30.

000 pre Hrista

Paleolitski ljudi u centralnoj Evropi predstavljaju
brojeve urezujui recke
na ivotinjskim kostima,
slonovai i kamenju.

3400 pre Hrista

2600 pre Hrista

Kinezi prave abakus. On se u Kini
koristi za popise
stanovnitva skoro
do 1982. godine.

Egipani koriste simbol za

broj 10 i time pojednostavljuju predstavljanje velikih
brojeva.

260 pre Hrista

Maje razvijaju
sloen matematiki sistem u
osnovi 20 koji
sadri nulu.

300 pre Hrista

Euklidovi Elementi saimaju celokupno matematiko znanje starih Grka.

Tomovi te knjige koristi se
sledeih 2.000 godina.

1500

Leonardo
da Vini
konstruie
mehaniki
kalkulator.

1614

1621
Vilijam Otred pronalazi logaritmar
koji se koristio
sledeih skoro 350
godina.

Don Napijer opisuje

prirodu logaritama.
On pravi i tzv.
Napijerove kosti,
spravu koja je prethodnik logaritmara.

1642

1670

Gotfrid Lajbnic poboljava Paskalinu dodajui

joj mogunosti obavljanja mnoenja i deljenja,
kao i izraunavanja kvadratnog korena.

Blez Paskal pravi

aritmetiku mainu
Paskalinu. Ona se runo
pokretala i mogla je
samo da sabira i oduzima.

1679

Lajbnic uvodi
binarnu aritmetiku.

Proces podizanja sistema

P

P O G L AV L J E 1
P O G L AV L J E 2
P O G L AV L J E 3

1822

arls Bebid konstruie diferencnu mainu,

veliki mehaniki kalkulator koji moe da
sabira i oduzima.

1830

arls Bebid projektuje analitiku mainu, ali umire pre

njenog zavretka.

1890

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

10

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

20

K A K O O P E R AT I V N I S I S T E M K O N T R O L I E H A R D V E R

Herman Holerit pravi

elektrini tabelarni
sistem za Popisni
zavod SAD.

1896

19021905

Albert Ajntajn
otkriva teoriju relativiteta. Objavljuje je u
disertaciji na Cirikom
univerzitetu.

Holerit osniva firmu

Tabulating Machine
Company koja kasnije
prerasta u International
Business Machines.

1904

Don Ambroz
Fleming razvija vakuumske cevi.

1926

Patent za poluprovodniki tranzistor koji

omoguava da elektrina struja protie
kroz raunar prenosei
podatke.

1936

30

1943

Britanci prave
Kolosa, mainu
za razbijanje
nemakih ifri.

Konrad Zuse pravi programabilnu, digitalnu raunsku mainu koja uvodi

primenu binarnog sistema
i elektronskih cevi.

194345

Vojska SAD
pravi raunar
ENIAC za izraunavanje trajektorija oruja.

DEO 1 PROCES PODIZANJA SISTEMA

Mislim da postoji svetsko trite za moda pet raunara.

Tomas Votson, predsednik IBM-a, 1943.

PRE

nego to se personalni raunar ukljui, on predstavlja mrtvu skupinu metalnog

lima, plastike, metalnih tragova i sitnih mrlja silicijuma. Kada pritisnete prekida za paljenje, slab elektrini napon svega oko 3 do 5 volti pokree niz dogaaja koji magino udahnjuju ivot onome to bi inae moglo da slui samo kao povei dra za papir.
Meutim, ak i sa tom iskrom ivota u sebi, PC je i dalje neinteligentan. On ima
odreen primitivan oseaj o sebi dok proverava koji su mu delovi instalirani i da li funkcioniu, neto slino onim pacijentima koji su se probudili iz kome i koji proveravaju
da li imaju ruke i noge i da li svi njihovi zglobovi i dalje funkcioniu. Ali vie od popisa
inventara samog sebe, svee probueni PC i dalje ne moe uraditi nita stvarno korisno;
svakako nita to bismo ak i u naznakama smatrali inteligentnim.
Najvie to novoprobueni PC moe da uradi jeste da pronae inteligenciju inteligenciju u obliku operativnog sistema koji udahnjuje strukturu primitivnom, amebskom
postojanju PC-ja. Zatim dolazi pravo obrazovanje u obliku aplikacijskog softvera programa koji govore PC-ju kako da uradi poslove bre i tanije nego to mi to moemo. PC
postaje uenik koji je nadmaio uitelja.
Ali sve vrste raunara ne moraju da prolaze kroz ovo zamreno ponovno raanje
svaki put kada se ukljue. U svakodnevnom ivotu susreemo se sa mnogim raunarima
koji poinju da ive potpuno formirani onog trenutka kad se ukljue. O njima moda ne
mislite kao o raunarima, ali oni to jesu: kalkulatori, elektronsko paljenje u autu, tajmer
u mikropenici i, naravno, taj nedokuiv programer u VCR-u. Razlika izmeu njih i velike kutije na vaem stolu je fiksno oiavanje. Raunari koji su sagraeni da rade samo
jedan posao i efikasno postiu taj cilj fiksno su oieni. Ali to znai da su oni pre
nalik idiotskim uenjacima nego mudracima.
Ono to PC ini udesnim ureajem jeste to to svaki put kad ga ukljuite, on je
tabula raza koja moe uraditi sve to vaa kreativnost ili, ee, kreativnost profesionalnih programera moe zamisliti. PC je raunska maina, platno umetnika, magina
pisaa maina, nepogreivi raunovoa i izvor mnogih drugih alata. Da bi se transformisao iz jedne linosti u drugu potrebno je samo podesiti neki od mikroskopskih prekidaa
koji su duboko zakopani u mikroipovima, a taj zadatak se postie pisanjem komande
sa tastature ili pritiskom tastera mia na neku ikonicu na ekranu.

1944

Harvardski univerzitet i IBM

razvijaju raunar Mark 1 koji
koristi IBM-ove
buene kartice.

1945

1948

Naunici koji su napravili ENIAC formiraju

Electronic Control,
prvu raunarsku firmu,
i poinju sa razvojem
raunara UNIVAC za
Popisni zavod.

Don fon Nojman

definie elektronski
digitalni raunar
opte namene koji
izvrava unutranji
program.

1949

asopis Popular
Mechanics predvia: Raunari
u budunosti e
moda biti laki od
1,5 tone.

1951

Raunar UNIVAC je
isporuen Popisnom
zavodu SAD sa tri godine zakanjenja. On
koristi magnetnu traku
za ulaz umesto perforirane papirne trake.

1952

Podneta je tuba
protiv IBM-a zbog
njegove navodne
monopolistike
prakse u poslovanju.

1952

UNIVAC predvia
veliku pobedu za
Ajzenhauera na CBS-u.
Analitiari predviaju
mrtvu trku. UNIVAC je
bio u pravu.

1954

Kompanija Texas
Instruments poinje
komercijalnu proizvodnju silicijumskih tranzistora.

1954

1958

1956

1958

IBM obelodanjuje
model 650, prvi serijski proizveden raunar. On postie veliki
uspeh sa 120 instalacija prve godine.

Masausetski
institut tehnologije pravi prvi
tranzistorizovan
raunar.

Kompanija Control Data

Corporation pravi raunar Seymour Cray model
1604. Sa cenom od 1,5
miliona dolara, on je duplo
jeftiniji od IBM-ovog raunara.

Dek Kilbi zavrava

prvo integrisano
kolo koje se sastoji
od pet komponenti
na jednom komadu
silicijuma.

PREGLED

Takva inteligencija je krhka i kratkotrajna. Svi ovi milioni mikroskopskih prekidaa se bez prestanka ukljuuju
i iskljuuju prema ustrim naletima elektriciteta. Ali
samo jedna zalutala naredba, ili pogreno razumevanje samo jednog prekidaa, moe dovesti ovog divnog
robota u izofreno stanje. Ili, ako pritisnete prekida za
gaenje, ono to je bilo pulsirajui vetaki ivot umire
bez rei.
Zatim kada ga ponovo ukljuite, raanje poinje
opet od poetka.

Kako su raunari nekad radili

Na poetku 21. veka raunari su tako sloene naprave
uprkos njihove relativne mladosti da je teko zamisliti kako su iz mate njihovih stvaralaca mogli nastati
tako potpuno razvijeni. Naravno, taj proces nije bio
tako jednostavan. Razvoj raunara je predstavljao evolutivni proces i esto je nemogue razluiti ta je najpre
nastalo, kokoka softvera ili jaje hardvera.
Ljudski napori da naprave alate za manipulisanje
podacima potiu bar jo od 2600. godine pre Hrista kada su Kinezi napravili abakus. Kasnije je Leonardo da Vini napravio mehaniki kalkulator. Od
pojave logaritama 1621. godine, on je bio iskljuivi alat matematiara dok tu
ulogu nije preuzeo elektronski kalkulator u ranim sedamdesetim godinama prolog veka.

Ovaj deo diferencne maine #1,

koja je prethodila analitikoj
maini arlsa Bebida prvom
pravom raunaru zavren
je 1821. On je imao 2000
runo napravljenih mesinganih
delova. Cela maina bi imala
25.000 delova i teila bi 3 tone.
Analitika maina nikad nije bila
zavrena, mada je jedan njen
deo napravio Bebidev sin Henri
1910. godine, ali se smatralo da
je bio pun greaka.

