Glasnik 39 IA Valjevo

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO
G L A S N I K
39
Vaqevo 2005.
ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO
GLASNIK
39
2005.
Glavni urednik
Aleksa Tomi}
Redakcioni odbor
dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},
mr Nedeqko Radosavqevi}, Sneàna Radi} (sekretar redakcije)
Recenzenti
dr Qubodrag Dimi}
dr Sini{a Mi{i}
Prevod na engleski
Sowa Radi}
Tira`
500 primeraka
Adresa Redakcije
14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028
e-mail: iava@ptt.yu www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu
âsopis izlazi jedanput godi{we.
^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.
Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo
Ovaj broj finansijski je pomogla i Skup{tina op{tine Lajkovac
[tampa
Grafi~ka radwa MS, Vaqevo
ISSN 0354-9143
UDK 93/94
GLASNIK
Broj 39, godina 2005.
HERALD
History archive Valjevo
number 39, year 2005.
SADR@AJ CONTENTS
^LANCI
ARTICLES
Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Mil~a Madi}: Town (city) graveyards of Valjevo
Dejan V. Popovi}: \urina ciglana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Dejan V. Popovi}: \uras brick factory
Milorad Radoj~i}: De~ji dom u Mionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Milorad Radoj~i}: Filial home in Mionica
Milan Milo{evi}: Prilog izu~avawu bezbednosno-obave{tajnih
institucija u Srbiji (19892005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Milan Milo{evi}: Addendum to research of security-intelligence
institutions in Serbia (1989-2005)
GRA\A
DOCUMENTS
Stani{a Vojinovi}: Tri priloga o Qubomiru P. Nenadovi}u. . . . . . . . . . 99
Stani{a Vojinovi}: Three articles about Ljubomir Nenadovi}
Mili} Mili}evi}: Sgm Radovi @ivojina Mi{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Mili} Mili}evi}: The Sgm works of @ivojin Mi{i}
3
Sneàna Radi}: êtnici pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo

u periodu maj-oktobar 1944. Iz Glavnog bolesni~kog
protokola 19421944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Sneàna Radi}: Chetniks patients of the Town hospital Valjevo in the
period of May-October 1944. From the main hospital protocol 1942-1944.
@ivorad Jevti}: Popis vodenica poto~ara u vaqevskom
srezu 1948. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
@ivorad Jevti}: Index of creek mills in canton of Valjevo in year 1948
IZ RADA ARHIVA
OUT OF THE ARCHIVES WORK
Sneàna Radi}: Uputstvo za izradu analiti~kog inventara u MIAV . . . 175
Sneàna Radi}: Manual for analytic inventory making in the MHAV
Sneàna Radi}: Op{tina lajkova~ka Lajkovac 19041944. . . . . . . . . . . . 181
Sneàna Radi}: Municipality of Lajkovac Lajkovac 1904-1944.
Biqana Stojakovi}: Pomo} Crvenog krsta u hrani i ode}i
pravoslavnom Arhijerejskom namesni{tvu kolubarskom
u periodu 19551967 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Biljana Stojakovi}: The Red Cross help in food and clothes provided to
the Orthodox Archbishops Kolubara regency in the period of 1955-1967.
KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS
Miroslav Peri{i}: M. Radoj~i}, \uro Kozarac, prvi vaqevski
profesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Miroslav Peri{i}: D. Mihajlovi}, Povlenske magle i vidici . . . . . . . . 228
Miroslav Peri{i}: M. Bojani}: Preci ponovo govore . . . . . . . . . . . . . . . 234
Mil~a Madi}: A. V. Tinhoven, Strahote rata u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . 236
Qiqana Uro{evi}: M. Bojani}: Preci ponovo govore II . . . . . . . . . . . . . . 237
BIBLIOGRAFIJE
BIBLIOGRAPHIES
Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa
o vaqevskom kraju objavqenih tokom 2005 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
4
^LANCI
ARTICLES
UDK =
Mil~a Madi}
Me|uop{tinski istorijski arhiv
Vaqevo
VAQEVSKA VARO[KA (GRADSKA) GROBQA

Grobqe je istorija mesta i
trajan deo wegove savremenosti
Vitomir Vuleti}
APSTRAKT: U radu je predstavqena pro{lost vaqevskih varo{kih (gradskih) grobaqa, od najstarijih pisanih pomena Vaqeva kao naseqa do savremenog
doba, kori{}ewem dostupnih arhivskih izvora, istoriografske literature i
usmenog predawa.
Uvodne napomene
Grobqa kao odre|ena mesta za sahrawivawe umrlih ~lanova lokalne dru{tvene zajednice iz jednog ili vi{e naseqenih mesta, pratilac
su qudskih naseobina od pamtiveka.1 U razli~itim epohama, shodno
stepenu dostignutog razvoja civilizacije i usvojenih kulturnih
obrazaca, dru{tvene zajednice su na razli~it, sebi svojstven na~in,
gajile kultnu predstavu o mrtvima, posve}uju}i odgovaraju}e ritualne radwe i religiozne obrede prilikom samog ~ina sahrawivawa pokojnika i obeleavawa mesta pokopa, i odnosa prema wemu kao kultnom mestu. Nastanak i postojawe mnogih grobaqa iz daqe pro{losti,
te{ko je danas utvrditi, jer je ~ovek ~esto mewao stani{te u potrazi
za boqim prirodnim uslovima ivota, ili je usled nasilnog preseqavawa ostavqao svoja naseqa i grobove, naj~e{}e bez za{tite i trajnijeg belega koji bi se sa~uvao u duem vremenskom razdobqu. Odnos ~oveka i dru{tvene zajednice prema pokojnim ~lanovima i obeleavawe
i ~uvawe belega o mestu sahrane, od uni{tavawa i zaborava, svedo~i o
stepenu civilizovanosti dru{tva i lokalne zajednice posebno.
Grobqa kao sveta mesta, kod hri{}ana, posebno pravoslavnih, imaju
osoben zna~aj u dru{tvenom i verskom ivotu srpskog naroda i u ne1
Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institut SANU, Beograd, 1993, str. 136.
Mil~a Madi}
posrednoj je vezi sa odnosom prema grobu pokojnika i grobqima. Verski obred prilikom samog ~ina sahrane, kao i kasniji izlasci rodbine i prijateqa (devetina, ~etrdesetina, pola godine, godi{wica, podizawe spomenika, zadu{nice i dr.), obeleeni su duboko ukorewenim
obi~ajima koji su razli~iti u pojedinim krajevima, ponekad i u susednim naseqima pravoslavnih, a neki su nasle|eni iz paganske predhri{}anske pro{losti. Poseta grobovima predaka u vreme zadu{nica
kod pravoslavnih hri{}ana, pra}ena je odre|enim ritualom, paqewe
sve}a, izno{ewe hrane na grob pokojnika, uz pomen i za du{u mrtvima
i na taj na~in ivi ~lanovi zajednice ostvaruju vezu sa pokojnicima
sa kojima ostaju u duhovnoj zajednici.
Vaqevska varo{ka grobqa do osnivawa grobqa na Bairu
Vaqevo, kao naseqeno mesto, prema do sada istraenim izvorima,
prvi put se pomiwe u spisima sa~uvanim u Historijskom arhivu Dubrovnika, iz 1393. godine2, u sporu nastalom oko duga izme|u dubrova~kih trgovaca koji su imali svoju koloniju na trgu Vaqevo3. Na lokaciji dana{weg fudbalskog stadiona Kru{ik, na desnoj obali reke Gradac, neposredno pre u{}a u Kolubaru, prilikom izgradwe stadiona 1952. godine, otkriveni su o{te}eni i delimi~no uni{teni temeqi sakralne gra|evine, za koju se kasnijim arheolo{kim iskopavawem i rekognesticirawem terena utvrdilo da se radi o temeqima sru{ene pravoslavne crkve. Pored temeqa crkve sa wene june strane
prona|ene su zidane grobnice sa posmrtnim ostacima pokojnika. Za
jednu od grobnica, prilikom gradwe stadiona, otkopan je spomenik sa
natpisom, koji svedo~i da je u woj bio sahrawen monah Jeprem (Jefrem), rano umrli sin velikog tep~ije. Ktitor ovog sakralnog objekta, zbog promene dravne vlasti na ovom podru~ju, nije sahrawen u crkvi, {to je ina~e bio obi~aj. Verovatno je pre smrti napustio ove krajeve koji su pripadali oblasti Ma~ve, a koja je tih godina vra}ena pod
ugarsku vlast.4 U neposrednoj blizini crkve nalazilo se naseqe Gradac, u kojem se odvijao dru{tveni ivot sa svim obelejima privred2
3
4
Marija Isailovi}: Najstariji podaci o Vaqevu u pisanim izvorima, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta, saop{tewe sa nau~nog skupa povodom {est vekova od najstarijeg pomena Vaqeva, Vaqevo 1994, str. 23-48.
Bogumil Hrabak: Dubrov~ani u Vaqevu u feudalno doba, Glasnik MIAV, br.
2-3/1967, str. 5-13.
\or|e Jankovi}: Vaqevo i wegova oblast u srewem veku, Istraìvawa 2, Narodni muzej Vaqevo, 1985, str. 67-73; Gordana Tomovi}: Nadgrobni natpis Jefrema
\ur|a (prilog prou~avawu sredwevekovnog Vaqeva), isto, str. 75-80; @eqko Je`:
Arheolo{ka istraìvawa sredwevekovne crkve u Vaqevu, Vaqevac veliki narodni kalendar, Agencija Vaqevac, 1993, str. 52-53.
Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa
nog i duhovnog ivota toga doba u srpskim sredwevekovnim zemqama5.

Sahrawivawe crkvenih i svetovnih velikodostojnika se obavqalo u
samoj crkvi ili neposredno pored wenih zidina, dok su pokojnici iz
nieg stalea sahrawivani u crkvenoj porti ili u neposrednoj blizini sakralnog objekta. Navedeni arheolo{ki nalazi potvr|uju da se
ve} u 14. veku, u vreme vladavine kraqa Stefana Dragutina Ma~vom, u
koje je ulazilo i podru~je Vaqeva sa okolinom, na ovom lokalitetu nalazilo naseqe nastaweno srpskim pravoslavnim ivqem.
Padom pod otomansku vlast, sredinom 15. veka u vaqevskom kraju
dolazi do zna~ajnih demografskih promena, posebno u etni~kom sastavu stanovni{tva. Jo{ zna~ajnije promene nastupile su u duhovnom
i religioznom ivotu. Tursko stanovni{tvo vremenom preuzima primat u dru{tvenom, ekonomskom i duhovnom ivotu grada, postaje ve}insko i potiskuje pravoslavni ivaq na margine dru{tvenog ivota. Sudbinu pravoslavnog stanovni{tva u Vaqevu, kao i u ostalim porobqenim krajevima, odre|uje podre|ena pozicija u svim oblastima
ivota izuzev religijskog u kojoj je sa~uvalo ograni~enu autonomiju.
Duhovni ivot vaqevskog pravoslavnog stanovni{tva odvijao se pod
za{titom Srpske pravoslavne crkve, koja je i sama pritisnuta dabinama, progonima sve{tenstva i turskoj samovoqi lokalnih mo}nika
bila na udaru. Sa~uvanih izvornih podataka o ivotu pravoslavaca u
Vaqevu iz perioda otomanske vlasti na ovim prostorima, od 1458. godine do kraja 18. i po~etka 19. veka, jako je malo, na osnovu kojih bi se
moglo suditi, o wihovom verskom, duhovnom i uop{te dru{tvenom
ivotu u Vaqevu. Iz jednog od retkih turskih popisa iz 1536. godine,
vidi se da je u Vaqevu bilo 107 ku}a, sa oko 650 stanovnika od ~ega je
ne{to brojnije muslimansko (51,5 %) u odnosu na hri{}ansko stanovni{tvo (48,5 %).6 Dok muslimansko stanovni{tvo, privilegovano u
ekonomskom ivotu, nesmetano ostvaruje svoje verske potrebe grade}i
bogomoqe u kojima upra`wava verske rituale i obi~aje, dotle pravoslavno srpsko stanovni{tvo, iako sa formalno priznatim pravima
na vlastitu veroispovest, sa mnogo te{ko}a ostvaruje svoja verska
prava i neguje religiozna uverewa. Sve do prve polovine 18. veka, nemamo pouzdane izvore o ozbiqnijoj institucionalnoj organizaciji
Srpske pravoslavne crkve na ovom podru~ju, niti o postojawu pravoslavnih verskih objekata u Vaqevu. Tek austro-turskim ratovima to5
Jovanka Kali}: Gradac u Vaqevu, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta,

saop{tewe sa nau~nog skupa povodom {est vekova od najstarijeg pomena Vaqeva u
istorijskim izvorima, Narodni muzej Vaqevo, 1993, str. 11-19.
Vladimir Krivo{ejev: Vaqevo nastanak i razvoj grada, Centreks, Vaqevo 1997,
str. 62-76.
Mil~a Madi}
kom 18. veka i povremenim ulaskom vaqevskog kraja u Austrijsko carstvo, sti~u se povoqniji uslovi za oìvqavawe verskog ivota pravoslavnih Srba i obnovu i ja~awe crkvene organizacije, objediwavawem Beogradske i Karlova~ke mitropolije (1726) koja je ostala u kanonskoj vezi sa Pe}kom patrijar{ijom, pod ~ijom jurisdikcijom je i
Vaqevska episkopija.7 Episkopski dom u Vaqevu, prema detaqnom
opisu Joakima Vuji}a iz 1826. i pisawu Radovana Dra{kovi}a8, postoji otkada i Vaqevska episkopija, koja se pomiwe 1715. godine u jednom spisku katedara dostavqenom jerusalimskom patrijarhu Hristanu. Ona u Vaqevu deluje punih sto godina do 1815. kada je po kona~nom
oslobo|ewu od otomanske dominacije, episkopska stolica preneta u
[abac. Pored episkopskog doma, koji se nalazio na lokaciji dana{weg preduze}a Zanus, i raskrsnice iza mosta kod Jadra na te{warskoj strani, postojala je pravoslavna kapela crkvica, u kojoj su obavqani verski obredi. U neposrednoj okolini kapele sahrawivani su
pravoslavni vernici, o ~emu svedo~i Borislav Vuji}, hroni~ar starog Vaqeva. Pona|ene lobawe prilikom iskopa temeqa za zgradu u
dvori{tu ku}e koja pripada Stevanu Zagorcu, a koja se nalazi u neposrednoj blizini nazna~ene lokacije, potvr|uje postojawe grobqa na
ovoj lokaciji.9 Tih godina vr{eno je naseqavawe i izgradwa niza zanatlijskih radwi u delu Te{wara, gde se nalazio i dvor Jovana Simi}a Bobovca. Odluka pravoslavnih crkvenih vlasti s kraja 18. veka, da
se pokojnici, izuzev sve{tenih lica, ne sahrawuju u crkvenoj porti
ili wenoj neposrednoj blizini, doprinelo je dislokaciji grobqa izvan naseqa, gde postoje uslovi za wegovo {irewe.
Turska grobqa na kojima su sahrawivani umrli iteqi islamske
veroispovesti, prema Qubomiru Pavlovi}u, nalazila su se na najmawe tri lokacije u onda{woj kasabi.10 Jedno od turskih grobaqa, prema
se}awu starijih Vaqevaca, nalazilo se na lokaciji dana{weg Kosan~i}a venca, na mestu gde je bila {kolska ba{ta. Kasnije su na tom mestu podignuta tri stambena objekta, neposredno ispod nekada{weg
Vidi}a vo}a. Za ostala turska grobqa se pouzdano ne zna lokacija. Ise7
8
9
10
Nedeqko Radosavqevi}: Vaqevska episkopija u Izve{teniju iz 1735, godine,

Glasnik MIAV br. 31/1997, str. 37-50.
Pute{estvija po Serbiji od Joakima Vuji}a, Druga kwiga, Beograd, 1902, str. 43;
Radovan M. Dra{kovi}: Iz pro{losti Vaqeva Episkopski dom, MIAV, Vaqevo
1973, str. 3-7.
Borislav Vuji}: Ulica Jevrema Obrenovi}a, Te{warski glasono{a, br. 34, 22.
avgust 2005. Vaqevo, str. 13.
Kolubara i Podgorina antrpopogeografska promatrawa, priredio Qubomir Pavlovi}, SKA, Beograd 1907, str. 461.
qavawem Turaka iz Vaqeva posle Drugog ustanka, posebno dono{ewem

