Isak Asimov, DRUGA ZADU BINA

Prevela Gordana Vuievi

PROLOG
Prvo Galaktiko carstvo odr alo se deset hiljada godina. Obuhvatalo je sve p
lanete u Galaksiji pod svojom centralizovanom vla u; ponekad tiranskom, ponekad mil
ostivom, ali uvek sreenom. Ljudska bia behu zaboravila da je mogu i neki drugi obli
k bitisanja.
Sva, izuzev Harija Seldona.
Hari Seldon je bio poslednji veliki naunik Prvog carstva. On je bio taj k
oji je psihoistorijsku nauku doveo do njenog vrhunca. Psihoistorija je predstavl
jala sr sociologije; bila je to nauka o ljudskom pona nju svedenom na metematike jed
naine.
Ljudska jedinka je nepredvidljiva, no reagovanja ljudskih masa, kako je
to Seldon ustanovio, mogu se statistiki obraditi. to je vea masa, to se mo e postii ve
tanost. A veliina ljudskih masa sa kojom je Seldon operisao bila je ni manje ni v
i e nego veliina stanovni tva Galaksije koje se u njegovo vreme brojalo na kvintilion
e.
Seldon je bio i onaj ovek koji je, uprskos zdravom razumu i op tem ubeenju,
proniknuo u to da se sjajno Carstvo, na izgled tako sna no, nalazi u stanju neizlei
vog raspadanja i opadanja. Predvideo je (ili re io jednaine i protumaio brojke u nji
ma, to je isto) da e prepu tena sama sebi Galaksija proi kroz tridesethiljadugodi nji p
eriod bede i anarhije, dok ponovo ne izraste jedna jedinstvena vlada.
Latio se toga da popravi situaciju, da dovede do takvog stanja koje bi z
a samo hiljadu godina obnovilo mir i civilizaciju. Bri ljivo je osnovao dve naseob
ine naunika, nazvav i ih, 'Zadu binama'. Namerno ih je smestio na, suprotne krajeve G
alaksije. Jedna Zadu bina je osnovana potpuno javno. Postojanje one Druge zadu bine
utonulo je u utanje.
Zadu bina i Zadu bina i Carstvo pripovedaju o prva tri stolea istorije Prve z
adu bine. Svoje postojanje je zapoela kao mala zajednica Enciklopedista, izgubljena
u praznini spoljnog ruba Galaksije. Periodino bi se susretala sa krizama u kojim
a bi se sakupile promenljive veliine ljudskih odnosa, kao i dru tvenih i privrednih
tokova. Njena sloboda delanja protezala se iskljuivo jednom odreenom putanjom, i
kada bi delala u tom pravcu pred njom bi se otvarao novi horizont razvoja. Sve j
e to bio isplanirao Hari Seldon, sada ve davno mrtav.
Pomou svoje nadmone nauke Prva zadu bina je zauzela okolne varvarizovane pla
nete. Sukobila se s anarhoidnim generalisimusima, koji su se bili otcepili od um
irueg Carstva, i porazila ih. Sukobila se i sa samim ostatkom Carstva, pod njegov
im poslednjim jakim carem, i poslednjim jakim generalom - i potukla ga.
A onda se na la pred neim to Hari Seldon nije mogao predvideti - pred nadmono
m snagom jednog ljudskog bia, jednog mutanta. Stvorenje, poznato kao Mazgov, roeno
je sa sposobno u da ukalupljuje ljudska oseanja i oblikuje njihove umove. Svoje naj
ljue protivnike pretvarao je u svoje odane sluge. Vojske nisu mogle, nisu elele da
se bore protiv njega. Pred njim je pala Prva zadu bina i Seldonovi planovi se del
imino sru i e.
Preostala je bila jo tajanstvena Druga zadu bina, meta svih traganja. Da bi
upotpunio svoje osvajanje Galaksije Mazgov je morao nai Drugu zadu binu. Privr enici
onog to je preostalo od Prve zadu bine morali su je pronai iz sasvim drugih razloga
. Ali gde se ona nalazi? To niko nije znao.
Ovo je, dakle, pria o traganju za Drugom zadu binom!
Prvi deo
TRAGANJE MAZGOVA
MAZGOV - ...Tek posle pada Prve zadu bine poeli su se uobliavati konstruktiv
ni aspekti re ima Mazgova. Nakon konanog raspada prvog Galaktikog carstva on je bio
prvi ovek koji je istoriji darovao ujedinjeno svemirsko prostranstvo, zaista cars
ko po obimu. Prethodno trgovako carstvo pale Zadu bine bilo je raznoliko i labavo p
ovezano uprkos neopipljivoj podr ci psihoistorijskih proraanstava. Ono se nije mogl
o uporediti sa strogo nadziranim "Savezom svetova" pod Mazgovom, koji se sastoja

o od jedne desetine Galaksije i jedne petnaestine njenog stanovni tva. Naroito u er

i takozvanog Traganja...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
1. DVA OVEKA I MAZGOV
Jo
to ta Enciklopedija pria o Mazgovu i njegovom Carstvu, no ne odnosi se sve
to na neposredni problem, a vei deo je, uostalom, suvi e suvoparan. Jedinica se ov
de bavi uglavnom privrednim uslovima koji su doveli do uspona Prvog graanina Save
za - to je bila zvanina titula Mazgova - i ekonomskim posledicama tog uspona.
Ukoliko se uop te pisac jedinice blago i uava nad ogromnom brzinom kojom se za
pet godina Mazgov uzdigao ni iz ega do prostranog dominiona, on to skriva. Ukoli
ko ga udi iznenadno obustavljanje ekspanzije zbog petogodi njeg uvr ivanja teritorije,
on tu injenicu prikriva.
Stoga emo ostaviti Enciklopediju, produ iti svojim putem kako nam to bude o
dgovaralo i pozabaviti se Velikim meuvla em - izmeu Prvog i Drugog galaktikog carstva
- pri kraju petogodi njeg razdoblja konsolidacije.
Politiki gledano, Savez je bio miran. Ekonomski napredovao je. Malo njih
bi bilo spremno da zameni mir vrste vlasti Mazgova za haos koji mu je prethodio.
Na svetovima koji su pet godina ranije poznavali Zadu binu mo da ima nekog nostalgino
g aljenja, ali nieg drugog. Voi Zadu bine bili su mrtvi, ukoliko su bili nepotrebni;
a preobraeni, ukoliko su bili potrebni.
A od preobraenika najkorisniji je bio Han Prier, sada general-potpukovnik.

U doba Zadu bine Han Prier je bio kapetan i lan ilegalne Demokratske opozici
je. Kada je Zadu bina bez borbe pala pred Mazgovom, Prier je nastavio da dela proti
v Mazgova. To jest, sve dok nije bio preobraen.
Preobraenje nije bilo ono obino, do kojeg dovodi mo nadmonog razuma. Han Prie
r je to vrlo dobro znao. Promenio se zbog toga to Mazgov-mutant be e takvih duhovni
h sposobnosti da je bio kadar da prilagodi svojim potrebama karaktere ljudskih b
ia. Ali njega je to potpuno zadovoljavalo. Bilo je to kako valja. Osnovni simptom
toga je bilo ve i samo zadovoljstvo zbog preobraanja; meutim, Han Prier vi e nije ose
o ni neku radoznalost za to.
Sada, na povratku sa svoje pete velike ekspedicije u bezgranine prostore
Galaksije izvan Saveza, veteran svemira i obave tajni agent je sa neim to se pribli av
alo nepatvorenoj radosti razmi ljao o predstojeem prijemu kod Prvog graanina. Njegov
o o tro lice, kao izrezbareno u tamnom, glatkom drvetu koje kao da se nije moglo n
asme iti a da ne ispuca, nije to pokazivalo; ali spoljni znaci behu nepotrebni. Ma
zgov je mogao da sagleda unutra nja oseanja, do onog najsitnijeg, upravo onako kako
bi neki obian ovek mogao da vidi trzaj obrva.
Prier vazdu no vozilo be e ostavio u starim vicekraljevskim hangarima i po pr
opisu pe ke stupio na tle palate. Prevalio je milju kao strela pravim drumom, praz
nim i tihim. Prier je znao da se na mnogim kvadratnim miljama tla oko palate ne n
alazi nijedan stra ar, nijedan vojnik, nijedan naoru ani ovek. Mazgovu nije bila potr
ebna za tita.
Mazgov je sam sebi bio najbolji, svemoni za titnik.
Prieru su sopstveni koraci meko odzvanjali u u ima, dok je pred njim palata
uzdizala svoje blistave, neverovatno lake i neverovatno sna ne metalne zidine u s
melim, predimenzioniranim, gotovo prozranim lukovima kojima se odlikovala arhitek
tura Starog carstva. Palata se visoko nadnosila nad praznim zemlji tem, nad prenas
eljenim gradom to se video na horizontu.
U palati se nalazio taj ovek - sam - od ijih je neljudskih osobina zavisil
a nova aristrokratija i itava struktura Saveza. Ogromne, podmazane vratnice raskr
ili e se u monom zamahu pred generalom kad im se pribli io, i on ue. Stao je na iroku p
okretnu platformu koja ga ponese nagore. Brzo ga podi e do be umnog lifta. Stajao je
pred malim, neuglednim vratima line odaje Mazgova koja se nalazila u jednom od n
ajsjajnijih tornjeva palate.
Ona se otvori e...
Bajl enis je bio mlad, i nije bio preobraen. Prosto reeno, njegov emotivni

sastav Mazgov ne be e podesio. Ostao je upravo onakav kakvim su ga prvobitno oblik

ovali naslee i potonje izmene zbog ivotne sredine. I to ga je inilo zadovoljnim.
Iako nije navr io jo ni tridesetu godinu, bio ga je veoma dobar glas. Bio j
e lep, o trouman - te je stoga imao i uspeha u dru tvu. Bio je inteligentan i stalo en
- te je stoga imao uspeha kod Mazgova. A oba ta uspeha su mu veoma godila.
Sada ga je po prvi put Mazgov pozvao u linu audijenciju.
Noge su ga nosile niz dugi, sjajni drum koji je vodio pravo do tornjeva
od sunerastog aluminijuma to su nekada bili rezidencija kalganskog vicekralja koji
je vladao pod starim carevima, a zatim rezidencija nezavisnih knezova Kalgana k
oji su vladali u svoje ime, dok su sada ti isti tornjevi bili rezidencija Prvog
graanina Saveza koji je vladao svojim linim carstvom.
enis je tiho pevu io za sebe. Znao je o emu se nesumnjivo radi. O Drugoj zad
u bini, prirodno! Tom sveop tem udovi tu - sama pomisao na nju odvratila je Mazgova od
politike beskonane ekspanzije na statinu smotrenost. Zvanino se to nazivalo 'konsol
idacijom'. Sada su se ule glasine - glasine ne mo e spreiti. Mazgov se sprema da pono
vo zapone ofanzivu. Mazgov je utvrdio gde se nalazi Druga zadu bina i napa e je. Mazgo
v je postigao sporazum sa Drugom zadu binom i podelio Galaksiju. Mazgov je zakljuio
da Druge zadu bine nema i zauzee itavu Galaksiju.
Nema svrhe navoditi sve ono ega se ovek naslu a po predsobljima. Niti je to
prvi put da takve glasine kru e. Samo, ovog puta kao da su imale vi e podloge, te poe e
da se raduju sve slobodne, prodorne du e koje su bujale u ratovima, ratnim pustol
ovinama i politikom haosu, a venule u vreme stabilnosti i ustajalog mira.
Bejl enis je bio jedan od tih. Nije se pribojavao tajanstvene Druge zadu bi
ne. to se toga tie, nije se bojao ni Mazgova, i time se hvastao. Neki kojima je, m
o da, smetalo da je neko istovremeno i tako mlad i tako imuan, mrano su ekali na obrau
n sa veselim enskaro em koji se tako otvoreno izrugivao fizikom izgledu Mazgova i nj
egovom povuenom ivotu. Niko se nije usuivao da mu se pridru i, a malo ih se drznulo i
da se nasmeje; meutim, kad mu se ni ta nije desilo, porastao mu je ugled.
enis je improvizovao rei za melodiju koju je pevu io. Besmislene rei, dok se
refren ponavljao: "Druga zadu bina preti Naciji i svakoj kreaciji."
Obreo se pred palatom.
Ogromne, podmazane vratnice u monom zamahu se raskrili e pred njim kad im s
e pribli io, i on ue. Stao je na iroku platformu koja se pod njim pokrenu uvis. Brzo
ga podi e do be umnog lifta. Stajao je pred malim neuglednim vratima line odaje Mazg
ova u jednom od najsjajnijih tornjeva palate.
Ona se otvori e...
ovek, koji nije imao drugog imena do Mazgov i nikakve druge titule do Prv
i graanin, posmatrao je kroz zid proziran samo s jedne strane osvetljeni, velianst
veni grad to se pru ao na horizontu.
Iz sve gu eg sumraka izranjale su zvezde, a ne jedna od njih mu se pokorava
la.
Na tu pomisao osmehnu se s prolaznom gorinom. Pokornost na koju su se zak
linjali be e pokornost prema linosti koju su samo malobrojni videli.
Nije on bio ovek da mu se zadivi na pogled; bio je Mazgov - ovek u koga se
nije moglo pogledati bez podsmeha. Pedesetak kilograma bilo je rasporeeno na neki
h sto sedamdeset i pet centimetara. Udovi su mu bili kao neke ko ate stabljike koje
su uglasto d ikljale iz njegove usukanosti i nespretnosti. Mr avo lice mu je potpun
o zaklanjao mesnati kljun, trei napred neka tri palca.
Jedino su njegove oi izneveravale tu komediju koja se zvala Mazgov. U nji
hovoj blagosti - blagosti neobinoj za najveeg osvajaa Galaksije - nikada nije bila
potpuno prikrivena tuga.
U gradu se mogla nai svaka razonoda kakvu mo e pru iti jedan grad obilja u je
dnom svetu obilja. Svoju prestonicu je mogao zasnovati u Zadu bini, tom najmonijem
od svojih do sada pokorenih neprijatelja, ali ona se nalazila daleko na samom ru
bu Galaksije. Sme ten bli e sredi tu, sa dugom tradicijom zabavi ta aristokratije, Kalga
n mu je vi e odgovarao - strate ki.
Meutim, u tradicionalnoj veselosti Kalgana, jo vi e narasloj zbog neuvenog bl
agostanja, nije na ao svoj spokoj.
Pribojavali su ga se i slu ali ga, a mo da ak i po tovali - sa pristojne razdal

jine. Jer, ko bi mogao da ga pogleda bez podsmeha? Samo oni koje je preobratio.
A kakvu vrednost ima njihova ve taka privr enost? Nedostaje joj aroma. Mogao je uvest
i titule, nametnuti rituale, izmisliti slo ene ceremonije, ali ni to ne bi ni ta izm
enilo. Bolje je - ili bar nije ni ta gore - prosto biti Prvi graanin - i kriti se.
U njemu iznebuha izbi pobuna - sna na i brutalna. Ne smemo se odrei ni delia
Galaksije. Pet godina utao je zakopan ovde na Kalganu zbog venog, maglovitog stra
ha od svemira, zbog opasnosti koja preti od neviene, neuvene, nepoznate Druge zadu b
ine. Ima trideset i dve godine. Nije star - ali se tako osea. Ma kolike da su nje
gove mutantske duhovne moi, telo mu je fiziki slabo.
Svaku zvezdu! Svaku zvezdu koju je mogao videti, a i svaku onu koju nije
mogao videti. Sve one moraju biti njegove!
Osvetiti se svima. oveanstvu kome nije pripadao. Galaksiji u koju se nije
uklapao.
Iznad glave mu zatreperi hladna signalna svetlost. Mogao je da sledi kre
tanje oveka koji je u ao u palatu, a istovremeno da oseti kako vlakna njegovog mozg
a zapljuskuje emocionalni sadr aj kao da je u samotnom sumraku njegovo mutantsko ul
o ojaalo i postalo jo osetljivije.
Bez napora je prepoznao osobu. Bio je to Prier. Kapetan Prier iz biv e Zadu bi
ne. Kapetan Prier koga su zanemarivale i prenebregavale kod unapreivanja birokrate
iz uprave to je propala. Kapetan Prier iju je sitno pijunsku delatnost on izbrisao i
koga je on uzdigao iz blata. Kapetan Prier, koga je najpre proizveo u pukovnika
a zatim u generala, iji je delokrug rada on pro irio na itavu Galaksiju.
Iako je zapoeo kao okoreli bund ija, sada nji general Prier bio je potpuno oda
n. No, uprkos svemu, nije odan zbog povlastica koje je dobio, nije odan iz zahva
lnosti niti je odan da bi po teno uzvratio, ve je odan zahvaljujui majstoriji preobr
aanja.
Mazgov zna za taj sna ni nepromenljivi sloj odanosti i ljubavi kojim su ob
ojeni svaki vrtlog i kovitlac oseajnosti Hana Priera - taj sloj koji je on sam usa
dio pre pet godina. Duboko pod njim bili su tragovi prvobitne tvrdoglave individ
ualnosti, netrpeljivosti prema vlasti, idealizma, ali ih je sada ak i on sam te ko
otkrivao.
Iza njega se otvori e vrata i on se okrenu. Providni zid postade neprozira
n, a purpurna veernja svetlost ustuknu pred belim, ble tavim sjajem atomske energij
e.
Han Prier sede na pokazano mu mesto. Nije bilo klanjanja, kleanja, niti uk
azivanja po tovanja u privatnim audijencijama s Mazgovom. Mazgov je bio samo Prvi
graanin. Oslovljavan je sa 'gospodine'. U njegovom prisustvu si sedeo i smeo da m
u okrene lea ako bi ti to naspelo.
Hanu Prieru je sve to potvrivalo sigurnu i samopouzdanu vlast tog oveka. To
mu se veoma svialo.
"Jue sam dobio tvoj poslednji izve taj", progovori Mazgov. "Ne poriem da ga
u izvesnom smislu smatram obeshrabrujuim, Prieru."
General svede obrve. "Da, mogu da zamislim... ali, ne vidim do kakvih sa
m drugih zakljuaka mogao doi. Prosto, Druge zadu bine nema, gospodine."
Mazgov je razmi ljao, a onda polako odmahnu glavom, kako je to ve mnogo put
a ranije uinio: "Postoji tvrenje Eblinga Miza. Uvek ostaje tvrenje Eblinga Miza."
Nije to bila nova pria. "Miz je mo da bio najvei psiholog Zadu bine", ree Prier
bez okoli enja, "ali prema Hariju Seldonu on je bio kao odoje. U vreme kada je proua
vao Seldonova dela nalazio se u stanju ve take stimulacije koju je prouzrokovala ko
ntrola va eg mozga. Mo da ste ga suvi e gonili. Mo da je negde pogre io. Gospodine, mora b
iti da je pogre io."
Mazgov je uzdahnuo, isturiv i turobno glavu na tanu noj peteljci vrata. "Da
je po iveo samo jo jedan minut. Upravo se spremao da mi ka e gde se nalazi Druga zadu b
ina. Znao je, ka em ti. Nije trebalo da se povlaim. Nisam morao da ekam i ekam. Tolik
o je vremena izgubljeno. Pet godina je protraeno."
Prier nije mogao da osudi slabiki izliv svog vladara, to mu je zabranjivao
njegov kontrolisani duhovni sastav. Umesto toga postao je uznemiren, neodreeno n
espokojan. "Ali kakvo bi drugo obja njenje moglo biti mogue, gospodine? Pet puta sa
m odlazio. Mar rute ste vi lino isplanirali. Ne postoji asteroid koji nisam temeljn
o pretra io. Ima tri stotine godina kako je Hari Seldon iz starog Carstva, navodno

, osnovao dve Zadu bine, kako bi one predstavljale jezgra novog Carstva koje bi za
menilo staro, umirue. Sto godina posle Seldona Prva zadu bina - koju tako dobro poz
najemo - postaje poznata irom Periferije. Sto i pedeset godina posle Seldona - u
vreme poslednje bitke sa starim Carstvom - postala je poznata i irom Galaksije. S
ad ima ve tri stotine godina - i gde bi trebalo da se nalazi ova tajanstvena Drug
a zadu bina? Za nju nisu uli ni u jednom viru galaktike reke."
"Ebling Miz je rekao da se ona krije. Jedino tajnost mo e da pretvori njen
u slabost u snagu."
"Tolika tajnovitost se na kraju pretvara u mogunost nepostojanja."
Mazgov podi e glavu, a pogled mu je bio o tar, lukav: "Ne. Ona postoji." Upe
rio je u pravcu Priera svoj ko ati prst. "Taktika e se malo izmeniti."
"Nameravate da i sami krenete? To vam ne bih posavetovao." Prier se namr ti
.
"Ne, naravno da ne. Ti e ponovo krenuti - poslednji put. Ali ovog puta sa
jo jednim ovekom sa kojim e zdru eno komandovati."
Vladao je tajac, a onda Prier o tro upita: "S kim to, gospodine?"
"Ima jedan mladi ovde, na Kalganu. Bejl enis."
"Nikada nisam uo za njega, gospodine."
"Pa, verujem da nisi. No, o trouman je, ambiciozan, a nije preobraen."
Na trenutak Prieru zaigra sna na brada. "Ne vidim u tome nikakvu prednost."
"Postoji jedna, Prieru. Ti si snala ljiv i iskusan ovek. Verno si me slu io. A
li ti si preobraenik. Tvoja jedina motivacija je naturena i sastoji se u bespomono
j privr enosti prema meni. Kada si izgubio svoju uroenu motivaciju ne to si izgubio,
neki nepoznati, tanani poriv koji ja uop te ne mogu nadomestiti."
"Ne oseam to, gospodine", tmurno e Prier. "Vrlo dobro se seam kakav sam bio
u ono vreme kada sam vam bio neprijatelj. Ne oseam se nimalo inferiornijim."
"Prirodno je to se ne osea ", i Mazgov usta iskrivi u osmeh. "Ovde tvoje ras
uivanje te ko da mo e biti objektivno. Dok taj enis - on je zbog sebe samog ambiciozan
. Potpuno je pouzdan, ali ne zbog odanosti, ve zbog sebe samog. Zna da napreduje
zbogt toga to me dr i za skute i sve e uiniti kako bi uveao moju vlast, kako bi se odr
o dugo i oti ao daleko, a da mu cilj bude sjajan. Ukoliko i on krene s tobom, iza
njegovog traganja e stajati i jedan dodatak podstrek - podstrek zbog njega samog.
"
"Za to onda ne poni tite moju preobraenost" ' uporno e Prier, "ukoliko mislite
da bi me to usavr ilo. Te ko da se u mene sada ne mo ete pouzdati."
"To nikako, Prieru. Dok si na dohvatu ruke, na dometu atomskog pi tolja, me
ni na domaku, i dalje e te vrsto dr ati preobraenje. Ako bih te ovog trenutka oslobod
io, ve sledeeg bih bio mrtav."
"Vrea me to tako mislite." Generalove nozdrve se uznemireno ra iri e.
"Nisam hteo da te uvredim, ali ti ne mo e shvatiti kakva bi bila tvoja osean
ja kada bi bio slobodan da ih oblikuje sledei svoju prirodnu motivisanost. Ljudski
um se opire kontroli. Zbog toga i obian ovek, hipnotizer, ne mo e hipnotisati neku
osobu protiv njene volje. Ja mogu, zato to nisam hipnotizer; a veruj mi, Prieru, o
zlojeenost koju ne mo e da poka e i koju ak i ne zna da gaji , predstavlja ne to s im
eo da se susretnem."
Prier pognu glavu. Oseaj beskorisnosti ga be e iscedio, ostavljajui mu mutno
sivilo i usplahirenost. S mukom, on izusti: "Ali kako mo ete da verujete tom oveku?
Mislim, potpuno - kako zbog preobraenja mo ete verovati meni?"
"Pa, pretpostavljam da se u njega ne mogu potpuno pouzdati. Zbog toga ti
mora poi s njim. Vidi , Prieru", i Mazgov se zagnjuri u prostranu naslonjau; oslonjen
o njen meki naslon izgledao je kao neka uglasto o ivljena akalica, "ukoliko on bude
natrapao na Drugu zadu binu, i ukoliko mu padne na um da bi sporazum s njom za nj
ega bio probitaniji od onog sa mnom... Shvata ?"
"To je ve bolje, gospodine." U Prierovim oima sevnu duboki, zadovoljni sjaj
.
"Tano. Ali ne zaboravi da mora imati odre ene ruke koliko god je to mogue."
"Svakako."
"I... hm... Prieru. Mladi je lep, prijatan i veoma rmantan. Ne dozvoli da t
e namagari. Opasna je to i beskrupulozna osoba. Ne prepreuj mu put, osim ako si sp
reman da mu se kako valja suprotstavi . To je sve."

Mazgov je opet bio sam. Pogasio je svetla i ponovo zidu vratio prozirnos
t. Nebo je sada bilo purpurno, a grad tek mrlja svetlosti na horizontu. emu sve o
vo? ak i da postane gospodar svega to postoji? ta onda? Da li e to doista spreiti da
ljudi poput Priera budu visoki, samouvereni i jaki? Da li e Bejl enis izgubiti svoj
u lepotu? Da li e on sam postati drukiji?
Proklinjao je svoje sumnje. ta je zapravo hteo?
Iznad glave mu zatreperi hladna signalna svetlost. Mogao je da sledi kre
tanje oveka koji je u ao u palatu i gotovo protiv svoje volje oseti kako emocionaln
i sadr aj blago zapljusnu vlakna njegovog mozga.
Bez muke je prepoznao osobu. Bio je to enis. Mazgov ovde nije video jedno
obraznost, ve iskonsku raznovrsnost jakog uma, netaknutog, uma koji nije oblikova
lo ni ta drugo osim mnogostrukih zbrka Univerzuma. Taj um se koprcao u bujicama i
talasima. Na povr ini se nalazila opreznost, tanu nog, ubla avajueg dejstva, ali su se
u njegovim skrivenim dubinama nalazile mrvice cininog prostakluka. Ispod se nalaz
ila sna na struja samo ivosti i samoljublja. Ovde-onde pro arana svirepim humorom, a i
spod svega je le ala duboka, mirna kaljuga ambicije.
Mazgov je oseao da mo e posegnuti unutra i zagaditi struju, izvui kaljugu iz
korita i skrenuti je drugim pravcem, presu iti jedan, a zapoeti drugi tok. No, ta b
i to vredelo? ak i kad bi povio kovrd avu enisovu glavu u najpokornije obo avanje, da
li bi time promenio svoj sopstveni groteskni izgled zbog koga se krio od dana i
voleo no, onaj isti izgled koji ga je inio pustinjakom usred carstva to je bez pogo
vora bilo njegovo?
Iza njega se otvori e vrata i on se okrenu. Providni zid postade neprozira
n, a tama ustupi pred belim ble tavim ve takim svetlom atomske energije.
"Ovo ba i nije neka neoekivana ast, gospodine", ree Bejl enis lako se spu tiv
a stolicu.
Protrljav i s etiri prsta odjedanput svoju surlu, Mazgov kao da pomalo ljut
ito odvrati: "Zbog ega, mladiu?"
"Pretpostavljam, predoseanje. Osim, ako ne bih priznao da sam slu ao glasin
e."
"Glasine? Na koju od nekoliko tuceta raznih vrsta misli ?"
"Na onu koja ka e da se planira obnavljanje galaktike ofanzive. U sebi se n
adam da je tana i da u u toj ofanzivi odigrati odgovarajuu ulogu."
"Ti, dakle, misli da Druga zadu bina postoji?"
" to da ne? Ona bi stvari uinila zanimljivim."
"A smatra je i zanimljivom?"
"Naravno. Zbog same njene tajanstvenosti. Gde biste na li bolji predmet za
nagaanja? U poslednje vreme u novinskim dodacima i nema nieg drugog - to je verova
tno neki znak. Kosmos je nalo io jednom od svojih vodeih novinara da sroi feljton o
tome da se taj svet sastoji od bia istog duha - znate, Druga zadu bina - od bia koja
su razvila duhovnu mo koja stvara toliku energiju da se mo e uporediti sa svim ener
gijama poznatim fizici. Mogu izazvati eksploziju svemirskih brodova i razneti ih
na svetlosne godine daleko, planete mogu pomeriti iz njihovih orbita..."
"Zanimljivo. Da. No, ima li ti neku ideju o toj stvari? Da li prihvata tu
ideju o duhovnoj energiji?"
"Tako mi Galaksije, ne! Mislite da bi takva stvorenja ostala na svojoj p
laneti? Ne, gospodine. Mislim da Druga zadu bina ostaje skrivena zbog toga to je sl
abija nego to mislimo."
"U tom sluaju lako u ti objasniti svoju zamisao. Da li bi voleo da predvod
i jednu ekspediciju koja bi trebalo da nae Drugu zadu binu?"
Na trenutak je izgledalo da je enisa zatekao iznenadni nalet dogaaja brzin
om veom od one za koju se pripremao. Jezik mu se oigledno spleo, te produ i da uti.
"Pa?" hladno e Mazgov.
"Sigurno. No, gde treba da idem? Imate li nekih obave tenja?" enis nabra elo
.
"S tobom e poi i general Prier..."
"Znai da ja neu predvoditi?"
"Kad zavr im, proceni sam. Sluaj, ti nisi iz Zadu bine. Roen si na Kalganu, za

r ne? Da. E, znai da tvoje znanje o Seldonovom planu mo e biti maglovito. Kada je P
rvo galaktiko carstvo poelo da propada Hari Seldon i grupa psihoistoriara proanaliz
irali su budui tok istorije pomou matematikih sredstava kakvih vi e u ovo degenerisan
o vreme nema, pa su osnovali dve Zadu bine, po jednu na svakom kraju Galaksije, i
to na takav nain da ih privredne i sociolo ke sile koje se polagano budu razvijale
naine i ama Drugog carstva. Hari Seldon je planirao hiljadu godina za ostvarenje ovo
ga - a bez Zadu bina bi trebalo trideset hiljada godina. Meutim, on nije mogao da r
auna na mene. Ja sam mutant i mene psihoistorija nije mogla predvideti, jer se on
a jedino mo e baviti prosenim reakcijama mno tva. Shvata ?"
"Potpuno, gospodine. Ali kako ja ulazim u to?"
"Brzo e shvatiti. Nameravam da ujedinim Galaksiju - i da za tri stotine go
dina ostvarim Seldonov hiljadugodi nji cilj. Pod mojom vla u jo uvek cveta jedna zadu bi
na, svet fiziara. U blagostanju i redu Saveza atomska oru ja koja je ona razvila mo
gu savladati bilo ta u Galaksiji - osim, mo da, Druge zadu bine. Zbog toga se moram o
bavestiti o njoj. Prier je vrsto ubeen da ona uop te ne postoji . Ja, meutim, znam da
nije tako."
"Kako znate, gospodine", obzirno upita enis.
"Zbog toga to je neko dirao u mozgove koji su pod mojom kontrolom." U rei
Mazgova iznenada provali sr dba. "Ve to! Suptilno! Ali ne toliko suptilno da to ne b
ih opazio. To me anje se sve vi e pojaava i pogaa dragocene ljude u va nim asovima. Da l
se sada udi to me je svih ovih godina zadr avala izvesna smotrenost?
U tome je tvoja uloga. General Prier je najbolji ovek koji mi je preostao;
meutim, vi e nije pouzdan. Naravno, on toga nije svestan. Ali ti, ti si nepreobraen
i, stoga, oni ne mogu odmah otkriti da si moj ovek. Mo e du e dr ati Drugu zadu binu u z
bludi nego to bi to mogao initi neko od mojih ljudi - mo da, dovoljno dugo. Razume ?"
"Hm, hm! Da. No, oprostite, gospodine, postavio bih vam nekoliko pitanja
. Na koji nain su ti va i ljudi poremeeni, kako bih mogao da otkrijem promenu u gene
ralu Prieru, ako do nje doe. Da li ponovo postaju nepreobraenici? Da li postaju nel
ojalni?"
"Ne, rekao sam ti da je to tanana promena. Utoliko vi e uznemirava jer se
te e otkriva; ponekad moram da ekam pre nego to bih delao, u nedoumici da li je kljun
i ovek samo uobiajeno udan, ili je neko petljao po njemu. Njihova privr enost ostaje
nedirnuta, ali se gube inicijativa i dosetljivost. Ostaje mi savr eno normalna oso
ba, na izgled, ali i potpuno neupotrebljiva. U toku pro le godine est osoba je tako
obraeno. estorica mojih najboljih ljudi." Podi e mu se krajiak usana. "Sada su zadu en
i za baze za obuku, a moja je arka elja da ne iskrsne neko vanredno stanje kada bi
trebalo da odluuju."
"Pretpostavimo gospodine... pretpostavimo da nema Druge zadu bine. A ta ako
postoji neko drugi kao vi - jo jedan mutant?"
"Planiranje je suvi e bri ljivo, dugorono. Pojedinac bi vi e urio. Ne, to je bez
sumnje neki svet, a ti e biti moje oru je protiv njega."
"Odu evljen sam tom prilikom." enisu zablista e oi dok je odgovarao.
Meutim, Mazgov prekide ovaj iznenadni izliv oseanja sledeim reima: "Da, oigle
dno je da misli da e uiniti izuzetnu uslugu, vrednu izuzetne nagrade - takve, da, mo d
a, postane moj naslednik. To je tano. Ali zna , postoje i izuzetne kazne. Moja emoci
onalna gimnastika ne ograniava se samo na stvaranje odanosti."
Bledi osmeh na njegovim usnama be e nemilosrdan, a enis u asnuto poskoi sa sto
lice. Samo na trenutak, u magnovenju, enis je osetio kako ga obuzima neodoljiva t
uga. Sruila se na njega s fizikim bolom koji mu je nepodno ljivo pomutio razum, a za
tim se podi e. Sada od nje ni ta nije preostalo, osim jakog oseanja gneva.
"Gnev nee pomoi... da, sad ga prikriva . Zar ne? Ali vidim ga. Zato zapamti
- ovako ne to mo e biti i jae, a mo e se i zadr ati. Pomou kontrole oseanja ubijao sam l
e, nema okrutnije smrti." Mazgov zastade. "To je sve."
Mazgov ponovo ostade sam. Ugasio je svetla i ponovo zid pred njim postad
e proziran, Nebo je bilo crno, a sklop galaktikog Soiva irio je zvezde po kadifasti
m dubinama svemira. Sva ona sumaglica oko magline pretvorila se u dugu ne ostavl
jajui ni ta drugo do oblak svetlosti.
I da sve to postane njegovo...
A sad, po to je izvr io i poslednje pripreme, mogao je da spava.

Prva meuigra
Zaseda Izvr no vee Druge zadu bine. Za nas su oni samo nemu ti glasovi. Nisu bi
tni ni tano mesto sastanka, niti identitet prisutnih.
Strogo uzev i, ne bismo mogli ak ni da pomislimo da tano predstavimo neki de
o sednice, osim ako ne bismo eleli da potpuno rtvujemo i onu minimalnu razumljivos
t koju s pravom oekujemo.
Ovde imamo posla s psiholozima - i to ne obinim psiholozima. Recimo, pre
sa naunicima psiholo kog smera. Odnosno, sa ljudima ija je fundamentalna koncepcija
naune filosofije okrenuta u potpuno drukijem smeru od onih nama poznatih. "Psiholo
gija" naunika vaspitavanih na aksiomima izvedenim iz posmatrakih obiaja fizike ima
samo najmaglovitiju vezu sa psihologijom.
To je otprilike isto onoliko koliko bih mogao da postignem kad bih slepc
u obja njavao boju, a da sam i sam kao postmatra slep.
Napominje se da svaki od okupljenih umova potpuno shvata kako rade umovi
onih ostalih; ne samo na osnovu op te teorije, ve i na osnovu specifine primene tih
teorija na odreene pojedince u toku jednog drugog razdoblja. Govor kakav je nama
poznat nije potreban. Odlomak reenice bio bi ravan neumerenoj blagoglagoljivosti
. Gest, glas, krivljenje bore na licu - ak i stanka u odabranom trenutku pru aju do
voljno podataka.
Uzeta je, stoga, sloboda da se slobodno prevede deli konferencije u krajn
je odreene spojeve rei kakvi su neophodni umovima jo od detinjstva usmeravanim ka f
ilosofiji fizikih nauka, makar i uz opasnost da se izgube tananiji prelivi.
Jedan 'glas' vodio je glavnu re, a pripadao je osobi poznatoj jednostavno
kao Prvi govornik.
"Sada je sasvim jasno ta je bilo to to je Mazgova zaustavilo u njegovom pr
vom neobuzdanom naletu. Ne mogu rei da ta stvar baca povoljnu svetlost na... pa..
. ustrojstvo situacije. Oito je da je gotovo otkrio na polo aj pomou ve taki pojaane d
vne energije onog oveka koga su nazivali 'psihologom' Prve zadu bine. Psiholog je u
bijen neposredno pre no to e saop titi svoje otkrie Mazgovu. Zbivanja koja su dovela
do toga su potpuno nepredvidljiva za proraune iz Tree faze. Sad ti nastavi!
Petog govornika odao je ljutiti preliv u glasu: "Izvesno je da je situac
ija pogre no voena. Mi smo, naravno, veoma ranjivi na masovni napad, a naroito na na
pad koji bi vodio takav duhovni fenomen kakav je Mazgov. Ubrzo po to se po prvi pu
t proslavio u Galaksiji osvajanjem Prve zadu bine, tanije posle pola godine, obreo
se na Trantoru. Za daljih pola godine bio bi ovde, a izgledi su nam bili zapanju
jue nenaklonjeni i, da budemo precizni, 96,3 plus ili 0,05 odsto minus. Proveli s
mo dosta vremena analizirajui sile koje su ga zaustavile. Znamo, naravno, ta je bi
lo to to ga je prvenstveno gonilo. Meutim, jedino prodrev i do Tree faze mogli smo da
utvrdimo - po obavljenom inu - mogunost njegovog animalnog postupanja u prisustvu
drugog ljudskog bia koje bi prema njemu gajilo iskrenu naklonost.
Po to to animalno pona anje zavisi od toga da li je u odgovarajuem trenutku p
risutno to drugo bie, itava je stvar bila neoekivana. Na i agenti su sigurni da je ne
ka devojka ubila njegovog psihologa - ona devojka u koju se Mazgov zbog oseanja p
ouzdao i koju upravo zbog toga nije kontrolisao - prosto zato jer joj bio drag.
Posle tog dogaaja koji nas je upozorio - a za one koji iziskuju pojedinos
ti i za potrebe Centralne biblioteke izvr ena je matematika obrada predmeta - Mazgo
va smo zadr avali neortodoksnim metodama i tako svakodnevno stavljali na kocku itav
Seldonov plan istorije. To je sve."
Prvi govornik saeka jedan trenutak kako bi omoguio okupljenim osobama da p
otpuno upiju smisao. "Situacija je, dakle, veoma nestabilna. Prvobitni Seldonov
plan je izvitoperen do take prskanja, a moram naglasiti da smo strahovito u svemu
gre ili zbog ogromnog nedostatka predvianja - tako da se nalazimo pred neopozivim
slomom Plana. Pored nas protie vreme. Mislim da nam je preostalo samo jedno re enje
- a i ono je opasno.
Moramo dozvoliti Mazgovu da nas pronae - u izvesnom smislu."
Napravio je jo jednu stanku da bi prikupio njihove reakcije, a onda e: "Po
navljam - u izvesnom smislu."
2. DVA OVEKA BEZ MAZGOVA
Brod se nalazio u skoro potpunoj pripravnosti. Ni ta nije nedostajalo, izu

zev odredi ta. Mazgov be e nagovestio povratak na Trantor - na svet koji je predstav
ljao olupinu neuporedive metropole najveeg Carstva koje je oveanstvo ikada poznaval
o - povratak na mrtav svet koji jednom be e prestonica svih zvezda.
Prier to nije odobravao. Bio je to stari put - potpuno isceen.
U navigacionoj prostoriji broda zatekao je Bejla enisa. Mladieva kovrd ava k
osa bila je upravo dovoljno razbaru ena da dopusti da mu na elo padne jedan jedini
uvojak - koji kao da be e bri ljivo tu name ten - dok mu je ravne zube otkrivao odgova
rajui osmeh. Ukoeni oficir nejasno u sebi oseti neku hladnou prema drugom oveku.
enisovo uzbuenje bilo je oigledno. "Prieru, to je vi e nego koincidencija."
"Moram priznati da mi nije poznat predmet razgovora", hladno uzvrati gen
eral.
"Oh... Privuci onda stolicu, stari, pa da preemo na stvar. Proitao sam sve
tvoje stare pribele ke. Mislim da su izvanredne."
"Kako... je to lepo od tebe."
"Meutim, pitam se da li si do ao do istog zakljuka kao i ja? Da li si ikada
poku ao da problem deduktivno analizira ? Hou da ka em, lepo je to nasumice e ljati zvezd
, a ono to si ti radio u toku pet ekspedicija bilo je pravo skakutanje sa zvezde
na zvezdu. To je oigledno. Ali da li si raunao koliko bi vremena bilo potrebno da
se na taj nain prore eta svaki poznati svet?"
"Jesam. Nekoliko puta." Prier nije oseao potrebu da mladom oveku poe u susre
t, no bilo je va no proniknuti u misli onog drugog jer njegov mozak nije bio kontr
olisan, te je otuda i bio nepredvidljiv.
"Kako bi bilo da izvr imo analizu i da poku amo da odredimo ta je to to tra imo?
"
"Druga zadu bina", strogo odvrati Prier.
"Zadu bina psihologa", popravi ga enis, "koja slabo stoji s fizikom, upravo
onako kao to Prva zadu binma slabo stoji sa psihologijom. Eto, ti si iz Prve zadu bi
ne, a ja nisam. Tebi su verovatno jasne implikacije. Moramo pronai svet koji vlad
a pomou umnih sposobnosti, a koji je ipak nauno veoma zaostao."
"Mora li to biti", mirno upita Prier. "Pa ni na Savez svetova nije nauno za
ostao, mada mo na eg vladara potie od njegovih umnih sposobnosti."
"To je zato to se on koristi ume no u Prve zadu bine", dobi pomalo nestrpljiv od
govor, "a ona je jedini takav rezervoar znanja u Galaksiji. Druga zadu bina mora iv
eti od sasu enih mrvica sru enog Galaktikog carstva. Tamo nema pabiraka."
"Znai, pretpostavlja da im je duhovna mo dovoljno velika da mogu uspostavit
i vladavinu nad skupinom svetova, a istovremeno podrazumeva i njihovu nesumnjivu
fiziku bespomonost?"
"Relativnu fiziku bespomonost. Sposobni su da se odbrane od dekadentnih su
sednih oblasti. Ne mogu se odupreti vaskrsloj sili Mazgova, koji za sobom ima zr
elu atomsku privredu. Zato je njihov polo aj tako dobro skrivan i na poetku, kada j
e to inio osniva Hari Seldom, a i sada, kad to ine oni sami. Tvoja Prva zadu bina nij
e skrivala svoje postojanje, niti je to neko drugi za nju inio onda kada je bila
samo jedan jedini nebranjeni grad na usamljenoj planeti pre tri stotine godina."
Spokojne crte Prierovog lica ironino se iskrivi e. "A sad, po to si zavr io sa t
om tvojom dubokom analizom, eli li spisak svih onih kraljevina, republika, planeta
rnih dr ava i diktatora ove ili one vrste u toj politikoj divljini napolju, koje bi
odgovarale tvom dubokoumnom opisu i jo nekim dodatnim iniocima?"
"Dakle, o svemu ovome si razmi ljao?" enis ne izgubi ni ta od svoje drskosti.
"Tu ga nee nai, prirodno, ali izradili smo potpuni prirunik o politikim jedin
icama opozicione Periferije. Pobogu, ne misli valjda da bi Mazgov radio potpuno n
a slepo?"
"Pa, kako onda stoji s Oligarhijom Tazende?" energino ga prekide mladi.
Prier zami ljeno dodirnu svoje uho. "Tazenda? Mislim da znam za nju. Oni ni
su na Periferiji, zar ne? ini mi se da se nalaze ba na treini puta ka sredi tu Galaks
ije."
"Da. Pa ta?"
"Zapisi kojima raspola emo sme taju Drugu zadu binu na suprotan kraj Galaksije
. Svemir zna da je to jedino na ta se mo emo osloniti. Uostalom, emu razgovor o Taze
ndi? Njeno ugaono odstupanje od radijanta Prve zadu bine ionako iznosi samo sto de
set do sto dvadeset stepeni. Nije ni blizu sto osamdeset."

"Jo

ne to se nalazi u zapisima. Druga zadu bina je zasnovana na 'Kraju Zvezda

'."
"U Galaksiji nikada nije pronaena takva oblast."
"Zbog toga to je to lokalno ime koje je kasnije izbaeno iz upotrebe da bi
se to bolje sauvala tajna. A mo da su ga i namerno izmislili Seldon i njegova grupa.
Ipak, zar ti se ne ini da postoji neka veza izmeu 'Kraja Zvezda' i 'Tazende'?"
"Pa, pomalo slino zvui? Nedovoljno."
"Da li si nekad bio tamo?"
"Ne."
"A pominje se u tvojim pribele kama."
"Gde to? Ah, da, ali svratili smo samo da se snabdemo hranom i vodom. Sa
svim je izvesno da na tom svetu nije bilo nieg izuzetnog."
"Da li ste pristali na upravnu planetu? U sedi te vlade?"
"Ne bih mogao da ka em."
enis je razmi ljao praen hladnim pogledom drugog oveka, a onda zapita: "Da li
bi na trenutak zajedno sa mnom pogledao Soivo?"
"Svakako."

Soivo je, verovatno, najnoviji ureaj na savremenim meuzvezdanim krstaricama

. Zapravo, to je jedan slo eni raunar koji je u stanju da na ekranu reprodukuje nono
nebo onako kako se vidi iz ma koje date take u Galaksiji.
enis je uneo koordinate, a na zidu pilotske prostorije pogasi e se svetla.
U prigu enoj crvenoj svetlosti na komandnoj ploi Soiva enisovo lice se ozari rumenilo
m. Prier be e seo na pilotsko sedi te, prekrstiv i svoje dugake noge, dok mu je lice bil
o smrknuto.
Dok je proticalo vreme indukcije polagano su poinjale da blistaju svetlee
take na ekranu. A onda postado e guste i blistave; u sredi tu Galaksije nalazile su s
e obilato naseljene skupine zvezda.
"Ovako u zimu izgleda nebo, gledano nou sa Trantora. To je ne to va no to je,
koliko znam, do sada zanemarivano u tvom traganju. Svako promi ljeno odreivanje pol
o aja mora poeti od Trantora kao od nulte take. Trantor je bio prestonica Galaktikog
carstva. ak je to bio vi e u naunom i kulturnom smislu nego u politikom. Stoga smisao
nekog opisanog naziva mora u devet od deset sluajeva proisticati iz odreivanja po
lo aja sa Trantora. S tim u vezi, podseam te da je, mada je sam Seldon bio sa Helik
ona, blizu Periferije, njegova grupa radila na samom Trantoru."
" ta to poku ava da mi poka e ?" Ravnodu ni Prierov glas ledeno se zari u rastue
ljenje drugog oveka.
"Karta e to objasniti. Vidi li ovu tamnu maglinu?" Senka enisove ruke pade
na ekran i osu se zvezdama Galaksije. Upereni prst se zadr a na siu noj crnoj mrlji k
oja je izgledala kao neka rupa u pegavom tkivu svetlosti.
"Stelografski snimci je nazivaju Peloovom maglinom. Posmatraj je. Sad u u
veliati sliku."
Prier je i ranije posmatrao fenomen uveliavanja slike na Soivu, ali mu je i
dalje zastajao dah. Bilo je to kao da se ovek nalazi pred oknom u nekom svemirsk
om brodu koji srlja kroz strahovito naseljenu Galaksiju ne prelazei pri tom u hip
ersvemir. Iz jednog zajednikog sredi ta zvezde su se razilazile prema njima, raspla
msavale i survavale s ivica ekrana. Pojedinane take se odvoji e, a zatim postado e lop
taste. Nejasne mrlje se rastavi e u na desetine hiljada takica. Pri tome se stalno
imao oseaj kretanja.
enis to proprati ovim reima: "Primetie da se kreemo pravolinijski od Trantora
do Peloove magline, tako da, u stvari, i dalje vidimo polo aj zvezda onako kako b
ismo ga videli sa Trantora. Verovatno postoji neznatna gre ka zbog gravitacionog s
kretanja svetlosti koje ne mogu da izraunam, ali siguran sam da ono ne mo e biti ve
liko."
Ekran se be e zaodenuo tamom. Kako se usporavala brzina uveliavanja zvezde
bi, alosno se opra tajui, skliznule s etiri ruba ekrana. Na ivicama narastajue magline
naglo je zasjao ble tavi univerzum zvezda kao dokaz one svetlosti, jedva skrivene
iza uskovitlanih atomskih estica natrijuma i kalcijuma to ispunjavaju kubne perse
ke svemira.
"Stanovnici tog dela svemira ovo nazivaju 'Ustima'," pokaza opet enis. "A

to je va no, jer jedino ako se gleda s Trantora to ima izgled usta." Pokazao je n
a procep u telu magline, oblikovan kao krezava nacerena usta s profila, podcrtan
a plamteim sjajem zvezda kojima su bila ispunjena.
"Sledi 'usta'", ree enis. "Sledi 'usta' do drela, gde se su avaju u tanku crt
u svetlosti."
Na ekranu ponovo doe do malog uveliavanja, tako da se Maglina odvoji od 'u
sta' blokirajui ceo ekran, izuzev tog uskog mlazia koji je enisov prst utke pratio n
adole gde se mlazi zadr a, dok njegov prst produ i dalje do mesta gde je usamljeno sv
etlucala samo jedna zvezda, i tu se njegov prst zaustavi, jer dalje be e crnilo, n
iim neubla eno. "'Kraj Zvezda'", jednostavno ree mladi. "Tkivo magline je tu istanjen
o tako da se svetlost samo te jedine zvezde tu probija, stremei u jednom pravcu da obasja Trantor."
"Poku ava da mi ka e ..." sumnjiavo ga prekide glas generala.
"Ne poku avam. To jeste Tazenda - 'Kraj Zvezda'."
Svetla se upali e. Soivo se iskljui. Prier u tri krupna koraka prie enisu. "Ka
o si se toga dosetio?"
Sa udno zbunjenim izrazom lica enis se zavali u stolici. "Sluajno. Voleo bi
h da se mogu pohvaliti svojom dosetljivo u, ali bilo je to sluajno. U svakom sluaju,
ma kako da se to desilo, sla e se. Prema na im izvorima Tazenda je oligarhija. Vlada
nad dvadeset i sedam nastanjenih planeta. Nema razvijenu nauku. Uglavnom je to
nepoznat svet koji se dr ao strogo neutralno u lokalnoj politici te zvezdane oblas
ti, bez te nji za ekspanzijom. Mislim da bi trebalo da ga pogledamo."
"Da li si o ovome obavestio Mazgova?"
"Ne. Niti emo to uiniti. Sada smo u svemiru, upravo pred na im prvim skokom.
"
U asnut, Prier pritra oknu. Kada ga je podesio, njegove oi se susreto e sa hlad
nim svemirom. Ukoeno je posmatrao prizor, a zatim se obazre. Ruka mu sama posegnu
za tvrdom, prijatnom oblinom dr ke atomskog pi tolja.
"Po ijem je to nareenju?"
"Po mom nareenju, generale." enis ga je prvi put oslovio zvanino. "Dok sam
te ovde zadr avao. Verovatno nisi osetio ubrzanje jer se zbilo u onom trenutku kad
a sam uveliavao polje na Soivu, pa si pomislio da je to neka varka zbog toga to je
izgledalo kao da se zvezde kreu."
"Ali... ta to ini ? Kakva je onda svrha one tvoje besmislice o Tazendi?"
"Nije to bila besmislica. Bio sam potpuno ozbiljan. Idemo tamo. Krenuli
smo danas zbog toga to je bilo planirano da poletimo kroz tri dana. Generale, ti
ne veruje da Druga zadu bina postoji, a ja verujem. Ti samo izvr ava nareenja Mazgova b
ez ikakve vere u njih; a ja vidim ozbiljnu opasnost. Druga zadu bina je za priprem
e imala na raspolaganju pet godina. Ne znam kako se pripremila, ali ta ako je ima
la agente na Kalganu? Ukoliko u svom umu nosim saznanje o polo aju Druge zadu bine,
oni to mogu otkriti. Moj ivot vi e ne bi bio siguran, a ja veoma volim svoj ivot. I
pored tako tanu ne i daleke mogunosti elim da igram na sigurno. Niko ne sme znati za
Tazendu, osim tebe, a ti si za nju saznao tek kad smo ve bili u svemiru. Pa i u
tom sluaju postavlja se pitanje posade." enis se ponovo ironino nasme i, oigledno potp
uno gospodarei situacijom.
Prierova ruka se spusti s atomskog pi tolja, i na trenutak ga pro e neka neod
reena nelagodnost. ta ga je spreilo da dela? ta ga je umrtvilo? Be e jednom takvo vrem
e kad je bio buntovni, neunapreivani kapetan trgovakog carstva Prve zadu bine, kada
bi pre on nego enis preduzeo smelu akciju kakva je bila ova. Da li je Mazgov bio
u pravu? Da li je njegov kontrolisani mozak bio toliko zaokupljen poslu no u da je iz
gubio inicijativu? Osetio je kako ga zgu njavajua malodu nost baca u udnu malaksalost.
"Dobro si to izveo!" Ipak, ubudue e se posavetovati sa mnom pre nego to bude
donosio odluke ove vrste", primeti on.
Treperenje signala privue njegovu pa nju.
"To je strojarnica", nehajno e enis. "Krenuli su pet minuta nakon prijema
nareenja, a zatra io sam da me obaveste ako bude nekih te koa. Hoe malo da se odmori ?"
Prier utke klimnu. Na av i se iznenada sam, poe da razmi lja o nevoljama koje no
e pedesete godine to se bli e. Kroz okno su se videle retke zvezde. Sredi te Galaksij
e je zamuivalo jedan kraj okna. A ta ako bi bio osloboen uticaja Mazgova...
No, na tu pomisao u asnuto se strese.

Glavni in enjer Hakslani o tro pogleda u mladog, neuniformisanog oveka koji j

e nastupao samouvereno kao da je oficir Flote, a izgledao kao da zauzima neki po
lo aj u vlastima. Hakslani, kao pripadnik Flote jo od vremena kad mu je s brade cur
ilo mleko, uglavnom je brkao vlast sa odreenim iritima.
Meutim, ovog oveka Mazgov be e postavio, a Mazgov je, naravno, imao poslednj
u re. to se toga tie - jedinu. ak ni podsvesno nije to dovodio u pitanje. Emocionaln
a kontrola je duboko dosezala.
Bez rei pru io je enisu mali ovalni predmet. enis ga prihvati uz obezoru avajui
osmeh. "Vi ste iz Zadu bine, glavni in enjeru, zar ne?"
"Da, gospodine. Osamnaest godina sam slu io u floti Zadu bine pre nego to je
Prvi graanin preuzeo vlast."
"Tehniko obrazovanje ste stekli u Zadu bini?"
"Kvalifikovani tehniar prvog reda. Centralna kola na Anakreonu."
"Dosta dobro. A ovo ste prona li u kolu za vezu, tamo gde sam vas zamolio
da potra ite?"
"Da, gospodine."
"Da li to treba da bude na tom mestu?"
"Ne, gospodine."
"A ta bi to onda moglo biti?"
"Hipertraser, gospodine."
"To mi ne kazuje mnogo. Ja nisam iz Zadu bine. ta je to?"
"To je ureaj koji omoguuje da se u svemiru ue u trag nekom brodu."
"Drugim reima, mogu nas pratiti ma gde da smo."
"Da, gospodine."
"U redu. To je novi pronalazak, a? Razvio ga je jedan od istra ivakih insti
tuta koje je osnovao Prvi graanin?"
"Mislim da je tako, gospodine."
"A ipak, evo ga. Zanimljivo."
enis je nekoliko sekundi metodino prebacivao hipertraser iz ruke u ruku, a
onda ga odluno pru i. "Uzmite ga i vratite tamo gde ste ga i prona li, i to tano onak
o kako ste ga zatekli. Razumete? A onda zaboravite na ovo. Potpuno!"
Glavni in enjer se uzdr a da skoro automatski ne salutira. Zatim se brzo okr
ene i izie.