Svi ovi rani pokuaji manipulisanja brojevima imali su dve zajednike

osobine: oni su bili mehaniki i bili su u ravni ljudskih mogunosti. To su bile
maine napravljene od delova dovoljno velikih da mogu runo da se sklope.
Aritmetika maina Bleza Paskala koristila je sistem zupanika koji su se runo
pokretali za obavljanje operacija oduzimanja i sabiranja. Koristila je buene
kartice za uvanje podataka metod koji je korien skoro do kraja 20. veka.

1960

U SAD
se upotrebljava
2000 raunara.

1965

1970

Kompanija Xerox formira Istraivaki centar u Palo Altu (Palo

Alto Research Center,
PARC) u kojem su nastale mnoge vane raunarske tehnologije.

Pojavljuje se raunar
PDP-8, prvi uspeh
kompanije Digital
Equipment Company.
Po ceni od 18.000$
ubrzo je prodato
50.000 komada.

1971

1973

Arhitektura koja
koristi operativni
sistem CP/M postaje
standard za sledeih
osam godina do
pojave operativnog
sistema MS-DOS.

Ted Hof iz Intela projektuje ip 4004, prvi

mikroprocesor. Cena
mu je 200$, a ima
2.300 tranzistora i
60.000 OPS-a (operacija u sekundi).

1975

1975

Prva poznata
upotreba rei
Microsoft pojavljuje se u pismu
Bila Gejtsa svom
buduem partneru Polu Alenu.

asopis Popular
Electronics
oglaava Altair
8800, prvi personalni raunar.

1976

1977

Firma Radio Shack

proizvodi raunar
TRS-80 Model 1 koji
su njegovi zaljubljenici od milja zvali
Trash 80.

Stiven Dobs i Stiv Voznijak

pokazuju prvi raunar Apple
u Klubu raunara kune
izrade (Home Brew Computer
Club) koji kasnije postaje poznat pod nazivom Silicijumska
dolina.

IBM

1982

Kompanija Compaq
predstavlja prvi raunar koji je kopija
IBM PC-ja. Personalni
raunar je proglaen
ovekom godine u
asopisu Time.

1981

IBM predstavlja
svoj personalni
raunar koji
koristi Intelov
16-bitni procesor 8086.

1984

1986

Microsoft izlazi
na berzu po ceni
od 21$ za jednu
akciju i ukupno
ih prodaje za 61
milion dolara.

Apple predstavlja raunar

Macintosh koji
koristi mia i
grafiki interfejs.

DEO 1 PROCES PODIZANJA SISTEMA

arls Bebid je 1830. godine izmislio na papiru analitiku mainu koja se

razlikovala od maine pretee po tome to je, na osnovu sprovedenih izraunavanja, mogla da donosi odluke kao to su sekvencijalna kontrola, grananje i ponavljanje. Ali, Bebidova maina bila je
izuzetno komplikovana umro je 1871.
godine ne uspevi da je zavri. Ipak,
izmeu 1989. i 1991. godine posveeni
lanovi Naunog muzeja u Londonu
izgradili su analitiku mainu. Fizika
veliina i sloena mehanika ovih mehanizama ograniavala je njihovu upotrebljivost; oni su bili dobri samo za vrlo
mali broj zadataka i nisu bili neto to bi
moglo da se serijski proizvodi.

Herman Holerit, osniva

kompanije koja e se razviti u
IBM, napravio je 1888. godine
mainu koja je koristila
buene kartice za tabeliranje
popisa stanovnitva SAD
1890. godine. Ta maina je
tabelirala rezultate za est
nedelja umesto za sedam
godina koliko je bilo potrebno
za runo sreivanje rezultata
popisa.

Smithsonian Institute

Mehanike naprave raznih vrsta

pojavljivale su se u relativno skromnom
broju tokom prve polovine 20. veka.
Herman Holerit je izmislio mehaniki
sistem papirnih kartica sa rupama za
tabeliranje popisa stanovnitva SAD.
Kasnije, 1924. godine, Holeritova
kompanija Computing-Tabulating-Recording Company promenila je ime u
International Business Machines.
Premda tada to niko nije mogao znati, prva prekretnica u razvoju modernih
raunara dogodila se 1904. godine kada je Don Ambroz Fleming napravio
prvu komercijalnu diodnu vakuumsku cev, ono to je Tomas Edison ve bio otkrio
i zatim odbacio kao beskorisno. Znaaj vakuumske cevi je u tome to je njome
nainjen prvi korak u stvaranju maina koje prevazilaze ljudske mogunosti. Do
tada, izraunavanja su se obavljala pomou zupanika, a kasnije pomou prekidaa. Vakuumska cev je mogla da slui kao prekida koji se ukljuuje i iskljuuje
hiljadama puta bre od odgovarajuih mehanikih prekidaa.
Na vakuumskim cevima se zasnivao i rad Kolosa, raunara koji su Britanci
napravili za vreme Drugog svetskog rata kako bi razbili ifre koje su Nemci generisali pomou maine za ifrovanje Enigma. A Nemci su navodno napravili i
raunar opte namene raunar koji nije bio ogranien na obavljanje specifinog zadatka, kao to je to bio sluaj sa Kolosom. Ali ovaj nemaki izum je bio
izgubljen ili uniten u toku rata.
Drugi svetski rat je doneo i roenje raunara ENIAC (Electronic Numerical
Integrator Analyzer and Computer), koji je amerika vojska napravila za izraunavanje tabela trajektorija raketa. ENIAC je obavljao 5000 sabiranja u sekundi, mada je za neki problem, ije je reavanje trajalo dve sekunde, zahtevao
pripremu koja je trajala dva dana. ENIAC je kotao 500.000$, teio je 30 tona
i bio je 30 metara dugaak i 3 metra visok. On je imao 1500 releja i 17.468
vakuumskih cevi.
Iste te cevi koje su omoguavale samo funkcionisanje ENIAC-a bile su istovremeno njegova Ahilova peta. Troei 200 kilovata struje svakog sata, ove cevi su
raunar pretvarale u penicu koja je konstantno kuvala sopstvene komponente.
Prekidi rada bili su esti. Bilo je potrebno neto to bi zavravalo posao cevi,

PREGLED

samo bez njihove toplote, veliine i

krhkosti. A to neto bilo je na raspolaganju jo od 1926. godine.
Prvi poluprovodnik otkriven je
1926. godine, ali nova era raunara otpoela je tek 1947. godine
kada je Vilijam okli iz Belovih
laboratorija patentirao moderni,
pouzdani tranzistor vrstog tela.
Tranzistor je u sutini radio isto ono
to i vakuumska cev kontrolisao
protok elektriciteta ali je bio veliine graka i generisao vrlo malo
toplote. Tek od 1954. godine, kada
je kompanija Texas Instruments pronala nain da komercijalno proizvede silicijumske tranzistore, razvoj
modernih raunara je procvetao. Iste godine, IBM je predstavio model 650,
prvi serijski proizveden raunar. Prve godine proizvodnje, amerika Vlada i
velika preduzea kupili su 120 raunara.
etiri godine kasnije, Texas Instruments je napravio prvo integrisano kolo
kombinujui pet odvojenih komponenti i elektronsku emu za njihovo povezivanje na komadu germanijuma duine jednog centimetra. To integrisano kolo
bilo je pretea modernog procesora i zapoelo je proces iji se kraj ne nazire
proces sve manjih i manjih raunara.
Raunari su postajali sve manji i sve moniji,
ali su ostajali samo u domenu interesovanja
tehnoloke elite jer su bili skupi, sloeni i izuzetno
neprijatni za rad. Tek se 1975. godine pojavilo
neto to je podsealo na personalni raunar. Na
naslovnoj strani januarskog broja asopisa Popular
Electronics objavljena je slika naprave pod nazivom Altair 8800 koju je proizvodila firma Micro
Instrumentation and Telemetry Systems (MITS). Za
367$ kupci su dobijali komplet koji se sastojao od
mikroprocesora Intel 8080 i 256 bajtova memorije.
Nije bilo tastature; programi i podaci su se unosili
pomou prekidaa na prednjoj strani Altaira. Nije
bilo monitora. Rezultati su se itali tumaenjem
niza svetleih malih crvenih sijalica. Ali to je bio
pravi raunar dovoljno jeftin za svakoga. MITS je u roku od nekoliko nedelja
dobio 4000 porudbina za Altair sisteme.
Ovaj novi raunar je u poetku bio igraka za hobiste i entuzijaste. Oni su
osmislili veto naine kako bi se Altair i slini mikroraunari proirili tastaturama, video displejima, magnetnom trakom i, na kraju, disketnim ureajima.
Zatim su dvojica entuzijasta Stifen Dobs i Stiv Voznijak napravili personalni raunar koji je bio kompletan sa displejom, ugraenom tastaturom i
diskom, pa su poeli da ga prodaju po raunarskim klubovima u Kaliforniji.

ENIAC, napravljen izmeu 1943. i

1945. godine, bio je prvi potpuno
elektronski raunar. Koristio je
toliko struje da su se, po prii,
svetla okolne Filadelfije gasila
kada bi se ENIAC ukljuivao.

Smithsonian Institute

Prvi raunar koji je bio dovoljno

jeftin za pojedince bio je Altair
8800. Proizvodila ga je mala
firma iz Novog Meksika, MITS.
Kotao je 367$ bez tastature i
ekrana.

The Computer Museum

DEO 1 PROCES PODIZANJA SISTEMA

Nazvali su ga Apple, i to je bio prvi personalni raunar, dovoljno moan i prijatan za rad
da bi bio neto vie od igrake. Raunari Apple, kao i raunari koje su proizvodili Radio
Shack i Commodore, poeli su da se pojavljuju u preduzeima, ponekad prokrijumareni
iza lea ljudi u belim radnim mantilima koji su radili na pravim velikim raunarima u
zatvorenim prostorijama na kraju hodnika. Informacioni servisi ili IS, kako su se nazivali
sektori koji su profesionalno opsluivali raunare
nove raunare su omalovaavali kao igrake i
istovremeno su na mikroraunare gledali kao na
opasnost za njihovu teritoriju.

