Isak Asimov, NA RUBU ZADU BINE

Preveo ika Bogdanovi

PROLOG
Prvo Galaktiko carstvo raspadalo se. Trulilo je i paralo se ve stoleima, a
samo je jedan ovek u potpunosti shvatio tu injenicu.
Bio je to Hari Seldon, poslednji veliki naunik Prvog carstva, i upravo je
on bio taj koji je usavr io psihoistoriju - nauku o ljudskom pona anju svedenom na
matematike jednaine.
Pojedinano ljudsko bie je nepredvidljivo; ali Seldon je ustanovio da se po
na anje ljudskih masa mo e statistiki izraziti. to je masa vea, to je vea i postignuta p
reciznost. A ljudske mase s kojima je Seldon operisao sainjavale su ni ta manje do
populaciju svih miliona naseljenih svetova u Galaksiji.
Seldonu su njegove jednaine ukazale na to da e, ukoliko se stvari prepuste
njima samima, Carstvo propasti i da e trideset hiljada godina ljudskog jada i eme
ra protei pre no to se na njegovim ru evinama vaspostavi Drugo carstvo. Meutim, ukoli
ko bi neko mogao uticati na postojee okolnosti taj bi se interregnum sveo na jeda
n jedim milenijum - na pukih hiljadu godina.
Da bi obezbedio upravo takav razvoj zbivanja Seldon je uspostavio dve na
unike kolonije, nazvav i ih 'zadu binama'. Postavio ih je, s promi ljenom namerom, na dv
a 'suprotna kraja Galaksije'. Prva zadu bina, utemeljena na egzaktnoj nauci, osnov
ana je uz punu, jarku svetlost javnog ina. Ali postojanje bliznakinje, Druge zadu b
ine, sveta psihoistoriara i 'mentalnih' naunika, bilo je obavijeno dubokom utnjom.
Istorija prva etiri stolea interregnuma ispriana je u Trilogiji o Zadu binama
. Prva zadu bina (samo i jednostavno poznata kao Zadu bina, jer su na drugu gotovo s
vi ve bili zaboravili) zapoela je svoj ivot kao malena zajednica izgubljena u bespui
ma spoljnog ruba Galaksije. Povremeno se, zatim, suoavala s krizama tokom kojih s
u se brojne mogunosti meusobnog ljudskog saobraanja - kao i socijalni i ekonomski t
okovi datog trenutka - ozbiljno su avali. Mogunost delanja, tako, kretala se samo j
ednom bezbednom stazom, i kada bi se Zadu bina zaputila predvienim smerom jedna sas
vim nova perspektiva razvoja otvarala se pred njom. A sve je to isplanirao Hari
Seldon, tada ve davno pokojni.
Prva zadu bina, zahvaljujui svojoj nadmonoj nauci, zavladala je varvarizovan
im planetama u svom neposrednom susedstvu. Suoila se, najpre, sa njihovim ratobor
nim namesnicima koji su se otcepili od umirueg Carstva i sru ila ih. Suoila se, zati
m, i s ostacima samog Carstva, pod vostvom poslednjeg sna nog vladara i njegovog po
slednjeg sposobnog generala - i potukla ih.
inilo se kao da se 'Seldonov plan' odvija bez smetnji i da ni ta ne mo e sprei
ti da se Drugo carstvo uspostavi u predvienom roku - uz najmanju meru pusto enja do
koga je u meduvremenu moralo doi.
Ali psihoistorija je statistika nauka. Uvek postoji makar mala mogunost da
ne to krene pogre nim putem, i to se doista i dogodilo - ne to to Hari Seldon nije mog
ao predvideti. Jedno stvorenje, nazvano Mazgov, pojavilo se niotkuda. Raspolagao
je mentalnim moima, u jednoj Galaksiji u kojoj je upravo to nedostajalo. Bio je
u stanju da uobliuje ljudska oseanja i da oblikuje njihove umove, tako da je i naj
ogorenije neprijatelje pretvarao u svoje odane sluge. itave armije nisu mogle, nis
u elele, da se bore protiv njega. Tako je i Prva zadu bina pala; inilo se da Seldono
v Plan le i u razvalinama.
Ali bila je tu jo i tajanstvena Druga zadu bina; iznenadna pojava Mazgova z
atekla ju je nepripremljenu, ali je ubrzo potom lagano poela da radi na protivuda
ru. Najva niji element njene odbrane inila je okolnost da je njen taan polo aj ostao n
epoznat. Mazgov se dao u potragu za njom, s ciljem da ovlada itavom Galaksijom. N
a drugoj strani, malobrojni to behu ostali odani uspomeni na Prvu zadu binu takoe se
dado e u potragu za njom, ne bi li im pru ila pomo.
Ni jedni ni drugi je ne pronao e. Mazgova je najpre zaustavila preduzetnost
jedne ene, Bejte Darel, i to je Drugoj zadu bini dalo dovoljnu vremensku marginu d
a se organizuje za odgovarajuu akciju, i, zahvaljujui tome, da konano zaustavi Mazg
ova. A potom se ona sama postepeno predala nastojanju da obnovi Seldonov Plan.
Meutim, u izvesnom smislu, Druga zadu bina je izgubila svoj za titni veo. Prv
a zadu bina sada je znala za postojanje Druge, i jedva da se mogla radovati budunos

ti koja bi bila pod nadzorom 'mentalista'. Prva zadu bina imala je nadmo u fizikoj s
ili, dok je Drugu sputavala ne samo ta injenica, ve i potreba da se suoi s dvostruk
im zadatkom: trebalo je, istovremeno, i zaustaviti Prvu zadu binu i ponovo stei neg
da nju tajnovitost.
To je Druga zadu bina, pod vostvom svog najveeg Prvog govornika, Prima Palve
ra, i uspela da postigne. Prvoj zadu bini bilo je dozvoljeno da stekne uverenje da
je pobedila, da je uspela da porazi Drugu zadu binu; krenula je potom ka sve veoj
i veoj moi u Galaksiji, savr eno nesvesna injenice da Druga Zadu bina zapravo i dalje p
ostoji.
Sada je, evo, etiri stotine devedeset i osma godina otkako je Prva zadu bin
a uspostavljena. ini se da je na vrhuncu svoje moi, ali jedan ovek re en je da ne pri
hvati privide...
VENIK
1.
"Jednostavno, ne verujem u to", ree Golan Treviz stojei na prostranom step
eni tu Seldonove dvorane i posmatrajui obrise grada to se blistao na suncu.
Terminus je bio prijatna planeta, s odlinim meuodnosom vode i kopna. Trevi
z je esto pomi ljao kako je zavodenje potpune klimatske kontrole uinilo planetu ugod
nijom, ali istovremeno, i to u znatnoj meri, manje privlanom.
"Ama, ne verujem ni u trunicu od svega toga", ponovi on i nasme i se. Pravi
lni, beli zubi zablista e na njegovom mladalakom licu.
Njegov pratilac i takoe venik, Mun Li Kompor, koji je srednje ime dodao iz
prkosa prema tradiciji na Terminusu, nelagodno odmahnu glavom. "Ali u ta to ne v
eruje ? U to da smo spasli grad?"
"Ma, u to verujem. I jesmo ga spasli, zar ne? A Seldon je i rekao da emo
ga spasti, i da emo biti u pravu da to uinimo, i da je sve to on sam znao jo pre pe
t stotina godina."
Kompor spusti glas i ree napola apuui: "uj, ne marim ja ako tako govori preda
mnom, jer ionako mislim da su to samo prazne prie, ali ako bude tako talambasao un
aokolo ue te i drugi i, pravo da ti ka em, ne bih ba voleo da se naem kraj tebe kad se
vne munja. Nisam ba siguran da e pa ljivo birati cilj."
Treviz se i dalje sme io. "Zar je ba toliko gre no rei da smo spasli grad? I d
a smo to postigli ne zapodenuv i rat?"
"Nije bilo nikog ko bi se borio", odvrati Kompor. Kosa mu je bila uta pop
ut zrelog maslaca, oi poput nebeskog plavetnila, ali je uvek nekako uspevao da od
oli unutra njem pritisku da promeni te danas krajnje nemoderne boje.
"Zar nikad nisi uo za graanski rat, Kompore?", ponovo e Treviz. Bio je viso
k, kose crne s jednom ljupkom kovrd om, i imao je naviku da hoda zakaiv i paleve za me
ki pojas od koga se gotovo nije ni rastajao.
"Gradanski rat, i to samo zbog polo aja glavnog grada?"
"Pitanje je bilo dovoljno ozbiljno da izazove jednu od Seldonovih kriza.
Hanisu je pritom unistena politika karijera. Zahvaljujui tome, ti i ja smo na pro l
im izborima u li u Vee, a pitanje je ostalo da visi..." On poe lagano da ma e akom, lev
o - desno, poput taseva terazija koji tek to nisu postigli ravnote u.
Zatim zastade, ne obazirui se na lanove vlade i medija, kao ni na nalickan
e kico e koji su nekako uspeli da izdejstvuju pozivnicu da prisustvuju Seldonovom
povratku (ili, bar, povratku njegove prikaze).
Svi su silazili niz stepenice, askajui, smejui se, veliajui ispravnost sveta
oko sebe i u ivajui u Seldonovoj potpori.
Treviz osta nepokretan, pu tajui gomilu da tutnji pokraj njega. Kompor, koj
i je odmakao nekoliko stepenika, zastade - kao da ih je neko nevidljivo u e povezi
valo. On upita: "Zar nam se nee pridruziti?"
"Nema potrebe za urbom. Sastanak Vee nee zapoeti pre no to gradonaelnica Brano
ne razmotri situaciju na svoj jednoslo ni, dustabanlijski nain. Nisam ba
eljan da uje
m jo jedan njen trapavi govor... Hej, pogledaj grad!"
"Vidim ga. I jue sam ga gledao."
"Da, ali da li si ga video pre pet stotina godina, kada je bio osnovan?"
"etiri stotine devedeset osam", mahinalno ga ispravi Kompor. "Kroz dve go

dine imaemo proslavu petstogodi njice, i gradonaelnica Brano bie jo u svojoj fotelji,
osim u sluaju da se nesto desi, za ta, nadajmo se, postoji veoma mala verovatnoa."
"Nadajmo se", odvrati Treviz suvo. "Ali kako je izgledao pre pet stotina
godina, kada je osnovan? Jedan grad! gradi, zapravo, nastanjen skupinom ljudi to
rade na Enciklopediji koja nikad nee biti privedena kraju!"
"Ama, zavr ili su je."
"Misli na Galaktiku enciklopediju koju danas imamo? Ali ono to imamo nije o
no na emu su oni radili. Ono to danas imamo sme teno je u raunar, koji vr i revizije sv
akog dana. Da li si ikada video nedovr eni original?"
"Misli , onaj u Hardinovom muzeju?"
"Muzeju izvornika Salvora Hardina. Navedimo mu puno ime, molim, po to ti j
e toliko stalo do tanih datuma. Jesi li ga ikad video?"
"Nisam. Zar je trebalo?"
"Ne, nije ni vredan truda. Ali u svakom sluaju, tu su bili oni - skupina
enciklopedista, koja je sainjavala jezgro grada - jednog gradia, na svetu gotovo l
i enom metala, svetu to kru i oko jednog sunca bez dodira s ostatkom Galaksije, na sa
mom njenom rubu, istinskom rubu. A danas, pet stotina godina kasnije, mi inimo sv
et u samom predgrau. itavo ovo mesto predstavlja jedan veliki park, a imamo i sve
metale koje samo po eleti mo emo. Danas smo u sredi tu svega postojeeg!"
"Ne ba sasvim", usprotivi se Kompor. "I danas kru imo oko jednog sunca bez
dodira s ostatkom Galaksije. I dalje smo na samom rubu Galaksije."
"Ne, ne, ka e to i ne razmi ljajui. A upravo u tome i jeste poenta dana nje male
Seldonove krize. Mi predstavljamo vi e nego jedan obian svet Terminusa. Mi smo Zad
u bina koja svoje pipke pru a irom Galaksije i vlada njome sa samog njenog ruba. A u
stanju smo da to inimo jer nismo izolovani, osim po polo aju, ali to se zapravo ne
rauna."
"U redu. Progutau i to." Kompor je oigledno bio nezainteresovan, i naini po
kret kao da e da nastavi da silazi niz stepeni te. Nevidljivo u e ponovo se zate e.
Treviz ispru i ruku kao da namerava da svog sadruga ponovo povue nagore. "Z
ar ne uvia nikakav smisao u tome, Kompore? Zbila se ogromna promena, ali je mi ne
prihvatamo. U dubini svoje du e eznemo za malom Zadu binom, elimo onaj maleni svet koj
i smo imali u starim vremenima - svet gvozdenih junaka i uzvi enih svetaca koji je
nestao zanavek."
"Ma, hajde!"
"Ozbiljno ti ka em. Pogledaj ovu Seldonovu dvoranu. Eto, u vreme prvih kri
za, u doba Salvora Hardina, bila je to tek Vremenska Kripta, mali auditorijum u
kome se pojavljivala holografska slika Harija Seldona. I to je bilo sve. Danas j
e to d inovski mauzolej - ali gde su energetska rampa? Gravitaciono dizalo? Ne, po
stoji samo ovo stepeni te, i mi se njime spu tamo i ponovo uspinjemo ba kao to bi to i
Hardin morao initi. U udna i nepredvidljiva vremena mi se gotovo panino dr imo pro los
ti."
On strasno razmahnu rukama. "Postoji li u ovom zdanju ijedan vidljivi gr
aevinski element koji bi bio od metala? Nijedan. Nije ga ni moglo biti, jer u dob
a Salvora Hardina ovde nije bilo nikakvog metala vrednog pomena, a i o uvoznim s
e jedva moglo govoriti. ak smo obnovili staru plastiku, ve po utelu od starosti, kad
smo podizali ovo ogromno zdanje, kako bi posetioci sa drugih svetova mogli zast
ajati i klicati: 'Za ime Galaksije! Kakva arobna stara plastika!' Ka em ti, Kompore
, ovo je prava pravcijata obmana."
"Znai, to je ono u ta odbija da veruje ? U Seldonovu dvoranu?"
"I u sve to je s njom povezano", pro aputa Treviz glasom ispunjenim estinom.
"Te ko mi je da poverujem da ima ikakvog smisla skrivati se ovde na ivici svemira
, samo stoga to su to i na i preci inili. Smatram da bi trebalo da budemo tamo napol
ju, u sredi tu svega."
"Ali sam Seldon ti ka e da nisi u pravu. Seldonov Plan odvija se ba kao to j
e bilo i predvieno."
"Znam, znam. Svakom detetu ovde na Terminusu usauje se u glavu od malih n
ogu da je Seldon stvorio Plan, da je sve predvideo jo pre pet stotina godina, da
je Zadu binu postavio na takve osnove da se mogu uoiti izvesne krize, da e se tokom
tih kriza pojavljivati njegova holografska prikaza, da e nam u tim prilikama rei m
inimum onoga to treba da znamo da bismo stigli do sledee krize, i tako nas provest

i kroz hiljadu godina istorije sve dok na ru evinama oronule strukture to se poela r
aspadati pre pet stolea, da bi se pre dva veka konano rastoila, ne bude bezbedno iz
graeno drugo, i vee, Galaktiko carstvo."
"Zbog ega mi sve to govoris, Golane?"
"Jer, kao to ti rekoh, radi se o obmani. Sve je to puka obmana" Ili, ako
je s poetka to i bila stvarnost, sada je obmana! Mi vi e nismo svoji vlastiti gospo
dari. Nismo mi oni koji slede Plan."
Kompor se ispitivaki zagleda u svog sadruga. "I ranije si govorio stvari
poput ovih, Golane, ali sam uvek mislio da svoje sme ne ideje iznosi samo zato da b
i me izazivao. Ali za ime Galaksije, sada mi se ini da doista misli ozbiljno."
"Naravno da mislim ozbiljno!"
"Nemogue. Ili je to ipak samo neka komplikovana ala na moj raun, ili si sas
vim poludeo."
"Ni jedno ni dugo. Ni jedno ni drugo", ree Treviz, ve ponovo smiren, zaden
uv i paleve za pojas kao da mu ake vi e nisu potrebne da bi i gestovima nagla avao svoja
uzavrela oseanja. "Priznajem da sam i ranije razmi ljao u tom smislu, ali je u pit
anju bila samo intuicija. Ali ova dana nja farsa doprinela je da mi stvari postanu
sasvim jasne, i ja, sa svoje strane, nameravam da ih takvima predstavim i samom
Veu."
"Sasvim si po a aveo!"
"U redu. Podi sa mnom i ue ."
Obojica nastavi e da silaze niz stepeni te. Bili su sada sasvim sami - posle
dnji od itave gomile. Pustiv i da ga Treviz mimoie, Kompor jedva primetno pakrenu us
ne, bezglasno uobliiv i re upuenu oveku kome je sada video samo lea: "Budalo!"

2.
Gradonaelnica Harla Brano pozva Izvr no vee da se uti a. U njenim oima nije bil
o ni traka vidljive zainteresovanosti za skup; pa ipak, niko od prisutnih nije ga
jio ni najmanju sumnju da je dobro uoila sve koji su se sakupili, i da je odlino z
nala ko jo nije stigao.
Njena proseda kosa bila je pomno doterana na nain koji nije bio ni izrazi
to enski, ni hotimino mu ki. Bio je to, jednostavno, nain na koji se e ljala - ni ta vi e
toga. Za njeno neizrazito lice ne bi se ba moglo rei da je bilo lepo, ali s druge
strane, bilo je to lice na kome nikom ne bi ni palo na pamet da tra i lepotu.
Bila je, bez sumnje, najsposobniji administrator na itavoj planeti. Niko
joj ne bi mogao - ne bi ni pomislio - pripisati da poseduje briljantnost Salvora
Hardina i Hobera Marloua, ije su legende obele ile prve dve stotine godina postoja
nja Zadu bine; ali opet, niko je ne bi mogao dovesti u vezu ni sa glupostima nasle
dnjih Indbera koji su Zadu binom vladali u razdoblju pre pojave Mazgova.
Njeni govori nisu bili takvi da ponesu ljude; nije imala ni dar za drama
tine gestove, ali je raspolagala sposobno u da donosi trezvene odluke i da ih se upo
rno dr i sve dok je bila uverena da je u pravu. Iako bez vidljive harizme, umela j
e da ubedi glasae da e stalo ene odluke koje je donosila biti ispravne.
Kako je, na osnovu Seldonove doktrine, istorijske promene bilo veoma te ko
skrenuti na stranputicu (s izuzetkom neeg nepredvidivog, to je veina seldonista pr
enebregavala, uprkos i a enju izazvanom pojavom Mazgova), Zadu bina je bila u mogunosti
da pod svim uslovima zadr i prestonicu na Terminusu. Ipak je to bila samo 'mogunost
'. Seldon je, prilikom svog upravo okonanog pojavljivanja kao pet stotina godina
stare prikaze, tu verovatnost ostajanja na Terminusu mirno izrazio sa 87.2 proce
nata.
Bez obzira na to, ak je i seldonistima bilo jasno da to znai postojanje 12
.8 postotka izgleda da doe do pomeranja ka nekoj taki bli oj sredi tu Zadu binske federa
cije, sa svim sudbonosnim posledicama koje je Seldon predvideo. Izgledi su, dakl
e, bili jedan prema osam da bi do toga moglo doi; a to nije do lo, zasluga je bila g
radonaelnice Brano.
Bilo je izvesno da ona to ne bi dozvolila. Tokom svih razdoblja svoje za
ma ne nepopularnosti ona se vrsto dr ala svog stava da Terminus predstavlja tradicion
alno sedi te Federacije i da ono tu treba i da ostane. Njeni politiki neprijatelji
koristili su se u karikaturama njenim sna nim vilicama (mora se priznati, dosta ef
ektno) slikajui ih kao komad granitne stene.

Sada, po to je i sam Seldon podr ao njeno gledi te, trebalo je da joj to, bar
za neko vreme, pru i dalekose nu politiku prednost. Moglo se uti da je pre godinu dana
rekla kako e, ukoliko je predstojea Seldonova pojava podr i u njenom stavu, smatrat
i da je svoj zadatak valjano i uspe no okonala. U tom bi se sluaju povukla i preuzel
a polo aj savetodavne javne linosti; bilo bi to uputnije nego da se upusti u daljnj
e rizike politikih okr aja sa sumnjivim ishodima.
Razume se, niko nije u to stvarno poverovao. U politikim okr ajima snalazil
a se, kao malo ko pre nje, kao riba u vodi, i sada po to se Seldonova prikaza poja
vila i ponovo i ezla nije vi e bilo ni blagog nagove taja o njenom moguem povlaenju.
Glas joj je bio savr eno jasan, sa zadu binskim naglaskom koga se nije stide
la (nekad, davno, slu ila je kao ambasador na Mandresu, ali nikada nije usvojila s
tari imperijalni stil govora koji je sada bio toliko u modi - inei deo onoga to se
moglo smatrati kvaziimperijalnim pokretom prema unutra njim provincijama).
"Seldonova kriza", zapoe ona, "upravo je okonana, i po tradiciji, veoma mu
droj, nikakve mere, bilo koje vrste - bilo reima, bilo delom - nee biti preduzete
prema onima koji su podr avali pogre no gledi te. Mnogi asni Ijudi verovali su da imaju
dobre razloge da podr e ono to Seldon ne odobrava. Ne bi imalo nikakvog smisla pon
iziti ih sada, pogotovo ne do te mere da budu prinueni, zarad ouvanja vlastitog sa
mopo tovanja, da ustanu protiv samog Seldonovog Plana. S druge strane, iv je i po elj
an obiaj da oni koji su podr avali stranu koja je izgubila prihvate svoj poraz vedr
a srca i bez daljnjih rasprava. Predmet raspri sada je zauvek za nama, i to se o
dnosi na obe strane."
Ona zastade, za trenutak se ravnomerno zagledav i u okupljena lica, a onda
nastavi: "Polovina vremena je pro la, lanovi Vea - polovina hiljadugodi nje praznine
izmeu dva carstva. Bilo je to vreme ispunjeno te koama, ali uspeli smo prevaliv i dug
put. Mi, gotovo ve sada, predstavljamo Galaktiko carstvo, i ne postoji spoljni nep
rijatelj od nekog znaaja.
Da nije bilo Seldonovog Plana taj interregnum bi potrajao trideset hilja
da godina. Posle trideset hiljada godina raspadanja, mo da nam ne bi preostalo dov
oljno snage da ponovo sazdamo Carstvo. Mogue je da bi ostali samo izolovani i, ve
rovatno, umirui svetovi.
Ono to danas imamo dugujemo Hariju Seldonu, a u pogledu onoga to nam preds
toji moramo se i dalje oslanjati na njegov davno umrli um. Stoga, venici, opasnos
t od sada predstavljamo mi sami, i od ovog asa ne bi smelo biti nikakve ozvaniene
sumnje u pogledu vrednosti Plana. Slo imo se onda, danas, da nee vi e biti nikakvih z
vaninih sumnji, kritika ili osuda Plana. Moramo ga u celini podr avati. Tokom pet s
tolea Plan se u celosti dokazao. Plan znai bezbednost za oveanstvo, i sa njim se ne
sme poigravati. Sla ete li se?"
Iz klupa se zau tiho mrmljanje. Gradonaelnica jedva da i pogleda da potra i
vizuelni dokaz slaganja. Poznavala je svakog lana Vea i unapred je znala kako e ko
reagovati. Sada, na krilima pobede, nee biti prigovora. Mo da idue godine. Ali danas
ne. Problemima koje donese idua godina pozabavie se idue godine.
Uvek, osim...
"Kontrola mi ljenja, gradonaelnice Brano?" upade Golan Treviz spu tajui se niz
prolaz izmedu klupa i govorei glasno, kao da eli da nadoknadi utanje ostalih. Nije
se ni potrudio da sedne na svoje mesto koje se, s obzirom na to da je bio novi l
an, nalazilo u poslednjem redu.
Brano, meutim, ne podi e pogled, va samo upita: "Kakvo je va e gledi te, venie Tr
viz?"
"Da vlada ne mo e nametnuti zabranu slobodnog govora; da svi graani - a u s
vakom sluaju venici, koji su i izabrani s tim ciljem - imaju pravo da razmatraju d
nevna politika pitanja; i da, po svemu sudei, nijedno politiko pitanje ne mo e biti o
dvojeno od Seldonovog Plana."
Brano sklopi ruke i podi e pogled. Lice joj je bilo li eno svakog izraza. "V
enie Trevize, u razgovor ste upali ne po tujui red, i tako postupiv i prekr ili pravilnik
. Ipak, zatra ila sam od vas da izlo ite svoje gledi te, a sada u vam i odgovoriti.
Ne postoji ogranienje slobode govora u okvirima Seldonovog Plana. Samo je
sam Plan taj koji nas, po samoj svojoj prirodi, ograniava. Dozvoljeni su svi put
evi tumaenja zbivanja pre no to prikaza donese konanu odluku, ali kad je odluka don
esena rasprava oko nje u Veu nije vi e mogua. Niti je odluku mogue unapred sporiti, n

a primer na sledei nain: 'Da je Hari Seldon izjavio ovo ili ono, ne bi bio u pravu
'."
"Pa ipak, ako neko iskreno tako osea, madam gradonaelnice?"
"U tom sluaju mo e izraziti svoje mi ljenje - ukoliko je privatni graanin, i u
koliko to ini u nezvaninim okolnostima."
"Mislite, znai, da se ogranienja slobodnog gavora koja predla ete odnose u c
elini i posebno na funkcionere vlade?"
"Upravo tako. I to ne predstavlja novi princip u zakoniku Zadu bine. I ran
ije su ga primenjivali Gradonaelnici svih stranaka. Privatno gledi te ni na ta ne ob
avezuje; zvanino izra avanje mi ljenja sadr i odreenu te inu i mo e biti opasno. Jo nismo
le stigli da preuzmemo takav rizik."
"Dozvolite mi da uka em, madam gradonaelnice, da je taj va princip bio, retk
o i povremeno, primenjivan na veoma specifine delatnosti Vea. Nikada nije bio prim
enjen na ne to tako iroko i neodredljivo kao to je Seldonov Plan."
"Upravo je Seldonovom Planu neophodna sva mogua za tita, po to ba njegovo ospo
ravanje mo e imati fatalne posledice."
"Ne biste li, gradonaelnice Brano, razmotrili..." Treviz se naglo okrenu,
obraajui se sada lanovima Vea, koji su na svojim mestima sedeli bez daha, kao da i eku
ju ishod duela. "Ne biste li vi, lanovi Vea, razmotrili injenicu da postoje svi raz
lozi za pomisao da i nema nikakvog Seldonovog Plana?"
"Koliko danas, svi smo ga videli na delu", ree gradonaelnica Brano, glasom
utoliko ti im to je Treviz postajao sve glasniji i sve vi e govorniki raspolo en.
"Upravo stoga to smo ga danas videli na delu, kolege venici, jasno je da S
eldonov Plan, u obliku u kome su nas uili da verujemo u njega, ne mo e postojati."
"Venie Travize, prekr ili ste pravila pona anja i nije vam dozvoljeno da govor
ite na ovakav nain."
"To je moje veniko pravo, gradonaelnice."
"To pravo vam se oduzima, venie."
"Ne mo ete mi ga oduzeti. Sama va a izjava kojom se ograniava pravo slobodnog
govora ne mo e imati snagu zakona. U veu nije obavljeno formalno glasanje, gradonae
lnice, a ak i da jeste, imao bih pravo da osporim njegovu zakonitost."
"Uskraivanje prava, venie, nema nikakve veze s mojom izjavom o potrebi za tit
e Seldonovog Plana."
"Na emu se, onda, ono zasniva?"
"Optu ujem vas za izdaju, venie. Iz po tovanja prema Veu ne elim da vas uhapsim
u ovoj dvorani, ali pred vratima vas oekuju pripadnici Bezbednosti koji e vas po i
zlasku odavde odvesti u pritvor. Zahtevam od vas da mirno napustite ovu prostori
ju. Ukoliko nainite bilo kakav nepromi ljen gest, u tom sluaju, razume se, to e biti
ocenjeno kao ugro avanje bezbednosti i pripadnici Bezbednosti ui e u venicu. Uverena
sam da to nee biti neophodno."
Treviz se namr ti. U dvorani je vladala potpuna ti ina. (Nisu li mo da svi ovo
oekivali - svi osim njega i Kompora?) On pogleda prema izlazu. Ni ta se nije videl
o, ali uop te nije sumnjao da gradonaelnica Brano ovog asa ne blefira.
On gnevno promuca: "Ja ovde pred... predstavljam jednu va nu izbornu jedin
icu, gradonaelnice Brano..."
"Nema sumnje, bie razoarani u vas."
"Na osnovu kakvih dokaza iznosite tu svoju mahnitu optu bu?"
"ue se u pravo vreme, ali budite sigurni da raspola emo svime to nam je potre
bno. Vi ste izuzetno indiskretan mlad ovek, i trebalo bi da shvatite da vam neko
mo e biti prijatelj ali da ipak ne bude spreman da vas sledi sve do izdaje."
Treviz se naglo okrenu, tra ei Komporove plave oi. Ovaj mu uzvrati ledenim p
ogledom.
Gradonaelnica Brano mirno nastavi: "Pozivam sve prisutne da posvedoe da se
, kad sam izgovorila svoje poslednje rei, venik Treviz okrenuo i pogledao venika Ko
mpora. Hoete li sada da poete, venie, ili elite da nas prisilite da izvr imo nedostojni
in hap enja u samoj venici?"
Golan Treviz se okrenu i poe uz stepenice. Na ulazu, dva oveka u uniformam
a, dobro naoru ana, postavi e mu se s obe strane.
A Harla Brano, gledajui bezizra ajno za njim, promrmlja gotovo i ne otvaraj
ui usta: "Budalo!"

3.
Liono Kodel zauzimao je polo aj efa Bezbednosti za sve vreme upravljanja gr
adonaalnice Brano. Nije to bio, kako je sam voleo da ka e, posao od koga su pucala
lea, ali razume se, da li je pri tom lagao ili ne te ko je bilo rei. Nije delovao ka
o la ljivac, ali opet, to sa svoje strane nije moralo ni ta znaiti.
Delovao je ugodno i prijateljski, i sasvim je mogue da je to odgovaralo p
oslu koji je obavljao. Bio je prilino ispod prosene visine, i prilino iznad prosene
te ine; imao je guste brkove (prilino neuobiajeno za jednog graanina Terminusa) u koj
ima je sada bilo u izobilju sedih, svetlo smee oi i karakteristino pare tkanine prvo
bitne boje na mestu na kome je nekad bio grudni d ep njegovog ukastomrkog kombinezon
a.
"Sedite, Trevize", ree on, "I nastojmo da na razgovor bude to je mogue prija
teljskiji."
"Prijateljski razgovor? S jednim izdajnikom?" Treviz zakai paleve za pojas
i osta da stoji.
"Sa osobom koja je optu ena za izdaju. Jo nismo dospeli dotle da neka optu ba
- makar je izrekla i sama gradonaelnica - predstavlja isto to i presudu. A nadam
se da nikad ni neemo. Moj posao je da vas oslobodim optu be, ukoliko to bude mogue.
Veoma bih voleo da to bude odmah, dok jo nikakva teta nije priinjena - izuzev, mo da,
to je povreen va ponos - radije no da budem prinuen da itavu stvar uinim predmetom ja
vnog procesa. Nadam se da se sla ete sa mnom."
Treviza ove rei ne smek a e. "Ne zamajavajmo se dodvoravanjem", odgovori on.
"Va posao je da me zaspete pitanjima kao da jesam izdajnik. Ja to nisam, i vrea me
potreba da to, na va e zadovoljstvo, dokazujem. Zbog ega, umesto toga, ne biste vi
morali da svoju lojalnost dokazujete na moje zadovoljstvo?"
"U naelu, nemam ni ta protiv. Neprijatna injenica, meutim, jeste da je sva mo
na mojoj, a nikakva na va oj strani. To i jeste razlog to ja, a ne vi, imam privile
giju da postavljam pitanja. Ukoliko bi, usput reeno, ikakva sumnja zbog nelojalno
sti ili izdaje pala na mene, siguran sam da bih bio smenjen, i da bi me ispitiva
nju podvrgao neko ko se, iskreno se nadam, prema meni ne bi odnosio nimalo gore
no to ja nameravam da se odnosim prema vama."
"A kako vi to, zapravo nameravate da se odnosite prema meni?"
"Kao, verujem, prijatelj i neko ravan vama, ukoliko me takvim smatrate."
"Mogu li ak oekivati i ponudu da ne to popijem", upita Treviz ogoreno.
"Kasnije, mo da, ali, sada, molim vas, sedite. Molim vas to kao prijatelj.
"
Treviz za trenutak okleva e, a onda sede. Svako dalje izazivanje uini mu se
iznenada li enim svakog smisla. "A ta sad?" upita on.
"Pa, mogu li da tra im da na moja pitanja odgovarate iskreno, potpuno i be
z okoli enja?"
"A ako odbijem? ta posle toga imate u rezervi? Psihosondu?"
"Gre ite."
"I ja se nadam da gre im. Ne zaboravite da sam venik. Psihosonda ne bi usta
novila nikakvu izdaju, a kad me posle toga oslobodite imao bih, politiki, va u glav
u, a mo da i gradonaelnikovicinu. Gotovo da bi i vredelo da poku ate sa psihosondom."
Kobel se namr ti i lagano zavrte glavom. "Ah, ne! Ah, ne! Suvi e je opasno:
mogao bi se o tetiti mozak. Oporavak je katkad veoma lagan, i ne bi vam se isplati
lo. Apsolutno. Znate, katkad, kada se u nedostatku drugih sredstava pribegne psi
hosondi..."
"Je li to pretnja, Kodele?"
"Puka injenica, Trevize... Nemojte me pogre no procenjivati, venie. Ukoliko b
udem morao upotrebiu psihosondu; makar i bili nevini neete imati izlaza."
" ta elite da saznate?"
Kodel iskljui prekida na stolu ispred sebe. "Moja pitanja i va i odgovori na
njih bie registrovani, i zvukom i slikom. Ne elim nikakve deklaracije s va e strane
, niti i ta to nee biti odgovor na postavljeno pitanje. Bar ne za sada. Siguran sam
da ste me dobro shvatili."
"Shvatio sam da ete snimati samo ono to vam odgovara", uzvrati Treviz prez
rivo.

"U pravu ste, ali ponavljam, nemojte me pogre no procenjivati. Neu iskrivit
i ni ta to budete rekli. Iskoristiu to, ili neu, i to je sve. Ali znaete ta neu iskoris
iti, i nadam se da neete uzalud tro iti ni svoje ni moje vreme."
"Videemo."
"Imamo povoda da mislimo, venie Trevize" - blaga primesa formalnosti u nje
govom glasu predstavljala je jasnu potvrdu da je snimanje zapoelo - "Da ste otvor
eno, i u vi e navrata, izjavili da ne verujete u postojanje Seldonovog Plana."
Treviz otegnuto odgovori: "Ukoliko sam to otvoreno rekao, i u vi e navrata
, ta vam je onda jo potrebno?"
"Ne gubimo vreme cepidlaei, venie. Jasno vam je da je ono to elim va a usmena i
java, data sa svim va im glasovnim karakteristikama, u okolnostima u kojima ste bi
li u mogunosti da savr eno vladate sobom."
"Stoga to bi, pretpostavljam, upotreba bilo kakvog hipnoefekta, hemijskog
ili bilo kog drugog, izmenila moje glasovne karakteristike?"
"Savr eno tano."
"A vama je veoma stalo da poka ete da prilikom saslu avanja jednog venika nis
te upotrebili nikakve nezakonite metode? Ne krivim vas zbog toga."
"Milo mi je to me ne krivite, venie. Onda, da nastavimo. Izjavili ste otvor
eno, i u vi e navrata, da ne verujete u postojanje Seldonovog Plana. Priznajete li
to?"
Treviz odgovori polako, birajui rei: "Ne verujem da ono to nazivamo Seldono
vim Planom ima ono znaenje koje mu obino pripisujemo."
"Posve neodreena izjava. Ne biste li je, ipak, malo pro irili?"
"Moje je mi ljenje da je shvatanje kako je Hari Seldon, pre pet stotina go
dina, koristei matematike metode u psihoistoriji, programirao tok ljudske istorije
do poslednjih pojedinosti, i da mi samo sledimo stazu koja uz maksimum verovatn
oe treba da nas dovede od prvog do drugog Galaktikog carstva, krajnje naivno. To j
e, jednostavno, nemogue."
"Hoete da ka ete da, prema va em mi ljenju, Hari Seldon nikad nije ni postojao?
"
"Nipo to. Razume se da je postojao."
"Onda, da nikad nije ni razvio nauni psihoistorijski metod?"
"Ne, razume se da ne mislim ni ta slino tome. Eto, gospodine, upravo bih to
objasnio Veu da mi je samo bilo omogueno, ali bar u objasniti vama. Istina koju u s
aop titi do te mere je jednostavna..."
ef Bezbednosti mirno, bez prikrivanja, iskljui prekida aparata za snimanje.
Treviz zastade i namrgodi se. "Za to ste to uinili?"
"Traite moje vreme, venie. Ne tra im od vas da dr ite govore."
"Ali zar niste tra ili od mene da objasnim svoje stanovi te?"
"Nipo to. Samo sam tra io da odgovarate na pitanja - jednostavno, jasno i is
kreno. Odgovarajte samo na pitanja i ne nudite ni ta to od vas nisam ni tra io. Postu
pite tako i biemo uskoro gotovi."
"Mislite da od mene izvuete priznanja koja e osna iti zvaninu verziju onoga to
sam tobo e uinio?"
"Tra imo od vas samo iskrene izjave, a ja vas uveravam da ih neemo iskrivlj
avati. Molim vas, dozvolite mi da poku am ponovo. Govorili smo o Hariju Seldonu."
Aparat za snimanje ponovo je bio stavljen u pokret i Kodel mirno ponovi: "Da nik
ad nije ni razvio nauni, psihoistorijski metod?"
"Razume se da je razvio itavu nauku, koju zovemo psihoistorijom", odreza
Treviz, ne uspev i da prikrije svoje nestrpljenje i uzbueno se razmahav i rukama.
"Koju biste vi definisali - kako?"
"Za ime Galaksije! Obino je defini u kao ogranak matematike koji se bavi sv
eukupnim pona anjem velikih masa ljudskih bia, uz odreene stimulanse pod datim okoln
ostima. Drugim reima, trebalo bi da je uz njenu pomo mogue predviati socijalne i ist
orijske promene."
"Ka ete 'trebalo bi'. Dovodite li to u pitanje sa stanovi ta matematike ekspe
rtize?"
"Ne", odgovori Treviz. "Ja nisam psihoistoriar. Ali to nije nijedan lan vl
ade Zadu bine, nijedan graanin Terminusa, nijedan..."
Kodel podi e ruku, rekav i blago: "Ali, venie, molim vas!" Treviz uuta.

Kodel nastavi: "Imate li ikakvog razloga za pretpostavku da Hari Seldon

nije izvr io sve neophodne analize koje bi uzele u obzir, onoliko koliko je to uop t
e mogue, faktore najvee verovatnoe i najkraeg trajanja koji, preko Zadu bine, vode od
prvog do drugog Carstva?"
"Nisam mu dr ao sveu", odvrati Treviz podrugljivo. "Kako bih to mogao znati
?"
"Smatrate li, onda, da ih nije izvr io?"
"Ne."
"Da li, mo da, sporite da je holografska prikaza Harija Seldona koja se to
kom pet stotina godina pojavljivala prilikom niza istorijskih kriza, zapravo, re
produkcija njega samog, nainjena u poslednjoj godini njegovog ivota, neposredno pr
e uspostavljanja Zadu bine?"
"Pa, recimo da to ne mogu sporiti."
"'Recimo'. Da li biste zapravo eleli da ka ete da je u pitanju prevara - po
dvala koju je neko, iz nekog razloga, smislio u davnoj pro losti?"
Treviz lako uzdahnu. "Ne. Nije to stanovi te koje zastupam."
"Zastupate li, onda, stanovi te da neko, bilo ko, zloupotrebljava poruke k
oje nam Hari Seldon prenosi?"
"Ne. Nemam nikakvog razloga da smatram da bi takva zloupotreba imala ika
kvog smisla, ili da bi uop te bila mogua."
"Shvatam. Prisustvovali ste najnovijoj Seldonovoj pojavi. Smatrate li, o
nda, da njegova analiza - izvedena pre pet stotina godina - nije bila sasvim u s
aglasnosti sa stanjem stvari kakvo danas imamo?"
"Na protiv", odgovori Treviz s iznenadnom veselo u u glasu. "Bila je i suvi e
u saglasnosti."
inilo se da je Kodel ostao savr eno ravnodu an prema ovoj iskri emocije oveka t
o se nalazio pred njim. "Pa ipak, venie, posle poslednje Seldonove pojave i dalje
stojite na stanovi tu da Seldonov Plan ne postoji."
"Naravno. Smatram da Plan ne postoji upravo zbog toga to se Seldonova ana
liza tako udesno podudara..."
Kodel be e ponovo iskljuio aparat za snimanje. "Venie", ree on, odmahujui glavo
m, "opet mi stvarate dodatni posao - da moram da bri em snimljeno. Ja vas samo pit
am da li i dalje stojite pri svom neobinom stanovi tu, a vi poinjete da mi pru ate raz
loge. Dozvolite mi da ponovim svoje pitanje."
On ponovi: "Pa ipak, venie, posle poslednje Seldonove pojave i dalje stoji
te na stanovi tu da Seldonov Plan ne postoji."
"Odakle to znate? Niko, posle Seldonove pojave, nije bio u prilici da ra
zgovara sa mojim prijateljem - dostavljaem Komporom."
"Recimo da samo nagaamo, venie. I recimo da ste ve kazali: 'Naravno'. Ukolik
o biste bili voljni da to jo jednom reknete, ali bez dobrovoljnih dodatnih obrazl
aganja, mogli bismo smatrati da smo s tim zavr ili."
"Naravno", ponovi Treviz ironino.
"Odlino", ree Kodel, "odabrau onaj snimak va ih rei koji mi bude prirodnije zv
uao. Hvala vam, venie." I aparat za snimanje bi ponovo iskljuen.
Treviz upita: "Znai, to je sve?"
"S obzirom na ono to mi je potrebno, da."
"A ono to vam je potrebno, bez ikakvog dvoumljenja, jeste zbirka pitanja
i odgovora koje mo ete predoiti Terminusu, kao i itavoj Federaciji kojom on upravlja
, da biste dokazali da ja u potpunosti prihvatam legendu o Seldonovom Planu. Uje
dno, svaki moj potonji demant to bi uinilo savr eno besmislenim, izrazom mog nesumn
jivog ludila."
"Ili, ak, u oima gomile koja Planu pridaje su tinsku va nost za bezbednost Zad
u bine, izdajnikim pona anjem. Ipak, venie Treviz, ukoliko bismo uspeli da se sporazume
mo mo da ne bi ni bilo potrebe da to objavimo; u suprotnom, bez sumnje bismo se po
starali da Federacija bude upoznata s va im razmi ljanjima."
"Da li ste zbilja toliko blesavi, gospodine", ree Treviz namr tiv i se, "da v
as nimalo ne zanima ta bih zapravo imao da ka em?"
"Kao ovek, veoma sam zainteresovan, i u odgovarajuem trenutku biu spreman d
a vas saslu am s pa njom - i izvesnom dozom skepse. Meutim, kao ef slu be bezbednosti, u
ovom trenutku imam sve to mi je zaista neophodno."

"Nadam se da shvatate da se iz toga nee izroditi ni ta dobro, ni za vas ni

za gradonaelnicu."
"Za divno udo, uop te ne delim va e mi ljenje. A sada, mo ete da idete. Pod stra om
, razume se."
"Kuda nameravate da me odvedete?"
Kodel jedva da se nasme i. "Zbogom, venie. Niste ba bili spremni za saradnju,
ali na kraju krajeva, bilo bi nerealno to od vas i oekivati."
Kodel pru i aku da se pozdravi.
Ustajui, Treviz se naini da ne vidi njegov gest. Ispraviv i nabore na pojasu
, on ree: "Samo odgaate ono to je neizbe no. Mora biti da ih ima jo koji misle kao i j
a, ili e, bar, jednog dana poeti da tako misle. To to ete me uhapsiti ili likvidirat
i samo e poslu iti da se ponu postavljati pitanja, i konano, pone misliti na moj nain.
I na kraju, istina i ja pobediemo."
Kodel povue aku i lagano odmahnu glavom. "Zbilja, Trevize", ree on, "zaista
ste budala."

4.
Bila je ve skoro pono kad najzad stigo e dvojica stra ara da povedu Treviza, i
z prostorije u sedi tu Bezbednosti za koju je morao priznati da je, u svakom pogle
du, delovala luksuzno. Luksuz, da, ali pod kljuem. Zatvorska elija, ma kako neko b
io spreman da je nazove.
Treviz je imao na raspolaganju etiri asa da sa gorinom ponovo razmisli o sv
emu, provev i skoro svo to vreme nemirno etkajui po sobi.
Za to li je, samo, imao poverenja u Kompora?
A za to da ne? Izgledalo je da se potpuno sla e s njim... Ne, nije to u pita
nju. Izgledao je savr eno spreman da prihvati razloge koje mu je navodio... Ne, ni
to nije u pitanju. U stvari, inio se tako glupim, tako lako podlo nim njegovom uti
caju, tako vidljivo li enim vlastitog stava i mi ljenja da je Treviz u ivao u mogunosti
da ga lagodno upotrebi kao mutavog slu atelja. Kompor je Trevizu bio od velike po
moi, omoguio mu je da mu misli postanu jasnije i izbru enije. Bio je od koristi, i T
reviz mu je verovao samo iz jednog razloga: jer mu je ba tako odgovaralo.
Ali u ovom trenutku, bilo je beskorisno svako nastojanje da utvrdi da li
je trebalo da ranije prozre Kompora. Trebalo je, jednostavno, da po tuje davna nje
pravilo: ne veruj nikome.
Pa, ipak, mo e li ovek ii kroz ivot ne verujui nikome?
Oigledno, ne mo e.
S druge strane, ko bi ikad pomislio da e se Brano odva iti da smota jednog
venika, i to u samom Veu - i da niko meu venicima nee ustati u za titu jednog od svojih
? Mogli su se, doista, savr eno ne slagati sa Trevizom; mogli su, doista, biti spr
emni da zalo e svu krv, kap po kap, da je Brano bila u pravu; ipak, morali su se,
bar zbog principa, ispreiti ovom oitom kr enju prerogativa. Bronzana Brano, kako su
je katkad zvali, zaista je upravljala metalnom vrstinom...
Osim ukoliko ve i ona sama nije bila zahvaena.
Ne! Ovakav nain razmi ljanja vodi u paranoju!
Pa ipak...
Misli su mu se vrtele u krug, ne uspevajui da skrenu sa svoje beskorisne
putanje sve dok se napokon ne pojavi e stra ari.
"Moraete da poete s nama, venie", ree, s bezizra ajnom ozbiljno u, stariji od d
ice stra ara. Njegove oznake odavale su in porunika. Na desnom obrazu imao je mali o i
ljak, i delovao je umorno, poput osobe koja svoj posao obavlja odve dugo i sa mal
o svrhe - to se moglo i oekivati od vojnika iji je narod iveo u miru ve vi e od jednog
stolea.
Treviz se ne pomeri. "Va e ime, porunie."
"Porunik Evander Sopelor, venie."
"Nadam se da shvatate da kr ite zakon, porunie Sopelore. Ne mo ete uhapsiti je
dnog venika."
Porunik mirno odgovori: "Imamo izriita nareenja, gospodine."
"To ni ta ne znai. Ne mo e vam se izdati nareenje da uhapsite jednog venika. Mo
rate shvatiti da zbog ovoga mo ete dospeti pred preki sud."
"Mi vas i ne hapsimo, venie", odgovori porunik.

"Onda, znai, ne moram da poem s vama, zar ne?"

"Nalo eno nam je da vas otpratimo do va e kue."
"Znam i sam put donde."
"I da vam pritom pru imo svu za titu."
"Od ega da me titite... Ili, bolje, od koga?"
"Od gomile koja bi mogla nasrnuti..."
"U pono?"
"Upravo smo zato i ekali do ponoi, gospodine... A sada, gospodine, upravo
zarad va e bezbednosti moramo vas zamoliti da poete s nama. I smem li da dodam - ne
shvatite to kao pretnju, ve kao puko obave tenje - da nam je nalo eno da to, ukoliko
se poka e neophodnim, uinimo i silom."
Treviz posta svestan neuronskih bieva kojima su bili naoru ani. Onda ustade
, nadajui se, s vidljivim dostojanstvom. "Pa, onda, poimo mojoj kui... Ili u, mo da, u
sput ustanoviti da me vodite u zatvor?"
"Nije nam nalo eno da vas obmanemo, gospodine", ree porunik glasom u kome se
mogao prepoznati ponos. Treviz konano shvati da se nalazi u prisustvu profesiona
lca koji bi, u sluaju potrebe da sla e, zatra io za to izriito naredenje - ali da bi g
a, ak i tada, njegov izraz i boja glasa odali.
Treviz se ispravi: "Izvinjavam se, porunie. Ne bih eleo da protumaite da sam
sumnjao u va u re."
Napolju ih je ve ekalo vozilo. Ulica je bila pusta, nije bilo ni ive du e, a
kamoli gomile - ali porunik je ipak bio iskren. On nije rekao da gomila odista eka
napolju, niti da se sakuplja. Jednostavno, rekao je 'od gomile koja bi mogla na
srnuti'. Rekao je samo i jasno - 'mogla'.
Porunik je smotreno dr ao Treviza izmedu sebe i vozila, tako da se ovaj nik
ako nije mogao izmigoljiti i poku ati da pobegne. Porunik ue u vozilo odmah za njim
i sede kraj njega na zadnje sedi te.
Vozilo krenu.
Treviz upita: "Kada se jednom naem kod kue, pretpostavljam da u moi da slobo
dno idem svojim poslom - da u, naime, moi i da iziem ukoliko po elim."
"Nemamo nalog da ni na koji nain interveni emo, venie; reeno nam je samo tolik
o - da vas titimo."
"'Samo toliko'? A ta bi to trebalo da znai u ovom sluaju?"
"Nalo eno mi je da vam saop tim da vam, kad se jednom naete kod kue, nije dozv
oljeno da je napu tate. Na ulicama niste bezbedni, a ja sam odgovoran za va u sigurn
ost."
"Hoete, zapravo, da ka ete da se nalazim u kunom pritvoru?"
"Ja nisam pravnik, venie. I ne znam ta to znai."
Gledao je pravo ispred sebe, ali mu je Treviz ipak ostajao u vidnom polj
u. Treviz se nije mogao ni pokrenuti, makar samo malice, a da porunik istovremeno
ne bude toga svestan.
Vozilo se zaustavi ispred Trevizove male kue u predgrau Fleksner. U to vre
me iveo je bez dru benice - izmorena skitnikim ivotom koji su mu nametale obaveze u V
eu napustila ga je - te nije oekivao da bi ga iko mogao doekati kod kue.
"Mogu li da siem", upita Treviz.
"Ja u sii prvi, venie. Otpratiemo vas unutra."
"Bezbednosti radi?"
"Tano."
Jo dvojica stra ara stajala su u dovratku na glavnom ulazu. Svetla su bila
upaljena, ali prozori behu neprozirni i to se nije spolja primeivalo.
Treviza za trenutak razdra i ovaj upad u njegov dom, ali odmah u sebi sleg
nu ramenima i odusta od svakog razmi ljanja. Ukoliko lanovi Vea nisu bili spremni da
ga uzmu u za titu u samoj venici, onda mu svakako ni dom nije mogao poslu iti kao pr
ibe i te.
"Koliko vas se, sve zajedno, muva ovuda? itav pak?" upita Treviz.
"Nikako, venie", dopre do njega jedan vrst i samopouzdan glas. "Samo jos je
dno lice, pored ovih koja vidite, i moram rei da ve dosta dugo ekam na vas."
Harla Brano, gradonaelnica Terminusa, stajala je na vratima dnevne sobe.
"Vreme je, zar ne, da nas dvoje najzad porazgovaramo?"
Treviz se upilji u nju. "Sva ova maskarada zbog..."

Ali Brano ga prekide prigu enim, vrstim glasom. "Ti e, venie. A vas etvorica, od
lazite. Odlazite! Ovde e sve biti u redu!"
etvorica stra ara salutira e i okrenu e se na petama. Treviz i Brano ostado e sam
i.
GRADONAELNICA
5.
Brano ga je ekala ve itav as, umorno razmi ljajui. Tehniki posmatrano, bila je
riva zbog nasilnog ulaska u tui dom. Jo i gore od toga: sasvim u neskladu s ustavo
m, povredila je prava jednog venika. S obzirom na izriite zakone kojima su gradonae
lnici bili podlo ni jo od dana Indbera III i Mazgova, od pre skoro dva veka, nije b
ila unapred osloboena svake optu be.
Meutim, danas, na sam ovaj dan, tokom dvadeset etiri asa, ona jednostavno n
ije mogla poiniti ba ni ta krivo.
Ali i to e proi. Ona se nelagodno prome kolji.
Prva dva stolea predstavljala su Zlatno doba Zadu ibine, njenu herojsku epo
hu - posmatrano, barem, unazad, ukoliko ve tako nisu mislili i oni koji su iveli u
ta nesigurna vremena. Salvor Hardin i Hober Melou bili su dvojica velikih junak
a, pretvoreni u polubo anstva i gotovo izjednaeni sa samim neuporedivim Harijem Sel
donom. Ta trojka predstavljala je trojnu osnovu na kojoj je poivala legenda o Zad
u bini (pa i sama njena istorija).
Meutim, pravo reeno, u tim danima Zadu bina je bila samo jedan slabaak svet,
sa tanu nim uticajem nad etiri Kraljevstva i samo maglovito svesna do koje mere, st
varno, Seldonov Plan dr i nad njom svoju za titniku ruku, nasuprot, ak, i ostacima nek
ada njeg monog Galaktikog carstva.
Ali to je Zadu bina, u politikom i privrednom pogledu, postajala monija, to s
u se, istovremeno, manje znaajni inili njeni upravljai i njeni borci. Latan Devers
bio je ve gotovo zaboravIjen. A ukoliko su ga se jo uop te i seali, bilo je to pre po
traginoj smrti u robovskim rudnicima nego po izli noj, mada uspe noj borbi protiv Be
le Riozija.
to se, pak, tie samog Bele Riozija, najuzvi enijeg izmeu svih neprijatelja Za
du bine, i on je bio gotovo zaboravljen; zasenio ga je Mazgov, koji je jedini pore
metio Seldonov Plan, pobediv i Zadu binu i ovladav i njome. Jedini on ostao je Veliki
Neprijatelj - u pravom smislu rei, poslednji meu velikima.
Jedva da je jo , povrh svega, ivelo seanje na injenicu da je, u su tini, Mazgov
a svladala jedna jedina osoba - jedna ena, Bejta Darel - i da je tu pobedu izvoje
vala bez iije pomoi, ak i bez ikakvog oslonca u Seldonovom Planu. Isto tako, ve je p
redato zabaravu da su njen sin i unuka, Toran i Arkadi Darel, porazili Drugu zad
u binu, dopustiv i tako Zadu bini, Prvoj zadu bini, da se uzvisi nad svim ostalim svetov
ima.
Ove pobednike iz novijih vremena vi e nisu dr ali za herojske figure. Vremen
a su postala odve zadojena ekspanzionizmom, te vi e nije bilo mogue ni ta drugo osim h
eroje svoditi na obine smrtnike. Opet, na drugoj strani, biografija koju je Arkad
i napisala o svojoj baki svela je ovu s postolja heroine na lik iz romantine pust
olovine.
Ali od tog vremena, vi e nije bilo heroja - ak ni likova iz romantinih pusto
lovina. Kalganski rat predstavljao je poslednji izliv nasilja koje je zapljusnul
o Zadu binu - a i to je bio sukob manjih razmera. Gotovo dva veka neprekinutog mir
a! Stotinu i dvadeset godina otkako nijedan od brodova nije bio ak ni ogreban!
Bio je to dobar mir - Brano to nikad ne bi sporila - mir koji je doneo z
natne koristi. Zadu bina jo nije uspostavila drugo Galaktiko carstvo - bila je, po S
eldonovom Planu, prevaljena tek polovina puta - ali u obliku Zadu binske federacij
e dr ala je u vrstom ekonomskom stisku vi e od treine meusobno veoma udaljenih politikih
jedinica Galaksije, a na one koje nije mogla kontrolisati vr ila je bar ozbiljan
uticaj. Bilo je veoma malo mesta gde se rei 'Ja sam iz Zadu bine' nisu doekivale s i
zrazima najveeg po tovanja. A na milionima naseljenih svetova nije bilo zvaninika ija
bi slu ba bila cenjena vi e od slu be gradonaelnika Terminusa.
Naziv se jo odr avao. U naslee ga je ostavio vo jednog malog i gotovo neprime
tnog grada na jednom usamljenom svetu na samom rubu civilizacije, ali niko ni u

snu ne bi po eleo da ga promeni ili, da makar i jedan atom doda zvunosti njegovog i
mena. Kako su stvari stajale, samo bi se ve napola zaboravljena titula Carskog Vi
soanstva mogla meriti s njim po ushienju koje je mogla izazvati.
...Osim na samom Terminusu, gde su moi gradonaelnika bile bri ljivo ograniene
. Seanje na Indberove jo nije i ilelo. Ali nije njihova tiranija bila ono to im narod
nije opra tao, ve injenica da su dozvolili da ih Mazgov porazi.
A evo sada i nje, Harle Brano, najsna nije meu svim upravljaima posle smrti
Mazgova (bila je svesna toga) i tek pete ene koja je zauzela to visoko mesto. U o
vo vreme jedino je ona bila u mogunosti da svoju snagu otvoreno ispolji.
Borila se srano za svoju viziju onoga to je bilo ili to bi trebalo da bude
pravo - protiv istrajnog otpora onih koji su te ili vaspostavljanju presti a sredi ta
Galaksije i aure imperijalne moi - i konano odnela pobedu.
Ipak, jo ne, pomisli. Jo ne! Samo poku ajte da prerano skoite u sredi te Galaks
ije i izgubiete - iz ovog ili onog razloga. A Seldon se, sa svoje strane, i dalje
povremeno pojavljivao, podr avajui je jezikom i renikom koji je bio gotovo istoveta
n njenom.
Za neko vreme, u oima itave Zadu bine, to ju je uinilo gotovo isto toliko mud
rom koliko je to bio i sam Seldon. Ipak, predobro je znala da se to u bilo kom t
renutku moglo lako zaboraviti.
A ovaj mladi ovek usudio se da joj baci rukavicu ba danas, na ovaj dan nad
svim danima.
tavi e, usudio se ak da bude u pravu!
U tome i jeste bila opasnost. Bio je u pravu! I samim tim to je bio u pra
vu mogao je uni titi Zadu binu!
A sada je stajala licem u lice s njim, i bili su sami.
Ona prozbori alostivo: "Zar niste mogli doi da me vidite privatno? Zar ste
morali vikati na sav glas u venici, u svojoj idiotskoj elji da me nainite budalom?
ta ste to uinili, vi glupavi juno o?"
6.
Treviz uhvati sebe kako rumeni i stade se boriti da nadvlada svoj gnev.
Gradonaelnica je ve bila ena u godinama i o sledeem roendanu trebalo je da napuni ezde
set treu. Oklevao je, stoga, da digne glas na osobu koja je bila gotovo dvaput st
arija od njega.
Pored toga, bila je veoma iskusna u politikim arkama i savr eno je dobro zna
la da je, uspe li samo da protivnika u samom poetku izbaci iz ravnote e, bitka ve na
pola dobijena. Ali da bi takva taktika mogla dejstvovati bila je neophodna publi
ka, a ovde nije bilo publike pred kojom bi suparnik mogao ostati poni en. Bili su
samo njih dvoje.
Stoga on pree preko njenih rei i napregnu se da je nepristrasno osmotri. B
ila je ve ena pod teretom godina, i oblaila se po uniseks modi koja je preovladaval
a ve itave dve generacije. Ipak, nije je posve usvojila. Gradonaelnica, vo itave Gala
ksije - ukoliko je uop te moglo biti rei o voi - bila je samo jedna obina starica koj
u je neko lako mogao uzeti za starca, samo da kosu nije nosila vrsto stegnutu u p
unu, umesto da je nosi slobodno opu tenu u klasinom mu kom stilu.
Treviz se iroko osmehnu. Ma koliko se jedan ostareli protivnik trudio da
rei 'juno a' da prizvuk uvrede, upravo je taj 'juno a' imao dvostruku prednost - mlad
osti i privlanog izgleda - a bio je, istovremeno, u potpunosti svestan toga.
On uzvrati: "U pravu ste. Trideset dve mi je godine, i prema tome, jesam
juno a - da tako ka emo. Ali ja sam i venik, i samim tim, ex officio, glupav. Ono pr
vo predstavlja ne to to ne mo emo otkloniti. A to se drugog tie, mogu samo da izrazim s
voje aljenje."
"Znate li uopste ta ste uinili? Ne stojte samo tako, nastojei da budete duh
oviti. Sedite. Munite malo glavom, ukoliko ste to u stanju, i poku ajte da mi razum
no odgovorite."
"Znam ta sam uinio. Izneo sam istinu, onako kako je ja vidim."
"I upravo ste na dana nji dan na li da mi je turate pod nos? Upravo danas, k
ada mi je ugled toliki da sam bila u stanju da vas isteram iz venice i uhapsim, a
da se pri tom niko ne usudi da makar protestvuje?"
"Vee e ve povratiti dah, i protestvovae. Mo da se protest priprema upravo u ov

om asu. A mene samog saslu ae utoliko pre, imajui u vidu proganjanje kome ste me podv
rgli."
"Niko vas nee saslu ati, jer, ako zakljuim da nameravate da nastavite s tim t
o ste zapoeli, nastaviu i ja da s vama postupam kao s izdajnikom - sa svim zakonsk
im prerogativima."
"U tom sluaju, oigledno, morau na sud. A tu e doi moj as."
"Ne raunajte s tim. Ovla enja kojima gradonaelnik raspola e u sluajevima vanredn
og stanja ogromna su, mada su retko kad bila kori ena."
"Na osnovu ega biste proglasili vanredno stanje?"
"Nesto e se ve nai. Ostalo mi je jo pone to dovitljivosti, a ne strahujem ni o
d preduzimanja politikih rizika. Ne terajte me na to, mladiu. Ovde emo se lepo dana
s sporazumeti, ili vi zauvek gubite slobodu. Biete zatoeni do kraja svog ivota. To
vam zaista mogu garantovati"
Pomno su posmatrali jedno drugo: Brano je bila u sivom, Treviz u neodred
ljivo smeem.
Treviz upita: "O kakvom sporazumu govorite?"
"Ah! Radoznali ste? To je ve bolje. U tom sluaju, konfrontaciju mo emo zamen
iti konverzacijom. Pa, kakvo je va e gledi te?"
"Znate ga sasvim dobro. Valjali ste se u istom blatu kao i venik Kompor,
zar ne?"
" elim da ga ujem od vas - u svetlosti Seldonove krize koja je upravo minul
a."
"U redu, onda, ukoliko je to ono to elite - madam gradonaelnice!" (Bio je n
a ivici da ka e 'matora'). "Slika koju nam je Seldon pru io bila je odve tana, nemogue
tana, s obzirom na to da je proteklo itavih pet stotina godina. Ovo je, ini mi se,
osmi put da se pojavio. U pojedinim trenucima, tamo nije bilo nikog ko bi ga mog
ao saslu ati. U najmanje jednoj prilici, u vreme Indbera III, ono to je imao da ka e
bilo je u posvema njoj nesaglasnosti sa stvarnim stanjem stvari - ali to je bilo u
vreme Mazgova, zar ne? S druge strane, kada je, u bilo kojoj od ranijih prilika
, pokazao toliko preciznosti kao ovo sada?"
Treviz dozvoli sebi da se umereno nasme i. "Nikada, madam gradonaelnice, ba
r koliko nam na i arhivi svedoe, Seldon jo nije bio u stanju da tako savr eno opi e tekuu
situaciju, u svim najmanjim pojedinostima."
Brano upita: "Drugim reima, nagove tavate da je Seldonova prikaza, njegova
holografska slika, ista prevara; da je njegov govor pripremio neki, na savremenik
- mo da ak ba ja; da je, u stvari, neki glumac odigrao ulogu Seldona?"
"To ne bi bilo nemogue, madam gradonaelnice, ali nisam to imao na umu. Ist
ina je daleko gora. Ja verujem da je ono to imamo priliku da vidimo doista Seldon
ova prikaza, kao i da je njegov opis sada njeg trenutka istorije zaista opis koji
je on pripremio pre pet stotina godina. To sam ve rekao i va em oveku, Kodelu, koji
me je bri ljivo vodio kroz aradu to je trebalo da potvrdi da ja podr avam predrasude o
granienih Zadu binaca."
"Tako je. Snimak e, ukoliko bude neophodno, biti iskori en da bi se Zadu bina
uverila da nikada niste stvarno bili u opoziciji."
Treviz ra iri ruke. "Ali jesam. Ne postoji Seldonov Plan, u smislu u kome
mi verujemo da postoji; ne postoji, barem, ve itava dva stolea. Podozrevao sam to v
e godinama, i ono kroz ta smo pre dvanaestak asova pro li u Vremenskoj Kripti to u po
tpunosti dokazuje."
"Samo stoga to je Seldon bio odve precizan?"
"Upravo stoga. Nemojte se smejati. To jeste konaan dokaz."
"Kao to mo ete videti, ne smejem se. Nastavite."
"Kako je mogao biti tako precizan? Pre dva veka, Seldonova analiza onoga
to je tada predstavljalo aktuelni trenutak bila je skroz pogre na. Tri stotine god
ina pro lo je od kako je Zadu bina osnovana i on je gaao podosta mimo cilja. U stvari
, potpuno!"
"Ali razlog ste, venie, sami ve objasnili pre nekoliko trenutaka. Bilo je t
o zbog Mazgova. Mazgov je bio mutant s izuzetnim mentalnim moima, i nije bilo nik
akvog naina da se on ukljui u Plan."
"Ipak, on se uprkos svemu na ao tu - ukljuen u Plan ili ne. Seldonov Plan,
dakle, bio je skrenut sa svog toka. Mazgov nije dugo vladao i nije imao nasledni

ka. Zadu bina je ponovo stekla nezavisnost i ponovo zadobila prevlast; ali kako je
Seldonov plan, po to je do iveo toliko iskrivljavanje, mogao ponovo pronai put ka sv
ojoj pravoj meti?"
Brano je izgledala smrknuta, i njene primetno ostarele ake bile su vrsto s
tisnute. "Poznat vam je odgovor na to. Bili smo samo jedna od dve Zadu bine. itali
ste istorijske knjige."
"itao sam biografiju koju je Arkadi napisala o svojoj baki - obavezno tivo
u kolama, znate - a itao sam i njene romane. itao sam i zvanini prikaz istorije Maz
gova i vremena posle njega. Da li mi dozvoljavate da posumnjam u sve njih?"
"U kom pogledu?"
"Zvanino, mi, Prva zadu bina, trebalo je da ouvamo poznavanje fizikih nauka i
da to znanje dalje unapredimo. Trebalo je da delamo otvoreno, a na istorijski ra
zvoj trebalo je da sledi - bilo to nama poznato ili ne - Seldonov Plan. Postojal
a je, meutim, i Druga zadu bina, iji je zadatak bio da ouva i dalje razvije psiholo ke
nauke, ukljuujui i psihoistoriju; njeno postojanje trebalo je da ostane tajna ak i
za nas. Druga zadu bina predstavljala je agens za fino doterivanje Plana - s cilje
m da ponovo usmeri tokove galaktike istorije kada god ovi skrenu sa linija predvie
nih Planom."
"Onda ste sami dali odgovor", ree gradonaelnica. "Bejta Darel porazila je
Mazgova, delajui mo da pod uticajem Druge zadu bine - mada njena unuka spori tanost ov
akve pretpostavke. Meutim, nema nikakve sumnje da je Druga zadu bina, posle smrti M
azgova, bila ta koja je preduzela da tokove galaktike istorije vrati u okvire Pla
na, i da je, oigledno, u tome uspela. Ali o emu vi, venie, govorite imajui Terminus u
vidu?"
"Madam gradonaelnice, ukoliko sledimo izve taje Arkadi Darel pokazae se jasn
im da je Druga zadu bina, inei poku aj da ispravi galaktiku istoriju, uzdrmala itavu Sel
donovu shemu - s obzirom da je, u nastojanju da izvr i ispravku, uni tila tajnu vlas
titog postojanja. Mi, Prva zadu bina, shvatili smo da postoji Druga zadu bina, na odr
az u ogledalu, i nismo vi e mogli iveti sa saznanjem da neko nama upravlja. Stoga,
preduzeli smo sve da utvrdimo gde se Druga zadu bina nalazi i da je uni timo."
Brano potvrdno klimnu. "I uspeli smo u tome, sudei prema izve tajima Arkadi
Darel, ali oigledno, ne pre no to je Druga zadu bina, posle poremeaja koji je prouzr
okovao Mazgov, galaktiku istoriju ponovo vrsto postavila na prea nji kolosek. I na to
m koloseku nalazi se i danas."
"Zaista u to verujete? Prema onome to ka u izvestaji pravi polo aj Druge zadu b
ine bio je utvren, a s njenim iteljiima izvr en obraun. Bilo je to 378. godine zadu bin
ske ere, pre stotinu dvadeset godina. Tokom pet generacija mi, navodno, ivimo bez
Druge zadu bine, a ipak smo, to se Plana tie, ostali toliko blizu linije cilja da s
te vi i Seldonova prikaza govorili gotovo identino."
"To bi moglo biti protumaeno i tako da sam ja, zahvaljujui svojim dubokim
poniranjima, uspela da sagledam smisao istorijskog razvoja."
"Izvinjavam se. Nijednog trenutka nisam smerao da podvrgnem sumnji va u sp
osobnost dubokog poniranja. Meutim, meni se ini da je oiglednije obja njenje da Druga
zadu bina zapravo nikad nije ni bila uni tena. Ona i dalje upravlja nama... I to je
razlog zbog ega se ponovo nalazimo na koloseku Seldonovog Plana.
7.
Ukoliko je gradonaelnicu i okirala ova izjava, ona to nijednim gestom nije
ispoljila.
Pono je ve bila dobrano pro la, i ona je udno nastojala da razgovor privede k
raju - a ipak, nije smela prenagliti. Mladi je trebalo da odigra svoju ulogu, a o
na nije elela da on u poslednjem tenutku zaobie udicu. Nije smerala da ga se tek t
ako otrese, s obzirom na to da joj je prethodno mogao dobro poslu iti.
Stoga, ona upita: "Zaista? Smatrate, znai, da je Arkadina pria o Kalgansko
m ratu i uni tenju Druge zadu bine la na? Izmi ljena? Pusta igra? Obmana?"
Treviz sle e ramenima. "Ne mora biti. Ali nije ovde re o tome. Pretpostavim
o da je Arkadin izve taj bio u celosti iskren, u skladu s njenim najboljim saznanj
ima. Pretpostavimo da se sve dogodilo onako kako je Arkadi opisala; da je otkriv
eno gnezdo itelja Druge zadu bine, i da su svi oni zatrti. Ali kako bismo uistinu m
ogli znati da smo se doepali svakog pojedinca iz Druge zadu bine? Druga zadu bina ima

la je ume ane prste u itavoj Galaksiji. Nije manipulisala iskljuivo istorijom samog
Terminusa, ili, ak, i same Zadu bine. Njena odgovornost odnosila se na ne to znatno v
ee no to je na glavni grad, ili, ak, itava na a Federacija. Jednostavno, nemogue je pre
ebregnuti pomisao da je bilo jo itelja Druge zadu bine udaljenih hiljadama - a mo da i
vi e - parseka od vlastite planete. Postoji li, u tom sluaju, makar i teoretska ve
rovatnoa da smo ih se sviju doepali?
A ako u tome nismo uspeli, mo emo li onda uop te tvrditi da smo odneli pobed
u? Da li je to, u svoje vreme, mogao tvrditi ak i sam Mazgov? Uspeo je, istina, d
a uzme Terminus, a s njim i sve svetove koje je ovaj neposredno kontrolisao - al
i Nezavisni Trgovinski Svetovi i dalje su se dr ali. Onda je uzeo i njih - ali je
sad ostalo troje begunaca: Ebling Mis, Bejta Darel i njen suprug. Stavio je onda
pod svoju kontrolu obojicu mu karaca, ostaviv i Bejtu - jedino nju - izvan svoje ko
ntrole. Uinio je to iz sentimentalnosti - ukoliko je verovati Arkadinoj literarno
j romansi. Ali i toliko je bilo dovoljno. Prema Arkadinom izve taju samo je jedna
osoba - samo Bejta - ostavljena po strani od Mazgovljevih moi, i upravo stoga to j
e ostala izvan kontrole bila je u mogunosti da dela: njoj zahvaljujui, Mazgov nije
uspeo da utvrdi polo aj Druge zadu bine i, sledstveno tome, konano je do iveo poraz.
Samo je jedna osoba ostala po teena, i sve se sru ilo! U tome je, upravo, va no
st pojedinca, uprkos svim legendama to okru uju Seldonov Plan - sve vreme istiui da p
ojedinac nije ni ta i da mase znae sve.
A ako mi za sobom nismo ostavili samo jednog, ve, ak, nekoliko desetina ite
lja Druge zadu bine - to mi se ini savr eno verovatnim - ta onda? Nije li izvesno da bi
se ponovo okupili, iznova izgradili svoje posede, nanovo se latili svojih prea nji
h poslova, uveali svoju brojnost pridobijanjem novih lanova i njihovom obukom - i
ponovo nas nainili svojim pionima?"
Brano upita ozbiljno: "Verujete li zaista u to?"
"Ne samo da verujem; siguran sam."
"Ali recite mi jo ne to, venie... emu sav taj njihov trud? Zbog ega bi se njiho
vi bedni ostaci i dalje oajnicki dr ali jednog zadatka za koji niko vi e ne nalazi le
pe rei? ta bi ih gonilo da odr avaju itavu Galaksiju na njenom neumitnom putu ka drug
om Galaktikom carstvu? I ako se jedna mala skupina ba i trudi da ispuni svoju misi
ju, to bismo mi za to marili? Za to, umesto toga, ne prihvatiti shemu Plana i, ak, b
iti zahvalan to se oni staraju da ne zastranimo ili sasvim izgubimo put?"
Treviz stavi ake na oi i protrlja ih. Uprkos svojoj mladosti, inio se umorn
ijim od svog suparnika. On se zagleda u gradonaelnicu i ree: "Prosto ne mogu da ve
rujem. Zar odista gajite uverenje da Druga zadu bina sve to ini nas radi? Da su nje
ni itelji neka vrsta idealista? Zar vam nije jasno, s obzirom na va e poznavanje po
litike - kao praktinog izraza moi i manipulacije - da sve to oni ine, zapravo, sebe
radi?
Mi samo predstavljamo o tricu. Mi smo motor, pogon. Mi radimo, znojimo se,
krvarimo i oplakujemo. A oni samo dr e komande - podesi pojaiva ovde, prekini konta
kt tamo - i sve to ine ine s opu teno u i bez ikakvog rizika po sebe same. A onda, kada
sve bude gotovo, i kada, posle hiljadu godina rintanja i crkavanja, najzad osnuj
emo drugo Galaktiko carstvo, evo i njih gde stupaju na scenu, kao vladajua elita."
"Znai, eleli biste da elimini ete Drugu zadu binu?" upita Brano. "Sada, po to sm
o ve prevalili polovinu puta ka Drugom carstvu, elite da preuzmemo stvar u svoje r
uke i da sami obavimo posao, i na kraju budemo svoja vlastita elita? Je li se o
tome radi?"
"Dabome! Dabome! A nije li upravo to ono to bi trebalo da i vi elite? Vi i
ja neemo po iveti da to vidimo i sopstvenim oima, ali vi imate unuke, i jednog dana
mozda u ih i ja imati, i oni sami imae unuke, i tako dalje. elim da oni uberu plod
ove na ih muka, i elim da, osvrnuv i se unazad, ugledaju nas kao ishodi te svega toga,
i da nam odaju po tu zbog svega to smo postigli. Ne elim da postanem sitan zaverenik
u shemi koju je iscrtao Seldon - koga uop te ne smatram nikakvim herojem. Ka em vam
, on predstavlja veu opasnost od samog Mazgova - ukoliko dozvolimo da se Plan uob
lii. Za ime Galaksije, eleo bih da je Mazgov razneo Plan u paramparad - zauvek. Mi
bismo ga nad iveli. On je barem bio od na e vrste, i smrtno bie poput svih drugih. A
Druga zadu bina kao da je besmrtna."
"Ipak, eleli biste da razorite Drugu zadu binu, nije li tako?"
"Kad bih samo znao kako!"

"S obzirom na to da ne znate, ne ini li vam se verovatnim da e Druga zadu bi

na uni titi vas?"
U Trevizovim oima blesnu prezir. "Pomi ljao sam ak i na mogunost da i vas dr e
pod svojom kontrolom. Iza va e krajnje precizne pretpostavke ta e Seldonova prikaza
rei, kao i va eg potonjeg odnosa prema meni, sasvim bi lako mogla stajati Druga zad
u bina. Mogli biste biti puka koljka iju pravu sadr inu ispunjava Druga zadu bina."
"Zbog ega mi onda sve to govorite?"
"Zbog toga to sam, ukoliko vas Druga zadu bina dr i pod svojom kontrolom, ion
ako izgubljen, i to na ovaj nain mogu izbljuvati bar malice gneva to se sakupio u me
ni; ali, takoe, i zbog toga to kao kockar, pola em nadu u mogunost da ipak niste pod
njihovom kontrolom, i da jednostavno niste svesni svojih postupaka."
"Kockate se, i u svakom sluaju dobijate. Niko me ne kontroli e, osim mene s
ame. Pa ipak, mo ete li biti sigurni da govorim istinu? I kada bih bila pod kontro
lom Druge zadu bine, ne oekujete li valjda da bih to priznala? Ili, da li bih, uop te
, i sama znala da se nalazim pod njihovom kontrolom?
Meutim, takva pitanja nikuda ne vode. Ja verujem da nisam pod njihovom ko
ntrolom, a vama ni ta drugo ne preostaje do da i sami u to verujete. Ipak, razmotr
imo i ovu mogunost. Ukoliko Druga zadu bina postoji, izvesno je da je njihova osnov
na nu nost da niko ne sazna za njihovo postojanje. Seldonov Plan deluje samo ukoli
ko pioni - mi - ne znaju kako Plan deluje i na koji se nain njima manipuli e. Razlo
g to je Druga zadu bina bila uni tena u Arkadino doba bio je sadr an u okolnosti da je
Mazgov usmerio pa nju Zadu bine na Drugu zadu binu... Ili bi, venie, trebalo da ka em goto
vo uni tena?
Iz ovoga proishode dve posledice. Pre svega, razumno je pretpostaviti da
je njihovo grubo me anje svedeno na najmanju moguu meru. Mo emo uzeti zdravo za goto
vo da bi bilo nemogue sve nas podvesti pod kontrolu. ak i Druga zadu bina, ukoliko p
ostoji, mora poznavati granice svojih moi. Kontrolisati jedne a ostaviti druge da
sumnjaju znailo bi omoguiti iskrivljavanje Plana. Sledstveno tome, dolazimo do za
kljuka da je njihovo uplitanje onoliko tanano, posredno, retko, koliko je to uop te
mogue - te, prema tome, ja nisam pod njihovom kontrolom, a niste ni vi."
Treviz je prekide: "To je samo jedno od ishodi ta, i ja sam sklon da ga pr
ihvatim - mo da samo iz puste elje. Kako stoji stvar s drugim?"
"Jednostavnije je i neizbe nije. Ukoliko Druga zadu bina postoji i ukoliko el
i da ouva tajnu svog postojanja, onda je jedna stvar sasvim sigurna. Svako ko sma
tra da ona jo postoji, ko pria o tome, ko o tome trubi po svoj Galaksiji, mora, na
neki prefinjen nain, biti smesta uklonjen, zbrisan, odstranjen. Nije li to i va z
akljuak, venie?"
Treviz uzvrati: "Nije li to razlog, madam gradonaelnice, to ste me stavili
u kuni pritvor? Da biste me za titili od Druge zadu bine?"
"Na izvestan nain. Do izvesne mere. Snimak va ih gledi ta, koji je Liono Kode
l tako bri ljivo nainio, bie javno publikovan ne samo stoga da narod Terminusa i Zad
u bine ne bi bio prekomerno uznemiren va om sme nom govorancijom - ve i da ne bismo uzn
emirili Drugu zadu binu. Ukoliko ona postoji, ne bih elela da njena pa nja bude usmer
ena na vas."
"Ko bi to rekao", ree Treviz s neuzdr anom ironijom. "Mog dobra radi? Zbog
mojih lepih smeih oiju?"
Brano se prome kolji i, gotovo bez upozorenja, tiho se nasmeja. "Nisam ba t
oliko stara, venie, da ne bih bila svesna va ih lepih smeih oiju; pre tridesetak godin
a one bi, mo da, mogle biti dovoljan razlog. Danas se, meutim, ni za milimetar ne b
ih pomakla da njih sauvam - ni preostali deo vas - kada bi samo oi bile u pitanju.
Jer, ukoliko Druga zadu bina postoji, i ukoliko svoju pa nju usmeri na vas, sasvim
je mogue da se na vama nee i zaustaviti. U pitanju je i moj ivot, kao i ivot znatnog
broja drugih daleko inteligentnijih i vrednijih osoba no to ste vi - da i ne pom
injem planove koje smo tako dugo pripremali."
"Ah? Znai li to da, ipak, verujete da Druga zadu bina postoji, im se tako pa l
jivo odnosite prema mogunosti da izazovete njenu reakciju?"
Brano polo i ake ispred sebe na sto. "Razume se da verujem, vi savr ena budal
o! Da mi nije bilo poznato da Druga zadu bina postoji, i da se s njom nisam nosila
onoliko predano i uspe no koliko sam to uop te mogla, da li bih uop te marila ta vi im
ate da ka ete na tu temu? Da Druga zadu bina ne postoji, da li bi imalo ikakvog znaaj

a va e telalisanje da ona postoji? Ve mesecima, pre no to ste s tim izi li u javnost,

nameravala sam da vam zaepim usta, ali nisam imala dovoljno politike moi da se bez
rukavica obraunam s jednim venikom. Seldonova pojava podigla mi je ugled i podaril
a mi tu mo - premda samo privremeno - i upravo u tom trenutku vi ste izi li u javno
st. Nisam ni aska oklevala; i sada sam spremna da vas bez imalo gri e savesti ili m
ikrosekunde oklevanja skratim za glavu - ukoliko ne budete spremni da postupite
tano onako kako vam budem rekla.
itav na razgovor, u doba noi kada bih daleko vi e volela da sam u krevetu, i
u dubokom snu, trebalo je da poslu i da vas konano pripravi da mi poverujete kada v
am budem rekla sve ono to sledi. elim, naime, da znate da je problem Druge zadu bine
- bri ljivo sam nastojala da ga vi izlo ite - takav da mi daje dovoljno osnova i ra
zloga da vas i bez sudske presude podvrgnem ispiranju mozga."
Treviz se napola podi e sa svog sedi ta.
Brano ga zaustavi "Ah, ni ta ne poku avajte. Ja mo da jesam samo jedna stara en
a, kako bez sumnje sami sebi govorite, ali pre no to biste uspeli da me makar dot
aknete bili biste mrtvi. Mladi ludae, moji nas ljudi sve vreme dr e na oku."
Treviz ponovo sede. Malo potom, ponovo prozbori, donekle drhtavim glasom
: "To jednostavno nema smisla. Ukoliko zaista verujete da Druga zadu bina postoji,
ne biste tako otvoreno o tome govorili. Ne biste sebe izlagali opasnostima do m
ere do koje tvrdite da se ja izla em."
"Priznajete, dakle, da imam ne to vi e zdravog razuma nego vi. Drugim reima,
vi verujete da Druga zadu bina postoji, pa ipak o tome otvoreno govorite, jer ste
budala. I ja verujem da ona postoji, i govorim o njoj otvoreno - ali jedino stog
a to sam preduzela mere predostro nosti. Po to ste, po svemu sudei, pa ljivo isitavali Ar
kadinu priu, sigurno ete se setiti da je govorila i o tome kako je njen otac izmis
lio neku spravu koju je ona nazvala 'mentalnim titom'. Sprava je slu ila kao brana
mentalnim moima kojima je Druga zadu bina raspolagala. Sprava jo uvek postoji, i usp
eli smo da je, u najveoj tajnosti, dalje usavr imo. Ova kua je, u ovom trenutku, u d
ovoljnoj meri za tiena od njihovog eventualnog eprkanja. Imajai sve to u vidu, dozvol
ite mi sada da vam saop tim kakav e biti va zadatak."
"O emu se radi?"
"Va zadatak e biti da ustanovite da li je ono to oboje mislimo da je tano od
ista tano. Va e zadatak biti da ustanovite da li Druga zadu bina jo postoji, i ukoliko
postoji, gde se nalazi. To znai da ete morati da napustite Terminus i poete ni sam
a ne znam kuda - ak i ukoliko bi se na kraju moglo ispostaviti, kao to je ve bilo u
Arkadino doba, da se Druga zadu bina nalazila meu nama samima. To takoe znai da se n
eete moi vratiti sve dotle dok ne budete imali da nam ne to saop tite; a ukoliko ne bu
dete imali ni ta da nam saop tite, neete se ni vratiti, i stanovni tvo Terminusa bie sma
njeno za jednu budalu."
Treviz odjednom stade mucati. "Ali kako u tragati za njima a da tu injenic
u od njih sakrijem? Oni e se ve pobrinuti da uprilie moje ubistvo, a vama to nee don
eti nikakvo novo korisno saznanje."
"Onda nemojte tragati za njima, naivno dete. Tragajte za neim drugim. Tra
gajte, svim srcem i du om, za neim drugim, ali ako tom prilikom naletite na njih je
dnostavno stoga to se nisu potrudili da na vas obrate paznju - utoliko bolje! U t
om sluaju, mo ete nam poslati izve taj kodiranim i bezbednim hipertalasima; nagrada b
i bila va povratak."
"Pretpostavljam da imate ne to sasvim odreeno u vidu - ta bi bilo ono za im b
ih tragao?"
"Razume se. Poznajete li Janova Pelorata?"
"Nikad nisam ni uo za njega."
"Upoznaete ga sutra. On e vam rei za im ete tragati, i on sam poi e s vama u j
dnom od na ih najmodernijih brodova. Poi ete samo vas dvojica - sasvim dovoljan rizi
k. I ukoliko ikad poku ate da se vratite, bez toliko potrebnog nam saznanja, raznee
mo vas u svemiru pre no to se na parsek pribli ite Terminusu. Ovo bi bilo sve. Smat
rajte na razgovor okonanim."
Ona ustade, zaustavi pogled na svojim golim akama, a onda lagano navue ruk
avice. Zatim se okrenu prema vratima, na kojima se skoro istog asa pojavi e dvojica
stra ara, dr ei oru je u rukama. Stav i postrance, napravi e joj prolaz k vratima.
Stigav i do vrata, ona se okrenu. "Ima jo stra ara napolju. Ne inite ni ta to bi

ih moglo uznemiriti, jer biste nas u suprotnom mogli re iti svih briga oko svog tr
o nog postojanja."
"Ali i vi biste bili li eni svih koristi koje od mene oekujete", odgovori T
reviz, nastojei da to, uz poprilino napora, izgovori to je mogue opu tenije.
"Rizikovaemo", odvrati mirno Brano, ravnodu no se osmehnuv i.
8.
Napolju je saeka Liono Kodel. "Slu ao sam itav razgovor, gradonaelnice. Bili
ste izvanredno strpljivi."
"A sad sam izvanredno Umorna. ini mi se da je dana nji dan imao sedamdeset
dva asa. Sada ti preuzmi itavu stvar."
"Razume se, ali recite mi... Da li je kua odista bila pokrivena mentalnim
titom?"
"Ah, Kodele", odvrati Brano umorno. "Ti si bar razuman. Kakva je uop te bi
la mogunost da nas neko posmatra? Zar zaista zami lja da Druga zadu bina dr i pod prismo
trom sve, na svakom mestu, u svako doba? Za razliku od mladog Treviza, ja nisam
romantina; kada bi oi i u i Druge zadu bine bili svuda, ne bi li nas samo prisustvo me
ntalnog tita smesta odalo? Kad je ve o tome re, ne bi li ve sama njegova upotreba da
la Drugoj zadu bini na znanje da postoji brana njenim moima - po to jednom ustanove d
a postoji mentalno neprozirno podruje. Nije li tajna postojanja takvog jednog tita
- sve do trenutka dok ne budemo spremni da ga u punoj meri upotrebimo - znatno
vrednija ne samo od jednog Treviza, ve i od tebe i mene zajedno? Pa ipak?"
Nalazili se se u Kodelovom vozilu. Kodel je sedeo za upravljaem. "Pa ipak
?" upita on.
"Pa ipak - ta?" odvrati Brano. "Ah, da. Pa ipak, taj mladi nije neintelige
ntan. U raznim prilikama, desetak puta, nazvala sam ga budalom samo da bih mu po
kazala gde mu je mesto - ali on to nije. Mlad je, i oito je mnogo itao romane Arka
di Darel, koji su ga i naveli da poveruje da je Galaksija onakva kakvom je ona o
pisuje - ali ima hitar duh i teta je to emo ga izgubiti."
"Znai, sigurni ste da se nee izvui?"
"Sasvim sigurna", odgovori Brano tu no. "Ipak, kako god uzeli, mo da je i bo
lje tako. Nisu nam potrebni mladi romantiari koji e slepo juri ati i, dok trepne , mo da
sru iti sve ono to smo godinama gradili. Pored toga, poslu ie i odreenoj svrsi. Izvan
svake je sumnje da e na sebe privui pa nju Druge zadu bine - ve samim tim to ne odustaje
od mi ljenja da ona postoji i to ne prestaje da se bavi nama. I dok joj pa nja bude
prikovana za njega, na nas e, nadajmo se, zaboraviti. A mo da bismo iz toga mogli i
zvui i veu korist no to bi nam donelo puko ostajanje izvan njihove pa nje. Zabrinuti
zbog Treviza i bavei se njime mogli bi, nadajmo se, biti toliko neoprezni i otkri
ti nam se, stvarajui nam tako mogunost i dajui nam vremena da se pripremimo za prot
ivudar."
"Treviz, dakle, treba da na sebe privue munju."
Branine usne se nabra e. "Ah! Metafora kakvu sam ba tra ila. On e biti na gromo
bran: primie udar na sebe, i nas za tititi od moguih posledica."
"A taj Pelorat... I on e se nai na mestu gde grom treba da udari?"
"Mogue je da i on zaglavi. Ali tu nema pomoi."
Kodel kIimnu. "Pa, znate kako je Salvor Hardin uobiavao da ka e... 'Nikad n
e dozvoli da te tvoje oseanje moralnosti sprei da uini ono to je pravo'."
"Ovog asa nemam ba oseaj moralnosti", proguna Brano. "Imam samo oseaj da sam
umorna do kostiju. Pa ipak? Mogla bih navesti poprilian broj ljudi koje bih radij
e izgubila nego Golana Treviza. On je pristao mlad ovek... I razume se, savr eno je
svestan toga." Rei joj zamre e na usnama i ona zatvori oi i zapade u lak san.
ISTORIAR
9.
Janov Pelorat bio je sedokos i lice mu je, u trenucima opu tenosti, delova
lo nekako ispra njeno. U stvari, gotovo se sve njegovo vreme i sastojalo od trenut
aka opu tenosti. Bio je prosene visine i te ine, i po pravilu se kretao bez urbe i gov
orio razmi ljajui o svakoj rei.
Jos nijednom u ivotu ne be e napustio Terminus - to je ve samo po sebi bilo n

euobiajeno, a pogotovo za nekog iz njegove profesije. Ni sam, pritom, nije bio nai
sto da li je zarad opsednutosti istorijom - ili uprkos bavljenja njome - postao
izrazit kabinetski tip.
Opsednutost istorijom zaskoila ga je sasvim neoekivano, u petnaestoj godin
i, kada je, prilikom neke lak e boljke, dobio na poklon jednu knjigu sa prastarim
legendama. U njoj se prvi put susreo sa svepro imajuom temom koja je govorila o jed
nom svetu usamljenom i zabaenom - svetu koji toga ak nije bio ni svestan, iz jedno
stavnog razloga to za drugo nije ni znao.
Boljke nesta kao da be e rukom odnesena. U naredna dva dana uspeo je da kn
jigu proita tri puta, i da napusti postelju. Dan nakon toga proveo je u svom rauna
rskom terminalu, u traganju za svakim zapisom koje je Univerzitetska biblioteka
u Terminusu mogla imati o slinim legendama.
Upravo takve legende nastavie da plene njegovu pa nju i tokom mnogih godina
koje e tek doi. Univerzitetska biblioteka u Terminusu bila je, u tom smislu, drag
oceni izvor, ali tokom godina, otkrio je sve brojne radosti to ih mogu doneti meub
iblioteke pozajmice. uvao je u svom posedu i kopije koje je, putem hiperradijacion
ih signala, pribavio s najudaljenijih mesta - stigav i, tako, ak i do Ifnije.
U meuvremenu postao je profesor drevne istorije i upravo se nalazio na sv
om prvom dopustu - prvom u trideset sedam godina; dopust je zatra io no en mi lju da p
reduzme - prvi put da se otisne u svemir - putovanje do samog Trantora.
Pelorat je bio savr eno svestan injenice da je za jednog itelja Terminusa bi
lo krajnje neobino da nikad nije zakoraio u svemir. Razume se, nijednog mu trenutk
a nije bila namera da se istakne na takav osobit nain. Jednostavno, kada god bi s
e na ao u prilici da krene u svemir ispreila bi mu se kakva nova knjiga, neka nova
studija, tek iskrsla analiza. Onda bi on putovanje odlo io sve dok nova tema ne bi
bila do kraja isceena, pridodav i, ukoliko je to bilo mogue, neki vlastiti podatak,
zamisao ili pretpostavku itavoj planini sakupljenih injenica. Na kraju je jedino a
lio to putovanje na Trantor nikad nije uspeo da ostvari.
Trantor je nekad bio prestonica prvog Galaktikog carstva. Predstavljao je
carsko sedi te tokom dvanaest hiljada godina, po to je, prethodno, bio prestonica j
ednog od najva nijih preimperijalnih kraljevstava - koje je, malo pomalo, svladalo
ili na neki drugi nain apsorbovalo druga kraljevstva izrastav i tako u Carstvo.
Trantor je bio grad - planeta, sav odeven u metalno ruho. Podatke o tome
Pelorat je na ao u delima Gala Dornika, koji je na Trantor prispeo u doba samog H
arija Seldona. Dornikova knjiga o Trantoru bila je davno iscrpljena, i primerak
koji je Pelorat dr ao u svom posedu lako se mogao prodati po ceni koja je prema ival
a naunikove estomesene prihode. Uprkos tome, ve i sama pomisao da se od nje rastane
mogla se kod istoriara izvrgnuti u istinsku moru.
Razume se, ono za im je Pelorat udeo, bar kada je Trantor bio u pitanju, b
ila je Galaktika biblioteka, koja je u doba Carstva (tada je nosila ime Carske bi
blioteke) bila najvea u itavoj Galaksiji. Trantor je predstavljao prestonicu najvee
g i najmnogoljudnijeg carstva koje je ljudska rasa ikad videla. Bio je to jedins
tven planetarni grad, sa stanovni tvom koje je znatno prema ivalo cifru od etrdeset m
ilijardi du a, i u njegovoj Biblioteci steklo se sve to je predstavljalo izraz stva
ralakih (i ne ba uvek stvaralakih) pregnua oveanstva - punu sumu njegovih saznanja. Sv
e je to bilo kompjuterizovano na tako slo en nain da su bili potrebni vrsni strunjac
i da bi se uop te moglo rukovati raunarima.
Meutim, to je bilo najva nije, Biblioteka je ostala po teena svih razaranja. Pe
lorat se nije mogao oteti oseanju zadivljenosti kada je god o tome razmi ljao. Kada
je, pre skoro dva i po stolea, Trantor najzad pao i bio opljakan, pro ao je kroz u as
na razaranja - u asna do te mere da je prie o ljudskom jadu i propasti bilo naprost
o nepodno ljivo ak i slu ati; pa ipak, Biblioteka je pre ivela, ostav i pod za titom (tako
su kazivale prie) samih studenata, koji su izna li izvanredno domi ljata oru ja da je o
dbrane. (Neki su ipak mislili da je navodno po rtvovanje studenata predstavljalo t
ek puko romantino iskrivljavanje injenica).
U svakom sluaju, Biblioteka je uspela da opstane tokom itavog razdoblja pu
sto enja. Ebling Mis je, tragajui za Drugom zadu binom i gotovo utvrdiv i njen polo aj, s
voj rad obavio u jo uvek netaknutoj Biblioteci, sred jadnih, ru evnih ostataka grad
a (u skladu sa pripove u u koju su itelji Zadu bine predano verovali, mada su se istor
iari prema njoj uvek odnosili sa skepsom). Pripadnici triju nara taja Darelovih - B

ejta, Toran i Arkadi - boravili su, svako u nekom posebnom trenutku, na Trantoru
. Medutim, Arkadi nikad nije bila u samoj Biblioteci, i od njenog vremena Biblio
teka nije vi e imala nikakvog odjeka u galaktikoj istoriji.
Niko meu iteljima Zadu bine nije bio na Trantoru tokom poslednjih stotinu dv
adeset godina, ali nije bilo nikakvog razloga da se sumnja u to da Biblioteka i
dalje postoji. Ve sama injenica da se o njoj ni ta nije ulo predstavljala je najpouzd
aniji dokaz da je jo bila u ivotu. Jer, njeno uni tenje zasigurno bi izazvalo kakvu
- takvu buku.
Biblioteka je sada bez sumnje predstavljala anahronizam, arhaini preostat
ak pro losti - bila je to ve u doba Eblinga Misa - ali upravo je to bila injenica ko
ja ju je inila toliko privlanom. Pelorat bi s u ivanjem trljao ruke svaki put kada b
i mislio o staroj, ve ozbiljno demodiranoj Biblioteci. Jer, to je starija i demodi
ranija bila, to su vei izgledi bili da e u njoj pronai ono za im je tragao. esto je,
sanjarei, video sebe kako ulazi u Biblioteku i uzdr ana daha pita: "Da nije, kojim
sluajem, Biblioteka osavremenjana? Da niste sluajno bacili stare trake i kompjuter
ske zapise?" I uvek bi zami ljao kako mu prastari, pra njavi bibliotekar odgovara: "
Kakva je nekad bila, Profesore, takva je i danas."
A sada, njegovi su snovi bili na putu da se ispune. Sama gradonaelnica se
potrudila da ga u to uveri. Istina, nije mu bilo jasno kojim se putem obavestil
a o njegovom radu. Mnogi od njegovih radova ostali su tokom niza godina neobjavl
jeni. Veoma mali broj njegovih radova inio se pogodnim za objavljivanje, a i ono t
o je objavio jedva da je ostavilo nekog traga. Pa ipak, ini se da se nije zalud g
ovorilo da Bronzana Brano zna sve to se dogada na Terminusu, i da joj oko dospeva
i do najzabitijih bud aka. Pelorat je gotovo bio sklon da u to poveruje, ali tako
mu svega, za to u tom sluaju nije ranije uoila va nost njegovog rada i makar ga u naj
skromnijoj meri finansijski potpomogla?
Po svemu sudei, pomisli on sa nesputanom gorinom, Zadu bina je svoj pogled vr
sto usmerila iskljuivo prema budunosti. Drugo carstvo i njihova sudbina obuzimala
ju je do sr i. Nije bilo ni vremena ni elje da se zaviri u pro lost - a usamljeni poj
edinci koji su to inili delovali su razdra ujue.
ta vi e, delovali su budalasto, ali on, jednostavno, to nije mogao od sebe
odagnati. A mo da je tako bilo i bolje. Mogao je na taj nain itavu tu veliku potragu
navaliti samo sebi na plea, siguran da e doi dan kada e ga konano prihvatiti kao vel
ikog Pionira Nezaobilaznog.
To je, razume se, znailo (bilo je u njemu previ e intelektualnog po tenja da
bi odbio da to prizna) da je i on sam obuzet buduno u - buduno u koja e mu konano donet
riznanja, i u kojoj e biti izjednaen sa samim Harijem Seldonom. Zapravo, ak e ga i n
advisiti - jer, kako bi se puka prognoza jasne hiljadugodi nje budunosti uop te mogla
meriti sa izvlaenjem iz zaborava izgubljene pro losti stare dvadeset pet milenijum
a?
Gradonaelnica je rekla da e to biti prvog dana posle nove pojave Seldonove
prikaze. To je, odista, bio jedini razlog to se i Pelorat zainteresovao za novu
Seldonovu krizu - koja je ve mesecima zaokupljala svakog pojedinca na Terminusu i
, zapravo, gotovo itavu Federaciju.
Njemu, lino, inilo se savr eno beznaajnim pitanje da li e sedi te Zadu bine ostat
ovde na Terminusu ili e se premestiti negde drugde. I sada, kada je kriza bila r
azre ena, i dalje mu je ostalo nejasno koje je stanovi te Seldon zagovarao; nije bio
siguran, ak, da je predmet spora uop te bio spomenut.
Bilo mu je dovoljno da se Seldon konano pojavio, i da je dugooekivani dan
osvanuo.
Tek je bilo pro lo dva asa popodne kada se jedno vozilo zaustavilo na putu
ispred njegove donekle zabaene kue u u em predgrau Terminusa.
Vrata na vozilu su se otvorila i jedan oficir u uniformi Bezbednosti izie
iz njih. Iza njega pojavi se neki mladi ovek, u pratnji dvojice stra ara.
I protiv svoje volje Pelorat se oseti impresioniranim. Ne samo to je grad
onaelnica poznavala njegov rad, ve mu je, oito, pridavala i najveu va nost. Osoba koja
je trebalo da mu bude saputnik prispela je u pratnji poasne stra e; trebalo je da
upravlja brodom koji mu je bio dodeljen - prvoklasnim brodom. Odista, bilo je to
veoma laskavo. Veoma...
Peloratov domoupravitelj otvori kapiju. Mladi ue, a dvojica stra ara postavi e

se s obe strane kapije. Osmotriv i kroz prozor, Pelorat vide da je oficir ostao n
apolju, i da jo jedno vozilo pristi e. Dodatna poasna pratnja!
Prilino zbunjujue!
On se okrenu i u sobi ugleda mladia; iznenaden, on ga prepoznade. Viao ga
je ve ranije tokom holografskih predstava. Onda mu se obrati: "Vi ste, zar ne, on
aj venik... Treviz!"
"Golan Treviz. U pravu ste. A vi ste profesor Janov Pelorat?"
"Da, da", odgovori Pelorat. "Da li ete to vi..."
"Tako je, biemo saputnici", odgovori Treviz ukoeno. "Odnosno, tako su mi b
ar rekli."
"Ali vi niste istoriar."
"Ne, nisam. Kao to i sami rekoste, ja sam venik. Politiar."
"Da... Da... Ali o emu ja to razmi ljam? Ja sam istoriar, prema tome za drug
im nema ni potrebe. Vi sigurno umete da upravljate svemirskim brodom?"
"Da, prilino sam ve t u tome."
"Pa, to je upravo ono to nam treba. Sjajno! Bojim se, meutim, da ne spadam
meu one va e praktine mislioce, mladiu, te, ako ste vi jedan od njih predstavljaemo o
dista skladan par."
Treviz uzvrati: "U ovom asu nisam ba obuzet savr eno u vlastite sposobnosti mi lj
enja, ali ini mi se da nemamo drugog izbora do da poku amo da budemo skladan par."
"Nadajmo se, u tom sluaju, da u biti u stanju da prevaziem svoju nelagodnos
t u odnosu na svemir. Znate li, venie, da jo nikad nisam kroio u kosmos? Ja sam vam
pravi pravcati puzavac - ini mi se da se to tako ka e. Ali da popijete olju aja? Rei u
Klodi da nam pripremi ne to. Najzad, koliko se ja u te stvari razumem, ini mi se da
e jo potrajati pre no to krenemo. Razume se, spreman sam da smesta krenemo. Imam s
ve to je potrebno za obojicu. Na a gradonaelnica je bila izvanredno predusretljiva.
Zadivljujua je prosto tolika njena zainteresovanost za ovaj projekat."
Treviz upita: "Znai, znali ste o svemu ovome? Koliko dugo?"
"Gradonaelnica me je pozvala" (on se lako namr ti, kao da poku ava da izvede
preciznu raunicu) "pre dve, mo da tri nedelje. Bio sam oaran. A sada, po to mi je konan
o sasvim jasno da u imati kao saputnika pilota a ne nekog istoriara, oaran sam, mla
diu, to u vas imati kraj sebe."
"Pre dve, mo da tri nedelje", ponovi Treviz, pomalo zbunjeno. "Znai, bila j
e u pripravnpsti sve ovo vreme. A ja..." Glas mu zamre.
"Izvinite?"
"Ni ta, profesore. Imam ravu naviku da mrmljam sam za sebe. Imaete priliku d
a se na to naviknete, ukoliko nam se putovanje odu i."
"Hoe. Hoe", odgovori Pelorat vukui svog gosta prema obedovaonici, gde je nj
egov domoupravitelj ve poslu io aj. "Bez ikakvih rezervi. Gradonaelnica je rekla da m
o emo ostati koliko god budemo eleli i da je itava Galaksija pred na im nogama; povrh
svega, da se mo emo osloniti na fondove Zadu bine gde god se budemo na li. Rekla je, r
azume se, i da treba da budemo razumni. Toliko sam joj mogao obeati." On se prigu e
no nasmeja i protrlja ruke. "Sedite, dragi moj mladiu, samo sedite. Mo da nam je ov
o, znate, za dugo vremena, poslednji obed na Terminusu."
Treviz sede. Zatim upita: "Profesore, imate li nekog od porodice?"
"Imam jednog sina. Zaposlen je na univerzitetu Santani. Hemiar je, ili ne t
o poput toga. Ostao je uz svoju majku. Ona i ja ve dugo ne ivimo zajedno, te, kao t
o vidite, nemam nikakvih obaveza, nikoga iji bih ivot stavio na kocku. Verujem da
ni vi nemate nikoga - poslu ite se sendviima, dragi deae."
"Nikoga, bar trenutno. Nekoliko ena. Tek tako, dou i odu."
"Da. Da. Izvanredno, kad se tako sredi stvar. Zaista izvanredno, naroito
kad shvatite da te stvari ne morate uzimati ozbiljno... Nemate ni dece, pretpost
avljam?"
"Nemam."
"Odlino! Znate, u divnom sam raspolo enju. Malo sam se zbunio kad ste u li. P
riznajem to. Ali smatram da ste izvanredni. Ono to mi je potrebno jesu mladost i
zanos i neko ko ume da se snae u Galaksiji. Znate, na je zadatak da tragamo. Bie to
nesvakida nja potraga." Na Peloratovom mirnom licu i u tihom glasu ukaza se neobin
a razdraganost, a da se ni izraz ni intonacija nimalo nisu izmenili. "Pretpostav
ljam da ste sa svime upoznati?"

Trevizove se oi suzi e. "U vezi s nesvakida njom potragom?"

"Da, upravo tako. Biser najvee vrednosti skriven je negde na nekom od des
etina miliona naseljenih svetova u Galaksiji, a o mestu gde se nalazi imamo samo
najbleu predstavu. Uprkos svemu, bie to neverovatan zgoditak ukoliko uspemo da ga
pronaemo. Ukoliko nas dvojica u tome uspemo, dragi mladiu - trebalo bi da ka em Tre
vize, jer ne bih eleo da se pona am pokroviteljski - na a e imena iveti stoleima, sve do
kraja vremena."
"Zgoditak o kojem govorite... taj biser neprocenjive vrednosti..."
"Pona am se kao Arkadi Darel - znate tu spisateljicu - kada je govorila o
Drugoj zadu bini, zar ne? Nije ni udo da izgledate tako zabezeknuti." Pelorat povi
glavu unazad kao da namerava da se gromko nasmeje, ali se samo jedva primetno na
sme i. "Ne, nije to ni ta do te mere glupavo i neva no, uveravam vas."
Treviz upita: "Ako ne govorite o Drugoj zadu bini, profesore, o emu onda go
vorite?"
Pelorat se iznenada uozibilji, a onda ree gotovo izvinjavajui se: "Ah, znai
da vam gradonaelnica ipak nije rekla? Ba udno. Proveo sam decenije jedei se na vlad
u, zbog njene nesposobnosti da shvati moj rad, a sada se gradonaelnica Brano poka
zala toliko plemenitom."
"Da", odgovori Treviz i ne poku avajui da ukloni prizvuk ironije iz svog gl
asa, "ona je ena koja izvanredno krije svoje filantropske porive, ali znate, nije
mi ni ta rekla o svemu o emu priate."
"Znai, nisu vam poznata moja istra ivanja?"
"Nisu. Izvinjavam se zbog toga."
"Nemojte se izvinjavati. Sve je u najboljem redu. Nisam ba dizao veliku b
uku oko svega toga. Pa, dozvolite mi onda da vam ka em. Vi i ja poi emo u traganje s izvrsnim izgledima da je i pronademo - za Zemljom."
10.
Te noi Treviz je veoma lo e spavao.
Sve vreme batrgao se u zatvorskoj eliji koju je ona stara ena sagradila ok
o njega. I nikako mu nije uspevalo da pronae nain da iz nje izie.
Trebalo je da poe u izgnanstvo i tu nije bilo pomoi. Bila je ledeno neumol
jiva i ak se nije ni potrudila da prikrije neustavnost svoga dela. On se oslonio
na svoja prava kao venik i graanin Federacije, ali ona na njih nije obratila ni ze
ricu pa nje.
A evo sada tog Pelorata, udnog starog univerzitetlije koji kao da je imao
neko svoje mesto u svetu kome uop te nije pripadao, gde mu kazuje kako je neustra i
va stara gospa ve nedeljama predano i postojano obavljala pripreme za sve ovo.
Zaista se oseao kao 'juno a', kako ga je izvolela da oslovi.
Trebalo je da poe u izgnanstvo sa jednim istoriarem koji nije prestajao da
ga oslovljava sa 'dragi moj mladiu', i koji je, po svemu sudei, u ivao u pri tomoj
radosti to e otpoeti svoje galaktiko traganje za - Zemljom?
Tako mu Mazgovljeve babe, ta li je samo trebalo da znai ta Zemlja?
Trebalo je da pita. Oh, pa da! Postavio je to pitanje istog trenutka kad
a je njeno ime bilo spomenuto.
Upitao je: "Izvinite, profesore, ali ja sam potpuna neznalica to se tie va e
g predmeta i nadam se da vam nee smetati ukoliko vas zamolim da mi objasnite na n
ajjednostavniji nain ta je zapravo Zemlja?"
Pelorat se ozbiljno zagleda u njega, dok su sekunde lagano promicale. Na
pokon odgovori: "Zemlja je planeta. Prvobitna planeta. Ona na kojoj se, dragi mo
j mladiu, ljudska rasa prvi put pojavila."
Treviz razrogai oi. "Prvi put pojavila? A odakle?"
"Niotkuda. Re je o planeti na kojoj se oveanstvo, tokom dugih evolucionih p
rocesa, razvilo iz ni ih ivotinjskih redova."
Treviz se za trenutak zamisli, a onda odmahnu glavom. "Ne shvatam ta hoete
da ka ete."
Izraz zbunjenosti nakratko minu Peloratovim licem. On proisti grlo i ree:
"Postojalo je doba kada na Terminusu uop te nije bilo ljudskih bia. Ljudi su ovamo
do li i naselili se sa drugih svetova. Pretpostavljam da vam je to poznato?"
"Da, naravno", uzvrati Treviz nestrpljivo. I la mu je na ivce iznenadna sag

ovornikova potreba da izigrava prosvetitelja.

"Odlino, onda. To se odnosi i na sve druge svetove. Anakreon, Santani, Ka
lgan - sve redom. Svi su oni, u nekom trenutku u pro losti, bili utemeljeni. Ljudi
su na njih stizali sa drugih svetova. To se odnosi i na sam Trantor. Verovatno
je bio velika metropola tokom dvadeset hiljada godina, ali pre toga nije."
"Gle, a kakav je bio pre toga?"
"Pust. Ili, barem, nije na njemu bilo ljudi."
"U to je te ko poverovati."
"Ipak je istina. Stari zapisi svedoe o tome."
"Odakle su, onda, prispeli prvi stanovnici Trantora?"
"Niko to pouzdano ne zna. Postoji na stotine planeta koje za sebe tvrde
da su bile naseljene u maglovito doba duboke pro losti; njihovi itelji ispredaju kie
ne pripovesti o nainima na koje su prvi do ljaci na njih prispeli. Istoriari, meduti
m, odbacuju takve skaske, sve vreme bistrei Pitanje Porekla."
" ta to znai? Nikad nisam uo za tako ne to."
"To me nipo to ne iznenauje. Danas to ba nije popularan istorijski problem,
priznajem to, ali u jednom razdoblju tokom opadanja Carstva izvestan broj intele
ktualaca ozbiljno se pozabavio njime. Salvor Hardin ga samo kratko pominje u svo
jim memoarima. Re je o pitanju identiteta i polo aja one planete na kojoj je sve za
poelo. Ako bacimo pogled unazad kroz vreme, videemo kako se oveanstvo sa najmlaih nas
eljenih svetova pomera ka starijim, pa ka jo starijim, sve dok se konano ne usmeri
na samo jednu planetu - onu prvobitnu."
Treviz za trenutak pomisli da postoji oigledna praznina u prikazanoj shem
i. "Nije li ipak mogue da postoji vei broj prvobitnih planeta?"
"Nikako. Sva ljudska bia, irom Galaksije, porod su jedne jedinstvene vrste
. A jedna jedinstvena vrsta nije mogla nastati na nekoliko planeta. Iskljueno."
"Kako to znate?"
"Pre svega..." Pelorat dodirnu ka iprst leve ka iprstom svoje desne ake, kao
da eli bolje da razmisli o onome to je izvan svake sumnje trebalo da bude dugako i
slo eno izlaganje. A onda spusti obe ruke i ree savr eno ozbiljnim glasom: "Dragi moj
mladiu, dajem vam svoju najasniju re."
Treviz se utivo nakloni i ree: "Profesore, ni u snu ne bih u nju posumnjao
. Postavimo, stoga, stvar ovako: to to postoji jedna prvobitna planeta ne znai da
ih ne bi moglo postojati na stotine koje te e da za sebe prisvoje takvu poast?"
"Ne samo da bi mogle postojati, ve uistinu postoje. Ali nijedna od tih st
otina planeta koje tra e da im se prizna prvobitnost ne odaje ni najmanji trag da
je na njoj postojala protohipersvemirska zajednica, a da i ne govorimo o tragovi
ma Ijudske evolucije iz ni ih organizama."
"Sledstveno tome, elite da ka ete da postoji prvobitna planeta, ali da, iz
nekog razloga, ne postavlja pitanje svog prioriteta?"
"Pogodili ste posred mete."
"I sad kreete u potragu za njom?"
"Obojica kreemo. To nam je zadatak. Gradonaelnica je ve sve uredila. Vi ete
odvesti na brod na Trantor."
"Na Trantor? Ali Trantor nije prvobitna planeta. Maloas ste to sami rekli
."
"Razume se da nije. Zemlja je ta planeta."
"Pa onda, za to mi ne ka ete da odvezem brod do Zemlje?"
"Oigledno je da nisam bio dovoljno jasan. Zemlja je mitsko ime. Utemeljen
a je u drevnim legendama. Znaenje tog imena ni ta nam pouzdano ne kazuje, ali nam j
e taj dvoslo ni sinonim najpogodniji da oznaimo 'prvobitnu planetu ljudske rase'. M
eutim, sasvim je nepoznato koja je ta jedna odredena planeta u kosmosu koja zaslu e
no nosi ime Zemlja."
"Da li emo to saznati na Trantoru?"
"Nadam se da u tamo naii na neki podatak, to sigurno. Na Trantoru je Galak
tika biblioteka, najvea u sistemu."
"Nema sumnje da su Biblioteku ve pretra ili oni koji su, jo u doba Prvog car
stva, bili zainteresovani za Pitanje Porekla."
Pelorat zami ljeno klimnu. "Svakako, ali po svoj prilici nisu kako valja o
bavili posao. Saznao sam mnogo o Pitanju Porekla, ak i stvari koje istrazivai od p

re pet stotina godina verovatno nisu znali. Znate, stare zapise pregledao bih sa
znatno vi e razumevanja za sam predmet. Razmi ljam o tome ve dugo, i ini mi se da sam
otkrio jednu sjajnu mogunost."
"Pretpostavljam da ste sve ovo ispriali gradonaelnici, i da se ona saglasi
la?"
"Saglasila? Dragi moj mladiu, bila je odu evljena. Rekla mi je da smatra sa
svim izvesnim da je upravo Trantor mesto gde u nai sve to mi je potrebno."
"Ne sumnjam u to", progunda Treviz.
Bio je to samo deo onoga to mu nije dalo da zaspi. Gradonaelnica ga je sla
la da otkrije to je god vi e mogue podataka o Drugoj zadu bini. alje ga zajedno sa Pelo
ratom da bi tim tobo njim traganjem za Zemljom prikrio svoj, pravi cilj - a tragan
je ih je moglo odvesti do bilo kog mesta u Galaksiji. Bio je to savr en pla t, doist
a, i on se i nehotice iskreno zadivi gradonaelniinoj lukavosti.
Pa ipak - Trantor? Kakvog je to moglo imati smisla? Kada se jednom nau na
Trantoru Pelorat e se zagnjuriti u Biblioteku, da, po svoj prilici, nikad vi e iz
nje ne izie. Suoen sa nepreglednim policama sa knjigama, filmovima i drugim zapisi
ma sasvim je sigurno da nikad to nee ni po eleti.
A pored toga?
Ebling Mis je takode jednom oti ao na Trantor, u Mazgovljevo doba. Prema p
redanju, tamo je ustanovio taan polozaj Druge zadu bine, ali je umro pre no to je ob
elodanio tajnu. Isto se zbilo i sa Arkadi Darel; i njoj je po lo za rukom da utvrd
i mesto Druge zadu bine. Ali njeno otkrie bilo je vezano za sam Terminus, i tu je g
nezdo Druge zadu bine bilo jednostavno zbrisano. Druga zadu bina mogla se sada nalaz
iti bilo gde, te, prema tome, ta im je Trantor jo mogao saop titi? Kada bi se on upu
stio u traganje za Drugom zadu binom svuda bi oti ao pre nego na Trantor.
Pa ipak...
ta je jo Brano planirala on nije mogao znati, ali takoe, nimalo nije bio ra
spolo en da je poslu a. Brano je - zar? - bila uzbuena zbog odlaska na Trantor. Pa, a
ko Brano ba toliko eli da to bude Trantor, oni nee tamo poi. Poi e bilo kuda. Samo ne
na Trantor!
Potpuno iznuren, dok se no lagano primicala praskozorju, Treviz konano zap
ade u grozniav san.

11.
Dan posle hap enja Treviza bio je za gradonaelnicu Brano veliki dan. Prizna
nja koja su je sustizala daleko su prema ivala njene zasluge, a sam incident nijed
nom reju nije bio pomenut.
Pa ipak, veoma je dobro znala da e se Vee ubrzo osloboditi svoje paralisan
osti i da e pitanja stati da se javljaju sa svih strana. Morala je, stoga, brzo d
elati. Odlo iv i niz problema na stranu, odluila je, tako, da se usredsredi na proble
m Treviza.
U trenutku dok su Treviz i Pelorat vodili razgovor o Zemlji, Brano se u
svojoj gradonaelnikoj kancelariji sastala sa venikom Mun Li Komporom. Dok je sedao
suelice njoj, s druge strane stola, nije mogla da odoli da mu u sebi ne oda prizn
anje.
Bio je ni i i lak i od Treviza, i samo dve godine stariji. Obojica su tek ne
davno stupili u Vee, bili su mladi i drski, i to je morala biti jedina injenica ko
ja ih je meusobno spajala, po to su u svemu drugom bili sasvim razliiti.
Dok se inilo da Treviz zrai oko sebe nekom mrgodnom snagom, iz Kompora je
izbijala neka gotovo vedra samopouzdanost. Mo da je to bilo usled njegove svetle k
ose i plavih oiju, sasvim neuobiajenih medu iteljima Zadu bine. Pripisivali su mu got
ovo ensku tananost, to ga je (bar je gradonaelnica tako sudila) u oima ena inilo manje
privlanim od Treviza. Bio je, ipak, sujetan na svoj izgled, nastojei da iz njega
izvue to se vi e moglo; nosio je, tako, prilino dugu kosu i trudio se da uvek svaki u
vojak bude na svom mestu. Stavljao je tanak sloj bledoplave minke na gornje kapke
, kako bi jo vi e naglasio boju svojih oiju. (Stavljanje minke razliitih tonova meu mu k
rcima postalo je tokom poslednjih desetak godina ne to sasvim uobiajeno).
Uop te nije trao za suknjama. iveo je smireno sa svojom enom, mada jo nije pod
neo zahtev da mu se odobri potomstvo, a nije bilo poznato ni da je imao drugu, t
ajnu saputnicu. I po tome se razlikovao od Treviza, koji je ene menjao isto onoli

ko esto koliko i jarko obojene pojaseve po kojima je bio nadaleko poznat.