Brod je jurio kroz Galaksiju tako da je njegov trag izgledao kao linija i
roko razmaknutih takica koja je vodila kroz zvezde. Te takice predstavljale su skue
ne razdaljine od deset do ezdeset svetlosnih sekundi provedenih u obinom svemiru,
a izmeu njih su se pru ale praznine od stotinu i vi e svetlosnih godina koje su preds
tavljale 'skokove' kroz hipersvemir.
Bejl enis je sedeo za komandnom ploom Soiva, i protiv svoje volje oseajui kak
o ga sam pogled na Soivo ispunjava neim to se bli ilo obo avanju. Nije bio iz Zadu bine,
te mu stoga igranje silama okretanjem dugmeta ili prekidanjem kontakta nije pred
stavljalo drugu prirodu. Mada Soivo ne bi moglo biti dosadno ni nekom ko je potic
ao iz Zadu bine. Unutar njegovog neverovatno kompaktnog tela bilo je dovoljno elek
tronskih kola da mo e precizno predstaviti stotinu miliona pojedinanih zvezda, i to
u polo aju kakav su zauzimale jedne prema drugima. A kao da ve i to nije bio dovol
jan podvig, Soivo je bilo kadro da pomera svaki dati deli galaktikog polja du svake
od tri prostorne ose ili, pak, da rotira svaki deli polja oko centra.
Upravo zbog toga je Soivo gotovo dovelo do revolucije u meuzvezdanom putov
anju. Na poecima meuzvezdanih putovanja proraun svakog 'skoka' kroz hipersvemir znai
o bi rad u trajanju od jednog dana do jedne sedmice - a najvei deo tog rada odlaz
io bi na manje-vi e taan proraun 'polo aja broda' na galaktikom repernom razmerniku. U
osnovi, to je znailo bri ljivo posmatranje najmanje tri dovoljno razmaknute zvezde i
ji je polo aj, u odnosu na proizvoljni galaktiki koordinatni sistem, bio poznat.
A ba tu, u rei 'poznat', krila se zakoljica. Svakome ko zvezdano polje dobr
o poznaje iz izvesne reperne take, zvezde su individualne kao to su to i ljudi. Meu
tim, skoi deset parseka, pa nee ni svoje roeno sunce prepoznati. A mo da ga ak nee n
eti.
Odgovor se, naravno, nalazio u spektroskopskoj analizi. Vekovima je glav

ni predmet meuzvezdanih tehnikih nauka bila analiza 'svetlosnog potpisa' sve veeg i
veeg broja zvezda do sve sitnijih pojedinosti. Zbog toga, kao i zbog narasle pre
ciznosti samog 'skoka', uvedene su standardne putne mar rute kroz Galaksiju, tako
da je meuzvezdano putovanje postalo manje ve tina a vi e nauka.
No, ipak, ak i u vreme Zadu bine, koja je imala usavr ene raunare i novi metod
mehanikog osmatranja zvezdanog polja radi iznala enja poznatog 'svetlosnog potpisa
', ponekad su bili potrebni dani i dani da se pronau tri zvezde, a zatim izraunaju
polo aji u onim oblastima koje nisu od ranije bile poznate pilotu.
Soivo je sve to izmenilo. Prvo - zbog toga to mu je bila potrebna samo jed
na poznata zvezda. Drugo - ak i svemirski novajlija, kakav je bio enis, mogao je r
ukovati njime.
Prema proraunima 'skoka' najbli a vea zvezda u ovom trenutku bila je zvezda
Vincetori, a u sredi tu brodskog okna nalazila se sjajna zvezda. enis se nadao da j
e ona Vincetori.
Soivo je projektovalo sliku polja na ekran, neposredno pored okna; enis je
bri ljivo dao koordinate Vincetorija. Zatvorio je relej i zvezdano polje zablista
. Na njemu se, takoe, u sredi tu nalazila blistava zvezda, ali u svakom drugom pogl
edu kao da nije bilo nikakve veze. Podesio je Soivo du Z-ose i uveliavao polje sve
dok mu fotometar nije pokazao da je sjaj obeju zvezda u sredi tu podjednak.
enis na brodskom oknu potra i pogledom drugu, prilino sjajnu zvezdu, a onda
joj nae parnjaka na ekranu. Polako je rotirao ekran kako bi postigao istu ugaonu
defleksiju. Iskrivio je usta i, uz grimasu, odbacio rezultat. Ponovo poe da rotir
a ekran i postavi u polo aj drugu, a zatim i treu sjajnu zvezdu. Iskliberi se. To j
e ono. Mo da bi strunjak sa izgraenom percepcijom polo aja ve u prvom poku aju uspeo, al
on je zadovoljan i sa tri.
Zatim je usledilo doterivanje. U poslednjoj fazi dva polja se preklopi e i
stopi e u more ne ba potpune podudarnosti. Veina zvezda je imala bliskog dvojnika.
No za fino pode avanje nije trebalo mnogo vremena. Zvezde dvojnici se stopi e, preos
talo je jedno jedino polje, a 'polo aj broda' se sada mogao neposredno proitati s b
rojanika. Ceo postupak je obavljen za manje od pola asa.
enis pronae Hana Priera u njegovoj kabini. General se oito pripremao za spav
anje. On podi e pogled: "Ima li neeg novog?"
"Ni ta naroito. Jo jedan skok - i biemo na Tazendi."
"Znam."
"Ako se sprema za spavanje neu da te uznemiravam, ali da li si pregledao f
ilm koji smo pokupili sa Cila?"
Han Prier s omalova avanjem pogleda u predmet koji je le ao u crnoj kutiji na
niskoj polici za knjige. "Da."
"I, ta misli ?"
"Ako su oni ikada u istoriji imali neku nauku, onda se ta nauka oigledno
potpuno zagubila u ovom delu Galaksije; eto, to mislim."
enis se isceri. "Znam ta hoe da ka e . Prilino je jalov, jel' da?"
"Nije, ako u iva u letopisima i pojedinim vladarima. Meutim, rekao bih da je
u oba smisla verovatno nepouzdan. Kad se istorija bavi uglavnom linostima, opisi
postaju crni ili beli, ve prema interesima pisca. Izgleda mi krajnje neupotreblj
iv."
"Ali pominje Tazendu. Zato sam ti i dao film. To je jedini koji sam pron
a ao a da govori o njoj."
"Dobro. Imaju dobre i lo e vladare. Osvojili su nekoliko planeta, pobedili
u nekoliko bitaka, nekoliko izgubili. Niim se ne izdvajaju. Ne dr im mnogo do tvoj
e teorije, enise."
"Ali propustio si da zapazi nekoliko stvari. Zar nisi primetio da nikada
nisu obrazovali koaliciju? Uvek su ostajali potpuno po strani politike zvezdanog
roja u ovom kutu Galaksije. Kao to ka e , osvojili su nekoliko planeta, a onda su st
ali - i to ne usled nekog potresnog poraza. Prosto, kao da su se pro irili dovoljn
o da se mogu za tititi, ali ne i dovoljno da na sebe privuku pa nju."
"Vrlo dobro", usledi neuzbueni odgovor, "nemam ni ta protiv da sletimo. U n
ajgorem sluaju - gubi se ne to malo vremena."
"Oh, ne. U najgorem sluaju - bie to potpuni poraz. Ukoliko ova jeste Druga

zadu bina. Seti se da e to biti svet u kome e biti samo svemir zna koliko Mazgova."
" ta namerava ?"
"Da pristanem na neku manju potinjenu planetu. Da bismo najpre saznali to
vi e mo emo o Tazendi, a zatim da na osnovu toga improvizujemo."
"U redu. Nemam ni ta protiv. A sad ne zameri - elim da ugasim svetlost."
Odmahnuv i mu rukom, enis ga napusti.
U tami maju ne odaje na metalnom, ploveem ostrvu, izgubljenom u prostranstv
u svemira, general Han Prier ostade dugo budan sledei svoje misli koje ga odne e fan
tastino daleko.
Ukoliko je sve ono to je s mukom zakljuio bilo tano - a po to su sve injenice
poele da se sla u - onda je Tazenda zaista Druga zadu bina. Nije bilo izlaza. Ali kak
o? Kako?
Mo e li to biti Tazenda? Obian svet? Bez posebnih odlika? umez izgubljen u r
u evinama Carstva? Trunka meu krhotinama? Kao izdaleka priseti se zboranog lica Maz
gova i njegovog tankog glasa kada je govorio o Eblingu Mizu, psihologu stare Zad
u bine, oveku koji je, mo da, proniknuo u tajnu Druge zadu bine.
Prier se seti uzbuenja u reima Mazgova: "Kao da je Miza obrvalo zaprepa enje.
Kao da je ne to o Drugoj zadu bini prevazi lo sva njegova oekivanja; kao da je oti lo u s
asvim drugom pravcu od onog koji je on oekivao. Da sam samo mogao da proitam njego
ve misli umesto njegovih oseanja. A oseanja su bila jasna - prvenstveno je to bilo
ogromno iznenaenje."
Osnovno je bilo iznenaenje. Ne to je bilo krajnje udnovato! A sad se pojavlj
uje ovaj mladi, ovaj iscereni juno a koji je toliko razdragano blagoglagoljiv o Taz
endi i njenoj neupadljivoj subnormalnosti. I da on bude u pravu! Mora biti da je
ste. Inae, ni ta nema smisla.
Poslednja Prierova svesna misao sadr ala je trun turobnosti. Onaj hipertras
er pored etarske cevi - jo uvek se tamo nalazio. Pre jednog sata je proverio, kad
a se enis nalazio dovoljno daleko.
Druga meuigra
Bio je sluajan sastanak u predvorju Venice, na nekoliko minuta pre nego to e
ui u dvoranu da bi se pozabavili tekuim poslovima - u jednom i u drugom pravcu se
vnu nekoliko misli.
"I tako, Mazgov je krenuo."
"I ja sam to uo. Opasno! Vrlo opasno!"
"Nije, ako se zbivanja budu odvijala prema postavljenim funkcijama."
"Mazgov nije obian ovek, a te ko je manipulisati onima koje je odabrao za sv
oja orua tako da on to ne otkrije. Te ko je dosegnuti do kontrolisanih mozgova. Ka u
da je u nekoliko sluajeva primetio."
"Da, ali ne vidim kako se to mo e izbei."
"Lak e je sa nekontrolisanim mozgovima. No, njih ima tako malo na va nim pol
o ajima kod njega..."
U li su u dvoranu. Ostali pripadnici Druge zadu bine krenu e za njima.
3. DVA OVEKA I SELJAK
Rosema je jedan od onih sporednih svetova, obino zanemarenih u galaktikoj
istoriji, koji jedva da ikada zapadnu za oko ljudima na desetini hiljada srenijih
planeta.
U doba poznog Galaktikog carstva nekolicina politikih ka njenika be e se nasta
nila u njenim divljinama, dok su opservatorija i mali svemiroplovni garnizon slu i
li da je po tede od potpune napu tenosti. Kasnije, u zlo doba borbi, ak i pre Harija
Seldona, neotpornija ljudska vrsta kojoj su dojadile periodine decenije nesigurno
sti i opasnosti, umorna od opusto enih planeta i avetinjskog smenjivanja kratkoveni
h careva koji bi sebi prokrili put do carskog purpura zbog nekoliko opakih, bespl
odnih godina - dakle, takvi ljudi uteko e iz nastanjenih centara i potra i e utoi te u pu
stim kutovima Galaksije.
Po studenim prostranstvima Roseme behu se uurila sela. Njeno sunce je bilo
malo, rumeno, krto, i za sebe je zadr alo svaku mrvicu toplote, dok je dole sneg pr
ovejavao devet meseci godi nje. Prekaljeno domae seme snivalo je u zemlji za vreme
tih sne nih meseci, a onda bi sa gotovo paninom brzinom i d ikljalo i sazrelo kada bi n

edragovoljno zraenje sunca podiglo temperaturu gotovo do deset stepeni.

Male, kozolike ivotinje pasle su na pa njacima, oturajui tanak sloj snega ma
ju nim tropapkastim nogama.
Tako su ljudi sa Roseme dobijali hleb i mleko, pa ak i meso - kada bi usp
eli da odvoje poneku ivotinju. Tamne, zloslutne ume to su krivudale preko polovine
polutarskog pojasa planete davale su otporno, fino vlaknasto drvo za graenje kua.
To drvo, uz neka krzna i minerale, moglo se ak i izvoziti, te bi povremeno pristi
zali brodovi Carstva donosei u zamenu poljoprivredne ma ine, atomske grejae, pa i te
levizijske prijemnike. Ovi potonji i nisu bili neumesni, jer je duga zima seljak
u nametala usamljeniki zimski san.
Istorija Carstva proticala je mimo seljaka sa Roseme. Trgovaki brodovi bi
na mahove donosili vesti; povremeno bi pristizale nove izbeglice jedanput be e pr
ispela jedna relativno velika skupina i tu se i zadr ala - a one bi obino donosile
vesti o Galaksiji.
Tako su Rosemiani saznavali o sveop tim bitkama, desetkovanim stanovni tvima,
o tiranskim carevima i buntovnim vicekraljevima. Na to bi obino uzdahnuli i odma
hnuli glavama, privlaei uz svoja bradata lica krznene okovratnike dok su na zubato
m suncu sedeli naokolo po seoskom trgu i filosofirali o ljudskoj nesrei.
Posle nekog vremena potpuno prestado e da se pojavljuju trgovaki brodovi i i
vot postade mukotrpniji. Prestale su isporuke inostranih, probranih namirnica, d
uvana i ma ina. Po koja re napabirena sa televizora donosila bi sve vi e i vi e uznemira
vajue vesti. Konano se pronese glas da je Trantor opusto en. Veliki prestoni svet ita
ve Galaksije, divotni, vi espratni, nedostupni i neuporedivi dom careva be e opljakan
, poru en i doveden do potpune propasti.
Be e to ne to nezamislivo i mnogim se seljacima Roseme, dok su eprkali po svo
jim njivama, maltene inilo da se Galaksiji bli i kraj.

A onda jednog dana, koji nije bio drukiji od ostalih, opet pristi e jedan b
rod. U svim selima starci su mudro klimali glavama i beili stare oi apuui kako je tak
o bilo i u doba njihovih oeva, mada ne ba sasvim isto.
Ovaj brod nije bio brod Carstva. Na pramcu nije bilo amblema svemirskog
broda i sunca Carstva. Brod be e nekakva zdepasta tvorevina, napravljena od olupin
a starih brodova, a njegovo ljudstvo je sebe nazivalo vojnicima Tazende.
Seljaci se zbuni e. Ne behu uli za Tazendu, ali vojnike, ipak, doeka e s uobiaj
enim gostoprimstvom. Prido lice su se podrobno raspitivale o prirodi planete, broj
u stanovnika, broju gradova - seljaci pogre no shvati e da ta re znai 'sela', to kod sv
ih zainteresovanih stvori zabunu - o tipu privrede i drugim stvarima.
Doo e i drugi brodovi, a irom planete behu izdati proglasi da je vladajui sve
t Tazenda, da e u polutarskom pojasu - u naseljenoj oblasti - biti osnovane pores
ke stanice i da e se svake godine ubirati odreeni postotak ita i krzna, ve prema odr
eenim brojanim formulama.
Rosemiani su ozbiljno mirkali, nesigurni ta znai re 'porez'. Kada je do lo vre
e ubiranja mnogi su platili, ili su zbunjeno stajali po strani dok su uniformisa
ni do ljaci sa druge planete tovarili po njeveno ito i ko e na prostrana kopnena vozila
.
Tu i tamo bi se ogoreni seljaci udru ili i izvukli na svetlost dana drevno
lovako oru je, ali iz toga nikada ni ta nije proisteklo. S gunanjem su se rasturili ka
da su se pojavili ljudi sa Tazende, a posle toga su obeshrabreno posmatrali kako
njihova ve dovoljno mukotrpna borba za opstanak postaje jo mukotrpnija.
Meutim, vremenom se uspostavi nova ravnote a. Tazenanski guverner iveo je na
odstojanju u selu D entri koje je bilo zatvoreno za sve Rosemiane. On i njegovi inov
nici behu neka nejasna bia iz drugog sveta koja su retko ulazila u vidokrug Rosem
iana. Zemljoradnici-poreznici, Rosemiani u slu bi Tazende, periodino bi ih obilazili,
a na njih behu ve navikli, a i seljak je nauio kako da sakrije ito i istera stoku
u ume, pa i da se uzdr i od svega to bi njegovoj izbi dalo izgled upadljivog obilja.
S tupim izrazom nerazumevanja doekivao bi svako raspitivanje za njegovu imovinu
i pokazivao na ono to su mogli videti.
Ali i toga be e sve manje, pa se porezi smanji e; kao da je i samoj Tazendi
dojadilo da izvlai petparce s takvog sveta.
Trgovina o ive jer je, mo da, Tazenda nju smatrala unosnijom. Ljudi sa Rosem

e vi e zauzvrat nisu dobijali doterane tvorevine Carstva, ali ak i tazdenanske ma ine

i tazenanska hrana behu bolji od domaih. Pojavi se i enska odea drukija od one sive,
od domaih tkanina - to je bilo veoma va no.
I tako jo jednom galaktika istorija prilino mirno prohuja mimo njih, dok su
seljaci eprkali ivot iz tvrde zemlje.
Iza av i iz svoje kuice, Narovi dunu u bradu. Prvi sneg je provejavao nad otv
rdlom zemljom, a nebo je bilo natmureno, mutnoru iasto. Oprezno je zakiljio uvis i z
akljuio da na vidiku nema prave oluje. Mogao je mirno putovati za D entri i otarasi
ti se svog vi ka ita, zameniv i ga za konzervisanu hranu koja e im potrajati cele zime
.
Preko ramena riknu kroz vrata koja zbog toga be e malko od krinuo: "Jesi li
napunio gorivom vozilo mali a?"
Iz unutra njosti mu vikom odgovori jedan glas, a onda mu se pridru i najstar
iji sin ija kratka ria brada jo nije sasvim izgubila deaku oskudnost.
"Vozilo je napunjeno i dobro radi, izuzev to su osovine u lo em stanju", mr
godno primeti. "Al' za to nisam ja kriv. Rekao sam ti da treba da ih opravi strun
jak."
Starac se vrati i odmeri sina kroz natu tene vee, a zatim isturi ekinjastu b
radu: "A je li to moja gre ka? Gde i kako da naem nekoga ko bi ga struno opravio! Da
li je za ovih pet godina etva ikad bila ne to vi e od oskudne? Da li su moja stada i
zbegla zarazi? Da li se krzna sama gule sa..."
"Narovi!" Dobro poznat glas iz unutra njosti kue ga prekide usred rei.
"Dobro, dobro - eto, i tvoja majka mora da se utrpava u stvari koje se t
iu samo oca i sina", proguna on. "Isteraj kola i proveri da li su prikolice dobro
privr ene."
Udario je jednom rukom u rukavicu o drugu i ponovo pogledao u nebo. Navl
aili su se tamnorumenkasti oblaci, a sivo nebo koje se naziralo kroz procepe nije
donosilo nikakvu toplinu. Sunce je bilo skriveno.
Upravo je hteo da skrene oi, kad njegov pogled ne to uhvati; skoro mehaniki
prst mu se podi e, dok mu se usta otrombolji e otvarajui se u kriku, bez obaziranja n
a hladan vazduh. " eno", ustro povika, "matora, dolazi ovamo."
Na prozoru se pojavi jedna srdita glava. enin pogled je sledio njegov prs
t i ona zinu. S krikom jurnu niz drvene stepenice, zgrabiv i u trku stari al i koma
d platna. Pojavila se s platnom labavo obmotanim oko glave i u iju, dok joj je s r
amena visio al.
"To je brod iz spoljnog svemira", zacvile ona.
"A ta bi drugo moglo biti", nestrpljivo e Narovi. "Imamo goste, matora, go
ste!!"
Brod se polako spu tao na ogolelo smrznuto polje u severnim delovima Narov
ijevog majura.
"Ali ta emo? Kako da uka emo gostoprimstvo tim ljudima? Zar da s nama dele z
emljani pod na e straare i ostatke od pro lonedeljne proje?" grcala je ena.
"Treba li da odu kod na ih kom ija?" Iako ve grimizan od hladnoe, Narovi sada
postade purpuran; pru iv i ruke prekrivene glatkim krznom, on epa enina mi iava ramena.
"Odabranice mog srca", frknu on, "donee one dve stolice iz na e donje sobe,
postarae se da se ugojeno mladune zakolje i ispee s krtolama, ispei e sve u proju. A
doh sad da pozdravim te va ne ljude iz spoljnog svemira... i... i..."
Zastao je, naherio ubaru i premi ljajui se poe kao.
"Da, poneu sa sobom i vr pia. estoko pie godi."
Dok je trajala ova govorancija enina usta su se bezglasno micala. Iz njih
ni ta nije izlazilo. A kad je to proe, poe da izvire samo neko neprijatno skianje.
Narovi podi e prst. "Matora, ta su ono seoski Starci rekli pre sedam noi? Pr
oeprkaj po pamenju. Starci su i li od majura do majura - oni, glavom i bradom! Pomis
li koliko je to va no - da zatra e da ih smesta izvestimo ako se spusti neki brod iz
spoljnog svemira i da je to po nareenju guvernera. I da ja sad propustim priliku
da se umilostivim vlastima? Pogledaj taj brod! Jesi li ikad videla slian? Ovi lj
udi sa spoljnog sveta su bogati, veliki. Sam guverner alje tako hitne poruke o nj
ima da Starci moraju da idu od majura do majura po ovoj hladnoi. Mo da je irom Rosem
e obznanjeno da su ti ljudi veoma potrebni gospodarima sa Tazende a oni se na mo
j majur spu taju."

Skoro da je podskakivao od uzrujanosti. "Da ih sad ugostimo kako valja pa kad pomenu moje ime guverneru - i ta onda nee biti na e?"
Njegova ena iznenada oseti kako je kroz tanku domau haljinu tipa hladnoa. Pr
iskoi vratima, doviknuv i mu preko ramena: "Odlazi onda brzo." Meutim, njene rei behu
upuene oveku koji je ve jurio prema onom delu horizonta gde je broj utonuo.

Generala Hana Priera nisu zabrinjavali ni studen tog sveta, ni sumorni pr

azni prostori; ni beda sredine u kojoj su se obreli, ni sam preznojeni seljak.
Muilo ga je pitanje da li im je taktika razborita. On i enis bili su ovde
sami. Brod ostavljen u svemiru, pod uobiajenim okolnostima, mogao se sam pobrinut
i za sebe; no on se, svejedno, oseao nesigurnim. enis je, naravno, bio odgovoran z
a ovaj potez. Pogledao je preko, u mladia, i zatekao ga kako veselo namiguje u pr
avcu razmaknutog krznenog zastora gde se na trenutak pojavi e oi i razjapljena usta
neke ene.
enis je bar izgledao potpuno spokojan. Prier je sa kiselim zadovoljstvom u i
vao u toj injenici. Nee se jo dugo njegova igra odvijati upravo onako kako on eli. U
meuvremenu, ipak su im jedina veza s brodom bili njihovi runi ultratalasni primop
redajnici.
Njihov domain, seljak, iroko se osmehnu, klimnu nekoliko puta glavom i s u
lizikim po tovanjem ree: "Plemenita gospodo, ponizno vas obave tavam da mi najstariji
sin - dobro i valjano mome koga samo moja sirotinja spreava da se koluje kako bi to
po svojoj pameti zaslu ivao - javlja da e Starci uskoro stii. Nadam se da vam je bo
ravak ovde bio prijatan onoliko koliko su to moje skromne prilike omoguile, jer j
a sam siroma an, mada vredan, estit i skroman zemljoradnik, to e vam svako potvrditi.
"
"Starci", veselo upita enis, "predvodnici ove oblasti?"
"Da, plemeniti gospodine, svi su oni estiti, valjani ljudi - jer je i cel
o na e selo poznato irom Roseme kao ispravno i po teno mesto, iako je ivot te ak, a prin
osi s polja i iz uma mr avi. Plemenita gospodo, mo da ete pomenuti Starcima po tovanje i
poast koje sam ukazao putnicima, tako da se mo e desiti da onda zatra e nova motorna
kola za na e domainstvo po to stara jedva gami u, a od njih nam svima zavise ivoti."
Dr ao se revnosno i ponizno, a Han Prier snishodljivo potvrdi glavom sa odg
ovarajue visine kakva je priliila ulozi 'plemenite gospode' koja im be e dodeljena.
"Izve taj o tvom besprimernom gostoljublju dopree do u iju va ih Staraca."
Prier iskoristi prvi trenutak kad ostado e nasamo za razgovor sa enisom koji
kao da je napola spavao. "Ne radujem se ba mnogo tom sastanku sa Starcima. Jesi
li razmi ljao o njemu?"
"Ne, ta te brine?" enis kao da je bio iznenaen.
"Izgleda mi da imamo i va nijih stvari nego da ovde zapadnemo u oi."
enis brzo progovori tihim, jednolinim glasom: "Kod na ih sledeih poteza mo da e
biti nu no da rizikujemo tako to emo biti upadljivi. Onu vrstu ljudi koju mi tra imo,
Prieru, neemo pronai ako samo zavuemo ruku u mranu vreu i zagrabimo. Ljudi koji vlada
u pomou ve tine duha ne moraju nu no biti oni ljudi koji su na izgled na vlasti. Pre
svega, psiholozi Druge zadu bine verovatno predstavljaju veoma malu manjinu u celo
kupnom stanovni tvu, upravo onako kako su u tvojoj Prvoj zadu bini tehniari i naunici i
nili manjinu. Obini stanovnici su verovatno ba to - vrlo obini. Psiholozi mogu ak i
biti dobro skriveni, tako da ljudi koji su na izgled na upravnim funkcijama iskr
eno mogu verovati da su oni pravi gospodari. Na e re enje tog problema mo e se nai ovde
, na ovom grumenu leda od planete."
"Nisam ovo uop te shvatio."
"Kako, sluaj, pa to je prilino jasno. Tazenda je verovatno ogroman svet mi
liona ili stotina miliona. Kako emo meu njima prepoznati psihologe i biti u stanju
da s punim pouzdanjem javimo Mazgovu da smo prona li Drugu zadu binu? Meutim, ovde n
a ovom malom seljakom svetu i potinjenoj planeti svi upravljai sa Tazende su, kako
nam domain ka e, sakupljeni u njihovom glavnom selu D entri. Prieru, tamo ih mo e biti s
amo nekoliko stotina, meu nima se mora nalaziti jedan ili vi e ljudi iz Druge zadu bi
ne. Kasnije emo otii tamo, ali najpre treba da se susretnemo sa Starcima - to je l
ogina etapa na tom putu."
Lako se razdvoji e kada u sobu ponovo nahrupi njihov crnobradi domain, vidn
o uzbuen.

"Plemenita gospodo, Starci dolaze. Ponizno vas jo jednom molim da ako mo et

e neku lepu re za mene..." Gotovo se presamito u nastupu ulagivanja.
"Svakako emo te spomenuti", ree enis. "Jesu li ovo ti va i Starci?"
Oito je da su to bili oni. Bila su trojica.
Jedan se pribli i i ree, pokloniv i se s dostojanstvenim po tovanjem: "Poastvova
ni smo. Prevoz je obezbeen. Po tovana gospodo, nadamo se da emo imati zadovoljstvo d
a u ivamo u va em dru tvu u na oj Dvorani za sastanke."
Trea meuigra
Prvi govornik je e njivo zurio u nono nebo. Pramenasti oblaci brzo su promic
ali preko bledog sjaja zvezda. Svemir je delovao veoma neprijateljski. U najbolj
em sluaju bio je hladan i zastra ujui, a da se povrh toga u njemu nalazilo i to neob
ino stvorenje - Mazgov, tako da je sama ta sadr ina zatamnjivala i zgu njavala svemir
u jednu zloslutnu pretnju.
Sednica se zavr ila. Nije dugo trajala. Bilo je nekih sumnji i pitanja nad
ahnutih slo enim matematikim problemom bavljenja jednim duhovnim mutantom neizvesno
g sastava. Morale su se uzeti u obzir sve granine permutacije.
No, da li i tada mogu biti sigurni? Negde u ovoj oblasti svemira - na do
maku, na razdaljini kakve su ve one u galaktikom svemiru - nalazi se Mazgov. ta li e
uiniti?
Bilo je prilino lako upravljati njegovim ljudima. Reagovali su, a i sada
reaguju, u skladu s planom.
Ali kako stoji sa samim Mazgovom?
4. DVA OVEKA I STARCI
Starci iz te oblasti na Rosemi nisu ba bili onakvi kako bi to ovek oekivao.
Nisu bili prosta ekstrapolacija selja tva - ne to starijeg, vi e autoritativnog, manj
e prijateljskog.
Nipo to.
Dostvojanstvo kojim su se odlikovali prilikom prvog susreta sve vi e je ra
slo, tako da je postalo njihova prete na odlika.
Sedeli su oko ovalnog stola kao neki ozbiljni, sporomislei mislioci. Veina
be e tek prevalila najbolje godine, kod nekolicine bradatih brade su bile kratke
i uredno doterane. Ipak, dosta ih je bilo koji su izgledali kao da imaju manje o
d etrdeset godina, tako da postade jasno da je 'Starac' pre izraz po tovanja nego b
ukvalni opis uzrasta.
Dva do ljaka iz spoljnog svemira sedela su u proelju, u sveanom utanju, upija
jui atmosferu punu kontrasta prilino oskudnog, pre ceremonijalnog no zasitnog obed
a.
Posle obeda jednu do dve uljudne opaske - suvi e kratke i jednostavne da b
i se mogle nazvati besedama - izreko e najugledniji Starci, a onda u skup prodre i
zvesna neusiljenost.
Kao da se dostojanstvenost dobrodo lice strancima povukla pred dobroudnim r
ustinim osobinama radoznalosti i prijateljstva.
Okupili su se oko dva stranca, i bujica pitanja potee.
Raspitivali su se da li je te ko upravljati svemirskim brodom; koliko ljud
i treba za taj posao; da li se za njihova kopnena vozila mogu nainiti bolji motor
i; da li je tano da na drugim svetovima, a tako ka u i za Tazendu, retko pada sneg;
koliko ljudi ivi na njihovom svetu; da li je veliki kao Tazenda; da li je daleko
; kako su istkana njihova odela i otkud im taj metalni sjaj; za to ne nose krzna;
da li se briju svakodnevno; kakav je to kamen na Prierovom prstenu... Spisak je i a
o do u nedogled.
Skoro uvek pitanja bi upuivali Prieru, kao da su mu kao starijem automatsk
i pripisivali veu vlast. Prier je bio prinuen da im sve podrobnije i podrobnije odg
ovara. Bilo je to kao da je uronio u neku gomilu dece. Njihova pitanja su izra ava
la krajnje obezoru avajue uenje. Potpuno je bila neodoljiva njihova elja za saznanjem,
tako da ovek nije mogao a da im ne odgovori.
Prier im objasni da nije te ko upravljati svemirskim brodovima, a da su pos
ade zavisile od veliine broda, od jednog oveka do mnogih lanova; da mu nisu poznate
pojedinosti motora u njihovim kopnenim vozilima, ali da se, bez sumnje mogu usa

vr iti; da na raznim svetovima postoje gotovo beskrajne razlike u klimi; da na nje

govom svetu ive mnoge stotine miliona, ali da je on daleko manji i beznaajniji od
carstva Tazende; da je njihova odea od tkane silikonske plastike kod koje se meta
lni sjaj ve taki proizvodi pomou odgovarajueg usmeravanja povr inskih molekula; da se m
ogu ve taki zagrevati tako da su krzna nepotrebna; da se briju svakog dana; da se k
amen na njegovom prstenu zove ametist. Spisak se otegao. I protiv svoje volje on
utvrdi da se kravi prema ovim naivnim provincijalcima.
Dok bi im odgovarao uvek bi se ulo brzo avrljanje meu Starcima, kao da rasp
ravljaju o dobijenim obave tenjima. Bilo je te ko pratiti taj njihov razgovor, jer b
i zapali u svoju posebno akcentovanu verziju univerzalnog galaktikog jezika, arha
inu zbog duge izdvojenosti od tokova ivog jezika.
ovek bi gotovo mogao rei da njihova razmena opaski lebdi na ivisi shvatanj
a, ali da za vlas uspeva da izmakne pipcima poimanja.
Tako je to bilo dok najzad enis ne upade: "Po tovana gospodo, sad nama treb
a da odgovorite na neka pitanja, jer mi smo stranci eljni da saznamo to vi e mo emo o
Tazendi."
Ono to nakon toga nastade bio je mukli tajac, a svi do tada govorljivi St
arci umuknu e. Mlitavo se opusti e ruke koje su tako brzim i tananim kretnjama propr
aale njihove rei, dajui im veu plastinost i razliite prelive u smislu. Kri om su pogl
li jedan u drugog, oigledno sasvim radi da onom drugom prepuste re.
" Moj saputnik to pita iz prijateljskih pobuda, jer se slava Tazende pro
nela Galaksijom", brzo upade Prier, "a mi emo, naravno, upoznati guvernera sa priv
r eno u i ljubavlju Staraca Roseme."
Nije se uo nikakav uzdah olak anja, ali lica se razvedri e. Jedan Starac pogl
adi palcem i ka iprstom bradu, ispravljajui njene talase slabim pritiskom, pa ree: "
Verno slu imo gospodarima sa Tazende."
U Prieru splasnu ljutina zbog neuvijenog enisovog pitanja. Bilo je bar oigl
edno da ga godine, koje je odnedavno oseao kako mu se prikradaju, nisu li ile sposo
bnosti da izglauje gre ke drugih. "U na em udaljenom kraju Vasione ne znamo mnogo o i
storiji gospodara sa Tazende", produ i on.
"Pretpostavljamo da ve du e vremena ovde na Rosemi milostivo vladaju."
"Ni dedovi najstarijih ljudi ne pamte vremena kada nije bilo gospodara",
odgovori mu onaj isti Starac koji je i malopre progovorio.
"Da li je to bilo razdoblje mira?"
"Bilo je to razdoblje mira." Oklevao je. "Guverner je jak i moan gospodar
, koji se ne bi libio da kazni izdajnika. Naravno, niko od nas nije izdajnik."
"Pretpostavljamo da je u pro losti ve nekog po zasluzi kaznio?"
Opet be e nekog oklevanja. "Niko ovde nikada nije bio izdajnik, ni na i oevi,
a ni oevi na ih otaca. Meutim, na drugim svetovima bilo je takvih i smrt ih je brzo
sustigla. Ne treba da o tome razmi ljamo, jer mi smo prosti ljudi, siroma ni zemljo
radnici i ne bavimo se politikom."
Primetna je bila uzrujanost u njegovom glasu i sveop ta usplahirenost u po
gledima svih.
"Mo ete li nas uputiti kako bismo mogli urediti da nas primi va guverner",
prudu i Prier.
Istog trenutka nastade prenera enost.
Posle jednog trenutka, koji se odu i, Starac ree: "Pa, zar vi ne znate? Guv
erner e sutra biti ovde. Oekivao vas je. Za nas je ovo velika ast. Mi... mi... se n
adamo da ete rei neku lepu re o na oj odanosti prema njemu."
"Oekivao nas je, ka ete?" Osmeh jedva da iskrivi Priereve usnice.
Starci se u udu zgleda e. "Pa ima ve nedelju dana kako vas oekujemo."
Njihove odaje nesumnjivo behu rasko ne za tu planetu. Prier je stanovao i u
gorim. enis je prema spolja njem svetu ispoljavao samo ravnodu nost.
Meutim, meu njima se pojavila neka napetost drukije prirode nego do tada. P
rier je oseao da se bli i as konane odluke, a da je, ipak, po eljno jo malo seekati.
i pre toga guvernera povealo bi rizik do opasnih razmera, mada bi pobeda na toj k
ocki umnogostruila dobitak. Osetio je mr nju prema maloj brazdi izmeu enisovih obrva,
prema tananoj udljivosti s kojom se mladieva donja usna oslanjala o zube. Odvratn
a mu je bila nepotrebna gluma, udeo je da se to okona.

"Kao da su nas oekivali", primeti on.

"Da", kratko e enis.
"Samo to? Zar ne mo e da pru i neki su tinskiji doprinos? Dolazimo ovamo i ustan
ovljavamo da nas guverner oekuje. Mo e se oekivati da od guvernera saznamo da nas i
sama Tazenda oekuje. Kakvu vrednost onda ima itava na a misija?"
enis podi e glavu i ne poku avajui da prikrije notu dosade u svom glasu: "Jedn
o je oekivati nas, a drugo znati ko smo i za to dolazimo."
"Oekuje da e to sakriti od ljudi iz Druge zadu bine?"
"Mo da. Za to da ne? Zar si spreman da digne ruke? Pretpostavi da su na brod o
tkrili u svemiru. Da li je za jedno kraljevstvo neobino da odr ava pogranine osmatran
ice? ak i da smo obini stranci, bili bismo zanimljivi."
"Dovoljno zanimljivi da nam guverner doe na noge, umesto da bude obratno?
"
"Tim problemom emo se baviti kasnije", slegnu ramenima enis. "Najpre da vi
dimo kakav je taj guverner."
Prier se namrgodi i napravi grimasu koja mu otkri zube. Situacija je post
ojala sme na.
"Jedno bar znamo", s name tenom veselo u nastavi enis. "Tazenda je Druga zadu bi
na, ili milion delia dokaza jednodu no pokazuju u pogre nom smeru. Kako tumai oiglednu
astra enost koju me tani oseaju prema Tazendi? Nisam primetio znakove politike dominac
ije. Izgleda da se njihovi skupovi Staraca slobodno sastaju bez ikakvog uplitanj
a. Ne izgleda mi ni da je to oporezivanje o kome toliko priaju na irokoj osnovi, a
ni da se efikasno sprovodi. Me tani mnogo govore o sirotinji, ali izgledaju sna ni
i dobro uhranjeni. Kue im jesu ru ne, a sela neuredna, ali kao da sasvim odgovaraju
svojoj nameni. U stvari, ovaj me svet fascinira. Nikada nisam video neprivlaniji
svet, a ipak siguran sam da stanovni tvo ne pati i da njihovi nekomplikovani ivoti
uspevaju da sadr e dobro uravnote enu sreu kakve nema kod naprednijih naroda u moder
nim centrima."
"Pa, ti si to neki ljubitelj seljakih vrlina?"
"Ne dale zvezde!" enisa kao da oraspolo i ta misao. "Samo hou da istaknem zn
aaj svega ovog. Izgleda da je Tazenda uspe an upravlja, uspe an u smislu koji je dalek
o od efikasnosti Starog carstva ili Prve zadu bine, pa ak i na eg roenog Saveza. Oni s
u svojim podanicima donosili mehaniku efikasnost po cenu neopipljivijih vrednosti
. Tazenda donosi sreu i dovoljnost. Zar ne primeuje da je itava usmerenost njihove v
lasti drukija? Ona nije fizika, ve psiholo ka."
"Zaista?" Prier dopusti sebi malo ironije. "A ta je s onim strahom kod Sta
raca kad govore o ka njavanju zbog izdaje koje sprovode ti psiholozi - upravljai me
kog srca? Kako se to sla e s tvojom tezom?"
"Da li su oni sami bili podvrgnuti kazni? Govore samo o ka njavanju drugih
. Kao da je saznanje o ka njavanju tako duboko u njih usaeno da se sama kazna i ne
mora nikad primeniti! U njihove mozgove su utisnuti odgovarajui mentalni stavovi,
tako da sam siguran da na planeti nema nijednog tazenanskog vojnika. Za to to ne s
hvata ?"
"Mo da u shvatiti kad budem video guvernera", hladno odvrati Prier. "Uzgred
budi reeno, a ta ako se i na im mozgovima manipuli e?"
"Trebalo bi da si se ti na to ve privikao", s brutalnim prezirom odvrati e
nis.
Prier vidno preblede i s mukom se okrenu. Toga dana vi e nisu izmenili nije
dnu re.

U ti ini ledene noi bez vetra, oslu kujui tihe pokrete u snu drugog oveka, Prie
neujno namesti svoj runi predajnik na ultratalasno podruje na koje enisov prijemnik
nije mogao da se podesi, a onda be umnim dodirom nokta uspostavi vezu s brodom. O
dgovor je pristizao u kratkim razmacima kao be umne vibracije koje jedva da su pre
lazile prag percepcije.
"Da li je primljena neka vest?" dva puta zapita Prier. "Nikakva. I dalje e
kamo", dva puta sti e odgovor.
Prier ustade iz postelje. U sobi je bilo hladno; on sede na stolicu i oko
sebe ututka krzneni pokriva, a onda stade zuriti napolje u zbijene zvezde koje s
u se po svom sjaju i slo enom razme taju toliko razlikovale od ravnomerne izmaglice

galaktikog Soiva koja je vladala nonim nebom njegove rodne Periferije.

Tamo negde izmeu zvezda nalazio se odgovor na te koe koje su ga ophrvale i o
n po ele da re enje prispe i najzad sve okona.
Na trenutak se ponovo zapita da li je Mazgov bio u pravu - da li mu je p
reobraanje otupilo tvrdu o tricu samopouzdanja. Ili je to prosto bilo zbog starenja
i promena ovih poslednjih godina?
Nije mu, zapravo, bilo va no.
Bio je umoran.
Guverner Roseme je prispeo bez mnogo epurenja. Njegov jedini pratilac bio
je uniformisani ovek za upravljaem kopnenog vozila.
Samo kopneno vozilo bilo je rasko ne konstrukcije, no Prieru se ono uini nee
fikasnim. Nezgrapno se okretalo, a vi e no jednom primeti kako se trza unazad zbog
neeg to je mogla biti prenagla promena brzine. Ve sama konstrukcija je pokazivala
da koristi hemijsko a ne atomsko gorivo.
Tazenanski guverner lako zakorai na tanak sloj snega i krenu izmeu dva reda
Staraca punih strahopo tovanja. Ne obaziruu se na njih, brzo je u ao. Starci krenu e z
a njim.
To su iz svojih odaja posmatrala dva oveka iz Saveza koji je stvorio Mazg
ov. On - guverner - bio je stamen, prilino zdepast, niskog rasta, neupadljiv.
Pa, ta s tim?
Prier je sebe proklinjao zbog nedostatka sranosti. Lice mu, naravno, i dal
je ostade ledeno spokojno. Nije bilo poni avanja pred enisom, ali vrlo dobro je zna
o da mu je porastao krivni pritisak i da mu se grlo osu ilo.
Nije to bio fiziki strah. Nije on jedan od onih tupoglavih ljudi bez ma te,
ljudi od mesa bez nerava koji su preglupi ak i da se boje - ali fiziki strah bi m
ogao da objasni i suzbije.
Ali ovo je ne to drugo. Bio je to drukiji strah. On letimice pogleda enisa.
Mladi je dokono posmatrao svoje nokte i lenjo doterivao neku neprimetnu neravninu
.
U Prieru se ne to pobuni. Za to bi se, uostalom enis i bojao mentalne manipula
cije?
Prier u sebi zadr a dah i poku a da vrati misli unatrag. Kakav je mogao biti
pre nego to ga je Mazgov preobratio od nekada njeg okorelog demokrate? Te ko je bilo
prisetiti se. Nije mogao da sebe zamisli. Nije mogao prekinuti spone koje su ga
tesno i emocionalno vezivale za Mazgova. U mislima se mogao prisetiti da je jedn
om poku ao da ubije Mazgova, ali ma koliko da se naprezao ne bi se mogao prisetiti
svojih tada njih oseanja. Mo da je to bila samoodbrana samog mozga: meutim, na intuit
ivnu pomisao kakva su ta oseanja mogla biti - bez pojedinosti, ve samo shvatanje n
jihovog osnovnog smera - stomak mu zadrhta.
A ako je guverner vr ljao po njegovom mozgu? A ako su se nematerijalni men
talni pipci oveka iz Druge zadu bine zavukli unutra, u emocionalne naprsline njegov
og sastava, rastavile ga i ponovo sklopile...
Prvi put ni ta nije osetio. Nije bilo bola, probadanja u duhu - ak ni oseanj
a diskontinuiteta. Ako je nekada davno i postojalo takvo vreme - davno, jo pre pe
t kratkih godina - kada je mislio da ga ne voli ve mrzi - bila je to grozna iluzi
ja. Stideo se i same pomisli na takvu iluziju.
Ali bola nije bilo.
Da li e sastanak s guvernerom biti ponavljanje toga? Da li e se sve ono to
se pre toga zbilo - njegova slu ba kod Mazgova - itava njegova ivotna orijentacija pridru iti onom maglovitom snu iz drugog ivota koji je sadr ao re Demokratija? Da i M
azgov postane samo san, a da njegova odanost bude samo prema Tazendi...
Naglo se okrenu u stranu.
Javi se jaka elja za povraanjem.
A onda mu u uhu zazvoni enisov glas: "Mislim da je ovo ono pravo, general
e."
Prier se ponovo okrenu. Jedan Starac be e utke otvorio vrata i s nemim po tova
njem dostojanstveno stajao na pragu.
"Njegova ekselencija, guverner Roseme", izusti on, "u ime gospodara Taze
nde ima zadovoljstvo da vam urui svoju dozvolu za audijenciju, te moli da joj se

predstavite."
"Nego ta", uz trzaj enis prite e svoj pojas i navue na glavu rosemiansku kapul
jau.
Prierove vilice se stego e. Ovo je, dakle, bio poetak pravog kockanja.
Guverner Roseme nije bio pojava koja uliva strah. Pre svega bio je golog
lav, a proreena svetlosmea kosa koja je prelazila u sedu davala mu je blag izgled.
Ko ati svodovi su se povijali nani e prema oima usred fine mre ice bora; te oi su izgle
ale lukave; meutim, njegova sve e obrijana brada be e meku na i slaba, tako da bi prema
op tem uverenju pristalica pseudonauke itanja karaktera iz strukture kostiju odava
la 'slabia'.
Prier je izbegavao oi, a gledao u bradu. Nije znao da li e to biti efikasno
- i da li uop te ne to mo e biti efikasno.
"Dobrodo li na Tazendu! Ostanite s mirom! Da li ste jeli?"
Guvernerov glas je bio piskav, bezlian.
Njegova aka - s drugim prstima i kvrgavim venama - maltene kraljevski pok
aza na sto u obliku slova U.
Nakloni e se i poseda e. Guverner je sedeo na spoljnoj strani osnovice slova
U, a oni s unutra nje, dok se nemi Starci sme ti e s obe strane du stranica.
Guverner je kratkim, odsenim reenicama hvalio hranu uvezenu sa Tazende - i
doista, ona be e druge vrste, mada ne mnogo bolja od prostije hrane Staraca - kud
io vreme na Rosemi, a u poku aju da bude neusiljen on se dotae i slo enosti svemirsko
g putovanja.
enis je malo govorio, a Prier ne izusti ni rei.
A onda se i to zavr i. Pojeli su neko sitno ukuvano voe, upotrebili i bacil
i u stranu ubruse, pa se guverner zavali.
Oice su mu svetlucale.
"Raspitivao sam se za va brod. Prirodno, elim da se za njega pobrinu i da
izvr e op tu opravku. Izvestili su me da se ne zna gde je."
"Tano", veselo odvrati enis, "ostavili smo ga u svemiru. To je veliki brod
, prikladan za dugaka putovanja po katkad neprijateljski nastrojenim oblastima, p
a smo smatrali da bi mogao dovesti u sumnju na e miroljubive namere ako bi ovde pr
istao. Radije smo sleteli sami, nenaoru ani."
"Prijateljski in", neubeeno primeti guverner. "Ka ete da je brod veliki?"
"Nije to ratni brod, ekselencijo."
"Hm, hm! Odakle dolazite?"
"Sa male planete iz sektora Santani, va a ekselencijo. Mo da i ne znate za n
ju, jer nije va na. Radi bismo bili da zasnujemo trgovinske odnose."
"Trgovina? A ta imate na prodaju?"
"Sve vrste ma ina, Va a ekselencijo, u zamenu za hranu, drvo, rude..."
"Hm, hm." Guverner kao da je bio u nedoumici. "U to se malo razumem. Mo da
bi se ne to moglo srediti na obostranu korist. Mo da, po to natenane budem prouio va e a
kreditive - shvatate, da bi se moglo krenuti dalje mojoj vladi e biti neophodna p
odrobna obave tenja - a po to budem pregledao va brod, za vas bi bilo veoma uputno da
nastavite za Tazendu."
Na to nije bilo odgovora, pa se guvernerovo dr anje primetno ohladi.
"Ali treba da vidim va brod."
"Na brodu se sada, na alost, vr e opravke", hladno e enis. "Ukoliko va a eksele
ncija nema ni ta protiv da nam ostavi etrdeset i osam asova, bie vam onda na usluzi."
"Nisam naviknut na ekanje."
Po prvi put se Prierove oi susreto e s besnim pogledom drugog oveka i kao da
u njemu tiho eksplodira dah. Na trenutak se oseao kao da se davi u vodi, a onda s
e njegove oi otrgo e.
"Brod nee moi da se spusti jo etrdeset i osam sati, ekselencijo", ne pokoleb
av i se produ i enis. "Mi smo ovde i to posve nenaoru ani. Mo ete li da sumnjate u na e a
namere?"
Posle dugog tajca guverner nabusito ree: "Priajte mi o svetu s koga dolazi
te."
To je bilo sve. Na tome se zavr ilo. Nije bilo vi e neljubaznosti. Po to je is
punio svoju zvaninu du nost guverner je oigledno izgubio interesovanje, a audijencij
a je ubrzo potpuno zamrla.

A onda se sve zavr ilo. Prier se ponovo obreo u njihovim prostorijama i zap
oeo sa samoispitivanjem.
Oprezno je, zadr avajui dah, 'opipavao' svoja oseanja. Izvesno je da samom s
ebi nije izgledao drukiji, ali, da li bi uop te primetio neku razliku? Da li se osea
o drukijim po to ga je Mazgov preobratio? Nije li sve izgledalo prirodno? Kako treb
a da bude.
Napravio je opit.
Proraunato je kliknuo u neme upljine svog uma, a poklik mu je bio jasan i
glasio je: "Druga zadu bina mora biti otkrivena i uni tena."
Oseaj sa kojim je taj poklik propraen be e oseaj iskrene mr nje. U njemu nije b
ilo ni trunke oklevanja. A onda se u njegovom umu javi misao da zameni rei "Druga
zadu bina" reju "Mazgov", no dah mu zastade ve i na samom oseaju, dok mu se jezik sp
lete.
Do sada je bilo u redu.
Ali da nisu na neki drugi nain namipulisali njime - tananije? Da nisu izv
r ene neke maju ne promene? Promene koje ne bi mogao otkriti zbog toga to je samo nji
hovo postojanje iskrivljavalo njegovo rasuivanje?
Nije bilo naina da se to proveri.
Meutim, i dalje je oseao apsolutnu odanost prema Mazgovu! Kad je ona ostal
a neizmenjena, ni ta drugo zapravo i nije bilo va no.
On ponovo skrenu svoje misli na delanje. U svom delu sobe enis je bio neim
zaokupljen. Prierov nokat se spusti na runi ureaj za vezu. Kada do njega sti e odgov
or osetio je kako ga obuzima talas olak anja od koga zanemoa.
Nepokretni mi ii na licu ga ne odado e, ali u sebi je od radosti klicao, a ka
d se enis okrenu prema njemu, znao je da je farsa skoro zavr ena.
etvrta meuigra
Dva Govornika se susreto e na drumu, a jedan zaustavi onog drugog.
"Javio mi se Prvi govornik."
U oima drugog javi se napola prestra en treptaj: "Do lo je do ukr tanja?"
"Da! Valjda emo do iveti da i nama svane!"
5. JEDAN OVEK I MAZGOV
U enisovom pona anju nije bilo nikakvog znaka da je primetio neku tananu iz
menu u Prierovom dr anju ili u njihovim meusobnim odnosima. Leima se oslonio o tvrdu
drvenu klupu, ra iriv i pred sobom ispru ene noge.
"Kako ti se ini guverner?"
"Nikako. Uop te mi nije izgledao kao neki duhovni gorostas", sle e ramenima
Prier. "Veoma je bedan primerak pripadnika Druge zadu bine, ako je to ono to je treb
alo da bude."
"Mislim da nije to bio, zna . Ne znam ta da pomislim. Pretpostavi da si ti
iz Druge zadu bine", enis postade zami ljen, " ta bi ti uradio? Pretpostavi da ima neku
predstavu zbog ega smo ovde. Kako bi s nama postupio?"
"Preobraenje, naravno."
"Kao Mazgov?" enis ga o tro pogleda. "Da li bismo znali da nas jesu preobra
tili? Pitam se... A ta ako su oni samo psiholozi, ali vrlo mudri?"
"Ako je tako, ja bih nas prilino hitro poubijao."
"A na brod? Ne!" enis odmahnu ka iprstom. "Igrali bismo na blef, Prieru stari
dru e. To mo e biti samo blef. ak i ako im je emocionalna kontrola poznata u prste,
mi smo - ti i ja - samo fasada. Protiv Mazgova se oni moraju boriti, a na oprezu
su prema nama kao to smo to i mi prema njima. Pretpostavljam da znaju ko smo."
" ta namerava da preduzme ?" Prier se odbojno zagleda u njega.
"Da ekam", odreza enis. "Da ih pustim da nam priu. Brinu, mo da, zbog broda,
a verovatno i zbog Mazgova. Blefirali su s guvernerom. Nije uspelo. Ostali smo n
epokolebljivi. Onaj koga idui put po alju bie neko iz Druge zadu bine i taj e nam predl
o iti nagodbu."
"A onda?"
"Onda emo se nagoditi."
"Ne sla em se s tim."
"Zato to misli da e to bi izneveravanje Mazgova? Nee."

"Ne, Mazgov mo e da izae na kraj sa svakom podvalom koju bi ti mogao da smi

sli . No, ja se, ipak, ne sla em."
"Zato to, onda, valjda misli da ne bismo mogli nadmudriti pripadnike Druge
zadu bine?"
"Mo da i ne bismo, ali to nije razlog."
enis brzo obori pogled na ono to je drugi ovek dr ao u ruci i ljutito ree: "Ho
da ka e da je to razlog?"
Prier se poigravao svojim atomskim pi toljem. "Tano. Uhap en si."
"Zbog ega?"
"Zbog toga to si izdao Prvog graanina Saveza."
" ta to treba da znai?" enis stisnu usnice.
"Veleizdaja! Kao to rekoh. Sredujem situaciju."
"Ima li dokaz? Dokazni materijal, pretpostavke, ma tarije? Jesi li poludeo?
"
"Ne. A ti? Misli li da Mazgov bez razloga alje mladunce neodbijene od sise
na sme ne, razmetljive misije? Svojevremeno mi je to udno izgledalo. Ali gubio sam
vreme sumnjajui u sebe samog. A za to je tebe poslao? Zato to se lepo osmehuje i obl
ai ? Zato to ima dvadeset i osam godina?"
"Mo da zbog toga to mi se mo e verovati. Zar ne vidi logine razloge?"
"Ili mo da zato to ti se ne mo e verovati. to je prilino logino, kako ispada."
"Da li to izmenjujemo paradokse, ili je ovo neko nadmudrivanje reima da b
i se videlo ko je kadar da to manje ka e sa to vi e rei?"
Atomski pi tolj se pribli i, a za njim i Prier. "Ustaj." Stajao je uspravno p
red mladiem.

Bez naroite urbe enis ustade i bez ikakvog grenja trbu nih mi ia oseti kako mu
vor cevi atomskog pi tolja dodiruje pojas.
"Mazgov je eleo da se pronae Druga zadu bina", ree Prier. "Nije uspeo, a ni ja
u tome nisam uspeo, dok je tajna koju niko od nas nije uspeo da otkrije bila do
bro skrivana. Preostala je jo jedna mogunost - a ta bi bila da se pronae jedan trag
a koji ve zna gde je skrovi te."
"A to bih bio ja?"
"Oigledno. Ja to onda, naravno, nisam znao, ali iako moj mozak, mo da, spor
ije radi, jo uvek je usmeren u ispravnom pravcu. Kako smo samo lako prona li Kraj Z
vezda! Kako si udesno pretra io ba ono pravo podruje polja na Soivu iako postoji besko
naan broj mogunosti! A po to si to obavio, kako smo lepo uoili ba pravu taku za osmatr
nje! Ti, nespretna budalo! Da li me toliko potcenjuje da si mislio da nikakav spo
j sluajnosti nee biti suvi e preteran za mene da ga progutam?"
"Misli da sam imao suvi e uspeha?"
"Za polovinu previ e, za jednog lojalnog oveka."
"Zbog toga to su merila uspeha koja si mi postavio bila toliko niska?"
Atomski po tolj ga munu, mada je na licu pred enisom samo hladan sjaj oiju o
davao narastajui gnev. "Zato to si plaenik Druge zadu bine."
"Plaenik", dobaci enis sa krajnjim prezirom. "Hajde, doka i to."
"Ili si pod njihovim mentalnim uticajem."
"A da Mazgov to ne zna? Sme no!"
"A da Mazgov to zna. Upravo je u tome moja poenta, moj mladi nedosetljive
. Sa znanjem Mazgova. Da nije tako, zar misli da bi dobio brod da se njime igra ? D
oveo si nas do Druge zadu bine, ba kao to je i trebalo da uini "
"Izvukao sam jedno zrnce iz ove gomile prazne slame. Mogu li da upitam z
bog ega bih sve to radio? Ako sam izdajica, zbog ega bih vas dovodio do Druge zadu b
ine? Zar nisam mogao da se majem tamo-amo kroz Galaksiju, veselo skakuui i da pri
tom ne naem ni ta vi e no to si svojevremeno ti prona ao?"
"Zbog broda. I zbog toga to je ljudima iz Druge zadu bine oito potrebno atom
sko oru je za samoodbranu."
"Morae da nae neki bolji razlog od tog. Jedan brod im ne bi ni ta znaio, a ako
misle da bi mogli da upoznaju nauku na osnovu jednog broda, onda bi pripadnici D
ruge zadu bine zaista bili vrlo, vrlo glupi. Bila bi to glupavost one vrste kakvu,
rekao bih, ti poseduje ."
"Imae prilike da ovo objasni Mazgovu."

"Vraamo se na Kalgan?"
"Na protiv. Ostajemo ovde. A kroz petnaest minuta - koji minut vi e ili ma
nje - pridru ie nam se Mazgov. Zar misli da nas nije pratio, moj o troumni, bistri sam
oobo avaoe? Dobro si odigrao ulogu mamca za protivniku stranu. Mo da nam nisi priveo n
a e rtve, ali si nas izvesno doveo do na ih rtava."
"Mogu li da sednem i da ti ne to slikovito objasnim", zamoli enis. "Molim t
e?"
"I dalje e stajati."
"Najzad, mogu to i stojei da ka em. Misli da nas je Mazgov sledio zbog onog
hipertrasera u kolu veze?"

Atomski pi tolj kao da zadrhta. enis se ne bi u to zakleo.

"Ne izgleda iznenaen. No, neu traiti vreme sumnjiei te da si iznenaen. Da, z
sam za hipertraser. A sad, po to sam ti pokazao da sam znao ne to to nisi mislio da
znam, ja u tebi rei ne to to ne zna , a ja znam da ne zna ."
"Dozvoljava sebi suvi e dugaak uvod, enise. Oekivao bih da ti je smisao za izm
i ljanje bolje podmazan."
"Ovo nije nikakvo izmi ljanje. Bilo je izdajnika, naravno, ili neprijatelj
skih agenata, ako ti se ta re vi e dopada. Meutim, Mazgov je to na dosta udan nain saz
nao. Zna , izgleda da je neko petljao po nekim od njegovih preobraenika."
Ovog puta atomski pi tolj zadrhta. U to nije bilo sumnje.
"Povlaim to, Prieru. Zato sam mu bio potreban. Bio sam nepreobraen. Zar ti
nije naglasio da mu je potreban jedan nepreobraen ovek? Navev i pravi razlog, ili ne
?"
"Probaj s neim drugim, enise. Da sam bio protiv Mazgova, znao bih to." Tih
o i brzo Prier proveri svoj mozak. Izgledao je isti. Izgledao je isti. ovek je, oig
ledno, lagao.
"Hoe da ka e da osea odanost prema Mazgovu? Mo da. U odanost nisu dirali. Mazg
je rekao da bi se to suvi e lako otkrilo. Ali kako se psihiki osea ? Bezvoljno? Da li
si se sve vreme oseao normalno, otkako si krenuo na ovo putovanje? Ili si se katk
ada oseao udno, kao da nisi ba sasvim onaj stari? Je l' ti to poku ava da kroz mene iz
bu i neku rupu, a da ne dodirne obarae?"
Prier povue atomski pi tolj za pola palca. " ta poku ava da ka e ?"
"Ka em da su po tebi petljali. Manipulisali su tobom. Nisi video Mazgova d
a stavlja taj hipertraser. Nisi video nikoga kako to ini. Samo si ga tamo na ao i p
retpostavio da nas prati. Sigurno da tvoj runi primopredajnik uspostavlja vezu s
brodom preko talasne du ine koja ne odgovara mojoj. Misli da nisam to znao?" Sada j
e govorio ubrzano, ljutito. Maska ravnodu nosti se sada pretvorila u svirepost. "A
li odande nam ne dolazi Mazgov. Nije to Mazgov."
"Ko dolazi, ako ne on?"
"A ta ti misli ? Taj hipertraser sam prona ao onog dana kada smo krenuli. Ali
ja nisam pretpostavljao da je to Mazgov. Nije imao razloga da se me a u tom asu. Z
ar ne zapa a kako je to nesmisleno? Da sam ja izdajica, a da on to zna, mogao je da
me preobrati isto onako lako kako je to s tobom uinio, ime bi iz mog mozga izmami
o tajnu polo aja Druge zadu bine a da me ne alje preko polovine Galaksije. Mo e li ti da
sakrije neku tajnu od Mazgova? A ako ja nisam znao, onda ga do nje ne bih mogao
dovesti. Za to bi me onda, u oba sluaja, poslao? Jasno je da je hipertraser tamo st
avio neki agent Druge zadu bine. To nam se sada pribli ava. A da li bi bio prevaren
da po tvom vrlom mozgu nisu vr ljali? Kakva je to tvoja vrsta normalnosti kad si k
rajnju ludost smatrao mudro u? Da ja dovedem brod Drugoj zadu bini? ta bi s brodom ura
dili?
Tebe ele, Prieru. O savezu zna vi e nego iko drugi, osim Mazgova, a za njih n
isi opasan, dok on to jeste. Zbog toga su mi u um i ulili smer traganja. Naravno
, da bi bilo potpuno nemogue da pronaem Tazendu nasumice tragajui po Soivu. Znao sam
to. Ali sam znao i to da nas sledi Druga zadu bina i znao sam da je to njihovo ma
slo. Za to ne igrati njihovu igru? Bila je to borba blefiranjem. Oni su eleli nas,
a ja sam eleo njihov polo aj, pa nek svemir odnese onog iji blef nije vei.
Meutim, sve dok je tvoj atomski pi tolj uperen u mene, mi gubimo. A to oigle
dno nije tvoja ideja. Njihova je. Predaj mi pi tolj, Prieru. Znam da ti ovo izgleda
pogre no, ali ne govori to tvoj um, ve iz tebe govori Druga zadu bina. Predaj mi pi to

lj, Prieru, pa emo se zajedno suoiti s onim to nam se pribli ava."