Apple, proizveden 1976. godine,

odmah je postao hit delimino
zbog toga to je program pod
nazivom VisiCalc, koji je vrio
izraunavanja za elektronsku
glavnu knjigu, opravdavao
raunar kao osnovno sredstvo
za rad.

Apple Corp.

Dogaaj koji je najzad doveo do ruenja

brane, oslobaajui raunare za drutvo koje
nikad vie posle toga nee biti isto, nije bio tehniki
izum. To je bila marketinka odluka IBM-a u vezi s
prvim personalnim raunarom IBM PC-jem. IBM je
eleo da njegova cena ostane niska i zato je odluio da napravi personalni raunar od komponenti
koje su bile iroko dostupne od nekoliko dobavljaa. IBM je takoe odluio da opti dizajn PC-ja
uini slobodno dostupnim svojim konkurentima.
Jedini deo maine za koji je IBM zadrao prava kopiranja bio je BIOS, osnovni
ulazno/izlazni sistem, odnosno program koji je smeten na jednom ipu i koji
definie kako softver treba da uzajamno radi sa hardverom PC-ja. Konkurenti
su mogli da prave svoje PC-je pod uslovom da operacije IBM-ovog BIOS-a nisu
realizovali njegovim direktnim kopiranjem.
Iako je Apple nastavio sa svojim privatnim dizajnom, IBM-ova otvorenost
je ohrabrila stvaranje kopija IBM PC-ja koje su mogle da koriste isti softver i
hardverske dodatke koje je originalni PC koristio. A klonovi su, iako takmiei se sa IBM-om, istovremeno pomagali da se IBM-ova arhitektura ustanovi
kao maina za koju strunjaci treba da razvijaju softver i hardverske dodatke.
Upravo zato to je IBM PC bio evolutivna, a ne revoluciona tvorevina, bio je u
mogunosti da stvori kritinu masu koja je bila potrebna kako bi se personalni
raunari doveli u svaku kancelariju i svaki dom.

KLJUNI KONCEPTI
BIOS (osnovni ulazno/izlazni sistem)
Kolekcija programskih kodova ugraenih u
PC koji rukuju nekim od osnovnih zadataka
slanja podataka iz jednog dela raunara u
drugi.
CMOS Skraenica od complementary
metal-oxide semiconductor (komplementarni
metalno oksidni poluprovodnik) termina
koji opisuje kako je CMOS mikroip izraen. Napajan malom baterijom, CMOS ip
zadrava vane podatke o hardveru koji ini
PC ak i kada je on iskljuen.

CPU Skraenica od central processing unit

(centralna procesorska jedinica), ona se koristi sa znaenjem mikroprocesor ili krae
procesor koji predstavlja mikroip koji
obrauje podatke i programe (naredbe) koje
raunar koristi. Mozak raunara.
Generator takta Mikroip koji regulie
vremenski sled i brzinu svih funkcija raunara. ip sadri kristal koji vibrira odreenom uestalou kada se dovede pod
napon. Najkrae vreme za koje raunar
moe obaviti neku operaciju jeste jedan
takt, ili jedna vibracija mikroipa. Uestalost

PREGLED

generatora takta i prema tome brzina raunara izraava se u megahercima (MHz).

Jedan megaherc je jedan milion ciklusa, ili
vibracija, u sekundi. Dakle, za PC moemo
rei da ima procesor od 200 ili 300 MHz,
to znai da je procesor napravljen da radi
sa generatorom takta te brzine.
Matina ploa Plastina ploa na kojoj su
tampana metalna strujna kola i na kojoj se
nalaze slotovi za druge komponente u koje se
utiu prikljune ploe, manje tampane ploe
koje proiruju mogunosti matine ploe.
Operativni sistem Softver koji slui za
kontrolisanje operacija hardvera. U sutini,
operativni sistem upravlja svim operacijama,
na primer, upisivanjem podataka u memoriju
ili na disk, i regulie upotrebu hardvera od
strane nekoliko aplikacijskih programa koji
se izvravaju istovremeno. Ovo oslobaa
programere od potrebe da piu sopstvene
programe za ove najosnovnije operacije.
Pisati i itati Pisanje je proces pomou
kojeg raunar pohranjuje podatke u RAM
ipovima ili na disku. itanje je proces
pomou kojeg raunar prenosi podatke ili
programski kd sa diska u RAM ili iz RAM-a
u mikroprocesor.
Podizanje sistema Proces koji se odvija
kada se PC ukljui i koji izvrava sve neophodne postupke za pravilno funkcionisanje
komponenti i za uitavanje operativnog
sistema.
ROM i RAM Skraenice od Read Only
Memory (memorija samo za itanje) i
Random Access Memory (memorija sa direktnim pristupom). ROM ine memorijski
ipovi ili podaci na disku koje moe itati
procesor raunara. PC ne moe upisivati
nove podatke u te ipove ili disk ureaje.
RAM se sastoji od memorije ili diskova koji
se mogu itati, ali u koje se moe i upisivati.
Memorija sa direktnim pristupom je zaista
pogrean termin, jer se ak i ROM-u moe
pristupati proizvoljno. Taj termin je prvobitno korien kako bi se RAM razlikovao od
podataka i softvera smetenih na magnetnoj
traci i kojima se moglo pristupati samo sekvencijalno. To jest, da bi raunar pristupio
poslednjoj grupi podataka ili koda na traci,
on je morao da proita sve informacije na
traci dok ne pronae mesto gde je upisao te
podatke ili kd. Za razliku od toga, raunar
moe direktno pristupiti svim informacijama

koje se nalaze u proizvoljnim lokacijama u

RAM ipovima ili na disku.
Sistemske datoteke Male datoteke
na disku koje sadre programski kd i koje
predstavljaju prve datoteke koje raunar
ita sa diska kada se podie. Na DOS i
Windows sistemima, te datoteke se nazivaju
IO.SYS i MSDOS.SYS i obino su skrivene
tako da ih ne moete videti u spisku datoteka
na disku. Sistemske datoteke sadre potrebne
informacije za uitavanje preostalog dela
operativnog sistema, nakon poetnog hardverskog podizanja. U DOS-u jo jedna sistemska datoteka je COMMAND.COM koja
sadri osnovne funkcije operativnog sistema,
kao to je prikazivanje spiska datoteka (direktorijuma). Disk za podizanje sistema mora
sadrati sve tri datoteke da bi se PC uspeno
pokrenuo. Sistemske datoteke mogu obuhvatati i CONFIG.SYS, koja slui za odreeno poetno podeavanje hardvera, kao
i AUTOEXEC.BAT, koja sadri niz komandi
koje se izvravaju nakon to se sve ostale funkcije podizanja sistema zavre. U sistemima
Windows 95, 98 i Me, za njihovo izvravanje je neophodna i baza Registry koja se
sastoji od sve skrivene datoteke USER.DAT
i SYSTEM.DAT i zato se moe smatrati sistemskom datotekom.
Slot za proirenje Veina PC-ja ima
neiskoriene slotove u koje vlasnik moe
utaknuti tampane ploe i hardver kojima se
mogu proiriti mogunosti raunara. Veina
dananjih slotova su tipa PCI (personal computer interface). Jedan drugi slot, tipa AGP
(accelerated graphics port), slui za video
karticu koja je napravljena za brzo premetanje slika iz memorije. U starijim raunarima
moete videti krae slotove oni su tipa ISA
(industry standard architecture), jedinog tipa
slotova u prvom PC-ju.
tampana ploa U poetku, sve komponente u bilo kom elektrinom ureaju, a ne
samo u raunarima, bile su meusobno povezane icama. Potrebu za odvojenim oiavanjem tampana ploa zamenjuje metalnim
tragovima tampanim na ploi ponekad
i na zadnjoj strani ploe i u skrivenom srednjem sloju. Ovi tragovi vode do spojeva za
procesore, otpornika, kondenzatora i drugih
elektrinih komponenti. Vanost tampane
ploe je u tome to se itava ema moe
automatizovati, kao i to to na sve manjim
ploama moe stati sve vie komponenti.

10

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

P O G L AV L J E

Upoznavanje sa
hardverom

VID
EO
KAR
TICA
SCS
I KA
RTIC
A

P O G L AV L J E 1

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

11

DOBRA stvar u vezi sa zupanicima, koturom i tokom ovekovim prvim alatima jeste to to neko,
ak i ako ih nije ranije video, moe vrlo brzo da shvati ta su oni i kako se koriste. Poslednji i najgenijalniji alat oveanstva raunar nije ni blizu tako predusretljiv. On je sainjen od malenih pravougaonih
blokova plastike i cilindara metala i keramike koji skrivaju nain na koji funkcionie iznutra. Sastoji se od
ume metalnih vodova, ica i kablova koji bi izludeli laboratorijskog pacova. Vee komponente su obloene metalnim oklopima koji skrivaju njihovu svrhu i nain rada. A raunar je nem kao sfinga. Brojevi i
slova koji su utisnuti na komponentama svakako nisu deo nijednog jezika koji svakodnevno koristimo.