Hati{erifa, i rasprodajom imovine, wihova grobqa kao i verski
objekti su ostali napu{teni i vremenom su uni{teni {irewem gradskog naseqa. Rekognosticirawe terena nije vr{eno da bi se ustanovile
ta~ne lokacije ovog kao i drugih grobaqa iz turskog perioda.
Bairsko varo{ko grobqe
Bairsko varo{ko grobqe osnovano je u prvoj polovini 19. veka, iz
ranije navedenih razloga, na severnoj strani brda Vidrak zvanog Bair, {to na turskom ozna~ava obalu ili breg, koje se izdie juno iznad desne obale Kolubare i stare ~ar{ije. U tom delu ~ar{ije su se nalazili Episkopski dvor kao i dvorovi Jevrema Obrenovi}a, Jovana
Simi}a Bobovca i drugih znamenitih li~nosti s kraja 18. i prve polovine 19. veka.11 Iz prvih decenija nastanka i razvoja Bairskog grobqa nema sa~uvanih pisanih izvora sve do izve{taja o svom radu
okrunog fizikusa u Vaqevu Franca Tesaia, iz 1860. godine, koji je
podneo Sanitetskom odeqewu Ministarstva unutra{wih dela
Kneevine Srbije. U odeqku 15, ovog izve{taja, fizikus Tesai detaqno opisuje stawe varo{kog grobqa: Vidio sam do sada svuda na svetu,
pa ~itao i o daqim narodima, da potomci kosti svojih otaca po~ituju}i grobqa ogra|ena dre. U tome se Vaqevo tako|e kao i sa templom
svoje cerkve i svojom {kolom od ostaloga naroda odlikuje. Grobqe bilo je vajkada ogra|eno, kao {to sam razvaline te ograde ovamo do{av{i jo{ zateko, no sada je neogra|eno pa marva i na grobqu i u kapeli
konakuje. Ostatak toga je i ona svakojaka balega, koja se i u samoj kapeli pa i na samoj sofri tamo nalazi, ~uo sam da se u woj na{lo onomad
pseto tamo majkav{e. Onomad alio mi se je novodo{av{i ovamo G.
sve{tenik jedan, da je vidio u raki vodu. Tako i jeste svakad u onoj ~asti grobqa iza kapele, koje je mesto stenovito pa se zbog toga rake kopati duboko ne mogu, a voda se u wi slapovima sliva. U pro~equ najgadniji na svetu vodi put ka grobqu, na kome jedne ravne stope ne ima,
nego je dubokim jarugama tako presecan, da je ve} nemogu}an postao.
Sav svet nek mi je svedok i nek govori G. G. sve{tenstvo. Bio sam ve}
pre pet godina predlagao da se grobqe iznad cerkve na ispitanome komisije mestu postroji, jer boqega i ugodnijeg nigde ovde nema. Mesto
to je suvo, kao {to je kopawe u mesecu martu (mesecu vodenome) pokazalo da hiqadu koraka od cerkve, sa severne strane isto~ne strane varo{i i od ove dovoqno udaqeno. Ovo moje mwenije opet povtoravam imaju}i ne samo fizi~ku no i du{evnu polzu naroda u vidu. Zar moè se to
11
Radovan M. Dra{kovi}: Iz pro{losti Vaqeva, MIAV, Vaqevo 1973.
Mil~a Madi}
i zvati, prosveta hristijanska kad se ni mo{ti svojih predaka ne po{tuju? Kako }emo jo{ ive}e po{tovati i qubiti kad ne po~itujemo
ni mrtve? Dokaz na kakvom stepenu hristijanstva na{ ivot se nalazi, kad nemarimo, da stoka grobove na{ih otaca balegom svojom kaqa
i sveta mesta, kako se grobqa zovu one~i{}ava! Eto kako kod nas svaki
vkus nau~ni i moralni jo{t duboko ukopan leì! Kako da ga vozkrsnemo? Zar u o~i biju}im, ~uvenim i zve~e}im delima? Ne tako no da navodimo narod, kako da najpre po{tuje sam sebe. Ko ne po{tuje ni sebe ni
svoja prava ne moè ni bli`wega po{tovati ni prava wegova. Dokaz
ove istine i u gra|anskom i u politi~kom ivotu na{em vidimo, a moralnu nehatnost tako|e kod sviju u prosvetu zadiru}ih predmeta opaàmo. U ime prosvete molim dakle hv. Pope~iteqstvo, da, ako nebi
mogu}e bilo, da se grobqe izmesti, narediti izvoli, da se grobqe
shodno svetosti mesta ogradi, i wemu vode}i put popravi12. Iz putopisnih opisa Feliksa Kanica, kraqevskog ugarskog savetnika, koji je
proputovao ovim krajevima u dva navrata, 1860. i 1888. godine, posetiv{i i Vaqevo o kojem je ostavio op{irnu bele{ku, izme|u ostalog,
pomiwe se i petokutni mauzolej vaqevskog trgovca Milo{a Gli{i}a
koji su wegovi sinovi podigli ju`no od grada a koji se visoko uzdiè
i izdaleka pada u o~i.13 Ar~ibald Rajs, {vajcarski profesor univerziteta, novinar i humanista, borave}i 1914. godine u Vaqevu, u vreme
najè{}ih borbi srpske vojske na zaustavqawu Austro-ugarskog nadirawa preko Drine i Cerske bitke, pored opisa masovnog stradawa
vojske i civilnog stanovni{tva u svojoj kwizi [ta sam video i preìveo u velikim danima opisuje i vojni~ko grobqe koje je formirano
na Bairu: Grobqe je navrh breuqka. Pravilno su nanizani bezbrojni grobovi sa prostim crveno-sme|im krstom koji nosi ime pokojnika. Tu ima Srba, Austrijanaca i drugih nacija. Smrt sve izjedna~ava i
vojnici po~ivaju pored svojih oficira. Nekoliko grobova oki}eno je
cve}em ili srpskom zastavom, lepr{aju}i se na vetru na ovom mestu
smrti koje dominira dolinom, ~ine neobi~no snaan utisak. Pitam
se da li nije naro~ito izabrano ovo mesto za rtve rata. U svakom slu~aju, ne bi se moglo na}i ni{ta boqe. I tako ovi hrabri koji su pali
za svoju otaxbinu, krstare nad ovom lepom plodnom dolinom, koja u
obi~no vreme, mora davati sliku mira i spokoja.14
12
13
14
10
Qubodrag A. Popovi}: Prilozi za istoriju Vaqeva u 19. veku Vaqevo u o~ima

jednog lekara, Glasnik MIAV, br. 12/1978, str. 133-134
Qubisav Andri}: Vaqevo od postawa, GIRO Mili} Raki} Vaqevo, Vaqevo
1985, str. 70
Qubisav Andri}, navedeno delo, str. 77
U arhivskoj gra|i fonda Op{tine grada Vaqeva koja se nalazi u

Me|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo, prema najstarijem sa~uvanom dokumentu, varo{ko grobqe na Bairu pomiwe se u pisanom
aktu datiranom 28. januara 1909, po starom kalendaru, u kojem Sud op{tine Vaqevske dostavqa zvani~an zahtev Odboru op{tine da se
pribave dva ~uvara, kojima }e biti dunost da grobqe ~uvaju, ogradu
Bairsko grobqe
obdravaju, korov po grobqu ~iste i grobove za umrla lica kopaju.

Plata za ~uvare grobqa, predlae se daqe u ovom aktu, obezbedi}e se
iz op{tinske kase u koju }e korisnici grobqanske usluge za kopawe
grobova pla}ati taksu prema imovnom stawu. Odluku o prijemu dva
~uvara grobqa i predloenoj taksi za kopawe grobova doneo je, 29. januara 1909, Sud op{tine o ~emu u~tivo izve{tava svojim aktom Na~elstvo okruga vaqevskog. Op{tinski sluiteq Milo{ Radosavqevi} u svom izve{taju upu}enom Sudu op{tine Vaqevske, od 2. maja
1909, upozorava op{tinu o popuwenosti parcele na kojoj se nalazi
bolni~ko grobqe i nedovoqnom prostoru za sahrawivawe pokojnika
~ije porodice nisu imale ranije zakupqeno grobno mesto. Sud op{tine reaguje na ovo upozorewe, svojim aktom od 3. maja 1909, predlogom
da se poku{a sa kupovinom zemqi{ta radi pro{irewa varo{kog grobqa od Stevana \or|evi}a, ekonoma vaqevskog. U aktima koji slede
povodom ovog predmeta, vide se daqi koraci koje preduzima gradska
vlast na premeru zemqi{ta, pogodbi sa vlasnikom i kona~nom otkupu
parcele u povr{ini od 0,43.63 ha, po ceni koju je traio vlasnik, Ob11
Mil~a Madi}
Kapela porodice Gli{i} na bairskom grobqu (Snimio O. Jovanovi})
java gra|anstvu o preuzimawu brige o odravawu grobqa od strane

Odbora op{tine i propisanoj taksi za kopawe grobova koja }e se
upla}ivati u op{tinski buxet.15 Navedena akta svedo~e o prvom zvani~nom koraku lokalnih vlasti na odravawu i ure|ewu varo{kog
grobqa, koja je bila iznu|ena popuweno{}u prostora za sahrawivawe
i neure|eno{}u grobqa, kroz koje je prolazio kolski put. Protojerej
vaqevski Stanko S. Ivanovi}, svojom pismenom predstavkom Sudu
op{tine vaqevske, od 28. septembra 1909, predlae da se grobqe ogradi i put izmesti izvan grobqa upozoriv{i kako nije potrebno govoriti, da se ovim skrnavi svetiwa hri{}anskog pravoslavnog grobqa,
gde na{a rodbina i mili ve~ni sanak borave.16
Bairsko grobqe posle skoro stogodi{weg postojawa i kori{}ewa,
ve} u prvoj deceniji 20. veka postalo je tesno, {to se vidi i iz Zabrane upotrebe starog pravoslavnog srpskog grobqa u Vaqevu, koju je
doneo Okruni zapovednik austro-ugarskih okupatorskih vlasti, 23.
maja 1916. godine i istu objavio u svom Slubenom listu br. 1, od avgusta iste godine, slede}e sadrine: Prema jednom nare|ewu izdatom
jo{ od strane srpske uprave, bila je zabrawena sahrana mrtvaca u starom srpskom pravoslavnom grobqu u Vaqevu. Po{to je i od na{e stra15
16
12
MIAV, fond: Op{tina grada Vaqeva, kut. inv. br. 135, pr. br. 122, list. br. 1
Isto, list. br. 15
ne utvr|ena celishodnost ove zabrane, nalazim za potrebno da je ovim

putem osnaim i da naredim da se svaka molba pojedinaca koja bi
i{la na prekr{avawe ovog principa odmah odbija. Sahrawivawe u
pomenutom grobqu zabraweno je i onda kad pojedinci imaju zidane
Faksimil dokumenta Objava gra|anstvu o preuzimawu brige o odravawu

grobqa, 22. avgust 1909, fond: Op{tina grada Vaqeva
13
Mil~a Madi}
17
grobnice u ovom grobqu. Iz ove zabrane i navedenih dokumenta,

moe se sa sigurno{}u zakqu~iti da su gradske vlasti ranije donele
odluku o novoj lokaciji za varo{ko grobqe, ali ona nije sa~uvana.
Prema podacima pribavqenim od Republi~kog geodetskog zavoda,
odeqewa u Vaqevu, ukupna povr{ina na kojoj se prostiralo varo{ko
grobqe na Bairu, prema katastarskom premeru obavqenom 1930. godine, iznosila je 3,18.05 ha.
Bairsko grobqe, iako je postojala odluka lokalnih a kasnije i austro-ugraskih okupacionih vlasti o zabrani daqeg sahrawivawa, kori{}eno je i daqe za sahrawivawe, od strane porodica koje su imale
zakupqena prazna grobna mesta, {to se zakqu~uje na osnovu starosti
spomenika koji su preneti na Novo vaqevsko grobqe. Tek odlukom Izvr{nog odbora Gradskog narodnog odbora Vaqevo, od 22. septembra
1946. godine u kojoj se nalaè da zemqi{te koje je bilo nekada grobqe se ras~isti, a rodbina koja bi htela da vr{i prenos, ostavi se rok
do 1. januara 1948. godine, posle kog roka }e se zemqi{te iskoristiti
u druge svrhe18 Bairsko grobqe je i formalno prestalo da postoji.
Tako je mesto na kojem su sahrawivani umrli gra|ani Vaqeva, tokom
~itavog jednog veka, doìvelo neslavnu sudbinu da odlukom gradskih
vlasti bude ukloweno, ~ime su trajno izbrisani dragoceni podaci sa
spomen-obele`ja koja su svedo~anstvo o jednom zna~ajnom vremenskom
razdobqu varo{i. Mawi broj porodica je preneo posmrtne ostatke i
spomenike na novoformirano Novo grobqe. Nadgrobni spomenici sa
Bairskog grobqa koji nisu preneti na Novo grobqe, kori{}eni su za
poplo~avawe nekih ulica i trotoara ili su ugra|ivani u temeqe novih gra|evina u Vaqevu.19
Na lokaciji nekada{weg Bairskog grobqa podignut je, 1960. godine, Spomenik borcima revolucije i NOR-a sa dominantnom metalnom
skulpturom u liku Stevana Filipovi}a i spomen-parkom.
Na ovom grobqa ostala su jo{ samo spomen-obeleja Semjuelu Kuku, kanadskom lekaru iz misije Crvenog krsta i dr Selimiru \or|evi}u, upravniku Vaqevske bolnice. Ovi lekari, kao i drugo bolni~ko
osobqe, umrli su portvovano le~e}i zaraene od tifusa u prvim godinama Prvog svetskog rata. Kod spomen-obeleja Selimiru \or|evi}u sahraweni su i wegov brat i majka. Posmrtne ostatke srpske sli17
18
19
14
Slu`beni list C. I. K. Okru`nog zapovedni{tva u Vaqevu, br. 1. avgust 1916,

str. 10. iz zbirke periodike arhivske biblioteke MIAV.
MIAV, Skup{tina op{tine Vaqevo Vaqevo, Zapisnici sednica GNOO i GNO
Vaqevo 1944-1947, kw. inv. br. 1
Branko Vi}entijevi}, Ulice zakrpqene spomen plo~ama dnevni list Glas, od 6.
novembra 1998, str. 11.
karke Nadede Petrovi}, koja je kao dobrovoqna bolni~arka 1915.