S u asom Prier oseti narastanje zbunjenosti. Izgleda tano. Zar je mogao toli
ko pogre iti? Zbog ega ta vena sumnja u sebe? Za to nije siguran? ta je to to ini da
zvui tako ubedljivo?
Ubedljivost?
Ili se to njegov izmueni um odupire upadu stranog?
Da li je pocepan nadvoje?
U magli spazi kako pred njim, ispru iv i ruku, stoji enis - i u magnovenju po
stade siguran da e mu predati pi tolj. I upravo kad mu se mi ii ruke istego e iza njega
se - naroito brzo - otvori e vrata i on se obazre.

U Galaksiji ima, mo da, ljudi koje bi ovek u mirnijim prilikama mogao da za

meni za druge. Sledstveno tome, postoje mo da i du evna stanja kada se i neslini paro
vi ne mogu razlikovati. Ali Mazgov stoji iznad svakog spoja ta dva inioca.
Ni sva agonija Prierova uma nije mogla spreiti da spokojna snaga istog tre
nutka ne preplavi njegov um.
Nema te situacije u kojoj bi Mazgov fiziki mogao dominirati. Nije dominir
ao ni u ovoj.
Bio je prilino sme na pojava u vi eslojnoj odei koja je odebljala njegovu svak
odnevnu mr avost, ne dozvoljavajui mu, ipak, da se domogne normalnih dimenzija. Lic
e mu je bilo zabraeno, a ono to je preostalo od uvek istaknutog kljuna bilo je crv
eno od hladnoe.
Nije bilo, verovatno, nedolinije vizije izbavitelja.
"Zadr i svoj atomski pi tolj, Prieru", ree on a onda se obrati enisu, koji je s
legnuo ramenima i seo: "Ovde kao da je prilino smu en i prilino protivrean emocionala
n kontekst. ta treba da znai to da vas prati jo neko, osim mene?"
"Da li je hipertraser postavljen na brod po va em nareenju, gospodine", brz
o upade Prier.
"Svakako. Zar je verovatno da bi neka druga organizacija iz Galaksije, o
sim Saveza svetova, imala pristupa na brod?"
Mazgov ga gladno pogleda.
"Rekao je..."
"Pa, on je ovde, generale. Nije potrebno posredno citiranje. Ima li ta da
prizna , enise?"
"Da, ali, oigledno, svoje gre ke, gospodine. Mislio sam da je taj traser ta
mo podmetnuo neki plaenik Druge zadu bine i da smo ovde dovedeni zbog nekog njihovo
g cilja kome sam bio spreman da se suprotstavim. Osim toga, imao sam utisak da j
e general manje-vi e u njihovim rukama."
"Zvui kao da to vi e ne misli ."
"Bojim se da ne mislim. Da nije tako, ne biste se pojavili na vratima."
"E, da to onda isteramo na istinu." Mazgov zguli spoljne slojeve postavlj
ene, elektrinom strujom grejane odee. "Nee vam smetati ako i ja sednem? A sad - ovd
e smo bezbedni od svake opasnosti da neko upadne. Nijedan stanovnik ove sante le
da nee imati elju da se ovom mestu pribli i. U to vas uveravam." U njegovom nagla avan
ju svoje moi be e neke okrutne ozbiljnosti.
enis ispolji svoje gnu anje. "emu izdvajanje? Da neko nee da poslu i aj i uvede
igraice?"
"Te ko. Kakva be e ona tvoja teorija, mladiu? Neko iz Druge zadu bine pratio je
va e kretanje pomou ureaja kojim ne raspola e niko osim mene - a kako ono ree da si pr
ona ao ovo mesto?"
"Gospodine, da bi se objasnile izvesne poznate injenice, izgleda oigledno
da su u moju glavu ulivene neke ideje..."
"A to su uinili pripadnici te iste Druge zadu bine?"
"Pretpostavljam da to nije mogao biti niko drugi."
"Zar ti nije palo na im da ukoliko neko iz Druge zadu bine mo e da te natera
, namami ili privue da zbog nekih njihovih ciljeva ode u Drugu zadu binu - a pretpos
tavljam da si smatrao da se koriste metodima kakvi su moji, mada, podseam te, ja
mogu da usadim oseanja, a ne i ideje - zar ti nije palo na um i to da taj neko ko
to mo e onda nema potrebe da vam podmee hipertraser?"

Prenera eni enis naglo podi e pogled i susrete se s krupnim oima svog suverena
. Prier je ne to gunao, a na ramenima mu se ogledalo olak anje.
"Ne", odvrati enis, "to mi nije palo na um."
"I da nisu mogli da se oseaju sposobnim da vas usmeravaju, ukoliko su mor
ali da vam prate kretanje, kao i to da biste, neusmeravani, imali veoma malo izg
leda da pronaete put dovde, kao to ste uinili. Da li si na ovo pomislio?"
"Ni na to."
"A za to ne? Da li je tvoj duhovni nivo opao u veoj meri nego to je verovatn
o?"
"Na to jedini odgovor mo e biti jedno pitanje, gospodine. Da li se i vi pr
idru ujete optu bama generala Priera da sam izdajnik?"
"U sluaju da je zaista tako, ima li da ne to ka e u svoju odbranu?"
"Samo ono to sam izlo io i generalu. Da sam bio izdajnik i da sam znao gde
se nalazi Druga zadu bina mogli ste me preobratiti i smesta to saznati. Ukoliko st
e smatrali da me treba pratiti, onda ranije nisam znao i nisam bio izdajnik. Tak
o da na va paradoks odgovaram svojim."
"A kakav ti je zakljuak?"
"Da nisam izdajnik."
"S tim se, oigledno, moram slo iti, po to je tvoje obrazlo enje neoborivo."
"A mogu li vas onda zapitati za to ste nas sve vreme iz potaje sledili?"
"Zbog toga to za svaku injenicu postoji i neko tree obja njenje. I ti i Prier
ste neke injenice objasnili na sebi svojstvene naine, ali ne sve. Ja u vam - ako mi
date vremena - objasniti sve. I to prilino brzo, tako da je mala verovatnoa da ete
se dosaivati. Sedi, Prieru, i daj mi pi tolj. Vi e ne preti opasnost da nas neko napa
dne. Ni odavde, a ni sa strane. Zapravo, ak ni od Druge zadu bine. Zahvaljujui tebi,
enise."
Soba je bila osvetljena kako je to bilo uobiajeno na Rosemi - pomou ice zag
rejane elektrinom strujom. O tavanicu je bila okaena jedna sijalica u ijoj je mutno
j, utoj svetlosti svaki od njih bacao senku.
"Po to sam smatrao neophodnim da pratim enisa, jasno je da oekujem da time n
e to postignem", zapoe Mazgov. "Kako je sa zauujuom brzinom i neposredno u krenuo ka D
oj zadu bini, mo emo opravdano pretpostaviti da je to ono to sam i oekivao da e se desi
ti. Po to od njega nisam neposredno primio obave tenje, ne to se moralo ispreiti. To su
injenice. enis, naravno, zna odgovor. Znam ga i ja. A ti, Prieru?"
"Ne, gospodine", tvrdoglavo e Prier.
"Onda u ti objasniti. Samo jedna vrsta oveka mo e istovremeno znati gde je D
ruga zadu bina i mene spreavati da to saznam. enise, bojim se da si ti sam iz Druge
zadu bine."
Nagnuv i se napred, enis se osloni laktovima o kolena i, ne promeniv i izraz,
besno upita: "Kakav je tvoj pouzdan dokaz? Danas se ve vi e nego dva puta pokazalo
da je dedukcija pogre na."
"Postoji i pouzdan dokaz, enise. To je prilino lako. Rekao sam ti da je ne
ko dirao u moje ljude. Taj koji je to inio morao je oigledno biti neko ko je - a)
nepreobraen, i - b) prilino blizu sredi ta zbivanja. Polje je bilo iroko, mada i ne s
asvim neogranieno. Imao si suvi e uspeha, enise. Ljudima si se suvi e dopadao. Suvi e do
bro si se snalazio.
Onda sam te pozvao da preuzme ovu ekspediciju, i to te nije iznenadilo. M
otrio sam tvoje oseanje. Nije ti smetalo. Preterao si tada sa samouvereno u, enise. N
ijedan zaista obian ovek ne bi mogao da izbegne bar malo kolebanja zbog takvog zad
atka. Po to je tvoj mozak izbegao to koleganje, mogao je biti ili budalast ili kon
trolisan.
Te dve mogunosti je bilo lako proveriti. U trenutku opu tenosti dokopao sam
se tvog mozga i na trenutak ga ispunio tugom, a zatim je uklonio. Sa tako savr en
om ve tinom bio si posle ljut da sam se mogao zakleti da je to bila prirodna reakc
ija - da ne be e onog to se najpre desilo. Naime, kad sam se stu ito na tvoja oseanja
u jednom trenutku, u magnovenju, pre nego to si se obuzdao, tvoj mozak je pru io ot
por. Samo sam to hteo da saznam.
Niko ne bi mogao da mi se opire, ak ni na tren, a da ne poseduje mo kontro
le slinu mojoj."
"I? ta sad?" enisov glas je bio tih i gorak.

"A sad e umreti - kao pripadnik Druge zadu bine. To je neophodno i verujem d
a e razumeti."
enis je ponovo netremice gledao u otvor pi toljske cevi. Njim je ovog puta
upravljao um nimalo slian Prierovom, kojeg je mogao da obre kako mu drago, ve um zre
o i otporan na silu kakav je i njegov roeni.
Deli vremena koji mu je bio ostavljen za ispravku zbivanja bio je kratak.

Za oveka sa normalnim brojem ula i normalnom nesposobno u za emocionalnu kont

rolu te ko je da opi e ono to se zatim desilo.
U su tini, evo ta je enis shvatio u ovom siu nom vremenskom razmaku, koliko je
trebalo da ka iprst Mazgova gurne kontakt obaraa.
Tada nji emocionalni sastav Mazgova sastojao se od o tre i uglaane re enosti, n
i najmanje zamagljene nekim oklevanjem. Da je enisa kasnije dovoljno zanimalo da
izrauna vreme od odluke da puca do prispea dezintegri ue energije, mogao je shvatiti
da je mogunost da umakne trajala oko jedne petine sekunde.
To jedva da je bilo neko vreme.
U tom istom maju nom vremenskom razmaku ono to je Mazgov shvatio bilo je to
da je emocionalni potencijal enisovog mozga iznebuha provalio nagore, a da njego
v sopstveni mozak nije osetio nikakav udarac, kao i to da ga je istovremeno, iz
neoekivanog pravca, kao vodopad preplavila ista, prodorna mr nja.
Taj novi emocionalni element ukloni njegov ka iprst s kontakta. Ni ta drugo
to nije moglo uiniti, a gotovo istovremeno s promenom u pona anju nastupi i potpuno
shvatanje nove situacije. Bila je to iva slika koja potraja krae nego to bi to nje
n znaaj s dramskog stanovi ta iziskivao. Tu je bio Mazgov, iji je ka iprst skliznuo s
atomskog pi tolja, kako netremice zuri u enisa. Zatim enis, sav napet, koji gotovo d
a se nije usuivao da di e. I Prier, zgren na stolici, kome se svaki mi i gotovo do kida
ja grio: ija se svaka tetiva izvijala u naprezanju da se baci napred, lica najzad
izbaenog iz uve bane odrvenelosti i pretvorenog u neprepoznatljivu samrtnu masku u as
ne mr nje, dok su mu oi jedino, potpuno i pre svega bile zaokupljene Mazgovom.
Izmeu enisa i Mazgova tek jedna ili dve rei behu izmenjen - tek re ili dve i
potpuno ogoljavajue strujanje emocionalne svesti koje e zauvek ostati pravi nain u
zajamnog sporazumevanja izmeu takvih kakvi oni bejahu.
Zbog na ih sopstvenih ogranienja, potrebno je prevesti u rei ono to se zbilo
u tom asu, a i ne to kasnije.
"Prvi graanine, ti si izmeu dve vatre", usiljeno ree enis. "Ne mo e istovremen
kontrolisati dva mozga, ne kada je jedan od njih moj i prema tome, mo e da odabere .
Prier je sada osloboen od tvog preobraenja. Ja sam raskinuo lance. To je onaj star
i Prier; onaj koji je jednom poku ao da te ubije; onaj koji te smatra neprijateljem
svega onog to je slobodno, pravino i sveto; a, osim toga, on je onaj koji shvata
da ga ve pet godina svodi na bespomonu ropsku ulizicu. Sada ga zadr avam potiskujui mu
volju, ali to e prestati ako me ubije , mnogo br e nego to ti bude mogao da pokrene at
mski pi tolj ili ak i svoju volju... ubie te."
"Ako se okrene da bi ga vratio pod svoju kontrolu, ubio ili bilo ta uinio,
ne e moi da se dovoljno brzo ponovo okrene kako bi mene zaustavio."
Mazgov se i dalje nije pomerao. Samo tiho uzdahnu u znak priznanja.
"Tako, sad baci taj pi tolj", ree enis, "pa da opet budemo na ravnoj nozi i
da Prier ponovo postane tvoj."
"Napravio sam jednu gre ku", najzad izusti Mazgov. "Gre ka je to je tree lice
prisutno u mom sukobu s tobom. To je uvelo jednu suvi nu promenljivu veliinu. To je
gre ka za koju se, dr im, mora platiti."
Nemarno je ispustio pi tolj i stopalom ga odgurnuo na drugi kraj sobe. Ist
ovremeno, Prier se jo jednom zgri i stropo ta u dubok san.
"Bie normalan kad se ponovo probudi", ravnodu no primeti Mazgov.
itava ova razmena misli od trenutka kada je ka iprst Mazgova poeo da pritisk
a obara kontakta do trenutka kada je ispustio atomski pi tolj odvila se za vreme kr
ae od jedne i po sekunde.
Ali ba tu, ispod granice svesti, u vremenu koje je bilo upravo iznad gran
ice opa anja, enis uhvati kratkotrajni zraak oseanja Mazgova. Bio je to zraak sigurnog
i samopouzdanog trijumfa.

6. JEDAN OVEK, MAZGOV - I NEKO DRUGI

Dva oveka se na izgled opusti e i postado e spokojni - u fizikom pogledu prave
suprotnosti - dok im je od napetosti drhtao svaki nerv to je slu io kao detektor o
seanja.
Po prvi put posle dugog niza godina Mazgov nije bio dovoljno siguran u s
ebe. Iako je za sada mogao sebe da za titi, enis je znao da to ini s mukom - i da na
pad za njega ne bi znaio isto to i za njegovog protivnika. enis je znao da bi izgub
io kada bi se proveravala izdr ljivost.
No, pogubno je bilo misliti na to. Odati Mazgovu neku emocionalnu slabos
t znailo bi dati mu oru je. U mozgu Mazgova ve se ne to naziralo - ne to pobedniko...
Dobiti na vremenu...
Za to su ostali kasnili? Iz ega izvire samopouzdanje Mazgova? ta njegov prot
ivnik zna, a on ne? Mozak na koji je motrio nije ni ta kazivao. Kad bi samo umeo d
a proita ideje. A ipak...
enis grubo prikoi kovitlac svojih misli. Preostalo je samo jedno - dobiti
na vremenu...
"Po to je posle na eg malog dvoboja oko Priera zakljueno, a ja sam to nisam po
rekao, da sam pripadnik Druge zadu bine, kako bi bilo da mi napokon objasni za to sam
do ao na Tazendu?"
"A ne", s oholom sigurno u nasmeja se Mazgov, "nisam ja Prier. Nema potrebe
da ti dajem obja njenja. Dobio si ono to si smatrao razlozima. Kakvi su da su tvoji
postupci su mi odgovarali i zato se vi e ne raspitujem."
"Ipak, u tvom poimanju prie moraju postojati neke praznine. Da li je Taze
nda ona Druga zadu bina koju si oekivao da pronae ? Prier je mnogo priao o nekom tvom d
ugom poku aju da je pronae i tvom oruu, psihologu Eblingu Mizu. Katkada bi pomalo brl
jao kad bih ga... hm... malo ohrabrio. Priseti se Eblinga Miza, Prvi graanine."
"A za to bih?" samopouzdano!
enis je oseao kako samopouzdanje sve vi e izbija na povr inu, kao da je s prot
icanjem vremena svaka uznemirenost koju je Mazgov mogao gajiti sve vi e i vi e i ezaval
a.
vrsto obuzdavajui nadiranje oajanja, on ree: "Znai, nisi radoznao? Prier mi j
spominjao Mizovo ogromno zaprepa enje zbog neega. Da je stra no preklinjao da se pohi
ta i upozori Druga zadu bina. Za to? Za to? Ebling Miz je umro. Druga zadu bina nije bil
a upozorena. A ipak, Druga zadu bina postoji."
Mazgov se osmehnu sa istinskim zadovoljstvom i iznednom, iznenaujuom naval
om svireposti koju enis oseti kako se pribli ava i napreac povlai. "Ali Druga zadu bina
je oigledno bila upozorena. Kako bi drukije i za to neki Bejl enis prispeo na Kalgan
da obradi moje ljude i da se lati prilino nezahvalnog zadatka da me nadmudri. Up
ozorenje je zakasnilo, to je sve."
"Znai, ti ak i ne zna ta je Druga zadu bina, niti kakvo je dublje znaenje sveg
to se zbiva?" enis dozvoli da se iz njega izlije samilost.
Dobiti na vremenu!
Mazgov oseti njegovu samilost, te mu se istog trena oi neprijateljski pri
tvori e. Poznatom kretnjom etiri prsta protrlja nos i obrecnu se: "Zabavljaj se ond
a. ta je s Drugom zadu binom?"
enis se hotimice izra avao reima, a ne emocionalnom simbologijom. "Koliko sa
m ja obave ten, Miza je najvi e zaudila tajanstvenost koja je okru ivala Drugu zadu binu.
Hari Seldon je na toliko razliit nain zasnovao svoje dve tvorevine! Prva zadu bina
je bila buna pojava, koja je za dva stolea zablesnula pola Galaksije, dok je Druga
bila kao neki mrani ponor.
Nee shvatiti za to je to bilo tako ako ne bude ponovo osetio intelektualnu at
mosferu iz vremena umirueg Carstva. Bilo je to vreme apsolutnog, velikih konanih u
op tavanja, bar u naunoj misli. To da su stavljene brane daljem razvoju ideja bio j
e, naravno, znak da se kultura raspada. Seldona je proslavila njegova pobuna pro
tiv takvih brana. Ta poslednja iskra mladalakog stvarala tva u njemu osvetlila je C
arstvo svetlo u zalazeeg sunca i maglovito nagovestila sunce Drugog carstva koje se
raalo."
"Vrlo dramatino. I, ta onda?"
"Tako je on, prema psihoistorijskim zakonima, stvorio svoje Zadu bine, ali
, ko bi bolje nego on sam mogao znati da su ak i ti zakoni relativni! On nikada n

ije stvarao konani proizvod. Konani proizvodi su za dekadentne umove. Njegov je im

ao evoluirajui mehanizam, a Druga zadu bina je bila orue tog mehanizma. Mi, Prvi graa
nine tvog privremenog Saveza svetova, mi smo istinski uvari Seldonovog plana. Jed
ino mi!"
"Da li to poku ava da se reima ohrabri ", prezrivo upita Mazgov, "ili poku ava d
na mene ostavi utisak? Meutim, Druga zadu bina, Seldonov plan i Drugo carstvo na me
ne ne ostavljaju ni najmanji utisak, niti u meni bude neko saoseanje, simpatiju,
odgovornost, niti diraju u neki drugi izvor emocionalne pomoi, na ta eli da me naved
e . Uostalom, jadna budalo, o Drugoj zadu bini govori u pro lom vremenu, jer ona je un
i tena."
enis je oseao kako narasta jaina emocionalnog potencijala koji je pritiskao
njegov um, dok se Mazgov pridizao sa stolice i pribli avao. Pomamno mu se suprots
tavi, ali u njega se nemilosrdno u unjalo ne to, mrcvarei i povijajui njegov mozak una
zad... unazad.
Za sobom je osetio zid, a pred njim je bio Mazgov, ispijen, podboen, dok
su se ispod one planine od nosa u asavajue sme ila usta.
"Tvoja igra je zavr ena, enise", ree Mazgov. "Igra svih vas - svih ljudi iz
onoga to je nekad bila zadu bina. Nekad bila! Nekad bila! Zbog ega si sve ovo vreme
sedeo i trtljao Prieru, kad si mogao navaliti na njega i oduzeti mu atomski pi tolj
bez ikakve primene fizike sile? ekao si na mene, zar ne, ekao si da me pozdravi u s
ituaciji koja ne bi suvi e izazvala moje podozrenje.
teta za tebe da ni ta nije ni trebalo da ga izaziva. Poznavao sam te. Suvi e
dobro sam te poznavao, suvi e dobro, enise iz Druge zadu bine.
Meutim, na ta sad eka ? I dalje me oajniki obasipa reima, kao da i sam zvuk
treba da me sledi na mestu. A dok govori stalno ne to u tvom umu eka, eka i jo uvek e
a. Meutim, niko ne dolazi. Niko od onih koje oekuje - niko od tvojih saveznika. Ovd
e si sam, enise, i ostae sam. Da li zna zbog ega?
Zbog toga to me je tvoja Druga zadu bina do krajnosti pogre no procenila. Ran
o sam saznao njihov plan. Mislili su da u vas pratiti dovde i postati njihova peen
ica. Zaista je trebalo da bude mamac - mamac za jadnog, budalastog, slaba nog mutan
ta, tako zagrejanog za Carstvo da e zaslepljeno srljati u oitu zamku. No, da li sa
m njihov zatvorenik?
Pitam se da li im je palo na um da bih te ko mogao da ovamo doem bez svoje
flote, a protiv svake njene artiljerijske jedinice Druga zadu bina je potpuno i alo
sno bespomona. Da li su pomislili na to da se neu zaustaviti radi razgovora ili eka
ti na dogaaje?
Pre dvanaest asova moji brodovi su lansirani protiv Tazende i skoro da su
sasvim okonali svoj zadatak. Tazenda le i u ru evinama, njeni nastanjeni centri su z
brisani. Nije bilo otpora. Druga zadu bina vi e ne postoji, enise, a ja, nastrani ru ni
slabi, ja sam gospodar Galaksije."
enisu nije preostalo ni ta drugo do da bespomono odmahne glavom. "Ne... Ne..
."
"Da... Da..." opona ao ga je Mazgov. "A ukoliko si ti jedini pre iveli, a mo d
a i jesi, nee to dugo biti."
Tad nastupi duga, znaajna stanka, a enis skoro zaurla od iznenadnog bola n
astalog prodiranjem u najdublja tkiva njegovog mozga.
Mazgov se gunajui povue. "Nedovoljno. Uop te nisi polo io ispit. Tvoje oajanje
e gluma. Tvoj strah nije onaj sveobuhvatni strah vezan za uni tenje nekog ideala,
ve sitna stepnja da sam ne bude uni ten.
Nejaka ruka Mazgova epa enisa za gu u, no njenog slaba nog stezanja enis iz nek
h razloga nije mogao da se oslobodi.
"Ti si moja sigurnost, enise. Ti si moj nadzornik i za tita od svake nedovo
ljne procene koju bih mogao nainiti." Po njemu su svrdlale oi Mazgova. Uporne... T
ra ei...
"Da li sam dobro proraunao, enise? Da li sam nadmudrio tvoje ljude iz Drug
e zadu bine? Tazenda je zaista uni tena, enise, strahovito razorena; za to je onda tvoj
e oajanje samo pretvaranje? Gde je istina? Moram saznati stvarnu situaciju i isti
nu. Kazuj, enise, kazuj! Znai li to da nisam dovoljno duboko prodro? Da opasnost j
o uvek postoji? Govori, enise! Gde sam pogre io?"
enis je oseao kako mu se rei izvlae iz usta. Nisu dragovoljno izlazile. Steg

ao je zube da ih zadr i. Ugrizao se za jezik. Napregao je svaki mi i u glavi.

A one su izlazile - s grcanjem - izvuene na silu - i usput razdirale njeg
ovo grlo, jezik, krunile zube.
"Istina", zapiskuta, "istina..."
"Da, istina. ta jo treba preduzeti?"
"Seldon je ovde osnovao Drugu zadu binu. Ovde, kao to sam rekao. Nisam laga
o. Do li su psiholozi i uspostavili kontrolu nad domaim stanovni tvom."
"Sa Tazende?" Mazgov dublje zaroni, kako bi muenjem preplavio oseanja drug
og oveka - brutalno ih rastr ui.
"Tazendu sam uni tio. Ti zna
ta elim. To mi daj."
"Nije Tazenda. Rekao sam da pripadnici Druge zadu bine ne moraju biti oni
ljudi koji su na izgled na vlasti. Tazenda je fasada..." Rei su bile skoro nerazu
mljive, a obrazovale su se protiv svakog atoma volje pripadnika Druge zadu bine.
"Rosema... ? Rosema? Rosema je taj svet..."
Mazgov olabavi svoj stisak, a enis se sroza u hrpu bola i izmuenosti.
"A mislio si da mene namagari ", tiho upita Mazgov.
"Bio si namagaren." Be e to poslednja mrvica otpora u enisu.
"Ali ne dovoljno dugo za tebe i tvoje. U vezi sam s flotom. A posle Taze
nde mo e na red doi i Rosema. Meutim, najpre da..."
enis oseti kako se prema njemu uspinje muni mrak koji ni mahinalno prineta
ruka do oiju nije mogla da odagna. Tama ga je gu ila i dok je oseao kako se njegov
razderani, ranjeni mozak vrti u krug, unazad, unazad u veno crnilo - poslednja sl
ika be e slika trijumfalnog Mazgova - akalica koja se smeje - taj dugi mesnati nos k
oji sav podrhtava od smeha.
Zvuk se izgubi. Tama ga s ljubavlju obgrli. Zav rilo se s oseanjem rasprska
vanja koje je liilo na reckavi sev munje i enis se polagano vrati na zemlju, dok s
e u suzama okupane oi vraao pomueni vid.
Glava ga je nepodno ljivo bolela, a jedino je uz stra no probadanje mogao da
joj prinese ruku.
Bio je iv, oigledno. Meko, kao paprje uhvaeno u vrtlogu vazduha to je prohuj
ao, misli mu se sredi e i otplovi e na otpoinak. Oseao je da u sebe uvlai utehu - izvan
a. Polako, muno pognu vrat, a kao o tar probad nastupi olak anje.
Jer vrata behu otvorena, a preko praga je upravo pre ao Prvi govornik. Pok
u ao je da ne to ka e, vikne, upozori, ali jezik mu se sledio; znao je da ga Mazgov de
lom svog monog uma jo dr i i u njemu zadr ava svaku re.
Jo jednom povi vrat. Mazgov je i dalje bio u sobi. Bio je ljut, u agrena po
gleda. Vi e se nije smejao, a zube mu je razotkrivao svirepi osmeh.
enis oseti kako se njegovim mozgom, isceliteljski ga dotiui, sporo kree emot
ivni uticaj Prvog govornika, a kada se taj uticaj sukobi s odbranom Mazgova i po
sle jednog trenutka borbe povue, nastupi oseanje obamrlosti.
S jaro u, grotesknom za njegovo mr avo telo, Mazgov promuklo ree: "Dakle, drug
i dolazi da bi me pozdravio." Njegov gipki um pru i pipak van sobe - daleko - dale
ko.
"Sam si", ree.
Potvrdiv i, Prvi govornik ga prekide. "Sasvim sam. Nu no je da budem sam, po t
o sam ja bio taj koji je pre pet godina pogre no procenio va u budunost. Pru ie mi izves
no zadovoljstvo da tu stvar popravim bez iije pomoi. Na alost, nisam raunao na jainu
va eg polja emocionalnog odbijanja, kojim je ovo mesto okru eno. Dugo mi je trebalo
da prodrem. estitam vam na ve tini kojom je sagraeno."
"Nema na emu", neprijateljski odvrati Mazgov. "Nemoj traiti komplimente na
mene. Da li si do ao da iver tvog mozga pridru i ovom ovde slomljenom stubu va eg bezn
aajnog kraljevstva?"
"A ovek koga zovete Bejl enis dobro je obavio svoj zadatak", osmehnu se Pr
vi govornik, "utoliko pre to vam ni izdaleka nije bio mentalno ravan. Primeujem, n
aravno, da ste ga zlostavljali, mada emo jo mo da i moi da ga u potpunosti povratimo.
Hrabar je to ovek, gospodine. Sam se prijavio za ovaj zadatak, iako smo bili u s
tanju da matematiki predvidimo ogromne izglede za o teenje njegovog duha - to je, kao
to naravno znate, mnogo groznija alternativa od obinog fizikog sakaenja."
enisov duh je uzaludno pulsirao onim to je eleo, a nije mogao da izrekne; el
eo je, a nije mogao da dovikne upozorenje. Mogao je samo da zrai stalnu struju st

raha... bezumnog straha...

Mazgov je bio spokojan. "Zna , jamano, za uni tenje Tazende."
"Znam. Napad tvoje flote bio je predvien."
"Da, to pretpostavljam. Ali ne i spreen, a?" o tro upita Mazgov.

"Ne, ne i spreen." Emocionalna simbologija Prvog govornika bila je jasna

kao dan. Bilo je to, maltene, samozgra anje, potpuno gnu anje nad samim sobom: "A gr
e ka je vi e moja, nego va a. Ko je pre pet godina mogao i zamisliti va u mo? Od poetka s
o sumnjali i od onog trenutka kad ste zauzeli Kalgan - da imate sposobnost emoci
onalne kontrole. To nije bilo suvi e zauujue, Prvi graanine, kao to vam mogu i objasni
i.
Emocionalni kontakt kakav posedujemo vi i ja nije neki posebno nov razvo
j. Zapravo, sadr an je u ovejem mozgu. Veina ljudskih bia kadra je da na primitavan na
n proita oseanje, pragmatiki ga povezujui sa izrazom lica, tonom glasa i slinim. Pril
ian broj ivotinja poseduje, u izra enijem stepenu, tu odliku; u prilinoj meri koriste
ulo mirisa, dok su oseanja, naravno, manje slo ena.
U stvari, ljudska bia su sposobnija i za mnogo vi e, ali je s razvitkom gov
ora pre milion godina sposobnost emocionalnog kontakta poela da zakr ljava. Veliko
je postignue na e Druge zadu bine da su ovom zaboravljenom ulu bar donekle vraeni njego
vi potencijali.
Meutim, ne raamo se sa sposobno u da to ulo u potpunosti iskoristimo. Strahovi
tu prepreku ini taj milion godina propadanja, te stoga ulo moramo vaspitavati i ve b
ati onako kao to ve bamo svoje mi ie. A u tome le i osnovna razlika izmeu nas. Vi ste ro
i s njim. Toliko mo emo izraunati. Mo emo, takoe, izraunati dejstvo takvog ula na osobu
u svetu ljudi koji ga nemaju. U carstvu slepih oravi je... Izraunali smo u kojoj e
meri megalomanija ovladati vama, uvereni da smo spremni. Meutim, za dva inioca nis
mo bili spremni.
Prvi je bio veliki domet va eg ula. Mi emocionalnu vezu mo emo proizvesti sam
o na domaku oka, i to je razlog to smo vi e bespomoni u odnosu na fizika oru ja nego to
biste pomislili. Vid igra tako ogromnu ulogu. S vama to nije sluaj. Za vas se izv
esno zna da ljude dr ite pod kontrolom i da, tavi e, sa njima imate blisku emocionaln
u vezu, ak i kad su vam van domaka oka i uha. To je prekasno otkriveno.
Drugo, nismo znali za va e fizike nedostatke, a naroito za onaj koji je vama
izgledao toliko va an da ste uzeli ime Mazgov. Nismo uzeli u obzir da niste samo
mutant, ve i jedan sterilni mutant, a pored nas je neopa ena promakla i dodatna psi
hika izvitoperenost usled va eg kompleksa manje vrednosti. Jedino smo uzeli u obzir
megalomaniju, a ne i intenzivnu psihopatsku paranoju.
Ja snosim odgovornost za sve te propuste, zato to sam bio voa Druge zadu bin
e u vreme kada ste osvojili Kalgan. Kad ste uni tili Prvu zadu binu saznali smo - al
i prekasno - i zbog te gre ke milioni su umrli na Tazendi."
"A sad e sve popraviti!" Tanke usnice Mazgova se iskrivi e, dok mu je mozak
pulsirao mr njom. " ta e preduzeti? Uloviti me? Vratiti mi moju mu kost? Odstraniti iz p
ro losti dugo detinjstvo u otuenoj sredini? Da li ali moje patnje? Da li ali moju nesr
? Ne alim zbog onog to sam iz nu de poinio. Neka se Galaksija sama uva to bolje mo e,
prstom nije mrdnula da meni pru i za titu kad mi je bila potrebna."
"Va a oseanja su, naravno, samo plod va e predistorije i nee biti osuena - ve s
mo promenjena", ree Prvi govornik. "Uni tenje Tazende bilo je neizbe no. Druga mogunos
t je mogla biti mnogo obimnije razaranje irom cele Galaksije u toku vi e stolea. Na
na ogranieni nain uinili smo sve to mo emo. Sa Tazende smo povukli koliko god smo mogl
ljudi. Ostatak sveta smo decentralizovali. Na alost, na e mere su nu no bile daleko
od zadovoljavajuih. Mnogi milioni su prepu teni smrti - zar alite zbog toga?"
"Nimalo, kao to ne alim ni onu stotinu hiljada koja mora da umre na Rosemi
najkasnije kroz est asova."
"Na Rosemi?" brzo upita Prvi govornik.
Okrenuo se prema enisu koji sebe be e prinudio na polusedei polo aj, i njegov
mozak primeni silu. enis oseti kako se nad njim vodi dvoboj umova, a zatim brzo p
rsnu e okovi i iz njegovih usta spotiui se kuljnu e rei: "Gospodine, potpuno sam izneve
rio oekivanja. Silom mi je to izmamio ni desetak minuta pre va eg dolaska. Nisam mo
gao da mu se oduprem i nemam ime da se pravdam. Zna da Tazenda nije Druga zadu bina
. A zna i to da Rosema jeste."

Okovi ga ponovo stegnu e.

"A tako! ta nameravate da uinite?" Prvi govornik se namr ti.
"Zar se doista pita ? Zar ti je zaista te ko da pronikne u oigledno? Sve ovo v
reme, dok si mi pridikovao o prirodi emocionalnog kontakta - sve ovo vreme dok s
i se frljao reima kao to su megalomanija i paranoja, ja sam delao. Bio sam u vezi
s mojom flotom i ona ve ima svoje instrukcije. Kroz est asova, izuzev ako iz nekog
razloga ne povuem svoje nareenje, bombardovae celu Rosemu osim ovog usamljenog sela
i okolne oblasti od stotinak kvadratnih milja. Temeljno e to obaviti, a onda e se
spustiti ovde.
Ima est asova, a za est asova ne mo e pobediti moj um, niti mo e izbaviti os
oseme.."
Mazgov ra iri ruke i ponovo se zasmeja, dok je izgledalo da Prvi govornik
s mukom shvata ovaj novi razvoj.
"Kakva je alternativa?"
"Za to bi bilo alternative? Ni ta vi e ne mogu postii nekom alternativom. Treba
li da tedim ivote ovih s Roseme? Ukoliko mi dozvoli da moji brodovi pristanu i svi
se vi podvrgnete - svi ljudi iz Druge zadu bine - duhovnoj kontroli dovoljnoj da
me zadovolji, mo da bih povukao nareenje za bombardovanje. Vredelo bi staviti tolik
e ljude visoke inteligencije pod moju kontrolu. Ali s druge strane, bio bi to zn
atan napor i konano se, mo da, ne bi isplatilo, tako da mi nije naroito stalo da na
ovo pristane . ta ka e , pripadnie Druge zadu bine? Kakvo oru je imate protiv mog mozga,
og bar onoliko koliko su to va i mozgovi, i protiv mojih brodova koji su bezmerno
jai od bilo ega o emu ste ikad i sanjali da imate?"
" ta imam?" sporo ponovi Prvi govornik. "Pa ni ta... izuzev zrnca... takvog
maju nog zrnca saznanja koje ak ni vi nemate."
"Govori brzo", nasmeja se Mazgov, "govori domi ljato. Jer ma koliko da se
bude migoljio, iz ovoga se nee izmigoljiti."
"Jadni mutante", ree Prvi govornik, "nemam ja ta da se migoljim. Zapitajte
se sami zbog ega je Bejl enis poslat kao mamac na Kalgan - Bejl enis koji je, iako
mlad i hrabar, skoro isto toliko od vas duhovno inferiorniji kao to je to i ovaj
va usnuli oficir, ovaj Han Prier. Za to nisam oti ao ja sam, ili neko od na ih ostalih
voa. Neko ko bi vam bio vi e dorastao?"
"Mo da niste bili dovoljno budalasti, a mo da mi niko od vas nije dorastao",
primi krajnje samouveren odgovor.
"Pravi razlog je loginiji. Znali ste da je enis iz Druge zadu bine. Nije ima
o snage da to prikrije. A znali ste i to da ste od njega nadmoniji, stoga se nist
e bojali da igrate njegovu igru i da ga sledite, kako je eleo da uinite, ne biste
li ga kasnije nadmudrili. Da sam ja oti ao na Kalgan, ubili biste me jer bih preds
tavljao istinsku opasnost, a da sam umakao smrti skrivajui svoj identitet, onda n
e bih uspeo da vas ubedim da me pratite po svemiru. Namamilo vas je samo to to st
e znali da je inferiorniji. A da ste ostali na Kalganu ni sva sila Druge zadu bine
ne bi vam naudila, jer biste bili okru eni va im ljudima, va im ma inama i va om duhovnom
moi."
"Crve, moja duhovna mo je jo uvek sa mnom", podseti ga Mazgov, "a ni moji
ljudi ni ma ine nisu daleko."
"Tano, ali niste na Kalganu. Nalazite se ovde u kraljevini Tazenda, koja
vam je logino predstavljena kao Druga zadu bina - veoma logino predstavljena. Morala
vam je biti tako predstavljena jer vi ste mudar ovek, Prvi graanine, i sledite sa
mo logiku."
"Tano, i to je bila trenutna pobeda va e strane, ali ostalo mi je jo vremena
da izmamim istinu iz tvog oveka, enisa, i pameti da shvatim da takva neka istina
mo e postojati."
"A kod nas je postojalo, oh, pa neko ne suvi e prepredeno shvatanje da ete
mo da otii korak dalje, i zato je Bejl enis pripremljen za vas."
"To sasvim sigurno nije bio, jer sam njegov mozak oerupao kao neko pile.
Podrhtavao je preda mnom razgoljen i otvoren dok mi je govorio da je Rosema Drug
a zadu bina, a ja sam ga zbog te osnovne istine toliko sravnio i samleo da se ni es
tica podvale nije mogla uvui u neku mikroskopsku pukotinu."
"Dosta tano. Utoliko je bolje to smo bili predostro ni. Ve sam vam rekao da j
e Bejl enis bio dobrovoljac. Znate i koja vrsta dobrovoljca? Pre nego to je krenuo

iz na e Zadu bine za Kalgan i prema vama podvrgao se drastinoj operaciji emocija. Mi

slite li da je bila dovoljna da vas zavara? Zar mislite da bi mentalno netaknuti
Bejl enis bio u stanju da vas zavara? Ne, i sam Bejl enis je bio zavaran zbog nu de
, a dobrovoljno. Do same sr i svog mozga Bejl enis iskreno veruje da je Rosema Drug
a zadu bina.
Ima ve tri godine kako mi iz Druge zadu bine gradimo takvu iluziju ovde u k
raljevini Tazenda, pripremajui se i oekujui vas. Uspeli smo, zar ne? Prodrli ste do
Tazende, pa i dalje, do Roseme - ali dalje od toga ne mo ete."
"Usuuje se da mi ka e da ni Rosema nije Druga zadu bina?" Mazgov se podi e na no
e.
Na podu enis oseti kako se zauvek lome njegove stege u struji mentalne en
ergije Prvog govornika, te se napregnu da bi se uspravio. "Hoete da ka ete da Rosem
a nije Druga zadu bina", povika s nevericom.
ivotne uspomene, znanje njegovog uma - sve se to izme alo u magli i vitlalo
oko njega.
"Vidite, Prvi graanine. enis je zbunjen ba kao i vi. Naravno da Rosema nije
Druga zadu bina. Zar bi bili toliki ludaci da dovedemo vas, najveeg, najmonijeg i n
ajopasnijeg neprijatelja na eg sveta. Oh, ne!
Neka va a flota bombarduje Rosemu, Prvi graanine, ako to ba morate. Pustite
je neka ni ti sve to mo e. U najgorem sluaju mogu ubiti samo enisa i mene, a to vas ne
ostavlja u nimalo boljoj situaciji. Ekspedicija Druge zadu bine koja je ovde na Ro
semi boravila ve tri godine i privremeno delala kao Starci u ovom selu, jue se ukr
cala i sada se nalazi na putu za Kalgan. Naravno da e zaobii va u flotu i stii na Kal
gan najmanje jedan dan pre vas, a zbog toga vam sve ovo i priam. Ukoliko ne budem
povukao svoje nareenje po povratku ete zatei pobunjeno Carstvo, vlast u raspadanju
, a jedino e vam ostati lojalni ljudi iz flote koji budu s vama. A oni e biti u be
znade noj manjini. Osim toga, ljudi iz Druge zadu bine e biti s va om domaom flotom i po
starae se da nikoga vi e ponovo ne preobratite. Gotovo je s va im Carstvom, mutante."
Mazgov je polako oborio glavu, a bes i beznae potpuno pritisnu e njegov duh
. "Da. Prekasno... Prekasno... Sad i sam vidim."
"Sad ga vidi ", potvrdi Prvi govornik, "a sad ga ne vidi ."
U trenutku oajanja, kada se mozak Mazgova otvori, Prvi govornik - priprav
an za taj as i unapred siguran u njegovu prirodu - brzo u njega prodre. Bio je po
treban sasvim beznaajan deli sekunde da bi se obavila potpuna promena.
"Znai, vratiu se na Kalgan?" upita tiho Mazgov podigav i pogled.
"Naravno. Kako se oseate?"
"Izvanredno." On sastavi vee. "Ko ste vi?"
"Zar je to va no?"
"Naravno da nije." Mazgov se manu svog pitanja i dodirnu Prierovo rame: "
Probudi se, Prieru, idemo kui."
Dva sata kasnije Bejl enis se oseti dovoljno sna nim da sam hoda. Tad upita
: "Nee se ak ni setiti?"
"Nikada. Zadr ae svoje duhovne sposobnosti i svoje Carstvo, ali e mu motivac
ija biti sasvim drukija. Predstava o Drugoj zadu bini sada je za njega samo praznin
a, a on sam je miroljubac. Od sada e biti i mnogo sreniji ovek, jo ovih nekoliko god
ina ivota koliko mu ostavlja njegov slaba ni telesni sastav. A posle, kada bude mrt
av, Seldonov plan e biti nastavljen - nekako."
"A ono je tano", upita enis, "tano je da Rosema nije Druga zadu bina? Mogao s
am da se zakunem, ka em vam, znam da jeste. Nisam lud."
"Nisi lud, enise, ve, kao to sam spomenuo, samo izmenjen. Rosema nije Druga
zadu bina. Hajde! I mi se vraamo kui."
Poslednja meuigra
Bejl enis je sedeo u sobici oblo enoj belim ploicama i prepu tao svoj mozak od
moru. Bio je zadovoljan to ivi u sada njosti. Tu su bili zidovi i prozor, a napolju
trava. Nisu imali nikakvih naziva. Bile su to prosto stvari.
Nalazili su se tu i sto, stolica i knjige koje su se same, bez urbe, proj
ektovale na ekranu u podno ju njegove postelje. Bila je tu i negovateljica koja mu
je donosila hranu.
U poetku se trudio da spoji odlomke koje bi nauio. Kakvi su bili odlomci r

azgovora voenog izmeu dva oveka.

"Sada je nastupio potpuni gubitak govora. Oi en je, mislim, bez o teenja. Treba
vratiti snimak njegove prvobitne konstitucije mo danih talasa."
Zvuke je znao naizust, ali su nekako bili udni - kao da ne to znae. Ali za to
se truditi?
Bolje je posmatrati lepe boje to se smenjuju na ekranu u podruju te stvari
na kojoj le i. A onda je neko u ao i ne to po njemu radio, pa je dugo spavao.
A kad je i to pro lo, krevet je iznenada postao krevet, znao je da se nala
zi u bolnici, a rei kojih se priseao imale su sada pun smisao.
" ta se de ava?" Seo je.
"U Drugoj zadu bini si i vraen ti je tvoj um - tvoj prvobitni um." Kraj nje
ga se nalazio Prvi govornik.
"Da! Da!" enis shvati da je on on, a u tome be e nekog neverovatnog oseanja
trijumfa i radosti.
"A sad mi reci", upita Prvi govornik, "da li sad zna gde se nalazi Druga
zadu bina?"
Istina ga u jednom ogromnom talasu preplavi. enis nije odgovarao. Kao i E
bling Miz pre njega, bio je svestan samo ogromnog iznenaenja od kojeg se prosto u
koi.
Najzad klimnu i ree: "Tako mi svih zvezda Galaksije - sad znam."
Drugi deo
TRAGANJE ZADU INE

DAREL, ARKADI - ...Romanopisac, roena 11.5.362. g. z. e., umrla 1.7.443.

g. z. e. Premda prvenstveno prozaista, Arkadija Darel je najpoznatija po biograf
iji svoje babe, Bejte Darel. Zasnovana na podacima iz prve ruke, vekovima je slu i
la kao glavni izvor podataka o Mazgovu i njegovom vremenu... Kao i "Nedoterane u
spomene", i njen roman "Vreme i vreme pro lo" pru a uzbudljivu sliku blistavog kalga
nskog dru tva iz ranog Meuvla a a zasniva se, kako ka u, na poseti koju je u mladosti na
nila Kalganu...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
7. ARKADIJA
Arkadija Darel odluno izrecitova u mikrofon svog novog transkribera:
"Budunost Seldonovog plana od A. Darel", a onda sumorno pomisli da e jedno
g dana, kada bude veliki pisac, sva svoja remek-dela pisati pod pseudonimom Arka
di. Samo Arkadi. Bez ikakvog prezimena.
"A. Darel" je upravo ono to mora da pi e na svim svojim pismenim zadacima z
a predmet Sastav i govorni tvo... tako bez ukusa. I sva ostala deca su tako morala
da rade, izuzev Olinta. Deo kome se ceo razred smejao kad je to jednom uinio. A
Arkadija je ime za devojice koje su joj nadenuli samo zato to se tako zvala neka n
jena prababa; njeni roditelji su jednostavno bili potpuno li eni ma te.
Sad, kad je ve imala etrnaest godina i dva dana, pomislili biste da su pri
znali tu prostu injenicu da je odrasla i da e je zvati Arkadi. Stisnula je usta pr
isetiv i se oca kako podi e pogled s ureaja za posmatranje knjiga, tek toliko da bi j
oj dobacio: "Ama, ako se sad pravi da ima devetnaest godina, Arkadija, ta e raditi ka
d ti bude dvadeset i pet, a svi momci budu mislili da ti je trideset?"
Celom du inom istegnuta preko doruja i sedi ta svoje naroite naslonjae mogla je
da se vidi u ogledalu na toaletnom stoiu. Malo joj je vidik zaklanjalo stopalo, j
er je vrtela papuu oko palca, pa zato navue papuu i sede uspravno, neprirodno ukrut
iv i vrat to bi je, u to je bila sigurna, obino izdu ilo za itava dva palca u jednu sas
vim vitku, dostojanstvenu pojavu.
Na trenutak zami ljeno pogleda u svoje lice - predebelo. Iza zatvorenih us
ana rastvori vilice za pola palca i iz svakog ugla osmotri iz toga proisteklu ne
prirodnu usukanost. Brzo jezikom ovla i usnice, i malkice ih s vla nom mekoom napui. A
onda opusti kapke na umorno blazirani nain... Uh, bez veze, kad joj samo obrazi
ne bi bili tako glupavo rumeni.
Onda polo i prste na spoljne uglove oiju i iskosi kapke ne bi li postigla o

naj tajanstveni, egzotini i e njivi pogled ena sa unutra njih zvezdanih sistema, ali jo
j se aka isprei tako da ba nije mogla dobro da vidi svoje lice.
Zatim podi e bradu i posmatrajui se iz poluprofila, dok su joj oi malo pekle
od gledanja iskosa, a vratni mi ii malkice boluckali, izusti glasom za oktavu ni im
od svog normalnog: "Stvarno, oe, ako misli da i mrvicu brinem ta e misliti neki glup
avi mladii, ti onda..."
Tada se priseti da joj je mikrofon u ruci jo uvek ukljuen i u asnuto usklikn
u: "Uh, bez veze", i iskljui ga.
Sledee rei se pojavi e na bledo ljubiastom papiru na kome je crta u boji bres
kve odvajala marginu s leve strane:
Budunost Seldonovog plana
"Stvarno, oe, ako misli da i mrvicu brinem ta e misliti neki glupavi mladii,
ti onda

Uh, bez veze."

Sva ljuta izvadi list iz ma ine, a drugi sa kljocanjem uredno upadne na mes
to. S lica joj se, ipak, izbrisa razdra enost, dok joj se usta ca ra iri e u samozadovol
jnom osmehu. Delikatno omirisa papir. Ba kako treba. Taman koliko treba elegancij
e i arma. A i krasnopis je upravo poslednja re.
Ma ina be e dopremljena pre dva dana, na njen prvi odrasli roendan. "Ali oe, s
vako, ali ba svako u razredu ko ma i najmanje pola e pravo da bude neko, ima ma inu.
Samo neki stari bezveznjaci koriste rune ma ine... "
"Nema drugog modela koji bi, s jedne strane, bio tako mali, a s druge to
liko prilagodljiv. Prema smislu reenice pi e bez gre ke i odreuje interpunkcije Prirod
no, predstavlja veliku pomo u kolovanju jer ohrabruje korisnika da pravilno izgova
ra rei i di e, kako bi obezbedio da nema pravopisnih gre aka, a i da ne pominjemo da
zbog tane interpunkcije tra i i valjano i elegantno izlaganje", priao je trgovac.
ak i na to otac je poku avao da je privoli na pisau ma inu, kao da je ona neka
sparu ena usedelica-uiteljica.
No, kad su ga dopremili, bio je to ba onaj model koji je elela - dobijen m
o da s ne to vi e cmizdrenja i mrkanja nego to bi priliilo jednoj odrasloj osobi od etr
st godina - a ispalo je da pi e arobnim, potpuno enskim rukopisom, sa najelegantniji
m velikim slovima koja je ovek ikada video.
tavi e, i rei "Uh, bez veze" nekako su oaravajue zvuale, kad su pro le kroz tr
kriber.
Meutim, to je, ipak, morala da popravi, i zato se uspravi u stolici, posl
ovno stavi preda se svoj prvi koncept, pa ustro a jasno zapoe iznova, uvukav i trbuh
, isprsiv i se i pa ljivo kontroli ui svoje disanje. S dramskim arom zapevucka:
Budunost Seldonovog plana
Dosada nja istorija Zadu bine, sigurna sam u to, poznata je dobro svima nama
koji smo imali tu sreu da proemo kroz efikasni kolski sistem s dobrim nastavnikim k
adrom kakav je na na oj planeti.
(Tako! To je pravi poetak za onu pakosnu matoru aspidu, gospoicu Erlking.)
Ta minula istorija je dobrim delom i minula istorija velikog Plana Harij
a Seldona. Njih dve ine jednu istoriju. Meutim, pitanje koje danas u sebi postavlj
a veina ljudi jeste pitanje da li e Plan nastaviti da se odvija u celokupnosti svo
je mudrosti, ili e, pak, biti podmuklo osujeen, kao i da, mo da, nije ve uni ten.
Da bi se ovo shvatilo najbolje bi bilo da brzo preletimo preko najva nijih
elemenata Plana, onako kako su se oni do sada otkrili oveanstvu.
(Ovo je bio lak deo, po to je pro log polugodi ta uila Modernu istoriju.)
U vreme kada je pre skoro etiri stolea Prvo galaktiko carstvo obamiralo od
paralize koja je prethodila njegovom konanom umiranju, jedan ovek - veliki Hari Se
ldon - predvideo je kraj koji se primie. Pomou psihoistorijske nauke i njenih komp
leksnih prorauna, koji su u meuvremenu zaboravljeni...
(Pomalo u nedoumici, zastade. Bila je sigurna da se re kompleksan tako iz
govara, a nekako nije izgledalo da je tano napisana. Uostalom, valjda ne gre i ova
ma ina... )
...on i ljudi koji su sa njim radili bili su kadri da predska u dalje kret
anje velikih dru tvenih i privrednih tokova koji tada behu zahvatali Galaksiju. Bi

li su u stanju da shvate da e se Carstvo, prepu teno samo sebi, raspasti, a da e pos

le toga najmanje trideset hiljada godina anarhini haos prethoditi osnivanju novog
Carstva.
Bilo je prekasno da se sprei veliki Pad, ali je, ipak, jo uvek bilo mogue d
a se bar skrati meuvreme haosa. Stoga je razraen Plan po kome bi samo jedan mileni
jum razdvajao Drugo carstvo od Prvog. Upravo okonavamo etvrti vek ovog milenijuma
i mnoga pokolenja ljudi ivela su i umrla, a Plan je nastavio da se neumitno odvij
a.
Hari Seldon je osnovao dve zadu bine na suprotnim krajevima Galaksije, na
takav nain i u takvim uslovima da pru e najbolje matematiko re enje njegovog psihoisto
rijskog problema. U jednoj od njih, u na oj Zadu bini, osnovanoj na Terminusu, usred
sreena je fizika nauka Carstva. Raspola ui tom naukom, Zadu bina je mogla odoleti napad
ima varvarskih kraljevstava koja su se bila otcepila i postala nezavisna, tu nap
olju, na rubu Carstva.
S druge strane, zadu bina je mogla osvojiti ta kratkovena kraljevstva zahva
ljujui predvodni tvu niza mudrih i odva nih ljudi kakvi su bili Salvor Hardin i Hober
Melou, ljudi koji su znali da o troumno protumae Plan i da na u zemlju provedu kroz
njegove...
(U konceptu je i ovde imala "kompleksnosti", ali zakljui da ne bi trebalo
da ponovo rizikuje.)
... slo enosti. Sve na e planete jo s dubokim po tovanjem gaje uspomenu na njih
, iako su od tada pro la stolea.
Vremenom je Zadu bina izgradila trgovaki sistem koji je kontrolisao veliki
deo sivenjanskog i anakreonskog sektora Galaksije, pa je ak i pobedila ostatke st
arog Carstva pod njegovim poslednjim velikim generalom Belom Riozijem. Izgledalo
je da ni ta ne mo e zaustaviti odvijanje Seldonovog plana. Svaka kriza koju je Seld
on planirao nastupila bi u predvieno vreme i bivala re ena, a sa svakim razre enjem Z
adu bina bi napravila jo jedan krupan korak ka Drugom carstvu i miru.
A onda,
(Ovde izgubi dah i poe da i tei ispu ta rei kroz zube, no ma ina ih spokojno i
gantno zapisa.)
kada su nestali i poslednji ostaci mrtvog Prvog carstva i dok su jedino
nesposobni generalisimusi upravljali iverkama i ostacima trulog kolosa,
(Tu reenicu je uzela iz trilera pro lonedeljne video-emisije, ali kako mato
ra gospoica Erlking slu a samo simfornije i predavanja nee primetiti.)
pojavio se Mazgov.
Plan nije predvideo tog udnog oveka. Bio je to mutant ije se roenje nije mog
lo predskazati. Posedovao je neobinu i tajanstvenu mo da kontroli e i upravlja ljuds
kim oseanjima, te je tako po svojoj volji mogao da povija ljude. Brzinom od koje
zastaje dah postao je osvaja i graditelj Carstva sve dok, konano, nije pobedio i s
amu Zadu binu.
Ipak, nije se domogao vlasti nad univerzumom jer su ga u prvom bri uem nale
tu zaustavile mudrost i odva nost jedne velike ene
(Ponovo iskrsava stari problem. Otac bi insistirao da uop te ne spominje in
jenicu da je unuka Bejte Darel. Svako to zna, a Bejta je bila valjda najvea ena ko
ja je ikada postojala i stvarno je bez iije pomoi zaustavila Mazgova.)
na nain o kome je prava pria u celosti poznata samo nekolicini.
(Tako! Ako bude itala sastav razredu ovaj poslednji deo bi mogao da se pr
oita znaajnim tonom i neko e sigurno upitati kakva je prava pria, a onda... pa, sigu
rno ne mo e tek da odbije da ispria istinu ako je pitaju, zar ne? U sebi je ve uvreen
o i reito pravdajui se vrdala pred ispitivanjem strogog roditelja.)
Posle pet godina uzdr ane vladavine do lo je do nove promene iji razlog be e ne
poznat, a Mazgov je napustio sve planove za dalja osvajanja. Njegovih poslednjih
pet godina bile su godine vladavine jednog prosveenog despota.
neki ka u da je promenu u Mazgovu prouzrokovala intervencija Druge zadu bine
. Meutim, nijedan ovek nije nikada otkrio tano mesto te druge Zadu bine, niko ne zna
njenu tanu funkciju, te stoga ta teorija ostaje nepotvrena.
Od smrti Mazgova itavo jedno pokolenje je pro lo. Kako onda stoji s buduno u, s
ada kad se on pojavio i i ezao? Naru io je Seldonov plan tako da je izgledalo da se r
aspao u paramparad; meutim, im je umro, Zadu bina se iznova podigla ba kao nova iz uga

slog pepela umirue zvezde.