Ali ipak, prvi susreti su uvek najnelagodniji. Svrha ovog poglavlja je u tome da prebrodite ove uvodne
neprijatnosti tako da budete na ti sa veinom misterioznih komponenti. Kao i u svakom odnosu, neko je
gazda. Da bismo obezbedili da to budete vi, otvoriete va PC i pratiete naa uputstva. Sve to e vam
biti potrebno je rafciger. Proverite rafove na kuitu vaeg PC-ja kako biste utvrdili koji tip rafcigera
vam treba. Depna lampa takoe moe pomoi. A i jedno ogledalce slino onom koje koriste zubari omoguie vam da vidite neke od zaklonjenijih komponenti.
Meutim, pre nego to ita uradite, dodirnite neki metalni deo raunara dok je on jo uvek prikljuen
na struju, da biste ispraznili sav statiki elektricitet koji se nakupio u vaem telu ili na odei. Komponente u
PC-ju rade sa vrlo slabom elektrinom strujom. Mala iskra izmeu vaeg prsta i nekog mikroipa dovoljna
je da taj ip poalje na elektrinu stolicu. Ovu meru predostronosti treba uvek preduzimati u radu sa
PC-jem.
Nakon toga, ugasite sistem vaeg PC-ja i iskljuite ga iz struje. Ovo je jo jedna mera predostronosti,
ali ona koja titi vas, a ne raunar. Ne poznajem nikoga koga je sprio PC, ali nikad nemojte rizikovati.
Sada moete odvrnuti rafove koji zatvaraju kuite. Oni se obino nalaze na rubovima zadnjeg dela
PC-ja. Ovi rafovi e se obino zagubiti ako niste paljivi, pa ih zato sklonite negde gde vam nee pobei.
Skinite pokriva kuita povlaei ga tako da sklizne. Ovo nije uvek lako, ali neka vam kao uteha poslui
injenica da je skidanje kuita lake nego njegovo vraanje.
Sada uperite lampu u utrobu zveri. Ono to vidite je mehaniki organizam ogromne sloenosti. Ako
tranzistore u savremenom PC-ju raunate kao ljude, a strujna kola koja ih povezuju kao autoputeve, tada
gledate u neto to je duplo vee i zamrenije od SAD-a a vi ste novi momak u gradu. Ilustracija prikazana na narednim dvema stranama je mapa za glavne komponente personalnog raunara. Ona vam
govori ta svaka komponenta radi i zato biste je poeleli u svom PC-ju. Ne brinite ako nemate sve to je
prikazano na slici. Radi potpunosti, taj primer se sastoji od vie komponenti nego to ih veina raunara
ima. Komponente u vaem PC-ju se mogu nalaziti na razliitim mestima, ali obino one izgledaju slino
komponentama na slici. Nakon obilaska unutranjosti vaeg PC-ja, zadraemo se na drugoj ilustraciji da
bismo blie upoznali one autoputeve od strujnih kola.
Na kraju, nemojte brinuti oko oteenja raunara. Pod uslovom da ne uradite neto stvarno glupo na
primer, prospete au soka u raunar dok radi neete otetiti PC. Jedina komponenta koju biste moda
mogli otetiti ako ne raunate ipove izgorele ubilakim statikim elektricitetom jeste vrsti disk. Ploe u
njegovoj unutranjosti okreu se velianstvenom brzinom na razdaljini od samo nekoliko delova milimetra
od drugih delova diska koji bi se, ukoliko se uzdrmaju, mogli sudariti kao trkaki automobili na klizavoj
stazi.
Ali ne brinite. Ovo e biti ponona trka.

12

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Unutranjost personalnog raunara

1

Napajanje Sva elektrina struja ulazi u PC kroz ovu izolovanu metalnu kutiju. U
njoj transformator pretvara struju koja dolazi iz standardne elektrine instalacije u
napon i protok struje koji su potrebni za razne delove raunara. Sve druge komponente, od matine ploe do diskova, napajaju se od ovog glavnog napajanja preko
kablova koji se zavravaju plastinim izolovanim prikljucima.

n3 Zamenljive
jedinice Zamenljive
jedinice, kao to su to Zip ureaji,

obezbeuju vee koliine zamenljivog

skladitenog prostora od
disketa. Oni esto
nisu dovoljno brzi
za zadovoljavajue
2
izvravanje softvera,
ali mogu da poslue
za arhiviranje starih
ili retko korienih
datoteka i za pravljenje
rezervnih kopija aktuelnih podataka (proitati
poglavlje 14).

ziva CPU, ili centralna procesorska jedinica.

Meutim, termin CPU je pravilnije koristiti za
mikroprocesor. Kuite titi interne komponente
od praine i oteenja.

1
4

n4 CD-ROM/DVD-

ROM jedinica CD
i DVD jedinice koriste
laserski zrak za itanje
podataka iz spirale
udubljenja i ravnih
podruja na sloju metalnog filma. Novi PC-ji
danas obino imaju
samo DVD jedinicu
koja moe da ita CD
i muzike diskove. CD
ima mogunost da uva
oko 650 MB podataka.
DVD disk ima kapacitet
od oko 4,7 gigabajtova
na svakoj strani diska.
DVD obezbeuje vei
kapacitet korienjem
tanjeg laserskog zraka,
koji upisuje u dva odvojena sloja DVD diska.
Upisive CD i DVD
jedinice CD i DVD
jedinice mogu samo
da itaju podatke, ali
obe vrste ovih ureaja
imaju verzije koje mogu
i da upisuju na prazne
CD i DVD diskove.
Razliiti ureaji zapisuju
podatke razliito, to
dovodi u pitanje to
da li DVD snimljen na
jednom moe da se
reprodukuje na
drugom ureaju.
Celokupan
softver se danas distribuira preko Interneta ili na
CD/DVD-u. U kombinaciji sa upisivim CD/DVD-om koji postaje standard,
to znai da e diskete nestati iz upotrebe u PC-ju
(proitati poglavlje 13).

n2 Kuite
Obino napravljeno od metala,
kuite, ili asija, ponekad se pogreno na-

7
10

8
9

14

11
12

15

16
13

17
18
19

P O G L AV L J E 1

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

13

19 Rashladni element Poto mikroprocesori proizvodi

n5 Jedinica za traku Ureaj za rezervne kopije na trakama ne prua proizvol- n
jan pristup podacima koji je neophodan u svakodnevnom radu. Trake se koriste
mnogo toplote, rashladni element se koristi za odvoenje
za jeftino pravljenje rezervnih kopija velikih diskova radi sigurnosti (proitati
poglavlje 16).

toplote kako se interne komponente ipa ne bi istopile.

n6 Disk jedinica To je glavni ureaj za uvanje u obliku magnetnih zapisa n preko komponenti osetljivih na toplotu u unutranjosti

20 Ventilator Ventilator proizvodi strujanje hladnog vazduha

na vrstim, tankim ploama programa i dokumenata na kojima radite.

Sadri i sistemske datoteke koje omoguavaju da raunar oivi (proitati
poglavlje 2). To je najzaposleniji mehaniki deo raunara, sa komponentama
koje se pomeraju velikom brzinom (proitati poglavlje 11).

kuita. Obezbedite da otvor na ventilatoru nije blokiran.

21 USB portovi Portovi

n

univerzalne serijske
sabirnice (universal serial
bus, USB) su reenje
za nedostatak prekida
i drugih sistemskih
resursa PC-ja koji slue
direktno povezivanje
softvera sa periferijskim
ureajima. USB moe
sluiti za prikljuivanje
tastatura, mieva, monitora, tampaa i drugih
ureaja bez konflikta
resursa (proitati poglavlje 17).

n7 Disketna jedinica Ovde ubacujete 3,5-inne diskete (proitati poglavlje

12). Veina disketa ima mogunost da uva 1,44 megabajta (MB) podataka,
to je otprilike 500 strana kucanog, neformatiranog teksta sa duplim proredom kratki roman. Disketna jedinica je najrasprostranjeniji nain za
prebacivanje datoteka sa jednog PC-ja na drugi. Ona se koristi i za pravljenje rezervnih kopija datoteka u sluaju da se neto desi sa originalnim
datotekama na disku (proitati poglavlje 11).

n8 IDE kontroleri Obino ugraeni na matinoj ploi, dva IDE slota

obezbeuju spojeve za trakaste kablove koji alju signale za kontrolu disketne jedinice, disk jedinice i CD-ROM jedinice (proitati poglavlje 16).

n9 AGP slot za proirenje Ovaj ubrzani grafiki prikljuak prua grafikoj

20
22

21
25

26
23

kartici brzi pristup do glavne memorije PC-ja, a to je naroito korisno za prikazivanje 3D grafike (proitati poglavlje 16).

10 PCI slot za proirenje Ovi slotovi za meusobno povezivanje periferijskih

n

komponenti (peripheral component interconnect, PCI) namenjeni su za kartice

koje koriste tzv. Plug and Play (dosl. prikljui i radi) hardverski standard koji
omoguuje da se kartice automatski prilagode PC-ju (proitati poglavlje 16).

11 Video kartica Prevodi slikovne informacije u promenljive elektrine signale

koji su potrebni za prikazivanje slike na monitoru (proitati poglavlje 18).

12 Zvuna kartica Sadri strujna kola za snimanje i reprodukovanje multin

medijalnog zvuka. Ona mogu biti realizovana u obliku kartice za proirenje

ili ugraena u malom broju ipova na matinoj ploi kod nekih raunara i
spojena kablovima na spoljanje prikljuke za pojaane zvunike, slualice,
mikrofon i ulaz CD jedinice (proitati poglavlje 24).