podlegla od epidemije pegavog tifusa, wene sestre, uz svesrdnu saradwu Kola srpskih sestara iz Vaqeva i Beograda, prenele su u Beograd
3. juna 1935. godine.
Novo grobqe u Vaqevu
Vaqevo kao varo{, od druge polovine 19. veka belei konstantan
rast stanovni{tva. Od prvog zvani~nog popisa u Kneevini Srbiji,
1863. godine, kada je broj iteqa u Vaqevu bio 2344, preko 1900. godine kada je zabeleen 7447 stanovnik, do 1910. kada je dostignut broj od
8832 stanovnika. Demografski rast varo{i, ve}im delom je posledica
doseqavawa sa strane, najvi{e iz krajeva samog Vaqevskog okruga a
mawe rezultat prirodnog prira{taja, posebno imaju}i u vidu visoku
stopu mortaliteta u samoj varo{i.20 Demografski pad varo{ belei
1916. svega 5698 stanovnika, nastao je kao posledica ratnih stradawa
u balkanskim i Prvom svetskom ratu, da bi po zavr{etku ratova do{lo do ponovnog naglog rasta 1921. godine 9768, a prema popisu od
1931. broj stanovnika ve} je 11050. Vaqevo je progla{eno za gradsko
naseqe 27. septembra 1933. na zajedni~koj sednici Konferencije gra|ana Suda i Odbora op{tine varo{i Vaqeva.21
Pred lokalne vlasti, u sve o{trijoj formi, postavqen je problem
grobqanskog prostora. Kao {to je ranije pomenuto, taj problem se ispoqavao i pre ratnih godina, da bi u vreme masovnog stradawa postao
neodloan, {to je zahtevalo brzo pronalaewe odgovaraju}e lokacije
za formirawe Novog grobqa.
Izbor lokacije za osnivawe Novog grobqa traen je van atara onda{we varo{i, ali ne suvi{e udaqene od varo{i, gde je postojao prostor za wegovo kasnije {irewe. Izbor varo{kih vlasti pao je na zemqi{nu parcelu familije Kuzmanovi} u selu Buja~i}u isto~no od Vaqeva, desno od Suvoborskog puta, koja nije bila udaqena vi{e od jednog kilometra od onda{we varo{i, {to se smatralo povoqnim re{ewem. Obzirom da dokument odluke o osnivawu grobqa nije sa~uvan, o
ta~nom vremenu (godini) moemo suditi na osnovu najstarijih spomenika sahrawenih na ovom grobqu, objavqenih i usmenih se}awa, posebno najstarijeg ivog potomka familije Kuzmanovi}. Prema kazivawu Petra Kuzmanovi}, ro|enog 1913. godine, zemqi{te na kojem se
danas nalazi grobqe, po~elo je znatno ranije da se koristi za sahra20
21
Mom~ilo Isi}, Stanovni{tvo Vaqeva 1863-1931. godine, u zborniku: Vaqevo

postanak i uspon gradskog sedi{ta, Vaqevo 1994, str. 279-292
"Glas Vaqeva", br. 40, str. 3 iz 1933.
15
Mil~a Madi}
wivawe ~lanova wihove familije kada je zasnovano porodi~no grobqe. Prema podacima sa najstarijeg spomenika iz 1902. godine kao prvi sahrawen je Zdravko Kuzmanovi}, na zapadnoj ivici sada{we parcele jedan. Varo{ko Novo grobqe na ovoj lokaciji osnovano je kasnije, oko 1910. kada je izvr{ena eksproprijacija parcele povr{ine
12,17.00 hektara. Procewenu vrednost parcele Op{tina je isplatila
vlasnicima tek posle sudskog spora zavr{enog 1929. godine. Prema
Petrovom kazivawu, u prvim godinama Prvog svetskog rata, na toj lokaciji bio je stacioniran logor jedinica srpske vojske kojima je komandovao \eneral @ivojin Mi{i}, te da su po wegovoj naredbi neposredno pored logora sahrawivani poginuli, umrli od zadobijenih rana ili umrli od tifusa, vojnici, izbegli civili iz okupiranih krajeva i iteqi Vaqeva. Obzirom da nam nije dostupan sa~uvan pisani
trag o izdavawu takve naredbe ili odluke, ovaj iskaz uzimamo sa neophodnom rezervom, ne iskqu~uju}i wegovu ta~nost. Na naredbu @. Mi{i}a o osnivawu Novog grobqa poziva se i Miladin @. Vesi} u kwizi Gradac i wegovo stanovni{tvo ne navode}i izvor, pa pretpostavqamo da je koristio kazivawe Petra Kuzmanovi}a. Po wegovom navodu: Prema naredbi \enerala Mi{i}a ura|en je projekat i ~itav
prostor u zapadnom delu podeqen je na ~etiri dela: u severozapadnom
delu u uglu Suvoborskog puta i puta za Petnicu odre|en je prostor za
sahrawivawe umrlih gra|ana Vaqeva. Iznad ovoga dela u jugozapadnom delu prostor za sahrawivawe austro-ugarskih vojnika i zarobqenika. U jugoisto~nom delu grobqa prostor za sahrawivawe izginulih
i pomrlih srpskih vojnika i to u predwem delu grobqa pravoslavne
veroispovesti, dok su na krajwoj isto~noj strani sahrawivani srpski
vojnici muslimanske veroispovesti. Na severnoj strani srpskog vojni~kog grobqa odre|en je prvobitno prostor za sahrawivawe gra|ana
umrlih u vaqevskoj bolnici, koje porodice nisu preuzele, tzv. Bolni~ko grobqe. Ovo grobqe kasnije je preba~eno ju`no od Austro-ugarskog grobqa do Reqi}a potoka. Isto~no od Gra|anskog i severno od
Srpskog vojni~kog grobqa bile su grobqanske livade kao rezervni
prostor za eventualno {irewe grobqa.22 Pa`qivim pregledom crkvenih mati~nih kwiga umrlih za iteqe Vaqeva, utvr|ujemo da je kao
prvi upisan i sahrawen na Novom grobqu Milivoje Cvetanovi}, ciglar iz Vaqeva, 6. aprila 1915. po starom kalendaru, {to ne zna~i da
nije bilo i ranije sahrawivanih na ovoj lokaciji. Ostvarenim uvidom
u starost spomenika uo~eno je da ima spomenika koji su preneti iz sta22
16
Miladin @. Vesi}: Gradac i wegovo stanovni{tvo, Vaqevo 2001, str. 42-43
rog varo{kog grobqa sa Baira, u zapadnom delu grobqa desno od glavne ulazne kapije.
Pove}an broj stanovnika u Vaqevu, posle Prvog i naro~ito posle
Drugog svetskog rata, kao logi~nu posledicu imao je pove}an broj
umrlih, kada je smrtnost naglo porasla usled ratnih gubitaka, epidemije pegavog tifusa i naglog priliva izbeglica sa okupiranih teritorija, koji pra}en kroz pove}an prose~an broj sahrawenih na ovom
grobqu u prvim decenijama 20. veka, nalagao je lokalnim vlastima da
posvete odgovaraju}u pawu wegovom pro{irewu, izgradwi infrastrukture i poveravawe poslova grobqanskih usluga odgovaraju}oj
javnoj organizaciji, koja }e vremenom poslovati sve vi{e od naplate
svojih usluga.
PREGLED BROJA UMRLIH U VAQEVU U PERIODU 1910-1920.23
Godina
1910.
1911.
1912.
1913.
1914.
1915.
1916.
1917.
1918.
1919.
1920.
Broj umrlih
u bolnici
115
107
94
139
152
169
27
87
103
Broj umrlih upisanih u

vaqevskoj crkvi
165
183
202
241
324
817
131
153
334
127
118
Ukupno
280
290
296
380
476
986
158
153
334
214
221
Prema sada{woj nepotpunoj evidenciji i proceni Uprave Novog

grobqa u Vaqevu, koja posluje kao radna jedinica u okviru JKP Vidrak, ukupan broj sahrawenih od wegovog osnivawa je oko 30.000 od
~ega je oko 22.000 grobnica sa porodi~nim ili pojedina~nim spomenicima, dok je jedan broj grobova prekopan, po{to u duem periodu nije
pla}ana taksa za odravawe.
Po rasporedu i starosti spomenika u zapadnom gra|anskom delu
grobqa, uo~ava se da u prvim godinama nastanka grobqa, nije postojao
urbanisti~ki plan sa jasno razgrani~enim parcelama, pravilnim
rasporedom grobnica i odgovaraju}im stazama. Tek tridesetih godina, kada je predsednik vaqevske op{tine bio Kosta Todorovi} Kokan, po~iwe se sa ure|ivawem grobqa, postavqawem ograde od perde,
23
Podaci su preuzeti iz Mati~ne slube SO Vaqevo, Mati~ne kwige umrlih vaqevske crkve i vaqevske bolnice.
17
Mil~a Madi}
po{qun~avawem staza i sadwom ~etinara. Kasnije formirane parcele su pravilnije postavqene sa stazama za komunikaciju izme|u parcela i redova pravilno pore|anih grobnica. Do podizawa kapele crkvice, zadubine Jevrema, Vladimira i Svetozara Go|evca, vaqevskih rentijera, industrijalaca i trgovaca iz Beograda, 1935. godine,
grobqe je koristilo zate~ene objekte biv{ih vlasnika Kuzmanovi}a
kao kapelu, ostavu za alat i stan za ~uvara grobqa.
Porast smrtnosti u Vaqevu u posledwim decenijama 20. veka, pored
pove}anog broja gradskog stanovni{tva, uslovqen je i raspadom
drave, snanim prilivom izbeglica, naglim padom li~nog i dru{tvenog standarda. Ve} tokom osamdesetih godina kada je, prose~an
broj godi{wih sahrana na ovom grobqu iznosio oko 250, prostor za
sahrawivawe na zapadnoj strani je iscrpqen, i gradske vlasti su bile
prinu|ene da urade urbanisti~ki plan. Re{eno je da se iskoristi slobodan prostor isto~no od ulaza i kapele, povr{ine 7,59.12 ha. Ovim
planom, smatrao se re{enim problem prostora, za te namene, do 2000.
godine, me|utim zbog pove}anog broja sahrana, prose~no 450 godi{we,
u posledwoj deceniji 20. veka iscrpeo je projektovani prostor. Izvr{en je otkup parcela na junoj i isto~noj strani grobqa. Utvr|eni
urbanisti~ko-tehni~ki uslovi, naru{eni su nepridravawem propisane veli~ine spomenika. Povr{ina na kojoj se trenutno prostire
Novo grobqe iznosi oko 16 ha.
*
Ostala grobqa koja su Zakonom o obrazovawu op{tina iz 1971. godine, zajedno sa naseqima kojima pripadaju u{la u gradsko podru~je,
zahtevaju temeqitije istraivawe wihove pro{losti. U ovom radu
navodimo samo osnovne o podatke o ovim grobqima do kojih smo do{li od Uprave vaqevskih grobaqa, na osnovu starosti spomenika i
ranije objavqenih radova.
Vojni~ko grobqe 1914-1918.
Nastalo je 1914. na lokaciji sada{weg Novog grobqa, za vreme epidemije pegavog tifusa i masovnog stradawa vojnika u ratnim operacijama i od zadobijenih rana. Tokom prve dve ratne godine Vaqevo je bilo sredi{te koncentracije vojnih jedinica i Glavnog {taba srpske
vojske ali i steci{te velikog izbegli~kog talasa. Zahva}eno epidemijom pegavog tifusa i snanim prilivom rawenika sa okolnih boji{ta, Vaqevo je bilo pretvoreno u veliku bolnicu, za ~ije potrebe je
18
rekvirirano od javnih objekata sve {to je iole moglo sluiti za sme{taj obolelih i rawenih civila i ratnika.24 Umiralo se masovno da
su grobari jedva stizali da pokopaju mrtve, o ~emu svedo~i i jedan dokumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26. jula 1914, upu}en Garnizonu, u
kojem se upozorava da vojnici odre|eni za kopawe grobova, ne stiu da
iskopaju dovoqno duboke grobnice, {to moe izazvati nove masovne
zaraze.25 Sve{tenici su jedva stizali da opoju mrtve. U prvim prvim
mesecima okupacije, kada su bila velika masovna stradawa, sahrawivawe je vr{eno na Bairskom grobqu, koje je bilo i srpsko vojni~ko
grobqe i austro-ugarsko. Obzirom da je prostor za sahrawivawe na
ovom grobqu i u godinama pre po~etka ratnih stradawa bio problem,
lokacija Novog grobqa zvana Kuzmanova~a je sve ~e{}e kori{}ena
za pokop umrlih, da bi do kraja rata sahrawivawe umrlih u Vaqevu
bilo skoro u potpunosti preneto na novu lokaciju.
Vojni~ko grobqe 1914-1918. sa parcelom masovnih grobnica ukupne povr{ine 81,55 ari, formirano je po~ev od 1914. godine, zavr{no
sa prenosom eshumiranih posmrtnih ostataka stradalih ratnika po
zavr{etku rata. Ratnici su za vreme trajawa rata pokopavani na raznim lokacijama, a mawi broj sahrawen je i na Bairskom grobqu. Prema sumarnim podacima, u {est masovnih grobnica, sahraweno je oko
3000 stradalih u ratu, prenetih sa Baira i drugih lokacija {ireg podru~ja. U ogra|enom delu spomen-grobqa pojedina~no je sahraweno 429
stradalih ratnika pravoslavne veroispovesti na zapadu, a muslimanske i katoli~ke na istoku. Wihovi grobovi su uredno pore|ani i obeleeni odgovaraju}im brojem na spomeni~nom obeleju sa simbolom
verske pripadnost, krstom ili polumesecom. Na glavnom i pomo}nom
ulazu u spomen-grobqe, na mermernim plo~ama po rednim brojevima
sa spomenika ispisana su poznata imena ratnika, dok su brojevi nepoznatih navedena na kraju. U sredi{wem delu grobqa podignut je spomenik u vidu piramide oivi~en te{kim kovanim lancima koje nose ~etiri stuba od napravqena od granata. Iza centralnog spomenika podignut je jo{ jedan mawi, na grobu katoli~kog sve{tenika kapelana,
koji je sluio u vaqevskom garnizonu, u vidu krsta, sa likom Deve Marije i Hristom u naru~ju.
Pored sada{we severne ograde Vojni~kog grobqa, za vreme Prvog
svetskog rata formiramo je austro-ugarsko vojni~ko grobqe, pored kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu formirali svoje vojni~ko gro24
25
"Vaqevska bolnica 1914-1915", zbornik radova sa nau~nog skupa, Srpsko lekarsko dru{tvo podrunica Vaqevo, 1992.
MIAV, Op{tina grada Vaqeva, kut. inv. br. 159, pr. br. 71.
19
Mil~a Madi}
Vojni~ko grobqe 1914-1918, (Snimio M. Markovi}, 2005)
bqe, na sada{wem praznom prostoru iza grobqanske kapele. Poku{aj

ure|ewa spomen-grobqa srpskim ratnicima 1914-1918, koji je obavqen 1940, sveo se na ogradu od bodqikave ice i delimi~no ure|ewe
unutra{wosti grobqa. Ure|ewe zajedni~kih grobnica do Reqi}a potoka omeo je po~etak rata. Posle Drugog svetskog rata Vojni~ko grobqe je bilo dugo prepu{teno nebrizi, zapu{teno, razgra|eno, zaraslo
u korov sa izvaqenim i polomqenim spomenicima. U takvom stawu
svedo~ilo je o nedopustivom odnosu prema spomeni~nom nasle|u i rtvama poloenim za odbranu otaxbine. Udruewe nosilaca Albanske
spomenice 1915-1916. podrunica u Vaqevu, jo{ pre ga{ewa 1988. pokretala je inicijativu za obnovu i ure|ewe grobqa. Aktivnost na obnovi i ure|ewu je nastavqena od Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. podrunica Vaqevo. Posle vi{egodi{wih poku{aja, tek 2004. godine, spomen-grobqe je ome|eno, ura|en je projekat ure|ewa i podignuta ograda. Zajedni~ke grobnice dovedene su u pristojno stawe a sam grobqanski prostor uredno odrava
Javno komunalno preduze}a Vidrak, kome je grobqe povereno na starawe. Odlukom o evidentirawu i utvr|ivawu Vojni~kog grobqa
1914-1918. kao nepokretnog kulturnog dobra, stvorene su sve pretpostavke da se ranija sudbina ovog grobqa nikada ne ponovi.
20
Na prostoru iza isto~ne ograde Vojni~kog grobqa, preneti su posmrtni ostaci 19 streqanih gra|ana od strane nema~kih okupacionih
snaga, 20. jula 1941, koji su bili sahraweni u delu grobqa kod Reqi}a
potoka, gde je izgra|ena komunikacija za nove parcele juno od potoka.
Ova zajedni~ka grobnica obeleena je prigodnim spomen obelejem.
Gra~ansko grobqe
Sude}i prema starosti spomenika nastalo je krajem 18. veka i starije je od nekada{weg grobqa na Bairu. Nalazi se jugoisto~no od centra grada, na Radinom brdu sa desne strane ui~kog puta pri ulasku u
Vaqevo. Sve do pripajawa Gradca, gradskom podru~ju, grobqe je bilo
seosko i koristili su ga me{tani Deguri}a. Obavqano je sahrawivawe umrlih sa varo{kog, odnosno gradskog podru~ja. Prema evidenciji
Uprave vaqevskih grobaqa, na ovom grobqu povr{ine 0,82.43 ha, sahraweno je oko 2000 umrlih, za vi{e od dva veka postojawa. Sredinom
19. veka, prema popisu naseqenih mesta, Jovan Gavrilovi}, za Gradac
kae da je selo u okruju vaqevskom, srezu kolubarskom, sa 14 ku}a i
80 du{a.26 Intenzivnije naseqavawe sela odvija se u drugoj polovini
19. veka, a naro~ito posle Drugog svetskog rata, kada ovo naseqe 1971.
godine ulazi u sastav grada.27 Pred Prvi svetski rat podignuta je nezavr{ena kapela mrtva~nica sa odeqewem za ostavu grobqanskog
alata, koja je neposredno posle rata sru{ena. Pored najstarijih spomenika koji su istorijski zna~ajni, na ovom grobqu nalazi se i nekoliko spomenika mawe umetni~ke vrednosti.28 Na ovom grobqu sahrawen je i Julijus [mit, gra|anin Vaqeva {vajcarskog porekla, jedan
od prvih industrijalaca i autoprevoznika u Vaqevu.
Poparsko grobqe
Nalazi se juno od istoimenog naseqa, udaqeno od centra Vaqeva
oko 2,5 kilometra. Wegova starost se odre|uje na osnovu najstarijih
sa~uvanih spomenika iz prve polovine 19. veka. Prostire se na povr{ini od oko 0,50.00 ha, na kojoj je do sada sahraweno oko 500 umrlih
gra|ana sela Popare, koje je dobilo naziv po imenu turskog spahije ~ija se asovina ovde nalazila. Prema Qubomiru Pavlovi}u Na vrhu brda Bajira a iznad vaqevskog grobqa, nalazi se neko staro grobqe, koje
26
27
28
Re~nik geografijsko-statisti~ni Srbije, sastavio Jovan Gavrilovi} 1846. Beograd, drugo izdawe pripremio za {tampu i prilog sastavio i napisao Milorad
Radevi}, Kultura KIZ: Istorijski institut SANU, Beograd 1994. str. 42.
Zakon o obrazovawu op{tina, Sl. glasnik SRS br. 48/1971.
Dr Miladin @. Vesi}, navedeno delo, str. 42-43.
21
Mil~a Madi}
narod ovog kraja zove Maxarsko grobqe. Grobqe je na op{tinskoj

