
gije dospeo pravo u gradonaelniku stolicu. Kod tebe ni ta nije neposredno; ne postoj
i nijedan motiv iza koga ne stoji drugi; nijedna izjava a da nema tri smisla.
Pretpostavimo da si izdajica. Pretpostavimo da ti je poseta Carstvu done
la njegovu novanu pomo i obeanje da e vladati. Tvoji postupci bili bi upravo ovakvi k
akvi su. Izazvao bi rat, po to bi ojaao neprijatelja. A za sve bi na ao uverljivo obj
a njenje, toliko uverljivo da bi svakog ubedilo."
"Hoe , dakle, da ka e da nema kompromisa?" blago upita Melou.
"Hou da ka em da se mora ukloniti, milom ili silom."
"Ve sam te upozorio na to ta je alternativa saradnji."
U iznenadnom nastupu oseanja, D orejnu Satu navali krv u lice: "Opominjem t
e, Hobere Meloue sa Smirna, ukoliko me bude uhapsio nee biti milosti. Moje ljude n
i ta nee spreiti da ire istinu o tebi, obian narod Zadu bine e se ujediniti protiv svog
uinskog vladara. On poseduje svest o sudbini kakvu jedan Smirnjanin nikada ne mo e
imati... i ta svest e te uni titi."
Hober Melou mirno ree dvojici stra ara koji upravo uo e: "Vodite ga. Uhap en je.
"
Sat ree: "Bila je to tvoja poslednja prilika."
Melou zgnjei cigaru, ne pogledav i ga.
Posle pet minuta, D el se prome kolji i umorno ree: "Po to si upravo stvorio mue
nika, ta emo sad?"
Melou prestade da se igra pepeljarom i podi e pogled. "Nije to onaj nekada n
ji Sat. Ovaj je kao bik kome je krv navalila u oi. Galaksije mi, on me mrzi."
"Utoliko je opasniji."
"Opasniji? Besmislica! Izgubio je svaku mo rasuivanja."
D el turobno primeti: "Suvi e si samouveren, Melou. Previa mogunost narodnog us
tanka."
"Siguran si u sebe!"
"Siguran sam u Seldonovu krizu i istorijsku vrednost njihovih re enja, spo
ljnu i unutra nju. Ima ne to to nisam rekao Satu malopre. On je poku ao da samu Zadu binu
kontroli e pomou religioznih snaga, kao to je kontrolisao Spoljne svetove, i nije u
speo, to je najpouzdaniji znak da je religija odigrala svoju ulogu u Seldonovom p
lanu.
Privredna kontrola dejstvuje drugaije. Da parafraziram onaj tvoj uveni cit
at Salvora Hardina, lo je onaj atomski blaster koji ne ni ani u dva pravca. Ukoliko
je Korelija napredovala pomou na e trgovine i mi smo. Ukoliko korelijske fabrike p
ropadnu bez na e robe i ukoliko blagostanje Spoljnih svetova i ezne zbog trgovake izol
acije, propa e i na e fabrike, a i eznuti i na e blagostanje.
Nema nijedne fabrike, nijednog trgovakog centra ili brodske kompanije koj
a nije pod mojom kontrolom i koju ne bih mogao da smrvim ukoliko bi Sat poku ao da
potpiri revoluciju. Tamo gde njegova propaganda proe, ili gde izgleda da bi mogl
a uspeti, postarau se da nestane blagostanja. Gde ne bude imala uspeha i dalje e v
ladati blagostanje, jer e moje fabrike uvek raditi punom parom.
Ovakav nain razmi ljanja me ini sigurnim da e se stanovnici Korelije pobuniti

izja njavajui se za blagostanje. Siguran sam da se mi protiv njega neemo buniti. Ig

ra e biti odigrana do samog kraja."
"Znai", ree D el, "uvodi plutokratiju. Od nas stvara zemlju duand ija i bogatih
rgovaca. Kakva nam je onda budunost?"
Melou podi e svoje sumorno lice i jarosno viknu: " to bi budunost bila moja b
riga? Nema sumnje da je Seldon predvideo budunost i izvr io pripreme za nju. U vrem
enu koje dolazi nastupie nove krize onda kada mo novca odumre kao sila kao to je to
upravo sluaj sa religijom. Neka moji naslednici re avaju te nove probleme, kao to s
am ja re io problem dana njice."
KORELIJA - ...I tako se, posle tri godine rata koji e u istoriji svakako
ostati zabele en kao rat u kome se najmanje ratovalo, Republika Korelija bezuslovn
o predala, a Hober Melou je u srcima itelja Zadu bine zauzeo mesto pored Harija Sel
dona i Salvora Hardina.
ENCYCLOPEDIA GALACITICA