13 RAM Memorija sa direktnim pristupom je skup mikroipova gde raunar

n
smeta programe i podatke koje koristi. Kada se raunar iskljui, sadraj
RAM-a se gubi (proitati poglavlje 5).

n diktira tempo i sinhronizuje rad svih drugih komponenti (proitati poglavlje 2).
14 Sistemski sat Vibrirajui kristal u ovoj komponenti je generator takta koji

11
27
28

22 Port za mia Poznat

n
i kao PS2 port, to je

standardna odlika
svih dananjih PC-ja.
Personalni raunari
mogu imati mia koji se
povezuje na serijski port
(proitati poglavlje 17).

23 Port za tastaturu Tastature su obino odvojene od

n

kuita za CPU i prikljuuju se na mini-DIN port, koji

izgleda identino kao PS2 port. Prikljuak za tastaturu
na starijim sistemima moe biti i vei, petopinski okrugao
port (proitati poglavlje 19).

24 Mreni prikljuak Mreni prikljuak omoguava da

n
PC poveete u lokalnu mreu (local area network, LAN)
ili sa irokopojasnim kablovskim sistemom ili sa DSL
modemom (proitati poglavlje 27).

15 CMOS Ovo je specijalni tip memorijskog ipa koji koristi malu bateriju
n

25 Paralelni port Paralelni port se najee koristi za

n

16 BIOS Ako mikroprocesor predstavlja mozak PC-ja, ovo je njegovo srce.

n

26 Serijski portovi Veina PC-ja ima dva serijska porta.

n
PC moe imati etiri serijska porta, ali su samo dva

za dranje informacija o hardverskoj konfiguraciji PC-ja ak i kada je

raunar iskljuen (proitati poglavlje 2).

To su jedan ip ili dva ipa koji definiu karakter, odnosno individualnost

personalnog raunara. BIOS (Basic Input/Output System) poznaje detalje
kako je PC sklopljen i slui kao posrednik izmeu operativnog sistema
raunara i raznih hardverskih komponenti (proitati poglavlje 3).

17 CMOS baterija Skoro nikad ne mora da se menja, ali ako je ipak nekad
menjate, obavezno napravite rezervnu datoteku sa informacija koje CMOS
sadri (proitati poglavlje 2).

18 Mikroprocesor esto nazivan mozgom raunara, mikroprocesor ili

n
centralna procesorska jedinica (CPU) je gusta, sloena kolekcija tranzistora poreana tako da moe da manipulie podacima. Procesor rukuje
veinom operacija na raunaru, a njegov dizajn diktira nain na koji se
softver mora pisati da bi ispravno radio (proitati poglavlje 6).

prikljuivanje tampaa, ali i neki drugi periferijski ureaji

se mogu nadovezati na taj port (proitati poglavlje 17).

upotrebljiva u svakom trenutku poto jedan par koristi iste

hardverske resurse kao drugi par (proitati poglavlje 17).

27 Prikljuci zvune kartice Spoljanji utikai na

n

zvunoj kartici omoguavaju prikljuivanje mikrofona,

zvunika i spoljnih izvora zvuka. CD-ROM jedinica
PC-ja interno je prikljuena na zvunu karticu (proitati
poglavlje 24).

28 Modem Povezuje PC sa telefonskom linijom da biste

n
dobili pristup informacionim servisima i Internetu.

Modemi mogu biti i spoljanji ureaji koji se prikljuuju

na serijski port (proitati poglavlje 29).

14

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako rade tampane ploe

1

Najvei deo komponenti u PC-ju montiran je na tampanim ploama. Matina ploa je najvea tampana ploa. Kartice za proirenje i memorijski ipovi se privruju na matinu plou.
Memorijski ipovi se udruuju na malim tampanim ploama i formiraju dvojne prikljune
memorijske module ili DIMM (dual in-line memory module) module. Komponente koje na
prvi pogled nemaju tampane ploe, esto ih sadre sakrivene unutar njihovog kuita. Disk jedinice i neki mikroprocesori, kao to su Pentium II i III, svoje interne delove povezuju pomou tampanih ploa.

Ploe za proirenje
Mikroprocesor

Matina ploa

DIMM moduli

Mikroip

2 tampane ploe eliminiu potrebu za individualnim icama koje poven

zuju komponente, i u velikoj meri smanjuju vreme i cenu proizvodnje PC-ja poto iz tog procesa uklanjaju runo lemljenje
veine spojeva. Umesto ica, na listovima vrste
plastike se tampaju metalne staze obino
aluminijumski ili bakarni. Te staze su
toliko tanke da se tuce njih moe
nalaziti u irini od jednog
centimetra.

3 ema tampane ploe ponekad

n

zahteva da se staze ukrtaju sa drugim

stazama, ali bez meusobnog kontakta, jer
bi to dovelo do pogrenih putanja elektrinih
signala. U tom sluaju, jedna od staza prolazi kroz
plou do suprotne povrine, gde slobodno moe
nastaviti na svom putu bez presecanja druge staze.

Gornji sloj
Srednji sloj

4 Neke tampane ploe sa sloenim emama staza

n

imaju i trei sloj staza koje se nalaze izmeu spoljanjih staznih povrina.

Donji sloj

P O G L AV L J E 1

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

5 U poetku, ipovi i druge elektrine komponente su se

n

stavljali u podnoja koja su imala metalne noice zalemljene u otvorima na plastinoj ploi. Na taj nain,
neispravna komponenta mogla bi se zameniti bez ponovnog lemljenja, ali je poveana pouzdanost raunarskih
komponenti ovu meru predostronosti uinila uglavnom
nepotrebnom. Danas, podnoja se koriste skoro
samo za ipove koji se mogu zameniti ili nadograditi radi poveanja performansi. Tu spadaju,
na primer, memorijski moduli ili mikroprocesori.

15

6 ipovi koji se najverovatnije nee zamen

Podnoje

njivati montiraju se na povrini. Metalne

noice koje vire iz ipova direktno su
zalemljene za staze koje prenose signale
prema ipovima i iz njih, pa se vie ne koriste podnoja i otvori u kojima su podnoja bila spojena. Ovo precizno montiranje
ipova obino obavljaju roboti.
Dip prekidai

Ivini
prikljuak

Kratkospojnik
(damper)

7 Neke tampane ploe imaju

dip prekidae ili kratkospojne
pinove. Dip prekida je mali klackajui
prekida koji ukljuuje ili iskljuuje neku stazu
tampane ploe. Kratkospojnik je mali metalni provodnik u plastinoj oblozi koji spaja neko strujno kolo
tako da elektricitet moe prolaziti kroz njega kada se
kratkospojnik stavi preko dva metalna pina koja vire
iz tampane ploe. Dip prekidai i kratkospojnici se
koriste za ispravan rad ploe u razliitim konfiguracijama, na primer sa razliitim koliinama memorije.
8 Staze se zavravaju kod metalnih spojeva na ipon

vima, otpornicima, kondenzatorima ili kablovskim

prikljucima. Na ploama za proirenje, neke staze
vode do ivinih prikljuaka koji su esto napravljeni
od zlata kako bi bili otporni na gubitak provodljivosti. Ovi prikljuci omoguuju da se ploe za proirenje utaknu u podnoja na matinoj ploi.

9 Kondenzatori i otpornici stabilizuju protok

n
struje i uklanjaju polovinu statikih i elektrinih
pikova ili padova.

10 Prikljuci sa pinovima se koriste za trakaste

n

kablove iroki, pljosnati niz provodnika grupisan u

jednu celinu za interno povezivanje tampanih ploa i
disk jedinica.

16

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako matina ploa sve to povezuje

1

Matina ploa je odgovorna za slanje

struje, podataka i naredbi izmeu svih
komponenti raunara. ak i delovi koji nisu
direktno prikljueni na matinu plou, kao
to su monitor i disk jedinice, oslanjaju se
na matinu plou za dobijanje podataka
i naredbi preko kablova koji su spojeni sa
prikljucima na matinoj ploi. Da bi sve
ovo postigla, matina ploa koristi od 50 do
100 elektrinih staza tampanih na smolastim i plastinim listovima, i unutar njih, koji
dre sve komponente matine ploe. Ove
staze sainjavaju sabirnice matine ploe.

2 Da bi podatke poslao drugim komponentama matine ploe

n

to je operacija pisanja mikroprocesor, ili neka druga komponenta, povisuje napone nekoj kombinaciji od 24 staze koje
ine adresnu sabirnicu. Ova kombinacija staza, ili linija,
jeste jednoznana adresa neega na internoj sabirnici na
primer, lokacije u memoriji, ili jedne od komponenti koja se nalazi na samoj matinoj ploi, kao to je to kartica za proirenje
utaknuta u nekom slotu na matinoj ploi ili nekog ureaja,
kao to je to disk jedinica, na spoljanjoj sabirnici, koja se
naziva i sabirnica za
proirenje.

4 Podatke koje eli da upie, procesor stavlja

n

na razliitu grupu staza, sabirnicu za

podatke, uveavanjem napona na nekima
(radi predstavljanja jedinica) i nemenjanjem
napona na drugima (radi predstavljanja
nula). Za Pentium i Athlon procesore, koji
manipuliu podacima po 32 bita, postoje
32 linije za podatke.

5 Druge linije se koriste za prenoenje konn

6 Budui da svi uren

aji na internoj i
spoljanjoj sabirnici
koriste iste grupe linija
za podatke, kao i adresnih i kontrolnih linija,
matinoj ploi je potreban
saobraajac za spreavanje
sukoba signala koji su poslati
od razliitih ureaja u istom trenutku. To je posao ipseta, retko
spominjanog, ali vanog skupa
mikroipova koji se projektuje za
specifinu klasu procesora.

trolnih signala za zajednike specifine

komande, kao to su komande za itanje i
pisanje za memoriju i sve ulazno/izlazne
ureaje.