Bilo je veoma malo stvari vezanih za obojicu mladih venika koje Kodelova
slu ba ve nije znala, te je sam Kodel tiho sedeo u jednom krajiku kancelarije, odi ui,
kao i uvek, prijatnim, dobrim raspolo enjem.
Brano najzad otpoe: "Venie Kompore, uinili ste Zadu bini veliku uslugu, ali na
nesreu po vas, ona nije takve vrste da biste mogli biti javno pohvaljeni ili dob
iti nagradu predvienu za uobiajene prilike."
Kompor se nasme i. Zubi su mu bili beli i pravilni, i Brano se u magnovenj
u zapita da li svi itelji Siriusovog sektora izgledaju poput njega. Komporova pria
da potie iz te osobene, gotovo periferijske oblasti sezala je duboko u pro lost, ak
do njegove babe po majci, koja je takode imala svetlu kosu i plave oi i tvrdila,
sa svoje strane, da je i njena majka poticala iz Siriusovog sektora. Medutim, p
rema Kodelu, nikad se nije moglo nai dovoljno vrstih dokaza koji bi poduprli ovakv
e tvrdnje.
" ene kao ene", rekao je Kodel; "mogla je za sebe svojatati neko daleko i e
gzotino poreklo samo da bi jo vi e istakla svoju lepotu i dodala jo koji gram svojoj
nesumnjivoj, izvanrednoj privlanosti."
"Zar su ene zaista takve?" upitala ga je Brano suvo, i Kodel, uz pomalo n
evoljan sme ak, morade odgovoriti da je, razume se, pritom mislio iskljuivo na obine
pripadnice enskog roda.
Kompor odvrati: "Nije neophodno da itelji Zadu bine budu upoznati sa mojim
uslugama - dovoljno je da su vama poznate."
"Poznate su mi i neu ih zaboraviti. Ali ono to takoe neu dozvoliti jeste da
zakljuite da ste svojim dosada njim uslugama iscrpli sve svoje obaveze. Krenuli ste
jednim slo enim putem, i sada morate nastaviti. elimo da jo vi e saznamo o Trevizu."
"Rekao sam vam ve sve to se odnosi na njega."
"Ne sumnjam da biste eleli da u to poverujem. Mogue je, ak, da i sami veruj
ete u ono to govorite. Ipak, odgovorite mi na jo neka pitanja. Da li ste ikad uli z
a nekog po imenu Janov Pelorat?"
Komporovo elo za trenutak se namre ka, i gotovo istog asa bore ponovo nestad
o e. On lagano odgovori: "Mogue je da ga znam po liku, ali njegovo ime ne budi u me
ni nikakva seanja."
"Pelorat je naunik."
Komporova se usta iskrivi e u laku grimasu prezira i on jedva ujno izgovori
'Oh' kao da se udi da se od njega moglo oekivati da poznaje nekog naunika.
Brano nastavi: "Pelorat je jedna zanimljiva osoba koja, iz nekih svojih
vlastitih razloga, gaji ambiciju da poseti Trantor. Venik Treviz e ga pratiti na n
jegovom putu. No, po to ste vi bili Trevizov dobar prijatelj i po to vam je verovatn
o dobro znan njegov nain razmi ljanja, recite mi... Mislite li da e Treviz pristati
da otputuje na Trantor?"
Kompor odvrati: "Ukoliko se pobrinete da Treviz stupi na brod, i ukoliko
se brod usmeri prema Trantoru, ta bi drugo mogao uiniti? Nadam se da ne nagove tava
te da bi se mogao pobuniti i pobei brodom?"
"Niste me dobro razumeli. On i Pelorat bie sami na brodu, a brodom e uprav
ljati Treviz."
"Pitate, znai, da li e dragovoljno otii na Trantor?"
"Tako je, upravo vas to pitam."
"Ali, madam gradonaelnice, kako bih ja mogao znati, ta e on zapravo uiniti?"
"Venie Kompore, bili ste veoma bliski sa Trevizom. I poznato vam je njegov
o uverenje da Druga zadu bina jo postoji. Da li vam je ikada izneo svoju teoriju gd
e bi se ona mogla nalaziti, gde bi je mo da bilo mogue nai?"
"Ne, nije, madam gradonaelnice."
"A ta vi mislite, da li e je pronai?"
Kompor se prigu eno nasmeja. "Ja smatram da je Druga zadu bina, ma ta ona pre
dstavljala i ma koliko va na mogla biti, ve odavno pokojna, jo od vremena Arkadi Dar
el. Ja verujem u njenu priu."
"Zaista? U tom sluaju, onda, zbog ega ste odali svog prijatelja? Ukoliko j
e on tragao za neim to ne postoji, kakvu je tetu mogao naneti propovedajui svoje udne
teorije?"
Kompor odgovori: "Nije samo istina ta koja mo e tetiti. Mogue je da su njego

ve teorije udne, ali su mogle uneti nemir meu itelje Terminusa i, sejui sumnje i str
ah u pogledu uloge Zadu bine u velikoj drami galaktike istorije, oslabiti vostvo Fed
eracije i nauditi njenom snu o vaspostavljanju drugog Galaktikog carstva. I vi be
z sumnje tako mislite, inae se ne biste bacili na njega usred Venice i slali ga u
progonstvo bez prethodnog suenja. Zbog ega biste to inae uinili, gradonaelnice, ako d
ozvoljavate da vas upitam?"
"Recimo, zasad, da sam bila dovoljno oprezna i da sam dozvolila da posto
ji ma i najmanja mogunost da bude u pravu, i da bi, stoga, izno enje njegovih gledi t
a moglo predstavljati stvarnu i neposrednu opasnost?"
Kompor ni ta ne odgovori.
Brano nastavi: "Ja se sla em s vama, ali me odgovornost koju mi namee moj p
olo aj nagoni da uzmem u obzir i takvu mogunost. Dozvolite mi da vas ponovo upitam
da li raspola ete ikakvim nagove tajem gde on misli da bi se Druga zadu bina mogla nal
aziti, i kuda bi, sledstveno tome, mogao poi."
"Nemam ni najmanjeg pojma."
"Da li vam je ikad i ta nagovestio u tom smislu?"
"Ne, nikada."
"Nikada? Ne odbacujte tako laku svaku pomisao na to. Razmislite! Nikada?
"
"Nikada", odvrati Kompor vrsto.
"Nije bilo nikakvih nagove taja? Nikakvih aljivih primedbi? Nikakvih kraboti
na? Nikakvog apstraktnog filosofiranja koje bi vam se danas, gledano unazad, mog
lo initi znaajnim?"
"Ni ta od svega toga. Uveravam vas, madam gradonaelnice, da su njegovi snov
i o Drugoj zadu bini poput najrazreenije zvezdane pra ine. I sami to znate, i samo uz
alud traite i svoje vreme i svoja oseanja brinui se o tome."
"Da vi to kojim sluajem ne menjate ponovo stranu, nastojei da za titite svog
prijatelja kojeg ste mi sami predali u ruke?"
"Ne", odgovori Kompor. "Predao sam vam ga iz razloga koji su mi se inili
savr eno umesnim i patriotskim. Nemam nikakvog razloga da zbog toga alim, ili da me
njam svoj stav."
"Prema tome, ne mo ete mi ak ni nagovestiti kuda bi se mogao uputiti kada j
ednom zasedne za komande svemirskog broda?"
"Kao to sam ve rekao..."
"Pa ipak, venie" - i tu se bore na gradonaelniinom licu jo dublje utisnu e, daj
ui joj nekakav e njiv izraz - "veoma bih volela da saznam kuda Treviz namerava da poe
."
"U tom sluaju, rekao bih da bi bilo uputno da na njegov brod postavite hi
peroda ilja."
"Mislila sam ve o tome, venie. Meutim, on je sumnjiav ovek i podozrevam da e g
na kraju pronai - ma koliko dobro bio skriven. Razume se, mogli bismo ga postavi
ti tako da ga bude nemogue ukloniti a da se pritom ne o teti i sam brod, te bi ga,
shodno tome, morao ostaviti tamo gde ga je i na ao..."
"Izvanredno re enje."
"Ali u tom sluaju", dodade Brano, "delovao bi pod optereenjem. Mo da ne bi o
ti ao tamo gde je nameravao da ode da se oseao slobodnim i nesputanim. Saznanja do
kojih bih na taj nain do la ne bi mi bila ni od kakve koristi."
"Ali u tom sluaju, ini se, neete biti u stanju da saznate kuda je krenuo."
"Re enje ipak postoji, po to nameravam da se koristim jednim vrlo primitivni
m sredstvom. Osoba koja misli iskljuivo na najslo enije mogunosti, i ostaje budna sa
mo kada su one u pitanju, mo e uop te da ne razmi lja o primitivnim metodima... Razmi lj
am o tome da Trevizu dam pratnju."
"Pratnju?"
"Upravo tako. Imam na umu drugi brod koji bi ga pratio. Vidite li do koj
e je mere i vas samog zapanjila takva mogunost? Verujem da e i on biti zapanjen. N
ee mu ni pasti na pamet da pretresa svemir kako bi ustanovio da li ga neko sledi;
u svakom sluaju, dobro emo se pobrinuti da njegov brod ostane bez najmodernijih a
parata za detekciju."
Kompor ree: "Madam gradonaelnice, obraam vam se sa najdubljim moguim uva avanj
em, ali vam moram skrenuti pa nju na injenicu da ste bez iskustva kada su svemirski

letovi u pitanju. Nikada dosad nije uinjen takav poku aj - da jedan brod sledi dru
gi - jer je tako ne to jednostavno nemogue. Treviz e i eznuti pri prvom hipersvemirskom
skoku. ak i ukoliko ne bude znao da ima pratioca, sam prvi skok predstavljae mu p
ut u slobodu. Ukoliko na njegovom brodu ne bude bilo hiperoda iljaa, vi e ga nee biti
mogue pronai."
"Priznajem da mi nedostaje iskustvo. Za razliku od vas i Treviza, nisam
pro la ni kroz kakvu letaku obuku. Pa ipak, moji su mi savetnici rekli - a oni su p
ro li kroz takvu obuku - da ukoliko se neki brod tano locira pred sam skok, njegov
pravac, brzina i ubrzanje omoguuju da se, bar u naelu, ustanovi gde e ga posle skok
a biti mogue nai. Uz pomo dobrog raunara i razvijenog smisla za tane procene pratilac
mo e izvesti dovoljno pouzdan skok da mu se ponovo nae za repom - pogotovo ako pra
tilac raspola e dobrim detektorom."
"Mogue je da se jednom uspe", odvrati Kompor ustro, "mo da ak i dvaput, ukoli
ko pratilac ima dovoljno sree, ali to je ujedno sve. Ne mo ete se osloniti na takve
stvari."
"Mo da i mo emo... Venie Kompor, svojevremeno ste uestvovali u svemirskim trkam
a. Vidite i sami, dosta znam o vama. Vi ste izvanredan leta i upravo u praenju tak
maca u hipersvemirskim skokovima postigli ste izvanredne uspehe."
Kompor razrogai oi, gotovo pav i sa stolice. "Ali bilo je to u mojim student
skim danima. Sada sam znatno stariji."
"Ali ne i prestari. Nema vam ni trideset pet. Prema tome, poi ete i slediet
e Treviza, venie. Gde god po ao, ii ete za njim, i slati mi izve taje. Poi ete odmah po
Treviza, a on e krenuti kroz nekoliko asova. Ukoliko odbijete da izvr ite ovaj zada
tak, venie, uhapsu vas zbog izdaje. Ukoliko preuzmete brod koji smo vam pripremili,
i ukoliko ne uspete u svom zadatku, nemojte se vraati. Ukoliko to ipak poku ate, l
ikvidiraemo vas jo u svemiru."
Kompor se naglo uspravi. "Imam pravo na svoj vlastiti ivot. Imam i svoje
obaveze ovde. Nema ni govora da poem."
"Moraete. Oni meu nama koji su prihvatili da slu e Zadu bini moraju u svako do
ba biti pripravni da to, ukoliko bi se pokazalo neophodnim, ine makar na najneugo
dniji i najzaobilazniji nain."
"Moja ena, smatram, poi e sa mnom."
"Dr ite li me vi to za budalu? Ona e, smatram, ostati ovde."
"Kao talac?"
"Ako vam se dopada ta re. Ja bih to radije ovako rekla: s obzirom na to d
a se upu tate u opasan poduhvat, moje ne no srce nala e mi da je zadr im ovde, kako se n
e bi suoila sa svim onim sa ime ete se vi susresti... Smatrajte ovaj razgovor okonan
im. Kao i Treviz i vi ste moj uhap enik, i uop te ne sumnjam da shvatate da moram de
lati brzo - pre no to euforino raspolo enje na Terminusu splasne. Bojim se da e moja
zvezda uskoro krenuti putem zalaska."
12.
Kodel napokon prozbori: "Niste ba bili odve ne ni prema njemu, madam gradonae
lnice."
Gradonaelnica odvrati, mrknuv i: "Ima li razloga da budem? Izdao je svog pri
jatelja."
"Bilo je to korisno za nas."
"Svakako, s obzirom na to kako su se stvari okrenule. Ali njegovo sledee
izdajstvo mo da nee biti takvo."
"Zasto mislite da bi do njega moglo doi?"
"Ama hajde, Liono", ree Brano nestrpljivo, "ne poigravaj se sa mnom. Ko g
od jednom ispolji sklonost prema prevari zauvek e biti obele en sumnjom da e poku ati
ponovo."
"Mogue je da svoju sklonost upotrebi tako to e se ponovo povezati sa Treviz
om. Njih dvojica zajedno, znate, mogli bi?"
"Ni sam ne veruje u to. Ma koliko a av i naivan bio, Treviz uvek stremi prav
o svom cilju. On nema razumevanja za izdajstvo i nikad vi e, ni pod kakvim uslovim
a, nee biti spreman da poveruje Komporu."
"Izvinite, madam, ali dapustite mi da se uverim da tano sledim va e misli",
nastavi Kodel. "Do koje mere onda vi mo ete verovati Komporu? Kako mo ete znati da e

slediti Treviza i po teno vas izve tavati? Pouzdajete li se mo da da e ga strahovanje

za enu koja ostaje kao talac dr ati vezanim za vas? Njegova e nja da joj se vrati?"
"I jedno i drugo je od znaaja, ali se ne oslanjam iskljuivo na to. Na Komp
orovom brodu nalazie se hiperoda ilja. Treviz e posumnjati da emo ga pratiti, i nastoj
ae da pronae hiperoda ilja na svom brodu. Ali Kompor - budui uhoda - nee, pretpostavlja
m, posumnjati da je i sam praen, te mu nee ni pasti na pamet da tra i oda ilja. Razume
se, ukoliko mu to i padne na pamet, moraemo se prvenstveno osloniti na privlanost
njegove ene."
Kodel se nasmeja. "Kad samo pomislim da sam vam nekad davao lekcije. No,
kakva je istinska svrha Komporove pratnje?"
"Dvostruko obezbeenje. Ukoliko Treviz zaglavi, Kompor e nastaviti njegovu
misiju i pribaviti nam obave tenja kojih Treviz nije bio u stanju da se domogne."
"Jo jedno pitanje. ta ako, nekim sluajem, Treviz pronae Drugu zadu binu, i mi
o tome saznamo bilo preko njega, bilo preko Kompora, ili, ak, makar i obojica zag
lavili, ipak steknemo dovoljno razloga da ozbiljno pretpostavimo da ona postoji?
"
"Liono, iskreno se nadam da Druga zadu bina odista postoji", ree ona. "U sv
akom sluaju, Seldonov nam Plan nee jo dugo biti od koristi. Veliki Hari Seldon stvo
rio je svoj Plan u poslednjim, umiruim danima starog Carstva, kada je sav tehnolo k
i napredak bio gotovo u celosti zaustavljen. Seldon je bio proizvod svog vremena
, i ma koliko da je briljantna ta polumitska nauka, psihoistorija, morala biti,
ipak nije mogla do kraja proklijati iz svog semena. Izvesno je da nije mogla pre
tpostaviti brz tehnolo ki napredak. A Zadu bina je upravo to postigla, posebno tokom
ovog poslednjeg stolea. Danas imamo detektore masa, o kakvima u ranijim vremenim
a nisu ni sanjali, raunare koji odgovaraju na poticaj istih misli, i - povrh svega
- mentalni tit. Druga zadu bina moi e nas kontrolisati jo samo kratko vreme - ukoliko
to jo danas ini. elim, u poslednjim danima svoje vladavine, da budem ona koja e Ter
minus upraviti novim istorijskim tokom."
"A ukoliko, zapravo, Druga zadu bina uop te ne postoji?"
"U tom sluaju tim svojim novim tokom moramo poi jo ovog asa."
13.
Grozniavi san koji se napokon spustio na Trevizove oi nije dugo potrajao.
Ponovni laki dodir po ramenu konano ga razbudi.
Treviz se krmeljivo di e, sasvim nesposoban da shvati zbog ega se nalazi u
tudem krevetu. " ta... ta?"
Pelorat mu se gotovo se izvinjavajui obrati: "Izvinite, venie Trevize. Moj
ste gost i dugujem vam pristojan odmor, ali stigla je gradonaelnica." Stajao je p
ored kreveta u flanelskoj pid ami, lako podrhtavajui. Trevizova ula umorno se razbud
i e i on se namah svega seti.
Gradonaelnica se nalazila u Peloratovoj dnevnoj sobi, delujui pribrano kao
i uvek. Kodel je stajao kraj nje, blago gladei svoje sede brkove.
Treviz zate e svoj pojas do potrebne mere i upita se na koliko su se vreme
na njih dvoje - Brano i Kodel - uop te rastajali.
"Da li se Vee ve pribralo?" Upita Treviz podrugljivo. "Da se njegovi lanovi
nisu mo da zabrinuli zbog odsustva jednog od svojih?"
"Postoje znaci ivota, tano, ali ne dovoljni da bi vama to i ta znailo", odgov
ori gradonaelnica. "Jo raspola em sa dovoljno moi da vas prinudim da krenete. Odve e vas
do Glavnog kosmodroma..."
"A za to ne do Gradskog kosmodroma, madam gradonaelnice? Zar ete me li iti pri
stojnog opro taja sa suznom gomilom?"
"Vidim, venie, da ste povratili svoju sklonost prema izlivima juno kih glupo
sti, i veoma mi je drago zbog toga. To prigu uje ono to bi inae moglo predstavljati
rastui sev svesti. Na Glavni kosmodrom vi i profesor Pelorat poi ete mirno."
"Da se nikad vi e ne vratimo."
"Mogue je. Razume se", nasme i se ona naas, "ukoliko otkrijete ne to od izuzet
no velikog znaaja i koristi da ak i ja po elim da vas, zajedno s va im obave tenjima, po
novo vidim ovde, vratiete se. Mogue je ak da vas doekamo sa poastima."
Treviz nehajno odmahnu glavom. "To je sasvim mogue."
"Gotovo sve se mo e dogoditi... U svakom sluaju, oseaete se ugodno. Dodeljen

vam je nedavno izgraen minijaturni krsta Daleka zvezda, koji je dobio ime prema kr
sta u Hobera Meloua. Brodom mo e upravljati jedan ovek, premda, uz razumnu udobnost,
mo e nositi i trojicu."
Treviz i nesvesno odustade od svog bri ljivo odr avanog stava lake ironije.
"Je li dobro naoru an?"
"Nenaoru an je, ali u svakom drugom pogledu dobro opremljen. Gde god budet
e za li imaete status graanina Zadu bine, i uvek e vam pri ruci biti neki konzul kome et
e moi da se obratite - te vam, sledstveno tome, oru je nije ni potrebno. Po potrebi
, mo ete se osloniti na finansijske fondove Zadu bine... koji nisu neogranieni."
"Zaista ste velikodu ni."
"Znam to i sama, venie. Ali, venie, shvatite me dobro. Vi samo poma ete profes
oru Peloratu da pronate Zemlju. Svi koje budete sreli moraju u to poverovati. I u
tuvite sebi u glavu da Daleka zvezda nije naoru ana."
"Nalazim se u potrazi za Zemljom", ponovi Treviz. "Savr eno sam dobro shva
tio."
"U tom sluaju, mo ete poi."
"Oprostite, ali rekao bih da u svemu ovome postoji znatno vi e stvari no to
smo raspravili. Svojevremeno sam ve upravljao svemirskim brodovima, ali nikakvog
iskustva nemam sa malim krsta ima, pogotovo najnovije izrade. ta ako ne budem u st
anju da upravljam ovim brodom?"
"Rekli su mi da je Daleka zvezda u celosti pod kontrolom raunara... I pre
no to i sami to upitate, rei u vam da uop te ne morate znati kako se rukuje najnovij
im modelima raunara na brodu. Sam raunar uputie vas u sve to vam bude potrebno da zn
ate. Ima li jo
togod?"
Treviz se alostivo pogleda. "Trebalo bi, ipak, da se presvuem."
"Odeu ete nai na brodu. Ukljuujui i te va e midere, ili e arpe, ili kako god ih
e nazivate. Profesor e takoe nai na brodu sve to mu bude zatrebalo. Sve to mo ete po el
ve je na brodu, mada, oklevam da i to spomenem, ensko dru tvo nije predvieno."
"Ba teta", ree Treviz. "Bilo bi zgodno imati nekoga, ali kako stvari u ovom
trenutku stoje, nemam nijednu po eljnu kandidatkinju. Ipak, zami ljam da je Galaksi
ja gusto naseljena i da sam, kad jednom krenemo odavde, sam svoj gospodar."
"U pogledu enskog dru tva? Samo izvolite."
Ona se umorno podi e. "Ja vas neu pratiti do kosmodroma", dodade ona, "ali
ima ko hoe, i bilo bi dobro da ne poku ate ni ta to nije bilo predvieno. Sigurna sam da
bi vas ko talo ivota ukoliko se odluite da poku ate bekstvo. injenica da neu biti prisu
tna otklonie svaku mogunost kolebanja mojih ljudi."
Treviz zausti: "Neu nainiti ni najmanji nepredvieni pokret, madam gradonaeln
ice. Ali ima samo jo jedna stvar..."
"Da ujem."
Treviz stade brzo prebirati po mislima, a onda, sa sme kom za koji se nada
o da ne izgleda nategnut, konano ree: "Mo da e doi trenutak, madam gradonaelnice, kada
te od mene tra iti da ne to neovla eno uinim. Postupiu tada kako budem na ao za shodno, al
neu zaboraviti protekla dva dana."
Gradonaelnica uzdahnu. "Po tedite me te melodrame. Ukoliko takav trenutak d
oe, znaie da je do ao, ali za sada - od vas ne tra im ni ta."
SVEMIR
14.
Brod je delovao znatno impresivnije no to je to Treviz - prizivajui svoje
uspomene na doba kada je izgradnja nove klase krsta a dobila onoliko blistav publi
citet - uop te mogao oekivati.
Nije impresionirala njegova veliina - to se toga tie, bio je ak i malen. Bio
je projektovan sa vrhunskim osobinama to se manevrisanja i brzine tie, u celosti
je bio snabdeven gravitacijskim motorima i imao raunarski sistem upravljanja koji
je bio poslednja re tehnikog napretka. Nije mu bilo ni potrebno da bude velik - v
eliina bi samo i la na u trb njegove svrsishodnosti.
Bila je to jednolana letelica koja je, uz niz prednosti, lako mogla zamen
iti starije tipove brodova to su zahtevali posadu od desetak pa i vi e ljudi. Sa jo
jednim, a pogotovo sa jo dva lana posade, kako bi se uspostavilo punovremeno de urst

vo, jedan ovakav brod lako je mogao nadvladati itavu flotilu ak i veih nezadu binskih
letelica. Povrh svega, mogao je za sobom ostaviti i lako utei svakom od tada pos
tojeih brodova.
Figura mu je bila savr ena - nijedna zaludna linija, nikakva izve taena oblin
a bilo spolja bilo iznutra. Svaki kubni metar njegove zapremine bio je iskori en do
maksimuma, pa ipak mu je unutra njost delovala paradoksalno prostrano. Ni ta to bi g
radonaelnica mogla rei o va nosti njegove misije nije Treviza moglo impresionirati v
i e no to je to bio u stanju brod uz iju je pomo tu misiju trebalo izvesti.
Bronzana Brano, alostivo je razmi ljao, izvanrednim manevrisanjem uspela je
da ga navede da prihvati jednu Opasnu misiju od najveeg znaaja. Mogue je da misiju
ne bi ni prihvatio sa tolikom odluno u - da ona nije stvari uredila tako da je on p
o eleo da joj doka e za ta je sve sposoban.
to se Pelorata tie, on se ukrcao obuzet iskrenim oseanjem zadivljenosti. "D
a li biste poverovali", rekao je blago prstom dodirujui brod pre no to je u ao u nje
ga, "da jo nikad nisam stajao ovoliko blizu jednom svemirskom brodu?"
"Verujem vam, profesore, razume se, im vi to ka ete, ali ipak, kako vam je
to uspelo?"
"Da budem iskren, ni sam ne znam, dragi mlad... Ovaj, dragi moj Trevize.
Pretpostavljam da sam bio previ e obuzet svojim istra ivanjima. Znate, kad ovek ima
kod kue odista sjajan raunar, koji je u stanju da ga spoji sa bilo kojim raunarom b
ilo gde u Galaksiji, onda on ba ni ne osea neku potrebu da se pokrene... Ipak, mad
a ne znam za to, oekivao sam da e brod biti vei."
"Ovo je mali model, ali ak i takav iznutra je znatno prostraniji od bilo
kog broda njegove klase."
"Kako je to uop te mogue? To se vi izrugujete mom neznanju!"
"Ne, nipo to. Krajnje sam ozbiljan. Ovo je jedan od prvih brodova sa potpu
nim gravitacionim pogonom."
" ta li mu sad to znai? Ne, molim vas, nemojte mi ni obja njavati ukoliko to
zahteva ire poznavanje fizike. Verovau vam na re, kao to ste i vi meni jue, kada smo
razgovarali o jedinstvenosti ljudske rase i o jednoj jedinoj prvobitnoj planeti.
"
"Ipak, poku ajmo, profesore Pelorat. Tokom svih ovih hiljada godina svemir
skih letova imali smo hemijske, i jonske, i hiperatomske motore, ali su svi oni
bili preterano glomazni. Nekada nja Carska flotila imala je brodove pet stotina me
tara dugake, ali sa ivotnim prostorom koji jedva da bi dostajao za kakav stani. Na s
vu sreu, tokom nekoliko stotina godina svog postojanja Zadu bina se, zahvaljujui pom
anjkanju materijalnih resursa, specijalizovala u minijaturizaciji. Ovaj brod pre
dstavlja vrhunac. On se slu i antigravitacijom, i aparati koji to omoguuju ne zauzi
maju nimalo prostora; u stvari, sme teni su u same zidove broda. Da nije tako, i d
alje bi nam bili neophodni hipersvemirski..."
Jedan ovek iz Bezbednosti pristupi im. "Gospodo, vreme je da se ukrcate!"
Nebo je postajalo sve svetlije, premda je sunce trebalo da se pojavi tek
kroz pola asa.
Treviz se obazre oko sebe. "Da li je sav moj prtljag ukrcan?"
"Jeste, venie, ustanoviete da je brod potpuno opremljen."
"I da u na njemu nai odeu, pretpostavljam, koja niti je po mojoj meri niti
po mom ukusu."
ovek se nasme i, iznenada i gotovo deaki. "Siguran sam da jeste", ree on. "Gra
donaelnica nas je naterala da ovih poslednjih trideset ili etrdeset asova radimo pr
ekovremeno, te smo spremili sve to vam je potrebno. Novac nije problem. ujte" - i
on se obazre oko sebe, kao da eli da se uveri da niko nije zapazio njegovu iznena
dnu prisnost - "vas dvojica zaista imate sree. Najbolji brod na svetu. Potpuno op
remljen, izuzev oru ja. Sve e tei kao po loju."
"Taj loj kao da zaudara, rekao bih", odvrati Treviz. "Pa, profesore, jes
te li spremni?"
"Sa ovim pri sebi, jesam", ree Pelorat i podi e neki etvrtasti paketi dugaak d
vadesetak centimetara, sme ten u torbu od srebrnaste plastike. Treviz odjednom pos
tade svestan da ga je profesor imao pri sebi jo otkako su napustili njegovu kuu, s
ve vreme ga prebacujui iz jedne ruke u drugu, ne ispustajui ga nijednog trenutka, a
k ni tokom kratkog zastanka za doruak.

" ta vam je to, profesore?"

"Moja biblioteka. Sreena je po predmetima i vrsti i sva je stala u jedan
paketi. Ako ve smatrate da je ovaj brod prava divota, ta ete tek rei za ovo? itava bib
lioteka! Sve to sam dosad uspeo da sakupim. udesno! udesno!"
"Pa", ree Treviz, "da zaplovimo po loju."
15.
Trevizovo divljenje nije prestalo ni unutar broda. Iskori enost prostora bi
la je odista udesna. Bilo je tu itavo skladiste, sa dovoljno namirnica, sa odeom, f
ilmovima i zabavnim igrama. Bili su tu i gimnastika sala, gostinska soba, kao i d
ve gotovo identine spavaonice.
"Ova ovde", ree Treviz, "mora biti da je va a, profesore. U svakom sluaju, t
u je FX-oitava."
"Odlino", ree Pelorat zadovoljno. "Kakav sam samo magarac bio to sam izbega
vao svemirske letove. Mogao bih i ivot provesti ovde, dragi moj Trevize, i to u s
avr enoj srei."
"Prostranije je no to sam pretpostavljao", dobaci Treviz bla eno.
"A pogon je zaista u zidovima, kao to rekoste?"
"Kontrolni aparati u svakom sluaju jesu. Ne moramo da gomilamo gorivo, ni
ti e nam biti potrebno tokom leta. Koristiemo bazino energetsko skladi te vaseljene,
tako da su i gorivo i ma ine tamo - napolju." On neodreeno pokaza rukom.
"Pa, kad ve pomislih na to - a ta ako se ne to poremeti?"
Treviz sle e ramenima. "Pro ao sam kroz obuku za svemirsku plovidbu. Ali ne
na ovakvim brodovima. Ako se poremeti ne to vezano za gravitacioni pogon, bojim se
da neu moi ni ta uiniti."
"Ali vi ste u stanju da upravljate ovim brodom? Da njime rukujete?"
"I sam se to pitam."
" ta mislite, je li ovo automatizovan brod?" upita Pelorat. "Zar nismo ovd
e samo putnici? Mogue je da samo treba da se udobno smestimo."
"To je uobiajeno kada su u pitanju kraa putovanja izmeu planeta i svemirski
h stanica u na em sunevom sistemu, ali jo nikad nisam uo da postoje potpuno automatiz
ovana hipersvemirska putovanja. U svakom sluaju, bar dosad nisam. Bar dosad."
On se osvrnu oko sebe, i u njemu se u magnovenju javi iskra razumevanja.
Da li je ona svadljiva gradonaelnica zaista uspela da se do te mere s njim poigr
a? Da li je Zadu bina zaista automatizovala meuzvezdana putovanja, tako da e ga spus
titi na Trantor ak i mimo njegove volje, a da on o tome bude pitan taman onoliko
koliko i bilo koji komad name taja ovde na brodu?
A onda se obrati Peloratu sa bunom razdragano u koju, zapravo, uop te nije osea
o: "Samo vi sedite, profesore. Gradonaelnica mi je rekla da je ovaj brod u celost
i pod kontrolom raunara. Ako je u va oj sobi FX-oitava, u mojoj bi morao biti raunar.
Samo se vi lepo i udobno smestite i dopustite mi da malo na svoj nain pronju kam un
aokolo."
Pelorat je naas izgledao uznemiren. "Trevize, dragi moj mlad... Nadam se
da ne silazite s broda, zar ne?"
"Nipo to, profesore. ak i kada bih poku ao, mo ete biti sigurni da bi me spreili
. Gradonaelnica mi to ni u snu ne bi dopustila. Sve to nameravam jeste da ustanovi
m kako Daleka zvezda funkcioni e." On se nasme i. "Neu vas napustiti, profesore."
Jo se sme io dok je ulazio u prostoriju za koju je bio siguran da je njegov
a spavaonica, ali mu se lice smrai im neujno zatvori vrata za sobom. Sigurno je mor
ala postojati mogunost da se uspostavi veza sa planetom u ijoj bi se neposrednoj b
lizini brod mogao nai. Bilo je nemogue makar i zamisliti brod koji bi bio hotimice
odseen od svoje okoline, i sledstveno tome, negde - mo da u nekom udubljenju u zid
u - mora postojati komunikator. Mo da bi ga mogao upotrebiti da pozove gradonaelniin
u kancelariju i raspita se kako se upravlja brodom.
On pa ljivo pregleda zidove, uzglavlje kreveta, i moderan, gladak name taj.
Ukoliko ovde ni ta ne iskrsne, pretra ie itav brod.
Upravo se spremao da poe kad mu za oko zape odblesak svetlosti na glatkoj
, svetlosmeoj povr ini stola. Bio je to pravilan svetlosni disk, na kome je urednim
slovima stajalo ispisano: UPUTSTVA ZA RAUNAR.
Ah!

Srce mu odjednom br e zakuca. Bilo je raunara i raunara, a bilo je i program

a kojima nije bilo jednostavno ovladati. Treviz nikada nije nainio gre ku - da potc
eni vlastitu inteligenciju - ali, s druge strane, ne bi se ba moglo rei da je bio
veliki majstor. Uop te, to se raunara tie, postojali su oni koji su za njih imali 'vi
jugu', kao i oni koji je nisu imali - a Treviz je vrlo dobro znao u koju kategor
iju sam spada.
Tokom slu bovanja u flotili Zadu bine dospeo je do porunikog ina i, povremeno,
obavljao du nost de urnog oficira; u takvim je prilikama bio u mogunosti da koristi b
rodski raunar. Ipak, ni tada nikada nije samostalno njime baratao - od njega se n
ije ni oekivalo ni ta slo enije od rutinskih manevara koje je de urni oficir morao umet
i da obavi.
On se, dosta nevoljno, priseti brojnih raunarskih programa i njihovog kor
i enja i u seanju mu se odjednom javi narednik - tehniar Krasnet kako sedi za brodski
m raunarom. Igrao se raunarom kao da je u pitanju najslo eniji muziki instrument u ita
voj Galaksiji, i inio to s takvom opu teno u da je izgledalo da mu je jednostavnost me
hanizma gotovo dosadna - pa ipak, i on je povremeno bivao prinuen da zaviruje u p
rirunike, psujui sam sebe da bi prikrio vlastitu zbunjenost.
Treviz oklevajui stavi prst na svetlosni disk, i svetlost se namah razast
re po itavoj povr ini stola. Na stolu su se sada mogli videti obrisi dveju ruku: le
ve i desne ake. Iznenadnim, blagim pokretom sto se iskosi za etrdeset pet stepeni.
Treviz sede na stolicu ispred stola. Nije bilo potrebno ni ta rei. Bilo je
savr eno jasno ta se od njega oekivalo da uini.
On postavi obe ake na obrise oznaene na povr ini stola, pode ene tako da je to
mogao uiniti bez ikakvog napora. Povr ina stola bila je meka, gotovo bar unasta, na
mestu gde ju je dotakao - njegove ake gotovo sasvim utonu e u nju.
Zaprepa eno je zurio u svoje ake, jer one uop te nisu utonule u sto. Oi su mu g
ovorile da mu se ake i dalje nalaze na povr ini stola. Pa ipak, njegovom se ulu dodi
ra inilo kao da je povr ina stola naprosto i ezla, i kao da ne to sasvim drugo, blago i
toplo, pridr ava njegove ake.
Da li je to bilo sve?
I ta sada?
On se obazre oko sebe, a onda, na neki neodredljivi podsticaj, zatvori oi
.
Ni ta se nije ulo! Ni ta se nije ulo!
Ali negde duboko u njegovom umu, kao da je bila u pitanju njegova vlasti
ta lutalaka misao, javi e se rei: "Molim vas, zatvorite oi. Opustite se. Veza e odmah
biti uspostavljena."
Preko aka?
Iz nekog i njemu samom nejasnog razloga Treviz je uvek zami ljao da e, ukol
iko bude ostvarena misaona komunikacija sa raunarom, ona biti posredovana preko k
acige koja e mu stajati na glavi i elektroda na oima i slepoonicama.
Ali ake?
Ipak, za to da ne? Treviza obuze oseaj kao da lebdi nekuda, gotovo dremovan
, ali savr eno izo trene svesti. ake... Za to da ne?
Oi nisu predstavljale vi e ni ta drugo do obino ulo. Mozak nije vi e bio ni ta vi
d obine centrale, pohranjene meu kostima i bez ikakve veze sa delatnom povr inom tel
a. ake su bile ta delatna povr ina tela, ake, koje su oseale Vaseljenu i op tile sa njo
m.
Ljudska bia misle akama. Njihove ake pru ale su odgovore koje je tra ila njihov
a radoznalost, one su oseale, stezale, okretale, podizale i stiskale. Postojale s
u ivotinje sa zama nim obimom mozga, ali nisu imale ake i u tome je bila sva razlika
.
Njegove ake spoji e se sa ' akama' raunara, misli im se izme a e i vi e nije imalo
ikakvog znaaja dr i li oi otvorenim ili zatvorenim. Otvorene oi ni ta ne bi doprinele n
jegovoj viziji, niti bi je zatvorene oi imalo pomraivale.
Otvorenim ili zatvorenim oima - prostoriju u kojoj se nalazio video je sa
savr enom jasnoom; ne samo u onom smeru u kome bi upravo oi, ve i iza, iznad i ispre
d sebe.
Video je svaku prostoriju unutar broda, kao i sam brod spolja. Sunce je
ve bilo izi lo, ali je njegov sjaj bio pomuen jutarnjom izmaglicom; mogao je gledati

ravno u njega a da ne bude zaslepljen, jer je raunar automatski filtrirao svetlo

sne talase.
Oseao je blagi povetarac i njegovu toplotu, i uo zvuke sveta to ga je okru iv
ao. Bio je sasvim svestan magnetnog polja planete i tananog elektrinog naboja u z
idovima broda.
Razumeo je i upravljaki mehanizam broda, iako ga nije shvatao u svim poje
dinostima. Znao je da bi mu, da je po eleo da uzleti, da okrene brod ili da ubrza
njegovo kretanje, ili da iskoristi bilo koju od mogunosti koje su ovome stajale n
a raspolaganju, bilo dovoljno da pokrene proces potpuno istovetan procesu kojim
bi stavio u pokret svoje vlastito telo. Bilo je samo potrebno da se poslu i vlasti
tom voljom.
Ipak, nije sve zavisilo od njegove volje. Raunar se mogao postaviti iznad
nje. Ali u ovom trenutku, u njegovoj se glavi uobliila jedna misao i on je savr en
o dobro znao kako e brod uzleteti. U tome nije bilo proizvoljnosti. Posle toga, b
io je sasvim siguran, bie u mogunosti da potpuno sam odluuje.
Ustanovio je - kao da je isturio svoju raunarom pro etu svest napolje - i d
a je u stanju da odredi stanje gornje atmosfere; da je u stanju da uoi tok vremen
skih promena; da je u stanju da prati druge brodove koji su uzletali ili se spu ta
li. Sve je to trebalo imati u vidu, i raunar je sve to, zaista, i imao u vidu. A
ukoliko raunar sve to ve nije sam od sebe uinio, Trevizu je bilo jasno da bi bilo d
ovoljno da samo po eli da to raunar uini - i ovaj bi spremno obavio posao.
A to se tie programskih dirki - nije bilo nijedne. Treviz se opet seti nar
ednika - tehniara Krasneta i nasme i se. Veoma je mnogo itao o izvanrednoj revolucij
i kojom je antigravitacioni pogon trebalo da izmeni lice sveta, ali je otkrie pro i
manja raunara i ljudskog uma jo predstavljalo dr avnu tajnu. Bez ikakve sumnje, proi
zve e jo dalekose niju revoluciju.
Bio je svestan kako vreme protie. Tano je znao koliko je asova po lokalonom
planetnom i standardnom galaktikom vremenu.
Kako su krenuli?
U samom asu kad ova pomisao sevnu njegovim umom ake mu se oslobodi e i povr in
a stola vrati se u svoj prvobitni polo aj - i Treviz ostade sam sa svojim prirodni
m ulima.
Oseao se slepim i bespomonim; kao da je, nakratko, bio u naruju kakvog supe
rbia, pod njegovom za titom, a onda odjednom ostao napu ten. Da mu nije bilo jasno da
u svakom trenutku mo e s njim ponovo uspostaviti vezu, oseaj napu tenosti mogao mu j
e naterati suze na oi.
Trenutak potom on se napre e da ponovo stekne oseaj za orijentaciju, da se
iznova prilagodi ogranienostima svojih ula, a onda nesigurno ustade i teturavo izie
iz sobe.
Pelorat podi e pogled. Ve je, oigledno, doterao svoj Oitava. "Radi izvanredno.
Istrazivaki program mu je sjajan. Ali da li ste ustanovili kako se upravlja brod
om, dragi mladiu?"
"Jesam, profesore. Sve je u redu."
"U tom sluaju, zar ne bi trebalo da preduzmemo ne to u vezi poletanja? Misl
im, neku vrstu predostro nosti? Da se ve emo, ili ne to slino? Poku ao sam da pronaem neko
uputstvo o tome, ali ni ta nisam na ao i to me uinilo pomalo nervoznim. Trebalo bi v
e da se pozabavim svojom bibliotekom. A kad jednom ponem da radim..."
Treviz ispru i ruke prema profesoru, kao da postavlja branu kojom je eleo d
a se za titi od bujice njegovih rei. Morao je da podigne glas, kako bi ga nadvikao.
"Nema nikakve potrebe, profesore. Antigravitacija je jednaka antiinerciji. Pri
promeni brzine nema nikakvog oseaja ubrzanja, po to sve na ovom brodu istovremeno p
rolazi kroz promenu."
"Hoete da ka ete da neemo biti ni svesni kada smo napustili planetu i za li u
otvoreni svemir?"
"Upravo to hou da ka em, jer, upravo sada, dok razgovaramo, napu tamo planetu
. Za nekoliko asaka proi emo kroz gornje slojeve atmosfere, a najdalje za pola asa b
iemo ve duboko u svemiru."
16.
Dok je zurio u Treviza Pelorat je izgledao kao da se odjednom smanjio. N

jegovo etvrtasto lice bilo je potpuno bledo; ne odajui ni traak ikakvog oseanja zrail
o je samo bezmernom nelagodno u.
A onda mu pogled stade lutati levo - desno.
Treviz se priseti samog sebe, kako je izgledao kada se prvi put otisnuo
u svemir.
Onda progovori, to je mogao obinijim glasom: "Janove", (bilo je to prvi pu
t da mu se obraa s tolikom prisno u, ali kako se u ovoj prilici znanje obraalo neznan
ju, bilo je neminovno da se pona a kao stariji) "ovde smo savr eno bezbedni. Nalazim
o se u metalnoj materici bojnog broda zadu binske flotile. Nismo naoru ani, ali ne p
ostoji mesto u Galaksiji gde nas samo ime Zadu bine nee tititi. ak i ako neki brod bu
de dovoljno bezuman i napadne nas, istog trena mo emo mu utei. Najzad, budite sigur
ni da sa punom pouzdano u mogu voditi na brod."
"To je samo, Go... Golane, pomisao na svu ovu prazninu", promuca Pelorat
.
"Ali i sam Terminus okru en je prazninom. Izmeu nas na povr ini planete i pra
znine odmah iznad nas postoji samo tanak sloj sa zanemarljivo malo vazduha. Mi s
amo prolazimo kroz taj beznaajni omota."
"Mo da i jeste beznaajan, ali zahvaljujui njemu mi di emo."
"Di emo i ovde u brodu. Vazduh u brodu je i i i sve iji i zauvek e ostati i i i
nego vazduh na Terminusu."
"A meteoriti?"
" ta sa meteoritima?"
"Atmosfera nas titi od njih. I od radijacije, kao to znate."
Treviz zapoe: "ovek, ini mi se, putuje kroz svemir ve dvadeset hiljada godin
a..."
"Dvadeset dve hiljade godina. Ukoliko sledimo Holblokovu hronologiju, sa
vr eno je jasno da, raunajui..."
"Dovoljno! Da li ste ikad uli za neku nesreu koju su prouzrokovali meteori
ti? Ili da je nekog sna la smrt usled radijacije? Mislim, u skorije vreme? Mislim,
na nekom od brodova Zadu bine?"
"Nisam ba pomno pratio takve izve taje, ali ja sam, dragi mladiu, istoriar i
ja..."
"Istorijski posmatrano, razume se, bilo je takvih sluajeva, ali i tehnolo
gija je uznapredovala. Ne postoji dovoljno veliki meteorit, sposoban da nas uni ti
, koji bi nam se mogao dovoljno pribli iti pre no to bismo bili u stanju da preduzm
emo mere da ga izbegnemo. etiri meteorita - koji bi istovremeno nai li iz etiri razl
iita ugla kakve zami ljene kocke - mogli bi nas, razumljivo, staviti pred najvea isk
u enja; ali izraunajte i sami postotak takve mogunosti i ustanoviete da je bilion bil
iona puta vea verovatnoa da ete umreti od starosti nego da ete imati samo pedeset od
sto izgleda da se suoite sa takvim fenomenom."
"Mislite, ukoliko biste vi sedeli za raunarom?"
"Ne", odvrati Treviz podrugljivo. "Kada bih ja rukovao raunarom, oslanjaj
ui se samo na svoja ula i sposobnost reagovanja, bili bismo pogoeni pre no to bih uo
p te dospeo da shvatim ta se dogada. Imam u vidu rad samog raunara, koji dejstvuje m
ilionima puta br e no to bismo to vi ili ja mogli." On naglo izmahnu rukom. "Janove
, doite da vam poka em ta je raunar u stanju da uini, i da vam predstavim kako svemir
odista izgleda."
Pelorat se zagleda u njega, kolutajui oima. A onda se kratko nasmeja. "Nis
am ba siguran da to elim, Golane."
"Jasno je da niste sigurni, Janove, jer niste svesni na ta lii ono to vas t
amo napolju eka, a ta treba da upoznate. Iskoristite priliku! Dodite! U moju sobu!
"
Treviz uze svog saputnik za ruku, napola ga vodei, a napola vukui. A zatim
, smestiv i se kraj raunara, ree:
"Janove, da li ste ikada videli Galaksiju? Da li ste je ikad osmotrili?"
Janov odgovori pitanjem: "Mislite, na nebu?"
"Razume se. Gde drugde?"
"Video sam je. Svako je u prilici da je vidi. im dignete pogled, vidite j
e."
"Da li ste se ikad zagledali u nju za tamne, jasne noi, kada su Dijamanti

ispod obzorja?"
'Dijamanti' su predstavljali skup od nekoliko zvezda, dovoljno svetlih i
dovoljno bliskih da bledim sjajem obasjaju nono nebo nad Terminusom. Predstavlja
li su malenu skupinu koja se u irinu prostirala jedva dvadesetak stepeni, i najvei
m delom noi nalazili su se ispod obzorja. Pored ove skupin, nebom iznad Terminusa
irilo se jo mno tvo zamagljenih zvezda, jedva vidljivih golim okom. Od Galaksije se
mogao nazreti samo bledi odsjaj - to je bilo i prirodno oekivati, s obzirom na po
lo aj Terminusa koji se nalazio na samom rubu najudaljenijeg kraka galaktike spiral
e.
"Verovatno jesam, ali ta ima u tome? Sasvim uobiajen prizor."
"Svakako, uobiajen prizor", odvrati Treviz. "Upravo zato ga niko ni ne vi
di. emu gledati, kada je ionako uvek tu? Ali sada ete ga zaista videti, i to ne sa
Terminusa, gde magla i oblaci kvare sliku. Videete Galaksiju kakvu je nikada ne
biste mogli videti sa Terminusa - bez obzira na to koliko se naprezali, i bez ob
zira na to koliko tamna i jasna no bila. Koliko bih samo voleo da jo nikad nisam b
io u svemiru, tako da mogu - kao vi sada - po prvi put ugledati Mleni put u njego
voj punoj lepoti."
On gurnu jednu stolicu u pravcu Pelorata. "Sedite tu, Janove. Mo da e malo
potrajati. Tek se privikavam na raunar. Prema onome koliko ve sada znam, imaemo hol
ografski prizor, tako da nam nee biti potreban nikakav ekran. Raunar uspostavlja n
eposrednu vezu sa mojim umom, ali ipak, nadam se da prizor mogu objektizovati, t
ako da ga i vi vidite... Ugasite svetlo, molim vas. Oh, ba sam a av. Raunar e to obavi
ti. Samo ostanite tu gde ste."
Treviz ponovo uspostavi vezu sa raunarom, postaviv i ake na sto blago i pris
no.
Svetlost postade prigu enija, a onda sasvim nestade. U tami koja ih odasvu
d okru i, Pelorat se prome kolji.
Treviz mu dobaci: "Ne budite nervozni, Janove. Mo da u se malo pomuiti dok s
e ne pove em sa raunarom, ali poeu polako i moraete biti malo strpljivi sa mnom. Evo,
vidite li ga? Srp?"
Lebdeo je u tmini pred njihovim oima. S poetka pomalo zamagljen i treperav
, postepeno je postajao sve o triji i svetliji.
U Peloratovom glasu mogla se osetiti zadivljenost. "Je li to Terminus? Z
ar smo ve toliko udaljeni od njega?"
"Jeste, brod se brzo kree."
Brod je upravo zalazio u nonu senku Terminusa, koji je sada imao izgled z
adebljanog srpa blistave svetlosti. Za trenutak Treviz oseti elju da okrene brod
prema irokom luku planete, to bi im svet ispod njih prikazalo u svoj njegovoj lepo
ti, ali odmah odustade od tog nauma.
Za Pelorata bi to predstavljalo novinu, ali sam prizor je ve odavno bio l
i en dra i. Bilo je ve previ e fotografija, odvi e mapa, previ e globusa. Svako je ve dete
nalo na ta Terminus nalikuje. Vodena planeta - ili, bar, u veoj meri no mnoge drug
e - bogata vodom a siroma na mineralima, s razvijenom poljoprivredom i gotovo bez
te ke industrije - ali bez premca u itavoj Galaksiji u pogledu visoke tehnologije i
minijaturizacije.
Da je imao raunar koji koristi mikrotalase i prevodi impulse u vidljive m
odele, sada bi bili u stanju da ugledaju svako od deset hiljada naseljenih ostrv
a planete, ukljuujui i najvee meu njima koje se, ak, moglo nazvati i pravim kontinent
om, na kome se nalazio sam glavni grad, i...
Zaokreni!
Bila je to samo pomisao, malena ve ba volje, pa ipak se prizor namah izmen
i. Blistavi srp pomeri se prema ivici vidnog polja i nestade. Oi mu se suoi e sa tmi
nom svemira bez zvezda.
Pelorat proisti grlo. "Voleo bih kad biste vratili Terminus, dragi moj. I
mam oseaj kao da sam odjednom oslepeo." U glasu mu se osealo da je sav stegnut.
"Niste oslepeli. Pogledajte!"
U vidnom polju stajala je sada koprenasta izmaglica bledunjave svetlosti
. irila se i postajala sve svetlija, sve dok se ne uini kao da itavu sobu obliva bl
e tavilo.
Smanji!

Jos jedna ve ba volje i Galaksija se povue; sada je izgledala kao da je pos

matraju kroz teleskop koji umanjuje, sa sve izra enijom moi smanjivanja. Galaksija
se naglo skupi, postav i poput kakvog zdanja razliitog intenziteta osvetljenosti.
Osvetli!
Galaksija postade svetlija ne promeniv i svoju veliinu; meutim, zahvaljujui t
ome to se zvezdani sistem kome je pripadao Terminus nalazio iznad galaktike ravni,
sama Galaksija nije bila prikazana sasvim postrance. Jasno se videla sna no istak
nuta dvojna spirala, donekle su ena u svom eonom delu, sa tamnim zakrivljenim pruga
ma to su se protezale prema rubu na kome se nalazio Terminus. Penu ava izmaglica sr
edi ta - veoma udaljena i smanjena - delovala je sasvim neva no.
"Bili ste u pravu", ree Pelorat gotovo apatom, iskreno oaran. "Nikada jo nis
am video ni ta slino ovome. Nikada ne bih ni pomislio da mo e sadr ati toliko pojedinos
ti."
"A kako biste i mogli? Ne mo ete joj videti spoljnu polovinu kada se atmos
fera Terminusa nalazi izmeu nje i vas. Sa povr ine Terminusa jedva da mo ete videti n
jeno sredi te."
"Kakva teta to je mo emo videti tek jedva pomerenu u odnosu na njenu ravan."
"Ne moramo ostati pri tome. Raunar je mo e prikazati iz bilo koje vizure. P
otrebno je samo da izrazim elju - i to ne naglas."
Pomeri koordinate!
Izra avanje volje ni na koji nain nije zvualo kao precizno naredenje. Pa ipa
k, dok se slika Galaksije lagano menjala, njegov je um upravljao raunarom i navod
io ga da postupa prema njegovoj elji.
Lagano, Galaksija se izokrenula tako da se sada mogla videti pod pravim
uglom u odnosu na svoju ravan. Prostirala se poput d inovskog, blistavog kovitlaca
, sa lukovima tmine i vori tima svetlosti, i sa blistavim, bezoblinim jezgrom.
"Kako raunar uspeva da je sagleda iz polo aja u svemiru koji od ovog mesta
mora biti udaljen vi e od pedeset hiljada parseka?" upita Pelorat. I odmah dodade,
prigu enim glasom: "Izvinite, molim vas, to sam to uop te pitao. Ali zaista ni ta ne z
nam o svemu ovome."
"O ovom raunaru ni ja ne znam gotovo ni ta vi e od vas", odvrati Treviz. "Meut
im, ak i najjednostavniji raunar u stanju je da prilagodi koordinate i da prika e Ga
laksiju iz bilo kog polo aja, zapoinjui od onog to izgleda kao njen prirodni polo aj, t
o jest od onog koji jeste polo aj samog raunara u svemiru. Razume se, raunar se prit
om koristi samo informacijama do kojih je u stanju da doe, te, stoga, kad izmeni
ugao posmatranja javljaju se praznine i nejasnoe u datom prizoru. Medutim, u ovom
sluaju..."
"Da?"
"Imamo izvanredan pogled. Pretpostavljam da je raunar opremljen potpunom
mapom Galaksije, i da je, prema tome, s podjednakom lakoom mo e sagledati sa svih s
trana."
"Kako to mislite - potpunom mapom?"
"Prostorne koordinate svake zvezde u Galaksiji nalaze se, po svemu sudei,
ugraene u memoriju raunara."
"Svake zvezde?" zabezeknuto upita Pelorat.
"No, mo da ne svih tri stotine milijardi. Ali u svakom sluaju, svake zvezde
u ijem se sistemu nalaze nastanjene planete, te, mo da, zvezda spektralne klase K
i svetlije. To ini najmanje sedamdeset pet milijardi zvezda."
"Ka ete, svake zvezde u ijem su sistemu nastanjene planete?"
"Nemojte me ba dr ati za re; mo da ne svake. Najzad, na kraju krajeva, u doba
Harija Seldona postojalo je dvadeset pet miliona naseljenih sistema - to odista z
vui upeatljivo, mada obuhvata samo po jednu zvezdu od svakih dvanaest hiljada. Por
ed toga, tokom pet stolea nakon Seldona, op ti raspad Carstva nije omeo dalje nasel
javanje. tavi e, verovatnije je da ga je jo vi e podstakao. Postoji jo veliki broj plan
eta pogodnih za naseljavanje, te ih sada mo da ima i svih trideset miliona. Mada j
e mogue da sve ba nisu registrovane u arhivama Zadu bine."
"Ali one stare? O njima bez sumnje mora postojati evidencija?"
"Pretpostavljam. Razume se, ne mogu to pouzdano tvrditi, ali bih bio veo
ma iznenaen da se neki dobro uvedeni naseljeni sistem ne nalazi u arhivama. Dozvo
lite mi da vam ne to poka em - ukoliko mi to omogui moja sposobnost da upravljam ovim

raunarom."
Njegove se ake donekle ukoi e od napora, i za as je izgledalo da jo dublje uto
nu e u zagrljaj raunara. To, po svoj prilici, nije bilo neophodno; bilo je dovoljno
mirno i nehajno zamisliti: Terminus!
Najzad se njegova misao izrazi i, u magnovanju, kao u odgovor, ne to nalik
na svetlucavi crveni dragulj pojavi se na samom rubu kovitlaca.
"To je na e sunce", ree on uzbueno. "Zvezda oko koje Teminus kru i."
"Oh", ote se Peloratu prigu enim, drhtavim glasom.
Jedna svetla uta mrlja zablista u prepunom grozdu zvezda duboko u srcu Ga
laksije, ali dovoljno daleko od sredi njeg jezgra. Bila je znatno bli a rubu Galaksi
je na kome se nalazio Terminus nego onom sa suprotne strane.
"A ovo je", ree Treviz, "sunce Trantora."
Jo jedan uzdah, i Pelorat upita: "Jeste li sigurni? Za Trantor su uvek go
vorili da je sme ten u samom sredi tu Galaksije."
"Na izvestan nain, i jeste. Trantor je onoliko blizu sredi tu Galaksije kol
iko to neka planeta uop te mo e biti, a da ipak ostane pogodna za ivot. Trantor mu je
bli i od bilo kog drugog veeg naseljenog planetnog sistema. Sada nje sredi te Galaksij
e ini jedna crna jama sa masom od gotovo milion zvezda; burno mesto, nema ta. Koli
ko nam je poznato, u samom sredi tu Galaksije nema ivota - a mo da ga, zapravo, ne mo e
ni biti. Trantor se nalazi na kraku spirale koji je najbli i sredi tu, te, verujte
mi, kad biste samo pogledali njegovo nono nebo pomislili biste da se nalazite u s
amom sredi tu Galaksije. Trantor je okru en izuzetno bogatim grozdovima zvezda."
"Da li ste ve bili na Trantoru, Golane?" upita Pelorat s neprikrivenom za
vi u.
"Nisam, ali sam video holografsku sliku njegovog neba."
Treviz je namr teno zurio u Galaksiju. Kako je samo, tokom velikog traganj
a za Drugom zadu binom, u doba Mazgova, svako nalazio za po eljno da se poigra galak
tikim kartama - i koliko je samo knjiga bilo napisano i filmova snimljeno na tu t
emu!
A sve to zbog toga to je, u samom poetku, Seldon rekao da e Druga zadu bina "
biti postavljena na drugom kraju Galaksije", nazvav i to mesto 'Krajem zvezda'.
Na drugom kraju Galaksije! Tek to je Treviz na to pomislio pojavi se jedn
a plaviasta linija, pru ajui se od Terminusa, preko crne jame, do drugog kraja. Trev
iz gotovo poskoi. Nije neposredno zatra io da se linija pojavi, ali mu se misao o n
joj sasvim jasno uobliila - i to je za raunar bilo dovoljno.
U svakom sluaju, pravolinijski put ka suprotnoj strani Galaksije nije nem
inovno dovodio do 'drugog kraja' o kome je govorio Seldon. Arkadi Darel je (ukol
iko je verovati njenoj autobiografiji) bila ta koja je upotrebila izraz 'krug ne
ma kraja' kako bi definisala ono to je danas svako prihvatao kao istinu...
I mada je Treviz ovog puta poku ao da hitro odagna ovu misao, raunar je ipa
k bio br i. Plaviaste linije nestade i umesto nje se pojavi plavi krug, savr eno opas
ujui oba ruba Galaksije, zatvarajui se u tamnocrvenoj takici koja je ozaavala polo aj
Terminusovog sunca.
Krug nema kraja, i ukoliko je zapoinjao na Terminusu, on e nas, po to dodirn
emo njegovu najudaljeniju taku na suprotnoj strani, ponovo vratiti na Terminus i tu je Druga zadu bina zaista i pronaena, na istom svetu na kome se nalazila i Zad
u bina.
Ali ako Druga zadu bina zapravo nije bila pronadena - ako je uverenje da j
e bila pronaena predstavljalo istu iluziju - ta onda? ta bi, onda, ako izuzmemo lini
ju i krug, uop te imalo smisla kao odredi te?
"Da li to stvarate iluzije?" upita Pelorat. " ta predstavlja taj plavi kru
g?"
"Samo se ve bam u upravljanju raunarom... Da li biste eleli da poku amo da odr
edimo polo aj Zemlje?"
Ti ina potraja trenutak ili dva, a onda Pelorat upita: " alite li se?"
"Ne. Poku ajmo."
Meutim, ni ta se ne dogodi.
"Izvinite" ree Treviz.
"Nema je? Zemlje?"
"Mogue je da moj nalog nije bio dovoljno jasan, mada je to malo verovatno

. Verovatnije je, pretpostavljam, da Zemlja uop te nije unesena u programe na eg raun

ara."
"Mo da je unesena pod nekim drugim imenom?" upita Pelorat.
Treviz se hitro okrenu. "Pod kakvim drugim imenom, Janove?"
Pelorat ni ta ne odgovori, i u tami koja ih je okru ivala, Treviz se tiho na
smeja. On pomisli kako, mo da, kockice upravo poinju da se sla u. Neka se stvari jo ma
lo razviju. Pustimo ih da sazru. On namerno promeni temu razgovora i ree: "Pitam
se, mo emo li se poigravati vremenom."
"Vremenom? Ali kako je to mogue?"
"Galaksija rotira bez prestanka. Terminusu je potrebno gotovo pet stotin
a miliona godina da naini pun, veliki krug oko Galaksije. Razume se, zvezde to se
nalaze bli e sredi tu obavie svoje putovanje oko sredi ta mnogo br e. Kretanje svake zvez
de u odnosu na crnu jamu mogue je uneti u program raunara; mogue bi bilo, u tom slua
ju, dati nalog raunaru da svako kretanje ubrza milionima puta i tako nam kretanje
eljene zvezde uini vidljivim. Nameravam da upravo to poku am."
Mi ii mu se stego e usled napora volje koju unese u svoj naum - kao da je odi
sta namakao uzde Galaksiji, ubrzavajui njeno okretanje, nagonei je da se obre uprko
s njenom strahovitom otporu.
Dok su posmatrali vreme stade da protie nezamislivo brzo - la no, ve tako vrem
e - i dok se to zbivalo zvezde gotovo nestado e.
Pojedine vee zvezde - ovde i onde - poprimi e crvenu boju i povea e se - pretv
arajui se u crvene d inove. A onda neka zvezda u blizini sredi ta neujno eksplodira, o
dajui zaslepljujuu svetlost koja, za asak, zaseni itavu Galaksiju, i odmah potom nes
tade. A za njom jo jedna na jednom od krakova spirale, pa jo jedna nedaleko odatle
.
"Supernove", izgovori Treviz drhtavim glasom.
Da li je mogue da je raunar mogao tano predvideti koja e zvezda eksplodirati
i kada? Ili je, ipak, re bila samo o upropa enom modelu koji je, neodreujui tano njiho
vu sudbinu, trebalo da budunost zvezda prika e tek u op tim crtama?
"Gotovo kao da je Galaksija ivo bie to hodi svemirom!" izgovori Pelorat pro
muklim glasom.
"I jeste", odvrati Treviz, "ali me umor sve vi e susti e. Ukoliko mi ne poe z
a rukom da budem opu teniji pri ovakvim igrama neu moi jo dugo da izdr im."
Najzad, on se opusti. Kretanje Galaksije se uspori, a onda sasvim presta
de. Potom prizor zatrepta, i sve se ponovo vrati u prvobitno stanje. Ponovo je p
red njima stajala Galaksija posmatrana iskosa i postrance, kao i u samom poetku.
Treviz zatvori oi, duboko di ui. Bio je svestan Terminusa koji se za njima s
ve vi e smanjivao, sa poslednjim vidljivim pramenovima atmosfere koja ih je do mal
oas okru ivala. Bio je svestan i svih drugih brodova koji su se u tom asu zatekli u
neposrednoj blizini Terminusa.
Meutim, ne pade mu na um da proveri ima li ieg posebnog u odnosu na neki o
d tih brodova. Da li je ijedan od njih, poput njegovog, koristio gravitacioni po
gon, sledei njegovu putanju znatno preciznije no to bi to dozvoljavala puka sluajno
st?
GOVORNIK
17.
Trantor!
Tokom osam hiljada godina bio je prestonica mone i velike politike zajedni
ce koja je obuhvatala sve iru uniju planetnih sistema. Tokom narednih dvanaest hi
ljada godina bio je prestonica politike zajednice koja se prostirala itavom Galaks
ijom. Bio je sredi te, srce, ovaploenje Galaktikog carstva.
Bilo je prosto nemogue pomisliti na Carstvo a da se istovremeno ne pomisl
i i na Trantor.
Svoj fiziki vrhunac Trantor je dostigao tek po to je Carstvo ve uveliko bilo
krenulo putem propadanja. Zapravo, niko nije ni primetio da je Carstvo ve bilo i
zgubilo svoj pokretaki zamah, da je njegov pogled unapred ve bio zgasnuo, jer je T
rantor i dalje blistao u svom sjajnom metalnom oklopu.
Na vrhuncu svog rasta Trantor je postao grad koji je obuhvatao itavu plan

etu. Njegovo se stanovni tvo (zakonskom prinudom) ustalilo na etrdeset pet milijard
i itelja, i jedini povr inski zeleni prostor nalazio se u okviru kompleksa carske p
alate i Univerziteta/Biblioteke.
Povr ina Trantora bila je presvuena metalom. I njegove pustinje i njegova p
lodna polja bili su krcati, pretvoreni u ljudska stani ta, administrativne d ungle,
raunarske stanice, ogromna skladi ta hrane i rezervnih delova. Njegovi planinski ve
nci bili su zaravnati; njegovi ponori popunjeni. Njegovi beskrajni hodnici izdub
ljeni ispod kontinentalnih grebenova i ispod okeana pretvoreni u ogromne podzemn
e akvakulturne cisterne - to su bili jedini (i nedovoljni) opskrbljivai hranom i
mineralima na samoj planeti.
Veze sa spoljnim svetovima, sa kojih je Trantoru pristizalo sve to mu je
bilo neophodno, zavisile su od hiljada njegovih kosmodroma, desetina hiljada rat
nih i stotina hiljada trgovakih brodova, kao i miliona svemirskih brodia - tegljaa.
Jo nikad nijedan tako veliki grad nije toliko potpuno reciklisao i sirovi
ne i energiju. Nijedna planeta u Galaksiji nije jo nikad do te mere koristila sune
vu energiju, niti se potrudila da do te mere sprei odliv toplote. Blistavi grejai
izvlaeni su tokom noi u gornje slojeve tanke atmosfere, i u zoru ponovo uvlaeni u m
etalni grad. Dok se planeta obrtala, grejai su se dizali dok je no postepeno osvaj
ala i ponovo se spu tali sa dolaskom dana. Trantor je karakterisala, zahvaljujui to
me, stalna asimetrinost, koja je gotovo postala njegov za titni znak.
Na svom vrhuncu Trantor je upravljao itavim Carstvom!
To upravljanje nije ba bilo za hvalu - ali, s druge strane, jedva da bi i
ko bio u stanju da dobro upravlja Carstvom. Bilo je odve veliko da bi se njime mo
glo upravljati sa jednog jedinog sveta - ak i pod vladavinom najpreduzimljivijih
vladara. Kako je, uostalom, upravljanje uop te moglo biti uspe no s obzirom na to da
je, u doba raspada, carska kruna etala od jednog prepredenog politiara do drugog,
od jednog nesposobnjakovia do drugog, i kada se birokratija izrodila u klasu pod
mitljivaca?
Ali makar bila i najgora, ma inerija je u sebi nosila jasnu samopokretaku k
onstantu. Galaktikim carstvom nije se moglo upravljati bez Trantora.
Carstvo se postepeno raspadalo, ali dok je Trantor bio Trantor njegovo j
e jezgro ostajalo netaknuto, zadr avajui duh ponosa, milenijumske pro losti, tradicij
e, moi - i uzbudljivosti.
Tek kad se dogodilo nezamislivo - kada je Trantor konano pao i bio opusto e
n; kada su milioni njegovih itelja pobijeni a milijarde bile ostavljene da crkava
ju od gladi; kada je varvarska flotila prekrila njegov moni metalni pokriva brazgo
tinama, rupama i plamenom - tek tada se prihvatilo kao injenica da je i Carstvo p
alo. Pre iveli ostaci onoga to je nekada predstavljalo jedan veliki svet sabra e onda
preostatke i, tokom samo jednog nara taja, Trantor je bio preobraen iz nekada najv
ee planete koju je poznavala ljudska rasa u jedva raspoznatljiv splet ru evina.
Dogodilo se to pre skoro dva i po stolea. Ali irom Galaksije i dalje je ive
la uspomena na negda nji Trantor. I ivee veno, kao omiljeno mesto radnje istorijskih
romana, kao najdra i simbol i uspomena na pro lost, kao nenadoknadivi sastojak fraza
poput 'Svi brodovi sleu na Trantor', 'Tra iti pojedinca u Trantorovom mno tvu' ili '
Nema grada osim Trantora'.
Da, irom Galaksije...
Ali ne i na samom Trantoru! Na njemu samom stari Trantor bio je zaboravl
jen. Metalna povr ina je gotovo sasvim bila nestala. Trantor je sada bio retko nas
eljen svet, zemljodelcima koji su se sami mogli prehranjivati, mesto na koje su
trgovaki brodovi tek ponekad prispevali - i ak i tada bili ne ba naroito po eljni. I s
ama re 'Trantor', mada i dalje u zvaninoj upotrebi, u svakodnevnom govoru gotovo d
a je ve sasvim bila i ezla. Sada nji stanovnici Trantora upotrebljavali su za njega iz
raz 'Dum', to je na njihovom dijalektu odgovaralo rei 'Dom' u Standardnom Galaktiko
m Reniku.
Kvindor andes razmi ljao je o svemu tome i o mnogim drugim stvarima dok je
tiho sedeo u blagoslovenom stanju poludreme a, pu tajui svoje misli da plove nasuminim
, slobodnim tokovima.
Ve osamnaest godina bio je Prvi govornik Druge zadu bine, i ukoliko mu um o
stane dovoljno britak i ukoliko bude u stanju da i dalje vodi politike bitke mogue
je da e to ostati i sledeih deset ili dvanaest godina.

Bio je dvojnik, odraz u ogledalu, gradonaelnika Terminusa koji je upravlj

ao Prvom zadu binom - ali u svakom pogledu bili su sasvim razliiti. Gradonaelnika Te
rminusa poznavala je itava Galaksija, i za sve njih Prva zadu bina bila je naprosto
Zadu bina. Prvog govornika Druge zadu bine poznavali su samo njegovi saradnici.
Pa ipak, upravo je Druga zadu bina, pod njim kao i pod njegovim prethodnic
ima, dr ala stvarnu vlast. Prva zadu bina bila je nadmona na podruju fizike moi, tehnolo
gije, ratnog naoru anja. Druga zadu bina bila je nadmona na podruju mentalnih moi, uma,
sposobnosti da sve podvrgne svojoj kontroli. U bilo kakvom sukobu koji bi mogao
izbiti izmeu njih dve ni od kakve va nosti nije bilo to sa koliko je brodova i kak
vim naoru anjem Prva zadu bina raspolagala - ukoliko je Druga zadu bina mogla upravlja
ti umovima onih koji je trebalo da upravljaju brodovima i oru jem...
Ali koliko e jo dugo moi u ivati u saznanju o toj tajnoj moi?
Bio je dvadeset peti Prvi govornik i na tom se polo aju nalazio ve za koju
nijansu du e no to je bilo uobiajeno. Nije li, mo da, trebalo da ne udi previ e da na nje
mu ostane, dr ei podalje mlae pretendente? Bio je tu, na primer, Govornik Gendibal,
najnoviji i najpoletniji za Stolom. Ovo vee njih dvojica trebalo je da provedu za
jedno, i andes ga je s interesovanjem i ekivao. Da li je trebalo da slino osea i u pog
ledu Gendibalovog uspea na sam vrh jednog dana?
Odgovor na to pitanje bio je da andes zapravo nije ni pomi ljao da stvarno
napusti svoj polo aj. Previ e je u ivao u njemu.
Dr ao ga je, ve pod bremenom godina, ali savr eno sposoban da obavlja svoje d
u nosti. Kosa mu je bila seda, ali najzad, oduvek je bila svetle boje; pored toga,
i ao se veoma kratko, tako da je boja jedva imala nekog znaaja. Oi su mu bile ispran
o plave boje a odea u saglasnosti sa ukastomrkom no njom zemljodelaca sa Trantora.
Da je po eleo Prvi govornik bi mogao da meu iteljima Duma proe kao jedan od n
jih - ali su njegove skrivene moi pri svemu tome postojale. U bilo kom trenutku m
ogao je odluiti da svoje oi i um usredsredi na njih, na ta bi se oni pona ali u sagla
snosti sa njegovom voljom, da se, posle svega, ba niega ne bi seali.
To se doista retko de avalo. Zapravo, gotovo nikada. Zlatno pravilo Druge
zadu bine bilo je: "Ne ini ni ta sem ukoliko nisi primoran; a ako ve mora da dela - ini
o oklevajui."
Prvi govornik blago uzdahnu. ivot sred starog Univerziteta, uz pritiskujuu
uzvi enost ru evina carske palate nedaleko odatle, mogao je oveka povremeno navesti
da se zapita koliko je to pravilo odista bilo zlatno.
U danima Velikog Pusto enja to zlatno pravilo bilo je prenapregnuto do sam
og pucanja. Nije bilo naina da se spase Trantor a da se istovremeno ne rtvuje Seld
onov Plan koji je trebalo da dovede do uspostavljanja Drugog carstva. Bilo bi hu
mano spasti etrdeset pet milijardi ljudskih bia, ali oni nisu mogli biti spaseni a
da se ne odr i i samo jezgro Prvog carstva; to bi, meutim, samo privremeno odlo lio
ono to je bilo neizbe no. Nekoliko stolea kasnije to bi dovelo do jo veih razaranja i
Drugo carstvo mo da nikad...
Prvi medu Prvim govornicima decenijama su proveravali jasno nagove teno Pu
sto enje, ali nisu na li re enje - nije bilo naina da se postigne oboje: i Trantor spas
e i Drugo carstvo uspostavi. Moralo se odabrati manje zlo i Trantor je bio prepu t
en svojoj sudbini!
Pripadnici Druge zadu bime tog vremena uspeli su - za dlaku - da sauvaju od
razaranja kompleks Univerziteta/Biblioteke, i to je, takoe, zauvek utisnulo u nj
ih oseaj krivice. Mada niko nije konano dakazao da je spasavanje Biblioteke neposr
edno dovelo do meteorskog uspona Mazgova, zauvek je ostao da ivi oseaj da je posto
jala uzrona veza.
A upravo pojava Mazgova umalo da nije upropastila itavu zamisao!
No, na kraju, u decenijama koje su usledile po Velikom Pusto enju i pojavi
Mazgova izgrejalo je zlatno doba Druge zadu bine.
Pre toga, tokom itava dva i po stolea posle Seldonove smrti, Druga zadu bina
zagnjurila se kao krtica u Biblioteku, namerna jedino da se skloni s vidika car
skim slu benicima. Njeni pripadnici slu ili su kao bibliotekari u jednom tro nom dru tvu
koje je sve manje i manje marilo za sve manje potrebnu Galaktiku biblioteku - ija
je rastua nepotrebnost ponajbolje odgovarala potrebama Druge zadu bine.
Bio je to jadan ivot. S te kom mukom odr avali su Plan, dok je tamo napolju,
na drugom kraju, Prva zadu bina vodila bitku za svoj ivot sa uvek jaim protivnicima

- bez ikakve pomoi od Druge zadu bine i ak, zapravo, ni ne znajui ni ta o njoj.
Zapravo je Veliko Pusto enje oslobodilo Drugu zadu binu - bio je to drugi ra
zlog (mladi Gendibal, kome se nije moglo prigovoriti zbog nedostatka hrabrosti,
nedavno je utvrdio da je to, zapravo, bio osnovni razlog) to je uop te bilo dozvolj
eno da se Pusto enje obavi do kraja.
Posle Velikog Pusto enja staro Carstvo vi e nije postojalo i, tokom svih god
ina koje e tek doi, pre iveli itelji Trantora nikada nee bez odobrenja zai na podruje D
uge zadu bine. Pripadnici Druge zadu bine pobrinuli su se da kompleks Univerziteta/B
iblioteke, koji je pre iveo Pusto enje, takoe pre ivi i Veliku Obnovu. Ru evine carske pa
late takoe su bile ouvane. Metal je bio uklonjen gotovo sa svih drugih mesta na pl
aneti. Veliki, beskrajni hodnici bili su pokriveni, popunjeni, preusmereni, uni te
ni, predati zaboravu; svuda su bile stene i zemlja - svuda izuzev ovde, gde je m
etal i dalje okru ivao drevne otvorene povr ine.
Na to se mesto moglo gledati kao na grandiozan spomenik veliine, na grobn
icu Carstva - ali za itelje Trantora - narod Duma - bila su to samo ukleta mesta,
nastanjena sablastima, na koja je bilo bolje ne zalaziti. Samo su jo pripadnici
Druge zadu bine zalazili u drevne hodnike ili se usuivali da dodirnu blistavi titan
ium.
Ali ak i pod takvim okolnostima sve umalo da usled pojave Mazgova nije ot
i lo u nepovrat.
Mazgov je, kao to je poznato, kroio na Trantor. ta bi se dogodilo da je ust
anovio prirodu sveta na kome se na ao? Njegova fizika oru ja bila su daleko nadmonija
od onih kojima je raspolagala Druga zadu bina, a njegove mentalne sposobnosti goto
vo isto toliko velike. Druga zadu bina bila je oduvek sputana potrebom da ne ini ni t
a osim onog na ta je bila prinuena, kao i saznanjem da bi u svakoj nadi da se neka
neposredna bitka mo e dobiti moglo le ati seme konanog, jo veeg gubitka.
Da samo nije bilo Bejte Darel i njene munjevite reakcije... A i to se zb
ilo bez ikakvog podsticaja od strane Druge zadu bine!
I potom - Zlatno doba, tokom koga su Prvi govornici nekako uspeli da pos
tanu delatni, zaustaviv i Mazgova u njegovom osvajakom pohodu, da bi, konano, uspost
avili kontrolu i nad samim njegovim umom; posle toga zaustavili su i samu Prvu z
adu binu, kada se kod nje javi e narasli znaci bri nosti i preve velike radoznalosti u
pogledu prirode i identiteta Druge zadu bine. Najzad se pojavio i Prim Palver, dev
etnaesti po redu Prvi govornik i najvei medu svima njima, uspev i da - ne bez u asnih
napora - odagna sve opasnosti i da spase Seldonov Plan.
I tako, tokom stotinu i dvadeset godina Druga zadu bina ponovo je bila ono
to je bila u samom poetku - skrivajui se u 'ukletom' krajiku Trantora. Vi e se nisu s
krivali od carskih slu benika ve od Prve zadu bine - sada ve gotovo isto onoliko prost
rane koliko je to nekada bilo Galaktiko carstvo, i bez sumnje daleko naprednije u
tehnolo kom smislu.
Oseajui prijatnu toplinu dana Prvi govornik sklopi oi, utonuv i u ono ni - ov
de - ni - onde halucinantno stanje opu tenosti koje nije bilo ni san ni budna misa
o.
Ali dosta s tom turobno u! Sve e se okrenuti na dobro. Trantor je jo inio sred
i te Galaksije, jer se Druga zadu bina nalazila na njemu i jer je bila monija i vr e sede
la za upravljaima od ijednog biv eg carskog vladara.
Prva zadu bina bie ukroena i navoena da se dalje ispravno razvija. Ma koliko u
desni bili njena oru ja i brodovlje, ni ta nee biti u mogunosti da uini sve dotle dok,
u sluaju potrebe, bude mogue nad njenim kljunim voama uspostaviti mentalnu kontrolu.
I Drugo carstvo e biti roeno, ali nimalo nalik na prethodno. Bie to Federal
no carstvo, iji e delovi raspolagati zama nim mogunostima samouprave, tako da nee biti
ni traga prividnoj snazi a stvarnoj slabosti jedinstvene, centralizovane vlasti
. Novo Carstvo bie rastresitije, gipkije, savitljivije, sposobnije da se odr i pred
burama, i uvek - uvek - e ga voditi skriveni ljudi i ene Druge zadu bine. Trantor e
ponovo biti njegovo sredi te, neuporedivo monije, sa svojih etrdeset hiljada psihois
toriara, no to je ikad bilo sa svojih etrdeset pet milijardi...
Prvi govornik naglo se tr e iz dreme a. Sunce se ve gotovo sasvim pribli ilo ob
zorju. Je li on to ne to mrmljao? Da li je ne to naglas rekao?
Ako je Druga zadu bina trebalo da zna mnogo a govori malo, vladajui Govorni
ci trebalo je da znaju jo vi e a da govore jo manje, a Prvi govornik trebalo je da z

na najvi e a da ka e najmanje.
On se suvo nasme i. Uvek je bilo prisutno isku enje da ovek postane trantorsk
i patriota - da sav smisao uspostavljanja Drugog carstva do ivi kao vaspostavljanj
e hegemonije Trantora. Seldon je upozorio na to; predvideo je ak i to, pet stolea
pre no to se to uop te moglo dogoditi.
Ipak, Prvi govornik nije proveo suvi e dugo vremena u dreme u. Jo nije bio st
igao trenutak za Gendibalovu audijenciju.
andes je s interesovanjem oekivao taj nezvanini susret. Gendibal je bio dov
oljno mlad da sagleda Plan iz novog ugla, i dovoljno o trouman da vidi i ono to bi
drugima promaklo. Nije uop te bilo iskljueno da i sam andes naui ne to iz onoga to je ta
j mladi imao da mu saop ti.
Niko nee nikada biti sasvim naisto koliko je Prim Palver - veliki Palmer l
ino - izvukao koristi onog dana kada mu je mladi Kol Bend oam, tek blizu tridesete,
do ao da se s njim posavetuje o moguim nainima obuzdavanja Prve zadu bine. Bend oam, ko
ji je kasnije stekao sva priznanja kao najvei teoretiar posle Seldona, nikada posl
e toga nije govorio o toj audijenciji, ali je na kraju postao dvadeset prvi Prvi
govornik. Bilo je ak i onih koji su Bend oamu, a ne Palveru, pripisivali sva velik
a dostignua Palverove uprave.
andes se zabavljao razmi ljajui o tome ta bi mu Gendibal mogao saop titi. Bila
je ve neka vrsta tradicije da inteligentne juno e, sastajui se po prvi put nasamo sa
Prvim govornikom, itav svoj stav izlo e ve u prvoj reenici. Samo se, pak, po sebi po
drazumevalo da tu dragocenu audijenciju nee tra iti zbog neeg trivijalnog - zbog neeg
to bi, izazvav i kod Prvog govornika utisak da su povr ni, moglo u samom zaetku izjal
oviti njihovu potonju karijeru.
etiri asa kasnije, Gendibal je stajao pred njim. Mladi nije pokazivao ni na
jmanji znak nervoze. utke je ekao da andes prvi progovori.
andes se odlui: "Zatra ili ste privatnu audijenciju, Govornie, tvrdei da je po
sredi ne to va no. Mo ete li, molim vas, ukratko izlo iti o emu je re?"
I Gendibal, govorei smireno, gotovo kao da pria ta je upravo imao za veeru,
ree: "Prvi govornie, Seldonov Plan li en je svakog smisla!"
18.
Storu Gendibalu uop te nisu bila potrebna priznanja drugih da bi u sebi st
vorio oseaj vlastite vrednosti. Gotovo da se nije mogao ni setiti vremena kada ni
je bio svestan da je izuzetan. Za potrebe Druge zadu bine, kada je bio tek desetog
odi nji deak, regrutovao ga je jedan agent, spoznav i sve mogunosti njegovog uma.
Od tada se iskazao kao blistav uenik, i psihoistoriju je oseao isto onolik
o prisno koliko i svemirski brod, reagujui na podsticaj gravitacionog polja. Psih
oistorija ga je povukla k sebi i on joj se sasvim priklonio; itao je Seldonove te
kstove o fundamentalima dok su se drugi njegovog uzrasta jo muili sa diferencijaln
im jednainama.
U petnaestoj godini stupio je na Trantorski galaktiki univerzitet (to je
sada bio zvanian naziv biv eg Trantorskog univerziteta), posle pristupnog ispita to
kom koga je, na pitanje kakve su mu ambicije, vrsto odgovorio: "Da postanem Prvi
govornik pre no to napunim etrdesetu."
Nije uop te pomi ljao da na polo aj Prvog govornika cilja li en kvalifikacija. in
ilo mu se sasvim izvesnim da e do njega doi, na ovaj ili onaj nain. Cilj mu je bio
da do polo aja dospe jo u mladim godinama. ak su i Primu Palveru, u trenutku ustolien
ja, bile tek etrdeset dve godine.
Na njegov odgovor ispitiva je samo zatreptao oima, ali mladi je ve dovoljno
poznavao psihojezik da je mogao pravilno protumaiti taj treptaj. Znao je savr eno d
obro, ba kao da mu je ispitiva to sam rekao, da e mala bele ka biti pridodata njegovo
m dosijeu: naime, napomena da je re o momku s kojim ba nee lako izii na kraj.
Pa, neka im bude!
Gendibal nije ni nameravao da bude neko s kim e se lako izlaziti na kraj.
Sada je ve bio u tridesetoj. Napunie trideset prvu za samo dva meseca, a v
e je bio lan Saveta Govornika. Preostalo mu je jo najvi e devet godina da postane Prv
i govornik, i on je znao da e u tome uspeti. Ova audijencija kod sada njeg Prvog go
vornika bila je kljuna u njegovim planovima, i, radei pomno na tome da ostavi odgo
varajui utisak, nije odustao ni od kakvog napora da izbrusi svoje vladanje psihoj

ezikom.
Kada dvojica Govornika Druge zadu bine op te medusobno, njihov jezik ne lii n
i na jedan drugi u itavoj Galaksiji. Jezik im se sastoji od gestova koliko i od r
ei, od zapa anja promena u mentalnom tkanju koliko i od svega drugog.
Neko sa strane uo bi malo ili ni ta, ali za najkrae vreme mnogo bi putem isti
h misli bilo razmenjeno, i u svom doslovnom obliku njihov razgovor bio bi nesaop t
iv bilo kome drugom osim jo nekom od Govornika.
Jezik Govornika sadr ao je sve prednosti brzine i beskrajne tananosti, ali
i tu nezgodnu stranu da je bilo gotovo nemogue prikriti istinsko mi ljenje.
Gendibal je dobro poznavao svoje vlastito mi ljenje o Prvom govorniku. Osea
o je da je Prvi govornik bio ovek koji je ve pre ao svoj mentalni vrhunac. Prvi govo
rnik - prema Gendibalovoj proceni - nije oekivao nikakvu krizu, nije ni bio obuen
da se s nekom od njih suoi, niti je posedovao o trinu da bi se s njom, kada bi se p
ojavila, mogao uhvatiti uko tac. Bez obzira na svu njegovu dobrodu nost i ljubaznost
, andes je bio materijal od koga se prave katastrofe.
Sve je to Gendibal morao da krije ne samo od svojih gestova, rei ili izra
za lica, ve ak i od svojih misli. Nije, meutim, znao pouzdan nain da to efikasno uini
i da onemogui Prvog govornika da uhvati makar samo da ak svega toga.
Nije Gendibal mogao izbei ni da zapazi ne to od onoga to je sam Prvi govorni
k oseao prema njemu. Ispod dobrodu nosti i ljubaznosti - sasvim vidljivih i u dobro
j meri iskrenih - Gendibal je mogao nazreti daleku primesu snishodljivosti i ves
elosti; stoga se napregao da izbegne da otkrije odbojnost koju to izazva u njemu
- ili, bar, da otkrije to je manje mogue.
Prvi govornik se nasme i i dublje zavali u naslonjau. Nije pri tome, podiga
o i noge na sto, ali mu stav poprimi tano odmerenu me avinu samopouzdanja i nehajne
srdanosti - dovoljno da, sve u svemu, ostavi Gendibala u neizvesnosti u pogledu
uinka koji je njegova izjava proizvela.
S obzirom na injenicu da mu nije bilo ponueno da sedne, izbor bilo gesta b
ilo stava koji su mu stajali na raspolaganju da to je mogue vi e umanji svoj oseaj ne
lagodnosti bio je sasvim ogranien. Bilo je nemogue da Prvi govornik to ne shvata.
"Seldonov Plan - li en svakog smisla?" upita andes. "Kakva izvanredna izjav
a! Da li ste u poslednje vreme zagledali u Praradijant, Govornie Gendibale?"
"esto ga prouavam, Prvi govornie. Du nost mi je da to inim, a ujedno i zadovol
jstvo."
"Da li, kojim sluajem, prouavate, tu i tamo, samo one delove koji spadaju
u va delokrug? Prouavate li ga samo u mikro - odnosima - neki sistem jednaina ovde,
neka malena izmena onde? To je od izuzetne va nosti, naravno, ali oduvek sam proua
vanje ukupnog toka smatrao izvanrednom ve bom. Prouavanje Praradijanta, deo po deo,
donosi odreene koristi - ali prouavati ga kao celinu odista je inspirativno. Isti
nu da vam ka em, Govornie, ni ja sam nisam to ve dugo inio. Da li biste mi se pridru il
i?"
Gendibal se ne usudi da dugo okleva. To je moralo biti uinjeno, i to s la
koom i prijatno u, ili ne bi ni trebalo da bude uinjeno. "Bie mi i ast i zadovoljstvo,
Prvi govornie."
Prvi govornik pritisnu polugu to se nalazila sa strane njegovog stola. Ta
kve poluge postojale su u uredima svakog Govornika, i ona to se nalazila u Gendib
alovom uredu nije se ni po emu razlikovala od ove koja je stajala na raspolaganju
Prvom govorniku. Druga zadu bina predstavljala je egalitarijansku zajednicu u svi
m svojim spoljnim obele jima - onim neva nim. Tako, jedina zvanina prerogativa Prvog
govornika bila je upravo ona sadr ana u njegovoj tituli - on je uvek prvi uzimao r
e.
Potiskivanjem poluge, prostorija se zamrai, ali gotovo u istom asu, tmina
se rasu u bisernu izmaglicu. Oba du a zida poprimi e bledu kremastu boju, zatim past
ado e svetliji i belji, i konano se na njima pojavi e uredno ispisane brojne jednaine
- toliko sitne da ih je jedva bilo mogue itati.
"Ukoliko nemate ni ta protiv", ree Prvi govornik, staviv i sasvim jasno na zn
anje da nikakvo protivljenje ne dolazi u obzir, "smanjiemo sliku kako bismo mogli
videti to je mogue vi e odjednom."
Bri ljivo ispisane brojke smanji e se, postav i tanane poput vlasi - slaba ni cr
ni meandri na biserastoj podlozi.

Prvi govornik dodirnu kljueve malene konzole sme tene na rubu njegove naslo
njae. "Vratiemo prizor na sam poetak - u doba Harija Seldona - i podesiemo ga da se
polagano pomera prema na em vremenu. Eksponiraemo sliku tako da u jednom trenutku m
o emo videti samo po jednu deceniju razvoja. Divan je to oseaj moi videti kako se od
vija tok istorije, a da pojedinosti pri tom ne odvlae pa nju. Pitam se da li ste ve
ne to slino poku ali."
"Nikada jo na ba takav nain, Prvi govornie."
"Trebalo je. To je velianstven oseaj. Osmotrite jednolinost crne putanje na
poetku. Tokom nekoliko prvih decenija jedva da je postojala mogunost alternative.
Ravanja su, meutim, sa protokom vremena, sve brojnija. Da nije injenice da se, im s
e krenulo nekim izabranim tokom, sva ostala njegova brojna ravanja u budunosti pot
ru, sve bi veoma brzo izmaklo svakoj kontroli. Razume se, kada se upravlja buduno u
mora se bri ljivo voditi rauna na koji se tok osloniti."
"Poznato mi je to, Prvi govornie." U Gendibalovom se odgovoru mogao nazre
ti prizvuk suvoe, koji on nije uspeo da sasvim otkloni.
Prvi govornik se ni ne obazre na to. "Obratite pa nju na vijugave linije c
rvenih simbola. Postoji odreena pravilnost u njima. Prema svim pokazateljima treb
alo bi da se javljaju nasumino, zahvaljujui emu svaki Govornik stie priliku da zaslu i
svoj polo aj, time to e uneti dodatne ispravke u prvobitni Seldonov Plan. ini se oevi
dnim, stoga, da ne postoji mogunost da se tano predvidi gde e biti potrebno uneti n
eku ispravku, ili gde e neki pojedinani Govornik osetiti zainteresovanost ili potr
ebu da se okoristi svojim sposobnostima; uprkos tome, ve dugo vremena mi se ini da
me avina crnog Seldona i crvenog Govornika sledi neku postojanu zakonitost koja d
uboko zavisi od vremena i veoma, veoma malo od bilo ega drugog."
Gendibal je posmatrao kako godine prolaze, i kako se crne i crvene vlasi
gotovo hipnotiki prepliu u vrstu mre u, taj splet, razume se, sam po sebi nije znaio
ni ta. Simboli od kojih je bio sastavljen bili su jedino to se raunalo.
Ovde ili onde pojavljivao se poneki svetloplavi potoi - nadimajui se, ravajui
se, sve vi e se istiui, a zatim se ponovo su avajui, sve dok se konano ne bi stopio sa
crnim ili crvenim.
"Plavo Odstupanje", primeti Prvi govornik, i oseaj odbojnosti, izvirui iz
obojice, ispuni sav prostor izmeu njih. "Uoavamo ga iznova i iznova, i konano emo st
ii do Stolea Odstupanja."
Najzad i stigo e. Moglo se sasvim precizno uoiti kada je do lo do eksplozivne
pojave Mazgova: Praradijant se odjednom ispuni plavim linijama - mnogo ih se vi e
pojavljivalo no to ih je bilo mogue suzbiti - sve dok se ne uini da sama prostorij
a tone u plavetnilo; linije su postajale sve deblje, arajui zid sve svetlijim i sv
etlijim zagaenjem (bila je to jedina re).
Sve to dosti e svoj vrhunac a onda stade bledeti, tanjiti se, nastaviv i da
tee kao jedna jedinstvena linija tokom dugog stolea i na kraju zgasnu. Kad konano n
estade, i kad se Plan ponovo vrati crnom i crvenom, postade jasno da je ruka Pri
ma Palvera u to bila ume ana.
Sve dalje, sve dalje...
Zatim se sve suzi u jedno istinsko vori te, gusto tkanje crnog sa veoma mal
o crvenog u sebi.
"Ovo oznaava uspostavljanje Drugog carstva", ree konano Prvi govornik.
On zatvori Praradijant i prostoriju ponovo obli uobiajena svetlost.
"Bilo je to odista uzbudljivo iskustvo", ree tiho Gendibal.
"Da", nasme i se Prvi govornik, "i dovoljno ste smotreni da ne poku avate da
odredite prirodu do ivljaja, s obzirom na to da vam se mo e dogoditi da ne uspete u
tome. Ali nije va no. Dozvolite mi da izvuem zakljuak koji sam eleo.
Uoili ste, pre svega, gotovo potpuno odsustvo plave linije Odstupanja pos
le vremena Prima Palvera - drugim reima, tokom poslednjih stotinu dvadeset godina
. Uoili ste, takoe, da ne postoji razumna verovatnoa za Odstupanje iznad petog step
ena tokom sledeih pet stotina godina. Uoili ste, najzad, da smo zapoeli sa usavr avan
jem psihoistorije i posle uspostavljanja Drugog carstva. Kao to vam je bez sumnje
poznato, Hari Seldon - premda nenadma ni genije - niti je bio, niti je mogao biti
sveznajui. Oti li smo i dalje od njega. Znamo o psihoistoriji vi e no to je on uop te m
ogao znati.
Seldon je svoje proraune okonao vaspostavljanjem Drugog carstva, ali smo m

i oti li i dalje od toga. Odista, neka mi to, bez uvrede, bude dozvoljeno da ka em,
Superplan koji ide i dalje posle uspostavijanja Drugog carstva u najveoj je meri
moje delo, koje mi je i donelo moj dana nji polo aj.
Govorim vam sve ovo da bih vam pri tedeo trud da mi priate nepotrebne stvar
i. Jer, imajui sve to ste osmotrili u vidu, kako ste uop te mogli doi do zakljuka da j
e Seldonov Plan li en svakog smisla? On je bez ijedne pukotine. Ve sama injenica da
je pre iveo Stolee Odstupanja - uz sve po tovanje Palverovom geniju - najbolji je pos
tojei dokaz da je bez mane. Gde je onda ta slabost, mladi ovee, na osnovu koje ste
Plan ocenili kao besmislen?"
Gendibal je stajao krajnje ukrueno. "U pravu ste, Prvi govornie. Seldonov
Plan nema nijednu manu."
"Znai, povlaite svoju izjavu?"
"Ne, Prvi govornie. Njegova je mana to to nema mane. Njegovo je savr enstvo
fatalno!"
19.
Prvi govornik posmatrao je Gendibala sa savr enom mirnoom. Umeo je veoma do
bro da vlada izrazom svog lica, i iskreno ga je zabavljala nevinost koju je Gendi
bal u tom pogledu ispoljavao. Prilikom svake razmene misli i oseanja mladi se trud
io, to je bolje umeo, da prikrije pravo stanje stvari, ali ga je u svakoj novoj p
rilici do kraja otkrivao.
Prvi govornik ga je posmatrao bez imalo pristrasnosti. Bio je to mr av mla
di, ne mnogo vi i od srednjeg rasta, tankih usana i ko tunjavih, nemirnih ruku. U nje
govim tamnim, veito ozbiljnim oima, moglo se uvek zapaziti neko neobino titranje.
Bio je ovek - Prvi govornik je to dobro znao - koga je krajnje te ko odvrat
iti od njegovih ubeenja.
"Izra avate se u paradoksima, Govornie", primeti on na kraju.
"Samo se ini da je paradoks, Prvi govornie, s obzirom da postoji toliko to
ga u Seldonovom Planu to uzimamo zdravo za gotovo, ni ne poku avajui da i ta dovedemo
u pitanje."
"Pa, onda, ta je to to biste vi doveli u pitanje?"
"Samu postavku Plana. Svima nam je dobro poznato da Plan nee dejstvovati
ukoliko se sa njegovom prirodom - pa ak i sa njegovim postojanjem upozna odve veli
ki broj ljudi ije pona anje, kako je zami ljeno, on treba da predvidi."
"Siguran sam da je Hariju Seldonu to bilo poznato. tavi e, siguran sam da j
e to postavio kao jedan od dva fundamentalna aksioma psihoistorije."
"Ali, Prvi govornie, on nije predvideo Mazgova, i sledstveno tome, nije m
ogao predvideti do koje e mere itelji Prve zadu bine postati opsednuti Drugom zadu bin
om - posebno od trenutka kada im je Mazgov ukazao na njenu va nost."
"Hari Seldon..." zapoe Prvi govornik, a onda sle e ramenima i za trenutak uu
ta.
Fiziki lik Harija Seldona bio je poznat svim pripadnicima Druge zadu bine.
Reprodukcije njegovog lika u dve ili tri dimenzije, fotografske i holografske, u
niskom reljefu ili skulpturi, u sedeem ili stojeem polo aju, bile su svuda prisutne
. Sve te reprodukcije predstavljale su ga u poslednjim godinama njegovog ivota. S
ve su prikazivale jednog starog i dobrodu nog oveka, sa licem koje je izborala mudr
ost godina, simbolom najdublje su tine jednog potpuno procvalog genija.
Ali Prvi se govornik sada seao jedne fotografije koja ga je, navodno, pri
kazivala kao mladog oveka. Ta je fotografija bila predata zaboravu, jer je sama p
omisao na mladog Seldona ve predstavljala neku vrstu kontradikcije in adjecto. Pa
ipak, andes je nekako do ao u priliku da je vidi, i sada mu kroz glavu iznenada pr
oe misao da Stor Gendibal izvanredno lii na mladog Seldona.
Koje ta! Bila je to ona vrsta praznoverice kojoj je, u ovom ili onom trenu
tku, podlo an svako ma koliko inae racionalan mogao biti. Obmanula ga je neka neodr
eena slinost. Da je pri sebi imao fotografiju odmah bi bio naisto da je svaka slinos
t samo iluzija. Pa ipak, zbog ega li mu je ta sme na pomisao upravo sada pro la kroz
glavu?
Trenutak kasnije, on se pribra. Bio je to samo trenutni drhtaj - prolazn
o skretanje misli - neprimetan za bilo koga osim za nekog Govornika. Gendibal ga
je mogao protumaiti kako god je eleo.

"Hari Seldon je", zapoe on po drugi put, odluno, "veoma dobro znao da post
oji beskrajan niz mogunosti koje nije bio u stanju da predvidi, i upravo je iz to
g razloga i osnovao Drugu zadu binu. Ni mi sami nismo predvideli pojavu Mazgova, a
li smo odmah, im se pojavio, spoznali njegovu va nost i uspe no ga zaustavili. Nismo
predvideli ni potonju opsednutost Prve zadu bine nama, ali smo je, im smo je uoili,
prepoznali u svoj njenoj va nosti i jednostavno zatrli. Gde u svemu tome vi nalazi
te neku manu?"
"Pre svega", ree Gendibal, "s opsesijom Prve zadu bine jo se nije sasvim izi l
o na kraj."
Mogla se sasvim dobro uoiti oseka po tovanja s kojim je Gendibal sada govor
io. Zapazio je drhtaj u glasu Prvog govornika (ovome se to inilo izvesnim) i odlui
o da ga protumai kao nesigurnost. S tim je trebalo raunati.
Prvi govornik ree o tro: "Dozvolite mi da uem u neke pretpostavke. Postoje m
o da ljudi u Prvoj zadu bini koji bi - poredei grozniave te koe prvih etiri stotine godin
njenog postojanja sa neuzbudljivom jednolino u poslednjih dvanaest decenija - mogli
doi do zakljuka da bi tako ne to bilo nemogue osim u sluaju da se Druga zadu bina i dal
je stara o ispravnom funkcionisanju Plana - i bili bi, zakljuujui tako, sasvim u p
ravu. Njihov bi konaan zakIjuak, takoe, mogao biti da, na kraju krajeva, sa Drugom
zadu binom ipak nije svr eno - i razume se, zakIjuujui tako, bili bi savr eno u pravu. I
skreno govorei, do nas su stigli izve taji da na Terminusu, matinoj planeti Prve zad
u bine, postoji neki mladi ovek, zvaninik njihove vlade, koji je u to sasvim ubeden.
.. Ne mogu da se setim njegovog imena..."
"Golan Treviz", ree Gendibal blago. "Ja sam prvi zapazio tu stvar u izve ta
jima, i ja sam itavu stvar uputio na va u nadle nost."
"Oh?" ree Prvi govornik s oigledno preteranom utivo u. "A kako je uop te do lo do
toga da vam itava ta stvar zapadne za oko?"
"Jedan od na ih agenata na Terminusu poslao je jedan dosadan izvestaj o no
voizabranim lanovima njihovog Vea - jedan potpuno rutinski izve taj kakvi se obino up
uuju Govornicima i kakve oni, isto tako rutinski, odla u i ne pogledav i ih. Ali ovaj
je privukao moju pa nju zahvaljujui nainu na koji je bio opisan jedan novi venik, Go
lan Treviz. Sudei prema opisu, ini se neuobiajeno samouverenim i borbenim."
"Prepoznali ste srodnu du u, je li tako?"
"Nipo to", odvrati Gendibal kruto. "Delovao je kao neobuzdana osoba sklona
sme nom pona anju - to je opis koji te ko da meni pristaje. U svakom sluaju, upustio sa
m se u dublje prouavanje. Nije mi bilo potrebno mnogo vremena da zakljuim kako bi,
da smo ga regrutovali u pravo vreme, predstavljao dobar materijal za nas."
"Mogue je", primeti Prvi govornik, "ali poznato vam je, dakako, da ne uzi
mamo ljude sa Terminusa."
"Poznato mi je, dakako. U svakom sluaju, ak i bez na e obuke, on raspola e neu
obiajeno razvijenom intuicijom. Razume se, krajnje je haotina. Imajui sve to u vidu
, nisam bio nimalo iznenaen to je do ao do zakljuka da Druga zadu bina jo postoji. Smatr
ao sam, stoga, itavu stvar dovoljno znaajnom da bih vam o svemu tome prosledio jed
nu bele ku."
"Sudei po va em dana njem pona anju, rekao bih da nije sve na tome i ostalo?"
"Do av i, zahvaljujui svojim visokorazvijenim intuitivnim sposobnostima, do z
akljuka da Druga zadu bina i dalje postoji, iskoristio je svoje saznanje na svoj ka
rakteristino haotian nain. Konana posledica bila je da je prognan sa Terminusa."
Prvi govornik nabra obrve. "Odjednom ste stali... elite da ja protumaim zn
aaj svega toga. Ne koristei svoj raunar, dozvolite mi da u mislima, pribli no, primen
im Seldonove jednaine; nalazim, dakle, da je prepredena gradonaelnica, sposobna da
posumnja da Druga zadu bina jo postoji, smatrala neprikladnim da kraj sebe ima neo
dgovornog pojedinca koji e to rastrubiti itavoj Galaksiji i tako i samu Drugu zadu b
inu upozoriti na opasnost. Rekao bih, dakle, da je Bronzana Brano ocenila da e Te
rminus biti bezbedniji ako Treviza jednostavno udalji sa planete."
"Mogla je Treviza i uhapsiti, ili dati nalog da se u ti ini ukloni."
"Kao to vam je poznato, primenjene na pojedince jednaine prestaju da budu
pouzdane. Na njih se mo emo osloniti samo kada je u pitanju oveanstvo kao masa. Sled
stveno tome, individualno pona anje je nepredvidljivo, i razumno je pretpostaviti
da je gradonaelnica ljudsko bie koje smatra da je hap enje - da o likvidaciji i ne g
ovorimo - odve nemilosrdna mera."

Nekoliko trenutaka Gandibal ne ree ni ta. Samo utanje bilo je dovoljno reito,
i on osta nem tano onoliko koliko je bilo potrebno da Prvi govornik postane nesi
guran u sebe, ali ne i suvi e da bi kod njega izazvao samoodbrambeni gnev.
Proraunav i vreme tano u sekundu, on ree: "Ne tumaim stvari na taj nain. Veruje
m da Treviz, u ovom trenutku, predstavlja onaj jeziak najvee opasnosti po Drugu za
du binu u itavoj njenoj istoriji - pretnju veu i od samog Mazgova!"
20.
Gendibal je odisao zadovoljstvom. Upeatljivost njegove izjave izvanredno
je delovala. Prvi govornik je nije oekivao, te osta zateen u raskoraku. Od toga tr
enutka bi se nalazio u Gendibalovim rukama. Bilo je to oigledno; svaku sumnju rasp
r ilo je sledee andesovo pitanje:
"Ima li sve to ikakve veze sa va om tvdnjom da je Seldonov Plan li en svakog
smisla?"
Gendibal je igru vodio nasigurno, dajui joj didaktiki ton koji Prvom govor
niku nije dozvoljavao da se oporavi. "Prvi govornie, smatramo inom vere da je, pos
le neobuzdanog izvitoperavanja tokom Stolea Odstupanja, Prim Palver bio taj koji
je Plan vratio u njegov ispravan tok. Medutim, prouite Praradijant i ustanoviete d
a su odstupanja prestala tek dve decenije po Palverovoj smrti, i da se od tada n
ikakvo novo odstupanje nije javilo. Taj uinak bi, dakle, trebalo pripisati Prvim
govornicima posle Palvera, ali to je nemogue."
"Nemogue? Priznajem da nijedan od nas nije ravan Palveru - ali zbog ega ne
mogue?"
"Dozvoljavate li mi da vam poka em, Prvi govornie? Koristei proraune psihoist
orije mogu sasvim jasno dokazati da su izgledi za potpuno i eznue Odstupanja doslovn
o mikroskopski mali, da bi do njega uop te moglo doi bilo kakvim posredovanjem Drug
e zadu bine. Ali ako nemate ni vremena ni elje za takvo dokazivanje, koje bi nam uz
elo samo pola asa pa ljivog razmatranja, mogue je, umesto toga, okupiti za Stolom sv
e Govornike, pred kojima u izvesti sve dokaze. Ipak, za mene bi to predstavljalo
gubitak vremena i nepotrebno zadr avanje."
"Da, i mogue je, gubitak obraza za mene. Izvedite mi dokaze sada. Ali da
vas upozorim." Prvi govornik se herojski naprezao da se oporavi. "Ukoliko su dok
azi koje ete mi izneti bezvredni, ja vam to neu zaboraviti."
"Ukoliko se ispostavi da su bezvredni", odvrati Gendibal s nehajnom ohol
o u koja dokraja obori njegovog sagovornika, "imaete moju ostavku na licu mesta."
Potrajalo je, u stvari, znatno vi e od pola asa, jer je Prvi govornik dovod
io u pitanje proraune sa gotovo divljom ustremljeno u.
Ne to vremena Gendibal je u tedeo ve to koristei svoj Mikroradijant. Ova je spr
avica - koja je putem holografske slike mogla prikazati bilo koji odeljak obimno
g Plana, i za koju nisu bili potrebni ni zid niti stona konzola - u la u upotrebu
tek pre jedne decenije i Prvi govornik nikada nije ovladao ve tinom njenog kor enja.
Gendibal je bio svestan toga. Prvi govornik bio je sasvim naisto u pogledu toga.
Jednaine koje je Gendibal iznosio (sla ui ih s pouzdanom lakoom) kretale su s
e zmijoliko napred - nazad, pratei njegov komentar. Ukoliko je bilo neophodno, mo
gao je dobiti gotove definicije; postaviti aksiome; stvoriti grafike predstave ka
ko u dve tako i u tri dimenzije (da se, pri svemu tome, i ne pominju multidimenz
ionalno povezane projekcije).
Gendibalovi komentari bili su jasni i britki, i Prvi govornik se predao
priznajui da je pobeen, te upita: "Ne seam se da sam ikad video neku analizu slinu o
voj. ije je to delo?"
"Prvi govornie, moje vlastito. Ve sam objavio osnovne principe na kojima s
e prorauni zasnivaju."
"Veoma domi ljato, Govornie Gendibale. Ovako ne to svrstae vas u red kandidata
za polo aj Prvog govornika, kad ja umrem - ili se povuem."
"O tome uop te nisam razmi ljao radei na ovome, Prvi govornie - ali kako nema
izgleda da u to poverujete, povlaim svoje rei. Ja jesam razmi ljao o polo aju Prvog go
vornika, i biu Prvi govornik, s obzirom na to da onaj ko stekne taj polo aj mora sl
editi postupak koji sam samo ja u stanju da jasno sagledam."
"Da", ree Prvi govornik, "neumesna skromnost mo e biti veoma opasna. Ali ka
kav postupak? Mo da je i trenutni Prvi govornik takoe u stanju da ga sledi. Ako sam

ve bio odvi e star da bih mogao nainiti kreativni skok koji ste vi nainili, jo nisam
prestar da ne bih mogao slediti va putokaz."
Bila je to predaja ispunjena oseanjem uzvi enosti, i Gendibalovo srce, sasv
im neoekivano, ispuni se toplinom prema starcu, premda je savr eno dobro shvatao da
je upravo to i bila namera Prvog govornika.
"Zahvaljujem vam, Prvi govornie, jer e mi va a pomo biti i te kako potrebna.
Ne bih smeo oekivati da u biti u stanju da pridobijem Sto bez va eg umnog vostva." (P
lemenitost za plemenitost). "Pretpostavljam, dakle, da ste se zahvaljujui mom pri
kazu uverili da je bilo nemogue da se samo na om akcijom Stolee Odstupanja koriguje,
odnosno da se vi e nikakvo Odstupanje posle toga ne javi."
"To mi je sasvim jasno", odgovori Prvi govornik. "Ukoliko su va i prorauni
ispravni, onda bi, da bi se Plan ispravio - to se i zbilo - i da bi i dalje bio d
elatan, kao to i izgleda da jeste, bilo neophodno da budemo u stanju da predvidim
o pona anje ak i sasvim malih Ijudskih skupina - ak i pojedinaca - bar sa nekim step
enom prihvatljive izvesnosti."
"Upravo tako. Ali s obzirom na to da matematiki prorauni na kojima se psih
oistorija zasniva to ne omoguuju, Odstupanja nije trebalo da i eznu; tavi e, nisu smela
da se ne pojave. Shvatate, dakle, ta sam maloas imao u vidu kada sam rekao da je
mana Seldonovog Plana upravo u tome to nema mana."
"Ali u tom sluaju, ili su Odstupanja ukljuena u Seldonov Plan, ili sa va im
proraunima ne to nije u redu", ree Prvi govornik. "S obzirom na injenicu da Seldonov
Plan ve vi e od jednog stolea ne pokazuje Odstupanja, proizilazi da ne to zaista nije
u redu sa va im proraunima - s tim to ja nisam u stanju da naem gde je gre ka ili obman
a."
"Gre ite", ree Gendibal, " to iskljuujete i treu mogunost. Sasvim je mogue da Se
donov Plan ne ukljuuje Odstupanja, a da istovremeno, pokazujui da je to nemogue, u
mojim proraunima nema ama ba nieg pogre nog."
"Ipak, ne uspevam da uoim tu treu mogunost."
"Pretpostavimo da se Seldonovim Planom upravlja do te mere usavr enim psih
oistorijskim metodama da je mogue predvideti pona anje malih ljudskih skupina - mo da
, ak, i pojedinaca - metodima kojima Druga zadu bina raspola e. U tom sluaju i samo u
tom sluaju, moji bi prorauni pokazali da Seldonov Plan odista ne bi trebalo da pri
ka e nikakva Odstupanja!"
Za trenutak (po standardima Druge zadu bine) Prvi govornik ne progovori ni
rei. A onda ree: "Ne postoji nikakav takav usavr eni psihoistorijski metod koji bi
mi bio poznat - a ni vama, sudei po va em pona anju. A ukoliko vi ili ja ne znamo ni
za ta slino, onda su izgledi da je neki drugi Govornik, ili skupina Govornika, raz
vio takav mikropsihoistorijski (ako mogu tako da ga nazovem) metod, i dr ao ga u t
ajnosti od nas, i od ostatka Stola, odista beskrajno malen. Sla ete li se?"
"Sla em se."
"U tom sluaju, ili je va a analiza pogre na, ili je mikro-psihoistorija u ruk
ama neke skupine izvan Druge zadu bine."
"Tano, Prvi govornie, trea mogunost mora biti ispravna."
"Da li ste u stanju da doka ete nesumnjivu tanost takve izjave?"
"Nisam. U svakom sluaju, ni na kakav formalan nain. Ali razmotrite... Da l
i je ve postojala neka osoba koja je, manipuli ui pojedincima, ozbiljno ugrozila Sel
donov Plan?"
"Pretpostavljam da se va e rei odnose na sluaj Mazgova?"
"Da, svakako."
"Mazgov je mogao samo ugroziti Plan. Problem je ovde u tome to Seldonov P
lan suvi e dobro funkcioni e, budui znatno bli e savr enim propozicijama no to bi to prois
ticalo iz va ih prorauna. Bio bi vam potreban neki Anti-Mazgov - neko ko bi bio u s
tanju da, poput Mazova, ugrozi Plan, ali ko dela iz suprotnih motiva - manipuli ui
njime ne da bi ga omeo ve da bi ga usavr io."
"Upravo tako, Prvi govornie. Voleo bih da sam se sam dosetio tog izraza. t
a je bio Mazgov? Mutant. Ali odakle je do ao? Kako je nastao? Niko to ne zna pouzd
ano. Zar ne bi moglo biti jo Mazgova?"
"Po svemu sudei - ne. Jedina sasvim izvesna stvar u vezi sa Mazgovom jest
e to da je bio neplodan. Otud mu i ime. Ili, mo da, smatrate to samo mitom?"
"Nemam u vidu Mazgovljeve potomke. Ali zar ne bi bilo mogue da je Mazgov

bio samo izopaeni pripadnik neega to je bila - ili je u meuvremenu izrasla u nju - z
ama na skupina ljudi sa mazgovskim moima koja, iz nekog vlastitog razloga, ne podri
va ve podr ava Seldonov Plan?"
"Ali za ime Galaksije, zbog ega bi ga podr avala?"
"A zbog ega ga mi podr avamo? Mi te imo Drugom carstvu u kome emo mi - ili, bo
lje reeno, na i intelektualni potomci - biti oni koji e o svemu donositi odluke. Uko
liko neka druga skupina podr ava Plan ak i znatno efikasnije no to mi to inimo, te ko j
e poverovati da namerava da na kraju nama prepusti da odluujemo. Oni e donositi od
luke - ali s kojim ciljem? Zar ne bi trebalo da poku amo da ustanovimo kakvoj nas
to vrsti Drugog carstva oni vode?"
"I kakav je va predlog, kako da to ustanovimo?"
"Dakle, zbog ega je gradonaelnica Terminusa prognala Golana Treviza? Uiniv i
to, ona je jednoj potencijalno opasnoj osobi omoguila da se slobodno kree irom Gala
ksije. Duboko sumnjam da je to uinila iz humanih motiva. Istorijski pasmatrano, u
pravljai Prve zadu bine uvek su delali realistino - to je, obino, znailo ne osvrui se
pitanje 'moralnosti'. U stvari, jedan od njihovih heroja - Salvor Hardin - ak je
i propovedao protiv moralnosti. Ne, pre mi se ini da je gradonaelnica tako postupi
la na podsticaj agenata Anti-Mazgova - da upotrebim va izraz. Verujem da su oni o
bradili Treviza i da on predstavlja sam iljak opasnosti to nas vreba. Smrtne opasn
osti."
I na sve to Prvi govornik samo ree: "Seldona mi, sasvim je mogue da ste u
pravu. Ali ima li uop te izgleda da u to ubedimo i Sto?"
"Prvi govornie, potcenjujete svoj ugled."
ZEMLJA
21.
Treviz je bio ljut i uzbuen. On i Pelorat sedeli su u omanjoj prostoriji
koja je slu ila kao obedovaonica, upravo okonav i svoj podnevni obrok.
Pelorat prvi progovori. "Tek se dva dana nalazimo u svemiru i ve se oseam
sasvim ugodno - mada mi nedostaju sve vazduh, priroda i sve te stvari. udno! Dok s
e sve to nalazilo oko mene, ini mi se da ni ta od svega nisam ni primeivao. Sada, uk
opan izmeu moje torbe i tog va eg izuzetnog raunara, imam kraj sebe itavu svoju bibli
oteku - ili bar, u svakom sluaju, ono najva nije. I vi e se ne oseam nimalo prepla enim t
o se nalazim napolju u svemiru. Fantastino!"
Treviz ne to neodreeno promrmlja. Bio je utonuo u duboko razmi ljanje.
"Ne bih voleo da vam dosaujem, Golane, ali mi se ini da me uop te ne slu ate",
ree Pelorat blago. "Znam da nisam naroito zanimljiva osoba - uvek sam delovao pom
alo kao gnjavator, znate. Pa ipak, imam utisak da ste se ogradili iz nekog drugo
g razloga... Jesmo li u nevolji? Znate, ne bi trebalo da se ustruavate da mi to i
ka ete. Pretpostavljam da ne bih bio od naroite pomoi, ali dragi mladiu, siguran sam
da me nee obuzeti panika."
"U nevolji?" inilo se da Treviz, lako se namr tiv i, ponovo postaje svestan s
tvari oko sebe.
"Mislim na brod. Po to je u pitanju novi model, pomislio sam da ne to mo da ne
ide kako valja." Pelorat dozvoli sebi da se ovla , nesigurno nasme i.
Treviz energino odmahnu glavom. "Bilo je glupo od mene, Janove, to sam vas
ostavio u tolikoj neizvesnosti. Sa brodom je sve u savr enom redu. Radi sjajno. S
tvar je jednostavno u tome da ne uspevam da pronaem hiperoda ilja!"
"Oh, shvatam. U stvari, ne shvatam. ta je to hiper-oda ilja?"
"Ovaj... dozvolite mi da vam objasnim, Janove. U vezi sam sa Terminusom.
Odnosno, mogu vezu uspostaviti kada god za elim, a i Terminus, sa svoje strane, m
o e vezu uspostaviti s nama. S obzirom na to da im je poznata na a putanja, mogu uve
k utvrditi taan polo aj na eg broda. ak da to i nije sluaj, ipak bi nas prona li zahvalju
jui detektorima koji otkrivaju prisustvo neke mase u svemiru: na taj nain upozoren
i su na prisutnost nekog broda, ili, eventualno, kakvog veeg meteora. Ali oni mog
u detektovati i energetske karakteristike date mase, to im ne samo omoguuje da utv
rde kako je re o brodu a ne o meteoru, ve i da tano ustanove koji je brod u pitanju
- budui da ne postoje ni dva broda koji energiju koriste na potpuno istovetan nai
n. Na neki nain, slika na eg broda ostaje karakteristina, ma ta mi preduzeli - iskljui

li onaj, ili ukljuili ovaj instrument. Mogue je, razume se, kada bi u pitanju bio
sasvim nepoznat brod, ali ako je re o brodu ija je energetska slika zabele ena na Te
rminusu - kao u na em sluaju - mogue ga je identifikovati im se detektuje."
"Rekao bih, Golane, da civilizacijski napredak i nije ni ta drugo do posta
vljanje jo veih ogranienja ovekovoj privatnosti", ree Pelorat.
"Sasvim je mogue da ste u pravu. Ipak, ranije ili kasnije moramo se preba
citi u hipersvemir, jer bismo u suprotnom bili osueni da zauvek, do kraja ivota, o
stanemo u ovom svemiru, na svega parsek ili dva udaljeni od Terminusa. U tom slua
ju, bili bismo u stanju da preduzmemo meuzvezdano putovanje samo u veoma ogranieno
j meri. Meutim, prolazei kroz hipersvemir, mi se usklaujemo sa diskontinuitetom nor
malnog svemira. Skaemo s jednog mesta na drugo - mislim, pritom, ak, i preko prova
lija od nekoliko stotina parseka - a da to na a ula do ivljavaju samo kao trenutak sv
og fizikog vremena. Odjednom smo negde veoma daleko, u smeru koji je veoma te ko pr
edvideti; praktino govorei, vi e nas ne mogu detektovati."
"Da, shvatam. Potpuno."
"Osim ukoliko, razume se, na brodu ne postoji hiperoda ilja. Naime, hiperod
a ilja emituje kroz hipersvemir signale - signale karakteristine za ovaj brod - te s
e na Terminusu u svakom trenutku mo e odrediti na taan polo aj. Eto, to je odgovor na
va e pitanje. Ne postoji mesto u Galaksiji gde bismo se mogli sakriti, i nikakva k
ombinacija skokova kroz hipersvemir ne bi nam mogla omoguiti da izbegnemo njihovi
m instrumentima."
"Ali, Golane", upita Pelorat blago, "zar mi i ne elimo da sve vreme ostan
emo pod za titom Zadu bine?"
"Razume se, Janove, ali samo ukoliko nam ustreba. Rekoste i sami da vam
se ini da civilizacijski napredak predstavlja samo jo vee ograniavanje privatnosti..
. Pa, eto, ne elim da budem rtva tog napretka. elim to je mogue veu slobodu kretanja a
da ne budem otkriven - sve dotle dok mi za tita ne ustreba. Stoga, oseao bih se bo
lje, neuporedivo bolje, ukoliko na brodu ne postoji hiperoda ilja."
"Da li ste ga prona li, Golane?"
"Ne, nisam. Da jesam, mo da bi mi po lo za rukom da ga iskljuim."
"A da li biste ga prepoznali kada biste ga prona li?"
"To odista jeste problem. Mogue je da ne bih bio u stanju da ga prepoznam
. Uop te uzev, poznato mi je kako hiperoda ilja izgleda, i znam kako bi valjalo testi
rati neki sumnjiv aparat - ali ovaj brod predstavlja poslednju re tenike, i namenj
en je za posebne zadatke. Mogue je da je hiperoda ilja ugraen u njega na takav nain da
je jednostavno nemogue ustanoviti postoji li ili ne."
"S druge strane, mogue je da hiperoda iljaa uop te i nema na ovom brodu, i da
je to razlog to niste bili u stanju da ga pronadete."
"Jedva bih se usudio da to i pretpostavim, pri emu ne volim ni samu pomis
ao da krenem u skok pre no to to pouzdano saznam."
Pelorat se odjednom ozari. "Znai, to je razlog to smo sve dosad samo pluta
li svemirom. Ve sam se poeo pitati zbog ega ve nismo skoili. Znate, pomalo me je ve zb
og toga obuzimala nervoza - pitao sam se kada ete mi ve narediti da stavim pojas,
ili uzmem pilulu, ili ne to slino tome."
Treviz se s naporom nasme i. "Nema nikakve potrebe za takvom predostro no u. Ne
ivimo vi e u starim vremenima. Na brodu poput ovog sve je to prepu teno raunaru. Vi m
u samo date nalog, a ostalo je njegova briga. Neete ni znati da se i ta dogodilo osim to se slika svemira odjednom promenila. Ako ste ikad videli neku projekciju
sa slajdovima, jasno vam je ta se de ava kada jedan slajd odjednom ustupi mesto sle
deem. Eto, skok je ne to veoma nalik na to."
"Blago meni. Znai, ni ta se ne oseti? udno! Pomalo sam razoaran."
"Ja, barem, nisam nikad ni ta osetio, a vozio sam se brodovima koji nisu b
ili ni prineti ovoj na oj bebici... Ali nije hiperoda ilja razlog to jo nismo skoili. Tr
eba da se jo malo vi e udaljimo od Terminusa - i razume se, od njegovog sunca. to sm
o udaljeniji od nekog objekta velike mase, to je lak e kontrolisati skok, da bismo
se ponovo pojavili u svemiru u planiranim koordinatama. U sluaju nu de mo ete pribei
skoku i kada ste svega dve stotine kilometara udaljeni od povr ine neke planete pouzdajui se samo u sreu da ete ostati itavi. Medutim, s obzirom na to da je u Galak
siji znatno vi e bezbednih nego opasnih podruja, mo ete se razumno pouzdati u srean is
hod. Pri svemu tome, uvek postoji mogunost da nekontrolisani faktori deluju tako

da izronite na samo nekoliko miliona kilometara od kakve velike zvezde, ili u sa

mom galaktikom jezgru - to e vas pretvoriti u paru pre no to i trepnete. Ali to ste u
daljeniji od jedne takve mase to je manja mogunost dejstava takvih faktora, te su
i slabiji izgledi da e se desiti ne to naopako."
"U tom sluaju, preporuio bih vam da budete oprezni. Nismo ni u kakvoj naroi
toj urbi."
"Svakako. Naroito ako se ima u vidu to da bih bio veoma rad da pronaem taj
hiperoda ilja pre no to nainimo odluujui korak... Ili, bar, da se na ubedljiv nain uve
im da hiperoda iljaa zapravo i nema."
inilo se da Treviz ponovo tone u svoja maloprea nja razmi ljanja i Pelorat, po
digav i malo glas da probije barijeru, ponovo upita: "Koliko nam je, u stvari, jo v
remena ostalo?"
" ta?"
"Pitam, dragi moj mladiu, koliko e nam jo preostati do skoka po to jednom otk
lonite brige oko hiperoda iljaa?"
"Imajui u vidu na u sada nju brzinu i putanju, pri kraju etvrtog dana. Odrediu
taan trenutak pomou raunara."
"Pa, u tom sluaju, imate jo dva dana za va e traganje. Mogu li da vam ne to pr
edlo im?"
"Samo izvolite."
"Shvatio sam zahvaljujui svom radu - veoma razliitom od va eg, bez sumnje, a
li neka nam bude dopu teno malo uop tavanje - da napregnuto usredsreivanje na neki po
seban problem nikada nije plodonosno. Za to se ne bismo opustili i priali o neem dru
gom, pu tajui va nesvesni um - nepritisnut te inom previ e usmerenog razmi ljanja - da re i
va problem?"
Treviz je za trenutak delovao zbunjeno, a onda se nasmeja. "Pa, za to da n
e? Recite mi, profesore, ta vas je uop te navelo da se zainteresujete za Zemlju? Ka
ko ste uop te do li na tu ideju - o jednoj prvobitnoj planeti na kojoj se sve zaelo?"
"Oh!" Pelorat klimnu, preplavljen uspomenama. "To se e daleko u pro lost. Pr
eko trideset godina. Po ao sam na fakultet s namerom da postanem biolog. Posebno m
e je privlailo pitanje raznovrsnosti vrsta na razliitim svetovima. Varijacije su,
kao to vam je poznato - pa, mo da vam i nije poznato, te mi neete zameriti ako vam k
a em - veoma male. Svi oblici ivota, irom Galaksije - u svakom sluaju, barem oni s ko
jima smo se dosad susreli - zasnovani su na proteinsko-nukleinskim spojevima baz
iranim na vodi."
"Ja sam pohaao vojne kole, koje naglasak stavljaju na nukleoniku i sile gr
avitacije, ali nisam ba sasvim uski specijalista. Pomalo se razabirem i u hemijsk
e osnove ivota. Uili su nas da voda, proteini i nukleinske kiseline predstavljaju
jedinu moguu osnovu ivota."
"To je, rekao bih, sasvim neopravdan zakljuak. Opravdanije bi bilo rei da
jo nijedan drugaiji oblik ivota nije otkriven - ili, u svakom sluaju, identifikovan
- ali ostavimo to pitanje po strani. Ono to u mnogo veoj meri iznenauje jeste da je
samorodnih vrsta - to jest, vrsta otkrivenih na samo jednoj planeti, i nigde vi e
- veoma mali broj. Veina postojeih vrsta, a posebno homo sapiens, nai e se svuda, i
li na veini svetova u Galaksiji, i meusobno su, biohemijski, fiziolo ki i morfolo ki v
eoma srodne. Samorodne vrste, s druge strane, po svojim se karakteristikama veom
a razlikuju - kako u odnosu na irom razasute oblike tako i meusobno."
"Da, ali kakvog to ima znaaja?"
"Zakljuak je da je jedan svet u Galaksiji - jedan svet - razliit od svih d
rugih. Na desetinama miliona svetova u Galaksiji - niko ne zna tano na koliko - r
azvio se ivot. Bio je to jednostavan ivot, redak ivot, slabaak ivot - ne mnogo raznov
rstan, ne ba lako odr avan, niti lako pro irivan. Jedan svet, samo jedan svet, razvio
je ivot u milionima vrsta - verovatno u milionima - od kojih su neke bile veoma
specijalizovane, visoko razvijene, izrazito sposobne za razmno avanje i irenje - uk
ljuujui tu i nas. Mi smo bili dovoljno inteligentni da razvijemo civilizaciju, da
ovladamo hipersvemirskim putovanjima, i da naselimo itavu Galaksiju; irei se Galaks
ijom poneli smo sa sobom mnoge druge oblike ivota - oblike srodne jedne drugima i
nama samima."
"Ukoliko ovek zrelo razmisli", ree Treviz ne bez ravnodu nosti, "rekao bih d
a to zvui doista razumno. Mislim, ovo je ovekova Galaksija. Ukoliko pretpostavimo

da je sve zapoelo na samo jednom svetu, onda bi, oigledno, taj svet morao biti raz
liit. No, za to da ne? Izgledi da se ivot razvije na kakav haotian nain odista su veom
a mali - mo da i u razmeri od jedan prema stotinu miliona; prema tome, izgledi su
da se to i dogodilo na samo jednom od stotinu miliona svetova. Morao je, znai, bi
ti jedan."
"Ali ta je to to je ba taj jedan svet uinilo toliko razliitim od drugih?" upi
ta Pelorat s oiglednim uzbudenjem. "Kakvi su zapravo bili ti uslovi koji su ga nai
nili jedinstvenim?"
"Mo da je to bila samo sluajnost. Na kraju krajeva, ljudska bia i oblici ivot
a koje su ona ponela sa sobom postoje danas na desetinama miliona planeta; kako
na svim tim planetama ivot mo e opstati, znai da su bile pogodne i za nastajanje ivot
a."
"Ne! Ljudska rasa, po to je jednom evoluirala, po to je razvila tehnologiju,
po to je i sama ovrsla u tegobnoj borbi za opstanak, postala je sposobna da se pri
lagodi za ivot na svakom svetu koji je imalo bio gostoljubiv - na Terminusu, na p
rimer. Ali mo ete li makar samo zamisliti da se razuman ivot razvio na Terminusu? K
ada se ovek, u vreme Enciklopedista, prvi put naselio na Terminusu, najvi u formu b
iljnog ivota na njemu predstavljalo je ne to nalik na mahovinu izraslu na stenama;
najvi e oblike ivotinjskog sveta u okeanima predstavljala su siusna bia nalik na kora
le, a na kopnu neka insektolika letea stvorenja. Mi smo ih jednostavno istrebili
i mora i zemlju nastanili ribama i zeevima i kozama i travom i itaricama i drveem,
i tako dalje. Ni ta nismo po tedeli od onoga to je bio njen prvobitni samorodni ivot izuzev onoga to jo u manjoj meri postoji u zoolo kim vrtovima i velikim akvarijumim
a."
"Hm", proguna Treviz.
Pelorat se za trenutak zagleda u njega, a onda uzdahnu i ree: "Uop te vam n
ije stalo do toga, zar ne? Izvanredno! Nekako, ba nikoga ne uspevam da zainteresu
jem. Pretpostavljam, sam sam za to kriv. Jednostavno ne mogu da stvar uinim zanim
ljivom, premda se meni samom ini stra no zanimljiva."
"Zanimljivo je sve to. Zaista. Ali ta s tim?"
"Zar vam se ne ini da bi, posmatrano s naunog stanovi ta, odista moglo biti
zanimljivo prouiti svet na kome se zaela jedina stvarno cvatua samorodna ekolo ka rav
note a koju je Galaksija ikad videla?"
"Svakako, ukoliko ste biolog. Ali kao to vidite, ja to nisam. Morate mi o
prostiti."
"Razume se, dragi mladiu. Problem je, medutim, u tome to se jo nisam sreo n
i sa nekim biologom koji bi se zainteresovao. Rekao sam vam da sam uzeo biologij
u kao glavni predmet na studijama. Izneo sam sve ovo svom profesoru, ali ni on n
ije bio zainteresovan. Savetovao mi je da se okrenem praktinijim problemima. Toli
ko mi se onda sve zgadilo da sam se okrenuo istoriji - koja me je, u svakom sluaj
u, privlaila jo od mojih najmlaih dana - i Pitanje Porekla osmotrio iz tog ugla."
"Na kraju krajeva, to vam je omoguilo da se bavite svojim ivotnim delom, t
e stoga morate biti zadovoljni to je va profesor bio do te mere uskogrud."
"Da, mogue je posmatrati itavu stvar i na taj nain. A moje ivotno delo odist
a je zanimljivo, i nikad mi nije dosadilo da radim na njemu. Ali voleo bih da mo
gu vas da zainteresujem. Mrzim taj oseaj da uvek razgovaram sa samim sobom."
Treviz zabaci glavu i srdano se nasmeja.
Peloratovim mirnim licem minu senka povreenosti. "Zbog ega mi se podsmevat
e?"
"Ne smejem se vama, Janove. Smejem se vlastitoj gluposti. to se vas tie, i
zvanredno sam vam zahvalan. Znate, bili ste savr eno u pravu."
" to sam se pozabavio va nosu ljudskog porekla?"
"Ne, ne... Ovaj, da, i zbog toga... Ali mislio sam da ka em da ste bili po
tpuno u pravu kada ste mi savetovali da prestanem da napregnuto razmi ljam o svom
problemu i da svoj mozak usmerim u nekom drugom pravcu. Delovalo je. Kada ste pr
iali na koji je nain ivot evoluirao, konano mi je postalo jasno da znam kako da pron
adem taj hiperoda ilja - ukoliko uop te postoji."
"Ah, to!"
"Da, to! U ovom asu, to je moja monomanija. Tragao sam za tim hiperoda iljae
m kao da se nalazim na svom starom, drndavom kolskom brodu, zagledajui u svaki nje

gov kutak i nadajui se da u uoiti ne to to tri. Pri tom sam potpuno smeo s uma da ovaj
rod predstavlja razvojni proizvod hiljada godina tehnolo ke evolucije. Shvatate li
?"
"Ne, Golane."
"Imamo raunar na brodu. Kako sam samo mogao na to da zaboravim?"
On kratko mahnu rukom i poe u svoju sobu, po urujui Pelorata da krene za nji
m.
"Potrebno je samo da poku am da uspostavim vezu", ree on, postavljajui ruke
na raunarski kontakt.
Trebalo je da poku a da uspostavi vezu sa Terminusom, koji je sada ve bio v
i e hiljada kilometara iza njih.
Vezu! Govori! inilo se kao da krajici nerava pupaju i izrastaju, prodirui u
svemir gotovo udovi nom brzinom - brzinom svetlosti, naravno - da bi, konano, uspos
tavili kontakt.
Treviz se oseti kao da dotie - pa, ne ba dotie, ve osea - pa, ne ba osea, ve
ajzad, nije ni bilo va no, jer jednostavno nije postojala re da se to opi e.
Bio je svestan da mu je Terminus na domaku ruke, i mada se razdaljina po
veavala za dvadesetak kilometara svakog sekunda, veza je ostajala postojana kao d
a se planeta i brod uop te ne kreu i da ih deli samo nekoliko metara.
Treviz ni ta ne ree, ostajui vrsto spojen. Samo je proveravao princip komunic
iranja; nije odista komunicirao.
Daleko tamo napolju, na razdaljini od oko osam parseka, nalazio se Anakr
eon, najbli a velika planeta - po galaktikim standardima, u samom njihovom predsobl
ju. Uputiti ka njemu poruku istim sistemom brzine svetlosti koji je upravo ispro
bao u odnosu na Terminus - i primiti uzvratnu poruku - uzelo bi, sve u svemu, pe
deset dve godine.
Vezu s Anakreonom! Misli na njega to jasnije mo e . Poznat ti je njegov polo aj
u odnosu na Terminus i na galaktiko jezgro; prouavao si njegovu planetografiju i
istoriju; re avao si vojne probleme vezane za potrebu ponovnog zauzea Anakreona (po
d, danas, nemoguom pretpostavkom da ga je okupirao neprijatelj).
Svemira mu! Bio si na Anakreonu.
Prika i ga! Prika i ga! Imae oseaj da si na njemu, zahvaljujui hiperoda iljau.
Ni ta! Vr ci njegovih nerava zatreperi e i smiri e se negde u praznini.
Treviz se opusti. "Ne postoji hiperoda ilja na Dalekoj zvezdi, Janove. Sigu
ran sam u to. I da nisam sledio va u sugestiju, ko zna koliko bi mi bilo potrebno
da doem do tog zakljuka."
Peloratov izraz lica nije se izmenio ni za jednu crtu, ali on se oigledno
sav ozario. "Beskrajno mi je milo to sam bio od pomoi. Da li to znai da kreemo u sk
ok?"
"Ne, saekaemo jo dva dana, radi potpune bezbednosti. Seate se, moramo se to v
i e udaljiti od planetne mase? Pod uobiajenim okolnostima, imajui u vidu da se nalaz
im na novom i neisprobanom brodu, s kojim jo uvek nisam dovoljno upoznat, bilo bi
mi verovatno potrebno dva dana da obavim sve neophodne proraune - posebno odgova
rajui hiperpotisak za prvi skok. Meutim, sve mi se ini da e sve to sam raunar obaviti
."
"Blago meni! Sve mi se vi e ini da emo se neopisivo dosaivati."
"Dosaivati?" Treviz iroko razvue usta u osmeh. "Sve, samo to ne! Vi i ja, J
anove, tek emo se narazgovarati o Zemlji."
"Zaista?" upita Pelorat. "Ne poku avate li to samo da uinite prijatnost jed
nom umornom starcu? Veoma lepo od vas. Zaista."
"Kojesta! Poku avam da uinim prijatnost sebi samom Janove, upravo ste stekl
preobraenika. Posledica svega to ste mi rekli jeste da sam shvatio da je Zemlja n
e to najva nije i odistinski najinteresantnije u itavoj Vaseljeni."
22.
Varnica je bez sumnje kresnula u trenutku kada je Pelorat izlagao svoje
gledi te o Zemlji. To to Treviz nije smesta reagovao bez sumnje je bila posledica in
jenice da je njegov um bio sasvim zaokupljen hiperoda iljaem. Ali istog asa kada je
taj problem bio re en, do lo je do reakcije.
Po svoj prilici naje e navoene Sedonove rei vezane za Drugu zadu binu bile su da

se ona nalazi, u odnosu na Terminus, 'na drugom kraju Galaksije'. Seldon je ak i

imenovao to mesto. Bio je to 'Kraj zvezda'.
Te su rei bile navedene u izve taju Gala Dornika o saslu anju pred carskim su
dom. 'Na drugom kraju Galaksije' - to su bile rei koje je, po Dorniku, Hari Seldo
n upotrebio - rei ije znaenje od tada pa sve do dana njeg dana nije prestalo da bude
predmet brojnih rasprava.
Ali ta je bilo to to je jedan kraj Galaksije povezivalo sa njenim 'drugim
krajem'? Da li je to bila prava linija, ili spirala, ili krug, ili ne to sasvim dr
ugo?
I sada, kao u odsevu munje, Trevizu odjednom postade jasno da nije posto
jala - niti je mogla postojati - ni linija ni krivulja koju bi bilo mogue povui na
karti Galaksije. Stvar je bila znatno tananija.
Bilo je savr eno jasno da jedan kraj Galaksije ini Terminus. Nalazio se na
rubu Galaksije, da - bio je to rub na e Zadu bine - to je rei 'kraj' davalo doslovno z
naenje. Meutim, u Seldonovo doba, bio je to i namlai svet u Galaksiji, svet tek na
putu da bude utemeljen, svet koji u tom trenutku jo nije ni postojao.
Posmatrano u toj svetlosti, ta bi, onda, predstavljalo drugi kraj Galaksi
je? Rub one druge Zadu bine? Dabome, najstariji svet u Galaksiji! Sledstveno, dakl
e, gledi tu koje je Pelorat izlo io - ni sam ne znajui da to ini - to je mogla biti sa
mo Zemlja. Druga zadu bina mogla se, zaista, lako nalaziti na Zemlji.
Pa ipak, Seldon je jasno rekao da se drugi kraj Galaksije nalazi kod 'Kr
aja zvezda'. Ali ko bi mogao tvrditi da se, pri tom, nije samo metaforino izra avao
? Sledite samo istoriju oveanstva unazad, kao to je Pelorat uinio, i putanja e vas vo
dti unazad sa svakog planetarnog sistema, svake zvezde to je obasjavala neku nase
ljenu planetu, na neki drugi planetarni sistem, na neku drugu zvezdu sa koje su
prvi doseljenici prispeli, i dalje, do zvezde pre nje - sve dok se konano sve lin
ije ne protegnu do planete na kojoj je oveanstvo nastalo. I zvezda koja je obasjav
ala Zemlju bila je 'Kraj zvezda'.
Treviz se nasme i i ree gotovo udvoriki: "Priajte mi jo o Zemlji, Janove."
Ali Pelorat zavrte glavom. "Rekao sam vam ve sve to sam znao, zaista. Sazn
aemo, nadam se, mnogo vi e na Trantoru."
"Ne, neemo, Janove", odvrati Treviz. "Tamo neemo ni ta saznati. A za to? Jedno
stavno, zato to ne idemo na Trantor. Ja upravljam ovim brodom, i uveravam vas da
to neemo uiniti."
Peloratove usne se opusti e. Za trenutak se borio da doe do daha, a onda, s
av ojaen, uzviknu: "Oh, dragi moj mladiu!"
"Ma, haj'te, Janove. Smirite se. Idemo, zapravo, da potra imo Zemlju."
"Ali samo na Trantoru mo ..."
"Ne. Ne. Trantor je samo mesto gde biste mogli prouavati izanale filmove i
pra njava dokumenta, i na kraju i sami postali izanali i pra njavi."
"Ali decenijama sam sanjario..."
"Sanjarili ste o tome da pronaete Zemlju."
"Ali to je samo..."
Treviz se uspravi, na e unapred i, vrsto uhvativ i Peloratovu tuniku, ree: "Ne
ponavljajte to, profesore. Ne ponavljajte to. Kada ste mi prvi put rekli da ide
mo da tragamo za Zemljom, pre no to smo se uop te ukrcali na ovaj brod, rekoste da
ste sigurni da emo je pronai - da navedem va e sopstvene rei - zato to 'Imam na umu iz
vanrednu mogunost'. Ka em vam, ne elim da ikad vi e ujem da ste pomenuli re 'Trantor'. e
im samo da ujem ne to vi e o toj izvanrednoj mogunosti."
"AIi moram dobiti potvrdu za to. Zasad je to samo pomisao, nada, daleka
mogunost."
"Odlino! Recite mi sve o njoj!"
"Ne shvatate. Jednostavno, ne shvatate. Re je o podruju koje jo niko, osim
mene, nije istra ivao. Ne postoji ni ta istorijski pouzdano, ni ta vrsto, ni ta stvarno.
Ljudi govore o Zemlji kao da je u pitanju injenica, ali i kao da je u pitanju sam
o mit. Postoji milion pria, koje se meusobno iskljuuju..."
"Ponimo, onda, od va ih vlastitih istra ivanja!"
"Bio sam prinuen da sakupljam sve mogue prie, svako parence tobo nje istorije,
sve legende, sve maglovite mitove. Nisam, ak, zapostavljao ni dela lepe knji evnos
ti. Sve, zapravo, gde se makar samo pominje ime Zemlje, ili iznosi ideja o prvob

itnoj planeti. Tokom tridesetak godina sakupio sam sve to se moglo sakupiti, sa s
vih planeta u Galaksiji. I sada, kada bih samo mogao pronai ne to pouzdanije no to j
e sve to, u Galaktikoj biblioteci na... Ali ne dozvoljavate mi ni da izreknem tu
re."
"Tako je. Nemojte je izgovarati. Priajte mi, umesto toga, o neemu to je, od
toga to ste sakupili, posebno privuklo va u pa nju, i iznesite mi razloge zbog kojih
mislite da upravo to treba da bude verodostojnije od svega drugog."
Pelorat odmahnu glavom. "Ali, Golane - izvinite to vam to ka em - govorite
ba kao neki vojnik ili politiar. Ne mo e se tako postupati sa istorijom."
Treviz duboko udahnu, nastojei da ostane miran. "Recite mi kako treba pos
tupiti s njom, Janove. Imamo na raspolaganju dva dana. Pouite me."
"Ne mo ete se osloniti ni na jedan pojedinani mit, ak ne ni na vi e njih. Mora
o sam ih sve sakupiti, prouiti ih, povezati ih, uspostaviti simbole da bih predst
avio razliite vidove njihove sadr ine - prie o neverovatnim klimama, astronomske poj
edinosti planetarnih sistema koje se ne uklapaju u stvarno postojeu sliku, zaviajn
a mesta heroja za koje se izriito ka e da dolaze iz tuine, i doslovno na stotine dru
gih podataka. Nema nikakve svrhe reati sada itav spisak. ak ni itava dva dana ne bi
za to bila dovoljna. Rekoh vam, utro io sam na to itavih trideset godina.
Potom sam izradio program za raunar koji je obradio sve te mitove tragajui
za zajednikim komponentama, i izdvojio promene kako bi se odstranilo sve ono to j
e doista izgledalo nemogue. Postepeno sam, tako, izgradio jedan model koji je Zem
lju prikazivao onakvom kakva je zapravo morala biti. Na kraju krajeva, ako su sv
a ljudska bia potekla sa jedne jedine planete, ta jedinstvena planeta morala je u
sebi objedinjavati jednu injenicu koja je svim izvornim mitovima, svim kulturnim
obrascima heroja, morala biti zajednika... elite li da zaem i u matematike pojedino
sti?"
"Ne, hvala, bar ne za sada", odgovori Treviz. "Ali kako mo ete biti sigurn
i da vas va a matematika nee zavesti? Poznato nam je, naime, i to je utvrena injenica
, da je Terminus osnovan pre samo pet vekova, i da su prva ljudska bia do la na nje
ga kao skupina sa Trantora - ali da su poticala sa desetina, ako ne i stotina, r
azliitih svetova. Pri svemu tome, neko kome ta injenica nije poznata mogao bi pret
postaviti da su Hari Seldon i Salvor Hardin - a nijedan od njih nije bio roen na
Terminusu - do li sa Zemlje, pri emu bi Trantor bio samo drugo ime za Zemlju. Odist
a, ako bi se danas tragalo za Trantorom, onakvim kakav je izgledao u Seldonovo d
oba - za svetom ija je sva kopnena povr ina prekrivena metalom - bilo bi ga nemogue
pranai, te bi i on sam mogao biti progla en za neodr iv mit."
Pelorat ga zadovoljno pogleda. "Dragi moj mladiu, povlaim svoju maloprea nju
primedbu o vojnicima i politiarima. Imate upravo izvanrednu intuiciju. Razume se,
morao sam da uspostavim neki kontrolni mehanizam. Izmislio sam, dakle, na stoti
ne la nih podataka, zasnovanih na izvrtanjima istorijskih injenica i imitacijama on
ih mitova koje sam sakupio. Zatim sam svoje izmi ljotine poku ao da ukljuim u model.
Jedna od mojih izmi ljotina bila je, ak, zasnovana na ranoj istoriji samog Terminus
a. Raunar ih je, meuti, sve odbacio. Sve do jedne. Razume se, to je jednostavno mo
glo znaiti da nisam naoito ma tovit, budui da nisam uspeo da izma tam ni ta smisleno, ali
, u svakom sluaju, dao sam, zaista, sve od sebe."
"Siguran sam da jeste, Janove. I ta vam je va model rekao u pogledu Zemlje
?"
"Niz stvari, razliitih stepena verovatnoe. Dao je i neku vrstu profila. Na
primer, devedeset postotaka naseljenih planeta u Galaksiji ima rotacione period
e koji se kreu izmedu dvadeset dva i dvadeset est Standardnih Galaktikih asova. Dakl
e..."
Treviz ga presee. "Nadam se da niste posvetili neku naroitu pa nju toj injeni
ci, Janove. Nema u tome nikakve misterije. Da bi jedna planeta bila pogodna za iv
ot, ne mo ete oekivati da rotira do te mere brzo da tokovi vazdu nih struja izazivaju
nepodno ljive olujne uslove, niti toliko lagano da temperaturne skale idu u krajn
osti. Njihovo je svojstvo da su samoselektivne. Ljudska su bia sklona da ive na pl
anetama s odgovarajuim karakteristikama; pri tome, kada su takve karakteristike s
line za sve naseljene planete, doe neko i ka e - 'Kakva udesna podudarnost!' A u stva
ri, u tome nema nieg udesnog, pa ak niti ikakve podudarnosti."
"Pravo govorei", ree Pelorat odmereno, "u dru tvenim naukama to je dobro poz

nata pojava. Verujem, takoe, i u fizici - mada nisam fiziar, te nisam sasvim sigur
an u to. U svakom sluaju, re je o neem poznatom pod nazivom 'antropiki princip'. Pos
matra vr i uticaj na zbivanja samom injenicom to ih posmatra, i to je u prilici da ih
posmatra. Ali pitanje je u sledeem: gde se nalazi planeta koja je poslu ila kao mod
el? Koja se to planeta obrne oko sebe tano za jedan Standardni Galaktiki Dan od dv
adeset etiri Standardnih Galaktikih asova?"
Treviz se zamisli, isturiv i pritom donju usnu. "Mislite da bi to mogla bi
ti Zemlja? Ipak, galaktiki vremenski standard mogao bi biti utemeljen i na lokaln
im karakteristikama bilo kog sveta, zar ne?"
"To je malo verovatno. Ljudi se ne pona aju tako. Trantor je bio prestonic
a itave Galaksije tokom dvanaest hiljada godina - pa ipak svoj period rotacije od
1.08 Standardnih Dana nije nametnuo celoj Galaksiji. Period rotacije Terminusa
iznosi 0.91 Standardnih Galaktikih Dana, pa ipak ga mi ne nameemo planetama koje s
u pod na om vla u. Svaka planeta u okvirima svog sistema Lokalnog Planetarnog Dana vr i
vlastite proraune i oni se - iz razloga od interplanetarne va nosti - esto etaju izm
edu LGD i SGD. Standardni Galakticki Dan mora biti da potie sa Zemlje!"
"Zbog ega ba mora?"
"Pre svega, Zemlja je nekad bila jedini naseljeni svet, te je stoga prir
odno da njen dan i godina postanu standard - i da to usled socijalne inercije i
ostanu ak i po to su i drugi svetovi bili naseljeni. Pored toga, model Zemlje koji
sam dobio bio je model planete koja se obrne oko svoje ose ba za dvadeset etiri St
andardna Galaktika asa, i obie oko svog sunca tano za jednu Standardnu Galaktiku Godi
nu."
"Ali zar to ne bi mogla biti sluajna podudarnost?" Pelorat se nasmeja. "E
to, sada vi govorite o podudarnosti! Da li biste bili spremni da se opkladite da
se te stvari dogaaju pukom sluajno u?"
"Pa...", promrmlja Treviz.
"U stvari, to i nije sve. Postoji jedna drevna mera koju su nazivali mes
ecom..."
"uo sam za to."
"Po svemu sudei, mesec odgovara periodu obrtanja zemaljskog satelita oko
Zemlje. Ipak..."
"Da?"
"Pa, jedna prilino neverovatna injenica vezana za taj model jeste da je sa
telit koji sam upravo pomenuo veoma velik - ak preko jedne etvrtine prenika same Ze
mlje."
"Nikada nisam uo ni za ta slino, Janove. Ne postoji nijedna naseljena plane
ta u Galaksiji sa takvim d inovskim satelitom."
"Ali upravo u tome i jeste stvar", ree Pelorat uzbudiv i se. "Ako je Zemlja
, po tome to je izrodila toliko razliitih vrsta, kao i po tome to se na njoj razvio
razum, jedinstven svet, za oekivati je i neku jedinstvenost u fizikom pogledu."
"Ali ta bi jedan tako veliki satelit mogao imati sa tolikim raznovrsjem v
rsta, razumom i svim ostalim stvarima?"
"Pa, moram priznati da ste pogodili ba u mesto gde se krije najvea nepozna
nica. Iskreno da ka em, ne znam. Ali zavreuje da se ispita, zar ne?"
Treviz ustade i prekrsti ruke preko grudi. "Ali u emu je onda problem? Pr
egledajte statistike o naseljenim planetama i pronaite neku naseljenu planetu iji
periodi rotacije oko svoje ose i oko, sunca odgovaraju, istovremeno, i Standardn
om Galaktikom Danu i Standardnoj Galaktikoj Godini. A ako, jo , ima i d inovski sateli
t, imaete pred sobom upravo ono to tra ite. Pretpostavljam, na osnovu va e izjave da i
mate 'izvanrednu mogunost u vidu', da ste upravo to i uinili, i da ste konano prona l
i svoj svet."
Pelorat se naas zbunio. "Pa, moram priznati da se to nije dogodilo. Ja je
sam pregledao statistike, odnosno, astronomsko odeljenje uinilo je to umesto mene
, i - grubo da se izrazim - nismo ustanovili da takav svet postoji."
Treviz ponovo naglo sede. "To, onda, znai da sve va e tvrdnje padaju u vodu
."
"Ne ba sasvim, rekao bih."
"Kako to mislite - ne ba sasvim? Sainili ste model sa mno tvom detaljnih naz
naka, i niste bili u stanju da pronaete nista to tom modelu odgovara. Va model je,

znai, beskoristan. Morate poeti ispoetka."