(Ovo je sama izmislila.)
Opet je na planeti Terminus sredi te trgovinske federacije gotovo isto ono
liko velike i bogate kakva je bila i pre osvajanja, a ak i miroljubivije i demokr
atskije.
Da li je ovo bilo planirano? Da li jo
ivi veliki Seldonov san i da li e se
kroz est stotina godina obrazovati Drugo galaktiko carstvo? Ja, lino, u to verujem
jer...
(Ovo je va no. Gospoica Erlking bi uvek crvenom olovkom krupno i ru no na kraba
la ne to kao: 'Samo opisi. Gde su tvoji lini utisci? Razmi ljaj! Izrazi sebe samu! Pr
onikni u sopstvenu du u! Pronikni u sopstvenu du u. Mnogo mi ona, sa onim njenim lim
un utim licem koje se nikada u ivotu nije osmehnulo, pa zna o du ama...)
... nikada do danas politika situacija nije bila povoljnija. Staro Carstv
o je potpuno mrtvo, a razdoblje vladavine Mazgova okonalo je eru generalisimusa k
oji su mu prethodili. Veina okolnih delova Galaksije je civilizovana i mirna.
tavi e, i samo unutra nje zdravlje Zadu bine bolje je no ikad ranije. Despotska
vremena naslednih gradonaelnika iz predosvajakog doba ustuknula su pred demokrats
kim izborima kakvi su bili u ranijim epohama. Nema vi e otpadnikih svetova samostal
nih trgovaca; nema vi e nepravdi i poremeaja koji su pratili akumulaciju velikog bo
gatstva u rukama nekolicine.
Stoga i nema razloga bojati se da Plan nee uspeti, izuzev ukoliko nije tan
o da sama Druga zadu bina predstavlja opasnost. Oni koji tako misle nemaju dokaza
kojima bi to tvrenje potkrepili, ve poseduju samo maglovite strepnje i predrasude.
Mislim da bi na a vera u sebe same, u na u naciju i veliki Plan Harija Seldona treb
alo da iz na ih srdaca i umova odagna svaku nesigurnost i
(Hm, hm! Ovo je prilino srceparateljno, ali tako se ne to i oekuje na zavr etk
u.)
zato ka em..."
Dotle je tada dospela 'Budunost Seldonovog plana', jer se na prozoru zau j
edva ujno kucanje, a kad se Arkadija naglo uspravi, ne bi li nekako odr ala ravnote u
na jednom doruju naslonjae, nae se pred nekim nasme enim licem iza stakla iju je prav
ilnu simetrinost crta zanimljivo podvlaila kratka, uspravna crta prsta pred ustima
.
S malim odugovlaenjem neophodnim da se poprimi zaueni izgled, Arkadija sjah
a s naslonjae, ode do kaua to je stajao ispod irokog prozora na kojem je bila utvara
, kleknu na kau i zami ljeno se zagleda napolje.
S ovekovog lica brzo nestade osmeh. Dok su prsti jedne ruke pobledeli od
stezanja prozorskog ragastova, druga brzo zamaha. Arkadija mirno poslu a i pomeri
prema udubljenju u zidu rezu kojom se otvarala donja treina prozora, dozvoljav i da
se topli proleni vazduh pome a sa unutra njim, klimatizovanim.
"Ne mo e unutra", sa izve taenom sigurno u ree ona. "Svi prozori su ekranizovan
prilagoeni samo stanovnicima. Ukoliko ue , svi ureaji za uzbunu e proraditi." Ona mal
o zastade, a onda dodade: "Izgleda malo blesavo kad tako odr ava ravnote u na tom proz
orskom ispustu. Ako ne bude pazio, pa e , skrljae vrat i unu titi mnogo dragocenog cve
"Kako bi bilo da onda iskljui ekran i da me pusti unutra?" ovek na prozoru k
ao da je mislio na isto, mada be e ne to drukije rasporedio prideve.
"Nema svrhe da to radim", odvrati Arkadija. "Verovatno tra i drugu vrstu kue
, jer ja ti nisam od onih devojaka koje u ovo doba noi pu taju strance u ... svoju
spavau sobu." Dok je ovo izgovarala oi joj poprimi e strastven izgled iza opu tenih ka
paka ili neku suvi e vernu kopiju istog.
S lica mladog stranca nestade svaki trag veselosti i on proguna: "Pa zar
nije ovo kua dr. Darela?"
"A za to bih ti rekla?"
"O, Galaksijo... Tako ti..."
"Ako skoi ovamo, mladiu, lino u podii uzbunu."
(Ovo je trebalo da bude kao neka fina i elegantna ironija, po to je Arkadi
jinom znalakom pogledu uljez izgledao kao da je oigledno napunio bar tri banke...
u stvari, kao pravi matorac.)
Posle poprilinog utanja, on ukoeno upita: "Pa sad, slu aj, malecka, ako nee da
ostanem, a nee ni da odem, ta zapravo hoe da uradim?"

"Pretpostavljam da bi mogao da ue . Dr Darel zaista stanuje ovde. Sad u iskl

juiti ekran."
Smotreno baciv i ispitivaki pogled, mladi gurnu ruku kroz prozor, onda se sk
upi i provue kroz njega. Ljutitim pljeskom akom otrese svoja kolena, podigav i svoje
pocrvenelo lice prema njoj.
"Jesi li ba siguran da tvom karakteru i ugledu nee na koditi ako me ovde zat
eknu?"
"Ne toliko koliko bi tvom na kodilo, jer bih im napolju zaujem korake vikala
i dreala da si silom upao unutra."
"Da?" sa izve taenom utivo u e on. "A kako bi objasnila iskljueni za titni ekr
"Pih! To bi bilo lako. Pre svega, i nema ga."
ovekove oi se alosno ra iri e. "Znai, blef? Koliko ti je godina, dete?"
"Mladiu, to smatram krajnje drskim pitanjem. Osim toga, nisam navikla da
me oslovljavaju sa 'dete'."
"Ne udim se. Verovatno si ti preru ena baba Mazgova. Nemoj zameriti to u se s
ad izgubiti pre nego to organizuje neki lin u kome bih ja bio glavni glumac."
"Bolje ti je da ne ide - jer te moj otac oekuje."
ovek je ponovo sumnjiavo pogleda. Obrva mu se podi e dok je nehatno upita: "
Oh? Ima li nekog kod tvog oca?"
"Ne."
"Da li ga je neko skoro posetio?"
"Samo raznosai robe - i ti."
"A da li se desilo ne to neubiajeno?"
"Samo ti."
"Mani se mene. Ne, uostalom, nemoj. Ka i, kako zna da me tvoj otac oekuje?"
"To je bar lako. Pro le nedelje je primio linu kapsulu ifrovanu na njega lino
, a unutra je bila samooksidirajua poruka. Omot od kapsule je bacio u dezintegrat
or smea, a jue je dao Poli - na oj kunoj pomonici - mesec dana odmora da bi posetila s
voju sestru u Terminus Gradu; danas popodne je razmestio postelju u gostinskoj s
obi. Tako sam saznala da nekog oekuje, a da ja o tome ne treba ni ta da znam. Obino
mi sve pria."
"Stvarno! Ba me udi da je to uop te potrebno. Pre bih mislio da ti ve sve zna
i pre nego to ti ispria."
"Obino i znam." Onda se nasmeja. Oseala se vrlo prijatno. Jeste da je pose
tilac bio stariji ovek, ali vrlo otmeno izgleda sa onom kovrd avom smeom kosom i vrl
o plavim oima. Mo da bi mogla jednom da se ponovo susretne s nekim slinim, jednom ka
d i ona sama bude stara.
"A kako zna da ba mene oekuje?"
"Pa ko bi drugi mogao biti? Tako si se tajanstveno dr ao, ako zna
ta mislim,
pa onda skae i poku ava da ue kroz prozore, umesto da ue kroz ulazna vrata kako bi
o da ima malo pameti." Priseti se omiljene reenice i brzo je upotrebi: "Mu karci su
tako glupi!"
"Dete, prilino si uobra ena, je l' da? Hou rei, gospoice. Zna , mo e ti i da p
A ta ako ti sad ka em da je za mene sve ovo nepoznato i da, koliko znam, tvoj otac
oekuje nekog drugog, a ne mene?"
"A u to ne verujem. Nisam te pozvala da ue sve dok nisam videla da si baci
o torbu za spise."
" ta?"
"Tvoju torbu za spise, mladiu. Nisam slepa. Nisi je sluajno ispustio, jer
si prvo pogledao dole, kao da hoe da bude siguran da e se spustiti kako valja. Mora
biti da si onda zakljuio da e pasti ba iza ivice gde se nee videti, pa si je ispustio
i ne pogledav i za njom. Po to si u ao kroz prozor, a ne kroz vrata, mora biti da se
malo pribojava da se upusti u kuu pre nego to je pretra i . A po to si sa mnom imao pro
mi, pobrinuo si se za torbu pre nego za sebe, to znai da ono u torbi smatra vrednijim
od sopstvene bezbednosti, a to znai i to da si prilino bespomoan sve dok si ovde,
a torba je napolju i mi znamo da je tamo."
Zastala je da bi povratila tako potreban dah. ovek, krgutnuv i zubima, prime
ti: "Jedino to mi se ini jeste to da u te otprilike napola pridaviti i izii odavde s
a torbom."
"Jedino, mladiu, to ja sluajno imam pod krevetom bejzbolsku ma ku koju odavde

gde sedim mogu da dohvatim za dve sekunde, a za jednu devojku veoma sam sna na."
orsokak. Najzad, s usiljenom utivo u, 'mladi' ree: "Po to smo se ve toliko sp
i, kako bi bilo da se predstavim? Ja sam Pelej Antor. A kako se ti zove ?"
"Ja sam Arka... Arkadi Darel. Drago mi je to sam se s tobom upoznala."
"A sad, Arkadi, kako bi bilo da bude dobra devojica i pozove svog oca?"
Arkadija se nakostre i. "Nisam ja devojica. Mislim da si vrlo bezobrazan...
naroito kad se uzme u obzir da tra i uslugu."
"Pa dobro. Kako bi bilo da bude dobra, ljubazna, mila stara gospoa koja mi
ri e na lavandu i da pozove oca?" uzdahnu Pelej Antor.
"Ni to nije ono to sam mislila, ali pozvau ga. Ali ne tako da bih skinula
pogled s tebe, mladiu."
Zatrupkala je po podu.
Iz hodnika se zau e u urbani koraci, i vrata se naglo otvori e.
"Arkadija..." Zau se tihi prasak izdahnutog vazduha, a zatim dr Darel upi
ta: "Ko ste vi, gospodine?"
Sa oiglednim olak anjem Pelej skoi na noge: "Dr Toran Darel? Ja sam Pelej An
tor. Mislim da ste primili vest o meni. Bar tako ka e va a ker."
"Moja ker ka e da sam je primio?" Spustio je namr teni pogled na nju, a taj p
ogled se bezopasno odbio o razrogaenu i neprobojnu mre u nedu nosti s kojom je optu bu
bila primila.
Dr Darel najzad ree: "Oekivao sam vas. Ako nemate ni ta protiv, da siemo." Za
stao je jer mu pogled uhvati neko kretanje koje istovremeno primeti i Arkadija.
Potrala je ka transkriberu, no sasvim nepotrebno, jer je njen otac stajao
upravo pored njega.
"Pustila si ga da sve ovo vreme radi, Arkadija", slatko joj se obrati.
"Oe", istinski upla eno zacia, "jedan gospodin ne ita linu prepisku druge osob
e, osobito kad je u pitanju usmena prepiska."
"Aha", odvrati joj otac, "ali kad je ta 'usmena prepiska' s nepoznatim ov
ekom u tvojoj spavaoj sobi? Arkadija, kao otac moram te tititi od zala."
"Uf, bez veze... nema tu ni ta onako."
"A ima, dr Darele!" napreac se nasmeja Pelej. "Ova mlada dama se upravo s
premala da me optu i za raznorazne stvari i zato upravo insistiram da to proitate,
kako bih nekako oprao svoju ast."
"Oh..." Arkadija s mukom ugu i suze. ak joj ni roeni otac ne veruje. Pa taj
prokleti transkriber... Da se taj blesan nije zablejao kroz prozor tako da je zb
og njega zaboravila da ga iskljui. A sad e otac da joj dr i dugaku, blagu govoranciju
o tome ta mlade dame ne treba da rade. Izgleda da nije postojalo ni ta to treba da
rade, izuzev, mo da, da se zagrcnu i umru.
"Arkadija", blago e njen otac, "ini mi se da jedna mlada dama..."
Znala je da e tako biti. Znala je.
"... ne treba da bude toliko drska prema starijima od sebe."
"A za to je virio kroz moj prozor? Jedna mlada dama ima pravo na privatan i
vot... Sad u morati da ponovo ispoetka radim taj prokleti zadatak."
"Nije tvoje da rasuuje o ispravnosti injenice da je do ao na tvoj prozor. Jed
nostavno, nisi smela da ga pusti unutra. Trebalo je da me smesta pozove - naroito,
ako si mislila da ga oekujem."
"Dobro je da ga nisi video - bilo je tako glupo", svadljivo e ona. "Sve e
odati ako nastavi da ulazi kroz prozore umesto kroz vrata."
"Arkadija, niko ti ne tra i mi ljenje o stvarima o kojima ni ta ne zna ."
"Ama, znam. To je o Drugoj zadu bini, eto o emu je."
"Gde si to ula", blago je upita dr Darel.
"Nigde, ali ta drugo mo e biti tolika tajna? I nemoj brinuti da u nekome rei.
"
"G.Antore, moram vam se zbog svega ovoga izviniti", ree dr Darel.
"U redu je", prilino izve taeno odgovori Antor, "niste vi krivi to se prodala
silama mraka. Ako nemate ni ta protiv, zapitao bih je ne to pre nego to poemo.Gospoice
Ar kadija..."
" ta elite?"
"Za to smatrate da je glupo ulaziti kroz prozore umesto kroz vrata?"
"Glupanderu, zato to tako prosto reklamira ono to hoe da sakrije . Ako u sebi

osim neku tajnu neu staviti flaster na usta tako da svako zna da ne to krijem. Priau
onoliko koliko i obino, samo o neem drugom. Zar nisi nikada itao izreke Salvora Har
dina? Zna , on je bio na prvi gradonaelnik."
"Da, znam."
"E, on je imao obiaj da ka e da mo e uspeti samo ona la koja se sebe ne stidi.
Rekao je jo i to da ni ta ne mora biti istinito, ali da sve mora zvuati istinito. A
kad ulazi kroz prozor to biva la koja se sebe stidi, a ne zvui istinito."
" ta bi onda uradila?"
"Da sam ja elela da se zbog nekog veoma poverljivog posla vidim s mojim o
cem, sasvim otvoreno bih se sa njim upoznala i viala zbog raznoraznih krajnje leg
alnih stvari. A onda kad bi svako znao za tebe i normalno te povezivao s mojim o
cem, mogao bi biti strogo poverljiv koliko te volja, a da niko i ne pomisli da s
e ne to zaudi."
Antor udno pogleda u devojicu, zatim u dr Darela, a onda ree: "Hajdemo. Ost
avio sam torbu koju moram da pokupim iz vrta. ekajte! Samo jo jedno pitanje: Arkad
ija, ti zapravo nema bejzbolsku ma ku pod krevetom?"
"Ne! Nemam."
"Ha! Tako sam i mislio."
Dr Darel zastade na vratima. "Arkadija, kada bude ponovo pisala taj sasta
v o Seldonovom planu, nemoj bez potrebe biti tajanstvena o svojoj baki. Taj deo
ne treba ni pominjati."
On i Pelej su utei silazili niz stepenice, dok posetilac prigu eno ne zapita
: "Oprostite, gospodine, mo ete li mi rei koliko joj je godina?"
"Prekjue je napunila etrnaest."
"etrnaest? Velika Galaksijo... Recite, da li vam je ikad pominjala da nam
erava da se jednog dana uda?"
"Ne, nije. Bar ne meni."
"E, ako ikad to bude uinila, upucajte ga. Mislim, onog za kog bude trebal
o da se uda." Mirno se zagleda u oi starijeg oveka. "Ozbiljno govorim. ivot ne mo e d
oneti ni ta groznije nego to bi bilo iveti s njom kakva e biti kad joj bude dvadeset
godina. Naravno, ne elim da vas vream."
"Ne vreate me. Mislim da znam ta ste mislili."
Na spratu, predmet njihove ne ne analize s izrazom umornog gaenja stade pre
d transkriber i ree jednolinim tonom: "Budunostseldonovogplana." S beskrajnom pouzd
ano u transkriber to prevede u elegantna, tankovijasta velika slova:
Budunost seldonovog plana
8. SELDONOV PLAN
MATEMATIKA - ...Sinteza prorauna n-promenljivih i n-dimenzionalne geometr
ije predstavlja osnovu onog to je Seldon jednom nazvao "moja mala algebra oveanstva
..."
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
Osvrnimo se po sobi!
U ovom asu ne radi se o mestu na kome se ta soba nalazi. Dovoljno je rei d
a je Druga zadu bina u toj sobi postojala vi e nego igde drugde.
Bila je to soba koja je vekovima bila prebivali te iste nauke, a da ipak ni
je sadr ala nijednu od onih drangulija koje su u toku milenijuma vezivanja pojmova
poele da se izjednauju s naukom. Umesto toga, bila je to nauka koja se bavila sam
o matematikim konceptima na nain slian spekulaciji pradavnih rasa u primitivno prei
storijsko doba, pre pojave tehnologije; pre nego to e se ovek otisnuti sa jednog, s
ada nepoznatog sveta.
Prvo, u toj odaji se nalazio - uvan duhovnom naukom jo uvek nedosti nom za u
dru enu fiziku mo ostatka Galaksije - Praradijant koji je u svom jezgru sadr ao potpun
i Seldonov plan.
Drugo, u istoj sobi nalazio se i jedan ovek - Prvi govornik.
Bio je dvanaesti po redu u nizu glavnih uvara Plana, a njegova titula nij
e sadr ala nikakvo dublje znaenje, osim injenice da je na skupovima predvodnika Drug

e zadu bine prvi uzimao re.

Njegov prethodnik pobedio je Mazgova, no ru evine tog d inovskog okr aja jo su
zakrivale putanju Plana... Dvadeset i pet godina su on i njegova uprava poku avali
da nateraju Galaksiju tvrdoglavih i glupih ljudskih bia da se vrati na put... Bio
je to ogroman posao.
Prvi govornik pogleda u vrata koja su se otvarala. ak i dok se u samoi oda
je osvrtao na etvrt veka svog pregnua, to se sada polagano i neizbe no bli i svom vrhun
cu, ak i dok se time bavio, njegov um je s blagim i ekivanjem posmatrao prido licu. To
g mladia, uenika, jednog od onih koji e vremenom, mo da, preuzeti njegovu du nost.
Mladi je boja ljivo stajao na vratima, tako da je Prvi govornik morao da od
e do njega i da ga uvede, prijateljski mu polo iv i aku na rame.
Uenik se stidljivo osmehnu, na ta Prvi govornik uzvrati reima: "Mora mi najp
re rei ta te dovodi."
Sada su se gledali preko pisaeg stola. Nijedan od njih nije govorio na nai
n koji bi neki ovek iz Galaksije, a da i sam nije bio pripadnik Druge zadu bine, mo
gao prepoznati kao govor.
Prvobitno je govor bio sredstvo pomou koga je ovek nauio da nesavr eno saop tav
a misli i oseanja svog uma. Po to je po svojoj volji odredio da zvukovi i spojevi z
vukova predstavljaju izvesne duhovne prelive, razvio je metod op tenja - ali takav
metod koji je svojom nespretno u i zatupljujuom nedovoljno u izmetnuo svu tananost uma
u grubu i grlenu signalizaciju.
Ni e... i sve ni e... rezultati se mogu pratiti; a sve patnje koje je oveanstv
o upoznalo mogu se pripisati samo toj injenici da nijedan ovek u istoriji Galaksij
e, pre Harija Seldona i nekolicine posle njega, nije mogao zaista shvatiti drugo
g oveka. Svako ljudsko bie ivelo je iza neprobojnog zida magle koja davi, a u kojoj
nije bitisao niko osim njega. Povremeno bi pristizali nejasni signali iz dubine
pilje u kkojoj bi bio neki drugi ovek - tako da bi svaki od njih pipajui mogao tra i
ti onog drugog. Meutim, kako se nisu poznavali, to nisu mogli ni da shvate jedan
drugog, niti su imali poverenja jedan u drugog, a jo od detinjstva su oseali svu s
travu i nesigurnost te krajnje izolacije - bio je to progonjeni strah oveka od ove
ka, divlja grabe ljivost oveka prema oveku.
Desetinama hiljada godina stopala su se lepila i vukla kroz blato - prik
ivajui za zemlju mozgove koji su za sve to isto vreme mogli drugovati s zvezdama.
S nagonskim lukavstvom ovek je nastojao da zaobie zatvorske re etke obinog go
vora. Semantika, simbolika logika, psihoanaliza; sve su to bila sredstva pomou koj
ih se govor mogao ili usavr iti ili zaobii.
Psihoistorija je predstavljala razvoj duhovne nauke; u stvari, njenu kra
jnju matematizaciju koja je konano uspela. Kroz razvoj matematike neophodne za sh
vatanje injenica iz fiziologije nerava i elektrohemije nervnog sistema koje su se
imale, koje su se morale pripisati nuklearnoj energiji, po prvi put je postalo
mogue zaista razviti psihologiju. A uop tavanjem psiholo kog saznanja od pojedinaca d
o skupina matematizovana je i sociologija.
Vee skupine; milijarde koje su zauzimale planete; trilioni koji su zauzim
ali sektore; kvadrilioni koji su zauzimali itavu Galaksiju, postado e ne samo ljuds
ka bia ve i gigantske sile koje se mogu podvrgnuti statistikoj obradi - tako da je
za Harija Seldona budunost postala jasna i neizbe na, a Plan se mogao postaviti.
Taj isti su tinski razvoj duhove nauke, koji je doveo do stvaranja Seldono
vog plana, uinio je i to da je za Prvog govornika bilo nepotrebno da upotrebljava
rei obraajui se Ueniku.
Svaka reakcija na nadr aj, ma koliko beznaajna bila, potpuno je ukazivala n
a sve ma i najmanje promene, na sve treptave struje koje su se javljale u mozgu
sagovornika. Prvi govornik ne bi mogao instinktivno osetiti emocionalni sadr aj Uen
ika - kako je to mogao Mazgov, zato to je Mazgov bio mutant ije sposobnosti verova
tno nikada nee biti potpuno shvatljive jednom obinom oveku, makar on bio iz Druge z
adu bine - Prvi govornik je pre dedukcijom dolazio do njega, kao rezultatom intenz
ivne obuke.
Kako je u dru tvu zasnovanom na govoru, meutim, su tinski nemogue verno prikaz
ati metod op tenja izmeu pripadnika Druge zadu bine, to e se ovo pitanje ubudue potpuno
zanemariti. Prvi govornik e biti predstavljen kao da govori na uobiajeni nain, a a

ko prevod ne bude uvek veran, bar je u datim okolnostima najbolji mogui.

Stoga emo pretpostaviti da je Prvi govornik zaista rekao "Mora mi najpre r
ei ta te ovamo dovodi", umesto to se samo upravo tako osmehnuo i podigao prst tano o
vako.
"Marljivo i uspe no si prouavao duhovnu nauku u najveem delu svog ivota", nas
tavi Prvi govornik. "Upio si sve ono to su ti tvoji uitelji mogli pru iti. Vreme je
da ti i nekolicima tebi slinih zaponete naukovanje za zvanje Govornika."
Na suprotnoj strani stola pojavi se uzbuenje.
"Ne mora to flegmatino primiti. Nadao si se da e ispuniti uslove. Pribojavao
si se da nee . Zapravo, i nada i bojazan su slabosti. Znao si da e biti primljen, a
oklevao si da tu injenicu prizna jer bi te takvo saznanje igosalo kao samouverenog
i, stoga, nepodobnog. Besmislica! Najbeznade nije glup ovek je onaj koji nije svest
an svoje pameti. Primljen si delom i zbog toga to si znao da e biti primljen."
Na suprotnoj strani stola nastupi olak anje.
"Ba tako. Sad se bolje osea i nisi na oprezu. Spremniji si da se usredsredi
i da shvati . Zapamti, da bi bio zaista efikasan nije potrebno dr ati mozak pod stro
gom barijerom kontrole koja pronicljivom ispitivau pru a isto onoliko obave tenja kol
iko i ogoljen um. ovek treba da neguje nedu nost, poznavanje samog sebe i nezaokupl
jenost samim sobom koje ne ostavljaju ni ta za skrivanje. Moj mozak je otvoren pre
ma tebi. Neka tako bude s nama obojicom.
"Nije lako biti Govornik", produ i on. "Prvo i prvo, nije lako biti ni psi
hoistoriar, pa ni najbolji psihoistoriar ne mora ispuniti uslove da bi postao Govo
rnik. Postoji, ipak, jedna razlika. Govornik ne samo da mora poznavati sve matem
atike slo enosti Seldonovog plana, ve mora oseati i naklonost za taj Plan i njegove c
iljeve. Mora voleti Plan; za njega on mora biti ivot i dah. I vi e od toga, mora mu
biti kao iv prijatelj.
Da li zna ta je ovo?"
Ruka Prvog govornika polako je lebdela nad crnom uglaanom kockom na sredi
ni stola. Kocka se niim nije isticala.
"Ne, Govornie, ne znam."
"uo si za Praradijant?"
"Ovo?" Zaprepa enje.
"Oekivao si ne to plemenitije, ne to to uliva vi e strahopo tovanja? Pa, prirodno
Stvoren je u doba Carstva, a stvorili su ga ljudi iz Seldonovog vremena. Skoro e
tiri stotine godina savr eno slu i na im potrebama, ne iziskujui nikakve opravke niti d
oterivanja. Na svu sreu, jer niko u Drugoj zadu bini ne bi tehniki bio spreman da nj
ime rukuje." Blago se nasme i. "Oni u Prvoj zadu bini bi mogli napraviti kopiju, ali
to, naravno, ne smeju nikad saznati."
Pritisnuo je polugicu sa strane stola i soba se nae u tami. No samo za tr
enutak, jer se postepeno zarumene e, a potom o ive e od svetlosti dva dugaka zida sobe.
Svetlost je u poetku bila bisernobela, a zatim se ovde-onde pojavi e nejasne tamne
mrlje i najzad sitno, uredno, crno napisane jednaine s povremenom crvenom tankom
crtom koja je krivudala kroz tamniju umu kao vrludavi potoi.
"Prii, sine, i stani ovde ispred zida. Nee praviti senku. Iz Praradijanta s
vetlost ne zrai na uobiajeni nain. Da ti pravo ka em, ak i ne nasluujem pomou kog med
se ovaj efekt posti e, ali senku nee praviti. To znam."

Stajali su zajedno u svetlosti. Svaki zid je bio trideset stopa dug, a d

eset visok. Rukopis je bio sitan i pokrivao je svaki pedalj zida.
"To nije ceo Plan", ree Prvi govornik. "Da bi ceo stao na dva zida pojedi
ne jednaine bi morale biti svedene na mikroskopske veliine, ali to nije neophodno.
To to vidi predstavlja najva nije delove Plana do danas. O tome si ve uio, zar ne?"
"Da, Govornie, jesam."
"Prepoznaje li neki deo?"
Du e utanje, uenik pokaza prstom, i dok je to inio sa zida se ukloni red jedn
aina, dok se u visini oiju nae onaj niz funkcija na koje je mislio - ovek jedva da b
i poverovao da brz, uop te pokret ruke mo e biti dovoljno precizan.
Prvi govornik se tiho nasmeja. "Videe da je Praradijant usklaen s tvojim mo
zgom. Mo e oekivati i druga iznenaenja od te male sprave. ta si eleo da ka e o jedna
u si odabrao?"

"To je Rigelov integral", zamuca Uenik, "koji koristi planetarnu raspodel

u izvesnog skretanja da bi prikazao prisustvo dve osnovne klase na planeti, ili
mo da u sektoru, a povrh toga i profil nestabilnih oseanja."
"A ta to znai?"
"Predstavlja granicu tenzije, po to ovde imamo konvergentne nizove." On po
kaza rukom, i jednaine se ponovo pomeri e.
"Dobro", ree Prvi govornik. "A reci mi ta misli o svemu ovome? Zaokru eno ume
tniko delo, je l' da?"
"Sasvim."
"Gre ka! Nije!" Prvi govornik odseno dodade: "To je prva lekcija koju mora z
aboraviti. Seldonov plan nije zavr en, niti taan. Umesto toga, on je samo ono najbo
lje to se svojevremeno moglo postii. Desetine ljudskih pokolenja skapavalo je nad
ovim jednainama, radilo na njima, ra lanjavalo ih do poslednjeg desetnog mesta i pon
ovo sastavljalo. inili su i vi e od toga. Posmatrali su kako prolazi gotovo etiri st
otine godina, proveravajui stvarnost predvianjima i jednainama i stiui saznanja. Sazn
ali su mnogo vi e nego to je Seldon ikada znao, te ukoliko sa velikim sakupljenim z
nanjem mo emo da ponovimo Seldonovo delo, mo emo i vi e uraditi. Je li ti to sasvim ja
sno?"
Uenik je izgledao malo u asnut.
"Pre nego to dobije zvanje Govornika", produ i Prvi govornik, "i sam e morati
da da originalni doprinos Planu. Nije to tako veliko svetogre. Svaki crveni znak k
oji na zidu vidi predstavlja doprinos nekog od nas, koji smo iveli posle Seldona.
Eto... eto..." Pogledao je uvis..."Tamo!"
Ceo zid kao da se zavrteo nadole, prema njemu.
"Ovo je moj doprinos." Tanka crvena linija okru ivala je dve ravaste strele
i obuhvatala est kvadratnih stopa izvedenih zakljuaka du svake strele. Izmeu njih d
ve protezali su se nizovi jednaina u crvenoj boji.
"Ne izgleda ba mnogo", primeti Govornik. "To je etapa Plana do koje nam t
reba jo onoliko vremena koliko je do sada proteklo. To je period ujedinjavanja, k
ada e se budue Drugo carstvo nai u rukama suparnika koji e zapretiti da ga pocepaju
ukoliko borba bude suvi e izjednaena, ili e ga umrtviti ukoliko borba bude sasvim ne
jednaka. Ovde se razmatraju obe mogunosti, analiziraju, a daje se i metod pomou ko
jih se svaka od tih situacija mo e izbei.
To su, ipak, samo verovatnoe, i zato mo e postojati i trei put. To je put za
koji postoji relativno mala verovatnoa - tanije, dvanaest zarez est odsto - ali de a
valo se da su se i stvari s manjim izgledima ve ostvarivale, a i sam Plan je ispu
njen etrdeset odsto. Razmotrena je ta trea verovatnoa, koja le i u eventualnom kompro
misu izmeu dve ili vi e suprotstavljenih linosti. Pokazao sam da bi to Drugo carstvo
zamrzlo u nekorisni kalup, a da bi mu zatim nanelo vi e tete graanskim ratovima neg
o to bi to bilo da do kompromisa uop te nije ni do lo. Na svu sreu, i to se mo e predupr
editi. U tome je moj doprinos."
"Mogu li da vas prekinem, Govornie... Kako se vr i promena?"
"Pomou Praradijanta. Na primer, sam e ustanoviti da e u tvom sluaju tvoje pro
raune strogo proveriti pet razliitih odbora, da e se od tebe tra iti da ih odbrani od
udru enog i nemilosrdnog napada. Zatim e proi dve godine, pa e se tvoj razvoj ponovo
ocenjivati. Vi e no jednom se dogodilo da je ne to to je izgledalo kao savr en rad otkr
ilo svoje slabosti tek posle dokaznog postupka od vi e meseci ili godina. Ponekad
sam saradnik otkrije gre ku.
Ukoliko posle dve godine i novog ispita, ni ta manje iscrpnog od prethodno
g, ponovo polo i - ili bude i bolji ako je u meuvremenu mladi naunik rasvetlio neke
dopunske pojedinosti, dodatne dokaze, doprinos se unosi u Plan. Bio je to vrhuna
c moje karijere; bie vrhunac tvoje.
Praradijant se prilagouje tvom umu, a sve promene i dopune se mogu obavit
i putem duhovne veze. Niim nee biti obele eno da je ispravka ili dopuna tvoja. U itav
oj istoriji Plana nije bilo personalizacije. On je delo svih nas zajedno. Shvata
li?"
"Da, Govornie."
"E, onda dosta o tome." On krupno zakorai do Praradijanta i zidovi ponovo
postado e neispisani, jedino se du gornjeg ruba protezala uobiajena rasveta. "Sedi

ovde za moj sto, pa da ti ne to ka em. Za psihoistoriara kao takvog dovoljno je da po

znaje biostatistiku i neurohemijsku elektromatematiku. Neki ne znaju ni ta drugo i
mogu da budu statistiki tehniari. Meutim, jedan Govornik mora biti kadar da izla e P
lan i bez matematike. Ako ne sam Plan, a ono bar njegovu filosofiju i njegove ci
ljeve.
Pre svega, ta je cilj Plana? Molim te da mi ga izlo i svojim reima-bez veliki
h oseanja. Uveram te da se nee ocenjivati tvoja leporeivost i uglaenost."
Bila je to prva prilika za Uenika da upotrebi ne to vi e no to su dvoslo ne rei,
te je malo oklevao pre nego to e se baciti u ra i eni prostor koji se pred njim prostir
o. Boja ljivo, on zapoe: "Iz svega onoga to sam nauio proistie da verujem da je namera
Plana da zasnuje ljudsku civilizaciju koja bi poivala na orijentaciji potpuno dr
ukijom od svega to je ranije postojalo. Na orijentaciji koja, prema nalazima psiho
hemije, ne bi nikada spontano mogla da se rodi..."
"Stani!" Prvi govornik je bio uporan. "Ne sme da ka e , nikada'. To bi bilo l
enjo zamagljivanje injenica. Zapravo, psihoistorija predvia samo verovatnoe. Pojedi
nano zbivanje mo e biti beskrajno malo verovatno, ali verovatnoa uvek ostaje vea od n
ule."
"Da, Govornie. Ako mogu da se ispravim, poznato je da eljena orijentacija
ne raspola e znatnom verovatnoom da e se spontano ostvariti."
"To je bolje. Kakva je ta orijentacija?"
"To je orijentacija jedne civilizacije zasnovane na duhovnoj nauci. U ita
voj poznatoj istoriji oveanstva napredak je prvenstveno ostvarivan u fizikoj tehnol
ogiji, u sposobnosti delovanja na ne ivi svet oko oveka. Kontrola sebe samog i dru tv
a prepu tena je sluaju ili maglovitom pitanju intuitivnih etikih sistema zasnovanom
na nadahnuu i oseanju. Usled toga nikada nije postojala kultura vee trajnosti od ok
o pedeset i pet odsto, a i one su jedino postojale kao rezultat ogromne ljudske
bede."
"A za to je orijentacija o kojoj govorimo nespontana?"
"Zbog toga to je velika veina ljudskih bia duhovno opremljena da uzme ue a u n
pretku fizike nauke, a svi u ivaju sirove i vidljive koristi od nje. Jedino je, meut
im, beznaajna manjina u biti kadra da vodi oveka kroz vee slo enosti duhovne nauke, a
koristi od nje, iako dugotrajnije, tananije su i manje oigledne. Osim toga, po to
bi takva orijentacija dovela do pojave dobronamerne diktature duhovno najboljih
- zapravo, vi e podvrste oveka - bila bi omra ena, a bez primene sile ne bi mogla bit
i stabilna - to bi ostatak oveanstva potisnulo na nivo ivotinje. Takav razvoj bi nam
bio odvratan i mora se izbei."
"Kakvo je onda re enje?"
"Re enje le i u Seldonovom planu. Uslovi su tako ureeni i tako odr avani da e kr
oz jedan milenijum od njegovog poetka - od danas kroz est stotina godina, biti osn
ovano Drugo galaktiko carstvo u kome e oveanstvo biti pripravno za vodeu ulogu duhovn
e nauke. U tom istom razdoblju Druga zadu bina e u toku svog sopstvenog razvitka st
voriti grupu psihologa spremnih da preuzmu vostvo. Ili e, kako sam esto razmi ljao, P
rva zadu bina dati fiziki okvir jedne jedine politike jedinice, dok e Druga zadu bina p
ru iti duhovni okvir jedne gotove vladajue klase."
"Tako. Prilino tano. Da li misli da bi svako Drugo carstvo, ak iako je formi
rano u roku koji je odredio Seldon, znailo ispunjenje njegovog Plana?"
"Ne, Govornie, to ne mislim. Postoji nekoliko moguih Drugih carstava koja
se mogu obrazovati u vremenskom razdoblju od devetstote do hiljadu i sedamstote
godine od poetka Plana, ali samo je jedno od njih pravo Drugo carstvo."
"U svetlosti svega ovog, za to je neophodno skrivati postojanje Druge zadu b
ine - i to pre svega od Prve zadu bine?"
Uenik potra i skriveni smisao ovog pitanja i nae ga. Njegov odgovor be e zbunj
ujui. "Iz onog istog razloga zbog koga se pojedinosti Plana kao celine moraju kri
ti od oveanstva uop te. Zakoni psihoistorije su statistike prirode i prestaju da va e a
ko postupci pojedinaca nisu nasumine prirode. Ukoliko velika grupa ljudskih bia sa
zna kljune pojedinosti Plana njihovi postupci bi bili voeni tim saznanjem i ne bi
vi e bili sluajni u smislu psihoistorijskih aksioma. Drugim reima, oni ne bi vi e bili
savr eno predvidljivi. Oprostite, Govornie, ali oseam da odgovor ne zadovoljava."
"Dobro je kad to osea . Odgovor ti je prilino nepotpun. Sama Druga zadu bina m
mora biti skrivena, a ne samo Plan. Drugo carstvo jo nije obrazovano. Jo imamo dru t

vo koje bi se suprotstavljalo vladajuoj klasi psihologa, dru tvo koje bi se bojalo

njenog razvoja i borilo protiv nje. Da li sada razume ?"
"Da, govornie. To pitanje nikada nije bilo istaknuto..."
"Ne izvlai se. Nije to uinjeno u uionici, ali ti mora biti u stanju da do nj
ega sam doe , dedukcijom. Ovo i jo mnoga druga pitanja prei emo sada i uskoro, tokom t
vog naukovanja. Kroz nedelju dana e me ponovo videti. elim da do tada dobijem tvoje
opaske u vezi s jednim problemom koji ti sada postavljam. Ne tra im potpunu i det
aljnu matematiku razradu. Za nju bi i strunjaku bila potrebna jedna godina, a ti i
ma nedelju dana. Ali elim osnovne podatke o tendencijama i pravcima...
Tu ima izvod iz Plana za vremensko razdoblje od pre pola veka. Sve potreb
ne pojedinosti su date. Primetie da se putanja koja je sledila pretpostavljenu rea
lnost razilazi od svih planiranih predvianja; njena verovatnoa je bila manja od je
dan odsto. Proraunae koliko se jo mo e nastaviti to razmimoila enje pre nego to postan
epopravljivo. Proraunaj i verovatni ishod kad ne bi bilo ispravke, a i izvodljiv
metod ispravke."
Uenik je nasumce pritiskivao dugme na ureaju i bezizrazno posmatrao odlomk
e koji su se pojavljivali na ugraenom ekranu ureaja.
"Za to ba ovaj problem, Govornie? Oito, ima i nekog drugog znaaja, osim isto a
ademskog", upita on.
"Hvala ti, sinko. Brz si kao to sam i oekivao. To nije izmi ljeni problem. P
re gotovo pola veka Mazgov je upao u galaktiku istoriju i deset godina bio najvea
izolovana injenica u univerzumu. Bio je nepredvien, neobuhvaen proraunima. Ozbiljno
je izvitoperio Plan, ali ne i fatalno.
Meutim, da bi ga zaustavili pre nego to bi zaista postao fatalan, bili smo
primorani da mu se aktivno suprotstavimo. Otkrili smo na e postojanje i, to je mno
go gore, deo na e moi. Prva zadu bina je saznala za nas, a njeni postupci su sada zas
novani na tom saznanju. Razmotri postavljeni problem. Ovde. I ovde.
Prirodno, o ovome nemoj nikom priati."
Dok je saznanje prodiralo u Uenika vladalo je zaprepa eno utanje, a onda e: "Z
nai da je Seldonov plan propao!"
"Ne jo . Jedino, moglo se desiti da propadne. Verovatnoa za uspeh jo uvek iz
nosi dvadeset i jedan zarez etiri odsto, prema najnovijoj proceni."
9. ZAVERENICI
Dr Darelu i Peleju Antoru veeri su prolazile u prijateljskoj razmeni misl
i, a dani u prijatno beznaajnim poslovima. Mogla je to biti obina poseta. Dr Darel
je mladia predstavio kao svog roaka, preko iz svemira, i taj kli e utoli radoznalos
t.
Meutim, de avalo se da se u razgovoru nekako spomene neko ime. Mirno bi se
razmislilo. Dr Darel bi rekao jedno 'Ne' ili 'Da'. U razgovoru preko otvorenog k
omuni-talasa uzgred bi bio upuen poziv: " elim da te upoznam s mojim roakom."
Arkadijine pripreme su se odvijale na sebi svojstven nain. U stvari, njen
i postupci su se najmanje mogli smatrati otvorenim.
U koli je, na primer, navela Olinta Dema da joj pokloni zvuni prijemnik na
bateriju koji sam be e napravio. Pri tome je upotrebila metode koji su ukazali na
to da njena budunost obeava opanost za sve mu karce koji budu do li u dodir s njom. D
a ne idemo u pojedinosti - ona je samo pokazala takvo zanimanje za hobi kojim se
sam Olint hvalio - imao je kod kue radionicu - spojila je to sa vrlo dobro iznij
ansiranim prenosom tog zanimanja na bucmaste crte samog Olinta, tako da se nesren
i juno a obreo kako 1) nadugako i ivahno izla e principe hipertalasnog motora, 2) post
aje vrtoglavo svestan krupnih zaokrugljenih oiju koje su tako vedro poivale na nje
govim i 3) kako sam gura u njene voljne ake svoju najveu dotada nju kreaciju, napred
pomenuti zvuni prijemnik.
Posle toga Arkadija se u smanjenim dozama dru ila sa Olintom, dovoljno dug
o da otkloni svaku sumnju da je razlog njenom prijateljstvu bio taj zvuni prijemn
ik. Mesecima posle toga Olint je ra ljikama svog duha obrtao uspomenu na to kratko
razdoblje u svom ivotu, dok je, najzad, zbog nedostatka neeg novog, nije ostavio
i pustio da padne u zaborav.
Kada je prispelo sedmo vee i kada je petoro ljudi sedelo u Darelovoj dnev
noj sobi sa hranom u sebi, a duvanom pri sebi, na spratu je Arkadijin pisai sto z

auzimao prilino neugledan domai proizvod Olintove bistrine.

Dakle, petorica. Razume se, dr Darel, pomalo osedele kose, uredno odeven
, izgledajui ne to stariji od svoje etrdeset i dve godine. Ozbiljni Pelej Antor, pov
remeno iva pogleda, izgledao je mlad i u sebe nesiguran. Pa trojica novih: videoniovinar D oul Terbor, krupan, punih usana; penzionisani univerzitetski profesor f
izike dr Elvet Semik, sav sparu en i naboran tek napola je ispunjavao svoje odelo;
i trkljasti, nespretni bibliotekar Homir Man. Dr Darel je govorio spokojno, uobia
jenim trezvenim tonom: "Ovaj skup je sazvan, gospodo, zbog nega malkice va nijeg ne
go to su dru tveni razlozi. Verovatno ste to nagaali. Po to ste zbog va ih predistorija
namerno odabrani, mo ete pogoditi i to da je ovo skopano s opasno u. Neu je umanjivati,
ali elim da naglasim da smo svi mi ionako Osueni ljudi.
Zapazili ste da nikog od vas nismo ni poku ali da kri om pozovemo. Ni od kog
nije zatra eno da ovamo doe a da ga niko ne vidi. Prozori nisu name teni tako da se
ne mo e gledati unutra. Oko sobe nema nikakvog za titnog ekrana. Da ne uspemo potreb
no je jedino to da privuemo pa nju neprijatelja, a najbolji nain da se ona privue bio
bi kada bi poku ali sa la nom i teatralnom tajanstveno u.
(Ha, pomisli Arkadija naginjui se prema glasovima koji su - pomalo kripavo
- dopirali iz male kutije.)
"Da li ste razumeli ovo?"
Propraajui svaku svoju reenicu nabiranjem lica koje mu je otkrivalo zube i
krivei donju usmu, Elvet Semik ree: "Oh, prei na stvar. Ka i nam ne to o mladiu."
"Zove se Pelej Antor", odvrati dr Darel. "Bio je uenik mog starog kolege
Klejzija, koji je umro pro le godine. Pre svoje smrti Klejzi mi je poslao snimak n
jegovog mozga do petog podsloja, a taj snimak je uporeen sa snimkom mozga oveka pr
ed vama. Vama je, naravno, poznato da se snimak tog podsloja ne mo e falsifikovati
, a da to ne mogu ak ni ljudi koji se bave psiholo kom naukom. Ako to ne znate, mor
ate primiti moje rei kao tane."
"Negde treba da ponemo", iskriviv i usta ree Terbor.
"Uzeemo da je ono to ka e tano, jer ti si najvei elektroneurolog u Galaksiji o
kako je Klejzi umro. Bar tako sam te nazvao u poslednjem video-komentaru, a ak sa
m i sam u njega poverovao. Koliko ti je godina, Antore?
"Dvadeset i devet, g.Terbore."
"Hm, hm, hm! A i ti si elektroneurolog? Veliki?"
"Tek ovladavam naukom. Ali radim marljivo, a imao sam tu sreu da budem Kl
ejzijev uenik."
Man upade. Kad god bi bio uzbuen pomalo bi zamuckivao: "V-v-voleo b-b-bih
da p-p-ponete. Mislim da svi s-s-suvi e p-p-priate."
Dr Darel odi e obrve u pravcu Mana. "U pravu si Homire. Dajem ti re, Peleju
."
"Ne bih jo govorio", polako ree Pelej Antor. "Pre nego to ponemo - mada shva
tam oseanje g. Mana - moram zatra iti podatke o va im mo danim talasima."
" ta ovo znai, Antore? Na kakve podatke o mo danim talasima misli?" Darel se
namr ti.
"Na snimke svih vas. Moj ste uzeli, dr Darvele. Ja moram uzeti va i svih
ostalih. Merenja moram obaviti sam."
"Za to bi nam verovao, Darele", primeti Terbor. "Mladi je potpuno u pravu."
"Hvala vam", ree Antor. "Ako nas povedete do va e laboratorije, dr Darele,
mi emo za vama. Jutros sam uzeo slobodu da proverim va aparat."
Elektroencefalografska nauka istovremeno je i nova i stara. Stara je u t
om smislu da saznanje o tome da nervne elije ivih bia proizvode mikrostruje pripada
onoj ogromnoj kategoriji ljudskog saznanja ije je poreklo potpuno zaboravljeno.
To je saznanje koje se prote e tako daleko unazad, ak do najranijih ostataka ljudsk
e istorije.
A ipak, i novo je. injenica postojanja mikrostruja dremala je tokom deset
ina hiljada godina Galaktikog carstva kao jedan od onih ivih i neobinih, ali sasvim
nekorisnih delova ljudskog saznanja. Neki su poku ali da izvr e klasifikaciju talas
a na talase budnog i usnulog stanja, spokojnog i uzbuenog, dobrog i lo eg - ali ak i
naj ire koncepcije posedovale su svoje horde iuzetaka koje bi sve pokvarile.
Drugi su poku avali da doka u da postoje grupe mo danih talasa, slino dobro poz

natim krvnim grupama, kao i to da je odreujui inilac spoljna sredina. To su bili ra

sisti koji su tvrdili da se ovek mo e podeliti u podvrste. Meutim, takva filosofija
nije mogla stati ispred nadmonog ekjumenskog pokreta, prouzrokovanog injenicom da
je Galaktiko carstvo bilo jedina politika jedinica koja je obuhvatala dvadeset mil
iona zvezdanih sistema, a da je spajalo sve ljude od centralnog sveta Trantora sada samo velianstvene i nemogue uspomene na veliku pro lost - do najusamljenijeg a
steroida na periferiji.
S druge strane, u dru tvu koje se toliko posvetilo fizikim naukama i be ivotn
oj tehnologiji, kakvo je bilo Prvo carstvo, postojalo je neodreeno ali sna no socio
lo ko potiskivanje prouavanja uma. Manje je uva avano zato to je bilo od manje neposre
dne koristi; slabo je finansirano jer je bilo manje unosno.
Posle raspada Prvog carstva nastalo je rasparavanje organizovane nauke ko
ja je sve vi e i vi e nazadovala, idui ni e i od osnova atomske energije, tamo do hemij
ske energije uglja i nafte. Jedini izuzetak od ovoga bila je, naravno, Prva zadu b
ina, gde je odr avana o ivljena i ojaana iskra nauke i konano bila dovedena do rasplam
savanja. Ali i tu je fizika vladala, a mozak, osim u hirurgiji, ostajao poprilino
zanemarena oblast.
Hari Seldon je prvi izneo ne to to e se vremenom pokazati kao tano.
"Nervne mikrostruje u sebi nose varnicu svakog promenjenog nadra aja i rea
kcije, bili oni svesni ili ne. Mo dani talasi zabele ni drhtavim iljcima i udolinama
na kockastom papiru ogledalo su zdru enih misaonih impulsa milijardi elija. Teorets
ki, trebalo bi da analiza otkrije i poslednju misao i najmanje oseanje subjekta.
Trebalo bi da se otkriju razlike koje potiu ne samo od krupnih fizikih mana, naslee
nih ili steenih, ve i od promenljivih emotivnih stanja, steenog obrazovanja i iskus
tva, pa ak i od neeg tako tananog kao to je to promena ivotne filosofije subjekta."
Ali ak ni Seldon nije mogao otii dalje od spekulacije.
A sada, ima ve pedeset godina kako ljudi iz Prve zadu bine kidi u na to never
ovatno ogromno i slo eno skladi te novog saznanja. Pri li su mu, prirodno, pomou novih
tehnika kakva je, na primer, primena elektroda na avu lobanje nainjenom novorazvij
enim sredstvima koja su moguavala da se sa sivim elijama uspostavi neposredna veza
, a da ak nije potrebno obrijati ni deli glave. Postoji i ureaj za snimanje koji au
tomatski bele i podatke o mo danim talasima kako u globalu, tako i u posebnim funkci
jama sa est nezavisnih promenljivih.
Najva niji je, mo da, bio narastao ugled encefalografije i encefalografa. Na
jvei od njih, Klejzi, uestvovao je na naunim skupovima kao ravan fiziarima. Sam dr D
arel, mada se vi e nije aktivno bavio naukom, bio je poznat po svojim sjanim dosti
gnuima u encefalografskoj analizi isto onoliko koliko i po injenici da je sin Bejt
e Darel, velike junakinje prethodne generacije.
I tako, dok dr Darel sada sedi na svojoj naslonjai, ne ni dodir peperjastih
elektroda jedva da nagove tava neki pritisak na njegovu lobanju, a igle u vakuumi
zovanom prostoru podrhtavaju tamo-amo. Leima je okrenut registratoru - u protivno
m bi, kao to je poznato, pogled na krivulje koje se pomeraju doveo do nesvesnog p
oku aja da se one kontroli u sa vidnim rezultatom - meutim, on zna da glavni brojanik
izra ava sna no ritmiku i malo promenljivu sigma-krivu njegovog sna nog i disciplinovan
og mozga. A nju e potkrepiti i oistiti pomoni brojanik koji pokazuje talase malog mo
zga. eoni re anj e prouzrokovati o tre, gotovo diskontinuelne skokove, a prigu ena koleb
ljivost iz ispodpovr inskih podruja sa svojim uskim podrujem frekvencija...
Poznavao je snimak svojih mo danih talasa onako kao to slikar savr eno poznaj
e boju svojih oiju.
Kad Darel ustade iz le aljke Pelej Antor ne ree ni re. Mladi izdvoji sedam sn
imaka, osmotri ih hitrim, sveobuhvatnim pogledom oveka koji tano zna ta se tra i od s
vake siu ne, gotovo nepostojee facete. "Ako nemate ni ta protiv, dr Semik, vi ste na r
edu."
Od starosti po utelo Semikovo lice bilo je ozbiljno. Encefalografija je bi
la nauka koja se razvila kad je ve bio star i o njoj je malo znao; skorojevika nau
ka koju je pomalo mrzeo. Znao je da je star i da e to pokazati snimak njegovih ta
lasa. To su pokazivale bore na njegovom licu, njegov pogureni hod, drhtanje ruke
, ali oni su govorili samo o njegovom telu. Snimci mo danih talasa mogu pokazati d
a mu je i um ostario. Neprijatni i nedozvoljeni upad u ovekovu poslednju utvrdu,
u njegov roeni um.

Elektrode behu postavljene. Sam postupak, naravno, ni ta ne boli od poetka

do kraja. Jedino je postojalo neko slabo treperenje, daleko ispod praga oseanja.
Potom doe red na Terbora, koji je u toku petnaestominutnog postupka sedeo
mirno i neosetljivo, pa na Mana koji se na prvi dodir elektroda trgnuo, a zatim
proveo ostatak vremena beei oi kao da eli da ih izvrne i da posmatra kroz rupu na s
vom potiljku.
"A sad..." ree Darel kad je sve bilo gotovo.
"A sad", s izvinjavanjem e Antor, "u kui postoji jo jedna osoba."
Mr tei se, Darel upita: "Moja ker?"
"Da. Ako se seate, dr Darele, zatra io sam da veeras ostane kod kue."
"Zbog encefalografske analize? Tako ti Galaksije, emu?"
"Bez nje ne mogu nastaviti."
Darel sle e ramenima i poe uz stepenice. Na vreme upozorena Arkadija iskljui
prijemnik pre nego to e otac ui, a zatim s blagom pokorno u poe za njim dole. Po prvi
put u ivotu na la se pod elektrodama, izuzev kad su joj ono kao sasvim maloj uzeli
osnovni snimak mozga radi identifikacije i upisa u knjige.
"Mogu li da pogledam", zatra i, kad je bilo gotovo, ispru ajui ruku.
"Ne bi razumela, Arkadija", ree dr Darel. "Zar ti nije vreme za spavanje?
"
"Da, oe", smerno e ona. "Laku no svima."
Ustrala je uz stepenice i, uz minimalne pripreme, bacila se u postelju. S
a Olintovim prijemnikom naslonjenim na uzglavlje oseala se kao neka linost iz mikr
o-knjige i svakog asa je stezala prijemnik u ekstazi zbog pijunskog sadr aja.
Prve rei koje je zaula behu Antorove. "Gospodo, analize su zadovoljavajue.
Ukljuujui i onu deteta."
Dete, s gnu anjem pomisli Arkadija u mraku, narogu iv i se na Antora.
Antor otvori torbu i iz nje izvadi nekoliko tuceta snimaka mo danih talasa
. Nisu to bili originali. Niti se na torbi nalazila obina bravica. Da se klju nala
zio u nekoj drugoj aci, a ne u njegovoj, sadr aj bi za tili as be umno sagoreo u neodg
onetljiv pepeo. Sa snimcima izvaenim iz torbe to se ionako desilo posle pola asa.
Meutim, za vreme njihovog kratkog veka Antor brzo izgovori: "Ovde su snim
ci nekolicine manje va nih dr avnih funkcionera sa Anakreona. Ovo je psiholog sa Uni
verziteta na Lokrisu; ovo je industrijalac sa Sivene. Ostali su kao to vidite."
Okupi e se. Svima, osim Darela, bili su to samo mnogi treptaji predstavlje
ni na ovojcima papira. Darelu su oni dovikivali na milion jezika.
"Skreem vam pa nju, dr Darele", ovla pokaza Antor, "na izravnato podruje izmeu
sekundarnih taujanskih talasa na eonom re nju, to je zajedniko svim ovim snimcima Da
li elite moj analitiki raunar, gospodine, da biste ovo tvrenje proverili?"
Analitiki raunar se mo e smatrati dalekim roakom - kao to je to neboder nekoj
kolibi - one igrake iz obdani ta, logaritmara. Darel ga je koristio hitro pokreui runi
zglob, to je odavalo dugu praksu. Rezultate je nacrtao slobodnom rukom i oni beh
u, kao to je i Antor tvrdio, bezobline zaravni u oblasti eonog re nja gde su se mogle
oekivati izra ene vijuge.
"Kako to tumaite, dr Darele?" upita Antor.
"Nisam siguran. Ovako s neba pa u rebra, ne vidim kako je to mogue. ak i u
sluaju amnezije postoji suzbijanje, ali ne i nestanak. Mo da je to neka drastina op
eracija mozga?"
"Ah, ne to je odseeno", nestrpljivo uzviknu Antor, "da! Meutim, ne u fizikom
smislu. Znate, Mazgov je ba tako ne to mogao napraviti. Mogao je da potpuno suzbije
svaku sposobnost za neko oseanje ili neki duhovni stav i da ne ostavi ni ta drugo
do takvu zaravan. Ili je..."
"Ili je to mogla uraditi Druga zadu bina. Zar ne?" upita Terbor, polagano
razvlaei usne u osmeh.
Nije postojala prava potreba da se odgovori na to potpuno retoriko pitanj
e.
" ta vas je navelo da posumnjate, g. Antore", upita Man.
"Nisam to bio ja. Bio je to dr Klejzi. Skupljao je snimke mo danih talasa
onako kako to ini Planetarna policija, ali na drugi nain. Specijalizovao se za int
elektualce, dr avne funkcionere i vodee poslovne ljude. Znate, sasvim je jasno da u
koliko Druga zadu bina usmerava istorijski tok Galaksije - ili nas - da to mora ini

ti tanano i na najmanje primetan nain. Ukoliko dejstvuje preko umova, kako to zai
sta mora biti, to moraju biti umovi ljudi od uticaja na kulturu, industriju ili
politiku. A njima se on i bavio."
"Da", usprotivi se Man, "ali da li postoji ne to to bi to potkrepilo? Kako
se pona aju ti ljudi - mislim, kod kojih postoji ta izravnatost? Mo da je to potpuno
normalna pojava." Svojim nekako dejim plavim oima beznade no je pogledao u ostale,
ali mu niko ne uzvrati ohrabrenjem.
"Prepu tam to dr Darelu", ree Antor. "Zapitajte ga koliko je puta video ova
j fenomen u toku svog prouavanja ili u literaturi prethodne generacije. A onda ga
zapitajte kakve su anse da se otkrije makar samo u jednom na svakih hiljadu sluaj
eva u kategorijama koje je dr. Klejzi prouavao."
"Mislim da nema sumnje", zami ljeno e dr Darel, "da su ovo ve taki mentaliteti
. Prepravljeni su. Na izvestan nain sam u to sumnjao."
"To znam, dr Darele", primeti Antor. "Znam i to da ste nekad radili sa d
r Klejzijem. eleo bih, meutim, da znam za to ste prestali."
U njegovom pitanju zapravo nije bilo neprijateljstva. Mo da nieg vi e od opre
znosti, ali je u svakom sluaju izazvalo du i tajac.
Darel je gledao od jednog do drugog gosta, a onda e naglo: "Zato to Klejzi
jeva borba nije imala svrhe. Borio se sa protivnikom koji je za njega bio suvi e j
ak. Otkrivao je ono to smo - on i ja - znali da e otkriti, a to je da nismo svoji
sopstveni gospodari. A ja nisam eleo da znam! Imao sam svoje samopo tovanje. Voleo
sam da mislim da je na a Zadu bina predvodnik kolektivne du e Zadu bine; da se na i preci
nisu uludo borili i umirali. Smatrao sam da e biti jednostavnije da odvratim pogl
ed sve dok ne postanem sasvim siguran. Mesto mi nije bilo potrebno, jer dr avna pe
nzija trajno dodeljena porodici moje majke mo e pokriti moje jednostavne potrebe.
Da bih odagnao dosadu dovoljna je moja kuna laboratorija, a ivot e se jednog dana z
avr iti... A onda je Klejzi umro."
"Taj Klejzi, ne poznajem ga. Kako je umro?" zainteresovao se Semik, poka
zujui zube.
"Umro je. Znao je da e umreti. Pola godine ranije rekao mi je da se suvi e
pribli io smrti..." odluno upade Antor.
"A s-s-sad smo joj se m-m-mi suvi e pribli ili, zar ne?" primeti Man osu enih
usta, a pri tom mu se pomeri Adamova jabuica.
"Da, ali to bi se ionako desilo - svima nama", bez uvijanja odvrati Anto
r. "Zbog toga ste svi vi odabrani. Ja sam Klejzijev uenik. Dr Darel je bio njegov
kolega. D oul Terbor je u svojim emisijama, osuivao na u slepu veru u izbaviteljsku
ruku Druge zadu bine, sve dok ga vlada nije onemoguila uz pomo, da i to spomenem, mon
og finansijera na ijem se mozgu zapa a ono to je Klejzi imao obiaj da naziva, preprav
ljenom zaravni'. Homir Man ima najveu postojeu zbirku podataka o Mazgovu, a objavi
o je neke radove koji se bave razmi ljanjem o prirodi i funkciji Druge zadu bine. Dr
Semik je isto onoliko koliko i ostali doprineo encefalografskoj matematikoj anal
izi, mada ne verujem da je shvatio da se njegovi prorauni mogu i tako primeniti."
Razgrogaiv i oi, Semik prsnu u smeh: "Ne, mladiu. Ja sam analizirao intranukl
earna kretanja, ovaj, problem n-tela. Pojma nemam o encefalofrafiji."
"Onda znamo gde smo. Vlada, naravno, mo e da ni ta ne preduzme po ovom pitan
ju. Ne znam da li su gradonaelnik ili neko iz njegove uprave svesni ozbiljnosti s
ituacije. Ali jedno znam - nas petorica nemamo ta da izgubimo, a mo emo dobiti mnog
o. Sa svakim novim saznanjem mo emo se pro iriti u bezbednim pravcima. Razumete, mi
ovde smo samo poetak."
Terbor upita: "Koliko je daleko oti la ova infiltracija Druge zadu bine?"
"Ne znam. To je jednostavan odgovor. Svaka infiltracija koju smo otkrili
bila je na spoljnim rubovima nacije. Matini svet je mo da jo ist, mada ni to nije iz
vesno - inae vas ne bih proveravao. Zbog va eg napu tanja istra ivakog rada s Klejzijem
vi ste bili naroito sumnjivi, dr Darele. Znate, Klejzi vam to nikada nije oprosti
o. Ja sam mislio da vas je, mo da, Druga zadu bina podmitila, ali Klejzi je uvek tvr
dio da ste kukavica. Oprostiete mi, dr Darele, ovo navodim da bih razjasnio svoj
sopstveni polo aj. Lino mislim da shvatam va e dr anje, a ako je to zaista bio kukaviluk
mislim da se da opravdati."
Dr Darel duboko uzdahnu pre nego to e odgovoriti. "Pobegao sam! Nazovite t
o kako hoete. Poku ao sam da sauvam na e prijateljstvo; meutim, on mi nikada nije pisao

, niti me je posetio sve do onog dana kad mi je poslao snimak tvojih mo danih tala
sa, a to je bilo na nedelju dana pre no to e umreti..."
"Ako ne zamera ", prekide ga Homir Man u nastupu nervozne govorljivosti. "
N-n-ne shvatam ta misli da radi . B-b-bedna smo mi - - aica zaverenika, ako samo budemo
iali, priali i p-p-priali. Uostalom, ne vidim ta mo emo uiniti. Ovo je m-m-mnogo detin
asto. M-m-mo dani talasi i tandara-bro. Postoji li bar jedna stvar koju nameravate
da preduzmete?"
Pogled Peleja Antora blistao je. "Da, postoji. Potrebno nam je vi e podata
ka o Drugoj zadu bini. To je od prvenstvene va nosti. Prvih pet godina svoje vladavi
ne Mazgov je proveo upravo u traganju za takvim podacima i nije uspeo, ili nas b
ar tako uveravaju. A onda je prestao da tra i. "Za to? Zato to nije imao uspeha? Ili
zato to je uspeo?"
"O-o-opet prie", ogoreno e Man. "Kako mi to mo emo saznati?"
"Ako me budete saslu ali... Prestonica Mazgova bila je na Kalganu. Pre Maz
gova Kalgan nije ulazio u sferu trgovakog uticaja Zadu bine, a ni sada ne ulazi. Ka
lganom, bar zasad, vlada neki Stetin, ukoliko sutra ne doe do nove dvorske pobune
. Stetin sebe naziva Prvim graaninom i smatra se naslednikom Mazgova. Ukoliko na
tom svetu postoji neko predanje, ono poiva na superhumanosti i veliini Mazgova - p
redanje gotovo praznoverno po svojoj jaini. Usled toga se stara palata Mazgova uva
kao svetili te. Niko neovla eno ne mo e u nju ui, a unutra nikada ni ta nije bilo taknut
."
"I?"
"I, a za to je tako? U vreme kao to je ovo ni ta se ne de ava bez razloga. A ta
ako palatu Mazgova ne ini nedostupnom samo sujeverje? ta ako je Druga zadu bina tako
uredila? Ukratko, a ta ako su unutra rezultati petodi nje potrage Mazgova..."
"Ah, koje ta."
"A za to da ne? U toku itave svoje istorije Druga zadu bina se skrivala i u n
ajmanjoj meri me ala u galaktike poslove. Znam da bi nama izgledalo loginije uni titi
palatu, ili bar ukloniti te podatke. No, morate uzeti u obzir psihologiju tih ve
likih psihologa. To su sve sami Seldoni, sve sami Mazgovi, a delaju zaobilazno,
preko mozga. Nikada nee uni titi ili ukloniti ako svoje ciljeve mogu postii stvaranj
em nekog du evnog stanja, a?"
Ne primiv i nikakav odgovor, Antor produ i: "A vi, Mane, vi ste prava linost
za pribavljanje obave tenja koja su nam potrebna."
"Ja?" uo se zapanjen usklik. Manov pogled je leteo s jednog na drugog. "J
a to ne mogu obaviti. Nisam ja ovek od akcije, nisam televizijski junak. Ja sam b
ibliotekar. Ako vam tako mogu pomoi, u redu, rizikovau i Drugu zadu binu, ali ne ide
m u svemir zbog takvog nekog zanesenjakog plana."
"ujte", strpljivo e Antor, "dr Darel i ja smo se slo ili da ste vi pravi ovek
. To je jedini nain da se ovo obavi prirodno. Ka ete da ste bibliotekar. Odlino! A k
ojom se obla u najvi e bavite? Mazgovom! Ve raspola ete najveom zbirkom materijala o Maz
ovu koja postoji u Galaksiji. Prirodno je to elite jo ne to; kod vas je to prirodnije
nego kod ikog drugog. Mo ete zatra iti dozvolu za ulazak u kalgansku palatu a da ne
izazovete sumnju u zadnje namere. Mo da e vas odbiti, ali u vas nee posumnjati. tavi e
, imate jednosed krstaricu. Zna se da za vreme godi njeg odmora obino poseujete star
e planete. ak ste ve i bili na Kalganu. Zar ne shvatate da treba jedino da se pona a
te onako kako ste uvek inili?"
"Ali ne mogu se tek tako pojaviti i rei: M-m-molim vas da me pustite u va u
svetinju nad svetinjama, g-g-gospodine Prvi graanine?"
"A to da ne?"
"Tako mi Galaksije, zato to me nee pustiti unutra!"
"Pa dobro. Neka vas ne puste. Vratiete se kui, pa emo smisliti ne to drugo."
U bespomonom otporu Man se obazre. Oseao je da ga nagovaraju na ne to to mrzi
. Niko se nije ponudio da mu pomogne da se iskobelja.
I tako, na koncu behu donete dve odluke u kui dr Darela. Prva je predstav
ljala Manov pristanak, dat preko volje, da poleti u svemir im bude zapoeo njegov l
etnji odmor.
Druga je bila potpuno nedopu tena odluka krajnje neovla ene uesnice skupa, don
eta kada je uz kljocanje iskljuila prijemnik i sabrala se za okasneli san. Tom dru
gom odlukom se za sada neemo baviti.