7 Jedan lan ovog skupa

ipova, PCI kontroler, obezbeuje
direktan pristup memoriji (direct memory
access, DMA), to omoguava da neki ureaj
podatke alje direktno u RAM, oslobaajui procesor za
druge poslove. Ureaji koji samostalno kontroliu ovakve
prenose podataka nazivaju se upravljai sabirnice (bus
master).

P O G L AV L J E 1

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

17

3 Veina dananjih slotova za proirenje su tipa PCI (peripheral compon

nent interconnect). Jedan izuzetak na veini matinih ploa je slot tipa

AGP (accelerated graphics port), koji funkcionie nezavisno od centralnog procesora raunara radi prenoenja grafike direktno iz memorije na
ekran, brzinom koja je vea od brzine ove glavne sabirnice matine ploe.

9 Ti ureaji, upozoreni kon

Kartice za proirenje

mandom za pisanje, svoju

panju zatim usredsreuju
na adresne linije. Ako
adresa koja je navedena
na tim linijama ne odgovara adresi koju koristi
neki ureaj, on ignorie
signale koji su poslati linijama za podatke.

AGP slot

PCI slotovi

8 Poto su svi ureaji, osim u AGP slotu, na istim

n

RAM

sabirnicama, svi oni dobijaju iste signale na kontrolnim linijama i onim za podatke. Memorijski
kontroler, kartice za proirenje i drugi ulazno/
izlazni ureaji na tim sabirnicama neprekidno
proveravaju komandne linije. Na primer, kada
se pojavi signal na liniji za komandu pisanja, svi
U/I ureaji prepoznaju tu komandu.

10 Ako signali na adresnim

n

linijama odgovaraju
adresi koju koristi neki
adapter, taj adapter prihvata podatke poslate
na adresnim linijama i
koristi ih za kompletiranje
komande za pisanje.

18

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako radi lokalna PCI sabirnica

1

Za rad lokalne PCI sabirnice

signali idu od procesora
PC-ja do U/I kontrolera. Na
mnogim matinim ploama
ovaj kontroler se nalazi
izmeu procesora i starog
ISA kontrolera.

2 PCI kontroler ispituje sve sin

gnale koji dolaze od mikroprocesora kako bi odredio

da li je nameravana adresa
za signale neki adapter na
lokalnoj ili nelokalnoj sabirnici.

R
LE
O
R
A
T
IS N
KO

LE

I RO
PC NT
KO

4 Sve signale za komponente na lokaln

noj sabirnici ovaj kontroler usmerava

du jedne putanje koja vodi do slotova za adaptere lokalne sabirnice.
Podaci po ovoj sabirnici putuju po 32
bita brzinom do 533 MHz, u zavisnosti od toga kada je matina ploa
proizvedena.

3 PCI kontroler usmen

rava prema drugom

kontroleru, obino ISA
kontroleru, sve signale
predviene za adapter
na nelokalnoj sabirnici.
Ovaj deo sabirnice
prenosi podatke po 16
bitova za ISA strujna
kola. Brzina ovih signala
je ograniena na oko
810 MHz.

P O G L AV L J E 1

U P O Z N AVA N J E S A H A R D V E R O M

19

Kako radi AGP port

2 Ovaj novi ipset, koji obezbeuje posebnu, bru san

birnicu namenjenu za grafike podatke, obavlja sve

funkcije prethodnih PCI kontrolera. On rukuje prenosom grafikih podataka izmeu memorije, procesora
i ISA kontrolera, i sve to ini istovremeno.

ip ulazno/izlaznog kontrolera PCI

sabirnice je upotpunjen AGP ipsetom
(AGP je skraenica
od accelerated
graphics port
ubrzani grafiki
port).

3 Takoe iston
R
LE
RO
ISA NT
KO

vremeno, AGP
ipset rukuje
prenosom podataka do slotova
na lokalnoj PCI
sabirnici brzinom od 132 MB
u sekundi.

P4

AG

RA

6 AGP ipset obezbeuje i bri diren

ktan memorijski pristup, koji nekim

komponentama omoguuje da itaju
memoriju i upisuju u nju bez intervencije CPU-a. Ovaj ipset podrava i sinhronu dinamiku memoriju
sa direktnim pristupom (synchronous
dynamic random access memory,
SDRAM), koja bre prenosi podatke
slanjem vee grupe bitova za vreme
jednog takta sistemskog sata.

5 Ovakav raspored omoguava da

n

AGP grafiki adapter zameni grafiki adapter na PCI sabirnici. Na

AGP sabirnici taj adapter ima direktan pristup RAM-u, a to eliminie
potrebu za skupim video RAM-om
na samom adapteru za uvanje
velikih datoteka kao to su teksturne
mape.

4 AGP ipset ima mogunon

sti za rad sa ubrzanim

grafikim portom. Taj
ipset postavlja AGP linije
na onom delu sabirnice
koji je predvien za memoriju, gde brzina prenosa podataka iznosi 528
MB u sekundi.

20

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

P O G L AV L J E

Kako se sistem
podie sa diska

P O G L AV L J E 2

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

PERSONALNI raunar ne moe raditi nita korisno ukoliko se ne izvrava neki ope-

rativni sistem to je osnovna vrsta softvera, kao to je Microsoft Windows, koja igra ulogu
nadzornika za sve aplikacije, igre i druge programe. Operativni sistem uspostavlja pravila za
korienje memorije, ureaja i drugih delova raunara. Ali pre nego to PC moe da izvrava
operativni sistem, on mora da na neki nain uita operativni sistem sa diska u memoriju
sa direktnim pristupom (RAM). PC ovo postie pomou samostalnog uitavanja (engl.
bootstrap) male koliine koda koji je trajni deo PC-ja.
Ovo samostalno uitavanje poetnog koda je tako nazvano poto omoguava da PC uradi
neto potpuno nezavisno, bez ikakve pomoi spoljanjeg operativnog sistema. Naravno, ovo
poetno podizanje ne radi mnogo. U stvari, ono ima samo dve funkcije: jedna je da izvri
POST (power-on self-test), odnosno samoispitivanje po ukljuenju napajanja odnosno
postupak koji je opisan na sledeoj strani ovog poglavlja; druga je da pronae ureaj na
kome se nalazi operativni sistem. Kada se ove funkcije izvre, operacija poetnog podizanja
pokree proces itanja sistemskih datoteka i njihovo kopiranje u memoriju sa direktnim pristupom.
Zato personalni raunari koriste ovakav zaobilazni put? Zato operativni sistem jednostavno nije deo PC-ja? Neki prostiji ili specijalizovani raunari imaju upravo to. Prvi raunari koji
su se uglavnom koristili za igranje, kao to su Atari 400 i 800, a i noviji PC-ji veliine dlana,
imaju permanentni operativni sistem. Ali u veini sluajeva, operativni sistem se uitava sa
diska iz dva razloga.
Nadogradnja operativnog sistema je jednostavnija kada se on nalazi na disku. Kada kompanija, kao to je Microsoft koja je napravila MS-DOS i sada pravi Windows, najrasprostranjeniji operativni sistem za PC-je eli da doda nove odlike operativnom sistemu ili da ispravi
njegove ozbiljne greke, ona moe da prosto izda novi set diskova. Ponekad je dovoljna samo
jedna datoteka koja ispravlja neku greku operativnog sistema. Za Microsoft je jeftinije da
operativni sistem distribuira na disku nego da proizvede mikroip koji sadri operativni sistem.
A i za korisnike raunara je jednostavnije da instaliraju novi operativni sistem nego da zamenjuju ipove.
Drugi razlog za uitavanje operativnog sistema sa diska je taj to korisnici mogu da biraju operativni sistem. Iako veina PC-ja zasnovanih na Intelovim mikroprocesorima koriste
Windows, postoje alternativni operativni sistemi kao to su OS/2, Linux i Unix. ak je mogue
podesiti PC tako da moete birati koji operativni sistem elite da koristite po ukljuivanju raunara. U ovoj knjizi emo koristiti Windows poto je to najrasprostranjeniji operativni sistem na
svetu.

21

22

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako POST
pokree PC

1
Kada ukljuite PC, proces koji se
naziva samoispitivanje po
ukljuenju napajanja (POST)
zapoinje rad slanjem elektrinog
signala po unapred programiranoj
putanji do CPU-a, ili mikroprocesora. Tamo, ovaj elektrini signal
brie podatke koji su preostali u
internim memorijskim registrima
CPU-a. Taj signal podeava i jedan
CPU registar koji se naziva programski broja i dodeljuje mu
specifini broj. U sluaju AT-a i
kasnijih raunara, ovaj heksadecimalni broj je F000. Broj u programskom brojau govori CPU-u
koja je adresa sledee naredbe
koju treba izvriti. U ovom sluaju,
ta adresa je poetak programa
za poetno podizanje koji se nalazi na fiksnoj adresi F000 u setu
ipova memorije samo za
itanje (ROM) koja sadri
osnovni ulazno/izlazni sistem (BIOS)
PC-ja.

2
3

10

P O G L AV L J E 2

2 CPU koristi ovu adresu da pronae i izvri ROM

n

BIOS program za poetno podizanje, koji sa svoje

strane obavlja niz sistemskih provera. CPU najpre
proverava sebe i POST program itanjem koda koji
se nalazi na raznim lokacijama i njegovim uporeivanjem sa identinim zapisima koji su permanentno smeteni u ipu BIOS-a.