"Ne. To samo znai da su statistike o naseljenim svetovima nepotpune. Na k
raju krajeva, postoji na desetine miliona svetova i neki meu njima su gotovo nepo
znati. Na primer, ne postoje pouzdani podaci o brojnosti stanovni tva za skoro pol
ovinu meu njima. S druge strane, za svih est stotina etrdeset hiljada naseljenih sv
etova gotovo da i nema drugih podataka osim njihovih imena i, katkad, polo aja. Ne
ki galaktografi smatraju da bi ak moglo biti i do deset hiljada naseljenih planet
a koje nigde nisu zabele ene. Po svoj prilici, tim svetovima takva situacija ponaj
bolje odgovara. Mogue je da im je to, za vreme Carstva, pomoglo da izbegnu poreze
."
"Kao i tokom kasnijih vekova", primeti Treviz cinino. "Mo da im je to, takoe
, omoguilo da poslu e kao skloni ta za pirate - pokazav i se, povremeno, unosnijim od o
bine trgovine."
"O tome ba ni ta ne znam", ree Pelorat donekle sumnjiavo.
"Ipak, uprkos svemu", nastavi Treviz, "rekao bih da bi Zemlja morala bit
i na spisku naseljenih planeta, ma kakve inae bile njene pobude. Bila bi, po defi
niciji, najstarija izmeu svih, te je malo verovatno da je u ranim stoleima galaktik
ih seoba mogla biti prenebregnuta. Na av i se jednom na spisku, na njemu bi i ostala
. U tom pogledu, sigurno bismo mogli raunati na dejstvo socijalne inercije."
Pelorat je trenutak oklevao, kao da ga je ne to iznutra razdiralo. "U stva
ri, postoji - postoji na spisku naseljenih planeta jedna ije je ime Zemlja."
Treviz se zablenu u njega. "Stekao sam utisak da ste mi upravo rekli da
se Zemlja ne nalazi na spisku?"
"Kao Zemlja, ne. Meutim, postoji jedna planeta pod imenom Gea."
"Kakve ona ima veze? Geja?"
"Izgovara se G-e-a. To znai 'Zemlja'."
"Ali, Janove, po emu to mora znaiti Zemlja, vi e no bilo koja druga planeta?
Samo ime ne otkriva mi nikakav smisao."
Peloratovo obino bezizra ajno lice zgu va se u grimasu. "Nisam siguran da ete
biti skloni da mi poverujete... Ali na osnovu moje analize mitova ispostavilo se
da je na Zemlji bilo vi e razliitih, meusobno nerazumljivih jezika."
" ta?"
"Tako je. Na kraju krajeva, irom Galaksije govori se na hiljade razliitih
naina..."
" irom Galaksije, bez sumnje, postoje dijalektske varijante, ali ljudi koj
i ih govore meusobno se razumeju. Ipak, ak i ako razumevanje nekog od njih predsta
vlja te kou, svima nam je zajedniki Standardni Galaktiki Jezik."
"Svakako, ali to je zbog stalnih meuplanetarnih putovanja. ta, meutim, ako
je neki od svetova ostao izdvojen tokom du eg vremenskog razdoblja?"
"Ali vi govorite o Zemlji. O sasvim odreenoj planeti. Gde je tu izdvojeno
st?"
"Ne zaboravite da je Zemlja prvobitna planeta, na kojoj je oveanstvo ivelo
u uslovima ija je primitivnost s one strane svakog poimanja. Bez meuzvezdanih puto
vanja, bez raunara, bez ikakve tehnologije, muei se da se uzdigne iznad svojih ne-l
judskih predaka."
"Ali to je naprosto sme no."
Pelorat na to, u neprilici, odmahnu glavom. "Verovatno, stari dru e, nema
nikakvog smisla raspravljati o tome. Ionako nikad nisam uspeo ikoga u to da uver
im. Siguran sam da je to samo moja gre ka."
Treviz namah poprimi skru en izgled. "Janove, izvinjavam se. Lupetao sam t
ek tako, ni ta ne mislei. Najzad, morate shvatiti da postoje gledi ta na koje jednost
avno nisam naviknut. Vi ste svoje teorije razvijali tokom itavih trideset godina,
dok ja treba da ih svarim za dan ili dva. Morali biste mi to uzeti kao olak avajuu
okolnost... Evo, zamislio sam primitivne ljude na Zemlji koji govore dva sasvim
razliita, meusobno nerazumljiva jezika."
"Mo da i svih desetak", ree Pelorat snebivljivo. "Mogue je da je Zemlja bila
podeljena na nekoliko velikih kopnenih masa, i da meu njima, bar isprva, nije bi
lo nikakvog dodira. Stanovni tvo svake od tih kopnenih masa moglo je razviti svoj
osobeni individualni jezik."
Treviz upade s bri ljivo name tenom ozbiljno u: "I na svakoj od tih kopnenih ma

sa, kada su konano postali svesni jedni drugih, mogue je da su poeli da postavljaju
Pitanje Porekla, trudei se da dokonaju na kojoj su se od njih ljudska bia prvi pu
t odvojila od svojih ivotinjskih predaka."
"To je, zaista, sasvim mogue, Golane. Bilo je to za njih sasvim prirodno
pona anje."
"I na nekom od tih jezika, Gea je znailo Zemlja. A sama re 'Zemlja' proist
ekla je iz nekog drugog od tih jezika."
"Da, da.."
"I dok je Standardni Galaktiki Jezik proistekao iz onog posebnog jezika n
a kojem je 'Zemlja' znailo 'Zemlja', itelji Zemlje su, iz nekog razloga, svoju pla
netu nazivali 'Gea', na osnovu nekog drugog od tih svojih jezika."
"Tano! Zaista ste brzi, Golane."
"Ali meni se ini da u tome nema nikakve misterije. Ukoliko je Gea zaista
Zemlja, uprkos razliitosti u imenima, onda bi Gea, s obzirom na va maloprea nji iskaz
, trebalo da ima period rotacije od tano jednog Standardnog Galaktikog Dana, perio
d revolucije od tano jedne Standardne Galaktike Godine, i jedan d inovski satelit ko
ji oko nje obie za tano mesec dana."
"Da, tako bi trebalo da bude."
"Pa, onda, zadovoljava li ona ili ne va e zahteve?"
"Ne bih vam mogao rei. U raspolo ivim tablicama ne postoje takvi podaci."
"Odista? Pa onda, Janove, da poemo na Geu i izmerimo periode njene rotaci
je i njene revolucije, i da dobro osmotrimo taj njen satelit?"
Pelorat okleva e. "Svakako, voleo bih, Golane. Ali osnovni problem je u to
me to tablice ne daju ni njen taan polo aj."
"Hoete da ka ete da je samo ime, i ni ta vi e, sve to imate, i da je to ta va a iz
vanredna mogunost?"
"Ali upravo iz tog razloga elim najpre da posetim Galaktiku biblioteku!"
"ekajte malo. Rekoste da tablice ne daju njen taan polo aj. Daju li uop te bil
o kakvo obave tenje?"
"Tablice navode da bi se Gea mogla nalaziti u Sej elskom sektoru - ali por
ed toga stoji jedan veliki znak pitanja."
"Pa onda, Janove, nemojte biti tako smrknuti. Poi emo do Sej elskog sektora,
i nekako emo ve pronai Geu!"
ZEMLJODELAC
23.
Stor Gendibal odr avao je svoju fiziku spremnost trei du poljskog puta izvan U
niverziteta. Za pripadnike Druge zadu bine nije ba bilo uobiajeno da zalaze u zemljo
delski svet Trantora. Ni ta ih, razume se, nije u tome spreavalo, ali kada bi to i
uinili, niti bi se preterano udaljavali niti predugo zadr avali.
Gendibal je u tom pogledu predstavljao izuzetak i, u pro losti, i sam se p
itao zbog ega. Pitati se znailo je ispitivati vlastiti um, to je bilo ne to to su pose
bno Govornici bili ohrabrivani da ine. Njihovi su umovi bili, istovremeno, i orua
i mete, i svoju sposobnost i napada i odbrane morali su dr ati dobro izbru enom. Gen
dibal je do ao do zakljuka - ne bez zadovoljstva - da razlog to je drugaiji le i u tome
to je poticao sa jedne planete koja je bila i hladnija i vee mase no to su to, pro
seno uzev, naseljene planete. Kada su ga, kao deaka, doveli na Trantor (zahvaljujui
mre i koju su irom Galaksije razapeli agenti Druge zadu bine, u traganju za talentim
a), na ao se na svetu manje gravitacije i neodoljivo privlane klime. Prirodno je, d
akle, to je mnogo vi e od bilo koga drugog u ivao u otvorenom prostoru.
Ve u svojim ranim godinama na Trantoru postao je svestan svojih ispodpros
enih, ak zaostalih fizikih svojstava; bio je, stoga, ozbiljno zabrinut da bi ga pre
pu tanje ugodnostima jednog prijatnog sveta moglo odista uiniti nepovratno mlitavim
. Stoga je poeo upra njavati ve be koje je sam smislio; one nisu ni ta izmenile u njego
voj slabakoj pojavi, ali su ga uinile ilavim i izdr ljivim. Deo njegovih ve bi inile su
i ove duge etnje i tranje - zbog ega su pojedini meu Govornicima otvoreno gunali. Gen
dibal se, meutim, jednostavno na to nije osvrtao.
Nastavio je da ide svojim putem, mada je bio pripadnik Druge zadu bine po
prvoj generaciji. Svi drugi lanovi Stola bili su pripadnici druge ili tree generac

ije, sa oevima ili dedovima koji su takoe bili roeni u Drugoj zadu bini. I svi su oni
, takoe, bili stariji od njega. ta se, prema tome, moglo i oekivati, osim gunanja?
Na osnovu duge tradicije umovi svih Govornika bili su otvoreni (navodno,
u celini, mada su retki bili oni koji nisu nastojali da ouvaju bar deli privatnos
ti - na du i rok naravno, bez stvarnog uspeha) i Gendibal je bio svestan da je ono
to su oseali bila zavist. I oni sami su toga bili svesni; ba kao to je i sam Gendib
al znao da je njegov stav predstavljao odbrambenu, dalekometnu ambiciju. A i oni
su to znali.
Povrh svega (Gendibalov um nastavljao je da bludi, istra ujui razloge vlast
ite sklonosti da zalazi na otvoreno), on je svoje detinjstvo proveo na svetu bez
mea - prostranom i nesagledivom, sa irokim i raznolikim pejsa ima - u jednoj plodno
j dolini, oivienoj planinskim vencima za koje je dr ao da su najlep i u itavoj Galaksi
ji. U turobno zimsko doba, posebno, bili su neverovatno spektakularni. Dobro je
pamtio svoj nekada nji svet, i sve divote svog ve davnog detinjstva. esto je o tome
sanjao. Kako je uop te mogao dopustiti da ostane zatoen sred nekoliko desetina kvad
ratnih kilometara jednog drevnog zdanja?
Trei, on se s omalova avanjem obazre oko sebe. Trantor je bio umeren i prija
tan svet, ali je bio jednolik i bez lepote. Premda je bio svet zemljodelaca, nij
e to bila plodna planeta.
Nikada nije ni bila. Mo da je to, kao i bilo koji drugi inilac, doprinelo d
a postane administrativno sredi te - najpre jedne brojne zajednice planeta, a poto
m i samog Galaktikog carstva. Nije bilo nikakvog sna nog pritiska da postane bilo ta
drugo. Ne bi se, uostalom, moglo rei da je bila naroito pogodna za bilo ta drugo.
Posle Velikog Pusto enja jedna od stvari koje su Trantoru omoguile da se od
r i bila je ogromna zaliha metala. Predstavljao je istinski veliki rudnik, sposoba
n da nekoliko desetina planeta snabdeva legurama elika, aluminijumom, titanijumom
, bakrom, magnezijumom - vraajui, na taj nain, ono to je sakupljano hiljadama godina
; krmei svoje zalihe stotinama puta br e no to je bio ritam kojim su bile sakupljane.
Uprkos tome, na raspolaganju su jo imali ogromne zalihe metala, ali su se
one nalazile ispod povr ine i stoga je do njih bilo te e dopreti. Dumljani (koji se
be nikad nisu nazivali Trantorcima, videi u tom imenu ravo znamenje, usled ega su g
a iskljuivo upotrebljavali itelj Druge zadu bine) vremenom su razvili neobinu odbojno
st prema metalu uop te. I to je, bez sumnje, bila oigledna praznoverica.
To od njih nije bilo nimalo pametno. Metal koji se zadr ao ispod povr ine mo d
a je trovao tle, smanjujui na taj nain jo vi e njegovu plodnost. S druge strane, stan
ovni tvo je bilo veoma ra trkano i zemlja ga je lako mogla prehraniti. Malo metala,
ipak, uvek je stajalo na raspolaganju za trgovinu.
Gendibalove oi pretra ivale su ravno obzorje. Trantor je jo bio geolo ki iv, ka
o, uostalom, gotovo sve naseljene planete, iako je proteklo najmanje stotinu mil
iona godina od razdoblja poslednjeg velikog delovanja tektonskih sila. Ono to je
preostalo od nekada njih planina erozijom je bilo svedeno na blage zaravni. U stva
ri, i mnogi od tih bre uljaka bili su izravnati tokom onog razdoblja Trantorove is
torije kada je do lo do velikog prekrivanja njegove prirodne povr ine metalom.
Tamo prema jugu, gotovo nerazaznatljiva, nalazila se obala prestoninog za
liva, a dalje iza Istoni okean; posle uni tenja podzemnih cisterni oboje, radi snab
devanja vodom, bili su ponovo aktivirani.
Prema severu, uzdizale su se kule Galaktikog univerziteta, skrivajui srazm
erno zdepastu ali prostranu Biblioteku (njen vei deo nalazio se pod zemljom); jo d
alje prema severu pru ali su se ostaci carske palate.
Neposredno i s jedne i s druge strane nalazila su se imanja, na kojima s
e tu i tamo uzdizala po koja zgrada. On proe pored grupica krava, koza i koko aka bilo je tu mno tvo domaih ivotinja koje su se mogle nai na svakom trantorskom gazdin
stvu. Nijedna od njih ne obrati nikakvu pa nju na njega.
Gendibal nehajno pomisli kako se posvuda u Galaksiji, na bilo kom od ogr
omnog broja naseljenih svetova, mogu videti iste te ivotinje, i kako one ipak ni
na dva sveta ne izgledaju potpuno isto. Seti se onda, odjednom, koza na svojoj r
odnoj planeti i svog vlastitog kunog jareta koje je svojeruno hranio mlekom. Bile
su znatno krupnije i goropadnije nego ova sitna i pritupa vrsta koja je posle Ve
likog Pusto enja doneta na Trantor i tu odgajana. irom svih naseljenih svetova u Ga
laksiji bilo je mno tvo razliitih vrsta ovih ivotinja, da ih je gotovo bilo nemogue p

rebrojati; i nije bilo posveenog zemIjodelca koji se ne bi zakleo ba u svoju vrstu

, zbog kakvoe mesa, mleka, jaja, vune, ili bilo ega drugog to se od njih moglo dobi
ti.
Kao i obino, na vidiku nije bilo nijednog Dumljanina. Gendibal je imao os
eaj da su zemljodelci zapravo izbegavali one koje su nazivali 'unjacima' (pogre an i
zgovor - mo da hotimino - rei "uenjak" na njihovom dijalektu). Opet, praznoverica.
Gendibal se nakratko zagleda u Trantorovo sunce. Bilo je ve visoko odskoil
o, ali se uop te nije oseala njegova vrelina. Na ovom mestu, na ovoj geografskoj iri
ni, nikada nije bilo previ e toplo, niti je hladnoa izazivala nelagodnost. (Gendiba
lu su ponekad manjkale prave zime - ili mu se, bar, samo tako inilo. Nikada nije
ponovo posetio svoj rodni svet. Mo da i stoga - priznavao je to sebi - to ne bi mog
ao podneti razoaranje.)
Oseao je prijatnu napetost i snagu mi ia izazvanih naporom, i istog asa zaklj
ui da je bilo dosta tranja. On nastavi hodom, duboko di ui.
Bie sasvim spreman za predstojei sastanak Stola, i za poslednji poku aj da i
znudi promenu politike; za nametanje novog stava koji e biti spreman da se suoi sa
rastuom opasno u to je pretila od Prve zadu bine i s drugih mesta - stava koji e okonat
fatalno oslanjanje na 'savr eno' funkcionisanje Plana. Kada li e samo shvatiti da
je sama njegova savr enost predstavljala najpouzdaniji znak opasnosti?
Da je samo predlog podneo neko drugi, a ne on, znao je, sve bi pro lo bez
ikakvih neprilika. Ali kako su stvari sada stajale, neprilika e biti, ali sve e se
, uprkos tome, dobro svr iti, jer ga je stari andes podr avao i bez sumnje e nastaviti
da mu daje podr ku. On zasigurno ne bi eleo da ga istorija zabele i kao Prvog govorn
ika pod ijim je vostvom Druga zadu bina svenula.
Dumljanin!
Gendibal zastade, zapanjen. Bio je svestan dalekog podrhtavanja njegovog
uma znatno ranije no to ga je ugledao. Bio je to um Dumljanina - nekog zemljodel
ca - sirov i neizgraen. Gendibal se pa ljivo povue, ostaviv i u Dumljaninovom umu trag
koji bi bilo nemogue otkriti. U tom pogledu stav Druge zadu bine bio je veoma izrii
t. Zemljodelci su predstavljali nesvesni tit Druge zadu bine. Morali su, stoga, ost
ati netaknuti koliko je god to bila mogue.
Niko, ko je ikada prispeo na Trantor, bilo kao trgovac bilo kao turista,
nikada nije sreo nikog drugog osim zemljodelaca, te, mo da, po kojeg neva nog uenjak
a meu onima koji su iveli u pro losti. Uklonite zemljodelce, ili makar samo dirnite
u njihovu bezazlenost, i naunici e postati znatno upadljiviji - sa katastrofalnim
posledicama (Bila je to jedna od klasinih ve bi, koju je svaki novoobraenik na Unive
rzitetu trebalo da vlastoruno izvede. Sna na Odstupanja koja su se ukazala na Prara
dijantu kada god bi do lo do prodiranja u mozgove zemljodelaca bila su upravo zapr
epa ujua).
Gendibal ga konano ugleda. Bio je, izvan svake sumnje, zemljodelac, Dumlj
anin do sr i. Ali bio je gotovo karikatura predstave koja je postojala o trantorsk
im zemljodelcima - visokim i pleatim, zagasite puti, grubo odevenim, nagih ruku,
tamnokosim i tamnookim, duga nezgrapna koraka. Gendibal je gotovo mogao omirisat
i stajski vonj kojim je ovaj odisao. (Uzdr i se u svom preziru, pomisli on. Kada s
e to pokazivalo neophodnim za njegove planove, Prim Palver se nije ustruavao da s
e stavi u ulogu zemljodelca. Ba i jeste bio nekakav zemijodelac - onizak, gojazan
i mek. Njegov je um bio taj koji je zavarao malu Arkadi, a ne njegovo telo.)
Zemljodelac mu se pribli avao, nezgrapno koraajui putem, otvoreno se zabulji
v i u njega - zbog ega se Gendibal namr ti. Nikada ga jo nijedan Dumljanin ili Dumljan
ka nisu tako gledali. ak bi i deca uvek klisnula, ostajui da zure u njega s pristo
jne udaljenosti.
Gendibal, meutim, ne uspori korak. Bilo je dovoljno prostora da se mimoiu,
utke i ak se meusobno ni ne pogledav i, i to bi zaista i bilo najbolje.
On odlui da ostane potpuno po strani od zemljodelevog mozga.
Gendibal se pomeri prema ivici puta, ali je zemljodelac imao druge namer
e. On se zaustavi, vrsto se, obema nogama, ukopav i u mestu, i ra iriv i ruke kao da na
merava da zakri prolaz, upita: "Oj! Jeste ti unjak?"
Ma koliko da je nastojao, Gendibal se nije mogao odupreti utisku da nasl
uuje primesu ratobornosti u umu koji mu se pribli avao. On zastade. Bio bi jalov po
ku aj nastojati da proe bez razgovora - to e, samo po sebi, biti zamorna obaveza. Nav

iknut, kao i drugi, na brzu i tananu igru zvukova, izraza lica, misli i primisli
, od ega se, sve zajedno, sastojalo meusobno komuniciranje pripadnika Druge zadu bin
e, on je kao pravu napast do ivljavao potrebu da se sada slu i samo reima. Bilo je to
kao da poku ava da neki veliki kamen podigne golim rukama, dok mu uskija stoji na
dohvatu ruku.
Gendibal odgovori mirno, bri ljivo nastojei da iz svojih rei izbri e svaki tra
g bilo kakvih oseanja. "Tako je. Ja sam naunik."
"Oj! Ti jeste unjak. Ali sada razgovaraemo po izvanjski? I ne mo e se onda vid
eti ko, ti ili ja jeste unjak!" on povi glavu u podrugljiv naklon. "Zato to jeste ja
, kao ti, i malo i slabo i bledunjavo i di e nos."
" ta eli od mene, Dumljanine?" upita Gendibal, i dalje savr eno smiren.
"Moj zove Rufirant. A ime napred Karol." Naglasak mu postade upadljivije
dumljanski. R je izgovarao izrazito grleno.
" ta eli od mene, Karole Rufinante?"
"A kako jeste tvoj ime, unjak?"
"Da li je to uop te va no? Mo e me i dalje zvati 'uenjakom'."
"Ako ja i te , onda jeste va an odgovori , ti malo di e nos unjak."
"U redu, onda, zovem se Stor Gendibal. A sada u krenuti dalje svojim posl
om."
"Koji bude tvoj poso?"
Gendibal oseti blagi nadra aj negde duboko u sebi. Ovaj Dumljanin nije bio
sam. Nije uop te morao da se okrene da bi znao da mu jo troje Dumljana stoje iza l
ea. Tamo u daljini, bilo ih je jo . Vonj zemljodelaca bio je jasan i o tar.
"Moj posao, Karole Rufirante, svakako nije ne to to bi se tebe ticalo."
"Tako jeste ti ka e ." Rufirantov glas se podi e. "Drugari, on ka e njegov poso ni
je nas tie ."
Iza Gendibala se zau smeh, a onda se jedan glas izdvoji. "Ima on pravo, nj
egov poso bude pra njav knjige i isti 'unar', i to ne jeste poso za pravi mu ki."
"Kakav god moj posao bio", ree Gendibal vrsto, "ja sada odlazim."
"A kako jeste misli da uini to, malo unjak?"
"Jednostavno u se udaljiti."
"Ti jeste poku a ? Ne boji se ovaj ruke tebe odma zaustavi ?"
"Misli li to na sebe i svoje drugove? Ili to namerava da sam uini ? Gendibal
odjednom pree na ist dumljanski dijalekt. "Ti ne jeste pla i se sam?"
Istini za volju, nije bilo pravo izazivati ga na ovaj nain, ali to e bar o
mesti zajedniki napad na njega - koji se morao spreiti, jer bi u suprotnom bio pri
nuen da se jo dublje upusti u itavu stvar.
Uspelo je. Rufirantovo lice jo se vi e natmuri. "Ako ovde neko jeste pla i , knj
igo der, onda tebi jeste trbuh najede se od straha. Drugari, malo se skloni . Ostane po
zadi, i on pusti doe ovamo da jeste vidi ko se boji sam."
Rufirant podi e svoje ogromne ruke i stade njima mlatarati. Gendibal nije
strahovao od zemljodeleve borilake ve tine; ipak, uvek je postojala mogunost da ovaj
zada neki dobar udarac.
Gendibal se oprezno pribli i, istovremeno bri ljivo prodirui u Rufirantov um.
Ne mnogo - samo dodir, gotovo nerazaznatljiv - ali dovoljno da taj odluujui zarez
uspori njegove reflekse. Onda ga napusti, i stade zalaziti u umove ostalih, koj
i su se okupljali u sve veem broju. Gendibalov Govorniki um prodirao je i ponovo s
e povlaio s istinskom virtuozno u, nikada se u nekom umu ne zadr av i dovoljno dugo da o
stavi svoj trag, ali ipak dovoljno dugo da bude u stanju da otkrije ne to ime bi se
mogao okoristiti.
On pristupi zemljodelcu gipko kao maka, na oprezu, svestan - odahnuv i - da
niko ne naini ni najmanji pokret da se ume a.
Rufirant iznenada napade, ali Gendibal nazre pokret u njegovom umu znatn
o pre no to mu se mi ii pokrenu e, i pomeri se u stranu. Ruka prozvi da pokraj njega, go
tovo ga dotakav i. Pa ipak, Gendibal i dalje staja e tu, neuzdrman. Iz grla ostalih
zau se zajedniki uzdah.
Gendibal ne naini nikakav poku aj da mu parira ili da uzvrati udarac. Bilo
bi te ko parirati mu a da pri tom ne paralizuje vlastitu ruku, a uzvratiti udarac
bilo bi savr eno nekorisno budui da ga je zemljodelac mogao podneti bez ikakvih te koa
.

Mogao se s njim jedino poigravati, kao da je u pitanju kakav bik, stalno

mu iznuujui nove proma aje. To e mu bez sumnje lak e podriti moral no to bi to bilo u s
tanju neposredno suprotstavljanje.
I zaista, ba poput kakvog bika i hukui, Rufirant ponovo nalete. Gendibal je
, meutim, bio spreman, i izmaknu se u stranu taman onoliko koliko je bilo dovoljn
o da zemljodelac ponovo proma i. Ali ovaj ponovo jurnu. I, naravno, ponovo proma i.
Gendibal oseti kako mu dah postaje ubrzaniji. Fiziki napor bio je malen,
ali mentalni napor da svog protivnika kontroli e bez stvarne kontrole njegovog uma
bio je doista izuzetan. Nee biti u stanju da jo dugo izdr i.
Kuckajui po Rufirantovom mehanizmu za suzbijanje straha, i nastojei da to j
e tananije mogao izazove zemljodelev nesumnjivo postojei praznoveran strah od uenja
ka, Gandibal mirno, to je mirnije bio u stanju, ree: "A sada u poi svojim putem."
Rufirantovo se lice izoblii od gneva, ali za trenutak ne uini ni ta da poe u
novi napad. Gendibal je mogao da oseti njegove misli. Mali naunik se prosto raspl
inuo - kao magijom. Gendibal je mogao osetiti kako u njegovom protivniku strah s
ve vi e narasta, i za trenutak...
Ali, odjednom, Dumljaninov gnev ponovo izbi svom silinom i prigu i sev str
aha.
Rufirant dreknu: "Drugari! Ovaj unjak samo jeste skakue . On samo jeste pocupk
uje na prstima i ruga se po teni dumljanski pravilo - da i primi udari . Uvati ga! Dr i
A onda jeste udari ja njega i on vrati . Neka on prvi udari , ja mu pokloni to, a onda
ja udari - i onda bude kraj."
Gendibal je bio svestan da izmedu njega i onih koji su ga okru ivaili ima
dosta praznog prostora. Njegova jedina prilika bila je da razmak odr i dok se ne p
robije, a onda da potri, uzdajui se u svoj dugi dah i u svoju mo da oslabi volju ze
mljodelaca.
Prebirao je po mislima, dok mu se um ve grio od napora.
Nee uspeti. Bilo ih je previ e, a neophodnost da deluje u okviru pravila po
na anja na Trantoru bila je odvi e ograniavajua.
A onda oseti ruke na svojim ramenima. Ostali su ga epali.
Na kraju krajeva, ipak e biti prinuen da petlja po umovima bar nekolicine
meu njima. Meutim, njegov e postupak svejedno biti ocenjen kao neprihvatljiv, i nje
gova karijera bie uni tena. Ali njegov ivot - njegov goli ivot - bio je sada na kocki
.
Kako je uop te do lo do toga?

24.
Za Stolom nisu svi bili na broju.
Nije bilo uobiajeno da se eka ukoliko je neki od Govornika kasnio. Niti je
Sto, pomisli andes, uop te bio u raspolo enju da eka. Stor Gendibal bio je najmlai, al
i daleko od toga da ne bude u dovoljnoj meri svestan te injenice. Pona ao se kao da
je mladost sama po sebi predstavljala vrlinu, a starost izraz nemara onih koji
je trebalo bolje da znaju ta da rade sa sobom. Gendibal nije bio omiljen meu drugi
m Govornicima. Nije, istini za volju, posebnu naklonost prema njemu oseao ni sam a
ndes. Ali ovde sada nije bila re o omiljenosti.
Delora Delarmi prekide ga u njegovom sanjarenju. Gledala je u njega svoj
im krupnim oima, dok je njeno okruglo lice - sa svojim uobiajenim izrazom bezazlen
osti i dobrodu nosti - prikrivalo (osim za pripadnike Druge zadu bine koji su bili n
a njenom nivou) o tar um i nemilosrdnu samopouzdanost.
"Prvi govornie, hoemo li jo dugo ekati?" upita ona, sme ei se. (Sastanak jo nij
bio formalno otvoren te je, doslovno uzev, mogla zapoeti razgovor, mada bi veina
ipak saekala da andes, po pravu koje mu je davao njegov polo aj, progovori prvi.)
andes je ljubazno pogleda, uprkos tom blagom zanemarivanju reda. "U norma
lnim prilikama ne bismo, Govornie Delarmi, ali s obzirom na to da se Sto sastaje
samo zato da bi saslu ao Govornika Gendibala, uputno bi bilo da malo zanemarimo pr
avila."
"A gde je on sada, Prvi govornie?"
"To mi, Govornie Delarmi, nije poznato."
Delarmi osmotri okupljena lica. Uz Prvog govornika, jo deset (ako se izuz
me odsutni Gendibal) Govornika. Svega dvanaestoro. Tokom pet vekova Druga zadu bin

a pro irila je i svoje moi i svoje obaveze, ali svi poku aji da se Sto pro iri na vi e od
dvanaest Govornika ostali su bezuspe ni.
Dvanaestoro ih je bilo posle Seldonove smrti, kada je drugi Prvi govorni
k (samog Seldona uvek su smatrali prvim u nizu) ustanovio taj broj, i jo ih je bi
lo dvanaestoro.
Zbog ega ba dvanaest? Taj broj bio je lako deljiv u dve ili vi e po sastavu
sasvim simetrine skupine. Dvanaestoro je bilo dovoljno malo da sastav radi kao ce
lina, i sasvim dovoljno da se pojedini zadaci obave u podskupinama. Sa vi e, ve bi
bilo te ko rukovati; sa manje, skupina bi bila suvi e neelastina.
Tako je, barem, glasilo obja njenje. A u stvari, niko nije tano znao zbog eg
a je ba taj broj bio odabran - ili, zbog ega se nije mogao menjati. No, na kraju k
rajeva, zbog ega i Druga zadu bina ne bi mogla robovati vlastitoj tradiciji!
Delarmi je bio potreban samo tren da njen um razmotri ovo pitanje, dok j
e, pojedinano, ispitivala okupljena lica, i njihove umove, jedan za drugim, a ond
a joj se pogled, sardonino se nasme iv i, zaustavi na praznom sedi tu - sedi tu najmlaeg G
ovornika.
Sa zadovoljstvom je ustanovila da niko nije gajio nimalo simpatija za Ge
ndibala. Mladi je, uvek je to oseala, imao arma koliko i neka stonoga, i najbolje j
e bilo na taj se nain i odnositi prema njemu. Do sada su samo njegov talenat, i n
eosporne sposobnosti, spreavali da bilo ko iznese predlog da se on izvede pred su
d i bude li en polo aja. (Samo su dvojica Govornika, u itavoj petovekovnoj istoriji D
ruge zadu bine, bila izvedena pred sud - ali ne i li ena asti).
Oigledno nepo tovanje, meutim, ispoljeno nedolaskom na sastanak Stol
a predstavljalo je najgoru moguu uvredu, i Delarmi obuze zadovoljstvo shvativ i da
je raspolo enje da se Gendibal izvede pred sud poraslo znatno vi e no samo za jedan
pedalj.
"Prvi govornie", ree ona, "ukoliko vam nije poznato gde se sada nalazi Gov
ornik Gendibal, predstavljalo bi mi zadovoljstvo da vam to ka em."
"Da, Govornie?"
"Kome jo meu nama nije poznato da se taj mladi ovek", (nije upotrebila uobia
jenu titulu govorei o njemu, to, razume se, niko nije propustio da zapazi) "sve vr
eme bavi nekim svojim poslovima meu Dumljanima? Ne nameravam da postavim pitanje
kakvi bi ti poslovi mogli biti, ali on se u ovom trenutku nalazi meu njima i njeg
ova zauzetost njima ini se dovoljno va nom da im da prednost nad ovim Stolom."
"Meni se ini", primeti jedan od Govornika, "da se on jednostavno eta, ili
tri, upra njavajui svoje uobiajene fizike ve be."
Delarmi se ponovo nasme i. Veoma je volela da se osmehuje. To je, bar, ni ta
nije stajalo. "Univerzitet, Biblioteka, Palata, i itavo podruje to ih okru ava, prip
adaju nama. Sve je to maleno u poredenju sa samom planetom, ali, ipak, rekla bih
, daje dovoljno prostora za fizike ve be... Prvi govornie, zar ne bismo ipak mogli p
oeti?"
U sebi, Prvi govornik duboko uzdahnu. Imao je sva punomoja da ostavi Sto
da i dalje eka - ili da, najzad, odlo i sastanak do Gendibalovog povratka.
Meutim, nijedan Prvi govornik ne bi mogao beskrajno dugo glatko delati be
z makar pasivne podr ke drugih Govornika - i nipo to nije bilo mudro razdra ivati ih. a
k je i sam Prim Palver, da bi se probio sa svojim stavom, povremeno bivao prinuen
da im laska... A povrh svega, Gendibalovo odsustvo odista je bilo neprilino - ak
je i samog Prvog govornika dovodilo u nepriliku. Mo da i ne bi bilo sasvim neuputn
o nauiti mladog Govornika da nije on taj koji kroji pravila.
I onda, sada kao Prvi govornik, on prvi uze re i ree: "Mo emo da ponemo. Govo
rnik Gendibal je, iz podataka dobijenih od Praradijanta, izveo izvesne zapanjujue
zakljuke. On, naime, smatra da negde postoji neka organizacija koja radi na odr av
anju Seldonovog Plana znatno efikasnije no to bismo mi to mogli, i da to ini zarad
nekog svog sopstvenog cilja. Prema njegovom mi ljenju, iz razloga samoodbrane, mo
rali bismo to je mogue vi e o tome saznati. Svi ste ve o tome obave teni, i ovaj sastan
ak trebalo je da vam omogui da od Govornika Gendibala dobijete dodatna obave tenja,
kako bismo do li do nekih zajednikih zakljuaka u pogledu na e budue politike."
Bilo je, zapravo, sasvim nepotrebno toliko govoriti. andes je svoj um dr ao
otvorenim, tako da su svi mogli sve saznati. Njegove rei predstavljale su ist izr
az uglaenosti.

Delarmi se hitro obazre oko sebe. Ostalih desetoro, po svemu sudei, bili
su voljni da joj dopuste da preuzme ulogu govornika protiv Gendibala. Ona kratko
ree: "Pa ipak, Gendibal" (opet to ispu tanje titule) "niti zna, niti je u stanju d
a ka e, kakva je ili ta predstavlja ta tajna organizacija."
Svoje rei nedvosmisleno je uobliila kao tvrdnju, dovodei ih na samu ivicu n
eotesanosti. Bilo je to kao kad bi rekla: mogu da vidim ta je u va em umu; nema nik
akve potrebe da obja njavate.
Prvom govorniku ne promae njena neotesanost, ali hitro odlui da se ne osvr
ne na nju. "injenica da Govornik Gendibal" (on otvoreno izbe e da ispusti titulu, ak
ni ne skrenuv i pa nju na tu injenicu time to bi je posebno naglasio) "niti zna, niti
je u stanju da ka e kakva je ili ta predstavlja ta organizacija, nipo to ne znai da o
na ne postoji. Najveim delom istorije ljudi Prve zadu bine nisu praktino ni ta znali o
nama, a istini za volju, ono to danas znaju gotovo je ni ta. Dovodite li, shodno t
ome, u pitanje i na e postojanje?"
"Iz toga uop te ne proizilazi", odgovori Delarmi, "da je, samo stoga to za
nas ne znaju a ipak postojimo, da bi bilo ta postojalo dovoljno samo da ostane ne
poznato." I ona se lako nasmeja.
"Sasvim tano. I upravo je to razlog to tvrdnja Govornika Gendibala mora bi
ti pa ljivo razmotrena. Njegova je tvrdnja zasnovana na najozbiljnijim matematikim
proraunima, koje sam i sam proverio i za koje smatram da bi trebalo da budu predm
et i va e pa nje. Ne bi se moglo rei" (za asak je u svom umu tragao za izrazom koji bi
najbolje odredio njegovo gledi te) "da su neubedljivi."
"A ta je s tim stanovnikom Prve zadu bine, Golanom Trevizom, koga motate po
svom umu mada ga uop te ne pominjete?" (Jo jedna neotesanost, ali ovog puta Prvog
govornika obli rumenilo). " ta je s njim?"
Prvi govornik odgovori: "Mi ljenje je govornika Gendibala da taj ovek, Trev
iz, predstavlja orue - mo da i nesvesno - te organizacije, i da ga nipo to ne smemo g
ubiti iz vida."
"Ukoliko", ree Delarmi zavaliv i se dublje u svoju naslonjau i zabaciv i unaza
d svoju prosedu kosu, uklanjajui je sa oiju, "ta organizacija - ma ta bila - odista
postoji, i ukoliko je toliko opasno mona s obzirom na svoje mentalne sposobnosti
, i ukoliko je do te mere tajnovita, da li je verovatno da e toliko otvoreno dela
ti koristei se neim tako uoljivim kao to je jedan izgnani venik iz Prve zadu bine?"
"ovek bi pomislio da nije", odgovori Prvi govornik ozbiljno. "Pa ipak, uoi
o sam ne to to mi se ini krajnje onespokojavajuim. Mada, ne mogu da tvrdim da to i ra
zumem." Gotovo nehotice on zatvori tu misao dublje u svoj um, kao da se srami to
bi je i drugi mogli postati svesni.
Svi Govornici uoi e taj njegov mentalni gest, ali kao to je obiaj strogo nala
gao, zastado e po tujui oseanje Prvog govornika. Delarmi postupi isto, ali to uini kraj
nje nestrpljivo. Sledei pravilo uobiajeno u takvim prilikama, ona upita: "Mo emo li
vas zamoliti da nam dopustite uvid u va e misli, s obzirom na to da shvatamo i opr
a tamo svaki stid koji mo ete oseati?"
Prvi govornik odgovori: "Kao ni vi, ni ja ne vidim osnovu za pretpostavk
u da je venik Treviz orue te organizacije, kao ni, ukoliko jeste, kakvoj bi svrsi
mogao poslu iti. Ipak, Govornik Gendibal izgleda da je sasvim siguran u to, i ovek
jednostavno ne mo e prenebregnuti moguu vrednost intuicije kod nekog dostojnog da p
onese zvanje Govornika. Stoga, poku ao sam da primenim Plan na Golana Treviza."
"Na jednu jedinu osobu?" upita prigu enim glasom jedan od Govornika, ne us
pev i da sakrije iznenaenje; no, gotovo smesta izrazi i svoje kajanje to je pitanje
propratio mi lju koja je nedvosmisleno odgovarala uzviku: kakva budala tina!
"Na jednu jedinu osobu", odgovori Prvi govornik, "i u pravu ste. Kakva s
am samo budala! Veoma mi je dobro poznato da se Plan ne mo e primenjivati na pojed
ince, ak ni na manje skupine ljudi. Uprkos svemu, bio sam radoznao. Izdvojio sam
Meusobna Ukr tanja izvan svake razumne granice, ali sam to uinio na esnaest razliitih
naina, odabrav i pri tom podruje a ne samo neku taku. Zatim sam iskoristio sve nam po
znate pojedinosti o Trevizu - jedan venik Prve zadu bine ne mo e proi sasvim nezapa en kao i o gradonaelnici. Sve sam to onda sme ao, bojim se, kao neki hokus-pokus." On
naglo zastade.
"Pa?" upita Delarmi. "Zakljuujem da ste... jesu li rezultati bili iznenauj
ui?"

"Nije bilo nikakvih rezultata, kao to ste i mogli oekivati", odgovori Prvi
govornik. "Ni ta se ne mo e postii u odnosu na jednu jedinu osobu, pa ipak... ipak..
."
"Ipak...?"
"Proveo sam etrdeset godina svog ivota analizirajui rezultate, i ve sam navi
kao da imam jasan oseaj kakvi e rezultati biti pre no to uop te budu podvrgnuti anali
zi - i retko sam se kad prevario. Ali u ovom sluaju, premda nikakvih rezultata ni
je bilo, u meni se javio sna an oseaj da bi Gendibal mogao biti u pravu i da Treviz
a ne bismo smeli gubiti iz vida."
"A zbog ega, Prvi govornie?" upita Delarmi, donekle potisnuta sna nim oseanje
m prisutnim u umu Prvog govornika.
"Stidim se", odgovori Prvi govornik, " to sam sebi dozvolio da me isku enje
navede da upotrebim Plan u svrhu kojoj on nije namenjen. Sada se, meutim, jo vi e st
idim to sebi dopu tam da na mene uticaj vr i ne to to je ista intuicija... Pa ipak, moram
, jer je oseaj veoma sna an. Ukoliko je Govornik Gendibal u pravu - da nam iz nekog
nepoznatog pravca preti opasnost - oseam da e kad vreme doe i naemo se pred krizom
Treviz biti taj koji e dr ati i odigrati odluujuu kartu."
"Na osnovu ega to oseate?" upita Delarmi pomalo uzbueno.
Prvi govornik pogleda jadno sve prisutne. "Ni na osnovu ega. Psihoistorij
ska matematika ne ukazuje ni na ta, ali dok sam posmatrao igru meuodnosa inilo mi s
e da Treviz doista predstavlja klju svega. Moramo obratiti pa nju na tog mladia."
25.
Gendibalu je bilo jasno da nee stii na vreme za sastanak za Stolom. Mo da se
ak uop te nee ni vrati.
Dr ali su ga vrsto, i on se oajniki obazirao da ustanovi kako najbolje mo e izv
esti da ih prinudi da ga oslobode.
Rufirant je sada stajao pred njim, likujui. "Da li jeste sad spreman, unjak
? Ja udari , ti udari , ja napadne , ti napadne , po dumljanski. Ajde, ti jeste manji; ti
napadne prvi."
"Da li i tebe neko jeste dr i , ko mene dr i ?" upita Gendibal.
"Neka ga pusti . Ne, ne. Ruke pusti samo. Samo ruke jeste pusti , ali noge jes
te drzi . Nee on skakue ."
Gendibal se oseao kao priboden za tle. Ali ruke su mu bile slobodne.
"Ti jeste napadne , unjak, udari nas udarac", ree Rufirant.
I tada Gendibalov um, istra ujui unaokolo poput sonde, naie na ne to to mu se o
dazva - ogoreno u, oseanjem nepravde i aljenja. Nije imao izbora; morao je preduzeti r
izik da to uvrsti, a da onda improvizuje na osnovu...
Ali nije bilo potrebe! Nije ni dodirnuo taj novi um, ali se ovaj pokrenu
na nain kakav je samo po eleti mogao. Bez ostatka.
Odjednom je postao svestan jedne omanje osobe - zdepaste, sa dugom, zamr e
nom crnom kosom i ispru enih ruku - kako gnevno ulazi u njegovo vidno polje, besno
se ustremljujui na dumskog zemljodelca.
Bila je to neka ena. Gendibal smrknuto pomisli da to nije zapazio usled s
voje napetosti i zabrinutosti, sve dok mu to ne potvrdi e vlastite oi.
"Karole Rufirante!" dreknu ona na zemljodelca. "Je li ti jeste siled ija i
kukavno? Udari i jeste udari , po dumski? Dva puta ti jeste veliki nego unjak. Ti jest
e ima vei opasnost napadne mene! Ti misli jeste proslavi ? Samo bude sram, ja misli .
este dii prst i ree : To jeste Rufirant, junak ubije bebe. Svi bude smeje , ja misli ,
a po ten dumski ovek pije sa tobom - i nema po ten dumski ena bude sa tobom."
Rufirant poku a da zaustavi ovu bujicu, odbijajui udarce koje mu je upuivala
, nemono nastojei da je sti a: "Ajde, Sura. Ajde, Sura."
Gendibal odjednom posta svestan da je slobodan, da ga Rufirant vi e ne pos
matra, i da niko vi e ne obraa pa nju na njega.
Ni Sura nije na njega obraala pa nju; njen bes u celini je bio usmeren prem
a Rufirantu. Povrativ i se, Gendibal se smesta pobrinu da odr i silovitost eninog gne
va i da pojaa oseaj nelagodnosti i stida koji poe e da preplavljuju Rufirantov um - n
astojei, istovremeno, da to uini tako tanano i ve to da iza njega ne ostane nikakav
trag. I opet, nije bilo nikakve potrebe za tim.
"Svi vi jeste gubi se!" viknu ena. "Evo, vidi . Ako ne bude ovaj Rufirant - me i

na jeste dovoljno jak d in za ovo izgladni ovek, onda bude jo pet, est drugara da jeste
odeli njegov sramotu, i bude vrati se kui pria kako sjajno jeste pobedi jedan beba. '
jeste dr i unjak ruka', ti jeste ka e , 'a Rufirant - me ina jeste udari njega u lice k
ne mo e jeste brani se'. A ti jeste ka e : 'Ja jeste dr i unjak nogu, i ja jeste oe
'. A Rufirant-me ina jeste ka e : 'Ja nisam mo e da pobedi njega sam, i ja jeste tra i p
jega jeste dr i i kad dobije pomo, ja njega jeste pobedi .'"
"AIi, Sura", zavapi Rufirant gotovo r ui, "ja jeste ka e unjak on jeste udari p
."
"A ti se kao jeste pla i moni udar njegovi tanki ruka, a? Ajde, Rufirant-me ina
. Njega jeste pusti da ide svoj poso, a vi svi da jeste ide svojim kui - ako tamo jest
e eka vas ra iren ruku. Vas najbolje jeste nada se da svi jeste zaboravi ovaj dan. Ali
ko ne bude zaboravi , i ja svim jeste uvek podseti , samo ako vi jeste natera ja da pobe
sni jo vi e."
I oni utke odtrupka e, pognutih glava, i ne osvrnuv i se vi e.
Gendibal neko vreme osta zagledan u njih, a onda svrnu pogled prema eni.
Na sebi je imala ko ulju i ak ire, i dosta primitivno uraenu obuu. Lice joj je bilo oro e
no znojem, i jo je te ko disala. Nos joj je bio ne to malo du i, grudi bez sumnje povee
(barem, koliko je Gendibal mogao naslutiti kroz po iru ko ulju koju je imala na sebi
), a obna ene ruke su joj oito sna ne... Na kraju krajeva, Dumljanke su ravnopravno r
adile u polju sa svojim mu karcima.
Posmatrala ga je ozbiljno, podboenih ruku. "Pa, unjak, ta jo jeste eka ? Ti mo
Kui Unjak. Ti jeste ima strah? Oe ja jeste prati te?"
Gendibal je mogao jasno osetiti vonj odee koja oito nije bila skoro oprana
, ali s obzirom na okolnosti, bilo bi krajnje neutivo ispoljiti bilo kakav znak o
dbojnosti.
"Zahvaljujem vam, gospoice Sura..."
"Moj ime jeste Novi", ree ona osorno. "Sura Novi. Ti mo e kaze samo Novi. To j
este bude dovoljno."
"Hvala ti, Novi. Veoma si mi mnogo pomogla. Radovau se ako me bude isprati
la, ali ne zato to se pla im ve zato to e mi biti prijatno u tvom dru tvu." I on se ljub
azno nakloni, kao to bi se naklonio kakvoj mladoj dami sa Univerziteta.
Novi pocrvene, zastav i neodluno, a onda poku a da opona a njegov gest. "Zadovo
ljstvo jeste bude - moje", ree ona, kao da tra i rei koje bi na odgovarajui nain mogle
zraziti njeno zadovoljstvo i u njihov odnos uneti jedan kulturni ton.
Krenu e zajedno. Gendibal je dobro znao da svaki usporeni koraaj sve vi e dop
rinosi njegovom neoprostivom ka njenju na sastanak za Stolom, ali s druge strane,
to mu je davalo priliku da temeljitije razmisli o znaenju svega to se dogodilo; bi
o je, ak, na neki ledeni nain i zadovoljan to zaka njenje postaje sve vee.
Zdanje Univerziteta stade ve da se pomalja pred njima kad Sura Novi iznen
ada zastade i oklevajui upita:
"Gospodin Unjak?"
Nema sumnje, pomisli Gendibal, to se vi e pribli avala onome to je nazivala 'K
uom Unjaka', postajala je sve utivija. Za trenutak oseti potrebu da joj ka e: "Zar se
vi e ne jeste obraa svom jadan slabaak?" Ali to bi je dovelo u nepriliku bez ikakvog
stvarnog razloga.
"Da, Novi?"
"Da li jeste mnogo fino i bogat Kua Unjak?"
"Da, lepo je u njoj", odgovori Gendibal.
"Ja jednom jeste sanja da bude u Kua. I - da ja jeste bude uenjak"
"Jednog dana", odvrati Gendibal uljudno, "pokazau ti kako izgleda iznutra
."
Nain na koji ga je pogledala jasno je svedoio da njegove rei nije protumaila
kao puku utivost. "Ja jeste mo e da pi e ", nastavi ona. "Jedan uitelj jeste meni poka
ja jeste napise tebi pismo", dodade potom, nastojei da deluje nehajno, "kako ja je
ste stavi znak da ono jeste tebi stigne ?"
"Samo stavi: Kua Govornika, apartman 27, i pismo e me nai. Ali, Novi, sada
bih morao da krenem."
On se ponovo nakloni, i ona ponovo poku a da opona a njegov gest. Onda se ra
zdvoji e, i svako krenu svojim putem; trenutak kasnije, Gendibal je sasvim izbrisa
iz svog mozga. Umesto toga stade misliti o sastanku Stola i, posebno, o Govorni

ku Delori Delarmi. Njegove misli, pri tom, nisu bile nimalo ne ne.
DOMOROTKINJA
26.
Govornici su sedeli za Stolom, kao zamrznuti u svojim mentalnim oklopima
. Gotovo se inilo kao da su svi - uz preutnu saglasnost - sakrili svoje misli kako
bi izbegli da Prvom govorniku, posle njegove izjave vezane za Treviza, nanesu n
epopravljivu uvredu. Potajno su, meutim, upuivali poglede prema Delarmi; meutim, ak
je i to dovoljno otkrivalo. Meu svima njima nju je ponajvi e bio glas da ne preza o
d nepo tovanja - ak je i Gendibal, bar na reima, ispoljavao vee po tovanje za skup.
Delarmi je bila svesna ovih pogleda, znajui, istovremeno, veoma dobro da
nema drugog izbora do da se suoi s ovom nemoguom situacijom. U stvari, ona nije ni
elela da propusti priliku. Tokom posvema nje istorije Druge zadu bine jo nikada se ni
je dogodilo da neki Prvi govornik bude osporen zbog svoje pod-analize (a iza tog
izraza, koji je sama izmislila kao eufemizam, krila se zapravo jo neodomaena misa
o o nekompetentnosti). Takvo osporavanje sada je, meutim, postalo mogue. I ona nij
e nameravala da ustukne.
"Prvi govornie!" zapoe ona meko, dok su joj bezbojne usne postale jo manje
vidljive nego inae na njenom uvek bledom licu. "Upravo rekoste da ne postoji nika
kav stvarni osnov za va e mi ljenje, da prorauni utemeljeni na naelima psihoistorijske
matematike nisu ni ta pokazali. Oekujete li od nas da jednu sudbonosnu odluku done
semo samo na osnovu nekog mistinog oseanja?"
Prvi govornik podi e pogled. Na elu mu se duboko ureza e bore. Bio je sasvim
svestan op teg mentalnog oklopa koji je prekrivao itav Sto, i dobro znao ta to znai.
On hladno ree: "Ne prikrivam nedostatak dokaza. Nisam vam izlo io ni ta to bi bila la .
Ono to vam nudim jeste sna an intuitivni oseaj Prvog govornika, oveka sa nekoliko dec
enija iskustva, koji je gotovo itav svoj ivotni vek proveo izbliza prouavajui Seldon
ov Plan." On pogleda oko sebe sa ponositom kruto u koju je retko ispoljavao, i ment
alni oklopi, jedan po jedan, stado e slabiti i konano sasvim nestado e. Oklop Delarmi
(kad najzad skrenu pogled na nju) pade poslednji.
S obezoru avajuom otvoreno u, koja ispuni njen um kao da nikad ni ta drugo i nij
e postojalo u njemu, ona ree: "Razume se, ja prihvatam va u izjavu, Prvi govornie. P
ri svemu tome, ipak, mislim da biste mo da mogli po eleti da je ponovo razmotrimo. S
obzirom na svoj sada nji stav, budui da ste ispoljili oseanje stida to ste se osloni
l samo na intuiciju, da li biste mo da eleli da se va e rei izbri u iz zapisnika - ukoli
ko bi, po va oj oceni, one trebalo da..."
Ali odjednom je presee Gendibalov glas. "Kakve su to rei koje bi trebalo d
a budu uklonjene iz zapisnika?"
Sve oi se istovremeno okrenu e u istom pravcu. Da samo, u kljunim trenucima
maloas, njihovi mentalni oklopi nisu bili podignuti, bez sumnje bi postali svesni
njegovog nailaska znatno pre no to se i sam pojavio na vratima.
"Svi oklopi maloas podignuti? I svi nesvesni mog dolaska?" upita Gendibal
podsme ljivo. "Kakav samo lep sastanak Stola to danas imamo! Zar ba niko da upozor
i na moj nailazak? Ili, mo da, zapravo niste ni oekivali da bih mogao doi?"
Gendibalov izliv predstavljao je nesumnjivu povredu svih pravila pona anja
. Ve sama injenica da je zakasnio bila je za osudu. Jo gore je bilo to to je upao ne
najavljen. A najgore od svega bilo je to to je progovorio pre nego to je Prvi govo
rnik obelodanio njegovu prisutnost.
Prvi govornik se okrenu prema njemu. Sve drugo sada je palo u zasenak. P
itanje discipline stajalo je iznad svega.
"Govornie Gendibale", ree on, "kasnite. Upadate nenajavljeni. Govorite. Po
stoji li ikakav razlog da ne budete suspendovani na trideset dana?"
"Svakako. Pitanje moje suspenzije ne bi trebalo da bude razmotreno pre n
ego to se prvo razmotri ko je uinio izvesnom injenicu da u zakasniti - i zbog ega." G
endibalove rei bile su uzdr ane i odmerene, ali njegov um bio je preplavljen gnevom
i on nimalo nije mario da li e to iko osetiti.
U svakom sluaju, Delarmi je osetila. "Ovaj ovek je lud", ree ona plahovito.
"Lud? Ludo je od ove ene to to ka e. Mo da, jer je svesna krivice. Prvi govorn
ie, obraam se vama i tra im da govorim na osnovu line privilegije", ree o tro Gendibal.

"O emu je re, Govornie?"

"Prvi govornie, optu ujem nekog ovde za poku aj ubistva."
Kao da je bomba eksplodirala, svi Govornici istovremeno poustaja e stvaraj
ui pravi mete rei, izraza lica i misli.
Prvi govornik podi e obe ruke, uzviknuv i: "Govorniku se mora pru iti prilika
da govori na osnovu svoje line privilegije!" Neoekivano, suoio se sa prinudom da i
mentalno osna i svoj autoritet, na nain krajnje nepodoban ovom mestu - ali drugog i
zbora nije bilo.
Mete se sti a.
Gendibal, savr eno miran, pusti da proe nekoliko trenutaka sve dok ti ina, i
zvuno i mentalno, ne posta potpuna. A onda zapoe:
"Dok sam se vraao ovamo, idui iz daljine dumskim putem i pribli avajui se hod
om dovoljno brzim da budem siguran da u pravovremeno stii na sastanak, nekoliko me
zemljodelaca presrete; samo za dlaku izbegao sam da me prebiju, a mo da i ubiju.
Bilo kako bilo, omeli su me i tek sam sada stigao. Nadam se da ete mi, za poetak,
dozvoliti da ka em da mi nije poznato da se neki Dumjanin, jo od vremena Velikog Pu
sto enja, s nepo tovanjem obratio nekom pripadniku Druge zadu bine - da o zlostavljanj
u i ne govorim."
"Ni meni", ree Prvi govornik.
"Ali pripadnici Druge zadu bine nemaju obiaj da sami lunjaju oko dumskih po
seda!" uzviknu iznenada Delarmi. "Vi ste ih izazvali da tako postupe!"
"Istina je", odvrati Gendibal, "da imam obiaj da se sam etam u blizini nji
hovih imanja. Stotinama sam ve puta to uinio, idui u svim pravcima. Pa ipak, niko m
i nikada nije ni pri ao. Drugi se ne etaju unaokolo tako slobodno kao to to ja inim ali niko ne li ava sebe spoljnog sveta, niti zatvara u granice Univerziteta, i ni
kome se jo nije dogodilo da ga Dumljani oslove. Seam se prilika kada je Delarmi...
" i onda, kao da se prekasno setio da navede titulu, on je hotimice izvrgnu u sm
rtnu uvredu, "Hou, naime, da ka em da se seam kada je i Govornica Delarmi boravila n
a dumskom zemlji tu a da se niko nije za njom ni osvrnuo."
"Mo da stoga", odgovori Delarmi, dok su joj se oi prodorno irile, " to im se n
isam prva obratila i to sam umela da ih dr im na razdaljini. Zahvaljujui tome to sam
se pona ala kao da zaslu ujem po tovanje ja sam ga i dobijala."
"udno", pecnu je Gendibal, "taman sam se spremao da ka em da je to bilo sto
ga to je va a pojava ostavljala na njih ubedljiviji utisak nego moja. Najzad, ak i o
vde, veoma ih je malo koji se usuuju da vam se obrate... Ali recite mi, zbog ega b
i Dumljani, izmeu svih dana koje su imali na raspolaganju za uplitanje, izabrali
ba ovaj dana nji, kada je trebalo da prisustvujem jednom veoma va nom sastanku za Sto
lom?"
"Ukoliko razlog nije bio u va em pona anju, onda mora biti da je bila sluajno
st", odgovori Delarmi. "Jo nisam ula da je i ta, ak ni sva Seldonova matematika, uklo
nilo iz Galaksije ulogu sluajnosti - u svakom sluaju, izvesno, kada su u pitanju d
ogaaji vezani za pojedince. Ili to, mo da, i iz vas govori intuitivno nadahnue?" (U
dubinama uma jednog ili dvojice Govornika odjeknu ne to kao uzdah - bilo je sasvim
jasno da je ovo bio posredni udarac upuen Prvom govorniku.)
"Nije bilo u pitanju moje pona anje. Niti sluajnost. Bilo je to namerno upl
itanje", ree Gendibal.
"Ali kako bismo to mogli sasvim pouzdano znati?" upita blago Prvi govorn
ik. On, jednostavno, nije mogao da odoli da ne bude mek prema Gendibalu - bila j
e to neposredna posledica poslednje primedbe Delarmi.
"Moj um je otvoren za vas, Prvi govornie. Stavljam pred vas - i pred sve
druge za Stolom - moja seanja na ono to se dogodilo."
Potrajalo je to samo nekoliko trenutaka, a onda Prvi govornik uzviknu: "
Zaprepa ujue! Vi ste se veoma dobro poneli, Govornie, s obzirom na to da ste se na li p
od ozbiljnim pritiskom. Sla em se da je pona anje Dumljana neuobiajeno i da zahteva d
alje ispitivanje. U meuvremenu, molim vas da se pridruzite na em sastanku."
"Trenutak!" presee ga Delarmi. "Kako mo emo biti sigurni da je Govornikov i
zve taj pouzdan?"
Gendibalove nozdrve ra iri e se na tu uvredu, ali njemu ipak poe za rukom da
se obuzda. "Moj um stoji otvoren."
"Imala sam prilike da vidim i otvorene umove koji nisu bili otvoreni."

"Ne sumnjam u to, Govornie", ree Gendibal, "s obzirom na to da i vi, kao i
svi ostali, morate svoj um uvek dr ati otvorenim za svaki uvid. Meutim, kad je otv
oren moj um je otvoren."
Prvi govornik se ume a: "Hajde da se dalje ne..."
"Prvi govornie", ree Delarmi, "tra im da govorim na osnovu line privilegije i
ujedno se izvinjavam to sam vas prekinula."
"O emu je re, Govornie?"
"Govornik Gendibal optu io je nekog od nas ovde za poku aj ubistva, verovatn
o na taj nain to je nahu kao zemljodelca da ga napadne. Sve dok ta optu ba ne bude pov
uena na mene se mora gledati kao na mogueg ubicu - a takoe i na svaku osobu ovde pr
isutnu, ukljuujui i vas, Prvi govornie."
"Govornie Gendibale, povlaite li svoju optu bu?" upita Prvi govornik.
Gendibal sede u svoju naslonjau i ste ui rukama njene ivice, kao da eli da is
takne svoje vlasni tvo nad njom, polagano ree: "Uiniu to smesta, im mi neko objasni zb
og ega je jedan dumski zemljodelac, zajedno sa nekolicinom drugih, namerno sve pr
eduzeo da bi me spreio da pravovremeno stignem na ovaj sastanak."
"Mogue bi bilo, mo da, navesti hiljadu razloga", ree Prvi govornik. "Ponavlj
am, ono to se dogodilo bie bri ljivo ispitano. Da li ste sada, Govornie Gendibale, za
rad uspe nog nastavljanja sada njeg razgovora, spremni da povuete svoju optu bu?"
"Nisam to u stanju, Prvi govornie. Veoma sam se trudio, koliko sam god ta
nanije mogao, da u njegovom umu pronaem nain da mu izmenim pona anje a da ga pri tom
ni najmanje ne o tetim - i nisam uspeo. Um mu nije bio savitljiv - iako je morao
biti. Njegova su oseanja bila vrsto ukopana, kao da je to uinio neki um spolja."
Odjednom se lako nasmejav i, Delarmi ree: "I vi mislite da je taj spoljni u
m neko od nas? A zar ne bi bilo mogue da je u pitanju ta va a tajanstvena organizac
ija koja se nadmee s nama, koja je monija od nas samih?"
"Mogue je", odvrati Gendibal.
"U tom sluaju, mi - koji nismo lanovi te organizacije to je samo vama pozna
ta - ne snosimo nikakvu krivicu, i vi biste morali da povuete svoju optu bu. Ili mo d
a vi to optu ujete nekoga ovde da se nalazi pod kontrolom te udne organizacije? Mo da
neko ovde meu nama zapravo i nije ono za ta se izdaje?"
"Mo da", odvrati Gendibal bezbojnim glasom, potpuno svestan da mu to Delar
mi dodaje konopac sa omom na kraju.
"Mogue je takoe", nastavi Delarmi, dohvativ i najzad omu i pripremajui se da j
e zategne, "da taj va san o tajnoj, nepoznatoj, skrivenoj, tajanstvenoj organizac
iji predstavlja samo paranoidnu moru. Potpuno bi se uklopilo u va u paranoidnu ma tu
to da su dumski zemljodelci pod njenim uticajem, a Govornici pod njenom skriven
om kontrolom. Ipak, spremna sam da jo neko vreme sledim taj odista neobini tok va ih
misli. ta mislite, koji je od Govornika, ovde prisutnih, pod njenom kontrolom? M
o da ba ja?"
"Na to i ne pomi ljam, Govornie", odgovori Gendibal. "Da ste poku ali da me s
e otresete na tako posredan nain, izvesno je da ne biste tako otvoreno ispoljaval
i svoju nenaklonost prema meni."
"Dvostruka - trostruka obmana, mo da?" upita Delarmi, gotovo predui. "Za ne
kog sa paranoidnom ma tom bio bi to sasvim prirodan zakljuak."
"Sasvim je mogue. U tim stvarima imate znatno vi e iskustva od mene."
Govornik Lestim ani ljutito se ume a. "Pazite, Govornie Gendibale, to vi e li ava
te krivice Govornika Delarmi, to je vi e prenosite na nas ostale. A kakvog bi osno
va bilo ko od nas imao da poku a da vas sprei da doete na sastanak - da i ne govorim
o o poku aju ubistva?"
Gendibal odgovori hitro, kao da je samo ekao da pitanje bude postavljeno.
"Kada sam u ao, upravo ste razgovarali o tome da se iz zapisnika izbri u neke stvar
i - rei koje je izgovorio Prvi govornik. Od svih Govornika jedino ja nisam bio u
prilici da ih ujem. Dozvolite mi da se obavestim o emu je bilo govora, i siguran s
am da u biti u stanju da vam predoim motive to stoje iza mog zaka njenja."
Prvi govornik se ume a: "Rekao sam - i bilo je to ne to emu su Govornik Delar
mi i ostali ozbiljno prigovorili - da smatram, na osnovu vlastite intuicije kao
i na osnovu krajnje neodgovarajue primene metoda psihoistorijske matematike, da j
e mogue da itava budunost Plana poiva na onom izgnaniku iz Prve zadu bine, Golanu Trev
izu."

Gendibal smesta ree: "Ono to drugi Govornici misle, njihova je stvar. to se

mene tie, sla em se s va om hipotezom. Treviz jeste klju svega. Njegovo iznenadno pro
terivanje iz Prve zadu bine suvi e je neobino da bi bilo bezazleno."
Delarmi ponovo upita: " elite li, Govornie Gendibale, da ka ete da Treviza ko
ntroli e ta tajanstvena organizacija - ili, ak, Ijude koji su ga prognali? Znai li t
o da su svi, i da je sve, pod njihovom kontrolom - izuzev vas i Prvog govornika,
i mene, za koju ste ve rekli da nije pod kontrolom?"
"Takva buncanja ne zaslu uju nikakav odgovor. Umesto toga, dozvolite mi sa
mo da upitam da li jo neko od prisutnih Govornika eli da izrazi svoje slaganje sa
Prvim govornikom i sa mnom. Upoznali ste se, pretpostavljam, sa matematikim prorau
nima koje sam vam, uz saglasnost Prvog govornika, stavio na raspolaganje."
Ti ina.
"Ponavljam svoje pitanje", ree Gendrbal. "Da li se neko sla e s Prvim govor
nikom i sa mnom?"
Sveop te utanje.
"Prvi govornie, evo vam motiva koji stoji u pozadini mog zadocnjenja", ree
Gendibal.
"Izrazite to jasnije", zatra i Prvi govornik.
"Ve ste i sami ukazali na potrebu da se obrati puna pa nja na tog oveka iz P
rve zadu bine, Golana Treviza. Ta okolnost predstavlja va an dalji korak u na oj polit
ici, i ukoliko su Govornici proitali moju informaciju bez sumnje e im, bar u najop t
ijim crtama, biti jasno ta je u vazduhu. Ukoliko, uprkos svemu, ispoljavaju jedno
du no neslaganje s vama - ponavljam, jednodu no - u tom biste vi sluaju, po tujui tradic
iju samoograniavanja, bili u nemogunosti da dalje delate. Ali ukoliko bi makar sam
o jedan od Govornika podr ao va stav, to bi vam istog asa otvorilo put za sprovoenje
te nove politike. Dakle, kao to je poznato svima onima koji su proitali moju infor
maciju, ja sam bio taj jedan Govornik koji vas je podr ao, te je bilo neophodno da
, po svaku cenu, budem spreen da prisustvujem ovom sastanku. Taj manevar gotovo d
a se pokazao uspe nim - ali, ipak, evo me ovde meu vama, i ja obnavljam svoju podr ku
Prvom govorniku. Po to sam saglasan s njim, on je, dakle, u mogunosti da - shodno
tradiciji - pree preko neslaganja ostalih desetoro Govornika."
Delarmi sna no udari pesnicom o sto. "Ono to se ovim nagove tava jeste da je
neko unapred znao ta e Prvi govornik predlo iti, da je unapred znao da e mu Govornik
Gendibal dati podr ku, i da e mu je svi ostali uskratiti - da je, znai, neko znao sv
e ono to nikako nije mogao znati. Nagove tava se, takoe, da predlo ena mera nije po vo
lji organizaciji proistekloj iz paranojom obuzetog uma Govornika Gendibala, da j
oj se ona suprotstavlja i da je, sledstveno tome, neko od nas - ili svi mi - pod
njenom kontrolom."
"Upravo sam to imao u vidu", slo i se Gendibal. "Va a je analiza delo pravog
majstora."
"Koga, onda, optu ujete?" uzviknu Delarmi.
"Nikoga. Pozivam Prvog govornika da se time pozabavi. Jasno je da meu nam
a postoji neko ko radi protiv na ih interesa. Predla em, stoga, da svako ko radi za
Drugu zadu binu bude podvrgnut strogoj mentalnoj proveri. Svako - ukljuujui i same G
ovornike. Ukljuujui, ak, i mene samog - i Prvog govornika."
Sastanak Stola okona se, tako, u zbrci i uzbuenju kakvi jo nikad nisu bili
zabele eni u zapisnicima.
I kada Prvi govornik najzad izree frazu koja je oznaavala da se sednica do
daljnjeg prekida, Gendibal se, ne progovoriv i ni sa kim ni rei, tiho povue u svoje
odaje. Znao je dobro da meu govornicima nema nijednog prijatelja, i da e mu ak i s
vaka podr ka koju bi mu Prvi govornik mogao dati - biti, u najboljem sluaju, data s
amo sa pola srca.
Zebnja se uvue u njega - ali ni sam nije umeo da odredi na ta se odnosila:
na njega samog, ili na itavu Drugu zadu binu. U ustima je oseao opor ukus skora nje p
ropasti.
27.
Gendibal je proveo nemirnu no. Njegove uskovitlane misli i slike iz snova
me ale su se tvorei jedinstven, muni prizor rasprave sa Delorom Delarmi. U jednom o
d snova, ak, njen se lik pome ao sa likom onog zemljodelca, Rufiranta, tako da se G

endibal odjednom nae suoen sa nekom d inovskom Delarmi koja mu se pribli avala sa svoj
im ugromnim akama i slatkastim osmehom to je otkrivao zube o tre poput igala.
On se najzad probudi, kasnije no obino, bez oseaja da ga je san okrepio; g
otovo istovremeno, oglasi se signal upozoravajui ga da neko eli da sa njim stupi u
vezu. Okrenuo se da dohvati prekida i uspostavio kontakt.
"Da? Izvolite?"
"Govornie!" Bio je to glas vratara u prizemlju, za nijansu manje no obino
ispunjen po tovanjem. "Jedan posetilac eli da razgovara s vama."
"Posetilac?" Gendibal pritisnu taster i na ekranu iznad njegove glave uk
aza se lista sastanaka predvienih za taj dan. Niko nije bio najavljen za pre podn
e. On zatim pritisnu dugme pokazivaa vremena: bilo je 8:32 izjutra. On mrzovoljno
upita: "Za ime svemira, ko je to?"
"Nee da saop ti ime, Govornie." A onda, s upadljivim prizvukom neodobravanja
, glas ree: "Neko od onih Dumljana, Govornie. Ka e da dolazi na va poziv." Poslednja
reenica bila je izgovorena sa jo upadljivijim prizvukom neodobravanja.
"Neka me saeka dole u ekaonici. Potrajae malo dok se ne spremim."
Gendibalu se nije urilo. Tokom jutarnje kupke, sve vreme ostao je izgublj
en u mislima. Da neko poku a da iskoristi Dumljane da bi omeo njegovo kretanje ima
lo je smisla - ali on je eleo da sazna i ije je to delo bilo. I ta je sad trebalo d
a znai ovaj upad nekog Dumljanina u same njegove privatne odaje? Mo da - neku slo enu
, dobro smi ljenu zamku?
Kako je, za ime Seldona, nekom dumskom zemljodelcu uop te po lo za rukom da
se probije do Univerziteta? Kakve je razloge mogao navesti? I kakve je, uop te, ra
zloge mogao imati za svoj dolazak?
Za trenutak samo, Gendibal se upita ne bi li trebalo da se naoru a. Gotovo
istog asa, meutim, on odbaci tu pomisao, smatrajui, s primesom oholosti, izvesnim
da je u stanju da na tlu Univerziteta, bez ikakve opasnosti po sebe samog, podvr
gne svojoj kontroli svakog pojedinanog zemljodelca - a da pri tom ne ostavi nikak
av neprihvatljiv trag u njegovom umu.
Gendibal konano priznade sebi da ga je incident sa Karolom Rufirantom, pr
ethodnog dana, ostavio na njega i suvi e veliki utisak... Da li je, zapita se uspu
t, mo da ba on bio taj zemljodelac dole? Osloboen, po svoj prilici, uticaja - nekoga
ili neega, ma ta to bilo - mo da je sada do ao da se, strahujui od mogue kazne, izvini
zbog svog pona anja? Ali kako je Rufirant uop te saznao gde treba da doe? I kome treb
a da se obrati?
Gendibal odluno krenu hodnikom i trenutak potom nae se u ekaonici. Zaustavi
v i se zapanjeno, on se okrenu vrataru koji se, sedei u svojoj staklenoj kutiji, pr
etvarao da je veoma obuzet nekim svojim poslom.
"Vrataru, niste mi rekli da je posetilac ena."
Vratar mirno odgovori: "Govornie, rekao sam - jedno od onih Dumljana. Nis
te tra ili dalje pojedinosti."
"Sklonost pru anju nepotpunih obave tenja, vrataru? Moram to zapamtiti, kao
jednu od va ih karakteristika." (Morae, takoe, da proveri nije li ovaj vratar neki o
d Delarminih opunomoenika. Morae, isto tako, da od sada vi e pa nje obrati na slu benike
koji su ga okru ivali - 'Podreene', koje je, sa visina svog novosteenog polo aja Govo
rnika, i suvi e lako bio sklon da prenebregne). "Da li je neka od soba za primanja
slobodna?"
"Soba broj 4 jedina je slobodna, Govornie. Mo ete je imati na raspolaganju
tokom sledea tri asa." On baci brz pogled na domorotkinju, a onda s name tenom bezaz
leno u ponovo pogleda Gendibala.
"Uzeemo sobu broj 4, Vrataru, i savetujem vam da svoje misli usmerite na
svoje poslove." Gendibalov um nasrnu, ne ba ne no, a vratarev mentalni oklop spusti
se odve kasno. Gendibal je dobro znao da je ispod njegove asti da petlja po umovi
ma ni eg reda, ali osoba koja nije umela da prikrije neprijatne misli u odnosu na
jednog Govornika trebalo je da dobije pouku, da to u budue ne ini. Vratar e tokom n
ekoliko sledeih asova oseati laku glavobolju. Pa, i zaslu io ju je.
28.
Nije bio u stanju da se odmah seti njenog imena; ali, s druge strane, Ge
ndibal ba nije bio ni spreman da se ozbiljnije potrudi. Na kraju krajeva, jedva d

a je i mogla oekivati od njega da ga zapamti.

"Ti si..." mrzovoljno zapoe on.
"Ja jeste Novi, Gospodin Unjak", odgovori ona, gotovo zadihano. "Moj ime i
spred jeste Sura, ali mene jeste zove samo Novi."
"Da Novi. Jue smo se sreli, sad se seam. Nisam zaboravio da si mi pritekla
u pomo." Nikako nije mogao da sebe nagna da na samom tlu Univerziteta pribegne d
umskom dijalektu. "Kako si dospela ovamo?"
"Gospodine, vi jeste ka e da ja mo e pi e pismo. Vi jeste ka e , pismo ka e : 'K
, apartman 27'. Ja jeste sama donese njega, i ja poka e pismo - pismo koje ja jeste na
pi e , Gospodine." Izgovorila je to s nekom vrstom skromnog ponosa. "Onda jeste oni p
ita : 'Za koga jeste pismo?' Ja jeste uje tvoj ime kad ti jeste ka e njega onaj blesav
irant - me ina. Ja jeste onda ka e za Stor Gendibal, Gospodin Unjak."
"I oni su te, Novi, pustili da proe ? Nisu ti tra ili da vide pismo?"
"Ja jeste bude stra an strah. Ja jeste misli da oni ima
aljenje. Ja jeste ree
k Gendibal jeste obea meni poka e Kua Unjak' i oni jeste smeje . Jedan stoji na kapij
ka e drugi: 'Nije to sve to on jeste poka e njoj'. I oni poka e meni gde ja jeste ide ,
ne jeste ide drugi mesto jer oni jeste odma meni izbaci ."
Gendibala obli lako rumenilo. Tako mu Seldona, da je osetio elju da se za
bavi kakvom Dumljankom sigurno to ne bi uinio tako upadljivo, i njegov bi izbor,
izvesno, bio znatno pa ljivije nainjen. On ponovo pogleda domorotkinju, klimnuv i lak
o glavom u sebi.
Izgledala je prilino mlada - mlaa, po svoj prilici, no to su to te ki poslovi
koje je obavljala dozvoljavali da se vidi. Nije joj moglo biti vi e od dvadeset p
et, a u tim godinama Dumljanke su, po pravilu, ve bile udate. Svoju tamnu kosu No
vi je, meutim, nosila svijenu u pletenicu, to je znailo da je neudata - zapravo, da
je devica - i ta ga injenica ne iznenadi suvi e. Njen juera nji izliv pokazao je da r
aspola e izvanrednim sposobnostima prave goropadi te je veoma sumnjao da bi se mog
ao nai neki Dumljanin rad da na sebe navue jaram njenog o trog jezika i preteih pesni
ca. A nije ni izgledela preterano privlano. Premda se, oevidno, veoma potrudila da
svoj izgled uini prihvatljivim, lice joj je bilo etvrtasto i pljosnato, a ruke cr
vene i vornovate. Ono to je bio u mogunosti da vidi od njene figure pre bi se moglo
rei da je zrailo izdr ljivo u nego ljupko u.
Dok ju je on tako prodorno ispitivao pogledom, njena donja usna stade da
podrhtava. Mogao je sasvim dobro razabrati njenu zbunjenost i njen strah, i on
odmah oseti sa aljenje. Jue mu je, zaista, bila od pomoi i to je jedino bilo va no.
Nastojei da bude ljubazan i da je ute i, on joj se obrati: "Znai, do la si da
vidi Dru... ovaj, Kuu Uenjaka?"
Ona irom otvori svoje tamne oi (imala je zaista lepe oi) i odgovori: "Gospo
dine, ti nemoj jeste ljuti , ali ja doe da jeste bude ja unjak."
" eli da postane uenjak?" Gendibala kao da je grom pogodio. "Ali dobra eno..."
On odjednom zastade. Kako bi bilo ko ovde mogao jednoj potpuno neobrazov
anoj domorotkinji objasniti koliko je inteligencije, obuavanja i mentalne izdr ljiv
osti iziskivalo da se postane ono to su trantorski domoroci nazivali 'unjakom'?
Ali Sura Novi strasno nastavi: "Ja jeste pi e i ja jeste ita . Ja uvek jeste it
jige celi, i od poetak. Ja uvek jeste eli da bude unjak. Ja nee jeste da bude zemlj
na. Ja nee jeste da ivi u selo. Ja nee
eli da uda zemljodelac i ja nee ima zemlj
Ona uzdignu glavu i ponosito dodade: "Ja bude i te . Mnogo mene oe . A ja uvek jeste ka e
'Ne'. Ja uvek jeste ka e utiv to, ali ka e 'Ne'.
Gendibalu nije bilo nimalo te ko da ustanovi da ena govori neistinu. Nikad
joj niko nije ponudio brak. Ipak, na njegovom se licu nipo to nije moglo primetiti
da ju je uhvatio u la i. "Ali ta e biti od tebe ukoliko se ne uda ?" upita je on.
Novi polo i ake na sto, okrenuv i dlanove nagore.
"Ja jeste bude unjak. Ja nee jeste da bude zemljodelac ena."
"A ta ako ne mogu da od tebe nainim uenjaka?"
"Onda ja nee jeste da bude ni ta, i ja jeste eka da umre . Ja nee jeste da
ne jeste bude unjak."
Za trenutak se u Gendibalu javi poriv da ue u njen um i ustanovi do koje
je mere sna na njena elja. Ali uiniti to ne bi bilo pravo. Nije dostojno jednog Govo
rnika da iz puke znati elje pretra uje bespomone umove drugih bia. Postojao je, kao i
u sluaju drugih profesija, kodeks nauke i tehnike vr enja mentalne kontrole - menta

liks. Ili, bar, trebalo bi da postoji. (On odjednom oseti aljenje to je maloas nasr
nuo na vratara).
"A zbog ega nee da bude
ena zemljodelca, Novi?" upita on. Uz malo obrade moga
o bi je uiniti zadovoljnom takvim ivotom, i uz malo obrade mogao je, takoe, navesti
kakvog dumskog geaka da se njome o eni - i nju, da se za njega uda. Ne bi to nane
lo nikakve tete. Bilo bi, ak dobro delo. Ali bilo je to protivno zakonu, i samim t
im nezamislivo.
"Ja nee jeste da bude ", odgovori ona. "Zemljodelac jeste tikvan. On jeste radi
sa drugo tikvan, i jeste postane sam tikvan. Ako ja jeste bude zemljodelac ena, ja je
ste postane tikvan. Ja jeste nema vreme ita i pi e , i ja jeste zaboravi sve. Moj gla
dade ona staviv i prst na elo, "jeste i bude ukiseli i bajat. Ne! Unjak jeste drugije.
ak jeste pun misli !" (Re koju je upotrebila, pomisli Gendibal, trebalo je da znai 'p
ametan', pre nego 'pun razumevanja'.)
"Jedno unjak", nastavi ona, "jeste
ivi sa knjiga i sa... sa... ja jeste zabor
avi kako ree to." Ona naini pokret rukom, kao da eli da uka e na neku neodreenu kretnju
upravljanja neim - koja bi, da ga nisu vodila zraenja to su pristizala iz njenog um
a, i samom Gendibalu ostala nejasna.
"Mikrofilmovima", pomo e joj on. "Ali otkud zna za mikrofilmove?"
"U knjiga", odvrati ona ponosno, "ja jeste ita mnogo stvari."
Gendibal se sada vi e nije mogao odupreti elji da sazna jo vi e. Bila je to kr
ajnje neobina Dumljanka; jod nikad nije uo za takav sluaj. Druga zadu bina nikada nij
e uzimala Dumljane, ali, da je Novi bila mlada, da je, recimo, imala deset godin
a...
Kakva teta! Ne bi je nimalo poremetio, ni najmanje... Kakva je, onda, kor
ist od toga biti Govornik a ne moi pobli e osmotriti neobine umove i uiti iz toga?
"Novi, elim da ostane sasvim mirna nekoliko trenutaka. Potpuno mirna. Nemo
j ni ta govoriti. Ne misli ni na ta to bi mo da po elela da ka e . Samo misli na to da e
ti. Razume li me?"
Njen strah smesta se ponovo razbudi. "Zbog ega jeste mora da ja spava , Gospo
dine?"
"Zato to elim da razmislim kako bi mogla da postane uenjak."
Najzad, bez obzira na to ta je sve proitala, nije bilo naina da stvarno dok
ui ta je znailo biti 'uenjak'. Bilo je, stoga, neophodno da ustanovi ta je mislila da
uenjak jeste.
Veoma pa ljivo, i s beskrajnom tanano u on zae u njen um; oseajui, a ne dodiruju
- kao kad neko stavlja aku na uglaanu metalnu povr inu ne ostavljajui pri tom otiske
prstiju. Za nju, uenjak je bio neko ko je sve vreme provodio itajui knjige. Nije i
mala ni najmanju predstavu o tome zbog ega bi neko itao knjige. Za nju, biti uenjak
- slike u njenom umu u vezi s tim bile su sasvim jasne - znailo je i dalje obavl
jati poslove na koje je bila navikla - nositi terete, kuvati, istiti, izvr avati na
reenja - ali ovde, na Univerzitetu, gde su knjige bile na dohvatu ruku i gde bi i
mala vremena da ih ita, i sasvim neodreeno, gde bi 'postala uena'. Uz to, jo , ono to
je elela bilo je da slu i i - da slu i njemu.
Gendibal se namrgodi. Slu avka Dumljanka - i jo priprosta, gruba, neobrazov
ana, jedva pismena. Prosto nezamislivo.
Trebalo je, jednostavno, preusmeriti je. Morao je postojati neki nain da
se njenim eljama da drugi pravac - da se navede da se zadovolji ivotom zemljodeleve
ene - neki nain koji nee ostaviti nikakvog traga, nain kome ak ni sama Delarmi ne bi
mogla ni ta prigovoriti.
Ali da je nije sama Delarmi njemu poslala? Nije li sve to, mo da, bio samo
neki slo en plan da se on navede da petlja po nekom dumskom umu, kako bi dobili p
riliku da ga uhvate na delu i osude?
Koje ta. Zaista je bio izlo en opasnosti da ga savlada paranoja. Negde, u je
dnostavnim spletovima njenog priprostog uma, trebalo je samo neki jedva razaznat
ljivi mentalni potoi skrenuti s njegovog toka. Bio bi dovoljan samo jedan lagani d
odir.
Bilo bi to protivno zakonu, ali ne bi bilo nikakve tete i niko ne bi ni p
rimetio.
On zastade.
Natrag. Natrag. Natrag.

Za ime svemira! Umalo da ga proma i!

Da li je bio samo rtva privida?
Ne! Sada, kada je pa nju sasvim usmerio prema njemu, mogao je to sasvim ja
sno osetiti. Jedan beskrajno tanu an potoi bio je skrenut van svoga toka - skrenut n
eim spolja. Bilo je to beskrajno tanano skretanje.
Gotovo u celosti li eno svih tragova.
Gendibal istog asa izroni iz njenog uma i blago je pozva: "Novi."
Njene oi odmah ponovo o ive e. "Da, Gospodine?" upita ona.
"Mo e da ostane sa mnom", ree Gendibal. "Nainiu od tebe uenjaka..."
Ispunjena rado u, blistavih oiju, ona zahvalno uzviknu: "Gospodine..."
On smesta shvati ta namerava. Spremala se da mu se baci pred noge. On sta
vi ruke na njena ramena i vrsto ih pritisnu. "Ne mii se, Novi. Ostani gde si! Budi
mirna!"
Kao da se obraao kakvoj pripitomljenoj ivotinji... Osetiv i da se smiruje, o
n je pusti. Bio je u stanju da sasvim dobro oseti vrsto tkivo njenih mi ica.
"Ukoliko eli da postane uenjak, mora se tako i pona ati. To znai da uvek mora
i tiha, da uvek mora govoriti spu tenim glasom, i da uvek mora initi ono to ti ja ka em.
I mora nauiti da govori kao to ja govorim. Morae , takoe, da se upozna i sa drugim u
ima. Da li e te biti strah?"
"Ja nece jeste da bude strah, ako vi jeste ... budete sa mnom."
"Biu pokraj tebe. A sada, najpre... Moram ti nai sobu, urediti da ti sprem
e kupaonicu, obezbediti ti mesto u trpezariji, i, takoe, nai ti novu odeu. Morae , Nov
i, da nosi odeu koja se vi e pristoji uenjacima."
"Ovi jeste sve to ja..." zapoe ona snebivljivo.
"Postaraemo se da ti naemo drugu."
Oevidno, morao se osloniti na neku enu da pribavi novu odeu za Novi. Morao
je, takoe, nai nekog da domorotkinju poui osnovama line higijene. Najzad, premda je
odea koju je imala na sebi po svoj prilici bila najbolja koju je uop te imala, i pr
emda je oigledno ulo ila napor da se dotera, ipak se u izvesnoj meri oseala.
Takoe, morae se pobrinuti da svi dobro shvate pravu prirodu njihovog meusob
nog odnosa. Bila je javna tajna da mu karci (i ene, takoe) iz Druge zadu bine povremen
o, iz zadovoljstva, nalaze sebi partnere meu domorocima. Ukoliko su, pri tom, nji
hovi umovi ostajali netaknuti, niko nije ni pomi ljao da pravi dramu od toga. Sam
Gendibal nikada se nije upu tao u to, volei da veruje da je razlog tome to nije oseao
potrebu za sirovijim i zainjenijim polnim op tenjem no to je bilo ono koje je sebi
mogao priu titi na samom Univerzitetu. ene iz Druge zadu bine mogle bi izgledati bled
e u poredenju sa Dumljankama, ali su bile iste i put im je bila ne na.
Ali ak i ako itava stvar bude pogre no shvaena, i doe do frktanja na Govornika
koji je, ne samo to se okrenuo Dumljankama, ve i jednu od njih doveo u svoje priv
atne odaje - pa, morae to da podnese. Kako su sada stvari stajale, ova domorotkin
ja, Sura Novi, predstavljala je klju za njegovu pobedu u neizbe nom predstojeem okr aj
u sa Govornikom Delarmi i ostatkom Stola.
29.
Gendibal nije ponovo video Novi sve do predvee, kada je pred njega izvede
jedna ena kojoj je prethodno beskrajno dugo nastojao da objasni situaciju - ili,
barem, neseksualni karakter itave situacije. Shvatila je, najzad - ili se, barem
, nije usudila da makar najmanje nagovesti da nije shvatila - to je, po svoj pril
ici, bilo jednako dobro.
Novi je sada stajala pred njim - snebivljiva, zbunjena, ponosna, ozarena
- sve istovremeno, u nekoj neodredljivoj me avini.
"lzgleda veoma lepo, Novi", ree on.
Odea koju su joj dali zauujue joj je dobro pristajala, i nije bilo nikakve s
umnje da ne deluje nimalo sme no. Jesu li je to utegli oko pojasa? Uzdigli joj gru
di? Ili, mo da, sve to nije bilo dovoljno istaknuto u njenoj ranijoj domorodakoj od
ei?
Imala je istaknutu stra njicu, ali na nimalo neprijatan nain. Lice joj je,
naravno, ostalo pljosnato, ali kada preplanulosti izazvane ivotom u polju nestane
i ona naui kako da odr ava svoj ten, nee nipo to izgledati ru no.
Za ime Starog carstva, ona je ena ipak mislila da Novi treba da mu postan

e ljubavnica. Sve je uinila da je uini privlanijom za njega.

A onda pomisli: pa, za to da ne?
Novi je trebalo da se suoi sa Govornicima za Stolom - i to privlanije bude
izgledala to e njemu biti lak e da doka e svoju tvrdnju.
Upravo dok je o tome razmi ljao, dopre do njega poruka od Prvog govornika.
Poruka je bila one vrste koja se smatrala normalnom u jednoj zajednici u kojoj
se mentalno op tilo. Bila je oznaavana, manje ili vi e nezvanino, kao 'efekat podudarn
osti'. Ukoliko neodreeno mislite o nekome ko, isto tako, neodreeno misli o vama, d
olazi do obostrane, sve jae stimulacije, koja gotovo u magnovenju oba toka misli i
ni o trijim, postojanijim i, po svemu sudei, jednovremenim.
Ta se pojava mo e initi zapanjujuom ak i onima koji su u stanju da je intelek
tualno shvate, naroito ukoliko su prvobitne neodreene misli bile do te mere maglov
ite - bilo na jednoj, bilo na drugoj strani (ili obema) - da su i za samu svest
pro le nezapa eno.
"Novi, ne mogu veeras ostati s tobom", ree Gendibal. "Moji uenjaki poslovi n
ameu mi izvesne obaveze. Odve u te u tvoju sobu. Nai e ne to knjiga tamo, i mo e nastav
a uvezbava svoje itanje. Pokazau ti kako da, u sluaju bilo kakve potrebe, upotrebi si
gnal - i videemo se sutra."
30.
Gendibal se utivo obrati: "Prvi govornie?"
andes jedva da klimnu. Delovao je turobno, i na licu su mu se jasno ocrta
vale godine. Izgledao je kao ovek koji nikada ne pije, ali kome bi dobro do ao jeda
n gutljaj. Konano, on ree: "'Pozvao' sam vas..."
"Bez posrednika. Pretpostavljam, na osnovu neposrednog 'poziva', da je r
e o neem va nom."
"Tako je. Ona va a zverka... onaj momak iz Prve zadu bine... Treviz..."
"Da?"
"Ne dolazi na Trantor."
Gendibal nije izgledao iznenaen. "A i za to bi? Obave tenje koje smo primili
bilo je da je krenuo s nekim profesorom drevne istorije koji traga za Zemljom."
"Da, tom legendarnom Prvobitnom Planetom. Ali to je, upravo, razlog to je
trebalo da doe na Trantor. Najzad, da li profesor zna gde se Zemlja nalazi? Da l
i vi to znate? Ili ja? Mo emo li biti sigurni da uop te postoji - da je ikad postoja
la? Bez sumnje, trebalo je da dou na Trantor, da bi u njegovoj Biblioteci - potra i
li potrebno obave tenje - ukoliko ga je, uop te, bilo gde mogue dobiti. Sve do ovog as
a verovao sam da situacija jo nije dospela do stanja krize - da e taj momak iz Prv
e zadu bine doi ovamo i da emo, pomou njega, doznati sve to bi bilo neophodno da znamo
."
" to je, bez sumnje, dobar razlog da mu se ne dozvoli da ovamo zaista i doe
."
"Ali kuda se onda uputio?"
"Koliko vidim, to jo nismo ustanovili."
Prvi govornik d andrljivo primeti: "Rekao bih da vas to nimalo ne uzbuuje."
"Pitam se nije li i bolje tako", odgovori Gendibal. "Vi biste eleli da on
doe na Trantor, gde biste ga dr ali u bezbednosti i koristili kao izvor obave tenja.
Ipak, ne bi li se on mogao javiti kao izvor daleko va nijih obave tenjaa o drugima
va nijim no to je on sam, pod pretpostavkom da slobodno ide gde eli da ide, i ini ono
to eli da ini - s tim da ga ne izgubimo iz vida?"
"To nije dovoljno!" ree Prvi govornik. "Ubedili ste me u postojanje tog n
a eg novog neprijatelja, i sada jednostavno ne mogu biti miran. to je jo gore, ubedi
o sam samog sebe da moramo obezbediti Treviza - ili je sve izgubljeno. Ne mogu s
e otresti oseanja da je upravo on - i samo on - klju svega."
" to god da se dogodi, Prvi govornie, mi neemo izgubiti", odvrati Gendibal p
lahovito. "Bilo bi to mogue samo ukoliko bi ti Anti-Mazgovi - da ponovo upotrebim
va izraz - nastavili da nas neprimeeni potkopavaju. Ali sada znamo da su tu. Vi e n
e delamo na slepo. Prilikom sledeeg sastanka za Stolom, ukoliko budemo dejstvoval
i zajedniki, mogli bismo prei u protivnapad."
"Ipak, nije Treviz razlog zbog koga sam vas pozvao. To sam kao prvo pokr
enuo samo stoga to sam novost do iveo kao lini poraz. Oigledno sam pogre no analizirao i

tavu situaciju. Pogre io sam to sam linu povreenost stavio iznad op te politike, i izvi
njavam se zbog toga. Postoji, meutim, i ne to drugo."
"Ne to ozbiljnije, Prvi govornie?"
"Odista ozbiljnije, Govornie Gendibale." Prvi govornik uzdahnu i stade do
bovati prstima po stolu, dok je Gendibal i dalje stajao pred njim i strpljivo eka
o.
Prvi govornik najzad prozbori, pa ljivo birajui rei, kao da je to samo po se
bi trebalo da ubla i udarac. "Na sastanku Stola, hitno sazvanom na zahtev Govornik
a Delarmi..."
"Bez va e saglasnosti, Prvi govornie?"
"S obzirom na ono to je pri tom navela kao razlog, bila joj je neophodna
saglasnost samo troje Govornika, bez mene. Dakle, na hitnom sastanku koji je pot
om bio odr an protiv vas je, Govornie Gendibale, pokrenut postupak. Optu ba glasi da
ste nedostojni polo aja Govornika; re eno je da morate izii pred sud. Ovo je prvi put
za preko tri stotine godina da je pokrenut postupak protiv jednog Govornika..."
Nastojei, to je bolje mogao, da sprei burni izliv gneva, Gendibal upita: "S
iguran sam da se vi lino niste priklonili optu bi."
"Nisam, ali sam ostao usamljen. Ostatak Stola bio je jednodu an, i glasanj
e je dalo ishod od deset glasova prema jedan u prilog pokretanja postupka. Za po
kretanje postupka, kao to vam je poznato, dovoljno je osam glasova - ukoliko za g
lasa i Prvi govornik; ili svih deset - ukoliko je on protiv.
"Ali ja nisam bio pozvan na sastanak."
"Ionako ne biste mogli glasati."
"AIi mogao sam bar ne to rei u svoju odbranu."
"Ne u ovoj fazi. Presedana, u tom smislu, ima veoma mali broj, ali su sa
svim jasni. Svoju odbranu izlo iete na sudu, koji e se, prirodno, sastati u to je mog
ue kraem roku."
Gendibal se za trenutak duboko zamisli, a onda ree: "Prvi govornie, ini mi
se da ne treba odvi e brinuti zbog toga. Mislim da je va poetni instinkt bio isprava
n. Pitanje Treviza stoji ispred svega drugog. Mogu li vam onda, imajui upravo to
u vidu, predlo iti da zatra ite odlaganje sudenja?"
Prvi govornk naglo podi e ruku. "Govornie, nimalo vas ne krivim to ne uspevat
e da shvatite situaciju. Pokretanje postupka protiv jednog Govornika do te je me
re redak dogadaj, da sam i sam bio prinuen da se na brzinu upoznam sa pravnom pro
cedurom. Mogu vam rei: to niemu ne ustupa prvenstvo. Prinueni smo, stoga, da smesta
zaka emo suenje, odla ui u stranu sve drugo."
Osloniv i se akama o sto, Gendibal se na e prema Prvom govorniku. "Ne govorit
e li valjda ozbiljno?"
"Zakon tako nala e."
"Ali ak se ni zakonu ne sme dozvoliti da se postavi ispred jasne i neposr
edne opasnosti."
" to se toga tie, Govornie Gendibale, za Sto jedinu jasnu i neposrednu opasn
ost predstavljate vi... Ne, saslu ajte me! Zakon o kome je re zasnovan je na ubeenju
da ni ta ne mo e biti va nije no to su to neasnost ili zloupotreba moi od strane nekog G
ovornika."
"Ali, Prvi govornie, ja ne podle em krivici ni u pogledu jednog, ni u pogle
du drugog, i vama je to veoma dobro poznato. U pitanju je, samo, lina osveta Govo
rnika Delarmi. Ukoliko uop te postoji bilo kakva zloupotreba vlasti, onda ona dola
zi s njene strane. Moj je zloin u tome to se nisam nikad potrudio da sebe uinim omi
ljenim - toliko sam spreman da priznam - i to sam suvi e malo pa nje poklanjao budala
ma koje su dovoljno stare da bi bile senilne, i dovoljno mlade da bi dr ale vlast.
"
"Na primer, poput mene, Govornie?"
Gendibal uzdahnu. "Vidite, ponovo sam se okliznuo. Nisam mislio na vas,
Prvi govornie... Pa, dobro, onda, sazovimo smesta sud. Neka to bude sutra. Ili, j
o bolje, noas. Dajte da zavr imo s tim, a zatim da se ozbiljno pozabavimo Trevizem.
Ne smemo nipo to oklevati."
"Govornie Gendibale", ponovo mu se obrati Prvi govornik, "vi kao da uporn
o izbegavate da shvatite situaciju. I ranije smo imali sluajeve pokretanja postup
ka protiv Govornika - istina, ne mnogo, samo dva. Nijedan od tih sluajeva nije za

ishod imao osudu. Ali vi, vi ete biti osueni! Posle toga, vi e neete biti lan Stola,
i u pitanjima voenja javnih poslova va a re nee vi e ni ta znaiti. Zapravo, neete ak im
i pravo glasa na godi njem sastanku Skup tine."
"I vi neete ni ta preduzeti da to spreite?"
"Nemam nikakvog izbora. Biu, jednostavno, preglasan. A kada se sve zavr i,
biu prinuen da podnesem ostavku - to je, rekao bih, ne to to bi Govornici najvi e voleli
da se dogodi."
"I Delarmi e postati Prvi govornik?"
"To se, u svakom sluaju, mora uzeti kao veoma ozbiljna mogunost."
"Ali ne smete nipo to dozvoliti da se to i dogodi!"
"Potpuno ste u pravu! To i jeste razlog to u i ja glasati za va u osudu."
Gendibal zastade, te ko di ui. "Uprkos svemu, zahtevam da sud hitno zaseda!"
"Morate imati vremena da pripremite odbranu."
"Kakvu odbranu? Ni na pamet im ne pada da saslu aju ikakvu odbranu. Zahtev
am hitno zasedanje suda!"
"Sto mora imati dovoljno vremena da na miru pripremi svoje argumente."
"Oni ne raspola u nikakvim argumentima, i ne nameravaju ni da ih tra e. U se
bi, ve su me osudili, a to je jedino to odista ele. Zapravo, ukoliko bi im to bilo
mogue vi e bi voleli da me osude sutra, nego prekosutra - odnosno noas, radije nego
sutra. Omoguite im to!"
Prvi govornik ustade. Ozbiljno su nekoliko trenutaka posmatrali jedan dr
ugog preko stola, a onda Prvi govornik upita: "Zbog ega vam se toliko uri?"
"Pitanje Treviza ne mo e jo dugo da eka."
"Ali, kada vi, na kraju, budete osueni, a ja ostanem usamljen i nemoan pre
d ujedinjenim Stolom - ta mislite da e biti postignuto?"
Gendibal odgovori, gotovo prosiktav i: "Nemojte strahovati! Uprkos svemu,
nee me osuditi!"
HIPERSVEMIR
31.
"Janove, jeste li spremni?" upita Treviz.
Pelorat podi e pogled sa knjige koju je itao i upita: "Mislite za skok, sta
ro mome?"
"Za skok u hipersvemir. Tako je."
Pelorat proguta knedlu. "Pa, rekoste da neemo biti izlo eni nikakvoj neprij
atnosti. Znam da je glupo strahovati, ali ve sama pomisao da u biti sveden na te s
iu ne estice, tahione, koje, uostalom, jo niko nije ni video ni otkrio..."
"Ama, Janove, to je ve odavno proverena stvar. Tako mi asti! Skok predstav
lja najobiniju moguu stvar ve - kako ste sami rekli - dvadeset dve hiljade godina,
i ja jo nisam uo da je u hipersvemiru ikad do lo do neke fatalne nezgode. Mogue je, r
azume se, da iz hipersvemira izronimo na nekom neprikladnom mestu, ali u tom slua
ju, nesrea bi se dogodila u svemiru - ne dok smo sainjeni samo od tahiona."
"Slaba uteha, rekao bih."
"Ali ni to se nee dogoditi. Istinu da vam ka em, pomi ljao sam da itavu operac
iju izvedem a da vam ni ta ne pominjem, tako da ne biste ni znali da smo obavili s
kok. U celini gledano, meutim, inilo mi se uputnijim da skok do ivite pri stanju pun
e svesti, da shvatite da ne predstavlja nikakav problem - i da u budue na to vi e n
i ne mislite."
"Pa..." zapoe Pelorat neodluno. "ini mi se da ste sasvim u pravu - pa ipak,
nekako mi se ne uri."
"Uveravam vas!"
"Ne, ne, staro mome. Prihvatam va a uveravanja bez ikakvih zadnjih misli. A
li tek tako... Da li ste ikad itali roman Santerestil Mat?"
"Razume se. Nisam nepismen."
"Naravno. Naravno. Nije bilo potrebno ni da vas pitam. A da li se seate n
jegovog sadr aja?"
"Pamenje me, takoe, jo dobro slu i."
"Da... Rekao bih da ba posedujem dar da vream ljude. U stvari, sve to sam i
mao na umu jesu prizori kada su se Santerestil i njegov prijatelj Ban, udaljiv i s

e od Planete 17, na li izgubljeni u svemiru. Mislim na one uistinu hipnotike prizor

e kada su se na li meu zvezdama, gotovo lenjo plovei u dubokoj ti ini, kroz neizmenjiv
o, kroz... Znate, nikada nisam bio u stanju da poverujem u sve to. Dopadalo mi s
e, i bio sam ganut, ali nikada nisam u to stvarno poverovao. Ali sada - kada sam
se i sam ve privikao na pomisao da se nalazim u svemiru, kada to i sam do ivljavam
- glupo je, i sam sam svestan toga - nekako ne mogu da to odagnam od sebe. Kao
da sam ja Santerestil..."
"A ja Ban", upade Treviz, oigledno ve na ivici strpljenja.
"Na neki nain. Maleni roj zamagljenih zvezda tamo napolju kao da se zaled
io, izuzev na eg sunca, razume se, koje mora biti da se stalno smanjuje - mada mi
to ne vidimo. Galaksija i dalje stoji nepomina u svoj svojoj velianstvenoj zamaglj
enosti, neizmenjena. Svemir je tih i ni ta mi ne odvlai pa nju..."
"Osim mene."
"Osim vas... Ali s druge strane, Golane, staro mome, to to razgovaram s va
ma o Zemlji i nastojim da vas bar donekle uputim u praistoriju, takoe mi predstav
lja izvor zadovoljstva. Ne bih eleo ni da tome doe kraj."
"I nee. Bar, ne tako skoro. Ne mislite, valjda, da emo obaviti skok i poto
m izroniti na povr ini kakve planete - zar ne? I dalje emo se nalaziti u svemiru, a
skok e potrajati tek jedan neizmerljivo kratak trenutak vremena. Mo da e, u stvari,
protei jo itava jedna sedmica pre no to bilo gde bacimo kotvu, i stoga, opustite se
."
"Kad ve pomenuste bacanje kotve - niste valjda imali na umu Geu? Kad izro
nimo iz skoka mo emo se nai bilo gde, daleko od Gee."
"Poznato mi je to, Janove, ali ukoliko su obave tenja kojima raspola ete tana
, nai emo se u pravom sektoru. A ako nisu, pa..."
Pelorat setno klimnu. "Od kakve nam pomoi mo e biti injenica da emo se nai u p
ravom sektoru - ako nam nisu poznate Geine koordinate?"
Treviz hitro odvrati: "Janove, pretpostavimo da se nalazimo na Terminusu
, da smo se uputili u Agiropol, i da vam nije poznato gde se grad nalazi - osim
da le i na prevlaci. Kada biste se jednom na li na prevlaci, kuda biste krenuli?"
Pelorat oprezno poeka, kao da se od njega oekuje da pru i neki stra no mudar o
dgovor. Najzad, odustav i, on ree: "Pa, mislim da bih najpre nekog pitao."
"Tano!" uzviknu Treviz. " ta bi vam, uop te, drugo i preostalo? Dakle, jeste
li spremni?"
"Mislite - ovog trenutka?" Pelorat se teturavo uspravi, dok se na njegov
om prijatnom, bezbri nom licu ukaza blaga crta istinske zabrinutosti. " ta treba da
uinim? Da ostanem da sedim? Ili da stojim? ta?"
"Za ime svemira, Pelorate, ne inite ni ta. Jednostavno, poite sa mnom u moju
sobu, do raunara, a onda sedite, ili ostanite da stojite, ili se kotrljajte - ka
ko god vam bude najugodnije. Savetujem vam, ipak, da sednete pred ekran i da pos
matrate. Siguran sam da e vam biti zanimljivo. Doite!"
Proo e zatim kroz omanji hodnik do Trevizove sobe, i ovaj sede za raunar. "J
anove, da li biste mo da vi eleli da ovo obavite?" upita on iznenada. "Ja u vam dati
cifre, i sve to treba da uinite jeste da misli usmerite na njih. Raunar e obaviti o
stalo."
"Ne, hvala", odgovori Pelorat. "Iz nekog razloga, raunar ne sarauje dobro
sa mnom. Znam da ste mi rekli da mi je potrebno samo malo ve be, ali nisam ba sigur
an da je tako. To je, verujem, ne to u vezi s va im mozgom, Golane..."
"Ne budalite."
"Ne, ne. Taj raunar kao da je upravo stvoren za vas. Kada se vi pove ete s
njim - delujete kao jedan nedeljiv organizam. A kada se on i ja pove emo - ostajem
o i dalje samo dve strane u kontaktu: Janov Pelorat i raunar. Jednostavno, nije t
o isto."
"Koje ta", odvrati Treviz, ali ga pomisao da bi to ipak moglo biti tano obl
i zadovoljstvom, i on gotovo zaljubljeno polo i obe ake na za to predvieno mesto na
raunaru.
"Prema tome, radije u posmatrati", nastavi Pelorat. "Naime, hou da ka em da
bih ipak najvi e voleo da do toga uop te nije ni moralo doi, ali kada je ve tako, radi
je u samo posmatrati." On se nespokojno zagleda u ekran, na kome se tankovijasto
ocrtavala Galaksija, sa bledom zvezdanom pra inom, to su je rasipale zamagljene zve

zde, u prednjem planu. "Recite mi kada to bude trebalo da se dogodi." On se laga

no nasloni uza zid i osta tako, kao ukopan.
Treviz se nasme i. Postaviv i ake na blaga udubljenja na ploi, on istog asa ose
ti kako ga pro ima mentalno jedinstvo sa raunarom. Sve lak e ga je postizao, skoro iz
dana u dan, i sve je prisnije ono bilo. Ma koliko mogao frktati na ono to je Pel
orat rekao - zaista je oseao tu povezanost. inilo mu se gotovo nepotrebnim da uop te
, na bilo koji nain, usmerava misli ka koordinatama. inilo se, gotovo, kao da rauna
r zna ta on eli, bez ikakve potrebe da mu se to neposredno 'ka e'. Kao da je sam izv
laio naloge iz Trevizovog mozga.
Ali Treviz mu ipak 'ree' nalog, zatra iv i istovremeno od njega da saeka jo dva
minuta pre no to zaroni u skok.
"Sve je u redu, Janove. Imamo jo dva minuta - 120... 115... 110... Samo p
osmatrajte ekran."
Pelorat se zagleda u ekran, sa lakom napeto u koja mu ukoi usne, i nesvesno
prestade da di e.
Treviz nastavi da lagano odbrojava: "15... 10... 5... 4... 3... 2... 1..
. 0"
Bez ikakvog vidljivog pokreta, bilo ega, bez iega to bi se dalo osetiti, sl
ika na ekranu u trenu se promeni. Moglo se samo primetiti da se zvezdano polje o
setno zadebljalo. Galaksija je i ezla.
Pelorat se pomae i upita: "Je li to sve?"
" ta - sve? Trepnuli ste. Ali to je bila va a gre ka. Niste osetili ni ta, zar n
e? Priznajte."
"Priznajem."
"Onda, to je to. U stara vremena, kada je putovanje kroz hipersvemir jo b
ilo relativno nova stvar - tako bar, uostalom, ka u knjige - mogla se osetiti neka
udna unutra nja nelagodnost, i neki su ljudi osetili da im se vrti u glavi i, ak, g
aenje. Mo da je takva reakcija bila psihogeninog karaktera, a mo da i nije. U svakom s
luaju, to je iskustvo sa hipersvemirskim skokovima postajalo vee, i to je oprema pos
tajala usavr enija, takve su se reakcije sve vi e proreivale. Sa raunarom kakav imamo
na ovom brodu svaki efekat ostaje daleko ispod praga bilo kakve reakcije. U svak
om sluaju, Janove, bar se meni tako ini."
"I meni, moram priznati. Ali, Golane, gde se sada nalazimo?"
"Samo jedan korak dalje. U kalganskom sektoru. Pred nama je jo dug put, i
pre no to nainimo sledei korak moramo proveriti koliko nam je precizan skok bio."
"Ono to me buni, jeste - gde je Galaksija?"
"Svuda oko nas, Janove. U ovom trenutku smo ve duboko u njoj. Ukoliko bis
mo na odgovarajui nain usmerili ekran, njene udaljenije delove ugledali bismo kao
svetlucavu traku to se pru a du neba."
"Mleni put!" uzviknu Pelorat ushieno. "Gotovo svaki svet nalazi ga na svom
nebu, a jedino ga mi na Terminusu nikada ne vidimo. Poka ite mi ga, stari dru e!"
Ekran zasvetluca, odajui utisak kao da zvezdano polje plovi njime, a onda
se ukaza debela svetlucava biserasta traka, gotovo ispunjavajui itavo vidno polje
. Ekran ju je pratio sve dok nije poela da se stanjuje, dok konano nije nestala.
"Jo je deblja u pravcu u kome le i sredi te Galaksije", pripomenu Treviz. "Ip
ak, niti je toliko debela niti svetla koliko bi trebalo da bude, zbog tamnih obl
aka u njenim spiralnim kracima. Ovako ne to u mogunosti ste da vidite gotovo sa svi
h naseljenih svetova."
"I sa Zemlje."
"Mo da, ali kako razlike nisu suvi e velike te ko da bi to moglo poslu iti kao k
arakteristika dovoljna za identifikaciju."
"Svakako. Ali znate... Pretpostavljam da ste, bar u osnovi, upueni u isto
riju nauke, zar ne?"
"Ne ba sasvim mada sam tu i tamo pone to trpnuo. Stoga, ukoliko elite da mi p
ostavite neko pitanje, nemojte oekivati da ete dobiti odgovor strunjaka."
"Upravo je ovaj skok pripomogao da mi se u seanje vrati ne to to je uvek gol
icalo moju pa nju. Mogue je, je li tako, zamisliti takav model Vaseljene u kojoj bi
putovanje kroz hipersvemir bilo nemogue, i u kojoj bi putovanje brzinom svetlost
i kroz prazan prostor znailo, to se brzine tie, konani maksimum?"
"Izvan svake sumnje."