10. BLI I SE KRIZA

Protekla je jedna sedmica u Drugoj zadu bini. Prvi govornik se opet sme io ue
niku.
"Mora biti da mi donosi zanimljive rezultate, inae ne bi bio toliko ljut."
Pola ui ruku na gomilu raunskog papira koju je sa sobom doneo, Uenik ree: "Da
li ste sigurni da se radi o stvarnom problemu?"
"Premise su stvarne. Ni ta nisam iskrivljavao."
"Onda moram prihvatiti rezultate, a to ne elim."
"Prirodno. Ali ta s tim imaju tvoje elje? Pa, reci mi, ta te toliko uznemir
ava? Ne, ne, ostavi svoje rezultate. Kasnije u ih podvrgnuti analizi. U meuvremenu
, priaj mi. Dozvoli mi da procenim tvoju mo rasuivanja."
"Evo, Govornie... Postaje sasvim oigledno da je u osnovnoj psihologiji Prv
e zadu bine do lo do krupne sveop te izmene. Sve dok su znali za postojanje Seldonovog
plana, ne znajui njegove pojedinosti, bili su samouvereni, mada i neodluni. Znali
su da e uspeti, ali ne i kada ili kako. Stoga je stalno vladala atmosfera napeto
sti i zategnutosti, to je Seldon i hteo. Drugim reima, moglo se raunati na to da e P
rva zadu bina delati do svojih maksimalnih mogunosti."
"To je sumnjiva metafora", primeti Prvi govornik, "ali shvatam te."
"Meutim, Govornie, sada im je o Drugoj zadu bini poznato mnogo vi e pojedinost
i nego to ih je bilo u drevnim i neodreenim Seldonovim izjavama. Nasluuju i to da j
e njena funkcija da dejstvuje kao uvar Plana. Znaju da postoji jedno telo koje po
smatra svaki njihov korak, a nee ih pustiti da propadnu. Zbog toga napu taju svoj o
dluni krupni hod i dozvoljavaju da ih nose u nosiljci. Opet metafora, bojim se."
"Nije va no, nastavi."
"A ba to napu tanje svakog naprezanja; ta narastajua inertnost; to upadanje
u meku tvo, u dekadentnu i hedonistiku kulturu, znai propast za Plan. Oni moraju sam
i sebe podsticati."
"Je li to sve?"
"Ne, ima jo ne to. Opisano je reagovanje veine. Meutim, postoji velika verova
tnoa reagovanja manjine. Saznanje o na em starateljstvu i na em nadzoru kod nekolicin
e e izazvati ne samozadovoljstvo, ve neprijateljstvo. To proistie iz teoreme Korilo
va..."
"Da, da. Znam tu teoremu."
" alim, Govornie te ko je izbei matematiku. Bilo kako bilo, efekat je taj da n
ije samo do lo do razvodnjavanja pregnua Zadu bine, ve i da se jedan njegov deo okrenu
o protiv nas, i to aktivno."
"Da li je to sve?"
"Ostaje jo jedan inilac, ija je verovatnoa, po svemu sudei, umereno mala."
"Vrlo dobro. A koji?"
"Dok je energija Prve zadu bine bila usmerena samo na Carstvo; dok su njih
ovi jedini neprijatelji bile ogromne, demodirane olupine koje su pre ivele klanice
pro losti, uglavnom su se, naravno, bavili fizikim naukama. Otkako mi obrazujemo n
ovi, veliki deo njihove sredine, vrlo je verovatno da e im se nametnuti izmena st
ava. Mo da e poku ati da postanu psiholozi..."

"Ta se izmena ve desila", hladno primeti Prvi govornik.

Uenikove usne se stisnu e u bledu crtu. "Znai, sve je gotovo? To je su tinsko
odstupanje od Plana. Govornie, da li bih ovo znao da sam iveo napolju?"
"Osea se uni enim, sinko, zato to si iznenada utvrdio da su ti mnoge vrlo oigl
edne stvari bile nepoznate, a mislio si da ih tako dobro poznaje . Smatrao si sebe
jednim od gospodara Galaksije, a iznenada utvruje da si blizu uni tenja. Prirodno,
zgadie ti se kula od slonovae u kojoj si obitavao; osama u kojoj si se kolovao; teo
rije na kojima si odrastao", ozbiljno mu je govorio Prvi govornik.
"I sam sam jednom imao to oseanje. Ono je normalno. Ipak, bilo je nu no da
u godinama u kojima si se formirao nema neposredne veze sa Galaksijom, da ostane o
vde gde ti se itavo saznanje filtrira, a um pa ljivo brusi. Mogli smo ti i ranije p
okazati ovaj... ovaj delimini neuspeh Plana i po tedeti te sada njeg udarca, ali onda
ne bi ispravno shvatio njegov smisao, kao to e sada moi. Dakle, ti uop te ne nalazi r
nje za problem?"

Uenik odmahnu glavom i oajno ree: "Nikakvo."

"Nije ni udo. Saslu aj me, mladiu. Postoji jedan put koji se sledi ve vi e od j
edne decenije. Nije to uobiajen put, ve put na koji smo protiv svoje volje primora
ni. Vezan je za male verovatnoe, opasne pretpostavke... .Bili smo ak prisiljeni da
se povremeno bavimo i pojedinanim reagovanjima, zato to je to bio jedini mogui put
, a ti zna da po svojoj prirodi psihostatistika nema smisla ako se primeni na man
ju od planetarnih koliina."
"Imamo li uspeha?" zadihano upita Uenik.
"Jo se ne mo e rei. Do sada smo odr ali stabilnu situaciju - no, po prvi put u
istoriji Plana mogue je da ga uni te neoekivani postupci neke jedinke. Uskladili sm
o najmanji broj neupuenih sa eljenim duhovnim stanjem, imamo agente - ali njihove
putanje su planirane. Ne usuuju se da improviziju. To treba da ti bude jasno. Neu
ti skrivati najgore - ako nas ovde otkriju, na ovom svetu, nee biti uni ten samo Pl
an, ve i mi, na a fizika bia. Zato, vidi , na e re enje nije sasvim dobro."
"Ali to malo to ste mi naveli uop te ne zvui kao re enje, ve kao oajniko naga
"
"Ne. Recimo, razumno nagaanje."
"Kada e nastupiti kriza, Govornie? Kada emo saznati da li smo uspeli, ili n
e?"
"Kroz godinu dana, bez sumnje."
Uenik razmisli o ovome, pa klimnu. Rukovao se s Govornikom. "Pa dobro je
znati."
Okrenuo se i oti ao.
Prvi govornik je utke gledao napolje, dok je prozor postajao proziran. Gl
edao je mimo gigantskih konstrukcija u tihe, naikane zvezde.
Godine e brzo prohujati. Da li e neko od njih, bilo ta od Seldonovog naslea,
pre iveti tu godinu?
11. SLEPI PUTNIK
Proteklo je i ne to vi e od mesec dana, pre no to se moglo rei da je zapoelo le
to. To jest, toliko zapoelo da je Homir Man izveo svoje konano finansijsko stanje
za tu bud etsku godinu, postarao se da zamenik bibliotekara, koga je Vlada poslala
, postane dovoljno upoznat sa finesama posla - pro logodi nji uinak je bio prilino nez
adovoljavajui - i sredio da se s njegovog malog broda, Unimara, kr tenog po jednoj
tajanstvenoj ljubavnoj epizodi od pre dvadeset godina, skine zimska pauina.
S Terminusa je krenuo s oseajem potmule zlovolje. U luci nije bilo nikoga
da ga isprati. To ne bi bilo ni prirodno, jer ga ni ranije niko nije pratio. Vr
lo dobro je znao da je va no da se ovo putovanje ni po emu ne razlikuje od onih koj
a je u pro losti obavio, a ipak je oseao da ga obuzima neka neodreena ozlojeenost. On
, Homir Man, stavlja na kocku svoju iju u najodva nijem moguem poduhvatu, i u takvom
trenutku ostavljaju ga samoga.
Tako je bar on mislio.
A zato to je bio u zabludi, sledei dan je bio dan pometenosti i na Unimari
i u pregrau, u domu dr Darela.
Pogodilo je to najpre kuu dr Darela, posredstvom Poli, kune pomonice, iji je
jednomeseni odmor ve dobrano pripadao pro losti. Sva van sebe, sletela je niz stepe
nice ne to mucajui.
estiti doktor je presrete; uzaludno je poku avala da oseanja izrazi reima, pa
mu, najzad, u nu list papira i neki kockasti predmet.
Nekajui se, on ih uze i upita: " ta je, Poli?"
"Oti la je, doktore."
"Ko je oti ao?"
"Arkadija!"
"Kako to misli - oti la? Kuda? O emu govori ?"
Ona zatrupka. "Ne znam. Oti la je, a sa njom i kofer i ne to odee, a evo i pi
sma. Za to ga ne proitate, umesto to tako stojite? Ah, vi mu karci!'
Dr Darel sle e ramenima i otvori pismo. Pismo nije bilo dugo i, izuzimajui
uglasti potpis "Arkadi", bilo je napisano cifrastim i ujednaenim rukopisom Arkadi
jinog novog transkribera.

Dragi oe,
Isuvi e bi mi se cepalo srce da ti lino ka em zbogom.
Moglo bi se desiti da zaplaem kao neka devojica, a ti bi me se stideo. Zat
o ti umesto toga pi em pismo, da bih ti rekla koliko e mi nedostajati ak i dok budem
provodila ovaj bo anstveni letnji raspust sa ika Homirom. Paziu na sebe, a i uskoro u
se vratiti kui. U meuvremenu, ostavljam ti ne to to pripada samo meni. Sad ga ti mo e
zeti.
Ljubi te tvoja ker,
Arkadi

Proitao ga je nekoliko puta, a izraz lica mu je postajao sve bezizrazniji

. Usiljeno upita: "Jesi li proitala ovo, Poli?"
Poli istog trenutka zauze odbrambeni stav. "To mi se sigurno ne mo e preba
citi, doktore. Na koverti spolja pi e 'Poli', pa nisam mogla znati da je unutra pi
smo za vas. Nisam nju kalo, doktore, i u toku ovih godina kako sam s..."
Darel pomirljivo pru i ruku. "Dobro, dobro, Poli. Nije va no. Hteo sam samo
da budem siguran da dobro shvata
ta se desilo."
Brzo je razmi ljao. Ne bi vredelo da joj ka e da zaboravi. Za neprijatelja j
e 'zaboraviti' besmislena re, a obja njavanje bi imalo suprotno dejstvo, jer bi sve
mu davalo veu va nost. Zato umesto svega ree: "Zna , ba je udna devojica. Jo od onda
smo se dogovorili da ovog leta ide na to svemirsko putovanje, bila je sva uzbuena
."
"A za to meni sve ovo vreme niko nije ni spomenuo to svemirsko putovanje?"
"Dogovoreno je dok si bila na putu, pa smo na njega zaboravili. Nema tu
nieg slo enog."
Prvobitna Polina oseanja sada se usredsredi e na jedno, na sna no nagodovanje
. "Prosto, a? Siroto pilence mi je oti lo samo s jednim koferom, bez ijedne pristo
jne krpice na sebi, a uz to i samo. Koliko e ostati?"
"Nemoj o tome da brine , Poli. Na brodu e biti dosta odee za nju. Sve je sree
no. Ka i g. Antoru da elim da ga vidim. A pre toga, je li ovo taj predmet koji mi j
e Arkadija ostavila?" Obrtao ga je u ruci.
Poli zabaci glavu uvis. "Sigurna sam da ne znam. Pismo je bilo na njemu
i to je sve to mogu da ka em. Zaboravili da mi ka u, nije nego. Da joj je majka iva...
"
Darel joj odmahnu da ide. "Molim te pozovi gospodina Antora."
Antorovo gledi te o ovom pitanju radikalno se razlikovalo od mi ljenja Arkad
ijinog oca. Svoje prve primedbe je nagla avao stezanjem pesnica i upanjem kose, to s
e vremenom pretvori u ogorenost.
"Tako vam Velikog svemira, ta ekate? ta obojica ekamo? Naite preko video urea
a svemirsku luku i zatra ite da stupe u vezu sa Unimarom."
"Polako, Peleju, to je moja ker."
"Ali Galaksija nije va a."
"Stani. Ona je inteligentna devojica, Peleju. Bri ljivo je ovo smislila. Bo
lje bi bilo da sledimo njen nain rasuivanja, dok je ovo jo sve e. Zna li ta je ovo?"
"Ne. Kakve to veze ima?"
"Zato to je ovo zvuni prijemnik."
"To?"
"Amaterski, ali radi. Isprobao sam ga. Zar ne shvata ? Ona nam tako ka e da
je slu ala na razgovor o Planu. Zna gde i za to Homir Man ide. Zakljuila je da bi bilo
uzbudljivo poi sa njim."
"Oh, Velikog mi svemira", zajeca mladi. "Jo jedan mozak po kome Druga zadu b
ina mo e kopati."
"Izuzev, to ne postoji razlog da Druga zadu bina a priori posumnja da etrnae
stogodi nja devojica predstavlja neku opasnost - osim, ako ne uinimo ne to to bi na nju
skrenulo pa nju, ne to kao to bi bilo vraanje broda iz svemira samo da bi se ona skin
ula s njega. Zaboravlja li s kim imamo posla? Koliko smo blizu toga da nas otkrij
u? A kako bespomoni, ukoliko do toga doe?"
"Ali ne smemo dozvoliti da sve zavisi od jednog a avog deteta."
"Ona nije a ava, a mi ne mo emo da biramo. Nije trebalo da pi e pismo, no uinila

je to da bi nas spreila da od policije zatra imo da potra i izgubljeno dete. Njeno p

ismo predla e da celu stvar izvrgnemo u Manovu prijateljsku ponudu da povede ker sv
og starog prijatelja na kratak raspust. A to i da ne? Prijatelj mi je ve dvadeset
godina. Zna je jo kad je imala samo tri godine, kad sam je doveo s Trantora. To j
e sasvim prirodno, i zapravo treba da smanji sumnju. pijuni ne vode sa sobom etrna
estogodi nje neake."
"Tako. A ta e Man uiniti kad je pronae?"
Dr Darel malo natu ti vee. "Ne bih mogao da ka em... ali dr im da e ona znati da
sa njim izie na kraj."
Kua je, ipak, nou izgledala nekako pusta, a dr Darel ustanovi da mu sudbin
a Galaksije vrlo malo znai kada je luckasti sitni ivot njegove keri u opasnosti.
Uzbuenje na Unimaru, iako je u pitanju bio manji broj linosti, bilo je zna
tno sna nije.
U spremi tu za prtljag Arkadija u poetku utvrdi da joj iskustvo poma e, a zat
im da joj nedostatak istog odma e.
Tako je poetno ubrzanje saekala sa ravnodu no u, a sa stoicizmom, mnogo tananij
u muninu koja je propratila ulazak i izlazak u i iz prvog skoka kroz hipersvemir.
Na prethodnim svemirskim putovanjima iskusila je obe pojave i za njih se pripre
mila. Znala je da je spremi te za prtljag ukljueno u brodski sistem provetravanja,
i da ak mo e biti i okupano zidnom svetlo u. Ovu poslednju mogunost ipak je i iskljuila
kao preterano neromantinu. Ostala je u mraku kako se i prilii jednom zavereniku, t
iho di ui i oslu kujui razne umove koji su pratili Homira Mana. Bili su to uobiajeni u
i kakve pravi ovek kad je nasamo. Fuljanje cipela, trljanje tkanine o metal, uzdi
saji tapaciranog sedi ta stolice pod te inom, o tro kljocanje komandi, ili tih pljeskav
i zvuk dlana iznad fotoelektrine elije.
Kasnije, meutim, Arkadiju susti e nedostatak iskustva. U mirko-knjigama i u
video-emisijama slepi putnici kao da su imali neograniene sposobnosti za skrivan
je. Naravno, uvek je postojala opasnost da se ne to pomeri i uz obavezni tresak pa
dne, ili da se kine - na video-emisijama gotovo je bilo sigurno da e kinuti. To je
bila op te usvojena stvar. Sve je to znala i pazila je. Shvatila je i to da mo e o ed
neti i ogladneti. Za to se pripremila uz pomo konzervi iz ostave. Ali bilo je jo n
eega to filmovi nikada nisu spominjali, a Arkadija sa zaprepa enjem shvati da uprkos
najboljim namerama na svetu u spremi tu mo e ostati skrivena samo za jedno ogranieno
vreme.
Kod sportske jednosed krstarice, kakva je bila Unimar, ivotni prostor se
uglavnom sastoji od jedne odaje, tako da nije postojala ni ona opasna mogunost da
se i unja iz spremi ta dok bi se Man bavio negde drugde.
eljno je i ekivala da se jave zvuci sna. Kad bi samo znala da li hre. Znala j
e, bar, gde se nalazi le aj i mogla je razaznati njegovo kripanje. Uskoro se zau dub
oki uzdah i zevanje. ekala je u sve dubljoj ti ini, koju je prekidao tihi protest l
e aja kada bi se menjao polo aj ili pomerala noga.
Na pritisak prsta lako je otvorila vrata spremi ta i pomno istegla vrat...
O tro je presee veoma jasan ljudski glas. Arkadija se ukipi. utati! I dalje u
tati! Poku ala je da proviri kroz vrata, a da ne pomeri glavu i nije uspela. Glava
poe za oima.
Homir Man je, naravno, bio budan - itao je u postelji, okupan uskim snopo
m meke svetlosti svetiljke kraj uzglavlja, a sada je razrogaiv i oi zurio u tamu, kr
i om pipajui pod jastukom.
Arkadijina glava se naglo povue. Svetlost sad potpuno utrnu, a Manov glas
sa drhtavom odluno u ree: "Imam atomski pi tolj i pucau, tako mi Galaksije..."
"To sam samo ja. Ne pucajte", zacvile Arkadija.
Zadivljujue je kako je lomni cvet romantina avantura. itavu stvar mo e da pok
vari pi tolj iza kog se nalazi nervozni ni and ija.
Svetlost se ponovo upali - na celom brodu - Man je sedeo u postelji. Pom
alo posedele malje na mr avim grudima i retka jednodnevna brada davale su mu potpu
no varljiv izgled pokvarenosti.
Arkadija ue povlaei svoju metalensku jaknu koja garantovano nije trebalo da
se gu va. U trenutku sumanutosti Man gotovo iskoi iz postelje, ali se priseti i me
sto toga povue ar av do ramena, pritom mucajui: "K-k-kako?"
Nije se uop te mogao razumeti.

Arkadija smerno zamoli: "Izvinite za trenutak. Moram da operem ruke." Ge

ografija broda bila joj je dobro poznata i ona se brzo i unja. Vratila se s potpun
o povraenom hrabro u, a pred nju stade Homer Man koji je na sebi imao izbledeli ogrt
a za kupanje, a u sebi slepi bes.
"Tako ti crnih rupa u svemiru, ta r-r-radi na brodu? K-k-kako si ovamo dos
pela? ta m-m-m-isli da s tobom uinim? ta se to ovde dogaa?"
Mogao je da tako beskonano postavlja pitanja, ali ga Arkadija slatkim gla
som prekide: "Samo sam elela da poem s tobom, ika Homire."
"Za to? Ne idem nigde."
"Ide na Kalgan po podatke o Drugoj zadu bini."
Man ispusti neki divlji krik i sasvim malaksa. Za trenutak Arkadija pres
tra eno pomisli da e dobiti histerini napad, ili da e poeti da udara glavom o zid. Jo
e dr ao atomski pi tolj, pa joj se stomak sledi dok ga je gledala. "Pazi... Polako..
.", be e jedino to joj pade na um da ka e.
S mukom se doveo u relativno normalno stanje i s takvom silinom trensnuo
atomski pi tolj na le aj da je mogao da ga aktivira i napravi rupu u koritu broda.
"Kako si u la?" polako je upita, kao da pri tom pa ljivo zubima ste e svaku re
ne bi li zaustavio njeno drhtanje pre nego to je izustiti.
"Lako. Samo sam do la u hangar s koferom i rekla: 'Prtljag gospodina Mana'
, a ovek je ne di ui pogled mahnuo palcem."
"Zna , morau da te vratim", ree Man i na tu pomisao u njemu se rodi neko izn
enadno, neobuzdano likovanje. Svemira mu, nije ovo njegova gre ka.
"Ne mo e " mirno e Arkadija, "to bi privuklo pa nju."
" ta?"
"Zna . Svrha tvog odlaska na Kalgan je u tome to je za tebe prirodno da ode
i zatra i dozvolu da pregleda arhivu Mazgova. Pri tome mora biti tako prirodan da uop t
e ne privue pa nju. Ako se vrati sa devojicom - slepim putnikom - to mo e dospeti ak i
televizijske novosti."
"G-g-gde si ula za Kalgan? To je... hm... detinjasto!"
Naravno, bio je suvi e reit da bi bio ubedljiv, ak i za nekog ko bi znao man
je od Arkadije.
"ula sam preko zvunog prijemnika", ne uspe da potpuno obuzda ponos. "Sve z
nam o ovome - i zato mora da me pusti da idem s tobom."
"A tvoj otac?" On naglo izbaci poslednji adut. "Mogao bi pomisliti da su
te oteli... da si mrtva."
"Ostavila sam mu pisamce", ree ona adutirajui, "a on e verovatno znati da n
e sme da pravi gu bu, ili tako ne to. Verovatno e od njega dobiti svemirogram."
Na dve sekunde po to je ovo izustila naglo se oglasi prijemni signal, to je
Man jedino mogao da objasni nekim inima.
"Kladim se da je ovo otac." I bio je.
Poruka nije bila dugaka, a bila je upuena Arkadiji. Glasila je: "Hvala ti
za lepi poklon koji e , u to sam siguran, dobro iskoristiti. Lepo se zabavi."
"Vidi ", ree ona, "to su uputstva."
Homir se brzo privikao na nju. Posle nekog vremena bilo mu je i drago to
je tu. Docnije se pitao kako bi bez nje izdr ao. Brbljala je! Bila je uzbuena! A na
jvi e od svega, bila je potpuno bezbri na. Znala je da je Druga zadu bina neprijatelj,
ali je to nije uznemiravalo. Znala je da na Kalganu on treba da se susretne sa
neprijateljskim nastrojenim zvaninicima, ali je na to jedva ekala.
Mo da je ovakav stav poticao od injenice da je imala etrnaest godina.
Tek, jednonedeljno putovanje je sada znailo razgovor, a ne samoispitivanj
e. Naravno, nije to bio neki uzvi eni razgovor, jer se uglavnom vrteo oko devojicin
ih predstava o tome kako bi bilo najbolje postupiti sa Gospodarem Kalgana. Zabav
ne i besmislene ideje, bez sumnje, mada izlagane s mnogo promi ljanja.
Homir utvrdi da je zapravo kadar da se sme i dok slu a, pitajui se iz kog li
je to bisera od istorijskog romana stekla tako nakaradnu sliku o velikom univerz
umu.
Bilo je to vee pred poslednji skok. Kalgan je bio sjajna zvezda u retko t
reperavoj praznini spoljnih prostranstava Galaksije. Na brodskom teleskopu video
se kao neka iskriava mrlja jedva primetnog prenika.

Arkadija je sedela prekr tenih nogu na jedinoj udobnoj stolici. Nosila je

par pantalona i ne suvi e iroku ko ulju koji su pripadali Homiru. Njena mnogo enstveni
ja odea, oprana i izglaana, ekala je na sletanje.
"Zna , pisau istorijske romane." Bila je sasvim zadovoljna putovanjem. ika H
omiru nije ni najmanje smetalo da je slu a, a razgovor je mnogo prijatniji kad gov
orite zaista inteligentnoj osobi koja ozbiljno prima va e rei.
"Proitala sam gomile knjiga o svim velikim ljudima u istoriji Zadu bine. Zn
a , o Seldonu, Hardinu, Melou, Deversu i svim ostalim. ak sam proitala i dobar deo n
og to si ti napisao o Mazgovu, samo to nije bilo mnogo zabavno itati one delove gde
zadu bina gubi bitku. Zar ne bi vi e voleo da ita istoriju u kojoj bi bili sasvim izo
stavljeni ti glupavi, tragini delovi?"
"Bih", ozbiljno se slo i Man, "ali to ne bi bila po tena istorija, zar ne, A
rkadi? Nikada nee stei nauni ugled ako ne bude iznela celu priu."
"Pih! Kome je stalo do naunog ugleda?" Bio je sladak. Ve danima ne propu ta
da je zove Arkadi. "Moji romani e biti zanimljivi, prodavae se i bie slavni. Kakva
je vajda pisati knjige, osim ako nee da se prodaju i da postane slavan? Ne elim da z
a mene znaju samo neki matori profesori. Svako mora znati za mene."
Na tu pomisao oi joj od zadovoljstva potamne e; provrpolji se da bi se udob
nije smestila. "Zna , im budem uspela da me otac pusti, posetiu Trantor da bih sakup
ila materijal o Prvom carstvu. Da li zna da sam se rodila na Trantoru?"
Znao je, ali joj odvrati: "Stvarno?" unosei u svoj glas pravu meru uenja. Z
a nagradu primi ne to to je bilo izmeu ozarenosti i iskliberenosti.
"A-ha. Moja baba... zna , Bejta Darel, za nju si uo... bila je jednom s ded
om na Trantoru. U stvari, tamo su zaustavili Mazgova kad mu je itava Galaksija bi
la pod nogama: pa su i moj otac i majka tamo oti li im su se venali. Tamo sam roena. a
k sam i ivela tamo sve dok majka nije umrla. Imala sam samo tri godine i ne seam g
a se mnogo. Da li si nekad bio na Trantoru, ika Homire?"
"Ne, to ne bih mogao rei." Leima se oslonio na hladni pregradni zid i odsu
tno slu ao. Kalgan je bio vrlo blizu i oseao je kako mu se vraa nelagodnost.
"Zar nije Trantor najromantiniji svet? Otac ka e da je pod Stanelom V na nj
emu bilo vi e ljudi nego na deset dana njih svetova. Ka e da je to bio jedan veliki me
talni svet - veliki grad - da je bio prestonica itave Galaksije. Pokazao mi je sl
ike koje je snimio na Trantoru. Sad je sve u ru evinama, ali je jo uvek udesno. Ba bi
h volela da ga ponovo vidim. U stvari..."
"Da?"
"Za to nas dvoje ne bismo oti li tamo kad svr imo posao na Kalganu?"
Na licu mu se ponovo pojavi ne to od starog straha: "Kako? Ne poinji s tim.
U pitanju je posao, a ne zabava. Zapamti to."
"Ali i ovo bi bilo zbog posla", zacia ona. "Na Trantoru mogu postojati ne
verovatne koliine podataka. Zar ne misli i ti tako?"
"Ne, ne mislim." Podi e se na noge. "Makni se sad od raunara. Moramo da nap
ravimo i poslednji skok, a onda ide na spavanje." Uostalom, to sletanje je donosi
lo i neko dobro; ve mu se smuilo da poku ava da zaspi na kaputu rasprostrtom po meta
lnom podu.
Proraun nije bio te ak. Prirunik o svemirskim mar rutama bio je sasvim jasan u
pogledu puta Zadu bina - Kalgan. Pojavi se trenutni trzaj bezvremenskog prolaska
kroz hipersvemir i poslednja svetlosna godina se otkide.
Sunce Kalgana sada je bilo pravo sunce - veliko, sjajno i belo uto; nevidl
jivo iza okana koja su se na sunanoj strani automatski zatvorila.
Do Kalgana be e preostala jo jedna no sna.
12. GOSPODAR
Od svih svetova u Galaksiji Kalgan je, nesumnjivo, imao najneobiniju isto
riju. Istorija planete Terminus, na primer, bila je istorija skoro neprekidnog u
spona. Istorija Trantora, nekada nje prestonice Galaksije, bila je istorija gotovo
neprekidnog propadanja. Dok Kalgan...
Kao svet u ivanja Kalgan se po prvi put prouo po Galaksiji na dva stolea pre
roenja Harija Seldona. Bio je to svet provoda u tom smislu to je od provoda stvor
io industriju - i to strahovito unosnu.
Bila je to i stabilna industrija. Najstabilnija industrija u Galaksiji.

Dok je itava Galaksija kao civilizacija malo po malo propadala, na Kalgan jedva d
a se sruio deli katastrofe te ak kao perce. Ma kako da su se privreda i sociologija
susednih sektora Galaksije menjale, uvek je postojala neka elita, a za svaku eli
tu je svojstveno to da raspola e slobodnim vremenom, samim tim to ini elitu.
Kalgan je, stoga, stajao na usluzi, sa redom i sa uspehom, enskastim, nam
irisanim kico ima sa Carskog dvora i njihovim lja teim, pohotljivim damama; neotesanim
, bunim generalisimusima, koji su gvozdenom rukom vladali krvlju osvojenim svetov
ima, i njihovim razuzdanim lascivnim devojurama; debelim, sladostrasnim poslovnim
ljudima iz Zadu bine i njihovim sonim, sramnim ljubavnicama.
Nije pravio nekakvu razliku izmeu njih, jer su svi imali novaca. A po to je
Kalgan svima pru ao usluge i nikome nije zabranjivao ulaz; po to je imao razboritos
ti da se ne me a u svetsku politiku; da se ne upu ta u ispitivanje zakonitosti bilo e
ga, cvetao je kad niko drugi nije, ostajao je nagojen kad su svi drugi mr avali.
Tako je, to jest, bilo do Mazgova. A onda je nekako i Kalgan pao pred os
vajaem koga nisu zanimali ni zabava niti i ta drugo izuzev osvajanja. Njemu su sve
planete bile sline, pa i Kalgan.
I tako se itavu jednu deceniju Kalgan nalazio u neobinoj ulozi galaktike me
tropole, gospodaara najveeg Carstva od nastanka samog Galaktikog carstva.
Sa smru Mazgova iznenadno, kao grom, nastupi pad. Zadu bina se otcepila. Sa
njom i posle nje, uinio je to i najvei deo preostalih dominiona koje je dr ao Mazgo
v. Posle pedeset godina preostala je samo zauujua, smu ena uspomena na to kratko razd
oblje moi, slina nekom opijumskom snu. Kalgan se nikada nije potpuno oporavio. Nij
e vi e nikada mogao postati onaj bezbri ni svet u ivanja kakav je bio, zato to ga arolij
a moi nikada nije sasvim oslobodila svog stiska. Umesto toga iveo je pod upravom n
iza ljudi koje je Zadu bina nazivala Gospodarima Kalgana, dok su oni sami sebe naz
ivali Prvim graaninom Galaksije, po ugledu na jedinu titulu Mazgova, gajei pri tom
iluziju da su i oni osvajai.
Sada nji Gospodar Kalgana nalazio se na tom polo aju tek pet meseci. Prvobit
no ga je stekao zahvaljujui svom zapovednikom polo aju u kalganskoj floti i alosnom n
edostatku predostro nosti prethodnog Gospodara. Meutim, na Kalganu niko nije bio ba
toliko glup da se suvi e dugo ili podrobno upu ta u pitanje zakonitosti. Takve stvar
i su se dogaale i najbolje je bilo prihvatiti ih.
Meutim, ovakva vrsta opstanka najsposobnijih, uz stavljanje naglaska na k
rvolonost i opakost, povremeno je dozvoljavala da na elo izbije i sposobnost. Gosp
odar Stetin bio je prilino sposoban, i sa njim se nije nimalo lako izlazilo na kr
aj.
Nije to bilo lako za njegovu eminenciju, ninistra predsednika, koji je s
krasnim odsustvom predrasuda slu io i prethodnog kao i sada njeg Gospodara, a koji e
, ako bude po iveo, slu iti isto toliko asno i narednog.
Nije to bilo lako ni za Gospou Kaliju, koja je Stetinu bila vi e od prijate
ljice, a ipak manje od supruge.
Te veeri su se u linim odajama Gospodara Stetina nalazile samo tri osobe.
Krupni Prvi graanin, blistav u admiralskoj uniformi koju je imao obiaj da nosi, be
sno se mrgodio na tvrdoj stolici, sedei ukrueno kao i sama plastika od koje je bil
a stolica. Njegov ministar predsednik, Lev Mejrus, gledao ga je sa odsutnom neza
interesovano u, gladei dugakim, nervoznim prstima, odsutno i ritmiki, duboku boru koja
je krivudala od kukastog nosa du mr avog, upalog obraza, do jedne take skoro na vrh
u posedele brade. Gospoa Kalija se ljupko smestila na runskom krznenom pokrivau le a
ja od penaste plastike, a pune usnice su joj pomalo podrhtavale od puenja na koje
niko nije obraao pa nju.
"Gospodaru", ree Mejrus - be e to jedini nain oslovljavanja jednog gospodara
koji je sebe nazivao prosto Prvim graaninom - "nedostaje vam izvesna perspektiva
istorijskog kontinuiteta. Va sopstveni ivot i njegovi udesni obrti doveli su vas d
o toga da smatrate da je i kretanje civilizacije isto toliko podlo no iznenadnim p
romenama. A ono to nije."
"Mazgov je dokazao suprotno."
"Ali ne mo ete krenuti njegovim stopama. Setite se da je on bio ne to vi e od
obinog oveka. A ni on nije imao u potpunosti uspeha."
"Macane", iznebuha zacvile Gospoa Kalija i zguri se na jedan gnevan pokre

t Prvog graanina.
"Ne prekidaj, Kalija", grubo joj dobaci Gospodar Stetin. "Mejruse, dosad
ilo mi je mirovanje. Moj prethodnik je proveo svoj ivot doterujui flotu tako da je
postala tanano usklaeni instrument kome u Galaksiji nema premca. Umro je, a da j
e ta velianstvena ma ina dokono poivala. Da tako nastavim? Ja, admiral Flote?
Koliko jo treba da pa ta ma ina zara? Zasad predstavlja bavu bez dna za Rizni
cu, a ni ta ne daje za uzvrat. Njeni oficiri ude za novim posedima, njeno ljudstvo
za plenom. Ceo Kalgan eli povratak Carstva i slave. Da li to mo e shvatiti?"
"Iako upotrebljavate samo rei, shvatam ta mislite. Novi posedi, plen, slav
a - sve je to prijatno kad se stekne, ali proces sticanja je esto opasan, a uvek
neprijatan. Prvi zanos ne mora potrajati. U itavoj istoriji nikada nije bilo uput
no napadati na Zadu binu. ak bi i za Mazgova bilo pametnije da se uzdr ao..."
U plavim, bezizraznim oima Gospoe Kalije pojavi e se suze. U poslednje vreme
jedva da je viala Macana, a sada kad joj be e obeao vee nasamo, utrpao se ovaj grozn
i mr avi, sivi ovek koji je uvek pre gledao kroz, nego u nju. Nije se usuivala da ma
ta ka e, prestravila se ak kad joj se ote jedan jecaj.
Stetin je sada govorio onim njegovim glasom koji je mrzela, o trim i nestr
pljivim. "Robuje dalekoj pro losti. Zadu bina jeste vea i po obimu i po broju stanovni
ka, ali je labavo povezana i na jedan udarac e se raspasti. Danas je dr i samo iner
cija, inercija za koju sam dovoljno jak da je smrvim. Hiponotizovan si starim vr
emenima, kada je samo Zadu bina imala atomsku energiju. Bila je u stanju da umakne
poslednjim udarcima umirueg Carstva, a onda se na la jedino pred praznoglavom anar
hijom generalisimusa koji su atomskim brodovima Zadu bine mogli suprostaviti samo
olupine i ostatke pro losti. Dragi moj Mejruse, Mazgov je sve to izmenio. Znanje k
oje je Zadu bina gramzivo dr ala za sebe pro irio je kroz polovinu Galaksije, a u nepo
vrat je oti ao monopol nad naukom. Mo emo da joj budemo ravni."
"A Druga zadu bina", neuzbueno upita Mejrus.
"A Druga zadu bina", isto toliko neuzbueno ponovi Stetin. "Da li su ti pozn
ate njene namere! Trebalo joj je deset godina da zaustavi Mazgova, ako je ona za
ista bila taj inilac, u ta neki sumnjaju. Zar ti nije poznato da dobar deo psiholo
ga i sociologa Zadu bine smatra da je Seldonov plan potpuno naru en jo od vremena Maz
gova? Ukoliko vi e nema Plana, onda postoji jedan vakuum koji ja mogu popuniti ist
o toliko dobro kao i svaki drugi ovek."
"Na e poznavanje ovih pitanja nije dovoljno veliko da opravda stavljanje n
a kocku."
"Na e poznavanje, mo da, ali na planeti se nalazi posetilac iz Zadu bine. Da l
i to zna ? Neki Homir Man - koji je, kako sam obave ten, pisao lanke o Mazgovu i upra
vo izrazio mi ljenje da Seldonov plan vi e ne postoji."
Ministar predsednik klimnu: "uo sam za njega, ili bar za njegove radove. t
a hoe ?"
"Tra io je dozvolu za ulazak u palatu Mazgova."
"Zaista? Bilo bi pametno odbiti ga. Nikada nije preporuljivo ru iti predras
ude na kojima se dr i planeta."
"Razmisliu o tome, pa emo ponovo porazgovarati."
Po to se poklonio, Mejrus se udalji.
"Ljuti se na mene, Macane", planim glasom upita Gospoa Kalija.
"Jesam li ti rekao da me nikada ne naziva tim sme nim imenom u prisustvu dr
ugih?" okomi se Stetin na nju.
"Nekada ti se dopadalo."
"Pa, vi e mi se ne dopada, i da se to vi e ne ponovi."
Zloslutno je gledao u nju. Za njega je predstavljalo tajnu za to je uop te j
o trpi. Bila je tako meka, praznoglava, prijatna na dodir, imala je neku popustlj
ivu privr enost to je predstavljalo ugodnu stranu te kog ivota. No, ak i takva privr eno
t postajala je zamorna. Sanjala je o udaji, o tome da bude Prva dama.
Sme no!
Bila je sasvim na svom mestu dok je bio samo admiral, ali mu je sada, ka
o Prvom graaninu i buduem osvajau, bilo potrebno vi e. Potrebni su mu naslednici koji
e moi da objedine njegove budue dominione, ne to to Mazgov nikada nije imao i zbog eg
njegovo Carstvo i nije moglo nad iveti njegov udan, neljudski ivot. Njemu, Stetinu,
bio je potreban neko iz velikih istorijskih porodica Zadu bine s kim bi mogao da

stvori jednu dinastiju.

Razdra eno se pitao za to se sada ne otarasi Kalije. Ne bi bilo problema. Ma
lo bi slinila... Ali posle kraeg premi ljanja, odbaci tu misao. S vremena na vreme,
imala je i dobrih strana.
Kalija se sada sasvim razvedrila. Nestao je uticaj Sedobradog i granitno
lice njenog Macana omek a. Jednim lepr avim pokretom se podi e i otprhnu ka njemu.
"Nee da me grdi , a?"
"Ne", odsutno je potapka. "Samo budi mirna neko vreme. Moram da razmisli
m."
"O oveku iz Zadu bine?"
"Da."
"Macane?" utanje.
" ta je?"
"Macane, rekao si da je s tim ovekom i neka devojica. Sea se? Da li bih mogl
a da je vidim kad doe? Nikad..."
"Kako zna da elim da sa sobom povede i to svoje razma eno deri te? Treba li da
se moja sala za prijeme pretvori u kolu? Dosta s tim tvojim glupostima, Kalija."
"Ali ja bih se za nju postarala, Macane. Ni ta ti ne bi imao s njom. Prost
o, retko kad imam priliku da vidim decu, a zna da ih toliko volim."
Podrugljivo je pogleda. Nikad joj ovog nije bilo dosta. Voli decu, to je
st njegovu decu, to jest njegovu zakonitu decu, to jest brak. Nasmejao se.
"To malecko dete", primeti on, "velika je devojica od etrnaest - petnaest
godina. Verovatno je visoka kao i ti."
"Ali smem li? Mogla bi da mi pria o Zadu bini", zbunjeno e Kalija. "Oduvek s
am elela da odem u nju. Deda mi je bio iz Zadu bine. Macane, hoe da me jednom odvede u
nju?"
Na tu misao Stetin se nasme i. Mo da e i otii - kao osvaja. Raspolo enje, kojim
a ispuni ta pomisao, oseti se i u njegovim reima: "Hou, hou. Mo e se videti s tom devo
jicom i do mile volje se izrazgovarati o Zadu bini. Ali ne u mojoj blizini, razume ?"
"asna re, nee ti smetati. Primiu je u svojim odajama." Ponovo je bila zadovo
ljna. U poslednje vreme nije joj se esto pru ala prilika da stvari idu po njenoj elj
i. Savila je ruke oko njegovog vrata; oseti kako se posle maju nog oklevanja vratn
i mi ii olabavljuju, a velika glava spu ta na njeno rame.
13. GOSPOA
Arkadija je oseala likovanje. Koliko se ivot promenio otkako je onaj Pelej
Antor zalepio svoje glupavo lice za njen prozor - a sve to samo zato to je imala
dovoljno vidovitosti i hrabrosti da uradi ono to je trebalo uraditi.
Evo je na Kalganu. Bila je u velikom Centralnom pozori tu i u ivo videla nek
e od pevakih zvezda uvenih ak i u dalekoj Zadu bini. Sasvim sama kupovala je u Cvetno
j stazi, modnom centru najveselijeg sveta u svemiru. Sve je sama odabirala, jer
se Homir u to nije ni ta razumeo. Prodavaice nisu stavljale nikakve primedbe na dug
ake, sjajne haljine sa onim vertikalnim prugama koje su je inile tako visokom, a n
ovac Zadu bine imao je veliku, veliku vrednost. Homir joj je dao novanicu od deset
kredita, i kad ju je zamenila za kalganske 'kalganide' dobila je stra no debeo sve a
nj.
ak su joj i kosu doterali - pozadi polukratka, s dva sjajna uvojka na sva
koj slepoonici. Neim su je premazali tako da je izgledala zlaanija no ikad, prosto
je sijala.
A ovo, ovo je bilo najbolje od svega. Jamano, palata Gospodara Stetina ni
je toliko velika i rasko na kao pozori te, niti tajanstvena i istorijska kao stara p
alata Mazgova - od koje su do sada samo uspeli da nazru tornjeve dok su kroz vaz
duh obilazili planetu - ali, zamislite, pravi Gospodar. Bila je van sebe od te d
ivote.
I ne samo to. Sad se nalazila oi u oi s njegovom ljubavnicom. U mislima Ar
kadija upotrebi veliko slovo Lj zato to je znala kakvu su ulogu u istoriji igrale
takve ' ene', znala je za njihove ari i mo. U stvari, esto je i sama pomi ljala da pos
tane tako neko svemono i blistavo stvorenje, ali u to vreme u Zadu bini ljubavnice
nekako nisu bile u modi, a osim toga otac joj verovatno ne bi dozvolio kad bi do
toga do lo.

Naravno, Gospoa Kalija nije odgovarala Arkadijinoj predstavi o toj ulozi.

Prvo, bila je prilino debelju kasta i nimalo nije izgledala pokvareno ili opasno.
Jedino malo uvela i kratkovida. A i glas joj nije bio grlen, ve tanak, a..."
"Dete, hoe li jo malo aja?" upita Kalija.
"Hvala vam, molila bih jo jednu olju, Va a milosti..." Ili je trebalo rei Va a
visosti?
Sa snishodljivo u jednog znalca Arkadija produ i: "Lepi su vam ti biseri, gos
poo." (Sve u svemu 'gospoo' jo je i najbolje zvualo.)
"Ah? Misli ?" Kaliji kao da je ovo godilo. Skinula ih je i pustila da se m
leno nji u tamo-amo. " eli li ih? Tvoji su ako ti se dopadaju."
"On, moji... Stvarno mislite..."Obre e joj se u aci, ali ih ona tu no odgurnu
govorei: "Ocu se to ne bi dopalo."
"Ne bi mu se svideli biseri? Ali to su prilino lepi biseri?"
"Htela sam da ka em, ne bi mu se svidelo da ih primim. On ka e da ovek ne sme
da prima skupe darove od drugih."
"Ne sme? Ali... mislim, meni ih je poklonio Mac... Prvi graanin. Misli da
to nije bilo u redu?"
Arkadija pocrvene: "Nisam htela..."
No, Kaliji be e dojadila ova tema. Pustila je bisere da skliznu na zemlju
i rekla: "Htela si da mi pria o Zadu bini. Molim te, uini to odmah."
Arkadija se iznenada nae u neprilici. ta ovek da pria o svetu dosadnom do su
za. Za nju je Zadu bina bila grad u predgrau, udobna kua, dosadna obaveza odlaska u k
olu, nezanimljiva, veno ista zbivanja jednog mirnog ivota. Stoga nesigurno ree: "On
a je, rekla bih, ba kao to je vidite u mikro-knjigama."
"Ah, gleda mikro-knjige? Ja dobijem glavobolju kad god probam. Mada, zna ,
uvek mi se dopadnu ljubavne video-prie o onim va im trgovcima - tako su to krupni,
neukrotivi mu karci. Uvek je tako uzbudljivo. Da li je i tvoj prijatelj, g.Man, je
dan ood njih? Ni upola ne izgleda toliko neukrotivo. Veina trgovaca ima brade i k
rupne basove, a tako se zapovedniki pona aju prema enama, ne ini li ti se?"
"Gospoo", Arkadija se usiljeno osmehnu, "to je samo deo istorije. Hou rei,
kada je Zadu bina bila mlada trgovci su bili pioniri koji su pomerali granice i os
tatku Galaksije donosili civilizaciju. O svemu tome smo uili u koli. Ali ta vremen
a su pro la. Vi e nemamo trgovce, ve samo korporacije, i tako to."
"Stvarno? Kakva teta. Pa ta onda g.Man radi? Mislim, kad ve nije trgovac."
"ika Homir je bibliotekar."
Kalija prinese ruku ustima i zakikota se. "Hoe da ka e da se stara o mikro-kn
jigama... Oh, tako mi... Ali to je tako glup posao za jednog odraslog oveka."
"On je vrlo dobar bibliotekar, gospoo. To je veoma cenjen poziv u Zadu bini
." Spustila je malu ajnu olju, koja se prelivala u duginim bojama, na mlenometalnu
povr inu stola.
Njena domaica se sva pretvori u bri nost. "Drago dete, sigurna sam da nisam
htela da te uvredim. Mora biti da je vrlo inteligentan ovek. im sam ga posledala
primetila sam to u njegovim oima. Bile su tako... tako inteligentne. A mora biti
da je odva an im eli da vidi palatu Mazgova."
"Odva an?" U Arkadiji se probudi oprez. Na to je ekala. Zaplet! S krajnjom
ravnodu no u, zagledajui vrh palca, ona upita: "Zar ovek treba da je hrabar da bi po ele
da ue u palatu Mazgova?"
"Zar ne zna ?" Ra irila je oi i spustila glas. "Na nju je baeno prokletstvo. K
ada je umirao Mazgov je nalo io da niko u nju ne ulazi sve dok ne bude osnovano Ca
rstvo Galaksije. Niko sa Kalgana ne bi se usudio ni da zakorai na njeno tle."
Arkadija je gutala ove rei. "Ali to je sujeverje."
"Nemoj tako govoriti" rastu i se Kalija. "Macan to uvek ka e. Ka e da je za nj
ega korisno da govori da to nije sujeverje, kako bi zadr ao svoju premo nad ljudima
. Meutim, primetila sam da ni on sam nikad nije u nju oti ao. A ni Talas, koji je b
io Prvi graanin pre Macana." Ne to joj pade na um, pa se opet sva pretvori u ljubop
itljivost. "A za to gospodin Man hoe da vidi palatu?"
To je bio trenutak da Arkadija pone da sprovodi svoj bri ljivi plan. Iz proi
tanih knjiga vrlo dobro je znala da je vladareva ljubavnica ona koja dr i pravu vl
ast iza prestola, da je pravi izvor uticaja. I zato, za sluaj da ika Homir ne uspe
kod Prvog graanina - a sigurna je da e tako biti - mora popraviti taj neuspeh pom

ou Gospoe Kalije. Naravno, i sama Gospoa Kalija pomalo je zagonetna. Uop te ne izgled
a bistra. Ali itava istorija dokazuje...
"Postoji jedan razlog, gospoo, ali vas molim da ga zadr ite za sebe."
"asna re", odvrati Kalija uz odgovarajui pokret prema mekoj, nabujaloj beli
ni grudi.
Arkadijine misli su za jednu reenicu prednjaile reima koje je izgovarala: "
Znate, ika Homir je veliki autoritet o Mazgovu. Napisao je o toj temi more knjiga
i smatra da se itava galaktika istorija izmenila otkako je Mazgov osvojio Zadu binu
."
"Oh!"
"Smatra da Seldonov plan..."
Kalija zapljeska rukama. "Znam za Seldonov plan. Video emisije o trgovci
ma uvek su bile i o Seldonovom planu. Trebalo je da taj Plan sredi da Zadu bina uv
ek pobeuje. S tim je neke veze imala nauka, mada nikad nisam mogla shvatiti za to.
Uvek izgubim strpljenje da saslu am obja njenje. Ali ti samo produ i, draga. Drukije je
kad ti obja njava . Kod tebe sve izgleda jasno."
"Kako onda ne razumete da Seldonov plan nije delovao ni onda kad je Mazg
ov pobedio Zadu binu, i da od tada vi e ne deluje? Ko e onda obrazovati Drugo carstvo
?"
"Drugo carstvo?"
"Da, ono se jednog dana mora osnovati, ali kako? To je, vidite, problem.
A tu je i Druga zadu bina."
"Druga zadu bina!" Uop te nije shvatala.
"Da, oni su pioniri istorije koji idu stopama Seldona. Zastupali su Mazg
ova zato to je bio preuranjen, ali sada mo da poma u Kalganu."
"Za to?"
"Zato to Kalgan sada pru a najbolju mogunost da postane jezgro novog Carstva
."
Gospoa Kalija ovo kao da maglovito shvati. "Hoe da ka e da e Macan stvoriti no
o Carstvo?"
"Ne mo emo to sa sigurno u rei. ika Homir tako misli, ali mora da pregleda arhi
vu Mazgova kako bi se uverio."
"To je veoma te ko", sumnjiavo ree Gospoa Kalija.
Arkadija di e ruke. Uradila je koliko je mogla.

Gospodar je bio u manje-vi e groznom raspolo enju. Seansa sa onim slabiem iz

Zadu bine bila je sasvim besplodna. to je jo gore, bila je i neprijatna. Biti apsolu
tni vladar dvadeset i sedam svetova, gospodar najvee vojne ma ine u Galaksiji, pose
dnik najdalekose nijih ambicija u univerzumu, a upustiti se u besmislenu raspravu
s nekim a avim istra ivaem starina.
Prokletstvo!
On da povredi kalganske obiaje? Da dozvoli da po palati Mazgova preturaju
zato da bi jedna budala napisala jo jednu knjigu? Za stvar nauke! Svetinju sazna
nja! Velika Galaksijo! Zar da njemu otvoreno, najozbiljnije, bacaju u lice ovakv
e parole! Osim toga - tu ne to poe da ga pecka - tu je i kletva. Nije verovao u nju
, a koji bi razboriti ovek i verovao? Ali ako treba da joj prkosi, trebalo bi da
razlog bude jai nego to su razlozi one budale.
" ta hoe ?" obrecnu se, a Gospoa Kalija se primetno zguri od straha na ulazu.
"Zauzet si?"
"Da. Zauzet."
"Macane, pa ovde nema nikoga. Zar ne mogu ak ni minut s tobom da porazgov
aram?"
"O, Galaksijo! ta hoe ? Brzo."
"Devojica mi je rekla da ele da idu u palatu Mazgova", rei su joj zapinjale
, "pa sam pomislila da bismo i mi mogli s njom. Mora da je unutra bo anestveno."
"To ti je rekla, a? E, nee ii, a ni mi. Sad idi i gledaj svoja posla. Dost
a mi te je."
"Ali Macane, za to ne? Zar nee da ih pusti ? Devojica je rekla da e ti stvorit
arstvo?"
"Ba me briga ta je rekla... ta ree?"