3 CPU alje signale preko sistemske sabirnice

n

strujnih kola koja meusobno povezuju sve komponente kako bi utvrdio da sve one funkcioniu.

4 CPU proverava i sistemski sat koji je odgovoran za

n

regulisanje brzine signala kako bi se sve operacije

PC-ja odvijale sinhronizovano i na predvien nain.

5 POST ispituje memoriju koja se nalazi na video

n

adapteru i proverava video signale koji kontroliu

displej. Program za samoispitivanje, zatim, ini
BIOS kd na tom adapteru delom ukupne BIOS i
memorijske konfiguracije. U ovom trenutku, prvi put
ete videti da se neto pojavljuje na monitoru PC-ja.

6 POST izvrava niz testova kako bi proverio da li

n

RAM ipovi pravilno funkcioniu. Ovi testovi se

sastoje od upisivanja podataka u svaki ip, a zatim
od njihovog itanja i uporeivanja sa originalnim
podacima. Na nekim PC-jima u ovom trenutku
moete videti odbrojavanje koje pokazuje veliinu
memorije.

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

23

7 CPU verifikuje da li je tastatura pravilno prikljun

ena i odreuje da li je neki taster na njoj bio
pritisnut.

8 POST alje signale po odreenim putanjama na san

birnici do disketne, CD-ROM i disk jedinice i eka
na odgovor kako bi odredio koje su jedinice raspoloive.

9 Rezultati POST testova se uporeuju sa podacima u

n

odreenom CMOS ipu, jer oni predstavljaju zvanini zapisnik o tome koje su komponente instalirane.
CMOS je vrsta memorijskog ipa koji zadrava
svoje podatke kada je napajanje iskljueno, pod
uslovom da dobija makar kap struje od baterije.
Sve promene osnovne konfiguracije sistema moraju
se zapisati u CMOS-u. Ako testovi otkriju novi hardver, dobiete priliku da aurirate CMOS konfiguraciju shodno tome.

10 Neke sistemske komponente, kao to je SCSI konn

trolerska kartica, sadre BIOS koji interpretira

procesorske komande za kontrolu tog hardvera.
BIOS kodovi ovih komponenti se usvajaju kao deo
ukupnog sistemskog BIOS-a. Ponekad se ovi BIOS
kodovi kopiraju iz sporih CMOS BIOS ipova u bri
RAM. Novi PC-ji mogu i da obave Plug-and-Play
operacije radi rasporeivanja sistemskih resursa
izmeu razliitih komponenti. PC je sada spreman
za sledei korak u procesu poetnog podizanja:
uitavanje operativnog sistema sa diska.

24

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako podizanje sa diska budi PC

Program za
podizanje
sistema
Program
za
podizanje sistema

BIOS
BIOS

BIOS
BIOS

CPU
CP U

U zavisnosti od uputstva koja procesor pronae, ovo bi mogla biti

instalacija operativnog sistema Windows XP, Linux, Windows
9x, IBM OS/2 ili ak MS-DOS. Sve dok nema neki operativni
sistem, raunar je samo kolekcija miliona mogunosti. Operativni
sistem je taj koji odreuje koja od ovih mogunosti se ostvaruje.
Pretpostaviemo da se u sektoru za podizanje sistema
nalazi operativni
sistem Windows XP.
NTLDR

NTLDR

Nakon obavljanja POST provera

svih hardverskih komponenti PC-ja,
program za poetno podizanje koji
se nalazi u ROM BIOS-u raunara,
nalae procesoru da izvri program koji se nalazi u sektoru za
podizanje sistema diska C: (ili
CD-ROM-a ili diskete ukoliko se na
disku ne nalazi sektor za podizanje sistema.) Taj kd, NTLDR (NT
LoaDeR) kd, ukazuje procesoru
gde moe nai potreban dodatni
kd na disku.

2 Na sistemu Windows XP taj kd

n

je NTDETECT.COM, koji prikazuje uvodni ekran Windows

XP-a, dok pravi spisak svih hardverskih komponenti sistema koje
prepoznaje. NTDETECT prikazuje
taj spisak na ekranu i dodaje ga
u Windows bazu Registry, gde
drugi programi imaju pristup tim
informacijama.

RAM
RAM

VIDE
OK
ART
ZV
VIDUENA K ICA
DVD O K ART
ZVU UREARTICICA
CD N A A
DVD-RWAUKARJ T
U RE ICA
CD-R REAJAJ
WU
RE
AJ

P O G L AV L J E 2

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

25

BAZ
A
BRAEZGIS
A TRY
REG
ISTR
Y

3 Baza Registry preuzima neke

n

rutinske poslove podizanja

sistema od NTLDR-a. Baza
Registry uitava nekoliko
programa niskog nivoa u
memoriju. To su programi koji
rade na najosnovnijem mainskom nivou radi kontrolisanja
hardvera. To je momenat kada
ovi proletarijatski programi
pomau Windows XP-u da
proiri vetaku svest maine
uitavanjem opet dodatnih programa koje Windows odmah
usvaja kao deo operativnog
sistema.

4 Poto je locirao dovoljno datoteka za rukovanje osnovnim hardn

verskim operacijama, Windows otpoinje drugo pretraivanje

komponenti, ovog puta uitavanjem detektora Plug and Play
komponenti. (Vie detalja o PnP-u moete nai na sledeoj ilustraciji.) Ovaj proces uitava i upravljake programe za PCI sabirnicu,
kao i za stariju ISA sabirnicu ukoliko je prisutna u raunaru.

PREGLED PLUG-AND-PLAY KOMPONENTI

PREGLED PLUG-AND-PLAY KOMPONENTI

SCSI kartica

Tastatura

Zvuna kartica

Mrena kartica

Disk

Jedinica za traku

Mi

SCSI kartica

Tastatura

Zvuna kartica

Mrena kartica

Disk

Jedinica za traku

Mi

[Nastavak na sledeoj strani.]

26

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako podizanje sa diska budi PC (nastavak)

UPRAVLJAKI PROGRAMI DISKA

5 Sledei korak je pripremanje ran

unara za smetanje gigabajtova

novih datoteka koje se neprekidno
mnoe na svakom Windows sistemu.
Windows XP uitava podrku za IDE
diskove kako bi prepoznao particije
na disku, i zvanino montira disk jedinice za upotrebu.

VIDEO UPRAVLJAKI PROGRAMI

6 Zatim na red dolaze specijalni video

n

upravljaki programi za takve komponente kao to je ubrzani grafiki

port (AGP) ili MPEG podrka za
video.

P O G L AV L J E 2

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

7 Zatim se druini pridruuju sern

visi. Ovo su sutinski servisi, na
primer oni za defragmentaciju
diska i upravljanje particijama.
Drugi, kao to je to daljinski pristup, za neke PC korisnike nisu
moda uopte interesantni.

8 Nakon to su svi servisi inn

stalirani i poto ponu da

rade svoj posao, na ekranu
ete najzad videti Windows
znak, kao i delove grafikog korisnikog
interfejsa (GUI) kao to
su okviri za dijalog.

SERVISI

WINDOWS SCREEN

27

28

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako radi Plug and Play

1
Zvuna kartica

Video kartica
Kontroler ureaja

2 Modul za rukovanje konfiguracijom Windowsa

n
dodaje sebi specijalne upravljake programe
koji se nazivaju detektori (engl. enumerator) programe koji igraju ulogu meuspoja
izmeu operativnog sistema i razliitih ureaja. Postoje detektori sabirnice, detektori
za specijalni tip sabirnice pod nazivom SCSI
(small computer system interface), detektori
portova i jo mnogi drugi. Windows zahteva
od svakog detektora da identifikuje ureaje
koje e taj detektor kontrolisati i resurse koji su
mu potrebni.

Kada ukljuite neki Plug-and-Play sistem, glavni arbitar

izmeu operativnog sistema Windows i hardvera BIOS
jeste prva komponenta koja preuzima odgovornost.
BIOS pretrauje sve ureaje koji su mu potrebni kao
to su video kartica, tastatura i disketna jedinica za
ispravan rad PC-ja. BIOS pronalazi ove ureaje po njihovim jedinstvenim identifikatorima, a to su kodovi koji
su permanentno upisani u ROM-u ili memoriji samo za
itanje odgovarajueg ureaja. BIOS zatim prenosi kontrolu operativnom sistemu.

Disk

Zvuna kartica

Jedinica
za traku

ISA DETEKTOR

MODUL ZA RUKOVANJE KONFIGURACIJOM

SCSI DETEKTOR SABIRNICE

Disk

Skener

DETEKTOR PORTA

Mi

Tastatura

P O G L AV L J E 2

KAKO SE SISTEM PODIE SA DISKA

29

3 Windows uzima te informacije od detekn

tora i smeta ih u hardverskom stablu,

odnosno u bazu podataka koja se nalazi
u RAM-u. Operativni sistem zatim ispituje
to hardversko stablo radi arbitrae
resursa. Drugim reima, poto pohrani
informacije u ovu bazu podataka, operativni sistem odluuje koje resurse na
primer prekide (IRQ-ove) da dodeli
svakom ureaju. Sistem zatim obavetava
detektore o resursima koje je dodelio
njihovim odgovarajuim ureajima. Ove
informacije o dodeli resursa detektori
upisuju u mikroskopske programabilne
registre periferijskih ureaja, to predstavlja neku vrstu belenice koja se nalazi u
nekim ipovima.

IRQ #15

IRQ #1

ARBITRAA RESURSA

IRQ #5
je na raspolaganju.
Dodeliti mrenoj kartici.