"Pod takvim uslovima, sklop Vaseljene bio bi takav da bi bilo nemogue oba
viti let kakav smo upravo obavili - za manje vremena no to bi samoj svetlosti bil
o potrebno da ga obavi. A ako bismo ga obavili pri brzini svetlosti, na oseaj njeg
ovog trajanja ne bi se, u osnovi, razlikovao od vremena koje bi zabele io asovnik n
a na em brodu. Ukoliko je, recimo, taka u kojoj se sada nalazimo udaljena od Termin
usa etrdeset parseka, i ukoliko smo do nje prispeli brzinom svetlosti, ne bismo n
i primetili koliko je stvarno vremena proteklo - dok bi na samom Terminusu, kao
i u itavoj Galaksiji, minulo stotinu i trideset godina. Sada smo, meutim, putovali
ne brzinom svetlosti, ve, zapravo, hiljadama puta br e od svetlosti, i nije bilo n
ikakvog pomaka vremena unapred. Odnosno, bar se nadam da ga nije bilo."
"Nemojte od mene oekivati da vam tumaim matematiku na kojoj je zasnovana O
lend enova teorija hipersvemira", ree Treviz. "Sve to mogu da ka em jeste da bi vreme,
ukoliko kroz normalan svemir putujete brzinom svetlosti, proticalo po stopi od
3.26 godina po parseku - kao to ste ve i sami uoili. Takozvana relativistika Vaselje
na, ije je zakone oveanstvo upoznalo, koliko nam je poznato, jo u veoma davnoj pro los
ti - ali, rekao bih, to je va e podruje, a ne moje - i dalje postoji, i njeni zakon
i nisu ukinuti. Prilikom na ih hipersvemirskih skokova, meutim, mi inimo ne to izvan u
slova u kojima dejstvuje naelo relativnosti i u skladu sa drugaijim pravilima. Hip
ersvemirska Galaksija je prostorno maju na - i u idealnom smislu, trebalo bi da pr
edstavlja samo jednu taku - i u njoj ne deluju efekti relativinosti.
U stvari, u matematikim kosmolo kim formulama za Galaksiju postoje dva simb
ola: Gr za 'relativistiku Galaksiju', u kojoj je brzina svetlosti krajnja mogunost
, i Gh za 'hipersvemirsku Galaksiju', u kojoj brzina zapravo nema nikakvo znaenje
. Sa stanovi ta hipersvemira, vrednost brzine jednaka je nuli i mi se uop te ne kreem
o; meutim, u odnosu na samu brzinu, brzina je beskonana. Eto, to je najdalje dokle
idu moje sposobnosti da pojavu objasnim.
Ah, naravno, postoji i ona divna zakaka u teorijskoj fizici: simbol, ili
vrednost, koji ima nekog smisla u Gr stavlja se u jednainu to se odnosi na Gh - il
i obrnuto - i onda se studentima ostavlja da oko toga lupaju glavu. Najozbiljnij
i su izgledi da e student upasti u zamku i ostati da se u njoj koprca doveka, zno
jei se i hukui, u potpunoj zbrci, sve dok se neko od starijih ne smiluje i uka e mu n
a re enje. Jednom prilikom i sam sam u nju glatko upao."
Nekoliko trenutaka Pelorat ozbiljno razmatra e itav problem, a onda, pomalo
zbunjeno, upita: "Ali koja je onda Galaksija prava?"
"I jedna i druga, u zavisnosti od toga ta inite. Tamo na Terminusu, da bis
te prevalili neku razdaljinu na kopnu uzeete vozilo, a na moru brod. Okolnosti su
u oba sluaja veoma razliite; prema tome, koji bi pravi Terminus bio - kopneni ili
morski deo?"
Pelorat klimnu. "Upu tati se u analogije uvek je rizino", zakljui on, "ali,
uvek bih, zarad vlastitog mentalnog zdravlja, radije prihvatio taj rizik nego ri
zik daljeg razmi ljanja o hipersvemiru. Usredsrediu, prema tome, svoju pa nju samo na
ono to sada inimo."
"Osmotrite, onda, ono to smo upravo uinili", ree Treviz, "kao na prvi korak
prema Zemlji."
I, upita se on u sebi, prema jo emu?
32.
"Pa", ree Treviz, "eto, protraio sam itav dan."
"Oh?" Pelorat podi e pogled sa svog indeksa, na kome je upravo bri ljivo rad
io. "Na koji nain?"
Treviz ra iri ruke. "Nisam poverovao raunaru. Nisam se, zapravo, usudio da
mu poverujem, te sam odluio da proverim na sada nji polo aj u odnosu na polo aj na kome
je trebalo da se naemo posle skoka. Nisam mogao da ustanovim nikakvo odstupanje.
Ne postoji nikakva vidljiva gre ka."
"Pa, to je dobro, zar ne?"
"Vi e nego dobro. Zapravo, neverovatno. Nikada jo nisam uo za tako ne to. Mnog
o sam puta uestvovao u skokovima, mnoge sam i sam izveo, na razne naine slu ei se naj
razliitijim spravama. U koli sam jednom, na primer, dobio zadatak da programiram j
edan skok pomou runog raunara, a onda da pomou hiperoda iljaa proverim ishod. Prirodno,
nisam mogao poslati brod da stvarno izvede skok, s obzirom na to da mi se - ne

raunajui tro kove - moglo lako dogoditi da ovaj na drugom kraju izroni posred neke z
vezde.
Razume se, nikad mi se nije dogodilo ni ta toliko lo e", nastavi Treviz, "al
i se uvek javljalo odstupanje, katkad prilino ozbiljno. U stvari, uvek dolazi do
odstupanja, ak i kada skok izvode najvei strunjaci. U stvari, odstupanja i mora bit
i, s obzirom na postojanje tolikog broja razliitih faktora. Postavimo to ovako: s
klop svemira suvi e je slo en da bi se mogao u potpunosti kontrolisati, a sve te slo e
nosti hipersvemir jo vi e uslo njava svojom vlastitom slo eno u, na nain koji ak ni ne po
amo da shvatimo. To i jeste razlog to moramo da napredujemo korak po korak, umest
o da nainimo jedan jedini d inovski skok odavde do Sej ela. Sa prevaljivanjem sve vee
razdaljine i odstupanja postaju sve vea."
"Ali rekli ste da ovaj raunar nije nainio nikakvu gre ku", primeti Pelorat.
"On je rekao da nije nainio nikakvu gre ku - da nije bilo nikakvog odstupan
ja. Onda sam odluio da na sada nji polo aj proverim uporediv i ga sa polo ajem koji je pro
ishodio iz na ih prethodnih prorauna - 'ono to smo dobili' u odnosu na 'ono to smo tr
a ili'. Raunar je onda rekao da su polo aji, u odnosu na njegove mogunosti merenja, sa
vr eno podudarni, i ja na to pomislih: a ta ako la e?"
Sve do ovog trenutka Pelorat je dr ao svoj Oitava u rukama. Ali sada ga spus
ti ispred sebe, unezverena pogleda. "Da li to pravite viceve? Raunari nisu u stan
ju da la u. Osim ako niste eleli da ka ete da ste pomislili da se pokvario."
"Ne, nisam to pomislio. Za ime svemira! Pomislio sam da me la e. Ovaj je r
aunar toliko savr en da ga ne mogu ni zami ljati drugaije do li kao ljudsko bie - nadlj
udsko, mo da. Dovoljno ljudsko da bi imao i svoj ponos - i da bi, mo da, bio spreman
da sla e. Nalo io sam mu da izrauna kurs kroz hipersvemir do jedne take u blizini pla
nete Sej el, sedi ta Sej elske unije. Zadatak je obavio, i proraunao kurs u dvadest dev
et faza - to je, samo po sebi, oholost najgore vrste."
"Zbog ega ba oholost?"
"Pojava gre ke prilikom prvog skoka ini jo izvesnijom gre ku prilikom drugog,
a dodatna gre ka prilikom drugog ini trei skok jo sumnjivijim i nepouzdanijim, i tako
dalje. Kako je, onda, mogue odjednom izvesti proraun za dvadeset devet faza - sko
kova? Na kraju dvadeset devetog skoka mogli bismo izroniti bilo gde u Galaksiji
bilo gde uop te. Stoga mu i jesam nalo io da napravi proraun samo za prvi korak. Posl
e toga, sve bismo proverili i onda krenuli dalje."
"Opreznost je mati vrlina", ree Pelorat toplo. "Potpuno se sla em!"
"Da, ali po to je napravio prvi korak, nije li se raunar mogao osetiti povr
eenim zbog toga to nisam imao dovoljno poverenja u njega? Ne bi li, u tom sluaju, s
pasavajui svoj obraz, bio prinuen da na moje pitanje da li je bilo kakvog odstupan
ja odgovori da nije bilo nikakvog? Mo da mu je, jednostavno, bilo nemogue da prizna
svoju gre ku, da prihvati injenicu da je nesavr en? Ukoliko je to zaista sluaj, gotov
o da bismo mogli smatrati da i nemamo raunar."
Peloratovim duguljastim i prijatnim licem pree senka jada. "Pa, ta nam je
onda initi, Golane?"
"Upravo ono to sam i uinio - protraiti itav dan! Proverio sam polo aje nekolik
o obli njih zvezda, koristei pri tom najprimitivnije mogue metode: teleskopsko osmat
ranje, fotografisanje, runa merenja. Uporedio sam svaki stvarni polo aj sa polo ajem
koji bismo dobili u sluaju da nije do lo ni do kakvog odstupanja. Rad na tome odneo
mi je itav dana nji dan i sada sam umoran do kostiju."
"Razumem, ali kakav je ishod?"
"Prona ao sam dve gre ke zbog kojih sam se gotovo poradovao; ali ponovnim pr
overavanjem ustanovio sam da je do obe do lo u mojim proraunima. Obe gre ke ja sam na
pravio! Posle toga uneo sam ispravke u svoje proraune i ponovo ih ubacio u raunar
- prosto, da vidim da li e i on, samostalno, doi do istih rezultata. Ukoliko zanem
arimo injenicu da je konani proraun dao sa nekoliko decimalnih mesta vi e, ispostavil
o se da su moje cifre bile ispravne - a one su pokazivale da je raunar od samog p
oetka bio u pravu. Mogue je da se taj prokleti Mazgovljev - sin doista pona ao oholo
, ali istini za volju, ima i zbog ega!"
Pelorat uzdahnu s olak anjem. "Pa, znai, sve je u redu?"
"Razume se! Zato i nameravam da ga pustim da izvede i tih preostalih dva
deset osam skokova!"
"Zaredom? Ali..."

"Ne zaredom. Ne brinite. Nisam rad da toliko ba rizikujem. Neka ih obavi

jedan za drugim - ali posle svakog od njih proveriemo na polo aj, i, ukoliko se, u o
kvirima dozvoljenih odstupanja, naemo na eljenoj taki, pustiemo ga da izvede i sledei
. Svaki put kada ustanovimo da je odstupanje suvi e veliko - pri emu, verujte mi, n
isam ba bio preterano irokogrud u pogledu prihvatljive mere odstupanja - morae da s
tane i ponovo prorauna preostale skokove."
"Kada nameravate da to uinite?"
"Kada? Ovog asa! ujte, vi sada radite na katalogizovanju svoje biblioteke.
.."
"Oh, ali sada je prilika da to obavim, Golane. Godinama sam smerao da to
obavim, ali nekako, uvek mi se ne to ispreilo."
"Nemam ni ta protiv. Samo nastavite, i ni ta ne brinite. Posvetite svu pa nju
svom katalogu. Ja u se pobrinuti za sve ostalo."
Pelorat odreno odmahnu glavom. "Ne budalite. Neu moi da se smirim sve dok s
e ovo ne zavr i. Premro sam od straha."
"U tom sluaju, nije ni trebalo da vam to pominjem - ali morao sam nekom r
ei, a vi ste jedini ovde na brodu. Dopustite mi, onda, da vam sve iskreno objasni
m. Uvek postoji mogunost da izronimo na nekom savr enom mestu meu zvezdama - na mest
u na kome su se ba tog trenutka na li neki plutajui asteroid ili neka malecka crna j
ama, i s brodom je svr eno, kao i s nama. Bar u teoriji, takve se stvari odista mo
gu dogoditi.
Meutim, izgledi za tako ne to zaista su veoma mali. Na kraju krajeva, Janov
e, moglo bi vam se isto tako desiti da sedite kod svoje kue, u svojoj radnoj sobi
, ili spavate snom pravednika, i da neki meteorit proleti kroz atmosferu Terminu
sa i pogodi vas posred ela; i s vama je svr eno. Ali izgledi da se to u stvarnosti
dogodi odista su veoma mali.
U stvari, izgledi da se tokom hipersvemirskog skoka naete na putanji neeg
fatalnog, ali odvi e siu nog da bi to raunar mogao unapred znati, daleko su manji nego
da vas kakav meteorit pronae i opali usred va e roene kue. Nikada jo nisam uo da se ne
kom brodu to dogodilo, tokom itave istorije hipersvemirskih letova. A svaka druga
mogunost - na primer, da izronimo u samom srcu neke zvezde - jo je daleko manja."
"Ali, Golane, zbog ega mi onda sve to govorite?" upita Pelorat.
Treviz zastade, za trenutak pognu glavu razmi ljajui, a onda konano odgovori
: "Ne znam ni sam... Ipak, ini mi se da znam. Postavimo to ovako: ma koliko izgle
di da doe do neke katastrofe mogli biti mali, mislim da e, ukoliko dovoljan broj l
judi preduzme neki rizik, do katastrofe na kraju odista i doi. Ma koliko da sam j
a siguran da e sve protei u redu, uvek u meni ui neki glasi to apue: 'A ipak bi se to
glo dogoditi ovog puta.' I to me ini da se oseam krivim. Eto, rekao bih da je to u
pitanju. Janove, ukoliko ne to poe krivim putem, molim vas da mi oprostite!"
"Ali, Golane, drago moje mome, ukoliko ne to krene krivim putem obojica emo
istog trena biti mrtvi. Niti u ja imati prilike da vam oprostim, niti vi da opro ta
j od mene primite."
"Znam, zato vas i molim da mi oprostite unapred. Hoete li?"
Pelorat se nasme i. "Ni sam ne znam zbog ega, ali ovo me odista razgaljuje.
Postoji ne to na prijatan nain zabavno u svemu ovome. Golane, razume se da vam opr
a tam. U svetskoj literaturi postoji obilje mitova o ivotu posle smrti, i ukoliko s
e ispostavi da se odista naemo na nekom takvom mestu - za ta, ini mi se, ima isto t
oliko izgleda koliko i da izronimo usred kakve crne jame, a mo da i manje - mislim
, zajedno na istom mestu, drage u volje posvedoiti da ste dali sve od sebe i da kr
ivicu za moju smrt ne treba naprtiti na va a plea."
"Hvala vam! Sada mi je zaista lak e. to se mene tie, bio sam spreman da pred
uzmem rizik, ali istovremeno, nisam nimalo u ivao u pomisli da se kockam i sa va im i
votom"
Pelorat dohvati Trevizovu ruku i vrsto je stisnu. "Znate, Golane, poznaje
mo se tek nedelju dana i mada mislim da u tim stvarima nije dobro donositi prena
gljene zakljuke mislim da ste izvanredan momak. A sad, inimo ta nam valja initi i sv
r imo ve jednom s tim."
"Svakako! Sve to je potrebno da uinim jeste da pritisnem ovo dugme. Raunar
je ve dobio nalog i jedino jo eka da ka em: 'Kreni!', Da li biste mo da vi..."
"Nipo to! To je va posao! Raunar pripada vama."

"U redu, onda. Preuzimam svu odgovornost. Kao to vidite, jo uvek poku avam d
a ga pripitomim. Samo posmatrajte ekran!"
Savr eno mirnom rukom i sa osmehom koji je izgledao sasvim iskren, Treviz
pritisnu dugme.
Jedan beskrajno kratak trenutak ni ta se ne dogodi a onda se zvezdano polj
e promeni - i opet - i opet. Na ekranu, zvezde su svakim asom postajale sve krupn
ije i sve blistavije.
Zadr av i dah, Pelorat je u sebi brojao. Na '15' sve stade, kao da je u ma ine
riji ne to zakazalo.
Pelorat pro aputa, kao da se pla i da bi svaki preglasan zvuk mogao imati fa
talne posledice. " ta nije u redu? ta se dogodilo?"
Treviz sle e ramenima. "Rekao bih da pravi novi proraun. Neki predmet u sve
miru mo da utie na op te stanje gravitacionog polja - neki predmet koji nije bio uzet
u obzir - mo da neka neobele ena zvezda - patuljak ili kakva nesta na planeta..."
"Preti li nam opasnost?"
"Po to smo jo u ivotu, rekao bih da nam ne preti. Neka planeta mogla bi biti
i itavih stotinu miliona kilometara udaljena od nas a da ipak, usled delovanja n
jene gravitacione sile, iznudi potrebu za novim proraunima. Neka zvezda - patulja
k mogla bi se nalaziti i itavih deset milijardi kilometara udaljena a da..."
Ekran se ponovo promeni, i Treviz uuta. Prizor se potom ponovo promeni i jo jednom - i jo jednom... Najzad, kada Pelorat ree '28', sve se zaustavi.
Treviz izvr i proveru na raunaru. "Stigli smo", ree on najzad.
"Prvi skok oznaio sam brojem '1', i u ovoj seriji poeo sam sa '2'. Sve u s
vemu, to ini dvadeset osam skokova. Rekli ste da e ih biti dvadeset devet."
"Ponovni proraun kod petnaestog skoka mo da nam je u tedeo jedan skok. Mogu,
ukoliko elite, da ponovo proverim na raunaru, ali mislim da nema stvarne potrebe.
Nalazimo se u blizini planete Sej el. Raunar to potvruje, i nemamo nikakvog razloga
da u to sumnjamo. Da sam kako valja usmerio ekran videli bismo lepo, svetlo sunc
e, ali nije uputno bespotrebno optereivati ekranske filtere. Planeta Sej el je etvrt
a po redu, gIedano spolja, u ovom sistemu, i u ovom smo trenutku od nje udaljeni
3.2 miliona kilometara - to je, otprilike, upravo onoliko koliko smo i eleli da b
ude prilikom izlaska iz Poslednjeg skoka. Mo emo stii do nje za tri dana - ak i dva,
ukoliko se ba urimo."
Treviz duboko uzdahnu, nastojei da se oslobodi maloprea nje napetosti.
"Janove, znate li ta ovo znai?" upita on. "Svakom brodu na kome sam dosad
bio - ili za koji sam uo - bio bi, da bi izveo sve ove skokove, potreban bar po j
edan dan izmeu svakog od njih, radi novih i esto mukotrpnih prorauna i provera - ak
i sa raunarom. Putovanje bi, tako, potrajalo gotovo itavih mesec dana. Ili, mo da, d
ve ili tri sedmice, u naroitoj urbi. A nama je za sve bilo potrebno ne vi e od pola a
sa. Kada svaki brod bude opremljen s jednim ovakvim raunarom..."
"Pitam se zbog ega nam je gradonaelnica stavila na raspolaganje jedan ovak
o savr en brod", ree Pelorat. "Mora biti da je stra no skup."
"To je samo eksperimentalni model", odvrati Treviz suvo. "Mo da je ta zano
sna starica jednostavno elela da ga mi isprobamo i ustanovimo kakve jo , eventualno
, nedostatke ima."
"Govorite li to ozbiljno?"
"Ne budite nervozni. Na kraju krajeva, nema nikakvog razloga za zabrinut
ost. Nismo ustanovili da brodu i ta nedostaje. Ipak, nemam nameru da joj to uzmem
u prilog. Ne bih se ba zakleo da joj je posebno razvijen oseaj ovenosti. Pored toga,
nije nam stavila na raspolaganje nikakvo ofanzivno oru je, a to, nesumnjivo, znat
no smanjuje tro kove."
"Razmi ljam, zapravo, o raunaru", ree Pelorat zami ljeno. "ini mi se prosto nev
erovatnim koliko je dobro vama prilagoen - a nemogue je da tako dobro bude prilagoe
n svakome. Na primer, sa mnom jedva da i odr ava vezu."
"Utoliko bolje, ako se bar sa jednim od nas dvojice dobro sla e."
"Da, ali da li je u pitanju samo puka sluajnost?"
"A ta bi drugo moglo biti, Janove?"
"Siguran sam da je, u najmanju ruku, gradonaelnica u to sasvim dobro upuen
a."
"I ja u to verujem... Taj stari minonosac!"

"AIi zar nije bilo mogue da narui da se izradi jedan raunar posebno za vas
projektovan?"
"Zbog ega bi to uinila?"
"Eto, pitam se samo ne idemo li mi upravo tamo gde zapravo raunar eli da v
as odvede."
Treviz se zagleda u njega. " elite da ka ete da... da zapravo raunar, dok sam
povezan s njim, a ne ja sam - upravlja na im brodom?"
"Samo se pitam."
"Ali to je sme no! Paranoidno. Koje ta, Janove."
Treviz se ponovo okrenu raunaru, s nalogom da im na ekranu izdvoji planet
u Sej el i da prorauna put do nje kroz normalni svemir.
Kojesta!
Ali zbog ega je Pelorat morao da mu ubaci tu bubu u glavu?
STO
33.
Pro la su dva dana i Gendibal se oseao ne toliko utuenim koliko gnevnim. Nij
e bilo nikakvog razloga zbog ega se saslu anje nije moglo obaviti po hitnom postupk
u. Bio je sasvim siguran u to: da nije bio pripravan - da mu je bilo potrebno vr
emena - saslu anje bi bilo odr ano bez ikakvog odlaganja.
Ali kako nije bilo nieg s im bi Druga zadu bina trebalo da se suoi - osim s n
ajveom krizom posle pojave Mazgova - oni su jednostavno traili vreme, s jedinom na
merom da ga dra e.
A on se, odista, i oseao razdra enim - i tako mu Seldona samog, to e samo do
prineti da njegov protivudar bude jo e i. U to nije moglo biti nikakve sumnje.
On se osvrnu oko sebe. Predvorje je bilo prazno - u stvari, ve dva dana j
e bilo takvo. Bio je obele en, Govornik za koga su svi ve znali da e - u saglasnosti
sa procedurom kojoj nije bilo presedana u itavoj petovekovnoj istoriji Druge zad
u bine - uskoro biti li en svog polo aja. Bie li en svog dostojanstva, sveden na obinog, b
eznaajnog graanina Druge zadu bine.
Bila je, razume se, jedna stvar - nimalo beznaajna - biti istaknuti lan Dr
uge zadu bine, to se ak i Gendibalu moglo dogoditi, ak i posle presude o li avanju polo a
ja Govornika. Ali bila je sasvim druga stvar jednom biti Govornik, a onda biti r
a injen.
To se, meutim, nee dogoditi, pomisli Gendibal gnevno, iako su ga ve dva dan
a svi izbegavali. Samo se Sura Novi ophodila prema njemu kao i ranije, ali ona j
e bila suvi e naivna da bi mogla shvatiti situaciju. Za nju, Gendibal je i dalje b
io 'Gospodin Govornik'.
Gendibala je, ak, razdra ivala i sama injenica da je u tome nalazio izvesnu
utehu. Poev i da zapa a da mu duh, na njene poglede pune obo avanja, postaje bodriji, o
setio je kao neku vrstu postienosti. Zar je ve poinjao da bude zahvalan i na tako m
alim darovima?
Jedan slu benik izroni iz Dvorane da ga obavesti da je Sto spreman i da ga
oekuje, i Gendibal lagano kroi unutra. Tog slu benika Gendibal je poznavao sasvim d
obro; bio je to momak savr eno svestan - do najsitnijih pojedinosti - prave, tanan
e mere po tovanja koja svakom Govorniku po pravu pripada. Ali ovog trenutka, mera
po tovanja koju je ispoljio prema Gendibalu bila je zapanjujue mala. ak ga je ve i sa
m inovnik dr ao za izgubljen sluaj.
Govornici su ozbiljnih lica sedeli oko Stola, navukav i na sebe crne tunik
e sudija. Prvi govornik kao da je oseao malu nelagodnost; ipak, nije dozvoljavao
da mu licem proe ni traak prijateljske naklonosti. Delarmi - jedna od tri ene za St
olom - ak ga ni ne pogleda.
"Govornie Gendibale", zapoe Prvi govornik, "protiv vas se vodi postupak zb
og pona anja krajnje neprikladnog za jednog Govornika. Pred svima prisutnima optu il
i ste ovaj Sto - teretei ga neodreenim sumnjama i bez dokaza - za izdaju i poku aj u
bistva. Postavili ste zahtev da svi graani Druge zadu bine - ukljuujui Govornike, kao
i Prvog govornika - budu podvrgnuti strogom mentalnom ispitivanju kako bi se us
tanovilo kome se meu njima vi e ne mo e verovati. Takvo va e pona anje razara spone to pov
ezuju na u zajednicu, bez ega Druga zadu bina ne mo e kontrolisati jednu slo enu i potenc

ijalno neprijateljsku Galaksiju, i bez ega ona ne bi, s izvesno u, mogla izgraditi j
edno postojano Drugo carstvo.
Budui da smo svi bili svedoci uvreda koje ste izrekli ini se da nema potre
be da se i formalno izlo i optu ba. Pristupiemo, stoga, odmah daljem postupku. Govorn
ie Gendibale, imate li ta da ka ete u svoju odbranu?"
Delarmi - i dalje ga ne gledajui - dozvoli sebi u ovom trenutku da joj na
usnama zaigra maji osmeh.
"Ako se izno enje istine mo e smatrati odbranom", ree Gendibal, "onda imam ta
da ka em. Postoji osnov za sumnju da je do lo do pokotine u na oj bezbednosti. Ta se p
ukotina mo e oznaiti kao mogunost da se jedan ili vi e pripadnika Druge zadu bine - ne i
skljuujui ni ovde prisutne - na lo izlo eno mentalnoj kuntroli spolja, to je, samo po s
ebi, stvorilo pogubnu krizu u kojoj se sada nalazi Druga zadu bina. Ako ste, odist
a, u urbi pripremili ovo suenje zbog toga to oseate da ne smete gubiti vreme, onda s
te, barem, maglovito svesni ozbiljnosti krize; ali, s druge strane, zbog ega vam
je bilo potrebno da protraite dva dana iako sam ja zahtevao da se sudenje odr i bez
ikakvog odlaganja? Nagla avam, ponovo, da me upravo ova pogubna kriza nagnala da
ka em ono to sam rekao. Pona ao bih se krajnje neprikladno za jednog Govornika - da n
isam tako postupio."
"On i dalje opstaje pri uvredama, Prvi govornie", primeti Delarmi umiljat
o.
Gendibalova stolica nalazila se na ne to veoj udaljenosti od Stola nego sto
lice drugih Govornika - jasno nagove tavajui da je presuda ve pala. On je odmaknu jo
vi e, kao da bi da da na znanje da za to nimalo ne mari, i ustade.
"Nameravate li da me osudite odmah, na brzu ruku, ne obazirui se na zakon
- ili ete mi dozvoliti da ka em ta imam u svoju odbranu?"
"Ovde ne vlada bezakonje, Govornie", odgovori Prvi govornik. "Premda ne p
ostoje prethodni sluajevi na ije bismo se iskustvo mogli osloniti, izii emo vam u su
sret i priznati da je bolje, u sluaju da na e ljudske moi u traganju za punom pravdo
m zaka u, dopustiti da krivac ostane neka njen nego osuditi nevinog. Sledstveno tome
, premda je sluaj to ga imamo pred sobom suvi e ozbiljan da bismo laka srca smeli om
oguiti krivcu da izmakne pravdi, dozvoljavamo vam da svoj sluaj iznesete na nain ko
ji smatrate pogodnim, i da govorite onoliko dugo koliko to smatrate potrebnim, s
ve dok jednoglasno, ukljuujui i moj glas (on pritom upadljivo podi e ton), ne odlui d
a ste rekli sve to ste imali da ka ete."
"Dozvolite mi, onda", nastavi Gendibal, "da zaponem time to u vam saop titi d
a je Golan Treviz - venik Prve zadu bine koji je bio prognan sa Terminusa, i za kog
a Prvi govornik i ja smatramo da predstavlja o tricu nadolazee krize - krenuo u sas
vim nepredvienom pravcu."
"Puko obave tenje", upade Delarmi blago. "AIi kako je govorniku" (intonaci
ja njenog glasa jasno je davala na znanje da nije upotrebila veliko G) "to pozna
to?"
"To sam obave tenje dobio od samog Prvog govornika", ree Gendibal, "ali je
potvruju i moja vlastita obave tenja. Meutim, s obzirom na okolnosti, imajui u vidu m
oje sumnje u pogledu obezbeenosti ove Dvorane, neka mi bude dozvoljeno da izvor s
vojih obave tenja zadr im u tajnosti."
"Ostaviemo to privremeno po strani", ree Prvi govornik. "Nastavimo razgovo
r ne tra ei od Govornika da identifikuje izvor svojlh obave tenja; meutim, ukoliko Sto
stane na stanovi te da s njim treba da bude upoznat, Govornik Gendibal bie obaveza
n da ga obelodani."
Delarmi ponovo upade: "Ukoliko govornik nije spreman da nas ve sada upozn
a sa izvorom svojih obave tenja, pravo bi od mene bilo da ka em da pretpostavljam da
ima nekog svog privatnog agenta - agenta koji samo njemu slu i, i koji ne snosi n
ikakvu odgovornost prema Stolu u celini. U tom sluaju, kako mo emo biti sigurni da
takav jedan agent po tuje pravila pona anja kojih se mora pridr avati svo osoblje Drug
e zadu bine?"
Pomalo nestrpljivo, Prvi govornik odvrati: "Savr eno dobro shvatam sve to t
o podrazumeva. Nema potrebe da mi se to posebno napominje."
"Pomenula sam to samo zbog zapisnika, Prvi govornie, s obzirom na injenicu
da to prestup ini jo te im; pored toga, tako ne to ne uzima se u obzir u pravilniku o
pokretanju postupka, koji, neka mi bude dozvoljeno da usput ka em, ovde nije ni b

io proitan u celini; mislim da jedna takva stvar treba da u zapisnik bude unesena
."
"Zapisniaru se nala e da to unese u zapisnik", ree Prvi govornik, "s tim to e
odgovarajua formulacija biti naknadno sroena... Govornie Gendibale (on je, bar, nag
lasio prvo slovo titule), "va a odbrana doista predstavlja korak unazad. Nastavite
."
"Ne samo da je taj Treviz krenuo u neoekivanom pravcu", nastavi Gendibal,
"ve je to uinio i neshvatljivom brzinom. Prema mojim obave tenjima, s kojima jo nije
upoznat ni sam Prvi govornik, on je u stanju da prevali gotovo deset hiljada pa
rseka tokom samo jednog sata."
"Samo jednim, skokom?" upita jedan od govornika s nevericom.
"U seriji od preko dvadeset uzastopnih skokova, gotovo bez ikakve stanke
meu njima", odgovori Gendibal, " to je jo te e zamisliti nego da je sve obavljeno sam
o u jednom skoku. ak i ukoliko nam poe za rukom da ustanovimo njegov sada nji polo aj
bie veoma te ko dalje ga slediti; a ukoliko shvati da ga pratimo i bude eleo da nas
se otrese, jedva da emo biti u stanju da ga ponovo uhvatimo... A vi traite vreme i
grajui se suenja i dopu tate da proteknu dva itava dana kako biste u svemu jo vi e u ival
."
Prvom govorniku nekako poe za rukom da prikrije svoju teskobu. "Molim vas
, Govornice Gendibale, recite nam ta mislite kakvo bi to znaenje moglo imati?"
"Re je o jasnom nagove taju, Prvi govornie, da je Prva zadu bina napravila vel
iki tehnolo ki napredak i da je danas znatno monija no to je bila u doba Prima Palve
ra. Ukoliko bi nas otkrili i imali slobodno polje za delanje, ne bismo joj se mo
gli odupreti."
Govornik Delarmi naglo ustade i dobaci: "Prvi govornie, na e vreme tro i se n
a sasvim beznaajne stvari. Nismo deca, da bismo se pla ili bapskih predskazanja. Uo
p te nije va no kakvim savr enim ma inama raspola e Prva zadu bina, s obzirom na to da smo u
stanju, u svakom kritinom trenutku, da njihove umove stavimo pod svoju kontrolu.
"
" ta imate da ka ete na ovo, Govornie Gendibale?" upita Prvi govornik.
"Samo to da emo u pravo vreme doi i na pitanje kontrole njihovih umova. Za
sada, elim samo da vam predoim koliko je nadmona - i koliko sve monija postaje - si
la kojom raspola e Prva zadu bina."
"Preite na sledei argument, Govornie Gendibale" ree Prvi govornik. "Meutim, m
oram vam rei da mi se ini da va prvi argument ne stoji ba u bliskoj vezi s predmetom
optu be."
Kome anje koje nasta posle ovih rei predstavljalo je jasnu potvrdu da se St
o u celini s njima sla e.
Gendibal nastavi: "U redu. Idemo dalje. Na svom sada njem putovanju Treviz
ima jednog sadruga" (on za trenutak zastade da bi to tanije izgovorio ime), "neko
g Janova Pelorata, jednog malo uspe nog naunika koji je itav svoj ivot posvetio prouav
anju mitova i legendi vezanih za Zemlju."
"Toliko znate o njemu? Va skriveni izvor obave tenja, pretpostavljam?" upit
a Delarmi, koja se ve sasvim, s oitom ugodno u, srodila s ulogom tu ioca.
"Da, znam dosta o njemu", odvrati Gendibal bezizra ajno. "Pre nekoliko mes
eci, gradonaelnica Terminusa, jedna energina i sposobna ena, ispoljila je, iz razlo
ga koji su ostali nejasni, znatnu zainteresovanost za ovog naunika; sledstveno to
me, i moja je zainteresovanost za njega naglo porasla. Meutim, obave tenja o njemu
nisam zadr ao za sebe. Sva obave tenja koja sam prikupio stavio sam na raspolaganje
Prvom govorniku."
"Spreman sam da to potvrdim", ree Prvi govornik tihim glasom.
Jedan postariji Govornik upita: " ta predstavlja ta Zemlja? Je li to onaj
prvobitni svet s kojim se susreemo u bajkama? Onaj oko koga se dizala tolika buka
u stara carska vremena?"
Gendibal potvrdno klimnu. "U bapskim priama, kako bi to izvolela da ka e Go
vornik Delarmi... Rekao bih da je taj Pelorat sanjao o tome da doe na Trantor i d
a u Galaktikoj biblioteci potra i podatke o Zemlji koje nije mogao pribaviti putem
meuzvezdane biblioteke razmene dostupne na Terminusu.
Napu tajui Terminus zajedno sa Trevizom mora biti da je verovao da e njegov
san konano biti ispunjen. U svakom sluaju, oekivali smo ih ovde u nadi da emo stei mo

gunost da ih obojicu dobro prouimo - zarad na e vlastite koristi. Meutim, kako se isp
ostavilo - a sada vam je to svima poznato - oni ne dolaze ovamo. Krenuli su u ne
kom drugom pravcu, koji nam zasad jo nije poznat, i iz razloga o kome mo emo samo d
a nagaamo."
Delarmino okruglo lice izgledalo je neporecivo aneoski. Ona upita: "emu zb
og svega toga dizati paniku? Nije nam, izvesno, ni ta gore bez njih. U stvari, s o
bzirom na to da su tako lako re ili da dignu ruke od nas mo emo zakljuiti da Prvoj za
du bini nije poznata prava priroda Trantora; mo emo se, dakle, samo diviti uspe nom pr
eduzeu Prima Palvera."
"Kada bismo samo pri tome ostali", ree Gendibal, "zaista bi na zakljuak bio
ute an. Ali zar ne bi moglo biti da njihovo skretanje nije posledica njihovog neu
speha da shvate stvarnu va nost Trantora? Zar ne bi bilo mogue da je do skretanja d
o lo usled bojazni da Trantor, ispitujui ta dva oveka, ne shvati va nost Zemlje?"
Za Stolom ponovo nasta kome anje.
"Bilo ko", ree najzad Delarmi hladno, "mo e smisliti slatkoreive razloge i s
lo iti ih u uravnote ene fraze. Ali smi ljajui ih, da li im dajete neki smisao? Zbog ega
bi iko mario ta mi, Druga zadu bina, mislimo o Zemlji? Da li je re o prvobitnoj pla
neti, ili je u pitanju samo mit, ili da li, uop te, postoji neko odreeno mesto na k
ome je sve zapoelo - mo e, bez sumnje, zanimati samo istoriare, antropologe, ili sak
upljae starih predanja, kakav je upravo taj va Pelorat. Ali zbog ega bi sve to mora
lo zanimati nas?"
"Zaista, zbog ega?" upita Gendibal. "Kako, onda, da u Biblioteci nema ni
pomena o Zemlji?"
Po prvi put se sada u atmosferi za Stolom oseti ne to to nije bilo iskljuivo
neprijateljstvo.
"Zar nema?" upita Delarmi.
Gendibal odgovori savr eno mirno: "im je prvi glas dospeo do mene da bi Pel
orat i Treviz mogli doi ovamo u traganju za podacima vezanim za Zemlju, ja sam, p
ovuen time, zatra io od raunara na e Biblioteke da mi saini listu svih dokumenata koji
se odnose na taj predmet. Moja zainteresovanost jedva da se poveala kada se ispos
tavilo da raunar nije ni ta prona ao. Nije da je prona ao samo ne to malo. ak, ni veoma ma
lo. U stvari, nije prona ao ni ta!
A onda se vama prohtelo da saekam ak dva dana do ovog zasedanja; za to vre
me moju je radoznalost jo vi e pobudila vest da dvojica Zadu binaca, na kraju krajeva
, nee ni doi ovamo. inilo mi se uputnim da se nekako zabavim. Dok ste vi ostali, ka
ko ka e poslovica, e ljali kosu dok kua gori, ja sam se potrudio da malo prelistam ist
orijske knjige koje posedujem u svojoj biblioteci. Nai ao sam, pritom, na pasuse k
oji izriito spominju da je u pozno doba Carstva bilo preduzeto vi e istra ivanja u ve
zi sa Pitanjem Porekla. Pritom se pozivalo na sasvim odreene dokumente - i pisane
i filmovane; iz njih su navedeni i iscrpni izvodi. Posle toga oti ao sam u Biblio
teku i lino proverio da li ta dokumenta postoje. vrsto vas uveravam da ne postoji
nijedan."
"Neka je i tako; to uop te ne bi trebalo da nas iznenauje", ree Delarmi. "Uk
oliko je ta va a Zemlja odista samo mit..."
"Onda bih spomen o njoj na ao u knjigama koje govore o mitovima. Ukoliko s
u u pitanju samo bajke, spomen o njoj na ao bih u Sabranim bajkama. Ukoliko je, pa
k, samo tvorevina kakve bolesne ma te, spomen o njoj na ao bih u knjigama o psihopat
ologiji. injenica je da ne to u vezi sa Zemljom postoji - jer u suprotnom vi ne bis
te nikad ni uli za nju, i, u stvari, smesta je prepoznali kao naziv za planetu na
kojoj je navodno nastala Ijudska rasa. Zbog ega, onda, nema o njoj ni spomena u
Biblioteci, u bilo kojoj od knjiga?"
Delarmi za trenutak osta utei, ali se jedan drugi Govornik ume a. Bio je to
Leonis eng, jedan omanji ovek enciklopedijskog pozanavanja svih pojedinosti Seldon
ovog Plana, ali istovremeno, savr eno kratkovid u pogledu stava prema savremenim z
bivanjima u Galaksiji. Dok je govorio, oi su mu neprestano mirkale.
"Dobro je poznato", ree on, "da je Carstvo, u poslednjim danima svog post
ojanja, nastojalo da sebe okru i nekom vrstom mistike, time to je prigu ivalo svako z
animaanje za vremena koja su prethodila njegovom nastanku."
Gendibal potvrdno klimnu. "Prigu iti je prava re, Govornie eng. Ali prigu iti z
animanje ni izdaleka nije isto to, i uni titi dokaze. Bolje od svih drugih, bez sum

nje, vi biste morali znati da je jo jednu od karakteristika Carstva koje truli pr

edstavljao iznenadan porast zainteresovanosti za ranija - i ini se, bolja - vreme
na. Rekao bih da je upravo to bio sluaj i sa zainteresovano u za Pitanje Porekla u d
oba Harija Seldona."
eng ga prekide, prethodno dosta upadljivo proistiv i grlo. "To mi je veoma d
obro poznato, mladiu, a i o socijalnim problemima raspadajueg Carstva poznato mi j
e, takoe, daleko vi e no to se to, po svemu sudei vama ini. Proces 'imperijalizacije'
jednostavno je bacio u zasenak sve te diletantske triarije u vezi sa Zemljom. Pod
Kleonom II, tokom poslednjeg procvata moi Carstva, dva veka posle Seldona, 'Impe
rijalizacija' je dosegla svoj vrhunac i sva ta razglabanja o Zemlji bila su jedn
ostavno gurnuta u zapeak. U Kleonovo doba, ak, u vezi s tim bio je izdat i jedan p
roglas u kome se bavljenje takvim razmi ljanjima oznaavalo (ne citiram, navodim sam
o po seanju) kao 'bljutavo i neplodno delo koje te i da podrije ljubav narodnu prem
a carskom tronu'."
Gendibal se nasme i. "Znai, onda, Govornie eng, da biste vi u doba Kleona II
smestili trenutak zatiranja svakog pomena o Zemlji?"
"Ja ne izvlaim nikakve zakljuke. Jednostavno, rekao sam samo ono to sam rek
ao."
"Veoma lukavo. Mogue je da je, u doba Kleona, Carstvo doista do ivljavalo s
voj novi procvat; meutim, i Univerzitet i Biblioteka, ako ni ta drugo, ve su se u to
vreme nalazili u na im rukama, odnosno, da se tanije izrazim, u rukama na ih prethod
nika. Jednostavno je ne zamislivo da bi ma ta moglo biti uklonjeno iz Biblioteke
a da Govornici Druge zadu bine o tome ni ta ne znaju. U stvari, takav jedan posao bi
o bi poveren upravo samim Govornicima, pri emu je najverovatnije da umirue Carstvo
o svemu tome ne bi imalo ni najmanjeg pojma."
Gendibal zastade, ali eng, ne prozboriv i ni rei, nastavi da gleda ravno kro
z njega.
"Iz toga proistie", nastavi Gendibal, "da u vreme Seldona ni ta to se odnosi
lo na Zemlju nije moglo biti uklonjeno iz Biblioteke, s obzirom na injenicu da je
obuzetost Pitanjem Porekla upravo tada bila naj ivlja. To nije moglo biti uinjeno
ni kasnije, budui da je Druga zadu bina ve bila preuzela Biblioteku u svoje ruke. Pa
ipak danas, u Biblioteci nema ni pomena o Zemlji. Kako je to mogue?"
Delarmi upade nestrpljivo: "Prestanite ve jednom da vitlate tom dilemom.
Sasvim jasno vidimo u emu je stvar. Recite, bolje, ta vi smatrate da je posredi? D
a niste mo da vi sami sve uklonili?"
"Kao i obino, Delarmi, gaate posred srede." Gendibal joj se lako nakloni,
uz podrugljiv osmeh (na ta ona, sa svoje strane, dozvoli sebi da razvue usne u neor
edenu grimasu). "Jedno od moguih re enja jeste da je neko od Govornika Druge zadu bin
e to uinio, neko ko zna kako da se okoristi ni im slu benicima, a da u njihovom seanju
ne ostavi nikakvog traga - kao i raunarima, a da u njima ne ostane ni ta zabele eno.
"
Prvi govornik andes pocrvene. "Koje ta, Govornie Gendibale. Ne mogu ni da za
mislim da bi neko od Govornika bio u stanju da to uini. Kakve je motive mogao ima
ti za tako ne to? ak i ukoliko je, iz bilo kog razloga, sve to se odnosi na Zemlju z
aista uklonjeno, kakvog bi smisla imalo tajiti to od ostatka Stola? Zbog ega bi n
eko, petljajui na taj nain po Biblioteci, izlo io neminovnoj propasti svoju karijeru
, pogotovo kada su izgledi da bude otkriven tako veliki? Povrh svega, lino, ne ve
rujem da bi ak i najsposobniji Govornik to mogao izvesti a da pritom ne ostavi am
a ba nikakvog traga."
"U tom sluaju, Prvi govornie, mora biti da se uop te ne sla ete sa Govornikom
Delarmi i njenom sumnjom da sam to mo da ja uinio."
"Razume se da se ne sla em", odgovori Prvi govornik. "Ponekad gajim sumnje
u pogledu va ih procena, ali to je jo veoma daleko od toga da bih smatrao da ste s
asvim poludeli."
"Sledstveno tome, znai, Prvi govornie, ni ta se nije ni dogodilo. Sve to se o
dnosi na Zemlju mora biti da se jo nalazi u Biblioteci, s obzirom na to da smo up
ravo iskljuili sve mogue naine da svaki pomen o njoj bude zatrt... Pa ipak, niemu to
se odnosi na Zemlju nema ni traga u Biblioteci."
Delarmi se ponovo ume a, pretvarajui se da je sve to zamara. "Pa, zavr imo na
jzad s tim. Ponovo vas pitam: Kakvo re enje zagonetke imate u vidu? Ubeena sam da i

mate ne to na umu."
"Ukoliko ste, Govornie, vi sigurni, onda bismo svi mogli biti sigurni. Da
kle, moje je mi ljenje da je sve to se tie Zemlje iz Biblioteke uklonio neko iz Drug
e zadu bine - neko ko se nalazi pod kontrolom neke neprimetne sile, izvan Druge za
du bine. Uklanjanje svakog pomena Zemlje pro lo je nezapa eno jer se ta sila postarala
da sve proe nezapa eno."
Delarmi se nasmeja. "Sve dok vi niste provalili itavu stvar. Vi - koji st
e izvan kontrole, i nad kojim kontrola nikako ne bi ni mogla biti uspostavljena.
Ali ako ta tajanstvena sila odista postoji kako je vama uspelo da ustanovite da
je iz Biblioteke uklonjen svaki pomen o Zemlji? Zbog ega nisu i vas podvrgli kon
troli?"
Gendibal ozbiljno uzvrati: "Nije to nimalo sme no, Govornie. Mogue je da i o
ni, ba kao i mi, smatraju da svako petljanje po tuim umovima treba odr ati na najni oj
moguoj ravni. Kada mi je, pre nekoliko dana, i sam ivot bio ugro en, i dalje sam vi e
brige poklanjao tome da ostavim netaknutim dumljanski um nego da sebe za titim. M
ogue je da je i sa tim drugim biima isti sluaj - im su ustanovili da nema razloga za
zabrinutost, prestali su da se me aju. I u tome i jeste opasnost - smrtna opasnos
t. injenica da je meni po lo za rukom da ustanovim ta se dogodilo mo da upravo znai da
im to vi e nije ni va no. A injenica da im to vi e nije va no mo da znai da smatraju da su
e odneli pobedu. A mi, mi ovde nastavljamo da se igramo!"
"Ali s kakvim ciljem? Kakvim jasnim, prepoznatljivim ciljem?" upita Dela
rmi, nemirno skupiv i noge i grizui usne. Oseala je kako njena mo slabi, sa porastom
zanimanja... Zabrinutosti to se be e nadvila nad Stolom.
"Postavimo stvari ovako", nastavi Gendibal. "Prva zadu bina, sa svojim ogr
omnim arsenalom fizike moi, dala se u potragu za Zemljom, pretvarajui se da su baci
li u svemir dvojicu izgnanika, u nadi da emo mi poverovati da su u pitanju samo i
zgnanici i ni ta vi e; ali da li bi im stavili na raspolagnje brod gotovo neverovatn
ih moi - brod koji je u stanju da samo tokom jednog asa pree deset hiljada parseka
- da je re iskljuivo o obinim izgnanicima?
to se tie Druge zadu bine, mi se nismo uputili u traganje za Zemljom; sasvim
je jasno da su, bez ikakvog na eg saznanja o tome, bile preduzete mere da budemo
li eni svakog obave tenja o Zemlji. Prva Zadu bina sada je tako blizu tome da pronae Ze
mlju, a mi smo tako daleko od toga da..."
Gendibal zastade, i Delarmi ponovo upade: "Da, ta? Okonajte ve jednom tu sv
oju detinjastu priu. Znate li togod, ili ne znate?"
"Ne znam sve, Govornie. Nisam uspeo da sasvim prodrem kroz mre u to se na na
s spustila - ali znam da je mre a oko nas. Nije mi poznato kakvog bi znaaja moglo i
mati pronala enje Zemlju, ali sam siguran da je Druga zadu bina u stra noj opasnosti i
, zajedno s njom, Seldonov Plan i budunost itavog oveanstva."
Delarmi naglo ustade. Vi e se nije sme ila; govorila je uzbuenim, ali istovre
meno, strogo kontrolisanim glasom. "iste koje tarije! Prvi govornie, okonajte sve ovo
! Ono to imamo na dnevnom redu jeste pona anje optu enog. Ono to nam on pripoveda ne s
amo to je detinjasto, ve i savr eno neva no. On ne mo e da potre svoje pona anje pletui pa
kovu mre u teorija koje imaju nekakvog smisla samo u njegovoj ma ti. Zahtevam da se
glasa o predmetu optu be - i tra im jednoglasnu odluku da se optu eni proglasi krivim.
"
"Samo trenutak", upade o tro Gendibal. "Reeno mi je da e mi se pru iti prilika
da govorim u svoju odbranu, a postoji jo jedan dokaz - jo jedan. Dozvolite mi da
vam ga stavim na uvid - a onda mo ete pristupiti glasanju bez ikakvih daljih prigo
vora s moje strane."
Prvi govornik umorno protrlja oi. "Mo ete nastaviti Govornie Gendibale. Dozv
olite mi, meutim, da Stolu uka em na injenicu da progla avanje krivim jednog optu enog G
ovornika predstavlja krajnje ozbiljno i, rekao bih, nepovratno delo, te da, stog
a, ne smemo dozvoliti ni najmanju sumnju u pogledu na e spremnosti da mu omoguimo p
unu odbranu. Imajte, takoe, na umu da presudu, ma koliko ona nas mogla zadovoljit
i, mo da nee tako lako prihvatiti oni koji e doi posle nas, a ja jednostavno nisam u
stanju da poverujem da bilo koji pripadnik Druge zadu bine - da Govornike za ovim
Stolom i ne pominjem - nije potpuno svestan va nosti istorijske perspektive. Delaj
mo, stoga, tako da budemo sigurni da e na stav odobriti i Govornici koji e iveti u s
toleima to su pred nama."

Delarmi gorko primeti: "Prvi govornie, izla emo se veoma neprijatnoj mogunos
ti da nam se potomstvo jednog dana smeje zbog toga to smo se toliko zamajavali ok
o oiglednog. Stoga, imajmo u vidu da je odluka da se nastavi s odbranom iskljuivo
va a odluka."
Gendibal duboko udahnu vazduh. "U tom sluaju, dakle, Prvi govornie, u skla
du s va om odlukom, eleo bih da pred vas izvedem jednog svedoka - jednu mladu enu ko
ju sam upoznao pre tri dana i bez ije pomoi po svoj prilici ne bih uop te ni stigao
na sastanak Stola, umesto to sam samo zakasnio."
"Da li ovaj Sto poznaje enu o kojoj govorite?" upita Prvi govornik.
"Ne, Prvi govornie. Ona je domorotkinja."
Delarmi razrogai oi. "Jedna Dumljanka?"
"Tano! Upravo tako!"
"Kakve veze mi imamo s nekim od njih?" upita Delarmi. "Ni ta to bi oni mogl
i rei nema nikakve va nosti. Oni, jednostavno, ne postoje!"
Gendibalove usne odjednom se zatego e, stvarajui grimasu koja ni u kom sluaj
u ne bi mogla biti protumaena kao osmeh. On o tro dobaci: "Fiziki, svi Dumljani post
oje. I oni su ljudska bia i imaju svoju ulogu u Seldonovom Planu. tavi e, njihova je
uloga kljuna, u tom smislu to posredno tite Drugu zadu binu. elim, stoga, da se ograd
im od nehumanosti koju ispoljava Govornik Delarmi, tra ei, istovremeno, da njena pr
imedba ue u zapisnik, kako bi kasnije poslu ila kao dokaz njene nepodobnosti da bud
e Govornik... Dakle, da li e se ostali Govornici slo iti sa neverovatnom izjavom Go
vornika Delarmi i uskratiti mi mogunost da vam predstavim svog svedoka?"
Prvi govornik odlui: "Pozovite svog svedoka, Govornie."
Gendibalove se usne opusti e, i crte njegovog lica poprimi e normalan, beziz
ra ajan izgled Govornika pod pritiskom. Um mu je bio na oprezu, sasvim ograen, ali
iza tog za titnog zida u njemu se javi nedvosmislen oseaj da je opasnost pro la i da
mu je pobeda na dohvatu ruku.
34.
Sura Novi bila je vidljivo napregnuta. Oi su joj bile irom otvorene, a don
ja usna lagano joj je podrhtavala. Ruke su joj se sve vreme grile i ponovo opu tale
; prsa su joj bila blago isturena. Kosa joj je bila upletena u pletenicu, a ova
svijena u punu; suncem opaljeno lice povremeno joj se grilo. Ruke su joj se nemirn
o poigravale borama dugake tunike. Bacala je brze poglede du Stola - od jednog Gov
ornika do drugog - dok joj se u oima jasno naziralo strahopo tovanje.
Oni joj uzvrati e pogled, s razliitim izrazima prezira i nelagode. Delarmi
je uperila pogled negde visoko iznad Novine glave, kao da nije svesna njene pris
utnosti.
Gendibal pa ljivo dodirnu povr inu njenog uma, nastojei da je obodri i oslobo
di napetosti. Isto to mogao je postii i uhvativ i je za ruku ili je potap av i po obraz
u, ali ovde, pri sada njim okolnostima, to je, razume se, bilo nemogue.
"Prvi govornie", ree on, "umrtvio sam svest ove ene kako strah koji osea ne
bi deformisao njeno svedoenje. Molim vas da se uverite - pozivam i sve ostale da
to, ukoliko ele, i sami uine, i uvere se da ni na koji nain nisam delovao na njen u
m."
Na zvuk Gendibalovog glasa Novi, u asnuta, naini pokret kao da namerava da
ustukne. Gendibala to nimalo ne iznenadi. Bila je to posledica injenice da jo nika
d dotad nije ula kako pripadnici Druge zadu bine najvi eg reda razgovaraju meu sobom.
Nikada, jo , nije bila u prilici da se suoi sa tom kuljajuom me avinom zvukova, tonova
, izraza lica i misli. Ali on ponovo blago obujmi njen um, i u asa nestade isto on
ako brzo kao to se i pojavio.
Izraz smirenosti zahvati joj itavo lice.
"Novi, iza tebe je jedna naslonjaa", obrati joj se Gendibal. "Molim te, s
edi."
Novi se jedva primetno i nezgrapno nakloni i sede, i dalje vidljivo ukrue
na.
Govorila je sasvim jasno, ali bi Gendibal, kada god bi njen dumski dijal
ekt postao suvi e nerazgovetan, zatra io da ponovi svoje rei. A kako se i on sam, u z
nak po tovanja prema Stolu, trudio da mu govor zvui to formalnije, povremeno je bio
prinuen da ponavlja pitanja koja joj je postavljao.

Pria o sukobu izmeu njega i Rufiranta bila je izneta mirno i podrobno.

"Da li si, Novi, sve to videla svojim vlastitim oima?" upita je Gendibal.
"Nisam, Gospodine, inae bi brzo ja zaustavila je. Rufirant jeste dobar mom
ak, ali ne misli brzo."
"Ali sve si podrobno opisala. Kako je to mogue, ukoliko nisi sve videla v
lastitim oima?"
"Rufirant jeste meni ispria posle, ja njega jeste ispita . On jeste mnogo sram.
"
"Bio je posramljen? Da li ti je poznato da se ikada ranije tako pona ao?"
"Rufirant? Ne, Gospodine. On jeste prijatan, iako veliki me ina. On ne jest
e kavgad ija, i jeste boji se od unjak. On uvek jeste ka e unjak moan i ima veliki m
"Zbog ega, onda, nije tako oseao kada se susreo sa mnom?"
"To jeste udan. To jeste ne razume ." Ona zatrese glavom. "On jeste ne bude on.
Ja jeste pita ga: 'Ti blebetalo glava. Je li to jeste tvoj poso napadne unjak?' A on
jeste ka e mi: 'Ja jeste ne zna
ta bude meni. Ja jeste osea ja stoji dalje i jeste
ne bude ja'."
Govornik eng ih prekide. "Prvi govornie, od kakve va nosti mo e biti pria ove en
e o tome ta joj je taj ovek rekao? Zar ne postoji nikakva mogunost da njega saslu amo
?"
"Postoji", odgovori Gendibal. "Ukoliko, kad ova ena zavr i svoje svedoenje,
Sto bude eleo da mu se pru i jo dokaza, spreman sam da pozovem Karola Rufiranta - sv
og protivnika onomad - da se ovde pojavi. Ukoliko, pak, Sto ne bude smatrao da j
e to neophodno, slobodni ste da pristupite izricanju presude im budem zavr io s ovi
m svedokom."
"Saglasni smo", ree Prvi govornik. "Nastavite s ispitivanjem svog svedoka
."
"A ta je s tobom?" upita Gendibal. "Da li, Novi, i inae ima obiaj da se na t
akav nain me a u sukobe?"
Novi nekoliko trenutaka ni ta ne odgovori. Na elu, izmeu njenih debelih obrv
a, za asak se pojavi bora, i odmah potom nestade. Ona odgovori: "Ja ne zna . Ja jes
te ne eli unjak bude povreen. Ja jeste povue mene ne to, i ja ne jeste misli ni ta
" Nakon krae stanke, ona dodade: "Ja jeste uini isto, ako jeste potreban."
"Novi, sada e zaspati", ree joj Gendibal. "Nemoj misliti ni na ta. Samo se o
pusti, i nee ak ni sanjati."
Novi ne to promrmlja, a onda joj se oi sklopi e i glava joj skliznu unazad, o
stav i kao prikovana za naslonjau.
Gendibal saeka nekoliko trenutaka, a onda ree: "S du nim po tovanjem, Prvi gov
ornie, pozivam vas da poete sa mnom u um ove ene. Ustanoviete da je jedinstveno jedn
ostavan i gladak - to je prava srea, budui da u suprotnom ono to ete videti ne bi uop t
e bilo mogue zapaziti... Evo... Evo! Vidite li? I ostali, molim vas, priite... bie
znatno lak e ukoliko to budete inili jedan po jedan."
Za Stolom se mogao uti sve glasniji agor.
"Da li iko meu vama jo sumnja?" upita Gendibal.
Delarmi ree: "Ja sumnjam, jer..." A onda zastade, na samoj ivici da izrek
ne ono to je, ak i za nju, bilo nemogue izrei.
Sam Gendibal to uini umesto nje. " elite li da ka ete da sam namerno rovao po
ovom mozgu, kako bih vam predoio la ne dokaze? Smatrate li, u tom sluaju, da sam sp
osoban da izvedem toliko tanano, jedva raspoznatljivo prilagoavanje - da izdvojim
jedno jedino mentalno vlakno a da ono samo, niti i ta oko njega, ni u najmanjoj m
eri ne bude poremeeno? Ali ukoliko bih za tako ne to bio sposoban, zar bi mi uop te b
ilo potrebno da se na ovaj nain petljam sa svima vama. Zbog ega bih se, uop te, podv
rgao ovom nedostojnom suenju? emu, onda, sav moj trud da vas ubedim? Da sam odista
u stanju da uinim to to je sasvim vidljivo u mozgu ove ene, svi vi bili biste pred
a mnom sasvim bespomoni - sem ukoliko se ne biste unapred dobro pripremili... Sur
ova injenica jeste da niko od vas nije u stanju da deluje na jedan um na nain na k
oji se delovalo na um ove ene. Ni ja to nisam u stanju. Pa ipak, to je bilo uinjen
o."
On zastade, pa ljivo osmotriv i svakog meu Govornicima pojedinano, a onda upre
pogled u Delarmi. Zatim ponovo progovori, lagano i razgovetno: "A sada, ukoliko
smatrate da vam je jo koji dokaz potreban, pozvau onog dumskog zemljodelca, Karol

a Rufiranta; ve sam ga ispitao i nedvosmisleno ustanovio da se i na njegov um del

ovalo na slian nain."
"To nee biti potrebno", progovori najzad Prvi govornik, na ijem je licu jo
lebdela senka u asnutosti. "Ono to smo videli zaprepa ujue je."
"U tom sluaju", upita Gendibal, "dozvoljavate li mi da probudim ovu Dumlj
anku i da je otpustim? Ve sam uredio da joj se pru i sva potrebna pomo kako bi se to
pre oporavila."
Otpraviv i Novi, pridr avajui je ne no za lakat, Gendibal ponovo uze re. "Dozvol
ite mi, sada, da sa eto izvedem zakljuke. Na umove ovo dvoje ljudi bilo je mogue del
ovati - i delovalo se - na nain koji je u potpunosti izvan na ih moi. Na slian nain mo
glo se delovati i na slu benike Biblioteke da se iz nje ukloni sve to se odnosi na
Zemlju - a da oni, ni mi, to uop te ne primetimo. Vidimo, takoe, kako je sve bilo u
napred pripremljeno da ne stignem na vreme na sastanak Stola. Bio sam izlo en napa
sti; onda sam je izbegao. Posledica toga bila je da je protiv mene pokrenut post
upak. Konani ishod ovog naizgled prirodnog sleda zbivanja mogao bi biti da ja bud
em uklonjen sa polo aja na kome mogu upotrebiti svoju mo - i sama akcija koju ja za
govaram i koja oigledno ugro ava te ljude - ma ko oni bili - bila bi zaustavljena p
re no to je stvarno i zapoela."
Delarmi se na e prema njemu. Oigledno, i ona sama bila je potresena. "Ako j
e ta tajna organizacija odista toliko ve ta, kako je onda vama po lo za rukom da sve
ovo otkrijete?"
Gendibal oseti da je, sada, trenutak u kome sebi mo e priu titi i da se osme
hne. "Zasluga za to ne pripada meni", odvrati on. "Ne smatram sebe, u pogledu st
runosti, ni na koji nain nadmonijim u odnosu na druge Govornike; a, bez sumnje, nar
oito ne u odnosu na Prvog govornika. U stvari, ti Anti-Mazgovi - kako ih je sam P
rvi govornik prilino ivopisno nazvao - niti su beskrajno mudri niti sasvim nepodlo n
i datim okolnostima. Mo da su, tako, ovu Dumljanku odluili da iskoriste kao svoj in
strument upravo stoga jer im je veoma malo bilo potrebno da je prilagode svojim
potrebama. Sama po sebi, po svojoj prirodi, bila je ve veoma sklona onima koje na
ziva 'unjacima', gajei prema njima nesuspregnuto divljenje.
Ali po to je to pode avanje njenog uma bilo izvedeno, njen iznenadni dolazak
u vezu sa mnom ponovo je u njoj razbudio davni san da i sama postane 'unjak'. Do l
a je, tako, k meni s tom mi lju u glavi. Po to je ta neobina njena elja pobudila u men
i radoznalost, odluio sam da pobli e ispitam njen um - to, pod drugim okolnostima, n
ipo to ne bih uinio - i vi e sluajem nego stvarnim uvidom, spotakoh se o to 'pode avanje
'; posle toga, malo je bilo potrebno da shvatim svo njegovo znaenje. Da je neka d
ruga ena za to bila odabrana - neka, na primer, sa manjom prirodnom sklono u prema ue
njacima - Anti-Mazgovi bi se oko pode avanja, morali znatno vi e truditi; meutim, mog
ue je da posledice ne bi bile iste, i ja verovatno ni ta ne bih ni primetio. Dakle,
Anti-Mazgovi su se ili preraunali - ili nisu do kraja uspeli u svom naumu da ost
anu sasvim neprimeeni. injenica da ni oni nisu savr eni mo e samo da nas raduje."
Pribrav i se, Delarmi ga ponovo prekide: "Prvi govornik i vi nazivate tu..
. organizaciju... 'Anti-Mazgovima'... Pretpostavljam da je razlog tome to ona nas
toji da zbivanja u Galaksiji odr i u ravni Seldonovog Plana, a ne da ih poremeti,
kao to je to Mazgov uinio. Pa, ako je to ono to Anti-Mazgovi ine, zbog ega ih onda sm
atrate opasnim?"
"A zbog ega bi se toliko trudili, osim ukoliko nemaju i sami neki cilj? C
inik bi, ak, mogao rei da u nekom trenutku u budunosti nameravaju da konano otvoreno
istupe i tok stvari usmere u nekom drugom pravcu - pravcu kojim bi oni bili dal
eko zadovoljniji no mi. To je i moje mi ljenje, premda ba nisam sklon cinizmu. Ipak
da li je Govornik Delarmi pripravna da, oslanjajui se na ljubav i poverenje za k
oje svi znamo da ine lepu stranu njenog karaktera, zastupa stanovi e da je tu re o k
osmikim dobroiniteljima, koji umesto nas obavljaju na posao ne pomi ljajui ni na kakvu
nagradu?"
Ove rei za Stolom proprati laki amor smeha, i Gendibalu bi jasno da je kon
ano dobio bitku. A i Delarmi je shvatila da je izgubila, jer se iza njene vrste me
ntalne samokontrole odjednom probi mlaz gneva, poput iznenadnog sunevog zraka kad
prosee gusti baldahin kro nji.
Gendibal nastavi: "Neposredno posle onog dogaaja sa dumskim zemljodelcem
prenaglo sam zakljuio da se neki drugi Govornik nalazi iza svega toga. Kada sam u

oio da je um ove Dumljanke bio izlo en spoljnoj intervenciji shvatio sam da sam bio
u pravu u pogledu postojanja zavere, ali i da sam nainio gre ku u pogledu zavereni
ka. Izvinjavam se zbog svoje pogre ne procene, i molim da mi se, imajui u vidu sve
sa im smo se ovde suoili, to prizna kao olak avajua okolnost."
"Mislim da bismo ovo mogi i prihvatiti kao izvinjenje", zapoe Prvi govorn
ik.
Ali Delarmi ga prekide. Ponovo je bila sasvim pribrana - lice joj je zrai
lo ljubazno u, a s usana joj je tekao pravi med. "Uz sve po tovanje, Prvi govornie, ak
o dozvoljavate da vas prekinem... Predla em da odmah obustavimo postupak. S obziro
m na stanje stvari, u ovom asu ja ne bih bila spremna da glasam za osudu, a ne ve
rujem ni da bi bilo ko od ovde prisutnih bio na to spreman. Predla em, ak, da se ita
va ova stvar oko pokretanja postupka uop te ne unosi u Govornikov besprekorni dosi
je. Govornik Gendibal je izvanredno ume no otklonio sa sebe optu bu. estitam mu na to
me - kao i na otkrivanju opasnosti koja bi, to se nas ostalih tie, mogla jo dugo ti
njati, sa nezamislivim ishodom. Nudim Govorniku svoje najdublje izvinjenje zbog
svog ranijeg neopravdanog neprijateljskog stava."
Umiljato se sme ila Gendibalu, koji, i protiv svoje volje, oseti divljenje
prema njenoj ume nosti da trenutno okrene tok stvari, kako bi prikrila svoj gubit
ak. Ali istovremeno, imao je oseaj da je to samo priprema za novi napad, iz nekog
drugog pravca.
Bio je sasvim siguran da ono to je trebalo da doe nee biti nimalo prijatno.
35.
Kada bi po elela da bude prijatna Govornik Delarmi je itekako dobro znala
nain da potpuno ovlada Stolom. Njen glas sada postade mek, njen osmeh popustljiv;
oi su joj blistale i sva je bila med i mleko. Niko ni ne pomisli da je prekida;
svi su i ekivali da zada novi udarac.
"Zahvaljujui Govorniku Gendibalu", zapoe ona, "mislim da nam je sada svima
jasno ta nam valja initi. Ne znamo gde se Anti-Mazgovi nalaze; ne znamo ni ta o nji
ma, osim da su, jedva raspoznatljivo, petljali po umovima bia to ive ovde, u samoj
tvravi Druge zadu bine. Nije nam, s druge strane, poznato ni ta centri moi Prve zadu bi
ne nameravaju da preduzmu. Mogue je da emo se, ak, suoiti sa udru enim snagama Anti-Ma
zgova i Prve zadu bine. Ne znamo ni ta o tome.
Poznato nam je, meutim, da su se onaj Golan Treviz i njegov saputnik - ne
mogu da mu se trenutno setim imena - uputili u nekom nama nepoznatom pravcu; po
znato nam je, takoe, da Prvi govornik i Gendibal smatraju da Treviz dr i klju ishoda
ove velike krize. Imajui sve to u vidu, ta nam valja initi? Oigledno, neophodno je
da to vi e saznamo o Trevizu; kuda se uputio, o emu razmi lja, kakvi bi mogli biti nje
govi ciljevi; ili, zapravo, da li uop te nekud odreeno smera, da li uop te o neemu raz
mi lja, ima li, uop te, kakav cilj; drugim reima, nije li mo da, zapravo, samo orue u ru
kama kakve sile vee no to je on sam."
Gendibal je prekide: "Treviz se sve vreme nalazi pod prismotrom."
Delarmi obliznu usne, bezazleno se nasme iv i. "Pod ijom prismotrom? Nekog od
na ih spoljnih agenata? Ali mo emo li se pouzdati da bi ti na i agenti bili u stanju
da se odupru moima koje smo ovde, maloas, videli na delu? Bez sumnje, odgovor mora
biti odrean. U doba Mazgova, pa i kasnije, takoe, Druga zadu bina nije oklevala da
po alje - ak i da rtvuje - dobrovoljce iz redova najboljih meu nama, budui da je to bi
la jedina mogunost za uspeh. Kada se ukazalo neophodnim da se Seldonov Plan vrati
u svoj prvobitni tok sam Prim Palver je kao trgovac sa Trantora prokrstario itav
u Galaksiju, u nastojanju da ovamo dovede onu devojicu, Arkadi. Ne smemo ni sada
samo sedeti i ekati, kada se nad nas nadvija kriza mo da vea od ijedne prethodne. Ne
mo emo se osloniti na ni e slu benike - posmatrae i prenosioce poruka."
"Pretpostavljam da, ipak, ne nagove tavate da bi u ovom trenutku Prvi govo
rnik trebalo da napusti Trantor?" upita je Gendibal.
"Svakako da ne", odgovori Delarmi. "On nam je potreban ovde. S druge str
ane, tu ste vi, Govornie Gendibale. Vi ste bili taj koji je ispravno uoio i odmeri
o krizu. Vi ste uspeli da otkrijete da je do lo do tananog spoljnog uplitanja u Bi
blioteku i u mozgove tih Dumljana. Vi ste bili taj koji je sa svojim stavom izi ao
pred jednodu no suprotno raspolo en Sto - i odneo pobedu. Niko ovde nije to sagleda
o onoliko jasno koliko je to vama po lo za rukom, i ni u koga se, osim u vas, ne m

o emo pouzdati da e i dalje uspevati da stvari jasno sagledava. Prema mom mi ljenju,
vi biste morali biti taj koji e poi i suoiti se s neprijateljem. Mogu li znati ta St
o o tome misli?"
Nije uop te bilo potrebno otvoreno izja njavanje da bi se utvrdilo ta Sto o t
ome misli. Svaki Govornik ostavio je svoj um otvorenim za sve druge, i zaprepa eni
Gendibal u magnovenju shvati da je ta ena, u trenutku njegove pobede i svog poraz
a, uspela da izdejstvuje da ga neopozivo po alju u izgnanstvo; da obavi posao koji
mo e potrajati neodreno dugo vremena, dok bi ona sama ostala tu da vlada Stolom i,
sledstveno tome, Drugom zadu binom i, sledstveno tome, itavom Galaksijom - povev i s
ve zajedno, vrlo verovatno, u nepovratnu propast.
A ukoliko bi izgnanom Gendibalu ipak, nekako, po lo za rukom da pribavi ob
ave tenja koja bi Drugoj zadu bini omoguila da savlada nadolazeu krizu, upravo bi bila
Delarmina zasluga to je smislila itavu operaciju; njegov bi uspeh, u tom sluaju, p
otvrdio njenu mo. to br i u tome bude bio, to efikasnije bude obavio svoj zadatak, to
je izvesnije bilo da e upravo njena mo neprikosnoveno biti nametnuta.
Do te je mere, ak i sada, uspevala da se nametne Stolu da nije prezala ni
od toga da za sebe prisvoji ulogu Prvog govornika. Ali dok je o tome razmi ljao,
um mu iznenada bi preplavljen bujicom gneva koja je pristizala od Prvog govornik
a.
On se okrenu. Prvi govornik nimalo se nije trudio da prikrije svoj bes oigledno je na pomolu bila nova unutra nja kriza koja e zameniti onu koja je upravo
bila razre ena.
36.
Kvindor andes, dvadest peti u nizu Prvih govornika, nije o sebi gajio nik
akve naroite iluzije.
Bilo mu je jasno da nije jedan od onih nekoliko dinaminih Prvih govornika
koji su zraili kroz pet vekova dugu istoriju Druge zadu bine - ali, s druge strane
, od njega se nije ni oekivalo da to bude. On se nalazio na elu Stola tokom mirnog
razdoblja galaktikog napretka - i to nipo to nije bilo doba koje je iziskivalo din
aminost. inilo se da je u pitanju vreme kada je trebalo mirno povlaiti poteze - i in
ilo se, isto tako, da je on pravi ovek za upravo takvo vreme. Njegov prethodnik,
izabrav i ga za svog naslednika, upravo je to imao u vidu.
"Vi niste pustolov, ve naunik", rekao mu je tada dvadeset etvrti Prvi govor
nik. "U sluajevima u kojima bi se jedan pustolov mogao poremetiti, vi ete obezbedi
ti da Plan tee glatko. Obezbediti da Plan tee glatko. Neka to bude va a kljuna ideja
u voenju Stola."
On se povinovao tom nalogu, ali to je znailo pasivno vostvo s njegove stra
ne koje je, povremeno, bilo tumaeno i kao njegova slabost. Sve su uestalije bile g
lasine da on namerava da odstupi sa svog polo aja, i sve su otvorenija bila govork
anja o nasledniku koji bi stvari trebalo da povede u jednom ili drugom pravcu.
andes ni za asak nije sumnjao da se Delarmi nalazila na elu borbe za naslee.
Ona je bila najsna nija linost za Stolom i ak se i Gendibal, uprkos svoj svojoj vstr
ini i daru svoje mladosti povlaio pred njom - ba kao to je i sada nameravao da uini.
Ali tako mu Seldona, ma koliko pasivan, ili ak i slab bio, odreivanje nasl
ednika predstavljalo je punomo Prvog govornika koje se jo nijedan nikad nije odrek
ao - pa nee ni on.
On ustade da govori, i oko Stola smesta zavlada muk. Kada bi Prvi govorn
ik ustao da govori, to je znailo da ne sme biti upadanja u re. ak se ni Delarmi ili
Gendibal ne bi na to odva ili.
"Govornici!" zapoe on. "Sla em se s mi ljenjem da smo suoeni s opasnom krizom
i da moramo preduzeti najozbiljnije mere. Dakle, moje je mi ljenje da ja treba da
poem i suoim se s neprijateljem. Govornik Delarmi, s ljubazno u koja joj je svojstven
a, poku ala je da me oslobodi te du nosti izjaviv i da smatra kako sam ovde neophodan.
Istina je, meutim, da nisam neophodan ni tamo napolju ni ovde. Ostario sam; umor
io sam se. Ve dugo se oekuje od mene da podnesem ostavku, i po svoj prilici bi i t
rebalo da to uinim. Stoga, kada kriza bude uspe no privedena kraju, zaista u podneti
ostavku.
Ali, razume se, kao to vam je svima poznato, punomo je Prvog govornika da
sebi odredi naslednika. Ja sam spreman da to uinim ve ovog trenutka. Postoji jedan

Govornik koji ve dugo uspe no sebe namee Stolu; Govornik koji je snagom svoje linost
i, obezbeivao ovom Stolu vostvo koje ja nisam mogao da obezbedim. Svima vam je ovd
e jasno da mislim na Govornika Delarmi."
On za trenutak zastade, a onda nastavi: "ini mi se, Govornice Gendibale,
da se jedino vi s tim ne sla ete. Mogu li vas zapitati zbog ega?" On sede, kako bi
Gendibalu omoguio da odgovori.
"Ne protivim se va em stavu, Prvi govornie", odgovori Gendibal tihim glasom
. "Iskljuivo vi imate punomo da odaberete svog naslednika."
"U skladu s tim u i postupiti. Kada se vi vratite - po to budete zapoeli pro
ces koji e konano dovesti do razre enja sada nje krize - ja u podneti ostavku. Moj nasl
ednik dobie tada sva ovla enja neophodna da taj proces bude nastavljen i uspe no prive
den kraju... Imate li jo ne to da ka ete, Govornie Gendibale?"
Gendibal tiho odvrati: "Kada Govornika Delarmi budete proglasili svojim
naslednikom, Prvi govornie, nadam se da ete smatrati dovoljno uputnim da je posave
tujete da..."
Prvi govornik ga o tro prekide. "Ja jesam pominjao Govornika Delarmi, ali
je nisam proglasio svojim naslednikom. Dakle, ta imate da ka ete?"
"Izvinjavam se, Prvi govornie. Trebalo je da ka em: Pretpostavljajui da, pos
le mog povratka sa zadatka, nameravate da Govornika Delarmi proglasite svojim na
slednikom, nadam se da ete smatrati uputnim da je posavetujete da..."
"Ne nameravam da je proglasim svojim naslednikom ni sada, ni ubudue - ni
pod kojim uslovima. ta sada imate da ka ete?" Prvi govornik jednostavno nije mogao
odoleti da svoje rei ne proprati prizvukom zadovoljstva zbog udarca koji je uprav
o naneo Delarmi. Gotovo da to nije ni mogao uiniti sa vi e poni enja.
"Dakle, Govornie Gendibale", ponovo upita on, " ta imate da ka ete?"
"Samo to da sam potpuno zbunjen."
Prvi govornik ponovo ustade. "Govornik Delarmi uspe no se nametala Stolu,
i povremeno ga stvarno i vodila", ree on, "ali to nije sve to zahteva polo aj Prvog
govornika. Govornik Gendibal uspeo je da sagleda i ono to nikom od nas nije po lo z
a rukom da sagleda. On se suoio s jednodu nim protivljenjem Stola, prinudio ga da o
svemu ponovo razmisli, i konano uspeo da ga pridobije za svoje gledi te. Ja, lino,
gajim izvesne sumnje u pogledu motiva to stoje iza predloga Govornika Delarmi da
odgovornost za praenje Golana Treviza prebaci na plea Govornika Gendibala - ali na
kraju krajeva, taj teret odista i treba on da ponese. Ja znam da e on uspeti - u
tom pogledu u celosti se oslanjam na svoju intuiciju - i kada se vrati, Govorni
k Gendibal postae dvadeset esti Prvi govornik."
On naglo sede, i u mete u to nasta svaki Govornik oseao je potrebu da zvukom
, tonovima, mislima i izrazima lica nedvosmisleno izrazi svoje mi ljenje. Prvi gov
ornik nije obraao pa nju na svu tu kakofoniju; sve vreme sedeo je kao da ga se sve
to ni ta ne tie, zurei u neku nevidljivu taku ispred sebe. Sada, kada je to konano uinj
eno, shvati on odjednom - ne bez iznenaenja - da zaista predstavlja veliko olak anj
e kada se pla t odgovornosti prebaci na tua plea. Trebalo je, bez sumnje, ranije da
to uini - ali nikako mu se nije dalo.
Sve do ovog trenutka nije mu se inilo sasvim izvesnim da je prona ao svog n
aslednika.
A onda, odjednom, potpuno neoekivano, njegov um dotaknu um Delarmi, i on
podi e pogled.
Za ime Seldona! Sedela je tu, savr eno pribrana i nasmejana. Njeno oajniko r
azoaranje nije joj se ocrtavalo na licu - nije mu dozvoljavala da se probije. Za a
sak, on se upita nije li, ipak, nekako, naveo vodu na njenu vodenicu. Ali ta joj
je preostalo to je, posle svega, mogla uiniti?
37.
Delora Delarmi bi bez sumnje otvoreno ispoljila i svoje razoaranje i svoj
e oajanje - da je samo bila sigurna da je to moglo poslu iti ikakvoj svrsi.
Donelo bi joj, svakako, veliko zadovoljstvo da je mogla udariti tu senil
nu budalu koja je predvodila Sto, ili tog mlaanog idiota s kojim kao da se sama S
rea zaverila - ali nije zadovoljstvo bilo ono emu je ona te ila. Te ila je, zapravo, n
eem znatno vi em.
Njena je te nja bila da postane Prvi govornik.

I sve dok je postojala makar jo samo jedna karta koju je bilo mogue odigra
ti, ona nije nameravala da napusti igru.
Sedela je i ljubazno se osmehivala, a onda podi e ruku u znak da eli da gov
ori; ostala je tako nekoliko trenutaka, dovoljno dugo da ostavi utisak da e, kada
konano pone da govori, ono to bude imala da ka e zvuati ne samo pribrano, ve i ubedlji
vo smireno.
"Prvi govornie", ree ona, "kao to je Govornik Gendibal ve rekao, ni ja ne sp
orim va stav. Va a je iskljuiva punomo da sebi odredite naslednika. Razlog zbog koga
sada uzimam re jeste u mom uverenju da mogu - bar se nadam - ne to doprineti uspehu
onoga to od ovog trenutka postaje misija Govornika Gendibala. Dozvoljavate li mi
, Prvi govornie, da vas upoznam sa svojim razmi ljanjima?"
"Samo izvolite", ree Prvi govornik uljudno. Bila je, inilo mu se, nekako o
dve udvorna, suvi e popustljiva.
Delarmi ozbiljno klimnu. Vi e se nije sme ila. "I mi raspola emo brodovima", r
ee ona. "Nisu do te mere tehnolo ki usavr eni kao oni koje poseduje Prva zadu bina, ali
su dovoljno dobri da poslu e potrebama. Govornik GendibaI, sigurna sam, zna da up
ravlja svemirskim brodom, kao, uostalom, i svi mi. Na i predstavnici nalaze se na
svim va nijim planetama u Galaksiji, i on e svuda biti dobrodo ao. tavi e, s obzirom na i
njenicu da je savr eno svestan opasnosti, Govornik Gendibal imae sve mogunosti da se
uspe no ponese ak i sa tim Anti-Mazgovima. ak i da nismo postali svesni njihovog po
stojanja, imam utisak da oni vi e vole da delaju preko bia ni eg reda, pa ak i preko d
umskih zemljodelaca. Razume se, uiniemo sve da najpomnije ispitamo umove svih prip
adnika Druge zadu bine, ukljuujui tu i Govornike, ali sigurna sam da u njih nisu dir
ali. Verujem da se ti Anti-Mazgovi nisu usudili da dirnu u nas.
Pri svemu tome, ne vidim nikakav razlog zbog ega bi Govornik Gendibal pre
duzimao vei rizik neo to stvarno mora. On ne namerava da se s njima otvoreno uhvat
i uko tac, i stoga smatram da bi najbolje bilo ukoliko bi njegova misija, bar u iz
vesnoj meri, ostala zamaskirana - kako je oni ne bi bili svesni. ini mi se uputni
m da Govornik Gendibal poe u svoju misiju preru en kao dumski trgovac. Kao to nam je
svima dobro znano, i sam Prim Palver prokrstario je Galaksiju kao tobo nji trgova
c."
"Prim Palver imao je naroite razloge da tako postupi", prekide je Prvi go
vornik. "Meutim, Govornik Gendibal ih nema. Ipak, ukoliko se ispostavi da je neka
vrsta preru avanja doista neophodna, ne sumnjam nimalo da e Govornik Gendibal biti
dovoljno dovitljiv da na sebe navue prigodnu masku."
"Uz sve uva avanje prema vama, Prvi govornie, dozvolite mi da predlo im jednu
odista prigodnu masku. Prim Palver, kao to vam je svima poznato, poveo je sa sob
om i svoju suprugu, koja mu je tokom mnogih godina bila najverniji pratilac. Ni ta
nije do te mere savr eno oliavalo njegov seljaki karakter kao injenica da je putovao
sa svojom enom. To je unapred otklanjalo sve sumnje."
"Ali ja nemam enu", odvrati Gendibal. "Imao sam sadru nice, ali sumnjam da
bi ijedna od njih sada dobrovoljno prihvatila da igra ulogu moje supruge."
"Svima je to dobro poznato, Govornie Gendibale", ree Delarmi, "ali s druge
strane, Ijudi bi kao va u suprugu prihvatili bilo koju enu koja bi se na la s vama.
Sigurna sam da bi se dobrovoljac ve na ao. A ako smatrate potrebnim da imate i doku
menta koji bi potvrivali zakonitost va e veze, to bi se dalo lako srediti. U svakom
sluaju, smatram da bi neka ena u svakom sluaju trebalo da poe s vama."
Za trenutak, Gendibal ostade bez daha. Zar je mogue da je pomi ljala...
Nije li to, mo da, bila samo smicalica pomou koje bi uzela udela u njegovom
uspehu? Da nije mo da smerala da sam polo aj prvog govornika uini dvovlasnim - ili, a
k, polo ajem na kome bi se svi redom smenjivali?
Gendibal uzvrati mrgodno: "Polaskan sam to Govornik Delarmi smatra da bi
ona..."
Ali Delarmi prsnu u glasan smeh, uputiv i Gendibalu pogled koji gotovo da
je zraio istinskom naklono u. Uleteo je u zamku, i sada je delovao krajnje budalasto
. Sto, bez sumnje, to nee zaboraviti.
"Govornie Gendibale", obrati mu se ona, "zaista ne bih imala toliko drsko
sti da poku am da sudelujem u va oj misiji. Ona je va a, i samo va a. Kao to e i polo aj Pr
og govornika biti va , i samo va . Nisam ni pomislila da biste mogli po eleti da vam s
e pridru im. Stvarno, Govornie, u mojim godinama jedva da bih mogla i pomisliti da

bi moj

arm..."
Svuda oko Stola zablista e osmesi, i ak i Prvi govornik poku a da prikrije da
deli op te raspolo enje.
Gendibal primi udarac i smesta odlui da ne dozvoli da mu gubitak postane
jo vei time to nee uzvratiti istom lakoom. Ali bilo je to veoma zamorno.
to je, dakle, smirenije mogao on je upita: "U tom sluaju, ta imate na umu?
Uveravam vas da ni za trenutak nisam pomislio da biste mogli po eleti da me pratit
e. Najbolje se snalazite upravo za ovim Stolom, poznato mi je to; neuporedivo bo
lje no u galaktikim mete ima."
"Sla em se, Govornie Gendibale, potpuno se sla em", odvrati Delarmi. "Ono to,
meutim, imam na umu povezano je s va im preru ivanjem u dumskog trgovca. Da bi se tak
va jedna maska uinila bespogovorno ubedljivom, ta bi bilo prilinije nego za saputni
cu imati jednu Dumljanku?"
"Dumljanku?" Po drugi put zaredom, u kratkom roku, Gendibal je bio uhvaen
u raskoraku, na oito u ivanje prisutnih za Stolom.
"Mislim na sasvim odreenu Dumljanku", nastavi Delarmi. "Na onu koja vas j
e spasla od batina. Na onu koja vas gleda gotovo s obo avanjem. Na onu u iji ste um
za li i koja vas je potom, potpuno nesvesna svega toga, spasla po drugi put - od
neeg znatno ozbiljnijeg no to su dobre batine. Predla em vam da nju uzmete sa sobom.
"
U prvom trenutku Gendibal pomisli da odbije; ali onda, za asak zastade, s
vestan da Delarmi upravo to oekuje. Bila bi to dodatna zabava za Sto. Bilo je, meu
tim, oigledno da je Prvi govornik, u elji da zada udarac Delarmi, nainio gre ku to je
Gendibala imenovao za svog naslednika - ili je bar, u najmanju ruku, Delarmi brz
o i spretno njegovu odluku izvrgla poruzi.
Gendibal je bio najmlai meu Govornicima. Uspeo je najpre da razgnevi itav S
to, a onda jo i da izmakne njegovoj kazni. Na sasvim opipljiv nain, uspeo je da ih
sve ponizi. Oigledno, niko nije mogao biti spreman da ga bez odbojnosti prihvati
kao naslednika.
I to je, samo po sebi, bilo ne to to e biti te ko zaboraviti; a sada, ostae nez
aboravno kako je Delarmi brzo uspela da mu se podsmehne i kako su svi u tome u iva
li. Ona e bez sumnje biti spremna da to iskoristi - bez imalo pote koa - da ih ubedi
kako mu nedostaju i zrelost i iskustvo neophodni za ulogu Prvog govornika. Jedn
odu an pritisak u tom bi sluaju mogao prinuditi Prvog govornika da, dok je Gendibal
odsutan, obavljajui svoju misiju, izmeni odluku o nasledniku. Ili, ukoliko bi Pr
vi govornik i ostao nepopustljiv, Gendibal bi se na kraju mogao nai licem u lice
s udru enom opozicijom koja bi njegovo upravljanje zanavek uinila nedelotvornim.
Sve je to Gendibal shvatio gotovo u magnovenju. Odluio je, stoga, da dela
bez oklevanja.
"Govornie Delarmi", zapoe on, "zbilja se divim va oj bistrini. Mislio sam da
vas sve iznenadim. Zaista sam, naime, pomi ljao da sa sobom povedem tu Dumljanku
- mada ne ba iz sasvim istih razloga koje ste vi naveli. eleo sam da je imam kraj
sebe zbog njenog uma. Svi ste vi pa ljivo osmotrili njen um. Videli ste ga onakvog
kakav on doista jeste: iznenaujue inteligencije, ali to je jo va nije, jasan, jednost
avan, bez ikakve prepredenosti. Nikakvo spoljno petljanje po tom umu ne bi moglo
proi nezapa eno; siguran sam da je to i va zakljuak.
Pitam se, stoga, Govornie Delarmi, da li ste i sami do li na pomisao da bi,
zahvaljujui tome, ova Dumljanka mogla izvrsno poslu iti kao ivi sistem rane prevenc
ije. Posredstvom njenog uma, verujem, bio bih u stanju da znatno ranije, nego ak
o bi se oslanjao samo na svoj um, otkrijem bilo kakvo prisustvo tuih mentalnih up
litanja."
Sveop ta ti ina, sa jasnom primesom zaprepa enja proprati ove njegove rei, i on,
sada ve oslaboen pritiska, nemarno nastavi: "Ah, po svemu sudei, niko meu vama nije
do ao na tu pomisao. Pa, dobro, nije ni va no. Dakle, nameravam da odmah poem. Misli
m da nemamo vremena za gubljenje."
"ekajte", zaustavi ga Delarmi, izgubiv i i po trei put inicijativu. " ta sada
nameravate da uinite?"
Gendibal lako sle e ramenima. "emu zalaziti u pojedinosti? to ovaj Sto bude
manje znao, manji e biti izgledi da e ga Anti-Mazgovi uznemiravati."
Izgovorio je to kao da mu je bezbednost Stola zaista bila prva briga. Sa

v njegov um ispuni ta
To e im, bez
jstvo koje e osetiti
bal odista ima pojma

pomisao, i on uini da i svi ostali to dobro vide.

sumnje, laskati. Ali postojao i jedan dublji razlog: zadovol
mo da e ih spreiti da se zapitaju da li, na kraju krajeva, Gendi
ta mu valja initi.

38.
Te veeri, Prvi govornik imao je sa Gendibalom razgovor u etiri oka.
"Bili ste u pravu", ree on. "Nisam mogao odoleti a da ne proeprkam malo po
va em umu. Video sam da smatrate da je moja objava predstavljala gre ku; zaista je
i bila gre ka. Ali uinio sam to u elji da izbri em taj osmeh s njenog lica i da joj ba
r delimino vratim milo za drago zbog njenog stalnog nastojanja da prisvoji moju u
logu."
Gendibal blago odvrati: "Mo da je bilo bolje da ste to rekli privatno, a o
nda saekali na moj povratak da povuete sledei potez."
"Ali to bi mi onemoguilo da joj zadam udarac. Nedostojan razlog za jednog
Prvog govornika, znam."
"To je, ipak, Prvi govornie, nee zaustaviti. Nastavie i dalje da pIete intr
ige - mo da s dovoljno dobrih razloga. Siguran sam da ima i takvih koji smatraju d
a je trebalo da odbijem va e naimenovanje. Ne bi bilo nimalo te ko dokazati da Govor
nik Delarmi ima najbritkiji um meu svim Govornicima i da bi mo da bila najbolji Prv
i govornik."
"Najbritkiji um za Stolom, ali ne i izvan njega", proguna andes. "Nije uop t
e u stanju da prepozna neprijatelje, osim meu samim Govornicima. U svakom sluaju,
uop te nije dolazilo u obzir da bude imenovana za Prvog govornika ... Ali da vidim
o, treba li da vam zabranim da povedete sa sobom tu Dumljanku. Znam da vas je De
larmi uvalila u sve to."
"Ne, ne, razlog koji sam naveo da mi je neophodna tokom misije istinit j
e. Ona e doista poslu iti kao sistem za rano upozorenje, i gotovo da sam zahvalan G
ovorniku Delarmi to mi je pomogla da to shvatim. Uveren sam da e se najzad pokazat
i da e mi ta ena biti od izvanredne koristi."
"Dobno, onda. Usput reeno, ni ja ih ba nisam obmanjivao. Zaista sam uveren
da ete uspeti u svemu to se bude pokazalo neophodnim da se ova kriza privede kraj
u - ukoliko ste spremni da verujete mojoj intuiciji."
"Siguran sam da se mogu na nju osloniti, jer se u potpunosti sla em s vama
. Uveravam vas, obeavam vam, da u, ma ta se dogodilo, uzvratiti mnogo boljim ono to
sam od njih dobio. Vratiu se da bih postao Prvi govornik ma ta Anti-Mazgovi - ili
Govornik Delarmi - u vezi s tim mogli uiniti."
Gendibal je pa ljivo ispitivao svoj oseaj zadovoljstva jo dok je izgovarao o
ve rei. Zbog ega je bio toliko zadovoljan, toliko oaran, to e preduzeti ovo usamljenik
o putovanje u svemir? Razume se, u pitanju je bila ambicija. Primu Palveru jedno
m je uspelo ne to slino, a on e sada dokazati da je i Stor Gendibal u stanju da post
igne ne to poput toga. A kada sve proe, niko vi e nee moi da mu ospori pravo na polo aj P
rvog govornika. Ipak, da li je tu bilo i neeg drugog, osim ambicije? Zov borbe? R
azumljiva, mada jedva raspoznatljiva strast za uzbuenjima oveka koji je bio osuen d
a sav svoj ivot odraslog mu karca provede na jednom skrivenom parencetu jedne zametn
ute planete? Nije to sasvim pouzdano znao, ali je bio siguran da oajniki eli da kre
ne u tu pustolovinu.
SEJ EL
39.
Po to je Treviz izveo ono to je nazvao mikroskokom, Janov Pelorat je, prvi
put u ivotu, s divljenjem posmatrao kako se jedna blistava zvezda lagano pretvara
u stvarno nebesko telo. etvrta njena planeta - jedina naseljena u sistemu, i nji
hov neposredni cilj, Sej el - takoe, mada jo sporije, poe da se istie kako masom tako
i upadljivo u; sve to potrajalo je vi e dana.
Raunar im je odmah prikazao kartu planete, projektujui je putem jedne prir
une ekranske spravice koju je Pelorat sve vreme dr ao u krilu.
Sa samopouzdano u nekoga ko se ve, svojevremeno, spustio na nekoliko desetin
a planeta, Treviz mu ree: "Nemojte poeti suvi e rano i suvi e napeto da posmatrate, Ja

nove. Najpre moramo proi kroz prihvatnu stanicu, a to katkad mo e biti zbilja zamor
no."
Pelorat podi e pogled. "Ali siguran sam da je u pitanju samo formalnost."
"I jeste. Ali ipak mo e biti prava gnjava a."
"Sada ne vlada ratno stanje."
"Razume se. Meutim, to samo znai da e nas propustiti. Najpre, tu je pitanje
- ne preterano ozbiljno - ekolo ke ravnote e. Svaka planeta ima svoju, i nije nimal
o rada da je poremeti. Stoga, sasvim prirodno deluje njihova elja da prethodno do
bro ispitaju brod, zbog mogue prisutnosti nepo eljnih organizama, odnosno infekcije
. Smatram da je to dosta razumna predostro nost."
"Meutim, koliko je meni poznato, mi ih ne vuemo sa sobom."
"Svakako da ne, i oni e to vrlo brzo ustanoviti. Ne zaboravite, s druge s
trane, da Sej el nije lan Zadu binske federacije, tako da sasvim sigurno mo emo raunati
sa pona anjem koje bi trebalo da jasno demonstrira njihovu nezavisnost."
Jedan mali brod iznenada se pojavi da bi izvr io proveru, i zvaninik sej elsk
e granine uprave uskoro izide pred njih. Treviz, prisetiv i se svojih vojnikih dana,
re i da zauzme o tar stav.
"Daleka zvezda, domicilna luka Terminus", ree on. "Ovde su brodski papiri
. Nenaoru ani smo. Privatno vozilo. Evo mog paso a. Imam jednog putnika. Evo njegovo
g paso a. Mi smo turisti."
Oficir granine uprave imao je na sebi dreavu uniformu, na kojoj se posebno
isticala purpurna boja. Obrazi i gornja usna bili su mu glatko izbrijani, ali j
e nosio kratku bradu koja mu je, pravilno podeljena na dva dela, pokrivala itav p
odvaljak. "Brod Zadu bine?" upita on.
Izgovorio je to otprilike kao 'Brot Sadu bine'. Ali Treviz je bio dovoljno
oprezan da ga ni ne ispravi niti da se nasmeje. U Standardnom Galaktikom Govoru
postojalo je isto onoliko dijalekata koliko i samih planeta, i vi ste, pri susre
tu sa strancem, jednostavoo nastavljali da govorite kako ste uvek govorili. Sve
dotle dok je postojala mogunost meusobnog razumevanja to nije imalo ba nikakvog znaa
ja.
"Da, gospodine", odgovori Treviz. "Brod Zadu bine. Privatno vlasni tvo."
"Odlino... Va tovar, molim."
"Moj - ta?"
"Va tovar. ta nosite sa sobom?"
"Ah, na prtljag! Evo iscrpnog spiska. Samo line stvari. Nismo ovde radi tr
govine. Kao to sam maloas rekoh, dolazimo kao turisti."
Oficir granine uprave obazre se ljubopitljivo oko sebe. "Za turiste, ovo
je izvanredan brod - poslednja re tehnike."
"Ali ne i po standardima Zadu bine", odgovori Treviz, odjednom zbog neega d
obro raspolo en. "Prilino sam imuam, i mogu to ta da sebi priu tim."
"Stavljate li tako ne to i meni u izgled?" Oficir se naas zagleda u njega,
a onda se naglo okrenu na drugu stranu.
Treviz je trenutak oklevao, poku av i da odgonetne pravo znaenje ovih rei, a o
nda i da prema njima usmeri vlastito pona anje. "Ne, ni na pamet mi ne pada da vas
podmiujem", odgovori on. "Nemam nikakvog razloga da vam nudim mito - a ni vi ne
izgledate kao ovek koga bi, ak i kada bi mi to bila namera, bilo mogue podmititi. I
zvolite, pregledajte itav brod, ukoliko to elite."
"Nema potrebe", odgovori oficir, odla ui svoj d epni diktafon. "Ve ste bili po
dvrgnuti posebnoj sanitarnoj kontroli - koju ste pro li. Brodu je dodeljen poseban
radio-zrak, koji e vam prilikom spu tanja slu iti kao signal za navodenje."
Potom se okrenuo i izi ao. itav postupak jedva da je potrajao petnaestak mi
nuta.
Pelorat upita, gotovo apui: "Da li nas je mogao uvaliti u nepriliku? Da li
je stvarno oekivao mito?"
Treviz sle e ramenima. "u nuti ne to carinicima obiaj je star koliko i sama Gala
ksija, i ja bih, razume se, slino postupio samo da mi je jo jednom dao znak. No, k
ako stvari stoje - pretpostavljam da ipak nije eleo da rizikuje s jednim zadu binsk
im brodom, pogotovo ne sa jednim ovakvim modelom. Stara gradonaelnica - neka je b
lagoslovena svaka od njenih nakostre enih dlaka - rekla je da e nas, ma gde se na li,
ve samo ime Zadu bine tititi - i nije pogre ila... Sve ovo moglo je potrajati znatno

du e."
"Ali zbog ega? Po svemu sudei, reklo bi se da je saznao sve

to je eleo da sa

zna."
"Da, ali je bio dovoljno uljudan da nas proveri daljinskim radio-pretra iv
aem. Mogao je, meutim, pretragu izvr iti i runim detektorom na samom brodu - to bi pot
rajalo asovima. Mogao nas je, takoe, obojicu smestiti u prolaznu sanitarnu stanicu
i tu nas dr ati prikovane danima."
" ta? Dragi moj mome!"
"Ne uzbuujte se. Ipak, nije tako postupio, zar ne? Pomislio sam samo da j
e mogao, ali nije. to znai - slobodni smo da sletimo. eleo bih da krenem pravo dole
- za ta bi nam trebalo petnaestak minuta - ali ne znam gde se nalaze mesta na ko
ja je sletanje dozvoljeno, a i ne bih eleo da izazivam neprilike. Sve to znai da em
o morati da sledimo radio-zrak i da se kroz atmosferu spu tamo spiralnom putanjom
- to e nam uzeti najmanje nekoliko asova."
Pelorat je bio oaran. "Ali to je divno, Golane! Da li emo se kretati dovol
jno sporo da bismo mogli razgledati povr inu planete ispod nas?" On se ma i svog runo
g daljinskog osmatraa na kome je, sa blagim uveanjem, ve stajala karta planete.
"Na izvestan nain. Najpre se moramo spustiti ispod oblaka, a onda emo se k
retati brzinom od nekoliko kilometara u sekundi. Nee to ba biti kao da smo u balon
u ali, moi ete da planetu posmatrate do mile volje."
"Izvanredno! Izvanredno!"
"Pitam se, ipak", ree zami ljeno Treviz, "da li emo se na Sej elu zadr ati dovol
jno dugo da bi imalo smisla da svoj brodski asovnik pode avamo prema njihovom lokal
nom vremenu."
"Pretpostavljam da to zavisi od toga ta nameravamo? Zaista, Golane, ta mis
lite da nam dole valja initi?"
"Na a je namera da pronaemo Geu, ali ne znam koliko e nam vremena za to biti
potrebno."
"Pa, onda, podesimo samo na e rune satove, a brodski asovnik ostavimo onakvi
m kakav jeste."
"Sla em se", odgovori Treviz, baciv i pogled na planetu to se irila pod njima.
"Nema smisla dalje ekati. Uneu dodeljeni nam radio-zrak u raunar, a ovaj e ve biti u
stanju da iskoristi gravitacioni pogon za obavljanje konvencionalnog leta. Tako
! Pa, Janove, da siemo i pogledamo ta nas dole eka..."
On se zami ljeno zagleda u planetu, dok je brod lagano poinjao da se kree sv
ojom blago zakrivljenom spiralnom putanjom.
Treviz jo nikad nije bio ni blizu Sej elskoj uniji, ali mu je bilo dobro po
znato da je ona, tokom poslednjih stotinak godina, ispoljavala postojano neprija
teljstvo prema Zadu bini. Stoga je bio iznenaen - a donekle i pometen - zbog injenic
e da su tako glatko pro li Graninu upravu.
Jednostavno, to mu nije izgledalo nimalo suvislo.

40.
Oficir Granine uprave zvao se Jogorot Sobhadarta, i na prolaznoj stanici
proveo je, s povremenim prekidima, gotovo polovinu svog ivota.
Nije mu to te ko padalo; tavi e, pru alo mu je mogunost - tokom jednog meseca od
svaka tri - da bude sa svojim knjigama, da slu a svoju omiljenu muziku, i da bude
odvojen od svoje ene i od svog sada ve gotovo odraslog sina.
"Meutim, nevolja je bila u tome to je tokom poslednje dve godine ef Granine
uprave bilo jedno Sanjalo. Jedva da, naime, postoji i ta nepodno ljivije od osobe ko
ja svoje neobja njive postupke nikad nije umela drugaije da objasni do venim pravdan
jem da joj se tako prikazalo u snu.
to se njega samog tie, Sobhadarta nije bio spreman da poveruje makar i u j
ednu re od svega toga, ipak pomno je vodio rauna da to ne ka e naglas, jer itelji Sej e
la nipo to nisu odobravali ispoljavanje sumnji u psihike sposobnosti. Predstaviti s
ebe kao materijalistu moglo je ozbiljno ugroziti i samu penziju - do koje mu vi e
nije mnogo trebalo.
Zagladiv i obema akama bradu, kao da je deli na razdeljak, i pomalo preglas
no proistiv i grlo, on, s oevidno name tenom nehajno u, konano upita: "Da li je to taj br
d, efe?"

ef, koji je takoe nosio karakteristino sej elsko ime Namarat Godhisavata, bio
je zauzet prouavanjem nekog podatka dobijenog od raunara. Ne podigav i glavu, on od
vrati: "Koji brod?"
"Daleka zvezda. Zadu binski brod. Onaj, koga sam maloas propustio. Onaj, ko
ga smo holografski snimili sa svih strana. Je li to brod koji vam se prikazao u
snu?"
Godhisavata konano di e pogled. Bio je to omanji ovek, sa gotovo sasvim crni
m oima na ijim su se rubovima nalazile sitne bore - ije poreklo, meutim, nipo to nije
trebalo tra iti u preteranoj sklonosti prema smehu. "Zbog ega to pitate?"
Sobhadarta se ispravi, a njegove tamne i bujne obrve naglo se skupi e. "Re
kli su da su turisti, ali ja jo nikad nisam video brod poput njihovog, te mislim
da su, zapravo, agenti Zadu bine."
Godhisavata se dublje zavali u svoju naslonjau.
"Pravo da vam ka em, prijatelju, ma koliko se trudio nikako ne mogu da se
setim da sam vas pitao za va e mi ljenje."
"Ali, efe, smatrao sam svojom patriotskom du no u da napomenem..."
Godhisavata prekrsti ruke i o tro se zagleda u svog podreenog, koji (mada p
o fizikom stasu i dr anju be e mnogo upeatljivija osoba) odjednom oseti malaksalost i
gotovo se zgu va pod pogledom svog pretpostavljenog.
"Prijatelju", ree najzad Godhisavata, "kad biste stvarno znali ta je dobro
za vas obavljali biste svoje du nosti bez komentara - ili ete, u suprotnom, ostati
bez penzije kada se povuete, to se mo e dogoditi vrlo brzo ukoliko jo budem uo da se
bavite stvarima koje vas se nimalo ne tiu."
Gotovo apatom, Sobhadarta odgovori: "Da, gospodine." A onda, s name tenom p
onizno u u glasu, dodade: "Mo e li se smatrati da se bavim svojim poslom ukoliko vas
sada izvestim da se jo jedan brod nalazi na dometu na ih vizora?"
"Smatrajte da ste me izvestili", odvrati Godhisavata donekle razdra ljivo,
vrativ i se svom prvobitnom poslu.
Sobhadarta, meutim, dodade jo poniznije: "Sa karakteristikama koje su veom
a sline karakteristikama broda koji sam maloas propustio."
Godhisavata se osloni rukama na sto i ustade: "Jo jedan?"
Sobhadarta se nasmeja u sebi. Ta krvo edna osoba, potekla iz jednog neprir
odnog spoja (mislio je, razume se, na efa) oigledno nije sanjala dva broda. "Po sv
emu sudei, gospodine!" ree on. "Sada u se vratiti na svoje mesto i ekati va a dalja na
reenja, i nadam se, gospodine..."
"Da?"
Sobhadarta jednostavno nije mogao da odoli, pa makar ga to stajalo i sam
e penzije. "I nadam se, gospodine, da nismo propustili pogre an brod."
41.
Daleka zvezda brzo je klizila nad povr inom planete, i Pelorat je zadivlje
no posmatrao prizor ispod sebe. Zastira to su ga sainjavali oblaci bio je ovde tanj
i i proredeniji nego na Terminusu, i ba kao to je karta Sej ela nagove tavala, vrsto tl
e bilo je ovde zgusnutije i rasprostranjenije - ukljuujui, koliko se moglo suditi
na osnovu raste boje velikog dela kopnene povr ine, i neizmerna pustinjska podruja.
Nije bilo ni traga ikakvom ivotu. inilo im se da se pod njima nalazi svet
jalovih pustara, mrkih ravnica, kao i beskonanih neravnina koje su mogle predstav
ljati koliko planinske oblasti toliko i, bez sumnje, neki okean.
"ini se be ivotnom", promrmlja Pelorat.
"S ove visine te ko se mo e oekivati da se uoi bilo kakav znak ivota", odvrati
Treviz. "Meutim, im se spustimo malo ni e videete kako se tle odjednom izmee u zelena
polja. Pre toga, meutim, ugledaete svetlucavi pejsa none strane planete. Ljudska bia
imaju neobinu sklonost da osvetle svoj svet im se spusti tama; nikada jo nisam uo za
neki izuzetak od tog pravila. Drugim reima, prvi znak ivota koji budete ugledali
nee initi sama ljudska stvorenja ve delo njihove civilizacije."
"Ljudi su, na kraju krajeva, po svojoj prirodi dnevna bia", ree Pelorat za
mi ljeno. "Rekao bih, stoga, da je jednu od osnovnih te nji tehnolo kog razvoja predst
avljao napor da se no preobrati u dan. Zapravo, ukoliko je neki svet bio bez tehn
ologije a onda je razvio, gotovo da biste bili u mogunosti da njegov tehnolo ki raz
voj merite po stepenu osvetljenosti njegove tamne povr ine. ta mislite, koliko bi v

remena bilo potrebno da se iz stanja potpune tmine pree u stanje potpune osvetlje
nosti?"
Treviz se nasmeja. "Zaista vam se po glavi vrzmaju neobine misli; verujem
da to potie otud to vas mitologije toliko zaokupljaju. U stvari, ne verujem da e i
jedan svet ikad prei u stanje potpune osvetljenosti. Nono osvetljenje uvek e biti u
saglasnosti sa gustinom naseljenosti, te e povr ina izgledati izbrazdana grozdovim
a i prugama svetlosti. ak je i Trantor, kada je bio na svom vrhuncu, kada je pred
stavljao jedinstveni grad - planetu, bio osvetljen samo na pojedinim delovima."
Tle se uskoro, ba kao to je Treviz nagovestio, oblilo zelenom bojom, i pri
likom poslednjeg kruga koji su napravili oko planete on ukaza Peloratu na takice
koje je oznaio kao gradove. "Sej el nije preterano urbanizovan svet. Nikada jo nisam
bio ni na jednoj od planeta Sej elske unije, ali sudei prema onome to sam saznao pr
eko raunara, izgleda da tu ive ljudi okrenuti prema pro losti. U mislima itave Galaks
ije tehnolo ki napredak povezuje se sa Zadu binom - i gde god Zadu bina ba nije pretera
no omiljena do izra aja dolazi okrenutost prema pro losti. Izuzev, razume se, kada j
e re o naoru anju. Uveravam vas, u tom pogledu Sej el je veoma moderan svet."
"Nadam se, Golane, da sve to nema nikakvo neprijatno znamenje, a? Budui d
a smo Zadu binci i da se nalazimo na neprijateljskoj teritoriji..."
"Ovo nije neprijateljska teritorija, Janove. Ne strahujte, pona ae se savr en
o uglaeno. Zadu bina ovde, jednostavno, nije omiljena, i to je sve. Sej el nije u sas
tavu Zadu binske federacije. Sledstveno tome, budui da su ponosni na svoju nezavisn
ost i da ne vole da im se spoitava da su znatno slabiji od Zadu bine i da uspevaju
da svoju nezavisnost sauvaju samo zahvaljujui tome to im mi to dozvoljavamo, prepu ta
ju se svom malom luksuzu da nas ne trpe."
"Ipak, i dalje se bojim da to ba nee biti prijatan izlet", primeti Pelorat
utueno.
"Nipo to", odgovori Treviz. "Budite razumni, Janove. Ja govorim o zvaninom
stavu sej elske vlade. Obini ljudi na ovoj planeti su kao i svuda drugde, i ukoliko
se budemo pona ali kako valja, a ne kao da smo gospodari Galaksije, oni e nam uzvr
atiti ravnom merom. Mi ne dolazimo na Sej el da nametnemo gospodstvo Zadu bine. Mi s
mo, jednostavno, turisti, koji e o Sej elu postavljati utiva pitanja poput svih drug
ih turista.
S druge strane, ukoliko nam to okolnosti dozvole, imaemo ovde priliku da
se malo opustimo. Nee biti nieg lo eg u tome ako ovde ostanemo nekoliko dana i pogle
damo ta ovaj svet ima da nam ponudi. Mogue je da imaju zanimljivu kulturu, zanimlj
ive krajolike, privlanu hranu i - ukoliko sve to zataji - zgodne ene. Ne zaboravit
e, imamo dovoljno novca za provod."
Pelorat se namr ti. "Oh, dragi moj dru kane!"
"Ama, hajdete", odvrati Treviz. "Niste vi ba toliko stari! Zar vas to zai
sta ne bi zanimalo?"
"Ne ka em, svojevremeno sam sasvim dobro igrao tu ulogu, ali sada nije tre
nutak za to. Mi imamo zadatak pred sobom. Treba da pronaemo Geu. Nemam ni ta protiv
provoda - zaista nemam - ali ako ponemo da se upetljavamo u ne to posle e nam mo da b
iti te ko da se izvuemo." On zavrti glavom i nastavi blago. "Mislim da ste strahova
li da bih se u Galaktikoj biblioteci na Trantoru mogao prepustiti u ivanju, te da b
i me posle bilo nemogue izvui odatle. ini mi se, dakle, da bi za vas jedna privlana
tamnooka gospa - ili nekoliko njih - mogla predstavljati isto ono to i Biblioteka
za mene."
"Janove, znate, ja ba nisam toliki raskala enik mada, s druge strane, nisam
spreman ni da izigravam asketu. U redu, obeavam vam da emo nastaviti na im putem pr
ema Gei, ali ukoliko mi ne to zgodno naleti, tako mi Galaksije ne vidim nikakav ra
zlog zbog ega ne bi trebalo da se pona am kako se to od mu karca oekuje."
"Samo kada biste stavili Geu ispred svega..."
"I hou. Ipak, zapamtite, nemojte nikome turati pod nos da smo iz Zadu bine.
Oni e to, razume se, znati, jer imamo zadu binski novac i jer govorimo s upadljivi
m zadu binskim akcentom; ali ukoliko to sami ne budemo pominjali oni e se pretvarat
i da nas dr e za obine strance i pona ae se prema nama prijateljski. Ukoliko, pak, bud
emo stalno isticali da smo Zadu binci, oni e se, bez sumnje, i dalje pona ati utivo, a
li niti e nam ne to rei, niti e nam ne to pokazati, niti e nas nekud odvesti. Jednostavn
o, prepustie nas nama samima."

Pelorat uzdahnu. "Nikada neu shvatiti ljude."

"Nema nieg neobinog u tome. Sve to je potrebno jeste da se dobro zagledate
u samog sebe, i biete u stanju da razumete svakog drugog. Nismo mi ni po emu razlii
ti. Kako bi Seldon uop te bio u stanju da razradi svoj Plan - nimalo me nije briga
kakvu je finu matematiku pritom morao da upotrebi - da nije poznavao ljude; i k
ako bi uop te mogao da uspe da ljude nije lako razumeti? Poka ite mi nekog ko nije u
stanju da shvati ljude, i ja u vam odmah pokazati nekog ko je izgradio pogre nu sl
iku o sebi samom - ne zamerite, nema u tome nieg linog."
"Ne zameram, svakako. Spreman sam da priznam da sam bez ikakvog iskustva
i da sam vodio usamljeniki ivot, usmeren na samog sebe. Sasvim je mogue da se nika
d nisam dobro zagledao u sebe sama; stoga, kada su ljudi u pitanju, drage vam vo
lje dopu tam da budete moj vodi i savetnik."
"Odlino. U tom sluaju, prihvatite moj prvi savet i mirno razgledajte prizo
r pod sobom. Uskoro emo sleteti, i uveravam vas da ni ta neete osetiti. Raunar i ja p
obrinuemo se o svemu."
"Golane, nemojte se ustruavati. Ako neka mlaa gospa..."
"Ne lupajte glavu oko toga! Pustite me sada da se pobrinem za sletanje."
Pelorat se okrenu i zagleda u svet to se nalazio na samom kraju spirale k
oja se sve vi e su avala. Bie to prvi strani svet na koji je ikada kroio. Ta pomisao g
a i nehotice ispuni mranim slutnjama, uprkos injenici da su milione nastanjenih sv
etova u Galaksiji naselili upravo ljudi koji na njima nisu bili roeni.
Sve osim jednog, pomisli on i oseti kako ga pro e jeza strepnje i zanosa.
42.
Gledano po merilima Zadu bine kosmodrom ba nije izgledao preterano prostran
, ali je zato bio veoma dobro odr avan. Treviz je posmatrao kako Daleku zvezdu odv
lae na oznaeno mesto i zakljuavaju. Posle toga dobio je bri ljivo ifrovanu karticu.
"Hoemo li je samo tako ovde ostaviti?" upita ga Pelorat tihim glasom.
Treviz klimnu potvrdno glavom i spusti Peloratu aku na rame u znak ohrabr
enja. "Ne brinite", odgovori on, takoe tihim glasom.
Zatim uo e u vozilo koje koje su iznajmili i Trevi: ukljui mapu grada, ije su
se kule jasno ocrtavale na obzorju.
"Sej el", ree on, "glavni grad planete. Grad - planeta - zvezda - sve to no
si isto ime Sej el."
"I dalje sam zabrinut za brod", nastavljao je nestrpljivo Pelorat.
"Nema nikakvog razloga za zabrinutost", odvrati Treviz. "Vratiemo se na b
rod veeras, jer emo u njemu morati da prespavamo ukoliko se ovde budemo zadr ali du e
od nekoliko asova. Pored toga, treba da shvatite da postoji i meuzvezdani kodeks p
ristani ne etike koji - koliko mi je poznato - nikada nije bio prekr en, ak ni u doba
rata. Svemirski brodovi koji dolaze s mirom nepovredivi su. Kada to ne bi bio s
luaj niko ne bi bio bezbedan i trgovina bi praktino bila onemoguena. Bilo koji svet
na kome bi do lo do kr enja tog kodeksa bio bi podvrgnut bojkotu svih letaa Galaksij
e. Uveravam vas niko se ne bi usudio da ga prekr i. Pored toga..."
"Pored toga?"
"Pa, pored toga, sredio sam s raunarom da svako ko ne izgleda ili ne zvui
kao neko od nas dvojice bude smesta likvidiran - on ili ona - ukoliko poku a da pr
ovali na brod. Dozvolio sam, takoe, sebi da to objasnim i komandantu kosmodroma.
Rekao sam mu, veoma utivo, da bih veoma voleo da, iz po tovanja prema ugledu to ga s
ej elski kosmodrom u pogledu svog integriteta i bezbednosti u iva - u itavoj Galaksij
i, rekoh mu - iskljuim bezbednosni mehanizam broda, ali da, s obzirom na to da je
re o najnovijem modelu, jednostavno nisam znao kako da to uinim."
"Siguran sam da u to nije poverovao!"
"Razume se da nije! Ali pretvarao se da jeste, jer nije imao izbora - u
suprotnom bi se morao uvrediti. A kako, zapravo, nije bio u mogunosti da bilo ta u
vezi s tim uini, oseaj uvreenosti izazvao bi, dalje, oseaj poni enosti. A kako to nik
ako nije eleo, najjednostavnije re enje bilo je da se pravi kao da veruje u ono to s
am mu rekao."
"I to mo emo uzeti kao jo jedan primer ljudskog pona anja?"
"Tako je. Navii ete se ve na to."
"A jeste li sigurni da u ovo vozilo nije ugraden uredaj za prislu kivanje?

"
"Pomislio sam da bi mogao biti. Stoga, kada su mi ponudili jedno vozilo
odbio sam njihovu ponudu, i uzeo nasumice prvo koje je nai lo. A ako, pak, sva voz
ila prislu kuju - pa, na kraju krajeva, ta smo tako ravo uop te rekli?"
Pelorat nije izgledao nimalo srean. "Ne znam kako da se izrazim. Znam da
je neutivo prigovarati, ali mi se nikako ne dopada ovaj miris. Postoji neki - zad
ah."
"U vozilu?"
"Osetio sam ga ve na kosmodromu. Pomislio sam da je re o mirisu karakteris
tinom za kosmodrome, ali sada ga i dalje oseam, ak i ovde u vozilu. Mo emo li da otvo
rimo prozore?"
Treviz se nasmeja. "Mo da bih i mogao pronai nain da ih otvorim, ali to sigu
rno nee ni ta pomoi. To smrdi ova planeta. Je li ba toliko lo e?"
"Miris ba nije prejak, ali se sasvim lepo mo e osetiti - i deluje pomalo ne
prijatno. Da li itav ovaj svet miri e tako?"
"Stalno zaboravljam da vam je ovo prvi put da ste na nekom stranom svetu
. Svaka naseljena planeta ima svoj karakteristian miris. To je, prvenstveno, posl
edica njene vegetacije, mada, lino, mislim da i ivotinje, pa ak i ljudska bia, imaju
tu svog udela. Koliko je meni poznato, nikome ne prija miris nekog stranog svet
a kada prvi put kroi na njega. Ali naviknuete se na to, Janove. Kroz samo nekoliko
asova, obeavam vam, neete ga vi e ni primeivati."
"Neete, valjda, da ka ete da ba svi svetovi ovako miri u?"
"Ne. Kao to rekoh, svaka planeta ima svoj karakteristian miris. Kada bismo
samo odista obratili pa nju, ili kada bi nam njuh bio ne to izo treniji - kao kod ana
kreonskih pasa - verovatno bismo svaki svet mogli prepoznati po mirisu. U vreme
kada sam pristupio Flotili svaki put kada bismo se spustili na neki novi svet ni
sam bio u stanju da, po itav dan, stavim ni zalogaj u usta. A onda sam poeo da i s
am primenjujem stari trik svemirskih letaa: da povremeno, jo tokom putovanja, udi em
maramicu natopljenu karakteristinim mirisom planete na koju je trebalo da sletim
o. Na taj nain, kada konano stignete na tu planetu njen miris vi e ni ne zapa ate. Pos
le izvesnog vremena oguglate na itavu tu stvar; jednostavno, naviknete sebe da ne
obraate pa nju... U stvari, najgore od svega je kada se ponovo vratite kui."
"Zbog ega?"
"Mislite li da je Terminus bez ikakvog mirisa?"
"Hoete li da ka ete da i na a planeta ima svoj karakteristian miris?"
"Razume se da ima. Kada se jednom naviknete na miris nekog drugog sveta,
na primer Sej ela, prosto se zabezeknete kako samo Terminus smrdi. U stara vremen
a, kada bi se vrata na brodu ponovo otvorila po povratku na Terminus posle du eg i
zbivanja, posada bi obino uzvikivala: 'Evo nas ponovo u ovom izmetnjaku!'"
Pelorat izrazi gaenje.
Zdanja grada su se pribli ila, ali Pelorat nije odvajao pogled od neposred
ne okoline kojom su prolazili. Povremeno bi ugledali vozila kako kraj njih promiu
u oba pravca, kao i poneku letelicu, ali je Pelorat pa ljivo razgledao drvee.
"ini mi se da je biljni svet ovde neobian", primeti on. "Verujete li da ba
r ne to od toga potie odavde?"
"Sumnjam", odgovori Treviz odsutno. Prouavao je kartu i nastojao da podes
i rad raunara u kolima. "Sumnjam da ima mnogo toga od izvornog ivota na bilo kojoj
od planeta na kojoj ive ljudi. Doseljenici uvek sa sobom dovlae primerke biljnog
i ivotinjskog sveta sa planete sa koje dolaze - ili u vreme samog naseljavanja, i
li neposredno potom."
"Ipak, izgleda mi neobian."
"Ne mo ete oekivati, Janove, da e se isti varijeteti ponavljati uvek od jedn
og sveta do drugog. Jednom sam uo da su ljudi koji su radili na Galaktikoj enciklo
pediji sainili atlas varijeteta faune i flore sastavljen od osamdeset sedam podeb
ljih raunarskih diskova i da je ovaj ak i tako bio nepotpun - i ve prevazien u samom
trenutku kada je bio zavr en."
Vozilo nastavi do se kree i uskoro ga predgraa Sej ela proguta e i obujmi e sa s
vih strana. Pelorat lako uzdrhta. "Nemam ba neki utisak o njihovoj gradskoj arhit
ekturi."
"Svaki grad ima svoj stil", odgovori Treviz s ravnodu no u iskusnog svemirsko

g putnika.
"Kuda sada idemo, ako smem da pitam?"
"Pa", odvrati Treviz s blagom primesom razdra enosti, "poku avam da navedem
raunar da na e vozilo odvede u Turistiki centar. Nadam se da raunar zna raspored jedn
osmernih ulica i saobraajna pravila, jer ja o tome pojma nemam."
"A ta emo tamo, Golane?"
"Pre svega, mi smo turisti, te je, prema tome, prirodno da, ukoliko elimo
da ostanemo neupadljivi i da se pona amo opu teno, upravo tamo odemo. S druge stran
e, gde biste vi potra ili obave tenja o Gei?"
"Pa, na Univerzitetu... ili u kakvom antropolo kom dru tvu... ili u nekom mu
zeju", odgovori Pelorat. "Turistiki centar je poslednje mesto na koje bih oti ao."
"Pa, mislim da gre ite. U Turistikom centru delovaemo kao inteleklualni tipo
vi koji ude da dobiju sva obave tenja o univerzitetima u gradu, o muzejima i tako d
alje. Zatim emo sami odluiti kuda emo najpre otii, i tamo mo emo nai prave ljude kod ko
jih se mo emo o svemu raspitati - strunjake za drevnu istoriju, galaktografiju, mit
ologiju, antropologiju i, uop te, za sve to vam mo e pasti na pamet... Ne, Turistiki c
entar je mesto od koga moramo krenuti."
Pelorat nista ne odgovori i, ukljuiv i se konano u gradski saobraaj, vozilo n
astavi da se kree sporo poput kornjae. Skrenu e potom ispod jednog podvo njaka i nasta
vi e da se kreu kraj saobraajnih oznaka koji su mogli predstavljati koliko obave tenja
o pravcima toliko i saobradajna uputstva - bile su, naime, ispisane tipom slova
koji je, za njih bar, bio sasvim neitljiv.
Sreom, vozilo se i dalje pona alo kao da savr eno dobro poznaje put, i kada s
e konano zaustavilo na jednom parkirali tu tik kraj njih nae se znak na kome je isti
m onim neitljivim slovima bilo napisano: Sej elska kosmika zona. Ispod toga stajalo
je: Sej elski turistiki centar. Ova oznaka bila je napisana jasnim, pravilnim, lako
itljivim slovima Standardnog Galaktikog Renika.
Pelorat i Treviz uo e u zgradu, koja, meutim, iznutra nije izgledala toliko
velika koliko se na osnovu njene fasade inilo. Ne bi se, takoe, ba moglo rei da je u
nutra vladao mete .
Bilo je tu nekoliko kabina-ekaonica. U jednoj se nalazio neki ovek koji je
itao trake s vestima to su silazile s jednog oda iljaa; u drugoj su bile dve ene, igr
ajui neku slo enu igru s kartama i ploicama. Iza jednog pulta koji je izgledao preve
lik za njega, sa treperavim kontrolnim signalima raunara koji je izgledao pretera
no slo en za njega, stajao je, izgleda kao da se beskrajno dosauje, jedan sej elski in
ovnik, odeven u odeu koja je inila da deluje poput vi ebojne ahovske table.
Pelorat se zagleda u njega i pro apta: "Ovo je, bez sumnje, svet krajnje u
padljivog naina odevanja."
"Da", potvrdi Treviz, "primetio sam. "Pa ipak, moda se razlikuje od jedn
og sveta do drugog, pa ak i od jedne oblasti do druge jednog istog sveta. Pored t
oga, menja se i s vremenom. Pre pedeset godina mogue je da su svi na Sej elu bili o
deveni u crno - ne znamo ni ta o tome. Prihvatite to onako kako jeste, Janove."
"Pa, ini mi se da u morati", ree Pelorat, "no ipak moram da ka em da mi se na
nain odevanja mnogo vi e dopada. Na kraju krajeva, bar ne vrea u tolikoj meri one ivce
."
"Mislite, stoga to kod nas toliko preovladava siva boja? Neki ljudi smatr
aju da i to mo e predstavljati udar na njihove one ivce. uo sam, ak, kako to neki nazi
vaju 'pra inastim stilom'. Najzad, mo da je upravo bezbojnost koja odlikuje Zadu binu
ono to navodi ove ljude da se dr e svih svojih duginih boja - da bi to vi e naglasili
svoju nezavisnost od nas. Navii ete se ve na sve to, u svakom sluaju... Hajdemo, Jan
ove."
Njih dvojica krenu e prema pultu. Meutim, tek to su zakoraili ovek koji je u k
abini-ekaonici itao vesti odlo i trake to ih je dr ao u rakama, ustade i krenu im u sus
ret, iroko se osmehujui. Njegova je odea, kao i njihova, bila sive boje.
Treviz isprva nije gledao u tom pravcu, ali kada konano ugleda prido licu g
otovo se ukopa na mestu.
Duboko uzdahnuv i, on jedva prozbori: "Za ime Galaksije - moj prijatelj...
izdajnik!"
AGENT

43.
Mun Li Kompor, venik sa Terminusa, pru i ruku Trevizu s oiglednim oseanjem ne
lagodnosti.
Treviz kruto pogleda ispru enu ruku i ne prihvati je. Umesto toga, kao da
se obraa nekome koga je samo on mogao videti, napomenu: "Nisam uop te u polo aju da s
ebi mogu dozvoliti da stvorim situaciju zbog koje bi me ovde, zbog remeenja javno
g reda na jednoj stranoj planeti, mogli uhapsiti, ali uprkos tome, lako na sve t
o mogu zaboraviti samo ako mi ova spodoba prie makar samo jo jedan korak bli e."
Kompor naglo zastade, oklevajui, i konano ree tihim glasom, po to je prethodn
o s nelagodno u osmotrio Pelorata: "Mogu li dobiti priliku da govorim? Da objasnim?
Da li e me saslu ati?"
Pelorat je prelazio pogledom s jednog na drugog, lako se mr tei: " ta ovo znai
, Golane?" upita on. "Zar smo do li na ovaj daleki svet da bismo skoro istog asa su
sreli nekog koga pozajete?"
Trevizove oi i dalje su vrsto poivale na Komporu, ali se telom lako iskrenu
prema Peloratu kako bi bilo potpuno jasno da se njemu obraa. "Ovo... stvorenje..
. Ovaj ovek - sudei na osnovu njegovog oblija - nekad je na Terminusu bio moj prija
telj. Kao to mi je uvek obiaj kada su prijatelji u pitanju, verovao sam mu. Upozna
o sam ga sa svim svojim razmi ljanjima, koja, kao takva, ba nije trebalo obznanjiva
ti na sva zvona. Meutim, po svemu sudei, sa mojim razmi ljanjima, i to veoma potanko
, upoznao je neke zvanine linosti, ne potrudiv i se, istovremeno, da mene obavesti d
a je to uinio. Zahvaljujui tome lako sam uleteo u stupicu - to je za posledicu imal
o to da su me prognali sa Terminusa. A sada ovaj... ovek... eli da i dalje u njemu
vidim prijatelja."
On se ponovo okrenu prema Komporu i proe prstima kroz kosu, ali pritom sa
mo jo vi e zamrsi svoje duge uvojke "Hej, ti, Imam jedno pitanje za tebe. ta ti radi
ovde? Od svih moguih svetova u Galaksiji na kojima bi mogao biti, zbog ega si ba na
ovom? I to upravo u ovom trenutku?"
Tokom itavog ovog Trevizovog govora Kompor je i dalje dr ao ruku ispru enu u
znak pozdrava; ali sada je spusti i s njegovog lica nesta osmeha. Samopouzdanost
, koja ga je uvek odlikovala i inila neotuiv deo njegovog bia, i ilela je; bez nje izg
ledeo je znatno mlai no to bi se moglo rei na osnovu njegove trideset etiri godine,
i prilino utuen. "Objasniu sve", ree on, "ali sve, od samog poetka!"
Treviz se hitro obazre oko sebe. "Ovde? Stvarno eli da o tome ovde razgova
ramo? Na javnom mestu? eli da te ovde opalim, po to saslu am jo jedan tovar tvojih gnus
nih la i?"
Kompor sad podi e obe ruke, sklopiv i ake u gest nalik molidbenom. "Ovo je na
jbezbednije mesto, veruj mi." A onda, obazrev i se i sam i shvativ i ta bi njegov sag
ovornik na to mogao rei, brzo dodade: "Ili mi nemoj verovati - nije ni va no. U sva
kom sluaju, govorim istinu. Nalazim se na ovoj planeti nekoliko asova du e nego ti i
sve sam proverio. Dana nji je dan po svemu poseban za ljude ovde na Sej elu. Iz nek
og razloga, ovo je dan odreen za meditacije. Gotovo svi sad sede kod svojih kua ili bi, bar, tako trebalo da bude. Vidi i sam kako je i samo ovo mesto pusto. Ne
pretpostavija , valjda, da je ovako svakog dana?"
Pelorat klimnu i primeti: "Kad smo ve kod toga, i sam sam se ve pitao zbog
ega je ovde ovako pusto." A onda se na e prema Trevizu i pro apta mu na uho: "Za to mu
ne dozvolite da govori, Golane? Deluje tako jadno, ubogi momak, a mo da zaista po
ku ava da se izvini. Ne bi bilo lepo da mu ne pru ite priliku da to uiini."
"Dr Pelorat, ini se, gori od elje da te uje", ree Treviz. "Spreman sam da mu
to priu tim, ali e mene veoma obavezati ukoliko pri tom bude krajnje kratak. Sve mi
se ini da je upravo ovo dan kada bi mi nervi mogli popustiti. Ukoliko su se, odis
ta, svi prepustili meditiranju, mogue je da gu va koju bih mogao izazvati i ne priv
ue pa nju uvara reda. Sutra ve, mo da, neu imati toliko sree. Stoga, za to ne iskoristit
riliku?"
Kompor mu odvrati nervozno: "Slu aj, ukoliko eli da me udari , uini to. Uop te ne
mam nameru da se branim. Hajde, udari me - ali slu aj!"
"Hajde, govori. Spreman sam da te saslu am, bar donekle."
"Pre svega, Golane..."
"Obraaj mi se prezimenom, molim te. Nisam vi e u tako prisnim odnosima s to

bom."