Krupnim koracima prie Kaliji i sna no je uhvati iznad lakta, tako da su mu

prsti dubokko utonuli u njenu meku put. " ta ti je rekla?"
"Boli me! Ako me tako bude gledao neu moi da se prisetim ta je rekla."
On je pusti, a ona jedan trenuak uzaludno trlja e crvene tragove. Cmizdril
a je: "Obeala sam devojici da ti neu rei ni rei."
"Kakva teta. Govori! Smesta!"
"Pa, rekla je da je Seldonov plan promenjen i da negde postoji jo jedna Z
adu bina koja priprema da ti stvori Carstvo. To je sve. Jo je rekla da je g. Man vrl
o va an naunik i da se u palati Mazgova nalazi dokaz za to. To je sve to je rekla. J
esi li jo ljut?"
No, Stetin joj ne odgovori. Brzo je iza ao iz sobe dok je Kalijin kravlji
pogled alosno piljio za njim. Pre nego to je istekao as behu otposlate dve naredbe
sa zvaninim peatom Prvog graanina. Dejstvo prve je bilo takvo da je pet stotina vel
ikih bojnih brodova poslato u svemir radi neeg to je zvanino nazvano 'ratnim igrama
'. Druga je imala takvo dejstvo da je kod jednog oveka stvorila zabunu.
Homir Man je zavr avao svoje pripreme za odlazak kada do njega sti e druga n
aredba. Bila je to, naravno, zvanina dozvola da ue u palatu Mazgova. itao je i pono
vo i itavao, oseajui jedino radost. Arkadija, meutim, be e odu evljana. Znala je ta se
lo. Ili je, bar, mislila da zna.

14. STREPNJA
Poli je postavljala za doruak pogledajui jednim okom na nov projektor na s
tolu, koji je tiho bljuvao novosti dana. Ta odsutnost jednog oka bila je prilino
lako izvodljiva, a ne nau trb efikasnosti. Po to je svako jelo bilo sterilno upakova
no u posude koje su slu ile i za kuvanje, a po upotrebi bivale bacane, njena jedin
a du nost u pogledu doruka sastojale se od izbora jela, postavljanja i uklanjanja o
stataka.
Coktala je jezikom na ono to je videla i retrospektivno se poluglasno vaj
kala. "Oh, ljudi su toliko pokvareni", na ta Darel uzvrati jednim: "Hm."
Kada je automatski poela da oplakuje opakost sveta, glas joj postade kre ta
vo promukao. "Zbog ega ti grozni Kalganci", naglasila je drugi slog i otegla a, "
to rade? Mislio bi ovek da e ga ostaviti na miru? Ne... Samo pogledajte ovaj naslo
v: 'Neredi pred Konzulatom Zadu bine'. Oh, kako bih volela da mogu da im ka em ta mis
lim. U tome je nevolja s ljudima, prosto ne pamte. Ne pamte, dr Darele, uop te nem
aju pamenja. Uzmite pro li rat, posle smrti Mazgova - naravno, tad sam bila sasvim
mala - i, uh, sve one tarapane i gu ve. Stric mi je tada poginuo, bilo mu je tek d
vadeset godina, samo dve godine je bio u braku, a erka mu je bila beba. Jo i sada
ga se seam - imao je plavu kosu i rupicu na bradi. Imam negde trodimenzionalnu ko
cku s njim... A sad ta njegova erka ima sina u floti, a ako bi se ne to desilo najv
erovatnije e...
Imamo bombarderske izvidnice i sve starce su uzeli u stratosfersku odbra
nu... Mogu zamisliti ta bi sve bili kadri da urade ako su Kalganci toliko zabrazd
ili. Dok smo jo bili deca majka nam je priala o hrani na karte, cenama i porezima.
ovek je jedva sastavljao kraj s krajem...
Pomislili biste da e ljudi imati dovoljno pameti da ne po ele da se to pono
vi; da nemaju s tim nikakve veze. Uostalom, mislim da to narod i ne radi; verova
tno bi i sami Kalganci radije sedeli kod kue sa svojim porodicama nego da se naok
olo zamlauju u brodovima i ginu. To je taj grozni tip, Stetin. udo da takve ljude
pu taju da ive. Ubio je starca, kako se ono zva e, Talasa, a sad prosto gori od elje d
a postane gospodar svega.
Ne znam za to uop te eli da se bori protiv nas. Mora da izgubi, kao to je to u
vek bilo. Mo da je sve to u Planu, mada mi se katkada ini da to mora biti neki zao
plan, kad u njemu ima toliko borbe i ubijanja, iako sigurno ne mogu ni ta rei proti
v Harija Seldona, jer je o svemu tome sigurno znao vi e od mene, a ja sam mo da buda
la to sumnjam u njega. Mnogo je kriva i ta druga Zadu bina. Ona je sad mogla da zad
r i Kalgan i sve popravi. Ionako e to na kraju uraditi, a mislili biste da e to uinit
i pre no to bude poinjeno zlo."
"Ne to si rekla, Poli?" Dr Darel podi e pogled.
"Ni ta, doktore, ama ba ni ta." Poli ra iri oi, a onda ih ljutito pritvori. "Ne
ka em ni re. U ovoj kui ovek bi pre crkao nego to bi progovorio re. Skoi ovamo, skoi

o, ali samo probaj da ne to ka e ..." Udaljila se sva besna.

Na Darela njen odlazak ostavi isto onoliko mali utisak koliko je ostavil
o i njeno prianje. Kalgan! Glupost! Samo fiziki neprijatelj! Takvi su uvek bivali
pobeeni!
A ipak nije mogao da ostane po strani od ove budalaste krize. Pre sedam
dana gradonaelnik je od njega zatra io da prihvati da bude upravnik istra ivanja i ra
zvoja. Obeao je odgovor za danas.
Pa...
Prome kolji se sa nelagodno u. Zar on! A mo e li da odbije? Izgledalo bi udno, a
nije smeo dozvoliti da ne to bude udno. Konano, ta ga je briga za Kalgan? Za njega p
ostoji samo jedan neprijatelj. Oduvek je postojao.
Dok mu je ena bila iva bio je presrean da izbegne obavezu; da se sakrije. O
ni dugi, spokojni dani na Trantoru, dok su se oko njih nalazile razvaline pro lost
i! Ti ina poru enog sveta i sveop ti zaborav!
No, ona je umrla. Sve u svemu, trajalo je krae od pet godina, a posle tog
a je znao da e moi da ivi samo ako se bude borio protiv tog maglovitog i zastra ujueg
neprijatelja koji ga je li io dostojanstva mu kosti upravljajui njegovom sudbinom; ne
prijatelja koji je ivot pretvorio u jadnu bitku protiv predodreenog ishoda; neprij
atelja koji je ceo univerzum sveo na odvratnu, smrtnu partiju aha.
Nazovite to oplemenjavanjem - on sam je to tako nazivao - ali borba je n
jegovom ivotu pru ila smisao.
Oti ao je najpre na Univerzitet na Santaniju, gde se pridru io Klejziju. Bil
o je to pet dobro utro enih godina.
Pa ipak, Klejzi je bio samo sakuplja podataka. Na pravom zadatku ne bi mo
gao uspeti, a kad se Darel u ovo uverio znao je da je vreme da ga napusti.
Klejzi je mo da radio u tajnosti, ali imao je ljude koji su radili za njeg
a i sa njim. Imao je subjekte ije je mozgove sondirao. Imao je podr ku Univerziteta
. Sve su to bile slabosti.
To Klejzi nije mogao shvatiti, a on, Darel, to mu nije mogao objasniti.
Rastali su se kao neprijatelji. Bilo je to u redu, morali su.
Morao je da ode kao pora eni - za sluaj da je neko motrio na njega.
Dok je Klejzi radio sa dijagramima Darel je u dubinama svog uma radio s
matematikim pojmovima. Klejzi je radio s mnogima, Darel ni sa kim. Klejzi na Univ
erzitetu, Darel u ti ini doma u predgrau.
Prispeo je maltene pred cilj.
Kad je u pitanju veliki mozak, pripadnik Druge zadu bine nije ljudsko bie.
Najbistriji filosofi, najvispreniji neurohemiari mo da i ne mogu ni ta otkriti a ipak
, neke razlike mora biti. A po to je razlika neka razlika u duhu, tamo se i mora o
tkriti. Recimo, neki e ovek kao Mazgov - a nesumnjivo je da pripadnici Druge zadu bi
ne imaju, uroene ili steene moi kakve je imao Mazgov - ovek sa sposobno u da otkrije i
upravlja ljudskim oseanjima izvesti iz toga potrebno elektronsko kolo, a iz toga
konano podatke encefalografa na kome ne bi mogao a da se ne oda.
A sad se u njegov ivot ponovo vratio Klejzi u liku svog revnosnog mladog
uenika Antora.
Ludost! Ludost! Sa svim onim njegovim grafikonima i tabelama ljudi u koj
ima su vr ene promene. On je to nauio da otkrije jo pre mnogo godina, ali kakva je k
orist od toga? eleo je ruku, a ne alatku. Meutim, morao je pristati da se pridru i A
ntoru, jer je to bio mirniji put.
Ba onako kao to e sada postati Upravnik istra ivanja i razvoja. Bio je to zai
sta mirniji put! I tako je ostao zavera unutar zavere.
Na trenutak ga uznemiri pomisao na Arkadiju, ali je se odmah otrese. Da
su ga ostavili na miru to se uop te ne bi desilo. Da su ga ostavili na miru, niko
ne bi bio ugro en, osim njega. Da su ga ostavili...
Oseao je kako u njemu nedolazi gnev - na mrtvog Klejzija, ivot Antora, sve
same dobronamerne budale...
No, ona je sasvim kadra da se za sebe pobrine. Vrlo je zrela devojica.
Mo e se pobrinuti za sebe!
Bio je to samo apat u njegovom duhu...
Ipak, mo e li?

U asu kad je dr Darel sam sebi utueno govorio da mo e - ona je sedela u hlad
nom asketskom predsoblju izvr ne kancelarije Prvog graanina Galaksije. Sedi tu ve po
la asa, a pogled joj polagano klizi po zidovima. Pored vrata kroz koja je pro la sa
Homirom Manom nalazila su se dva naoru ana stra ara. Ranije ih nije bilo.
Sada je bila sama ali je oseala neprijateljstvo i samog name taja u sobi. I
to po prvi put.
A za to je tako?
Homir je bio s Gospodarom Stetinom. ta tu nije bilo u redu?
Bila je ljuta zbog ovoga. U slinim situacijama u mikro-knjigama i video-e
misijama junak bi predvideo ishod, a kad bi taj ishod nastupio bio bi za njega p
ripremljen, dok ona - ona samo sedi. Sva ta je moglo da se desi. Sva ta! A ona samo
tu sedi.
Da se vrati unazad. Da vrati misli unazad. Mo da e ne to iskrsnuti.
Ve dve nedelje kako Homir gotovo ivi u palati Mazgova. Uz dozvolu Stetina,
jednom je poveo sa sobom. Palata je bila velika i sumorno masivna, bila je to p
alata koja zazire od dodira sa ivotom da bi usnulo tonula u svoje odzvanjajue uspo
mene, dok na korake odgovara upljim treskom ili besnim topotom. Nije joj se dopal
o. Mnogo su lep i bili veliki, veseli drumovi glavnog grada, pozori ta i prizori sve
ta u su tini siroma nijeg od Zadu bine, ali spremnijeg da vi e potro i od svog bogatstva d
a bi se pokazao.
Uvee bi se Homir vraao ispunjen strahopo tovanjem.
"Za mene je to svet snova", aputao bi. "Kad bih samo mogao da palatu rast
avim kamen po kamen, sloj po sloj aluminijumske suneraste mase. Kad bih to mogao
da odnesem na Terminus... Kakav bi se muzej od toga dao nainiti!"
Kao da je izgubio onu svoju nekada nju nesigurnost. Postao je umesto toga u
star, ozaren. Arkadija je to uoila po jednom sigurnom znaku, u to vreme gotovo da
nijednom nije zamucao. Jedanput je spomenuo: "Postoje izvodi iz bele aka generala
Priera..."
"Znam za njega. To je onaj general Zadu bine koji je proe ljao Galaksiju tra ei
Drugu zadu binu, zar ne?"
"Nije ba bio general, Arkadi, Mazgov ga je preobratio."
"Oh, to je isto."
"Galaksijo, to e ljanje koje pominje bilo je beznade an poduhvat. Originalni z
apisnici sa Seldonovog sabora koji je pre pet stotina godina osnovao obe Zadu bine
samo na jednom mestu spominju Drugu zadu binu. Ka u da se nalazi na drugom kraju Ga
laksije, na 'Kraju zvezda'. Mazgov i Prier su samo od toga mogli poi. ak i da su pr
ona li Drugu zadu binu, Mazgov i Prier nisu imali naina da je prepoznaju. Kakva ludost
.
"Imaju zapisnike..."gunao je za sebe, ali ga je Arkadija udno slu ala, "...
koji sadr e skoro hiljadu rei, dok broj rei raspolo ivih za prouavanje mora biti da je
bli i jednom milionu. A nismo ni ta..."
Zabrinuta, Arkadija ga nervoznim apatom prekide: "Psst!"
Homir pretrnu, a zatim se polagano oporavi: "Bolje da ne priamo", proguna.
A sad se Homir nalazio kod Gospodara Stetina, dok je Arkadija sama ekala
napolju oseajui kako joj se srce bezrazlo no ste e. To je bilo ono najstra nije. Izgleda
lo je da nema razloga.

S druge strane vrata i Homir je plivao u moru elatina. S preteranom estino

m borio se sa svojim mucanjem tako da je, naravno, jedva uspevao da razgovetno i
zusti dve uzastopne reenice.
Gospodar Stetin bio je u paradnoj uniformi, visok dva metra, izra enih vil
ica i svirepih usana. Stisnutim osionim pesnicama sna no je udarao takt svojim reen
icama.
"Imali ste dve nedelje a dolazite mi s nekim priama. Ni o emu. Hajde, gosp
odine, recite mi ono najgore. Da li e moju Flotu iseckati na rezance? Da li u mora
ti da se borim i protiv svetinja iz Druge zadu bine, a ne samo protiv ljudi iz Prv
e?"
"P-p-ponavalja, gospodaru, nisam p-p-prorok. N-n-ni ta ne shvatam."
"Mo da eli da se vrati i upozori svoje zemljake? Dosta s tom tvojom glumom. Ho
istinu, ili u ti je i upati zajedno s pola utrobe."

"I-i-istinu s-s-samo i govorim, a z-z-zapamtite, gospodaru, da sam graani

n Zadu bine. N-n-ne mo ete me taknuti a da ne po anjete ono to niste p-p-posejali."
"Pla i time decu", gromoglasno se nasmeja Gospodar Kalgana. "Time se mo e za
stra iti neki idiot. Gospodine Mane, bio sam strpljiv sa vama. Slu ao sam vas dvades
et minuta dok ste mi iscrpno izlagali zamorne besmislice ije sastavljanje mora da
vas je ko talo vi e besanih noi. Bio je to uzaludan trud. Znam, ovako niste do li da b
iste rili po ugaslom pepelu Mazgova i grejali se na pronaenom ugljevlju - do li ste
zbog neeg to jo niste otkrili. To je tano, a?"
Homir Man bi pre bio kadar da ne di e nego da prikrije veliki u as koji se u
tom asu pojavi u njegovom pogledu. Gospodar Stetin to primeti i pljesnu oveka iz
Zadu bine po ramenu, tako da se od udarca i on i stolica na kojoj je sedeo zaljulj
a e.
"Dobro. Budimo otvoreni. Istra uje Seldonov plan. Zna da se na njega vi e ne m
o e osloniti. Mo da zna i to da sam je sad neminovani pobednik; ja i moji naslednici.
ovee, zar je bitno ko e osnovati Drugo carstvo, ako se osnuje. Istorija nema svoje
ljubimce, a? Boji se da mi ka e ? Vidi da znam za tvoj zadatak."
Man promrmlja: " - - ta h-h-hoete?"
"Tvoje prisustvo. Ne elim da se plan poremeti zbog preterane samouverenos
ti. Ti se mnogo vi e od mene razume u ovo i mo e da otkrije male gre ke koje bi meni mog
e promai. Hajde, na kraju e biti nagraen - i ti e dobiti mastan zalogaj od plena. ta
oekivati u Zadu bini? Da skrene tok neizbe nog poraza? Da produ i rat? Ili je to samo pa
riotska elja da pogine za svoju zemlju?"
"J-j-ja..." Man konano uuta. Prosto, ni re nije htela da se pomoli.
"Ostae ", odre ito naredi Gospodar Kalgana. "Nema izbora. ekaj", naknadno se pr
iseti, "ka u mi da je tvoja neaka iz porodice Bejte Darel."
Zapanjeni Homir samo uzviknu: "Da." Nije mogao da se pouzda da bi sad mo
gao da isplete bilo ta drugo osim prave istine.
"To je ugledna porodica u Zadu bini?"
Homir potvrdi glavom. "Tako ugledna da ne bi mirno otrpela da joj se des
i neko zlo."
"Zlo! Ne budi lud ovee, razmi ljamo o neem suprotnom. Koliko joj je godina?"
"etrnaest."
"Tako! E, ak ni Druga zadu bina, a ni sam Hari Seldon ne bi mogli da zausta
ve vreme, ili da spree da od devojice postane ena."
S tim reima brzo se okrenu, ode do vrata i naglo povue zastor.
"Tako ti svemira, za to si ovamo dovukla tu svoju mlohavu mrcinu?" zagrme.
Gospoa Kalija za mirka i utanji: "Nisam znala da je neko kod tebe."
"E pa jeste. Kasnije u s tobom porazgovarati o ovome, a sad da ti vidim l
ea, i to brzo."
Njeni koraci u hodniku hitro se udalji e.
Prilazei, Stetin primeti: "Ona je ostatak jedne meuigre koja se suvi e odu ila
. Uskoro e se zavr iti. Ree, etrnaest godina?"
Homir se u njega zagleda s u asom koji se tek tada pojavio.
Arkadija se tr e na be umno otvaranje vrata, a poskoi na deli pokreta koji uhv
ati krajikom oka. Prst koji je izbezumljeno dozivao nije nailazio na odziv nekoli
ko dugih trenutaka, a onda ona na prstima pree preko poda sa predostro no u koju joj j
e nametao i sam pogled na tu belu, drhtavu priliku.
U hodniku njihovi koraci behu kao prigu eni apat. Gospoa Kalija je, naravno,
bila ta koja je Arkadiju tako sna no uhvatila za ruku da je zabolelo, ali iz neko
g razloga ona se ne usprotivi da poe s njom. Gospoe Kalije se, bar, nije pribojava
la.
A za to je bilo tako?
Uo e najzad u budoar, ru iasto peperjast i pahuljasto beo. Gospoa Kalija leima
odupre vrata.
"To je bio na tajni prolaz do mene... do moje sebe, ovaj, iz njegove kanc
elarije. Ovaj, njegov." Pokazala je palcem kao da joj i sama pomisao na njega pr
itiska du u teskobnim, samrtnim strahom.
"Sva srea... sva srea..." Ra irene zenice crnilom zakloni e plavetnilo du ice.
"Recite mi..." stidljivo zapoe Arkadija.
"Ne, dete, ne." Kalija se pomamno u urba. "Nemamo vremena. Skini haljinu.

Molim te. Molim te. Nai u ti drugu, da te ne prepoznaju."

Bila je u garderobi, neupotrebljive prnje je bacala u nemarne gomile po
podu, mahnito tragajui za neim to bi jedna devojica mogla da obue, a da ne izgleda ka
o slika nekog ko mami na ljubakanje.
"Evo, ovo e biti dobro. Mora biti dobro. Ima li novaca? Na, uzmi ovo - i o
vo." Ona poskida ukrase sa svojih u iju i prstiju. "Samo idi kui - kui u tvoju Zadu bi
nu."
"A moj ika... Homir?" Uzalud se prigu enim glasom bunila ispod nabora rasko n
e metalne tkanine sladunjavog mirisa, to joj silom bi navuena preko glave.
"On ne ide. Macan e ga zauvek zadr ati, ali ti ne sme ostati. Oh, zar ne shv
ata ?"
"Ne." Arkadija je primora da stane. "Ne razumem."
Gospoa Kalija joj sna no ste e obe ruke. "Mora se vratiti kako bi upozorila va
narod da e biti rata. Zar ti nije jasno?" Apsolutni strah je, na izgled paradoksa
lno, pridao sasvim neuobiajenu visprenost njenim mislima i reima. "Hajde sa mnom."
Napolje, ali drugim putem! Pored slu inadi koja je buljila za njima, ali ni
je imala razloga da zaustavi nekog koga je neka njeno mogao zaustaviti samo Gospod
ar Kalgana. Stra ari su kuckali potpeticama i pozdravljali oru jem dok su prolazile
kroz vrata.
Arkadija je samo povremeno dolazila do daha tokom tog pute estvija koje ka
o da je trajalo godinama - mada je od onog asa kada joj je beli prst po prvi put
domahnuo do trenutka kad se na la na spoljnim vratnicama, iza kojih su bili ljudi
i udaljena buka saobraaja, proteklo samo dvadeset i pet minuta.
Osvrnula se sa iznenadnom zapla enom samilo u: "Ne... ne znam za to ovo inite, g
ospoo, ali hvala vam... ta e biti sa ika Homirom?
"Ne znam", zavapi Kalija. "Za to ne ide ? Idi pravo na kosmodrom. Ne ekaj. Mo d
a te ve ovog asa tra i."
Arkadija je i dalje oklevala. Ostavljajui Homira, sa zaka njenjem - kad je
ve oko sebe oseala slobodan vazduh - postade sumnjiava. " ta vas je briga ako to uini?
"
"Ne mogu to objasniti tako maloj devojici kao to si ti", promrmlja Gospoa K
alija, ugrizav i se za donju usnu. "Bilo bi nepristojno. Ti, ti e porasti, a ja... j
a sam se s Macanom upoznala kad mi je bilo esnaest godina. Zna , ne mogu te pustiti
da se vrzma naokolo." U njenom pogledu be e nekog napola posramljenog neprijateljs
tva.
Arkadija se ukoi od skrivenog smisla i samo pro apta: " ta e vam uraditi kad o
tkrije?"
"Ne znam", plano joj uzvrati Kalija i prinese ruke glavi dok se skoro trei
udaljavala irokom stazom ka zdanju Gospodara Kalgana.
Meutim, jo jedan sekund, koji se odu i u venost, Arkadija se ne pomeri zato to
je ne to opazila u onom poslednjem trenutku pre nego to e Gospoa Kalija otii. Te zast
ra ene, izbezumljene oi na trenutak se - u magnovenju - ozari e hladnom veselo u.
Ogromnom, neljudskom veselo u.
U tako hitrom sevu para oiju bilo je te ko ne to opaziti, ali Arkadija nije b
ila u nedoumici ta je videla.
Sad potra - potra kao bez du e - besomuno tra ei slobodnu javnu ekaonicu iz ko
je ovek pritiskom na dugme mogao da dozove jedno prevozno sredstvo.
Nije be ala od Gospodara Stetina, ni od njega ni od svih njegovih gonia koj
e bi mogao za njom poslati, niti od svih njegovih dvadeset i sedam svetova, ak i
kad bi se svi zajedno kao neka d inovska pojava sruili na njenu slabaku senku.
Be ala je od jedne ne ne ene koja joj je pomogla da umakne. Od eljadeta koje j
oj je dalo novaca i nakita, koje je rizikovalo roeni ivot da bi spasla njen. Be ala
je od bia za koje je sigurno i konano znala da je ena iz Druge zadu bine.
Vazdu ni taksi pristade s tihim krckanjem na svoje mesto. Vetar kojim be e p
ropraen njegov dolazak dotae Arkadijino lice i zamrsi joj kosu pod mekom krznenom
kapuljaom koju joj je Kalija dala.
"Kuda, gospoja?"
Oajniki se naprezala da svom glasu da dubinu kako ne bi detinje zvuao. "Kol
iko svemirskih luka ima u gradu?"

"Dve. 'oete?"
"Koja je bli a?"
Zablenuo se u nju. "Glavna kalganska, gospoja."
"Onda u drugu, molim vas. Imam para." U ruci joj se nae novanica od dvades
et kalganida. Njoj je malo znaio iznos novanice, ali se taksista s odobravanjem is
ceri: "Gde god 'oe gospoja. Nebeski taksi vozi gde 'oe ."
Hladila je obraz uz pomalo plesnivi naslon sedi ta. Ispod su se natenane p
omerale svetlosti grada.
ta da uradi? ta da uradi?
U tom asu je znala da je glupava, glupava upla ena mala devojica daleko od o
ca. Oi su joj bile pune suza, a duboko u grlu zastade joj mali, neujni krik koji j
e ranjavao unutra.
Nije se bojala da e je uhvatiti Gospodar Stetin. Za to e se postarati Gosp
oa Kalija. Gospoa Kalija! Stara, debela, glupa, ali nekako dr i svog gospodara. Oh,
sad je bilo prilino jasno. Sve je bilo jasno.
Ona ajanka kod Kalije na kojoj je bila tako pametna. Bistra mala Arkadija
! Ne to se u Arkadiji gu ilo i mrzelo samu sebe. Ta ajanka je bila izre irana, pa je on
da verovatno izre irano i to da Stetin ipak dozvoli Homiru da pregleda palatu. Ona
, glupava Kalija je to elela, a uredila je da joj pametna mala Arkadija pru i potpu
no sigurno opravdanje koje u duhovima rtvi nee izazvati nikavu sumnju, a ipak e izi
skivati i njeno ue e u najmanjoj moguoj meri.
Za to je onda slobodna? Homir je ostao kao su anj, naravno... Izuzev...
Izuzev, ako se ne vraa u Zadu binu kao mamac - kao mamac koji treba da osta
le dovede u njihove... ruke.
Znai, ne sme se vratiti u Zadu binu...
"Svemirska luka, gospoja." Vazdu ni taksi se zaustavio. udno! Nije ni prime
tila.
Kako je sve bilo kao u carstvu snova!
"Hvala." Ne gledajui, u nu mu novanicu i spotiui se izie, a zatim potra prek
stinog plonika.
Svetla. Bezbri ni ljudi i ene. Velike blistave oglasne ploe na kojima su pok
retne brojke pratile svaki svemirski broj koji bi pristizao ili odlazio.
Gde da ide? Nije joj bilo va no. Znala je jedino da ne sme otii u Zadu binu!
Svako drugo mesto e biti dobro.
Oh, hvala Seldonu za taj trenutak zaboravnosti, taj poslednji deli sekund
a kad se Kalija umorila od svoje uloge zato to je imala posla samo s jednim detet
om, pa je dozvolila da se probije njeno zadovoljstvo.
A onda se s Arkadijom zbilo jo ne to, ne to to se kuvalo i muvalo u dubini nje
nog mozga jo od poetka bega - ne to to je u njoj zauvek ubilo etrnaestogodi njakinju.
Znala je da mora utei.
To, pre svega. Makar da uu u trag svakom zavereniku u Zadu bini; makar da u
hvate i njenog roenog oca, ne mo e, ne sme rizikovati da ih upozori. Ne bi mogla ri
zikovati svoj sopstveni ivot - ni najmanje - zbog itavog Terminusa. Bila je najva ni
ja linost u Galaksiji.
Znala je to jo dok je stajala pred ma inom za karte i pitala se gde da ode.
Jer, u celoj celcijatoj Galaksiji, njoj i samo njoj, izuzev njih, bilo j
e poznato gde je Druga zadu bina.
15. KROZ MRE U
TRANTOR - ...Sredinom razdoblja Meuvla a Trantor je predstavljao samo senku.
Usred gigantskih ru evina ivela je jedna mala zajednica zemljoradnika...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA

Nema nieg, ama ba nieg, to bi liilo na u urbanu svemirsku luku u blizini glavn
g grada jedne mnogoljudne planete. Tu ogromne ma ine mono poivaju na svojim platform
ama. Ako odaberete pravi as prisustvovaete velianstvenom prizoru spu tanja nekog d ina
na poinak, ili jo uzbudljivijem ubrzanom polasku elinog mehura. Sve potrebne radnje
su gotovo be umne. Pogonsku snagu pru a be umni udar nukleona koji prelaze u kompaktni

ji raspored...
Ovo se odnosi na devedeset i pet odsto povr ine luke. Mnoge kvadratne milj
e su odvojene za ma ine i ljude koji ih opslu uju, kao i za raunare to opslu uju i ma ine
i ljude.
Samo pet odsto luke stoji na raspolaganju bujicama ljudi za koje je ona
usputna stanica do svih zvezda u Galaksiji. Sigurno je da je vrlo mali broj onih
iz te mnogoglave anonimnosti koji zastanu da bi se prisetili tehnolo kog tkiva to
povezuje svemirske puteve. Mo da nekog povremeno i zagolica pomisao na hiljade ton
a elika to se udaljavaju, a da izdaleka izgledaju tako siu ne. Teoretski bi poneki od
tih kiklopskih valjaka mogao da proma i far za navoenje i da se srui pola milje isp
red predvienog mesta za pristajanje - mo da na plastini krov ogromne ekaonice - tako
da preostanu samo razreena organska para i ne to fosfatnog praha da obele e smrt hilj
ada ljudi.
Zahvaljujui sigurnosnim ureajima to se, meutim, nikada nije moglo dogoditi,
te bi se tom moguno u bavio du e samo neki te ak neurotiar.
Pa, o emu onda misle? To to vidite nije obina gomila. To je gomila koja ima
svoj cilj. Taj cilj lebdi nad kosmodromom i zgu njava atmosferu. Stvaraju se redo
vi; roditelji okupljaju svoju decu; prtljag se preme ta kako bi se postigle preciz
ne mase - ljudi negde idu.
Razmislite potom o potpunoj psihikoj izolaciji pojedinca u toj strahovito
napregnutoj gomili, pojedinca koji ne zna kud bi krenuo, a istovremeno jae no ik
o drugi osea potrebu da negde krene; bilo gde! Ili, gotovo, bilo gde.
ak i kad se ne poseduje telepatska mo ili neki manje odreeni nain da mozak d
oe u dodir s mozgom, atmosfera sadr i dovoljno protivrenosti da oveka u poti tenom rasp
olaganju dovede do oajanja.
Dovoljno? Isuvi e, da preplavi i utopi oveka.
U pozajmljenim haljinama Arkadija stoji na pozajmljenoj planeti u pozajm
ljenoj situaciji u neem to izgleda kao pozajmljeni ivot, udei za sigurno u utrobe. Ni
znala da je to ono to eli. Znala je samo to da sama otvorenost otvorenog sveta pre
dstavlja veliku opasnost. udela je za nekim zatvorenim mestom, nekom dalekom, neg
de u neistra enoj zabiti univerzuma gde je niko nikad nee ni pogledati.
Stajala je tako, stara etrnaest godina i ne to vi e, umorna kao da joj je osa
mdeset i vi e, a prepla ena kao da joj je manje od pet godina.
Koji je stranac meu stotinama onih koji su se oe ali o nju - bukvalno oe ali ta
ko da je osetila njihov dodir - bio pripadnik Druge zadu bine? Koji je stranac bio
onaj koji ne bi mogao postupiti drukije do da je smesta uni ti zbog njenog ka njivog
saznanja - njenog jedinstvenog saznanja - saznanja gde se nalazi Druga zadu bina?
Presee je grmljavina nekog glasa koji sledi krik u njenom grlu pretvarajui
ga u bezglasni rez.
"Gospoice", razdra eno upita, "treba li vam ma ina ili tek tako stojite?"
Po prvi put shvati da stoji pred ma inom za karte. Stavite krupnu novanicu
u prorez, iza kog i ezne. Pritisnete dugme ispod va eg odredi ta, a karta i taan kusur i
stovremeno ispadnu, kako to odredi nepogre ivi elektronski ureaj. Bilo je to to ne to
obino i nema razloga da neko pred ma inom stoji pet minuta.
Arkadija zavue dve stotine kredita u prorez i iznenada postade svesna nat
pisa "Trantor." Trantor, mrtva prestonica mrtvog Carstva, planeta na kojoj se ro
dila. Pritisnu dugme kao u snu. Ni ta se ne desi, osim to zatrepteri e crvene brojke
172,18 - 172,18 - 172,18 Toliki je iznos nedostajao. Jo dve stotine kredita. Karta be e izbljuvana p
rema njoj. Kad je se dotae, ona se otkide, a za njom se iskotrlja sitnina.
Zgrabila ju je i potrala. Oseala je da je ovek iza nje sasvim blizu, nestrp
ljiv da se to pre dokopa ma ine, no ona se, bez obaziranja, izmigolji pred njim.
A nije imala gde da pobegne. Svi su joj bili neprijatelji.
Ne shvatajui to, posmatrala je gigantske svetlee natpise u vazduhu: Stefan
i, Anakreon, Fermus... Be e tu ak i jedan natpis Terminus; udela je za njim, ali se
ne usudi...
Za beznaajan iznos mogla je iznajmiti najavljiva koji bi mogla namestiti n
a koje god odredi te bude po elela, staviti ga u ta nu tako da ga samo ona uje na petna
est minuta pre poletanja. Ali takve naprave su samo za one ljude koji su bezbedn
i, koji mogu zastati da se prisete.

Poku avajui da istovremeno gleda na dve strane naletela je pravo u neiji mek
i trbuh. Osetila je iznenaeni izdisaj, jeanje, a zatim kako joj se na ruku spu ta je
dna aka. Oajniki se koprcala, ali nije imala vi e daha do da tiho u dibini grla zamaue
.
ovek je vrsto dr ao i ekao. Polako joj ue u i u pogleda i ona uspe da ga osmot
Bio je prilino punaak i niskog rasta. Kosa mu je bila bela, obilna, zae ljana unatra
g kao griva, to je bilo u udnom neskladu sa okruglim crvenim licem koje je na sav
glas odavalo seljako poreklo.
" ta je?" upita je najzad, mirkajui, sa otvorenom radoznalo u. "Izgleda prestra
a."
"Izvinite", izbezumljeno e Arkadija. "Moram da idem. Oprostite mi."
Meutim, ne osvrui se na to, on produ i: "Pazi devojice! Ispustie kartu." Izvu
iz njenih belih prstiju koji mu ne pru i e otpor, pa je s oiglednim zadovoljstvom po
gleda.
"Tako sam i mislio", primeti, a onda zaurla kao bik: "Mami-ice-e-e!"
Kraj njega se istog trenutka obre neka ena, ne to ni a, ne to okruglastija, ne to
rumenija. Navila je jedan nemirni sedi uvojak oko prsta i u nula ga pod odavno dem
odirani e ir.
"Tatice", ukori ga, "za to tako vie meu svetom? Ljudi te gledaju kao da si po
blesavio. Misli da si na majuru?"
Vedro se osmehnu Arkadiji koja nije reagovala: "Pona a se kao medved." Zat
im o tro nastavi: "Tatice, pusti devojicu. ta to radi ?"
Tatica, meutim, samo mahnu kartom prema njoj: "Pogle, i ona ide na Tranto
r!!
Mamiino lice se smesta ozari. "Jesi li s Trantora? Pusti joj ruku, Tatice
." Polo ila je prepunjeni kofer na stranu i blagim ali nepopustljivim pritiskom na
terala Arkadiju da sedne na njega. "Sedi i odmori no ice. Do broda ima jo itav sat,
a na klupama spavaju badavad ije. Sa Trantora si?"
Popu tajui, Arkadija duboko uzdahnu i promuklo odvrati: "Tamo sam roena."
Mamica radosno pljesnu rukama. "Ovde smo ve mesec dana i do sada nikako d
a sretnemo nekog od na ih. Ba je ovo fino. Tvoji roditelji..." Ona upitno pogled ok
o sebe.
"Nisam s roditeljima", oprezno e Arkadija.
"Sasvim si sama? Tako mala devojica?" U Mamici su se me ali zgra anje i simpa
tija. "Kako to?"
"Mamice", Tatica je povue za ruku, "pusti me da ti ne to ka em. Ne to nije u re
du. Mislim da je upla ena." Iako je oigledno nameravao da apue, njegov glas je sasvim
jasno dopirao do Arkadije. "Trala je - posmatrao sam je - a uop te nije gledala ku
da ide. Pre nego to sam uspeo da joj se uklonim s puta naletela je na mene. Zna
ta?
Mislim da je u nekoj nevolji."
"Zave i onda, Tatice. Na tebe bi svako naleteo." Pridru ila se Arkadiji na k
oferu koji izmo deno za kripa pod dodatnim teretom, a onda obgrli drhtavo devojicino
rame. "Be i od nekog, zlato? Ne boj se da mi ka e . Pomoi u ti."
Arkadija pogleda u blage sive enine oi i oseti da joj usne podrhtavaju. De
o mozga joj je govorio da su ovo ljudi sa Trantora sa kojima bi mogla da poe; koj
i bi joj pomogli da se zadr i na planeti sve dok ne odlui ta e dalje, gde posle da id
e. A drugi deo mozga, mnogo glasniji, sa nekom zbrkanom nerazgovetno u kazivao joj
je da ne pamti svoju majku; da je smrtno umorna od borbe sa univerzumom; da jedi
no eli da se sklupa, a da oko nje budu neke jake i ne ne ruke; da bi da joj je iva ma
jka mogla... mogla...
Po prvi put te noi ona zaplaka, zaplaka se kao beba i be e zbog toga srena;
istezala je staromodnu haljinu i potpuno joj ovla ila porub, dok su je meke ruke o
bgrlile i blagom akom milovale uvojke.
Tatica je bespomono stajao posmatrajui ih, nespretno tra ei maramicu koja mu,
kad je izvadi, be e istrgnuta iz ruke. Upozoravajui ga da uti, Mamica ga prostreli
pogledom. Oko ove male grupice gomile su kuljale sa istinskom ravnodu no u nepovezani
h gomila kakve su svugde. Bili su u stvari sami.
Najzad suze prestado e da cure, a Arkadija se slabo osmehnu dok je pozajml
jenom maramicom brisala crvene oi: "Bez veze", pro apta, "ja..."
"Psst! Psst! Ne govori, usplahireno e Mamica, "samo sedi i malo se odmori

. Povrati dah. Onda e nam rei ta ne valja, pa emo to, videe , popraviti i sve e biti
o."
Arkadija prikupi ostatke prisebnosti. Nije mogla da im ka e istinu. Nikome
nije mogla da ka e istinu... A bila je suvi e umorna da bi mogla smisliti neku dobr
u la .
"Ve mi je bolje", pro apta.
"Dobro", ree Mamica. "Ka i nam sada u kakvoj si nevolji. Nisi napravila nek
o zlo? Naravno, pomoi emo ti ma ta da si uradila, ali reci nam istinu."
"Sve emo uiniti za prijatelja s Trantora", irokogrudo dodade Tatica, "a, Ma
mice?"
"Zave i, Tatice", dobi nezlobiv odgovor.
Arkadija je kopala po ta ni; bar ona joj je preostala, uprskos onom brzom
presvlaenju na koje je bila prisiljena u odajama Gospoe Kalije. Prona la je ono to je
tra ila i pru ila Mamici. "To su moje isprave", snebivala se. Bio je to sjajan sint
etiki pergament koji joj je na dan dolaska izdao ambasador Zadu bine, a potpisao na
dle ni kalganski inovnik. Bio je velik, kitnjast i impresivan. Mamica ga bespomono p
ogleda i pru i Tatici, koji poe da ita njegovu sadr inu va no krivei usta
"Ti si iz Zadu bine?" upita je on.
"Da. Meutim, roena sam na Trantoru. Vidite, tu pi e..."
"A-ha! Izgleda mi u redu. Zove se Arkadija, a? To je lepo trantorsko ime.
Ali gde ti je ika? ovde pi e da si do la zajedno s tvojim ikom Homirom Manom."
"Uhap en je", sumorno e Arkadija.
"Uhap en..." oboje reko e uglas. "Za to?" upita Mamica. "Je l' ne to uradio?"
Odmahnula je glavom. "Ne znam. Do li smo u obinu posetu. ika Homir je imao n
eka posla sa Gospodarom Stetinom, ali... ." Nije morala da se trudi da odglumi j
ezu. Bila je prava.
Na Taticu ovo ostavi utisak. "Sa Gospodarom Stetinom? H-mm. Tvoj ika mora
da je neki va an ovek."
"Ne znam o emu se radilo, ali Gospodar Stetin je hteo da ja ostanem..." P
risetila se poslednjih rei koje joj je odglumila Gospoa Kalija. Kako je znala da K
alija nije bila strunjak, pria je mogla da proe i po drugi put.
Zastala je, a Mamica se zainteresova: "A za to ba ti?"
"Nisam sigurna. eleo... eleo je da veera sa mnom nasamo, a ja sam mu rekla
ne - zato to sam htela da i ika Homir poe. udno me je pogledao i stalno me dr ao za ra
me."
Tatiina usta se malko otvori e, dok mamica napreac pocrvene i razjari se: "K
oliko ti je godina, Arkadija?"
"Skoro etrnaest i po."
Mamica umno uzdhnu i ree: "I takve pu taju da ive. I psi na ulicama su bolji.
Ti, zlato, be i od njega?"
Arkadija potvrdi glavom.
"Tatice, idi odmah do obave tenja i vidi kad se tano postavlja brod za Tran
tor. Po uri!"
Tatica napravi jedan korak, pa zastade. Iznad glave se s metalnim prizvu
kom prolomi sna an glas i pet hiljada pari oiju zaprepa eno pogleda uvis.
"Ljudi i ene", ree s o trinom, "vr i se pretres aerodroma da bi se prona ao opas
an begunac. Aerodrom je opkoljen. Niko ne mo e da ue ni da izie. Meutim, pretres e se
veoma brzo obaviti, a za to vreme nijedan broj nee pristati niti poleteti, niko o
d vas nee propustiti svoj brod. Bie spu tena mre a. Niko od vas ne sme da napusti svoj
kvadrat dok ne bude uklonjena mre a, u protivnom biemo primorani da upotrebimo neu
ronske bieve."
U toku minuta ili ne to manje, dok je glas odzvanjao velikom kupolom ekaoni
ce svemirske luke, Arkadija nije bila u stanju da se pomeri ak i da su se sva zla
Galaksije sakupila u jednu loptu i bacila na nju.
Ovaj pretres je mogao jedino znaiti da je tra e. Tu ideju nije trebalo ak ni
formulisati kao kakvu preciznu misao. Ali za to...
Kalija je izmajstorisala njeno bekstvo. A Kalija je iz Druge zadu bine. emu
onda potraga? Mo da Kalija nije uspela? Zar mo e Kalija da ne uspe? Ili je ovo deo
plana, ije su joj pojedinosti nepoznate?

U trenutku kolebljivosti po elela je da skoi i vikne da se predaje, da e poi

sa njima... da e...
No Mamiina aka se nae na njenom runom zglobu: "Brzo! Brzo! Idemo u toalet pr
e nego to ponu."
Arkadija nije shvatala. Sva obnevidela, krenu. Probijale su se kroz gomi
lu sleenu u zateenim grupicama, dok je glas jo grmeo poslednje rei.
Mre a se sada spu tala, a Tatica je to otvorenih usta posmatrao. uo je i itao
o njoj, ali je nikada nije video u stvarnosti. Svetlucala je u vazduhu, bio je t
o zapravo samo niz izukr tanih uskih zranih snopova koji su obasjali vazduh bezopas
nom mre om ble tave svetlosti. Uvek bi tako uredili da se polagano spu ta odozgo, kako
bi izgledalo kao da pada neka mre a, to je izazvalo sve one stra ne psihike implikaci
je uhvaenosti u zamku.
Sada se nalazila u visini struka, a u svakom pravcu izmeu svetlosnih lini
ja bilo je po deset stopa. Stojei na svojoj stotini kvadratnih stopa, Tatica usta
novi da je sam, dok su se u susednim kvadratima gurali. Oseao se upadljivo usamlj
enim, ali je znao da bi pomeranje ka veoj anonimnosti neke grupe znailo prelazak p
reko jedne od svetlosnih linija, podizanje uzbune i spu tanje neuronskog bia.
ekao je.
Preko glava jezivo prestra ene, onemele mase, koja je ekala, mogao je u dal
jini nazreti pomeranje reda policajaca koji su osvetljeni kvadrat po kvadrat e ljal
i veliku povr inu ekaonice.
Pro lo je dosta vremena dok najzad jedna uniforma ne zakorai u njegov kvadr
at, bri ljivo bele ei njegove koordinate u slu benu bele nicu.
"Isprave!"
Tatica ih pru i i one bejahu struno pregledane.
"Vi ste Prim Palver, sa Trantora; na Kalganu ste boravili mesec dana, na
povratku za Trantor. Odgovorite sa da ili ne."
"Da, da."
"Kojim poslom ste bili na Kalganu?"
"Ja sam trgovaki predstavnik na e poljoprivredne kooperative. Pregovarao sa
m sa strunjacima Odeljenja za poljoprivredu Kalgana."
"Hm-m-m! Va a ena je s vama? Gde je? Pominje se u va im ispravama.
"Molim vas. ena mi je u..." On pokaza rukom.
"Hanto", riknu odjednom policajac. Pridru i mu se jo jedna uniforma.
Prvi suvo primeti: "Jo jedna enska u klozetu, o Galaksijo. Tamo mora da vr
vi. Zapi i njeno ime."
"Je l' jo neko s vama?"
"Moja neaka."
"Ne spominje se u ispravama."
"Do la je posebno."
"Gde je? Ne treba, znam, Hanto, zapi i i neakino ime. Kako se zove? Pi i - Ar
kadija Palver. Ostanite tu, Palveru. Pobrinuemo se za enske pre nego to odemo."
Tatica je beskonano ekao. A onda mnogo, mnogo docnije do njega domar ira Mam
ica odluno vodei za ruku Arkadiju, dok su ih dva policajca pratila.
Uo e u Tatiin kvadrat i upita e: "Je li ova matora d aftara va a ena?"
"Da, gospodine", pomirljivo e Tatica.
"Onda joj bolje recite da e nagrabusiti ako bude govorila kao to razgovara
sa policijom Prvog graanina." Policajac jarosno ispravi ramena. "Da li je ovo va a
neaka?"
"Da, gospodine."
"Hou njene papire."
Gledajui pravo u lice svog mu a, Mamica neprimetno ali ni ta manje odluno, odm
ahnu glavom.
Posle kraeg utanja Tatica primeti s bledim sme kom: "Mislim da to ne mogu ini
ti."
Posle kraeg utanja Tatica primeti s bledim sme kom: "Mislim da to ne mogu uin
iti."
"Kako ne mo e ?" Policajac ispru i ogrubeli dlan. "Daj!"
"Diplomatski imunitet", poluglasno primeti Tatica.
" ta ka e ?"

"Rekao sam da sam trgovinski predstavnik na e poljoprivredne kooperative.

Kod kalganske vlade sam akreditovan kao zvanini inostrani predstavnik, a moje isp
rave to jasno potvruju. Pokazao sam vam ih i ne elim da me vi e uznemiravaju."
Policajac na trenutak be e zbunjen: "Moram da vidim va e isprave. Takvo je n
areenje."
"Odlazi", naglo upade Mamica. "Kad nam bude potreban poslaemo po tebe, ti.
.. bitango." Policajeve oi za muri e. "Pazi na njih, Hanto. Idem po porunika."
"Da svemir da da slomije nogu", povika za njim Mamica. Neko se nasmeja, a
onda naglo prigu i smeh. Pretres se bli io kraju. Gomila je postajala opasno nemirn
a. Proteklo je etrdeset i pet minuta otkako je mre a poela da pada, a to je isuvi e du
go vreme da bi se mogao postii najbolji efekat. Porunik Dirid je stoga sebi u urbano
krio put ka zgusnutom sredi tu gomile.
"Je li ovo ta devojica", umorno upita. Pogledao je u nju, oigledno je odgo
varala opisu. Sve ovo zbog jednog deteta.
"Molim vas njene isprave."
"Ve sam objasnio..."zapoe Tatica.
"Poznato mi je ta ste objasnili i ao mi je", odvrati porunik, "ali dobio sa
m nareenje i tu ne mogu ni ta. Ako elite, kasnije mo ete ulo iti protest. U meuvremenu,
ko ustreba, moram upotrebiti i silu."
Tajac. Porunik je strpljivo ekao.
Tatica promuklo ree: "Daj mi isprave Arkadija."
Arkadija panino odmahnu glavom, ali Tatica klimnu: "Ne boj se. Daj ih men
i."
Ona bespomono ispru i ruku i dozvoli da dokumenti preu u drugu ruku. Tatica
ih nespretno rastvori, pa ljivo pregleda, a zatim urui. I porunik ih je bri ljivo zagl
edao. Pogled mu se u jednom dugom trenutku zadr a na Arkadija, a onda o trim pucketa
njem sklopi knji icu.
"Sve je u redu", ree. "U redu je, momci."
Oti ao je, jedva da je proteklo dva minuta kad i eznu mre a, a glas odozgo ogla
si povratak na normalno stanje. Zaori se graja napreac olak ane gomile.
"Kako ste... kako..." upita Arkadija.
"Psst! Ni rei", ree Tatica. "Bolje da krenemo na brod. Uskoro e biti postav
ljen."
Nalazili su se na brodu. Imali su privatnu kabinu i zaseban sto u trpeza
riji. Od Kalgana su ih razdvajale dve svetlosne godine, pa se smirena Arkadija n
ajzad odva i do ponovo pokrene to pitanje.
"Ali gospodine Palvere, oni su mene tra ili i mora biti da su imali moj op
is sa svim pojedinostima. Za to me je pustio?"
Tatica se ozareno sme io nad svojim peenjem. "Pa, Arkadija, dete, to je bil
o lako. Kad ima posla sa zastupnicima, nakupcima i konkurentskim kooperativama, n
aui neke trikove. Imao sam na raspolaganju dvadeset i vi e godina da ih nauim. Vidi , d
ete, kad je porunik otvorio tvoje isprave, unutra je na ao ispresavijanu novanicu od
pet stotina kredita. Prosto, zar ne?"
"Vratiu vam... asna re, imam puno para."
"Pa", Tatiino lice zbunjeno se sme ilo dok je odbijao novac. "Za zemljakinj
u..."
Arkadija di e ruke. "A ta bi bilo da je uzeo novac, a ipak me prijavio, uz
to me optu iv i i za podmiivanje?"
"Da se odrekne pet stotina kredita? Dete, bolje poznajem ljude od tebe."
No, Arkadija je znala da ne poznaje ljude bolje. Ne ove ljude. Te veeri u
postelji pa ljivo razmisli i postade sigurna da nikakav mito ne bi spreio policijs
kog porunika da je uhvati, osim ako to nije bilo planirano. Nisu eleli da je uhvat
e, a ipak su se pravili kao da to rade.
Za to? Da bi bili sigurni da e otii? I to na Trantor? Da li je prostodu ni par
meka srca sa kojim je sada samo orue u rukama Druge zadu bine, bespomoan koliko i o
na? Mora biti da jeste!
A da li je?
Sve je bilo uzaludno. Kako bi se mogla izboriti protiv njih? Ma ta da uini
, mo e se desiti da je to upravo ono to su ti stra ni svemonici eleli da uine.
Ipak, mora ih nadmudriti. Mora! Mora! Mora!

16. POETAK RATA

Iz razloga nepoznatih pripadnicima Galaksije iz razdoblja koje se pretre
sa, meugalaktiko standardno vreme defini e svoju osnovnu jedinicu - sekund - kao vre
me za koje svetlost prevali 299.776 kilometara. Proizvoljno je uzeto da 86.400 s
ekundi ini jedan meugalaktiki standardni dan, a 365 takvih dana jednu meugalaktiku st
andardnu godinu.
Zbog ega 299.776?... ili 86.400?... ili 365?
Zbog tradicije, nedokazano tvrde istoriari. Zbog izvesnih raznorodnih taj
anstvenih numerikih odnosa, ka u, pak, mistiari, sledbenici kultova, numerolozi, met
afiziari. Zbog toga to je praiskonska rodna planeta oveanstva imala izvesna prirodna
vremena rotacije i revolucije iz kojih su se ovakvi odnosi mogli izvesti, ka e ne
kolicina.
Niko doista nije znao.
Pa ipak, datum kada se zadu binska krstarica Hober Melou srela sa kalgansk
om eskadrilom koju je predvideo Neustra ivi i bila razneta eksplozijom, po to je odb
ila da dozvoli da se u njoj izvr i pretres, taj datum je bio 185.11.692. godine g.
e. Bio je znai, 185. dan 11.692. godine galaktike ere, koja je zapoinjala stupanje
m na presto prvog cara iz tradiconalne dinastije Kambl. Bio je to i 185. dan 419
godine A. S. od roenja Seldona, ili 185. dan 348. g. z. e. - od osnivanja Zadu bin
e. Na Kalganu je to bio 185. dan 56. godine P. G. - otkako je Mazgov uveo ustano
vu Prvog graanina. Naravno da je u svakom od ovih sluajeva, a radi lak eg snala enja,
godina tako ureena da sadr i isti broj dana bez obzira na to koga je dana zapravo d
otina era zapoela.
tavi e, na svim onim milionima svetova u Galaksiji postojali su milioni lok
alnih vremena, zasnovanih na kretanjima njihovih nebeskih suseda.
Meutim, ma ta da odaberete: 185. dan 11692, -419,-348, ili 56. godine - il
i ne to drugo - bio je to dan koji su istoriari kasnije navodili kada bi govorili o
poetku Stetinovog rata.
Dr Darelu, meutim, on nije bio ni ta od toga. Za njega je to prosto i sasvi
m odreeno bio trideset i drugi dan od Arkadijinog odlaska sa Terminusa.
Nije svakom bilo vidno koliko je Darela stajao to to je tih dana sauvao pr
isebnost.
No, Elvet Semik je mislio da mo e da nasluti. Bio je star ovek i imao je ob
iaj da ka e da su mu opne nervnih elija toliko zakreile da su mu duhovni procesi post
ali krti i nespretni. Izmamljivao je i gotovo pozdravljao sveop te potcenjivanje s
vojih opalih sposobnosti na taj nain to bi ih prvi ismevao. Ali mada mu je pogled
bio zamuen, nije bio ni ta manje o tar; a ako mu mozak vi e nije bio hitar, nije bio ni t
a manje iskusan i mudar.
Samo je iskrivio svoje tanke usne i upitao: "A za to ne to ne preduzme ?"
Darelu taj glas be e kao fiziki udarac, od koga se tr e. On nabusito upita: "
Gde smo stali?"
Semik ga je ozbiljno posmatrao. "Bolje preduzmi ne to u vezi sa devojicom."
Upitno otvorena usta otkrivala su retke ute zube.
Darel, meutim, hladno odvrati: "Pitanje je bilo: da li mo e da postigne eljeni
domet kod Sajms-molfovog rezonatora?"
"I odgovorio sam da mogu, a ti nisi slu ao..."
"Izvini, Elvete. Evo u emu je stvar. Ovo na emu sada radimo mo e biti va nije
za svakog u Galaksiji nego to je pitanje da li je Arkadija iva i zdrava. Ili bar z
a svakog, osim za Arkadiju i mene, a ja sam spreman da se pridru im veini. Koliki e
biti taj rezonator?"
Semik je izgledao neodluan. "Ne znam. Nai e ga negde u katalozima."
"Pribli na veliina. Tona? Pola kilograma? Dugaak kao greda?"
"A mislio sam da tra i tane mere. To je mala d id a." Pokaza zglavak palca. "Otp
rilike ovoliki."
"Odlino, a mo e li napraviti ovako ne to?" Brzo je skicirao ne to u bele nici na
rilu, a zatim to dodao starom fiziaru koji sumnjiavo zakilji, pa se nasmeja.
"Zna , mozak zakrei kad omatori ovako kao ja. ta hoe da napravi ?"
Darel je oklevao. Na trenutak je oajniki po eleo poznavanje fizike zatvoreno

u mozgu drugog oveka, zato jer tada ne bi mogao da svoje misli izra ava reima. Ali
takva elja bila je uzaludna i on poe da obja njava.
Semik je odmahivao glavom. "Bie tu potrebni hiper-releji. Jedino oni mogu
dovoljno brzo funkcionisati. Grdno mnogo releja."
"Ali se ovo mo e napraviti?"
"Naravno."
"Mo e li da nabavi delove? Ovaj, a da ne prouzrokuje govorkanja? U okviru tvo
g redovnog posla?"
Semik odi e gornju usnu: "Mogu li da nabavim pedeset hiper-releja? Toliko
ne bih upotrebio itavog ivota."
"Sad radimo na vojnom projektu. Zar ne mo e smisliti ne to nedu no, za ta bi ti
bili neophodni. Novaca imamo."
"Hm, hm. Mo da u ne to smisliti."
"U kojoj najmanjoj veliini mo e napraviti ceo ureaj?"
"Hiper-releji mogu biti u mikro-veliini... provodnici... cevi... Svemira
mu, pa tu ima nekoliko stotina kola."
"Znam. Koliki e biti?"
Semik pokaza rukama.
"Preveliki", odvrati Darel. "Moram ga obesiti o pojas."
Polako je gu vao skicu u tvrdu lopticu. Kad postade uto tvrdo zrnce spusti
je u pepeljaru i ona nestade u malom belom plamenu molekularnog raspadanja. "Ko
ti je na vratima?" upita.
Semik se na e preko stola kako bi pogledao u mali mleni ekran iznad ulaznog
signala. "Mladi Antor. Sa njim je jo neko."
Darel odmae stolicu: "Semie, o ovome jo ni rei ostalima. Ukoliko oni saznaju
, to bi mu saznanje donelo smrt, a dovoljno je to se dva ivota rizikuju."
Pelej Antor je izgledao kao neki pulsirajui vrtlog aktivnosti u radnoj so
bi Semika, koja je kao da je nekako imala isto onoliko godina koliko i njen stan
ar. U lenjom vazduhu tihe sobe, iroki letnji rukavi Antorove tunike kao da su jo v
ijorili od spoljnjih povetaraca.
"Dr Darele, dr Semik - ovo je Orum Dirid ."
Do ljak be e visok. Dugaki pravi nos davao je njegovom mr avom licu mrzvoljan i
zgled. Dr Darel pru i ruku.
Antor se malo osmehnu. "Policijski porunik Dirid ", znaajno dopuni on, "s Ka
lgana."
Darel o tro pogleda mladia. "Policijski porunik Dirid . S Kalgana", ponovi on
rastavljajui rei. "I ti ga ovamo dovodi ? Za to?"
"Zato to je na Kalganu on poslednji video va u ker. Stanite, ovee."
Antorov likujui izraz naglo se pretvori u zabrinutost i on stade izmeu dva
oveka, silovito se nosei sa Darelom. Polagano i ne ba ne no prisili starijeg oveka da
ponovo sedne.
" ta to poku avate?" Antor skloni smei uvojak s ela, nemarno sede na sto i zam
i ljeno zaklati nogom. "Mislio sam da vam donosim dobru vest."
Darel se neposredno obrati policajcu: " ta je znailo ono kad je rekao da st
e vi poslednji videli moju ker? Da li je moja ker mrtva? Molim vas da mi bez uvija
nja ka ete." Lice mu preblede od strepnje.
Bezizrazno, porunik Dirid odvrati: To poslednji na Kalganu bila je fraza.
Ona vi e nije na Kalganu. Vi e od toga ne znam."
"Dozvolite mi da razjasnim", upade Antor. "Doktore, izvinjavam se ako sa
m preterao s dramskim efektima. Toliko se neljudski dr ite u vezi s ovim, da zabor
avljam da imate oseanja. Pre svega, porunik Dirid je jedan od na ih. Rodio se na Kalg
anu, ali mu je otac bio iz Zadu bine; slu ba pod Mazgovom odvela ga je na tu planetu
. Odgovaram za porunikovu lojalnost prema Zadu bini. S njim sam u vezi od onog dana
kad smo prestali da od Mana primamo dnevne izve taje..."
"Za to", ljutito ga prekide Darel. "Mislio sam da je odlueno da po tom pita
nju ni ta ne preduzimamo. Izlagao si opasnosti njihove i na e ivote."
"Zato to sam ja u ovoj igri du e", dobi isto toliko ljutit odgovor. "Zato to
na Kalganu poznajem neke veze za koje uop te niste znali. Zato to delam na osnovu
jednog dubljeg saznanja, razumete?"