utrini s nekoliko uspravnih nepotpisanih ste}aka29 Po opisu lokacije ne bi se sa sigurno{}u moglo zakqu~iti da su me{tani na ovom
mestu zasnovali svoje grobqe, pogotovu {to pomenuti autor tvrdi da
se Poparci sahrawuju u vaqevsko grobqe.
Kli~eva~ko grobqe
Nalazi se na istoimenoj kosi iznad brda Kru{ik, severno od centra grada i udaqeno je oko 2 kilometara. Prema starosti spomenika
nastalo je sredinom 19. veka, kao seosko grobqe u kojem su sahrawivani me{tani okolnih zaselaka. [irewem grada na ovo podru~je, naseqavawem i izgradwom novih naseqa formirana je Mesna zajednica
Kru{ik sa vi{e od 15.000 stanovnika, {to je nalagalo pro{irivawe prostora za sahrawivawe. Prema podacima nadlene organizacije, na ovom grobqu je do sada sahraweno oko 1500 umrlih.
Grobqe na Bori~evcu
Bori~eva~ko grobqe udaqeno je od grada oko dva kilometara, zapadno iznad naseqa Br|ani. Nastalo je sredinom 19. veka kao seosko
grobqe u kojem su sahrawivani me{tani, Belog Poqa, Ra|evog sela i
okolnih zaseoka. Naseqavawem Br|ana i porastom broja stanovnika,
prema posledwem popisu oko 16.500 iteqa, ovo grobqe sve vi{e koriste me{tani ovog gradskog naseqa za sahrawivawe umrlih. Grobqe
se nalazi na ukupnoj povr{ini 1,22.80 ha, ukqu~uju}i i deo parcele
koja je u vlasni{tvu Vojske, sa kojom nisu regulisani imovinsko-pravni odnosi. Po proceni nadle`ne organizacije na ovom grobqu je do
sada sahraweno ukupno oko 1500 umrlih.
Gori}sko grobqe
Nalazi se isto~no od grada, udaqeno oko pet kilometra, na podru~ju K.O. Popu~ke. Nastalo je u 19. veku za potrebe sahrawivawa me{tana naseqa Gori}, Novog naseqa i okolnih zaseoka i delova sela
Jasenice i Dowa Grabovica, koji su prostorno blii ovom grobqu.
Formirawem Novog naseqa pored Beogradskog puta i naglim demografskim prilivom, ovaj deo grada upu}en je na kori{}ewe usluga i
ovog grobqa. Procewuje se da je do sada sahraweno oko 1500 umrlih iz
pomenutih naseqa. Povoqna lokacija grobqa prua mogu}nost wego29
22
Q. Pavlovi}, navedeno delo, str. 872.
vog pro{irewa prema uve}anim potrebama pomenutih naseqa i planskog razvoja i izgradwe infrastrukture, grobqanske kapele i dr.
*
Zajedni~ki problem svih grobaqa koja su u{la u gradsku zonu je sku~enost i zate~ena prostorna neure|enost u sahrawivawu, koju je u posednutom delu nemogu}e naknadno ispravqati. Urbanisti~ko ure|ewe i
redovnije odravawe tako|e je izraen problem kod ovih grobaqa.
Neophodno je ubudu}e nove parcele planski ure|ivati, po{tuju}i ve}
usvojene standarde, od veli~ine grobnog mesta i spomenika do propisnih prolaza i staza za komunikaciju unutar grobqanskog prostora.
Partizansko spomen-grobqe na Kru{iku
Nalazi se u severozapadnom delu Vaqeva, na brdu Kru{ik, prostire se na 2,50.00 ha povr{ine, gde su nema~ki okupatori, 27. novembra
1941. godine, streqali 261 zarobqenog pripadnika i saradnika narodno-oslobodila~kog pokreta. Ovo spomen-grobqe otvoreno je povodom obeleavawa petnaestogodi{wice od streqawa rodoquba. Rekonstrukcijom i dogradwom spomen-grobqe je dobilo dana{wi izgled tek 1964. godine, da bi 18. maja 1967. prilikom posete Vaqevu, onda{wi predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito upalio ve~ni plamen.
Pored streqanih u zajedni~ke spomen-kosturnice naknadno su preneti i posmrtni ostaci poginulih i stradalih boraca palih u vaqevskom kraju tokom Drugog svetskog rata. U 64 pojedina~ne i zajedni~ke
humke, koje su obeleene spomen-plo~ama, ispisana su imena 313 izginulih rodoquba. Spomen-grobqe je ome|eno ivom ogradom, povr{ina je zasejana travwakom i posa|enim drvoredom i ukrasnim {ibqem,
sa uredno asfaltiranim stazama, pored kojih su pore|ane spomen plo~e sa imenima poginulih. Na ulazu u park i na wegovim uglovima postavqene su vertikalne spomen plo~e sa ispisanim imenima stradalih. U centralnom delu izgra|en je udubqeni trougaoni prostor za
ve~ni plamen, iza ~ije severne strane su spomen plo~e sa imenima narodnih heroja poginulih u vaqevskom kraju.30 Spomen-grobqe na Kru{iku je kultivisan spomen park koji se uredno odràva i intenzivno
koristi za odmor i rekreaciju gra|ana svih ivotnih dobi.
Od ostalih masovnih strati{ta na kojima su sahraweni streqani
rodoqubi, sa dunim po{tovawem treba pomenuti zajedni~ku grob30
Milorad Radoj~i}: Partizansko spomen-grobqe na Kru{iku u Vaqevu u kwizi: Tragom izdaje, Vaqevo 1997, str. 297-307.
23
Mil~a Madi}
nicu u krugu fabrike Kru{ik u kojoj je sahraweno pedeset talaca,

streqanih u znak odmazde, od strane nema~kog okupatora, 21. oktobra
1941. godine.
Za neutvr|en broj streqanih po zavr{etku Drugog svetskog rata na
brdu Kru{ik, osu|enih od strane novih komunisti~kih vlasti, za saradwu sa okupatorom i druga krivi~na dela u~iwena za vreme okupacije, ne postoji spomen-obeleje, niti je na bilo koji drugi na~in obeleeno masovno strati{te.
Starawe o grobqima
Razvojem i demografskim rastom Vaqeva kao gradskog naseqa, problem upravqawa grobqima i wihovo prostorno ure|ewe i planirawe
postaje komunalna potreba. Lokalne vlasti u Vaqevu po~ele su se suo~avati sa tim problemom u prvim decenijama 20. veka, kada donose Objavu o uvo|ewu ~uvara (grobara) i uvode takse za kopawe grobova
(1909). U vreme okupacije, austro-ugarske vlasti 1917.31 objavquju zabranu sahrawivawa u otvorenom kov~egu, zbog opasnosti {irewa epidemije pegavog tifusa. Posle Drugog svetskog rata Gradski narodni
odbor na sednici, od 5. aprila 1946, doneo je Pravilnik o upotrebi
grobaqa i grobqanskim uslugama, da bi ve} u junu iste godine pristupio osnivawu Gradskog privrednog (komunalnog) preduze}a u ~iju delatnost su ukqu~ene i grobqanske usluge. Avgusta iste godine osniva
novo preduze}e Vakop kojem poverava ove usluge.32 U istoj godini,
26. decembra, Izvr{ni odbor Gradskog narodnog odbora donosi odluku o osnivawu Gradskog preduze}a Pe}ina, ~ija je delatnost pored
odravawa ~isto}e u gradu i briga o gradskom grobqu. Iz sastava
Stambenog preduze}a Vaqevo, referendumom zaposlenih radnika, 1972.
godine, izdvojena je jedinica za odravawe ~isto}e i formirano Komunalno preduze}e Vidrak u ~iju delatnost su, do dana{wih dana, ukqu~ene i usluge starawa o grobqanskim uslugama za grad Vaqevo.33
REZIME
Pro{lost vaqevskih varo{kih (gradskih) grobaqa usko je povezana sa
razvojem naseqa, wegovim usponima i padovima, promenama u demografskom
sastavu, etni~koj i konfesionalnoj pripadnosti, smenama gospodara, ratnim stradawima i svim isku{ewima, koja su pratila ovo naseqe kroz burnu
31
32
33
24
Slubeni list C.I.K. Okrunog zapovedni{tva u Vaqevu, br. 6, od juna 1917, str. 2
MIAV, Skup{tina op{tine Vaqevo Vaqevo, Zapisnici sednica GNOO i GNO
Vaqevo 1944-1947, kw. inv. br. 1, str.125-130
Isto, kw. br. 2, str. 158
vi{evekovnu istoriju. Sa~uvani i uo~qivi tragovi o grobqima u samom nasequ, datiraju u skoriju pro{lost o wihovoj lokaciji, starosti i veli~ini moe se govoriti tek unazad nepuna dva veka. O starijim grobqima, izuzev uzgrednih zabele{ki putopisaca i namernika, usmenog predawa i iskopavawa ostataka zbog izgradwe objekata, drugih sigurnih podataka nema. Bairsko grobqe nastalo u prvoj polovini 19. veka na brdu Vidrak, u razdobqu
sticawa nezavisnosti i nastanka Kneevine Srbije. Tokom perioda jednovekovne upotrebe, kada Vaqevo ne prelazi desetak hiqada stanovnika, iscrpqene su prostorne mogu}nosti ovog grobqa. Novo grobqe, koje je i sada u
upotrebi, nastalo je za vreme Prvog svetskog rata pod pritiskom masovnog
ratnog stradawa i epidemije pegavog tifusa, sa posebnom parcelom za Vojni~ko grobqe na kojem su sahrawivani stradali vojnici obe zara}ene strane. Pored 429 stradalih srpskih vojnika i oko 3000 sahrawenih u masovnim
grobnicama, kraj sada{we severne ograde, sahrawen je i nepoznat broj austrougarskih vojnika. U Drugom svetskom ratu, na istoj parceli sahrawivani su i stradali vojnici Vermahta, o kojima nisu sa~uvana spomeni~na obeleja. Za mnoge rtve oba svetska rata, posmrtni ostaci su pokopani na {irem podru~ju Vaqeva i naj~e{}e nisu obeleeni. Za skoro sto godina postojawa, na Novom grobqu sahraweno je preko trideset hiqada pokojnika. Od
1971. godine gradskom podru~ju prikqu~ena su prigradska naseqa sa svojim
grobqima: Gra~ansko nastalo krajem 18. veka preko 2000 sahrawenih, Poparsko iz prve polovine 19. veka oko 500 sahrawenih, Kli~eva~ko iz polovine 19. veka oko 1500 sahrawenih, Bori~eva~ko iz polovine 19. veka oko
1500 sahrawenih, Gori}sko iz 19. veka oko 1500 sahrawenih i Partizansko
spomen-grobqe na Kru{iku, sa 261 streqanim i 52 poginula borca. Za osu|ene
na smrt i pogubqene posle Drugog svetskog rata u Vaqevu, nema evidencija, ne
zna se lokacija na kojoj su sahrawivani, niti postoji bilo kakvo obeleje.
SUMMARY
The past of the town (city) graveyards of Valjevo is closely related to settlement
evolution, its rises and falls, demographic composition changes, ethnical and confessional qualification, changes of patrons, war sufferings and to all of temptations
that followed this settlement throughout a turbulent multicentesimal history. Relics
of graveyards in the settlement itself date back to recent past - their location, age and
size can be subject of a discussion only for two centuries now. As far as older graveyards, there is no other reliable data then the notes of passengers and wayfarers, oral
tradition and remainders exhumation due to facilities construction. The Bair graveyard was built in the first middle of the XIX century on the Vidrak hill in the period
of independence acquisition and Princedom Serbias early stage. During the period
of one-century usage, while Valjevo inhabited no more than a dozen thousands of
people, the spatial capabilities of this graveyard were worn out. The New graveyard,
which is still in use, was made during the World War I, under the pressure of mass
war sufferings and of typhus, and it had a special parcel designed to be Military
25
Mil~a Madi}
graveyard where they buried dead soldiers from both belligerents. Besides 429 dead
Serbian soldiers and some 3000 buried in mass graves, near present north fence was
buried an unknown number of the Austro-Hungarian soldiers. In the World War II,
in the same parcel, were buried the Vermaht soldiers of which no monument marks
were preserved. In the case of many victims of both wars, the remains were buried in
a wider area of Valjevo and more often than not without any markings. For nearly a
hundred years of existence, in the New graveyard over thirty thousands of deceased
were buried. Since 1971. suburban settlements were annexed to the city area and
with their graveyards: Gra~an graveyard from the close of the XVIII century, over
2000 of buried, Popare graveyard dating from the first middle of the XIX century around 500 buried, Kli~evac graveyard from the middle of the XIX century - around
1500 buried, Bori~evac graveyard from the middle of the XIX century - around 1500
buried, Gori} graveyard from the XIX century - around 1500 buried and Partisan
memorial graveyard on the Kru{ik, with 261 shot and 52 killed soldiers. As far as
those that were sentenced to death and executed after the World War II in Valjevo,
exists no record, and the location of their burial is unknown, without mark
whatsoever.
26
UDK =
Dejan V. Popovi}
Ekonomska {kola
Vaqevo
\URINA CIGLANA
APSTRAKT: U radu se analizira nastanak i razvoj \urine ciglane u periodu od 1934. do 1975. godine, kako je poslovala u ovom vremenu, koje su joj bile pote{ko}e, i najzad, kako je delovala na privredni uspon i izgradwu Vaqeva.
Vaqevo je varo{ koja se, krajem 19. i po~etkom 20. veka, brzo razvija
i u pogledu povr{ine i po broju stanovnika. Svakako da je velikog
udela u tome imao razvoj opekarskog poslovawa u vaqevskom kraju. U
Vaqevu je u pro{losti bilo vi{e ciglarsko-creparskih radwi, a jedna od poznatijih bila je ciglana \ure D. \or|evi}a.
Razvoj ciglarstva u Vaqevu i vaqevskom kraju moe se pratiti od vremena kneza Milo{a, koji je za potrebe gradwe crkve i Nenadovi}a kule (u
to doba barutane) naredio otvarawe ciglane u Vaqevu, 1832. godine.1
U 19. veku u varo{i su postojale male poqske radionice, gde je
ru~no pe~ena cigla. Kako se gde pravila ku}a, tako su na{i sugra|ani
ru~no vadili zemqu na svojim imawima i pravili opeku. Pe}i su bile
otvorenog tipa, malih dimenzija i loene su drvetom.
Sredinom 19. veka jedna od najpoznatijih ciglana u Vaqevu bila je
Arapovi}a ciglana, vlasni{tvo Jovana-Joce Arapovi}a. Nalazila se
u dana{woj Sin|eli}evoj ulici, u blizini reke Qubostiwe.2 Nije
nam poznato koliko dugo je radila ova radwa, ali se, po~etkom {ezdesetih godina istog veka, ona ne spomiwe.3 Postojala je i ciglana Dimitrija Dike Obradinovi}a, uglednog vaqevskog trgovca i osniva~a kafane Sunce.4 Pomenuti trgovac vi{e se bavio mehanxijskim, a
mawe ciglarskim poslom, kojeg se i ostavio sedamdesetih godina. U
1
2
3
4
Velibor Berko Savi}, Vaqevska crkva, Vaqevac, Veliki narodni kalendar za

prostu 1993, str.193-205, Vaqevac, Vaqevo 1993.
Najverovatnije da se ova ciglana nalazila u dana{wem Sin|eli}a bloku, odmah
ispod ulice Vladike Nikolaja
Biografski leksikon vaqevskog kraja, kwiga 1, sveska 1, str. 40, Vaqevska
{tamparija, Vaqevo 1996-1997.
Boìdar Obradinovi}, Mladost u Te{waru, Veliki narodni kalendar Kolubara
1992, str. 215-224, Radio Vaqevo, Vaqevo 1992.
27
Dejan V. Popovi}
ciglarskom zanatu po~eli su se isticati Petkovi}i, koji su oko 1875.