"Pre svega, Trevize, sasvim si uspeo da me uveri u opravdanost svojih gle

di ta..."
"A ti si uspeo da to dobro prikrije . Smeo bih da se zakunem da si mi se n
arugao..."
"Poku ao sam da i od samog sebe prikrijem injenicu, da si me uznemirio... A
li hajde da sednemo, tamo, pored onog zida. Premda je ovde tako pusto, neko bi i
pak mogao naii, i smatram da ne bi trebalo da bez potrebe budemo upadljivi."
Tri oveka lagano krenu e du prostrane prostorije. Na Komporovim usnama ponov
o je lebdeo osmeh, ali je ipak bri ljivo nastojao da se dr i podalje od Treviza.
Sva trojica sedo e na jedno sedi te koje se povi pod njihovom te inom, uobliiv i
se prema njihovim telima. Pelorat se iznenadi, i naini pokret kao da e da ustane.
"Opustite se, profesore" ree Kompor, "ja sam se ve na ovo privikao. U izve
snim stvarima ovi ljudi ovde su ispred nas. Ovo vam je svet koji veruje u predno
st sitnih udobnosti."
On se okrenu prema Trevizu, staviv i jednu aku na, naslon sedi ta. Sada je go
vorio sasvim neusiljeno. "Uznemirio si me. Naterao si me da ponem da verujem da D
ruga zadu bina doista postoji, i ta pomisao nije bila nimalo lagodna. Ukoliko bi t
o bilo tano - razmotri posledice koje bi otud proizilazile. Zar nije postojala ve
rovatnoa da se na neki nain pozabave tobom? Uklone te, kao moguu pretnju? Pri emu bi
h i ja sam, da sam se pona ao kao da ti verujem, mogao biti ugro en. Uvia li u emu je s
tvar?"
"Vidim samo pred sobom kukavicu."
"Ali kakvo bi dobro moglo doneti da sam se pona ao kao junak iz romana?" u
pita Kompor blago, dok mu se oi ra iri e u znak odbijanja. "Da li bismo ti ili ja bil
i u stanju da stanemo nasuprot jednoj organizaciji sposobnoj da preobrati na e mis
li i oseanja? Za poetak, jedini nain da se s njom efikasno ponesemo bio je da od nj
e sakrijemo ono to znamo."
"I tako, ti si to sakrio i ostao bezbedan? Ali ni ta nisi sakrio od gradon
aelnice Brano, zar ne? Meutim, ni to nije bilo bez rizika."
"Tano! Ali verovao sam da se to isplati. Na e meusobne prie o tome mogle su s
amo dovesti do toga da budemo stavljeni pod mentalnu kontrolu - ili da nam seanja
budu u potpunosti izbrisana. S druge strane, ako bih sve rekao gradonaelnici...
Zna , ona je veoma dobro poznavala mog oca. Moj otac i ja bili smo doseljenici sa
Smirna a gradonaelniina baka je..."
"Da, da", upade Treviz nestrpljivo, "u stanju si da prati svoje poreklo n
ekoliko nara taja unazad, do korena u sektoru Siriusa. Svim svojim poznanicima ve s
i to ispriao nebrojeno puta. Prei na stvar, Kompore!"
"Pa, bila je spremna da me saslu a. Ukoliko bih, slu ei se na im argumentima, u
speo da ubedim gradonaelnicu da opasnost postoji, u tom bi sluaju Zadu bina jo mogla
preduzeti izvesne mere. Vi e nismo onoliko bespomoni koliko smo to bili u doba Mazg
ova, i - u najgorem sluaju - to saznanje znatno bi se pro irilo i mi vi e ne bismo bi
li u nekoj posebnoj opasnosti."
"Ugroziti Zadu binu, da bismo sebe obezbedili", primeti Treviz sarkastino.
"Pravi patriotizam, nema ta."
"Tako bi bilo u najgorem sluaju. Ali ja sam imao u vidu ne to bolje." Na elu
mu se pojavi e kapljice znoja. inilo se kao da se sve vreme sudara s Trevizovim ne
pokolebljivim prezirom.
"I nisi na ao za shodno da mi makar re ka e o tom tvom divnom malom planu, zar
ne?"
"Nisam, Trevize, i veoma mi je ao zbog toga. Gradonaelnica mi je naredila
da utim. Rekla je da eli da bude upoznata sa svim onim to ti zna , dodav i pritom da si
od one vrste ljudi koji bi istog asa zanemeli kada bi znali da se njihova razmi lj
anja neovla eno prenose dalje."
"Kako je samo bila u pravu!"
"Nisam znao - nisam mogao ni pretpostaviti - nije bilo naina ni da zamisl
im da zapravo smera da te uhapsi i da te progna."
"ekala je na pravi politiki trenutak, kada vi e nee biti mogue da me moj veniki
polo aj za titi. Ni to nisi predvideo?"
"Ali kako bih uop te i mogao? ak ni ti sam to nisi predvideo!"

"Da sam znao da je upoznata s mojim razmi ljanjima, ne bi mi to ba bilo tak

o te ko da dokuim."
"Lako je to rei sada - posle svega", odvrati Kompor s iznenadnom primesom
grubosti.
"I ta sada eli od mene, ovde? Kada ti je i samom sve postalo jasno - unazad
?"
"Da poku am da sve popravim. Da otklonim tetu koju sam ti i nehotice - neho
tice - naneo."
"Za ime sveta", odvrati Treviz suvo. "Kakav si ti to ovek! Ali pre svega,
nisi mi odgovorio na moje prvobitno pitanje. Kako si se uop te stvorio ovde? Kako
je uop te do lo do toga da se nae na ovoj planeti, istovremeno kada i ja?"
"Odgovor na to pitanje nije nimalo slo en", odgovori Kompor. "Pratio sam t
e."
"Kroz hipersvemir? Pri emu je moj brod pravio skokove jedan za drugim, za
redom?"
Kompor odmahnu glavom. "Nema tu nikakve tajne. Imam brod poput tvog, raun
ar poput tvog. Poznato ti je da sam oduvek bio posebno ve t u pogadanju kojim e put
em kroz hipersvemir neki brod krenuti. Razume se, ne uspeva mi uvek - gre im, ak, u
dva od tri sluaja - ali sa raunarom sam znatno bolji. A ti si, opet, dosta okleva
o u samom poetku, pru iv i mi tako priliku da procenim brzinu i pravac kojim ste i li p
re no to ste za li u hipersvemir. Uneo sam te podatke u raunar - zajedno sa naznakam
a to mi ih je davala moja intuicija - i ovaj je obavio posao do kraja."
"I praktino si uspeo da ue u grad pre mene?"
"Tako je. Ti nisi koristio gravitacioni pogon, a ja jesam. Pretpostavio
sam da e se uputiti u glavni grad planete, i tako sam krenuo pravo dole, dok si ti
..." Kompor naini slikovit spiralni pokret prstom, prikazujui putanju broda koji s
ledi navigacioni zrak.
"Rizikovao si, dakle, da se zameri ovda njim vlastima."
"Pa..." Komporovim licem razli se osmeh koji ga je oduvek inio naprosto n
eodoljivim, i Treviz gotovo da ponovo oseti naklonost prema njemu. "Nisam ba uvek
kukavica, i ne ba u svim stvarima", ree on.
Treviz se ponovo ukruti. "Kako ti je po lo za rukom da dobije brod poput mo
g?"
"Na potpuno isti nain na koji i ti. Stara gospa - gradonaelnica Brano - do
delila mi ga je."
"Zbog ega?"
"Biu savr eno iskren prema tebi. Moj zadatak je da te pratim u stopu. Grado
naelnica je elela da bude obave tena o svemu: kuda ide , i ta namerava da uini ."
"I ti si je, pretpostavljam, o svemu odano obave tavao... Ili si, mo da, i g
radonaelnicu izneverio?"
"Obave tavao sam je o svemu. U stvari, nisam imao drugog izlaza. Postavila
mi je hiperodasilja na brod. Nije trebalo da ga pronaern, ali sam ga ja ipak pron
a ao."
"Pa?"
"Na nesreu, tako je povezan s brodom da ga je nemogue ukloniti a da se pri
tom ne imobilizuje sam brod. Na kraju krajeva, nije ni bilo naina da ga ja ukloni
m. Sledstveno tome, bilo joj je uvek poznato gde se nalazim - i tako je znala i
gde se ti nalazi ."
"Ali pretpostavimo da nisi uspeo da me prati . U tom sluaju, ona ne bi znal
a gde se ja nalazim. Da li ti je to palo na pamet?"
"Razume se da jeste. Pomislio sam da je jednostavno izvestim da si mi iz
makao - ali ona mi ne bi poverovala, je li tako? I ja ne bih dobio priliku da se
za ko zna koliko vremena vratim na Terminus. A ja nisam poput tebe, Trevize. Ja
nisam 'lakoemo' tip, koji se ne upu ta u dublje veze. Imam enu na Terminusu - enu ko
ja oekuje moje dete - i eleo sam da joj se vratim. Ti mo e sebi dopustiti da misli sam
o na sebe. Ja to ne mogu... Osim toga, do ao sam ovamo za tobom da bih te opomenuo
. Za ime Seldona, sve ovo vreme poku avam da ti to ka em, ali ti ne eli ni da me saslu a .
Sve vreme govorim samo o drugim stvarima."
"Ne impresionira me preterano ta tvoja iznenadna briga za mene. Na ta me
to mo e upozoriti? Meni se, na primer, ini da si jedino ti ono na ta bih trebao da bu

dem upozoren. Izdao si me, a sada me sledi da bi me ponovo izdao. Ali nikome vi e n
ee poi za rukom da mi uini nikakvo zlo."
"ovee, prestani da drami ", ree Kompor ozbiljno. "Trevize, tvoja uloga je ulo
ga gromobrana. Poslali su te napolje da na sebe privue reakciju Druge zadu bine - uk
oliko Druga zadu bina odista postoji. Imam razvijenu intuiciju i za druge stvari,
a ne samo za praenje kroz hipersvemir, i sasvim sam siguran da je gradonaelnica up
ravo to imala na umu. Ukoliko poku a da pronae Drugu zadu binu ovoj to svakako nee izmai
iz vida i okrenue se protiv tebe. Ukoliko tako postupe, vrlo je verovatno da e pri
tom otkriti svoje karte. Posle toga, gradonaelnica Brano bie u mogunosti da krene p
ravo; na nju."
"Ba teta to tvoja uvena intuicija nije bila tako delatna kada je Brano pripr
emala plan da me uhapsi."
Kompor porumeni i promrmlja: "Zna i sam da ne deluje uvek."
"A sada ti ta tvoja intuicija ka e da ona planira da napadne Drugu zadu binu
. Ipak, nee se usuditi."
"Ja mislim da hoe. Meutim, nije u tome stvar. Bitno je to da se ona u ovom
trenutku slu i tobom kao obinim mamcem."
"Pa?"
"Pa, onda, tako mu svih crnih jama u svemiru, nemoj tragati za Drugom za
du binom! Njoj nije va no ako tom prilikom zaglavi , ali meni jeste. Oseam se odgovorni
m, i stalo mi je do tebe."
"Veoma sam dirnut", odvrati Treviz hladno. "Meutim, sticajem okolnosti u
ovom trenutku stavio sam sebi u zadatak ne to sasvim drugo."
"Drugo?"
"Pelorat i ja tragamo za Zemljom, planetom za koju neki smatraju da je p
redstavljala prvobitnu kolevku ljudske rase. Je li tako, Janove?"
Pelorat potvrdno klimnu. "Tako je. Re je o isto naunoj stvari, koja ve dugo
u iva svo moje zanimanje."
Kompor ih je nekoliko trenutaka posmatrao praznim pogledom. A onda upita
: "Tragate za Zemljom? Ali zbog ega?"
"Da bismo je prouili", odgovori Pelorat. "Kao svet na kome su ljudska bia
nastala - po svoj prilici, razviv i se iz ni ih oblika ivota, umesto da na nju, kao n
a sve druge svetove, prispeju onakva kakva su danas - Zemlja bi, s obzirom na sv
oju jedinstvenost, morala biti izvanredno privlaan predmet prouavanja."
"A takoe", dodade Treviz, "svet na kome, sasvim mogue, mogu ne to vi e saznati
o Drugoj zadu bini... Sasvim mogue."
"Ali Zemlja ne postoji", odvrati Kompor. "Zar to niste znali?"
"Zemlja ne postoji?" Peloratovo lice posta bezizra ajno, kao i uvek kada s
e spremao da ne odstupi od neke svoje tvrdnje. " elite li da ka ete da ne postoji pl
aneta na kojoj je ljudska rasa prvobitno nastala?"
"Ne, ne... Razume se, Zemlja je nekad postojala. To se uop te ne dovodi u
pitanje! Ali Zemlja ne postoji danas. Ne Zemlja naseljena ljudima. Nje vi e nema!"
Nepokoleban, Pelorat zapoe: "Postoje, meutim, predanja..."
"Trenutak, Janove", prekide ga Treviz. "Reci Kompore, odakle ti je to po
znato?"
"Kako to misli - odakle? To je deo mog naslea. Kao to ti je poznato - ukoli
ko mi dozvoli da to pomenem a da odmah ne prasne - ja vuem poreklo iz Siriusovog se
ktora. Ljudi tamo znaju sve o Zemlji. Ona postoji u tom sektoru, to znai da ne pre
dstavlja deo Zadu binske federacije - zahvaljujui emu, po svemu sudei, niko na Termin
usu ne lupa glavu oko toga. Ali bez obzira na to, Zemlja postoji u tom sektoru."
"Tano, postoji i jedan takav nagove taj", ree Pelorat. "U doba Carstva posto
jala je ozbiljna privr enost siriuskoj alternativi, kako su je tada nazivali."
"Nije u pitanju alternativna mogunost", upade Kompor strasno. "U pitanju
je injenica."
"Ali ta biste rekli", upita ga Pelorat, "kada bih vam kazao da postoji be
zbroj razliitih mesta u Galaksiji koje ljudi to su iveli u njihovom zvezdanom sused
stvu nazivaju Zemljom - ili su ih, bar, tako nazivali?"
"Ali ova je stvarna", odvrati Kompor. "Siriusov sektor je najstariji nas
eljeni deo Galaksije. Svima je to poznato."
"Izvesno je, Sirianci to svakako tvrde", odvrati Pelorat nepokolebljivo.

Kompor je izgledao pometen. "Ali ka em vam...."

"Reci nam, ta se dogodilo sa Zemljom", prekide ga Treviz. "Ka e da vi e nije n
aseljena. Zbog ega?"
"Radioaktivnost. itava povr ina planete postala je radioaktivna usled nukle
arnih reakcija koje su izmakle kontroli - ili nuklearnih eksplozija, nisam sigur
an. U svakom sluaju, ve dugo nikakav ivot nije na njoj mogu."
Tri oveka ostado e zagledani jedan u drugog neko vreme, a onda Kompor oseti
potrebu da ponovi ono to je maloas rekao. "Ka em vam, Zemlja ne postoji", ree on. "N
ema nikakvog smisla tragati za njom."
44.
Za promenu, ovog puta, lice Janova Pelorata ne ostade bezizra ajno. Te ko bi
se moglo rei da mu se licem razlio emer - ili neko slino, jo nepouzdanije oseanje. J
ednostavno, oi mu se suzi e - i ta vrsta o tre napetosti ispuni svaki krajiak njegovog
lica.
"Kako rekoste da ste saznali za sve to?" upita on Kompora. Iz njegovog g
lasa nestala je svaka primesa neodlunosti.
"Rekao sam vam ve", odgovori Kompor. "To je deo mog naslea."
"Ne izmotavajte se, mladiu. Vi ste venik. To znai da ste morali biti roeni n
a nekom od svetova Zadu binske federacije - na Smirnu, ini mi se da koliko maloas re
koste."
"Tako je."
"U tom sluaju, o kakvom to nasleu govorite? elite li da ka ete da u sebi nosi
te sirianske gene koji vas ispunjavaju unutra njim saznanjem o sirianskim mitovima
vezanim za Zemlju?"
Kompor se zbuni. "Ne, razume se da ne."
"Pa, o emu to onda govorite?"
Za trenutak zavlada ti ina; inilo se kao da Kompor nastoji da pribere svoje
misli. Konano, on ree: "Moja porodica poseduje stare knjige koje govore o istorij
atu svetova iz Siriusovog sektora. Re je, dakle, o duhovnom, a ne genetskom nasleu
. Na e poreklo nije ba ne to o emu rado razgovaramo s nekim izvan porodice, naroito ako
neko meu nama ima politike ambicije. Treviz smatra da sam ja o tome trubio svuda
unaokolo, ali verujte mi, pominjao sam to samo svojim dobrim prijateljima."
U njegovom glasu pojavi se prisenak gorine. "Teoretski, svi gradani Zadu bi
ne su ravnopravni, ali oni koji potiu sa starih svetova Zadu binske federacije ravn
opravniji su od onih koji potiu sa novijih - a oni koji potiu sa svetova izvan Fed
eracije najmanje su ravnopravni od svih. Ali ostavimo sad to. Nisu ni samo knjig
e u pitanju; jednom sam boravio na starim svetovima. Trevize - hej, sea ..."
Treviz je od etao do dna prostorije, zagledav i se kroz jedan trouglasti pro
zor. Prozor je omoguavao pogled prema nebu, ali je u znatnoj meri smanjivao moguno
st pogleda na grad: vi e svetlosti, i vi e privatnosti. Treviz se prope na prste da
bi mogao da pogleda dole na ulicu.
Zatim se vrati kroz pustu prostoriju do Kompora i Pelorata. "Zanimljivo
re enje prozora", primeti on naizgled odsutno. "Pozvao si me! Venie?"
"Da. Sea li se putovanja koje sam preduzeo po to smo okonali studije?"
"Po okonanju studija? Razume se, i to veoma dobro. Bili smo drugovi, Veni
prijatelji. Dru ina u kojoj je vladalo meusobno poverenje. Nas dvojica protiv celog
sveta. A onda si ti oti ao na to putovanje. Ja sam se, ispunjen oseanjem rodoljubl
ja, prikljuio Flotili. Iz nekog razloga nisam eleo da poem s tobom na taj put - nek
i instinkt govorio mi je da to ne uinim. Voleo bih da me je taj instinkt i dalje
slu io."
Kompor ne zagrize mamac. "Posetio sam Komporelon", ree on. "Prema porodino
j tradiciji, moji preci poticali su odatle - bar oni s oeve strane. U tim drevnim
vremenima, pre no to nas je Carstvo progutalo, bili smo vladajua porodica tamo; i
samo moje prezime vue koren odatle - tako, bar, tvrdi porodina tradicija. Imamo i
jedno staro, poetsko ime za zvezdu oko koje Komporelon kru i - Epsilon Eridanija.
"
" ta to ime znai?" upita Pelorat.
Kompor odmahnu glavom. "Nisam siguran da ima ikakvo znaenje. Jednostavno,
tradicija. Znate, sav njihov ivot je u znaku tradicije. To je veoma star svet. I

maju mno tvo, tokom vekova prikupljanih, podataka o Zemlji, ali malo ko tamo o tom
e govori. Pomalo su praznoverni u odnosu na sve to. Svaki put kad pomenu taj sve
t, podignu obe ake prekrstiv i ka iprst i srednji prst kao da bi hteli da odagnaju ne
sreu."
"Da li ste po povratku bilo kome o tome govorili?"
"Razume se da nisam. Uostalom, koga bi to i zanimalo? A ja, opet, nisam e
leo da itavu priu bilo kome naturam. Ne, ba vam hvala! Preda mnom je stajala politik
a karijera, i moje tuinsko poreklo bila je poslednja stvar o kojoj bih eleo da ras
predam."
"A ta je sa satelitom? Opi ite Zemljin satelit", zatra i Pelorat o trim glasom.
Kompor je bio iskreno zapanjen. "Zaista ne znam ni ta o tome."
"Ima li Zemlja satelit?"
"Ne seam se da sam i ta uo ili itao o tome. Ali siguran sam da biste, ukoliko
biste pregledali arhivu na Komporelonu, ne to i o tome otkrili."
"Ali vi o tome ne znate ni ta?"
"Ne o satelitu. U svakom sluaju, ne seam se."
"Ha! A kako je Zemlja postala radioaktivna?"
Kompor zavrte glavom i ni ta ne odgovori.
"Razmislite!" Pelorat je bio uporan. "Mora biti da ste ipak ne to uli."
"Bilo je to, profesore, pre sedam godina. Tada nisam znao da ete me danas
o tome propitivati. Ipak, bilo je tu neko predanje - mada neki sve to smatraju
i istorijskom injenicom..."
"O emu je govorilo to predanje?"
"Zemlja je postala radioaktivna - Carstvo ju je dr alo potinjenu, zatvoriv i
je sa svih strana, stanovni tvo joj se stalno smanjivalo - i pretila je opasnost d
a na neki nain uni ti i samo Carstvo."
"Jedan umirui svet pretio je da uni ti itavo Carstvo?" ume a se Treviz.
Kompor odvrati, kao da se brani: "Pa, rekao sam da je u pitanju predanje
. Pojedinosti mi nisu poznate. Znam samo toliko da je Bel Arvardan bio ume an u ita
vu tu stvar."
"Bel Arvardan? Ko je on?" upita Treviz.
"Bel Arvardan je bio stvarna linost. Dosta sam se ugledao na njega. Bio j
e arheolog poznat irom Galaksije i iveo je na samom poetku stvaranja Carstva. Smatr
ao je da se Zemlja nalazi u Siriusovom sektoru."
"uo sam za njega", ree Pelorat.
"On je neka vrsta narodnog junaka na Komporelonu. ujte, ukoliko elite da v
i e saznate o tim stvarima - otidite na Komporelon. Nema nikakve svrhe motati se o
vuda."
"Kako rekoste da je to Zemlja nameravala da uni ti Carstvo?" upita Pelorat
.
"Nemam pojma." Prizvuk mrzovolje sasvim se jasno oseao u Komporovom glasu
.
"Da li je mo da sama radijacija imala neke veze sa svim tim?"
"Ne znam. Bilo je pria o tome da su na Zemlji otkrili nain da u znatnoj me
ri poveaju mogunosti uma - neku vrstu neuropojaivaa, ili ne to slino."
"Da li im je po lo za rukom da stvore superumove?" upita Pelorat glasom u
kome se sasvim jasno oitavala neverica.
"Ne verujem. Ali seam se sasvim dobro da se govorilo da nisu do kraja usp
eli u tome. Ljudi su postajali izuzetno inteligentni, ali su umirali mladi."
"To je, po svemu sudei, jo jedan od onih moralizatorskih mitova", primeti
Treviz. "Ukoliko tra i previ e, izgubi na kraju i ono to ve ima ."
Pelorat se s nelagodno u okrenu prema Trevizu. " ta vi znate o moralizatorski
m mitovima?"
Treviz podi e obrve. "Mogue je da sam stranac na va em podruju, Janove, ali to
nikako ne mora znaiti da sam potpuna neznalica."
"ega se, venie Kompore, jo seate u vezi s onim to nazivate neuropojaiva?" upi
Pelorat.
"Niega. I da vam ka em, ne nameravam da i dalje podnosim to va e unakrsno isp
itivanje. ujte, pratio sam vas na osnovu naloga koji sam dobio od gradonaelnice. N
ije mi bilo nalo eno da stupim u neposredan dodir s vama. Uinio sam to dragovoljno,

jedino s namerom da vas upozorim da ste praeni i da vam ka em da ste poslati u ovu
misiju samo da biste slu ili nekim gradonaelnicinim ciljevima - ma kakvi oni bili.
Nisam bio obavezan da o bilo emu drugom raspravljam s vama, ali ste me vi zatekl
i iznenada pokrenuv i ovo pitanje Zemlje. Pa, dozvolite mi da ponovim: ma ta da je
u pro losti tamo postojalo - Bel Arvardan, neuropojaiva, bilo ta - to vi e nema nikakve
veze sa dana njom situacijom tamo. Ponovo vam ka em: Zemlja je mrtav svet. Savetuje
m vam iz sveg srca da odete na Komporelon, gde ete saznati sve to elite da znate. S
amo odlazite odavde."
"I ti e , razume se, ravnosno obavestiti gradonaelnicu da smo oti li na Kompor
elon - i pratie nas, da bi se uverio da smo se odista tamo uputili. Ili, mo da, grad
onaelnica to ve zna. Mogu, ak sasvim lepo zamisliti da te je ona bri ljivo uputila u
pogledu svake rei koju si ovde pred nama izgovorio - jer, u stvari, ono to ona zap
ravo eli jeste da krenemo na Komporelon. Je li tako?"
Kompor preblede. Onda naglo ustade, i stade gotovo mucati u nastojanju d
a uspostavi kontrolu nad svojim glasom. "Poku ao sam da vam objasnim. Poku ao sam da
vam pomognem. Jasno mi je sada da nije trebalo. to se mene tie, Trevize, dao svem
ir da konano zaglavio u kakvoj crnoj Jami."
Onda se naglo okrenu i izade iz prostorije odsenim korakom, nijednom se n
e osvrnuv i.
Pelorata sve to kao da je donekle o amutilo. "Bilo je to prilino netaktino o
d vas Golane, staro mome. Mo da sam mogao jo ne to izvui iz njega."
"Ne, niste mogli", odgovori Treviz ozbiljno. "Niste iz njega mogli izvui
ama ba nista to on nije bio spreman da vam ka e. Janove, vi i ne znate ko je on... U
stvari, sve do danas ni ja to nisam znao."
45.
Pelorat je oklevao da se obrati Trevizu. Ovaj je sedeo zavaljen u svom s
edi tu, duboko zanet u misli.
Pelorat se konano odva i: "Imate li nameru da ovde prosedimo svu no, Golane?
"
Treviz se pokrenu. "Ne, u pravu ste. Bie bolje ako se pome amo s ljudima ov
de. Doite!"
Pelorat se di e. "Ali sve je oko nas pusto", ree on. "Kompor maloas ree da je
danas neka vrsta Dana meditiranja."
"Je li tako rekao? Da li ste primetili, da li je bilo ikakvog saobraaja d
anas, kada smo na im vozilom dolazili ovamo?"
"Da. Sreli smo poneko vozilo."
"ak podosta, rekao bih. A kada smo u li u grad, da li je bio pust?"
"Ne naroito... Pa ipak, morate priznati da ovo mesto ba nije krcato ljudim
a."
"Da, sla em se. To sam ve primetio... Ali, Janove, poimo sada. U asno sam glad
an. Mora biti da postoji neko mesto gde se mo e jesti, a u stanju smo da sebi priu t
imo ne to odista dobro. U svakom sluaju, nadam se da mo emo nai neko mesto gde mo emo pr
obati neki zanimljiv sej elski specijalitet, ili, ukoliko nas pro volja, uzeti neki
dobar standardni galaktiki obrok... Doite... Kada konano budemo na sigurnom, rei u v
am ta mislim da se stvarno ovde dogodilo."
46.
Treviz se na e unazad s ugodnim oseanjem oporavljenosti. Prema merilima Ter
minusa restoran nije bio naroito skup, ali je za njih, u svakom sluaju, predstavlj
ao novinu. Zagrevao se, delom, zahvaljujui otvorenom ognji tu na kome se pripremala
hrana. Meso su imali obiaj da slu e sitno izrezano - uz obilje ljutih sosova - a j
elo se prstima koji su od masnoe i topline bili za tieni glatkim, zelenim listovima
- hladnim, vla nim i sa blagim ukusom mentola.
Svako pare mesa hvatalo se listiem, a onda se sve to zajedno stavljalo u u
sta. Kelner im je bri ljivo objasnio itav postupak pri jelu. Oigledno naviknut na st
rane goste, pokroviteljski se sme io dok su Pelorat i Treviz oprezno hvatali vrele
komadie mesa, iskreno se odu eviv i videi na strancima izraze olak anja kada su konano s
hvatili da im listovi hlade prste, kao i samo meso dok su ga vakali.
"Izvanredno!" uzviknu Treviz i konano narui jo jednu porciju. Pelorat se ni

je ustruavao da sledi njegov primer.

Konano se pred njima nae spu vast, jedva zaslaen desert; posle toga i kafa ka
ramelastog ukusa, na ta oni sumnjiavo zavrte e glavama. Odluu e, onda, da dodaju malo s
irupa; na to kelner zavrte glavom.
Konano, Pelorat upita: "Pa, ta se to dogodilo tamo u Turistikom centru?"
"Mislite na Kompora?"
"Pa, da li se dogodilo jo ne to o emu bi vredelo da se razgovara?"
Treviz se obazre oko sebe. Sedeli su u jednoj dubokoj ni i, raspola ui izvesn
om merom privatnosti; restoran je bio krcat gostima i prirodno brujanje glasova
savr eno je pokrivalo njihov razgovor.
"Ne ini li vam se neobinim da je uspeo da nas prati do Sej ela?" upita on ti
him glasom.
"Spomenuo je da raspola e posebnim intuitivnim sposobnostima."
"Da, nekad je bio univerzitetski ampion u praenju kroz hipersvemir. Nikada
, sve do danas, to mi nije bilo sumnjivo. Mogu sasvim dobro shvatiti da je neko
u stanju da, ukoliko raspola e odreenom ve tinom, ili ima dobro razvijene reflekse, p
roceni kuda neko namerava da skoi, naroito ako mu je poznato kako se pripremao za
to; ali nije mi jasno kako bi jedan pratilac mogao biti u stanju da ga sledi kro
z seriju uzastopnih skokova. Vi, sami, pripremate se samo za prvi skok; raunar je
taj koji vas vodi kroz ostale. Pratilac mo e biti u stanju da proceni kakav e biti
i kuda e vas odvesti va prvi skok, ali posredstvom kakve magije on mo e doznati ta j
e programirano u raunaru?"
"Pa ipak, Golane, to mu je po lo za rukom."
"U to nema nikakve sumnje", odvrati Treviz, "i jedini mogui nain da to izv
ede, bar koliko ja mogu da zamislim, jeste da je unapred znao kuda nameravamo da
poemo. Znao, ne nagaao."
Pelorat se za trenutak zamisli. "Apsolutno nemogue, dragi moj. Kako je mo
gao znati? Mi to ni sami nismo znali sve dok se nismo ukrcali na Daleku zvezdu."
"Znam... A ta mislite o ovom Danu meditiranja?"
"Kompor nas nije slagao. Kelner nam je to potvrdio kada smo stigli ovamo
i raspitali se kod njega."
"Tako je, potvrdio je, ali je spomenuo i da restoran nije zatvoren. U st
vari, rekao je tano sledee: 'Sej el nije provincija. Ovde je uvek otvoreno'. Drugim
reima, ljudi se zaista prepu taju meditiranju, ali ne i u velikim gradovima gde su
gotovo svi emancipovani i gde nema mesta provincijalnim zatucanostima. Stoga, ov
de je i danas bilo ivog saobraaja i ljudi su i li svojim poslovima - mo da ne ba u onoj
meri u kojoj se to dogaa za obinih dana - ali, ipak, ne sasvim bez ivosti."
"Ali, Golane, dok smo se mi nalazili u Turistikom centru ba niko nije u ao u
nutra. Savr eno sam siguran u to. Ba niko nije kroio unutra."
"I ja sam to zapazio. U jednom trenutku sam, ak od etao do prozora i pogled
ao napolje; primetio sam da su ulice oko centra grada bile pune ljudi; neki su h
odali a neki se vozili kolima; pa ipak, ba niko nije u ao u Turistiki centar. Dan me
ditiranja poslu io je kao savr en pla t. Ne bi nam uop te palo na pamet da dovedemo u pi
tanje tu iznenadnu privatnost koju smo u ivali - da ja nisam odluio da ne treba ver
ovati tom potomku dvoje stranaca."
"Dakle, ta je onda po vama smisao svega toga?" upita Pelorat.
"Mislim, Janove, da je stvar vrlo jednostavna. Imamo pred sobom osobu ko
ja zna kuda smo se uputili gotovo istog asa kad o tome donesemo odluku - iako se
nalazimo u razliitim svemirskim brodovima; takoe, osobu koja je u stanju da jedno
javno zdanje dr i praznim iako se ljudi normalno kreu svuda unaokolo - samo da bism
o bili u prilici da vodimo razgovor u potpunoj izdvojenosti."
" elite li da me navedete da poverujem kako je u stanju da stvara uda?"
"Upravo to. A razlog tome je to je Kompor agent Druge zadu bine i to je u st
anju da uspostavlja kontrolu nad umovima drugih ljudi; to je u stanju da ita va e i
moje misli iako se nalazimo u drugom svemirskom brodu veoma daleko od njega; to m
u nije te ko da se bez zastoja probije kroz Graninu upravu; to je u mogunosti da slet
i uz pomo gravitacionog pogona a da, istovremeno, ne navue sebi na glavu patrolu z
bog nepo tovanja uobiajenog postupka sletanja pomou radio-zraka; to je u stanju da ko
ntroli e postupke drugih do te mere da ak sprei ljude da uu u zgradu u koju on ne eli
da uu.

Tako mi svih zvezda", nastavi Treviz dok mu se preko lica navlaila senka
iskrenog negodovanja, "u stanju sam sada da te njegove sposobnosti pratim unazad
sve do dana kada smo diplomirali. Nisam po ao na ono njegovo putovanje zajedno s
njim. Seam se da ja to nisam eleo. Ali, nije li, zapravo, on tako eleo? Bilo mu je
potrebno da bude sam. Kuda je, zapravo, tada i ao?"
Pelorat odgurnu tanjir to je stajao pred njim, kao da eli da ra isti prostor
ispred sebe kako bi bio u mogunosti da na miru razmisli. Ali to kao da je bio sig
nal za robota-poslu itelja: jedan samopokretni sto pribli i im se i stade kraj njih,
mirno oekujui da oni na njega odlo e posue i pribor za jelo.
Kad ponovo ostado e nasamo, Pelorat primeti: "Ali to je sumanuto. Ni ta se,
zapravo, nije dogodilo to ne bi imalo svoje prirodno obja njenje. Kad jednom sebi u
vrtite u glavu da neko kontroli e sve to se zbiva, istog asa poinjete sve da tumaite u
toj svetlosti i vi e se ni na ta ne mo ete razumno osloniti. Smirite se, staro mome,
sve je to sticaj okolnosti i, jednostavno, stvar tumaenja. Ne dopustite da parano
ja ovlada vama."
"Neu dopustiti ni da mnome ovlada oseaj samozadovoljstva."
"Pa, razmotrimo sve to razmi ljajui logino. Pretpostavimo da je odista agent
Druge zadu bine. U tom sluaju, zbog ega bi se izlagao riziku da, ne dopustiv i ikome
da ue u Turistiki centar, probudi na e sumnje? ta je on to toliko va no rekao da bi pri
sutnost nekolicine ljudi na pristojnoj udaljenosti - povrh svega, jo , zabavljenih
vlastitim brigama - mogla tu ne to izmeniti?"
"Na to je, Janove, lako odgovoriti. eleo je da na e umove dr i pod strogom pr
ismotrom, i nije eleo da mu drugi umovi pri tome smetaju. Nikakve statike smetnje.
Nikakva mogunost zbrke."
"Pa ipak, i to je samo va e tumaenje. O emu toliko va nom je s nama vodio razg
ovor? Imalo bi smisla ak pretpostaviti, ba kao to je on sam sve vreme tvrdio, da je
eleo susret s nama samo zato da bi nam objasnio ta je uinio, da bi se izvinio zbog
toga, i da bi nas upozorio na nevolje u koje bismo mogli upasti. Zbog ega bismo
morali tragati za neim iza svega toga?"
Malena kartica-raun nenametljivo zasvetluca na drugoj strani stola, pokaz
ujui im cenu obeda. Treviz se ma i za pojas tra ei svoju kreditnu karticu koja je, nos
ei ig Zadu bine, bila rado primana posvuda u Galaksiji - ili, bar, na svim mestima g
de bi graani Zadu bine po eleli da odu. On ubaci karticu u odgovarajuci prorez i za s
amo nekoliko trenutaka itava operacija plaanja bila je obavljena. S uroenom oprezno u
Treviz na brzinu proveri raun i vrati karticu za pojas.
Obazrev i se zatim nemarno unaokolo kako bi proverio da nije privukao ne elj
enu pa nju nekolicine gostiju koji su jo sedeli za svojim stolovima, on nastavi: "Z
bog ega bismo tragali za neim to bi moglo stajati iza toga? Zbog ega? Nije on samo o
tome govorio. Govorio je i o Zemlji. Rekao nam je da je Zemlja mrtav svet i na
svaki nain nastojao da nas ubedi da je potrebno da odemo na Komporelon. Pa, hoemo
li poi tamo?"
"Golane, spreman sam da to ozbiljno razmotrim", priznade Pelorat.
"Prosto, da odemo odavde?"
"Po to proverimo Siriusov sektor mogli bismo se ponovo vratiti."
"A nije vam, mo da, palo na pamet da je pravi razlog to je eleo da nas vidi
upravo u nastojanju da nas odvrati od Sej ela i da nas ukloni odavde? Da odemo bil
o kuda, samo da ne ostanemo ovde?"
"Zbog ega?"
"Ne znam. Vidite, oekivali su da emo otii na Trantor. To je bilo ono to ste
vi eleli da uinite i to su oni, mo da, i oekivali da emo uiniti. Ja sam zamrsio stvari
vojim nastojanjem da odemo na Sej el, to je mo da poslednja stvar koju su eleli da uini
mo; i sada, eto, ele da nas na svaki nain odvuku odavde."
Pelorat nije izgledao nimalo zadovoljan. "Ali, Golane, to to govorite puk
e su tvrdnje. Zbog ega nas ne ele na Sej elu?"
"Ne znam, Janove. Ali meni je dovoljno i to da ele da odemo odavde. I zat
o ostajem ovde. Ne nameravam da odem odavde."
"Ali... Ali.. Vidite, Golane, ukoliko Druga zadu bina zaista eli da odemo o
davde, zar ne bi mogla jednostavno uticati na na e umove tako da sami po elimo da od
emo. Zbog ega bi se oko toga preganjali s nama?"
"Pa, kad ste ve sami to pomenuli, ne mislite li, profesore, da su to ve mo d

a uinili s vama?" Trevizove oi suzi e se pri izricanju ove neoekivane sumnje. "Zar ni
je tano da elite da odete odavde?"
Pelorat se zaprepa eno zagleda u Treviza. "Ja jednostavno mislim da u tome
ima nekakvog smisla."
"Nema sumnje, ali mogue je da tako mislite jer oni vr e uticaj na va um."
"Ali ja nisam..."
"Nema sumnje, bili biste spremni da se zakunete da niste pod njihovim ut
icajem - ak i da jeste."
"Ako me budete ovako pritiskali neu vi e imati mogunosti da se usprotivim ni
va im najbesmislenijim tvrdnjama. ta nameravate da uinite?"
"Ostau na Sej elu. A i vi ete ostati ovde sa mnom. Niste u stanju da bez men
e upravljate brodom; prema tome, ukoliko je Kompor izvr io uticaj na vas, uticao j
e na pogre nog oveka."
"U redu, Golane. Ostaemo na Sej elu sve dok ne budemo imali vlastite razlog
e za odlazak. Na kraju krajeva, najgora stvar koja nam se mo e dogoditi - gora neg
o da ostanemo, ili odemo - jeste da se nas dvojica raziemo. Vidite, staro mome, da
li bih, da je na mene izvr en uticaj, sada bio u stanju da promenim svoje mi ljenje
i da vam se sa zadovoljstvom pridru im - ba kao to nameravam da uinim?"
Treviz se zamisli za trenutak, a onda, kao da ga je ne to iznutra uzdrmalo
, pru i Peloratu aku sme ei se. "Sla em se, Janove. A sada, vratimo se na brod, i ponimo
sutra ispoetka... Ukoliko uop te budemo u stanju da ne to smislimo."
47.
Mun Li Kompor vi e se nije seao kada su ga regrutovali. Pre svega, u to je
vreme bio jo dete; s druge strane, agenti Druge zadu bine bri ljivo su nastojali da, t
o je god vi e mogue, uklone svoje tragove.
Kompor je bio Posmatra, i kao takav prepoznatljiv svakom graaninu Druge za
du bine.
To je znailo da je bio posveen u naela mentalnog op tenja i da je, do izvesne
mere, mogao sa pripadnicima Druge zadu bine da vodi razgovore na njihov nain; ipak
njegov je polo aj bio jedan od najni ih u hijerarhiji. Bio je sposoban da razazna ta
se zbiva u tuem umu, ali nije bio u stanju da na njega deluje. Obuka kojoj je bi
o podvrgnut nije i la toliko daleko. Bio je samo Posmatra, ali ne i Delatnik.
To ga je, u najboljem sluaju, svrstavalo u drugi razred, ali njemu to nij
e smetalo - ne mnogo. Bio je svestan svoje va nosti u ukupnom poretku stvari.
Tokom prvih stolea svog postojanja Druga zad bina je potcenjivala zadatak to
je stajao pred njom. Zami ljalo se da e aica najsposobnijih biti u stanju da nadgled
a itavu Galaksiju i da e Seldonov Plan, da bi glatko i ao u susret svom ispunjenju,
zahtevati samo veoma retka, jedva raspoznatljiva, ovla na prilagoavanja, ovde ili o
nde.
Pojava Mazgova oslobodila ju je tih njenih zabluda. Dolazei niotkuda, uhv
atio je Drugu zadu binu (i, razume se, Prvu zadu binu, ali to nije bilo od posebnog
znaaja) takorei u raskoraku; stajala je pred njim gotovo bespomona. Trebalo je da p
rotekne pet godina pre no to je uspela da se osposobi za protivudar, pa ak i tada
uz vrlo visoku cenu u ljudskim ivotima.
Zahvaljujui Palveru do lo je do potpunog oporavka, takoe uz vrlo neprijatnu
cenu; meutim, on je konano preduzeo odgovarajue mere. Delatnost Druge zadu bine, prem
a njegovoj odluci, morala se u najveoj meri pro iriti - a da se, istovremeno, ne po
vea prekomerno rizik da ona sama bude otkrivena. Tako je uveden korpus Posmatraa.
Komporu nije bilo poznato koliko je Posmatraa bilo u Galaksiji; ak, ni kol
iko ih je bilo na samom Terminusu. Znanje o tome nije predstavljalo deo njegovih
obaveza. Idealno uzev, izmedu dvojice Posmatraa nije trebalo da postoji nikakva
lako ustanovljiva veza; na taj nain, gubitak jednog ne bi ni na koji nain povukao
za sobom gubitak ostalih. Sve veze odr avali su sa pretpostavljenima na Trantoru.
Komporova ambicija bila je da jednog dana zaslu i preme taj na Trantor. Mada
je shvatao da je to bilo veoma malo verovatno, znao je da su povremeno pojedini
Posmatrai bivali preme tani na Trantor i unapreivani. Medutim, to se veoma retko do
gaalo. Vrline koje su od nekog inile uspe nog Posmatraa nisu bile one koje bi oveka mo
gle dovesti za Sto.
Eto, na primer, taj Gendibal, koji je bio etiri godine mlai od njega. Mora

biti da je, ba kao i on sam, bio regrutovan jo kao deak; ali njega su doveli pravo
na Trantor, i sada je ve bio Govornik. Kompor nije imao nikakvih iluzija u pogle
du toga zbog ega je tako moralo biti. U poslednje vreme esto je bio u vezi s Gendi
balom, stekav i mogunost da veoma dabro upozna svu mo uma tog mladog oveka. Ne bi bio
u stanju da mu se ni za trenutak odupre.
Kompor nije bio ba esto bio svestan svog niskog polo aja. Zapravo, retko je
kad uop te dolazio u priliku da o tome razmi lja. Na kraju krajeva - zami ljao je da t
ako misle i drugi Posmatrai - njegov polo aj mogao se smatrati niskim samo prema me
rilima Trantora. Na svetovima na kojima su boravili, svetovima koji nisu ovladal
i sposobnostima mentalnog op tenja, za Posmatrae je bilo veoma lako da se uspnu do
najvi ih poasti.
Kompor, na primer, nikad nije nailazio na te koe u pogledu prijema u najbol
je kole ili ulaska u najbolja dru tva. Bio je u stanju da iskoristi svoja mentalna
svojstva i da uz njihovu pomo osna i svoje prirodne intuitivne sposobnosti (bio je
siguran da je, zahvaljujui tim svojim prirodnim sposobnostima, uop te i bio regruto
van) i da, na taj nain, postane istinski ampion u lovu kroz hipersvemir. Postao je
zvezda univerziteta, to mu je potom omoguilo da zakorai na prvu preagu lestvica pol
itike karijere. Kada se jednom sada nja kriza okona, te ko da bi se uop te moglo predvid
eti dokle bi mogao uznapredovati.
Ukoliko se kriza uspe no razre i, u ta uop te nije trebalo sumnjati, nee li svim
a biti jasno da je upravo on bio taj koji je prvi uoio Treviza - ne kao oveka (jer
je bilo ko to mogao uiniti) ve kao oveka britkog uma?
Upoznao je Treviza jo za vreme studija, i u poetka je u njemu video samo p
ustopa nog, brzog na jeziku sadruga. Jednog jutra, meutim, dok se tromo izvlaio iz s
na, prepu tajui se strujanjima slobodnih misli to se meusobno pretiu u toj nepostojeoj
zemlji polusna, iznenada mu pade na um da je odista prava teta to Treviz nikada ni
je bio regrutovan.
Bilo je to, razume se, nemogue, po to je bio roen na Terminusu, a ne, kao on
, Kompor, do ljak s drugog sveta. Meutim, ak i ukoliko bi se to ostavilo po strani,
bilo je prekasno. Samo su veoma mlade osobe dovoljno prijemive za obuku u mentaln
om op tenju; bolno usaivanje te umetnosti - bilo je to ne to vi e od nauke - u mozgove
zrelih osoba, ve sasvim ukalupljenih, bila je praksa koja se primenjivala samo to
kom prva dva nara taja posle Seldona.
Meutim, ako ve Treviz, na prvom mestu, nije bio podoban da bude regrutovan
, i ako je, na drugom, uspeo da tu nemogunost nad ivi, ta je onda bilo to to je u vez
i s tim pobudilo Komporove sumnje?
Prilikom njihovog sledeeg susreta Kompor je nainio dubok prodor u Trevizov
um i uspeo da ustanovi prirodu onoga to je izazvalo njegov nemir. Trevizov um no
sio je u sebi obele ja koja nisu sasvim bila u skladu s pravilima kojima su Kompor
a uili. Uvek iznova, uspevao bi da mu nekako izmakne. Sledei ga, nalazio je pukoti
ne... Ne, nisu to stvarno bile pukotine... bila su to podruja nepostojanja. Bila
su to mesta na kojima su Trevizove misli zaranjale suvi e duboko da bi ih bilo mog
ue slediti.
Kompor nije raspolagao moguno u da ustanovi ta bi to trebalo da znai, ali nast
aviv i da posmatra Treviza u svetlosti onoga to je otkrio, poeo je da podozreva da T
reviz raspola e neobja njivim sposobnostima da na osnovu sasvim nedovoljnih podataka
doe do najtanijih moguih zakljuaka.
Da li je to bilo u nekoj vezi sa pukotinama? Nema sumnje, bilo je to ne to
to je trebalo da razmotri neko s mentalnim moima koje su daleko prevazilazile nje
gove - mo da, ak, sam Sto. Imao je krajnje nelagodan oseaj da su sposobnosti dono enja
pravih odluka ostajale, u celini, nepoznate ak i samom Trevizu, i da je mo da bilo
mogue da bi...
Da je mo da bilo mogue da bude sposoban da uini - ta? U pogledu toga Komporov
o znanje nije bilo dovoljno. On je u prilinoj meri bio u stanju da shvati znaenje
onoga ime je Treviz raspolagao - ali ne sasvim. Njegov je samo intuitivan zakljuak
- mo da, u stvari, samo bleda pretpostavka - bio da bi Treviz, u naelu, mogao biti
osoba od izuzetne va nosti.
Bio je, dakle, prinuen da preuzme rizik: da dozvoli da se, ukoliko bi se
ispostavilo da gre i, sve zavr i utiskom o njegovoj nedoraslosti za polo aj koji je za
uzimao. Ali ukoliko bi se ispostavilo da je u pravu...

Gledajui sada unazad, nikako mu nije bilo jasno kako je smogao snage da n
astavi sa svojim naporima. Nije bio u stanju da se probije kroz administrativni
red koji je okru ivao Sto. Bio je ve spreman da se pomiri sa izgubljenim ugledom. A
onda se, u oajanju, latio poslednje mogunosti: da se probije do najmlaeg pripadnik
a Stola. Konano, Gendibal je odgovorio na njegove pozive.
Gendibal ga je saslu ao veoma pa ljivo, i od tog trenutka izmedu njih dvojic
e uspostavljena je naroita veza. Upravo je po Gendibalom nalogu Kompor nastavio d
a se dru i sa Trevizom; takoe, upravo je na osnovu Gendibalovih uputstava stvorena
situacija iji je konani ishod bilo Trevizovo progonstvo. I upravo je preko Gendiba
la mo da bilo mogue da Kompor (ponovo je poeo da se nada) konano ostvari svoj san i d
obije preme taj na Trantor.
Dakle, obavljene su sve pripreme da se Treviz po alje na Trantor, ali je n
jegova naknadna odluka da tamo ne ode sasvim pomela Kompora; pomi ljao je, ak, da j
e to bilo ne to to ak ni sam Gendibal nije predvideo.
U svakom sluaju, Gendibal je u ovom trenutku hitao ka licu mesta. Za Komp
ora je to samo moglo znaiti da se kriza ozbiljno produbljuje.
Kompor posla svoj hipersignal.
48.
Gendibala iz sna na javu vrati laki dodir koji oseti u svom umu. Dodir j
e bio delatan i nimalo uznemirujui. S obzirom na to da je bio usmeren neposredno
prema njegovom centru za buenje - jednostavno, samo se probudio.
Pridigap se i ostao da sedi na krevetu, a pokriva mu spade s prikladno iz
vajanog i glatkog, mi iavog tela. Gendibal je istog asa prepoznao dodir - razlike meu
njima su onima koji su op tili mentalnim putem bile isto tako lako prepoznatljive
kao i glasovi onima koji su op tili prvenstveno putem zvukova.
Gendibal uzvrati uobiajenim signalom, istovremeno pitajui mogu li nakratko
odlo iti kontakt; odgovor je glasio: 'Ni ta nije hitno.'
Posle toga Gendibal se, bez nepotrebne urbe, mirno prepusti uobiajenim jut
arnjim radnjama. Meutim, dok se jo nalazio pod brodskim tu em - upotrebljena voda ot
icala je u aparat koji ju je ponovo preraivao - on ponovo uspostavi kontakt.
"Komore?"
"Da, Govornie."
"Da li ste razgovarali sa Trevizom i njegovim... saputnikom?"
"Peloratom. Janovom Peloratom. Jesam, Govornice, razgovarao sam."
"Vrlo dobro. Dajte mi jo pet minuta, a onda emo uspostaviti vizuelni konta
kt."
Prilikom odlaska u komandnu sobu Gendibal srete Suru Novi. Ona ga upitno
pogleda i zausti da mu ne to ka e, ali on samo stavi prst na usta i ona se smesta p
ovinova. Gendibal je i dalje oseao nelagodnost zbog jaine po tovanja (obo avanja) koje
je uoavao u njenom umu; meutim, postepeno je i to, nekako, postojalo normalan, pr
ijatan sastojak sredine u kojoj se sada nalazio.
Jedan maju ni nerv svog uma povezao je s njenim, i sada vi e nije postojala
nikakva mogunost da neko poku a da se probije u njegov um - a da se to, istovremeno
, ne izrazi i u njenom. Jednostavnost njenog uma (Gendibal se nikako nije mogao
oteti oseanju da do ivljava izvanredno estetsko u ivanje u samom posmatranju njegovog
strogog, niim suvi nim optereenog sklada) inila je sada nemoguim da se bilo kakvo tue
misaono polje pojavi u njihovoj neposrednoj blizini a da ga on smesta ne otkrije
. On gotovo da oseti pravu poplavu zahvalnosti zbog onog impulsa galantnosti koj
i ga je naveo da je pozove u posetu onda kada su zajedno do etali do Univerziteta
- to je, na kraju, dovelo do toga da je do la ba u trenutku kada mu je najvi e bila po
trebna.
"Kompore?" pozva on ponovo.
"Da, Govornie."
"Opustite se, molim vas. Moram zai u va um. Nemojte mi to uzeti za zlo."
"Svakako, ukoliko to elite, Govornie. Ipak, mogu li znati za razlog?"
" elim da se potpuno uverim da niko spolja nije u njega zalazio."
"Poznato mi je, Govornie, da meu ostalim pripadnicima Stola imate politike
neprijatelje", nastavi Kompor. "Ali ne mislite valjda?"
"Ne zamarajte se time, Kompore. Samo se opustite... Da, nema nikakvog tr

aga. A sada, ukoliko ste spremni da saraujete sa mnom, mogli bismo uspostaviti vi
zuelni kontak."
Ono to je usledilo bilo je, u uobiajenom smislu rei, puka iluzija, s obziro
m na to da niko, osim nekoga ko je raspolagao savr enom mentalnom obukom pripadnik
a Druge zadu bine, ne bi bio u stanju da i ta uoi - bilo pomou ula, bilo uz pomo kakvog
fizikog detektora.
Postupak se sastojao u tome da se lice i prikaza sazdaju iz istog uma - p
ri emu su ak i najbolji mentalisti uspevali da predstave samo zasenena i prilino nej
asna oblija. Komporovo lice stajalo je sada tu, usred svemira; delovalo je kao da
se posmatra kroz tanko, promenljivo prozrano predivo; Gendibal je, pritom, savr en
o dobro znao da se i njegovo vlastito lice na potpuno isti nain prikazuje samom K
omporu.
Posredstvom fizikih hipertalasa kontakt je mogao biti uspostavljen do te
mere jasno da su sagovornici, makar meusobno bili udaljeni ak i hiljadu parseka, i
mali oseaj kao da sede jedan naspram drugog. Gendibalov brod imao je svu neophodn
u opremu za takvu vrstu komunikacije.
Postojale su, meutim, ozbiljne prednosti neposredne mentalne vizije. Glav
na se prednost sastojala u tome da je nije mogao registrovati nikakav aparat koj
i je stajao na raspolaganju Prvoj zadu bini. Stavi e, u vizuelni mentalni kontakt ko
ji je uspostavio neki pripadnik Druge zadu bine nije se mogao ukljuiti nijedan drug
i njegov sunarodnik. Istina, bilo je mogue pratiti kontakt dvaju umova, ali ne i
tanane izraze lice koji su, zapravo, op tenju davali njegovo pravo, suptilno znaenj
e.
A o se tie Anti - Mazgova... Pa, besprimerna istota Novinog uma predstavlja
la je dovoljnu predohranu: njihova prisutnost odmah bi se jasno ispoljila.
"Prenesite mi, Kompore, sa svim pojedinostirna, razgovor koji ste imali
sa Trevizom i tim Peloratom", zatra i Gendibal. "Sa svim pojedinostima, sa najtana
nijim prelivima uma."
"Razumem, Govornie", odgovori Kompor.
Nije potrajalo suvi e dugo. Spoj zvukova, izraza lica i misli u osetnoj je
meri zgusnuo itavu priu, uprkos injenici da je, ukljuujui i najtananije prelive uma,
bilo mnogo vi e da se ka e no to bi to bio sluaj kada bi se koristio samo govor.
Gendibal ga je netremice posmatrao. Bilo je malo ega izli nog - ako je uop te
bilo - u tom vizuelnom mentalnom op tenju. U istinskoj viziji, pa ak i u fizikoj hi
perviziji na razdaljini od bezbroj parseka, ovek je bez sumnje mogao doi u posed n
euporedivo veeg broja podataka nego to bi bilo neophodno da se shvati o emu je re; i
stovremeno, mogao je ispustiti pozama an broj pojedinosti, a da mu zauzvrat ne pro
makne ni ta to je moglo biti od stvarne va nosti.
Medutim, kroz koprenu mentalne vizije ovek je postizao savr enu bezbednost
op tenja - plaajui to nemoguno u da ispusti poneku nebitnu pojedinost. Jer, ovde, svaka
je pojedinost, ma i najmanja, mogla biti od neprocenjivog znaaja.
Postojale su u asavajue prie koje su instruktori na Trantoru sejali medu svo
jim uenicima - prie smi ljene da na mladie ostave najsna niji mogui utisak o va nosti pos
izanja potpune usredsreenosti na predmet. Pria koja se naje e navodila bila je, bez su
mnje, upravo ona koja je bila najmanje osnovana. Pria se odnosila na prvi izve taj
o poetnim uspesima Mazgova, pre no to je sebi potinio Kalgan - na nekog ni eg slu benik
a kome je prvom dopao ruku izve taj i koji je imao samo bledu predstavu o ovoj etvo
rono noj ivotinji, te stoga, niti je shvatio niti prozreo smisao koji je u sebi sad
r alo ovo 'lino ime'. Taj je slu benik, usled toga, do ao do zakljuka da je itava stvar d
o te mere neva na da obave tenje o Mazgovu nije uop te bilo vredno poslati na Trantor.
Meutim, kada je stigla sledea poruka ve je bilo suvi e kasno da se bilo ta preduzme i pet gorkih godina proteklo je pre no to se sve uspe no razre ilo.
Gotovo je izvesno da se sve to o emu je pria govorila nikada nije ni zbilo
- ali to nije bilo ni od kakve va nosti. Pria je sama po sebi bila dramatina, i nje
na je svrha bila da u svakog uenika usadi naviku da se najpomnije usredsredi na p
redmet svog posmatranja. Gendibal se priseao vlastitih studentskih dana kada je,
jednom, poinio gre ku primajui jedno obave tenje koje mu se, dok ga je razmatrao, uinil
o i neva nim i sasvim lako obja njivim. Njegov uitelj - stari Kendast, pravi tiranin,
bez ostatka - samo je frknuo i rekao: "A etvorono na ivotinja, Uenie Gendibale?" to je
bilo vi e nego dovoljno da mladi gotovo svisne od stida.

Kompor zavr i svoj izve taj.

"Dajte mi, molim vas, svoju procenu Trevizove reakcije", zatra i Gendibal.
"Poznajete ga bolje od mene; u stvari, niko ga ne poznaje tako dobro kao vi."
"Bila je savr eno jasna", odgovori Kompor. " to se mentalnih nagove taja tie, n
e postoji mogunost gre ke. On smatra da moje rei i moji postupci predstavljaju izraz
mojih naj ivljih nastojanja da ga skrenem prema Trantoru, ili prema Siriusovom se
ktoru, odnosno da ga uputim bilo gde drugde osim tamo gde on, zapravo, eli da poe.
Prema mom mi ljenju, to samo znai da je krajnje odluan u pogledu toga da ostane tam
o gde se sada nalazi. injenica da sam ja pridao toliku va nost potrebi da napusti S
ej el navela ga je, ukratko, da i sam shvati njenu va nost; sledstveno tome, po to sma
tra da je njegov vlastiti interes u potpunoj suprotnosti sa mojim interesima, on
e svesno odluiti da postupi potpuno suprotno onome to veruje da su moje elje."
"Da li ste sigurni u to?"
"Potpuno siguran."
Gendibal naas razmotri i Komporov izve taj i odlui da je ta procena ispravna
. "Zadovoljan sam", ree on konano. "Obavili ste dobar posao. Va a pria o radioaktivno
j zagaenosti Zemlje bila je mudro smi ljena; na taj nain izazvali ste po eljnu reakcij
u bez potrebe da se neposredno upliete u njegov um. Za svaku pohvalu!"
Izgledalo je kao da se, za trenutak, Kompor bori sam sa sobom. "Govornie"
, ree on, "ne mogu da prihvatun va u pohvalu. Nisam ja izmislio tu priu. Ona je isti
nita. U Siriusovom sektoru odista postoji planeta koju nazivaju Zemljom, i odist
a je smatraju prvobitnim domom ljudske rase. Planeta jeste bila radioaktivna, il
i od samog poetka ili je to kasnije postala; u svakom sluaju, stanje je postepeno
postajalo sve gore i, konano, planeta je ostala bez ikakvog ivota. Takoe, odista je
bilo pronaeno sredstvo da se poveaju mogunosti uma - mada, na kraju, ni ta nije bilo
od svega toga. Na planeti mojih predaka sve to zaista se uzima kao istorijska in
jenica."
"Je li? Zanimljivo!" Gendibal nije izgledao sasvim ubeen. "U tom sluaju, j
o bolje. Izvanredna je stvar poslu iti se istinom, s obzirom na to da nikakva neist
ina ne mo e biti predoena s istom merom iskrenosti. Sam Palver je jednom rekao: ' to
je bli a istini la uspe nije deluje, a sama istina, kad je mogue dobro je iskoristiti,
uvek je najbolja la '."
"Potrebno je jo ne to spomenuti", nastavi Kompor. "Sledei va nalog da nastoji
m da - po svaku cenu - zadr im Treviza na Sej elu do va eg dolaska, u svojim sam napor
ima morao da odem toliko daleko da je sad jasno da se u njemu zaela sumnja da sam
pod uticajem Druge zadu bine."
Gendibal klimnu. "Pod sada njim okolnostima, mislim da je to bilo neizbe no.
Njegova monomanija da svuda, ak i tamo gde je nema, vidi Drugu zadu binu, bila je
dovoljna da ga do toga dovede. Jednostavno, moramo i tu injenicu imati u vidu."
"Govornie, ukoliko je doista neophodno da Treviz do va eg dolaska ostane ta
mo gde je, znatno bi pojednostavilo stvari ukoliko bih vam do ao u susret, stavio
vas na svoj brod i ponovo se vratio na Sej el zajedno sa vama. Bio bi mi za to dov
oljan samo jedan dan..."
"Ne, Posmatrau", prekide ga Gendibal ustro. "Neete to uiniti. Ljudi na Termi
nusu znaju gde ste. Na va em brodu nalazi se hiperoda ilja koji niste u mogunosti da u
klonite, jer li tako?"
"Tako je, Govornie."
"Ako na Terminusu znaju da ste stigli na Sej el, i njihovom ambasadoru na
Sej elu je to poznato - a poznato mu je i da je Treviz tamo prispeo. Va hiperoda ilja
obavestie Terminus da ste napustili Sej el da biste oti li na neko mesto udaljeno nek
oliko stotina parseka i da ste se potom opet vratili; ambasador e ih, sa svoje st
rane, izvestiti da Treviz nije mrdnuo sa Sej ela. Do kakvog bi, u tom sluaju, zaklj
uka mogli doi na Terminusu? Gradonaelnica Terminusa je, po svemu sudei, prepredena en
a, i poslednja stvar koju bismo eleli jeste da je uzbunimo suoavaui je s jednom mrano
m zagonetkom. Ne bismo eleli da je u ovom sektoru vidimo na elu jednog dela njene
flote. U svakom sluaju, rizik bi bio neugodno velik."
"Uz najdublje po tovanje, Govornie..." zapoe Kompor, a onda nastavi: "Kakvog
bismo razloga imali da strepimo od jedne flote ukoliko smo u stanju da svojoj k
ontroli podvrgnemo njenog vou?"
"Ma kako malo razloga mogli imati za to, jo manje e biti razloga za straho

vanje ukoliko flota ne bude ovde. Ostanite tamo gde ste, Posmatrau. Kad stignem,
pridru iu vam se u va em brodu, a onda..."
"A onda, Govornie?"
"Pa, onda, preuzeu itavu stvar u svoje ruke."
49.
Po to je vizuelni kontakt bio prekinut, Gendibal ostade da sedi na mestu n
a kome se zatekao; sedeo je tako dugo, razmi ljajui.
Tokom ovog dugog putovanja ka Sej elu - neizbe no dugog u ovom brodu koji se
ni po emu nije mogao meriti sa tehnolo ki daleko savr enijim modelima Prve zadu bine ponovo je pa ljivo razmotrio svaki pojedinani izve taj o Trevizu. Izve taji su sezali
gotovo itavu jednu deceniju unatrag.
Posmatrano u celini i u svetlosti najnovijih dogaaja, vi e nije moglo biti
nikakve sumnje da je od Treviza mogao biti stvoren izvanredan lan Druge zadu bine samo da naelo da se nikad ne regrutuje niko ko je roen na Terminusu nije bilo na
snazi jo od Palverovih vremena.
Gotovo da je bilo nemogue pobrojati sve one osobe najvi ih vrednosti koje s
u tokom stolea bile izgubljene za stvar Druge zadu bine. Nije postojala nikakva mog
unost da se procene vrednosti svakog pojedinca meu trilionima Ijudskih bia koja su i
vela irom Galaksije. Ipak, malo je bilo verovatno da je bilo ko od njih nosio u s
ebi mogunosti vee od onih kojima je raspolagao Treviz; pri tome, bilo je sasvim si
gurno da se niko od njih nije nalazio na tako osetljivom mestu.
Gendibal lagano odmahnu glavom. Nije se smelo dopustiti da se Treviz pre
vidi - bez obzira na to to je bio roen na Terminusu. Zaista je bio za svaku pohval
u Posmatra Kompor to ga je uoio, iako se tokom minulih godina dosta toga izmenilo k
od Treviza.
Razume se, Treviz im sada nije mogao biti ni od kakve koristi. Bio je pr
evi e star za obuku; ali i dalje je posedovao tu intuiciju s kojom se rodio, tu sp
osobnost da uoi pravo re enje ak i na temelju savr eno nedovoljnih podataka, i ne to...
ne to...
I stari andes - koji je, iako je ve pre ao svoj vrhunac, bio Prvi govornik,
i to u celini gledano, veoma uspe an - uoio je ne to u tome, ak i bez povezanih podata
ka i dubokog poniranja u stvar koje je Gendibal bio u stanju da sebi priu ti otkak
o je krenuo na ovaj put. Po andesovom mi ljenju, Treviz je bio klju krize.
Zbog ega je Treviz oti ao na Sej el? ta je imao na umu? ta je smerao?
A nije bilo mogue prodreti u njegov um! Gendibal je bio u to sasvim sigur
an. Sve dotle dok ne bude mogao da so kraja dokui kakva je bila njegovauloga, bil
o bi potpuno pogre no poku ati da se Trevizov um na bilo koji nain 'prilagodi'. S Ant
i-Mazgovima na vidiku - ma ko oni bili - ma ta oni predstavljali - pogre an korak u
odnosu na Treviza (Treviza, iznad svega) mogao je imati dejstvo bombe koja bi i
m eksplodirala pred samim oima.
On oseti kako neki drugi um zuji oko njegovog i rasejano ga odgurnu, kao
to bi odagnao kakvog dosadnog insekta tamo na Trantoru - ali umom, ne rukom. A o
nda, trenutno, oseti odsev bola u tom drugom umu i smesta podi e oi.
Sura Novi pritiskala je prstima svoje bujne obrve. "Vi izvini mene, Gospo
dine, ali mene pogodi iznenadan glavobolja."
Gendibal odmah oseti kajanje. " ao mi je, Novi. Nisam mislio - ili, bolje,
odve sam sna no mislio." On se odmah - ne no - potrudi da smiri njene nadra ene nervne
vlati.
Novino lice ubrzo se ozari. "Odmah pro lo je brzo. Lepi zvuk va ih rei, Gospo
dine, blagotvorno je meni."
"Odlino!" odvrati Gendibal. "Je li ne to nije u redu? Zbog ega si ovde?" Uzd
r avao se da zalazi dublje u njen um, kako bi sam ustanovio kako stvari stoje. Sve
je vi e oklevao da na taj nain nasre na njenu intimu.
Novi je neodluno zastala, a onda se blago na e prema njemu. "Ja zabrinuta.
Vi gleda u ni ta i daje zvuke i tvoj lice mrgodi se. Ja stajala sam tu, kao led bude
m, pla im se da vi padne ... bolestan, i ja ne bude znala ta uradi ."
"Nije to ni ta, Novi. Nema potrebe da strahuje ." On je blago potap a po ruci.
"Nema razloga da se brine . Razume li?"
Strah - ili bilo kakvo sna nije oseanje - na neki su nain remetili i kvarili

jasni sklad njenog uma. Najvi e je, razume se, voleo da ga vidi opu tenog, smirenog
i srenog, ali je oklevao da ga u to stanje dovede me anjem spolja. Maloprea nji blago
tvorni dodir njegovog uma shvatila je kao posledicu njegovih rei, i njemu se inilo
najboljim da tako i ostane.
"Novi, zbog ega ne eli da te zovem Sura?" upita je on iznenada.
Ona ga hitro pogleda i licem joj odjednom proe odsev jada. "Oh, Gospodine
, nemojte ini to."
"Ali Rufirant te je tako zvao, onog dana kada smo se prvi put sreli. Sad
a te i ja poznajem dovoljno dobro..."
"Zna ja dobro da on uinio je to, Gospodine. Tako govori ovek eni koja nema ni
svoj ovek, ni svoj verenik, koja nije ... potpuna. Vi mo e zove je njeno prvo ime. Ali
ja dobije vi e ast ako vi zove me Novi, i ja bude mnogo ponosna. I ako ja nema svoj ove
sad, ja ima svoj gospodar, i ja bude zadovoljna. Ja nada se vi ne uvredi se ako ja e
li da vi zove mene Novi."
"Razume se da ne, Novi."
Njenim se umom na to proli duboka ushienost, i ovaj sad ponovo be e lep i is
t. I sam Gendibal oseti zadovoljstvo zbog toga; mo da i previ e. Da li je uop te treba
lo da bude toliko zadovoljan?
Pomalo postieno, on se priseti kako je i sam Mazgov dopustio sebi da na s
lian nain na njega utie ona ena iz Prve zadu bine, Bejta Darel - na njegovu nesreu.
Ovo, razume se, nije imalo nikakve slinosti s tim. Ova Dumljanka predstav
ljala je njegov odbrambeni tit protiv tuih umova, i on je eleo da ona toj svrsi slu i
na najpouzdaniji mogui nain.
Ne, nije ba bilo sasvim tako... Njegov polo aj Govornika bio bi ozbiljno do
veden u pitanje ukoliko bi ikako prestao da bude sposoban da u celosti razume sv
oj um, ili, to bi bilo jo gore ukoliko bi ga namerno izvitoperio da bi izbegao ist
inu. Istina je bila da mu se veoma dopadalo da gleda kako smirenost i srea rastu
u njoj iznutra - bez ikakvog spoljnog me anja - i to mu se dopadalo jednostavno st
oga jer mu se ona dopadala; u tome (pomisli on izazovno) nije moglo biti nieg ravo
g.
"Sedi, Novi", obrati joj se on.
Ona ga poslu a, odr avajui nesigurno ravnote u na ivici naslonjae i sedei onoliko
daleko od njega koliko je to povr ina prostorije dozvoljavala. Njen um bio je pre
plavljen oseanjem po tovanja.
"Kada si me maloas ugledala kako proizvodim one zvukove", nastavi on, "ja
sam to, Novi, vodio jedan razgovor na daljinu, onako kako to uenjaci ponekad ima
ju obiaj da ine."
Novi odvrati tu no, smerno spu tenih oiju: "Ja vidi , Gospodine, da ima jo puno s
tvari to unjak ini to ja ne razume i ne mo e ni zamisli . To bude ve tina veliko kao p
Ja stidi se to doe vama i tra i bude unjak. Za to se vi, Gospodine, ne bude onda sme
ni?"
"Nije sramotno te iti neemu ak i kada je to izvan tvog doma aja", odvrati Gend
ibal blago. "Ti si sada ve isuvi e stara da bi mogla postati uenjak poput mene, ali
ni izdaleka odve stara da ne bi mogla nauiti znatno vi e nego to sada zna , i osposobit
i se za mnogo vi e no to sada mo e . Nauiu te ne to o ovom brodu. Do trenutka kada stignem
na na e odredi te, znae ve poprilino o tim stvarima."
Gendibal je bio ushien. A za to da ne? Namerno je okretao lea svim stereotip
ima vezanim za dumski narod. Uostalom, kakvog je uop te prava imala ta raznobojna
skupina to je inila Drugu zadu binu da postavlja takve stereotipe? Porod samih itelja
Druge zadu bine nije ba esto ispoljavao svojstva koja bi ga preporuivala za najvi e po
lo aje u zajednici. Deci Govornika gotovo nikad nije polazilo za rukom da i sama p
ostanu Govornici. Pre tri stolea postojala su tri nara taja Lingestera koja su nasl
eivala jedan drugog, ali nikada nije u potpunosti otklonjena sumnja da Govorniku
iz druge generacije zapravo nije bilo mesto za Stolom. A ukoliko je sve to bilo
tano, kakvog su prava imali ti ljudi s Univerziteta da sebe toliko uzvise nad dru
gima?
Posmatrao je kako Novine oi blistaju od sree, i ponovo oseti duboko zadovo
ljstvo zbog toga.
"Gospodine, ja bude se trudim mnogo da naui sve to vi meni ka e ", ree ona.
"Siguran sam u to", odvrati on... i zastade. Sada mu je tek palo na pame

t da tokom svog razgovora s Komporom ni na koji nain nije nagovestio mladom oveku
da nije bio sam na brodu. Nijednom reju mu nije nagovestio da ima saputnika.
Prisutnost jedne ene s njim na brodu mogla se razumeti sama po sebi; u sv
akom sluaju, nema nikakve sumnje da se Kompor ne bi iznenadio. Ali jedna Dumljank
a?
Za trenutak, uprkos svemu to je Gendibal u vezi s tim mogao preduzeti, st
ereotip ponovo izbi svom svojom snagom, i on oseti lako zadovoljstvo to Kompor ni
kada nije bio na Trantoru i to, samim tim, ne bi bio u stanju da u Novi prepozna
Dumljanku.
Ali gotovo istog asa, on odagna od sebe takve misli. Nije bilo ni od kakv
e va nosti da li je, ili nije, Kompor i ta o tome znao - niti bilo ko drugi. Gendiba
l je bio Govornik Druge zadu bine i imao je pravo da ini to mu je drago - sve dok se
kretao u okvirima odredaba Seldonovog Plana. Niko nije imao prava da mu se me a.
"Gospodine, kada najzad stigne mi na odredi te, da li se mi bude rastane ?" up
ita iznenada Novi.
On je pogleda i odgovori, s mo da ne to vi e ustrine no to je u ovoj prilici bil
o neophodno: "Ne, Novi, neemo se rastajati."
I Dumljanka se snebivljivo nasme i i pro ara pogledom itavu Galaksiju - kao to
bi bilo koja ena uinila.
UNIVERZITET
50.
Pelorat ponovo ra iri nozdrve kada se on i Treviz vrati e na palubu Daleke z
vezde.
Treviz sle e ramenima. "Ljudsko telo je moan raspr iva najrazliitijih mirisa. R
eciklisanje nikada ne deluje trenutno i ve taki mirisi samo prekrivaju prirodne - n
ikada ih ne zamenjuju."
"Pretpostavljam, prema tome, da ak ni dva broda nikada ne miri u sasvim ist
o, pod uslovom da su izvesno vreme u njima boravile razliite osobe."
"U pravu ste, ali da li ste ve posle jednog sata i dalje oseali krakterist
ian miris ove planete?"
"Nisam", priznade Pelorat.
"Pa, uskoro vi e neete oseati ni ovaj miris. U stvari, ukoliko dovoljno dugo
vremena provedete na nekom brodu, s dobrodo licom ete, po povratku, pozdraviti mir
ise koji za vas znae rodni dom. I, usput reeno, Janove, ukoliko posle ovoga postan
ete svemirsko tumaralo moraete shvatiti da je krajnje neutivo stavljati primedbe u
odnosu na mirise bilo kog broda, odnosno, sveta na kome ive ljudi sa tog broda.
Meu nama, razume se, to je potpuno u redu."
"Istinu da ka em, Golane, najsme nije je upravo to to ja zaista oseam Daleku z
vezdu kao svoj dom. Na kraju krajeva, bar potie sa Zadu bine." Pelorat se nasme i. "Z
nate, nikada nisam sebe smatrao rodoljubom. Uvek sam voleo da mislim da jedino it
avo oveanstvo smatram svojim rodom; ali sada moram da priznam da injenica da sam to
liko daleko od Zadu bine ispunjava moje srce toplinom prema njoj."
Treviz nastavi da razme ta postelju. "Da znate, niste ba toliko daleko od Z
adu bine. Sej elska unija je gotovo sa svih strana okru ena zadu binskom teritorijom. Im
amo ovde ambasadora i niz drugih predstavnika, od konzula pa nadalje. Sej elci vol
e da nam se suprotstavljaju na reima, ali uglavnom veoma paze da ne uine ni ta to bi
moglo izazvati na e nezadovoljstvo njima... Janove, poite na spavanje. Danas nismo
ni ta postigli, i sutra emo se morati mnogo vi e potruditi."
Medutim, nije predstavljalo nikakvu te kou da se i dalje uju kroz tanku preg
radu koja je delila njihove sobe. Nemirno se prevrui u tami to se spustila na brod,
Pelorat ga odjednom pozva, ne naroito glasno: "Golane?"
"Da?"
"Ne spavate?"
"Ne mogu, dok vi priate."
"Ipak smo, znate, ne to postigli danas. Va prijatelj, Kompor..."
"Biv i prijatelj", promumla Treviz.
"Bez obzira na to ta vam je sada, priao nam je o Zemlji i rekao ne to na ta j
o nisam nai ao u svojim istra ivanjima. Radioaktivnost!"

Treviz se pridi e, osloniv i se na lakat. "ujte, Janove, ako Zemlja i jeste m

rtav svet, to jo ne znai da se vraamo kui. I dalje elim da pronaem Geu."
Pelorat punu usnama kao da tera od sebe kakvo perce. "Razume se, drago mo
je mome. I ja elim. Ja ak ni ne mislim da je Zemlja mrtav svet. Kompor je mo da doist
a verovao da je ono to nam je priao su ta istina, ali jedva da postoji neko podruje u
Galaksiji koje nema neku vlastitu priu na osnovu koje postojbinu oveanstva sme ta na
neki obli nji svet. I gotovo ga obavezno nazivaju Zemljom, ili nekim veoma slinim
imenom.
U antropologiji to nazivamo 'globocentrizmom'. Ljudi obino uzimaju zdravo
za gotovo da su bolji od svojih suseda; da je njihova kultura starija i nadmonij
a kulturama drugih svetova; da je sve dobro na drugim svetovima preuzeto od njih
, a da je sve lo e ili posledica izopaavanja svega dobrog to je od njih preuzeto - i
li da je preuzeto od nekog drugog. Pri tome, vidljiva je te nja da se nadmo u vredn
ostima izjednai sa nadmoi u trajnosti. I ukoliko nisu u stanju da pouzdano potvrde
da je upravo njihova planeta Zemlja, odnosno njezin ekvivalent, mesto na kome j
e zaeta ljudska vrsta - gotovo uvek daju sve od sebe da je smeste negde u svom po
druju, ak i kada nisu u mogunosti da joj tano odrede polo aj."
"Hoete, dakle, da ka ete da je Kompor samo sledio tu uobiajenu te nju kada nam
je rekao da se Zemlja nalazi u Siriusovom sektoru?" upita Treviz. "Pa ipak budui
da svetovi u Siriusovom sektoru imaju dugu istoriju, svaki pojedinani svet meu nj
ima morao bi biti dobro poznat i lako bi bilo proveriti reenu tvrdnju bez potrebe
da se uop te tamo ode."
Pelorat se prigu eno nasmeja. "ak i kada biste bili u mogunosti da doka ete da
nijedan svet u Siriusovom sektoru ne bi mogao biti Zemlja, to jo uvek ni ta ne bi
re avalo. Potcenjujete injenicu, Golane, da misticizam mo e sasvim nadvladati zdravim
razumom. Postoji bar desetak podruja u Galaksiji gde najugledniji naunici stalno
ponavljaju, najsveanije i bez ikakve primese ironije, lokalne prie o tome da se Ze
mlja - odnosno, ono to su oni izvoleli da nazovu Zemljom - nalazi negde u hipersv
emiru i da je jednostavno, osim pukom sluajno u, nije mogue pronai."
"A da li ka u i da je bar neko, makar i pukom sluajno u, uspeo da je pronae?"
"Uvek je bilo takvih pria i uvek su se javljale rodoljubive te nje da se su
zbije svaka neverica - ak i ako prie nisu zvuale nimalo verovatno i ako niko, osim
ljudi sa svetova na kojima su takve prie ispredane, nije ispoljio spremnost da u
njih poveruje."
"Pa onda, Janove, nemojmo ni mi u njih verovati. Bilo bi sada najbolje d
a i sami skoimo u na intimni hipersvemir sna."
"Ali, Golane, ta pria o radioaktivnoj zagaenosti Zemlje neodoljivo me priv
lai. Sve mi se nekako ini da u tome zaista ima neeg istinitog - ili, bar, neeg pribl
i no istinitog."
" ta mislite time - pribli no istinitog?"
"Pa eto, svet pojaane radioaktivnosti bio bi svet na kome bi radioaktivno
zraenje bilo zastupljeno u znatno veem stepenu no to bi to bilo uobiajeno. Stopa mu
tacija na takvom svetu bila bi znatno vi a i evolucija bi se odvijala znatno br e sa velikom raznovrsno u. Pomenuo sam vam ve, ukoliko se seate, da jednu od bitnih sta
vki u kojoj se gotovo sve prie sla u ini i okolnost da je ivot na Zemlji bio neverova
tno raznovrstan: milioni vrsta svih oblika ivota. Upravo je ta raznovrsnost ivota
- taj eksplozivni razvoj - mogla dovesti do pojave razuma na Zemlji, a onda ga p
okrenuti u pohod po itavoj Galaksiji. Ukoliko je Zemlja zaista, iz nekog razloga,
bila radioaktivna - odnosno, u veoj meri nego druge planete - to bi neopozivo mo
glo govoriti u prilog ideji da je ona - da je bila - po svemu izuzetna."
Treviz nekoliko trenutaka osta zami ljen. "Pre svega, nemamo nikakvog pose
bnog razloga da poverujemo da je Kompor govorio istinu", ree on najzad. "Mogue je
da nas je svesno lagao kako bi nas naveo da odemo sa Sej ela i upustimo se u nekak
vo sumanuto tumaranje oko Siriusa. U stvari, verujem da je upravo to i bila njeg
ova namera. S druge strane, ak i ukoliko je govorio istinu, ono to je rekao jeste
da je Zemlja bila do te mere radioaktivna da je ivot na njoj postao nemogu."
Pelorat ponovo punu usnama. "Nije bilo previ e radioaktivnosti koja bi onem
oguila da se ivot razvije na Zemlji, a ivotu je, kad se jednom zane, lak e da se odr i n
ego da se razvije. Razumno je, stoga, pretpostaviti da se ivot zaeo i odr ao na Zeml
ji. Sledstveno tome, nivo radioaktivnosti nije uop te morao biti nespojiv sa ivotom

, i s vremenom je taj nivo mogao biti i smanjen. Ne postoji ni ta to bi ga moglo po

veati."
"A nuklearne eksplozije?" nabaci Treviz.
"Kakve one imaju veze s tim?"
"Mislim, pretpostavimo da je do lo do nuklearnih eksplozija na Zemlji?"
"Na povr ini Zemlje? Nemogue. U itavoj istoriji Galaksije ne postoji svedoans
tvo o tome da je neko dru tvo bilo dovoljno sumanuto da nuklearnu energiju upotreb
i u ratne svrhe. Nikada to ne bismo pre iveli. Tokom trigelijanskih pobuna, kada s
u obema stranama zapretili glad i konano uni tenje, i kada je D endipurus Horat predl
o io da se zapone s nuklearnom reakcijom..."
"Obesili su ga pripadnici njegove vlastite flotile. Poznata mi je galakt
ika istorija. Ali mislim, ukoliko bi kojim sluajem do lo..."
"U celini uzev, ne postoje zapisi o tome da su takvi nesreni sluajevi bili
u stanju da u znatnoj meri poveaju koliinu radijacije na nekoj planeti." On uzdah
nu. "ini mi se da emo morati, kad ovde obavimo posao, da ipak poemo u Siriusov sekt
or i da tamo malo pronju kamo."
"Jednog dana, mo da. Ali za sada..."
"Da, da, razumem. Evo, prestau da priam."
Pelorat uuta, ali Treviz osta budan u tmini jo itav jedan as pitajui se nije
li ve suvi e pa nje privukao na sebe i ne bi li bilo mudrije da poe do Siriusovog sekt
ora i kasnije se vrati na Geu, kada pa nja - bilo ija pa nja - bude ponovo skrenuta u
nekom drugom pravcu.
U trenutku kada mu se san spustio na oi on jo , nije bio do ao do nekog vrstog
zakljuka. Snovi su mu bili nemirni.
51.
Nisu se ponovo pojavili u gradu sve dok pre podne nije dobrano odmaklo.
Ovog puta Turistiki centar bio je krcat posetiocima, ali im ipak nekako poe za ruk
om da dobiju obave tenje kako da stignu do gradskog informativnog biroa gde su im
stavljena na raspolaganje sva uputstva kako da koriste lokalne modele raunara za
prikupljanje najraznovrsnijih podataka.
tavi e, dobi e listu univerziteta i muzeja i stado e je bri ljivo ispitivati, poev
od onih koji su im bili najbli i, pomno proveravajui svako raspolo ivo obave tenje o a
ntropolozima, arheolozima i profesorima drevne istorije.
"Ah!" uzviknu Pelorat u jednom trenutku.
"Ah!" ponovi Treviz za njim s neoekivanim prizvukom jetkosti. "Ah - ta?"
"Ovo ime ovde - Kvintesec. Izgleda mi nekako poznato."
"Poznajete li ga"
"Ne, razume se da ga ne poznajem, ali bie da sam itao neki od njegovih rad
ova. Na brodu, gde mi se nalaze pribele ke."
"Ne idemo natrag na brod, Janove. Ukoliko vam je njegovo ime poznato, i
to e nam biti dovoljno kao putokaz. Bude li spreman da nam pomogne, bez sumnje e b
iti u mogunosti da nas uputi dalje." On naglo ustade. "Hajdemo da ustanovimo nain
kako da doemo do Sej elskog univerziteta. Meutim, kako tamo u vreme podnevnog obeda
zasigurno nee biti nikoga, mogli bismo i sami da najpre ne to prezalogajimo."
Tek u pozno popodne stigli su konano na Univerzitet; neko su se vreme pro
bijali kroz njegove lavirinte i konano se na li u nekom predvorju, i ekujui neku mladu e
nu koja je oti la u potragu za obave tenjima i koja ih je mogla - a mo da i ne - odves
ti do Kvinteseca.
"Pitam se", ree Pelorat s jasnim prizvukom nelagodnosti, "koliko emo jo dug
o morati da ekamo. Mora biti da e i poslednji dana nji asovi uskoro biti privedeni kr
aju."
Ove rei izgleda da su poslu ile kao arobni kljui, jer se mlada dama, koju su ek
ali poslednjih pola asa, ponovo pojavila i pohitala ka njima; cipele su joj svetl
ucale crvenim i ljubiastim i koraala je odsenim hodom lupkajui potpeticama kao da pr
oizvodi neku muziku frazu. Tonovi su se povi avali i sni avali, u zavisnosti od brzin
e kojom je koraala i vrstine njenog hoda.
Pelorat se tr e. Bilo mu je sada ve jasno da svaki pojedinani svet raspola e v
lastitim karakteristinim udarima na ula, ba kao i vlastitim mirisima. On se, ipak u
pita - po to je ve prestao da zapa a mirise - da li e, takoe, biti u stanju da se navik

ne da ne zapa a ni kakofoniju zvukova koje su mlade gospe proizvodile dok su koraal

e.
Ona pristupi Peloratu i stade neposredno ispred njega. "Da li biste bili
ljubazni da mi ka ete svoje puno ime, profesore?"
"Janov Pelorat, gospoice."
"Planeta na kojoj ste stalno nastanjeni?"
Treviz naini pokret rukom kao da eli da mu da znak da ne ka e istinu, ali ga
je Pelorat ili prevideo ili svesno prenebregnuo, i odgovorio: "Terminus."
Mlada ena razvue usne u irok osmeh; izgledala je zadovoljna. "Kada sam prof
esoru Kvintesecu rekla da se izvesni profesor Pelorat raspituje za njega, odgavo
rio je da je spreman da se s vama vidi jedino pod uslovom ukoliko ste vi Janov P
elorat sa Terminusa."
Pelorat ivo zatrepta oima. "Vi ... ovaj, hoete da ka ete da je uo za mene?"
"Rekla bih da u to nema nikakve sumnje."
Gotovo za kripav i, on se okrete Trevizu, lica koje je blistalo od zadovoljs
tva. "uo je za mene. Iskreno, nisam mislio... ovaj, napisao sam samo nekoliko lana
ka i nisam verovao da iko..." On zavrte glavom. "Ti lanci nisu ba bili ne to naroito.
"
"Pa, onda", odvrati Treviz i sam se sme ei, "prestanite da u ivate u vlastito
m samopotcenjivanju i poimo. On se obrati mladoj eni. "Pretpostavljam, gospoice, da
mo emo nai neki nain da se prevezemo do profesora?"
"Nije daleko odavde. Mo emo i pe ice. U stvari, neemo morati ni da napustimo
ovu zgradu. Bie mi zadovoljstvo da vas otpratim donde... Da li ste obojica sa Ter
minusa?" I ne saekav i njihov odgavor, ona krenu.
Pelorat i Treviz krenu e za njom, i ovaj poslednji, s prizvukom zbunjenost
i, odgovori: "Da, obojica smo s Terminusa. Da li to ne to menja?"
"Ah, ne, razume se da ne. Znate, ima dosta ljudi na Sej elu koji ba ne vole
Zadu bince, ali ovde, na Univerzitetu, mi ne dr imo mnogo do takvih oseanja. Na a je u
zreica - ivi i pusti drugog da ivi. Mislim, i Zadu binci su ljudi poput nas. Shvatate
ta mislim?"
"Da, shvatam ta mislite. I mnogi meu nama takoe ka u da su Sej elci ljudi poput
nas."
"Tako je najbolje... Nikada jo nisam bila na Terminusu. Mora biti da je v
elik grad."
"U stvari, ba i nije", odgovori Treviz ravnodu no. "U stvari, rekao bih da
je zapravo manji od Sej ela."
"Samo me bockate", odvrati ona. "Pa, Terminus je sedi te Zadu binske federac
ije, zar ne? Mislim, ne postoji neki drugi Terminus?"
"Ne, koliko je meni poznato, postoji samo jedan Terminus - onaj odakle d
olazimo. Sredi te Zadu binske federacije."
"Pa, onda, u tom sluaju, to mora biti veliki grad... I vi ste itav taj put
prevalili samo da biste videli profesora! Veoma smo ponosni na njega, znate. Sm
atraju ga najveim autoritetom u itavoj Galaksiji."
"Stvarno?" upita Treviz. "A u emu?"
Ona ponovo razrogai oi. "Zaista volite da bockate. On zna o drevnoj istori
ji vi e... vi e no - to ja znam o svojoj vlastitoj porodici." I ona nastavi da koraa i
spred njih na svoj ugodni, muziki nain.
Bilo je neeg prenagla enog u tome to ga je dvared, gotovo zaredom, nazvala b
ockalom, mada mu nije dala nikakav podsticaj u tom pravcu. Treviz se nasme i i upi
ta: "Pretpostavljam da profesor zna i sve o Zemlji?"
"O Zemlji?" Ona se zaustavi pred ulazom u neku kancelariji i uputi mu pr
azan pogled.
"Znate, o svetu na kome se zaela Ijudska rasa."
"Ah, mislite na Prvobitnu Planetu. Pa, verujem da on zna sve o tome. Na
kraju krajeva, nalazi se negde ovde, u podruju Sej ela. Svima je to poznato! Ali ev
o njegove kancelarije. Dopustite mi da vas najavim."
"Ne, nemojte", ree Treviz. "Saekajte trenutak. Ka ite mi ne to vi e o Zemlji."
"Istinu da ka em, nisam jo nikad ula da je iko naziva Zemljom. Pretpostavlja
m da je to zadu binski naziv. Mi je ovde nazivamo Geom."
Treviz uputi brz pogled ka Peloratu. "Oh? A gde se ta Gea nalazi?"

"Nigde odreeno. Negde je u hipersvemiru, i jo nikome nije po lo za rukom da

je pronae. Kada sam bila mala, moja mi je baka priala da je Gea nekad bila u norma
lnom svemiru, ali da joj se smuilo pa je..."
"Smuilo joj se zbog gluposti i prestupa koje poini e ljudska bia", promrmlja
Pelorat, "i duboko se stidei, napustila je na svemir odluiv i da prekine sve veze sa
ljudskom rasom koju je, nekad, sama razvejala itavom Galaksijom."
"Znai, poznata vam je pria? Eto, vidite! Jedna moja prijateljica tvrdi da
je sve to puko praznoverje. Sad e uti svoje. Ako je itava pria dovoljno dobra za pro
fesore iz Zadu bine..."
Blistavim slovina na zamuenom staklu na ulazu stajalo je, neitkom kaligraf
ijom uobiajenom na Sej elu, krupnim slovima napisano: SOTEJN KVINTESEC, ABT. Istim
tipom slova ispod toga je pisalo: ODELJENJE ZA DREVNU ISTORIJU.
ena stavi prst u jedan uglaan metani kru i. Nije se uo nikakav zvuk, ali stakl
o na vratima postade odjednom mlenobelo i neki ravnodu ni glas upita: "Recite, moli
m vas, va a imena."
"Janov Pelorat sa Terminusa", odgovori Pelorat, "i Golan Treviz, sa iste
planete." Vrata se lagano i be umno otvori e.
52.
Bio je to visok ovek, ve dobrano za ao u srednje godine; ustao je kada su u li
, obi ao sto za kojim je sedeo i pohitao im u susret. Bio je tamnoput; kosa, sva u
vrstim kovrd ama, ve je dobila elinosivi preliv. On ispru i ruke u pozdrav; glas mu je
bio mek i dubok. "Ja sam S.K. Odu evljen sam to sam vas sreo, profesori."
"Ja nemam nikakvu akademsku titulu", odgovori Treviz. "Samo pratim profe
sora Pelorata. Zovite me jednostavno Treviz. Veoma mi je milo to smo se upoznali,
profesore Abt."
Kvintesec naini pokret rukom, oigledno zbunjen. "Ne, ne. Abt je samo neka a a
va titula koja nema nikakvog znaaja izvan Sej ela. Ne obraajte pa nju na nju, i zovite
me jednostavno S.K. U svakodnevnim dru tvenim kontaktima na Sej elu obino se oslovlj
avamo samo inicijalima. Oekivao sam samo jednog od vas, a sada mi je toliko drago
da vas je dvojica!"
inilo se kao da za trenutak okleva, a onda ispru i svoju desnu ruku po to ju
je gotovo neprimetno protrljao o pantalone.
Treviz je prihvati i stisnu, pitajui se usput da li je to pravi nain pozdr
avljanja ovde na Sej elu.
"Molim vas, sedite", ponudi ih Kvintesec. "Bojim se da e vam ove naslonjae
izgledati suvi e tvrde, ali znate, ne marim ba za sedi ta koja se prilagouju mom telu
. To sa stolicama koje vam obujmljuju telo postalo je prava manija, ali kad je r
e obujmiti u pitanju volim da na nju mislim u sasvim drugim okvirima."
Treviz se nasme i i odvrati: "Lako je slo iti se s vama. Ali sudei po va em ime
nu, S.K., reklo bi se da vuete poreklo sa Graninih svetova a ne sa Sej ela. Izvinjav
am se ukoliko vam se moje pitanje ini odve drskim."
"Nipo to. Moja porodica, delom, vue poreklo s Askona. Pre pet generacija mo
ji pra-pra-roditelji napustili su Askon - kada je vlast Zadu bine postala zaista n
epodno ljiva."
"A mi potiemo sa Zadu bine, smerno primeti Pelorat. "Izvinjavamo se."
Kvintesec blago odmahnu rukom. "Ne mislite, valjda, da posle pet generac
ija jo uvek nosim u sebi mr nju? Mada su se, na alost, takve stvari dogaale. Da li bi
ste eleli da ne to pojedete? lli popijete? elite li da ukljuim kakvu muziku?"
"Ukoliko nemate ni ta protiv", ree Pelorat, "i ukoliko to sej elski obziri do
zvoljavaju, veoma bih voleo da odmah preemo na stvar."
"Budite uvereni, sej elski obziri nee nam u pogledu toga predstavljati nika
kvu prepreku... Nemate pojma, dr Pelorate, koliko je sve ovo izvanredno. Pre sam
o dve nedelje dopao mi je do ruku va lanak o mitovima vezanim za poreklo ljudske r
ase; taj lanak u Arheolo koj reviji ostavio je na mene utisak kao izvanredna sintez
a - mada, na alost, previ e sa eta."
Pelorat pocrvene od zadovoljstva. "Odu evljen sam to ste ga proitali. Morao
sam, na alost, da ga sa mem, jer Revija nije bila spremna da tampa itavu studiju. Ipa
k, nameravam da u dogledno vreme napi em jo jednu raspravu na tu temu."
"Najbolje elje za uspeh. U svakom sluaju, im sam proitao va lanak odmah sam po

leo da se s vama sretnem. ak sam pomislio da bih, da se s vama upoznam, mogao sko
knuti i do samog Terminusa, premda bi bilo te ko sve uskladiti..."
"Zbog ega?" upita odjednom Treviz.
Kvintesec se zbuni. " ao mi je to moram da ka em da Sej el ba ne ezne da se pridr
u i Zadu binskoj federaciji i da, ta vi e, nastoji da obeshrabri dru tvene kontakte sa Za
du binom. Vidite, imamo dosta ivu tradiciju neutralizma. ak nas ni Mazgov nije dirao
, osim to je od nas zatra io jasnu izjavu o na oj neutralnosti. Iz tog razloga, svaki
zahtev za dozvolu da se poseti neko podruje Zadu binske federacije - a posebno Ter
minus - odmah izaziva najrazliitije sumnje, premda bi jedan naunik poput mene, iji
je interes prvenstveno akademske prirode, na kraju ipak dobio paso ... Ali ni ta od
toga nije bilo neophodno: vi ste do li ovamo k meni. Gotovo da u to ne mogu da pov
erujem. Pitao sam se: zbog ega? Da li ste i vi uli za mene, kao i ja za vas?"
"Poznat mi je va rad, S.K.", odgovori Pelorat, "u svojim bele kama imam dos
ta izvoda iz va ih dela. Upravo sam zbog toga i navratio do vas. Bavim se dvojakim
istra ivanjem - pitanjem Zemlje, koja u iva ugled planete na kojoj je zaet ljudski s
oj, i pitanjima najranijih razdoblja istra ivanja i naseljavanja Galaksije. Posebn
o sam mislio da vam se obratim radi rasvetljavanja pitanja utemeljavanja Sej ela."
"Na osnovu va eg lanka", ree Kvintesec, "zakljuio sam da vas posebno zanimaju
mitovi i legende."
"ak i vi e - sama istorija; pre svega injenice - razume se, ukoliko postoje.
Ukoliko ne, onda, bar, mitovi i legende."
Kvintesec naglo ustade i stade brzo koraati prostorijom, gore-dole. U jed
nom trenutku zastade, zagleda se u Pelorata, a onda ponovo utke nastavi da koraa p
o sobi.
Treviz oseti nestrpljenje. "Pa, gospodine?"
"udno!" uzviknu Kvintesec. "Zbilja udno! Jo koliko jue..."
" ta se to jo koliko jue desilo?" upita Pelorat.
"Rekao sam vam, dr Pelorat", zapoe Kvintesec... "Ovaj, da li biste mi doz
volili da vas zovem J.P.? Izgleda mi krajnje neprirodno da vas i dalje oslovljav
am punim imenom" .
"Samo izvolite."
"Rekao sam vam, J.P., da sam se odu evio va im lankom i da sam po eleo da vas u
poznam. Razlog tome bio je taj to, oigledno, posedujete obimnu zbirku legendi to se
odnose na nastanke raznih svetova - pri emu vam, ipak, nedostaju na e legende. Dru
gim reima, po eleo sam da se s vama sretnem iz savr eno istog razloga zbog koga ste m
e vi potra ili: da vam ka em upravo ono to ste vi do li da me pitate."
"U kakvoj je to vezi s onim jo koliko jue, S.K.?" upita Treviz.
"Mi ovde imamo legende. Posebno, jednu meu njima. Od izuzetne je va nosti z
a na u zajednicu, budui da je tokom vremena postala Velika Misterija..."
"Misterija?" upita Treviz.
"Ne mislim ni na kakve deje zagonetke, ili ne to slino tome. Verujem da se t
o tako ka e, sudei prema reniku Standardnog Galaktikog Jezika. Meutim, ta re ima ovde p
osebno znaenje. Ona oznaava 'ne to tajno'; ne to ije je pravo znaenje poznato samo nekol
icini posveenika; ne to o emu se nikada ne govori sa strancima... A jue je, ba , bio ta
j dan."
"Dan - ega, S.K.?" upita Treviz, donekle preterujui u svom nastojanju da m
u izraz lica predstavlja su tu strpljivost.
"Jue je bio Dan Leta."
"Ah", ree Treviz, "dan meditacije i smirenosti, koji po pravilu svako tre
ba da provede kod kue."
"Ne to otprilike takvo, mada se u veim gradovima, u razvijenijim podrujima,
sve manje po tuju ti stari obiaji... Ipak, vidim, nije vam sve to nepoznato."
Pelorat, koji se usled sve nestrpljivijeg tona Trevizovog glasa poeo oseat
i nelagodno, po uri da odgovari: "uli smo ne to malo o tome, s obzirom na to da smo b
a jue stigli."
"Od svih moguih dana - ba na juera nji", primeti Treviz sarkastino. "Da vidimo
, S.K. Iako, kao to sam ve spomenuo, nemam nikakvu akademsku titulu, imam jedno pi
tanje. Rekoste, maloas, govorei o Velikoj Misteriji, da to nije ne to o emu se razgov
ara sa strancima. Kako to da, onda, o tome slobodno govorite nama? Jer, znate, i
mi smo stranci."

"U to nimalo ne sumnjam. Meutim, vidite, ja nisam osoba koja po tuje ovaj d
an meditacije i moje sujeverje, u najboljem sluaju, ne zalazi dublje od povr ine. S
druge strane, meutim, lanak J.P.-a uvrstio me je u oseanju koje ve dugo nosim u sebi
- naime, da neki mit ili legenda nikada ne nastaju ni iz ega. Ni ta nije - niti bi
moglo - nastati ni iz ega. Meutim, ukoliko postoji makar i trunica istine u svemu
tome, ma koliko izvitoperena mogla ona biti, eleo bih, u svakom sluaju, da otkrije
m ta le i iza na e legende o Danu Leta."
"Da li je bezbedno razgovarati o tome?" naglo upita Treviz.
Kvintesec sle e ramenima. "Pretpostavljam, ne ba sasvim konzervativni delov
i na eg stanovni tva bili bi u asnuti. Ipak, vlada ve itavo jedno stolee nije u njihovim
rukama. Sekularisti su sna ni, i verovatno bi bili jo sna niji da se konzervativci ni
su okoristili na im - da me izvinite na izrazu - antizadu binskim predrasudama. Najz
ad, ukoliko ja o tome vodim razgovor vezan za moja nauna istra ivanja drevne istori
je, Liga univerzitetskih radnika bi me, u sluaju potrebe, sna no podr ala."
"U tom slucaju, S.K.", upade Pelorat, "da li biste nam rekli ne to o toj v
a oj 'Velikoj Misteriji'?"
"Razume se, ali dozvolite mi najpre da se obezbedim da nas ne prekidaju
- ili kad smo ve kod toga, ne prislu kuju. Kao to ka e poslovica - ako ovek ve mora upas
ti u jamu, ne mora je bar sam sebi iskopati."
On pritisnu nekoliko dugmadi na nekom aparatu koji je stajao na stolu i
ree: "Sada smo izvan svakog kontakta."
"Da li ste sigurni da vam nisu podmetnuli prislu ne uredaje?" upita ga Tre
viz.
"Prislu ne uredaje?"
"Mikrofone! Tele-kamere! Povezane s aparatima koji e vas dr ati pod stalnom
prismotrom, bilo zvunom bilo vizuelnom - ili obema."
Kvintesec je izgledao iskreno zaprepa en. "Nipo to, bar ne ovde na Sej elu!"
Treviz sle e ramenima. "Kako vi ka ete."
"Molim vas, nastavite, S.K.", obrati mu se Pelorat.
Kvintesec obliznu usne, dublje se zavali u svoju naslonjau (koja se donek
le ugnu pod njegovom te inom) i spoji prste leve i desne ake. inilo se kao da upravo
razmi lja kako da pone.
"Znate li ta je to robot?" upita on konano.
"Robot?" odgovori Pelorat pitanjem. "Ne."
Kvintesec pogleda prema Trevizu, ali i ovaj samo odmahnu glavom.
"Ipak, poznato vam je ta je raunar?"
"Razume se", odvrati Treviz nestrpljivo.
"Pa, eto, pokretna raunarska alatka..."
"...je pokretna raunarska alatka. Treviz je i dalje ispoljavao nestrpljiv
ost. "Postoji bezbroj vrsta ovakvih sprava i nije mi poznat nijedan uop tavajui izr
az za sve njih - osim pokretna raunarska alatka."
"Robotom nazivamo pokretnu raunarsku alatku koja izgleda u potpunosti kao
ovek." S.K. izree svoju definiciju robota krajnje smirenim glasom. "Robota je mog
ue prepoznati po tome to ima ljudsko oblije."
"Zbog ega ba ljudsko oblije?" upita Pelorat, iskreno zauen.
"Nisam sasvim siguran. Priznajem, re je o izuzetno neprikladnom obliku za
jednu alatku, ali ja jednostavno sledim legendu. 'Robot' je stara re, iz nekog d
anas nepoznatog jezika, premda na i naunici tvrde da u osnovi oznaava 'rad'."
"Ne mogu da se setim nijedne rei", primeti Treviz sa skepsom, "koja bi ma
kar i izdaleka zvuala kao 'robot' i bila povezana s pojmom 'rada'."
"Iz Galaktikog Renika, dabome", odvrati Kvintesec, ali upravo je to ono to
tvrde i na i naunici."
"Mo da se do njene etimologije mo e doi i obrnutim putem", ree Pelorat. "Ti su
predmeti, mo da, bili kori eni za rad, te je mo da sama re 'robot' mogla znaiti 'raditi'
. Ali bez obzira na to, zbog ega nam sve to priate?"
"Zbog toga to je ovde na Sej elu vrsto ukorenjeno verovanje da su, upravo u
vreme kada je Zemlja bila jedini nastanjeni svet i kada je vascela Galaksija sta
jala pred njom nenaseljena, roboti bili stvoreni i uoblieni. Postojale su, tada,
dve vrste ljudskih bia: prirodna i sazdana, od tkiva i od metala, biolo ka i mehanik
a, slo ena i jednostavna..."

Kvintesec naglo zastade i dodade uz pone to alostan osmeh: "Oprostite mi. G

otovo da je nemogue govoriti o robotima a da se pritom ne citiraju izvodi iz Knji
ge Letova. Ljudi sa Zemlje sazdali su robote - tome nema potrebe ni ta vi e dodati.
To je dovoljno jasno."
"Ali zbog ega su onda smislili i sazdali robote?" upita Treviz.
Kvintesec sle e ramenima. "Ko bi to mogao tano znati, posle toliko vremena?
Mo da su bili malobrojni, te im je bila neophodna ispomo, naroito u velikom preduze
tni tvu kao to je istra ivanje i naseljavanje Galaksije."
"Dosta razumna mogunost", slo i se Treviz. "I kada Galaksija konano bude sas
vim naseljena, nee vi e biti potrebe za robotima. U svakom sluaju, danas vi e ne posto
je ovekolike samopokretljive raunarske alatke."
"U svakom sluaju", dodade Kvintesec, "pria glasi ovako - ukoliko mi dozvol
ite da znatno pojednostavim stvari i ispustim brojne poetske ukrase koje ja, isk
reno da ka em, ne prihvatam, mada ih ljudi ovde u celini prihvataju - ili se samo
pretvaraju da ih prihvataju. Dakle, u jednom je trenutku oko Zemlje izrasla itava
kolonija svetova to su kru ili oko obli njih zvezda i ti su svetovi, po svemu sudei,
raspolagali sa znatno vi e robota no sama Zemlja. Roboti su se, naime, znatno vi e k
oristili na neukroenim, novim svetovima. I tako, Zemlja se povukla, odbacila sve
robote i konano se protiv njih pobunila."
"I ta se onda dogodilo?"
"Spoljni Svetovi bili su jai. Uz pomo robota deca su uspela da pabede Zeml
ju - svoju Majku. Izvinite, ali zaista mi je te ko da izbegnem da mi se u ovom pri
povedanju ne omakne po koji citat. Ali bilo je i takvih koji su uspeli da napust
e Zemlju - zahvaljujui boljim brodovima i razvijenijoj tehnici hipersvemirskih le
tova. Odleteli su do veoma dalekih zvezda i svetova, daleko iza podruja do kojih
su dopirali najudaljeniji meu ranije naseljenim svetovima. Nove kolonije utemelje
ne su - bez robota - i u njuma su ljudi mogli da ive slobodno. To su bila ta tako
zvana Vremena Letova, i dan kada su prvi Zemljani kroili na podruje Sej ela - u stva
ri, upravo na ovu planetu - jeste Dan Leta, koji se ve milenijumima slavi kao pra
znik svake godine."
"Dragi moj prijatelju", primeti Pelorat, "vi, u tom sluaju, zapravo iznos
iti tvrdnju da su Zemljani osnovali Sej el."
Kvintesec se za trenutak zamisli, oklevajui, a onda odgovori: "Takvo je,
bar, zvanino mi ljenje."
"Koje vi", upade Treviz, "oigledno ne prihvatate."
" to se mene tie..." zapoe Kvintesec, a onda odjednom iz njega provali: "Oh,
tako mi svih Velikih Zvezda i Malih Planeta, ne prihvatam! Sve je to sasvim nev
erovatno, ali budui da je u pitanju zvanina dogma, i ma koliko da nam vlada posled
njih decenija bila osloboena predrasuda, bar njeno prividno po tivanje ini se od su ti
nske va nosti... Ali da se vratimo na stvar. U va em lanku, J.P., nema nikakvog nagov
e taja da vam je ova pria poznata - o robotima i dva talasa naseljavanja, onom manj
em s robotima i onom veem bez njih."
"Nije mi bila poznata", odgvori Pelorat. "ujem je danas po prvi put i, dr
agi moj S.K., ostajem zauvek va du nik zbog toga to ste me s njom upoznali. U stvari
, zaprepa en sam to se ni najmanji nagove taj svega ovog nikad nije pojavio ni u jedno
m..."
"To samo pokazuje", ree Kvintesec, "do koje je mere efikasan na dru tveni si
stem. Re je o na oj sej elskoj tajni - na oj Velikoj Misteriji."
"Verovatno", dobaci Treviz suvo. "Pa ipak, onaj drugi talas naseljavanja
- onaj bez robota - mora da se kretao zrakasto, u svim pravcima. Zbog ega, onda,
ta velika tajna postoji samo na Sej elu?"
"Mogue je da postoji i negde drugde, kao tajna koja nam nije poznata", od
govori Kvintesec. "Na i konzervativci smatraju da su jedino Sej el naselili neposred
ni do ljaci sa Zemlje, a da je potom naseljavanje ostatka Galaksije obavljeno sa S
ej ela. No to je, vrlo verovatno, ista besmislica."
"Mogue je da su ove dodatne zagonetke nastale kasnije, tokom vremena", pr
imeti Pelorat. "Sada, meutim, kada imamo polaznu taku, moi u da potra im slina obave ten
a i na drugim svetovima. Ono to je najva nije jeste to da sam ustanvio koje pitanje
valja postaviti, a pravo pitanje je, razume se, klju koji otvara vrata bezbroju
odgovora. Ba sam imao sree da..."

"Da, Janove", upade Treviz, "ali na dobri S.K. nam, ini se, jo nije ispriao i
tavu priu. ta se dogodilo sa starijim kolonijama i njihovim robotima? Da li va a pre
danja ka u ne to i o tome?"
"Samo okvirno, bez ikakvih pojedinosti. Po svemu sudei, ljudi i humanoidn
a bia nisu u stanju da ive zajedno. Svetovi sa robotima zgasnuli su. Nisu bili pre
dodreeni da pre ive."
"A ta je sa Zemljom?"
"Ljudi su je napustili i naselili se ovde i verovatno (mada se konzervat
ivci tome estoko opiru) i na drugim planetama."
"Ipak, nisu valjda sva ljudska bia, do poslednjeg, napustila Zemlju? Plan
eta nije ostala potpuno pusta."
"Mogue je i da nisu. Ne znam."
Treviz iznenada upita: "Da li su za sobom ostavili radioaktivnu Zemlju?"
Kvintesec se ovog puta iskreno zaudi. "Radioaktivnu?"
"Da, upravo sam vas to pitao."
"Nemam pojma. Nikad nisam uo za tako ne to."
Treviz blago zagrize vlastiti prst i duboko se zamisli. Konano, on ponovo
progovori: "S.K., ve je prilino kasno i mi smo, po svoj prilici, utro ili previ e va eg
dragocenog vremena." (Pelorat naini pokret kao da namerava da se usprotivi, ali
Trevizova druga ruka, koja je poivala na njegovom kolenu, vrsto ga ste e i Pelorat,
premda uznemiren, ipak popusti.)
"Odu evljen sam ukoliko sam vam mogao biti od koristi", odvrati Kvintesec.
"Zaista ste nam mnogo pomogli, i ukoliko postoji ne to ime bismo vam mogli
uzvratiti - samo recite."
Kvintesec se iroko nasmeja. "Ukoliko se dobri J.P. ljubazno uzdr i od pomin
janja mog imena u svojim tekstovima koji se budu odnosili na na u Misteriju, smatr
au da sam vi e nego pristojno nagraen."
Pelorat se ustro ume a. "Bili biste u mogunosti da dobijete sva priznanja ko
ja zaslu ujete - pa, mo da, i da vam ugled jo vi e poraste - kada biste dobili saglasno
st da posetite Terminus i, mo da, ostanete neko vreme tamo kao gost-profesor na na e
m Unverzitetu. Mo da bismo to mogli srediti. Mogue je da Sej el ne gaji preteranu Iju
bav prema Federaciji, ali je, isto tako, mogue da nee sebi dopustiti da ne usli i je
dan zvanian zahtev da doete na Terminus i uzmete uese u, recimo, radu jednog skupa n
a neku temu iz drevne istorije."
Sej elac se napola pridi e. "Hoete li da ka ete da biste bili u mogunosti da sre
dite jednu takvu stvar?"
"Ja ba nisam o tome razmi ljao", upade Treviz, ali mislim da je J.P. savr eno
u pravu. Verujem da bi nam uspelo - ukoliko poku amo. Razume se, to budemo ve va i du n
ici, to emo se i mi sami vi e oko toga potruditi."
Kvintesec je nekoliko trenutaka utao, a onda se namr ti. " ta to imate na umu
, gospodine?"
"Samo to da od vas oekujemo da nam ka ete sve to znate o Gei, S.K.", odgovor
i Treviz.
Sav sjaj na Kvintesecovom licu odjednom zamre.
53.
Kvintesec pognu glavu, uperiv i pogled u pisai sto. Jednom akom odsutno je l
upkao po kratko pod i anoj, ukovrd anoj kosi. A onda di e pogled, zagleda se u Treviza i
vrsto stisnu usne. Liio je na oveka koji upravo je doneo neopozivu odluku da ni ta n
e ka e.
Treviz podi e obrve, i ekujui, i konano Kvintesec progovori, upadljivo prigu enim
glasom: "Zaista je ve kasno - svuda je ve pomrina."
Sve do tog trenutka govorio je pristojnim galaktikim jezikon, ali sada, o
djednom, on se poe izra avati na poseban, neobian nain svojstven Sej elcima, kao da se
tanka skrama onog to je steeno obrazovanjem iznenada raspala.
"Pomrina, S.K.?"
"To znai da se no ve spustila."
Treviz klimnu. "Jedva sam jo u stanju da mislim. A i gladan sam. Da li bi
ste nam se, S.K., pridru ili, kao na gost, na jednoj maloj veeri? Mogli bismo, u tom
sluaju, nastaviti na razgovor, mo da - o Gei."

Kvintesec se s naporom uspravi. Bio je vi i i od Treviza i od Pelorata, al

i je bio i stariji i puniji i njegova visina nije mu davala privid vee snage. inio
se znatno umornijim nego kada su njegova dva posetioca stigla.
On zatrepta u njihovom pravcu i ree: "Sasvim sam zaboravio na gostoprimst
vo. Vi ste ljudi sa Spoljnih Svetova i ne bi bilo nimalo zgodno da ja budem va go
st. Pozivam vas svojoj kui. Moja se kua nalazi u okviru Univerziteta i nije daleko
odavde. Ukoliko elite da nastavimo na razgovor, oseau se znatno opu tenijim tamo nego
ovde. Jedino mi je ao" (inilo se da mu je pomalo neugodno) " to neu biti u stanju da
vam ponudim bogat obed. Moja supruga i ja smo vegetarijanci, i ukoliko smatrate
da vam je meso neophodno u svakom obroku, unapred se izvinjavam i izra avam svoje
aljenje."
"J.P. i ja biemo sasvim zadovoljni ukoliko, bar za jedan obrok, prenebreg
nemo na e meso derske navike", odgovori Treviz. "Razgovor s vama to e veoma bogato na
doknaditi - bar se nadam."
"Ma kakav razgovor bio, mogu vam zaista obeati vrlo zanimljiv obrok", ree
Kvintesec, "naroito ukoliko su na i sej elski zaini po va em ukusu. Moja supruga i ja oz
biljno smo se posvetili njihovom prouavanju."
"Jedva ekam svakvu egzotinost s kojom nas mo ete suoiti, S.K.", odvrati Trevi
z hladno, mada se Pelorat izgleda pomalo unervozio pri pomisli na jednu takvu mo
gunost.
Kvintesec ih konano povede svojoj kui. Sva trojica napusti e kancelariju i p
oo e jednim naizgled beskrajnim hodnikom. Sej elac se povremeno pozdravljao sa studen
tima i kolegama s kojima su se mimoilazili, ali uop te, ni u jednom sluaju, ni ne p
oku a da s njima upozna svoje pratioce. Treviz s blagom nelagodno u primeti kako svi
radoznalo zure u njegov pojas - koji je sticajem okolnosti, ovog puta bio siv. Z
agasite boje, oigledno, nisu ba bile de rigueur u odevanju na Univerzitetu.
Konano, proo e kroz neka vrata i nao e se na otvorenom. Zaista be e mrano i pomal
hladnjikavo. U daljini su se nasluivale razlistale kro nje drvea, a sa svake strane
staze pru ali su se ravni, pa ljivo odr avani travnjaci.
Pelorat se odjednom zaustavi - leima okrenut prema blistavoj pozadini to j
u je stvaralo osvetljenje u zdanju koje su upravo napustili i redovi lampi do sta
za izmeu univerzitetskih zgrada. Pogled mu je bio uprt pravo nagore.
"Divota!" uzviknu on. "Postoji uveni stih jednog od na ih najboljih pesnika
koji govori o 'uzvi enom sej elskom nebu posutom zvezdanim prahom'."
Treviz se takoe zadivljeno zagleda u nebeski svod i ree tihim glasom: "Mi
smo obojica, S.K., sa Terminusa, i moj prijatelj, bar, jo nikad nije ugledao neko
drugo nebo. Na Terminusu smo u stanju da vidimo Galaksiju samo kao jednolinu zam
agljenu koprenu, kao i nekoliko jedva raspoznatljivih zvezda. Da ste iveli pod na i
m nebom jo vi e biste umeli da cenite svoje."
"Budite uvereni da umemo da ga cenimo", odvrati Kvintesec ozbiljnim glas
om. " to nam je nebo ovakvo razlog nije to se nalazimo u jednom nepretrpanom kraju
Galaksije, ve to su zvezde svuda ravnomerno rasporeene. Ne verujem da biste, bilo g
de jo u Galaksiji, bili u mogunosti da pronaete toliki broj ravnomerno rasporeenih z
vezda prve veliine... A opet, nema ih ni previ e. Bio sam u prilici da vidim nebesk
e svodove svetova to se nalaze na samom obodu sredi njih zvezdanih jata: tu je prev
i e blistavih zvezda. One naru avaju tminu nonog neba i u znatnoj meri smanjuju njego
vu lepotu."
"Potpuno se sla em s vama", ree Treviz.
"Pitam se", nastavi Kvintesec, "vidite li onaj skoro pravilan petougaoni
k sainjen od gotovo podjednako svetlih zvezda. Mi ih nazivamo Pet Sestara. Eno, u
onom pravcu, ba preko kro nji drvea. Vidite li ih?"
"Vidim", odgovori Treviz. "Veoma lepo deluju."
"Da", rece Kvintesec. "Smatra se da simbolizuju uspeh u ljubavi - i goto
vo da ne postoji ljubavno pismo koje se ne zavr ava pentagramom kojim se nagove tava
elja za ljubavnim slastima. Svaka od pojedinanih pet zvezda odnosi se na po jedno
razdoblje u ljubavnom odnosu; postoje uvene pesme koje su se meusobno nadmetale u
nastojanju da svako od tih razdoblja uine to je mogue erotskijim. Kada sam bio mla
d i sam sam poku avao da ovu temu prenesem u stihove; tada ni u snu nisam mogao po
mi ljati da e doi trenutak kada u postati sasvim ravnodu an prema Pet Sestara - mada je
to, pretpostavljam, sudbina mnogih. Vidite li onu zamagljenu zvezdu otprilike u

samom sredi tu petougaonika?"

"Da."
"Ta zvezda", dodade Kvintesec, "kako se smatra, simbolizuje neuzvraenu lj
ubav. Postoji predanje koje ka e da je, nekad, i ova zvezda bila isto toliko blist
ava koliko i ostalih pet, ali da je usled emera izgubila sjaj." Posle ovih rei, on
odjednom ubrza korak.
54.
Treviz je bio prinuen da prizna da je veera bila izvanredna. Hrana je bila
iznenaujue raznovrsna, a zaini i prelivi tanani ali ukusni.
"Sve ovo povre - koje smo, usput reeno, probali sa zadovoljstvom - ini, pre
tpostavljam, i deo op teg galaktikog jelovnika, je li tako, S.K.?" upita Treviz.
"Razume se."
"Mada, verujem da ima i primeraka biljnog sveta karakteristinog za Sej el,
zar ne?"
"Razume se. Kada su prvi naseljenici stigli na Sej el ustanovili su da je
u pitanju planeta bogata kiseonikom. Oito je, dakle, da se na njoj mogao samostal
no razvitl ivot. I mi smo, naravno, sauvali neke izvorne vrste ovda njeg ivota. Imamo
, istinu da ka em, niz velikih vrtova u kojima slobodno ive biljni i ivotinjski prim
erci starog Sej ela."
"U tom ste pogledu, S.K., znatno ispred nas", primeti Pelorat ojaeno. "Ka
da su prvi naseljenici stigli na Terminus zatekli su samo nekoliko kopnenih vrst
a, a bojim se da jo zadugo nije bilo ni pravog napora da se sauvaju vrste koje su i
vele u moru - proizvodei kiseonik koji je planetu inio pogodnom za ivot oveka. Ekolo
gija Terminusa danas gotovo da ne poznaje izvorne vrste: ona je kao i posvuda u
Galaksiji."
"Sej el", napomenu Kvintesec, sa osmehom koji je ukazivao na uzdr an ponos,
"ima dugu i postojanu tradiciju po tivanja ivota i ivotnih oblika."
Upravo ovaj trenutak odabra Treviz da ga podseti: "Kad smo odlazili iz v
a e kancelarije, S.K., ini mi se da ste imali nameru da nam priu tite dobru veeru i da
nam podarite - priu o Gei."
Kvintesecova supruga, ljubazna ena - punaka i tamne puti, koja jedva da je
re progovorila tokom veere - zaprepa eno ih pogleda, ustade i bez rei napusti sobu.
"Moja je supruga", pohita da objasni Kvintesec s vidljivom nelagodnosu, "
prilino konzervativna. Bojim se da joj nije prijalo ni samo pominjanje... te rei.
Molim vas da joj ne zamerite. Ali zbog ega vas to zanima?"
"Jer je to, rekao bih, od najvee va nosti za J.P.-ov daljnji rad."
"Ali zbog ega se o tome raspitujete kod mene? Razgovarali smo o Zemlji, r
obotima, nastanku Sej ela. Kakve sve to veze ima sa... va im pitanjem?"
"Mo da nikakve; pa ipak, postoji toliko nejasnoa vezanih za tu temu. Zbog eg
a va a supruga ispoljava toliku nelagodnost na sam spomen Gee? Zbog ega se vi oseate
nelagodno? Neki se nimalo ne ustruavaju da o tome govore. Jo koliko danas su nam
rekli da su Gea i Zemlja jedno te isto, i da je nestala u hipersvemiru ne mogav i
da podnese zla koja su inila ljudska bia."
Odsev bola minu Kvintesecovim licem. "Ko vam je napriao te koje tarije?"
"Neko koga sam sreo ovde na Univerzitetu."
"To je puka praznoverica."
"Znai, ne ini deo va e osnovne dogme sadr ane u predanjima povezanim sa Letom?
"
"Ne, naravno da ne. Re je naprosto o bajci koju je smislio prost, neobraz
ovan puk."
"Jeste li sigurni u to?"
Kvintesec se zavali dublje u naslonjau i zagleda u ostatke veere pred sobo
m. "Preimo u salon", ree najzad. "Moja supruga nee dopustiti da se ova soba ponovo
dovede u red i ostaci veere uklone sve dok mi budemo sedeli ovde i razgovarali o
tome."
"Jeste li zaista sigurni da je u pitanju samo bajka?" ponovi Treviz svoj
e pitanje. Sedeli su u salonu, kraj prozora koji se u svom gornjem delu svijao p
rema unutra kako bi se imao to bolji pogled na prekrasno sej elsko nono nebo. Svetlo
u sobi bilo je prigu eno kako bi se to vi e istakao sjaj zvezdane noi, i silueta Kvin

teseca jedva da se razabirala u polutmini.