IRQ #5

IRQ #10

IRQ #10

nema IRQ

nema IRQ

IRQ #2

Mrena kartica

Disk

Jedinica za traku

Mi

KONFLIKT

SCSI Kartica

Tastatura

Zvuna kartica

4 Konano, operativni sistem pronalazi odgovarajue upravljake programe

n

ureaja za svaki ureaj. Upravljaki program ureaja je mali dodatak koda

za Windows koji operativnom sistemu govori o injenicama za hardverski deo
sa kojim sistem treba da komunicira. Ako sistem ne pronae potreban
upravljaki program ureaja, on zahteva da ga instalirate. Sistem
zatim uitava sve potrebne upravljake programe ureaja i svaki
upravljaki program obavetava o resursima koje njegov ureaj
koristi. Upravljaki programi ureaja inicijalizuju svoje
odgovarajue ureaje i sistem zavrava
podizanje.

30

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

P O G L AV L J E

Kako operativni
sistem kontrolie
hardver

P O G L AV L J E 3

K A K O O P E R AT I V N I S I S T E M K O N T R O L I E H A R D V E R

OPERATIVNI sistemi su u poetku sluili za rukovanje jednom od najsloenijih ulazno/

izlaznih operacija: komuniciranjem sa raznovrsnim disk jedinicama. To potvruju i imena prvih

operativnih sistema koja su esto sadravala skraenicu DOS (disk operating system). Ipak su
operativni sistemi naposletku brzo evoluirali u sveobuhvatni most izmeu PC-ja i softvera koji
izvravate na njemu.
Bez nekog operativnog sistema, kao to je Windows, svaki programer bi od poetka morao
da izmilja nain na koji program prikazuje tekst ili grafiku na ekranu, alje podatke tampau,
pie ili ita datoteke na disku, kao i da implementira druge funkcije koje sjedinjuju softver i
hardver. Meutim, operativni sistem je mnogo vie od pukog naina koji programeru olakava
posao.
Operativni sistem stvara zajedniku platformu za sav softver koji koristite. Bez operativnog
sistema moda ne biste mogli da na istom disku sauvate datoteke koje su napravili dva razliita programa, jer svaki program moda ima sopstveni format za zapisivanje podataka. Pored
toga, operativni sistem predstavlja alat za sve poslove koje elite sa obavite bez nekog aplikacijskog programa: brisanje i kopiranje datoteka na disku, tampanje, kao i izvravanje niza
komandi u komandnoj datoteci.
Operativni sistem ne radi sam. On zavisi ne samo od saradnje sa drugim programima,
nego i od sklada sa BIOS-om i softverskim upravljakim programima. BIOS ili osnovni ulazno/izlazni sistem sastoji se od koda koji je zapisan na ipovima u PC-ju. On igra ulogu
posrednika izmeu hardvera, procesora i operativnog sistema. Upravljaki programi ureaja
su kao specijalizovani BIOS. Oni prevode komande operativnog sistema i BIOS-a u naredbe za
odreeni deo hardvera, na primer tampa, skener ili CD-ROM jedinicu. Kada se neki delovi
operativnog sistema uitaju sa diska, oni se dodaju BIOS-u i zatim im se pridruuju upravljaki programi ureaja, tako da svi zajedno izvravaju rutinske hardverske funkcije. Operativni
sistem zaista obuhvata sve ove tri komponente, pored mnotva drugih programa, zajednikog
koda i sistemskih datoteka.
Zajedno, BIOS, upravljaki programi i Windows obavljaju toliko mnogo funkcija da je tu
sloenost nemogue verno predstaviti ilustracijama na nekoliko strana. Ovde emo zato samo
pokazati kako sarauju operativni sistem i tehnologija Plug and Play, kako se podaci prenose
izmeu svih komponenti PC-ja i, na kraju, kako hardver prekida izvravanje softvera kako bi
zadobio panju procesora.

31

32

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako sarauju hardver i

softver
1

Kada u programu za ureivanje

dokumenata izaberete, na primer,
komandu za snimanje nekog dokumenta na disku, ta aplikacija ne mora
da zna kako se upravlja disk jedinicom. Umesto toga, ovaj program tu
komandu i podatke koje treba sauvati prosleuje operativnom sistemu
Windows.

4 Ako je disk jedinica jedna od onih

n

a
isk
rd
e
l
o
ntr
ko
E
D
EI

5 Kontroler diska prevodi naredbe BIOS-a/upravljakog

n
programa u elektrine signale koji glave za itanje/
pisanje diska pomeraju do odgovarajue lokacije na
disku i koji stvaraju magnetne signale za zapisivanje
podataka dokumenta po povrini diska.

za koje BIOS poseduje namenski,

unapred napisani skup naredbi,
sam BIOS alje te naredbe i podatke kontroleru disk jedinice. Na
EIDE (enhanced integrated
drive electronics) diskovima,
ovaj kontroler je ugraen u disk
jedinicu. Ako se odgovarajue
naredbe ne nalaze meu onim
upisanim u permanentnoj memoriji
BIOS-a, on ih preuzima od upravljakog programa ureaja koji je
napisan za dati model, veliinu i
vrstu disk jedinice.

P O G L AV L J E 3

K A K O O P E R AT I V N I S I S T E M K O N T R O L I E H A R D V E R

2 Operativni sistem najpre proverava da li je sve u redu sa

n

Operativni sistem proverava

komandom za upisivanje podataka na disku. Na primer, on

ispituje da li je ispravno ime datoteke i da li pokuavate da
upiete podatke u datoteku koja je oznaena da bude samo
za itanje.

Ispravno ime datoteke

Samo za itanje

3 Ako je sve u redu, operativni sistem proverava da li je za operaciju

n

uvanja podataka potreban upravljaki program ureaja, koji

predstavlja upravljaki program posebno napisan za kontrolisanje odreenog
periferijskog ureaja. Takav upravljaki program postaje proirenje BIOS-a. Bez
njega, BIOS, koji predstavlja permanentnu memoriju, morao bi da sadri sve komande za sve hardverske ureaje koje je mogue prikljuiti na raunar. Ne samo
da bi BIOS tada bio prevelik, nego bi i brzo zastarevao, im se na tritu pojavi
novi model tampaa ili disk jedinice. Neki upravljaki programi se uitavaju prilikom podizanja sistema ili nakon pokretanja Windowsa. Ako upravljaki program
koji je potreban za operaciju uvanja podataka nije ve u RAM-u, Windows ga
kopira sa diska u memoriju. On zatim glavni posao uvanja dokumenta preputa
BIOS-u i upravljakom programu.

Kopija BIOS-a
Sadraj BIOS-a raunara je obino upisan u
EPROM (erasable, programmable, readonly memory) ipovima, koji ne gube upisane
podatke ak ni kada je PC iskljuen. Prenoenje
koda iz EPROM-a je sporije od prenoenja iz
RAM-a. Zato, veina novih PC-ja kopiraju BIOS
kd iz EPROM-a u RAM (to se naziva BIOS iz
senke), a zatim uspostavljaju zaobilazni mikrostrujni put tako da kada PC pristupa BIOS-ovom
kodu, on se usmerava u RAM, a ne u EPROM.

33

34

DEO 1

PROCES PODIZANJA SISTEMA

Kako hardver prekida rad

softvera
1

Razni hardverski dogaaji na primer, pritisak na neki taster na tastaturi ili dugme mia, podaci
koji dolaze preko serijskog ili paralelnog porta ili pak neki softverski dogaaji koji zahtevaju trenutni odgovor procesora generiu specijalni tip signala koji se naziva prekid. Kao to samo ime
govori, neki prekid izaziva privremeno obustavljanje onoga to operativni sistem trenutno izvrava i
preusmerava njegovu panju na servis koji taj prekid zahteva.

2 Specijalni ip koji se naziva kontroler prekida dobija signal prekida.

n
3 Kontroler prekida obavetava procesor da se dogodio prekid i zahteva procesorovu trenutnu panju.
n

4 Da bi vodio rauna o tome ta je radio pre nego to je bio prekinut, procesor upisuje adresu
n
aktuelne programske operacije u specijalnu lokaciju u RAM-u koja se naziva stek.

5 Procesor uzima tzv. broj prekida od kontrolera prekida. Svakom prekidu je dodeljen odreen
n

broj (i, u nekim sluajevima, jo jedan broj) koji oznaavaju odreen servis specifinu hardversku
funkciju koju zahteva prekid.

6 Procesor u tabeli prekida, tj. podruju RAM-a u kojem se nalaze vektori prekida, trai memorijn
sku adresu koja je povezana sa odreenim prekidom.

7 Procesor uitava naredbe koje poinju od adrese koju je pronaao u tabeli prekida. U ovom prin
meru, ta memorijska adresa se nalazi u opsegu koji zauzima glavni BIOS kd raunara.

8 Izvravanje ovih naredbi BIOS-a dovode do procesorovog itanja specijalnog koda koji predstavlja
n

pritisak odreenog tastera na tastaturi, njegovo prenoenje aplikacijskom programu i, na kraju, prikazivanje tog znaka na ekranu.

9 Ako se izvravanje BIOS rutine uspeno zavrilo, BIOS generie povratni prekid, tj. naredbu IRET.
n

Naredba IRET govori procesoru da moe da vrati adresu koju je stavio na stek kako bi nastavio sa
izvravanjem onih naredbi koje su bile prekinute.

P O G L AV L J E 3

35

K A K O O P E R AT I V N I S I S T E M K O N T R O L I E H A R D V E R

TABELA PREKIDA
IDE NA ADRESU

STE
K

PRE
KID

9
7

5
8