godine do{li u Vaqevo i osnovali svoju prvu ciglarsko-creparsku
radwu.5 Na prelasku iz 19. u 20. vek postojalo je vi{e ovakvih radwi i
vi{e lokacija odakle se vadila zemqa za proizvodwu.
Po~etkom 20. veka postepeno se umesto malih, poqskih pe}i uvode
nove, ve}e, zatvorene pe}i, u narodu zvane {vabare, koje su tro{ile
mnogo drva i naizmeni~no se palile i gasile. Ne{to kasnije pojavile
su se i prstenaste, tzv. krune pe}i, sa masivnim dimwakom, poznate
pod nazivom Ringofen6. Wihov kapacitet bio je daleko ve}i, ali su to
ujedno bile vrlo skupe pe}i i, u onovremenoj Srbiji, nije ih bilo mnogo. Poznato je da je u vaqevskom kraju, 1908. godine, bilo tri ciglarsko-creparske radwe sa ovakvim ili sli~nim tipom pe}i, sa ukupno 49
zaposlenih radnika i sa dobiti od 24.500 dinara.7
Ciglane 19. veka nisu bile velikih kapaciteta. Upo{qavale su mali broj radnika, u wima je bila zastupqena iskqu~ivo ru~na proizvodwa, bez ijedne ma{ine. Podse}ale su na stare zanatske radionice
sa izvesnom podelom rada.
Zahvaquju}i ovim ciglarskim radwama, malim i velikim, polako se
izgra|ivalo Vaqevo: najpre zgrade me{tana, a kasnije i dravna zdawa.
Ciglarsko-creparska industrija u na{em kraju javila se stotinak
godina nakon prvog sa~uvanog pomena ciglarske proizvodwe; preciznije re~eno, izme|u dva svetska rata, kada je grad ubrzano rastao. Dvadeseti vek nosio je nove stilove u gra|evinarstvu: podiu se monumentalnije spratne zgrade, ~vr{}i stambeni objekti sa obra|enim uli~nim
fasadama i ve}im ukrasnim detaqima, a sa druge strane, ru{e se mnoge
blatne, }erpi~om gra|ene tro{ne uxerice. Ovu pri~u treba potkrepiti
i podacima da je Vaqevo sredinom 19. veka (1859. godine) imalo 1865
stanovnika, a po popisu iz 1931. godine bilo ih je ve} 11056.8 Kako se
stanovni{tvo Vaqeva pove}avalo, tako je vremenom ciglarsko-creparska industrija izme|u dva rata postala najvanija industrijska grana u
srezu. Posle Drugog svetskog rata, u vaqevskom okrugu bilo je 6 ciglarskih preduze}a i oko 25 poqskih crepana sa ru~nom izradom crepa.9
5
6
7
8
9
28
Grupa autora, Izrada opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju, str. 5, Posebna

izdawa, Vaqevo 1995. Petkovi}i su poreklom iz sela Kr~imir podno Suve planine. Krajem 60-ih godina 19. veka doselili su se u selo Zlatari}, gde su se tako|e
bavili opekarskim zanatom (nap. autora).
Kod nas se za ove pe}i odoma}io naziv ringlov
Nikola Vu~o, Razvoj industrije u Srbiji u XIX veku, SANU, Posebna izdawa, str.
328-334, Beograd 1981.
Vaqevska op{tina 1839-2003, pripremio Zdravko Rankovi}, str. 41-46, Kolubara, Vaqevo 2003.
Sneana Radi}, Prilog prou~avawu privrednog razvoja biv{eg okruga vaqevskog 1944-1947. godine, Glasnik MIAV, br. 25, str.137-156, Vaqevo 1990.
\urina ciglana
Tridesetih godina pro{log veka jedna od poznatijih ciglarskih

radwi u Vaqevu bila je Igwatovi}a ciglana.10
Po pri~ama starih Vaqevaca, u na{em mestu je, na potezu od Du{anove ulice do Beogradskog puta, u me|uratnom periodu bilo vi{e ciglana, od kojih su neke imale visoke dimwake.11 Jedna od takvih bila je
Petkovi}a ciglana, osnovana 1940. godine. Bila je vlasni{tvo Qubomira Z. Petkovi}a, sve do konfiskacije 1946. godine. Poznato je da je
Petkovi} neposredno posle rata koristio jedan hektar zakupqenog zemqi{ta12 u raznim delovima grada. Maksimalna proizvodwa ove ciglane bila je oko 1.500.000 jedinica cigle i crepa godi{we.13 Posedovala je krunu pe}, tzv. ringlov,14 najve}i kapacitet, najve}i broj radnika i najvi{u visinu dimwaka (oxaka) u gradu od 30 metara.15
Neposredno pored Petkovi}eve nalazila se ciglana \ure D. \or|evi}a. \urina ciglana obeleila je jedan period vaqevskog graditeqstva, a dala je ime ~itavom jednom kraju: i dan-danas se u uobi~ajenom razgovoru kae da se ne{to ili neko nalazi kod \urine ciglane. Ona sama nalazila se pri kraju Du{anove ulice, i svojim dimwakom i ostacima ringlova jo{ uvek evocira uspomene kod na{ih starijih sugra|ana. To je jedini takav objekat do danas sa~uvan u gradu. Poku{a}emo da na ovom mestu ukaemo na kratak istorijat ovog objekta,
a samim tim i ciglarstva uop{te u Vaqevu.
\ura D. \or|evi} ro|en je, 1900. godine, u selu Prisjan pod Suvom
planinom u blizini Vlasotinaca. Poti~e iz siroma{ne porodice koja
je ivela od grn~arskog i ciglarskog zanata, pa su mu i otac Dragutin i
deda \or|ija bili pe~albari u raznim ciglanama u junoj Srbiji, Turskoj i Bugarskoj. Tako je i \ura \or|evi} nasledio zanat od predaka, pa
se u leskova~kom kraju bavio istim. U mladosti je kao nadni~ar putovao Srbijom, a krajem dvadesetih godina pro{log veka ustalio se u Vaqevu, u kojem je bilo posla, kvalitetne zemqe, stalne potrebe za gradwom, pa prema tome i ciglom. Jedan od razloga dolaska u Vaqevo treba
traiti i u tome {to su u ove krajeve mnogi wegovi zemqaci do{li pre
wega, obogatili se, pa su se ovde osamostalili i oku}ili. Tako su \or|e-
10
11
12
13
14
15
Kazivawa Miroslave Panteli} (\or|evi}), zabeleena januara 2005.

Kazivawa Vidosave Gavrilovi}, zabeleena februara 2005.
Pre rata Petkovi} je koristio znatno vi{e zemqi{ta, a pojedine parcele su mu
konfiskovane. Imao je veliku ciglanu na raskr{}u dana{wih ulica Dimitrija
Tucovi}a, Du{anove i \erdapske.
Sneana Radi}, navedeno delo
Ovaj deo grada se u svakodnevnom govoru i naziva Ringlov (vid. nap. 12)
Dokumenta iz porodi~ne zbirke Zorana Petkovi}a
29
Dejan V. Popovi}
16
vi}a povukli u Vaqevo Petkovi}i, koji su bili u gradu na glasu kao odli~ni ciglari, a ve} su posedovali veliku ciglanu na obalama reke Qubostiwe. Pokazalo se da su ovi Crnotravci kako su ih Vaqevci nazivali najboqi ciglari, a da su wihovi opekarski proizvodi najboqeg
kvaliteta. Po pri~ama na{ih starijih sugra|ana, Vaqevci su se slabo
bavili ovim te{kim zanatom, pa su posao preuzimali pe~albari sa juga
Srbije, ~esto zakupquju}i ve} postoje}e ciglane i crepane u gradu. Sam
posao je bio vrlo naporan, prqav, ali jako unosan.
\ura \or|evi} u po~etku radi kod Petkovi}a na ciglarskim poslovima kao sezonac, a oko 1930. godine na obali reke Qubostiwe zakupquje pod kiriju zemqi{te od izvesnog Svete bankara. Oko 1932. godine
uzima pod zakup Igwatovi}a ciglanu (u vlasni{tvu Drage Igwatovi}a), gde po~iwe sa proizvodwom cigle, tzv. letwih banketa. Me|utim,
ovde se \or|evi} nije dugo zadrao (pe}i za pe~ewe su bile male, proizvodwa nije bila velikog obima) pa odlu~uje da formira sopstvenu proizvodwu. Ubrzo kupuje imawe izme|u ulica Pop-Lukine i Selimira
\or|evi}a i na mestu stare uxerice gradi ku}u i vi{e pomo}nih objekata. U ovom delu grada, koji je tad bio periferija sa malim brojem ku}a, \or|evi} otpo~iwe sa iskopavawem zemqe i priprema se za podizawe vlastite ciglane. Nedugo potom, dovodi u Vaqevo i svoju porodicu.
Oko 1934. godine za potrebe budu}e ciglane kupuje iznad Du{anove ulice blizu 3 hektara zemqi{ta od Koje i Milenije Seni}.17 Ova velika
parcela bila je delom vo}wak, a ve}im delom obrasla u bagremovu {umu. Nalazila se izme|u dana{wih ulica Du{anove, Filipa Vi{wi}a i
Ti}e Milovanovi}a. Kona~no, godine 1934, dozvolom Na~elstva sreza
vaqevskog, otvorena je ciglarsko-creparska radwa \ure \or|evi}a.18
Proizvodni proces otpo~eo je sa pe}ima zatvorenog tipa, tzv.
{vabarama, a radna snaga bila je iz leskova~kog i ni{kog kraja. U
radwi je jedna grupa radnika proizvodila ciglu, a druga crep. Sam
posao iziskivao je mnogo napora, ali i organizacije; bio je sezonskog
tipa jer se radilo samo preko leta od maja do septembra meseca.19 U
po~etku se zemqa za eksploataciju vadila sa poseda \or|evi}a u
Pop-Lukinoj ulici, ali kako je zemqi{te ubrzo iscrpqeno, radwa je
preme{tena u ulicu Du{anovu br. 85. Ciglana je imala radni~ke stanove za 8-10 radnika. Prerada zemqe vr{ena je ru~no. Vlasnik je za
16
17
18
19
30
Petkovi}i su poreklom iz istih krajeva kao i \or|evi}i

Kazivawa Miroslave Panteli} (\or|evi}), zabeleena januara 2005. godine
MIAV, fond ONO Vaqevo, Odeqewe za privredu (1944-1947), del. br. 550/46, kut.
inv. br. 5,
Ciglana je radila od \ur|evdana do Krstovdana
\urina ciglana
loewe pe}i, najpre koristio sopstvenu bagremovu {umu oko reke Qubostiwe, a po{to je ona iskr~ena drvo je kupovano i dovla~eno volovskim kolima sa planine Medvednik i iz sela Stave i Po}uta. U selu
Po}uti nekoliko decenija radila je u pogledu kapaciteta jedna od ve}ih izdvojenih ciglana u vlasni{tvu \ure \or|evi}a.20 Naime, vlasnik je u to vreme posedovao vi{e ciglana21 i ve}i broj radnika, koji
je dostizao dvadeset pet.22 êsto su ovi pe~albari, oformqeni u zanatske ekipe, prelazili iz jedne u drugu ciglanu, a pojedini su se tragom
ciglarskog zanata trajno naselili u gradu na Kolubari.
Nemamo podataka kolika je bila proizvodwa \urine ciglane u
gradu tridesetih godina pro{loga veka. Poznato je samo da je tokom
jednog loewa u {vabaru moglo da se upakuje do 30 hiqada komada
crepa, cigle ili }eramide.23
Proizvodi ove ciglane kori{}eni su u izgradwi fabrike Vistad, kao i velikog broja objekata po gradu.24 Jedan deo proizvoda distribuiran je eleznicom i u druga mesta. Pojedine ku}e na{ih sugra|ana u starom delu Beograda gra|ene su \urinom ciglom.25
Neposredno pred rat, zarad ve}e i kvalitetnije proizvodwe kupqeno je zemqi{te van grada, na pobr|u oko kasnije Radni~ke ulice.26
U toku nema~ke okupacije ciglana je radila smawenim kapacitetom, jer se u Vaqevu u te{kim vremenima malo i gradilo. Znamo da je za
vreme rata ovo preduze}e proizvelo oko 200.000 jedinica cigle i crepa i da je ratna {teta ciglane iznosila 448.000 dinara.27
Posle oslobo|ewa, kontrolisana od novih vlasti, proizvodwa u
ciglani nije dostizala vi{e od 100.000 jedinica cigle i crepa godi{we. Za eksploataciju je kori{}ena vlasnikova zemqa od 2 hektara
povr{ine i pesak iz Kolubare,28 kao i iz obliwe Qubostiwe. Ovo
20
21
22
23
24
25
26
27
28
Dnevni kapacitet ciglarsko-creparske radwe u Po}uti iznosio je izme|u 2,5 i 3

hiqade jedinica, ili na godi{wem nivou oko 240 hiqada. Ovde je najpre sagra|ena
{vabara zatvorenog tipa, da bi krajem 50-ih godina postavqen plehani dimwak
visine 8 metara. Po{to su ovakvi dimwaci ~esto progorevali, na svakih dve ili
tri godine postavqani su novi. Proizvodi radwe u Po}uti kori{}eni su
iskqu~ivo za lokalne potrebe. Ekipa u Po}uti brojala je pet radnika.
U vlasni{tvu \ure \or|evi}a tridesetih godina pro{log veka bile su ~etiri
ciglane u Vaqevu, Po}uti, Stavama i u Dowoj Grabovici.
Kazivawa Ilije \or|evi}a, zabeleena oktobra 2004.
Kazivawa Aleksandra Milo{evi}a, zabeleena avgusta 2005.
Kazivawa Dragane Zdravkovi}, zabeleena januara 2005.
Kazivawa Pavla Bo{kovi}a, zabeleena avgusta 2005.
Kazivawa Olivere Druani}, zabeleena januara 2005.
MIAV, pomenuti fond
31
Dejan V. Popovi}
\ura D. \or|evi} (na slici

levo), snimqeno oko 1940
Ilija \or|evi}, sinovac \urin, dugogodi{wi

radnik Ciglane, snimqeno 2004,
privatno preduze}e pretrpelo je velike promene 1948. godine, jer je celokupna proizvodwa preorijentisana za dravne potrebe, i vlasnik
nije imao pravo raspolagawa na svojoj ciglani. Dravno preduze}e
Jablanica odre|uje privrednu politiku ciglane, daje svoje radnike
i zapo{qava \or|evi}a kao jednog od rukovodilaca proizvodwe. Polovina vlasnikovog imawa je nacionalizovana. Zemqa za preradu se i
daqe ru~no vadi, ovoga puta oko zapadne kapije Kru{ika, i prevozi
motornim vozilima za proizvodwu u Du{anovoj ulici.29
Godine 1951. ciglana je zbog nerentabilne proizvodwe30 uredbom
op{tinskih vlasti vra}ena na ograni~eno kori{}ewe \uri \or|evi}u. Ovom prilikom vlasniku su data samo 4 radnika za celokupne ciglarsko-creparske poslove, pa je \or|evi}, zbog uve}awa obima posla,
dugo morao da krije i zarade i ve}i broj radnika od dozvoqenog.31 Sagra|eno je vi{e ve}ih objekata za su{ewe crepa, a otpo~elo se i sa izgradwom krune pe}i ringlova i masivnog dimwaka 1952. godine.
Konstruktor ovih gra|evina bio je izvesni Ma|ar sa prezimenom Retek. Sam dimwak imao je temeqe od 2,5 metra zalivene u kre~u; pri dnu
je imao obim 2h2 metra postepeno se suavaju}i ka vrhu na 21 metar visine. U gradwu dimwaka potro{eno je 36.000 komada cigle, a za ceo ringlov oko 100.000 cigli.32 U datim okolnostima, \or|evi} razgranava
29
30
31
32
32
Kazivawa Ilije \or|evi}a i Milovana Crepi}a