"A zar vi niste sigurni?" ozvrati Kvintesec. "Smatrate li, doista, da bi
lo koji svet mo e tek tako iseznuti u hipersvemiru? Morate shvatiti da prosene osobe
imaju tek veoma bledu predstavu o hipersvemiru."
"Istinu da ka em", primeti Treviz, "da i ja sam imam tek najbleu predstavu
o hipersvemiru - mada sam u njemu boravio vi e stotina puta."
"Oslonimo se, onda, samo na injenice. Uveravam vas da se Zemlja - ma gde
ona bila - ne nalazi unutar granica Sej elske unije, i da svet koji pomenuste nije
Zemlja."
"Ali, S.K., ak i ako ne znate gde se nalazi Zemlja, trebalo bi da znate g
de se nalazi svet koji sam pomenuo. Taj svet je, bez sumnje, unutar granica Sej el
ske unije. Toliko nam je bar poznato, zar ne, Pelorate?"
Pelorat, koji je s vidljivom odsutno u pratio njihov razgovor, tr e se na Tre
vizove rei i odgovori: "Ako je o tome re, Golane, mogu da ka em da mi je poznato gde
se Gea nalazi."
Treviz ga brzo, iznenaeno pogleda. "Od kada to, Janove?"
"Od pre nekoliko asova, dragi moj Golane. Na putu od va e kancelarije dovde
, S.K., pokazali ste nam Pet Sestara. Skrenuli ste nam i pa nju na onu zamagljenu
zvezdu u sredi tu petougaonika. Siguran sam da je to Gea."
Kvintesec je oklevao - skriveno u polutmini, njegovo lice nije bilo mogue
proitati. Najzad, on ree: "Pa, u svakom sluaju to je ono to tvrde na i astronomi - pr
ivatno. U pitanju je planeta koja kru i oko te zvezde."
Treviz se zami ljeno zagleda u Pelorata, ali po izrazu profesorovog lica n
i ta se nije moglo dokuiti. Treviz se onda obrati Kvintesecu. "Pa, recite nam onda
ne to o toj zvezdi. Imate li njene koordinate?"
"Ja? Nemam." Izgovorio je to izuenadujue ustro. "Ne raspola em nikakvim zvez
danim koordinatama ovde. Mo ete ih dobiti u na em astronomskom odeljenju, mada, pret
postavljam, ne bez te koa. Letovi ka toj zvezdi nisu dozvoljeni."
"Zbog ega? Zvezda se nalazi u okvirima va ih granica, zar ne?"
"Prostorno da, ali ne i politiki."
Treviz poeka nekoliko trenutaka, nadajui se dodatnom obja njenju. Kako ni ta v
i e ne usledi, on ustade. "Profesore Kvintesec", obrati mu se zvaninim glasom, "ja
nisam ni policajac, ni vojnik, ni diplomata, ni siled ija. Nisam ovde da bih na si
lu izvlaio obave tenja od vas. Stoga u, mada preko volje, potra iti na eg ovda njeg ambasa
dora. Siguran sam da ete shvatiti da mi takvo obave tenje nije potrebno iz nekih mo
jih linih razloga. U pitanju su interesi Zadu bine, i ne bih eleo da to bude povod k
akvom meuzvezdanom sporu. Siguran sam, takode, da to ne bi elela ni Sej elska unija.
"
Kvintesec odgovori neodlunim glasom: "Kakvi su u tome interesi Zadu bine?"
"Nisam ovla en da s vama raspravljam o tome. Ukoliko niste u mogunosti da s
nama razgovarate o Gei preneemo itavu stvar na razinu na ih vlada; meutim, s obzirom
na okolnosti, to bi verovatno bilo lo ije re enje za Sej el. Sej el je dugo odr avao svoju
nezavisnost u odnosu na Federaciju i ja nemam ni ta protiv toga. Nemam nikakvog r
azloga da po elim zlo Sej elu, i nisam preterano voljan da se obratim na em ambasadoru
. U stvari, to mo e samo tetiti mojoj vlastitoj karijeri, budui da imam nedvosmislen
nalog da pribavim sva potrebna obave tenja ne upliui u itavu stvar bilo svoju bilo v
a u vladu. Recite mi stoga, molim vas, da li zaista postoji neki jak razlog to ne m
o ete s nama da razgovarate o Gei? Da li ete, ukoliko o tome govorite, biti uhap eni,
ili na bilo koji nain biti ka njeni? Mo ete li mi, jasno i glasno, potvrditi da nema
m drugog izbora do da itavu stvar prepustim na em ambasadoru?"
"Ne, ne", odgovori Kvintesec, koji je sada izgledao krajnje pometen. "Ne
znam ni ta o vladinim poslovima. Jednostavno, mi ne volimo da razgovaramo o toj t
emi."
"Praznoverje?"
"Pa - da! Praznoverje! Tako mi neba nad Sej elom, nimalo u tom pogledu nis
am bolji od one a ave osobe koja vam je rekla da je Gea nestala u hipersvemiru - il
i od moje supruge koja se ak ne usuuje ni da sedi u prostoriji u kojoj se o Gei go
vori i koja je, ak, mo da i napustila kuu iz straha da bi je mogao satrti."
"Grom?"
"Ne to, odnekuda. I ja, ak i ja oklevam da izgovorim to ime. Gea! Gea! Re, s

ama po sebi, ne nanosi zlo! Eto, ni ta mi se nije dogodilo! Pa ipak, ustruavam se..
. Meutim, morate mi verovati kada vam ka em da mi odista nisu poznate njene koordin
ate. Poku au da vam ih pribavim, ukoliko e vam to pomoi, ali dozvolite mi da vam pono
vo ka em da ovde o tome ne volimo da razgovaramo. Nastojimo da i ruke i misli dr imo
podalje od toga. Mogu vam rei samo onoliko malo koliko nam je ovde znano - kolik
o nam je znano, a ne koliko se nagaa - mada odista sumnjam da ete ne to vi e o tome sa
znati na bilo kom od svetova koji ine na u Uniju.
Poznato nam je da je Gea prastar svet; neki ak smatraju da je ona najstar
iji svet u ovom delu Galaksije, mada se to ne mo e sa sigurno u tvrditi. Na e rodoljubl
je nagoni nas da verujemo da je Sej el najstariji; strah nas navodi da tvrdimo da
je to Gea. Jedini nain da to dvoje pomirimo jeste da pretpostavimo da je Gea zapr
avo Zemlja, budui da je poznato da su prvi naseljenici prispeli na Sej el sa Zemlje
.
Veina istoriara smatra - zadr avajui to za sebe - da je Gea nastala sasvim od
vojeno od drugih svetova. Prema njihovom mi ljenju, ona nije nastala kao kolonija
nekog od svetova na e Unije, kao to ni svetovi na e Unije nisu nastali kao njene kolo
nije. Pri svemu tome, vlada potpuna nesaglasnost u pogledu toga kome dati prvens
tvo: da li je Gea naseljena pre Sej ela, ili obrnuto."
"Iz toga proishodi da je ono to vam je poznato gotovo ravno nuli", primet
i Treviz, "budui da nasuprot jednom mi ljenju uvek stoji neko drugo, isto toliko do
bro ili ravo utemeljeno."
Kvintesec alosno klimnu. "Upravo tako. Relativno kasno postali smo svesni
postojanja Gee. Najpre smo bili obuzeti stvaranjem na e Unije, zatim borbom proti
v Galaktikog carstva i konano nastojanjem da odredimo svoj polo aj kao carske provin
cije i da ograniimo mo vicekraljeva.
Tek u doba kada je vlast Carstva ozbiljno oslabila jedan od vicekraljeva
, oslobodiv i se u najveoj meri uticaja centralne vlasti, do ao je do saznanja o post
ojanju Gee - koja je, po svemu sudei, uspela da odr i svoju nezvisnost ne samo od S
ej elske provincije ve i od samog Carstva. Jednostavno, ivela je u potpunoj izdvojen
osti, okru ena tajnovito u, tako da se o njoj ba ni ta nije znalo, nista vi e no to se i d
nas zna. Vicekralj onda odlui da joj nametne svoju vlast. Nisu nam poznate pojedi
nosti onoga to se dogodilo, ali njegov pohod zavr io se neuspehom i samo se nekolik
o brodova vratilo. U to doba, bez sumnje, brodovi niti su bili talko dobri kno d
anas, niti se njima tako uspe no upravljalo.
Sej el se, svakako, obradovao vicekraljevom porazu, budui da je oduvek bio
smatran tlaiteljem, i njegov slom je gotovo izravno doveo do vaspostavljanja na e n
ezavisnosti. Sej elska unija prekinula je posle toga sve veze s Carstvom, i mi i d
anas slavimo taj dogaaj kao Dan Unije. Tokom itavog jednog stolea ostavili smo Geu
na miru - bila je to kao neka na a mala zahvalnost - ali onda doe trenutak kada se
i sami poesmo baviti osvajakim te njama. Za to ne bismo podvrgli sebi Geu? Za to ne bism
o, u najmanju ruku, uspostavili s njom carinsku uniju? Dakle, odaslasmo ka Gei n
a u flotu - ali se i taj pohod zavr io neuspehom.
Od tada, zadovoljavali smo se povremenim poku ajima da s njom uspostavimo
trgovinske veze - bez ikakvog uspeha. Gea je i dalje ivela u potpunoj izdvojenost
i i nikada - koliko je znano - nije uinila ni najmanji poku aj da uspostavi trgovin
ske ili neke druge veze s nekim drugim svetom. U svakom sluaju, nikada nije predu
zela nikakav neprijateljski potez prema bilo kome. A onda, iznenada..."
Pritiskom na dugme na svojoj naslonjai Kvintesec upali svetlo. U jasno os
vetljenoj sobi moglo se sasvim dobro uoiti kako mu na licu lebdi podrugljiv osmeh
. A onda ree: "Budui da ste graani Zadu bine, siguran sam da ste uli za Mazgova."
Treviz pocrvene. Tokom pet stolea svog postojanja Zadu bina je samo jednom
do ivela poraz. Njen pad bio je samo privremen, i nije ozbiljnije uticao na njen u
spon ka stvaranju Drugog carstva; ali, nikakve sumnje nije bilo da svako ko je o
seao odbojnost prema Zadu bini i ko je eleo da izrazi svoje zadovoljstvo zbog toga p
oraza nije propu tao da pomene Mazgova - jedinu osobu koja je sebi potinila Zadu binu
. Bilo je vrlo verovatno (pomisli Treviz) da je Kvintesec upalio svetlo upravo u
ovom trenutku samo da bi na licima Zadu binaca mogao da vidi kako im se samozadov
oljstvo izduvava kao balon.
"Da, mi Zadu binci dabro pamtimo Mazgova," odgovori on.
"Mazgov je", nastavi Kvintesec, "jedno vreme vladao itavim Carstvom koje

je prostorno bilo isto toliko veliko kao i Federacija koju danas predvodi Zadu bin
a. Meutim, njegova se vlast nije prostirala i na nas. Ostavio nas je na miru, mad
a je, jednom prilikom, boravio na Sej elu. Potpisali smo izjavu o neutralnosti i u
govor o prijateljstvu. Nije od nas tra io ni ta vi e. Bili smo jedini od kojih nije ni t
a vi e tra io, pre no to je bolest koja ga je napala zaustavila njegova dalja osvajan
ja i prinudila ga da ivotari u oekivanju smrti. Znate, on nipo to nije bio nerazuman
ovek. Nije bezobzirno upotrebljavao silu, niti je bio krvo edan; moglo bi se, ak, r
ei da je bio human vladar."
"Svakako, osim to je bio osvaja", primeti Treviz sarkastino.
"Ba kao i Zadu bina", odvrati Kvintesec.
Treviz, nemajui spreman odgovor, obvrati razdra Ijivo: "Mo ete li nam jo stogo
d rei o Gei?"
"Mogu vam samo navesti Mazgovljeve rei. Prema izve taju o istorijskom sasta
nku izmeu Mazgova i predsednika Unije, Kala, kaze se da je Mazgov, potpisav i dokum
ent s oseanjem zadovoljstva, napomenuo: 'Ovim dokumentom va a se neutralnost prote e
i na Geu, to je prava srea za vas. ak se ni ja ne bih ni pribli io Gei'."
Treviz odmahnu glavom. "A i zbog ega bi? Sej elu je bilo stalo da po svaku
cenu sauva neutralnost, dok se, s druge strane, nije pamtilo da je Gea ikada ikom
e pravila neprilike. U to doba Mazgov je smerao da sebi potini itavu Galaksiju, te
stoga nije imao nikakvog ozbiljnog razloga da se bavi triarijama. Uvek je bilo d
ovoljno vremena da se, po to obavi glavni posao, vrati na pitanje Sej ela i Gee."
"Mozda, mo da", prihvati Kvintesec. "Meutim, prema svedoenju jednog savremen
ika, osobe kojoj se odista mo e verovati, potpisav i dokument Mazgov je odlo io pero i
rekao: 'ak se ni ja ne bih ni pribli io Gei.' Glas mu je zatim pre ao u apat i on je,
ne mislei da ga iko uje, tiho dodao: 'Nikad vi e'."
"Rekoste - ne mislei da ga iko uje. Kako su, onda, ipak uli ta je rekao?"
"Kada je Mazgov odlo io pero ono se otkotrljalo i palo sa stola, i ovaj ove
k spontano se pribli io i sagnuo se da ga podigne. U trenutku kada je Mazgov izgov
orio rei 'Nikad vi e' njegovo je uho bilo sasvim blizu Mazgovljevih usana, i tako g
a je sasvim dobro uo. Nikome o tome nikad nije rekao ni rei - sve dok Mazgov nije
umro."
"Kako biste, ipak, mogli dokazati da sve to nije izmi ljeno?"
"Taj ovek nije bio osoba koja bi izmi ljala takve stvari. Njegovo svedoenje
prihvaeno je kao sasvim verodostojno."
"Ali ako je ipak itava stvar izmi ljena?"
"Mazgov se nikad nije pojavio u blizini Sej elske unije, osim u tom jednom
sluaju - u najmanju ruku, bar, otkako se pojavio na galaktikoj sceni. Ukoliko je
ikada boravio na Gei, to je moralo biti pre no to je svet uop te za njega uo."
"Dakle?"
"Dakle? Dakle, gde je Mazgov roen?"
"To, po svemu sudei, nikome nije poznato", odgovori Treviz.
"Postoji vrsto uverenje, irom Sej elske unije, da je Mazgov roen na Gei."
"Samo zbog onih nekoliko rei?"
"Delimino. Mazgov nije mogao biti pora en zato to je raspolagao neobinim ment
alnim moima. Gea, takoe, ne mo e biti pora ena."
"Gea nije bila pora ena - do sada. Meutim, to uop te ne dokazuje da ne bi mog
la biti pora ena."
"ak je i Mazgov zazirao od toga da joj se pribli i. Prouite anale koji govor
e o njegovoj vladavini - neete nai podatak da je i s jednim drugim podrujem Galaksi
je postupao tako oprezno kao sa Sej elskom unijom. Povrh toga, da li vam je poznat
a injenica da se jo niko ko se uputio na Geu, makar i zarad miroljubive trgovine,
nije vratio? ta mislite, zbog ega tako malo znamo o Gei?"
"Moje je mi ljenje da je va stav prema Gei u najveoj meri izraz pukog prazno
verja", odgovori Treviz.
"Nazovite to kako god hoete. U svakom sluaju, od vremena silaska Mazgova s
a scene potpuno smo izbrisali Geu iz na ih misli. Ne elimo ni da ona razmi lja o nama
. Oseamo se bezbednim jedino ako se gradimo kao da ona ni ne postoji. Sasvim je m
ogue da je upravo na a vlada u potaji smislila i nakon toga podr avala uverenje da je
Gea nestala u hipersvemiru, u nadi da e ljudi vremenom potpuno zaboraviti da uop t
e postoji zvezda tog imena."

"Znai, vi smatrate da je Gea, zapravo, Mazgovljeva postojbina?"

"To je sasvim mogue. Stoga vam savetujem, va eg dobra radi, da ne idete tam
o. Ukoliko Zadu bina namerava da se uplete u ne to sa Geom, oigledno je da nema razum
a ni koliko ga je Mazgov imao. Bilo bi dobro da to saop tite svom ambasadoru."
"Dajte mi koordinate, i istog asa napustiu va svet", odvrati Treviz. "Otii u
na Geu i vratiu se."
"Pribaviu vam koordinate", ree Kvintesec. "Astronomsko odeljenje, razume s
e, radi i nou, i poku au da vam jo noas, ukoliko bude mogue, pribavim koordinate... ali
dozvolite mi da vas jo jednom posavetujem da to ne inite."
"Ipak, nameravam da krenem na Geu", tvrdoglavo odvrati Treviz.
Uzdahnuv i duboko, Kvintesec ree: "Onda, kreete u susret vlastitom samoubist
vu."
NAPRED!
55.
Janov Pelorat posmatrao je zamagljeni pejsa pri bledoj svetlosti praskozo
rja s pome anim oseanjem aljenja i nelagodnosti.
"Nismo se ovde dovoljno dugo zadr ali, Golane. Sej el mi se ini prijatnim i z
animljivim svetom. eleo bih da ga bolje upoznam."
Treviz podi e pogled s raunara, iskrivivi i usne u osmeh. "Mislite li da i ja
to ne bih eleo? Imali smo tri puna obroka ovde - svaki se razlikovao od prethodn
og i svi su bili izvanredni. Nema sumnje, nedostajae mi. A i sve ene koje smo ugle
dali videli smo samo nakratko - neke su zaista izgledale zamamno; mislim, u pogl
edu onog to mi se vrtelo po glavi."
Pelorat blago namre ka nos. "Oh, dragi moj dru e... A oni praporci koje ovde
zovu cipelama, a one razdragane boje njihovih haljina, a tek onaj njihov reiti g
ovor trepavicama!"
"Mo ete mi verovati na re, Janove, da mi ni ta nije promaklo. Meutim, sve to em
u prigovarate samo je spoljni dodatak. U pravom trenutku ne bi ih, verujem, bilo
te ko ubediti da se oslobode i haljina i cipela."
"Verujem vam na re, Golane", odgovori Pelorat. "Meutim, mislio sam da je t
rebalo da podrobnije prouimo pitanje Zemlje. Ono to smo dosad uli o njoj krajnje je
nezadovoljavajue, puno meusobnih protivrenosti - jedni govore o radijaciji, drugi
o robotima..."
"O smrti, u svakom sluaju."
"Tano", potvrdi Pelorat neodluno, "ali mogue je da su jedni u pravu a drugi
da nisu; da su i jedni i drugi delimino u pravu; i najzad, da nisu u pravu ni je
dni ni drugi. Nema sumnje, Golane, kada ujete prie koje stvari prekrivaju gustom m
aglom sumnje - nema sumnje, hvata vas pravi svrab da ustanovite o emu je zapravo
re."
"To i nameravam", odgovori Golan. "Tako mi svih zvezda-patuljaka u Galak
siji, upravo to i nameravam da uinim. Na je, meutim, neposredni problem Gea. Kad je
dnom to razre imo, mo emo krenuti ka Zemlji, ili se vratiti ovamo na Sej el i tu malo
du e ostati. Ali pre svega, Gea."
Pelorat klimnu. "Neposredni problem! Ukoliko prihvatimo zdravo za gotovo
ono to nam je rekao Kvintesec, na Gei nas eka kraj. Treba li, onda, uop te da poemo
tamo?"
"I ja se to pitam", odgovori Treviz. "Janove, da li vas je strah?"
Pelorat za trenutak ni ta ne odgovori, kao da proverava vlastita oseanja. A
onda odgovori jednostavnim, gotovo tuim glasom: "Jeste. Jo kako!"
Treviz se zavali dublje u naslonjau i okrenu licem prema svom saputniku.
A onda odgovori, isto tako jednostavnim i gotovo tuim glasom: "Janove, nema nikak
vog razloga da se i vi upu tate u rizik. Recite samo jednu re, i ostaviu vas ovde na
Sej elu sa svim va im linim stvarima i polovinom novca kojim raspola emo. Po povratku
ponovo u vas pokupiti i krenuemo prema Siriusu, ukoliko to budete eleli, odnosno pr
ema Zemlji, ako se ona tamo nalazi. Ukoliko se, pak, ne vratim, na i ljudi na Sej el
u pobrinue se da se bezbedno vratite na Terminus. Neu vam nimalo zameriti ukoliko
odluite da ostanete, stari prijatelju."
Peloratove oi ivo zatrepta e i usne mu ostado e stisnute nekoliko trenutaka. "

Stari prijatelju?" upita on promuklim glasom. "Koliko se dugo poznajemo? Jednu n

edelju, dve nedelje? Nije li neobino to to nameravam da odbijem da vas napustim? J
este, bojim se, ali ipak ostajem s vama."
Treviz nesigurno odmahnu rukom. "Ali za to? Najiskrenije, ne tra im to od va
s."
"Ni sam ne znam zbog ega, ali ja to tra im od samog sebe. To je... to je za
to, Golane, to imam poverenja u vas. Imam utisak da uvek znate ta nam valja initi. e
leo sam da odem na Trantor, gde se, po svoj prilici - sada to uviam - ni ta ne bi d
ogodilo. Vi ste zahtevali da poemo da tra imo Geu, i Gea, iz nekog razloga, mora bi
ti kljuni nerv itave Galaksije. ini mi se da nas sve upuuje na to. A ako vam ni to n
ije dovoljno, Golane, rei u vam i to da sam vas pa ljivo posmatrao dok ste od Kvinte
seca izvlaili obave tenja o Gei. Bilo je izvanredno! Prosto nisam mogao odoleti a d
a vam se ne divim."
"Znai, imate poverenja u mene?"
"Da, imam", odgovori Pelorat.
Treviz polo i aku na Peloratovo rame i trenutak je izgledalo kao da tra i pra
ve rei. Konano, on upita: "Janove, mogu li vas zamoliti da mi unapred oprostite uk
oliko gre im u svojoj proceni i ukoliko se, na ovaj ili onaj nacin, suoite s neim bilo im - neprijatnim, to nas mo da oekuje?"
"Oh, drago moje mome, zbog ega to uop te pitate? Odluku sam doneo iz svojih
razloga, a ne iz va ih. I molim vas - poimo to pre. Nisam sasvim siguran da se u men
i nee ponovo probuditi kukavica, zbog ega bih se stideo do kraja zivota."
"Kako vi ka ete, Janove", prihvati Treviz. "Krenuemo im nam raunar to dozvoli
. Ovog puta koristiemo gravitacioni pogon - idemo, pravo nagore, im ustanovimo da
iznad nas nema drugih brodova. I to se atmosfera bude vi e razreivala, sve vi e emo ubr
zavati. Za nepun sat biemo u svemiru."
"Odlino", ree Pelorat i skide poklopac sa plastine boce sa kafom. Gotovo is
tog asa tenost poe da se pu i. Pelorat je prinese usnama i srknu, tek toliko koliko j
e mogao podneti a da se ne opee.
Treviz se isceri. "Izvanredno ste se izve tili, Janove. Postali ste pravi
svemirski veteran."
Pelorat se za trenutak zagleda u plastinu bocu i ree: "Ipak, sada kada ima
mo brodove koji mogu po volji stvarati vlastito gravitaciono polje verovatno bis
mo mogli koristiti i obinu ambala u, zar ne?"
"Svakako, ali svemirske vukove neete uspeti da pridobijete da se odreknu
posebnih svemirskih igrakica. Kakvu bi razliku izmeu sebe i zemaljskih crva mogao
da pravi neki svemirski vuk ukoliko bi pio kafu iz obinih a a? Vidite li one prsteno
ve na zidovima i tavanici? Bili su nezaobilazni u svemirskim brodovima tokom vi e
od dvadeset hiljada godina, ali sada, u gravitacionom brodu, savr eno su beskorisn
i. Pa ipak, tu su; kladim se u itav brod naspram jedne olje kafe da e se istinski s
vemirski vuk pretvarati da gubi dah prilikom poletanja i da e potom hodati pridr av
ajui se za te prstenove kao da je pri nultoj gravitaciji, dok, u stvari, na brodu
vlada normalna gravitacija."
" alite se."
"Pa, pomalo mo da, ali uvek, u svemu, postoji socijalna inercija - ak i u t
ehnolo kom napretku. U svakom sluaju, ti beskorisni prstenovi-dr ai i dalje su tu i bo
ce sa kafom i dalje imaju cevice."
Pelorat zami ljeno klimnu i nastavi da srkue svoju kafu. "A kad emo krenuti?
" upita on najzad.
Treviz se nasmeja od sveg srca i odgovori: "Pre ao sam vas. Poeo sam da vam
priam o prstenovima i u istom tom trenutku smo poleteli a da to niste ni primeti
li. Ve smo na dve hiljade metara iznad povr ine."
"Ne mislite valjda ozbiljno?"
"Uverite se i sami."
Pelorat baci kratak pogled kroz prozor i ree: "Ali ja nisam ama ba ni ta ose
tio!"
"Nije ni trebalo da osetite."
"Zar ne kr imo pravila? Zar nije trebalo da pratimo radio-zrak, koji bi na
s u spirali vodio nagore, ba kao kada smo se spu tali?"
"Nije bilo potrebe, Janove. Niko nas nee zaustaviti. Ba niko."

"Ali kada smo se spu tali rekli ste..."

"To je bilo ne to drugo. Nisu ba bili preterano nestrpljivi da nas vide dol
e, ali su sigurno odu evljeni to odlazimo."
"Zbog ega to ka ete, Golane? Jedina osoba koja je s nama razgovarala o Gei
bio je Kvintesec, a on nas je gotovo preklinjao da ne idemo."
"Ne poklanjajte tome previ e vere, Janove. Bilo je to puko pretvaranje. Ht
eo je da bude siguran da emo poi na Geu. Janove, rekoste maloas da ste se divili ka
ko sam uspeo da izvuem ohave tenja o Gei od Kvinteseca. ao mi je, ali uop te nisam zas
lu io va e divljenje. ak ni da re nisam rekao on bi nam sam izruio sva obave tenja. ak i
a sam stavio tampone u u i, drao bi se toliko da bi ga bilo nemogue ne uti."
"Zbog ega to ka ete, Golane? Pa to je a avo."
" a avo? Da, znam." Treviz se okrenu ka raunaru i spoji svoja ula s njim. Zati
m nastavi: "Nemaju nameru da nas zaustave. Nema nikakvog broda ni u bli oj ni u da
ljoj okolini; takoe, nikakvog preteeg upozorenja."
On se ponovo okrenu prema Peloratu. "Recite mi, Janove, kako ste do li do
saznanja o Gei? Znali ste za Geu jo na Terminusu. Znali ste da se nalazi negde na
podruju Sej ela. Znali ste, takoe, da bi njeno ime moglo biti drugo ime za Zemlju.
Kako ste do li do svega toga?"
Pelorat se odjednom ukruti. "Da smo sad na Terminusu, lako bih to ustano
vio pregledom svoje arhive", odgovori on. "Znate, nisam ba sve poneo sa sobom - a
pogotovo ne podatke o tome kako sam i kada do ao do ove ili one injenice."
"Pa ipak, razmislite", podstaknu ga Treviz, odjednom se smrknuv i. "Imajte
u vidu injenicu da sami Sej elci krajnje nerado govore o tome. Do te mere su nespr
emni da govore o Gei kakva uistinu jeste da ak ohrabruju praznoverje prostog puka
po kome takva planeta uop te ne postoji u obinom svemiru. U stvari, mogu i ne to vi e
o tome da vam ka em. Pogledajte ovo!"
Treviz iskrenu raunar i stade po njemu prebirati prstima poput nekog ko j
e ima duge asove ve be, s lakoom i graciozno u. Postaviv i ruke na oznaena mesta, on pono
o oseti poznatu toplinu i mekou. Kao i uvek, osetio je kako deo njegove volje ist
ie iz njega.
"Ovo je raunareva karta Galaksije, kakva je bila pohranjena u njegovu mem
oriju pre no to smo se spustili na Sej el", ree on. "Pokazau vam sada onaj deo karte
koji prikazuje nono nebo nad Sej elom kakvog smo ga videli pro le noi."
Prostorija utonu u tminu i ekranom se rasprostre prikaz nonog neba.
Pelorat ree tihim glasom: "Divno, ba onako kako smo ga videli sa Sej ela.
"Jo je lep e", odvrati Treviz nestrpljivo. "Nema nikakvih atmosferskih smet
nji, nema oblaka, nema zamagljenja na obzorju. Samo malo, dozvolite mi da jo bolj
e podesim sliku."
Prizorstade ubrzano da se menja, izazivajui u Peloratu i Trevizu oseaj da
se to, zapravo, njih dvojica kreu. Pelorat se nagonski uurio u svojoj naslonjai, vrsto
je obema rukama stisnuv i za ivice da ne bi 'odleteo'.
"Evo!" uzviknu Treviz. "Prepoznajete li ih?"
"Naravno. To su Pet Sestara - zvezdani petougaonik koji nam je Kvintesec
pokazao. Nemogue je, ne prepoznati ih."
"Tako je. Ali gde je Gea?"
Pelorat zatrepta oima. U sredi tu petougaonika nije bilo one zamagljene zve
zde."
"Nema je", priznade on.
"Tako je. Nema je. A razlog tome je to podaci o njenom polo aju nisu unesen
i u memoriju raunara. S obzirom na to da je krajnje neverovatno da je do tog manj
ka u memoriji raunara do lo namerno, na eg dobra radi spreman sam da zakIjuim da zadu bi
nski galaktografi koji su punili podacima tu memoriju - a na raspolaganju su, ne
ma sumnje, imali izvanrednu koliinu podataka - jedostavno nisu ni znali za Geu."
"Mislite, onda, da smo oti li na Trantor, umesto...", zausti Pelorat.
"Tako je, pomi ljam da ni tamo ne bismo na li nikakve podatke o Gei. Sej elci
su njeno postojanje dr ali u tajnosti - a to su, pomi ljam, u jo veoj meri inili i sami
Geanci. Sami ste pre nekoliko dana pomenuli da uop te nisu bili retki sluajevi da
su neki svetovi namerno ostajali po strani, izdvojeni, kako bi izbegli plaanje da b
ina i druga uplitanja u svoje poslove."
"Po pravilu", pripomenu Pelorat, "kada se kartografi i statistiari susret

nu s nekim takvim svetom ispostavi se da se ovaj nalazi u nekom jedva naseljenom

podruju Galaksije. Upravo im ta njihova izdvojenost omoguuje da se prikriju. Meuti
m, sa Geom to nije sluaj."
"U pravu ste. To je jo jedna injenica koja Geu ini toliko neobinom. Stoga os
tavimo za trenutak ovu kartu na ekranu kako bi nam svedoila o neznanju na ih galakt
ografa i dozvolite mi da vas ponovo upitam... Imajui u vidu potpunu neobave tenost
na ih najobave tenijih ljudi, pitam se kako je, uop te, vama po lo za rukom da doete u po
sed saznanja o Gei?"
"Sakupljao sam, dobri moj Golane, tokom vi e od tridest godina, sve mogue m
itove predanja i istorijske injenice vezane za Zemlju. Ali bez moje arhive ovde,
kako bih uop te mogao..."
"Negde, Janove, moramo zapoeti. Da li ste, na primer, do saznanja o Gei d
o li tokom prvih ili tokom poslednjih petnaest godina svog prouavanja?"
"Oh! Pa, ukoliko su u pitanju tako iroki okviri, rekao bih - u poslednjih
petnaest godina."
"Mo emo, mo da, biti i precizniji. ta mislite, ako bih vam sugerisao da ste d
o saznanja o Gei do li tek tokom nekoliko poslednjih godina?"
Treviz se zagleda u Pelorata, ali ustanoviv i da nije u stanju da u polutm
ini prostorije da otkrije ni ta na osnovu izraza njegovog lica, on pojaa osvetljenj
e. Velianstveni prizor nonog neba na ekranu potamne u srazmeri s veom osvetljeno u sob
e. Ali Peloratovo lice bilo je kao skamenjeno: ni ta se na njemu nije moglo proitat
i.
"Dakle?" upita Treviz.
"Razmi ljam", odvrati Pelorat tiho. "Mo da ste, zaista, u pravu, mada ne bih
smeo da se zakunem. Kada sam pisao D imboru, sa Univerziteta Ledbet, seam se da mu
nisam pomenuo Geu, mada je bilo prirodno da to uinim. A to je bilo... samo trenu
tak... '95, znai pre tri godine. Mislim da ste u pravu, Golane."
"A kako ste uop te do li na to?" nastavi Treviz. "U nekom razgovoru? Izvukli
iz neke knjige? Prona li u nekoj naunoj studiji? U nekoj starinskoj pesmi? Kako? H
ajde, prisetite se!"
Pelorat se dublje zavali u svoju naslonjau i prekrsti ruke. Izgledao je d
uboko zami ljen, gotovo kao izvajan. Treviz ni ta ne ree. ekao je.
Najzad, Pelorat odgovori. "ini mi se, tokom nekog razgovora. Ali dragi pr
ijatelju, ne pitajte me od koga sam to uo. Jednostavno, ne seam se."
Treviz obrisa ake o pojas. Bile su vla ne, usled napora da od svog saputnik
a izvue obave tenje izbegavajui, pritom, da mu vlastite rei stavi u usta. "Od nekog i
storiara?" upita on. "Nekog strunjaka za mitologiju? Nekog galaktografa?"
"To nagaanje nema nikakvog smisla. Samo obave tenje bilo mi je tada neupore
divo va nije od imena onoga ko mi ga je dao."
"Jer ga, mo da, Janove, ni od koga neposredno niste ni dobili!"
"Ah, ne! To je gotovo iskljueno."
"Zbog ega? Da li biste odbacili neko anonimno obave tenje u vezi s predmeto
m svog prouavanja?"
"Pa, verovatno ne bih."
"Da li ste ikad primili kakvo anonimno obave tenje?"
"Jednom, ali davno. Poslednjih godina, meutim, postao sam dosta poznat u
izvesnim akademskim krugovima kao sakuplja odreenih vrsta mitova i legendi i pojed
ini meu onima s kojima sam u prepisci povremeno su ispoljavali znatnu ljubaznost a
ljui mi materijale koje su pribavili iz neakademskih izvora. Ponekad je takva oba
ve tenja bilo te ko pripisati nekoj odreenoj osobi."
"Dobro, ali da li ste ikad neposredno primili neko anonimno obave tenje, m
imo ljudi s kojima ste stajali u akademskoj prepisci?" upita Treviz.
"Pa, ponekad bi se i to dogodilo - mada veoma, veoma retko."
"A jeste li sasvim sigurni da tako nije bilo i u sluaju Gee?"
"Takva anonimna obav tenja sti u mi do te mere retko da mislim da bih se mor
ao seati da se to dogodilo i u ovom sluaju. Pa ipak, ne mogu bespogovorno tvrditi
da obave tenje koje mi je prispelo nije poticalo iz nekog anonimnog izvora. Mada,
s druge strane, to nipo to ne mora da znai da jesam primio obave tenje iz nekog anoni
mnog izvora."
"To mi je potpuno jasno. Ali i takva mogunost postoji, zar ne?"

S velikim oklevanjem, Pelorat najzad izusti: "Pa, recimo da postoji. Zbo

g ega je to toliko va no?"
"Jo nisam zavr io", odgovori Treviz glasom koji nije trpeo protivljenje. "O
dakle vam je stiglo obave tenje - bilo anonimno ili ne? S kojeg sveta?"
Pelorat sle e ramenima. "Ama, hajdete! Nemam pojma."
"Da nije mo da stiglo sa Sej ela?"
"Rekoh vam. Ne znam."
"Moje je mi ljenje da vam jeste stiglo sa Sej ela."
"Mo ete vi misliti to god vam je volja, ali to nipo to ne znai da stvari tako
stoje."
"Zar? Kada nam je Kvintesec pokazao onu bledunjavu zvezdu u sredi tu Pet S
estara, vi ste istog asa shvatili da je to Gea. Rekli ste to ne to kasnije samom Kv
intesecu, pre no to je on imao vremena da nam ka e o kakvoj je planeti re. Seate li s
e?"
"Seam se, razume se."
"Kako ste to uspeli? Kako ste u magnovenju shvatili da je ta bledunjava
zvezda zapravo Gea?"
"Zahvaljujui tome to se u materijalima kojima raspola em o Gei ona veoma ret
ko pominje pod tim imenom. Eufemizmi su uabiajena stvar - i ima ih mnogo. Jedan o
d njih, koji se i u vi e navrata ponavljao, glasio je 'Mali Brat Pet Sestara'. Dru
gi je glasio 'Sredi te Petougaonika', a katkad je nazivana i 'Okom Petougaonika'.
Kada nam je Kvintesec pokazao Pet Sestara i sredi nju zvezdu meu njima, aluzije s k
ojima sam se sretao stale su neodoljivo da se motaju po mom mozgu."
"Nikada mi ranije niste pominjali te aluzije?"
"Nisam shvatao njihovo znaenje i nisam pomi ljao da bi moglo biti od ikakvo
g znaaja da o tome raspravljam s vama, ne..." Pelorat zastade, oklevajui.
"Nestrunjakom?"
"Da."
"Ipak, nadam se da shvatate da je petougaonik koji sainjavaju Pet Sestara
jedna po svemu krajnje proizvoljna struktura."
" ta vam to sad znai?"
Treviz mu uputi blagonaklon osmeh. "Vi, zemaljski crve! Da li zaista ver
ujete da je nebeski svod ne to objektivno, nepromenljivog oblika? Da zvezde stoje
na njemu kao pribodene iodama? Petougaonik ima oblik koji ima posmatrano sa povr in
e svetova onog planetarnog sistema kome pripada i sam Sej el - i samo odatle posma
trano. Posmatrane s neke planete koja kru i oko bilo koje druge zvezde, Pet Sestar
a obrazuju sasvim drugaiju sliku. Pre svega, posmatrate ih pod drugaijim uglom. Da
lje, pet zvezda koje ine petougaonik nalaze se na razliitim udaljenostima od Sej ela
. Najzad, posmatrane iz drugog ugla, jednostavno je nemogue uoiti bilo kakvu vidlj
ivu vezu meu njima. Jedna ili dve zvezde mogle bi se nalaziti na jednoj, a druge
na drugoj polovini neba. Pogledajte..."
Prostorija se ponovo zamrai i Treviz se na e nad raunar. "Sej elska unija sast
oji se od osamdeset est planetarnih sistema. Zadr imo Geu - ili taku na kojoj bi Gea
trebalo da se nalazi - na odreenom mestu", (im je to izgovorio jedan crveni kru i po
javi se u sredi tu petougaonika Pet Sestara) "i osmotrimo nebeski svod sa bilo kog
, nasumice uzetog, od osamdeset est svetova Unije."
Slika nebeskog svoda se izmeni i Pelorat zatrepta. Crveni kru i i dalje je
stajao u sredi tu ekrana, ali Pet Sestara vi e nije bilo. U blizini crvenog kru ia nala
zilo se nekoliko blistavih zvezda, ali one nisu obrazovale petougaonik. Ponovo s
e slika nebeskog svoda izmenila, pa onda jo jednom, i jo jednom. Stalno se tako me
njala. Crveni kru i sve vreme je ostajao na svom mestu, ali nijednom se vi e nije poj
avio mali petougaonik sastavljen od podjednako blistavih zvezda. Povremeno bi se
pojavio nepravilni zvezdani petougaonik - obrazovale su ga zvezde nejednakog sj
aja - ali ni traga vi e nije bilo od prelepog sazveza koje im je Kvintesec pokazao.
"Je li bilo dovoljno?" upita Treviz. "Uveravam vas, Pet Sestara, onako k
ako smo ih mi videli, mogue je sagledati samo sa svetova koji ine planetarni siste
m samog Sej ela."
"Sej elsko vienje itave stvari moglo je biti preneseno i na ostale svetove U
nije", primeti Pelorat. "U doba Carstva bilo je mnogo izreka - od kojih neke, ui
stinu, ive i danas - koje su, sve, vukle poreklo sa Trantora."

"Mislite li da je to odista mogue, imajui u vidu do koje je mere Sej el oduv

ek bio tajnavit u pogledu Gee? Najzad, zbog ega bi to uop te zanimalo svetove izvan
Sej elske unije? Zbog ega bi uop te marili za 'Malog Brata Pet Sestara', ukoliko na
nebu nije bilo nieg to bi se kao takvo prikazivalo?"
"Mo da ste zaista u pravu."
"U tom sluaju, zar vam nije jasno da je va e obave tenje moralo doi sa samog S
ej ela? Ne sa bilo kog mesta Sej elske unije, ve upravo sa planetarnog sistema kome p
ripada i samo sedi te Unije."
Pelorat zavrte glavom. "Va e rei zaista zvue ubedljivo, ali ja se zaista nieg
a ne seam. Jednostavno, ne seam se."
"Uprkos svemu, u stanju ste da uoite snagu mog argumenta, zar ne?"
"Tako je, jesam."
"Idemo dalje. Kada je, po va em mi ljenju, legenda mogla nastati?"
"Bilo kada. Ipak, najverovatnije, veoma davno, u doba Starog carstva. On
a nosi u sebi jasne primese neeg drevnog..."
"Gre ite, Janove. Pet Sestara ne nalaze se predaleko od Sej ela, i to je raz
log to se istiu svojim sjajem. etiri meu njima imaju vlastite pravce kretanja, a ak n
i dve izmeu njih ne pripadaju istoj porodici, tako da se sve kreu u razliitim pravc
ima. Posmatrajte samo ta e se dogoditi dok budem lagano pomerao kartu, kreui se unaz
ad kroz vreme."
I opet je crveni kru i to je obele avao polo aj Gee ostao na svom mestu, ali se
petougaonik poeo lagano raspadati: etiri zvezde krenu e u razliitim smerovima, dok se
peta samo malo pomeri.
"Pogledajte dobro, Janove", ree Treviz. "Je li to, po vama, pravilan peto
ugaonik?"
"Ne, prilino je isko en", odgovori Pelorat.
"A Gea? Je li u njegovom sredi tu?"
"Nije. Prilino je po strani."
"Vrlo dobro. Ovako vam je sazve de izgledalo pre stotinu pedeset godina. P
re samo jednog i po stolea... Materijal koji ste dobili i koji se odnosio na 'Sre
di te Petougaonika nije nigde imao nikakvog smisla, ak ni na Sej elu. Prema tome, mat
erijal do koga ste do li morao je poticati sa Sej ela i morao je nastati u jednom tr
enutku u ovom stoleu - mo da ba tokom poslednje decenije. A vi ste nekako uspeli da
doete do njega, iako je Sej el toliko tajnovit u pogledu Gee."
Treviz ponovo osvetli prostoriju, iskljui ekran sa kartom i osta da sedi v
rsto zagledan u Pelorata.
"Veoma sam zbunjen", progovori najzad Pelorat. " ta sve ovo treba da znai?"
"Vi mi to recite. Razmislite! Na neki nain, u glavu mi se uvrtela pomisao
da Druga zadu bina i dalje postoji. Govorio sam o tome tokom svoje izborne kampan
je. U poetku sam nameravao da udarim u emocionalne ice s jednim dramatinim: 'Ukolik
o Druga zadu bina i dalje postoji...' ali sam se, vrlo brzo, i sam zapitao: a ta ak
o zaista jo postoji? Poeo sam da itam istorijske knjige - i za samo nedelju dana po
stao sam u to ubeen. Nije postojao nikakav stvaran dokaz, ali oduvek sam oseao da
sam u stanju da na osnovu pukih nagaanja doem do potpuno ispravnih zakljuaka. Pa ip
ak, ovog puta..."
Treviz za trenutak zastade, razmi ljajui, a onda nastavi. "Pogledajte ta se
od tada sve dogodilo. Izmeu svih moguih osoba odabrao sam Kompora da mu se poverim
- i on me je izdao. Sa svoje strane, gradonaelnica Brano me je uhapsila i poslal
a u progonstvo. Zbog ega ba u progonstvo, umesto da me dr i u zatvoru, ili da jednos
tavno poku a da me uutka? I zbog ega ba u najnovijem modelu broda, koji mi daje izvan
rednu mo da inim uzastopne skokove kroz Galaksiju? I nadzad, zbog ega je, izmeu svih
moguih stvari, zahtevala da ba vas povedem sa sobom na ovoj put i pomognem vam u
traganju za Zemljom?
I dalje: zbog ega sam bio toliko siguran da ne treba da odemo na Trantor?
Bio sam uveren da mo ete nai bolji put za va a istra ivanja, a onda, odjednom, izrekos
te tajanstvenu re Gea o kojoj ste, kako se naknadno ispostavilo, obave enja dobili
pod krajnje zagonetnim okolnostima.
Po li smo na Se el - bila je to prva, prirodna stanica - i odjednom sreemo Ko
mpora koji nam izla e prigodnu pripovest o Zemlji i njenom umiranju. Istovremeno,
on nastoji da nas ubedi da se ona nalazi u Siriusovom sektoru, navaliv i iz sve sn

age da tamo poemo."

"Znai, to je u pitanju", ree Pelorat. " elite, zapravo, da ka ete da nas sve o
kolnosti vuku prema Gei, ali da nas je Kompor ipak, kako ka ete, poku ao da ubedi da
krenemo negde drugde."
"To je za posledicu imalo da sam odluio da nastavimo sa na im prvobitnim pr
avcem istra ivanja - iz pukog nepoverenja u tog oveka. Ne ini li vam se da je, mo da,
on upravo na to i raunao? Mogao nas je usrdno ubeivati da krenemo na neko drugo me
sto ba da bi nas spreio da to i uinimo."
"Puka romantika", promrmlja Pelorat.
"Da li je? Ali nastavimo. Stupili smo u vezu sa Kvintesecom jednostavno
zato to nam se na ao na putu..."
"Ni u kom sluaju", prekide ga Pelorat. "Prepoznao sam njegovo ime."
"Njegovo vam je ime bilo odnekud poznato. Nikada, koliko se mo ete setiti,
niste proitali nijedan njegov rad. Zbog ega vam je, onda, njegovo ime bilo poznat
o? U svakom sluaju, ispostavilo se da je on proitao neki va rad i da se njime odu evi
o - ali koliko je to verovatno?
Sami ste prethodno priznali da va i radovi nisu ba preterano poznati...
Jo i vi e od toga: ona mlada gospa koja nas je odvela do njega odjednom je
sama od sebe pomenula Geu, natuknuv i vam da je negde u hipersvemiru, kao da je ele
la da to dobro zapamtimo. A kada smo o tome poeli da propitujemo Kvinteseca pravi
o se kao da ne eli o tome uop te da govori, ali nas nije jednostavno izbacio napolj
e - premda sam se prilino grubo ophodio prema njemu. Umesto toga poveo nas je svo
joj kui, i usput, kao sluajno, skrenuo nam pa nju na Pet Sestara. ak se i dobrano 'po
trudio' da zapazimo bledunjavu zvezdu u sredi tu petougaonika. Zbog ega? Ne ini li v
am se sve to izvanredno lepim nizom podudarnosti?"
"Ukoliko sve to tako reate..." ree Pelorat.
"Poreajte sve to kako god elite", odvrati Treviz. "Ja jednostavno ne veruj
em u izvanredno lepe nizove pukih podudarnosti."
"Pa, ta sve to onda znai? Da je neko sve vreme nastojao da nas usmeri ka G
ei?"
"Upravo tako."
"Ali ko?"
"U pogledu toga nema nikakve sumnje", odgovori Treviz. "Ko je sposoban d
a preobraa umove, da stvari neprimetno pokree u jednom ili drugom pravcu, da usmer
ava dogaaje prema svojoj volji?"
"Nagove tavate mi da bi to, zapravo, mogla biti Druga zadu bina?"
"Pa, ta smo to uli o Gei? Da je nedodirljiva. itave flotile koje su krenule
na nju bile su uni tene. Ljudi koji do nje stignu, ne vraaju se vi e. ak se ni Mazgov
nije usudio da krene na nju - a on je, po svemu sudei, bio roen tamo. ini se, dakl
e, gotovo izvesnim da je Gea - Druga zadu bina; moj konani cilj je da to ustanovim.
"
Pelorat zavrte glavom. "Ali prema mi ljenju pojedinih istoriara upravo je D
ruga zadu bina bila ta koja je zaustavila Mazgova. Iako bi, imajui to u vidu, on mo
gao biti jedan od njih?"
"Mo da je bio otpadnik."
"Ali zbog ega bi se Druga zadu bna toliko trudila, neumorno manevri ui, da bi
nas dovela - na Drugu zadu binu?"
Treviz se neodreeno zagleda nekud u daljinu, skupiv i obrve. "Poku ajmo da i
to razlo imo", ree on najzad. "ini se da je Drugoj zadu bini oduvek bilo va no da to je g
od mogue manje obve tenja o njoj bude dostupno Galaksiji. Ideal joj je, zapravo, bi
o da samo njeno postojanje ostane nepoznanica. Toliko o njoj zasigurno znamo. To
kom poslednjih stotinu dvadeset godina, meutim, propovedali smo da je Druga zadu bi
na iskorenjena - to joj je moralo savr eno odgovarati. Pri svemu tome, kada sam ja
poeo podozrevati da ona i dalje postoji, oni nisu ni ta, preduzeli. Kompor je znao
sve. Mogli su njega upotrebiti da me na ovaj ili onaj nain uutkaju - ak i da me sma
knu. Pa ipak, nisu ni ta uinili."
"Pa, bili ste uhap eni - ukoliko elite da i za to okrivite Drugu zadu binu",
primeti Pelorat. "Sudei prema onome to ste mi sami rekli, ishod toga bio je da graa
ni Terminusa nisu dobili mogunost da se upoznaju sa va im gledi tima. Druga zadu bina,
dakle, uspela je da dosta postigne i bez pribegavanja nasilju; mogue je, ak, da od

ano sledi aforizam Salvora Hardina da je 'nasilje poslednje pribe i te nesposobnih'.

"
"Ali dr anjem itelja Terminusa u neznanju ne posti e se ni ta. Gradonaelnici Bra
no poznata su moja gledi ta i u najmanju ruku, morala bi se zapitati nisam li, mo da
, ipak u pravu. Sledstveno tome, kao to vidite, za njih je ve prekasno da nam nane
su ikakvo zlo. Da su se - uzmimo u obzir i tu mogunost - potrudili da me se otres
u, to bi ih li ilo svih briga. Da su me, s druge strane, pustili na miru, dogodilo
bi se isto - budui da bi izmajstorisali da Terminus poveruje da sam neki ekscent
rik, mo da ak i ludak. A izgledi da bi mi politika karijera mogla biti uni tena mozda
bi me prinudili na utanje im bih postao svestan ta bi javno obelodanjivanje mojih i
deja moglo za mene znaiti.
Meutim, sada, za njih je mo da prekasno da bilo ta uine. Gradonaelnica Brano b
ila je dovoljno podozriva u, pogledu itave situacije te je za mnom poslala Kompor
a, i - budui da ni u njega nije imala poverenja, u emu se nesumnjivo pokazala mudr
ijom od mene - postavila mu na brod hiperoda ilja. Posledica toga je da joj je sada
poznato da smo na Sej elu. Pro le noi, meutim, dok ste spavali, povezao sam na raunar s
a raunarom na eg ambasadora ovde na Sej elu, ostaviv i mu poruku da smo krenuli ka Gei.
Potrudio sam se, takoe, i da mu prenesem koordinate. Ukoliko nam, dakle, Druga Z
adu bina posle toga priredi kakvo iznenaenje, siguran sam da e Brano nalo iti da se ita
va stvar najpomnije ispita - a usredsreena pa nja Zadu bine bez sumnje je poslednja s
tvar koju bi oni mogli po eleti."
"Ali ako su doista toliko moni, zbog ega bi uop te marili da li e privui pa nju
Zadu bine na sebe?"
"Imaju razloga", potvrdi Treviz energino. "Nastoje da ostanu skriveni zbo
g toga to se, verovatno, zbog neeg oseaju slabim i zbog toga to je Zadu bina, mo da, nai
ila takav tehnolo ki napredak kakav ak ni sam Seldon nije bio u stanju da predvidi.
U krajnjoj meri neupadljiv, ak potajan nain na koji poku avaju da udese da doemo na
njihov svet, ini mi se da veoma dobro odslikava njihovo gorue nastojanje da ne uine
ni ta to bi privuklo pa nju na njih. A ako je to tano, onda su oni ve izgubili igru, b
ar jednim delom - jer su skrenuli pa nju na sebe i jer ne mogu vi e ni ta uiniti da izm
ene tok stvari."
"Ali zbog ega su se upustili u sve to?" upita Pelorat. "Zbog ega - ukoliko
je va a analiza tana - sami sebe upropa uju time to nas navlae na udicu irom Galaksije?
Zbog ega smo im mi potrebni?"
Treviz se zagleda u Pelorata; na licu mu se itala opijenost "Janove", ree
on, "nosim u sebi jedan sasvim razgovetan oseaj u vezi sa svim tim. Jednostavno,
raspola em sposobno u da gotovo ni iz ega izvlaim pravilne zakljuke. Postoji u meni neka
vrsta izvesnosti koja mi uvek ka e kada sam u pravu! - a u pogledu ovoga sada pot
puno sam siguran. Postoji ne to u vezi sa mnom to oni ele - ne to do ega im je do te me
re stalo da su ak spremni da na kocku stave i samo svoje postojanje. Ne znam ta bi
to moglo biti, ali svakako moram ustanoviti; jer, ako ja time raspola em i ako je
to toliko mono, onda elim da budem u mogunosti da to i iskoristim onako kako budem
na ao da je pravo." On lako sle e ramenima. "Da li i dalje elite da poete sa mnom, st
ari prijatelju - sada kada ste i sami shvatili do koje sam stvarno mere bezuman?
"
"Rekoh vam ve da imam poverenja u vas", odgovori Pelorat. "Tu se ni ta nije
promenilo."
Treviz se nasmeja s izrazom dubokog olak anja. "Divno! Jer, znate, nosim u
sebi jo jedan sasvim razgovetan oseaj - naime, da ste i vi, iz nekog razloga, tak
oe od su tinske va nosti u itavoj ovoj stvari. Pa, kad je ve tako, Janove, kreemo punom
brzinom ka Gei. Napred!"
56.
Gradonaelnica Harla Brano delovala je vidljivo starije no to bi se to na o
snovu njene ezdeset dve godine moglo rei. Nije uvek izgledala starije, ali sada je
ste. Bila je u dovoljnoj meri ophrvana mislima da zaboravi da izbegne ogledalo,
i sada je na prolazu u upravnu prostoriju, na asak ugledala svoj lik. Tako je pos
tala svesna zastra ujue ispijenosti svoje pojave.
Ona uzdahnu. Sve ovo prosto je isisavalo ivot iz oveka. Pet godina je bila
gradonaelnica, a dvanaest godina pre toga dr ala je stvarnu vlast kao siva eminenc

ija dvojice svojih prethodnika. Sve te godine bile su mirne, ispunjene uspesima,
ali su, takoe, izvlaile iz nje sve ivotne sokove. ta bi tek bilo, upita se ona, da
su te godine bile ispunjene napeto u, neuspesima, porazima?
Pa ipak, pomisli ona odjednom, sve ovo nee ba biti tako lo e po nju lino. Del
anje e je povratiti. Bilo je to u asno saznanje: da ni ta drugo, osim pukog ivotarenja
, nije moglo da je tako iscrpi.
Seldonov Plan odvija se uspe no, i druga zadu bina bila je ta koja se staral
a da tako i ostane. Ona sama, kao sna na ruka za krmom Zadu bine (u stvari, Prve zad
u bine, ali niko na Terminusu nije ni pomi ljao da je na ovaj nain odredi), samo je j
ahala na vrhu talasa.
Istorija e imati malo - ili gotovo ni ta - da ka e o njoj. Ona je sedela za k
omandama svemirskog broda, kojim se upravljalo odnekud spolja.
ak i Indber III, koji je predsedavao katastrofalnom padu Zadu bine u ruke M
azgova, uinio je ne to. On je, bar, do iveo krah.
Ali gradonaelnici Brano kao da ba ni ta nije stajalo u izgledu!
Sve dok taj Golan Treviz, taj nerazumni venik, taj gromobran, nije to omo
guio.
Ona se zami ljeno zagleda u kartu. Nije to bilo stanje kakvo bi bio u stan
ju da proizvede kakav moderni raunar. Bila je to, u stvari, skupina svetiljki koj
a je, lebdei u vazduhu, holografskim putem predstavljala Galaksiju. Premda nije b
ila nainjena tako da se mogla pokretati, obrtati, iriti ili skupljati, ovek ju je i
pak, etajui se oko nje, mogao sagledati sa svih strana i iz svih uglova.
Kada je pritisnula dugme jedan zama an komad Galaksije, mo da ak i itava njena
treina (iskljuujui jezgro, koje je bilo 'niija zemlja') oboji se crvenim. Bila je t
o Zadu binska federacija: vi e od sedam miliona naseljenih svetova kojima su upravlj
ali Vee i ona; vi e od sedam miliona naseljenih svetova koji su imali re i bili pred
stavljeni u Domu Svetova; tu su se razmatrala pitanja od manje va nosti a onda se
izja njavalo o njima; nikada, meutim, ni sluajno, nisu se upu tali ni u ta od stvarne v
a nosti.
Nikada se u njenom umu nije postavilo pitanje postoji li u Galaksiji sil
a koja bi se mogla odupreti Zadu bini (ak ni Druga zadu bina, pod uslovom da se znalo
gde se nalazi); nije gajila ni traak sumnje u pogledu toga da je Zadu bina mogla,
samo kad bi po elela, odaslati svoju flotilu modernih brodova i jednostavno utemel
jiti Drugo carstvo.
Ali samo pet stolea je proteklo otkako je Plan stavljen u pokret. Plan je
zahtevao da proe deset stolea pre no to se steknu uslovi za nastanak Drugog carstv
a, i Druga zadu bina trebalo je da se postara da sve ide po Planu. Gradonaelnica od
mahnu svojom tu nom, sedom glavom. Ukoliko bi Zadu bina sada stupila u dejstvo, sve
bi se na neki nain izjalovilo. Mada njenim brodovima nije bilo mogue odoleti, sve
bi se ipak nekako zavr ilo neuspehom.
(Osim ukoliko Treviz, taj gromobran, ne navue na sebe munje Druge zadu bine
- a pomou munja bilo je mogue slediti trag, sve do mesta gde su nastale.)
Ona se osvrnu oko sebe. Gde je Kodel? Trenutak ba nije bio pogodan da se
kasni.
Kao da su ga same njene misli zazvale, on ue odseno koraajui, razdragano se
sme ei, delujui, sa tim svojim sedim brkovima i preplanulo u, dedinski vi e nego ikad. De
dinski, ali ne staro. Izvesno, bio je osam godina mlai od nje.
Kako to da nije ispoljavao ni najmanji trag napetosti? Nije li, ipak, pe
tnaest godina koje je proveo kao ef Obezbeenja, ostavilo svoje o iljke?
57.
Kodel lako klimnu u znak formalnog pozdrava - neophodnost koja se nije m
ogla izbei prilikom zapoinjanja razgovora sa gradonaelnicom. Bila je to tradicija k
oja se nije menjala jo od gorkih dana pod Indberima. Gotovo se sve u meuvremenu iz
menilo, ali je etikecija ostala postojana.
"Izvinite to kasnim, gradonaelnice." obrati joj se on, "ali hap enje venika T
reviza najzad je poelo da se probija do anestetizovane svesti Vea."
"Gle?" dobaci gradonaelnica ravnodu no. "Imamo li u izgledu dvorsku revoluc
iju?"
"Nipo to. Sve dr imo pod kontrolom. Ipak, bie buke."

"Pa, neka bude. To e im pomoi da se osete bolje, a ja... ja u ostati po str

ani. Pretpostavljam, ipak, da se mogu osloniti na op te javno mnenje?"
"Mislim da mo ete. Pogotovo izvan Terminusa. Niko izvan Terminusa ne mari t
a se dogaa s jednim zabludelim venikom..."
"Ja marim."
"Oh? Imate novosti?"
"Liono", ree gradonaelnica, " elim da to je mogue vi e saznam o Sej elu."
"Ja nisam dvono na enciklopedija", odvrati Liono Kodel, sme ei se.
"Ne zanima me istorija. Ve istina. Zbog ega je Sej el ostao nezavistan? Pogl
edaj ovo." Ona mu pokaza podruja na holografskoj karti obojena crveno; tu, duboko
unutar spirale, nalazio se jedan omanji prostor bele boje.
"Gotovo smo ga zatvorili sa svih strana - usisali u sebe - pa ipak, tu j
e bela boja", nastavi Brano. "Na karti se ak ne pokazuje ni kao na lojalni savezni
k - bio bi tada obojen u ru iasto."
Kodel sle e ramenima. "Sej el nije zvanino na lojalan saveznik, pa ipak, nemam
o nikakvih neprilika s njim. On je dosledno neutralan."
"U redu. Pogledaj, onda, ovo." Jo jedan dodir dugmeta. Crvena boja se vid
ljivo pro irila, pokrivajui sada gotovo polovinu itave Galaksije. "Ovo je", pripomen
u gradonaelnica Brano, "bilo podruje na kome se prostirala vlast Mazgova u trenutk
u njegove smrti. Ukoliko pa ljivo osmotri ponovo e , uoiti Sej elsku uniju, ovog puta okr
u enu sa svih strana - ali i dalje obojenu belom bojom. Bio je to jedini prostor k
oji je Mazgov ostavio netaknutim."
" nai da je Sej el i tada bio neutralan."
"Koliko mi je poznato, Mazgov ba nije gajio preterano po tovanje prema neut
ralnosti."
"Ipak, u ovom sluaju, ini se da jeste."
"ini se da jeste. ime to Sej el raspola e?"
"Niim!" ree Kodel. "Verujte mi, gradonaelnice, mo emo ga imati kad god to po el
imo."
"Je li? Pa ipak, na neki nain, Sej el je ostao izvan na eg doma aja."
"Jednostavno, nije nam bio neophodan."
Brano se dublje zavali u naslonjau i, pre av i akom preko kontrolne table, isk
ljui holografsku sliku Galaksije. "Odjednom sam dobila elju da ga uzmemo."
"Molim, gradonaelnice?"
"Liono, odaslala sam onog luckastog venika u svemir da mi poslu i kao gromo
bran. Oekivala sam da e Druga zadu bina zakljuiti da on po nju predstavlja veu pretnju
no to on to, u stvari, jeste, a u Zadu bini videti manju opasnost. Munja bi se ond
a sruila na njega, a nama omoguila da ustanovimo odakle je do la.
"Da, gradonaelnice?"
"Moja je namera bila da on ode do tro nih ru evina Trantora i da tamo proeprk
a po onom to je ostalo - ako je i ta ostalo - od tamo nje Biblioteke i da vidi ta mo e o
tkriti o Zemlji. To je onaj svet, seate se, za koji nam na i gnjavatorski mistici t
vrde da je bio kolevka oveanstva, kao da je to uop te va no, ak i ako bi se, i to je ma
lo verovatno, ispostavilo da je to tano. Druga zadu bina po svoj prilici ne bi pove
rovala da on zaista traga za Zemljom, i verovatno bi uznastojala da utvrdi za im
on zapravo traga."
"Ali on nije oti ao na Trantor."
"Nije. Sasvim neoekivano, umesto da ode tamo oti ao je na Sej el. Zbog ega?"
"Ne znam. Ali molim vas da oprostite starom lovakom psu ija je du nost da u
sve sumnja: recite mi kako ste uop te saznali da su on i Pelorat oti li na Sej el? Poz
nato mi je da vam je Kompor to javio, ali koliko se u njega mo emo pouzdati?"
"Hiperoda ilja nam je potvrdio da se Komporov brod zaista spustio na Sej el."
"U to nema sumnje, ali kako znate da su se Treviz i Pelorat tamo spustil
i? Mogue je da je Kompor oti ao na Sej el iz nekih svojih razloga, ne znajui - ili ne
marei za to - kuda su ona druga dvojica oti la."
"injenica je da nas je na ambasador na Sej elu obavestio o dolasku broda koj
i smo dodelili Trevizu i Peloratu. Nisam spremna da poverujem da je brod stigao
na Sej el bez njih. ta vi e, Kompor nas je izvestio da je s njima razgovarao; ali ako
njemu nije verovati, raspola emo i drugim izve tajima o njihovoj poseti Sej elskom un
iverzitetu, gde su razgovarali s nekim istoriarem ije ime ba ne znai mnogo."

"Ni o jednom od tih izve taja", primeti Kodel, "nisam bio obave ten."
Brano mrknu. "Nemoj se ba oseati zaobienim. Ja lino vodim itavu ovu stvar, i e
vo, sada, obave tenje je konano stiglo i do tebe - bez nekog velikog zaka njenja budi
uveren u to. Poslednja vest - koju sam upravo primila - potie od na eg ambasadora.
Na gromobran ponovo se pokrenuo. Na Sej elu je ostao samo dva dana, a onda ga napu
stio." Prema obave tenju na eg ambasadora, krenuo je ka jednom drugom planetarnom si
stemu, udaljenom neki desetak parseka. Ime tog sistema i njegove galaktike koordi
nate Treviz je dostavio ambasadoru, koji ih je potom preneo nama."
"Da li je Kompor javio ne to to bi to potvrivalo?"
"Komporova poruka da su Treviz i Pelorat krenuli sa Sej ela stigla je, ak,
pre ambasadorove. Medutim, Kompor jo ne raspola e podatkom kuda je Treviz krenuo. P
o svoj prilici e poi za njim."
"U svemu ovome nedostaje nekoliko 'zbog ega'?" primeti Kodel. On ubaci je
dnu pastilu u usta i stade je zami ljeno sisati. "Zbog ega je Treviz uop te oti ao na S
ej el? A onda, zbog ega ga je ubrzo potom napustio?"
"Pitanje koje se najvi e namee glasi: kuda? Kuda je Treviz krenuo?"
Rekoste maloas, gradonaelnice, zar ne, da je ambasadoru dao ime i koordina
te sveta ka kome se uputio. elite li sada da ka ete da ga je slagao? Ili da je amba
sador slagao nas?"
"ak i ako pretpostavimo da su svi govorili istinu i da niko ni u emu nije
pogre io, postoji jedno ime koje privlai moju pa nju. Treviz je saop tio ambasadoru da
ide na Geu. G-e-u. Treviz mu je izdiktirao ime slovo po slovo."
"Gea? Nikad nisam uo za nju", ree Kodel.
"Zaista? Nimalo udno." Brano upravi prst prema mestu na kome se maloas nal
azila holografska karta. "Na karti u ovoj prostoriji mogu, u magnovenju, odredit
i polo aj svake zvezde - tako se bar smatra - oko koje kru i neki naseljeni svet, ka
o i niz istaknutih zvezda koje imaju itave, nenaseljene, planetarne sisteme. Ukol
iko na pravi nain rukujem instrumentom na karti se mo e pojaviti preko trideset mil
iona zvezda - pojedinano, u parovima, u sazve ima. Mogu ih prikazati u pet razliitih
boja, u svakoj od njih ponaosob ili u svima istovremeno. Ali ono to ne mogu jeste
da na karti odredim polo aj Gee. to se karte tie, Gea uop te ne postoji."
"Na svaku zvezdu koja je na karti zabele ena dode jo deset hiljada onih koj
e na njoj nisu oznaene", odvrati Kodel.
"Tano, ali oko zvezda koje na karti nisu oznaene kru e nenaseljene planete.
Meutim, zbog ega bi Treviz po ao na neki nenaseljeni svet?"
"Jeste li poku ali sa Centralnim raunarom? On u sebi sadr i podatke o svih tr
i stotine milijardi zvezda u Galaksiji."
"Rekli su mi ve, ali da li je to tano? Poznato nam je, vama kao i meni, da
postoji na hiljade naseljenih planeta koje su, na neki nain, izbegle da budu zab
ele ene na bilo kojoj od na ih karata - ne samo na ovoj u ovoj prostoriji, ve i u Cen
tralnom raunaru. Po svemu sudei, Gea je jedna od njih."
Kodelov glas zadr a svoju mirnou; ak se, u njemu, oseti i primesa ubeenosti.
"Gradonaelnice, sasvim je lako mogue da ne postoji ni ta zbog ega bi bilo potrebno br
inuti se. Treviz je mo da krenuo u neki samo njemu znan lov, ili nas je mo da slagao
; mo da uop te ne postoji zvezda po imenu Gea - ili ak mo da na datim koordinatama nema
nikakve zvezde. Po to se susreo sa Komporom i verovatno shvatio da ga sve vreme s
ledimo, mo da je jednostavno eleo da nas skine s vrata."
"Kako mislite da bi to mogao izvesti? Kompor bi ga i dalje sledio. Ne, L
iono, imam u vidu jednu drugu mogunost - mogunost koja u sebi nosi daleko vi e izgle
da za nevolje. Saslu aj me..."
Ona za trenutak zastade, a onda nastavi: "Ova je soba, Liono, obavijena
mentalnim titom. Imaj to u vidu. Niko nas ne mo e uti, te, shodno tome, molim te, go
vori slobodno. A i ja u, sa svoje strane, biti krajnje otvorena.
Ova Gea - ukoliko raspolo iva obave tenja prihvatimo kao verodostojna - nala
zi se na desetak parseka od Sej ela, to znai da ini deo Sej elske unije. Podruje Sej elsk
unije predstavlja veoma bri ljivo istra eni sektor Galaksije. O svim njenim zvezdan
im sistemima - nastanjenim ili nenastanjenim - postoji obilje podataka, a o nast
anjenim, posebno, raspola emo i sa mno tvom najsitnijih pojedinosti. Gea je jedini i
zuzetak. Bilo da je nastanjena ili ne, niko za nju nije ni uo; nema je ni na jedn
oj karti. Pridodaj tome injenicu da u odnosu na Zadu binsku federaciju Sej elska unij

a sve vreme odr ava neobino stanje neutralnosti - kao to je to inila i u odnosu na po
druje kojim je nekad vladao Mazgov. U stvari, nezavisna je jo od pada Galaktikog ca
rstva."
"I ta iz svega toga treba da proizilazi?" upita je Kodel oprezno.
"Izvesno je da najmanje dve stvari koje sam pomenula moraju stajati u meu
sobnoj vezi. Sej elska unija ukljuuje u sebe i jedan planetarni sistem koji je osta
o potpuno nepoznat - a Sej el je nedodirljiv. To dvoje ne mo e opstati jedno bez dru
gog. ta god Gea bila, ona je u stanju da se za titi. Pritom, stara se o tome da izv
an njene neposredne okoline ne prodre saznanje o njenom postojanju, nastojei isto
vremeno da tu okolinu za titi kako je ne bi preuzeo neko spolja."
" elite li, gradonaelnice, time da ka ete kaka Gea predstavlja sedi te Druge za
du bine?"
"Zelim samo da ka em da Geu vredi istra iti."
"Dozvoljavate li mi da iznesem jedan neobini argument koji bi bilo veoma
te ko uklopiti u va u teoriju?"
"Samo izvoli."
"Ukoliko Gea jeste Druga zadu bina i ukoliko je, tokom vekova, fiziki titila
sebe od uljeza na taj nain to je od itave Sej elske unije nainila svoj irok, neproboja
n tit, i ukoliko je, ipak, uspevala da sprei da bilo kakvo obave tenje o njoj prodre
dalje u Galaksiju - kako to, onda, da je sva ta predostro nost odjednom i ezla? Trev
iz i Pelorat napu taju Terminus i, uprkos tome to ste vi od njih tra ili da odu na Tr
antor, gotovo smesta i bez ikakvog oklevanja kreu put Sej ela i, sada, Gee. I to je
jo va nije, u stanju ste da uop te razmi ljate o Gei - da njeno pitanje slobodno razmat
rate. Kako to da vas u tome nisu spreili?"
Gradonaelnica Brano dugo vremena ni ta ne odgovori. Dr ala je pognutu glavu i
svetlost se tiho rojila na njenoj sedoj kosi. "Mislim da je razlog svemu tome",
najzad prozbori ona, " to je Treviz, na neki nain, uskome ao stvari. Ne to je uinio - i
li ne to upravo sada ini - to na neki nain ugro ava sam Seldonov Plan".
" Ali, gradonaelnice , pa to je potpuno nemogue!"
"Nema sumnje da svako - i sve - ima svoje nedostatke. Nema sumnje da ak n
i Hari Seldon nije bio savr en. I sam Plan ima, verovatno, neki svoj nedostatak, i
Treviz se po svemu sudei nesvesno spotakao o njega. Moramo, stoga, saznati ta se
to dogaa i moramo se nai na licu mesta."
Najzad se i Kodelovo lice smrknu. "Ne donosite odluke na svoju ruku, gra
donaelnice. Ne bi trebalo ni ta da preduzmemo bez odgovarajue procene."
"Smatra li, Liono, da sam tolika budala? Ne nameravam da zapodenem rat. N
e nameravam da na Gei iskrcam nikakav ekspedicioni korpus. Jednostavno, elim da s
e naem na licu mesta - ili negde u blizini, ukoliko ti se to vi e dopada. Liono, mo
lim te da za moj raun ustanovi - nimalo nisam eljna da razgovaram s vojnim efovima k
oji su taman onoliko puni predrasuda koliko bi se to od njih moglo i oekivati pos
le stotinu dvadeset godina mira, ali tebi to kao da nimalo ne smeta - koliko se
na ih ratnih brodova nalazi u blizini Sej elske unije. Mo emo li ih pokrenuti a da to
izgleda kao uobiajena ve ba, a ne kao mobilizacija?"
"U ovim uzavrelim trenucima mira, siguran sam, nema ih naroito mnogo u nj
enoj blizini."
"ak bi i dva ili tri broda bilo dovoljno, pogotovo ako su iz klase Supern
ova."
"Zbog ega su vam ti brodovi potrebni?"
" elim da se - ne dajui povoda ni za kakav incident - privuku to je mogue bli e
Sej elu, i elim da budu to bli e jedan drugom kako bi u sluaju potrebe mogli da se uza
jamno potpomognu."
" ta stoji iza svega toga?"
" elim da budem pripravna: elim da budem u mogunosti da krenem u napad ukoli
ko se to poka e neophodnim."
"Protiv Druge zadu bine? Ako je Gea bila sposobna da odvrati Mazgova od ta
kvih pomisli, nema nikakve sumnje da e i ovog puta biti u stanju da se suoi sa nek
oliko brodova."
U oima gradonaelnice Brano zablista borbeni ar, i ona odvrati: "Prijatelju
moj, rekoh maloas da niko i ni ta nije savr eno, ukljuujui i Harija Seldona. Utemeljujui
svoj Plan on nije mogao izbei da ne bude ovek svog vremena. Bio je matematiar iz v

remena umirueg Carstva, kada je i sama tehnologija ve le ala na samrtnom odru. Sleds
tveno tome, u svom Planu nije bio u mogunosti da da pravo mesto razvoju tehnologi
je. Gravitacioni pogon, na primer, predstavlja sasvim novi smer u tehnolo kom razv
oju koji on, jednostavno, nije mogao predvideti. A nainjeni su i drugi proboji."
"I Gea je mogla uznapredovati."
"Potpuno izdvojena? Hajde, budi razuman. Na podruju Zadu binske federacije i
vi deset triliona ljudskih bia, i ona predstavljaju najvei zalog tehnolo kog napretk
a. Jedan jedini izdvojeni svet ne mo e izdr ati nikakvo poreenje s tim. Dakle, na i e br
odovi krenuti i ja u tada biti s njima."
"Izvinite, gradonaelnice. ta to treba da znai?"
"Nalaziu se i sama na jednom od brodova koji e se okupiti u blizini Sej ela.
elim da lino razmotrim itavu situaciju."
Kodelova usta za trenutak ostado e otvorena. On zatim proguta pljuvaku, pro
izvev i pritom krajnje odreeni zvuk. "Gradonaelnice, to je - to nije nimalo mudro."
Ako je ikada bilo koji ovek eleo da izrekne neku o triju primedbu, Kodel je to sada
izvan svake sumnje eleo.
"Bilo to mudro ili ne", odvrati estoko Brano, "postupiu upravo tako. Umorn
a sam ve od Terminusa i njegovih beskonanih politikih bitaka, njegovih unutra njih sp
letaka, njegovih savezni tava i kontrasavezni tava, njegovih izdaja i ponovnih pomir
enja. Provela sam sedamnaest godina u sredi tu svega toga i sada elim da i sama uini
m ne to - bilo ta. Tamo napolju", ona mahnu rukom u nekom neodreenom pravcu, "mo da ita
va istorija Galaksije u ovom trenutku poinje da se menja, i ja svakako elim da bud
em deo svega toga."
"Ali vi veoma malo znate o tim stvarima, gradonaelnice."
"A ko, Liono, sme rei da zna dovoljno?" Ona se kruto podi e sa svog sedi ta.
"im mi pribavi obave tenje koje sam ti tra ila o brodovima i im budem uspela da sredim
da ovi a avi poslovi kod kue teku bez zastoja - nameravam da krenem... I, Liono, ne
poku avaj da majstori e kako bih odustala od svog nauma ili u te, zaboraviv i na na e dugo
godi nje prijateljstvo, zdrobiti jednim udarcem. To sam jo u stanju da uinim."
Kodel klimnu. "Poznato mi je to, gradonaelnice, ali pre no to donesete odl
uku, mogu li vas ipak zamoliti da jo jednom razmislite o snazi Seldonovog Plana?
Ono to imate nameru da uinite moglo bi predstavljati samoubistvo."
"Nimalo, Liono, ne strahujem od takvog ishoda. Plan je gre io u odnosu na
Mazgova, koga nije bio u stanju da predvidi - a neuspeh u predvianju jedne stvari
nagove tava stvarnu mogunost nekog novog neuspeha i u nekoj drugoj."
Kodel uzdahnu. "U redu, onda, ukoliko ste odista tako odluili podr au vas u
skladu sa svojim najboljim mogunostima i s potpunom odano u."
"Dobro, ipak, upozoravam te jo jednom da bi dobro bilo da ti rei dolaze iz
srca. I s takvom mi lju u sebi, Liono, krenimo ka Gei. Napred!"
GEA-S
58.
Sura Novi ue u kontrolnu sobu malenog i prilino staromodnog broda koji je
nju i Stora Gendibala, obazrivo izvodei skokove, nosio ka nepoznatom cilju udalje
nom bezbroj parseka.
Oigledno je upravo izi la iz skuenog kupatila gde su joj ulje, topao vazduh
i tek malo vode osve ili telo. Oko sebe je obavila tuniku i vrsto je dr ala uza se, s
izrazom pokorne skromnosti. Kosa joj je bila suva, ali zamr ena.
Ona se tiho obrati Gendibalu: "Gospodine?"
Gendibal podi e pogled sa karata i raunara to su stajali pred njim. "Da, Nov
i?"
"Ja jeste ali ..." Za trenutak zastav i, ona nastavi sporo i odmereno: "Veoma
mi je ao to vas uznemiravam, Gospodine (a onda opet skliznu u svoj dijalekat), "al
i ja jeste nestane moja odea."
"Tvoja odeca?" Gendibal se za trenutak prazno zagleda u nju, a onda se n
aglo di e s izrazom skru enosti. "Novi, zaboravio sam. Tvoja odea bila je zrela za i enje
, i sada je u korpi sa ve om. Oprana je, osu ena, ispeglana, potpuno spremna. Trebal
o je da je izvadim i stavim na vidljivo mesto. Eto, zaboravio sam."
"Nisam nameravala da... da... (ona pogleda po sebi) da vas uvredim."

"I nisi", odvrati Gendibal veselo. "uj, obeavam ti da u se, kada se sve ovo
zavrsi, postarati da dobije puno novih haljina - sasvim novih i sa ivenih po posle
dnjoj modi. Krenuli smo na brzinu i nije mi na pamet palo sa te snabdem sa vi e od
ee; ali, Novi, samo smo nas dvoje ovde na brodu i nema nikakve potrebe da bude ...
ovaj... da uop te razmi lja o tome." On naini neodreeni pokret rukom, a onda, uhvativ i n
jen u asnut pogled, pomisli: na kraju krajeva, ipak je ona samo jedna provincijalk
a i pona a se u skladu sa svojum shvatanjima; po svoj prilici, ne bi se bunila ni
zbog ega neprekidnog - ali sa odeom na sebi.
A onda se, odjednom, postide vlastitih misli; i be e mu, istog asa, veoma d
rago to ona nije 'naunik', sa sposobno u da ita njegove misli. "Da ti ja donesem odeu?"
upita je on.
"Ah, ne, Gospodine. To ne jeste tvoj poso... Znam i sama gde se nalazi."
Malo kasnije ugleda je ponovo, propisno odevenu i zae ljane kose. Ne to nalik
na stid iskrilo joj je u oima. "Sramota me je, Gospodine, to sam se ponela tako n
eodgovarajue. Trebalo je da sama potra im svoju odeu."
"Nije va no", odgovori Gendibal. "Zna , Novi, veoma dobro napreduje u svom iz
govoru. Veoma brzo savlauje jezik uenjaka."
Novi se iznenada nasme i. Zubi su joj bili blago nepravilni, ali to, pomis
li Gendibal, nimalo ne zasmeta da joj se, na ovu pohvalu, lice ozari i postane g
otovo ljupko. A onda samom sebi ree kako je upravo to razlog to je, kada god je za
to bilo prilike, nastojao da je pohvali.
"Dumljani me ba nee ceniti kada se budem vratila kui", primeti ona. "Rei e da
ja - da ja to seckam rei na rezance. Tako ka u za sve one koji govore - neobino. I
ne vole ih, ba ."
"Sumnjam, Novi, da e se vratiti Dumljanima", ree Gendibal. "Siguran sam da e
, kada se sve ovo zavr i, za tebe i dalje biti mesta u kompleksu... to jest, medu
uenjacima."
"Veoma bih to volela, Gospodine."
"Smatram da ti nee smetati da me zove 'Govornie Gendibale', ili samo... Ipa
k, vidim da hoe", dodade on odmah, uoiv i u njenim oima pogled u asnutog protivljenja.
"Pa, dobro."
"To ne bi bilo u redu, Gospodine... Ipak, smem li vas pitati kada e se sv
e ovo zavr iti?"
Gendibal zavrte glavom. "Ni sam to ne znam. Za sada, najva nije je da stig
nemo, to br e mogu, na jedno sasvim odredeno mesto. Ovaj brod, koji je jako dobar u
vrsti kojoj pripada, ipak je spor, i ono ' to brze mogu' nije i dovoljno brzo. Vi
di (on mahnu rukom prema kartama i raunaru), "moram izraunati putanje kojima emo se
kretati preko svemirskih prostranstava ali, niti je ovaj raunar neoganien u svojim
mogunostima, niti sam ja naroito ve t u takvim poslovima."
"Da li morate biti tamo to br e mo ete zbog neke opasnosti, Gospodine?"
"A ta te to, Novi, navodi na pomisao da postoji neka opasnost?"
"Zato to vas, ponekad, kad mislim da me ne vidite, posmatram i va e mi lice
izgleda... ne znam pravu re. Ne pla i se - mislim, niste upla eni - niti u i ekivanju ne
g ravog."
"Ispunjen zebnjom", promrmlja Gendibal.
"Izgledate... zabrinuti. Je li to prava re?"
"Zavisi. ta misli time - zabrinut, Novi?"
"Ja misli da izgledate kao da samom sebi govorite: ' ta bi trebalo da bude
moj sledei potez u ovoj velikoj nevolji?'"
Gendibal je zapanjeno pogleda. "To odista znai 'zabunut'; ali, Novi, zar
zaista to vidi na mom licu? Tamo u Kui Naunika veoma bri ljivo nastojim da se ni ta ne
oituje na mom licu; ali mislio sam da ovde, sam u svemiru - to jest, s tobom - mo
gu sebi dozvoliti da se opustim i da, tako da ka em, ostanem u potko ulji... Izvini.
To te je oigledno uznemirilo. U stvari, elim da ka em da, ukoliko si doista do te m
ere osetljiva, moram biti znatno pa ljiviji. Povremeno, oigledno, moram sebe stalno
podseati da ak i osobe koje ne raspola u mentalnim sposobnostima mogu biti u stanju
da uu u sr stvari."
Novi ga je gledala praznim pogledom. "Ne razumem vas, gospodine."
"To ja, Novi, razgovaram sam sa sobom. Ni ta ne brini... Gle, ponovo ta re.
"

"Ali, ima li opasnosti?"

"U tome i jeste problem, Novi. Ne znam na ta u naii kada stignemo na Sej el to je mesto na koje smo se uputili. Mogu se odjednon nai u velikim te koama."
"Zar to ne znai opasnost?"
"Ne. Zato to u biti u stanju da se uhvatim uko tac sa svim onim to me bude ta
mo ekalo."
"Kako mo ete biti sigurni u to?"
"Zato to sam... naunik. I to najbolji od svih. Ne postoji ni ta u ovoj Galak
siji s ime ne bih bio u stanju da se uhvatim uko tac."
"Gospodine", ne to kao odsev bola pree Novinim licem, "ne elim da budem uvre
dljiva - mislim, da vas vream - ni da vas ljutim. Videla sam vas pred onim rmpali
jom Rufirantom - i tada ste bili u opasnosti, a on je samo dumski zemljodelac. A
sada ne znam ta vas tamo oekuje - a ni vi to ne znate."
U Gendibalu se iznenada pobudi sa aljenje. "Da li se boji , Novi?"
"Ne strahujem za sebe, Gospodine. Stra im se... strahujem zbog vas."
"Lepo reeno" promrmlja za sebe Gendibal. "Korektan izgovor."
Za trenutak, on se duboko zamisli. Potom podi e pogled, uze Novine prilino
grube ake u svoje i ree: "Novi, ne elim da se iega pla i . Dopusti da ti objasnim. Pozna
to ti je kako mo e prepoznati, po samom izgledu mog lica, da postoji - ili da bi se
mogla javiti - neka opasnost - ba kao da si u stanju da ita moje misli?"
"Da."
"Ja mogu da itam misli neuporedivo bolje od tebe. To je ono to svi uenjaci
umeju - a ja sam veoma dobar uenjak."
Novine se oi irom otvori e i ona lagano izvue svoju aku iz njegove. inilo se da
gotovo ne di e. "Mo ete da itate moje misli?"
Gendibal urno podi e prst. "Ne itam tvoje misli, Novi. Ne itam tvoje misli izuzev kad moram. Ne itam tvoje misli."
(Bilo mu je jasno da je, praktino govorei, obmanjuje. Bilo mu je nemogue da
bude sa Surom Novi a da ne oseti bar op ti vibrato nekih njenih misli. Jedva da b
i, da bi to bio u stanju, oveku uop te bilo potrebno da vlada sposobnostima pripadn
ika Druge zadu bine. Gendibal oseti da je na samoj ivici da pocrveni. ak i ako je p
oticao od jedne Dumljanke, takav je stav bio laskav. Pa ipak, trebalo je da je s
miri... makar iz obzira iste ovenosti.)
"Mogu, takoe, navesti ljude da promene svoje mi ljenje", nastavi on. "Mogu
im, ak, priiniti bol. Mogu..."
Ali, Novi zavrte glavom. "Kako to mo ete da postignete, Gospodine? Rufiran
t..."
"Zaboravi Rufiranta", prekinu je on gotovo osorno. "Mogao sam ga u svako
m trenutku zaustaviti. Mogao sam ga baciti na tle a da ga ni ne dotaknem. Mogao
sam sve Dumljane..." On se naglo zaustavi, osetiv i se nelagodno zbog vlastitog ra
zmetanja, nastojanja da opseni tu malu provincijalku. Ali ona je i dalje vrtela
glavom.
"Gospodine", ree ona, "vi samo poku avate da uinite da se ja ne pla im, ali ja
se pla im samo za vas, i zato ne treba da se trudite. Ja znam da ste vi veliki uen
jak i da mo ete da naredite ovom brodu da leti kroz svemir ak i tamo gde se svako mislim, gde bi se svako - drugi izgubio. A koristite i aparate koje ja ne razum
em - i koje nijedan od dumskog naroda ne bi razumeo. Ali ne treba da mi govorite
o tim moima uma, jer je to sigurno nemogue, po to sve to to ste rekli da ste mogli ui
niti Rufirantu vi niste uinili, iako ste bili u opasnosti."
Gendibal stisnu usne. Neka ostane na tome, pomisli on. Ukoliko ve tvrdi d
a ne strahuje za sebe samu, neka sve ostane na ovome. Pa ipak, nije eleo da ona o
njemu misli kao o slabiu i hvalisavcu. Jednostavno, nije to mogao dopustiti.
"Razlog tome tu nisam ni ta uinio Rufirantu", ree on, "jeste da nisam eleo da
mu i ta uinim. Mi uenjaci ni u jednom trenutku ne smemo uiniti ni ta na ao nekom od Dumlj
ana. Mi smo samo gosti na va em svetu. Da li me shvata ?"
"Vi ste na i gospodari. To je ono to mi uvek sebi govorimo."
Za trenutak Gendibal ostade pometen. "A kako se, onda, dogodilo da me je
taj Rufirant napao?"
"Ne znam", odgovori ona jednostavno. "Ne verujem ni da on zna. Mora biti
da mu je mozak odlutao... uf, da mu je bio pao mrak na oi."

Gendibal zagrokta. "U svakom sluaju, nastojimo da ne nanesemo nikakvo zlo

Dumljanima. Da sam bio prinuen da ga zaustavim na taj nain to bih ga povredio drugi bi mi uenjaci to zamerili i mo da bih, ak izgubio svoj polo aj. Ali da b
ih spreio da me on ozbiljno povredi, morao sam ipak da bar malo delujem na njegov
um - najmanje mogue."
Novi pognu glavu. "Onda, znai, nije bilo nikakve potrebe da vam ja, kao b
udala, pojurim u pomo."
"Postupila si na najbolji mogui nain", ree Gendibal. "Upravo pomenuh da bih
uinio veoma lo u stvar da sam ga povredio. Zahvaljujui tebi, to nije bilo neophodno
. Ti si ga zaustavila i to je bilo najbolje re enje. Zahvalan sam ti zbog toga."
Ona se ponovo nasme i - bla eno. "Shvatam, onda, zbog ega ste bili tako dobri
prema meni."
"Razume se, bio sam ti zahvalan", odvrati Gendibal pomalo usplahireno, "
ali najva nije je da shvati da nema nikakve opasnosti. U stanju sam da se uhvatim u
ko tac sa itavom vojskom obinih ljudi. Svaki uenjak to mo e - a naroito najistaknutiji m
eu njima - a ve sam ti rekao da sam najvei meu svima njima. Ne postoji nijedno bie u
Galaksiji koje bi mi se moglo suprotstaviti."
"Ukoliko vi to ka ete, Gospodine, sigurna sam da je zaista tako."
"Ka em. Dakle, da li jo strahuje za mene?"
"Ne, Gospodine, izuzev... Gospodine, da li samo na i uenjaci mogu itati misl
i, i... Da li postoje neki drugi uenjaci, na nekim drugim mestima, koji vam se mo
gu suprotstaviti?"
Za trenutak, Gendibal ostade zabezeknut. Ova je ena imala naprosto zapanj
ujuu sposobnost da prodre u samu sr stvari.
Bilo je neophodno da joj ne ka e istinu. Stoga, on samo ree: "Ne postoje."
"Ali postoji toliko zvezda na nebu. Jednom sam poku ala da ih izbrojim i n
isam uspela. A ako ima toliko svetova s ljudima koliko ima i zvezda, zar ne bi n
eki od njih mogli biti uenjaci? Mislim, pored uenjaka na na em sopstvenom svetu?"
"Ne."
"A ta ako ih ima?"
"Onda, oni nisu toliko moni koliko sam to ja."
"A ta ako iznenada skoe na vas, pre nego to ih postanete svesni?"
"To je nemogue. Ukoliko bi se bilo koji strani uenjak pribli io, ja bih to s
mesta znao. Znao bih to mnogo ranije no to bi on bio u stanju da mi nanese neko z
lo."
"Mogli biste da pobegnete?"
"Ne bih morao da be im. Ali", dodade on preduprediv i njeno sledee pitanje, "a
k i ukoliko bih morao, mogao bih vrlo brzo pribaviti sebi novi brod - bolji od b
ilo kog drugog u Galaksiji. Ni u kom sluaju im ne bi po lo za rukom da me uhvate."
"Ali zar ne bi mogli da promene va e misli i da vas prinude da ostanete?"
"Ne bi."
"Njih mo e biti mnogo. A vi ste sami."
"im bi se pojavili, ja bih znao da su tu mnogo ranije no to bi oni to mogl
i i zamisliti, i sklonio bih se. itav na svet uenjaka bi se potom okrenuo protiv nj
ih i oni tome ne bi mogli odoleti. Budui da im je to jasno, ne bi se usudili da i t
a poku aju protiv mene. U stvari, oni ne bi nimalo voleli da uop te saznam za njih ali bih ja ipak saznao."
"Zato to ste toliko bolji od njih?" upita Novi, dok joj je lice sjalo pon
osom u kome je, ipak, postojao i prisenak sumnje.
Gendibal nije mogao da odoli. Njena uroena inteligencija, njeno hitro raz
umevanje bili su takvi da je, upravo, bilo pravo zadovoljstvo biti s njom. Ono s
latkoreivo udovi te, Govornik Delora Delarmi, uinila mu je neverovatnu uslugu kada je
izmanevrisala da ova domorotkinja poe s njim.
"Ne Novi", odgovori on, "ne stoga to sam bolji od njih - mada jesam. Razl
og je to to si ti sa mnom."
"Ja?"
"Ba tako, Novi. Da li si to nasluivala?"
"Ne, Gospodine", odgovori ona zaueno. " ta bih ja tu mogla da uinim?"
"U pitanju je tvoj um." On naglo podi e ruke. "Ne itam tvoje misli. Ja samo
vidim obrise tvog uma - a to su savr eno nepomueni obrisi, zapravo neverovatno pit

omi obrisi."
Ona dodirnu akom elo. "Je li to, Gospodine, zato to sam neuka? Zato to sam t
oliko luckasta?"
"Ne, draga." Nije ak ni zapazio nain na koji joj se obratio. "To je zato to
si iskrena i to ne nosi u sebi nikakvu prepredenost; zato to si istinoljubiva i sp
remna da ka e sve to misli ; zato to ima dobro srce, i... druge stvari. Ukoliko bi neki
tui uenjaci poku ali da dotaknu na e umove - tvoj i moj - njihov bi se poku aj smesta oit
ovao na tvom nepomuenom umu. Uoio bih to odmah, ak i pre nego kada bi poku ali da dot
aknu moj vlastiti um - i imao bih, tako, dovoljno vremena da izvedem protivudar;
to jest, da ih odbijem."
Nakon toga, nekoliko dugih trenutaka vladala je potpuna ti ina. Gendibal s
hvati da ono to je video u Novinim oima nije bila samo srea, ve i likovanje i ponos.
Ona upita blago: "I zbog toga ste me poveli sa sobom?"
Gendibal klimnu. "Bio je to veoma va an razlog. Tako je."
Njen glas pretvori se gotovo u apat. "Gaspodine, kako bih mogla biti od n
ajvee pomoi?"
"Ostani mirna", ree on. "Nemoj se pla iti. Samo... samo budi onakva kakva j
esi."
"Biu onakva kakva sam", odgovori ona. "I postaviu se izmeu vas i opasnosti,
kao to sam uinila i u sluaju Rufiranta" .
Ona potom izie iz sobe. Gendibal osta nepokretan, dugo zagledan u vrata i
za kojih je nestala.
Zbilja je bilo udno kuliko se toga krilo u njoj. Kako je tako jednostavno
bie moglo u sebi nositi toliko bogatstvo? Ispod glatke povr ine njenog uma skrival
i su se, u ogromnoj meri, inteligencija, razumevanje stvari, i hrabrost. ta je, u
op te, vi e mogao oekivati - od bilo koga?
I odjednom mu se prikaza slika Sure Novi - koja nije bila Govornik, ak ni
pripadnik Druge zadu bine, ak ni obrazovana - kako dostojanstveno stoji kraj njega
, igrajui najva niju sporednu ulogu u drami koja se pribli avala.
Ipak, nije bio u stanju da dovoljno jasno sagleda pojedinosti. Nije bio
u stanju da tano sagleda prirodu onoga to mu je stajalo pred oima.
59.
"Jo jedan skok", promrmlja Treviz, "i tu smo."
"Gea?" upita Pelorat, naginjui se preko Trevizovog ramena da vidi ekran.
"Geino sunce", odgovori Treviz. "Ako nemate ni ta protiv, nazvaemo ga Gea-S
, da bismo izbegli zbrku. I galaktografi ponekad tome pribegavaju."
"A gde je onda sama Gea? To jest, da je nazovemo Gea-P - oznaav i tako plan
etu?"
"Dovoljno e biti da je zovemo Gea. Ipak jo nismo u stanju da vidimo samu p
lanetu. Njih nije tako lako uoiti kao zvezde, a jo smo jedno stotinak mikroparseka
udaljeni od Gee-S. Primeujete i sami da je i dalje vidimo samo kao zvezdu, iako
veoma blistavu. Jo joj nismo dovoljno blizu da bismo je videli kao disk... I, Jan
ove, piljite u nju tako neoprezno: sjaj joj je ve dovoljno jak i mogao bi vam o tet
iti mre njau. im okonam posmatranja, navui u filtere. A onda piljite u nju do mile volj
e."
"Mo ete li, Golane, tih stotinu mikroparseka preraunati u neke brojke koje
bi ak i jedan mitolog mogao razumeti?"
"Tri milijarde kilometara; otprilike dvadeset puta vee rastojanje nego iz
meu Terminusa i na eg sunca. Je li vam sada jasnije?"
"Neuporedivo. Zar joj ne mo emo prii bli e?"
"Ne!" Treviz ga iznenadeno pogleda. "Bar, ne odmah. Posle svega to smo uli
o Gei, zbog ega bismo tek tako srljali? Jedna je stvar imati petlju; ali sasvim
druga biti lud. Najpre da je dobro osmnotrimo."
"Ali, Golane, ta da osmotrimo? Rekoste maloas da jo ne mo emo da vidimo Geu?"
"Ne golim okom, to ne. Ali raspola emo brodskim durbinima i izvanrednim rau
narom za brzu analizu podataka. Za poetak, mogli bismo prouiti Geu-S, a mo da obavit
i i neka druga osmatranja... Opustite se, Janove. On spusti aku na Janovljevo ram
e i gotovo ga roaki potap a.
Posle krae stanke Treviz ponovo progovori: "Gea-S je usamljena zvezda; ak

i ako ima pratioca on je znatno udaljeniji od nje no to smo to mi u ovom trenutku

, i u najboljem sluaju, re je o crvenem patuljku - to znai da se ne moramo na njega
obazirati. Gea-S je zvezda kategorije G4, to znai da je nesumnjivo mogue da oko nje
kru i neka nastanjena planeta; znai, sve se uklapa. Da je u pitanju zvezda A ili M
kategorije, morali bismo se smesta okrenuti i to pre se izgubiti odavde.
"Ja sam mo da samo mitolog", primeti Pelorat, "ali, zar nismo jo sa Sej ela m
ogli ustanoviti kojoj spektralnoj klasi pripada Gea-S?"
"Mogli smo i jesmo, Janove, ali nikada ne smeta ako se stvari jo jednom p
rovere izbliza. Gea-S ima svoj planetarni sistem, to nije nimalo iznenaujue. Na vid
iku su dva gasovita d ina i jedan od njih je ba zgodan i odista ogroman - ukoliko s
e raunar na ovolikoj razdaljini nije prevario u svojoj proceni. Lako je mogue da s
e s druge strane zvezde nalazi jo neki, koji je o ovom asu veoma te ko otkriti budui
da se, sticajem okolnosti, nalazimo gotovo u samoj planetarnoj ravni. Takoe, ne m
ogu jo da ustanovim stanje stvari u podruju bli em zvezdi, to takoe ne predstavlja nik
akvo iznenaenje."
"Je li ba tako ravo?"
"Ne, zapravo nije. To smo mogli i oekivati. Nastanjive planete obino se sa
stoje od stena i metala; znatno su manje od gasovitih d inova i, istovremeno, mora
ju biti osetno bli e zvezdi kako bi primale dovoljno toplote; u svakom sluaju, iz o
ba ova razloga mnogo ih je te e ugledati odavde. To znai da emo se morati mnogo vi e p
ribli iti Gei-S - na etiri mikroparseka - da bismo mogli istra iti itavo podruje."
"Spreman sam."
"Ja jo nisam. Krenuemo u skok sutra."
"Zbog ega tek sutra?"
"A za to da ne? Dajmo im jedan dan: da dou ovamo i pokupe nas - ili dajmo i
sto toliko nama samima; da klisnemo odavde ukoliko ih vidimo kako dolaze - a ne
dopadne nam se ono to vidimo."
60.
Stvari su poprimile spor i tegoban tok. Tokom preostalog dela dana Trevi
z je smrknuto obavljao proraune za vi e razliitih pristupa i nastojao da izmeu njih o
dabere pravi. Budui da su mu nedostajali provereni podaci mogao se osloniti samo
na svoju intuiciju - koja mu, na nesreu, ovog puta ba ni ta nije govorila. Nedostaja
o mu je onaj oseaj 'izvesnosti' na koji se toliko puta u pro losti oslanjao.
On se konano odlui za pravac skoka koji ih dovede do take daleko izvan plan
etarne ravni.
"Ovo e nam omoguiti bolji pogled na podruje kao celinu", objasni on Pelorat
u, "budui da emo biti u prilici da sagledamo planete na njihovim orbitama i da tano
procenimo njihovu prividnu udaljenost od sunca. A oni - ma ko bili - mo da nee ba t
ako pa ljivo nadzirati podruja izvan planetarne ravni... Bar se nadam."
Nalazili su se sada udaljeni od Gee-S koliko i najbli i i najvei od gasovit
ih d inova - a bili su jo udaljeni gotovo pola milijarde kilometara od njega. Da bi
i Pelorat mogao u ivati u prizoru, Treviz ga do maksimuma uvea na ekranu. Bio je t
o doista impresivan prizor, bez obzira na to to su tri proreena i uska prstena bil
a iskljuena.
"Ima zanimljivu svitu pratilaca", primeti Treviz, "ali s obzirom na ovol
iku udaljenost od Gee-S jasno je da nijedan od njih nije nastanjiv. Poznato nam
je, takoe, da ni na jedan od njih nisu stupila ljudska bia da bi na njima i ostala
- ispod, recimo, kakvog staklenog zvona ili pod nekim drugim ve takim uslovima."
"Kako mo ete biti toliko sigurni u to?"
"Ne uju se nikakvi radio- umovi, sa karakteristikama koje bi ukazivale da i
h proizvode inteligentna bia. Razume se", dodade on, obrazla ui dalje svoju tvrdnju,
"mogue je zamisliti da, po cenu ogromnih napora, bude izgraen za titni zid koji bi
ometao radio-signale; s druge strane, i sam gasoviti d in proizvodi radio- umove koj
i mogu prikriti ono za im tragamo. Uprkos tome, budui da su na i receptori radio-sig
nala veoma osetljivi - a i kako je na raunar po svemu izvanredan - nema nikakve su
mnje da bismo ih otkrili. Stoga sam spreman da tvrdim da su izgledi da se ljudsk
a stvorenja nalaze na tim satelitima beskrajno mali."
"Da li to znai da Gea ne postoji?"
"Ne... Ali to znai da Gea, ukoliko postoji, nije smatrala potrebnim da na

seli i satelite gasovitog d ina. Mo da ne raspola e mogunostima da to uini... ili je, je

dnostavno, nezainteresovana."
"Pa, ta mislite, postoji li Gea?"
"Strpljenja, Janove, strpljenja."
Treviz nastavi da prouava nebo oigledno naoru an beskrajnom koliinom strpljen
ja. Zagledav i se za trenutak u jednu taku, on nastavi: "Istinu da vam ka em, injenica
da nas jo niko nije zaskoio u izvesnom je smislu obeshrabrujua. ini mi se, naime, s
asvim izvesnim da bi se, kad bi samo raspolagali moima koje im se pripisuju dosad
ve javili da nam daju na znanje da su svesni na eg prisustva."
"Ne bi bilo potpuno nezamislivo, rekao bih", primeti Pelorat, "da se na
kraju ispostavi da je itava stvar predstavljala puku izmi ljotinu."
"Nazovite to mitom, Janove", odvrati Treviz isceriv i se, "i istog asa nai et
e se u svom sokaku. Pa ipak, postoji jedna planeta koja kru i ekosferom, to znai da
bi mogla biti pogodna za ivot. eleo bih da je osmatram bar jedan dan."
"Zbog ega?"
"Pre svega, da se uverim da li je pogodna za ivot."
"Ali, Golane, upravo rekoste da se kree ekosferom."
"Tako je, to je tano - bar u ovom trenutku. Meutim, mo da joj je orbita izra
zito ekscentrina - to znai da bi se u nekom trenutku mogla nai na samo jedan mikropa
rsek udaljenosti od zvezde, ili se od nje udaljiti itavih petnaest mikroparseka,
ili ak, i jedno i drugo. Moramo da ustanovimo i pomou njene orbitalne brzine izraun
amo udaljenost planete od Gee-S - to e nam omoguiti da utvrdimo njenu putanju."
61.
Proe i taj dan.
"Orbita joj je gotovo kru na", konano zakljui Treviz, " to znai da imamo znatno
opravdanije razloge da zakljuimo da je nastanjiva. Pa ipak, jo se niko nije pojav
io da nas doeka. Moraemo joj se jo malo pribli iti."
"Zbog ega je potrebno toliko vremena da bi se pripremio skok?" upita Pelo
rat. "Rekoste da je u pitanju sasvim mali skok."
"Poslu ajte strunjaka. Malim skokovima uvek je te e upravljati nego velikim.
Da li je lak e uzeti u ruku kamen ili zrnce peska? Pored toga, Gea nam je vrlo bli
zu a svemir je o tro zakrivljen. To ak i raunaru ote ava izraunavanje. ak bi i jedan mit
olog trebalo da bude u stanju da to shvati.
Pelorat ne to proguna.
"Sada mo ete videti planetu i golim okom", ree Treviz. "Eno je tamo. Vidite
li je? Period njene rotacije iznosi otprilike dvadeset dva Standardna Galaktika a
sa a nagib prema osovini joj je dvanaest stepeni. Predstavlja, dakle, ud beniki pri
mer naseljive planete; nema nikakve sumnje da na njoj ima ivota."
"Na osnovu ega to zakljuujete?"
"Postoji prilina koliina slobodnog kiseonika u njenoj atmosferi. Bilo bi t
o nemogue bez odgovarajue vegetacije."
"A ta je s inteligentnim biima?"
"Zavisi od toga ta e nam rei emisije njenih radiotalasa. Razume se, pretpos
tavljam da mogu postojati inteligentna bia koja su digla ruke od tehnolo kog razvit
ka, mada je to krajnje neverovatno."
"Ipak, bilo je takvih sluajeva", primeti Pelorat.
"Verujem vam na re. Uostalom, to spada u va u struku. Meutim, malo je verova
tno da bi pastoralni preostaci jedne civilizacije mogli dr ati na odstojanju ak i j
ednog Mazgova."
"Ima li planeta svog stalnog pratioca?" upita odjednom Pelorat.
"Ima", odgovori Treviz nehajno.
"Koliko je velik?" Peloratov glas odjednom postade prigu en.
"Nisam sasvim siguran. Mo da jedno stotinu kilometara u preniku."
"Blago meni", ree Pelorat zami ljeno. "Voleo bih da mi na raspolaganju stoj
i vrednija zbirka psovki, dragi dru e... Postojali su dosad bar neki, ma koliko ma
leni izgledi..."
"Mislite, da ima d inovski satelit planeta bi mogla biti sama Zemlja?"
"Da.. Ali oigledno je da nije."
"Pa, ukoliko je Kompor govorio istinu, Zemlju ne bi trebalo ni tra iti u o

vom delu Galaksije. Trebalo bi da bude negde u Siriusovom sektoru... Zaista, Jan
ove, veoma mi je ao."
"Ah, nije va no."
"ujte, poekaemo jo malo, a onda rizikovati jo jedan mali skok. Ukoliko se ne
uka u nikakvi znaci prisutnosti inteligentnih bia, bie sasvim bezbedno sleteti - izu
zev, zar ne? - to neemo imati nikakvog razloga da sletimo!"
62.
Posle sledeeg skoka Treviz ree glasom u kome se jasno oitavalo uzbuenje. "Tu
smo, Janove. Pred nama je nesumnjivo Gea. Sada bar znamo da na njoj postoji teh
nolo ka civilizacija."
"Ka ete li to na osnovu radio-talasa?"
"Postoji znatno bolji dokaz. Oko planete kru i svemirska stanica. Vidite l
i je?"
Na ekranu se mogao uoiti neki siu ni objekat. Peloratovom neuve banom oku nije
izgledao ni po emu izuzetan, ali Treviz odmah odagna sve njegove sumnje. "Ve taki s
atelit, sainjen od metala, emituje radio-talase."
" ta nam sada valja initi?"
"Neemo preduzimati ni ta, bar za neko vreme. Na takvom stupnju tehnologije
ne mo e im se desiti da nas ne primete. Ukoliko, posle izvesnog vremena, ni ta ne pr
eduzmu, uputiu im radio poruku. Ukoliko ni tada ni ta ne preduzmu, jo malo u im se pr
ibli iti, dakako uz svu obazrivost."
"A ta ukoliko ne to preduzmu?"
"Sve e zavisiti od toga 'ne to'. Ukoliko mi se to to budu preduzeli ne svidi
, u tom u sluaju iskoristiti injenicu da je malo verovatno da raspola u neim to bi se m
oglo meriti sa neodoljivom brzinom kojom na brod mo e krenuti u skok."
"Mislite, da klisnemo odavde?"
"Poput hipersvemirske rakete."
"Ali otii emo nimalo pametniji no to smo bili kada smo do li ovamo."
"Ni sluajno. Najmanje to e nam biti poznato jeste da Gea postoji, da ima de
latnu tehnologiju i da je preduzela ne to da nas zastra i."
"Ali, Golane, nemojmo dozvoliti da nas tako lako zastra i."
"Janove, poznato mi je da nema nieg u itavoj Galaksiji to biste toliko eleli
koliko da, po svaku cenu, saznate to vi e o Zemlji; ali molim vas, nemojte zaborav
iti da ja ne delim va u monomaniju. Nalazimo se u nenaoru anom brodu, a ti ljudi tam
o dole bili su stoleima izdvojeni od ostalog sveta. Pretpostavimo da nikad nisu n
i uli za Zadu binu, i da, stoga, nemaju dovoljno po tovanja za ono to ona znai. Ili pre
tpostavimo da je to Druga zadu bina, i kad nas jednom prime u svoj zagrljaj - ako
budu smatrali da smo im na smetnji - mogue je da nikad vi e ne budemo iste osobe. D
a li biste eleli da vam sve izbri u iz mozga i da ustanovite da vi e niste mitolog i
da ama ba ni ta vi e ne znate o svojim legendama?"
Pelorat se smrknu. "Ako tako gledate na stvari... Ali ta emo uiniti po to ode
mo odavde?"
"To je bar jednostavno. Vratiemo se s novostima na Terminus. Ili, bar, on
oliko blizu Terminusa koliko nam to ona stara dozvoli. A onda se mo emo ponovo vra
titi na Geu - mnogo br e no prvi put i bez ovog pipkanja po mraku - a vratiemo se s
naoru anim brodom ili, ak, itavom flotilom. U tom sluaju stvari bi mogle izgledati o
setno drugaije."
63.
Nastavili su da ekaju, ve se gotovo sasvim navikav i na novu situaciju. Prov
eli su, tako, znatno du e vremena stojei u blizini Gee nego sto im je potrajao itav
put od Terminusa do Sej ela.
Treviz je podesio raunar da u sluaju potrebe automatski objavi uzbunu, te
je mogao dozvoliti sebi luksuz da malo pridrema u svojoj udobnoj naslonjai.
Ali na znak uzbune smesta se prabudio. Pelorat istog asa dotra u Trevizovu
sobu, i sam uzbuen. Upravo se brijao.
"Jesu li nam uputili neku poruku?" upita on.
"Ne", odvrati Treviz odluno. "Krenuli smo."
"Krenuli? Kuda?"

"Prema svemirskoj stanici."

"Zbog ega?"
"Ne znam. Motori su ukljueni, a radar ne odgovara na moje pozive - pa ipa
k, kreemo se. Janove, uhvatili su nas. Malo smo se suvi e pribli ili Gei."
SKUP
64.
Kada je Stor Gendibal konano na svom ekranu ugledao Komporov brod, imao j
e utisak kao da je do ao kraj jednom besprimerno dugom putovanju. Pa ipak, nije to
bio svr etak, ve, u najboljem sluaju, tek poetak. Putovanje od Trantora predstavljal
o je samo prolog.
Novi zadivljeno osmotri prizor. "Je li to jo jedan brod za svemir, Gospod
ine?"
"Svemirski brod, Novi. Jeste. To je onaj s kojim smo nastojali da se sus
retnemo. Vei je, i bolji, od ovog na eg. U stanju je da se kree svemirom toliko brzo
da ga na brod, kad bi ovaj eleo da se udaIji od njega, ne bi vi e mogao dostii - a m
o da ni slediti."
"Br i od brodova uenjaka?" Suru Novi kao da je zaprepastila sama ta pomisao
.
Gendibal sle e ramenima. "Mo da i jesam, kao to ti misli , viniji od drugih u mn
ogim stvarima, ali nisam viniji u svemu. Mi, naunici, nemamo takve brodove, kao to
nemamo ni mnoge od savr enih naprava kojima vlasnici tih brodova raspola u."
"Ali, Gospodine, kako je mogue da uenjaci nemaju takve stvari?"
"Mogue je, zato to smo mi viniji u onome to je odista va no. Razne sprave koji
ma ti drugi raspola u beznaajne su triarije."
Na Novinom licu jasno se videlo da napregnuto razmi lja "ini mi se, ipak, d
a ba nije beznaajna triarija ako neko mo e da putuje toliko brzo da ga ak ni jedan uenj
ak ne mo e pratiti. Ko su ti ljudi koji imaju takva uda - koji raspola u takvim stvar
ima?"
Gendibala je itav razgovor poeo da zabavlja. "Nazivaju sebe Zadu bincima. Da
li si, Novi, ikada ula za Zadu binu?"
(On zatee sebe kako se pita ta su zapravo Dumljani znali - ili nisu znali
- o Galaksiji; upita se, pri tom, jo , kako to da Govornicima nikad nije palo na p
amet da razmi ljaju o tim stvarima... Ili to, u stvari, samo on nikada nije razmi lj
ao o tim stvarima - uzimajui zdravo za gotovo da Dumljani ni nemaju nikakvih drug
ih potreba do li da samo eprkaju po zemjli.)
Novi zami ljeno odmahnu glavom. "Nikada nisam ula za nju, Gospodine. Kada m
e je na uitelj uio slovima - mislim, itanju - rekao mi je da postoji jo mnogo svetova
, i rekao mi je kako se neki od njih zovu. Rekao mi je da je Trantor pravo ime n
a eg dumskog sveta, i da je on nekad vladao svim svetovima. Rekao je da je Trantor
bio prekriven blistavim metalom i da je imao Cara koji je bio gospodar svih lju
di."
Ona podi e oi i pogleda Gendibala s izrazom srame jive veselosti. "Ipak, nisa
m poverovala u najvei deo svega toga. Postoji mnogo pria koje brbljivci priaju po s
astajali tima kad nastupe duge noi. Kada sam bila devojica verovala sam u sve te prie
, ali kada sam odrasla ustanovila sam da mnoge od njih nisu istinite. Sada veruj
em u samo mali broj tih pria; u stvari, mo da ni u jednu. ak i uitelji govore stvari
koje su nezamislive."
"Pa ipak, Novi, ba ta pria tvog uitelja je istinita - ali to je bilo pre mn
ogo godina. Trantor je zaista bio pokriven metalom i zaista je imao Cara koji je
vladao itavom Galaksijom. Ali sada, narod Zadu bine vladae jednog dana svim svetovi
ma. Oni neprestano postaju sve jai i jai."
"VIadae svima, Gospodine?"
"Ne ba sada. Kroz pet stotina godina."
"A da li e vladati i nad uenjacima?"
"Ne, ne. Oni e vladati svetovima. Mi emo vladati njima - radi njihove sigu
rnosti i zarad bezbednosti svih svetova."
Novi se ponovo namr ti, a onda upita: "Gospodine, da li ovi ljudi iz Zadu bi
ne imaju mnogo ovakvih finih brodova?"

"Pretpostavljam da imaju, Novi."

"I druge stvari... zapanjujue?"
"Imaju mona oru ja svih vrsta."
"Zar ne mogu u tom sluaju, Gospodine, da odmah zauzmu sve svetove?"
"Ne, ne mogu. Jo nije vreme."
"Ali zbog ega ne mogu? Da li bi ih u tom sluaju uenjaci zaustavili?"
"Ne bi bilo potrebe, Novi. ak i ukoliko ni prstom ne bismo mrdnuli oni ne
bi mogli da zauzmu sve svetove."
"Ali ta bi ih zaustavilo?"
"Vidi ", zapoe Gendibal, "postoji Plan koji je, nekad davno, jedan mudar ove
k zamislio..."
On zastade, lako se osmehnuv i, a onda zavrte glravom. "Te ko je to objasnit
i, Novi. Mo da, nekom drugom prilikom. U stvari, kada bude videla sve to e se dogodit
i pre no to se vratimo na Trantor, mo da e ti stvari postati jasne i bez mojih obja nj
enja."
"A ta e se to dogoditi, Gospodine?"
"Ni sam ne znam tano, Novi. Ali, budi uverena, sve e se dobro svr iti."
On se okrenu od nje, spremajui se da uspostavi vezu sa Komporom. Gotovo u
istom asu pomisli: bar se nadam. Te misli se nije mogao tek tako lako otresti.
Istog trenutka razgnevi se na samog sebe, budui da smesta prepoznade isho
di te tog nepametnog i rastoavajueg toka misli. Iza svega stajao je prizor sjajne i
nesagledive moi Zadu bine, oliene u Komporovom brodu, kao i neskriveno divljenje koj
e je Novi ispoljila prema njemu.
Ba je budala! Kako je uop te mogao dopustiti sebi da uporeuje posedovanje go
le sile i moi sa posedovanjem sposobnosti da se upravlja zbivanjima? Bilo je to o
no to su itave generacije Govornika nazivale 'zabludom to proishodi iz la nog oseanja
moi koje stiete dr ei ake stisnute oko tueg vrata."
Kad samo pomisli da ni sam nije bio sasvim slobodan od la nog zova te moi.
65.
Mun Li Kompor uop te nije znao kako bi trebalo da se pona a. Tokom najveeg de
la svog ivota u Govornicima je video svemone osobe to postoje i delaju izvan samog
kruga njegovih vlastitih iskustava - osobe s kojima je povremeno stupao u vezu i
koje su u svom tajanstvenom stisku dr ale itavo oveanstvo.
Izmedu svih njih odabrao je upravo Stora Gendibala, obraajui mu se, tokom
poslednjih godina, za savet i vostvo. Nije to bio ak ni njegov glas s kojim je u n
ajveem broju prilika stupao u kontakt; bila je to sama prisutnost Gendibalova u n
jegovom umu - hipergovor bez hiperoda iljaa.
U tom pogledu Druga zadu bina je dobrano odmakla Zadu bini. Bez ikakvih fizik
ih naprava, jedino uz pomo istinske i sveobuhvatne moi ima, mogli su premostiti be
zbroj parseka na nain na koji nije bilo mogue da se iko stran ukljui, niti da bilo t
a poremeti. Bila je to nevidljiva, neotklonjiva mre a koja je, delovanjem umova sa
svim malog broja posveenih osoba, trajno dr ala na okupu veliki broj svetova.
Kompor je ve bezbroj puta osetio ponesenost na samu pomisao o svojoj uloz
i. Kako je samo mala bila skupina kojoj je i sam pripadao; a kako je ogromna bil
a mo koja joj je stajala na raspolaganju! I kako je samo sve to bilo tajnovito. ak
ni njegova vlastita supruga nije ni ta znala o skrivenom delu njegovog ivota.
A upravo su Govornici bili ti koji su povlaili konce - posebno ovaj Govon
nik, ovaj Gendibal, koji je (po Komporovom mi ljenju) lako mogao postati sledei Prv
i govornik - vladar, moniji od bilo kog cara, nad prostranstvima veim od bilo kog
carstva.
A sada je Gendibal konano bio tu, na tom trantorskom brodiu; Kompor je mor
a dobro da se potrudi da u sebi potisne razoaranje to do njihovog susreta nije do lo
na samom Trantoru.
Da li je to zaista bio trantorski brod. ak i najstariji meu zadu binskim Trg
ovcima koji su njen espap raznosili irom neprijateljski nastrojene Galaksije imal
i su brodovlje koje je u svakom pogledu nadma ivalo Gendibalov brodi. Nije ni udo da
je toliko potrajalo dok je Govornik prevalio put od Trantora do Sej ela.
Nije, ak raspolagao ni odgovarajuim mehanizmom koji bi, u sluaju potrebe pr
ebacivanja posade s jednog na drugi, povezao dva broda u jednu jedinstvenu plovn

u jedinicu. ak su i zaostali Sei alski brodovi raspolagali takvim napravama. Govorn

ik bi, stoga, morao da izjednai brzinu svog broda s brzinom drugog i da se s njim
pove e u etom; da bi pre ao na drugi brod morao bi bauljati du konopca, kao u starim c
arskim danima.
Ali ta je tu je, pomisli Kompor smrknuto, nesposoban da potisne oseanje zl
ovolje. Gendibalov brodi bila je zapravo jedna od staromodnih carskih letelica i to jedna od manjih.
On uskoro ugleda dve prilike kako bauljaju du u eta - jedna od njih do te m
ere nespretno da je bilo oigledno da nikada ranije nije bila u prilici da se kree
otvorenim svemirom.
Konano stigo e na njegov brod i skinu e skafandere. Govornik Gendibal bio je
srednjeg rasta i ne naroito naoite pojave; nije delovao ni temeljno ni sna no, niti
je odavao utisak posebne uenosti. Jedini nagove taj njegove uenosti odavale su njego
ve tamne, duboko usaene oi. A onda se Govornik obazre oko sebe, jasno odajui vlasti
tu zadivljenost.
Druga osoba bila je ena, visine pribli ne Gendibalovoj, sasvim neupadljiva
izgleda. Dok je razgledala mesto na kome se na la usta joj, usled neprikrivene zad
ivljenosti, ostado e irom otvorena.
66.
Bauljanje du konopca za Gendibala nije predstavljalo sasvim neprijatno is
kustvo. On nije bio svemirski putnik - uistinu, nijedan pripadnik Druge zadu bine
to nije bio - ali nije bio ni zemaljski crv, budui da nijedan pripadnik Druge zad
u bine to nije smeo biti. Preka potreba da se krene u svemir uvek im je lebdela na
d glavom, premda se svaki pripadnik Druge zadu bine toplo nadao da se takva potreb
a nee javljati odve esto. (Prim Palver - ija su putovanja svemirom prerasla u legend
u - jednom je alosno primetio da bi uspe nost jednog Govornika trebalo meriti, u ob
rnutoj srazmeri, brojem prilika u kojima je bio prinuen da se otisne u svemir kak
o bi obezbedio delovanje Plana.)
Gendibal je ve bio prinuen da se u tri navrata poslu i u etom. Ovo mu je sada
bio etvrti put, i mada je trebalo da zbog toga oseti makar blagu napetost ova je
potpuno i ezla usled brige koju je ispoljavao za Suru Novi. Nije mu bila potrebna n
ikakva spasobnost mentalnog op tenja da smesta uvidi koliko je izlazak u prazninu
poremeujue delovao na nju.
"Ja bude se pla i , Gospodine", odgovorila mu je kad joj je objasnio ta treba
da uine. "Ja bude stavi nogu u ni ta." Ako ni ta drugo, njen iznenadni povratak dumskom
dijalektu jasno je ukazivao do koje je mere bila uzrujana.
Gendibal joj se blago obrati: "Novi, ne mogu te ostaviti samu na na em bro
du, jer u putovanje nastaviti onim drugim brodom, a moram te imati uza se. Nema n
ikakve opasnosti; svemirsko odelo za titie te od svega, i bez obzira na prazninu ne
mo e , zapravo, nigde da padne . ak i ukoliko bi ispustili u e ostala bi u mojoj blizini
- tako da bih u svakom trenutku bio u mogunosti da te prihvatim. Hajde, Novi, po
ka i da si dovoljno hrabra - ba kao to si i dovoljno pametna - da postane naunik."
Ona odmah prestade da se opire i Gendibal, madaa nije eleo da uini ni ta to b
i moglo naru iti pitomost njenog uma, ipak odlui da joj blagim dodirom ulije u sves
t bar malo spokojstva.
"Mo emo i dalje razgovarati", obrati joj se on ponovo, po to su navukli i he
rmetiki zatvorili svoja svemirska odela. "Mogu te uti, ali potrebno je da ti misli
budu jasne. Misli predano na svaku re koju bi elela da izgovori . I dalje me uje , je
li?"
"Da, Gospodine", odgovori ona.
Ugledav i kroz staklo na njenoj kacigi kako joj se usne miu, on napomenu: "
Novi, reci to ne miui usnama. Ne postoji radio-veza u svemirskim odelima kojima se
slu e uenjaci. Oni meusobno razgovaraju samo putem izmena misli."
Usne joj se ne pomeri e, ali joj je pogled, oigledno, otkrivao zebnju: da l
i me ujete, Gospodine?
ujem te savr eno dobro, pomisli Gendibal - ni njegove se usne ne pomeri e. Da
li ti mene uje ?
Da, Gospodine.
Onda kreni za mnom i ini to i ja budem inio.

Konano krenu e. Gendibal je u naelu poznavao postupak koji je bilo potrebno

primeniti, ali se u stvarnosti tek donekle snalazio. Tehnika se sastojala u tome
da je noge trebalo dr ati ispru ene i priljubljene jednu iz drugu, i pokretati ih i
z bedara. To je inilo da se sredi te gravitacije pomera u pravoj liniji, pri emu se,
istovremeno, rukama naizmenino izmahivalo kao prilikom plivanja kraul - stilom.
Sve je to objasnio Suri Novi a onda, ni ne okrenuv i se da je pogleda, nastavi da
iz motornih centara njenog mozga prati polo aj njenog tela.
Imajui u vidu da se prvi put na la u toj situaciji snalazila se veoma dobro
, i gotovo da nimalo nije ustupala ni samom Gendibalu. Uspela je da suzbije nape
tost i nastojala je samo da sledi uputstva. Jo jednom, Gendibal oseti kako se got
ovo ponosi njome.
Meutim, savr eno je jasno bilo da je odahnula kada se ponovo na la na vrstom t
lu broda - a ni sa Gendibalom nije bilo drugaije. Jo dok je sa sebe skidao svemirs
ku odeu poeo je da se obazire oko sebe, gotovo se zapanjiv i kad shvati do koje je m
ere brod bio sa ukusom i maltene luksuzno opremljen. Od brodske opreme nije uspe
o gotovo ni ta da prepozna, i srce mu se ste e pri pomisli kako e imati veoma malo vr
emena na raspolaganju da savlada ve tinu upravIjanja ovim brodom. Moi e da se osloni
na neposredno iskustvo oveka koji se ve nalazio na brodu, ali to nikada nije bilo
sasvim zadovoljavajue re enje, pogotovo ne u poreenju sa znanjem do koga bi sam do ao
.
A onda svoju pa nju usmeri na Kompora. Kompor je bio visok i vitak, nekoli
ko godina stariji od njega, privlaan na neki ne ba mu evan nain, sa sitno ukovrd anom k
osom zlaane boje.
Glendibalu je bilo jasno da je ovek koji je stajao pred njim bio razoaran
- bilo je u tome, ak, i neke vrste nesvesnog negodovanja - izgledom Govornika s k
ojim se sada po prvi put susreo. A uz sve to, uop te nije bio u stanju da bilo ta o
d toga prikrije.
U celini gledano, Gendibal se nikad nije preterano osvrtao na takve stva
ri. Kompor nije bio itelj Trantora - ak ni, u punom smislu rei, pripadnik Druge zad
u bine - i oigledno je bio rtva iluzija. ak i najpovr niji zalazak u njegov um nedvosmi
sleno je to pokazivao. Jedna od njegovih iluzija bila je da je istinska mo nemino
vno morala biti povezana sa prividom fizike snage. Niko mu, razume se, nije brani
o da se dr i svojih iluzija - sve dok se one nisu ispreavale pred Gendibalovim potr
ebama; meutim, kako su stvari ovog trenutka stajale, ba ova Komporova nedvosmislen
a iluzija jeste stajala na putu Gendibalovim planovima.
Ono to je Gendibal istog asa uinio moglo bi se oznaiti kao mentalni ekvivale
nt pucketanja prstima. Kompor se lako zateturao pod utiskom o trog, ali prolaznog
bola. Bio je to utisak iznuene usredsreenosti: zario se u njegov um i uinio da Komp
or postane svestan nehajne ali strahovite moi koja je, u bilo kom trenutku koji b
i Govornik odabrao, mogla biti neodoljivo primenjena.
Konani ishod bio je taj da je Kompor ostao ispunjen dubokim po tovanjem pre
ma Gendibalu.
"Kompore, prijatelju, nastojim samo da ve em za sebe svu va u pa nju", obrati
mu se blago Gendibal. "Molim vas, uputite me sada gde se u ovom trenutku nalaze
va prijatelj Golan Treviz, i njegov prijatelj Janov Pelorat."
S jedva primetnim oklevanjem, Kompor ga brzo upita: "Smem li, Govornie, d
a govorim u prisustvu ove ene?"
"Ova ena, Kompore, predstavlja produ enje mene samog. Prema tome, nema nika
kvih smetnji da govorite otvoreno."
"Kako vi ka ete, Govornie. Treviz i Pelorat se u ovom trenutku pribli avaju j
ednoj planeti poznatoj pod imenom Gea."
"To ste mi ve rekli prilikom na eg juera njeg razgovora. Mogue je sasvim da su
se u meuvremenu spustili na Geu, i da su je ve i napustili. Nisu naroito dugo ostal
i ni na Sej elu."
"Govornie, dok sam ih ja jo pratio nisu se bili spustili. Pristupali su pl
aneti s velikom obazrivo u, zastajui na du e vreme izmedu svakog mikro-skoka. ini mi se
posve izvesnim da ne raspola u nikakvim obave tenjima o toj planeti i da joj stoga
prilaze s oklevanjem."
"A da li vi, Kompore, raspolazete nekim obave tenjima o njoj?"
"Nikakvim, Govornie, odgovori Kompor, "ili tanije reeno, moj raunar nije u m

ogunosti da mi i ta o njoj saop ti."

"Ovaj raunar?" Gendibalove oi spusti e se na kontrolnu tablu i on, odjednom
obodren, upita: "Mo e li ovaj raunar biti od pomoi u upravljanju brodom?"
"Govornie, ovaj je raunar u stanju da sam vodi brod. Dovoljno je, pri tom,
da ovek samo usmeri svoje misli na to."
Gendibal se odjednom oseti nelagodno. "Zar je Zadu bina oti la toliko daleko
?"
"Da, ali su jo nespretni. Raunar ne radi besprekorno. Moram esto svoje misl
i ponavljati po nekoliko puta, pa ak i tada dobijam minimum obave tenja."
"Mo da u ja biti u stanju da izvuem vi e", primeti Gendibal.
"Ne sumnjam u to, Govornie", odgovori Kompor s po tovanjem.
"Zasad, meutim, to nije naroito va no. Zbog ega ne raspola e nikakvim obave tenji
ma o Gei?"
"Nije mi poznato, Govornie. Raunar tvrdi - koliko god je jedan raunar u sta
nju da uop te ne to tvrdi - da raspola e podacima o svakoj planeti u Galaksiju na kojo
j obitavaju ljudska bia."
"Raunar ne mo e raspolagati sa vi e podataka nego to je u njega uneseno, i ako
su oni koji su ga hranili podacima mislili da poseduju podatke o svim takvim pl
anetama - dok u stvari, to nije bio sluaj - tada e i raunar postupati u skladu s is
tom zabludom. Jesam li u pravu?"
"Potpuno, Govornie."
"Jeste li poku ali da se obavestite na Sej elu?"
"Govornie", odgovori Kompor s ustezanjem, "postoje na Sej elu ljudi koji su
spremni da priaju o Gei, ali je ono to oni ka u potpuno bezvredno. Sve same praznov
erice. Prema njihovim priama Gea je do te mere moan svet da su ak uspeli da na odst
ojanju zadr e i samog Mazgova"
"Da li stvarno to tvrde?" upita Gendibal, jedva suspre ui odu evljenje. "Da l
i ste ba toliko bili sigurni da su u pitanju puke praznoverice, da se ak niste oba
vestili o pojedinostima?"
"Ne, Govornie, raspitivao sam se to sam vi e mogao, ali mi niko nije mogao r
ei ni ta vi e od onoga to sam vam ve saop tio. U stanju su da satima o tome raspredaju, a
li kada se sve sabere dobijamo upravo ono to vam ve rekoh."
"Oigledno", ree Gendibal, "i Treviz je uo te prie, i odluio da poe na Geu iz n
ekog razloga koji je s njima u vezi - mo da da proveri o kakvoj se sili to radi. A
budui da je, pri tom, vrlo obazriv, mogue je sasvim i da strahuje od nje."
"To je, bez sumnje, mogue, Govornie."
"Pa ipak niste po li za njim?"
"Pratio sam ga, Govornie, dovoljno dugo da bih se uverio da se stvarno up
utio ka Gei. A potom sam se vratio ovamo, na sam rub geanskog sistema."
"Zbog ega?"
"Postoje tri razloga, Govornie. Prvo, trebalo je da se s vama sretnem i el
eo sam da vam bar deo puta iziem u susret, kako biste se, shodno nalogu to ste mi
ga dali, to pre ukrcali na ovaj brod. Budui da se na mom brodu nalazi hiperoda ilja n
isam smeo previ e da se udaljim od Treviza i Pelorata, jer bi to moglo izazvati su
mnje na Terminusu; ipak, smatrao sam da rizik da dovde doem mogu preduzeti. Drugo
, kada je postalo jasno da Treviz namerava da se sasvim lagano pribli i Gei, proce
nio sam da e biti dovoljno vremena da vam iziem u susret i da ubrzam na e vienje, a d
a me zbivanja pri tom ne preteknu, pogotovo ako se ima u vidu da ste spremniji o
d mene da ga sledite prilikom silaska na samu Geu i da se suoite sa svakom opa no u ko
ja bi se mogla pojaviti."
"Ispravno. A trei razlog?"
"Posle na eg poslednjeg razgovora, Govornie, dogodilo se ne to to nisam oekivao
- i to nisam uspeo da shvatim... Smatrao sam da je i to razlog da ubrzam na susre
t, i pohitao sam k vama im mi je to bilo mogue."
"A ta se to dogodilo to niste oekivali i to niste uspeli da shvatite?"
"Zadu binski brodovi pribli avaju se granici Sej elskog sektora. Moj raunar uhv
atio je vest o tome koju su emitovale sej elske radio-stanice. Najmanje pet najmod
ernijih brodova nalazi se u sastavu zadu binske flote - sasvim dovoljno da zauzmu i
tav Sej el."
Gendibal ne odgovori odmah, jer nije imalo nikakvog smisla pokazati da j

e i sam bio zateen ovom novo u - ili da je ni sam nije umeo da protumai. Stoga, posle
kratke stanke, on nemarno upita: "Verujete li da to ima neke veze s Trevizovim
odlaskom na Geu?"
"Nema sumnje, flota se pojavila odmah posle njegovog odlaska - i taka B s
ledi A, u tom sluaju mogue je da je A prouzrokovalo B", odgovori Kompor.
"Pa, u tom sluaju, ini se da se svi usmeravamo prema Gei - Treviz, i ja, i
Prva zadu bina... U redu je, Kompore, dobro ste postupili", ree Gendibal, "a evo ta
nam sada valja initi. Pre svega, uputiete me kako radi ovaj raunar i, samim tim, k
ako da baratam ovim brodom. Siguran sam da mi nee biti potrebno suvi e vremena da t
o savladam.
Nakon toga prei ete na moj brod, budui da u dotle u va mozak usaditi znanje k
ako da njime upravljate. Neete imati nikakvih pote koa da njime rukujete, mada vam m
oram napomenuti (siguran sam da ste to ve i sami pogodili, na osnovu njegovog izg
leda) da brod zaista predstavlja zaostao primerak u svakom pogledu. A onda, po to
preuzmete kontrolu nad brodom, ostaete ovde i ekati na moj povratak."
"Koliko e to potrajati, Govornie?"
"Sve dok ne doem po vas. Ne verujem da u biti toliko dugo odsutan da vam z
apreti opasnost da ostanete bez hrane i drugih neophodnih potrep tina; ipak, ukoli
ko iz bilo kog razloga zakasnim, nee vam biti te ko da se probijete do neke naselje
ne planete Sej elske unije; tamo me ekajte. Gde god da odete, pronai u vas."
"Kako vi ka ete, Govornie."
"I nemojte strahovati. U stanju sam da se uhvatim uko tac sa tom tajanstve
nom Geom, kao i, u sluaju potrebe, sa tih pet zadu binskih brodova."
67.
Litoral Tubing slu io je kao zadu binski ambasador na Sej elu ve sedam godina,
i veoma je dr ao do polo aja koji je zauzimao.
Visok i prilino gojazan, nosio je guste mrke brkove u vreme kada je, i u
Zadu bini i na Sej elu, vladajua moda iziskivala glatko obrijano lice. Iako je imao t
ek pedeset etiri godine lice mu je bilo pro arano dubokim borama - a pona ao se srauna
to nemarno. Njegov odnos prema poslu koji je obavljao bilo je, meutim, ve te e odred
iti.
Pa ipak, polo aj na kome je bio veoma mu je prirastao srcu. On mu je omogui
vao da ostane po strani od politike gungule na Terminusu - bilo je to, ipak, ne to t
o mu nije bilo sasvim strano - i, istovremeno, pru ao priliku da ivi ivot sej elskog s
ibarata i da supruzi i erki priu ti sve ugodnosti na koje su se odavno navikli. Naj
manje to je sada eleo bilo je da mu ma ta poremeti ivot.
S druge strane, nimalo nije voleo Liona Kodela; mo da stoga to je Kodel tak
oe nosio brkove - iako manje, krae i pune sedih dlaka. U stara vremena njih dvojic
a bili su jedine istaknute javne linosti koje su ih negovale, i u tom pogledu do iv
ljavali su jedan drugog kao neprijatnog takmaca. Sada (po Tubingovom mi ljenju) meu
njima vi e nije bilo nikakvog osnova za nadmetanje; Kodel je bio pokvarenjak.
Kodel je ve bio ef Bezbednosti u doba kada se Tubing jo nalazio na Terminus
u, sanjajui o tome da se sa Harlom Brano upusti u trku za polo aj gradonaelnika; a o
nda su ga kupili dodeliv i mu polo aj ambasadora. Razume se, Brano je to izmajstoris
ala iz svojih vlastitih pobuda; meutim, sve se okonalo tako da je on na kraju poeo
ispoljavati ak i naklonost prema njoj.
Ali zbog neega, ne i prema Kodelu. Mo da je razlog tome bila i Kodelova sta
lna razdraganost - nain na koji se uvek predstavljao kao dirljivo Ijubazna osoba
- ak i u sluajevima po to je upravo doneo odluku na koji bi vam nain trebalo prerezat
i grlo.
I sada je bio tu pred njim u vidu hipersvemirske projekcije, razdragan k
ao i uvek dok je iz njega vrcala dobrodu nost. Njegovo se telo, razume se, nalazil
o tamo daleko na Terminusu, to je Tubinga po teivalo svake potrebe da mu podari bilo
kakav fiziki znak uobiajenog gostoprimstva.
"Kodele", obrati mu se on, " elim da se ti brodovi povuku."
Kodel se iroko osmehnu. "Zna , i sam bih to eleo, ali je stara gospa sama o
tome donela odluku."
"Svima je dobro znano da si u stanju da je, ako to eli odgovori - od ovog i
li onoga."