"Mislim da si potpuno lud."

"Hoete li me saslu ati?"
Tajac. Darel obori pogled.
Antorove usne iskrivi neki poluosmeh. "U redu, doktore. Dajte mi nekolik
o minuta. Ispriaj mu, Dirid ."
"Koliko ja znam, dr Darele", nausiljeno e Dirid , "va a ker je na Trantoru. U
istonoj svemirskoj luci je, bar, imala kartu za Trantor. Bila je sa trgovinskim p
redstavnikom s te planete, koji je tvrdio da mu je neaka. Va a ker kao da ima neku ud
nu zbirku roaka, doktore. To je bio drugi ika koga je stekla u vremenu od dve nede
lje. Trantorac je ak poku ao da me podmiti; verovatno sada misli da su se zahvaljuj
ui tome izvukli." Podrugljivo se nasme i na tu pomisao.
"Kako je izgledala?"
"Zdrava i itava, koliko sam zapazio. Upla ena. To joj se ne udim. Celo odelj
enje se dalo u poteru za njom. Jo uvek ne znam zbog ega."
Darel kao da prvi put posle nekoliko minuta udahnu. Bio je svestan drhta
nja svojih ruku i s mukom poku a da ga obuzda. "Znai, dobro je. Ko je taj trgovinsk
i predstavnik? Vratite se na njega. Kakvu ulogu on u tome igra?"
"Ne znam. Znate li ne to o Trantoru?"
"Nekada sam tamo iveo."
"Sada je to poljoprivredni svet. Uglavnom izvozi stonu hranu i itarice. Ve
oma kvalitetne! Prodaje ih irom Galaksije. Na planeti postoje jedno ili dva tucet
a poljoprivrednih kooperativa, a svaka od njih ima predstavnika u inostranstvu.
To su prevejanci... Istorija tog tipa mi je poznata. Dolazio je i ranije na Kalg
an, obino sa enom. Savr eno je po ten. Savr eno bezopasan."
"Mmm. Doktore, Arkadija je roena na Trantoru", upita Antor. "Vidite kako
se sla e. elela je da se izgubi - brzo i daleko - a Trantor se sam nametnuo. Ne mis
lite?"
"Za to se nije vratila ovamo", upita Darel.
"Mo da su je progonili, pa je mislila da mora opet zavaravati trag?"
Dr Darel se ne usudi da postavi jo neko pitanje. Neka je onda, neka bude
bezbedna na Trantoru, onoliko bezbedna koliko to ovek mo e biti bilo gde u ovoj mran
oj i u asnoj Galaksiji. Dotetura se do vrata, oseti lak Antorov dodir na rukavu, z
astade, ali se ne osvrnu.
"Nemate, nadam se, ni ta protiv ako i ja s vama krenem kui, doktore?"
"Samo izvoli", mahinalno odgovori.
Do veeri spolja nji delovi dr. Darelove linosti, oni koji su dolazili u nepo
srednu vezu s ljudima, ponovo ovrsnu e. Odbio je, veeru, vrativ i se, umesto toga, s g
rozniavom uporno u, prodiranju u vi e nego slo ene proraune encefalografske analize.
Bila je ve maltene pro la pono kada je ponovo u ao u dnevnu sobu.
U njoj se jo nalazio Pelej Antor, koji se igrao sa upravljaem videa. Korac
i ga nagna e da baci pogled preko ramena. "Hvala! Jo ne spavate? Sate sam proveo po
red video aparata poku avajui da naem ne to drugo osim vesti. Izgleda da je Hober Melo
u izgubio kurs i da od onda nije bilo vesti s njega?"
"Zaista? ta sumnjaju?"
" ta mislite? Neku kalgansku podvalu! Ima vesti da su kalganski brodovi vie
ni u svemirskom sektoru odakle se poslednji put javio Hober Melou."
Darel sle e ramenima, a Antor neodluno protrlja elo.
"Ovaj, doktore, za to ne odete na Trantor?"
"A za to?"
"Zato to nam ovde niste od koristi. Niste pri sebi. Ne mo ete ni biti. A ak
o biste oti li na Trantor, mogli biste obaviti i jedan zadatak. Tamo je stara Cars
ka biblioteka u kojoj su potpuni snimci zapisnika Seldonovog komiteta..."
"Ne! Biblioteka je prekopana, a to nikom nije pomoglo."
"Jednom je pomogla Eblingu Mizu."
"Otkud zna ? Da, rekao je da je na ao Drugu zadu binu i moja majka ga je pet s
ekundi docnije ubila, jer je to bio jedini nain da ga sprei da nerazborito otkrije
Mazgovu njeno mesto. Ali tim postupkom ona je, shvata , istovremeno onemoguila da
se sazna da li je Miz zaista znao gde se nalazi. Najzad, niko drugi nikada nije
bio u stanju da doe do istine na osnovu tih zapisnika."

"Podseam vas da je um Mazgova davao pokretaku silu za rad Eblinga Miza."

"I to mi je poznato, ali je iz istog razloga Mizov duh bio u nenormalnom
stanju. Znamo li mi, ti i ja, bilo ta o odlikama mozga koji se nalazi pod emocio
nalnom kontrolom nekog drugog oveka, o njegovim sposobnostima i manama? Uostalom,
neu da idem na Trantor."
Antor se namr ti. "Za to se estite? Samo sam predlo io... svemira mi, ne razume
m vas. Izgledate deset godina stariji. Oigledno vam je u asno te ko. Ovde niste od ko
risti. Da sam ja na va em mestu, oti ao bih po devojicu."
"Ba tako! I ja to elim da uradim. A upravo zato to neu uiniti. Slu aj me, Anto
re, i poku aj da shvati . Igra se - obojica se igramo s neim to potpuno prevazilazi na e
borilake moi. To ti je jasno kad hladno razmisli , ako to mo e , ma ta ti mislio u asov
zanesenosti.
Pedeset godina znamo da je Druga zadu bina pravi potomak i uenik seldonovsk
e matematike. A to znai, i to zna , da se u Galaksiji ne zbiva ni ta to ne bi u njihov
im proraunima imalo neku ulogu. Za nas je itav ivot niz sluajnosti koje doekujemo imp
rovizacijama. Za njih itav ivot ima svrhu i mora se doekati prethodnim proraunima.
No, imaju i oni slabost. Njihova delatnost je statistika, a sama je masov
na akcija oveanstva stvarno neumitna. A kakvu ja, kao pojedinac, igram ulogu u pre
dvienom kretanju istorije, to ne znam. Mogue je da nemam neku odreenu ulogu, po to Pl
an prepu ta pojedince nepredodreenosti i slobodnoj volji. Ali ja sam va an i mo da su o
ni - zna , oni - bar proraunali moju verovatnu reakciju. Zato nemam poverenja u sop
stvene impulse, elje i verovatne reakcije.
Radije u pred njih izii sa naverovatnom reakcijom. Ostau ovde, uprkos injeni
ci to oajniki elim da krenem. Ne! Zato to oajniki elim da krenem."
Mladi se kiselo nasme i. "Ne poznajete vi toliko va mozak koliko ga oni mogu
poznavati. Pretpostavite da znajui vas oni mogu raunati na ono to vi smatrate, sam
o smatrate da je neverovatan postupak, prosto zbog toga to unapred znaju kojim pr
avcem e se kretati va e rasuivanje."
"U tom sluaju, nema izlaza. Jer ako sledim nain rasuivanja kakav si upravo
opisao, pa odem na Trantor, mo da su i to predvideli. To je beskonaan krug nad-nadnad-nadmudrivanja. Bilo koji pravac da odaberem, jedino mogu da krenem ili ostan
em. Slo eni in odmamljivanja moje keri preko polovine Galaksije ne mo e imati svrhu da
me zadr i gde sam, jer bih ja sasvim sigurno tu ostao i da ni ta nisu preduzeli. Je
dino je moglo da ima svrhu da me pokrene, a zato u ostati.
Osim toga, Antore, ne duva svakom oveku Druga zadu bina za vrat; nisu sva z
bivanja plod njihovog pomeranja marioneta. Mo da nemaju nikakve veze sa Arkadijini
m odlaskom, pa e ona mo da na Trantoru biti bezbedna, dok smo svi mi ostali mrtvaci
."
"Ne, tu ste na pogre nom putu", o tro primeti Antor.
"Ima li neko drugo tumaenje?"
"Imam, ako biste me saslu ali."
"Oh, samo napred. Strpljenje mi ne nedostaje."
"Pa... koliko poznajete svoju roenu ker?"
"Koliko svaki pojedinac poznaje nekog drugog? Moje poznavanje je oigledno
nedovoljno."
"Ako se tako posmatra ista je stvar i s mojim poznavanjem, ak i vi e - izuz
ev to sam je ja gledao nepristrasno. Prvo - ona je zagri ena mala romantiarka, jedine
intelektualca iz kue od slonovae, odrasla u nestvarnom svetu pustolovina sa video
-ekrana i mikro-knjiga. ivi u nastranoj fantastinoj tvorevini o pijuna i i spletkama
koju je sama izgradila. Drugo - inteligentna je; u svakom sluaju, dovoljno da nas
nadmudri. Pa ljivo je isplanirala da prislu kuje prvi sastanak i u tome uspela. Tree
- gaji nezdravi kult juna tva svoje babe, va e majke, koja je potukla Mazgova.
Mislite da sam do sada bio u pravu? U redu. Za razliku od vas primio sam
potpuni izve taj od porunika Dirid a, a povrh toga, i moji izvori obave tenja na Kalga
nu prilino su iscrpni. Svi se ti izvori sla u. Na primer, znamo da na sastanku sa G
ospodarom Kalgana Homiru Manu nije bila data dozvola za ulazak u palatu Mazgova,
a da je ta odluka napreac povuena po to je Arkadija razgovarala sa Gospoom Kalijom,
odlinom prijateljicom Prvog graanina."
"A kako ti sve ovo zna ", prekide ga Darel.
"Pre svega, Dirid je u toku policijske akcije traganja za Arkadijom razgo

varao sa Manom. Prirodno, imamo potpunu kopiju pitanja i odgovara.

A uzmite i samu Gospou Kaliju. Govorka se da je Stetin izgubio interesova
nje za nju, ali injenice tu glasinu ne podupiru. Ne samo to je u stanju da pretvor
i Gospodarevo odbijanje dato Manu u pristanak, nego ak mo e da otvoreno organizuje
Arkadijin beg. Pa, tuce vojnika oko Stetinovog zdanja posvedoilo je da su njih dv
e viene zajedno te poslednje veeri. Ipak, ostaje neka njena. I to uprkos injenici da
se za Arkadijom traga sa na izgled najveom revno u."
" ta onda zakljuuje iz ove poplave protivrenosti?"
"Da je Arkadijin beg bio name tan."
"Kao to sam i ja rekao."
"Uz jednu dopunu. Da je Arkadija morala znati da je name ten; da je Arkadi
ja, ta bistra mala devojica koja svugde vidi zavere, prozrela i ovu i da je rasuiv
ala na va nain. eleli su da se vrati u Zadu binu i zato je umesto da doe ovamo oti la n
Trantor. A za to na Trantor?"
"Da, za to?"
"Zato to je tamo utekla njena obo avana baka Bejta kad je ona be ala. Svesno
ili nesvesno, Arkadija je nju opona ala. Zbog toga se i pitam nije li i Arkadija b
e ala od istog neprijatelja?"
"Od Mazgova?", s utivim sarkazmom upita Darel.
"Naravno, ne od njega. Hteo sam da ka em - od neprijatelja iji mentalitet n
ije mogla da savlada. Be ala je od Druge zadu bine, ili od nekog ko je pod njenim ut
icajem a nalazi se na Kalganu."
"O kakvom to uticaju govori ?"
"Zar oekujete da je Kalgan imun od te sveprisutne opasnosti? Obojica smo
nekako zakljuili da je Arkadijino bekstvo name teno. Tano? Tragali su za njom i na li
je, a onda namerno dozvolili da je Dirid pusti. Dirid , razumete? Kako je to mogue?
Zato to je na ovek. Ali kako su to znali? Da li su raunali na to da je izdajnik? A d
oktore?"
"Sad ka e da su iskreno eleli da je uhvate. Otvoreno govorei malo me zamara . Z
avr i priu, spava mi se."
"Moja pria e brzo biti gotova." Iz unutra njeg d epa Antor izvue snopi foto-sni
aka. Bila su to poznata krivudanja encefalografa. "Mo dani talasi Dirid a, snimljeno
po njegovom dolasku", nemarno ree Antor.
Bili su sasvim itljivi Darelovom golom oku, a kad ih je pregledao lice mu
posive: "Kontroli u ga."
"Tano. Dozvolio je da Arkadija pobegne ne zato to je bio na ovek, ve ovek Dru
e zadu bine."
"ak i po to je saznao da Arkadija ide na Trantor, a ne na Terminus."
Antor sle e ramenima: "Bio je pode en tako da je pusti. Nije bilo naina da on
to izmeni. Vidite, bio je samo orue. Desilo se da je Arkadija sledila najmanje m
ogui pravac, i da je verovatno bezbedna. Ili e bar biti bezbedna dotle dok Druga z
adu bina ne izmeni planove, kako bi obuhvatila ovo promenjeno stanje stvari..."
Zautao je. Mala signalna svetlost na video-aparatu treperila je. Na Nezav
isnoj mre i najavljivala je va ne vesti. Darel je takoe primeti i mahinalnim pokretom
, steenim dugom navikom, ukljui video. Upali su usred reenice, ali pre nego to je bi
la zavr ena saznado e da je pronaen Hober Melou, odnosno njegova olupina, a da se po
prvi put za gotovo pola veka Zadu bina opet nalazi u ratu.
Antorova vilica o tro se ocrtavala: "U redu, doktore, uli ste ovo. Kalgan j
e napao, a Kalgan je pod kontrolom Druge zadu bine. Hoete li se povesti za svojom ke
ri i krenuti na Trantor?"
"Ne. Rizikovau. Ovde."
"Dr Darele! Niste razboriti, ni koliko je to va a ker. Pitam se koliko vam
se mo e verovati."
Jedan trenutak zadr a svoj o tri pogled na Darelu, a zatim se bez rei udalji.
Darel ostade u neizvesnosti i - gotovo - oajanju.
Video, na koga niko nije obraao pa nju, predstavljao je uzrujanu me avinu sli
ke i zvuka koja je nervozno i podrobno opisivala prvi sat rata izmeu Kalgana i Za
du bine.
17. RAT

Gradonaelnik Zadu bine nepotrebno je zae ljavao proreene pramenove kose koja mu
je oiviavala lobanju. "Koliko smo godina protraili", uzdahnu on, "koliko smo pril
ika propustili. Ne optu ujem nikoga, dr Darele, ali zaslu ujemo poraz."
"Ne vidim razloga za nemanje vere u zbivanja, gospodine", spokojno odvra
ti Darel.
"Nemanje vere! Nemanje vere! Tako vam Galaksije, dr Darele, a na emu bist
e zasnovali neko drukije dr anje? Doite ovamo..."
Napola je vodio, a napola gurao Darela prema providnom jajolikom predmet
u graciozno postavljenom na malo nosee energetsko polje. Na dodir gradonaelnikove a
ke predmet poe da zrai svetlost iz unutra njosti - bio je to precizan trodimenzional
an model dvostruke galaktike spirale.
" utom bojom oznaen je deo svemira pod kontrolom Zadu bine, a crvenom onaj po
d kontrolom Kalgana."
Darel je video jednu grimiznu loptu kako poiva u ra irenoj utoj aci, koja je
tu loptu obuhvatala sa svih strana, izuzev prema sredi tu Galaksije.
"Galaktografija je na najvei neprijatelj", ree gradonaelnik. "Na i admirali ne
kriju na gotovo beznade an strate ki polo aj. Pogledajte. Neprijatelj raspola e unutra nj
m komunikacionim linijama. Zbijen je, sa podjednakom lakoom nam se mo e suprotstavi
ti na svakoj strani. Mo e se boriti sa minimalnom vojskom. Mi smo ra trkani. Prosena
razdaljina izmeu nastanjenih sistema u Zadu bini gotovo je tri puta vea od razdaljin
a unutar Kalgana. Otii, na primer, sa Santanija na Lokris za nas predstavlja put
od dve hiljade pet stotina parseka, a za njih od samo osam stotina parseka, ako
se zadr imo unutar na ih dveju teritorija..."
"Sve to znam, gospodine", ree Darel.
"A ne shvatate da to mo e znaiti poraz?"
"U ratu postoje i druge stvari, osim rastojanja. Mislim da ne mo emo izgub
iti. To je sasvim nemogue."
"Za to to ka ete?"
"Na osnovu mog tumaenja Seldonovog plana."
"Oh, znai i vi se oslanjate na mistinu pomo Druge zadu bine!" Gradonaelnikove
usne se iskrivi e, a iza lea ake mu pljesnu e jedna o drugu.
"Ne. Ve samo na pomo neumitnosti - i na hrabrost i upornost."
Uprkos ovakvih rei, iza svoje neusiljene samouverenosti, pitao se...
ta bi bilo kad bi...
Pa... ta ako je Antor bio u pravu da je Kalgan neposredno orue mentalnih v
ol ebnika? ta ako su naumili da poraze i uni te Zadu binu. Ne! To nije imalo smisla?
Pa ipak...
Gorko se nasme i. Uvek isto! Uvek to virenje i virkanje kroz neprozirni gr
anit koji je za neprijatelja tako proziran.
Galaktografske istine o situaciji, dakako, nisu bile nepoznate ni Stetin
u.

Gospodar Stetin je stajao pred blizancem galaktikog modela koji su gradon

aelnik i Darel posmatrati. Samo to se gradonaelnik mr tio, a Stetin osmehivao.
Admiralska uniforma se impozantno blistala na njegovoj krupnoj prilici.
Grimizna lenta ordena Reda Mazgova, koji mu je dodelio biv i Prvi graanin, onaj koj
eg je est meseci kasnije pomalo nasilno smenio, dijagonalno se pru ala preko njegov
ih grudi od desnog ramena do struka. Srebrna zvezda s dvojnim kometama i maevima
sjajila mu se na levom ramenu.
Obraao se estorici lanova svog general taba, u uniformama ne to manje pompeznim
od njegove, i svom mr avom, sivom ministru predsedniku - tamnoj paukovoj mre i izgu
bljenoj u sjaju.
"Mislim da su odluke jasne", ree Stetin. "Mo emo da ekamo. Za njih svaki dan
odlaganja predstavlja novi udarac moralu. Ukoliko poku aju da odbrane sve delove
svog carstva suvi e e se razviti, a onda mo emo izvr iti napad udariv i istovremeno na dv
a mesta, ovde i ovde." Pokazao je pravce na galaktikom modelu - dva koplja jasno
bele boje probi e kroz utu aku iz crvene lopte koju je ta aka dr ala, odsecajui s obe s
rane Terminus u zategnutom luku. "Tako emo podeliti njihovu flotu u tri dela, koj
i se mogu pobediti s malo jedinica. Ukoliko se budu zbili, dobrovoljno e se odrei
dve treine svojih dominiona, verovatno time rizikujui i pobunu."

Nakon toga nastalu ti inu naru i jedino tanak glas ministra predsednika: "Za
est meseci Zadu bina e postati est puta jaa. Kao to svi znamo njihove rezerve su vee
jihova flota je brojano nadmonija, a iva sila praktino neiscrpna. Mo da bi brz napad b
io sigurniji."
Oigledno je bilo da je njegov glas imao najmanje uticaja u toj sobi. Gosp
odar Stetin se nasme i i naini jedan neukusan pokret rukom. " est meseci, ili jedna g
odina, ako bude potrebno, nee nas ni ta ko tati. Ljudi iz Zadu bine se ne mogu pripremi
ti, ideolo ki su za to nesposobni. Njihova filosofija je takva da veruju da e ih Dr
uga zadu bina izbaviti. Ali ovog puta nee, a?"
Ljudi u sobi se s nelagodno u prome kolji e.
"Mislim da vam nedostaje samopouzdanje", ledeno primeti Stetin. "Treba l
i da jo jednom navedem izve taje na ih agenata sa teritorije Zadu bine ili da ponavljam
nalaze gospodina Homira Mana, agenta Zadu bine sada u na oj... hm... slu bi? Da zaklj
uimo sastanak, gospodo."
Stetin se vrati u svoje line odaje, zadr av i na licu ukoeni osmeh. Katkad se
pitao o ovom Homiru Manu. udan beskimenjak, koji svakako nije ispunio prvobitna i eki
vanja. Mada, vrcao je zanimljivim podacima koji su delovali uverljivo - naroito k
ada bi i Kalija bila prisutna.
Jo vi e se ozari. I ta debela budala ima svojih korisnih strana. Mogla je,
bar, da iz Mana izmami vi e nego je on uspevao, a sa manje te koa. Kako bi bilo da je
da Manu? Namr tio se. Kalija. Ona i njena glupa ljubomora. Svemira mu! Da mu je t
u ona devojica. Darelova... Za to joj zbog toga nije smrvio lobanju?
Nije mogao da uka e na razlog. Mo da, zato to se slagala s Manom. A Man mu je
bio potreban. Man je, na primer, dokazao da nema Druge zadu bine, odnosno, da je
bar Mazgov u to verovao. Njegovim admiralima je bilo potrebno takvo uveravanje.
Voleo bi da mo e obnarodovati dokaze, ali bolje je ostaviti Zadu binu da ver
uje u svog nepostojeg pomagaa. Da li mu je, zapravo, Kalija na to ukazala? Tano. On
a je to rekla.
Oh, glupost? Nije ona mogla ni ta rei.
Mada...
Protrese glavom da bi je razbistrio i promeni misli.
18. SENKA SVETA
Trantor je bio svet ostataka i ponovnog raanja. Usaen kao potamneli dragul
j usred zbunjujueg mno tva sunca, u srcu Galaksije - usred hrpa i rojeva zvezda koj
e su se u obilju bez svrhe podizale uvis - na smenu je snivao o pro losti i budunos
ti.
Be e jednom vreme kada su se nematerijalni konci kontrole protezali od nje
govog metalnog omotaa do samih krajeva zvezdanog carstva. Bio je to jedan grad, d
om etiri stotine milijardi upravljaa, najmonija prestonica koja je ikad postojala.
Tako je bilo sve dok i do Trantora nije doprlo propadanje Carstva i dok
se pre jednog veka u Velikom pusto enju njegove kolonije moi ne srui e na sebe same i
zauvek skr i e. U smrtonosnoj ru ilakoj eksploziji metalna lju tura oko planete nabrala s
e i zgu vala u bolnu parodiju nekada nje sopstvene veliine.
Pre iveli poe e da upaju metalnu prevlaku i da je za seme i stoku prodaju drug
im planetama. Zemlja opet be e otkrivena, a planeta se vrati svojim poecima. Sa iren
jem primitivne poljoprivrede, zaboravljala je svoju slo enu i kolosalnu pro lost.
Odnosno, zaboravljala bi da na njoj jo nije bilo grdnih urvina koje su se
u velikim gomilama uzdizale ka nebu u gorkoj, dostojanstvenoj ti ini.
Arkadiji se u du i ne to pokrenu dok je posmatrala metalni rub horizonta. Za
nju selo u kome su Palverovi iveli nije predstavljalo ni ta drugo do gomilicu kua malih i primitivnih. Okolna polja bila su zlatno uta; bogatim klasjem prekrivene
oranice.
Ali tamo, van doma aja, le ala je uspomena na pro lost i dalje blistajui nepomue
nim sjajem, buktei u ognju u onim trenucima kada bi je svojom svetlo u obasjalo tran
torsko sunce. Tokom ovih nekoliko meseci otkako je na Trantoru jednom je oti la ta
mo. Popela se na glatki, nepopucali plonik i drznula da zae u neme, pra inom pro arane
zgradurine u koje je svetlost prodirala kroz rupe na poru enim zidovima i zgradam
a.

Bilo je to da oveka srce zaboli. Bilo je to svetogre.

Oti la je a za njom je odzvanjalo - i traala sve dok njena stopala ne otpoe e
da ponovo meko udaraju o zemlju.
Preostalo joj je jedino to da se sa e njom obazire. Nije se usuivala da jo je
dnom naru i tu duboku utonulost u misli.
Znala je da je negde na ovom svetu roena - u blizini stare Carske bibliot
eke koja je na Trantoru bila sr Trantora. Bila je najsvetija meu svetim stvarima,
svetinja nad svetinjama. Jedino je ona od celog sveta pre ivela Veliko pusto enje; it
avo stolee ostala je itava, netaknuta, kao neki izazov univerzumu.
U njoj su Hari Seldon i njegova skupina skovali svoj nezamislivi plan. U
njoj je Ebling Miz proniknuo u tajnu i sav prenera en obamrlo sedeo, dok nije ubi
jen kako bi se spreilo da se tajna prenese.
Tu u Carskoj biblioteci deset godina su iveli njen deda i baba, sve do sm
rti Mazgova, kada su se mogli vratiti u ponovo roenu Zadu binu.
Tu u Carsku biblioteku vratio se i njen otac sa nevestom, ne bi li jo jed
nom prona ao Drugu zadu binu, ali u tome nije uspeo. Tu se ona rodila, a tu joj je i
majka umrla. elela je da poseti Biblioteku, ali je Prim Palver odmahnuo okruglom
glavom. "Ima do nje vi e hiljada milja, Arkadija, a ovde ima toliko posla. Sem to
ga, ne valja se ii tamo. Zna i sama, to je svetili te..."
Arkadija je, meutim, znala da on ne eli da ona poseti Biblioteku; da se po
navlja sluaj palate Mazgova. Pigmeji sada njosti oseaju sujeverni strah prema zemnim
ostacima d inova pro losti.
No, bilo bi grozno kad bi zbog toga ne to zamerala ovom vedrom oveuljku. Na
Trantoru je ve skoro tri meseca i sve to vreme on i ona - Tatica i Mamica - bili
su divni prema njoj.
A ime im uzvraa? Time to ih upetljava u sveop tu propast. Da li ih je, mo da, u
pozorila da je osuena da bude uni tena? Ne! Pustila ih mirno da preuzmu smrtonosnu
ulogu za titnika.
Imala je nepodno ljivu gri u savesti - jer, ta joj je drugo preostajalo?
Oklevajui, krenu niz stepenice na doruak. Do nje dopre e glasovi.
Izvijajui puna ni vrat Prim Palver zavue ubrus za okovratnik ko ulje laajui se
uvanih jaja sa neprikrevenim zadovoljstvom.
"Jue sam bio dole u gradu, Mamice", zamahnu vilju kom i gotovo prigu i svoje
rei obilnim zalogajem.
"Pa ta ima novo u gradu, Tatice?" ravnodu no e Mamica, sedajui, zagledajui po
stolu i ponovo ustajui za so.
"Ah, nije najbolje. Vratio se jedan brod iz pravca Kalgana i doneo onda nj
e novine. Tamo je rat."
"Rat! Tako! Pa neka kr e vratove, kad u glavama nemaju pameti. Je l' ti st
igla plata? Tatice, ponavljam ti. Opomeni matorog Keskera da ono nije jedina koo
perativa na svetu. Dovoljno je ve to to te tako plaaju da me je sramota i da spomen
em mojim prijateljicama; ni tarije, bar bi to mogli raditi na vreme."
"Na vreme, tandara-mandara", razdra eno odvrati Tatica. "Slu aj, nemoj da mi
zakera za vreme doruka, da mi preseda svaki zalogaj u grlu." Uz ove rei on se iska
li jednim pusto enjem po prepeencu s maslacom. Zatim, ne to umerenije, dodade: "Borbe
se vode izmeu Kalgana i Zadu bine - i to ve dva meseca."
Opona ajui svemirsku bitku, ruke mu kidisa e jedna na drugu.
"A-ha! Kakvi su izgledi?"
"Za Zadu binu lo i. Pa, videla si Kalgan, sve sami vojnici. Spremili su se.
Zadu bina nije i zato - paf!"
Mamica iznenada spusti vilju ku i siknu: "Budalo!"
"A?"
"Blesane! Samo lapara ."
Brzo pokaza rukom, a Tatica preko ramena spazi Arkadiju kako ukoeno stoji
na pragu.
"U Zadu bini je rat?"
Tatica najpre bespomono pogleda u Mamicu, pa potvrdi glavom.
"I ona gubi?"
Ponovo klimnu.
Polako prilazei stolu, Arkadija oseti kako je ne to nepodno ljivo gu i u grlu.

"Da li je sve gotovo?" pro apta.

"Gotovo", sa izve taenom veselo u ponovi Tatica. "Ko ka e da je gotovo? U ratu s
e to ta de ava. I... i..."
"Sedi, srce." umirujue e Mamica. "Ne treba priati pre doruka. Kad u stomaku
nema hranu nisi zdrava."
Arkadija se, meutim, ne osvrnu na nju: "Da li su Kalganci na Terminusu?"
"Ne", ozbiljno e Tatica. "Vesti su od pro le nedelje, a Terminus se jo borio
. asna re. Govorim istinu. Jaka je jo Zadu bina. Hoe da ti donesem novine?"
"Da!"
Nad ono malo doruka to je uspela da pojede itala je novine i pri tom joj se
oi zamagli e. Santani i Korelija su pali - bez borbe. Eskadrila zadu binske flote na l
a se u nekom tesnacu u retko ozvezdanom sektoru Ifni i be e zbrisana, maltene, do
poslednjeg broda. Zadu bina se sada vratila na jezgro od etiri kraljevstva - prvobi
tno carstvo koje je izgraeno pod prvim gradonaelnikom, Salvorom Hardinom. Meutim, j
o je pru ala otpor - mo da jo ima izgleda - ma ta da se desi mora obavestiti oca. Mora
nekako dopreti do njegovog uha. Mora! Kako? Kad se rat prepreio!?
Posle doruka, ona upita Taticu: "Idete li uskoro na neki nov put, g. Palv
ere?"
Tatica je sedeo u irokoj naslonjai na travnjaku ispred kue i sunao se.
"Put", lenjo ponovi. "Ko zna? Prijatno je odmarati se, a i imam jo odsust
va. Za to da pominjemo nova putovanja? Ti si neki nemiran duh, Arkadija?"
"Ja? Ne, ovde mi se dopada. Veoma ste dobri prema meni, vi i ga Palver."
On mahnu rukom prema njoj da bi je uutkao.
"Razmi ljala sam o ratu", ree Arkadija.
"Nemoj misliti o njemu. ta ti tu mo e ? Ako je to ne to protiv ega ne mo e ni ta
bi se kidala?"
"Razmi ljala sam o tome da je Zadu bina izgubila veinu svojih poljoprivrednih
svetova. Tamo verovatno hranu daju na karte."
"Ne brini. Sve e biti dobro." Tatica kao da se zbuni.
"Volela bih da im mogu odneti hranu, eto." Ona kao da ga preu. "Znate, po
sle smrti Mazgova Zadu bina se pobunila, pa je Terminus neko vreme bio odseen jer j
e bio pod opsadom generala Hana Priera koji je bio nasledio Mazgova. Ponestalo je
hrane, otac ka e da mu je njegov otac priao da su imali samo koncentrate amino-kis
elina u prahu, koji su bili groznog ukusa. Zamislite, jedno jaje je ko talo dve st
otine kredita. U pravi as su probili opsadu, pa su se tuda provukli brodovi sa na
mirnicama sa Santanija. Mora da je to bilo u asno doba. Mo da se sada de ava opet ne to
tako."
Posle kraeg utanja Arkadija produ i: "Znate, kladim se da bi Zadu bina bila sp
remna da za hranu plaa kao na crnoj berzi. Dvostruko, trostruko, pa i vi e. Eto, ka
d bi se, na primer, neka kooperativa sa Trantora toga poduhvatila, mo da bi izgubi
la nekoliko brodova, ali kladim se da bi postala ratni bogata pre nego to se rat z
avr i. Nekada, davno, tako su radili trgovci Zadu bine, i to stalno. Kad bi bio rat,
prodavali bi sve ono za im je bila velika potra nja i rizikovali bi. Bez veze, po
jednom putovanju zaradili bi i po dva miliona - isto. I to samo od onog to bi prev
ezlil jednim brodom."
Tatica se prenu. Nije ni opazio da mu se cigara ugasila. "Posao s namirn
icama? Hmm... Ali Zadu bina je tako daleko."
"Oh, znam. Pretpostavljam da to ne biste mogli obaviti odavde. Ako biste
koristili redovni linijski brod verovatno ne biste stigli dalje od Masene ili S
mu ika, a posle biste morali da unajmite neki mali izviaki brod, ili neki slian, koji
m biste se mogli provui kroz borbenu liniju."
Tatica je rukom gladio kosu dok, je raunao.
Dve nedelje kasnije bile su zavr ene pripreme. Mamica je gotovo neprestano
grdila... Prvo - zbog neizleive tvrdoglavosti s kojom se izlagao tako rei samoubi
stvu. Zatim zbog neverovatne tvrdoglavosti s kojom je odbijao da joj dopusti da
poe sa njim.
"Mamice, za to se pona a kao neka starica", upita Tatica. "Ne mogu da te pove
dem. Ovo je mu ki posao. ta misli da je rat? Zabava? Deja igra?"
"A za to ti onda ide ? Zar si ti mu karac, matora budalo, jednom nogom si u gr
obu. Pusti mlade da idu - a ne debele elonje kao ti."

"Nisam elav", dostojanstveno uzvrati Tatica, "i imam puno kose. A za to da

ja ne budem onaj koji e zaraditi proviziju? Ha, mladi? Slu aj, to mogu biti milioni
."
Znala je, pa popusti.
Arkadija se videla s njim jednom pre nego to e poi.
"Idete na Terminus?"
" to da ne? I sama ka e da su im potrebni hleb, pirina i krompir. Zakljuiu, dak
e, s njima posao, pa e ih dobiti."
"Onda vas molim samo jedno: ako idete na Terminus da li mo ete... da li bi
ste bili ljubazni da se tamo vidite s mojim ocem?"
Tatiino lice se zbora i obli saoseanjem: "Oh, zar treba da mi ka e ? Sigurno d
a u ga videti. Rei u mu da si iva i zdrava, da je sve u redu i da u te dovesti kui ka
se zavr i rat."
"Hvala vam. Rei u vam kako da ga pronaete. Zove se dr Toran Darel, a ivi u S
tanmarku. To je vrlo blizu Terminus Grada, tako da donde mo ete doi redovnom avions
kom linijom. Na a adresa je Kanalski put broj 55."
"ekaj da zapi em."
"Ne, ne", Arkadija ispru i ruku, "ne smete da zapi ete. Morate da zapamtite
i da ga pronaete bez iije pomoi."
Tatica je izgledao zauen, a onda sle e ramenima: "Tako, pa dobro. Kanalski p
ut, broj 55, u predgrau Stanmark Terminus Grada, a donde se putuje prigradskom av
ionskom linijom. Je l' tako?"
"Jo ne to."
"Da?"
"Hoete li da mu prenesete moju poruku?"
"Naravno."
" apnuu vam je."
Prineo joj je svoj punaki obraz i tihi apat be e izmenjen. Tatiine oi se ra iri
"To hoe da mu ka em? Ali to ne znai ni ta."
"On e znati ta sam mislila. Samo ka ite da je ja aljem i da sam rekla da e zna
ti ta znai. A prenesite mu je ba onako kako sam vam rekla. Nikako drukije. Neete zabo
raviti?"
"Kako bih mogao da je zaboravim? Taman posla! Tri kratke rei. Slu aj..."
"Ne, ne!" Ona uzrujano poe da poskakuje. "Nemojte ih ponavljati. Nemojte
nikome ponoviti. Zaboravite potpuno na njih, osim za mog oca. Obeajte mi."
Tatica ponovo sle e ramenima. "Obeavam! Dobro!"
"Dobro", alosno ponovi ona i, posmatrajui ga kako odlazi stazom do mesta g
de ga je ekao vazdu ni taksi koji e ga prevesti do svemirske luke, upita se nije li
potpisala njegovu smrtnu presudu. Pitala se da li e ga ikad ponovo videti.
Gotovo da se nije usuivala da se vrati u kuu i pogleda u lice dobroj, ne noj
Mamici. Mo da bi bilo najbolje da se ubije kad se sve zavr i, da se ubije zbog onog
to im je priinila.
19. ZAVR ETAK RATA
KVORISTONSKA BITKA - ...Voena 17.9.377. godine z.e. izmeu snaga Zadu bine i
snaga kalganskog Gospodara Stetina; bila je to poslednja vea bitka u razdoblju Meu
vla a...
ENCYCLOPEDIA GALACTICA
U novoj ulozi ratnog izve taa D oul Terbor se obreo sa svojom telesinom u okl
opljenoj svemiroplovakoj uniformi, i to mu se prilino dopadalo. U ivao je to se ponov
o nalazi u vazduhu, a u ne to drukijim uzbuenjima borbi sa kalganskim brodovima i ob
inim ljudima on izgubi ne to od one gnevne bespomonosti zbog uzaludne borbe protiv D
ruge zadu bine.
Istina, vojevanje Zadu bine nije se odlikovalo pobedama; ali ovek je jo moga
o da na to filosofski gleda. Posle est meseci samo jezgro Zadu bine bilo je jo netak
nuto, dok je jezgro Flote i dalje postojalo. Sa popunama izvr enim posle otpoinjanj
a rata, gotovo da je Flota sada bila brojnija, a i tehniki sna nija nego to je bila

pre poraza kod Ifnija.

U meuvremenu ojaana je i planetarna odbrana, vojska je bolje obuena, uneto
je vi e efikasnosti u administraciju - dok je poprilian deo kalganske osvajake flote
gutala potreba zadr avanja 'osvojene' teritorije.
Terbor se za sada nalazio sa Treom flotom u spoljnim oblastima anakreonsk
og sektora. U skladu sa svojom politikom da od ovog rata stvori 'rat malog oveka'
upravo je intervjuisao dobrovoljca Fenela Limora, ma inistu tree klase.
"Ispriaj nam ne to o sebi, svemiroplove", ree Terbor.
"Pa ta tu ima da se pria?" Limor se preme tao s noge na nogu, s boja ljivim, s
tidljivim osmehom na licu, kao da pred sobom ima sve one milione koji su ga nesu
mnjivo u tom asu mogli gledati. "Ja sam sa Lokrisa. Radim u fabrici vazdu nih vozil
a. ef sam odeljenja, plata dobra, o enjen, dvoje dece, dve devojice. Ovaj, smem li d
a ih pozdravim, smem li - ako sluajno gledaju."
"Samo napred, ovee. Video ti stoji na usluzi."
"Ba vam hvala." On zabrza. "ao, Mila, ako slu a . Ja sam odlino. Kako je Sani?
A Toma? Mislim neprestano na vas; mo da u na odsustvo kad se vratimo u luku. Paket
s hranom sam dobio, ali ga vraam. Sledovanje dobijamo redovno, a ka u da je kod civ
ila pomalo gusto. To ti je otprilike sve."
"Potra iu je kad budem idui put na Lokrisu, mome, i postarau se da joj ne manj
ka hrana. Va i?"
Mladi ovek se iroko osmehnu i potvrdi glavom. "Hvala vam, g. Terbore. Bio
bih vam zahvalan."
"Dogovoreno. A sad, kako bi bilo da nam ispria ... Ti si dobrovoljac, zar n
e?"
"Naravno. Ako neko zapodeva kavgu sa mnom, ne moram ekati da me neko nate
ra na ovo. Prijavio sam se onog dana kad sam uo za Hobera Meloua."
"To je pravi duh! Jesi li video mnogo okr aja? Vidim da ima dve zvezdice."
"Tja!" pljucnu vojnik. "Nisu to bile bitke, ve potere. Kalganci se ne bor
e, ako izgledi u njihovu korist nisu pet prema jedan, ili vi e. A i onda se samo u u
njaju i poku avaju da nas saseku brod po brod. Jedan moj roak bio je na Ifniju, i t
o na brodu koji se izvukao - na starom Eblingu Mizu. Ka e da je i tamo bilo isto.
Svoju glavnu flotu bacili su na jednu na u krilnu divziju i sve dok nam nije preos
talo samo pet brodova nisu se borili ve se samo prikradali. Imamo sada dva puta v
i e brodova no to su oni u toj bici imali."
"Znai, misli da emo dobiti rat?"
"Naravski, sad kad se vi e ne povlaimo. ak i da se stvari pogor aju, tad bih oe
kivao da se ume a Druga zadu bina. Jo uvek imamo Seldonov plan - a i oni to znaju."
Terbor malo iskrivi usta: "Dakle, ti to rauna na Drugu zadu binu?"
Dobi iskreno iznenaen odgovor: "Pa, zar ne rauna svako na nju?"
Mlai oficir Tipelum ue u Terborovu kabinu posle videoemisije. Baci jednu c
igaretu dopisniku i zaturi kapu unazad, toliko da mu se s mukom zadr avala na poti
ljku.
"Pokupili smo jednog zarobljenika", primeti on.
"Da?"
"Neki mali iz. Tvrdi da je neutralac, ni manje ni vi e, da ima diplomatski
imunitet. Mislim da ne znaju ta e s njim. Zove se Palvro, Palver, tako nekako, a k
a e da je s Trantora. Svemira mi, ne znam ta e ovde u ratnoj zoni."
Terbor se, meutim, uspravi na le aju sasvim zaboravljajui na to da se sprema
o da odrema. Dobro se seao svog poslednjeg razgovora sa Darelom, dan posle objave
rata kad se spremao da krene.
"Prim Palver", ree. Bilo je to tvrenje.
Tipelum outa i pusti da mu mlazii dima iziu na uglove usta. "Da. Tako ti sv
emira, otkud zna ?"
"Nije va no. Mogu li se videti sa njim?"
"Svemira mi, ne znam. Barba se zatvorio sa njim u svojoj kabini, pa ga s
aslu ava. Svi misle da je pijun."
"Ka i barbi da ga poznajem, ako je on onaj za koga se izdaje. Preuzeu odgov
ornost."

Na admiralskom brodu Tree flote zapovednik Diksil istrajno je posmatrao V

eliki detektor. Nijedan brod nije mogao a da ne bude izvor atomskog zraenja - ak n
i kad le i kao inertna masa - svaka i a tog zraenja bila je mala iskra na trodimenzion
alnom polju.
Svi brodovi Zadu bine bili su na broju i nijedna iskra nije zaostala sad p
o to je uhvaen taj mali pijun koji je tvrdio da je neutralac. Neko vreme je taj brod
sa strane prouzrokovao uzbunu u zapovednikovim odajama. Mislilo se da e biti neo
phodno da se hitno promeni taktika. Kako stoji...
"Jesi li siguran da si sve zapamtio?"
Kapetan Sen potvrdi glavom. "Prove u svoju eskadru kroz hipersvemir: radiju
s 10.00 parseka, teta 268,52 stepeni; fi 84,15 stepeni. Povratak na polaznu taku
u 13.30. Ukupno izbivanje 11,83 asova."
"Tako je. Odsad emo raunati na povratak precizran u pogledu mesta, a i vre
mena. Razume ?"
"Da, zapovednie." Pogledao je na runi asovnik. "Moji brodovi e biti spremni
do 01.40."
"Odlino", odvrati zapovednik Diksil.
Kalganska eskadra jo nije bila na dometu detektora, ali e uskoro biti. U o
vom smislu je primljeno posebno obave tenje. Snage Zadu bine, bez Senove eskadre, bi
le bi brojano znatno slabije, ali zapovednik je bio sasvim samopouzdan. Sasvim sa
mopouzdan.
Prim Palver tu no pogleda oko sebe. Najpre u visokog mr avog admirala, zatim
u ostale - svi su bili u uniformama - i najzad u ovog poslednjeg oveka - ogroman
i gojazan, s razdrljenim okovratnikom i bez ma ne nije liio na ostale - u ovog koj
i je rekao da eli da sa njim porazgovara.
"Admirale, savr eno su mi poznate sve ozbiljne mogunosti u vezi ovoga, ali
ka em vam da u mo da biti kadar da okonam sada nju neizvestnost ako mi bude dozvoljeno d
a sa njim porazgovaram nekoliko minuta", ree D oul Terbor.
"Postoji li neki razlog zbog koga ne mo ete da ga saslu ate preda mnom?"
Tvrdoglavog izgleda, Terbor iskrivi usta. "Admirale, dok sam se nalzio n
a va im brodovima Trea flota je u ivala izvanredan publicitet u tampi. Ukoliko elite, m
o ete postaviti ljude pred vrata i vratiti se kroz pet minuta. U meuvremenu, molim
da mi malo iziete u susret, pa ni va ugled u javnosti nee biti okrnjen. Razumete?"
Razumeo je.
Kad se nao e nasamo, Terbor se obrati Palveru: "Brzo - kako se zove devojica
koju si silom odveo?"
Palver je jedino mogao da bulji razgoraenih oiju i ma e glavom.
"Ne vrdaj" upozori ga Terbor. "Ako ne odgovori , proglasie te za pijuna, a u
ratu pijune raznose bez suenja."
"Arkadija Darel", promuca Palver.
"A! U redu. Da li je iva?"
Palver klimnu.
"Bolje bi ti bilo da si u to siguran, ili nee dobro proi."
"U dobrom je zdravlju, na potpuno sigurnom mestu", tiho e Palver.
Admiral ponovo ue: "Pa?"
"Gospodine, ovaj ovek nije pijun. Mo ete verovati u ono to vam ka e. Jamim za n
ega."
"Tako?" Admiral se namr ti. "On, dakle, predstavlja poljoprivrednu koopera
tivu sa Trantora koja eli da zakljui trgovinski sporazum sa Terminusom, radi ispor
uke itarica i krompira. Dobro, ali sad ne mo e da ide."
"A to da ne", brzo upita Palver.
"Zato to se nalazimo usred okr aja. Kad bude zavr en... pod pretpostavkom da
pre ivimo... odve emo vas na Terminus."
Kalganska flota, koja je krstarila svemirom, sa neverovatne razdaljine j
e otkrila brodove Zadu bine, ali je i sama bila otkrivena. Kao mali svici na Velik
im detektorima obe strane se preko ogromne praznine pribli i e jedna drugoj.
"Mora biti da im je ovo glavnina", namr teno primeti admiral Zadu bine. "Pog
ledajte koliko ih je! Ipak, nee nam odoleti, nee ukoliko se mo e raunati na Senovo od
eljenje."

Kapetan Sen be e oti ao pre nekoliko asova - kada je prvi put uoen neprijatelj
. Plan se vi e nije mogao izmeniti. Ili e uspeti ili nee, mada se admiral oseao prilin
o samouveren. A i oficiri. Pa i ljudstvo.
Ponovo poe posmatrati svice.
Svetlucali su preciznim formacijama, kao u nekom samrtnom plesu.
Flota Zadu bine je polako uzmicala. Prolazili su asovi, a Flota je sporo me
njala pravac dr ei neprijatelja koji se pribli avao, skreui s kursa prvo pomalo a zatim
sve vi e.
U duhovima onih koji su diktirali plan bitke postojao je izvestan deo sv
emira koji je trebalo da zaposednu kalganski brodovi. Iz tog dela izmile e Zadu binc
i, a u unja e se Kalganci. One koji bi se ponovo pojavili silovito bi iznenada napad
ali. One koji ostado e unutra nisu ni taknuli.
Sve je zavisilo od nevoljnosti brodova Gospodara Stetina da sami preuzmu
inicijativu - od njihove spremnosti da ostanu u tami, gde ih niko ne napada.
Zapovednik Diksil je netremice, bez uzrujavanja, gledao u svoj runi asovni
k. Bilo je 13-10.
"Imamo dvadeset minuta."
Porunik koji je bio pored njega nervozno klimnu: "Do sada je sve izgleda
bilo u redu, zapovednie. Opkolili smo ih vi e od devedeset odstvo. Ako uspemo da ih
samo tako zadr imo..."
"Da! Ako..."
Brodovi Zadu bine poe e ponovo da sporo napreduju, vrlo sporo. No suvi e brzo,
da bi se Kalganci povukli, a ipak taman toliko brzo da obeshrabre kalgansko napr
edovanje. Ovi su radije ekali.
A minuti su prolazili.
U 13.25 admiralov signal se oglasi na sedamdeset i pet brodova u borbeno
j liniji Zadu bine i oni se s maksimalnim ubrzanjem uputi e ka elu kalganske flote ko
ja je brojala tri stotine brodova. Kalganski za titni omotai uz plamen proradi e i og
romni snopovi energije poe e da sevaju. Svaki od tri stotine brodova ustremio se u
istom smeru, prema svojim bezumnim napadaima koji im se suprotstavi e bez posustaja
nja i obaziranja.
U 13.3o niotkud se pojavi pedeset brodova pod zapovedni tvom kapetama Sena
; jednim jedinim skokom kroz hipersvemir dopre e do proraunatog mesta u proraunato v
reme i rasporedi e sa ru ilakim besom po nepripremljenoj kalganskoj pozadini.
Zamka je savr eno funkcionisala.
Kalgancima je jo mogla pomoi njihova brojana nadmonost, ali oni nisu bili ra
spolo eni za brojanje. Njihov prvi poku aj je bio da umaknu, a jednom razbijena form
acija bila je jo ranjivija zbog toga to su joj neprijateljski brodovi prepreavali p
ut.
Posle izvesnog vremena, poprimilo je to razmere lova na pacove.
Od tri stotine kalganskih brodova, jezgra i ponosa flote, na Kalgan se v
ratilo u gotovo beznade nom stanju njih ezdesetak ili manje. Gubitak Zadu bine iznosi
o je osam od ukupno sto dvadeset i pet brodova.
Prim Palver se iskrcao na Terminus u jeku slavlja. Taj zanos ga je o amuiva
o, pa pre nego to e napustiti planetu obavio je dva posla i dobio jednu molbu.
Dva obavljena posla behu 1) sklapanje ugovora na osnovu kojeg je Palvero
va kooperativa imala da meseno isporuuje dvadeset brodskih tovara izvesnih namirni
ca, u toku naredne godine, po ratnoj ceni, a zahvaljujui nedavnoj bici bez odgova
rajueg ratnog rizika; i 2) preno enje Arkadijinih triju kratkih rei drDarelu.
Dr Darel se jedan trenutak zaprepa eno zagleda u njega, razrogaenih oiju, a z
atim imade jednu molbu. Molba je bila da prenese Arkadiji odgovor. Palveru se ta
j odgovor dopao, jer je bio jasan i razumljiv. "Vrati se odmah. Nee biti nikakve
opasnosti."
Gospodar Stetin je nemono besneo. Gledati kako ti se svako oru je lomi u ru
kama, oseati kako se vrsto tkivo tvoje vojne moi raspada kao trulo, kakvo je iznebu
ha ispalo... to bi i su tu flegmu pretvorilo u tenu lavu. A ipak, nemoan je - i to z
na.
Ve nedeljama nije estito spavao. Tri dana se nije obrijao. Otkazao je sve

audijencije. Admirale je ostavio da se sami snalaze kako umeju, a niko nije znao
bolje od samog Gospodara Kalgana da nee biti potrebni novi porazi i jo mnogo vrem
ena da bi se sukobio s unutra njom pobunom.
Ministar predsednik Lev Majrus uop te nije bio od koristi. Stajao je tako
tu, spokojan i bestidno star, gladei kao uvek tankim nervoznim prstom boru du nosa
do brade.
"Uini ne to i ti", razvika se Stetin na njega. "Pora eni smo, razume li? Pora en
i! A za to? Ne znam za to. Eto ti. Ne znam za to. Da li ti zna ."
"Mislim da znam", mirno odvrati Mejrus.
"Izdaja!" Tiho be e izgovarena ta re, a za njom tiho usledi e i druge. "Znao
si za izdaju i utao si. Slu io si onoj budali koju sam smaknuo s polo aja Prvog graani
na i misli da e slu iti i svakog smrdljivog pacova koji me bude zamenio. Ako si tako
radio i upau ti burag i sagoreti ga na tvoje roene oi."
"Poku avao sam da vam ulijem svoje sumnje", neuzrujano odvrati Mejrus, "i
to ne jednom, ve vi e puta. U i sam vam zaglu ivao, no vi ste vi e voleli da slu ate savet
onih koji su vam bolje podilazili. Stvar je ispala ne onako kako sam se pla io, v
e i gore. Ako sad neete da me saslu ate recite to, gospodine, i ja u se udaljiti da b
ih uskoro imao posla s va im naslednikom, iji e prvi potez nesumnjivo biti potpisiva
nje mirovnog ugovora."
Zakrvavljenih oiju Stetin je buljio u njega, ste ui i olabavljujui pesnice: "
Govori, ti siva drtino. Govori!"
"esto sam vam govorio, gospodine, da vi niste Mazgov. Mo ete upravljati bro
dovima i topovima, ali ne i duhovima va ih podanika. Da li znate, gospodine, proti
v koga se borite? Borite se protiv Zadu bine koju je nemogue poraziti - protiv Zadu b
ine koju titi Seldonov plan - protiv Zadu bine kojoj je sueno da osnuje novo Carstvo
."
"Plana nema. Nema ga vi e. Man je to rekao."
"Onda je Man pogre io. A i da je imao pravo, pa ta s tim? Vi i ja, gospodin
e, nismo narod. Ljudi i ene s Kalgana i sa njemu potinjenih svetova iskreno i iz d
ubine du e veruju u Seldonov plan, kao to to ine svi stanovnici ovog dela Galaksije.
Gotovo etiri stotine godina istorija nam utuvljuje injenicu da Zadu bina ne mo e biti
pobeena. To nisu mogli uiniti ni kraljevstva, ni generalisimusi, pa ni samo staro
Galaktiko carstvo."
"Mazgov je to uinio."
"Tano, ali on je bio ne to nepredvidljivo, a vi to niste. to je jo gore, ljud
i znaju da niste. Zato va i brodovi ulaze u bitku strahujui da e biti na neki neznan
i nain pora eni. Nad njima visi nematerijalno tkivo Plana. Tako da su oprezni, osvru
se pre nego to e napasti i malo suvi e mudruju. S druge strane, to isto nematerijal
no tkivo ispunjava neprijatelja samopouzdanjem, otklanja strah, odr ava moral uprk
os poetnim porazima. to da ne? Zadu bina je uvek u poetku bivala pobeivana, a uvek bi
na kraju pobedila.
A va moral, gospodine? Svugde ste na neprijateljskoj teritoriji. Va i posed
i nisu bili napadnuti, jo ne postoji opasnost invazije - a ipak, pobeeni ste. ak i
ne verujete u mogunost pobede zato to znate da nje nema.
Priklonite se, onda, ili ete biti potueni do nogu. Priklonite se dobrovolj
no, pa ete mo da sauvati ostatak. Zavisili ste od metala i energije i oni su vas do
sada, koliko su mogli, potpomagali. Zanemarili ste duh i moral i oni su vas izda
li. Poslu ajte moj savet. Kod vas je ovek iz Zadu bine - Homir Man. Oslobodite ga. Po a
ljite ga na Terminus, i neka sa sobom ponese va e mirovne predloge."
Iza bledih, stisnutih usana Stetin za krguta zubima. Ali ta je drugo mogao?
Prvog dana nove godine Homir Man napusti Kalgan. Pro lo je vi e od est meseci
otkako je oti ao sa Terminusa, a u meuvremenu rat je besneo i posustao.
Do ao je sam, a odlazi uz pratnju. Do ao je kao obian ovek, privatno lice; odl
azi kao nenaimenovani, ali uprkos tome stvarni ambasador mira.
A ono to se najvi e izmenilo bila je njegova zabrinutost zbog Druge zadu bine
. Na samu pomisao se nasmejao i s mnogo kitnjastih pojedinosti u sebi zami ljao ka
ko e konano otkriti dr Darelu, onom energinom mladom sposobnjakoviu Antoru i svima n
jima...
On zna. On, Homir Man, najzad zna istinu.

20. "ZNAM..."
Homiru poslednja dva meseca Stetinovog rata nisu sporo pro la. U svom neuo
biajenom zvanju Izvanrednog pregovaraa na ao se usred meuzvedanih poslova, u ulozi ko
ju nije mogao a da ne smatra prijatnom.
Nije bilo nekih novih veih bitaka - tek nekoliko sluajnih arki koje jedva d
a se raunaju - uslovi mirovnog sporazuma behu pretreseni bez potrebe da Zadu bina ui
ni neke ustupke. Stetin je sauvao svoj polo aj i gotovo ni ta drugo. Njegova flota je
raspu tena, posedi van domaeg sistema behu pretvoreni u autonomije, a dozvoljeno i
m je da se slobodno izjasne za vraanje na prethodni status potpune nezavisnosti,
ili, pak, za konfederaciju unutar Zadu bine.
Rat je zvanino okonan na jednom asteroidu iz Terminusovog zvezdanog sistem
a, na kome se nalazila najstarija svemirska baza Zadu bine. U ime Kalgana sporazum
je potpisao Lev Mejrus, dok je Homir bio zainteresovani posmatra.
Za sve to vreme nije imao prilike da se vidi sa dr Darelom, a ni sa neki
m od ostalih. No, to jedva da je imalo nekog znaaja. Njegova vest je mogla da prie
ka... i, kao i uvek, na tu misao on se nasme i.
Dr Darel se vratio na Terminus nekoliko dana posle Dana pobede, a te ist
e veeri njegov dom poslu i kao zborno mesto onoj istoj petorici ljudi koja je pre d
eset meseci skovala svoj poetni plan.
Otezali su s veerom, a i kasnije, dok su pljuckali vino, kao da su okleva
li da se vrate na staru temu.
Dok je jednim okom uporno piljio u purpurnu dubinu svoje vinske a e, D oul Te
rbor be e taj koji je vi e promrmljao nego glasno izgovorio: "Pa, Homire, vidim da s
e sada bavi dr avnim poslovima? Dobro si izveo ovu stvar."
"Ja?" Man se veselo naglas nasmeja. Iz nekih razloga ve mesecima nije zam
uckivao. "Ni ta ja s tim nemam. Sve je to Arkadija. Uzgled budi reeno, Darele, kako
je? ujem da se vraa sa Trantora?"
"Tano si obave ten", tiho odvrati Darel. "Njen brod treba da pristane kroz
nedelju dana." Kriomice pogleda u ostale, ali uli su se samo pome ani neodreeni rado
sni usklici. Ni ta drugo.
"Znai, gotovo je", primeti Terbor. "Ko je sve ovo mogao da predska e pre de
set meseci! Man je bio na Kalganu i vratio se. Arkadija je bila na Kalganu i Tra
ntoru, pa se i ona vraa. Bili smo u ratu i pobedili u njemu, tako mi svemira. Ka u
da se velika istorijska kretanja mogu predskazati, ali zar izgleda zamislivo da
se uop te moglo predskazati sve ono to se zbilo i potpuno pomelo sve nas koji smo k
roz to pro li."
"Koje ta", kiselo dobaci Antor. "Uostalom, zbog ega toliko likuje ? Govori kao
da smo doista izvojevali rat, mada smo zapravo samo pobedili u jednoj sitnoj kr
izi ija je jedina svrha zapravo bila da na e umove odvrati od onog pravog neprijate
lja."
Nastade neprijatan tajac u koji je neskladnu notu unosio jedino jedva pr
imetni sme ak Homira Mana.
Stegnutom pesnicom Antor jarosno udari o doruje svoje naslonjae: "Da, govo
rim o Drugoj zadu bini. Niko je ne spominje, i, ako pravilno zakljuujem, ula e se sva
ki napor da se o njoj ne misli. Da li to potie od toga to je toliko privlana ova at
mosfera pobede koja je zatupela ovaj svet idiota, da i vi oseate da morate u njoj
uestvovati? Prevrite se preko glave, onda, idite na rukama dok ne udarite u neki
zid, lupajte jedan drugog po leima, prosipajte konfete kroz prozor. Radite sve to
vam je drago, samo isterajte to iz sebe, a kad s tim zavr ite i budete opet oni st
ari, vratite se da porazgovaramo o problemu koji i danas postoji upravo onako ka
ko je postojao i pre deset meseci, kad ste se beili preko ramena zazirui od nepozn
atog. Zar zaista mislite da treba manje strahovati od Gospodara duha iz Druge za
du bine zbog toga to ste potukli jednog budalastog manipulanta svemirskih brodova?"
Sav crven u licu i zadihan, on zastade.
"Hoe li me saslu ati, Antore" spokojno upita Man. "Ili bi radije i dalje ost
ao u ulozi gromoglasnog zaverenika?"
"Ka i ta ima , Homire", primeti Darel, "ali kako bi bilo da se svi uzdr imo od
preterano slikovitog renika. U svoje vreme i na svom mestu on mo e biti lep, ali mi
je danas dojadio."