U vreme kad je G.P. Jablanica prisajediwena ova ciglana, pojavili su se izvesni
problemi: veliki broj nestru~nih radnika, mala proizvodwa i veliki tro{kovi
Nakon izgradwe ringlova broj radnika dostizao je 12, podeqenih u tri ekipe
(kazivawa Ilije \or|evi}a, zabeleena septembra 2005).
Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a i Du{ana Druani}a, zabeleena januara 2005.
\urina ciglana
posao, dovla~i zemqu za preradu sa prostora slabo naseqenih ulica Jakova Nenadovi}a i 7. jula (dana{wa ulica kraqa Milana).33 Od proizvedenog crepa i cigle kasnije su gra|eni objekti u ovim ulicama, pa kako su se iste brzo naseqavale, \or|evi} prelazi u kraj ome|en ulicama
Dani~i}evom i Qube Kova~evi}a.34 Ovaj kraj ~esto su natapale vode
Qubostiwe, pa je tu bilo veliko blati{te, koje su me{tani zvali Dola~a. Ova zemqa posedovala je crvenkastu i beli~astu glinu, veoma traenu u ciglarstvu, tako da su proizvodi sa ove zemqe imali visok kvalitet. Posao je traio velikog truda jer se prerada zemqe jo{ uvek vr{ila ru~no. Kapacitet ciglane u to doba kretao se maksimalno do 750.000
jedinica godi{we. \urina cigla sve se vi{e koristi za izgradwu grada. No, kako je proizvodwa rasla, tako su i porezi postajali sve vi{i, a
iznosili su jedno vreme i do 40% celokupne proizvodwe. Proizvodi
ciglane uzimani su bez nadoknade za potrebe gra|ewa u srezu.35
Plate radnika u navedenom periodu bile su vrlo pristojne i bile su,
zavisno od teine posla, od 10.000 do 20.000 tada{wih dinara.36
U me|uvremenu se u gradu sve mawe zemqe moglo uzeti pod zakup, te su
stoga posedi vlasnika bili vrlo sueni.37 Svakako da je na sve ovo uticalo i re{ewe iz 1946. godine, koje }e pre}i u zakonsku formu, po kome
ciglarska preduze}a u Srbiji nisu mogla da eksploati{u vi{e od 3 hektara (izuzetno do 5) za proizvodwu opekarskih proizvoda.38 Sve navedeno vodilo je tome da su 1958. godine vlasti nacionalizovale imawe, ciglanu i celokupnu proizvodwu, pa je \ura \or|evi} ponovo postao rukovodilac proizvodwe u ciglani kojom je upravqalo GP Jablanica.
Vi{e se nije mogla kopati zemqa u gradu, jer su se novodo{le porodice
bunile i reagovale kod op{tinskih vlasti zbog pucawa ku}a u podnoju
kopa i pojave klizi{ta.39 Zemqa za preradu vadila se sa obala reke Qubostiwe i u Ra|evom selu, ali je i we, pogotovu one najkvalitetnije, bilo sve mawe. Proizvodwa iz godine u godinu opada, posao polako postaje nerentabilan. Desetak godina od nacionalizacije ciglana je ponovo
vra}ena na ograni~eno kori{}ewe \uri \or|evi}u, koji je ~esto morao da nadlenima podnosi izve{taje o proizvodwi. Tokom {ezdesetih
33
34
35
36
37
38
39
Na tom prostoru su danas O.[. Andra Sav~i} i vojni stanovi

Kazivawa Ilije \or|evi}a
Kazivawa Milovana Crepi}a
Dokumenta iz porodi~ne zbirke Ilije \or|evi}a
\ura \or|evi} je u to vreme posedovao samo 97 ari zemqi{ta kori{}enog u
opekarskoj proizvodwi (dokumenta u porodi~noj zbirci Vladimira Zdravkovi}a)
Kazivawa Dragane Zdravkovi}
33
Dejan V. Popovi}
godina proizvodi ove ciglane kori{}eni su za gra|ewe fabrike Srbijanka, stare zgrade SUP-a, za novu elezni~ku stanicu.40
Negde u isto vreme u preduze}u su se javile pote{ko}e oko nabavke
drva i wihove skupo}e, pa se prelazi na ugaq kao novo pogonsko gorivo.41 Ciglana u Po}uti ima sli~ne probleme, a po{to ne moe adekvatno da ih re{i prestaje sa radom 1970. godine.
Ve} oronulog zdravqa, \ura \or|evi} po~etkom sedamdesetih godina prepu{ta posao svome sinu Luki Zdravkovi}u.42 Novi rukovodilac proizvodwe poku{ava da pove}a kapacitet proizvodwe krune
pe}i i u tome na kratko uspeva. Proizvodwa \urine ciglane po~etkom
sedamdesetih godina bila je oko 5.000 cigle i 1.500 crepa dnevno, a pe}i su dnevno tro{ile 4 tone ugqa!43 To je bio ujedno i maksimalni kapacitet \urine ciglane koja je proizvodila do 1.000.000 komada cigle, crepa i }eramide godi{we.44
Kako su odmicale sedamdesete godine, posao u ciglani sve vi{e je
jewavao. Privatni sektor je u tim vremenima stagnirao, jer nije dobijao sirovine i materijal za proizvodwu. Sirovine za proizvodwu opekarskih proizvoda dostavqane su samo dravnim preduze}ima, i to
onim perspektivnijim, tako da je dolazilo do masovnog zatvarawa
privatnih radwi. U me|uvremenu ja~aju dravne ciglane ubska i
obrenova~ka, kao i ciglana i crepana u Kawii. Velika ma{inska
postrojewa ovih ciglana gutaju mawe, nekonkurentne privatne ciglane. Posao u \urinoj ciglani tako postaje sve mawe isplativ.45 Prihodi jedva podmiruju tro{kove i poreze, pa posao zamire. Ovome je doprinela i okolnost da je Luka Zdravkovi} zbog bolesti sve mawe radio, a naslednici nisu imali prevelikog interesa da nastave teak
ciglarski posao. \urina ciglana je prestala sa radom 1975. godine.
Polako se ru{e barake za radnike, pomo}ni objekti se predaju zubu
vremena i rastiwe po~iwe da prekriva ciglanu.
Danas je ringlov uglavnom razru{en,46 samo jedan deo se koristi
kao magacin obliweg preduze}a.47 I dimwak je napukao, ali jo{ uvek
40
41
42
43
44
45
46
47
34
Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a

Za loewe krune pe}i upotrebqavao se sitan ugaq i ugqena pra{ina.
\ura \or|evi} je umro 1971. godine (nap. aut.)
Da bi se odravala konstantna temperatura vazduha u krunoj pe}i (ringlovu),
pe}i su se loile na svakih sat vremena.
Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a
I pored toga, sezonci-pe~albari iz leskova~kog kraja i daqe se, u potrazi za
boqim uslovima ivota, zapo{qavaju u \urinoj ciglani (nap. aut).
Deo ringlova sru{en je te{kim gra|evinskim ma{inama avgusta 2005, u vreme
pisawa ovog teksta.
Krajem osamdesetih godina na ovom prostoru podignuto je stovari{te gra|evinskog materijala i sa malim izmenama preduze}e jo{ uvek radi
\urina ciglana
pokazuje novim generacijama za{to se ovaj deo grada u svakodnevnom

govoru ba{ tako zove \urina ciglana.48
*
Avgusta meseca 2005. godine, prilikom rekonstrukcije mosta na reci Qubostiwi, na raskr{}u ulica Du{anove, Dimitrija Tucovi}a,
\erdapske i Filipa Vi{wi}a, prona|ene su ispod sloja asfalta ve}e
koli~ine opekarskih proizvoda. Da podsetimo, ove ulice nalaze se
pored nekada{wih dveju velikih ciglana \urine i Petkovi}a ciglane. U Dimitrija Tucovi}a ulici gra|evinske ma{ine iznele su sa
dubine od 1-1,5 metara na svetlo dana par~ad {ire cigle i falcovani
crep, {to je bilo u asortimanu proizvoda ciglane Qubomira Z. Petkovi}a.49 U Du{anovoj ulici prona|eni su komadi cigle mawih dimenzija koja je proizvo|ena u \urinoj ciglani. Sloj cigle i crvene
pra{ine prostirao se celom duinom kopa u pomenutim ulicama. Po
pri~ama me{tana, slojevi cigle se nalaze po dvori{tima mnogih ku}a
na prostoru koji je nekad bio u sastavu ovih ciglana. To je svakako jo{
jedan dokaz da su u Vaqevu nekad postojale mnoge ciglarske radwe koje
su (kao i \urina ciglana) ostavile traga do dana{wih dana.
Ostaci \urine ciglane danas
48
49
Po pri~i porodica \or|evi} i Zdravkovi}, akademski slikar Stojan Paji} naslikao je ovu ciglanu i predeo ispred we sredinom {ezdesetih godina pro{loga
veka. Gde se i kod koga nalazi ovo platno nije nam poznato
Ovakve cigle ve}ih dimenzija proizvodile su se sve do potkraj ~etrdesetih
godina dvadesetog veka, kada su promeweni kalupi i izvr{ena standardizacija
proizvodwe (kazivawa Zorana Petkovi}a).
35
Dejan V. Popovi}
PRILOG
POSTUPAK PROIZVODWE CIGLE
Za pripremu proizvodwe cigle i crepa postojala je naprava u obliku kace fiksirana u zemqi, a zvala se auz.50 Zemqa za preradu se dovla~ila u auz i kiselila se vodom. Ovaj posao je radio blataxija (kalxija), koji je ru~no bacao zemqu u kacu. Kad bi se preko no}i zemqa ukiselila, dovodio se tegle}i kow koji bi preko drvene me{alice vukao
zemqu u auzu u krug dok se ista ne bi potpuno izme{ala. U auz je stajalo
oko 3 kubika zemqe. Potom bi se blato izvla~ilo na duge drvene tezge,
na kojima bi se, pomo}u drvenih i metalnih kalupa modelirali biber-crep, cigla ili }eramida. Za proizvodwu crepa kori{}ena je mlevena glina, a cigla se posipala peskom da se ne bi u sirovom stawu lepila jedna za drugu. Modelirana sirova cigla pakovana u brikete su{ila se oko 15 dana u {upama, zahva}ena promajom. Nakon toga cigla
se prenosila u pe} gde se pekla 3 dana, ako je pe~ena na drva, ili 6-7 dana ako se pekla na ugqu. Biber-crep se pekao 7 dana na temperaturi od
960-1200S. Ciglarsko-creparske proizvode izvla~io je iz ohla|ene
pe}i radnik koji se zvao pe~ewar a za slagawe je bio zaduen slaga~.
Pe~ena cigla bi se hladila nekoliko dana u jednoj pregradi ringlova,
pa su se tako ohla|eni proizvodi stavqali u barake gde bi se su{ili
prirodno na rafovima desetak dana. Potom bi se proizvodi slali u
prodaju. U krunu pe} moglo je odjednom maksimalno da stane do
70.000 jedinica biber-crepa i cigle. Pe}i koje bi se loile prvo bi se
popatosile sirovom ciglom, pa bi navi{e bilo postavqeno 12 redova
crepa, pa red cigle i tako naizmeni~no dok ringlov nije bio popuwen
i spreman za loewe. Ringlov se punio svakodnevno. Konstantna toplota u pe}i odravala se preko cugova veli~ine 70h60 cm, ili preko
metalnog prstena takozvanog gusa te{kog oko 300 kg. Sav ringlov je
bio ispresecan otvorima zvanim kacle, kroz koje se sipao sitan ugaq
a koji su vodili do pe}i. Tako bi se opekarski proizvodi, uredno
sloeni, postavqali u jednu pe}, u kojoj bi se su{ili, u drugoj bi se pekli, a u tre}oj hladili. Pe}i (ili komora) je bilo vi{e (\urina ciglani imala je ukupno 8 pe}i) i naizmeni~no su podloavane. Preko
gusa, pomeranog uz pomo} metalnog vitla, regulisao se protok vazduha, a samim tim i temperatura u komorama. Izme|u dve pe}i (komore),
koje su bile {iroke izme|u 2,5 i 3 metra, bio je postavqen sloj papira
50
36
Stari na~in proizvodwe opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju je svuda bio

sli~an, kao {to je izme|u ostalog bio i u \urinoj ciglani
\urina ciglana
kojim se regulisalo kretawe vatre izme|u dve komore. Preko ve}eg