"Povremeno, mo da. Kada to ona i sama eli. Ali ovog puta ona to ne eli... Tu
bin e, vr i svoj posao. Nastoj da Sej el ostane miran."
"Ne mislim ja na Sej el. Kodele. Mislim jedino na Zadu binu."
"Svi mi to inimo."
"Kodele, ne izmotavaj se. elim se me saslu a ."
"Vrlo rado, ali ivimo u burnim vremenima ovde na Terminusu, i nisam u mog
unosti da te beskonano dugo slu am."
"Nastojau da budem to je mogue krai - mada je re o mogunosti da Zadu bina bude
ni tena. Ukoliko na a hiersvemirska veza nije pod prismotrom nastojao bih da govorim
otvoreno."
"Niko nas ne prislu kuje."
"Onda mi dozvoli da nastavim. Pre nekoliko dana primio sam jednu poruku
od nekog Golana Treviza. Seam se nekog Treviza iz dana kada sam se i sam bavio po
litikom - bio je ministar saobraaja."
"To je stric ovog mladia."
"Onda znai poznaje tog Treviza koji mi je uputio poruku. Na osnovu obave ten
ja koja sam posle toga prikupio re je o veniku koji je, po uspe nom razre enju posledn
je Seldonove Krize, bio uhap en i poslat u progonstvo."
"Upravo tako."
"Ne verujem u to."
"U ta to ne veruje ?"
"U injenicu da je paslat u progonstvo."
"A zbog ega?"
"Kada je, u celokupnoj na oj istoriji, bilo koji graanin Zadu bine bio poslat
u progonstvo?" upita Tubing. "Ili je bio uhap en, ili nije. Ukoliko je bio uhap en,
ili mu se sudilo ili mu se nije sudilo. Ukoliko je bio izveden pred sud, ili se
ka njava ili se oslobaa. Ukoliko je bio ka njen, presuda je ili globa, ili ra injenje,
ili uklanjanje, ili zatvor, ili likvidacija. Ali jo niko dosad nije bio poslat u
izgnanstvo."
"U svemu uvek postoji prvi put."
"Gluposti. U progonstvo u jednom od najmodernijih brodova? Samo budalama
mo e promai da se on, zapravo, nalazi u nekoj posebnoj misiji za raun starice. Koga
to ona misli da mo e obmanuti?"
"A u emu bi se ta misija mogla sastojati?"
"Recimo, na primer, da pronae onu planetu, Geu."
Ne to od prisutne veselosti nestade sa Kodelovog lica, i neuobiajena tvrdoa
uvue se u njegove oi. "Poznato mi je da ba ne gaji neodoljivu sklonost da veruje moji
m reima, gospodine ambasadore", ree Kodel. "Medutim, u ovom posebnom sluaju ipak mo
ram od tebe zahtevati da mi veruje . U trenutku kada je Treviz poslat u izgnanstvo
ni gradonaelnica ni ja pojma nismo imali da uop te postoji nekakva Gea. Za Geu smo
uli, prvi put, tek jue. Ukoliko si, dakle, spreman da u to poveruje , mo emo nastavit
i ovaj na razgovor."
"Spreman sam da odustanem od svog skepticizma, gospodine, taman onoliko
koliko je dovoljno da prihvatim tu tvoju izjavu. Mada, moram rei da mi to nije ni
malo jednostavno."
"Pa ipak je ono to ka em istina, gospodine ambasadore. Razlog, pak, to sam u
ovaj na razgovor uneo notu zvaninosti sadr an je u injenici da e , kada se sve ovo zavr
, imati da pru i odgovore na neka pitanja; nisam siguran da e ti okolnosti pod kojim
a e to uiniti ba prijati. Govori o Gei kao o svetu koji ti nije nimalo stran. Kako to
, ipak, da ti je poznato ne to o emu i mi nismo obave teni? Nije li zapravo tvoja du no
st da se postara da budemo obave teni o svemu to zna o svetu na kome nas predstavlja ?"
"Gea ne predstavlja sastavni deo Sej elske unije", strpljivo odgovori Tubi
ng. "U stvari, sasvim je mogue da uop te ne postoji. Da li sam obavezan da Terminus
u prenosim sve one bajke koje praznoverni, prosti puk na Sej elu smi lja o Gei? Neki
meu njima govore da je Gea sme tena u hipersvemiru. Prema drugima, to je svet koji
nekim svojim udesnim moima titi Sej el. Trei, opet, tvrde da je ona poslala Mazgova d
a porobi itavu Galaksiju. Ukoliko nameravate da sej elskoj vladi saop tite da je Trev
iz bio odaslat sa zadatkom da pronae Geu, i da je pet najmodernijih brodova zadu bi
nske flotile sada otposlato da mu u tom njegovom traganju pru i podr ku, sigurno je
da u to nee poverovati. Mogue je da ljudi veruju u bajke koje se ispredaju o Gei,

ali ne i jedna vlada - a nju e biti veoma te ko ubediti da Zadu bina u njih veruje. U
stvari, njen e zakljuak biti da vi zapravo nameravate da silom ugurate Sej el u Zad
u binsku federaciju."
"A ta ako to odista nameravamo?"
"Bila bi to fatalna gre ka. Aman, Kodele, kada smo mi to, tokom itave petov
ekovne istorije Zadu bine, vodili neki osvajaki rat? Ratovali smo da bismo druge sp
reili da nas porobe - jednom smo i omanuli - ali se nijedan rat nije okonao pro iren
jem na e teritorije. Pristupnje federaciji uvek se obavljalo pomou miroljubivih spo
razuma. Pridru ivali su nam se oni koji su u tome videli neku korist za sebe."
"A zar nije mogue da i Sej el nae za sebe neku korist u svom pridru ivanju nam
a?"
"Oni to nee nikada uiniti dok brodovi budu stajali na njihovim granicama.
Povucite ih."
"Nemogue."
"Kodele, samostalnost Sej ela predstavlja divnu reklamu za irokogrudost Zad
u binske federacije. Sej elska unija je gotovo sa svih strana okru ena na im teritorijam
a i njen sada nji polo aj bilo je beskrajno te ko odr ati; pa ipak, sve do sada bila je
bezbedna, mogla je da ide vlastitim putem, pa ak i da slobadno ispoljava svoju an
tizadu binsku spoljnu politiku. Imamo li uop te bolji nain da itavoj Galaksiji poka emo
da ni nad kim ne vr imo prinudu, da svima pristupamo s prijateljskim namerama? Uko
liko sad uzmemo Sej el, uzeemo ne to to, zapravo, ve imamo. Na kraju krajeva, mi ve, eko
nomski gledano, vladamo Sej elom - iako o tome ne trubimo na sav glas. Meutim, ukol
iko budemo zauzeli Sej el poslu iv i se vojnom silom, itavoj emo Galaksiji nedvosmisleno
predoiti da smo postali ekspanzionisti."
"A ta ako vam ka em da smo, odista, zainteresovani samo za Geu?"
"U takvu tvrdnju neu biti spreman da poverujem ni za mrvu vi e no to bi na t
o bila spremna sama Sej elska unija. Taj momak, Treviz, uputio mi je poruku da je
krenuo na Geu, tra ei od mene da je prenesem Terminusu. Uprkos svim rezervama koje
gajim prema tom poku aju ipak sam poruku preneo Terminusu, jer sam to obavezan da
uinim; kad tamo, hipersvemirska linija jo se nije n ni ohladila, a zadu binska flota
stavljena je u pokret. Kako mislite da doprete do Gee a da pri tom ne povredite
sej elske granice?"
"Dragi moj Tubin e, siguran sam da ni sam ne slu a to to govori . Zar mi jo pre s
amo nekoliko trenutaka ne ree da Gea, ak i ukoliko postoji, ne pripada Sej elskoj un
iji? S druge strane, pretpostavljam da ti je poznato da je hipersvemir otvoren z
a sve i da ne pripada nikome. Kakvog bi, dakle, osnova imali Sej elci za prigovor
- ukoliko se sa teritorije Zadu bine (na kojoj se na i brodovi ovog asa nalaze) kroz
hipersvemir prebacimo na teritoriju Gee, ne pro av i, pri tom, ni kroz jedan kubni c
entimetar sej elskog podruja?"
"Kodele, Sej el bez sumnje nee na taj nain protumaiti itavu stvar. Gea je - uk
oliko uop te postoji - sa svih strana okru ena podrujem Sej elske unije, ak i ako, polit
iki, ne ini deo nje; a poznato vam je, nema sumnje, da su, kada su neprijateljski
ratni brodovi bili u pitanju, postojali presedani po kojima su takve enklave sma
trane neospornim sastavnim delom teritorija to ih okru uju."
"Na i brodovi nisu neprijateljski brodovi. Mi ivimo u miru sa Sej elom."
"Ka em ti da je ipak sasvim mogue da nam Sej el objavi rat. Razume se, ne bi
pri tom oekivali da e takav rat dobiti zahvaljujui svojoj vojnoj nadmoi; ali izvesno
je, rat bi irom Galaksije pokrenuo talas antizadu binske aktivnosti. Nova ekspanzi
onistika politika Zadu bine ohrabrila bi nastajanje novih savezni tava uperenih proti
v nas. ak bi i neke od lanica Federacije poele da preispituju smisao svoje povezano
sti sa nama. Moglo bi se, dakle, dogoditi da izgubimo rat usled unutra njih razmir
ica, i u tom bi se sluaju proces rasta kojim se toliko uspe no koristila Zadu bina to
kom pet stotina godina bez sumnje pretvorio u svoju suprotnost."
"Hajde, hajde, Tubin e", odvrati Kodel ravnodu no, "govori kao da pet stotina
godina ni ta ne znae, kao da smo jo Zadu bina iz doba Salvora Hardina, koja se rve s
onim maju nim anakreonskim kraljevstvom. Na a dana nja snaga znatno prevazilazi snagu
samog Galaktikog carstva - i to kada je bilo na vrhuncu. Jedan odred na ih brodova
bio bi u stanju da porazi itavu udru enu galaktiku flotilu, da zaposedne svako podruj
e Galaksije - a da, pri tom, ak ni ne oseti da je uop te uestvovao u nekom sukobu."
"Ali mi se ne borimo sa Galaktikim carstvom. Pred sobom imamo planete i it

ava galaktika podruja koja pripadaju ovom na em vremenu."

"Da, ali one nisu uznapredovale onoliko koliko je to nama po lo za rukom.
Ve u ovom asu bili bismo sposobni da preuzmemo itavu Galaksiju."
"Zar? Sudei prema Seldonovom Planu, neemo za to biti sposobni jo najmanje p
et stotina godina."
"Seldonov Plan nije mogao uzeti u obzir brzinu s kojom je ostvarivan teh
nolo ki napredak. U stanju smo da to ve sada uinimo! Shvati, ne ka em da emo to sada uin
iti, ili da bi trebalo da odmah uinimo. Ja samo ka em da smo u stanju da to ve ovog a
sa uinimo."
"Kodele, ti si itav svoj ivot proveo na Terminusu. Galaksija ti je potpuno
strana. Na a Flotila, uz pomo nadmone tehnologije, u stanju je da potue oru ane snage
drugih svetova; ali istovremeno, nismo u stanju da vladamo itavom Galaksijom pro et
om mr njom i pobunama - a upravo e se to dogoditi ukoliko poku amo da silom nametnemo
svoju vladavinu. Povucite brodove!"
"To je nemogue, Tubin e. Razmisli... ta ako Gea nije samo mit?"
Tubing za trenutak ni ta ne odgovori, netremice se zagledav i u lice svog sa
govornika kao da nastoji da mu po svaku cenu proita misli. "Svet u hipersvemiru k
oji nije samo mit?"
"Svet u hipersvemiru je, razume se, samo praznoverje, ali katkad ak i u p
raznoverju mo emo nai zrnce istine. Onaj momak, Treviz, onaj to smo ga poslali u pro
gonstvo, govori o Gei kao o stvarnom svetu u stvarnom svemiru. ta ako je on u pra
vu?"
"Koje ta. Ne verujem u to."
"Ne? Ipak, poveruj makar za trenutak. Zamisli: jedan stvaran svet koji j
e Sej elu jamio bezbednost u odnosu na Mazgova - i u odnosu na Zadu binu!"
"Ali protivrei samom sebi. Na koji to nain Gea uva bezbednost Sej elaca u odno
su na Zadu binu? Zar nismo uputili brodove protiv njih?"
"Ne protiv njih ve protiv Gee, koja se na toliko tajnovit nain skriva - ko
ja se toliko stara da ne bude zapa ena da ak, iako se nalazi u stvarnom svemiru, ne
kako uspeva da ubedi susedne svetove da se nalazi u hipersvemiru - i koja ak uspe
va da ostane izvan svog onog obilja podataka to su uneseni u najbolje i najpotpun
ije galaktike karte."
"To onda mora biti krajnje neobian svet, jer bi morao posedovati sposobno
st da upravlja mozgovima drugih."
"Nisi li koliko maloas rekao da postoji sej elska pria o tome da je upravo G
ea poslala Mazgova da porobi celu Galaksiju? A zar Mazgov nije bio sposoban da u
pravlja mozgovima drugih ljudi?"
"I Gea je, znai, svet sa koga potie Mazgov?"
"Jesi li ba sasvim siguran da ne bi moglo upravo tako i biti?"
"A za to da, u tom sluaju, ne bi mogla biti i svet obnovljene Druge zadu bine
?"
"Zaista, za to da ne? Zar je upravo stoga ne bi trebalo pobli e ispitati?"
Tubingovo lice se najzad uozbilji. Prezrivo se osmehivao dok su razmenji
vali nekoliko poslednjih reenica, ali sada, pognuv i glavu, pogleda svog sagovornik
a iza nabranih vea. "Ukoliko to misli ozbiljno, ne ini li ti se da bi jedna takva p
rovera mogla biti krajnje opasna?"
"Zar?"
"Na moja pitanja odgovara vlastitim pitanjima zato to ti nedostaju valjani
odgovori. Od kakve bi nam koristi bili brodovi protiv Mazgova - ili Druge zadu bi
ne? Nije li ak verovatno da zapravo, ukoliko postoje, nastoje da te navedu na put
samauni tenja? Vidi, tvrdi mi da bi Zadu bina bila u stanju da vaspostavi Carstvo ve
sada, iako je Seldonov Plan prevalio tek polovinu svog puta; meutim, ja sam te up
ozorio da ide prebrzo unapred i da e te slo enosti Plana konano prinuditi da uspori . M
o da je, ukoliko Gea postoji i ukoliko doista jeste ono to ti tvrdi da jeste, sve ov
o i zami ljeno da bi se tok stvari usporio. Stoga, uini dobrovoljno ono to bi mo da us
koro mogao biti prinuen da uini . Uini u miru i bez prolivanja krvi ono to bi mo da usko
ro mogao biti prinuen da uini po cenu najgroznije nesree. Povucite brodove."
"Nemogue. U stvari, Tubin e, gradonaelnica Brano, lino, namerava da se priklj
ui floti, i na i izviaki brodovi ve krstare hipersvemirom duboko unutar Geine teritori
je."

Tubing gotovo da izbei oi. "U tom sluaju bie rata, ka em ti."
"Ti si na ambasador. Uini sve da ga sprei . Daj Sej elcima sva uveravanja do ko
jih im bude stalo. Ospori da postoje bilo kakve rave namere s na e strane. Reci im,
ukoliko bude morao, da e im se isplatiti da ostanu mirni i saekaju da nas Gea uni ti
. Reci im to god hoe , ali neka ostanu mirni."
On zastade, zagledav i se u Tubingovo prenera eno lice, a onda dodade: "Eto,
to je sve. Koliko je meni poznato, nijedan Zadu binski brod nee se spustiti ni na
jedan svet koji pripada Sej elskoj uniji, niti e, u normalnom svemiru, ni u jednoj
taki zai na teritoriju koja ini deo Unije. Meutim, ukoliko bilo koji sej elski brod po
ku a da nam se suprotstavi izvan podruja Unije - i sledstveno tome, na teritoriji Z
adu bine - smesta e biti pretvoren u prah. Daj im to, takoe, jasno na znanje i nasto
j da ostanu mirni. Ukoliko u tome ne uspe iskljuivo e na tebe pasti sva odgovornost
. Sve do sada, Tubin e, vodio si lagodan ivot, ali sada smo suoeni s te kim vremenima
i nekoliko sledeih sedmica odluie o svemu. Izneveri nas samo, i za tebe vi e nee biti
sigurnog mesta u itavoj Galaksiji."
U trenutku kada je veza konano bila prekinuta i njegovo lice i ezlo, na njem
u vi e nije bilo ni traka veselosti ili prijateljskih oseanja.
Otvorenih usta, Tubing osta dugo zagledan u mesto na kome je jo do maloas
bilo lice njegovog sagovornika.
68.
Golan Treviz se uhvati za kosu kao da eli, pukim dodirom, da proveri da l
i je pri zdravoj svesti. A onda se naglo obrati Peloratu: "Janove, recite, kakvo
je stanje va e svesti?"
"Stanje svesti?" upita Pelorat pogledav i ga belo.
"Da. Evo, uhvaeni smo - brodom nam upravlja neko spolja, nezaustavljivo n
as vukui ka jednom svetu o kome ama ba ni ta ne znamo. Oseate li strah?"
Na Peloratovom izdu enom licu ukaza se senka melanholije. "Ne", odgovori o
n. "Ne oseam neku preteranu radost. Oseam neku vrstu blage nelagodnosti, ali ne i
strah."
"Ni ja ne oseam nikakav strah. Nije li to udno? Zbog ega uop te nismo uznemir
eni?"
"Ovako nesto smo i oekivali, Golane. Nesto slino ovome."
Treviz se ponovo okrenu prema ekranu. I dalje je bio vrsto usmeren prema
svemirskoj stanici. Meutim, sada je izgledala ne to vea, to je znailo da su joj se don
ekle pribli ili.
Sklop svemirske stanice nije mu se inio preterano impresivan: nije na njo
j bilo niega to bi navodilo na pomisao da se radilo o delu neke daleko odmakle nau
ke. U stvari, delovala je ak primitivno... Pa ipak, vrsto je u svom stisku dr ala nj
ihov brod.
"Imam izrazito trezven um, Janove", ree on. "ak i hladan... Volim da o seb
i mislim da nisam kukavica i da sasvim dobro mogu podneti svaki pritisak, ali mi
se, ipak, ini da ispoljavam te nju da laskam sebi. Uostalom, verujem da to svako in
i. Trebalo bi da sada bezglavo etkam unaokolo i da se bar pomalo preznojavam. Tano
je da smo oekivali ne to, ali to nimalo ne spori injenicu da smo bespomoni i da na k
raju mo emo zaglaviti."
"Ne sla em se Golane. Ako su Geanci ve u stanju da iz daljine ovladaju na im
brodom, ne bi li, takoe, bili u stanju da nas iz daljine i likvidiraju? A po to smo
jo u ivotu..."
"Ali ipak su dejstvovali na nas. Ka em vam, nekako smo previ e spokojni. Mis
lim, zapravo, da su nas na neki nain umrtvili."
"Zbog ega?"
"Pa, verovatno da bi nas odr ali u dobrom mentalnom stanju. Mogue je da ele
da nas ispitaju. Posle toga, mogu nas se jednostavno otarasiti."
"Ukoliko su dovoljno promi ljeni da ele da nas ispitaju, mogue je da su, ist
o tako, dovoljno razboriti da ne ele da nas ubiju bez nekog dobrog razloga."
Treviz se dublje zavali u naslonjau (koja se blago ugnu - to je znailo da,
bar, nju nisu blokirali) i, podigav i noge, stavi ih na pult gde je obino stavljao a
ke da bi uspostavio kontakt sa raunarom. "Sasvim je mogue da se poka u izvanredno ma t
ovitim u iznala enju razloga koje bi smatrali opravdanima", primeti on. "Pa ipak,

ukoliko su i petljali po na im umovima, uinili su to tek ovla . Da je to, na primer,

Mazgov uinio, sada bismo goreli od elje da se to pre s njima sretnemo - bili bismo
opijeni, opsednuti, svaki na nerv bio bi napet od udnje da konano stignemo tamo." O
n pokaza put svemirske stanice. "Da li se vi, Janove, mo da tako oseate?"
"Ni najmanje."
"Vidite i sami da sam i dalje u stanju da hladno, trezveno razmi ljam. Stv
arno udno! Ili, mo da, nisam? Mo da sam prepla en, zbrkan, sluen - i samo u vlasti iluzi
je da sam u stanju da hladno, trezveno razmi ljam?"
Pelorat sle e ramenima. "Meni se ini da ste pri zdravoj svesti. Mogue je da
sam i ja, kao i vi, si ao s uma, i mo da sam u vlasti iste iluzije, ali takva vrsta
razmi ljanja nee nas nikud odvesti. Mogue je da je itavo oveanstvo zahvaeno istim ludil
m i da je u vlasti iste iluzije da ivi u istovetnom haosu. Mo da to ne bi bilo mogue
osporiti, ali nam ipak ne preostaje ni ta drugo do da sledimo svoja ula." A onda,
odjednom, dodade: "Znate, i sam o neemu razmi ljam."
"O emu?"
"Pa, eto, sve vreme govorimo o Gei kao o, eventualno, Mazgovljevoj posto
jbini, ili kao o svetu na kome je vaspostavljena Druga zadu bina. Ipak, nije li va
m palo na pamet da mo da postoji i trea mogunost, ak i razumnija nego bilo koja od pr
ve dve?"
"Kakva trea mogunost?"
inilo se kao da se Pelorat zagledao duboko u sebe samog. Sada nije gledao
u Treviza, i glas mu je bio prigu en i zami ljen. "Imamo pred sabom svet - Geu - ko
ji je, tokom beskrajno dugog vremenskog razdoblja, uinio sve to je mogao da ostane
u potpunoj izdvojenosti. Nije nam poznato da je ikad poku ao da uspostavi vezu s
nekim drugim svetom - ak ni s obli njim svetovima Sej elske unije. U izvesnom smislu,
raspola e i razvijenom naukom - ukoliko su, razume se, prie o uni tenjima itavih flot
ila istinite - emu, bez sumnlje, govori u prilog i njegova sposobnost da u ovom as
u i nas dr i pod svojom kontrolom; pa ipak, nije nam poznato da je ikad nastojao d
a pro iri svoju mo. Sve to je oduvek tra io bilo je da ga ostave na miru."
Trevizove se oi su i e. "Dakle?"
"Sve mi se to ne ini nimalo ljudskim. Vi e od dvadeset hiljada godina ljuds
ke istorije u svemiru ne predstavlja ni ta drugo do li beskrajnu priu o osvajanjima
, ili, bar, poku ajima osvajanja. Gotovo svaki svet koji je mogao biti naseljen ko
nano je i bio naseljen. Gotovo svaki svet je, u svemu tome, u nekom trenutku bio
ume an u neki sukob, i gotovo je svaki, u nekom trenutku, imao ovakav ili onakav s
por sa svojim susedima. Ako Gea u tom pogledu deluje toliko malo ljudski, da se
do te mere razlikuje od svih drugih svetova, onda razlog mo e biti samo jedan: da
zapravo nije ljudski svet."
Treviz zavrte glavom. "Nemogue."
"Zbog ega bi bilo nemogue?" upita Pelorat, odjednom veoma zagrejan. "Ve sam
vam govorio o tome da pravu zagonetku predstavlja injenica da je samo ljudska ra
sa uspela da se razvije u jedini inteligentan soj u posvema njoj Galaksiji. A ta bi
bilo da to nije tano? Zar nije mogao nastati neki drugi soj - na nekoj drugoj pl
aneti - kome je bio potpuno tu ljudski nagon za irenjem? U stvari", Pelorat je isp
oljavao sve vee uzbuenje, " ta ako postoje milioni inteligentnih vrsta u Galaksiji,
od kojih je samo jedna posedovala potrebu da se iri - ova na a. Sve druge ostale bi
u svojim prvobitnim postojbinama, nenametljive, skrivene..."
"Koje ta!" uzviknu Treviz. "Ve bismo se susreli s njima. Posetili bismo nji
hove svetove. Bilo bi ih raznih oblika i na raznim stupnjevima tehnolo kog razvitk
a i veina njih ne bi bila u stanju da nam se odupre. Ali nikada nismo nai li ni na
jednu od njih. Za ime svemira! Nikada, ak, nismo naleteli ni na ru evine ili ostatk
e kakve ne-ljudske civilizacije, je li tako? Vi ste istoriar, odgovorite mi. Jesm
o li?"
Pelorat zavrte glavom. "Zaista, nismo... Ali, Golane, to nipo to ne znai da
negde ne bi mogla postojati! Mo da ba ovde!"
"Ne verujem. Sami rekoste da je naziv ovog sveta Gea, to predstavlja neki
drevni dijalektski oblik naziva 'Zemlja'. Kako bi, onda, bilo mogue da ovaj svet
ne bude ljudski svet?"
"Naziv 'Gea' dali su ovoj planeti ljudi - ali ko zna iz kog razloga? Slin
ost sa nekim drevnim svetom mogla bi biti sasvim sluajna... Kada malo bolje razmi

slim, ve sama injenica da su nas sve vreme navodili ovamo - kao to ste to i sami, s
a svim pojedinostima, nedavno objasnili - kao i da nas sada vuku dole mimo na e vo
lje, najbolje govori u prilog neljudske prirode Geanaca."
"Ali zbog ega? I kakve sve to veze ima s njihovom ne-ljudskom prirodom?"
"Mo da su radoznali da nas upoznaju - nas, ljude."
"Janove, naisto ste poludeli", uzviknu Treviz. "Pa, oni ive takorei okru eni
Ijudima ve hiljadama godina. Zbog ega bi ba sada odjednom postali toliko radoznali?
Zbog ega se to nije dagodilo mnogo ranije? I ukoliko im se ba sada probudila znat
i elja, zbog ega mi? Ukoliko su eleli da proue ljude i njihovu civilizaciju - pa, sej e
lski su im svetovi bili na domaku ruku! Zbog ega bi se upuivali ak do Terminusa, na
s radi?"
"Mo da je njihova znati elja, zapravo, bila usmerena ka Zadu bini."
"Gluposti", ree Treviz grubo. "Janove, vi elite neku ne-ljudsku vrstu - pa
, i imaete je. Ba mi u ovom asu pade na pamet da ne biste, kad biste samo bili sigu
rni da ete susresti ne-ljude, nimalo bili zabrinuti to ste zarobljeni, to ste bespo
moni, to e vas mo da i ubiti - samo kad bi vam dali makar malo vremena da zadovoljite
sopstvenu znati elju."
Pedorat zausti da promuca ne to u znak protivljenja, a onda zastade, dubok
o udahnu vazduh i ree: "Pa, mo da ste i u pravu, Golane, ali u ipak, bar jo malo, ost
ati pri svom stavu. Ne verujem, naime, da emo morati da jo dugo ekamo da bismo se o
svedoili ko je u pravu... Hej, pogledajte!"
On pokaza na ekran. Treviz, koji je, u aru prepirke, prestao da osmatra,
i sam pogleda. " ta je sad to?" upita se on.
"Zar to nije neki brod koji se upravo otiskuje sa svemirske stanice?"
"Ne to jeste", priznade Treviz oklevajui. "Meutim, ne mogu jo da razaberem sv
e pojedinosti, ak ni pri sada njem poveanju. Ve sam maksimalno uveao sliku... Posle ne
kog vremena, on ponovo progovori: "ini se da ide prema nama, i rekao bih da je od
ista u pitanju neki brodi. Hoete li da se opkladimo?"
"Na kakvu opkladu mislite?"
Treviz mu podsme ljivo objasni: "Ukoliko se ikada vratimo na Terminus poi em
o na veeru, zajedno sa gostima koje sami budemo odabrali - najvi e do, recimo, njih
etvoro; i ukoliko se u brodu to nam se pribli ava nalazi neko bie koje nije od ljuds
kog soja ja plaam, dok, ukoliko je posredi ljudsko bie, plaate vi."
"Prihvatam", ree Pelorat.
"Preseeno", odvrati Treviz i zagleda se u ekran, nastojei da uoi neku naroit
u pojedinost, ali se, istovremeno, i pitajui da li je uop te razumno oekivati da nek
a pojedinost nesumnjivo uka e na ne-ljudsku (ili ljudsku) prirodu bia to se nalazilo
na brodu.
69.
Branina elinosiva kosa bila je bri ljivo zae ljana i, sudei po stalo enosti koju
e ispoljavala, mogao se, gotovo, stei utisak da se gradonaelnica nalazi u svojoj z
vaninoj kancelariji na Terminusu. Ni po emu se nije moglo razabrati da se tek drug
i put u itavom svom ivotu na la duboko u svemiru. (A prvi put - kada je u pratnji sv
ojih roditelja po la da provede praznike na Ralganu - jedva da se mogao i raunati.
Tada je imala samo tri godine.)
Glasom na osnovu koga se dalo naslutiti da ju je skolio umor ona se obra
ti Kodelu: "Pa, na kraju krajeva, i jeste Tubingova du nost da me upozna sa svojim
mi ljenjem i da me upozori. U redu, upozorio me je. Nimalo mu zbog toga ne zamera
m."
Kodel, koji je pre ao na gradonaelniin brod kako bi s njom porazgovarao bez
psiholo kih te koa to ih je nametalo op tenje putem slika, primeti nehajno: "Ve se suvi e
ugo nalazi na tom mestu. Poeo je da razmi lja kao pravi Sej elac."
"To je, Liono, uobiajeni rizik to ga sa sobom nosi svako diplomatsko slu bov
anje. Saekajmo da se sve ovo zavr i, a onda emo mu dati podu i odmor, posle koga emo ga
poslati na neko drugo mesto. On je sposoban ovek... Na kraju krajeva, imao je do
voljno pameti da nam bez oklevanja prenese Trevizovu poruku."
Kodel se naas nasmeja. "Da, rekao mi je da je to uinio uprkos svemu to je m
islio o njoj. 'Uinio sam to jer mi je to bila du nost', rekao je. Znate, madam grad
onaelnice, doista je to morao uiniti, uprkos svemu to je mislio o njoj, budui da sam

ja, im je Treviz napustio teritoriju Sej elske unije, zatra io od ambasadora Tubinga
da nam smesta dostavi svako obave tenje koje se odnosilo na Treviza."
"Oh?" Gradonaelnica Brano okrenu se u svom sedi tu da bi mu to bolje videla
lice. "A ta te je navelo da tako postupi ?"
"Istinu govorei, najelementarnija predostro nost. Trevizu je na raspolaganj
u stajao jedan od najmodernijih zadu binskih brodova, i Sej elcima to te ko da je mogl
o promai. Treviz je, takoe, netaktina mlada budala, i Sej elcima ni to nije moglo pro
mai. Imajui to u vidu, lako je mogao zapasti u neprilike - a ako jedan Zadu binac i ta
zna onda je to injenica da, ukoliko igde u Galaksiji zapadne u neprilike, treba
samo da se obrati za pomo najbli em predstavniku Zadu bine. Ja, lino, ne bih imao ni ta
protiv da se Treviz uvali u neku nepriliku - to bi mu moglo pomoi da odraste i, u
op te, moglo bi mu doneti mnogo toga korisnog - ali vi ste ga poslali u svemir da
vam slu i kao gromobran i stoga sam eleo da i dalje budete u mogunosti da procenite
prirodu svake munje koja bi ga mogla pogoditi; i tako sam se pobrinuo da ga najb
li i predstavnik Zadu bine sve ovo vreme neprimetno dr i na oku. To je sve."
"Shvatam... Pa, sada mi je jasno zbog ega je Tubing tako nervozno reagova
o. I ja sam mu uputila slinu poruku. Budui da smo mu oboje uputili odvojene poruke
, jedva da ga mo emo kriviti zbog toga to je potom pomislio da pojava nekoliko zadu b
inskih brodova mora znaiti ne to znatno vi e no to doista znai... Ali, Liono, kako to d
a nisi smatrao neophodnim da se sa mnom dogovori o celoj stvari pre no to si mu po
slao poruku?"
"Ukoliko bih se o svemu to mi valja initi dogovarao s vama ne biste uop te i
mali vremena da se bavite svojim poslovima", odgovori Kodel hladno. "A kako to d
a me vi niste upoznali sa svojim namerama?"
"Ukoliko bih te obave tavala o svim svojim namerama, u tom bi sluaju, Liono
, znao previ e", odgovori Brano mrzovoljno. "Ali sve je to od sporedne va nosti, ba k
ao i Tubingovo upozorenje, kao i, iskreno reeno, bilo ta to bi Sej elci mogli preduze
ti. U ovom asu mnogo me vi e zanima Treviz."
"Na i su izviai ustanovili Komporov polo aj. On sledi Treviza i obojica se sad
a krajnje obazrivo pribli avaju Gei."
"Imam ve potpun izve taj o na im izviaima, Liono. Po svemu sudei obojica, i Trev
iz i Kompor, shvataju Geu krajnje ozbiljno."
"Svi s prezrenjem odmahuju na te praznoverice o Gei, madam gradonaelnice,
ali, istovremeno, svi pomi ljaju 'A ta ako'... ak je i ambasador Tubing ispoljio bl
agu nelagodnost u vezi sa svim tim. Sve bi to mogla biti krajnje lukava sej elska
politika. Neka vrsta odbrambenog folklora. Ukoliko nekome poe za rukom da poseje
prie o tajanstvenom i nepobedivom svetu ljudi e se dr ati podalje ne samo od njega v
e i od svakog obli njeg sveta - to jest, Sej elske unije."
"Misli li da bi to mogao biti razlog to je i Mazgov ostavio Sej el na miru?"
"Mogue je."
"Ipak, ne misli valjda da je i Zadu bina ostavljala Sej el na miru zbog Gee budui da ne postoje nikakvi podaci da smo ikada ranije uli za taj svet?"
"Priznajem da u na im arhivima nema ni spomena o Gei, ali s druge strane,
nema nikakvog drugog razumnog obja njenja za na neuobiajeno odmeren stav prema Sej els
koj uniji."
"Pa, nadajmo se onda da je sej elska vlada, uprkos suprotnim Tubingovim uv
eravanjima, uspela - makar donekle - da ubedi sebe u Geinu mo i stvarnost groze k
oju ova nosi u sebi."
"Zbog ega?"
"Zbog toga to, u tom sluaju, Sej elska unija nee prigovoriti to smo se uputili
prema Gei. to im se vi e to bude dopadalo, to e pre biti u stanju da uvere sebe kak
o ne bi trebalo da se me aju - u nadi da e nas Gea progutati. Mogue je da misle da e
nam to biti dobra pouka - i da je potom nee prenebregnuti ni neki budui osvajai."
"Ipak... A ta, gradonaelnice, ako imaju dobre razloge da tako misle? ta ako
je Gea doista toliko, smrtno opasna?"
Brano se hasme i. "I ti sam pote e ono 'A ta ako.. Zar ne uvia , Liono?"
"Ja, gradonaelnice, moram imati u vidu sve mogunosti. To mi je du nost."
"Ukoliko je Gea zaista smrtno opasna, Treviz e to prvi iskusiti na svojoj
ko i. To je njegova du nost - kao mog gromobrana. A nadam se, i Kompor."
"Nadate se? Ebog ega?"

"Zbog toga to bi to Geu moglo uiniti suvi e samouverenom - a to bi nam samo

moglo koristiti. Mogue je da to doprinese da podcene na u snagu - to bi, pak, nama s
amo olaka alo posao."
"Ali nismo li mi suvi e samouvereni?"
"Nismo", kratko odgovori Brano.
"Ti Geanci - ma ta inae bili - mogue je da su bia o kojima nemamo nikakvu pr
edstavu, te, sledstveno tome, ni ne mo emo valjano proceniti opasnost koja nam od
njih mo e zapretiti. Ja to, Gradonaelnice, iznosim samo kao mogunost, ali, smatram d
a, ma koliko mala bila, i ona treba da bude valjano odmerena."
"Zaista? Kako to da su ti se odjednom takve misli poele motati po glavi?"
"Pa, zbog toga to mi se ini da imate oseaj da bi, u najgorem sluaju, Gea mog
la biti Druga zadu bina. U stvari, podozrevam da zapravo mislite da Gea jeste Drug
a zadu bina. Meutim, injenica je da je Sej el oduvek imao zanimljivu istoriju, ak i u v
reme Carstva. Jedino je Sej el imao neku vrstu samouprave. Jedino je Sej el, ak i pod
vladavinom takozvanih 'ravih careva', bio po teen plaanja najte ih nameta. Ukratko, ini
se da je Sej el oduvek stajao pod za titom Gee, ak i u carskim vremenima."
"I, onda?"
"Drugu zadu binu osnovao je Hari Seldon, u isto vreme kada i Zadu binu. Drug
a zadu bina nije postojala u carskim vremenima - a Gea jeste. Sledstveno tome, Gea
nije Druga zadu bina. Ona je ne to drugo - i sasvim je mogue, da je ona ne to mnogo go
re."
"Nikada, Liono, nisam dopu tala da me nepoznato zastra i. Postoje samo dva m
ogua izvora opasnosti - fiziko oru je i mentalno oru je - a mi smo u potpunosti spremn
i i za jedno i za drugo... Vrati se, sada, na svoj brod i dr i flotu tik uz sej elsk
e granice. Ovaj brod e, sam, bez ikakve pratnje, krenuti prema Gei, ali emo sve vr
eme ostati u vezi s vama kako biste nam se, u sluaju potrebe, mogli pridru iti u je
dnom jedinom skoku. Hajde, Liono, kreni, i ukloni taj bri ni izraz sa svog lica."
"Jo jedno pitanje? Da li ste potpuno sigurni u ispravnost onoga to inite?"
"Jesam", odgovori Brano namr teno. "I ja sam prouavala istoriju Sej ela i uvi
dela da nije mogue da je Gea zapravo Druga zadu bina... Ali kao to sam ti rekla, dob
ila sam iscrpne izve taje na ih izviaa i na osnovu njih..."
"Da?"
"Pa, poznato mi je gde se nalazi Druga zadu bina... Pobrinuemo se za oboje,
Liono. Najpre emo svr iti sa Geom - a potom sa Trantorom."
GEA
70.
Proteklo je vi e asova pre no to je brodi sa svemirske stanice dospeo u blizi
nu Daleke zvezde - bili su to dugi asovi koje je Treviz s mukom podneo.
Da je situacija bila normalna Treviz bi ve uputio poruku a onda ekao na od
govor. A da nikakav odgovor nije stigao, Treviz bi sve preduzeo da se smesta uda
lji odatle.
Meutim, po to je bio nenaoru an i po to nikakvog odgovora nije bilo, nije mu pr
eostalo ni ta drugo do da nastavi da eka. Raunar nije ispunjavao nijedan nalog koji
se odnosio na bilo ta izvan broda.
Na samom brodu, bar, sve je bilo u najboljem redu. Aparati koji su odr ava
li ivotne uslove na brodu bili su u savr enom redu, tako da su se on i Pelorat, u f
izikom smislu, oseali krajnje ugodno. Pa ipak, iz nekog razloga, to nije bilo dovo
ljno. Vreme se oteglo, a neizvesnost u pogledu onog to ih oekuje ih je iznurivala.
Ipak, veoma ga je razdra ivala injenica da je Pelorat ostao krajnje spokojan. I da
bi jo vi e pogor ao stvari, dok sam Treviz nije oseao nikakvu glad, Pelorat otvori je
dnu malu posudu s piletinom, koja se, pri dodiru s vazduhom, brzo i automatski z
agreja. I sada je lagano, gotovo pa ljivo, vakao sonu parad.
"Za ime svemira, Janove", uzviknu razdra ljivo Treviz. "Pa to smrdi!"
Pelorat ga iznenaeno pogleda a onda omirisa posudu.
"Meni se, Golane, ini da je miris sasvim u redu."
Treviz odmahnu glavom. "Ne obazirite se na mene. Samo sam prenapet. Ali
uzmite bar vilju ku. Prsti e vam se itavog dana oseati na piletinu."
Pelarat se iznenaeno zagleda u svoje prste. "Izvinite! Nisam ni primetio

da jedem prstima. Mislio sam na sasvim druge stvari."

"Ne bi li vam mo da smetalo da poku ate da pogodite kome tipu ne-ljudi moraj
u pripadati stvorenja to se nalaze na onom brodu tamo?" upita sarkastino Treviz. O
seao se postienim to je u ovim trenucima Pelorat delovao spokojnije od njega samog.
On je bio veteran Flotile (mada, razume se, nikada nije uestvovao ni u kakvom ra
tu), dok je Pelorat bio samo istoriar. Pa ipak, njegov je saputik uspevao da osta
ne savr eno miran.
"Gotovo da bi bilo nemogue i zamisliti kakav bi pravac evolucija mogla uz
eti pod uslovima koji bi se razlikovali od onih na Zemlji", odgovori Pelorat. "M
ogunosti mo da nisu beskonane, ali bi ih bilo toliko da bi na kraju izi lo na isto. Pr
i svemu tome, mogu sasvim pouzdano tvrditi da ova bia nisu bezumno nasilnika i da e
se prema nama ophoditi na krajnje civilizovan nain. Da nije tako ve bismo odavno
bili pokojni."
"Vi ste, bar, jo u stanju da razumno rasuujete, Janove, dragi prijatelju jo ste u stanju da ostanete smireni. Moji nervi, meutim, kao da po svaku cenu nas
toje da se oslobode dejstva anestetika kome su nas podvrgli. Oseam prosto neodolj
ivu elju da ustanem i da hodam po sobi. Zbog ega taj prokleti brod ve jednom ne sti
gne?"
"Ja sam, Golane, ovek strpljenja", odgovori Pelorat. "Gotovo sav svoj vek
proveo sam pognut nad izve tajima, i ekujui istovremeno da mi pristignu novi izve taji.
To samo i umem: da ekam. Vi ste, meutim, ovek dela i gotovo da fiziki trpite kad go
d niste u mogunosti da delate."
Treviz odjednom oseti kako njegova napetost, bar jednim delom, poinje da
popu ta. "Potcenio sam va zdrav razum, Janove", promrmlja on.
"Ne, niste", odvrati Pelorat spokojno, "ali ponekad ak i neki najnaivniji
univerzitetlija mo e uoiti smisao ivota."
"A ponekad, ak i najmudriji politiar mo e propustiti da ga shvati."
"Nisam to rekao, Golane."
"Niste, ali ja jesam... I stoga, dopustite mi da ponovo postanem delatan
. Bar jo mogu da osmatram. Brod to nam se pribli ava dovoljno je smanjio rastojanje
tako da se lepo mo e uoiti da je re o krajnje primitivnom modelu."
"Sigurni ste?"
"Ukoliko je doista proizvod neljudskih ruku i neljudskog uma, ono zbog eg
a deluje tako primitivno moglo bi, zapravo, biti samo izraz injenice da nije ljud
ski proizvod", odgovori Treviz.
"Mislite li da bi, mo da, moglo biti u pitanju ne to to nije delo ljudskih ru
ku?" upita Pelorat, a lice stade da mu se preliva blagim rumenilom.
"Ne bih umeo da na to odgovorim. Ipak, smatram da ovakve tvorevine, ma k
oliko se, od jedne kulture do druge mogle meusobno razlikovati, nikada nisu meusob
no toliko razliite koliko su to proizvodi genetskag porekla."
"Ipak, samo nagaate. Sve to poznajemo jesu razliite kulture. Mi ne poznajem
o razliite inteligentne vrste i, samim tim, nemamo nikakav pouzdan osnov za proce
nu koliko bi se njihovi artefakti zapravo mogli meusobno razlikovati."
"Ribe, delfini, pingvini, lignje, ak i ambifleksi, koji ne potiu sa Zemlje
- ukoliko pretpostavimo da je onim prvim ona bila prvobitni dom - svi su oni re i
li problem kretanja kroz tenu okolinu u kojoj ive koristei razna strujanja, tako da
se po svom izgledu ba i ne razlikuju onoliko koliko bi to moglo izgledati po nji
hovoj genetskoj strukturi. Isti bi sluaj mogao biti i sa artefaktima."
"Pipci lignji i zavojiti vibrator ambifleksa", odgovori Pelorat, "stra no
se meusobno razlikuju, ba kao i od peraja, krila i udova kimenjaka. Isti bi sluaj mo
gao biti i sa artefaktima."
"U svakom sluaju", napomenu Treviz, "ve se bolje oseam. Razgovor s vama o s
vim tim triarijama, Janove, smirio mi je ivce. ini mi se, opet, s druge strane, da e
mo uskoro saznati u ta smo uvueni. Onaj brodi nee biti u stanju da se spoji s na im, i
ma ta da se na njemu nalazilo morae doi ovamo na staromodan nain, pomou u eta - ili e,
mo da, nas pozvati da preemo tamo - budui da je tunel - crevo ovde potpuno beskorisn
o... Osim, razume se, ukoliko neko neljudsko bie ne primeni neko sasvim razliito s
redstvo transporta."
"Koliko im je veliki brod?"
"Budui da nisam imao mogunosti da se oslonim na raunar i da pomou radara izr

aunam njegovu udaljenost od nas, ne mogu ni da mu odredim veliinu."

Odjednom, jedno se u e pojavi i vijugajui poput zmije stade se pribli avati D
alekoj zvezdi.
Ili su na tom brodu ljudska stvorenja, ili se i neljudska bia koriste, is
tim napravama. Mogue je, ak, da samo u e ovde mo e biti od prave koristi."
"Mogli su to obaviti i pomou cevi", ree Pelorat, "ili pomou okomitih lestvi
ca."
"Te su naprave suvi e krute. Bilo bi neuporedivo slo enije poku ati da se pomou
njih uspostavi veza. Potrebno vam je ne to to je istovremeno i dovoljno vrsto i dov
oIjno gipko."
U e proizvede potmuli udar na trupu Daleke zvezde, budui da je ova (kao i v
azduh u njoj) bila pode ena da neprestano vibrira. Potrajalo je jo neko vreme pre n
o to je drugi brod do kraja podesio svoju brzinu, to jest u potpunosti je izjednai
o sa brzinom kojom se kretala Daleka zvezda. A onda se konopac to ih je povezivao
opusti i osta nepokretan.
Neka tamna takica pojavi se na trupu tuinskog broda i odmah se, poput zeni
ce oka, stade iriti.
Treviz stade da guna. "Naduvana dijafragma, umesto klizajue ploe."
"Znai, neljudi?"
"Ne mora biti, rekao bih ali, zanimljivo, u svakom sluaju."
Najzad se pojavi i neki lik.
Pelorat za trenutak stisnu usne, a onda, pomalo razoarano, ree: " teta. Ljud
i."
"Ne mora biti", odvrati tiho Treviz. "Sve to za sada mo emo razabrati to je
pet istaknutih delova tela. To bi mogle biti glava, dve ruke i dve noge - mada
i ne moraju biti... Trenutak!"
" ta je?"
"Kree se znatno br e i spretnije no to sam oekivao... Ah!"
" ta je sad?."
"Slu i se nekom vrstom potiska. Nije u pitanju mlazni pogon, toliko mogu d
a ka em, ali se, isto tako, ne pomera hvatajui se za u e as jednom, as drugom rukom. Pa
ipak, ni to ne mora znaiti da je u pitanju ljudsko bie."
Uprkos tome to se neznanac brzo pribli avao inilo im se da im se i ekivanje bes
krajno odu ilo. Najzad, zau e na spoljnoj strani broda lak um: kontakt je bio uspostav
ljen.
"Ma ta to bilo, za koji e trenutak ui ovamo", ree Treviz. "Imam neodoljivu el
ju da ga opalim im promoli glavu." On vrsto stisnu pesnice.
"Mislim da bi bilo uputnije da se spustimo", ree Pelorat. "Mo da je sna niji
od nas... i mo da je u stanju da ovlada na om voljom. Verujem, pored toga, da ih ima
jo na tom brodu. Bilo bi bolje da malo saekamo i ustanovimo koga imamo pred sobom
."
"Iz asa u as, Janove, postajete sve razumniji", primeti Treviz, "a ja sve
brljiviji."
Uskoro zau e kako se spoljna odaja puni vazduhom, i trenutak potom, do ljak s
e pojavi pred njima.
"Otprilike je normalnog rasta", promrmlja Pelorat. "Njegovo svemirsko od
elo potpuno bi odgovaralo normalnom Ijudskom biu."
"Nikada jo nisam video, niti uo, za ovakav model svemirske odee, ali rekao
bih da je sasvim mogue da predstavlja ljudski proizvod... Jo ne progovara."
Bie u svemirskom odelu stajalo je pred njima... A onda posegnu svojim gor
njim udovima prema okrugloj kacigi kroz koju se - ak i ako je bila od stakla - mo
glo samo iznutra videti. Bila je, oigledno, providna samo sa unutra nje strane.
Bie ne to brzo dodirnu - Treviz ne uspe da osmotri ta je to bilo - i kaciga
se odmah odvoji od preostalog dela svemirskog kostima. Bie ukloni kacigu.
Lik koji se ukaza pred njima bio je lik jedne mlade i neosporno lepe ene.
71.
Peloratovo bezizra ajno lice dade sve od sebe da prika e izraz zaprepa enosti.
A onda, pomalo oklevajui, on upita: "Jeste li vi ljudska bia?"
ena podi e obrve i usne joj se napui e. Na osnovu njenog izraza nije bilo mogue

ustanoviti da li je to znailo da se susrela s nekun tuim jezikom koji nije razume

la - ili ako ga je razumela, da ju je iznenadilo postavljeno pitanje.
Ruka joj brzo posegnu prema levoj strani svemirskog kombinezona, koji se
odmah otvori, kao da su mu arke popustile. Ona iskorai iz njega i odelo, bez iega
u sebi, osta da stoji nekoliko trenutaka. A onda, uz gotovo ljudski zvuk, srui se
na tle.
Sada, bez svemirskog odela na sebi, delovala je jo mlae. Haljina joj je bi
la iroka i gotovo providna, tako da su joj se nasluivali delovi donjeg rublja. Dop
irala joj je do kolena.
Imala je omanje grudi i tanak stas, dak su joj bedra bila okrugla i puna
. Butine, koje su se blago razaznavale kroz haljinu, bile su jake, dok su joj se
listovi zavr avali ljupkim gle njevima. Kosa joj je bila tamna i rasuta po ramenima
, oi smee i krupne, a usne pune i pomalo nejednake.
Ona osmotri svoj izgled a onda, bar, razre i pitanje da li razume jezik ko
jim su joj se obratili. "Zar ne izgledam kao ljudsko bie?" upita ona.
Govorila je Standardnim Galaktikim Jezikom sa mrvicom oklevanja, kao da s
e posebno trudi da joj izgovor bude to pravilniji.
Pelorat klimnu i odgovori, jedva primetno se nasme iv i: "To je nemogue ospor
iti. Kao pravo ljudsko bie. Predivno ljudsko bie."
Mlada ena ra iri ruke, kao da ih poziva da je pobli e osmotre. "Nadam se da j
e tako, gospodo. Mu karci su odlazili i u smrt zbog ovog tela."
"Ipak, ja bih radije za njega iveo", odvrati Pelorat, iznenada iskopav i iz
sebe zlatnu icu kavaljerstva koja i njega samog zaudi.
"Odlian izbor", ree mlada ena sveanim glasom. "Kada se, jednom, ovakvo telo
zadobije, svi uzdasi postaju uzdasi ekstaze."
Ona se nasmeja, i Pelorat joj uzvrati osmehom.
Treviz, koji je za sve vreme njihovog razgovora stajao po strani namr tena
lica, odjednom bubnu: "Koliko vam je godina?"
ena, odjednom, kao da se malo skupi. "Dvadeset tri - gospodine."
"Zbog ega ste do li i ovamo? Kakvog stvarnog posla imate ovde?"
"Moj zadatak je da vas otpratim na Geu." Njen izgovor kao da naas postade
ne to nesigurniji; samoglasnike je izgovarala gotovo kao dvoglasnike. Njeno 'otpr
atim' zvualo je kao 'odapratim', a njeno 'Gea' kao 'Ge-ja'.
" ensko - na pratilac?"
ena se naglo uspravi, i odjednom poprimi izgled nekoga spremnog za juri . "
Ja sam", ree ona izazovno, "Gea, kao i svi drugi. Bio je moj red da de uram na svem
irskoj stanici."
"Va red? elite li da ka ete da ste bili sami tamo na stanici?"
"Nije bilo potrebe ni za kim drugim", odgovori ona ponosito.
"I na stanici sada nema nikoga?"
"Ja vi e nisam tamo, gospodo, ali stanica nije pusta. Ona je tamo."
."Ona? O kome to govorite?"
"O stanici. O Gei. Ja joj nisam nephodna. Ona dr i va brod."
"Pa, onda, ta ste vi radili na stanici?"
"Bio je na mene red da budem tamo."
Pelorat povue Treviza za rukav, ali se ovaj otrgnu. Pelorat poku a ponovo.
"Golane", ree mu u urbano, napola apui. "Ne viite na nju. Pa, ona je samo ensko eljade
ustite mene da se njome pozabavima.
Treviz ljutito odmahnu glavom, ali Pelorat ipak upita: "Mlada damo, kako
se zovete?"
Na eninom licu odmah se pojavi vedar osmeh, kao da spremno odgovara na bl
a i ton. "Blisa", ree ona.
"Blis?" ponovi Pelorat. "Veoma lepo ime. Pa ipak, nije to valjda sve?"
"Svakako da nije. Divno bi bilo kad bi se sastojalo samo od jednog sloga
. Meutim, nastala bi prava zbrka jer ne biste ljude mogli razlikovati jednog od d
rugog, te bi mu karci odlazili u smrt zbog nekog pogre nog tela. Blisenobijarela je
moje puno ime."
"Oh! Zaista ga ima!"
"Ma, ne! To je samo sedam slogova! Imam prijatelje ak sa petnaest slogova
u imenu, koji stalno poku avaju da nau najpogodnije re enje za skraeno ime kojim e ih

oslovljavati prisni prijatelji. Ja se dr im svog imena - Blis - jo od svoje petnaes

te godine. Moja me je majka zvala 'Nobi'. Zamislite samo!"
"Na Standardnom Galaktikom Jeziku blis oznaava 'ekstazu', ili 'bekrajnu sr
eu'", primeti Pelorat.
"I na geanskom jeziku takoe. Na jezik nije toliko razliit od Standardnog Ga
laktikog, a 'ekstaza' je upravo bilo znaenje koje sam svesno htela da se povezuje
s mojim imenom."
"Ja se zovem Janov Pelorat."
"Znam. A ovaj drugi gospodin - ovaj to voli da vie - Golan Treviz. Dobili
smo poruku sa Sej ela."
Trevizove se oi suzi e, i on upade: "Kako ste primili poruku?"
Blis se okrenu prema njemu, pogleda ga i spokojno odgovori: "Nisam je ja
primila, ve Gea."
"Gospoice Blis, dopu tate li da moj prijatelj i ja razmenimo nekoliko rei na
samo", upita Pelorat.
"Razume se, ali znate, treba da to pre krenemo."
"Neemo dugo." On sna no povue Treviza za ruku, i ovaj oklevajui poe za njim u
susednu prostoriju.
" ta vam sad ovo znai?" pro apta Treviz. "Siguran sam da mo e da prati sve to go
vorimo. Po svoj je prilici u stanju da nam ita misli, prokleta bila."
"Da li mo e ili ne mo e - sada je neva no. Za trenutak, potrebno nam je malo p
siholo ke izdvojenosti. ujte, stari dru e, ostavite je na miru. Ne postoji ni ta to bism
o mogli preduzeti, i nema nikakvog smisla istresati se na nju. Po svoj prilici,
ni ona sama nije u mogunosti da i ta preduzme. Ona je samo glasono a. U stvari, sve d
otle dok je ona na brodu, i mi smo, najverovatnije, bezbedni; ne bi je ni poslal
i ovamo da su imali nameru da nam uni te brod. Nastavite samo da je kinjite, i oni
e, konano, mo da i uni titi brod - i nas - im nas ona napusti."
"Ne volim da se oseam bespomonim", ree Treviz mrzovoljno."
"A ko to voli? Ali to to se pona ate poput siled ije nee vas uiniti manje bespo
monim. Uinie vas samo bespomonim siled ijom. Oh, dragi moj dru e, ne mislim sada da ja v
ama dr im pridike i morate mi oprostiti ukoliko sam suvi e kritian prema vama; ali de
vojka nije za to kriva."
"Ali, Janove, dovoljno je mlada da bi vam mogla biti ki."
Pelorat nije popu tao. "Razlog vi e da se prema njoj ophodimo ljubazno. Ili
ja ne razumem ba dobro ta bi ova va a primedba trebalo da znai."
Treviz se za trenutak zamisli, a onda mu se lice razvedri. "U redu. U pr
avu ste. Ipak, razdra uje me sama injenica da su nam poslali jednu devojku. Mogli s
u, na primer, poslati kakvog oficira, i na taj nain dati nam priliku, da tako ka em
, da se i sami osetimo vrednim. Ali devojku? Koja sve vreme svaljuje odgovornost
na Geu?"
"Po svoj prilici ima na umu kakvog vladara koji je, u znak najvi e asti, uz
eo ime same planete - ili, mo da, planetarno vee. Ve emo to ustanoviti, ali po svoj p
rilici ne neposrednim propitivanjem."
"Mu karci su odlazili u smrt zarad njenog tela" uzviknu Treviz. "Ha-ha. Im
a nisku stra njicu!"
"Niko, Golane, ne tra i od vas da to uinite", primeti Pelorat blago. "Hajde
mo! Dopustite joj da ispolji svoju sklonost prema samopodsme ljivosti. Meni se, ba
r, ta njena sklonost ini zabavnom, kao i njen oigledno pitom karakter."
Vrativ i se, zateko e Blis kako stoji povijena nad raunarom i zagledana u nje
ga, sa prekr tenim akama na leima kao da se pla i da ga makar samo dotakne.
Na njihov dolazak ona podi e pogled; stajali su malo pognuti usled niskih
greda na tavanici. "Izvanredan brod", primeti ona. "Ne razumem ni polovinu onoga
to vidim, ali ukoliko mi budete dali ne to za poklon u znak na eg susreta, onda bi o
vo bilo najlep e. Divan je. Spram njega moj brod izgleda u asno."
Lice joj gotovo istog asa poprimi izgled vrue znati elje. "Da li zaista dola
zite sa Zadu bine?"
"Odakle znate za Zadu binu?" upita je Pelorat.
"Uimo o njoj u koli. Uglavnom - zbog Mazgova."
"Zbog ega, Blis, upravo zbog Mazgova?"
"On je jedan od nas, gos... Koji slog va eg imena biste eleli da koristim,

gospodine?"
"Jan ili Pela, odgovori Pelorat. "Koji vam se vi e svida?"
"On je jedan od nas", Pela, odgovori Blis uz sauesniki osmeh. "Bio je roen
na Gei, ali ini se da niko ne zna tano gde."
"Rekao bih, Blis, da ga smatrate nacionalnim junakom, a?" upita Treviz.
Nastojao je da mu pona anje bude to prijateljskije, upadljivo u tome preterujui. On
uputi brz pogled postrance prema Peloratu. "Zovite me Trev", dodade on.
"Nipo to", odgovori ona urno. "On je zloinac. Oti ao je sa Gee, bez dopu tenja,
protiv svih pravila. Nikome nije poznato kako mu je to po lo za rukom. Ali oti ao je
, i ja mislim da je to razlog to je na kraju bedno zavr io. Zadu bina je, konano, uspe
la da ga potue."
"Druga zadu bina?" upita Treviz.
"Zar ima vi e od jedne? Verujem da bih znala, samo da sam o tome razmi ljala
; ali iskreno govorei, istorija me ne zanima. Kako ja na to gledam - zanima me sa
mo ono to Gea smatra da je za nju najbolje. A to to istorija prolazi kraj mene, pa
, razlog tome je ili to ima dovoljno istoriara ili to ja nisam ba naviknuta na nju.
Ja sam, po svemu sudei, bila obuavana za svemirskog tehniara. ivim tako sa povremeni
m du nostima poput ove na svemirskoj stanici, i ini mi se da mi to potpuno ogdovara
; razumno bi bilo pretpostaviti da mi ne odgovara, osim ukoliko..."
Govorila je brzo, gotovo bez daha, i Treviz je morao da se dobro potrudi
da ului trenutak da joj postavi novo pitanje. "Ko je Gea?"
Blis se zbuni. "Pa, eto, Gea... Ali, molim vas, Pel i Trev, okonajmo ovaj
razgovor. Treba da krenemo dole."
"Ali mi se ve spu tamo, zar ne?"
"Da, ali sporo. Gea smatra da ste u stanju da se, ukoliko iskoristite mo
gunosti svog broda, kreete mnogo br e. Nemate ni ta protiv?"
"Nipo to", odvrati Treviz smrknuto. "Meutim, ukoliko nam bude dopu teno da po
novo ovladamo brodom, ne ini li vam se mnogo verovatnijim da emo to br e mo emo pobei u
suprotnom pravcu?"
Blis se nasmeja. " alite se. Razume se, ne biste bili u mogunosti da krenet
e ni u kojem drugom pravcu osim u onom s kojim bi se Gea saglasila. Ali vi mo ete
da krenete br e u pravcu u kome Gea to eli. Shvatate li?"
"Shvatamo", odgovori Treviz, "a ja u nastojati da ne ispoljavam u tolikoj
meri svoj smisao za humor. Ali gde emo se spustiti?"
"To nema nikakve va nosti. Samo krenite dole i spustiete se na pravo mesto.
Gea e se za to pobrinuti."
"Blis, da li ete ostati uz nas i pobrinuti se da se s nama ophode kako va
lja?" upita Pelorat.
"Pa, pretpostavljam da u moi... Uobiajena plata za moje usluge - za ovu vrs
tu usluga - mo da je ve na mojoj kartici."
"A to se tie drugih vrsta usluga?"
Blis se zakikota. "Ba ste vi zgodan stari ika."
Peloratove oi zatrepta e.
72.
Kada su naglo poleteli dole prema planeti Blis ispolji gotovo naivno uzb
uenje. "Uop te se ne osea ubrzanje", primeti ona gotovo razdragano.
"Gravitacioni pogon", objasni joj Pelorat. "Sve se zajedno ubrzava, uklj
uujui i nas same, tako da se zapravo ni ta ne osea."
"AIi, Pel, kako to dejstvuje?"
Pelorat sle e ramenima. "Verujem da Trev zna", odgovori on, "ali se bojim
da ba nije raspolo en da o tome govori."
Gotovo nehajno, Treviz je poni tio gotovo svu mo Geine gravitacije. Brod se
sada ponovo pokoravao njegovim nalozima, ali kao to ga je Blis upozorila, samo d
elimino. Kada je poku ao da probije granice gravitacione sile dobio je saglasnost ali tek posle izvesnog oklevanja. Ali na jedan svoj drugi poku aj - da krene, nag
ore, u suprotnom pravcu - nije dobio ama ba nikakav odgovor.
Brod mu se i dalje nije sasvim pokoravao.
"Ne silazite li mo da pomalo prebrzo?" upita ga odjednom Pelorat.
"Mlada dama upravo je rekla da e se Gea pobrinuti za nas", odgovori Trevi

z glasom u kome nije bilo ni trunke oseanja; nastojao je da izbegne da ponovo pla
ne (za Peloratovo dobro, pre svega).
"To je tano, Pel", ume a se Blis. "Gea, bez sumnje, ne bi dozvolila da brod
bilo ta uini to bi moglo ugroziti njegovu bezbednost. Imate li ovde i ta za jelo?"
"Razume se", odgovori Pelorat. " ta biste eleli?"
"Ne meso, Pel, molim vas", odgovori Blis gotovo ravnodu no, "ali uzeu ribu
ili jaja, uz bilo kakvo povre koje ovde imate."
"Deo hrane koju ovde imamo potie sa Sej ela, Blis", napomenu Pelorat. "Nema
m pojma ta su sve stavili unutra, ali verujem da e vam se dopasti."
"Pa, probau malo", odgovori Blis sumnjiavo.
"Da li su itelji Gee vegetarijanci?" upita Pelorat.
"Mnogi jesu." Blis energino klimnu. "Zavisi od toga kakva je ishrana potr
ebna svakom pojedinanom telu. U poslednje vreme ba ne marim za meso, te pretpostav
ljam da mi nije ni potrebno. A nisam ni izgorela od elje za neim slatkim. Sir ima
izvanredan ukus, kao i raii. Meutim, bojim se da u morati da skinem neki kilogram."
Ona se pljesnu po zadnjici, koja odjeknu jedrim zvukom. "Odavde moram da sklonim
dva do tri kilograma."
"Ne vidim zbog ega", ree Pelorat. "Bar vam je udobno kad sedite."
Blis se osvrnu nastojei da to je mogue vi e osmotri od svojih lea i zadnjice.
"Pa, na kraju krajeva, nije ni va no. Telesna te ina as se di e, as pada. Nema nikakve p
otrebe da se i oko toga brinem."
Treviz je sve vreme utao, nosei se sa Dalekom zvezdom. Malo je suvi e okleva
o da ue na orbitu, i donji slojevi planetine ekosfere sada su buno promicali kraj
njih. Malo po malo, brod mu je sve vi e izmicao kontroli; inilo se kao da je jo neko
, u meuvremenu, nauio kako da upravlja gravitacionim pogonom. Daleka zvezda, kreui s
e naizgled sama od sebe, odjednom zaokrenu uvis, prema tanjim slojevima planetar
nog omotaa, i naglo uspori. A onda pronae vlastitu putanju i krenu njome blago nan
i e.
Blis se ni ne osvrnu na kripav zvuk koji je izazivao otpor vazduha; ona l
jupko mrknu na miris pare to se dizala iz posude i primeti: "Mora biti da je u red
u, Pel, jer u suprotnom ne bi tako lepo mirisalo i ja ne bih imala elju ni da je
oku am." Ona umoi prst u posudu, a onda ga stavi u usta i liznu. "Bili ste u pravu,
Pel. To su raii, ili ne to slino. Divno!"
Treviz napusti raunar s izrazom dubokog nezadovoljstva.
"Mlada gospo", obrati joj se on kao da je tek sada prvi put ugledao.
"Zovem se Blis", odvrati Blis odluno.
"Pa dobro, Blis! Znali ste na a imena."
"Tako je, Treva."
"Kako to?"
"Bilo je neophodno da ih znam, kako bih mogla izvr iti svoj zadatak. Eto."
"Da li znate ko je Mun Li Kompor?"
"Znala bih - da je bilo neophodno da znam. Ali budui da ne znam ko je on,
to znai da g. Kompor ne dolazi ovamo." Ona za trenutak zastade. " to se toga tie, n
iko ne dolazi ovamo osim vas dvojice."
"Videemo."
On pogIeda nadole. Bila je to planeta okru ena oblacima. Nije to bio debeo
, neproziran omota; iako je u njemu bilo neverovatno pravilno rasporeenih praznina
, nije se mogao do kraja jasno sagledati nijedan deo planetine povr ine.
On se prebaci na mikrotalase i radarskop zasvetluca. Povr ina planete izgl
edala je ba kao i nebo nad njom - u stvari, kao njegov odraz. inilo se kao da je p
laneta bila svet sastavljen od ostrvaca - poput Terminusa, ali u veoj meri. Nijed
no od tih ostrva nije bilo izrazitije veliine - i nijedno nije bilo potpuno izdvo
jeno. inilo se kao da se pribli avaju kakvom planetarnom arhipelagu. Orbita broda b
ila je prilino isko ena u odnosu na ekvatorijalnu ravan, ali nigde nije bilo ni tra
ga polovima.
Na vidiku nIje bilo ni nepogre ivih znakova nejednako rasporeenih ljudskih
stani ta - kao to bi se, na primer, moglo zakljuiti na osnovu svetala na gornjoj str
ani planete.
"Da li emo se, Blis, spustiti u blizini glavnog grada?" upita Treviz.
Ona ravnodu no odgovori: "Gea e vas ve spustiti tamo gde bude najpogodnije."

"Vi e bih voleo, ipak, da to bude u blizini nekog velikog grada."

"Mislite, zapravo - u blizini nekog velikog ljudskog prebivalista?"
"Da."
"To zavidi od Gee."
Brod nastavi da se kree svojom silaznom putanjom, i Treviz poku a da se zab
avi pogaanjem na koje e se ostrvo spustiti.
Ma koje bilo, inilo se sasvim izvesnim da e sleteti za manje od jednog sat
a.
73.
Brod je sleteo meko, gotovo poput perceta, bez ikakvog potresa, bez ikak
vog neprijatnog gravitacionog efekta. Zatim izio e, jedno za drugim: najpre Blis, o
nda Pelorat, i konano Treviz.
Vreme je bilo veoma slino ranom letu u gradu Terminusu. Mogao se osetiti
blag povetarac; s neba - pro aranog retkim oblaiima, blistavo je sjalo sunce stvaraj
ui ugoaj kasnog jutra. Tle pod njihovim nogama bilo je zeleno; u jednom pravcu mog
li su se videti zbijeni nizovi drvea to su podseali na vonjak dok se u drugom nasluiv
ala daleka tanka crta koja je, najverovatnije, predstavljala obalu mora.
Malo po strani i iznad njihovih glava zau se neko jedva odredljivo zujanj
e: mogli su to biti insekti, neka hitra ptiica ili bilo kakvo letee stvorenjce, do
k je s druge strane dopiralo neko klak-klak - po svoj prilici od kakvog aparata
s obli njeg ratarskog imanja.
Pelorat progovori prvi, ali zaudo, ne spomenu ni ta od svega to be e uo ili vid
eo. On duboko, pomalo kripavo uvue vezduh punim pluima i ree: "Ah, kako divno miri e!
Ba kao upravo ispeena jabukovaa!"
"Ono tamo je, po svoj prilici, vonjak s jabukama", ree Treviz, "i sada bar
znamo o ovom mestu toliko - da ovde prave jabukovau."
"S druge strane, na va em brodu", ree Blis, "mirisalo je na... Eto, oseao se
u asan miris."
"Niste se alili i dok ste bili na brodu", zare a na nju Treviz.
"Morala sam da budem utiva. Bila sam va gost."
"Zar ima neeg naroito lo eg u tome da ovek do kraja ostane utiv?"
"Sada sam na svom svetu. Vi ste sada gost. Vi treba da budete utivi."
"Po svoj je prilici, Golane, u pravu u pogledu mirisa", primeti Pelorat.
"Postoji li ikakva mogunost da malo provetrimo brod?"
"Postoji", prasnu Treviz. "Mo emo to uiniti - ukoliko nam ovo stvorenjce pr
u i vrsta uveravanja da niko nee vr ljati po brodu. Ve nam je dokazala da je u stanju d
a brod sasvim potini svojoj volji."
Blis se ispravi do svoje pune visine. "Nisam ba 'stvorenjce', i ukoliko j
e uslov da se brod provetri taj da niko ne kroi na njega, mogu vam odmah rei da e b
iti pravo zadovoljstvo ispuniti ga."
"A sada, mo ete li nas odvesti do te osobe - ma ko ona bila - koju nazivat
e Geom?" upita Treviz.
Blis se nasmeja. "Trev, ne znam da li ete biti u stanju da poverujete - a
li ja sam Gea."
Treviz se zagleda u nju. esto je uo kako se fraza 'usredsrediti se na jedn
u jedinu misao' koristi u metaforikom smislu. Sada, po prvi put u ivotu, imao je o
seaj da mu se to de ava u doslovnom znaenju te rei. On najzad uspe da izgovori: "Vi?"
"Da, ja. I ovo drvee. I onaj zei, tamo u travi. I onaj ovek koga mo ete videti
kroz drvee. Vascela planeta i sve na njoj je Gea. Svi smo mi nezavisna stvorenja
- svi predstavljamo individualne organizme - ali istovremeno, svi delimo zajedn
iku svest. Neorganska materija same planete ini to u najmanjoj meri, razliiti oblic
i ivota u razliitom obimu, a ljudska bia ponajvise - ali svi doprinosimo."
"Ja mislim, Trevize, da je ovde, u pogledu Gee, u pitanju neka vrsta kol
ektivne svesti."
Treviz klimnu. "Shvatio sam... Ali, Blis, ko u tom sluaju upravlja ovim s
vetom?"
"On upravlja sam sobom", odgovori Blis. "Ovo drvee raste u skladu sa svoj
im vlastitim potrebama. Umno ava se samo do one mere do koje je potrebno zameniti
onaj deo koji iz bilo kog razloga umire. Ljudi, sa svoje strane, ubiru samo onol

iko jabuka koliko im je potrebno; druge ivotinje, ukljuujui i insekte, uzimaju za h

ranu svoj deo - i samo svoj deo."
"Znai, i insekti tano znaju koji je, njihov deo, je li tako?" upita Treviz
.
"Da, znaju - na odreen nain. Povremeno, kada je potrebno, pada ki a, a sa vr
emena na vreme ima i pravih pljuskova - kada su oni potrebni. Takoe, kada je i to
potrebno, imamo mno tvo su nih dana."
"Znai, i ki a ovde tano zna ta joj valja initi, je li tako?"
"Tako je", odgovori Blis ozbiljnim glasom. "Eto, zar sve te razliite elije
u va em telu takoe ne znaju ta im je initi? Kada da rastu - i kada da prestanu da ra
stu? Kada da stvaraju izvesne supstance i kada da to ne ine - a kada treba da ih
stvaraju, onda u kolikom broju, ni manje ni vi e nego to je potrebno? Svaka je elija
, u izvesnom smislu, jedna nezavisna hemijska fabrika, ali sve se one snabdevaju
sirovinama iz jednog zajednikog skladista stvorenog zahvaljujui zajednikom sistemu
snabdevanja i sve odbacuju nepotrebne otpatke putem zajednikih kanala; pri svemu
tome, sve one daju svoj doprinos zajednikoj, kolektivnoj svesti."
"Pa, to je izvanredno", primeti Pelorat, oigledno odu evIjen. "Ono to tvrdit
e, zapravo, jeste da je itava ova planeta jedan superorganizam i da ste vi samo j
edna njegova elija."
"Ja samo poku avam da izvedem analogiju, ne da odredim identitet. Mi jesmo
analogni elijama, ali nismo identini sa njima - shvatate li?"
"Ali u izvesnom smislu", upita Treviz, "zar vi niste elije jednog organiz
ma?"
" to se elija tie, mi jesmo sainjeni od elija i imamo zajedniku svest. Ta kolek
tivna svest, ta svest jednog individualnog organizma - ljudskog bia - u lino mom s
luaju..."
"Ima telo zbog koga bi mnogi mu karci po li u smrt?"
"Tano. Moja svest daleko prevazilazi svest svake pojedinane elije - gotovo
do neverovatnosti. injenica da, s druge strane, predstavljamo deo jedne jo vee kole
ktivne svesti, na jo vi em nivou, ne svodi nas na razinu elija. Ja ostajem ljudsko b
ie - ali iznad nas je jedna kolektivna svest do te mere izvan mog doma aja koliko j
e i moja vlastita svest izvan doma aja elija koje sainjavaju moja mi ina vlakna."
"Pa ipak, nema sumnje da je neko izdao nareenje da se preuzme kontrola na
d na im brodom", primeti ustro Treviz.
"Ne, ne neko! Gea je to naredila. Svi mi smo izdali to nareenje."
"I drvee... i ovo tle, Blis?"
"Oni su veoma malo daprineli - ali su doprineli. ujte, ako neki muziar stv
ara simfoniju - da li se pitate koja je ba elija u njegovom telu tra ila da se simfo
nija stvori i nadgledala izvr enje svog naloga?"
"Znai, prema tome", ree Pelorat, "zajedniki um, da tako ka em, kolektivne sve
sti daleko je moniji od nekog individualnog uma, ba kao to je i neki mi i znatno jai od
svake od svojih pojedinanih elija. Sledstveno tome, Gea je mogla na daljinu ovlad
ati na im brodom na taj nain to je uspostavila kontrolu nad na im raunarom - a da, pri
tom, nijedan pojedinani um ne bi to sam mogao uiniti."
"Savr eno ste shvatili, Pel", ree Blis.
"Shvatio sam i ja", primeti Treviz. "Nije to ba tako te ko shvatiti. Ali ta
zapravo elite od nas? Nismo do li s neprijateljskim namerama. Tra imo samo neka obave t
enja. Zbog ega ste nas zarobili?"
"Da bismo razgovarali s vama."
"Mogli ste s nama razgovarati i na brodu."
Blis, ozbiljna izraza na licu, zavrte glavom. "Ja nisam ovla ena za to."
"Ali zar ne inite deo zajednikog uma?"
"Da, ali ja nisam u stanju da letim kao ptica, da zujim kao insekt, ili
da porastem visoko kao neko drvo. inim samo ono to najbolje umem i nisam prava oso
ba koja bi vam mogla dati eljena obave tenja - premda sam mogla lako biti osposoblj
ena i za to."
"Ko je ocenio za ta ste vi, zapravo, sposobni?"
"Svi oni."
"A ko e nam dati eljena obave tenja?"
"Dom."

"A ko je Dom?"
"Pa", ree Blis, "njegovo pravo ime je Endomandiovizamrondejaso - i tako d
alje. Razliite osobe ga u razliitim trenucima oslovljavaju koristei razliite slogove
, ali ja ga poznajem kao Doma i verujem da ete mu se i vi tako obraati. On, vrlo v
erovatno, daje vei doprinos Gei od bilo koga drugog i ivi na ovom ostrvu. Tra io je
da se sretne s vama i dobio saglasnost."
"Od koga je dobio saglasnost?" upita Treviz - i odmah sam odgovori na sv
oje pitanje: "Da, znam; od svih vas."
Blis potvrdno klimnu.
"Blis, kada emo se sresti sa Domom?" upita uznemireno Pelorat.
"Odmah. Ukoliko ste spremni da poete sa mnom, odve u vas do njega, Pel. I va
s, Trev, razume se."
"A onda ete nas napustiti?" upita Pelorat.
"Vi ne elite da to uinim, Pel?"
"Istinu da ka em, ne."
"Tu smo, dakle", ree Blis povev i ih du glatko poploanog puta to se protezao k
raj samog vonjaka. "Mu karci se uvek naprasno vezuju za mene. ak i otmena starija go
spoda postaju poput vatrenih deaka."
Pelorat se nasmeja. "Ne verujem, Blis, da bih ba mogao raunati na mladiku v
atrenost, ali i ikad bih je posedovao, mislim da bih s njom mogao biti spreman i
na gore stvari."
"Ah, ne odbacujte tek tako svoju vatrenost", odvrati Blis. "U stanju sam
da inim uda."
Treviz se nestrpljivo ume a: "Kada konano stignemo tamo kuda smo po li, kolik
o emo morati da ekamo na tog va eg Doma?"
"On e ekati vas. Na kraju krajeva, Dom-uz-pomo-Gee godinama je predano radi
o na tome da vas dovede ovamo."
Treviz zastade kao ukopan i baci brz pogled na Pelorata koji tiho promrm
lja: "Bili ste u pravu."
Blis, koja je gledala pravo pred sebe, mirno primeti:
"Poznato mi je, Trev, da ste podozrevali da ja/mi/Gea ispoljavamo zanima
nje za vas."
"Ja/mi/Gea?" upita Pelorat blago.
Ona se okrenu i nasme i mu se. "Raspola emo nizom kombinacija pomou kojih mo em
o izraziti sve oblike individualnosti to postoje na Gei. Mogu vam ih jednom objas
niti, ali dotle je 'ja/mi/Gea' najbolje, mada ne i potpuno, odgovara onom to imam
na umu... Molim vas, Trev, da krenemo. Dom nas oekuje, i ja ne bih elela da moram
va e noge prinuditi da se kreu mimo va e volje. Ukoliko na njega niste naviknuti, to
nije nimalo prijatan oseaj."
Treviz ponovo krenu. U brzom pogledu koji je uputio Blis jasno se oitaval
a najdublja sumnjiavost.
74.
Dom je bio ovek u dubokoj starosti. Dve stotine pedeset slogova svog imen
a izgovorio je poput kakve muzike fraze, bogate tonovima; ritmom.
"U izvesnom smislu", ree on, "to je i kratak opis mog ivota. Ono slu aocu ili itaocu, ili mentalisti - ka e ko sam, kakva je moja uloga bila u celini, i ta sa
m postigao. Pri svemu tome, tokom vi e od pedeset godina nije mi smetalo da budem
oslovljavan samo kao Dom. Kada bi re bila o nekom drugom Domu, bio sam oslovljava
n i sa Domandio - a u mojim profesionalnim odnosima kori ene su i druge varijante.
Jednom godi nje - na moj roendan - izgovaram svoje puno ime u sebi, ba kao to sam ga
sada, za vas, izgovorio naglas. Vrlo je delotvorno, ali se ovek, lino, osea pomalo
nelagodno."
Bio je visok i mr av - gotovo kost i ko a. Mada su mu pokreti bili spori, du
boko usaene oi blistale su gotovo neprirodnim mladalakim sjajem. Njegov nagla eni nos
bio je tanak i dug i irio se naglo oko nozdrva. Njegove ruke, ma koliko bile pro a
rane nabreklim venama, nisu odavale utisak starake nemoi. Na sebi je imao dugu tun
iku srebrnaste boje kao i njegova kosa. Dopirala mu je do lanaka, a na nogama je
imao otvorene sandale.
"Koliko vam je godina, gospodine?" upita Treviz.

"Molim vas, Trev, oslovljavate me sa Dom. Svaka druga vrsta obraanja unos
i notu formalnosti, i optereuje slobodnu razmenu misli izmedu vas i mene. Raunajui
po Starakom Galaktikom Kalendaru sada mi je ve devedeset tri, ali svoju pravu okrug
lu godi njicu proslaviu tek kroz nekoliko meseci kada, raunajui po geanskom merenju v
remena, budem imao tano devedeset godina."
"Ne bih vam, gos... Dome, dao vi e od sedamdeset pet", ree Treviz.
"Imajui u vidu geanske standarde, Trev, ni po emu nisam izuzetan, ni po go
dinama ni po pojavi... Ali da najpre dovr imo obed?"
Pelorat pogleda u svoj tanjir, na kome su jo stajali vidljivi ostaci neko
g krajnje neraspoznatljivo i neodredljivo zgotovljenog obeda, i pomalo snebivlji
vo upita: Dome, dopu tate li mi da vam postavim jedno mo da neugodno pitanje? Razume
se, ukoliko vam se uini uvredljivim molim vas da mi ka ete, i ja u ga smesta povui."
"Samo napred", odgovori Dom, sme ei se. "Spreman sam da vam objasnim sve to
u pogledu Gee mo e izazvati vasu znati elju."
"Zbog ega?" naglo upita Treviz.
"Zbog toga to ste na i poasni gosti... Ali mogu li da ujem Pelovo pitanje?"
"Budui da sve na Gei daje doprinos zajednikoj svesti kako to da vi - jedan
deo tog zajedni tva - mo ete jesti ovo to oigledno takoe predstavlja jedan njegov neot
uivi deo?"
"Dobro pitanje! Meutim, sve su stvari meusobno povezane. Mi moramo da jede
mo i sve to nam slu i kao hrana, biljke kao i ivotinje - ak i ne ive materije - ini deo
Gee. Ali s druge strane, vidite, mi ne ubijamo iz zadovoljstva ili sporta radi,
niti, ubijajui, nanosimo nepotreban bol. Isto tako, ne nalazimo ni ta posebno u ve ti
ni pripremanja na ih obroka, jer na Gei jedemo samo zato to moramo. Niste u ivali u s
vom obroku, je li tako, Pel? Ni vi, Trev? Pa, eto, obroci i nisu da se u njima u i
va.
S druge strane, sve to je pojedeno ostaje, na kraju krajeva, trajan deo p
lanetarne svesti. Dakle, po to je ne to to sam pojeo uneseno u moje telo, ono i dalje
i te kako uestvuje u kljunoj meri svesti. Kad umrem, i ja u takode biti pojeden makar to uinile samo bakterije to izazivaju truljenje - i u takvom stanju ja u i da
lje davati svoj doprinos celini - mada u neuporedivo manjoj meri. Ali delovi men
e ponovo e jednog dana postati deo nekog drugog ljudskog bia, i samim tim deo mnog
ih."
"Neka vrsta seobe du a", primeti Pelorat.
"ega, Pel?"
"Setio sam se jednog starog mita u koji jo veruju na nekim svetovima."
"Ah! Nisam nikad uo za njega. Morate mi ga jednom ispriati."
"Ali va a individualna svest - ma ta bilo to to ini Doma - nikada se vi e nee u
celosti uspostaviti?" upita Treviz.
"Ne, razume se da ne. Ali da li je to uop te va no? Ja u i dalje biti deo Gee
, i to je najva nije. Postoje meu nama mistici koji se pitaju ne bi li trebalo da n
astojimo da razvijemo kolektivnu svest o pro lim ovaploenjima, ali oseaj je Gee da s
e to ne bi moglo postii ni na koji opipljiv nain i da, jednostavno, niemu korisnom
ne bi ni poslu ilo. U stvari, samo bi zamaglilo postojeu svest... Razume se, budui d
a se okolnosti menjaju mogue je da i Gea drugaije sagleda itavu stvar - mada sumnja
m da bi do toga moglo doi u predvidljivoj budunosti."
"Ali, Dome, zbog ega morate da umrete?" upita Treviz. "Pogledajte samo se
be - u devedesetoj godini! Zar ne bi kolektivna svest mogla..."
Po prvi put, Dom se namr ti. "Nipo to", odgovori on.
"Moj doprinos nije mogao biti vei. Svako novo pojedinano bie sla e molekule i
gene u ne to novo. Novi talenti, nove sposobnosti - novi doprinos Gei. Moramo ih
imati - a jedina mogunost za to jeste da im napravimo mesta. Ja sam doprineo vi e o
d veine drugih, ali ak i ja imam svoje granice i ve sam im se sasvim pribli io. elja d
a se ivi i po to je oveku istekao ivotni vek nije uop te jaa od elje da se umre pre no
bi do toga do lo."
A onda, kao da mu se uinilo da je u jedno prijatno vee uneo dah turobnosti
, on ustade i pru i ruke prema svojim gostima. "Hajde, Trev, Pel, preimo u moj stud
io, da vam poka em neke primerke iz moje line umetnike zbirke. Nadam se da neete zame
riti jednom starcu to i iz njega progovara ne to poput male ta tine."
Zatim ih odvede u jednu obli nju prostoriju gde je, na jednom stoiu kru nog ob

lika, stajalo vi e zamagljenih soiva povezanih u parove.

"Ovo su", ree s ponosom Dom, "uesnici koje sam ja sam izradio. Nisam ba nek
i veliki majstor, ali sam se specijalizovao u materijalnim stvarima, za koje se
drugi preterano ne zanimaju."
"Mogu li da uzmem u ruke neki od njih?" upita Pelorat. "ine mi se krhkim.
"
"Uop te nisu. Mo ete, ak, i da ih tresnete o pod... Ili bolje, nemojte. Udar
bi ipak mogao poremetiti o trinu prizora."
"Dome, kako se upotrebljavaju?"
"Stavite ih ispred oiju: sasvim e lepo prianjati. Ne propu taju svetlost. U
stvari, upravo suprotno: prigu uju svetlost, koja bi mogla odvui va u pa nju - mada e na
dra aj, putem vidnog nerva stii do va eg mozga. Va a se svest na taj nain bitno izo trava,
omoguujui vam da sagledate Geu u mno tvu njenih pojavnosti. Drugim reima, ako pogled
ate u ovaj zid, sagledaete ga onakvim kakvim se on prikazuje samom sebi."
"Fantastino", promrmlja Pelorat. "Dozvoljavate li da probam?"
"Razume se, Pel. Uzmite bilo koji. Svaki je tako izraen da prikazuje zid
- ili bilo koju drugu, ne ivu materijalnu tvar - u razliitim aspektima njegove, odn
osno njene svesti."
Pelorat uze jedan par soiva i stavi ih na oi. Stajala su mu kao da su prir
asla. On se zagleda, i dugo vremena osta tako bez ijednog pokreta.
"Kada zavr ite", napomenu Don, "samo pritisnite oba soiva i potisnite ih je
dno prema drugom; odmah e se otkaiti."
Pelorat ga poslu a, brzo nekoliko puta zatrepta a onda protrlja oi.
" ta ste videli?" upita Dom.
"Te ko je to opisati", odgovori Pelorat. "Imao sam utisak da zid poinje da
svetluca i blista, a onda je, odjednom, postao providan. Izgledalo je kao da pri
kazuje svoju unutra nju strukturu i da neprestano menja svoje unutra nje simetrije.
Ja... ao mi je, Dome, ali zaista nisam uoio ni ta posebno."
Dom uzdahnu. "Vi niste deo Gee, ne dajete joj ni ta, te stoga niste u mogun
osti da vidite ono to mi vidimo. Toga sam se i pla io. Ba
teta! Ali uveravam vas, mad
a u ovim uesnicima u ivamo prvenstveno u estetskom pogledu, oni imaju i svoju prakt
inu namenu. Srean zid je dugovean zid, trajan zid, pouzdan zid, koristan zid."
"Srean zid?" upita Treviz, ovla se osmehnuv i.
"Postoji bledi oseaj koji zid do ivljava i koji sasvim odgovara onome to mi
nazivamo 'sreom'. Zid je srean kada je lepo uoblien, kada vrsto stoji na svojim teme
ljima, kada svi njegovi delovi tvore jasan sklad, ne proizvodei nikakve potrese.
Zid se mo e lepo uobliiti pomou matematikih principa, ali kori enjem odgovarajueg uesni
njegova se struktura mo e fino izbrusiti sve do, gotovo, atomskog sastava. Nijedan
skulptor ovde na Gei ne bi bio u stanju da, bez kori enja ovakvih pomno izraenih ues
nika, uoblii prvoklasno umetniko delo; a ovakvi uesnici, koje ja pravim, smatraju s
e najboljim - ako mi dozvolite da to ba ja ka em.
"Uesnici ivih tvari, koji, inae, nisu moje podruje" - nastavi Dom s onom vrs
tom uzbuenja koja se obino sree kod osoba duboko vezanih za svoj hobi - "pru aju nam,
shodno svojoj nameni, neposredan uvid u ekolo ku ravnote u. Ekolo ka ravnote a na Gei p
rilino je jednostavna, kao, uostalom, i na svim drugim svetovima; ali ovde, u naj
manju roku, nastojimo da je uinimo slo enijom, ime bi se u ogromnoj meri obogatila u
kupna svest planete."
Treviz podi e ruku, kao da eli da zaustavi ovaj izliv govorljivosti, dav i zn
ak da eli da doe do rei. "Ali kako zate da jedna planeta mo e postii slo eniju ekolo ku r
vnote u, dok sve druge imaju jednostavnu?" upita on izazovno.
"Ah", odgovori Dom, lukavo kiljei oima, " elite, dakle, da isku ate jednog star
ca? Poznato vam je, isto tako dobro kao i meni samom, da je Zemlja, prvobitni do
m oveanstva, imala izvanredno slo enu ekolo ku ravnote u. U stvari, samo svetovi koji su
iz nje proistekli imaju jednostavnu ekolo ku ravnote u."
Meutim, ni Pelorat nije mogao dozvoliti da ostane po strani. "Upravo to i
jeste problem pred kojim sam se nalazio itavog svog ivota. 'Zbog ega je jedino Zem
lja, od toliko drugih svetova, imala slo enu ekolo ku ravnote u? Zbog ega su milioni i
milioni drugih svetova u Galaksiji - sposobnih da zanu ivot - razvili tek kr ljavu v
egetaciju, zajedno sa malim, ivotinjskim, neinteligentnim ivotnim oblicima?"
"Imamo jednu priu koja govori o tome - mada je mo da u pitanju samo bajka",

odgovori Dom. "Ne mogu tvrditi da je istinita, u stvari, kad se dobro pogleda b
a i deluje kao proizvod ma te."
Upravo u ovom asu Blis, koja nije prisustvovala njihovom obroku, ue u sobu
, sme ei se Peloratu. Na sebi je imala srebrnastu, gotovo potpuno providnu bluzu.
Pelorat smesta ustade. "Pomislio sam da ste nas sasvim napustili."
"Nipo to. Morala sam da pripremim izve taj, a imala sam i jo neka posla. Dome
, dopu tate li mi da vam se pridru im?"
Dom je takoe ustao (jedino je Treviz ostao da sedi). "Vi e si nam nego dobr
odo la; prava si radost za ove stare oi."
"Upravo sam zbog toga i obukla ovu bluzu. Pel je iznad tih stvari, a Tre
v ih jednostavno ne voli."
"Ako zaista mislite da sam iznad takvih stvari, Blis, mogli biste se jed
nog dana grdno iznenaditi", iznebuha e Pelorat.
"Bie to divno iznenaenje", odvrati Blis i sede. Dom i Pel takoe sedo e. "Moli
m vas, samo nastavite zapoeti razgovor."
"Upravo sam nameravao da na im gostima ispriam priu o Venosti", ree Dom. "Da b
iste shvatili priu, morate najpre prihvatiti injenicu da postoji jo itavo mno tvo razl
iitih univerzuma - u stvari, beskrajno mnogo njih. Svaki pojedinani dogaaj mo e se do
goditi, ali i ne mora da se dogodi; mo e se dogoditi na ovaj ili onaj nain; i u pot
onjem toku dogaanja iz svakog od tih alternativnih dogaaja proistei e potonji dogaaji
ija e meusobna razliitost bar donekle biti vidljiva.
Bilo je mogue da se Blis ne pojavi ba u ovom trenutku; ili da nam se pridr
u i malo ranije; ili da, po to je do la upravo sada, na sebi nema ba ovu bluzu; ili, na
primer, pojaviv i se u ovoj bluzi mogla je da se, mimo svog ljupkog obiaja, ne poi
gra nesta no sa dvojicom staraca. U okviru bilo koje od ovih mogunosti - ili bilo k
oje od bezbroj drugih mogunosti vezanih za njen dolazak ovamo - dogaaji bi posle t
oga poprimili sasvim drugaiji tok. Tako bi uvek bilo sa svakom varijacijom svakog
drugog dogaaja, ma koliko se on mo da inio beznaajnim."
Treviz se nestrpljivo prome kolji. "ini mi se da je to nekad bila op te prihv
aena pekulacija u kvantnoj fizici - u stvari, jedno od onih drevnih razmi ljanja."
"Ah, znai, nije vam nepoznata? Ali da nastavimo. Zamislite, dakle, da je
ljudima mogue da odr e beskrajan broj univerzuma, da se po volji kreu iz jednog u dr
ugi, i da izmeu tog beskrajnog niza mogunosti mogu da biraju 'pravu' - ma ta to, u
ovom sluaju, moglo znaiti."
"Pratim ono to govorite i sasvim lepo zami ljam koncept koji izla ete; meutim,
ne mogu naterati sebe da prihvatim da je takvo ne to ikada bilo ostvarljivo", pri
meti Treviz.
"Ni ja, bar u celini posmatrano", odgovori Dom, "a to je i bio razlog to
sam rekao da sve to zvui kao bajka. Pri svemu tome, pria ka e da su postojali oni ko
ji su se mogli slobodno kretati kroz vreme, istra ujui beskonana preplitanja neke mo
gue sivarnosti. Ti su ljudi nazivali sebe Venima, a kada bi se na li izvan vremena g
ovorili bi da se nalaze u Venosti.
Njihov je zadatak bio da odaberu jednu odredenu Stvarnost koja bi najvi e
odgovarala potrebama oveanstva. Vr ili su, do u beskonanost, stalno nova prilagoavanja
- pria se, pritom, upu ta u bezbroj pojedinosti, jer moram vam priznati, bila je s
roena u obliku prekomerno dugakog epa. Konano su prona li (kako bar pria kazuje) unive
rzum u kome je Zemlja bila jedina planeta u itavoj Galaksiji na kojoj je postojao
slo en ekolo ki sistem, i na kojoj je bio mogu razvoj inteligentne vrste sposobne da
izgradi visoku tehnologiju.
A onda su zakljuili da je upravo to stanje koje oveanstvu pru a najvei mogui st
epen bezbednosti. I tako su zamrzli dalji tok zbivanja, proglasili ovo stanje za
Stvanost i obustavili sve dalje operacije. I mi, tako, sada ivimo u jednoj Galak
siji u kojoj obitavaju samo ljudska bia, zajedno sa obiljem biljaka, velikim broj
em ivotinja i mikroskopski sitnim oblicima ivota koje su - namerno ili mimo svoje
volje - vukli sa sobom od jedne planete do druge, da bi, konano, svi ti ivotni obl
ici prevladali nad prvobitim oblicima ivota zaetim na tim kasnije naseljenim sveto
vima.
Negde, u zamagljenim dubinama mogunosti postoje i druge Stvarnosti; u nji
ma Galaksija pru a utoi te mnogim drugim inteligentnim vrstama. Meutim, njih je nemogue
dosegnuti. U ovoj na oj Stvarnosti mi smo sami. Ali iz svakog postupka i iz svako

g dogaaja u ovoj na oj Stvarnosti proishode dalja ravanja, pri emu samo jedan od toko
va, u svakom pojedinanom sluaju, predstavlja istinsko ishodi te te Stvarnosti; na ta
j nain javlja se ogroman broj - zapravo, mo da bezbroj moguih univerzuma koji iz nas
ishode, ali, po svemu sudei, svi oni nose u sebi ovu jednovrsnu Galaksiju u kojo
j upravo ivimo... Ili bi mo da trebalo da ka em, sve su te mogunosti, osim zanemarljiv
o malog postotka, u ovom pogledu meusobne sline, budui da bi bilo nerazborito unapr
ed otpisati bilo ta u situaciji u kojoj se broj mogunosti bli i beskonanosti."
On zastade, jedva primetno sle e ramenima, i dodade: "U svakom sluaju, tako
bar pria kazuje. Pria se e duboko u pro lost, mnogo pre utemeljenja Gee. Mada, kako r
ekoh, ne mogu tvrditi da je istinita."
Ostalo troje pa ljivo su ga slu ali. Blis je potvrivala klimajui glavom, kao d
a je re o neemu to je ve ranije ula i kao da sada samo proverava iscrpnost Domovog is
kaza.
Pelorat je du e od jednog minuta mirno i sveano utao, a onda vrsto stisnu ivi
ce udobne naslonjae u kojoj je sedeo.
"Ne", ree on pomalo prigu enim glasom, "to ni ta ne menja na stvari. Ne posto
ji nain da se, bilo posmatranjem bilo razmi ljanjem, doka e istinitost prie, te stoga,
mislim da emo uvek morati na nju da gledamo kao na zanimljivu pekulaciju; ali ipa
k, nezavisno od toga - zamislimo da je istinita! Univerzum u kome ivimo i dalje j
e onaj u kome je Zemlja iznedrila obilje oblika ivota i inteligentnu vrstu; stoga
upravo u ovom univerzumu - bio on jedinstven ili predstavljao samo jednu od bes
krajnog niza mogunosti - mora postojati ne to osobeno u prirodi planete Zemlje. Mi
i dalje moramo nastojati da ustanovimo u emu se ta posebnost sastoji."
Nekoliko trenutaka ponovo je vladala ti ina; a onda se, konano, Treviz prom
e kolji i zavrte glavom.
"Ne, Janove", ree on, "te ko da mo emo stvari tako postaviti. Recimo, radije,
da su izgledi jedan prema milijardu biliona - to jest, jedan prema 1021 - da je
bilo mogue da od milijardu naseljenih planeta u Galaksiji jedino Zemlja - delova
njem pukog niza sluajnosti - razvije bogat ekolo ki sistem i, konano, porodi intelig
entnu vrstu. Ako to jeste sluaj, onda bi odnos od jedan prema 1021 razliitih splet
ova moguih Stvarnosti odista predstavljao takvu Galaksiju, i Veni bi je, bez sumnj
e, otkrili. Sledstveno tome, mi ivimo u jednom univerzumu u kome je jedino Zemlja
, izmedu svih planeta, razvila slo en ekolo ki sistem, porodila inteligentnu vrstu,
ishodila visoku tehnologiju... Ali razlog tome nije taj to je Zemlja u bilo kom p
ogledu posebna, ve jednostavno to se, sticajem okolnosti, sve to dogodilo na Zemlj
i i nigde drugde.
Imam na umu, zapravo", nastavi Treviz zami ljeno, "da postoje spletovi Stv
arnosti u kojima je jedino Gea iznedrila inteligentnu vrstu, ili jedino Sej el, il
i jedino Terminus, ili ak, kakva planeta na kojoj u ovoj Stvarnosti ni ne postoji
nikakav ivot. A svi ti pojedinani sluajevi ine tek zanemarljivo mali postotak ukupn
og broja Stvarnosti u kojima postoji vi e no samo jedna inteligentna vrsta u Galak
siji... Zami ljam, stoga, da bi Veni, da su samo dovoljno dobro gledali, konano otkr
ili jedan mogui vid Stvarnosti u kojem je svaka nastanjiva planeta razvila inteli
gentnu vrstusti u kome je svaka nastanjiva planeta razvila
"Mo da ne biste tako govorili", ree Pelorat, da je bila, otkrivena Stvarnos
t u kojoj Zemlja, iz nekog razloga, nije bila onakva kakva je bila, ve, na neki p
oseban nain, pogodna da izbodri inteligentan ivo na neki poseban nain, pogodna da i
znedri inteligentan ivot? U stvari, mo ete krenuti i dalje i rei da je otkrivena Stv
arnost u kojoj ni itava Galaksija nije bila onakva kakva je bila u drugim spletov
ima, te je stoga, pri takvom stanju stvari, samo Zemlja mogla poroditi intligent
an ivot."
"Mogue je i tako gledati na stvari, ali mi se ipak ini da moje stanovi te im
a vi e smisla."
"To je, razume se, krajnje subjektivan zakljuak", zapoe Pelorat, ve padajui
u vatru, ali ga Dom prekide. "Sve je to samo puko nadmetanje u logici", ree on. "
Hajde, nemojmo kvariti vee koje je, bar meni, donelo toliko zadovoljstva i spokoj
a."
Pelorat ulo i sav trud da se smiri i njegovo uzbuenje lagano utihnu. Nasmej
av i se najzad, on ree: "Kako vi, Dome, ka ete."
Treviz, povremeno bacajui br e poglede na Blis koja je, s akama u krilu, sed

ela s izrazom podrugljive ozbiljnosti, odjednom upita: "Kako je ovaj svet nastao
, Dome? Gea, sa svojom kolektivnom sve u?"
Dom visoko zabaci svoju sedu glavu i piskavo se nasmeja. Lice mu se goto
vo sasvim nabra i on uzviknu: "Opet puste bajke! Povremeno razmi ljam o tome, naroi
to kada itam zapise kojima raspolo emo o ljudskoj istoriji. Bez obzira na to kaliko
bri ljivo odr avate zapise, koliko ih pomno uvate i, ak, pohranjujete u raunar, oni na
kraju ipak postaju nejasni. Prie se pro iruju srastajui meusobno. Talo e se - poput pr
a ine. I to vreme vi e prolazi, to pra njavija postaje istorija - sve dok se ne izvrgne
u bajke."
"Nama istoriarima, Dome, taj proces nije nimalo nepoznat", ree Pelorat. "U
op te, postoji veoma odreena sklonost prema bajkama. 'Dramatika, makar i la na, uvek
je privlanija od bezbojne istine', rekao je Libel Generat jo pre petnaest vekova..
. Danas to nazivamo Generatovim zakonom."
"Zar?" upita Dorn. "A ja mislio da sam prvi do ao na tu cininu opasku. Pa,
u svakom sluaju, Generatov zakon, bar u na u drevnu istoriju unosi dah ljupke neodr
eenosti... A da li ste uli za robote?"
"Pomenuli su nam ih nedavno na Sej elu." odgovori Treviz suvo.
"A jeste li videli nekog?"
"Nismo. Samo su nas, poput vas, upitali da li smo uli za njih, a kada smo
im odgovorili odreno, ispriali su nam jednu priu sa puno pojedinosti."
"Shvatam... Ljudi su, znate, nekada davno iveli zajedno sa robotima, ali
se njihova zajednica nije pokazala uspe nom."
"I to smo uli."
"Roboti su bili u potpunosti uslovljeni stanjem koje je nazvano Trima Za
konima Robotike i ije poreklo se e do u najdublju pro lost. Postoji, meutim, nekoliko
gledi ta o tome na ta su se, zapravo, ta tri zakona mogla odnositi. Ortodoksno gled
i te, u svakom sluaju, zagovara sledee: 1) Robot ne sme naneti nikakvo zlo oveku, nit
i, ostajui neaktivan, dopustiti da nekom ljudskom biu bude naneseno zlo; 2) Robot
mora izvr iti svaki nalog dobijen od nekog ljudskog bia, osim ukoliko se to kosi sa
Prvim zakonom; 3) Robot uvek mora nastojati da za titi samog sebe, osim ukoliko j
e to u suprotnosti sa Prvim i Drugim zakonom.
Meutim, kako su roboti postajali sve savr eniji i sve inteligentniji, poeli
su sve ire i ire tumaiti ove zakone, a naroito sveobuhvatni Prvi zakon; tako su, u s
ve veoj meri, preuzimali na sebe ulogu za titnika oveanstva. To pokroviteljstvo konano
je poelo da gu i ljude, da bi im najzad postalo nepodno ljivo.
Roboti su, razume se, bili beskrajno ljubazni. Njihovi postupci bili su
krajnje ljudski - trebalo je da to poslu i dobru svih - ali to ih je na izvestan n
ain uinilo jo nepodno ljivijim.
Svako dalje usavr avanje robota samo je pogor avalo itavu stvar. Roboti su, n
ajzad, razvili i telepatske sposobnosti - to je znailo da su dobili uvid ak i u lju
dske misli; ljudi su, na ovaj nain, postali jo podlo niji njihovom nadzoru.
Likom, roboti su postajali sve sliniji ljudima, ali je njihovo pona anje uv
ek odavalo poreklo; i tako ih je njihov ljudski izgled inio jo odbojnijim. Razume
se, sve se to moralo na neki nain okonati."
"Zbog ega - 'razume se'?" upita Pelorat, koji je s napregnutom pa njom prat
io Domovu priu.
"U pitanju je logika koja nezaustavljivo tee sve do samog gorkog kraja. K
onano, roboti su se usavr ili do te mere da su stekli sposobnost i da razmi ljaju kao
ljudi; tako su mogli da shvate zbog ega ljudi odbijaju da - makar i zarad svog v
lastitog dobra - budu li eni svega to ih je upravo i inilo ljudima. Posmatrajui stvar
i na du e staze, roboti su bili prinueni da zakljue da bi, mo da, zaista bilo najbolje
kada bi se oveanstvu prepustilo da se samo o sebi stara - ma koliko njegovo pona an
je, u tom sluaju moglo biti manjkavo i nerazlo no.
Iz tog razloga, dakle, ka e pria, robotima je na neki nain po lo za rukom da u
temelje Venost, a oni sami postanu Veni. Eksperimenti ui, otkrili su, potom, onu Stva
rnost u kojoj su smatrali da e ljudska bia biti najbezbednija - i sama u itavoj Gal
aksiji. A onda, uiniv i sve to su mogli da nas za tite i primeniv i Prvi zakon u najdosl
ovnijem smislu rei, roboti su se dobrovoljno povukli. I od tada mi smo ponovo lju
dska bia koja sama, koliko su to u stanju, ostvaruju svoj napredak."
Dom za trenutak zastade. On najpre uputi pogled Trevizu, a onda i Pelora

tu, i konano upita: "Pa, verujete li u sve to?"

Treviz lagano odmahnu glavom. "Ne. Ne postoji ni ta slino toj prii ni u jedn
om od istorijskih zapisa s kojima sam ja imao prilike da se upoznam. Ali ta vi mi
slite, Janove?"
"Postoje mitovi koji u malo emu odudaraju od ove prie", odgovori Pelorat.
"Ama, Janove, postoje mitovi koji se, pod uslovom da se dovoljno ve to pro
tumae, mogu usaglasiti sa bilo im to bismo mi bili u stanju da izmislimo. Meutim, ja
govorim o istoriji - o proverenim injenicama."
"Ah, to? Pa, koliko je meni poznato, moram rei da ni ta slino Domovoj prii ne
postoji."
"Nisam nimalo iznenaen", primeti Dom. "Pre nego to su se roboti povukli zn
atni delovi oveanstva krenuli su dublje u svemir da nasele svetove na kojima nije
bilo robota - kako bi sami sebi mogli odrediti stupanj eljene slobode. Naroito ih
je mnogo krenulo sa prenaseljene Zemlje, koja je imala dugu istoriju otpora prem
a robotima. Novi svetovi bili su odista novi, devianski, i doseljenici su ispolji
li ivu elju da zaborave sva ona gorka poni enja koja su, kao deca, podnosili od svoj
ih robotskih dadilja. Nisu se nimalo trudili da sauvaju bar neku uspomenu na pro lo
st, i konano, sve be e predato zaboravu."
"To mi se ba ne ini naroito verovatnim", primeti Treviz.
"Niste u pravu, Golane", obrati mu se Pelorat. "To uop te nije neverovatno
. Ljudske zajednice obino stvaraju svoju sopstvenu istoriju, nastojei da izbri u sean
ja na svoje tegobne poetke - ili tako to ih, jednostavno, predaju zaboravu, ili ta
ko to izmisle sasvim neosnovana predanja o juna tvu. Carska vlast nastojala je, tak
oe, da zatre sva seanja na predcarska vremena - samo da bi uvrstila mistini sjaj svo
g venog gospodstva. Osim toga, gotovo da ne postoje nikakvi pouzdani zapisi o dan
ima koji su prethodili hipersvemirskim putovanjima - a poznato vam je, takoe, da
najvei broj ljudi danas ni pojma nema o postojanju same Zemlje."
"Janove, ne mo ete se slagati i sa jednima i sa drugima. Ako je ve itava Gal
aksija zaboravila na robote, kako to, onda, da ih se Gea jo sea?"
Blis se, pevu eim sopranom svoga smeha, iznenada ume a. "Mi smo ne to drugo."
"Zar?" upita Trev. "A u kom to pogledu?"
"Blis, prepusti to meni", ree Dom. "Ljudi sa Terminusa - mi odista jesmo
ne to drugo. Meu svim izbeglikim skupinama koje su izmakle upravi robota jedino smo
mi, koji smo konano dospeli na Geu (sledei tragove drugih, koji su doprli do Sej ela
), poneli od robota preuzetu sposobnost telepatskog op tenja. Znate, telepatija je
ste sposobnost. Oduvek je bila prisutna u ljudskom umu, ali mogue ju je razviti s
amo uz muna i vrlo tanana nastojanja. Potreban je vei broj nara taja da bi se ona ra
zvila do svojih punih mogunosti; ali kada se jednom zapone, stvari poinju da se odv
ijaju gotovo same od sebe. Veoma davno, na a nastojanja da razvijemo sposobnost te
lepatije dovela su nas do saznanja o kolektivnoj svesti - najpre samo svesti lju
dskih bia; zatim i ivotinja; potom i biljaka; te konano, pre samo nekoliko stolea, i
same materijalne strukture planete.
I samo stoga to smo bili u stanju da nastanak te sposobnosti sledimo unaz
ad sve do robota - mi smo ih zaboravili. Nismo ih do ivljavali kao neprijatne dadi
lje, ve kao umne uitelje. Shvatili smo da su na e umove otvorili za ne to to nipo to, i n
ikad, ne bismo po eleli da su za nas ostavili zatvorenim. I stoga, seamo ih se i da
nas sa zahvalno u."
"Ali ba kao to ste nekad bili porod robota, niste li, isto tako, sada poro
d kolektivne svesti?" upita Treviz. "Niste li i ovom prilikom izgubili svoju lju
dskost, ba kao i onda?"
"Ovo je ne to drugo, Trev. Ovo to sada inimo proizvod je na eg vlastitog izbor
a - samo na eg izbora. A to i jeste najva nije. Nismo tome izlo eni pod prinudom spolj
a, ve smo to sami, iznutra, iz sebe razvili. I to je ne to to nikada neemo zaboraviti
. Povrh toga, mi smo drugaiji na jedan sasvim razliit nain. Mi smo jedinstveni u ita
voj Galaksiji. Ne postoji svet poput Gee."
"Kako mo ete biti toliko sigurni u to?"
"Da nije tako, Trev, odmah bismo to ustanovili. Planetarnu svest poput n
a e otkrili bismo bez ikakvih pote koa makar se nalazila i na drugom kraju Galaksije.
Bili smo, na primer, u stanju da zaetke takve svesti otkrijemo na va oj Drugoj zad
u bini, mada tek pre dva veka."

"U vreme Mazgova?"

"Da. On je bio jedan od nas." Domove oi odjednom se smrai e. "Skrenuo je s n
a eg puta, i napustio nas je. Bili smo naivni verujui da to nije mogue, te nismo pra
vovremeno dejstvovali i zaustavili ga. A onda, kada smo konano pa nju usmerili prem
a Spoljnim Svetovima, uoili smo svet koji vi nazivate Drugom zadu binom - i itavu st
var njima prepustili."
Treviz ga je nekoliko trenutaka posmatrao praznim pogledom, a onda promr
mlja: "Odo e nam u nepovrat sve na e istorijske knjige!" Trenutak potom, on zavrte g
lavom i dodade, povi enim glasom: "Bilo je to krajnje kukaviki od Gee, zar ne, da p
ostupi tako? Vi ste bili za njega odgovorni."
"U pravu ste. Ali kada smo konano usmerili pogled prema Galaksiji ugledal
i smo i ono za ta smo do tada bili slepi: tako je tragedija Mazgova znaila spasenj
e za nas. Upravo smo tada shvatili da e se, sasvim izvesno, veoma opasna kriza na
dneti nad nas. I jeste - ali ne pre no to smo se osposobili da preduzmemo neophod
ne mere. I sve to zahvaljujui samo onome to se konano dogodilo sa Mazgovom."
"O kakvoj to krizi govorite?"
"O krizi koja nam preti uni tenjem!"
"Ne mogu u to da poverujem. Uspeli ste da na odstojanju zadr ite Carstvo,
Mazgova i Sej el. Raspola ete kolektivnom sve u koja je u stanju da parali e svaki brod d
uboko u svemiru, milionima kilometara udaljen. ega bi trebalo da se bojite? Pogle
dajte samo Blis. Ne izgleda nimalo uznemirena. Ona, rekao bih, ne misli da posto
ji ikakva kriza."
Blis je prebacila svoju lepo izvajanu nogu preko ivice naslonjae, i sada
izmahnu njome prema Trevizu. "Svakako da nisam uznemirena Trevize jer ete se vi s
njom uhvatiti uko tac."
"Ja?" burno odvrati Treviz.
"Gea vas je privela ovamo slu ei se stotinama jedva primetnih podsticaja",
ume a se Dom. "Upravo se vi morate suoiti sa na om krizom."
Trev se zagleda u njega, a onda izraz zaprepa enosti na njegovom licu lagan
o ustupi mesto sve mahnitijem gnevu. "Ja? Zbog ega, tako mi svemira, ba ja? Nemam
ja nikakve veze sa svim tim."
"Pa ipak, Trev", ree Dom gotovo hipnotiki smireno, "upravo vi. Jedino vi.
U itavom svemiru, jedino vi."
SUDAR
75.
Stor Gendibal pristupao je Gei gotovo s istom onom oprezno u s kojom je to
i Treviz uinio - i sada, kad je zvezda ve poprimila izgled diska koji se mogao pos
matrati samo kroz sna ne filtere, on zastade da malo razmisli.
Sura Novi sedela je pokraj njega, povremeno ga srame ljivo pogledajui.
"Gospodine?" pozva ga ona blago.
" ta je, Novi?" upita on odsutno.
"Jeste li nesreni?"
On joj uputi brz pogled. "Nisam. Samo zabrinut. Sea li se te rei? Poku avam d
a odluim da li da krenem dalje brzo, ili da jo malo ekam. Treba li da budem vrlo hr
abar, Novi?"
"Ja mislim, Gospodine, da ste vi uvek vrlo hrabri."
"Biti vrlo hrabar ponekad nije pametno."
Novi se nasme i. "Kako jedan veliki uenjak mo e da bude nepametan?... To je s
unce, zar ne, Gospodine?" Ona pokaza na ekran.
Gendibal klimnu.
Zastav i neodluno nekoliko trenutaka, Novi mu se ponovo obrati. "Je li to s
unce koje sija nad Trantorom? Je li to dumsko sunce?"
"Nije, Novi", odgovori Gendibal. "To je jedno sasvim drugo sunce. Postoj
i mno tvo sunaca, milijarde."
"Ah, znala sam to svojom glavom. Ipak nisam mogla naterati sebe da u to
poverujem. Kako je, gospodine, mogue da neko zna stvari svojom glavom - a da ipak
u njih ne veruje?"
Gendibal se jedva vidljivo nasme i. "U tvojoj glavi, Novi..." zapoe on i, g

otovo automatski, izgovoriv i to, nae se u njenom umu. On ga, kao i uvek kada bi se
na ao u njemu, blago dodirnu - bio je to ospokojavai dodir mentalnih vori ta, kako bi
ouvao njen mir i pitomost njenog uma - i upravo se spremao da ga, kao i uvek, ne
primetno napusti, kad ga ne to odjednom zadr a.
Ono to je ugledao bilo je mogue opisati samo mentalnim izrazima; ali metaf
oriki reeno, u Novinom umu zasijala je neka svetlost. Bio je to jedva primetan pla
miak.
Ne bi se tu smeo nalaziti osim ukoliko je postojalo neko mentalno polje
nametnuto spolja - mentalno polje tako slabo da su ak i najtananiji senzori Gendi
balovog vlastitog, izvanredno obuenog uma jedva bili u stanju da ga uoe - i pored
toga to je Novina mentalna struktura bila neverovatno glatka.
"Novi, kako se osea ?" upita je on o trim glasom.
Ona irom otvori oi. "Oseam se sasvim dobro, Gospodine."
"Osea li se nekako zbrkano, omamljeno? Zatvori oi i ostani sasvim mirna sve
dok ne ka em 'Sad'."
Ona poslu no zatvori oi. Gendibal pa ljivo otkloni sve sporedne utiske iz nje
nog uma, smiri njene misli, sti a njena oseanja, bri ui... bri ui... Ne ostade na kraju n
i ta osim tog plamika, a i ovaj je bio toliko slab da je gotovo mogao da ubedi sebe
da ni ne postoji.
"Sad", ree on i Novi otvori oi.
"Kako se osea , Novi?"
"Veoma smireno, Gospodine. Spokojno."
Oigledno da plamiak - slaba an kakav je bio - nije ostavljao nikakvog vidlji
vog traga na njoj.
On se onda okrete raunaru i uhvati se uko tac s njim. Morao je sebi da priz
na da se raunar i on nisu ba naroito dobro slagali. Mo da je razlog tome bio to je on
suvi e navikao da svoj um koristi neposredno, da bi sada bio u stanju da dela prek
o posrednika. Ali on je tragao za brodom, a ne nekim umom, i poetna potraga mogla
se uz pomo raunara znatno delatnije obaviti.
I zaista, uskoro uoi brod kakav je mogao i pretpostaviti da e ovde zatei. B
io je udaljen pola miliona kilometara i veoma slian njegovom, mada vei i znatno sl
o eniji.
Po to je, uz pomo raunara, ustanovio njegovpolo aj, Gendibal je sada mogao svo
m umu dozvoliti da se neposredno pozabavi brodom. On ga usmeri prema njemu - pop
ut kakvog uskog, monog snopa i namah ga 'opipa' ('opipa', u mentalnom smislu), i
spolja i iznutra.
Potom je svoj um usmerio prema Gei, pribli iv i joj se za jo nekoliko miliona
kilometara - i povue se. Ni jedan ni drugi poku aj nisu bili dovoljni da bi mu, sa
mi po sebi i nepogre ivo, rekli na kojoj se strani nalazio - ako se, uop te, na njim
a nalazio - izvor mentalnog polja.
"Novi", ree on, "s obzirom na ono to e uslediti, eleo bih da sedne odmah uz m
ene."
"Postoji li neka opasnost, Gospodine?"
"Nema potrebe da se zbog bilo ega uzbuuje , Novi. Ja u se pobrinuti da bude sa
svim bezbedna."
"Gospodine, ne mislim na svoju bezbednost. Ukoliko postoji neka opasnost
elela bih da budem u stanju da vam pomognem."
Gendibalov glas postade mek i. "Novi, ve si mi pomogla", ree on. "Zahvaljujui
tebi, uoio sam jednu gotovo neprimetnu stvar koju je, meutim, bilo veoma va no uoiti
. Bez tebe bih se, po svoj prilici, duboko zaglibio u najdublju movaru i iz nje b
ih se, verovatno, izvukao tek uz najvee muke."
"Jesam li to, Gospodine, uinila svojim umom, ba kao to ste mi jednom objasn
ili?" upita Novi zaueno.
"Upravo tako, Novi. Nikakav aparat ne bi mogao biti osetljiviji. Ni sam
moj um: suvi e je ispunjen slo enim mislima."
Izraz oaranosti pree Novinim licem. "Tako sam srena to sam mogla biti od pom
oi."
Gendibal se nasme i i klimnu. A onda ga preplavi turobno saznanje da e mu i
druga pomo biti neophodna. Ne to krajnje detinjasto pobuni se u njemu protiv toga.
Ovo je hio njegov posao - samo njegov.

Pa ipak, mo da i nije bio samo njegov. Rizici su postajali sve vei...

76.
Na Trantoru je Kvindor andes iznenada osetio kako odgovornost Prvog govor
nika poiva na njegovim ramenima sa te inom koja ga je gu ila. Otkako je Gendibalov br
od i ezao u tmini s druge strane oblaka, on vi e nijednom nije sazvao sastanak Stola.
Potpuno se prepustio vlastitim mislima.
Da li je bilo mudro dopustiti Gendibalu da ode sasvim sam? Gendibalov um
bio je blistav, ali ipak, ne toliko da ne bi mogao postati zatoenik vlastite sam
ouverenosti. Velika Gendibalova mana bila je oholost, kao to je andesova velika ma
na (pomisli on s gorinom) bila istro enost koja je bila posledica odmaklog doba.
Uvek iznova inilo mu se da je postupak koji je utemeljio Prim Palver - kr
starenje Galaksijom da bi se stvari dovele u red - nosio u sebi ozbiljne opasnos
ti. Da li je iko, pak, mogao biti ravan Primu Palveru? (ak i Gendibal? A sa Palve
rom je uvek bila i njegova supruga.)
Istina, sa Gendibalom je bila i ona Dumljanka, ali to nije bilo od nekog
naroitog znaaja. Palverova supruga bila je i sama Govornik.
Oekujui da mu stigne neka vest od Gendibala, andes je oseao kako iz dana u d
an stari - a kako vesti nisu stizale, oseao je kako u njemu raste napetost.
Trebalo je da poe vi e brodova, itava flotila...
Ne. Sto se ne bi sa tim saglasio.
Pa ipak...
A kada je poruka konano stigla, on je spavao - s san ga je samo jo vi e iscr
pljivao, umesto da ga oslobodi napetosti. No je bila vetrovita i on je, uz dosta
napora, jedva uspeo da usni. Kao kakvom detetu, inilo mu se da u hujanju vetra pr
epoznaje udne glasove.
Poslednje njegove misli pre nego to je zakoraio u iscripljujui san odnosile
su se na dra i to bi proistekle iz jedne lepo sroene ostavke; elja da je podnese lom
ila se sa saznanjem da to ne mo e uiniti, budui da bi ga istog asa Delarmi nasledila.
A onda pristi e poziv i on se uspravi u postelji, istog trena razbuen.
"Jeste li dobro?" upita on.
"Savr eno dobro, Prvi govornie", odgovori Gendibal. "Treba li da pristupimo
vizuelnom kontaktu, kako bismo u tedeli vreme?"
"Kasnije, mo da", odgovori andes. "Pre svega, kakva je tamo situacija?"
Gendibal odgovori bri ljivo birajui rei budui da je kod svog sagovornika otkr
io maloprea nju njegovu zbunjenost i uoiv i, istovremeno, da je stra no umoran. "Nalazim
se u neposrednoj blizini jedne nastanjene planete po imenu Gea", odgovori on. "
Koliko je meni poznato, o njenom postojanju nema ak ni nagove taja ni u jednom od g
alaktikih arhiva."
"Je li to svet onih bia koja rade na usavr avanju Plana? Anti-Mazgova?"
"Po svoj prilici, Prvi govornie. Postoje osnovani razlozi za takvu pomisa
o. Pre svega, brod u kome su Treviz i Pelorat za ao je duboko u podruje Gee i, vrlo
verovatno, spustio se na samu planetu. Drugo, u svemiru, oko pola miliona kilom
etara udaljen od mene, nalazi se jedan bojni brod Prve zadu bine."
"Te ko je poverovati da bi se tolika zainteresovanost za Geu mogla javiti
bez stvarnog razloga."
"Prvi govornie, jedva da bi se moglo govoriti o potpuno odvojenim interes
ima. Ja sam ovde jedino stoga da sledim Treviza... a mogue je da je bojni brod Pr
ve zadu bine ovde iz istog tog razloga. Ostaje jo jedino pitanje ta e Treviz ovde."
"Da li, Govornie, nameravate da ga sledite do same planete?"
"Imao sam u vidu i takvu mogunost, ali je u meuvremenu do lo do neeg sasvim n
eoekivanog. U ovom trenutku nalazim se oko stotinak miliona kilometara udaljen od
Gee i u svemiru oko sebe oseam postojanje nekog mentalnog polja - zgusnutog, mad
a veoma slabog. Ne bih ga, mo da, ak ni uoio da se njegovo dejstvo nije usredsredilo
na um ove Dumljanke. Njen je um krajnje neobian; upravo iz tog razloga sam se i
saglasio da je povedem sa sobom."
"Bili ste, znai, u pravu pretpostaviv i da bi se to moglo dogoditi... ta mis
lite, da li je i Govornik Delarmi to nasluivala?"
"Mislite, kada je navaljivala da tu enu povedem sa sobom? Veoma sumnjam u
to - ali sam, Prvi govornie, rado iskoristio priliku."

"Milo mi je to ste to uinili. Da li je, Govornie Gendibale, po va em mi ljenju

ishodi te mentalnog polja upravo na toj planeti?"
"Da bih na tom mogao odgovoriti bilo bi neophodno da izvr im merenja na ne
koliko meusobno veoma udaljenih taaka u svemiru, kako bih ustanovio postoji li op ta
sferina simetrinost polja. Moj posredni mentalni opit navodi me na zakljuak da je
to mogue, premda ne i sasvim izvesno. Meutim, mislim da ne bi bilo mudro upustiti
se u dalje provere u prisutnosti bojnog broda Prve zadu bine."
"Pa ipak, pretpostavljam da on ne predstavlja ozbiljnu pretnju."
"To jo ne znam. Prvi govornie, nisam sasvim siguran nije li ishodi te mental
nog polja na samom brodu."
"Ali oni..."
"Uz najdublje po tovanje, Prvi govornie, dopustite mi da vas prekinem. Nama
nije sasvim poznato kakav je tehnolo ki napredak Prva zadu bina u meuvremenu ostvari
la. U njihovom se pona anju mo e razabrati izvesna neobina samouverenost, i mogue je d
a se u tome krije neko neprijatno iznenaenje za nas. Morali bismo, stoga, ustanov
iti da li su uz pomo nekog od svojih aparata uspeli da se obezbede od dejstva men
talnih moi. Ukratko, Prvi govornie, suoen sam ili sa bojnim brodom ili sa itavom pla
netom mentalista.
Ukoliko je re o bojnom brodu, mogue je da su njihove mentalne moi preslabe
da me parali u; meutim, mogu biti dovoljne da me oslabe - a u tom sluaju fizika oru ja
bojnog broda mogla bi biti dovoljna da me uni te. S druge strane, ukoliko je izvor
mentalnog polja na planeti, u tom sluaju ve sama injenica da ga je bilo mogue zapaz
iti na ovolikoj udaljenosti mo e znaiti da je jaina polja na njenoj povr ini ogromna tolika da mo da ne bih bio u stanju da ga savladam.
I u jednom i u drugom sluaju, stoga, bilo bi neophodno postaviti mre u - to
talnu mre u - preko koje bi mi, u sluaju potrebe, svi izvori mentalnih moi na Tranto
ru mogli biti stavljeni na raspolaganje."
Prvi govornik je trenutak oklevao. "Totalna mre a... Nikad je ranije nismo
koristili - nikada to, ak, nije bilo ni predlo eno - osim u vreme Mazgova."
"Mo e se desiti da je ova kriza znatno opasnija od one s kojom smo se suoil
i u doba Mazgova, Prvi govornie."
"Ne znam da li e se Sto sa tim saglasiti."
"Mislim, Prvi govornie, da ne treba ni da tra ite njihovu saglasnost. Potre
bno je, samo, da proglasite stanje pune uzbune."
"A kakav bih im razlog mogao za to navesti?"
"Recite im, Prvi govornie, upravo ono to sam vam maloas saop tio."
"Govornik Delarmi rei e na to da ste nesposobna kukavica, koju su bezrazlo n
a strahovanja dovela na rub ludila."
Gendibal za trenutak zastade, a onda odgovori: "Lako mogu da zamislim da
bi rekla ne to poput toga. Ali, Prvi govornie, dopustimo joj da ka e to god joj je vo
lja; ja u to lako pre iveti. Ono to je sada na kocki nisu ni moj ponos ni moje samol
jublje ve sam opstanak Druge zadu bine."
77.
Harla Brano se smrknuto nasme i, i bore joj se jo dublje ureza e stvarajui pra
vi reljef na njenom licu. "Mislim da mo emo krenuti dalje", ree ona. "Spremna sam z
a njih."
"Da li jo oseate da znate ta radite?" upita Kodel.
"Kad bih odista bila onoliko a ava koliko se ti, Liono, pretvara da smatra da
jesam, da li bi i u tom sluaju nastojao da po svaku cenu ostane sa mnom na ovom b
rodu?"
Kodel sle e ramenima i odgovori: "Po svoj prilici. Ali u tom bih sluaju, ma
dam gradonaelnice, nastojao da budem ovde kako bih vas, ukoliko bi mi se uinilo da
idete predaleko, mogao zaustaviti, skrenuti vas s va eg nauma, ili u najmanju ruk
u, usporiti va e delovanje. A razume se, ukoliko niste potpuno po a aveli..."
"Da?"
"Pa, eto, u tom sluaju ne bih voleo da u buduim istorijskim studijama sve
bude pripisano vama. Dopustimo im da spomenu da sam i ja bio ovde s vama; neka s
e, pri tom, glo e oko toga kome sve, zaista, treba da bude pripisano u zaslugu. ta
na to ka ete, gradonaelnice?"