Homir Man se zavali u naslonjau i pa ljivo dopuni svoju a u iz boce koja mu je

bila kraj lakta.
"Na Kalgan sam poslat da saznam, koliko uspem, iz arhive u palati Mazgov
a. U tome sam proveo nekoliko meseci. Ne tra im nikakvu pohvalu za obavljeni posao
. Kao to sam ve spomenuo, ulazak mi je obezbedilo Arkadijino odre ito me anje u ovu st
var. injenica je, meutim, da sam svom prvobitnom, priznajem ne malom, poznavanju iv
ota Mazgova i njeogovog vremena pridodao plodove obimnog rada na prvobitnoj grai
koja nikome nije bila dostupna.
Stoga sam u jedinstvenom polo aju da mogu proceniti istinsku opasnost od D
ruge zadu bine, mnogo vi e nego ovaj na prijatelj koji se lako uzbuuje."
"I", zapara glasom Antor, "kakva je tvoja ocena opasnosti?"
"Da je nema."
Posle kraeg utanja Evlet Semik upita s izrazom zaprepa ene neverice: "Hoe rei
nema nikakve opasnosti?"
"Sigurno. Prijatelji, Druge zadu bine nema!"
Antorovi oni kapci se polako spusti e; sedeo je prebledelog, bezizraznog li
ca.

Na av i se u sredi tu pa nje, to mu je prijalo, Man produ i: " tavi e, nikada nije

ostojala."
"Na emu zasniva ovaj udni zakljuak?" upita Darel.
"Osporavam da je udan. Svima vama poznata je pria o traganju Mazgova za Dr
ugom zadu binom. Ali ta znate o dubini te potrage - o veri u njenu opravdanost? Na
raspolaganju su mu stajala ogromna sredstva i on ih nije tedeo. Bio je iskreno uv
eren u potrebu potrage - a ipak nije uspeo. Nije pronaena nikakva Druga zadu bina."
"ovek te ko da bi i mogao oekivati da e biti pronaena", nervozno primeti Terbo
r. "Imala je naina da se za titi od ljubopitljivih umova."
"ak i onda kad je taj ljubopitljivi um bio um mutanta Mazgova? Mislim da
nije tako. Ali valjda ne oekujete da vam za pet minuta iznesem su tinu pedeset knji
ga izve taja. Na osnovu mirovnog sporazuma sve one e vremenom postati deo Seldonovo
g istorijskog muzeja, pa ete slobodno i natenane moi da ih prouavate, kao to sam to
ja uradio. Meutim, naii ete na nedvosmisleni zakljuak, a njega sam vam ve izneo. Nema
i nikada nije bilo Druge zadu bine"
"A ta je onda zaustavilo Mazgova?" ume a se Semik.
"Velika Galaksijo, a ta misli da ga je zaustavila, kao to e i nas. Najvea pre
drasuda ovog doba jeste ta da su Mazgova u osvajakoj karijeri osujetila neka taja
nstvena bia superiornija ak i od njega. Sve to proistie iz gledanja u pogre noj svetl
osti.
Naravno da u Galaksiji nema toga ko ne bi znao da je Mazgov bio fizika i
psihika grdoba. Umro je sa tridesetak godina, zato to njegovo neprilagoeno telo vi e
nije moglo savladati svoju kripavu ma ineriju. Nekoliko godina pre smrti bolovao je
. A i kad je bio u najboljem zdravlju, to bi se kod obinog oveka smatralo slabim z
dravljem. U redu! Osvojio je Galaksiju i prirodnim tokom stvari poeo da umire. udo
je da je dospeo i dotle i toliko postigao. Prijatelji, sve to pi e veoma itkim slo
vima. Samo e vam biti potrebno strpljenje. Treba samo da poku ate da na sve te injen
ice pogledate u novoj svetlosti."
"Dobro, da to probamo, Mane", zami ljeno e Darel. "Bie to zanimljiv poku aj, i
ako ni ta drugo bar e nam misli uiniti gipkijim. ta je s onim doterivanim ljudima - i
je nam je snimke Antor doneo pre skoro godinu dana? Pomozi nam da i njih pogleda
mo u novoj svetlosti."
"To je lako. Koliko je stara kao nauka encefalografska analiza? Ili, da
to drukije izrazim, koliko je razvijeno prouavanje neuronskih puteva?"
"Tu smo tek na poetku. To priznajem", ree Darel.
"Dobro. Koliko se onda mo emo pouzdati u tumaenje onog to ste Antor i ti naz
vali 'prepravljenom zaravni'? Imate teorije, ali koliko mo ete biti sigurni? Dovol
jno sigurni da ih mo ete smatrati vrstom osnovom za postojanje mone sile koju sve dr
ugo negira? Postuliranjem neke nadljudske i arbitrarne volje uvek je lako objasn
iti nepoznato.
To je veoma ljudska pojava. U toku itave galaktike istorije bilo je sluajev
a da su se izolovani planetarni sistemi vraali na varvarstvo, i ta bismo tu uli? U

svakom takvom sluaju ti divljaci pripisuju neshvatljive prirodne sile - nevreme,

bole tine, su u - osetljivim biima, monijim i arbitrarnijim od ljudi.
Mislim da to nazivaju antropomorfizmom, a u ovoj stvari mi smo divljaci
i tome se prepu tamo. Kako malo poznajemo duhovnu nauku, te sve ono to ne poznajemo
propisujemo nadljudima - u ovom sluaju ljudima Druge zadu bine, oslanjajui se na na
gove taj koji nam je Seldon dao."
"Oh", prekide ga Antor, "dakle, ti se ipak sea Seldona. Pomislio sam da si
ga zaboravio. Seldon je rekao da postoji Druga zadu bina. Rasvetli to."
"A da li su vama poznate sve Seldonove namere? Da li znate koje su nu nost
i obuhvaene njegovim proraunima? Mo da je Druga zadu bina krajnje neophodno stra ilo-pla
lo se krajnje odreenim zadatkom. Uzmimo, na primer, kako smo potukli Kalgan. ta si
ono spominjao u poslednjem nizu lanaka, Terbore?"
Terbor pomeri svoju telesinu: "A vidim na ta cilja . Bio sam na Kalganu pre
d kraj, Darele, i bilo je oigledno da je moral na planeti bio neverovatno nizak.
Pregledao sam njihovu novinsku arhivu: ovaj, oekivali su poraz. Zapravo, potpuno
ih je obeshrabrila i sama pomisao na to da e vremenom Druga zadu bina preuzeti stva
r u svoje ruke svrstavajui se, naravno, uz Prvu."
"Ba tako", produ i Man. "Ja sam tamo bio tokom itavog rata. Rekao sam Stetin
u da nema Druge zadu bine i on mi je poverovao. Bio je samouveren. Ali nije bilo n
aina da se postigne da ljudi iznenada prestanu da veruju u ono u ta su verovali ce
log svog ivota, tako da je mit kasnije odigrao veoma korisnu ulogu u Seldonovoj k
osmikoj partiji aha."
Meutim, Antor sasvim napreac otvori oi i podrugljivo uperi pogled u Manovu
priliku: "Tvrdim da la e ."
Homir preblede: "Ne vidim za to bih podnosio, a jo manje odgovarao na optu be
ove vrste."
"To tvrdim bez namere da te lino uvredim. Ne mo e a da ne la e ; nisi ni svestan
da la e . Ali ipak, ti la e !"
Semik polo i svoju uvelu aku na mladiev rukav: "Lak e, mome!"
Antor nimalo ne no strese njegovu aku i ree: "Gubim strpljenje s vama. Ovog o
veka nisam video vi e od pet- est puta u ivotu, a ipak mislim da se neverovatno izmen
io. Vi ostali ga godinama poznajete, a prelazite preko toga. Ve to bi bilo dosta
da ovek poludi. Da li vi ovog oveka, kojega smo saslu ali, nazivate Homirom Manom? N
ije to onaj Homir Man koga sam ja poznavao."
ok izazva mete koga nadjaa Manov glas: "Tvrdi da sam varalica?"
"Mo da ne u uobiajenom smislu", povika Antor iznad agora, "ali ipak varalica
. Ti ina! Tra im da me saslu ate."
Da bi ih primirio, besno se namr ti: "Da li se neko sea onog Homira Mana ko
ga se ja seam - u sebe povuenog bibliotekara koji nikada ne bi progovorio a da se
vidno ne uzbudi; oveka sa nervoznim glasom koji bi svoje nesigurne reenice mucao?
Da li ovaj ovek zvui kao on? Teno govori, samouveren je, pun teorija, i, svemira mi
, ne muca. Je li to ista osoba?"
ak je i Man izgledao zbunjen, a Pelej Antor produ i: "Kako bi bilo da ga pr
overimo?"
"Kako?" upita Darel.
"Vi pitate kako! Postoji oigledan nain. Imate li onaj njegov encefalografs
ki snimak od pre deset meseci? Napravite novi i uporedite."
On uperi prstom u namr tenog bibliotekara i plahovito ree: "ikam ga da odbij
e da se podvrgne analizi!"
"Nemam ni ta protiv", izazovno e Man. "Ja sam onakav kakav sam oduvek bio."
"Kako zna ", prezrivo dobaci Antor. "Otii u i dalje. Nikome ovde ne verujem.
elim da se svako podvrgne analizi. Bio je rat. Man je bio na Kalganu; Terbor na
brodu i svugde po rati tu. I Darel i Semik su bili odsutni - nemam pojma gde su bi
li. Samo sam ja ostao ovde u osami i na sigurnom mestu, tako da se vi e ne mogu po
uzdati ni u kog od vas. A da bi igra bila po tena i ja u se podvrgnuti proveri. Sla e
mo li se? Ili treba da vas ostavim i da nastavim sam?"
Terbor sle e ramenima govorei: "Nemam ni ta protiv."
"Ve sam rekao da nemam", ponovi Man.
Semik mahnu rukom u znak nemog pristanka, a Antor prieka na Darela. Darel
najzad klimnu.

"Uzmite najpre moj", ree Antor.

Dok je mladi neurolog, spustiv i one kapke, duboko zami ljen, nepomino sedeo n
a stolici, igle su delikatno upisivale svoje putanje unutar unakrsnih linija.
Darel iz arhive izvadi fasciklu sa starim Antorovim encefalografskim sni
mcima. Pokaza ih Antoru. "To je tvoj potpis, je li tako?"
"Da, da. To su moji snimci. Uporedite."
Skener je projektovao nove i stare snimke na ekran. Svih est kriva na sva
kom snimku bejahu tu, a u mraku se sa promuklom jasnoom zaori Manov glas: "Pogled
ajte tamo. Postoji neka promena."
"To su primarni talasi eonog re nja. Homire, to ni ta ne znai. Ti novi iljci ko
je pokazuje predstavljaju samo gnev. Drugi su va ni."
Dodirnuo je komandno dugme i est parova se stopi e i podudari e. Jedino su vee
amplitude primarnih talasa stvarale udvojene linije.
"Zadovoljni?" upita Antor.
Darel odseno klimnu i sam zauze mesto. Semik doe na red posle njega, a za
njim Terbor. Bez rei behu uzete krive: bez rei behu uporeene. Man je poslednji zauz
eo mesto. Na trenutak je oklevao, a zatim sa malko oajanja u glasu primeti: "Ovaj
, ujte, ja sam poslednji do ao na red i nervozan sam. Oekujem da e se to uzeti u obzi
r."
"Naravno", potvrdi mu Darel. "Svako tvoje svesno oseanje uticae samo na pr
imarne talase, a oni nisu bitni."
U muklom tajcu koji posle toga nastade izgledalo je kao da prolaze asovi.
.. A zatim u tami, dok su uporeivali, Antor hrapavo ree: "Naravno, naravno, to je
samo poetak kompleksa. Zar nije to ono to je rekao? Prepravljanje ne postoji, to j
e obian antropomorfni pojam - ali, pogledajte ovo! Koincidencija - pretpostavljam
."
" ta je", vrisnu Man.
Darelova ruka ste e bibliotekarevo rame: "Miruj, Mane... po tebi je neko p
etljao; oni su te prilagodili."
Svetlost se ponovo upali, a Man se napaena pogleda obazre, poku avajui da se
usiljeno osmehne. "Ne mislite to, valjda, ozbiljno? Mora biti da ne to hoete s ovi
m. Proveravate me, zar ne?"
No, Darel samo kruto odmahnu glavom: "Ne, ne, Homire. Istina je."
Bibliotekareve oi se odjednom napuni e suzama. "Uop te se ne oseam drukijim. Ne
verujem u to." A onda iznenada uvereno ree: "Svi ste vi u ovo ume ani. To je zaver
a."
Darel poku a da ga pokretom primiri, ali Man strese njegovu ruku i zare a: "
Nameravate da me ubijete. Tako mi svemira, hoete da me ubijete!"
Antor se u jednom skoku baci na njega. Zau se o tro pucketanje kosti o kost
, i Homer omlitavi i srui se sa izrazom straha na licu.
Antor se dr ui podi e: "Bolje bi bilo da ga ve emo i da mu zapu imo usta. Kasnije
mo odluiti ta emo s njim." Zagladio je svoju dugaku kosu unazad.
"Kako si pogodio", oednom upita Terbor, "da ne to sa njim nije u redu?"
Antor se podsme ljivo okrenu prema njemu: "Nije bilo nimalo te ko. Vidite, s
luajno znam gde se zaista nalazi Druga zadu bina."
Kod uzastopnih du evnih potresa dejstvo se smanjuje...
Semik blago upita: "Jesi li siguran? Ovaj, upravo smo kroz tako ne to pro li
s Manom..."
"Ovo nije ba isto", uzvrati Antor. "Darele, onog dana kad je zapoeo rat ra
zgovarao sam s vama veoma ozbiljno. Poku ao sam da vas nateram da odete sa Terminu
sa. Da sam mogao da se u vas pouzdam, jo tada bih vam saop tio ovo to u vam sada rei."
"Hoe da ka e da ve pola godine zna odgovor?" nasme i se Darel.
"Znao sam ga od onog trenutka kad sam saznao da je Arkadija oti la na Tran
tor."
Prenera en, Darel skoi na noge: " ta s tim ima Arkadija? ta si time hteo da ka e
"
"Apsolutno ni ta drugo do ono to je vidljivo na povr ini nama tako dobro pozn
atih zbivanja. Arkadija odlazi na Kalgan i u strahu be i u samo sredi te Galaksije,
umesto da se vrati kui. Menjaju porunika Dirid a, na eg najboljeg agenta na Kalganu -

Homir Man odlazi na Kalgan i njega takoe menjaju. Mazgov je osvojio Galaksiju, al
i, zaudo, od Kalgana pravi svoje sedi te; sve to me navodi da se upitam da li je bi
o osvaja ili, mo da, orue. Na svakom koraku susreemo se sa Kalganom, Kalganom - i sam
o Kalganom, s tim svetom koji je nekako pre iveo i netaknut izi ao iz svih borbi gen
eralisimusa u toku jednog stolea."
"I kakav je, dakle, tvoj zakljuak?"
"Jasan." Antorov pogled je goreo. "Druga zadu bina se nalazi na Kalganu."
"Antore, bio sam na Kalganu", prekide ga Terbor, "bio sam tamo pro le nede
lje. Ako je Druga zadu bina na njemu, onda sam ja lud. Lino, mislim da si ti lud."
Mladi se ogoreno okrenu prema njemu: "Ti, debela budalo! Kako bi ti oekivao
da Druga zadu bina izgleda? Kao gimnazija? Mo da oekuje da zrano polje jednim snopom,
zelenom i purpurnom bojom ispi e 'Druga zadu bina' du prilaznog svemirskog puta? uj me
, Terbore. Ma gde da se nalazi, to je zatvorena oligarhija. Moraju biti dobro sk
riveni na svetu na kome postoje, kao to je i sam taj svet skriven od ostatka Gala
ksije."
Terboru zaigra brada: "Nimalo mi se ne dopada tvoje dr anje, Antore."
"To me mnogo brine", dobi sarkastian odgovor. "Obazri se oko sebe ovde na
Terminusu. Nalazimo se u sredi tu - jezgru - izvori tu Prve zadu bine i sveg njenog s
aznanja iz oblasti fizike. Pa, koliki deo stanovni tva ine fiziari? Mo ete li rukovati
stanicom za prenos energije? ta znate o nainu rada hiperatomskog motora? A? Broj
pravih naunika na Terminusu - ak i na Terminusu - iznosi manje od jedan odsto od u
kupnog stanovni tva.
A kako je onda s Drugom zadu binom, gde se mora sauvati tajnost? Upuenih e ta
mo biti jo manje, a oni e biti skriveni ak i od svog roenog sveta."
"uj", oprezno e Semik. "Upravo smo sredili Kalgan..."
"To jesmo. To jesmo", podsme ljivo primeti Antor. "Oh, kako slavimo tu pob
edu! Gradovi su jo praznino osvetljeni, jo pra te vatrometi, jo kliu preko televizora.
A ta sad, sad, kad se ponovo traga za Drugom zadu binom, gde je poslednje mesto na
kome emo je potra iti; gde je poslednje mesto gde e je svako potra iti? Tano! Kalgan"
Znate, nismo im naudili, ne uistinu. Uni tili smo ne to brodova, poubijali n
ekoliko hiljada, pocepali njihovo carstvo, preuzeli ne to od njihove trgovake i pri
vredne moi - ali sve to ne znai ni ta. Kladim se da ni jednom pripadniku prave vlada
jue klase na Kalganu nije priinjena ni najmanja neprijatnost. Naprotiv, sad su sig
urni od radoznalaca. Ali ne i od moje radoznalosti. ta ka ete, Darele?"
Darel sle e ramenima. "Zanimljivo. Poku avam da ovo uskladim s jednom poruko
m koju sam pre nekoliko meseci primio od Arkadije."
"Oh, poruka", upita Antor, "a kako je glasila?"
"Pa, nisam siguran. Tri kratke rei. Ali zanimljivo je."
"ujte", bri no zainteresovan upade Semik, "ima ne to to ne shvatam."
"A to bi bilo?"
Semik je bri ljivo odabirao rei, a dok je svaku ponaosob pevuckajui i sa okl
evanjem izgovarao odizala mu se staraka gornja usna: "Eto, Homir Man malopre ree d
a je Hari Seldon lagao kad je rekao da je osnovao Drugu zadu binu. Ti sad pria da ni
je tako i da Seldon nije lagao, a?"
"Tano, nije lagao. Seldon je rekao da je osnovao Drugu zadu binu i to je i
uinio."
"Dobro, neka je tako, ali rekao je jo ne to. Rekao je da je osnovao dve Zad
u bine na suprotnim krajevima Galaksije. E, mladiu, to je bila la - jer Kalgan nije
na suprotnom kraju Galaksije."
"To je neva no", kao da se ljutnu Antor. "Mo da je to bilo da bi se za titila.
Najzad, razmislite... Kakvu bi stvarnu svrhu imalo to da Duhovni gospodari budu
na suprotnom kraju Galaksije? Kakva je njihova funkcija? Da pomognu da se Plan
sauva. Ko su glavni igrai u Planu? Mi, Prva zadu bina. Odakle mogu da najbolje motre
na nas i da odgovore svom zadatku? Na suprotnom kraju Galaksije? Sme no! Zapravo,
nalaze se na pedeset parseka odavde, to je mnogo loginije."
"Taj mi se argument svia", ree Darel. "Razborit je. ujte, Man je ve neko vre
me pri svesti, predla em da ga oslobodimo. On stvarno ne mo e nikome priiniti neko zl
o."
Antor htede da se usprotivi, ali Homir je ivahno klimao glavom. Pet sekun
di docnije isto toliko ivahno je trljao zglavke svojih ruku.

"Kako se osea ", upita Darel.

"Grozno", zlovoljno e Man. "Ali nije va no. Ne to bih eleo da upitam ovog na eg
mladog pametnjakovia. uo sam ta je imao da ka e, pa molim za dozvolu da upitam ta emo
ada preduzeti."
Zavladalo je neko udno i neumesno utanje.
Man se gorko osmehnu. "Pretpostavimo da Kalgan jeste Druga zadu bina. Ko j
e to na Kalganu? Kako ete ih pronai? Kako ete se s njima uhvatiti uko tac ako ih pron
aete, a?"
"Ma kako da to udno zvui", upade Darel, "ja na to mogu odgovoriti. Da vam
ispriam ime smo se Semik i ja bavili ovo pola godine? To e tebi, Antore, pru iti jo je
dan razlog zbog ega mi je toliko bilo stalo da sve ovo vreme ostanem na Terminusu
.
Pre svega, encefalografskom analizom sam se bavio mnogo vi e nego to je to
iko od vas mogao da posumnja. Otkriti umove pripadnika Druge zadu bine mnogo je ta
naniji posao nego to je obino pronala enje 'prepravljenih zaravni' - i, zapravo, to
nisam postigao. Ali sam se dovoljno pribli io tome.
Da li neko od vas zna kako funkcioni e emocionalna kontrola? Jo od vremena
Mazgova ona je postala popularna kod romanopisaca i o njoj je napisano, izgovore
no i snimljeno mnogo gluposti. Uglavnom se tretirala kao ne to tajanstveno i okult
no. A ona to, naravno, nije. Svako zna da je mozak izvor na desetine hiljada ele
ktromagnetskih polja. Svako i najmanje oseanje na manje-vi e slo en nain menja ta polj
a, a i to je sigurno poznato svakome.
Mogue je zamisliti um koji mo e osetiti ova promenljiva polja, pa ak i odgov
arati na njih. To jest, u velikom mozgu mo e postojati jedan naroit organ koji bi b
io u stanju da preuzme svaki raspored polja koji otkrije. Kako bi on to tano obav
io nemam predstavu, ali to nije va no. Da sam, na primer, slep, ipak bih mogao upo
znati znaenje fotona i energetskih kvantuma, i bilo bi mi shvatljivo da apsorpcij
a fotona te energije mo e dovesti do hemijskih promena u nekom telesnom organu tak
o da se njeno prisustvo mo e otkriti. Mada, naravno, ne bih bio u stanju da na osn
ovu toga shvatim boju.
Da li svi ovo razumete?"
Antor odluno potvrdi glavom, a ostali sumnjiavo.
"Takav hipotetini duhovni rezonantni organ mogao bi obaviti ono to se popu
larno naziva 'itanjem oseanja', pa ak i 'itanjem misli', to je zapravo ne to tananije,
na taj nain to bi se usklaivao sa poljima koja emituju drugi umovi. Posle toga bi s
e lako dalo zamisliti da postoji neki slian organ koji bu u stvari nametnuo nekom
drugom umu promenu. Svojim sna nijim poljem mogao bi usmeravati slabije polje dru
gog uma - onako kao to jak magnet usmerava atomsku dvopolnost eline ipke i ostavlja
je posle toga namagnetisanom.
Proraune Druge zadu bine razre io sam u tom smislu da sam razvio funkciju koj
a e predskazati neophodnu kombinaciju neuronskih puteva koji bi omoguili formiranj
e organa one vrste kakvu sam upravo opisao - ali, na alost, funkcija je suvi e slo en
a da bi se mogla re iti pomou do sada poznatih matematikih sredstava. teta, jer to zn
ai da nikada neu otkriti obraivae umova samo na osnovu encefalografskih snimaka.
Meutim, uspeo sam da uinim ne to drugo. Uspeo sam da, uz Semikovu pomo, napra
vim ne to to sam nazvao mentalnim statikim ureajem. Nije nedostupno modernoj nauci da
stvori izvor energije koji e podra avati raspored elektromagnetskog polja encefalo
grafskog tipa. tavi e, mo e se napraviti tako da se potpuno nasumce menja, stvarajui,
kad je u pitanju posebno duhovno ulo, neku vrstu ' uma' ili 'statikog polja' kojim b
i se zamaskirali ostali umovi s kojima bi mogao biti u kontaktu.
Da li i dalje shvatate?"
Semik se zakikota. I ne znajui potpomogao je stvaranju, ali je pogodio, s
asvim tano je pogodio. Jo je u starcu ostao poneki trik...
"Mislim da shvatam", ree Antor.
"Ureaj se prilino lako mo e napraviti, a na raspolaganju su mu bila sva sred
stva Zadu bine, po to je ovo raeno u okviru vojnog istra ivakog rada. Sada su gradonaeln
kove kancelarije i Zakonodavna skup tina okru eni mentalnim statikim poljem. A i veina
na ih kljunih fabrika. Pa i ova zgrada. Kasnije e to biti i svako ono mesto koje bu
demo po eleli da apsolutno za titimo od Druge zadu bine ili nekog budueg Mazgova. Eto,
u tome je stvar."

Zavr io je jednim jednostavnim pokretom ruke.

"Znai, gotovo je", o amuenog izgleda primeti Terbor. "Velikog mi Seldona, go
tovo je."
"Pa, ne ba sasvim", uzvrati Darel.
"Kako to, ne ba sasvim? Zar postoji jo ne to?"
"Da, jo ne znamo gde se nalazi Druga zadu bina!"
" ta", riknu Antor, "hoe da ka e ..."
"Da. Kalgan nije Druga zadu bina."
"Otkud ti zna ?"
"Prosto", proguna Darel. "Vidite, sluajno znam gde se zaista nalazi Druga
zadu bina."

21. ZADOVOLJAVAJUI ODGOVOR

Terbor iznenada poe da se smeje i smejao se kao sna ni udarci vetra to se od
zvanjajui odbijaju od zidova i zadihano zamiru. Najzad, zanemoav i, odmahnu glavom:
"Velika Galaksijo, ovo e trajati itavu mo. Jedan za drugim postavljamo svoje slamne
lutke da bi ih obarali. Zabavljamo se, ali nigde ne dospevamo. Svemira mu! Mo da
su sve planete Druga zadu bina. Mo da i nemaju planetu, ve su im kljuni ljudi rasporeen
i po svim planetama. Uostalom, i nije va no, po to, kako Darel ka e, imamo savr enu odbr
anu!"
Darel se naveselo osmehnu: "Terbore, nije dovoljna savr ena odbrana. ak je
i moj mentalni statiki ureaj samo ne to to nas zadr ava na jednom istom mestu. Ne mo emo
veno stajati stegnutih pesnica, bezumno zverajui u svim pravcima za nepoznatim nep
rijateljem. Moramo ne samo znati kako da pobedimo, ve i koga treba da porazimo. A
poseban svet na kome je neprijatelj postoji."
"Prei na stvar", umorno e Antor. " ta ima da ka e ."
"Arkadija mi je poslala jednu poruku, a dok je nisam primio nisam uoio ne t
o to je bilo oigledno. Verovatno to oigledno ne bih nikada ni spazio. Iako je to bi
la jednostavna poruka, a glasila je: 'Krug nema kraja'. Razumete li?"
"Ne", tvrdoglavo e Antor, a be e jasno da izra ava i oseanja ostalih.
"Krug nema kraja", zami ljeno ponovi Man i nehotice nabirajui elo.
"Pa, meni je bila jasna..." nestrpljivo e Darel. Kako glasi ona jedina ap
solutna injenica koju znamo o Drugoj zadu bini, a? Rei u vam! Znamo da je Hari Seldon
nju smestio na suprotan kraj Galaksije. Homir Man je izneo teoriju da je Seldon
slagao o postojanju Zadu bine. Pelej Antor se, pak, zalo io za teoriju da je Seldon
u tom pogledu govorio istinu, ali da je slagao u pogledu mesta Zadu bine. A ja va
m ka em da Hari Seldon ni u emu nije slagao; da je govorio apsolutnu istinu.
Meutim, ta je drugi kraj? Galaksija je pljosnati objekt u obliku soiva. Pre
sek du njene ravni je krug, a krug nema kraja - kako je to Arkadija shvatila. Mi
- mi, Prva zadu bina, na Terminusu sme teni smo na rubu tog kruga. Po definiciji nal
azimo se na jednom kraju Galaksije. Idite rubom tog kruga i pronaite drugi kraj.
Idite dalje, dalje i sve dalje i neete pronai drugi kraj. Samo ete se vratiti na po
laznu taku... I tu ete nai Drugu zadu binu."
"Tu?" ponovi Antor. "Mislite ovde?"
"Da, ovde!", energino uskliknu Darel. "A gde bi drugde mogla biti? Sam si
rekao da je malo verovatno da bi bila sme tena na takozvanom drugom kraju Galaksi
je, ako bi trebalo da pripadnici Druge zadu bine budu uvari Seldonovog plana, zato t
o bi tamo bili izolovani u najveoj moguoj meri. Smatrao si da bi pedeset parseka b
ilo mnogo razboritije rastojanje. A gde bi bili najsigurniji? Ko bi ih ovde potr
a io? Oh, staro je naelo da se najmanje sumnja u najoiglednije mesto. Za to je jadni E
bling Miz bio toliko iznenaen i obeshrabren svojim otkriem mesta Druge zadu bine? Oaj
niki je tragao za njom kako bi je upozorio da se Mazgov pribli ava, a onda je ustan
ovio da je jednim potezom Mazgov ve osvojio obe Zadu bine. Zbog ega sam Mazgov nije
imao uspeha u svom traganju? A kako bi i imao? Ako ovek tra i nesavladivu opasnost
te ko da e je potra iti meu ve pora enim neprijateljima. Tako su Duhovni gospodari naten
ne mogli da pripreme planove kako bi zaustavili Mazgova, a i uspeli su u tome. A
h, to je tako jednostavno! Evo nas s na im zaverama i planovima kako mislimo da sm
o ih sauvali u tajnosti, dok se istovremeno nalazimo u samom srcu i jezgru neprij
ateljske tvrave. To je sme no!"
Skeptinost se ne izbrisa sa Antorovog lica. "Iskreno verujete u ovu teori

ju, dr Darele?"
"Iskreno u nju verujem."
"U tom sluaju, svaki na sused, svaki ovek pored koga na ulici proemo, mo e bit
i nadovek iz Druge zadu bine iji um posmatra tvoj um opipavajui mu bilo misli."
"Tano."
"A dozvolili su nam da sve ovo vreme teramo po svome, a da nas nisu uzne
miravali?"
"Bez uznemiravanja? A ko ti ka e da nas nisu uznemiravali? Ti, ti sam si d
okazao da su Mana doterivali. Na osnovu ega zakljuuje da smo ga prvi put poslali na
Kalgan samo zato to je to bila na a elja - ili da je Arkadija prislu kivala na razgovo
r i krenula za njim po sopstvenoj elji? Ha! Verovatno su nas bez prestanka uznemi
ravali. Konano, za to bi radili vi e nego to moraju? Mnogo vi e im koristi da nas zavedu
na pogre an put, nego da nas sami zaustave."
Antor zaroni u misli i izroni iz njih nezadovoljnog izgleda. "E, ovo mi
se ne dopada. Va mentalni statiki ureaj nije vredan pa nje. Ne mo e se veno sedeti kod
ue, a im iz nje iziemo propali smo zbog onog to samo mislimo da znamo. Izuzev, ako n
iste kadri da napravite neki mali ureaj za svakog stanovnika Galaksije."
"Da, ali nismo ba sasvim nemoni, Antore. Ovi ljudi iz Druge zadu bine imaju
jedno naroito ulo kojeg smo mi li eni. On je njihova snaga, ali i slabost. Na primer
, postoji li neko napadako oru je koje bi bilo efikasno protiv oveka sa normalnim vi
dom, a neupotrebljivo protiv slepog?"
"Naravno", hitro upade Man. "Svetlost u oi."
"Tano", spremno potvrdi Darel. "Dobra, sna na, zaslepljujua svetlost."
"Pa ta?" upita Terbor.
"Analogija je oita. Imam mentalni statiki ureaj. On stvara ve taki elektromagn
etski raspored koji e za um oveka iz Druge zadu bine biti ono to je snop svetlosti za
nas. No, mentalni statiki ureaj je kaleidoskopski. Brzo i neprekidno se menja, br e
nego to ga mo e pratiti mozak koji prima. Zatim, setite se treperave svetlosti, on
e vrste koja bi vam prouzrokovala glavobolju ukoliko bi dovoljno dugo potrajala.
Pojaavajte tu svetlost, ili to elektromagnetsko polje, sve dok ne postane zaslep
ljujue i - pretvorie se u bol, u neizdr iv bol. Ali samo za one koji imaju odgovaraj
ue ulo; ne za one bez njega."
"Zaista?" poe da se odu evljava Antor. "Jeste li to ve isprobali?"
"Na kome? Naravno da nisam isprobao. Ali funkcionisalo bi, siguran sam."
"A gde su onda komande polja oko ove kue? Voleo bih da ih pogledam."
"Evo." Darel zavue ruku u d ep kaputa. Bio je to neki mali predmet, jedva d
a je malo ispupio d ep. Dobacio mu je crni valjak u koji su bila usaena dugmad.
Antor ga pa ljivo pregleda, a onda sle e ramenima. "Od gledanja nisam ni ta pa
metniji. Slu ajte, Darele, ta ne smem da diram? Ne bih, ovaj, eleo da pretvorim za tit
u kue u neki nesreni sluaj."
"Nee to napraviti", ravnodu no primeti Darel. "Komanda je zabravljena." On k
vrcnu prekidaem na polugu, ali se on ne pomeri.
"A emu slu i ovo dugme?"
"Njime se menja brzina promene rasporeda. A ovo menja jainu. Malo pre sam
ga spominjao."
"Smem li..." upita Antor dr ei prst na dugmetu za jainu. Ostali prio e sasvim b
lizu.
" to da ne?" prihvati Darel. "Nama ne mo e na koditi."
Polako, maltene drhtavo, Antor okrenu dugme najpre u jednom, a potom u d
rugom smeru. Terbor za krguta zubima, dok Man brzo za mirka. Izgledalo je kao da izo t
ravaju svoj nedovoljni ulni aparat kako bi prona li ba taj impuls koji im ne bi moga
o na koditi.
Antor, najzad, sle e ramenima i hitnu upravljaku kutiju Darelu u krilo. "Tr
eba, valjda, da vam poverujemo na re. Mada, zaista je te ko zamisliti da bi se i ta d
esilo kad sam okrenuo dugme."
"Pa naravno, Peleju Antore", izve taeno se nasmeja Darel. "To to sam ti dao
bio je samo model. Vidi , imam jo jedan." On zbaci kaput i zgradi duplikat upravljak
e kutije kakvu je Antor pregledao, a koja mu je visila o pojasu. "Vidi ", ree Darel
i jednim pokretom okrenu dugme na maksimalnu jainu.
Pelej Antor se sa nezemljskim krikom skljoka na pod. Uvijao se kao u sam

rtnom ropcu; pobledeli prsti su grevito hvatali i upali kosu.

Man brzo podi e svoje stopalo kako ne bi dotaklo telo koje se grilo, a oi mu
se pretvori e u dva jezera u asa. Semik i Terbor su izgledali kao par gipsanih stat
ua, ukoeni i bledi.
Ozbiljna izgleda, Darel ponovo okrenu dugme. Antor se jo jednom ili dva p
uta slabo trznu i umiri. Bio je iv, no disanje mu je raspinjalo telo.
"Podignite ga na kau", naredi Darel, uhvativ i mladia za glavu. "Pomozite mi
."
Terbor ga uhvati za noge. Kao da su podizali vreu s bra nom. Posle dugih mi
nuta disanje se uspori, a Antorovi oni kapci zatreperi e i podigo e se. Lice mu je bi
lo u asno uto; kosa i telo natopljeni znojem, a kad je progovorio glas mu je bio is
prekidan i neprepoznatljiv.
"Nemojte", promrmlja. "Nemojte to da ponovite! Ne znate... Ne znate... O
h-oh!" Be e to dugo, drhtavo jeanje.
"Neemo to ponoviti", potvrdi Darel, "ako nam ka e istinu. Ti si pripadnik Dr
uge zadu bine?"
"Dajte mi malo vode" zavapi Antor.
"Donesi je, Terbore, a donesi i bocu s viskijem." Po to je u Antora ulio n
aprstak viskija i dve a e vode, on ponovi svoje pitanje. U mladiu kao da se ne to olab
avilo...
"Da", umorno potvrdi. "Pripadam Drugoj zadu bini."
"Koja se", produ i Darel, "nalazi na Terminusu - ovde?"
"Da, da. Imali ste pravo u svakom pogledu, dr Darele."
"Dobro! A sad nam objasni ta se zbilo u toku proteklih pola godine. Ispria
j nam!"
"Spavao bih", pro aputa Antor.
"Kasnije! Kazuj!"
Nervozni uzdah. A onda rei - tihe, ubrzane. Ostali se nadvi e nad njim ne b
i li bolje uli. "Situacija je postajala opasna. Znali smo da Terminus i njegovi n
aunici-fiziari poinju da se bave rasporedom mo danih talasa i da je do ao as da se razv
je ne to kao to je mentalni statiki ureaj. Istovremeno je narastalo neprijateljstvo p
rema Drugoj zadu bini. Morali smo to spreiti, a da ne upropastimo Seldonov plan.
Poku ali smo... da... da kontroli emo kretanje u tom pravcu. Poku ali smo da m
u se pridru imo. Trebalo je da se na taj nain sa nas svrate sumnja i pa nja. Da bismo
to vi e odvratili pa nju, pobrinuli smo se da Kalgan objavi rat. Zato sam Mana posla
o na Kalgan. Stetinova navodna ljubavnica je jedna od na ih. Ona se postarala za t
o da Man uini potrebne korake..."
"Kalija je..." uzviknu Man, ali ga Darel uutka jednim pokretom.
Ne obazirui se na ovu upadicu, Antor produ i: "Sa njim je oti la Arkadija. Na
to nismo raunali - ne mo e se sve predvideti - i zato je Kalija sredila da ona ode
na Trantor kako bi spreila njeno me anje. To je sve. Izuzev, to smo izgubili."
"Poku ao si da me navede da odem na Trantor, zar ne", upita Darel.
"Morao sam vas ukloniti s puta", potvrdi Antor. "Dovoljno je bilo vidno
likovanje koje je narastalo u va em umu. Re avali ste probleme mentalnog statikog urea
ja."
"A za to me nisi stavio pod kontrolu?"
"Nisam mogao... Nisam... Dobio sam nareenja. Radili smo prema Planu. Da s
am improvizovao, sve bih upropastio. Plan predvia samo verovatnoe... to znate... k
ao Seldonov plan." Govorio je bolno dahui, maltene nerazgovetno. Glava mu se grozn
iavo izvijala tamo-amo. "Radili smo s pojedincima... ne sa grupama... u pitanju s
u vrlo male verovatnoe... izgubili... osim toga... i da sam vas kontrolisao... ne
ko drugi bi izumeo ureaj... nema svrhe... trebalo je da kontroli em vremena... mnog
o suptilnije... Plan samog Prvog govornika... Ne znam sve pojedinosti... ali...
nije uspeo." Umuknuo je.
Darel ga grubo prodrmusa: "Jo ne sme zaspati. Koliko vas ima?"
"A? ta rekoste... a nema ih mnogo... zaudili biste se... pedeset... vi e ne
treba."
"Svi su ovde na Terminusu?"
"Petoro- estoro... napolju u svemiru... kao Kalija... moram da spavam."
Iznenada se podi e kao u nekom sna nom naporu, a izra avanje mu postade jasno.

Be e to poslednji poku aj da se opravda, da ubla i svoj poraz.

"Gotovo da sam te pobedio pred kraj. Iskljuio bih odbranu i epao te. Video
bi ko je gospodar. Ali dao si mi model... odavno si posumnjao u mene..."
Najzad zaspa.
Sa strahopo tovanjem, Terbor upita: "Od kada sumnja u njega, Darele?"
"Jo od onda kada se prvi put pojavio", mirno odvrati. "Rekao je da dolazi
od Klejzija. Meutim, poznavao sam Klejzija i znao sam kako smo se rastali. Bio j
e fanatik u pogledu Druge zadu bine, a ja sam ga ostavio na cedilu. Moji lini razlo
zi bili su razboriti; naime, smatrao sam da e biti najbolje i najsigurnije da se
dalje pozabavim sopstvenim idejama. To Kejziju nisam mogao rei, a i da jesam, ne
bi me saslu ao. Za njega sam bio kukavica i izdajnik, a, mo da, ak i agent Druge zadu b
ine. On je bio ovek koji ne opra ta - i od tog dana pa skoro do dana svoje smrti ni
je sa mnom imao nikakve veze. A onda, napreac, u toku poslednjih nedelja svog ivot
a pi e mi - kao stari prijatelj - kako bih primio za saradnika njegovog najboljeg
uenika koji mnogo obeava i ponovo zapoeo stara istra ivanja.
To nije liilo na njega. Tako ne to on ne bi uinio, osim ukoliko se nije nala
zio pod spoljnim uticajem; poeo sam da se pitam da mu nije prava namera bila da k
od mene uvede pravog agenta Druge zadu bine. A tako je i bilo..."
Uzdahnuo je i na trenutak sklopio oi.
Semik s oklevanjem upita: " ta emo sa svima njima... sa ovima iz Druge zadu b
ine?"
"Ne znam", tu no ree Darel, "pretpostavljam da bismo ih mogli prognati. Na
primer, na Zoranel. Mogli bismo ih tamo smestiti, i planetu okru iti mentalnim sta
tikim poljem. Polovi bi mogli biti razdvojeni. Ili, jo bolje, mogli bismo ih steri
lizovati - pa bi kroz pedeset godina Druga zadu bina bila stvar pro losti. A mo da bi
bla a bila tiha smrt za sve njih."
" ta misli ", upita Terbor, "da li bismo mogli nauiti da koristimo to njihovo
posebno ulo? Ili se oni sa njim raaju kao Mazgov?"
"Ne znam. Mislim da se razvija dugim ve banjem, po to encefalografija ukazuj
e na to da za njega u ovejem umu postoje latentni potencijali. Ali ta bi s tim ulom?
Njima nije pomoglo."
Mada ne ree ni ta, u glavi su mu misli vikale.
Bilo je suvi e jednostavno - suvi e jednostavno. Pali su ti nepobedivi, pali
kao nitkovi iz knjiga, a to mu se nije svialo.
Galaksijo! Kad ovek mo e znati da nije marioneta? Kako ovek mo e saznati da ni
je marioneta?
Arkadija se vraa kui i on se u sebi zgrozi od onog s im e na kraju morati da
se suoi.

Kod kue je bila ve nedelju, a zatim i dve nedelje dana, no on je i dalje z

auzdavao te misli. Kako i ne bi? Tokom izbivanja nekom udnom alhemijom pretvorila
se od deteta u mladu enu. Ona mu je bila veza sa ivotom; veza sa onim gorkoslatki
m brakom koji jedva da je trajao du e od medenog meseca.
A onda, kasno jedne veeri, primeti to je neusiljenije mogao: "Arkadija, zb
og ega si zakljuila da Terminus sadr i obe Zadu bine?"
Nalazili su se u pozori tu, na najboljim mestima sa trodimenzionalnim ekra
nom za svakog ponaosob, obukla je novu haljinu za tu priliku i bila vrlo zadovol
jna.
Ona se na trenutak zagleda u njega, a onda nemarno odvrati: "Oh, ne znam
, oe. Tako mi je do lo."
Oko Darelovog srca zadeblja sloj leda.
"Razmisli! Va no je. Zbog ega si zakljuila da su obe zadu bine na Terminusu?"
Ona se malo namr ti. "Pa zbog Gospoe Kalije. Znala sam da je ona iz Druge z
adu bine. I Antor je to rekao."
"Ali ona je bila na Kalganu", bio je uporan Darel. "Zbog ega si se odluila
za Terminus?"
Pre nego to e odgovoriti Arkadija dozvoli da protekne nekoliko trenutaka.
Zbog ega je to zakljuila? Imala je neki u asni oseaj da ne to izmie njenoj moi poimanj
"Stvari su joj bile poznate - Gospoi Kaliji - sigurno je dobijala obave ten

ja sa Terminusa. Zar ti ovo ne zvui kako treba, oe?"

No on samo odreno mahnu glavom.
"Oe", uzviknu ona. "Znala sam. to sam vi e razmi ljala, to sam postajala sigur
nija. Prosto je izgledalo logino."
Pogled njenog oca be e kao izgubljen. "Ne valja, Arkadija. Ne valja. Intiu
icija je sumnjiva kad je vezana za Drugu zadu binu. To shvata , a? Mo da je to bila in
tuicija, a mo da kontrolisanost."
"Kontrolisanost! Misli da su me promenili? A, ne! Ne, nisu mogli." Ona se
odmae od njega. "Pa zar nije Antor rekao da je sa mnom sve u redu? To je priznao
. Sve je priznao. A ovde na Terminusu prona li ste celu bandu. Zar ne? Zar ne?" Di
sala je ubrzano.
"Znam, ali... Arkadija, pusti me da izvr im encefalografsku analizu tvog m
ozga."
Ona usplahireno odmahnu glavom: "Ne oe, ne! Suvi e se bojim."
"Zar mene, Arkadija? Nema ega da se pla i . Ali moram znati. Ti to razume , zar
ne?"
Nakon toga ona mu se samo jednom obrati. Pre nego to e okrenuti poslednji
prekida, ona ga grevito uhvati za ruku. " ta e biti ako jesam drukija, oe? ta e mor
uini ?"
"Ni ta neu morati da uinim, Arkadija. Ako si drukija, otii emo odavde. Vratie
se na Trantor, ti i ja, i... i nee nas biti briga za bilo ta drugo u Galaksiji."
Nikada se Darelu u ivotu analiza nije tako otegla i toliko ga ko tala. Kad
je bila gotova, Arkadija je le ala uurena ne usuujui se da pogleda. A onda ga zau kak
e smeje i to je ve dovoljno kazivalo. Skoi i baci se u njegovo ra ireno naruje.
Nevezano je priao dok su se grlili. "Kua se nalazi usred mentalnog statikog
polja, a tvoji mo dani talasi su normalni. Uistinu smo ih nadmudrili, Arkadija, i
sad mo emo da se vratimo ivljenju."
"Oe", zadihano upita, "ne bismo li sad mogli pustiti da nam dodele medalj
e?"
"Otkud zna da sam molio da me izostave?" Odmae je, pa se ponovo nasmeja. "
Nije va no, ti sve zna . U redu, dobie tvoju medalju i to na podijumu, uz govorancije.
"
"I jo ne to, oe?"
"Da?"
"Da li bi od sada mogao da me zove Arkadi?"
"Ali... Dobro, Arkadi!"
Polagano ga je veliina pobede ispunjavala i pro imala. Zadu bina - Prva zadu bi
na - sada jedina Zadu bina - bila je apsolutni gospodar Galaksije. Vi e nije bilo ni
kakvih prepreka izmeu njih i Drugog carstva - izmeu konanog ispunjenja Seldonovog p
lana.
Jedino je potrebno da se ma e za njim...
Zahvaljujui...
22. NAJZAD PRAVI ODGOVOR
Jedna soba na jednom svetu!
I jedan plan iji se plan ispunio.
Prvi govornik podi e pogled u Uenika: "Pedeset ljudi i ena. Pedeset muenika!
Znali su da to znai smrt ili trajno zatoeni tvo, a ak nije postojala ni mogunost da se
tako usmere da se sprei posustajanje - po to bi se takva usmerenost mogla otkriti.
A ipak, nisu posustali. Sproveli su Plan u delo zato to su voleli ovaj vei Plan."
"Zar ih nije moglo biti manje?" sa sumnjom upita Uenik.
Prvi govornik lagano odmahnu glavom: "Bila je to donja granica. Da ih je
bilo manje, ne bi bilo uverljivo. Zapravo, ista objektivnost bi iziskivala sedam
deset i petoro, kako bi postojala rezerva za sluaj gre ke. Ostavi to. Da li si proui
o tok akcije koju je pre petnaest godina bri ljivo pripremio Savet Govornika?"
"Da, Govornie."
"I uporedio ga sa stvarnim odvijanjem?"
"Da, Govornie"; posle kraeg utanja, on dodade: "bio sam prilino iznenaen, Gov
ornie."
"Znam. Uvek se javlja iznenaenje. Kad bi znao koliko je ljudi muno radilo

i koliko meseci - tanije, koliko godina - da bi se do lo do savr enstva, bio bi manje

iznenaen. A sad mi reci ta se desilo - reima. elim da ujem tvoj prevod matematike."
"Da, Govornie." Mladi sabra svoje misli. "U osnovi, ljudima iz Prve zadu bin
e bilo je neophodno da postanu potpuno ubeeni da su prona li i uni tili Drugu zadu binu
. Na taj nain e se postii vraanje na prvobitni plan. Tako Terminus ponovo ne bi ni ta
znao o nama, niti bi nas ukljuivao u svoje proraune. Ponovo bismo bili skriveni i
sigurni - po cenu pedeset ljudi."
"A kakva je bila svrha Kalganskog rata?"
"Da doka e Zadu bini da mo e potui fizikog neprijatelja - da izbri e uvredu koju
e Mazgov naneo njihovom samo tovanju i samouverenosti."
"Tu tvoja analiza nije dovoljna. Zapamti, stanovni tvo Terminusa je na nas
gledalo sa nesumnjivom dvosmisleno u. Mrzeli su nas i zavideli nam zbog na e navodne
superiornosti, a ipak su se implicitno oslanjali na nas u oekivanju da ih za titim
o. Da smo bili 'uni teni' pre Kalganskog rata, do lo bi do panike irom Zadu bine. Nikad
a ne bi imali hrabrosti da se suprotstave Stetinu da ih je tada napao, a on bi t
o uinio. Jedino se u punom zanosu pobede moglo obaviti 'uni tenje', a uz najmanje l
o ih efekata. ekati, makar i godinu dana, moglo bi samo znaiti preterano hlaenje rasp
olo enja da se uspe."
Uenik klimnu: "Razumem. Kretanje istorije e se nastaviti bez ikakvog odstu
panja od pravca naznaenog u Planu."
"Osim ako ne bude novih nepredvienih i pojedinanih sluajeva", naglasi Prvi
govornik.
"A ako do toga doe", upade Uenik, mi smo i dalje tu. Osim... Osim... U sad
a njem stanju postoji jedna strana koja me zabrinjava, Govornie. Prvoj zadu bini je o
stao mentalni statiki ureaj - to mono oru je protiv nas. To je ne to ega pre nije bilo.
"Dobro uoeno. Meutim, nemaju protiv koga da ga upotrebe. Postala je to jal
ova naprava; ba onako kao to e i encefalografska analiza postati jalova nauka kad j
oj mi kao opasnost ne budemo davali podstreka. Ponovo e druge vrste saznanja dono
siti va nije i neposrednije plodove. Stoga e ova prva generacija naunika koji su se
bavili umom biti i poslednja u Prvoj zadu bini - a kroz jedan vek mentalni statiki
ureaj e biti gotovo zaboravljeni deo pro losti."
"Pa..." Uenik je u mislima raunao. "Pretpostavljam da imate pravo."
"Mladiu, imajui u vidu tvoju budunost u Savetu, najvi e mi je stalo da shvati
razloge sitnih intervencija u na em planu u toku poslednje decenije i po, koje su
se nametnule zbog toga to smo imali posla s pojedincima. Recimo, nain na koji je A
ntor morao izazvati podozrenje protiv sebe, ali da ono dozre u pravi as, mada je
to bilo relativno jednostavno.
Ili, kako se manipulisalo atmosferom, a da se niko na Terminusu preuranj
eno ne priseti da bi sam Terminus mogao biti taj centar to ga tra e. To znanje se m
oralo dati devojici Arkadiji koju niko, osim oca, ne bi saslu ao. Posle toga je mor
ala biti poslata na Trantor, kako bi se obezbedilo da se prevremeno ne pove e sa o
cem. To dvoje je predstavljalo dva pola hiperatomskog motora; bez onog drugog sv
aki bi bio neaktivan. A prekida je trebalo pomeriti - ostvariti vezu - ba u pravom
asu. Za to sam se ja postarao!
Trebalo je konanom bitkom upravljati kako valja. Trebalo je zadu binsku flo
tu ispuniti samopouzdanjem, a kalgansku pripremiti na beg. I za to sam se pobrin
uo!"
"Govornie, izgleda mi da ste... ovaj... da smo svi mi raunali na to da dr
Darel nee posumnjati da je Arkadija na e orue. Iz moje provere prorauna proizilazila
je verovatnoa od nekih trideset odsto da e posumnjati u to", primeti Uenik. " ta se t
o onda desilo?"
"Pozabavili smo se time. ta su te nauili o 'prepravljenim zaravnima'? ta je
to? Svakako ne dokaz uvoenja neke emocionalne osnove. Prepravka se mo e izvesti ta
ko da ne postoji ni najmanji izgledi da se otkrije makar i najsavr enijom encefalo
grafskom analizom. Zna , to ti je posledica Lefertove teoreme. Ono to se vidi je uk
lanjanje, odsecanje prethodne emocionalne predrasude. To se mora videti.
Antor se, naravno, postarao da Darel sazna sve o 'prepravljenim zaravnim
a'.
Meutim... Kako se pojedinac mo e podvesti pod kontrolu a da se to ne opazi?
Kad nema prethodnih emocionalnih predrasuda koje valja ukloniti? Drugim reima, k

ad je pojedinac novorene s 'neispisanim' mozgom. Ovde na Trantoru, pre petnaest go

dina, Arkadija Darel je bila takvo novoroene; bilo je to u ono vreme kad je u stru
kturu Plana ucrtana prva linija. Nikada nee saznati da je kontrolisana i utoliko e
bolje proi, po to je kontrolisanje njene linosti dovelo do razvoja prevremeno sazre
le i inteligentne linosti."
Prvi govornik se kratko nasmeja. "U izvesnom smislu najvi e zapanjuje iron
ija svega ovoga. U toku etiri stotine godina toliko je ljudi bilo zaslepljeno Sel
donovim reima 'Drugi kraj Galaksije'. Ovom problemu prilazili bi razmi ljajui na seb
i svojstven nain, na nain svojstven fizikoj nauci: izraunavali su gde je drugi kraj
pomou uglomera i lenjira, zavr avajui na nekoj taki na periferiji koja bi se nalazila
na sto osamdeset stepeni du ruba Galaksije ili, pak, na polaznoj taki.
Uprkos tome, najvea opasnost za nas le ala je u injenici da postoji mogue re en
je zasnovano na nainu razmi ljanja specifinom za fiziku. Kao to zna , Galaksija nipo to
ije pljosnati jajoliki objekt, niti je periferija zatvorena kriva. U stvari, ona
je dvostruka spirala, kod koje se na glavnom kraju nalazi najmanje osamdeset od
sto naseljenih planeta. Terminus je na kraju spolja njeg kraja kraka spirale, a mi
smo na drugom - jer ta bi bio suprotni kraj spirale? Pa, sredi te.
No, to je beznaajno. To je sluajno i irelevantno re enje.
Do re enja se smesta moglo doi da su se oni koji su se pitali prisetili da
se Hari Seldon bavio dru tvenom naukom, naukom a ne fizikom, i da su sledstveno to
me uskladili svoje misaone procese. " ta bi za jednog naunika dru tvenog smera mogli
biti 'suprotni krajevi'? Suprotni krajevi na karti? To, svakako, ne. To bi bilo
mehaniko tumaenje. Prva zadu bina bila je na periferiji gde je prvobitno Carstvo bil
o najslabije, gde je bio najslabiji njegov civilizujui uticaj, gde su njegovo bog
atstvo i kultura gotovo odsutni. A gde je dru tveno suprotni kraj Galaksije? Pa, t
amo gde je prvobitno Carstvo bilo najslabije, gde je bio najslabiji njegov civil
izujui uticaj, gde su njegovo bogatstvo i kultura gotovo odsutni. A gde je dru tven
o suprotni kraj Galaksije? Pa, tamo gde je prvobitnio Carstvo bilo najjae, gde je
bio najsna niji njegov civilizujui uticaj, gde su najvi e bili zastupljeni njegovo b
ogatstvo i kultura.
Ovde! U sredi tu. Na Trantoru, prestonici Carstva u Seldonovo doba.
A bilo je to tako neizbe no. Hari Seldon je za sobom ostavio Drugu zadu binu
kako bi sauvala, usavr ila i pro irila njegovo delo. To se znalo, ili nagaalo tokom p
edeset godina. Meutim, gde se to najbolje mo e uraditi? Na Trantoru - gde je radila
Seldonova grupa, gde su se decenijama gomilali podaci. A svrha Druge zadu bine je
bila da za titi Plan od neprijatelja. I to je poznato! A gde je bio izvor najvee o
pasnosti za Terminus i Plan?
Ovde! Ovde na Trantoru, gde je Carstvo, iako ve tri veka umirue, jo moglo d
a uni ti Zadu binu samo ako bi se na to re ilo.
A kada je pre jednog kratkog veka Trantor pao, bio opusto en i potpuno uni t
en, prirodno je da smo bili kadri da za titimo na e sedi te tako da je na itavoj planet
i samo Carska biblioteka sa okolinom ostala netaknuta.
Galaksiji je to bilo dobro poznato, ali je i taj tako reit nagove taj ostao
nezapa en.
Ovde na Trantoru Ebling Miz nas je otkrio i ba ovde smo se pobrinuli da t
o otkrie ne pre ivi. Da bi se to postiglo, bilo je nu no postii da normalna devojka iz
Zadu bine savlada ogromne mutantske sposobnosti Mazgova. Takav fenomen je sigurno
mogao stvoriti podozrenje prema planeti na kojoj se odigrao... Ovde smo po prvi
put prouili Mazgova i isplanirali njegov konani poraz. Ovde je Arkadija roena; ovd
e je zapoeo niz zbivanja koja su dovela do velikog povratka na Seldonov plan.
Svi oni na i propusti u uvanju tajne; sve one ogromne praznine ostale su ne
zapa ene zbog toga to je Seldon govorio o 'drugom kraju' na svoj nain, a oni su ga,
opet, tumaili na njihov."
Odavno je Prvi govornik prestao da se obraa Ueniku. Be e to, u stvari, neko
izlaganje samom sebi, dok je stajao pored prozora gledajui nagore u neverovatni p
lan nebeskog svoda, u ogromnu Galaksiju koja e od sada pa zauvek biti sigurna.
"Hari Seldon je Trantor prozvao 'Krajem Zvezda', a za to i ne bismo korist
ili tu pesniku slikovitost", pro apta on. "Sa ovog stranca jednom se upravljalo itav
im univerzumom; sve su zvezde vrpcom bile vezane za njega. 'Svi putevi vode na T
rantor, a na njemu se sve zvezde zavr avaju', ka e jedna stara poslovica."

Pre deset meseci Prvi govornik je posmatrao te iste gusto zbijene zvezde
- nigde toliko zbijene kao to su u sredi tu tog golemom grozda materije koju ovek n
aziva Galaksijom - posmatrao ih je sa zebnjom; no sada se neko setno zadovoljstv
o italo na okruglom rumenom licu Prima Palvera - Prvog govornika.