broja otvora kruna pe} je bila vezana za masivan dimwak iz kojeg su
plamen i gust dim izlazili u atmosferu.51
REZIME
Sa proizvodwom opekarskih proizvoda u Vaqevu i vaqevskom kraju otpo~elo se jo{ u prvoj polovini 19. veka i wihova izrada imala je jako dugo
elemente zanatskog poslovawa. Po~ekom 20. veka, a naro~ito u godinama
pred Drugi svetski rat, ciglarstvo daqim razvojem, dobija karakteristike
prave industrije. U pomenutom periodu, ciglarsko-creparska delatnost postala je najvanija industrijska grana u vaqevskom srezu.
Jedna od poznatijih ciglana, u ovom vremenu, bila je ciglarsko-creparska radwa \ure \or|evi}a, osnovana 1934. godine. Blizina reke Qubostiwe
u mnogome je olak{ala poslovawe ovog preduze}a u pogledu snabdevawa
sirovinom, dok je blizina eleznice pruala mogu}nost lak{e distribucije proizvoda. Prerada zemqe u preduze}u vr{ena je iskqu~ivo ru~no, a su{ewe proizvoda obavqalo se prirodnim putem. Pe~ewe cigle i crepa isprva je
vr{eno drvima, a potom ugqem. Preduze}e je zapo{qavalo 8 do 12 radnika,
ve}inom iz leskova~kog kraja, i posedovalo je radni~ke stanove. Proizvodni proces trajao je kratko: od \ur|evdana do Krstovdana. \or|evi} je za
proizvodwu, u po~etku, koristio svoje zemqi{te, da bi se potom u nedostatku istog zemqa vadila sa raznih lokacija, obi~no uzetih pod zakup. Ciglana
je dobro poslovala do Drugog svetskog rata, a tokom rata proizvodwa joj je
bila osetno smawena. U ratu ciglana je pretrpela ratne {tete u iznosu od
448.000 dinara. Posle oslobo|ewa, 1948. godine, ciglana \ure \or|evi}a je
nacionalizovana, ali je vra}ena vlasniku na ograni~eno kori{}ewe 1951.
godine. Do po~etka pedesetih godina u proizvodwi su kori{}ene pe}i zatvorenog tipa, u narodu zvane {vabare, koje su tro{ile mnogo drva. Po{to
kapaciteti ovih pe}i nisu bili odve} veliki, pre{lo se 1952. godine na sistem krunih pe}i, takozvanih ringlova, i za te potrebe sagra|en je masivni
dimwak. Proizvodi ove ciglane kori{}eni su za gra|ewe ve}eg broja dravnih i privatnih zdawa u Vaqevu, u gradu koji se sredinom 20. veka ubrzano
{irio. Ovaj objekat je ponovo nacionalizovan 1958. godine, da bi opet bio
vra}en vlasniku na ograni~eno kori{}ewe krajem {este decenije 20. veka.
Uop{teno, ciglana je dosta trpela u proizvodnom procesu zbog ~este promene vlasni{tva privatnog, dravnog, dru{tvenog i ponovo privatnog. Naime, to su vremena real-socijalizma, kada je drava onemogu}avala da se
privatni sektor razvije i daqe pro{iri, pa je ovaj te{ko dolazio do sirovina i materijala za proizvodwu. Istovremeno, privatni sektor bio je optere}en brojnim i visokim porezima. Proizvodwa \urine ciglane po~etkom
sedamdesetih godina bila je u zenitu sa ostvarenih 1.000.000 jedinica proiz51
37
Dejan V. Popovi}
voda. Me|utim, zbog nekonkurentnih uslova rada i u borbi sa ve}im dravnim ciglanama, zbog izraene nerentabilnosti, ova ciglarsko-creparska
radwa prestaje sa radom 1975. godine.
SUMMARY
Manufacture of brick products started in Valjevo and its region in the first middle of
XIX century and for long, it included the elements of craft trade. In the early XX century, especially in years that preceded the World War II, brick production developed in
such a manner that it gets the characteristics of a true industry. In mentioned period,
brick-tile trade became the most important industry branch in the Valjevo canton.
One of the most famous brick factories of that time was the brick-tile store of
\ura \ordjevi}, founded in 1934. The proximity of the Ljubostinja River facilitated
the trade of this company in terms of raw material and the proximity of railroad provided the option of an easier products distribution. The soil processing was done
solely by hand in the company and products were dried naturally. Bricks and tiles
were at first thermally processed by woods and later by coal. The company had 8 to
12 employees, mostly from the region of Leskovac and they were all provided with
the labour accommodation. The production process was active for a short period
time: from the Day of St. George to Baptist day. In the beginning, \ur|evi} used his
own land in the process of production, but when it was all worn out the soil was
scooped from various locations, usually the rented ones. The brick factory traded
successfully until the World War II, and during the War, the production was significantly reduced. In the War, the brick factory suffered war damages, which amounted
448.000 dinars. After the liberation in 1948. \uras brick factory was nationalized,
but it was returned to the owner on a limited use base in 1951. By the beginning of
the 50s enclosed type ovens were used and were commonly called {vabare, and
they spent a whole lot of woods. Since these stoves had no larger capacity, in 1952.
that model was abandoned and system of circular stoves, so called ringlovi, was
put into use and a huge chimney was built for that purpose. Products of this brick
factory were used in the construction of large number of public and private buildings
in Valjevo town, which in the middle of XX century expanded pit-a-pat. The same
object was nationalized again in 1958. to be returned to the owner on a limited use
base at the end of sixth decade of XX century. In general, the brick factory suffered a
lot in the terms of production process due to ownership changes - private, public and
private again. Namely, those were the times of real-socialism during which the state
made it impossible for private sector to grow and expend, therefore it was hard for that
sector to obtain raw materials and production material. At the same time, the private
sector was burdened with number of high taxes. \uras brick factory production was
as its peak in the beginning of the 70s with 1.000.000 product units manufactured.
Nevertheless, due to uncompetitive work conditions, struggle with bigger public brick
factories and non-profitability this brick-tile store ceases to work in 1975.
38
UDK =
Milorad Radoj~i}
publicista
Vaqevo
DE^JI DOM U MIONICI

APSTRAKT: Posle zavr{etka Drugog svetskog rata mnoga deca su ostala
bez roditeqskog starawa. Da bi im se obezbedio normalan ivot i razvoj organizovani su de~ji domovi. Jedan od wih radio je u Mionici od septembra do
1947. do septembra 1950. godine.
Po mnogim ocenama ovo je bio jedan boqe organizovanijih domova te vrste u
zemqi a o wemu se malo zna. Ovo je poku{aj da se na osnovu sa~uvane arhivske gra|e, se}awa wegovih {ti}enica i zaposlenog osobqa rekonstrui{e wegova unutra{wa organizacija i aktivnost, sagleda odnos dru{tvene sredine prema wemu i wegov doprinos ukupnom ivotu i razvoju dece koja su bila u wemu.
Kqu~ne re~i: Mionica, de~ji dom, pitomice, slubeno osobqe, razvoj,
obrazovawe, vaspitawe, ivot.
Veliki ratni vihor, koji je aprila 1941. godine zahvatio na{u zemqu i besneo do sredine 1945. naneo nam je ogromnu {tetu. Razbijena je
Kraqevina Jugoslavija, izgubqena sloboda; uni{tena su mnoga materijalna dobra i pale brojne qudske rtve. Veliki broj dece ostao je
bez jednog a neki i bez oba roditeqa. Na alost bilo je i roditeqa koji u novonastalim uslovima, zbog bolesti, invaliditeta, materijalnog ili socijalnog poloaja nisu mogli izdravati svoju decu. Tako
su sva ta deca, ni kriva ni duna, ostala bez svojih najmilijih, bez
prirodne porodice. I onako siroma{na, uz to i ratom iscrpqena, zemqa te{ko je nalazila na~ina da pomogne brojnim invalidima, bolesnima i nemo}nima, odnosno onima koji su se na{li u stawu socijalne potrebe. Da bi ublaili wihov poloaj jo{ 1942. godine narodnooslobodila~ki odbori na slobodnim teritorijama obrazuju de~je
domove, de~je bolnice a naro~ito kuhiwe za ishranu dece1.
1
Ana Gavrilovi}: PRED[KOLSKE USTANOVE U SRBIJI 1843-2000, Beograd, 2001
39
Milorad Radoj~i}
I kasnije nove vlasti su na razne na~ine poku{avale da pomognu

svima kojima je ova vrsta pomo} bila neophodna, pa se pri okrunim i
sreskim organima vlasti obrazovana socijalna odeqewa, sa po tri odseka. Jedan od tih odseka zvao se odsek za za{titu matere, dece i mladei. U wegovoj nadlenosti bilo je osnivawe, opremawe i funkcionisawe de~jih domova koji su imali zadatak da prihvate, smeste i organizuju ivot i rad dece bez roditeqa ili sa roditeqima koji nisu u
mogu}nosti da se brinu o wima. Bile su to prevashodno deca koja su
ostala bez roditeqa tokom rata, pa su i nazivana ratna siro~ad.
A da podsetimo, de~ji domovi su socijalne ustanove za svakodnevni i
celodnevni prihvat dece bez roditeqskog starawa. Imali su slede}e zadatke da: obezbede sme{taj, ishranu, odevawe i obla~ewe, zdravstvenu za{titu, obrazovawe i zadovoqavawe elementarnih kulturnih i drugih
potreba svojih {ti}enika. Tamo gde nisu bile obrazovane ove ustanove
deca bez roditeqskog starawa sme{tana su u hraniteqske porodice.
Kroz boravak i aktivnosti u ovim domovima ona ne samo da su trebala da se osposobe za svoj budu}i poziv ve} i za normalan ivot u dru{tvu, porodici, na javnom mestu i sli~no. Zato je mnoge od wih trebalo
nau~iti sve, od odravawa li~ne higijene, preko pravilne ishrane do
pona{awa na ulici i u dru{tvu. Zahvaquju}i izuzetnim izdvajawima
dru{tvene zajednice i velikim naporima wihovih vaspita~a toj deci je
omogu}eno da odrastu i postanu korisni ~lanovi dru{tva.
Prema Uputstvu o organizaciji de~jih domova u Srbiji, od 10. jula
1945. godine svi postoje}i i budu}i domovi ove vrste morali su da ispuwavaju odre|ene standarde (normative). U personalnom pogledu trebalo je da
imaju: upravnika doma, vaspita~e, ekonoma, kwigovo|u, zdravstvenog radnika, kuvaricu, pomo}ne radnike itd. Od prostorija nuno je da poseduju:
spavaonice, kuhiwu, trpezariju, kancelariju za zaposleno osobqe, ambulantu, izolacionu sobu, ve{ernicu i druge pomo}ne prostorije2.
Sve, tako osnovane, de~je domove izdravalo je Ministarstvo socijalne politike Narodne Republike Srbije uz pomo} sreskih organa
vlasti. Pored toga oni su dobijali pomo} od raznih organizacija, humanih i imu}nih pojedinaca. Tako su deca u domovima imala obezbe|enu hranu, ode}u i obu}u i mogu}nost {kolovawa. Prema nekim prora~unima svako dete mese~no je prose~no ko{talo oko 1.500 dinara.
Osnivawe Doma
Kao {to je poznato Vaqevo je u Drugom svetskom ratu kona~no
oslobo|eno 15. septembra 1944. godine. Samo devet dana kasnije obrazovan je Okruni narodnooslobodila~ki odbor Vaqeva koji je delo2
40
Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka
De~ji dom u Mionici
vao kroz rad vi{e odbora. Po{to se vaqevski kraj, kao u ostalom i skoro cela zemqa nalazila u izuzetno te{koj materijalnoj situaciji to je
posebna pawa posve}ivana snabdevawu stanovni{tva, prikupqawu
pomo}i i zbriwavawu nemo}nih i bolesnih a to se ostvarivalo preko
Socijalnog odeqewa. U wegovom radu posebna pawa poklawala se
zbriwavawu dece bez roditeqskog starawa preko de~jih domova.
Prema popisu obavqenom po zavr{etku Drugog svetskog rata, socijalno ugroene dece u vaqevskom okrugu bilo je 9.337. U tu kategoriju bila su svrstana: deca bez oba roditeqa, bez jednog roditeqa, siroma{nih roditeqa, deca za prevaspitawe, moralno posrnula, gluvonema, slepa i na drugi na~in defektna deca. Od navedenog broja bilo je
najvi{e siroma{ne dece, ~ak 6.033. Da bi se ta deca zbrinula pristupilo se obrazovawu de~jih domova i prihvatili{ta3 u ovom kraju.
Posle Drugog svetskog rata takvi domovi u vaqevskom kraju radili su u: Bogova|i, Vaqevu, Ubu, Belanovici i Obrenovcu4. U wima su
bila sme{tena deca iz raznih mesta skoro svih biv{ih jugoslovenskih republika. Pored tih domova u Vaqevu je, 1946. godine, bilo je
osnovano i de~je obdani{te malog kapaciteta.
De~ji dom u Obrenovcu, pod nazivom Dom ratne siro~adi, po~eo je
sa radom po~etkom 1945. godine. Radio je u jednoj maloj zgradi, koja je
mogla da primi samo 25-ro dece oba pola. Wene sobe bile su ne samo tesne ve} i mra~ne sobe. Kuhiwa i magacin bili su sme{teni u {upi.
Wegov upravnik bio je Sava Vukoti}.
Na predlog Spasoja Lazi}a, {efa Socijalnog odeqewa u Obrenovcu, umesto wega, 1946. godine, obrazovan je Dom ratne siro~adi u Zabreju kod Obrenovca. Bio je sme{ten u poslovnim objektima porodice Simovi}5, gde je imao deset lepih spava}ih soba, dve mawe sobe za
vaspita~e i pomo}no osobqe. Tu je bila i jedna velika prostorija za
trpezariju i druga za odmor, igru i razonodu dece. Pored centralnog
objekta kori{}ena je i mawa zgrada u dvori{tu u kojoj je radila ambulanta i bila soba za le~ewe bolesne dece, jo{ jedna soba u koju su sme{tana deca obolela od zaraznih bolesti. Bilo je tu jo{ pomo}nih
zgrada u kojima su se nalazile: kancelarija za upravnika, kuhiwa i magacin. Ta skupina objekta sme{tena na mawem uzvi{ewu nedaleko od
reke Save, nije bila za{ti}ena u slu~aju da se reka izlije. U wemu je
3
4
5
Sneana Radi}: SOCIJALNO ODEQEWE OKRU@NOG NARODNOG ODBORA

U VAQEVU (1944-1947), Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo,
br. 22, Vaqevo, 1987, str.121.
Isto, str. 121 i 122.
Sada Dru{tvenog preduze}a Bora Markovi} Zabreje kod Obrenovca.
41
Milorad Radoj~i}
bilo sme{teno 50-80-toro dece. Novoformirani dom imao je solidne

uslove (dobru zgradu i neophodan name{taj) ali lo{u lokaciju jer se
domska zgrada nalazila se na obali reke Save, nedaleko od magacina
eksploziva i na mestu gde je bilo stra{no mnogo komaraca, pa je bila
prisutna opasnost od pojave malarije.
Me|utim, nadleni u Obrenovcu bili su zainteresovani da ovaj
dom ostane u wihovoj sredini pa su dokazivali da ovde dugo nije bilo
obolelih od malarije. [to se ti~e magacina eksploziva tvrdili su da
su traili da se on iseli i da je ve} preseqen deo eksploziva iz wega.
Priznali su da izvestan rizik predstavqa i rezervoar sa naftinim
derivatima, ali da to nije velika opasnost. Tako|e, osporavali su potrebu vra}awa ovog prostora prethodnom vlasniku jer im je on ustupqen na due vreme i ne moe se koristiti za proizvodwu, ve} samo za
kancelarije. S tim u vezi isticali su vaqda su pre~a deca palih boraca. Istovremeno, su nagla{avali da im je predstavnik vlasnika
tih objekata obe}avao da }e im sagraditi i kupatilo za decu.6
Ujedno podse}amo da je bilo planirano podizawe nova velika zgrada za potrebe de~jeg doma u Vaqevu. Da to nije bez osnova, pokazuje i
~iwenica da su predlogom buxeta Okrunog odbora Vaqeva za 1947.
godinu bila predvi|ena sredstva za te namene7. Istovremeno, traena
je popravka nekih zgrada u Obrenovcu gde bi privremeno mogao biti
sme{ten ovaj dom. Ipak, izgleda da je presudio energi~an zahtev vlasnika da im se vrate objekti za sopstvene potrebe
Po~etkom 1947. godine ukinut je Kolubarski srez sa sedi{tem u
Mionici, a Mionica i ve}ina okolnih sela pripojeni su Vaqevskom
srezu. Tako je u centru Mionice ostala skoro prazna velika zgrada
vlasni{tvo biv{eg sreza (sada zgrada Op{tine Mionica), gra|ena
po~etkom XX veka. Imaju}i to u vidu doneta je odluka da se u wu presele deca iz Zabreja. Kad je doneta odluka da se ona koristi za de~ji
dom pristupilo se wegovom opremawu u te svrhe, pa je od septembra
1947. do septembra 1950. godine ovde radio De~ji dom Mionica.
Zgrada u koju je bio sme{ten ovaj de~ji dom po~ela je da se gradi 1904.
godine, a i danas je to najve}a gra|evina u Mionici. Izgra|ena je u eklekti~kom stilu sa dominantnim uticajem neoklasicizma. Temeq (cokl) je
ura|en od kamena u rusti~nom stilu. U prizemqu prozori imaju lu~ne zavr{etke, a povezani su plasti~nim paralelnim dekoracijama, dok su
prozori na prvom spratu pravougaoni. Objekat je sagra|en sa ~etiri ste6
7
42
Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Socijalnog odeqewa Okrunog

narodnog odbora u Vaqevu 1944-1947.
Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.
De~ji dom u Mionici
peni{ta (ulaza); glavni ulaz centralno postavqen; organizacija sprata

identi~na je kao i prizemqa. U prizemqu je bilo 39 a na spratu 34 sobe
(kancelarije), zna~i ukupno 73 prostorije. Iznad ulaznih vrata u ovu
zgradu bio je veliki ~asovnik koji su koristili mnogi gra|ani ovog mesta i drugi prolaznici da bi se obavestili koje je doba dana8.
Zgrada u kojoj je radio De~ji dom u Mionici
Poznato je da sve te prostorije nije koristio De~ji dom ve} da su

deo wega koristile su neke dravne institucije, na pr. Gra|anska
{kola, odnosno Nia gimnazija i druge. U neposrednoj blizini Doma
bila je zgrada biv{e andarmerijske stanice, odnosno policije, {to
je bilo izuzetno zna~ajno s aspekta bezbednosti wegovih stanovnica.
Pitomice
U De~jem domu u Mionici uglavnom je ivela ratna siro~ad, bez
oba ili jednog roditeqa. Bilo je tu i vanbra~ne dece, dece ~iji su roditeqi izbegli sa ovih prostora, pa i dece o kojima se roditeqi nisu
mogli starati iz zdravstvenih, ekonomskih, socijalnih ili nekih
drugih razloga. Uglavnom su to bila deca bez zna~ajnijih smetwi u
psihofizi~kom razvoju. Neke pitomice imale su problema sa uhraweno{}u, kod drugih bilo je i izvesnih invaliditeta ili deformiteta,
ali ih to nije odvajalo od normalne dece. Registrovani su i pojedina~ni slu~ajevi vaspitne zapu{tenosti dece, pre svega sklonih skitwi, sitnijim kra|ama ili drugim oblicima asocijalnog pona{awa.
8
Qubomir Qubi{a Nedeqkovi}: MIONICA OD KU]E DO KU]E, Beograd,