"Pametno, Liono, vrlo pametno - ali krajnje uzaludno. Ja sam predstavlja

la stvarnu vlast u senci mnogih mojih prethodnika; sumnjam, meutim, da bi iko mog
ao poverovati da bih bila spremna da tako ne to dopustim kada sam konano u svoje ru
ke preuzela zvaninu upravu."
"Videemo."
"Ne, neemo, jer e istorija o svemu suditi tek po to nas vi e ne bude. Ipak, ni
malo ne strahujem. Ni u pogledu svog mesta u istoriji, ni u pogledu onoga." I on
a pokaza prstom na ekran.
"Komporov brod", ree Kodel.
"Tano, Komporov brod", ponovi Brano, "ali Kompor nije na njemu. Jedan od
na ih izviaa pratio je promenu posade. Kompora je presreo neki drugi brod. Dve osobe
sa tog broda pre le su Komporu, a ovaj je ne to kasnije napustio svoj brod i pre ao n
a brod to dvoje nepoznatih."
Brano protrlja ake. "Treviz je savr eno obavio svoj zadatak. Odaslala sam g
a u svemir da bi mi poslu io kao gromobran - i tako je i bilo. Privukao je na sebe
gromove. Brod koji je presreo Kompora nesumnjivo pripada Drugoj zadu bini."
"Pitam se", ree Kodel, "kako mo ete biti toliko sigurni u to?" On mirno izv
adi lulu i stade je puniti duvanom.
"Uvek sam, zna , sumnjala da bi Kompor mogao biti pod kontrolom Druge zadu b
ine. ivot mu je bio suvi e uravnote en. Sve se oduvek, nekako, okonavalo u njegovu kor
ist - a pored toga, bio je i neosporan prvak u hipersvemirskom lovu na druge bro
dove. Izdajstvo koje je poinio u odnosu na Treviza moglo je, istina, predstavljat
i izraz upro ene kombinatorike jednog ambicioznog oveka - ali uinio je to sa toliko n
epotrebne prilje nosti da sam pomislila kako u tome mora biti i neeg dubljeg od puk
e line ambicije."
"Sve su to, gradonaelnice, samo nagadanja."
"Prestala su da budu samo nagaanja onog trenutka kada mu je po lo za rukom
da sledi Treviza kroz niz uzastopnih skokova - sa lakoom koja bi bila shvatljiva
jedino da je u pitanju bio samo jedan skok."
"Mogao se, gradonaelnice, pri tom u potpunosti osloniti na svoj raunar."
Meutim, Brano zabaci glavu unazad i veselo se nasmeja. "Dragi moj Liono,
toliko si obuzet graenjem slo enih zamki da si jednostavno prevideo koliko delatne
mogu biti najobinije zamisli. Poslala sam Kompora da sledi Treviza - ali ne zbog
toga to mi je to stvarno bilo neophodno. Kakvog bi to, uop te, imalo smisla? Treviz
, ma koliko mo da udeo da svoje kretanje zadr i u tajnosti, jednostavno nije mogao iz
bei da na sebe ne privue pa nju na svakom ne-zadu binskom svetu koji bi posetio. Njego
va ultramoderna zadu binska letelica - njegov upadljiv zadu binski naglasak - njegov
zadu binski novac - na svakom bi ga mestu smesta uinili vi e nego upadljivim. Pored
toga, u sluaju potrebe, on bi se odmah obratio za pomo nekom od zadu binskih slu benik
a kao to se, uostalom, i dogodilo na Sej elu - i mi bismo smesta bili upoznati sa s
vakim njegovim postupkom - potpuno nezavisno od Kompora.
Ne", nastavi ona zami ljeno, "Kompora sam poslala za njim da bih isku ala Ko
mpora. I u tome smo uspeli, jer smo mu namerno stavili na raspolaganje ne ba sasv
im ispravan raunar; ne toliko neispravan da se to odrazi na njegovu sposobnost up
ravljanja brodom, ali taman onoliko nedelatan koliko je bilo neophodno da ne bud
e u stanju da mu pru i pomo u obavljanju uzastopnih skokova. Pa ipak, Kompor je usp
eo da sledi Treviza bez ikakvih vidljivih pote koa."
"Vidim, gradonaelnice, da mi mnogo toga ne kazujete, sve dok ne zakljuite
da je potrebno da mi kazete."
"Dr ala sam te po strani od toga, Liono, budui da tvoja neupuenost u svaku p
ojedinost jednostavno nije mogla biti ni od kakve tete. Ja ti se divim i koristim
se tobom, ali postoje o tre granice mom poverenju, kao, uostalom, i tvom poverenj
u u mene - i, molim te, nemoj se truditi da to opovrgne ."
"Ni ne nameravam", odvrati Kodel suvo, "ali, gradonaelnice, jednog u dana
mo da uzeti sebi slobodu da vas na to podsetim... U meuvremenu, postoji li jo ne to u t
a bih sada trebalo da budem upuen? Kakva je priroda broda koji je presreo Kompora
? Jer, nema sumnje, ukoliko je Kompor pripadnik Druge zadu bine, onda i taj brod n
osi njenu zastavu."
"Uvek mi je, Liono, bilo pravo zadovoljstvo da razgovaram s tobom. Brzo
uvia kako stvari stoje. Shvata , dakle, da se Druga zadu bina vi e ne trudi da zametne s

voje tragove. Ona raspola e odbranom, na koju se i oslanja, da te tragove uini nevi
dljivim, ak i kada to ovi nisu. Nikada se jednom pripadniku Druge zadu bine ne bi m
oglo dogoditi da upotrebi neki brod tuinske izrade, ak i kada bi znao koliko lako
mo emo da odredimo poreklo nekog broda samo na osnovu sheme prema kojoj koristi en
ergiju. Uvek bi bili u mogunosti da takvo jedno saznanje uklone iz uma onoga ko j
e do njega do ao - te, prema tome, emu se muiti oko uklanjanja tragova? Pa, eto, na i
zvia bio je u stanju da odredi pripadnost broda koji je presreo Kompora gotovo ist
og trenutka kada ga je ugledao."
"I sada e, pretpostavljam, Druga zadu bina poku ati da to saznanje ukloni iz
na ih mozgova."
"Ukoliko budu u stanju", odgovori Brano. "Meutim, iznenadie se kada ustano
ve da su se stvari izmenile."
"Nedavno spomenuste da vam je poznato gde se nalazi Druga zadu bina", ree K
odel. "Da ete se najpre pobrinuti za Geu, a potom i za Trantor. Bio bih sklon da
iz toga izvuem zakljuak da je brod koji je presreo Kompora poreklom sa Trantora."
"Zakljuak ti je ispravan. Jesi li iznenaden?"
Kodel lagano zavrte glavom. "Nisam, bar ne posle svega. Ebling Mis, Tora
n Darel i Bejta Darel, svi zajedno, na li su se na Trantoru u trenutku kada je Maz
gov bio zaustavljen. Arkadi Darel, Bejtina unuka, bila je rodena na Trantoru i p
onovo se na njemu na la u trenutku kada je, navodno, Druga zadu bina bila zaustavlje
na. U njenim opisima onoga to se zbilo pominje se i izvesni Prim Palver, kao osob
a koja je, pojavljujui se uvek kada je bilo najneophodnije, odigrala kljunu ulogu,
a on je bio trantorski trgovac. Mislim da je odmah trebalo doi na pomisao da se
Druga zadu bina nalazi na Trantoru, gde je, uzgred budi reeno, i sam Seldon iveo u v
reme kada je osnovao obe Zadu bine."
"To je sasvim oigledno, s tim to niko dosad nije ak ni nagovestio takvu mog
unost. Sama Druga zadu bina postarala se za to. Upravo sam na to mislila kada sam r
ekla da nije bilo neophodno da uklanjaju svoje tragove, budui da su lako mogli ud
esiti da se niko ni ne obazre u njihovom pravcu - odnosno, da su seanja na te tra
gove mogli izbrisati kod onih koji su ih mo da i videli."
"U tom sluaju", ree Kodel, "nemojmo prebrzo gledati u pravcu u kome oni mo d
a sada ele da gledamo. ta mislite, kako je Treviz uop te mogao da doe do zakljuka da D
ruga zadu bina odista postoji? Zbog ega nije i njega zaustavila?"
Brano podi e ruku i stade na nabraja podi ui jedan za drugim svoje kvrgave pr
ste. "Prvo, Treviz je krajnje neobian ovek koji, uprkos svoj svojoj bunoj nesposobn
osti da bude obazriv, nosi ne to u sebi u ta nisam bila u stanju da proniknem. Mogue
je da on predstavlja sasvim poseban sluaj. Drugo, Druga zado bina, po svemu sudei,
nije ivela u potpunom neznanju. Kompor je odmah poeo da uhodi Treviza, i konano mi
ga prijavio. Meni je bilo namenjeno da zaustavim Treviza, kako Druga zadu bina ne
bi morala da preuzme rizik da bude otkrivena time to bi se sama ume ala. Tree, budui
da ja nisam postupila onako kako se od mene moglo oekivati - nisam ga likvidirala
, ni uhapsila, niti uklonila njegova seanja - nisam, pogotovo, upotrebila psihoso
ndu - ve sam ga samo poslala u svemir - Druga zadu bina bila je prinuena da ode kora
k dalje. Neposredno su se ume ali, na taj nain to su jedan od svojih brodova odaslal
i za njim."
Stisnutih usana, s oevidnim zadovoljstvom, ona dodade: "Oh, kakav divan g
romnobran!"
"A kakav e biti na sledei korak?" upita Kodel.
"Uputiemo izazov tom pripadniku Druge zadu bine s kojim smo se suoili. U stv
ari, ve smo poeli da mu se lagano pribli avamo."
78.
Gendibal i Novi sedeli su zajedno, jedno pored drugog, posmatrajui ekran.
Novi je bila prepla ena. Gendibalu je to bilo sasvim jasno, ba kao i injenic
a da se oajniki borila da strah odagna od sebe. No, on nije mogao ni ta preduzeti da
joj pomogne u njenoj borbi, jer nije smatrao nimalo mudrim da u ovom trenutku z
adire u njen um budui da bi to pritulilo, u jo veoj meri, tanane nadra aje kojima se
ovaj odazivao na dejstvo slabog mentalnog polja to ih je okru ivalo.
Zadu binski bojni brod lagano se pribli avao - uop te nije sumnjao u to da se
uputio ka njima. Bio je to veliki vojni brod, sa posadom od - sudei prema ranijim

saznanjima o zadu binskim brodovima - najmanje est osoba. Gendibal je bio sasvim s
iguran da bi oru je kojim je raspolagao taj brod bilo samo po sebi dovoljno da zau
stavi, pa ak i zbri e, sve brodove koji su stajali na raspolaganju Drugoj zadu bini ukoliko bi se ovi oslonili isklju ivo na svoju fiziku mo.
Kako su stvari sada stajale, pribli avanje bojnog broda jednom jedinom bro
du kojim je upravljao pripadnik Druge zadu bine predstavljalo je injenicu iz koje s
u se mogli izvui reiti zakljuci. ak i ukoliko je taj zadu binski brod raspolagao izves
nim mentalnim moima, malo je bilo verovatno da bi ba bio spreman da ovoliko prie elj
ustima Druge zadu bine. Stoga, mnogo je verovatnije bilo da je njegovo nastupanje
izraz neznanja - koje je, opet, i samo moglo biti na razliite naine stepenovano.
Moglo je to, takoe, znaiti i da komandant bojnog broda nije znao da je Kom
por napustio ovaj brod - ili, ako jeste - da nije imao pojma da ga je zamenio je
dan pripadnik Druge zadu bine ili ak, da nije imao nikakvu predstavu o tome ta je, u
op te, Druga zadu bina.
Pa ipak (Gendibal je nameravao da bri ljivo razmotri svaku mogunost), ta ako
je brod odista raspolagao mentalnim moima i zahvaljujui tome usudio se da krene n
a ovako otvoren, samopouzdan nain? To je, u svakom sluaju, moglo znaiti da njime up
ravlja neki megaloman - ili da raspola e moima koje su daleko prevazilazile sve to j
e Gendibal bio spreman da dopusti kao moguno.
Ali ni ono to je on bio spreman da dopusti kao moguno nije morala biti kon
ana procena...
On pa ljivio osmotri Novin um. Novi nije bila u stanju da svesno oseti pri
sutnost mentalnog polja, dok je Gendibal, razume se, to bio u stanju; pa ipak, G
endibalov um nije hio u stanju da to uini na tako tanan nain, ili da utvrdi prisut
nost najslaba nijeg mentalnog polja - kao to je to Novim um bio u stanju. Bio je to
paradoks koji je u budunosti valjalo dobro prouiti i iz koga su mogli nastati plo
dovi to e se na duge staze pokazati neuporedivo va nijim nego to je to u ovom trenutk
u predstavljao problem jednog nastupajueg bojnog broda.
Gendibal je, intuitivno, uoio takvu mogunost jo onog trenutka kada je prvi
put postao svestan neobine pitomosti i sklada Novinog uma - ispoljiv i, pritom, tmu
ran ponos zbog intuitivnih sposobnosti kojima je raspolagao. Govornici su oduvek
bili ponosni na svoje intuitivne moi - ali u kolikoj su meri one, zapravo, bili
proizvod njihove nesposobnosti da jainu polja izmere uobiajenim fizikim metodima i,
sledstveno tome, njihovog neuspeha da dokue ta su to, u stvari, uinili? Bilo je su
vi e lako pokriti neznanje mistinom rei 'intuicija'. I zato, do koje je mere njihovo
neznanje moglo proistei iz njihovog potcenjivanja va nosti fizikog u odnosu na ment
alno?
I do koje je mere to moglo biti izraz zaslepljene oholosti? Kada on bude
preuzeo polo aj Prvog govornika, pomisli Gendibal, sve e se to izmeniti. Morae se o
setno suziti jaz izmedu fizikih moi dveju Zadu bina. Druga zadu bina, jednostavno, ne
sme dopustiti postojanje stalne pretnje da bude uni tena - svaki put kada njen men
talni monopol makar u najmanjoj meri, bude naru en.
...U stvari, taj monopol ve je, u ovom trenutku, po svemu sudei, bio naru en
. Mo da je Prva zadu bina ozbiljno uznapredovala a mo da je, s druge strane, izmedu nj
e i onih Anti-Mazgova do lo do saveza. (Ta mu se pomisao javi sada prvi put, i on
uzdrhta).
Ovakve misli minu e njegovim umom brzinom koja je bila uobiajena za Govorni
ke - istovremeno dok je o svemu tome razmi ljao, ostao je sasvim svestan plamika u
Novinom umu, njenog odaziva na blage podsticaje mentalnog polja to ih je okru ivalo
. Meutim, iako se zadu binski bojni brod postojano pribli avao, polje nije postajalo
sna nije.
Samo po sebi, ipak, to nije predstavljalo konanu potvrdu da brod ne raspo
la e mentalnim moima. Poznata je injenica da se rasprostiranje mentalnog polja nije
pokoravalo zakonu koji je govorio o opadanju ili rastu sa kvadratom udaljenosti.
Drugim reima, jaina mentalnog polja nije u odgovarajuoj meri rasla dok se rastojan
je izmedu oda iljaa i primaoca smanjivalo. U tom se pogledu sasvim razlikovalo od e
lektromagnetnih ili gravitacionih polja. Pa, ipak, mada su promene u jaini mantal
nih polja bile u manjoj zavisnosti od razdaljina no to je to bio sluaj sa poljima
fizike naravi, ipak ni mentalna polja nisu bila sasvim neosetljiva na poveanje ili
smanjenje razdaljine. Nadra aj u Novinom mozgu morao je, sa pribli avanjem bojnog b

roda, ispoljiti uoljivo poveanje - ma koliko ono bilo.

(Kako se, uop te, moglo dogoditi da tokom pet vekova nijedan pripadnik Dru
ge zadu bine - od Harija Seldona nadalje - nije nikad ni pomislio da se lati posla
na utvrivanju matematikog odnosa izmeu jaine mentalnog polja i udaljenosti? Gendiba
l se utke zakle da se tom grubom potcenjivanju fizike mora stati na kraj.)
Ukoliko je bojni brod raspolagao mentalnim moima i ukoliko mu je bilo jas
no da pred sobom ima jednog pripadnika Druge zadu bine, ne bi li bilo prirodno da
pre nastupanja pojaa dejstvo polja do krajnjih granica? Ali u tom sluaju, ne bi li
Novin um nedvosmisleno zabele io to poveanje nekim svojim upadljivijim odazivom?
Pa ipak, nije!
Mentalno polje, razume se, i dalje je bilo tu, ali mora biti da je potic
alo sa Gee. Bilo je to, samo po sebi, dovoljno neprijatno, ali neposredni proble
m predstavljao je sam brod. Prema tome, najpre da se njime pozabavi, a potom e sv
oju pa nju usmeriti prema svetu Anti-Mazgova.
ekao je. Bojni brod e ve ne to preduzeti, ali e mu se, bar, dovoljno pribli iti
da se oseti sasvim sigurnim da mo e prei i na otvorenije ispoljavanje neprijateljst
va.
Bojni brod se i dalje pribli avao - inilo se da sada ubrzava - ali jo nije o
tkrivao svoje namere. Konano, Gendibal izvede proraun prema kome bi snaga njegovog
udara mogla biti dovoljna. Na brodu nee osetiti nikakav bol, tek izvesnu nelagod
nost: samo e ustanoviti da glavni mi ii njihovih tela krajnje tromo odgovaraju na nj
ihove elje.
Gendibal suzi mentalno polje kojim je njegov um upravljao. Polje se pojaa
i sunu preko provalije koja je delila dva broda brzinom svetlosti. (Dva broda n
alazila su se toliko blizu jedan drugom da se hipersvemirski kontakt - koji je p
retpostavljao neizbe ni gubitak u preciznosti - inio nepotrebnim.)
A onda, Gendibal se odjednom sav ukoi, vi e nego zaprepa en.
Zadu binski brod raspolagao je delotvornim mentalnim titom, koji je jaao u s
razmeri sa jaanjem Gendibalovog vlastitog mentalnog polja... Konano, bilo je jasno
: brod nije krenuo na njega iz pukog neznanja, ve zahvaljujui tome to je raspolagao
neoekivanom, mada pasivnom za titom.
79.
"Ah!" uzviknu Brano. "Liono, poku ao je da nas napadne! Pogledaj!"
Zadu binski naunici predano su nastojali, tokom itavih stotinu dvadeset godi
na, da u najveoj tajnosti konstrui u mentalni tit; nikad nijedan nauni projekat nije
dr an u tolikoj tajnosti, osim, mo da, usamljenikog traganja Harija Seldona za pouzda
nim psihoistorijskim metodom. Pet nara taja uporno je radilo na postepenom usavr ava
nju jedne naprave ije se delovanje nije oslanjalo ni na kakvu zadovoljavajuu naunu
teoriju.
Meutim, nikakav napredak nije bio mogu bez pronalaska psihometra, koji je
mogao slu iti kao vodi, ukazujui na pravac i meru napretka postignutog u svakoj poje
dinanoj fazi. Niko nije umeo da objasni kako on dejstvuje; pa ipak, sve je ukaziv
alo na to da je psihometar bio u stanju da izmeri i neizmerljivo, kao i da odred
i i neodredljivo. Brano je stoga smatrala (a njena oseanja delili su i neki od na
unika) da e ukoliko Zadu bini ikad poe za rukom da protumai dejstvovanje psihometra, u
moima mentalne kontrole, postati ravni Drugoj zadu bini.
Ali to je bila stvar budunosti. U ovom trenutku i sam tit trebalo je da bu
de dovoljan, naroito uz stvarnu i neospornu nadmo u fizikom oru ju.
Brano otposla poruku, prethodno snimljenu; poruka je bila upuena mu kim gla
som iz koga su prethodno uklonjene sve emocije, tako da je postao bezbojan i smr
tonosno pretei.
"Poruka Blistavoj zvezdi i njenoj posadi. Aktom piratstva domogli ste se
jednog broda Flotile Zadu binske federacije. Nareuje vam se da smesta predate brod
, kao i da sami polo ite oru je; u protivnom, mo ete oekivati napad."
Trenutak kasnije, sti e i odgovor; bio je to prirodan mu ki glas. "Gradonaeln
ice Brano, sa Terminusa, poznato mi je da se nalazite na brodu. Blistave zvezde
nisam se domogao aktom piratstva. Njegov zapovednik, Mun Li Kompor, sa Terminusa
, dobrovoljno mi je uputio poziv da doem na njegov brod. Zahtevam, stoga, da prih
vatite krae primirje kako bismo mogli porazgovarati o stvarima koje su za oboje o

d podjednake va nosti."
"Pustite mene da govorim s njim, gradonaelnice", apnu Kodel.
Meutim, Brano s prezrenjem podi e ruku: "Sva odgovornost poiva na meni, Lion
o."
Podesiv i prenosnik, ona progovori glasom koji gotovo da je bio isto tolik
o bezbojan i bezoseajan koliko i glas koji je u njeno ime maloas zborio:
"ovee sa Druge zadu bine, nastojte da shvatite svoj polo aj. Ukoliko se smesta
ne predate, u mogunosti smo da va brod raznesemo u prah za onoliko vremena koliko
je potrebno svetlosti da od na eg doputuje do va eg broda - i spremni smo da to i ui
nimo. Ni ta time neemo izgubiti budui da ne raspola ete nikakvim znanjem koje bi nam b
ilo neophodno - i zbog koga bismo vas ostavili u ivotu. Poznato nam je da ste sa
Trantora; i kada jednom budemo zavr ili sa vama, biemo spremni da svr imo i sa Tranto
rom. Voljni smo da vam odobrimo nekoliko trenutaka kako biste imali vremena da k
a ete to to elite; meutim, s obzirom na to da nemate da ka ete mnogo toga to bi bilo od
vrednosti za nas, nismo spremni da vas dugo slu amo."
"U tom sluaju", odgovori Gendibal, "dopustite mi da govorim brzo i da odm
ah preem na stvar. Va
tit nije savr en, niti to mo e biti. Precenili ste svoj tit - a po
tcenili mene. U stanju sam da prodrem u va um i da nad njim uspostavim kontrolu.
Mo da ne ba tako lako kao kad ne bi bilo tita, ali ipak dovoljno lako. U istom onom
trenutku kada poku ate da protiv mene upotrebite neko oru je ja u vas napasti - ali u
tom sluaju morate i ovo shvatiti: bez tita, u stanju sam da prodrem u va um bez i
kakvih pote koa, ne priiniv i vam pritom nikakvo zlo. Sa titom, meutim, morau da se prob
jam kroz njega, to sam takoe u stanju da postignem, ali u tom sluaju, moj prodor nee
biti ni bezbolan ni bezopasan. Va um, ba kao i tit, u tom e sluaju biti razoren, i p
osledice e biti neotklonjive. Drugim reima, vi me ne mo ete zaustaviti, dok ja, s dr
uge strane, mogu zaustaviti vas - time to ete me prinuditi da postupim gore nego d
a sam vas ubio.
Od vas e ostati samo beslovesna olupina. elite li da preuzmete taj rizik?"
"I sami znate da to niste u stanju da uinite", odgovori Brano.
"Pa, onda, jeste li spremni da preuzmete rizik posledica koje sam vam up
ravo opisao?" upita Gendibal glasom u kome se jasno nasluivala samrtna ravnodu nost
.
Kodel se na e prema njoj i pro apta: "Za ime Seldona, gradonaelnice..."
Gendibal ga prekide (ne ba istog trenutka, jer je svetlosti - svemu to je
putovalo brzinom svetlosti - bilo potrebno ne to vi e od jedne sekunde da premosti r
azdaljinu izmeu dva broda). "Pratim va e misli, Kodele. Nema nikakve potrebe da apuet
e. Pratim i gradonaelniine misli. Neodluna je; stoga, nema potrebe da jo paniite. Ve s
ama injenica da mi je to poznato predstavlja, kao to vidite, neporeciv dokaz da va
m tit nije neprobojan."
"Mo emo ga jo ojaati", dobaci mu gradonaelnica izazovno.
"Ali i ja mogu pojaati svoj mentalni udar", odvrati Gendibal.
"Ipak, ja sedim ovde krajnje opu tena, koristei samo fiziku energiju da odr im
tit, a energije imam dovoljno da ga odr im jo prilno dugo. Meutim, vi morate da upotr
ebite mentalnu energiju za probijanje tita i na kraju ete se umoriti."
"Gre ite", odgovori Gendibal. "U ovom trenutku nijedno od vas dvoje nije u
stanju da izda nikakvo nareenje nijednom lanu posade va eg broda, niti posadama bil
o kog drugog broda. Toliko uspevam da postignem a da vam ne nanesem nikakvo zlo;
meutim, nemojte uiniti ni ta da izbegnete mojoj kontroli. Jer ukoliko budem morao d
a poveam vlastitu mentalnu mo radi suzbijanja va eg poku aja - a to u, svakako, morati
da uinim - to e, kao to ve rekoh, imati ozbiljne posledice po vas."
"Onda, ekau", ree Brano, polo iv i ake na kolena s izrazom nepokolebljive strplj
ivosti. "Vi ete se na kraju umoriti, i kada se to zaista dogodi nareenje koje u izd
ati nee glasiti da vas uni te, budui da ete tada ve biti sasvim bezopasni. Nareenje e g
asiti da se glavnina zadu binske flote uputi ka Trantoru. Dakle, ukoliko elite da s
pasete svoj svet - predajte se. Jo jedna pomama uni tenja nee ni va u dru inu ostaviti n
etaknutom, kao to je bilo u sluaju prve, u doba Velikog Pusto enja."
"Zar ne shvatate, gradonaelnice, da bih, ukoliko osetim prve znake umora
- to se, uveravam vas, nee dogoditi - svoj svet mogao spasti na vrlo jednostavan n
ain: time to bih vas uni tio pre no to me sasvim napusti mo da to uinim?"
"Vi to neete uiniti. Va osnovni zadatak je da ouvate Seldonov Plan. Likvidir

ati gradonaelnicu Terminusa i zadati takav udarac ugledu i samopouzdanju Prve zad
u bine, uz istovremeno nezamislivo unazaivanje njene moi i ohrabrivanje njenih nepri
jatelja posvuda, znailo bi do krajnosti poremetiti Seldonov Plan - a to bi za vas
bilo gotovo isto toliko ravo koliko i samo uni tenje Trantora. Bolje re enje bi, ipa
k, bilo da se predate."
"Jeste li spremni da stavite na probu moje oklevanje da vas uni tim?"
Branine se grudi stado e nadimati, dok je duboko uvlaila vazduh u plua. A on
da ga lagano ispusti i ree vrstim glasom: "Jesam!"
Kodel, koji je sedeo kraj nje, preblede.
80.
Gendibal je netremice posmatrao lik Brano, koji staja e pred njim u jednom
uglu prostorije neposredno ispred zida. Slika je, usled interferencija to ih je
stvarao tit, bila mutna i treptava. ovek koji je sedeo pored nje jedva da se nazir
ao, kao u nekoj izmaglici, budui da Gendibal nije imao razloga da na njega trai en
ergiju. Bilo je neophodno da se usredsredi na gradonaelnicu.
Meutim, ona, zauzvrat, nije imala pred sobom njegov lik. Stoga, na primer
, nije mogla znati da i on ima nekoga kraj sebe. Niti je znala kakve zakljuke da
izvue iz izraza njegovog lica ili njegovih kretnji. U tom pogledu on je svakako r
aspolagao nesumnjivom predno u.
Sve ono to joj je rekao predstavljalo je su tu istinu. Zaista je bio u stan
ju da se probije do nje, mada po cenu ogromnog utro ka mentalne energije - i pri t
ome jedva da bi bio u mogunosti da izbegne da nepopravljivo poremeti njen um.
Ali i sve to je ona rekla predstavljalo je su tu istinu. Uni titi je - znailo
je poremetiti Plan gotovo u istoj onoj meri u kojoj je to Mazgov uinio. U stvari,
novi poremeaj mogao je biti jo ozbiljniji, budui da je plan znatno dalje odmakao i
da je bilo manje vremena da se skretanje ispravi.
to je bilo jo gore, bila je tu i Gea, ogromna nepoznanica - sa svojim ment
alnim poljem koje je i dalje ostajalo slaba no, jedva raspoznatljivo, razdra ujue izm
iui mogunosti konane detekcije.
On za asak ponovo ue u Novin um, samo da bi proverio da li je plamiak jo bio
tu. Bio je, neizmenjen.
Ona ni na koji nain nije mogla da oseti njegovo ula enje u njen um, pa ipak
se okrenula ka njemu i upitala ga sa strahopo tovanjem: "Gospodine, vidim tamo ne
ku bledu izmaglicu. Je li to sa njom razgovarate?"
Mora biti da je izmaglicu uoila zahvaljujui kratkom trenutku povezanosti n
jihova dva uma. Gendibal stavi prst na usta. "Ne pla i se, Novi. Samo zatvori oi i
opusti se."
On zatim podi e glas. "Gradonaelnice Brano, u okvirima koje ste postavili r
izik koji preuzimate ini se razumnim. Nemam elju da vas smesta, ovog asa, uni tim, bu
dui da verujem da ete, ukoliko poku am da vam ne to objasnim, biti spremni da me s pa nj
om saslu ate; konano, verujem, nee vi e biti potrebe za uni tenjem ni sa jedne ni sa dru
ge strane.
Pretpostavimo, gradonaelnice, da vi pobedite i da se ja predam. ta sledi?
U mahnitoj samouverenosti i neosnvano se oslanjajui na svoj mentalni tit, vi i va i
naslednici nastojaete da sa nepotrebnom urbom pro irite svoju mo nad itavom Galaksijom
. Meutim, inei to vi ete zapravo odgodti uspostavljanje Drugog Carstva, budui da ete u
meuvremenu uni titi i Seldonov Plan."
"Nisam nimalo iznenaena", odgovori Brano, "zbog nedostatka elje da me smes
ta uni tite; mislim, zapravo, da ete biti prinueni, dok tako budete sedeli, da shvat
ite da ni ne smete da me unistite."
"Ne dopustite da vas zavede oseaj preuranjenog trijumfa", upozori je Gend
ibal. "Radije me saslu ajte. Prete ni deo Galaksije jo je izvan dosega moi Zadu bine i,
u prilinoj meri, antizadu binski nastrojen. Postoje, ak, i prilini delovi same Zadu bin
ske federacije koji se jo seaju dana svoje nazavisnosti. Ukoliko bi Zadu bina suvi e b
rzo poela da ja e na talasu mog poraza - li ila bi ostatak Galaksije njegove najvee sl
abosti: nejedinstva i neodlunosti. Prinudili bliste ih da se iz straha od vas uje
diine - i, istovremeno, dali biste i novu hranu pobunjenikim te njama u samoj Feder
aciji."
"Pucate orcima", odgovori Brano. "Raspola emo sa dovoljno moi da lako savlad

amo sve neprijatelje, ak i ukoliko se svi svetovi u Galaksiji, koji ne pripadaju

Federaciji, udru e protiv nas - pa, ak, i ukoliko se polovina lanica Federacije pabu
ni i svrsta s njima. To ne predstavlja nikakav problem."
"Ne predstavlja nikakav neposredni problem, gradonaelnice. Pogre iete ako is
hod budete videli samo onakvim kakav vam se ovog asa predstavlja. U stanju ste, d
akako, da uspostavite Drugo carstvo time to ete ga jednostavno proglasiti uspostav
ljenim, ali neete biti u stanju i da ga odr ite. Svakih desetak godina moraete ga po
novo osvajati."
"Pa, onda emo i initi to, sve dok se ti svetovi ne umore - kao to ete se i v
i umoriti."
"Nee se oni izmoriti, kao to ni ja neu. Niti e sve to moi da potraje du e vreme
nsko razdoblje, budui da e se jedna druga i jo vea opasnost nadneti nad to pseudo-ca
rstvo koje nameravate da uspostavite. Budui da e ga biti mogue, makar privremeno, o
dr avati samo uz pomo sve vee vojne sile koja e biti stavljana na sve vea isku enja, zad
u binski generali e, po prvi put, postati i va niji i moniji od civilne vlasti. Pseudo
-carstvo raspa e se na vojnika podruja na kojima e pojedinani komandanti predstavljati
vrhovnu vlast. To e izazvati anarhiju - i sve e skliznuti natrag u varvarstvo koje
mo e potrajati znatno du e od trideset hiljada godina - onih trideset milenijuma ko
je je Seldon imao na umu pre no to je razradio svoj Plan."
"Detinjaste pretnje. ak i ukoliko su Seldonovi prorauni sve to imali u vid
u, oni ipak govore samo o moguem - ne i neizbe nom."
"Gradonaelnice Brano, pozva je Gendibal ozbiljnim glasom, "zaboravite na
Seldonov Plan. Vi niste u stanju da shvatite matematiku na kojoj se on zasniva,
i niste u stanju da sebi predstavite njegove sklopove. Razume se, verovatno da n
iste ni obavezni. Vi ste iskusan politiar; i uspe an, sudei po polo aju koji zauzimate
; tavi e, i hrabar, sudei po igri u koju ste se upustili. Sledstveno tome, iskoristi
te svoju politiku o troumnost. Razmislite o politikoj i vojnoj istoriji oveanstva, i r
azmotrite je u svetlosti onoga to nam je poznato o ljudskoj prirodi - prisetite s
e kako ljudi, politiari kao i vojne voe, stupaju u dejstva, protivdejstva i meudejs
tva - i recite nisam li u pravu?"
"ak i kada biste bili u pravu, ovee sa Druge zadu bine, u pitanju je rizik ko
ji moramo preuzeti", odgovori Brano. "Uz odgovarajue voe i uz stalan tehnolo ki napr
edak - na podrujima mentalnog, kao i fizikog - imamo sve izglede da uspemo. Hari S
eldon nikada nije na pravi nain procenio napredak koji je u meuvremenu ostvaren. N
ije ni mogao. Gde on to svojim Planom predvia da e Prva zadu bina doi u posed mentaln
og tita? U stvari, zbog ega bi nam Plan uop te bio potreban? I bez njega emo utemelji
ti novo Carstvo. Neuspeh bez Plana, na kraju krajeva, mo da je i bolji nego uspeh
s Planom. Mi ne elimo Carstvo u kome emo biti svedeni na be ivotne lutke koje e konci
ma povlaiti skriveni gospodari iz Druge zadu bine."
"Ka ete to samo zato to ne shvatate ta bi neuspeh predstavljao za sve ljude
u Galaksiji."
"Mogue je", odvrati Brano tvrdoglavo. "Poinjete li da oseate zamor, ovee iz D
ruge zadu bine?"
"Nimalo... Meutim, dozvolite mi da vam predlo im jednu alternativnu mogunost
koju jo niste razmotrili - u okviru koje nee biti neophodno da se ja predam vama,
niti vi meni... Nalazimo se u ovom trenutku u blizini planete ije je ime Gea."
"Paznato mi je."
"A da li vam je, mo da, poznato da se, po svemu sudei, radi o mestu sa koga
je potekao Mazgov?"
" to se toga tie, bio bi mi potreban neki vr i dokaz od va e puke tvrdnje."
"Planeta je okru ena mentalnim poljem, i predstavlja stani te mnogih Mazgova
. Ukoliko biste i ostvarili svoj san o uni tenju Druge zadu bine - postali biste rob
ovi te planete Mazgova. A kakvo vam je to Druga zadu bina ikada nanela - mislim pr
avo, a ne izmi ljeno ili pretpostavljeno zlo? A sad, stavite na drugi tas sve zlo
koje vam je jedan jedini Mazgov naneo."
"Sve ime raspola em jeste samo va a gola tvrdnja."
"Sve dok se budemo ovde zadr avali i nisam u mogunosti da vam i ta vi e pru im...
Prema tome, predla em primirje. Ostanite iza svog tita, ukoliko mi ne verujete - a
li budite spremni da saraujete sa mnom. Pribli imo se, zajedno, toj planeti - i kad
a se budete uverili da krije opasnost, ja u potrti njeno mentalno polje a vi ete n

arediti svojim brodovima da udare na nju."

"Zbog ega to ranije niste spomenuli?"
"Smatrao sam da vas mogu ubediti da nismo neprijatelji, i da mo emo saraiva
ti. Budui da, kako se ini, u tome nisam uspeo, predla em sada da saraujemo ak i uprkos
tome."
Brano nista ne odgovori, duboko zanesena u misli. "Poku avate da mi uspava
nkama navuete san na oi", konano ree ona. "Kako biste to vi, sasvim sami, bili u sta
nju da potrete mentalno polje itave jedne planete Mazgova? Sama pomisao na to tol
iko je sme na da jednostavno nisam u stanju da poverujem u iskrenost va eg predloga.
"
"Ja nisam sam", odgovori Gendibal. "Iza mene stoji sva mo Druge zadu bine i ta mo, usmerena preko mene, pobrinue se za Geu. Usput reeno, ona bi takoe, u bilo
kom trenutku, mogla slistiti i vas brod, ba kao da je od papira."
"Ako je tako kako ka ete, zbog ega vam je potrebna moja pomo?"
"Pre svega, zbog toga to samo potiranje mentalnog polja planete nije dovo
ljno. Druga zadu bina ne mo e se, od sada pa zauvek, posvetiti samo njegovom stalnom
potiranju, ba kao to ni ja sam ne mogu provesti ostatak svog ivota igrajui ovaj kon
verzacioni menuet sa vama. Potrebna nam je fizika sila, koju nam va a flota mo e stav
iti na raspolaganje... Pored toga, ukoliko vas ne mogu reima ubediti da dve Zadu bi
ne treba da jedna u drugoj vide saveznika, mo da e saradnja na jednom zajednikom pos
lu od najvee va nosti delovati znatno ubedljivije. Dela mogu biti od pomoi tamo gde
rei omanjuju."
Ponovo zavlada ti ina, a onda Brano ree: "Spremna sam da se jo vi e pribli im Ge
i, pod uslovom da to uinimo zajedniki. Ni ta izvan toga ne mogu obeati."
"Bie dovoljno", odvrati kratko Gendibal i na e se nad raunar.
A onda, iznenada, zau se Novin glas: "Ne, Gospodine. Sve do ovog asa, sve t
o ste uinili nije bilo va no; ali sada, molim vas, ne preduzimajte ni ta. Moramo saeka
ti Golana Treviza, venika sa Terminusa."
ODLUKA
81.
S blagim prizvukom mrzovolje u glasu Janov Pelorat primeti: "Stvarno, Go
lane, kao da niko nimalo ne mari za injenicu da mi je ovo prvi put u mom umereno
dugom ivotu - ne predugom, Blis, uveravam vas - da sam se otisnuo u Galaksiju. Pa
ipak, svaki put kada stignem na neki svet gotovo istog asa moram i da ga napusti
m, ne stekav i ak ni najmanju priliku da ga izbliza osmotrim. Sada mi se, evo, to v
e drugi put de ava."
"Jeste", odgovori mu Blis, "ali da niste onaj prvi svet napustili tako b
rzo ko zna koliko bi jo vremena pro lo pre no to biste mene sreli. Nadam se da je to
dovoljno da opravda va brzi odlazak sa Sej ela."
"Naravno! Najiskrenije, dra... draga moja, i vi e je nego dovoljno."
"Ali, Pel, ovoga puta, mo da i jeste prebrzo napustili drugi svet na koji
ste zakoraili, no sada sam i ja s vama - a i ja sam Gea, kao i bilo koji drugi nj
ezin deo, kao sva ona, u celini."
"Dovoljni ste mi samo vi, i nije mi potreban nijedan drugi njen deo."
Treviz, koji je mrgodno slu ao ovu razmenu Ijubaznosti, ne uspe da izdr i: "
Koje tarije! Zbog ega i Dom nije po ao sa nama?... Uh, tako mi svemira, nikad se neu n
avii na ova jednoslo na imena! Ime mu ima dvesta pedeset slogova, a koristi se samo
jedan... Zbog ega nije i on po ao, sa svih dvesta pedeset slogova svog imena? Ukol
iko je sve to o emu govorite toliko va no - ukoliko i sam opstanak Gee od toga zavi
si - zbog ega, onda i on nije po ao s nama, da nas predvodi?"
"Ja sam ovde, Trev", odgovori Blis, "a ja sam Gea isto onoliko koliko i
on." A onda, brzo ga postrance pogledav i svojim tamnim oima, dodade: "Smeta li vam
, mo da, to vas oslovljavam sa 'Trev'?"
"Da, smeta mi. Imam prava na na e obiaje koliko i vi na svoje. Ime mi je Tr
eviz. Dva sloga. Tre-viz."
"Naravno. Ne elim da vas ljutim, Trevize."
"Nisam ljut. Samo sam pometen." On naglo ustade i zakorai, preskoiv i pritom
Peloratove ispru ene noge (koji ih brzo povue), i ponovo se vrati do svog mesta. T

u zastade, okrenu se i zagleda u Blis.

Potom uperi prst prema njoj. "ujte! Oito, nisam vi e sam svoj gospodar. Neka
ko ste izmajstorisali da me sa Terminusa dovuete na Geu - ali ak i kada se u meni
javila sumnja da je upravo to u pitanju, inilo se da nema naina da se oslobodim va e
g stiska. A onda, kada sam se konano na ao na Gei - saop tavate mi da je jedini razlo
g mog dolaska potreba da spasem Geu. Zbog ega? Kako? ta mi Gea znai - ili, ta ja znai
m njoj - da bih je spa avao? Zar ba ne postoji niko drugi meu kvadrilionima ljudskih
bia u Galaksiji ko za taj posao ne bi bio pogodniji od mene?"
"Ali, molim vas, Trevize", ree Blis. Iznenadna poti tenost obli joj lice: v
i e nije bilo ni traga njenom ranijem vragolastom izmotavanju. "Ne ljutite se. Vid
ite, oslovljavam vas onako kako to elite, i ubudue u biti krajnje ozbiljna. Dom vas
je zamolio da budete strpljivi."
"Tako mi svih planeta u Galaksiji, bile one naseljene ili ne, ne elim da
budem strpljiv. Ukoliko sam, ve, toliko va an, ne zaslu ujem li bar neko obja njenje? P
re svega, ponovo da upitam: zbog ega Dom nije po ao s nama? Nije li sve ovo dovoljn
o va no da se i on nade ovde s nama, na Dalekoj zvezdi?"
"On jeste ovde, Trevize", odgovori Blis. "Dok sam ja ovde i on je ovde,
kao to je i sve sa Gee ovde, svako ivo bie, svaka estica njene materije."
"Vi ste, mo da, zadovoljni to je tako, ali ja ne razmi ljam na takav nain. Ja
nisam Geanac. Ne mo emo itavu planetu ugurati u ovaj brod, mo emo smestiti samo jednu
osobu. I tako imamo vas, a Dom je deo vas. U redu. Meutim, zbog ega nismo mogli p
ovesti Doma, a da vi budete deo njega?"
"Pre svega", odgovori Blis, "Pel, ovaj, Pe-lo-rat je tra io da ja budem na
brodu s vama. Ja, a ne Dom."
"Hteo je samo da bude galantan. Ko bi to jo shvatio ozbiljno?"
"Oh, drago moje mome, samo malo", ree Pelorat ustav i, sav crven u licu. "Bi
o sam krajnje ozbiljan. Ne volim da budem tek tako otpisan. Prihvatio sam injenic
u da nema va nosti koji e se deo Gee nai na brodu, i inilo mi se prijatnijim imati ov
de Blis nego Doma - a verujem da ni vi niste daleko od toga. Hajdete, Golane, pr
estanite da se pona ate detinjasto."
"Tako? Zar tako?" odvrati Treviz namrgodiv i se. "U redu, onda, mo da ste i
u pravu. Pa ipak" - i on ponovo uperi prst prema Blis "ma ta bilo to to oekujete da
uinim, uveravam vas da to neu uiniti ukoliko se sa mnom ne bude postupalo kao s lj
udskim biem. Dakle, imam za poetak jo dva pitanja... ta se to od mene oekuje da uinim?
I za to ba ja?"
Blis irom otvori oi i malo se povue. "Molim vas", promuca ona, "nisam u sta
nju da vam to sada ka em. Ni sva Gea ne bi to bila u stanju. Pre svega, morate stii
na odredi te bez ikakvih prethodnih saznanja. Tek tamo se morate uputiti u itavu s
tvar. A onda ete morati uiniti ono to morate uiniti - ali to morate uiniti mirno i ne
pristrasno. Ukoliko se budete i dalje ovako pona ali ni ta vi e nee vredeti i Gea e, na
ovaj ili onaj nain, do iveti kraj. Morate promeniti svoje sada nje raspolo enje, ali ja
ne znam kako da ga izmenim."
"A da li bi Dom, da je ovde, to znao?" upita Treviz pokajniki.
"Dom jeste ovde", odgovori Blis. On/ja/mi ne znamo kako da izmenimo va e s
ada nje raspolo enje, ili da vas smirimo. Mi ne shvatamo ljudsko bie koje nije u stan
ju da shvati svoje mesto u poretku stvari, koje ne osea da je deo jedne vee celine
."
"Nije ba tako", napomenu Treviz. "Bili ste u stanju da se domognete mog b
roda na udaljenosti od milion i vi e kilometara - i da nas dr ite mirnim dok smo se
mi oseali bespomonim. Pa, onda, smirite me i sada. Nemojte se pretvarati da za to
niste sposobni."
"Ali ne smemo to da uinimo. Bar ne sada. Ukoliko vas sada na bilo koji nai
n izmenimo ili prilagodimo, u tom sluaju neete nam biti od pomoi. Mo ete nam biti od
koristi jedino ukoliko ste vi - vi; stoga i morate ostati ono to jeste. Ukoliko v
as, u ovom trenutku, makar i dodirnemo - izgubljeni smo. Molim vas. Morate se sm
iriti sami od sebe."
"Ni govora, gospoice, sve dok mi ne ka ete bar ne to od onoga to elim da znam."
Pelorat se ume a. "Blis, dopustite meni da poku am. Molim vas, idite u drugu
sobu."
Blis tiho izie, i Pelorat zatvori vrata za njom.

"U stanju je da uje i vidi - oseti - sve", ree Treviz. "Kakva je onda razl
ika?"
"Za mene ima razlike", odvrati Pelorat. " elim da budem nasamo s vama, pa
makar to bila ista iluzija... Golane, vi ste prepla eni."
"Ne budalite."
"Naravno da ste prepla eni. Nije vam poznato kamo idete, sa ime ete se suoiti
, ta treba da oekujete. Imate i pravo da se pla ite."
"Ali ne pla im se."
"Da, pla ite se. Mo da se ne pla ite fizikih opasnosti, na nain na koji ih se ja
pla im. Pla io sam se i samog izlaska u svemir, svakog novog sveta koji sam ugledao
, svih novih stvari na koje sam nai ao. Na kraju krajeva, itavih pola veka vodio sa
m su en, povuen i ogranien ivot, dok ste vi bili u Flotili i bavili se politikom, do
gu e u svemu i u svemiru i kod kue. Pa ipak, poku ao sam da se ne pla im, i vi ste mi u
tome pomogli. Sve ovo vreme to smo ga proveli zajedno bili ste beskrajno strplji
vi sa mnom, bili ste ljubazni i puni razumevanja, i zahvaljujui vama, uspeo sam d
a savladam svoj strah i da se pona am kako dolikuje. Dopustite mi, sada, da vam uz
vratim istom merom i da vam pomognem."
"Ali ka em vam, ne pla im se."
"Naravno da se pla ite. Ako nieg drugog, pla ite se odgovornosti s kojom ete s
e suoiti. Po svemu sudei, itav jedan svet zavisi od vas - i sledstveno tome, ukolik
o omanete, imaete na svojoj savesti njegovu propast. Zbog ega biste se, dakle, suoi
li s takvom moguno u zarad jednog sveta koji vam ni ta ne znai? Kakvog oni uop te prava i
maju da vam stave taj teret na plea? Ne samo to se pla ite neuspeha, kao to bi se i s
vako drugi na va em mestu pla io, ve ste i gnevni to su vas uop te doveli do toga da ose
tite strah."
"Grdno gre ite."
"Ne verujeam. Pa ipak, dozvolite mi da vas zamenim. Ja u to uiniti. Ma ta b
ilo to to od vas oekuju, ja se dobrovoljno javljam da vas zamenim. Pretpostavljam
da to ne zahteva posebnu fiziku snagu ili izdr ljivost, budui da bi vas i najprostij
a ma ina u tom pogledu lako nadvladala. Pretpostavljam, takoe, da to nije ne to to zah
teva posebne mentalne moi, budui da ih oni sami imaju u izobilju. To je ne to - pa,
ne znam ni sam ta, ali ako ne zahteva ni mi ie ni mozak, u tom sluaju imam sve to i vi
imate - i spreman sam da preuzmem svu odgovornost."
"Zbog ega ste tako spremni da ponesete taj teret?" upita Treviz o tro.
Pelorat obori glavu, kao da se boji da sretne pogled svog sadruga. "Neka
da sam bio o enjen, Golane", ree on. "Bilo je tu, povremeno, i drugih ena. Pa ipak,
nijedna mi od njih nije ni ta istinski znaila. Bilo je zanimljivo. Prijatno. Ali ni
jedna mi od njih nije ni ta odistinski znaila. Pa ipak, ova..."
"Ko? Blis?"
"Ona je, nekako, drugaija... bar za mene."
"Tako mi Terminusa, Janove, pa ona sad uje svaku re koju izgovarate!"
"To ni ta ne menja na stvari. Ona to ionako zna... elim da joj ugodim. Spre
man sam da na sebe preuzmem taj zadatak, ma ta bilo u pitanju; spreman sam na sva
ki rizik, rad sam da preuzmem svaku odgovornost - makar to samo malo doprinelo d
a je navedem... da misli lepo o meni."
"Ali, Janove, pa ona je jo dete!"
"Ona nije vi e dete - i ma ta vi o njoj mislili, to za mene nema nikakve va n
osti."
"Zar ne razmi ljate o tome kako morate da izgledate u njenim oima?"
"Kao starac? Ali kakve to veze ima? Ona predstavlja deo jedne velike cel
ine, a ja ne - ve sama ta injenica uspostavlja nesavladiv zid izmeu nas dvoje. Zar
mislite da mi to nije jasno? Meutim, ja ni ta od nje ne tra im osim da..."
"Da misli lepo o vama?"
"Tako je. Ili bilo ta drugo to je spremna da oseti prema meni."
"I samo zbog toga biste eleli da na sebe preuzmete moj zadatak? Ali, Jano
ve, zar niste shvatili? Oni ne ele vas; oni, iz nekog - svemir-bi-ga-znao-kog - r
azloga ele ba mene. Ni ja sam ni ta od svega ne shvatam."
"Ali ukoliko ne mogu vas dobiti, i ukoliko moraju imati bar nekoga, ja,
ipak, bez sumnje, predstavljam bolje re enje nego da ostanu bez ikoga."
Treviz zavrte glavom. "Prosto ne mogu da poverujem u sve to. Ve ste na pr

agu starosti, i ponovo otkrivate mladost. Janove, vi u stvari elite da postanete

heroj, elite da polo ite svoj ivot za njeno telo."
"Ne govorite tako, Golane. Nisam siguran da ste pogodili pravu temu za d
osetke."
Treviz poku a da se nasmeje, ali po to mu se oi susretose sa Peloratovim kraj
nje ozbiljnim licem, on se samo naka lja. "U pravu ste", ree on konano. "Izvinjavam
vam se. Pozovite je, onda, Janove. Pozovite je, neka ue."
Blis se ponovo pojavi; delovala je kao da se smanjila. " ao mi je, Pel", r
ee ona tihim glasom, "ali ne mo ete da zamenite Treviza. Mora to biti on - ili niko
."
"U redu je", ree Treviz. "Biu sasvim miran. Ma ta bilo u pitanju, poku au da t
o obavim. Bilo ta, samo da spreim Janova da u njegovim godinama izigrava romantinog
heroja."
"Svestan sam i sam koliko mi je godina", proguna Pelorat.
Blis mu lagano pristupi, i onda mu ne no stavi aku na rame. "Pel, ja... mis
lim o vama veoma lepo."
Pelorat skrenu pogled. "U redu je, Blis. Nema nikakve potrebe da se rasi
pate ljubaznostima."
"Pel, ne rasipam se Ijubaznostima. Ja... zaista mislim veoma, veoma lepo
o vama."
82.
Najpre maglovito, a onda sve jasnije, Sura Novi poe shvatati da je ona za
pravo Suranoviremblastiran, i da su je, dok je jo bila dete, roditelji nazivali S
u, a drugovi Vi.
Razume se, nikada to nije sasvim zaboravila, ali svest o tome bila je, p
ovremeno, zakopavana negde duboko u njoj. Seanje na to, meutim, nikada jo ne be e ova
ko duboko pokopano, ili na toliko dugo vremena kao tokom ovog poslednjeg meseca
- budui da se jo nikada, u tako dugom vremenskom razdoblju, nije nalazila u blizin
i nekog toliko monog uma.
Ali trenutak je konano do ao. Ona to ni sama nije elela, niti je za svim tim
oseala potrebu. Meutim, znatno vei deo njene skrivene linosti bio je odjednom potis
nut ka povr ini - zarad op tih ciljeva.
Sve to pratio je u poetku oseaj neodreene nelagodnosti, neka vrsta svraba k
oji je, meutim, veoma brzo prigu io oseaj lagodnosti to ga je u njoj izazvala ponovna
pojava njenog nerprikrivenog Ja. Ve godinama se nije oseala toliko bliskom sveuku
pnosti Gee.
Odjedom, u seanje joj doe jedno stvorenjce koje je tada, na Gei, u detinjs
tvu, veoma volela. Po to joj je, tada, po lo za rukom da shvati da su njegova oseanja
, na neki maglovit nain, istovremeno i njena vlastita, to joj je sada pomoglo da
sasvim jasno prepozna i svoja sada nja oseanja. Bila je, u stvari, leptir koji se u
pravo oslobaao svoje aure.
83.
Stor Gendibal se prodorno i o tro zagleda u Novi - do te mere iznenaen da u
malo, za dlaku, ne popusti stisak kojim je dr ao gradonaelnicu Brano. to do toga odi
sta i nije do lo razlog je, po svoj prilici, bio u pomoi koja mu iznenada pristi e od
nekud spolja - ali na koju on, u tom trenutku, ne obrati pa nju.
" ta ti, Novi, zna o veniku Trevizu?" upita je on. I odmah potom, sav pomete
n iznenadnom i rastuom slo eno u njenog uma, dodade: "Ko si ti?"
Gotovo istovremeno, on poku a da ponovo ovlada njenim umom - ali ovoga put
a je ovaj za njega bio nedodirljiv. U tom istom asu on shvati da njegov stisak ko
jim je dr ao gradonaelnicu Brano, jaa neka druga mo, znatno vea od njegove. On ponovi:
"Ko si ti?"
Novinim licem prelete senka emera. "Gospodine", odgovori ona, "Govornie Ge
ndibale, moje pravo ime je Suranoviremblastiran, i ja sam Gea."
Be e to sve to je izgovorila koristei se reima, ali Gendibal, u iznenadnom gn
evu, pojaa svoj mentalni snop i s velikom ume no u, napetih damara, izmaknu mre i to se n
ad njim skupljala i zadr a Brano u svom vlastitom stisku, sna nijem no maloas, istovr
emeno se uhvativ i, izbliza i utke, uko tac sa Novinim umom.

Meutim, ona ga zadr a na odstojanju sa gotovo jednakom spretno u, premda joj n

e uspe da mu se svojim umom pribli i - mo da i stoga to to, zapravo, nije ni elela.
On joj se onda obrati kao to bi se obratio nekom od Govornika. "Odigrala
si svoju ulogu, obmanula me, namamila me ovamo... Pripada , je li, onom soju iz ko
ga je proistekao i sam Mazgov?"
"Mazgov je bio otpadnik, koji je skrenuo s na eg puta, Govornie Gendibale.
Ja/mi nismo Mazgovi. Ja/mi smo Gea."
I ona mu potom izlo i sustinsku osnovu Gee, op tei pritom s njim mentalnim pu
tem kako bi mu prenela sve slo enosti planetarne strukture, budui da rei, jednostavn
o, nisu bile u stanju da sve to izraze.
"O ivotvorena planeta!" izusti konano Gendibal.
"Sa mentalnim poljem koje je, kao celina, neuporedivo jae od va eg, individ
ualnog. Molim vas, nemojte se tako grevito opirati. Bojim se da vam ne nanesem ne
ko zlo, da uinim ne to to nikako ne bih elela."
"Ali ak i kao o ivotvorena planeta niste jai od zbira moi mojih kolega na Tra
ntoru. I mi, na neki nain, predstavljamo o ivotvorenu planetu."
"To je, Govornie, samo nekih hiljadu ljudi sposobnih da mentalno sarauju.
Meutim, ne mo ete se osloniti na njihovu pomo, budui da sam im ja prepreila put. Prove
rite, i uveriete se."
"Pa, kakav je va plan, Gea?"
"Nadam se, Gavornie, da ete me i dalje zvati Novi. Ono to sada inim - inim ka
o Gea; ali ja sam takoe Novi, a u odnosu na vas, ja sam samo Novi."
"Kakav je va plan, Gea?"
Za trenutak samo javi se mentalni drhtaj koji bi odgovarao uzdahu, i Nov
i odgovori: "Ostaemo u trostrukoj pat-poziciji. Vi ete, probijajui njen tit, dr ati gr
adonaelnicu Brano, i budui da u vam ja pomagati neemo se zamoriti. Vi ete, pretpostav
ljam, i dalje nastojati da odr ite svoj stisak nadamnom, kao i ja svoj nad vama, i
ni vi ni ja neemo podlei zamoru. I tako e i ostati - do daljeg."
"S kakvim ciljem?"
"Ve sam vam rekla... ekamo Golana Treviza, venika sa Terminusa. On je taj k
oji e razbiti ovu pat-poziciju - onako kako sam bude odluio."

84.
Raunar na Dalekoj zvezdi uoio je dva broda, i Treviz mu izdade nalog da ih
oba, odvojeno, prika e na ekranu.
Oba su bila zadu binska. Jedan je bio slian Dalekj zvezdi i nije bilo nikak
ve sumnje da je u pitanju Komporov brod. Drugi je bio vei i neuporedivo moniji.
Treviz se okrenu prema Blis i upita: "Pa, je li vam poznato ta se ovde do
gaa? Mo ete li mi bar sada, konano, ne to rei?"
"Poznato mi je. Ali, ne uzbuujte se! Nee vam naneti nikakvo zlo."
"Zbog ega li ba svi misle da ja samo sedim ovde, sav premro od straha?" up
ita Treviz mrzovoljno.
Pelorat po uri da se ume a: "Pustite nju da govori, Golane. Ne istresajte se
na nju."
Treviz nestrpljivo podi e ruku, dajui znak da se predaje. "Neu se istresati.
Govorite, gospo."
"Na velikom brodu", ree ona, "nalazi se vladarka va e planete. Sa njom je..
."
Treviz je prenera eno prekinu. "Vladarka? Mislite, Stara gospa Brano?"
"Razume se, to nije njena titula", odgovori Blis, dok joj se usne blago
razvuko e u osmeh. "Ali u pitanju je ena, u to nema nikakve sumnje." Ona za asak zas
tade, kao da pa ljivo oslu kuje planetni organizam iji je ona bila tek jedan deo. "Im
e joj je Harlabrano. Neobino - ime joj sadr i samo etiri sloga a toliko je va na osoba
na va em svetu; pa, pretpostavljam da ne-Geanci imaju svoje posebne obiaje."
"Pretpostavljam", odvrati Treviz suvo. "Vi biste je, verujem, zvali Bran
. Ali ta ona radi ovde? Zbog ega nije na... shvatam. Gea je i nju namamila ovamo.
Ali zbog ega?"
Blis se, meutim, ne obazre na njegovo pitanje. "Sa njom je", nastavi ona,
"Lionokodel - udno, pet slogova, iako je njen potinjeni. To mi zvui kao nedostatak
po tovanja. On je, takoe, va na linost na va em svetu. Sa njima su jo etvorica - ljudi k

ji se staraju o oru ju. elite li i njihova imena?"

"Ne... Pretpostavljam, meutim, da se na onom drugom brodu nalazi samo jed
an ovek, Mun Li Kompor, i da on predstavlja Drugu zadu binu. Oigledno, namamili ste
ovamo predstavnike obeju Zadu bina. Zbog ega?"
"Niste u pravu, Trev... ovaj, Trevize."
"Oh, nije va no, zovite me Trev. Ne dajem za to koliko ni za kometin rep."
"Niste sasvim u pravu, Trev. Kompor je napustio svoj brod i na njemu su
sada druge dve osobe. Jedna je Storgendibal, veoma va na linost u Drugoj zadu bini. O
n ima polo aj Govornika."
"Veoma va na linost? Pretpostavljam da raspola e i mentalnim moima?"
"Dabome. I to u velikoj meri."
"Hocete li biti u stanju da se ponesete s njim?"
"Razume se. Druga osoba, koja je s njim na brodu, jeste Gea."
"Jedna od va ih?"
"Da. Njeno je ime Suranoviremblastiran. Trebalo je da bude znatno du e, al
i je previ e vremena provela razdvojena od mene/nas/ostalih."
"Da li je ona u stanju da zadr i tog uglednika Druge zadu bine?"
"Ne drzi ga ona, ve Gea. Ona/ja/mi/svi mi u stanju smo da ga porazimo."
"Da li je upravo to njen zadatak? Da porazi i njega i Brano? ta sve to zn
ai? Da li to Gea namerava da uni ti obe Zadu bine i da sama uspostavi vlastito Galakt
iko carstvo? Novi Mazgov? Jedan mnogo moniji Mazgov..."
"Ne, ne, Trev. Nemojte se ponovo uzbuivati. Ne smete. Sve troje nalaze se
u pat-poziciji i ekaju."
"ekaju - ta?"
"Va u odluku."
"Opet vi! Kakvu odluku? I za to ba ja?"
"Molim vas, Trev", odgovori Blis. "Uskoro e sve biti razja njeno Ja/mi/ona
rekli smo vam onoliko koliko smo to ja/mi/ona u ovom trenutku u stanju."
85.
Brano umorno primeti: "ini mi se sada izvesnim, Liono, da sam poinila gre ku
. I to, po svoj prilici, sudbonosnu."
"Treba li to ba tako otvoreno izrei?" promrmlja Liono gotovo i ne otvarajui
usta.
"Poznate su im i same moje misli. Prema tome, svejedno je ako to i nagla
s ka em. Poznato im je sve i to ti misli , makar i ne otvarao usta... Trebalo je da s
e strpim dok ne pribavimo jai tit."
"Ali, gradonaelnice, kako ste to mogli proceniti?" upita Kodel. Da smo eka
li da budemo dvostruko i trostruko i etvorostruko i beskrajno mnogo puta sigurnij
i - mo da bismo morali veno da ekamo... Istinu govorei, voleo bih da se nismo ni upu ta
li u sve ovo. Bilo bi bolje da smo i dalje eksperimentisali sa neim drugim - mo da
sa va im gromobranom, Trevizom."
Brano uzdahnu. " elela sam, Liono, da ih zateknem nespremne. Ipak ukazao s
i na samu su tinu moje zablude. Mogla sam da ekam sve dok se ne bi, sa dovoljno osn
ovanosti, moglo pretpostaviti da je tit neprobojan. Ne ba neprobojan, ali sasvim b
lizu toga. Shvatala sam da postoji mogunost da se tit probije, ali jednostavno nis
am vi e mogla da ekam. Ukloniti nedostatke tita moglo je znaiti da moram ekati sve do
isteka mog mandata, a ja sam elela da se stvar obavi za vreme moje uprave - i elel
a sam da i sama budem na licu mesta. I tako, poput prave budale, ubedila sam seb
e da je tit dovoljno postojan. Nisam elela da slu am upozorenja - tvoje sumnje, na p
rimer."
"Mo da ipak, ukoliko budemo strpljivi, mo emo pobediti."
"Jesi li u stanju da izda nareenje da se puca na onaj brod?"
"Ne, gradonaelnice, nisam. Jednostavno, nekako, ne mogu podneti ni samu p
omisao na to."
"Ni ja. Pa ipak, ak i kada bi ti ili ja uspeli da izdamo takvo nareenje, s
igurna sam da ga na i ljudi ne bi izvr ili - ne bi bili u stanju."
"Ne pod sada njim okolnostima, gradonaelnice; ali okolnosti se mogu i izmen
iti. U stvari, nova linost upravo stupa na scenu."
On pokaza na ekran. Brodski raunar automatski je podelio ekran na dva del

a, im je novi brod u ao u njegov vidokrug. Do ljak se nalazio na desnoj strani ekrana

.
"Mo e li uveliati sliku, Liono?"
"Bez ikakvih pote koa. ovek sa Druge zadu bine je vrlo ve t. U stanju smo da uini
mo sve to on ne smatra va nim."
"Pa", primeti Brano osmotriv i nakratko ekran, "nema nikakve sumnje: to je
Daleka zvezda. Pretpostavljam da su Treviz i Pelorat na brodu." A onda, s gorino
m, dodade: "Osim ukoliko ljudi sa Druge zadu bine nisu i njih smenili. Moj gromobr
an odista je bio vrlo delatan... Samo da mi je tit sna niji!"
"Strpljenja!", ree Kodel kratko.
Jedan glas odjeknu u kontrolnoj kabini, i Brano odnekud smesta shvati da
u pitanju nisu bili zvuni talasi. ula ga je neposredno svojim umom, i samo jedan
kratak pogled na Kodelovo lice bio je sasvim dovoljan da shvati da ga je i on uo.
Glas upita: "Mo ete li da me ujete, gradonaelnice Brano? Ukoliko me ujete, ne
ma potrebe da to i naglas potvrdite. Dovoljno je da samo pomislite na to."
"Ko ste vi?" upita Brano tiho.
"Ja sam Gea."
86.
U odnosu na druga dva, svaki pojedinani brod nalazio se sada u stanju got
ovo potpunog mirovanja. Sva tri veoma su se lagano obrtala oko Gee, kao daleki,
trodelni satelit planete. Sva tri pratila su Geu na njenom beskonanom putovanju o
ko sunca.
Posmatrajui ekran, Treviz osta da sedi, umoran od nagaanja kakva bi njegov
a uloga u svemu ovome mogla biti - zbog ega su ga ovamo dovokli prinudiv i ga da pr
evali put od hiljadu parseka.
Zvuk koji odjeknu u njegovom umu nije ga uzbunio. Kao da je, u stvari, s
amo i ekao da mu se javi.
Glas mu se obrati: "Mo ete li da me ujete, Golane Trevize? Ukoliko me ujete,
nema potrebe da to i naglas potvrdite. Dovoljno je da samo pomislite na to."
Treviz se obazre oko sebe. Pelorat, oigledno zbunjen, gledao je u svim pr
avcima, kao da nastoji da ustanovi odakle glas dopire. Blis je mirno sedela, dok
su joj ake nehajno poivale na kolenima. Treviz ni za trenutak ne posumnja da je i
ona ula glas.
Zanemariv i nalog da se izrazi samo mislima, on izgovori jasnim i zvonkim
glasom: "Ukoliko mi se ne objasni o emu je ovde re, nemam nameru da uinim ni ta od on
oga to se od mene oekuje da uinim."
A glas mu odgovori: "Odmah e vam biti obja njeno."
87.
"Primaete me svojim umom", ree Novi. "Slobodni ste da odgovarate u mislima
. Pobrinuu se, istovremeno, da svi uju svakoga. Pored toga, kao to i sami znate, bu
dui da smo dovoljno blizu jedni drugima, pri normalnoj svetlosnoj brzini mentalno
g polja nee biti nikakvog nepotrebnog ka njenja. Dakle, pre svega, svi smo se ovde
okupili na osnovu odreenog sleda okolnosti."
"Kakve vrste", sti e Branin glas.
"Ne mentalnim pode avanjem", odgovori Novi. "Gea nije uticala ni na iji um.
To nam nije svojstveno. U stvari, samo smo iskoristili odgovarajue ambicije. Gra
donadelnica Brano elela je da odmah, bez odlaganja, uspostavi Drugo carstvo; Govor
nik Gendibal eleo je da postane Prvi govornik. Bilo je dovoljno ohrabriti ovakve u
dnje i potom ih podsticati, promi ljeno i razborito."
"Poznato mi je kako sam ja namamljen ovamo", ree Gendibal kruto. Zaista m
u je bilo poznato. Znao je zbog ega je bio toliko nestrpljiv da se otisne u svemi
r, zbog ega je toliko udeo da poe za Trevizom, ubeen da e biti u stanju da sve konce
dr i u svojim rukama... Bilo je to zbog Novi... Ah, Novi!
"Vi ste bili poseban sluaj, Govornie Gendibale. Va a je ambicija bila sna na,
ali je u vama, istovremeno, postojalo i ne to meko, to je omoguilo da se krene preico
m. Predstavljali ste osobu spremnu da bude ljubazna prema svakome za koga ste bi
li obueni da verujete da je u svakom pogledu ispod vas. Okoristila sam se tom va om
osobinom i okrenula je protiv vas. Ja/mi/sam/smo duboko postieni zbog toga. Jedi

no nam je opravdanje da je budunost Galaksije bila ugro ena."

Novi za trenutak zastade i njen glas (mada ono to je govorila nije uobliav
ala u rei) postade sumorniji, a njeno lice smrknutije.
"Ovo je bio trenutak. Gea nije vi e mogla da eka. Na Terminusu se ve vi e od j
ednog stolea radilo na pronala enju mentalnog tita. Bila im je potrebna jo samo jedna
generacija i on bi postao neprobojan ak i za Geu - a onda bi bili slobodni da po
volji upotrebe svoju fiziku mo. itava Galaksija ne bi bila u stanju da im se odupr
e, i Drugo bi carstvo, onakvo kakvim ga shvata Terminus, za najkrae vreme bilo us
postavljeno - uprkos Seldonovom Planu, uprkos ljudima sa Trantora, i uprkos Gei.
Bilo je, stoga, neophodno da se gradonaelnica Brano navede da dejstvuje, dok joj
tit jo nije bio usavr en.
Zatim, bio je tu i Trantor. Seldonov Plan dejstvovao je savr eno, budui da
se sama Gea pobrinula da nimalo ne odstupi od svog osnovnog toka. Tokom vi e od je
dnog stolea Trantorom su upravljali najnedelatniji meu Prvim govornicima, i Druga
zadu bina samo je ivotarila. Meutim, odnedavno, zapoeo je brzi uspon Stora Gendibala.
Nije bilo nikakve sumnje da e postati Prvi govornik i da e, pod njegovim vostvom,
Trantor zaigrati znatno delatniju ulogu. Bilo je sasvim jasno da e on svoju pa nju
usmeriti na izgradnju fizikih moi, da e shvatiti opasnost koja preti od Terminusa i
da e krenuti na njega.
Ukoliko bi bili u stanju da krenu protiv Terminusa pre no to bi ovaj usav
r io svoj tit, Seldonov Plan ispunio bi se do kraja i nastalo bi Drugo galaktiko car
stvo - po meri Trantora, bez obzira na ljude Terminusa i na Geu. Sledstveno tome
, bilo je neophodno da se Gendibal nekako navede da dejstvuje, pre no to postane
Prvi govornik.
Na svu sreu, budui da je Gea tokom niza godina bri ljivo dejstvovala, po lo na
m je za rukom da obe Zadu bine dovedemo na pravo mesto - i u pravo vreme. Ponavlja
m sve ovo prvenstveno stoga da bi Golan Treviz, venik sa Terminusa, mogao kako tr
eba razumeti itavu ovu stvar."
Treviz je prekinu, ponovo se ne osvrui na mogunost da op ti iskljuivo putem mi
sli. On izree vrstim glasom: "Pa ipak, ne razumem. ta je to toliko lo e u bilo kojoj
od dveju verzija Drugog galaktikog carstva?"
Novi mu smesta odgovori: "Drugo galakticko carstvo - uspostavljeno po ob
rascima Terminusa - bilo bi militaristiko carstvo, ustanovljeno zahvaljujui primen
i sile, odr avano pomou sile, te, konano, i uni teno usled pribegavanja sili. Ono ne b
i predstavljalo ni ta drugo do li vaspostavljeno Prvo galaktiko carstvo. Tako, bar,
na to gleda Gea.
Drugo galaktiko carstvo - uspostavljeno po obrascima Trantora - bilo bi p
aternalistiko carstvo, ustanovljeno zahvaljujui proraunima, odr avano uz pomo prorauna,
i konano, nastavilo bi da na proraunima opstaje, poput ivog mrtvaca. Bio bi to orso
kak. Tako, bar, na to gleda Gea."
"A ta Gea ima da ponudi u zamenu?" upita Treviz.
"Jednu jo veu Geu! Galaktiku! Svaka planeta na kojoj ive ljudska bia postala
bi o ivotvorena poput Gee. Svaka o ivotvorena planeta ukljuila bi se u zajednicu jo o
buhvatnijeg meuzvezdanog ivota. I svaka nenaseljena planeta bi se prikljuila. I sva
ka zvezda. I svaki pramen meuzvezdanog gasa. Mo da, ak i sama velika, centralna crna
jama. Bila bi to o ivotvorena galaksija - galaksija koja bi stvorila osnovu za sv
e vste ivota, u oblicima koje ak nismo u stanju ni da zamislimo. Bio bi to nain ivot
a sasvim razliit od svega to smo dosad upoznali - u kome se stare gre ke vi e ne bi po
navljale."
"Ali u kome bi se raale nove", promrmlja sarkastino Gendibal.
"Gea je imala na raspolaganju hiljade godina za takvu vrstu opita."
"Ali ne u galaktikim razmerama."
Treviz, meutim, nije obraao pa nju na ovaj kratki sukob izmeu sumnji i nadanj
a i nastojao je da istera na istinu svoj problem, te ponovo upita: "I kakva je mo
ja uloga u svemu tome?"
Glas Gein - usmeren preko Novinog uma - zagrme: "Vi treba da izaberete!
Koja od tih triju mogunosti treba da se ostvari?"
Duboka ti ina proprati ovu izjavu... Konano, ti inu prekide Trevizov glas - n
ajzad je i on op tio mislima, budui da je bio previ e pometen da bi mogao govoriti jedva ujan pa ipak izazovan: "Ali za to ba ja?"

"Mada smo shvatili", odgovori Novi, "da se pribli io trenutak kada e bilo T
erminus, bilo Trantor postati suvi e moni da bismo ih mogli zaustaviti - ili to je j
o gore, da e i Terminus i Trantor postati toliko moni da bi ishod bio smrtonosan ob
raun koji bi opusto io celu Galaksiju - nismo bili u prilici da i ta preduzmemo. S ob
zirom na na e ciljeve bio nam je potreban neko - neko poseban - sa istinskim darom
da uoi ta je ispravno. I na li smo vas, venie... Ne, zasluga za to ne pripada nama. P
rona li su vas ljudi sa Trantora zahvaljujui oveku po imenu Kompor - mada ni oni nis
u ba tano znali ta imaju u rukama. Ali izdvojiv i vas, skrenuli su na vas i na u pa nju.
Golane Trevize, vi ste ovek koji nosi u sebi dar da neopozivo presudi ta jeste a ta
nije ispravno."
"Ne sla em se s tim", odgovori Treviz.
"Vi to, svaki put, sa sigurno u znate. I mi elimo da i ovog puta budete sigu
rni - za dobro itave Galaksije. Vi, verovatno, ne elite da ponesete odgovornost za
konani izbor. Mo da ete, ak, sve uiniti da izbegnete taj izbor. Pa ipak, uprkos svemu
, ne mo ete da ne shvatite da je ispravno da to uinite. Biete sasvim sigurni u to! A
onda ete doneti odluku. im smo vas prona li bilo nam je jasno da je na e traganje za
nekim poput vas najzad okonano, i godinama smo predano radili na tome da se sled
dogaaja razvija tako da vas sve troje - gradonaelnicu Brano, Govornika Gendibala i
vas, venie Trevize - bez ikakvih mentalnih intervencija, u istom trenutku, okupim
o ovde u neposrednoj blizini Gee. I u tome smo konano uspeli."
"Ali", upita Treviz, "nije li tano, Gea - ukoliko ve elite da vam se tako o
braam - nije li tano da na ovom mestu u svemiru, pri sada njim okolnostima, mo ete sam
i nadjaati gradonaelnicu i Govornika? Nije li tano da sami, bez ikakvog mog ue a, mo ete
uspostaviti tu svoju o ivotvorenu galaksiju? Zbog ega, onda, to ovog asa i ne uinite?
"
"Nisam sasvim sigurna da li vam to mogu objasniti tako da vas moj odgovo
r zadovolji", odvrati Novi. "Gea je nastala pre vi e hiljada godina uz pomo robota
koji su, u jednom kratkom trenutku, slu ili ljudskoj rasi, ali koji joj vi e ne slu e.
Meutim, sasvim su nam jasno dali na znanje da emo moi da pre ivimo samo ukoliko, na i
vot uop te, budemo doslovno primenili Tri Zakona Robotike. U tom smislu, Prvi zako
n ka e: 'Gea ni na koji nain ne sme ugroziti ivot, niti, ostajui neaktivna, dopustiti
da ivot bude ugro en'. Po tovali smo to pravilo tokom itave na e istorije, i nije nam n
i sada mogue da postupimo makar za dlaku drugaije.
Pasledica toga jeste da smo sada bespomoni. Mi ne mo emo da nametnemo svoju
viziju o ivotvorene galaksije kvadrilionima ljudskih bia i drugim bezbrojnim ivotni
m oblicima - ugro avajui pritom, mo da, ogroman broj drugih ivotnih vrsta. Isto tako,
ne mo emo da ni ta ne uinimo gledajui kako, u sukobima koje smo mogli spreiti, Galaksij
a dovodi samu sebe na rub uni tenja. Ne znamo ta e - na e delanje ili na e nedelanje - G
alaksiju manje ko tati; isto tako, ne znamo ta bi - ukoliko se odluimo da delamo, po
dr av i bilo Terminus, bilo Trantor - Galaksiju manje ugrozilo. Prema tome, odluili s
mo, neka venik Treviz izabere - i ma kakav njegov izbor bio, Gea e ga po tovati."
"Kako treba da postupim?" upita Treviz. "Kako da obavim taj izbor?"
"Imate raunar na brodu", odgovori Novi. "Ljudi sa Terminusa nisu to ni sa
mi znali kad su ga pravili, ali on je savr eniji no to to oni i pretpostavljaju. U
va raunar ukljuen je i jedan deo Gee. Postavite samo ake na oznaena mesta i razmislit
e. Mo ete, na primer, zamisliti da je tit gradonaelnice Brano neprobojan. Ukoliko ta
ko postupite, mogue je da e ona smesta upotrebiti svoje oru je da onesposobi ili uni t
i dva druga broda, da uspostavi svoju fiziku vlast nad Geom a potom i nad samim T
rantorom."
"I vi neete ni ta preduzeti da to spreite?" upita zapanjeno Treviz.
"Neemo ni prstom mrdnuti. Ukoliko to uinite smatrajui da e uspostavljanje vl
adavine Terminusa naneti Galaksiji manje tete od drugih dvaju mogunosti, mi emo sve
srdno pomoi da se to i ostvari - makar i po cenu na eg vlastitog uni tenja.
S druge strane, tu je mentalno polje to ga stvara Govornik Gendibal; uz p
omo va eg raunara mo ete ga silno pojaati. U tom sluaju, nema sumnje, on e me se oslabod
ti i potisnuti me. Nakon toga zavladae i gradonaelniinim umom i, uz pomo njene flote
, uspostaviti fiziku vlast nad Geom, obezbediv i na taj nain neprikosnoveno delovanj
e Seldonovog Plana. Gea nee ni mrdnuti da to sprei.
Najzad, tu je i moje mentalno polje, kome se mo ete prikljuiti; u tom sluaju
proces o ivotvoravanja Galaksije zapoee i neminovno tei do svog potpunog ispunjenja

- mo da ne tokom ove generacije, pa ni sledee, ve nakon stolea predanog rada tokom ko

jih e se Seldonov Plan postepeno uobliavati. Izbor je na vama."
"Tronutak!" uzviknu gradonaelnica Brano. "Nemojte jo donositi odluku. "Dop
u tate li mi da govorim?"
"Mo ete slobodno govoriti", odvrati Novi. "Govornik Gendibal takoe."
"Venie Trevize", zapoe Brano. "Prilikom na eg poslednjeg susreta na Terminusu
rekli ste: 'Mo da e doi trenutak kada ete od mene tra iti da ne to uinim. Postupiu tada
ko budem na ao za shodno, ali neu zaboraviti protekla dva dana.' Nije mi poznato da
li ste ovo predvideli, ili vam je intuicija govorila da bi se ovo moglo dogodit
i, ili jednostavno, zaista raspola ete onim to ova ena koja govori o o ivotvorenoj gal
aksiji naziva - darom da razaberete ta je ispravno. U svakom sluaju, bili ste u pr
avu. Meutim, tra im od vas sada da uinite ne to za dobro Federacije.
Mogue je, pretpostavljam, da sada elite da mi vratite ravnom merom za ono t
o sam vam uinila - to sam vas uhapsila i poslala u progonstvo. Meutim, tra im od vas
da imate na umu da sam uinila samo ono to sam smatrala da je za dobro Zadu binske fe
deracije. ak i ako nisam bila u pravu, ak i ako sam postupila tako iz najpoganijih
linih interesa, imajte na umu da sam to uinila ja - a ne Federacija. Nemojte uni ta
vati itavu Federaciju samo iz elje da se naplatite za ono to sam vam ja uinila. Nemo
jte zaboraviti da ste pripadnik Zadu bine i da ste ljudsko bie, i da ne elite da bud
ete samo brojka u proraunima beskrvnih matematiara sa Trantora, ili ak ne to jo manje
od same brojke u toj galaktikoj zbrci ivog i ne ivog. Vi elite da budete vi sami, da
imate svoje potomstvo, da va a braa ostanu Ijudska bia koja e raspolagati vlastitom,
slobodnom voljom. Ni ta drugo nije ni va no.
Ovi drugi mo da e vam rei da bi na e Carstvo vodilo u krvoprolie i oaj - ali ne
mora biti tako. Od na e slobodne volje zavisie da li e tako biti ili nee. I mi mo emo i
zvr iti izbor. Meutim, u svakom je sluaju bolje svojom slobodnom voljom otii u poraz
nego iveti u besmislenoj bezbednosti poput zupca u kakvoj ma ini. Ne smetnite s uma
da se u ovom trenutku od vas tra i da donesete odluku kao ljudsko bie koje raspola e
svojom slobodnom voljom. Ova stvorenja sa Gee nisu sama u stanju da donesu takv
u odluku, jer im to njihova ma inerija ne dozvoljava, te se moraju osloniti na vas
. Spremni su, ak i na samouni tenje, ukoliko takva bude va a odluka. Da li je to ono to
biste po eleli itavoj Galaksiji?"
"Gradonaelnice", odgovori Treviz, "ne znam da li slobodno raspola em svojom
voljom. Na moj um vr eni su tanani uticaji, tako da moram dati odgovor koji se, z
apravo, od mene oekuje."
"Ne", ume a se Novi, "nismo dirali u va um. Da smo bili u mogunosti da vas p
rilagodimo na im potrebama, ovaj sastanak bio bi sasvim nepotreban. Da smo eleli da
odstupimo od nekih naela lako smo mogli uraditi ba ono to nam najvi e odgovara, ne v
odei uop te rauna o irim potrebama i dobru oveanstva u celini."
"Mislim da je sada na mene red da govorim", ume a se Gendibal. "Venie Treviz
e, ne dopustite da vas zavede uski parohijalizam. injenica da ste roeni na Terminu
su ne bi trebalo da vas navede na zakljuak da Terminus dolazi ispred Galaksije. E
vo, ima ve pet vekova kako Galaksija ivi u skladu sa Seldonovim Planom. Taj se pro
ces odvija kako unutar, tako i izvan Zadu binske federacije.
Vi Jeste, i sve ste vreme bili, deo Seldonovog Plana - ime se znatno prem
a uje injenica da ste pripadnik Zadu bine. Nemojte stoga, uiniti ni ta to bi poremetilo P
lan, bilo da biste to uinili iz skuenog oseaja patriotizma, bilo usled romantine udnj
e za neim novim i neproverenim. Druga zadu bina nee ni na koji nain ugroziti slobodnu
volju oveanstva. Mi nismo despoti; mi smo samo vodii.
Pored toga, mi nudimo Drugo galaktiko carstvo koje e se su tinski razlikovat
i od prethodnog. Tokom posvema nje ljudske istorije nijedna decenija, izmeu svih de
setina hiljada godina otkako su nam dostupna hipersvemirska putovanja, nije prot
ekla sasvim bez krvoprilia i nasilnih oduzimanja ivota - i to irom Galaksije, ak i u
razdobljima kada je sama Zadu bina ivela u miru. Odaberite gradonaelnicu Brano, i s
ve to nastavie se do u beskraj. Ista grozna, mrana vrte ka smrti. Seldonov Plan konan
o pru a mogunost da sve to izostane - i ne po cenu da svi postanemo samo jedan atom
vi e u Galaksiji sainjenoj od atoma, izjednaeni sa travkama, bakterijama i pra inom."
"Sla em se", primeti Novi, "sa svim onim to Govornik Gendibal ka e o Drugom c
arstvu koje bi uspostavila Prva zadu bina. Meutim, ne sla em se s onim to ka e o Drugom
carstvu koje bi ustanovila Druga zadu bina. Govornici sa Trantora su, na kraju kra

jeva, nezavisna, slobodna ljuduka bia i onakvi su kakvi su oduvek bili. Da li su

se ikad oslobodili ru ilakih nadmetanja, politikantstva, udnje da se po svaku cenu p
opnu na vrh? Ne postoje li sukobi, ne opstaje li mr nja ak i za Stolom - i da li e o
ni uvek ostati vodii koje biste se usuivali da sledite? Pozovite se na ast Govornik
a Gendibala i zatra ite od njega odgovor na ovo."
"Nema nikave potrebe pozivati se na moju ast", odgovori Gendibal. "Sprema
n sam da otvoreno priznam da se za na im Stolom sreu i mr nja, i nadmetanje, ak i izda
ja. Ali kada jednom donesemo odluku, svi je po tujemo. Ne postoji nijedan primer d
a je to pravilo prekr eno."
" ta bi se dogodilo ukoliko bih odbio da izvr im izbor?" upita Treviz.
"Morate ga izvr iti", odgovori Novi. "Shvatiete da je pravo da tako uinite,
i samim tim, izvr iete izbor."
" ta, ipak, ako poku am da izvr im izbor i ne uspem u tome?"
"Moraete ga izvr iti."
"Koliko mi vremena jo stoji na raspolaganju?" upita Treviz.
"Onoliko koliko vam bude potrebno da budete sigurni - ma koliko to potra
jalo."
Treviz ni ta ne odgovori.
Mada ni drugi ne progovori e ni rei, Treviz je sasvim jasno mogao osetiti k
ako njihova oekivanja struje njegovim krvotokom.
Mogao je osetiti kako glas gradonaelnice Brano vrsto izgovara: "Slobodna v
olja!"
Glas Govornika Gendibala zvuao je sada gotovo zapovedniki:
"Vostvo i mir!"
Novin glas bio je ispunjen e njom: " ivot!"
Treviz se okrenu i ugleda Pelorata kako ga pa ljivo posmatra. "Janove", ob
rati mu se on tiho. " Jeste li uli sve ovo?"
"Jesam, Golane, uo sam."
"I ta mislite o svemu?"
"Nije na meni da odluim"
"Znam. Ali ta mislite?"
"Ne znam ni sam. Pla e me sve tri mogunosti. Pa ipak, jedna neobina misao up
ravo mi..."
"Da?"
"Kada smo prvi put zakoraili u svemir pokazali ste mi Galaksiju. Seate li
se?"
"Svakako."
"Ubrzali ste protok vremena i jasno se moglo videti kako Galaksija rotir
a oko sebe. I ja na to rekoh, kao da sam predvideo ovaj trenutak: 'Gotovo da je
Galaksija kao ivo bie to hodi svemirom'. Ne ini li vam se da je, na izvestan nain, ve
sada ivo bie?"
I Treviz, setiv i se tog trenutka, odjednom postade siguran. Priseti se, o
djednom, i svog oseanja da je i Pelorat, u svemu ovome, imao jednu od kljunih ulog
a. On se urno okrenu, nastojei da ne da sebi vremena da razmisli, da posumnja, da
postane nesiguran.
On postavi ake na raunar i usredsredi svoje misli sa vrstinom koju nikad ra
nije nije iskusio.
Doneo je odluku - odluku od koje je zavisila sudbina itave Galaksije.
ZAKLJUAK
88.
Gradonaelnica Harla Brano imala je sve razloge da bude zadovoljna. Dr avnika
poseta nije dugo trajala, ali je bila izvanredno plodonosna.
"Razume se, ne mo emo im u potpunosti verovati", ree ona, dok joj se u glas
u osetio prizvuk elje da ne zvui previ e samouvereno. Posmatrala je ekran. Jedan za
drugim brodovi Flotile zalazili su u hipersvemir, vraajui se svojim uobiajenim post
ajama.
Nije bilo nikakve sumnje da je Sej el duboko impresionirala prisutnost Flo
tile, ali istovremeno, nisu mu mogle izmai iz vida dve stvari: prvo, da su brodov

i sve vreme ostali u okvirima zadu binske teritorije, i drugo, da su po to je Brano

nagovestila da e se povui, zaista i krenuli bez ikakvog odlaganja.
S druge strane, Sej el bez sumnje nee smetnuti s uma da bi se brodovi mogli
ponovo nai, u sluaju potrebe, na njegovim granicama za samo jedan dan - ili ak i m
anje. Bio je to, bez sumnje, jedinstven manevar koji je u sebi objedinjavao, ist
ovremeno, i demonstraciju moi i demonstraciju dobre volje.
"Tano", primeti Kodel, "ne mo emo im u potpunosti verovati, ali na kraju kr
ajeva, nikome se u Galaksiji ne mo e u potpunosti verovati - u svakom sluaju, bie u
vrhunskom interesu Sej ela da po tuje odredbe sporazuma. Bili smo zaista irokogrudi."
"Mnogo toga zavisie od rada na pojedinostima", ree Brano, "i sve mi se ini
da e to potrajati mesecima. Osnovne postavke mogu se odmah prihvatiti, ali posle
toga dolazi finije bru enje: karantin za uvozna i izvozna dobra, kakav emo odnos us
postaviti u razmeni njihovih itarica i stoke s na im, i tako dalje."
"Znam, ali i to e konano biti privedeno kraju, i sve e, gradonaelnice, vama
biti pripisano u zaslugu. Bio je to estok potez i, moram priznati, sumnjao sam u
njegovu mudrost."
"Hajde, hajde, Liono. Radilo se samo o tome da Zadu bina ima u vidu sej elsk
i ponos. Izvesnu meru nezavisnosti uvaju jo od carskih vremena. U stvari, to i jes
te ne to to treba po tovati."
"Da, naroito sada, kada nam to ne stvara nikakve neugodnosti."
"Tano. I zato je bilo neophodno da donekle potisnemo vlastiti ponos i izie
mo im ususret. Priznajem da nije bilo lako doneti odluku da ja, kao gradonaelnica
Federacije koja obuhvata dobar deo Galaskije treba da se udostojim da posetim j
ednu provincijalnu zvezdanu skupinu; ali kada je odluka konano bila donesena, nij
e mnogo bolelo. A njima je, bez sumnje, donela stvarno zadovoljstvo. Mogli smo i
pretpostaviti da e se slo iti s posetom, naroito kada su na i brodovi stigli nadomak
njihovih granica, ali istovremeno, trebalo je ostati smeran i stalno se osmehiva
ti."
Kodel klimnu. "Odustali smo od privida moi, da bismo sauvali njenu su tinu."
"Tano... Ko je to prvi rekao?"
"Mislim neko u nekom od Eridenovih komada, ali nisam siguran. Mo emo se, k
ada se vratimo kui, raspitati o tome kod nekog od na ih knji evnih luono a."
"Ukoliko se budem setila. Moramo ubrzati uzvratnu posetu Sej elaca Terminu
su i postarati se da se sa njima postupa kao sa ravnopravnima. Bojim se, meutim,
Liono, da e morati da se potrudi da preduzme sve mere za njihovu bezbednost. Mo emo oek
ivati izvesno neraspolo enje meu na im usijanim glavama, te ne bi bilo nimalo mudro d
ozvoliti da budu suoeni makar i s najmanjim i najusputnijim poni enjima - na primer
, protestnim demonstracijama."
"Razume se", odgovori Kodel. "Uzgred budi reeno, bio je to odista pametan
potez - uputiti Treviza napolje u svemir."
"Moj gromobran? Delovao je, da budem po tena, ak i uspe nije no to sam se nada
la. Natrapao je na Sej el i privukao njihove munje, u vidu protesta, toliko brzo d
a sam gotovo odbila da u to poverujem. Za ime svemira! Kakav mi je samo to izgov
or pru ilo za moju posetu - zabrinutost, u poetku, za sudbinu jednog gradanina Zadu b
ine s kojim se ne postupa kako valja, i na kraju, zahvalnost zbog uzdr ljivosti ko
ju su ispoljili."
"Lukavo! Ne mislite li, ipak, da bi bilo bolje da smo sa sobom poveli Tr
eviza, dopustiv i mu da se vrati na Terminus?"
"Ne. U celini gledano, vi e volim da je bilo gde, samo ne kod kue. Na Termi
nusu bi uvek predstavljao sto er nespokojstva. Gluposti koje je izvaljivao u odnos
u na Drugu zadu binu poslu ile su kao savr en izgovor da ga udaljimo sa Terminusa, pri
emu smo, razume se, raunali s tim da e ga Pelorat odvesti do Sej ela; meutim, ne bih
volela da se vrati i nastavi da iri te svoje brbljarije. Nikad se ne mo e tano rei do
ega bi sve to konano moglo dovesti."
Kodel se prigu eno nasmeja. "Sumnjam da ikad mo emo nai nekog do te mere lako
vernog kao to je neka akademski obrazovana osoba. Pitam se samo koliko bi Pelorat
jo bio u stanju da toga proguta - samo da smo mu ponudili?"
"Verovanje u bukvalno postojanje te mitske sej elske Gee bilo je sasvim do
voljno - ali zaboravimo to sada. Po povratku emo morati da se suoimo sa Veem, i bie
nam potrebni njegovi glasovi da bi se ugovor sa Sej elom postao punova an. Na svu sr

eu imamo Trevizovu izjavu - snimak i sve ostalo - u kojoj nedvosmisleno ka e da je

od svoje volje napustio Terminus. Sa svoje strane, pak, izraziu aljenje to je, maka
r i za kratko, do lo do njegovog hap enja, i to e u potpunosti zadovojiti Vee."
"Oslanjam se sasvim na vas kada je u pitanju taj orbuljak", primeti Kodel
pomalo suvo. "Ipak da li ste imali u vidu mogunost da Treviz u meuvremenu nastavi
da traga za tom Drugom zadu binom?"
"Neka traga", odvrati Brano, ovla slegnuv i ramenima, "neka traga koliko go
d hoe - pod uslovom da to ne ini na Terminusu. To e ga, bar, zaposliti - i nee ga ni
kud odvesti. Dalje postojanje Druge zadu bine predstavlja na mit stolea, ba kao to i p
ostojanje Gee predstavlja mit Sej ela."
Ona se dublje zavali u svoje sedi te, oito veoma dobro raspolo ena. "Sada ima
mo i Sej el u svojim rukama, a kada to konano budu shvatili - bie prekasno da se izv
uku. Prema tome, rast Zadu bine se nastavlja - i nastavie se i u budunosti, glatko i
nesmetano."
"A zasluga za to, madam gradonaelnice, bie iskljuivo va a."
"Ni to mi nije promaklo", odvrati Brano, i njihov brod skliznu u hipersv
emir da bi se ponovo pojavio u neposrednoj blizini Terminusa.
89.
Kada se govornik Stor Gendibal ponovo obreo na svom starom brodu, imao j
e sve razloge da bude zadovoljan. Susret sa Prvom zadu binom nije potrajao dugo, a
li je bio izvanredno plodonosan.
Ve je bio uputio na Trantor poruku, bri ljivo sroenu, tako da je jedva prikr
ivala oseaj trijumfa. U ovom trenutku bilo je sasvim dovoljno upoznati Prvog govo
rnika sa injenicom da je sve proteklo u najboljem redu (do takvog zakljuka, zaista
, on je i sam mogao doi, budui da se, na kraju krajeva, nije ukazala nagove tena pot
reba da se primeni sva mo Druge zadu bine). Pojedinosti su mogle saekati i neki kasn
iji trenutak.
Objasnie tada Stolu kako je la ljivim - i sasvim malim - prilagoavanjem uma
gradonaelnice Brano skrenuo njene misli sa imperijalistike grandomanije na prednos
ti trgovinskih ugovora; kako je pa ljivim - i iz velike daljine izvedenim - prilag
oavanjem voe Sej elske unije gradonaelnici Brano bio upuen poziv na pregovore, i kako
je, bez njegovog daljeg posredovanja, do lo do njihovog meusobnog pribli avanja; Komp
ora je, opet, njegovim brodom, poslao natrag na Terminus da se postara da se dog
ovor po tuje. Bio je to, pomisli samozadovoljno Gendibal, gotovo kolski primer iroki
h rezultata postignutih bri ljivo razraenom primenom mentalnih sposobnosti.
To e, bio je siguran, potpuno uni titi Govornika Delarmi, a njega samog uzd
ii do polo aja Prvog govornika - im, prilikom njegovog prvog formalnog zasedanja, St
olu budu predoene sve pojedinosti.
Od samog sebe, pri tom, nije tajio va nost koju ju je u svemu tome imala p
risutnost Sure Novi, mada to, to se Govornika ticalo, nije bilo neophodno posebno
nagla avati. Ne samo to je ona bila od su tinske va nosti za njegovu pobedu, ve mu je p
ru ila i izgovor za njegovu detinjastu (i izrazito ljudsku, jer su i Govornici, na
kraju krajeva, bili samo ljudska bia) potrebu da likuje u prisustvu svedoka koji
je, znao je to dobro, prema njemu oseao beskrajno divljenje.
Ona nije razabrala ni ta od svega to se dogodilo - bio je u to siguran - al
i je bila krajnje svesna injenice da je on sredio stvari kako mu je najbolje odgo
varalo; njen ponos to se tako zbilo jasno se na njoj oitavao. On pomilova njen pit
omi um, svestan posebne topline tog ponosa.
"Bez tebe, Novi, ne bih uspeo", obrati joj se on. "Zahvaljujui tebi, moga
o sam uoiti da Prva zadu bina - ljudi s onog veeg broda..."
"Da, Gospodine, znam na koga mislite."
"Zahvaljujui tebi mogao sam uoiti da imaju mentalni tit, mada je mo njihovih
umova bila mala. Zahvaljujui tome kako se to odrazilo na tvoj um, bio sam u stan
ju da razaznam, s potpunom tano u, karakteristike i jednog i drugog. I bio sam u mog
unosti da odredim na koji e nain biti najbolje da delujem na njihove umove i otklon
im delovanje tita."
Pomalo oklevajui, Novi ree: "Ne razumem ba tano to to govorite, Gospodine, al
i bih, da sam samo mogla, uinila i vi e da vam pomognem."
"Znam, Novi. Ali i ono to si uinila bilo je dovoljno. Pravo je udo koliko s

u mogli biti opasni. Ali po to smo ih zatekli sada, pre no to su usavr ili tit ili jo v
i e osposobili svoje umove, u mogunosti smo da ih zaustavimo. Gradonaelnica se vraa n
a Terminus, po to je iz njenog seanja uklonjeno sve u vezi sa titom i mentalnim polj
em, zadovoljna injenicom da je sklopila trgovinski ugovor sa Sej elom koji e, uskoro
, postati i delotvorna snaga Federacije. Ne sporim da e biti jo dosta posla oko ok
lanjanja svega onoga to su postigli usavr avanjem tita i mentalnog polja - to je ne to
prema emu smo se dosad odnosili krajnje nemarno - ali i to emo, jamano, konano sred
iti."
On se nekoliko trenutaka duboko zamisli, a onda nastavi ti im glasom. "U o
dnosu na Prvu zadu binu dosad smo mnogo toga uzimali kao samo po sebi razumljivo.
Meutim, od sada ih moramo dr ati pod stalnom prismotrom. Isto tako, moramo na neki
nain prisnije povezati itavu Galaksiju. Moramo iskoristiti na e mentalne moi da razvi
jemo bli u saradnju na nivou svesti. To e biti u skladu s Planom. Ubeen sam u to i p
ostarau se da se ubudue na tome ozbiljno radi."
Ispoljavajui blagu nelagodnost, Novi ga pozva: "Gospodine?"
Gendibal se odjednom glasno nasmeja. "Izvini. Poeo sam, vidi da govorim sa
m sa sobom... Novi, sea li se Rufiranta?"
"Onog usijanog zemljodelca koji vas je napao? Seam ga se, naravno."
"Ubeen sam da su agenti Prve zadu bine, naoru ani linim mentalnim titovima, sve
to pripremili, zajedno sa jo nizom drugih anomalija koje su nas onespokojavale.
Zamisli samo koliko smo bili slepi za sve to. S druge strane, pak, zavelo me je
to to sam Prvu zadu binu pome ao s mitom o onom tajanstvenom svetu, onom sej elskom pra
znovericom o Gei. I u tome mi je tvoj um bio od velike koristi. Pomogao mi je da
na vreme shvatim da se ishodi te mentalnog polja nalazilo na njihovom brodu, a ne
negde drugde."
On zadovoljno protrlja ruke.
Novi mu se srame ljivo obrati: "Gospodine?"
"Da, Novi?"
"Da li ete dobiti neku nagradu za ono to ste ovde postigli?"
"Biu nagraen. andes e se povui i ja u postati Prvi govornik. Tako u, najzad, s
ei priliku da nas uinim istinskim stvaralakim faktorom u revolucionisanju itave Gala
ksije."
"Prvi govornik?"
"Da, Novi. Postau najva niji i najmoniji meu svim uenjacima."
"Najva niji?" Odjednom se stra no snu dila.
"Zbog ega, Novi, pravi takvo lice? Zar ne eli da dobijem svoju nagradu?"
"Oh, Gospodine, svakako, elim... Ali ukoliko postanete najva niji od svih ue
njaka, neete eleti kraj sebe jednu obinu Dumljanku. Nee mi tu biti mesto."
"Neu, a? A ko e me spreiti?" On odjednom oseti pravu poplavu naklonosti pre
ma njoj. "Novi, gde god budem po ao, i ta god budem postao, uvek e biti kraj mene. Za
r misli da bih razikovao da se nosim sa vukovima koji se povremeno jave za Stolom
, bez tvog uma, uvek prisutnog da mi ka e, ak i pre no to i oni sami postanu svesni
toga, kakva su im prava oseanja - tvog devianskog, bezmerno pitomog uma. Pored tog
a..." inilo se da ga je iznenadno otkrie i samog pomelo. "Ja... eleo bih da uvek bu
de pored mene, i nameravam da te zauvek ve em za sebe... To jest, ukoliko i ti to el
i ."
"Oh, Gospodine", pro apta Novi, i osetiv i njegovu ruku oko svog pasa, spust
i glavu na njegove grudi.
Duboko ispod, gde je ni sam Novim um nije mogao otkriti, stajala je su tin
a Gee i rukovodila zbivanjima; iznad je, meutim, stajala neprobojna maska koja je
inila moguim dalje ispunjenje velikog cilja.
I ta maska - koja je pripadala jednoj obinoj Dumljanki - bila je bezmerno
srena. Bila je do te mere srena da se Novi gotovo potpuno ute ila zbog udaljenosti
na kojoj se sada nalazila od sebe/njih/svih zajedno; i bila je savr eno zadovoljna
to e, tokom neodreenog broja godina, biti samo ono to je spolja izgledalo da jeste.
90.
Pelorat protrlja ruke i ree s bri ljivo nagla enim odu evljenjem: "Tako sam zad
ovoljan to smo, konano, ponovo na Gei!"
"Aha", odgovori Treviz odsutno.

"Znate li ta mi je Blis rekla? Gradonaelnica se vraa na Terminus, s trgovin

skim ugovorom sa Sej elom u d epu. Govornik sa Druge zadu bine vraa se na Trantor ubeen
da je on to uredio - i ona ena, Novi, odlazi sa njim da se postara da se zapone sa
promenama koje e konano dovesti do stvaranja Galatike. I pri svemu tome, nijedna
od Zadu bina i ne sanja da Gea uop te postoji. Gotovo neverovatno."
"Znam", odgovori Treviz, "i meni su sve to rekli. Ali mi znamo da Gea po
stoji i mo emo o tome govoriti."
"BIis ne misli tako. Ona ka e da nam niko ne bi poverovao, i da mi to i sa
mi dobro znamo. Pored toga, ja, da tako ka em, nemam nameru da ikad odem sa Gee."
Treviz se najzad prenu iz svojih misli. On pogleda Pelorata i upita: " ta?
"
"Nameravam da ostanem ovde... Znate, prosto ni sam ne mogu da poverujem.
Jo koliko pre nekoliko sedmica iveo sam usamljenikim ivotom na Terminusu, ivotom kak
av sam vodio decenijama, utonuo u svoje zapise i misli, i ne sanjajui da me i ta, o
sim smrti, mo e jo ekati - ma kada do la; i dalje utonuo u svoje zapise i misli, ivei sv
oj usamljeniki ivot - jednostavno, vegetirajui. A onda, iznenadno i krajnje neoekiva
no, postadoh galaktiki putnik; naoh se na samom izvori tu galaktike krize; Golane, ne
mojte mi se smejati - upoznao sam Blis."
"Ne smejem se, Janove", odgovori Treviz, "ali da li ste sigurni da znate
ta inite?"
"Da, razume se. Pitanje Zemlje nema za mene vi e nikakve va nosti. injenica d
a je Ona bila jedini ekolo ki raznovrstan svet i s inteligentnim ivotom na zadovolj
avajui je nain obja njena. Veni, znate."
"Da, znam. I tako, ostaete na Gei?"
"Svakako Zemlja je pro lost, a ja sam umoran od pro losti. Gea je budunost."
"Ali, Janove, vi niste deo Gee. Ili, mo da, smatrate da jo mo ete postati nje
n deo?"
"BIis ka e da, u izvesnom smislu, jo mogu postati deo nje - intelektualno,
ako ne biolo ki. Ona e mi, razume se, pomoi."
"Ali budui da ona jeste deo Gee, kako ete vas dvoje biti u mogunosti da vod
ite zajedniki vot, da imate zajednika gledi ta, zajednike interese..."
Bili su na otvorenom i Treviz se ozbiljno zagleda u tiho, plodovima boga
to ostrvo, i u more malo dalje, i jo dalje, na obzorju, preliveno purpurom, jo jed
no ostrvo - sve to potpuno ispunjeno spokojem, ureeno, ivo, kao jedinstveno bie.
"Janove", ree on, "Blis je itav jedan svet, dok ste vi samo krhki pojedina
c. ta ako se umori od vas? Ona je jo mlada..."
"Golane, razmi ljao sam o tome. Ni o emu drugom danima nisam razmi ljao. Ja i
oekujem da e se umoriti od mene; nisam romantina budala. Ali to god mi do tada bude
pru ila, bie mi dovoljno. Od nje sam ve dobio vie nego to sam i sanjao da je u ivotu u
op te mogue. ak i ukoliko je, od ovog asa, vi e uop te ne bih video, i dalje bih sebe sma
trao dobitnikom."
"Ne verujem", odgovori Treviz blago. "Mislim da jeste romantina budala i,
iskreno da ka em, ne bih ni voleo da je drugaije. Janove, mi se ne znamo odve dugo,
ali ovih nekoliko poslednjih nedelja proveli smo svaki trenutak zajedno, i - iz
vini ako to zvui glupo - zaista si mi veoma, veoma drag."
"I ti meni, Golane", odgovori Pelorat.
"I, zato, ne elim da bude pavreen. Moram razgovarati sa Blis."
"Ne, ne. Molim te, nemoj. Dr ae joj pridike."
"Neu joj dr ati pridike. Ne tie se to samo tebe - i eleo bih da razgovaram s
njom nasamo. Molim te, Janove, ne bih to voleo da radim iza tvojih lea, i stoga,
daj mi svoj pristanak da razgovaram s njom i ra istim neke stvari. Ukoliko me njezi
ni odgovori zadovolje estitau ti od sveg srca i po eleti ti sve najbolje - i zauvek u
biti miran, ma ta se dogodilo."
Pelorat odmahnu glavom. "Sve e upropastiti."
"Obeavam ti da neu. Preklinjem te..."
"Pa, dobro... Ali budi pa ljiv, drago moje mome. Obeava li?"
"Dajem ti svoju najasniju re."
91.
"Pel mi ree da

elite da razgovarate sa mnom", obrati mu se Blis.

"Da", odgovori Treviz.

Nalazili su se unutar zdanja, u staniu koji je dodeljen Trevizu na kori enje.
Ona ljupko sede, prekrsti noge i lukavo ga pogleda; njene divne tamne oi
blistale su, a njena duga crna kosa presijavala se u bezbroj neraspoznatljivih p
reliva.
"Ne odobravate mi, zar ne?" upita ga ona. "Niste mi odobravali od samog
poetka."
Treviz je ostao da stoji. "Mo ete da itate misli i poznata vam je njihova s
adr ina", odgovori on. "Poznato vam je ta mislim o vama, i zbog ega tako mislim."
Blis lagano zavrte glavom. "Va je um izvan Geinog dohvata. To i sami znat
e. Bilo je potrebno da donesete odluku, i to je morala biti odluka istog i slobod
nog uma. Kada ste se pribli ili Gei i kada smo preuzeli va brod, oko vas i Pela pos
tavila sam polje sa smirujuim dejstvom; bilo je to od su tinske va nosti. Panika ili
gnev mogli su na vas nepovoljno delovati, ak vas i onesposobiti za ono to je, kad
trenutak doe, trebalo da uinite. I to je bilo sve. Nijednog asa nisam smela ii dalje
od toga, i zaista nisam - te, sada, zaista ne znam ta vam je na pameti."
"Odluka koju je trebalo da donesem - donesena je", ree Treviz. "Presudio
sam u korist Gee i Galaktike. emu, onda, sva ova pria o istom i slobodnom umu? Dobi
li ste ono to ste eleli, i sada sa mnom mo ete initi to god vam je drago."
"Niste u pravu, Trev. Postoje i druge odluke koje e u budunosti biti potre
bno doneti. Vi ete ostati ono to jeste i, dokle god budete iveli, predstavljaete ret
ko prirodno bogatstvo Galaksije. Nema nikakve sumnje da u Galaksiji postoje i dr
ugi poput vas, i da e se jo takvih pojaviti u budunosti, ali za sada znamo samo za
vas - i jedino za vas. I dalje vas ne smemo ni taknuti."
Treviz se za trenutak zamisli. "Vi ste Gea, ali ja ne elim da razgovaram
sa Geom. elim da razgovaram s vama kao pojedincem, ukoliko ta re uop te ima nekog zn
aenja za vas."
"Ima. Daleko smo od toga da postojimo samo kao zajedniki rastvor. Ukoliko
to elite, mogu se na izvesno vreme izdvojiti od Gee."
"Da", ree Treviz. "Mislim da mo ete. Jeste li to upravo sada uinili?"
"Jesam. Upravo sam to sada uinila."
"U tom sluaju, pre svega, dopustite mi da vam ka em da smatram da ve to igrat
e svoju igru. Mogue je da niste za li u moj um da biste uticali na moju odluku, ali
ste, bez sumnja, za li u Peloratov um, da biste ga naveli da on to uini. Je li tak
o?"
"Zaista verujete da sam to uinila?"
"Da, verujem. U kljunom trenutku Pelorat me je podsetio na svoju misao o
Galaksiji kao ivom biu, i u tom asu priseanje na to uinilo je da donesem odluku kakvu
sam doneo. Misao je, doista, mogla biti njegova, ali va je bio um koji ju je akt
ivirao. Je li tako?"
"Misao jeste bila u njegovom umu", odgovori Blis, "ali bilo je tu i bezb
roj drugih misli. Ja jesam otvorila put toj njegovoj misli o o ivotvorenoj Galaksi
ji - ali joj nisam dala nikakvu prednost u odnosu na druge njegove misli. Prema
tome, samo sam ba toj njegovoj pomisli omoguila da lak e izbije na povr inu njegove sv
esti i da se uoblii u rei. Ne zaboravite - nisam ja stvorila tu pomisao. Ona je ve
bila tu."
"Bez obzira na to, ipak je do lo do, makar posrednog, remeenja potpune samo
stalnosti s kojom je trebalo da donesem svoju odluku. Je li tako?"
"Gea je to smatrala neophodnim."
"Zar?... Pa dobro, mo da se tako zaista oseate boljom - ili uzvi enijom - zah
valjujui saznanju da je, mada me je Janovljeva primedba ubedila u tom trenutku da
donesem odluku kakvu sam doneo, to ipak bila odluka koju bih, verujem, doneo ak
i da on nije ni ta rekeo, odnosno, ak i da je poku ao da me ubedi da donesem neku sas
vim drugaiju odluku. elim da to imate u vidu."
"Sad mi je mnogo lak e", odvrati Blis hladno. "Je li to ono to ste eleli da
mi ka ete kada ste zatra ili da razgovarate sa mnorn?"
"Nije."
"O emu je onda re?"
Treviz konano sede u naslonjau koju je prethodno postavio naspram nje; kol
ena su im se gotovo dodirivala. On se na e prema njoj.

"Kada smo se priblizili Gei, vi ste se nalazili u svemirskoj stanici. Vi

ste nas uhvatili u zamku; vi ste potom do li po nas, i sve vreme posle toga ostal
i ste s nama - osim za vreme obroka sa Domom, u kome niste uzeli ue a. Zatim, vi ste
bili s nama na Dalekoj zvezdi kada je odluka donesena. Uvek vi."
"Ja sam Gea."
"To jo ni ta ne obja njava. I zec je Gea. I ljunak je Gea. Sve na ovoj planeti
je Gea, ali nije sve u podjednakoj meri Gea. Neki su vi e jednaki od drugih. I pi
tam se, stoga, za to ba vi?"
"A ta vi mislite?"
Treviz dade pun gas. "Mislim da je razlog tome to vi niste Gea", ree on. "
Mislim da ste vi ne to znatno vi e od same Gee."
Sa Blisinih usana sie podrugljiv zvuk.
Ali Treviz nastavi putem kojim je krenuo. "U trenutku kada sam donosio o
dluku, ena koja se nalazila sa Govornikom..."
"Oslovljavao ju je sa Novi."
"Ta Novi je onda rekla da su Gei ovakav sled stvari odredili roboti koji
vi e ne postoje, i da je Gei dato da sledi jednu verziju Tri Zakona Robotike."
"To je su ta istina."
"Ti roboti vi e ne postoje?"
"Tako je Novi rekla."
"Tako Novi nije rekla. Savr eno se dobro seam njenih rei. Rekla je: 'Gea je
nastala pre vi e hiljada godina uz pomo robota koji su, u jednom kratkom trenutku,
slu ili ljudskoj rasi, ali koji joj vi e ne slu e.'"
"Pa, Trev, ne znai li to da roboti vi e ne postoje?"
"Ne, to znai da joj vi e ne slu e. Umesto toga, ne upravljaju li njome?"
"Koje ta"
"Ili je, bar, nadziru? Zbog ega ste se vi nalazili na brodu u trenutku do
no enja odluke? Nije mi se inilo da je va e prisustvo bilo od su tinske va nosti. Novi je
vodila itavu stvar, i ona je predstavljala Geu. Zbog ega ste, onda, vi bili potre
bni? Osim, ukoliko..."
"Pa? Osim, ukoliko?"
"Osim ukoliko ste vi nadzornik ija je uloga da obezbedi da Gea ne zaborav
i Tri Zakona. Osim ukoliko ste robot, tako ve to skrojen da ga je nemogue razlikova
ti od ljudskog bia."
"Ako je, kao to ka ete, nemogue razlikovati mene od ljudskog bia, kako ste on
da vi u stanju da to uinite?" upita Blis glasom u kojem se jasno mogla naslutiti
primesa sarkazma.
Treviz se zavali u naslonjau. "Niste li me svi vi uveravali da raspola em s
posobno u da budem siguran: pri dno enju odluka, iznala enju re enja, u ispravnom zakljuiv
anju. Ja to ne tvrdim; vi to tvrdite. Pa, od prvog trenutka kada sam vas ugledao
osetio sam neku nelagodnost. Ne to nije bilo u redu s vama. Ja sam, bez sumnje, i
sto toliko osetljiv na enske dra i koliko i Pelorat - ak i vi e, rekao bih, a vi ste,
po svom izgledu, veoma privlana ena. Pa ipak, nijednog trenutka nisam osetio da me
privlaite."
"Niste ba nimalo uviavni."
Treviz se ni ne osvrnu na ovu primedbu. "Kada ste se prvi put pojavili n
a na em brodu", nastavi on, "Janov i ja smo upravo razgovarali o mogunosti postojan
ja ne-ljudske civilizacije na Gei; i kada vas je ugledao Janov vas je, u svojoj
bezazlenosti, upitao: 'Jeste li vi ljudsko bie?' Mogue je da robot mora uvek govor
iti istinu, ali isto tako, odgovor mo e biti okoli an. Vi ste samo odgovorili: 'Pa,
zar vam ne izgledam kao ljudsko bie?' Da, Blis, vi izgledate kao ljudsko bie, ali
dopustite mi da vas ponovo upitam: Jeste li ljudsko bie?"
Blis ni ta ne odgovori i Treviz nastavi. "Mislim da sam ve od prvog trenutk
a osetio da niste ena. Vi ste robot, i na neki nain, ja sam u stanju da to razaber
em. I upravo zbog tog mog oseanja sve to je posle toga usledilo imalo je za mene p
osebno znaenje - naroito obrok sa Domom."
"Mislite li, Trev, da nisam u stanju da jedem?" upita Blis. "Zar ste zab
oravili da sam jela raie na va em brodu? Uveravam vas da sam u stanju da jedem i da
obavljam bilo koju od drugih biolo kih funkcija... Ukljuujui tu, pre no to me zapitat
e, i seks. A ipak to, samo po sebi, mogu vam potvrditi, ne dokazuje da nisam rob

ot. Roboti su, jo pre mnogo hiljada godina, postigli potpuno savr enstvo, pri emu su
se samo po svojim mozgovima razlikovali od ljudskih bia, pa i tada su ih mogli r
azlikovati samo oni koji su raspolagali sposobno u kontrolisanja mentalnih polja. M
ogue je da je Govornik Gendibal bio u stanju da ka e da li sam robot ili ljudsko bie
, samo da se oko toga potrudio. Ali razume se, nije."
"Pa ipak, iako ja ne raspola em mentalnim moima, ubeen sam da ste robot."
"A ta ako i jesam?" upita Blis. "Ni ta ne priznajem, samo sam radoznala. ta
ako i jesam robot?"
"Niste obavezni da i ta priznate. Ja znam da ste robot. Ukoliko mi je bio
notreban i najmanji dokaz za to, pru ili ste mi ga samo svojom hladnokrvnom tvrdnj
om da se mo ete izdvojiti od Gee i razgovarati sa mnom kao individua. Ne verujem d
a bi vam to bilo mogue da ste odista deo Gee - to vi niste. Vi ste robot-nadzornik
i, sledetveno tome, izvan Gee. Pitam se, kad ve o tome razgovaramo, koliko je ro
bota-nadzornika potrebno Gei i koliko ih ona doista ima?"
"Ponavljam ni ta ne priznajem, ali sam radoznala. ta ako i jesam robot?"
"U tom sluaju, ono to bih eleo da znam jeste sledee: ta elite od Janova Pelora
ta? On je moj prijatelj i, u izvesnom smislu, on je poput deteta. On misli da va
s voli, misli da eli samo ono to ste vi voljni da mu pru ite, i smatra da ste mu ve d
ovoljno pru ili. On ne poznaje - nije, ak, u stanju ni da ga zamisli - bol to ga mo e
prouzrokovati gubitak ljubavi, odnosno, kada je ve o tome re, nesaglediv bol to ga
mo e prouzrokovati suznanje da niste ljudsko bie..."
"A da li vi poznajete bol to ga pruzrokuje gubitak ljubavi?"
"Bilo je takvih trenutaka. Ja nisam, poput Janova, iveo pod staklenim zvo
nom. Ja nisam svoj ivot vodio pod anestezijom jedne intelektualne opsesije koja j
e, u njegovom sluaju, sve drugo progutala, ak i enu i sina. Ali on jeste. A sada, o
djednom, on zarad vas di e ruke od svega. Ne elim da bude povreden. I neu dozvoliti
da bude povreen. Ukoliko sam poslu io Gei zaslu ujem nagradu - a moja nagrada sastojae
se u va em obeanju da ete sve uiniti za Peloratovo dobro."
"Treba li sada da zamislimo da sam robot i da vam odgovorim?"
"Da", ree Treviz. "I to sada, ovog asa."
"U redu, onda. Pretpostavimo, Trev, da sam robot i da sam u prilici da n
adzirem tok stvari. Pretpostavimo, takoe, da ih ima jo nekoliko, zaista samo nekol
iko, slinih meni i da se veoma retko sreemo. Pretpostavimo, jo , da je sila koja nas
pokree potreba da se brinemo o ljudskim biima i pretpastavimo da na Gei, zapravo,
i nema istinskih ljudskih bia, budui da sva ine samo deo posvema njeg planetarnog bia
.
Pretpostavimo da nas staranje o Gei ispunjava - mada ne u potpunosti. Pr
etpostavimo da postoji u nama neka primitivna ica koja nas vezuje za ljudska bia,
u smislu u kome je postojala kada su prvi roboti bili zami ljeni i stvoreni. Nemoj
te me pogre no razumeti: ja ne tvrdim da sam u dubokoj starosti (pod pretpostavkom
da sam robot). Ja sam onoliko stara koliko sam vam rekla da jesam, odnosno, u n
ajmanju ruku (pod pretpostavkom da sam robot) onoliko koliki mi je vek trajanja.
Pri svemu tome (pod pretpostavkom da sam robot) moj su tinski poriv bio bi onakav
kakav je oduvek bio - i ja bih bezuslovno te ila da uinim sve za dobro jednog prav
og ljudskog stvorenja.
Pel jeste pravo ljudsko bie. On nije deo Gee. Suvi e je star da bi odista m
ogao postati istinski deo Gee. On eli da ostane sa mnom na Gei budui da, u pogledu
mene, ne deli va a oseanja. Ni na pamet mu ne pada da bih mogla biti robot. Pa, et
o, i ja elim njega. Ukoliko ostajete pri tome da sam robot, shvatiete za to je tako.
Sposobna sam za sva ljudska oseanja, i istinski u ga voleti. Ukoliko biste uznast
ojali na tome da sam robot mogli biste smatrati da nisam sposobna za ljubav u on
om mistinom ljudskom smislu, ali ipak, ne biste bili u stanju da moja oseanja razl
ikujete od onih koja povezujete s ljubavlju... Prema tome, kakva je tu razlika?"
Ona uuta i pogleda ga - s neskrivenim ponosom.
" elite li da me uverite da ga neete napustiti?" upita Treviz.
"Ukoliko ostajete pri pretpostavci da sam robot, morali biste i sami shv
atiti da bi me Prvi Zakon spreavao da ga napustim, osim ukoliko on to ne bi sam o
d mene zatra io i ukoliko ja ne bih, sa svoje strane, bila ubeena da to misli ozbil
jno i da bi mu moj ostanak uz njega naneo vi e bola no to bi to bio sluaj kada bih g
a napustila."

"Ne bi li neki mlai ovek..."

"Kakav mlai ovek? Vi ste mlai ovek, ali ja na vas ne gledam kao na nekog kom
e sam potrebnija nego Pelu; u stvari, budui da me vi ne elite, Prvi Zakon mi ne bi
ni dozvolio da vam se okaim o vrat."
"Nije re o meni. Neki drugi mladi..."
"Ne postoji drugi. Koga jo ima ovde na Gei, osim Pela i vas, za koga bi s
e moglo rei da je istinsko ljudsko bie - u ne-geanskom smislu rei?"
"A ukoliko, ipak, niste robot?" upita Treviz, znatno bla im glasom.
"Odluite se najzad", odvrti Blis.
"Ka em, ukoliko niste robot, ta onda?"
"U tom sluaju nemate nikakvog prava da i ta ka ete. Na Pelu i meni je da sami
odluimo."
"U tom sluaju vraam se na ono to sam maloas rekao. elim da budem nagraen za on
o to sam uinio, i elim da moja nagrada bude va lep odnos prema Janovu. Neu se vi e bavi
ti pitanjem ta ste zapravo. Jednostavno, obeajte mi, kao jedna razumna osoba drugo
j, da ete lepo s njim postupati."
"Lepo u s njim postupati", odgovori Blis blago, "ali ne stoga da bih vas
nagradila, ve zato to to istinski elim. Najozbiljnije to elim. Bie mu lepo sa mnom."
Posle toga, ona pozva: "Pel!" I ponovo: "Pel!"
Pel im se pridru i. "Tu sam, Blis."
Blis mu pru i ruku. "ini mi se da Trev eli da ti ne to ka e."
Pelorat prihvati njenu ruku, i Treviz ih obe obujmi svojim akama. "Janove
", ree on, "srean sam zbog vas oboje."
"Oh, dragi moj mome", uzviknu Pelorat.
"Ja verovatno neu ostati na Gei", ree Treviz. "Idem sada do Doma, da s nji
m o tome porazgovaram. Ne znam kada emo se i da li emo se ikad ponovo sresti, ali
Janove, u svakom sluaju, bilo nam je lepo zajedno"
Pelorat se nasme i. "Zaista, Golane, bilo nam je lepo zajedno."
"Zbogom, Blis, i unapred vam hvala."
"Zbogom, Trev."
I Treviz, mahnuv i im rukom, izie iz sobe.
92.
"Dobro ste postupili, Trev", ree Dom osmehujui se. "U stvari, postupili st
e upravo onako kako sam i oekivao da ete postupiti."
Ponovo su se njih dvojica na li za obrokom - bio je podjednako bez slasti
kao i prvi - ali Treviz sada za to nije mario. Mogue je bilo da mu je ovo bio pos
lednji obrok na Gei.
"Postupio sam onako kako sam mislio da biste eleli da postupim ali, mada,
ne iz onog razloga zbog koga ste vi mislili da u tako postupiti", odgovori on.
"Pa, ipak, sigurno je da ste bili uvereni u ispravnost svog izbora."
"Jesam, bio sam, ali ne zbog nekog mistinog oseaja za ispravno rasuivanje.
Ukoliko se i jesam opredelio za Geu, bilo je to na osnovu zdravorazumskog rasuiva
nja - one vrste rasuivanja koja je dostupna svakome da bi doneo odluku. Dopu tate l
i mi da vam to objasnim?"
"Samo napred, Trev."
"Postojale su tri stvari koje sam mogao uiniti", zapoe Treviz. "Mogao sam
se svrstati uz Prvu zadu binu, ili uz Drugu zadu binu, ili uz Geu.
Da sam se odluio za Prvu zadu binu gradonaelnica Brano smesta bi preduzela s
ve da sebi potini i Drugu zadu binu i Geu. Da sam se priklonio Drugoj zadu bini Govor
nik Gendibal smesta bi preduzeo sve da sebi potini i Prvu zadu binu i Geu. U oba sl
uaja, ono to bi usledilo bilo bi nepopravljivo - i ukoliko bi u oba sluaja moja odl
uka bila pogre na do lo bi do neizbe ne katastrofe.
Ali ukolko bih stao uz Geu, u tom bi sluaju i Prva i Druga zadu bina ostale
u ubeenju da su ostvarile istinsku, iako umerenu pobedu. Sve bi u tom sluaju nast
avilo da tee kao i ranije, budui da izgradnja Galaktike, kako mi je prethodno bilo
reeno, treba da potraje generacijama, ak vekovima.
Sledstveno tome, moje svrstavanje uz Geu bio je poku aj da se dobije u vre
menu, da se osigura dovoljno vremena za mogui uticaj na razvoj stvari - ak i da se
, ukoliko je moja odluka bila pogre na, sve vrati na poetak."

Dom podi e obrve, ali njegovo starako, sasu eno lice osta u svakom drugom pog
ledu bezizra ajno. On upita piskavim glasom: "Da li odista smatrate da bi se moglo
ispostaviti da ste doneli pogre nu odluku?"
Treviz sle e ramenima. "Ne smatram, ali postoji jo jedna stvar koju moram o
baviti da bih bio sasvim siguran. Nameravam da posetim Zemlju, ukoliko uspem da
pronaem taj svet."
"Mi vas, Trev, svakako neemo silom zadr avati ukoliko budete eleli da nas na
pustite..."
"Ja ne pripadam va em svetu."
"Ni ta manje od Pela, ali ste ipak dobrodo li ovde ukoliko budete eleli da os
tanete. Pa ipak; neemo vas zadr avati... Ali recite mi, zbog ega elite da posetite Ze
mlju?"
"Mislio sam da znate."
"Ne, ne znam."
"Postoji jo ne to, Dome, to ste prikrili od mene. Mo da ste imali razloga za t
o, ali ipak voleo bih da to niste uinili."
"Ne shvatam vas", odgovori Dom.
"Vidite, Dome, da bih bio u stanju da izvr im izbor morao sam da se poslu im
raunarom, i u jednom kratkom trenutku stupio sam u dodir s umovima onih to su bil
i oko mene - gradonaelnice Brano, Govornika Gendibala, Novi. Uhvatio sam, pri tom
e, nagove taje niza stvari koje su mi, izdvojene, veoma malo znaile - kao, na prime
r, sve ono to je Gea, preko Novi, proizvela na Trantoru; sve ono u pozadini ega je
stajala namera da se obezbedi da Govornik Gendibal zaista krene put Gee."
"Pa?"
"Jedna od tih stvari jeste injenica da je iz Biblioteke na Trantoru uklon
jen svaki spomen na Zemlju."
"Uklonjen svaki spomen na Zemlju?"
"Upravo tako. Prema tome, Zemlja mora biti va na; i ne samo da se ini da Dr
uga zadu bina ne sme ni ta znati o njoj, ve ni ja sam. Dakle, ukoliko ve moram preuzet
i na sebe odgovornost za pravac daljeg galaktikog razvoja, nisam spreman da prihv
atim da budem dr an u neznanju. Da li biste, shodno tome, bili spremni da mi ka ete
zbog ega je bilo toliko va no da saznanje o Zemlji ostane skriveno?"
Dom odgovori sveanim glasom: "Trev, Gei nije ni ta poznato o svemu tome! Ba
ni ta!"
" elite li da me uverite da Gea nije odgovorna za ono to se desilo u Biblio
teci na Trantoru?"
"Ne, mi to nismo uinili."
Treviz se za trenutak zamisli, lagano i gotovo odsutno prebirajui prstima
po svojim usnama. "Ko je, onda, to mogao uiniti?"
"Ne znam. Ne mogu, ak, zasta, da sagledam ni samu svrhu toga."
Dva oveka zagleda e se jedan u drugog, i Dom konano prekinu ti inu. "U pravu s
te. inilo se da smo postigli krajnje re enje, ali sve dok ovo ne budemo ra istili, ne
smemo se smiriti... Ostanite jo neko vreme s nama, i poku ajmo da sve jo jednom razm
otrimo. A potom mo ete krenuti uz na u najveu podr ku."
"Hvala vam", odgovori Treviz.
NAPOMENA AUTORA
Mada samostalna, ova knjiga predstavlja nastavak Zadu binske trilogije, sa
stavljene od triju romana: Zadu bina, Zadu bina i Carstvo, i Druga zadu bina. Pored to
ga, postoje i druge moje knjige koje se, iako nisu neposredno vezane za Zadu bine,
odnose na ono to mo emo nazvati 'zadu binskim univerzumom'.
Tako se zbivanja u romanu Zvezde, prah nebeski i Svemirske struje odvija
ju u godinama kada se Trantor irio izrastajui u Galaktiko carstvo, dok se zbivanja
u ljunku na nebu odvijaju u vreme kada je Prvo galaktiko carstvo bilo na vrhuncu s
voje moi; u ovoj potonjoj knjizi sredi te radnje predstavlja Zemlja, i na neke delo
ve u njoj ukazuje se i u ovoj knjizi.
Ni u jednoj od ranijih knjiga koje govore o 'zadu binskom univerzumu' ne p
ominju se roboti. U ovoj knjizi, meutim, ima dosta govora o njima. Imajui to u vid
u, mo da biste mogli po eleti da proitate ta sam jo o njima pisao. Moje kratke prie saku
pljene su u knizi Ja, robot, dok dva romana, Pod elinim nebom i Golo sunce govore

o razdoblju kada su, uz pomo robota, ljudi poeli naseljavati svemir.

Ukoliko, pak, elite da saznate ne to vi e o Venima i o tome kako su oni prilag
oavali tokove ljudske istorije, mo ete se obratiti knjizi Kraj Venosti (mada ono to s
e u njoj nalazi nije u potpunosti usagla eno sa tumaenjima u ovoj knjizi).