2003, str. 32 i 33 (u rukopisu).
43
Milorad Radoj~i}
Sastav dece koja su boravila u De~jem domu u Mionici bio je promenqiv. Jedne su dolazile, a druge su odlazile. U prvoj godini wegovog rada ve}ina pitomica do{la je iz Doma ratne siro~adi u Zabreju
kod Obrenovca. Posle svake {kolske godine deo wih odlazio je da nastavi {kolovawe ili izu~avawe zanata. Prva grupa pitomica oti{la
je u Varadin u Tekstilnu {kolu, druga u Fabriku konzervi Crvena
zastava u Kragujevac, neke u fabriku ta{ni u Ba~ku Palanku, neke
Poqoprivrednu {kole u Bavani{te, dok su neke oti{le u gimnaziju u
Smederevsku Palanku i druga mesta9. Bilo je i onih koje su oti{le u
Zanatsku {kolu u Zemun, na izu~avawe zanata ili neke sredwe {kole u
Beograd, Mladenovac, Golubac, Poarevac, Smederevo, Pan~evo, Vrbas i druga mesta. Jedan broj wih upu}ivan je i na razne kurseve gde su,
po ubrzanom postupku sticale kvalifakcije ili polukvalifikacije.
Druge su, iz ovog Doma direktno upu}ivane na rad u Fabriku papira
na Umci ili u druga preduze}e na podru~ju grada Beograda, koja su, u
vreme ubrzane industrijalizacije, kuburile sa nedostatkom radne
snage. Naj~e{}e, te devoj~ice gde su upu}ene tu se i trajno nastawivale, zasnovale radni odnos, formirale porodicu i nastavqale da ive
i rade. Bilo je i pojedina~nih slu~ajeva da se jave roditeqi ili neko
drugi od srodnika i da preuzme neku od pitomica.
Deca su ovde stizala iz skoro svih krajeva biv{e FNR Jugoslavije.
Naravno najvi{e ih je bilo iz Srbije ali su stizale i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih biv{ih republika sem Slovenije. Me|u {ti}enicama De~jeg doma u Mionici bilo je vi{e devoj~ica iz Beograda i
sa podru~ja june i centralne Srbije. Bilo je i dece kojima nisu bili
poznati ne samo roditeqi, pa samim tim i nacionalno poreklo, ve} i
datum i mesto ro|ewa. U takvim slu~ajevima organi starawa su im prethodno utvr|ivali li~na imena, datum i mesto ro|ewa i imena roditeqa, nacionalnu i versku pripadnost i druge identifikacione podatke,
kako se kasnije ne bi razlikovala od druge dece. Me|u decom koja su boravila u Mionici bilo je ubedqivo najvi{e pripadnika srpske nacionalnosti, ali imalo je i pripadnika crnogorske, hrvatske, makedonske
narodnosti, te muslimanske, romske, nema~ke i drugih nacionalnosti.
To nije naru{avalo sklad i harmoniju koja je vladala u Domu jer se nikad nije nagla{avala ni nacionalna, ni verska, pa ni politi~ka pripadnost wihovih roditeqa. Posebno je pohvalno da se kod ratne siro~adi nije pravila razlika ni po osnovu angaovawa i stradawa roditeqa u partizanskim, ~etni~kim ili qoti}evsko-nedi}evskim ili drugim vojnim i politi~kim formacijama. O tome svedo~i i ~iwenica da
9
44
êda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.
De~ji dom u Mionici
je u wemu due vreme boravila grupa mladih Nemica ro|enih u na{oj

zemqi ~iji su roditeqi izbegli sa prostora biv{e Kraqevine Jugoslavije ili su stradali kao pripadnici kvinsli{kih formacija.
Grupni snimak {ti}enica Doma
Nema preciznih podataka ni o socijalnom poreklu pitomica De~jeg

doma u Mionici. Iz dostupne arhivske gra|e i iz razgovora sa dobrim
poznavaocima prilika u ovom Domu sti~e se utisak da je najvi{e bilo
dece iz radni~ko-seqa~kih porodica. Me|u de~ijim roditeqima bilo
je i dosta zanatlija razli~itog profila: trgovaca, kafexija, pekara,
kamenorezaca ali izgleda i onih bez bilo kakvog zanimawa. Na to ukazuje ~iwenica, da za jedan broj roditeqa ove dece nisu bila evidentirana zanimawa, ali to ne mora da zna~i da ih i nisu ni imali jer je mogu}e
da to deca nisu znala da kau ili onaj ko je davao podatke o wima, kao
{to ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je onaj koje uzimao podatke o
toj deci propustio priliku da ih zabelei. Ima indicija da su roditeqi neke od wih bili stvarno nepoznati, te da su im li~ni podaci kasnije u upravnom postupku naknadno utvr|eni i upisani10. Me|u wihovim roditeqima bilo je i pojedinaca iz redova intelektualaca: novinara, u~iteqa i sli~no. Registrovali smo i slu~ajeve da su neke od {ti}enica vodile poreklo iz materijalno boqe stoje}ih porodica ali i
onih koje su dolazile iz porodica koje su imale dosta dece.
O dolasku u ovaj Dom odlu~ivalo je Ministarstvo socijalne politike Srbije, kome je bar jedanput mese~no podno{en izve{taj o brojnom stawu i aktivnosti ovog Doma. Upu}ivawu svakog deteta u Dom
10
Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka
45
Milorad Radoj~i}
Grupni snimak {ti}enica Doma
prethodilo je dono{ewe pojedina~nog ili grupnog re{ewa i uredno

vo|ewe odgovaraju}e dokumentacije. Na osnovu prethodno ostvarenih
rezultata u vaspitno-obrazovnom procesu, fizi~kim, psihi~kim i intelektualnim svojstvima pitomica odlu~ivalo se i o wihovom daqem
statusu, odnosno, do kada }e ostati u kom domu, gde }e biti daqe upu}ene na daqe {kolovawe ili radno angaovawe i sli~no.
Po dolasku svakog deteta u Dom, wegova uprava bila je u obavezi da
sa op{tinom sa ~ije teritorije poti~e dete, sklopi ugovor o wihovom
u~e{}u u delu tro{kova wihovog boravka i ivota u ovoj ustanovi.
Naravno, na tome se nije iscrpqivalo i wihovo angaovawe jer su bili du`ni da stalno prate kako op{tine izvr{avaju tu svoju ugovornu
obavezu i kad do|e do zastoja da preduzimaju sve zakonske mere i radwe
da se to i ostvari.
Kapacitet De~jeg doma u Mionici iznosio je 80-toro dece a ponekad je bilo perioda kada je u wemu ivelo od 105 do 110 pitomica11.
Pre svega do toga je dolazilo usled sku~enih sme{tajnih kapaciteta
ostalih de~jih domova i nemogu}nosti da se u wih smeste sva deca bez
roditeqskog starawa. Ovde su iskqu~ivo sme{tana enska deca, ro|ena izme|u 1933. i 1937. godine. Pojedine {ti}enice ovog Doma bile su
i po koju godinu starije ili mla|e. Drugim re~ima, u wemu su boravila deca uzrasta od 11 do 17 godina12.
11
12
46
Branka Desnica: GEOGRAFSKA MONOGRAFIJA OP[TINE MIONICA,

Beograd, 1990, 90.
Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.
De~ji dom u Mionici
Zanimqivo je, da je bilo nekoliko slu~ajeva da su u Domu boravile

ro|ene sestre, kao na primer: Zumbula i Nazija Alilovi}, Mileva i
Petra Vuka{inovi}, Zorka i @ivka Damwanovi}, Dragiwa i Radica
Marjanovi}, Vidosava i Gordana Radenkovi}, Vera i Sofija Cvijanovi} i jo{ po neke. U wemu su boravile i tri sestre Brankovi} iz Skele
kod Obrenovca Qiqana, Natalija i Radmila. Sa podru~ja sada{weg
Kolubarskog okruga pored sestara Damwanovi} iz Osladi}a kod Vaqevske Kamenice ovde su boravile i: Vukosava Josipovi}13 iz Beloti}a
kod Ose~ine; Borka Petrovi} iz Lajkovca; Damwanka Radivojevi} iz
Strmova kod Lajkovca i Radmila Spasojevi} iz Loznice kod Vaqeva.
Zbog ponovnog obnavqawa Kolubarskog sreza, zgrada u kojoj je bio
sme{ten De~ji dom u Mionici, krajem 1950. godine, morala je biti
vra}ena prvobitnom korisniku. Usled toga do{lo je do wegovog ukidawa a {ti}enice, koje su se u wemu zatekle, preseqene su u @enski de~iji dom na Umci, izme|u Beograda i Obrenovca, koji je opet 1956. godine likvidiran. Deca koja su zatekla u trenutku wegove likvidacije,
upu}ena su u sli~an dom u Molu u Vojvodini. Sa decom su oti{li i dosijei pitomica ovih domova. Me|u tom decom, koja su oti{la u Mol,
bilo je jako malo dece iz Mionice jer su ona ve} bila prestarela za
ovaj oblik socijalne za{tite.
Iako je ovaj dom ~esto mewao svoj naziv, lokaciju i karakter, sa~uvan je deo wegove arhive i pothrawen u depoima Arhiva grada Beograda a po ne{to i u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu.
Istine radi treba naglasiti da ne{to dokumenata o {kolovawu ove
dece ima i u arhivskoj gra|i Osnovne {kole Milan Raki} u Mionici14, a verujemo i u drugim vaspitno-obrazovnim ustanovama gde su
ona poha|ala nastavu. Naro~ito zanimqivu dokumentaciju o toj ustanovi i wenim iteqima sa~uvala je vaspita~ica Bosiqka Bosa Stanojevi}15.
Vaspitno obrazovni rad
Tokom celokupnog boravka u ovom domu sva deca bila su angaovana u obrazovnom procesu, koji se uglavnom odvijao na dva koloseka.
Najve}i broj wih bio je ukqu~en u redovni sistem obrazovawa, odnosno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli ili nioj gimnaziji. Veli13
14
15
Udata za Ramiza Mehanovi}a iz Vaqeva.

Ova {kola se ranije zvala Osnovna {kola Dragojlo Dudi} Mionica.
Ona se sada nalazi u posedu wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz
[apca, koja nam je omogu}ila wihovo kori{}ewe za ovaj tekst, na ~emu joj se i
ovom prilikom zahvaqujemo.
47
Milorad Radoj~i}
kom broju wih u~iteq je bio Qubomir Quba Stanojevi}, suprug vaspita~ice Bose.
Oni stariji i{li su na nastavu u Nepotpunu me{ovitu gimnaziju u
Mionici, koja je osnovana {kolske 1948/49. godine. Iste {kolske godine celo weno tre}e odeqewe prvog razreda, ~ije razredni stare{ina
bila Leposava Lepa Filipovi}, supruga upravnika ovog Doma, sa~iwavale su iskqu~ivo {ti}enice De~jeg doma u Mionici. I slede}e
{kolske godine bilo ih je dosta u prvom razredu, ali raspore|enih u
wegovom prvom odeqewu, kome je razredni stare{ina bila Nadeda
Drobwak; drugom odeqewu koje je vodio Dragomir Mati} i tre}em
odeqewu ~ije razredni stare{ina opet bila Lepa Filipovi}16.
Me|utim, bilo je i pitomica koje su iz vi{e razloga (ratne prilike, materijalni i socijalni poloaj porodice i sli~no) zaostale u redovnom {kolovawu, pa se nisu mogle odmah ukqu~iti u redovni {kolski sistem. Kako su bile prestarile za redovno obrazovawe za wih je
organizovana specijalna nastava u samom Domu. Poha|ale su polugodi{we ili godi{we te~ajeve. Znamo da su neki od tih te~ajeva imali i
po dva odeqewa. Iz dostupne arhive ne vidi se sasvim jasno ko je i za{to i{ao na jedan, a ko na drugi te~aj. Pretpostavqamo da je to bilo
skop~ano sa wihovim prethodnim znawem, godinama starosti i intelektualnim mogu}nostima.
Po{to je tada u Mionici postojala Nepotpuna realna me{ovita
gimnazija ili Nia gimnazija, kako se govorilo u varo{ici, pred po~etak svake nove {kolske godine ovamo su stizale nove grupe pitomica iz domova u Jarmenovacima, Belanovici, Vrwcima, na Rudnika itd
gde takvih {kola nije. Pitomice De~jeg doma koje su i{le u Niu gimnaziju radile su po standardnom nastavnom planu i programu, kao i
sva ostala deca. U to vreme direktor Nie gimnazije i nastavnik prirodopisa (zemqopisa) i hemije bio je Radovan M. Drobwak. Ostale
predmete su im predavali: profesor Darinka Filipovi}, srpski jezik i istoriju; profesor Nadeda Drobwak, srpski i ruski jezik; Leposava Popovi} matematiku i fiziku; u~iteqica Vasilija Vaska Jakovqevi}17, matematiku i zemqopis; Slavica Lipovac, crtawe i pevawe; sve{tenik Bogosav Petri}, ruski jezik; Milan Tomi}, fiskulturu; Leposava Filipovi}, biologiju i srpski jezik, a Qubinko Filipovi}, matematiku i fiziku. Tokom {kolske 1949/50. godine pridruili su im se i Dragomir Mati}, nastavnik srpskog i ruskog jezi16
17
48
Dragoslav Mihailovi}: GRA\ANSKA I WENI \ACI, Mionica, 146 -157

K}erka Dobrosava Toma{evi}a narodnog poslanika i ~lana Prezidijuma FNRJ
iz Rajkovi}a.
De~ji dom u Mionici
ka i Mihailo Jovi~i}, matematike i fizike, dok Bogosav Petri}, vi{e nije angaovan u nastavi18.
Kako pi{e Zorka Plaza~i}19 u {koli su se druile sa mioni~kom decom, kao ravni sa ravnima. I odnos Mioni~ana prema wima bio je korektan a one su to i zasluile svojim radom i pona{awem. Trudile su se da sve
svoje obaveze izvr{e na blagovremeno i kvalitetno. Uvek su i{le uredne i
pristojno obu~ene, sa obaveznom {nalicom, a mla|e i ma{nicom i kosi.
Sa pitomicama koje su poha|ale nastavu u Domu u po~etku je radila
samo vaspita~ica Bosiqka Bosa Stanojevi} a kasnije joj se pridruuje i Dragica Jeremi}, odnosno Vitezovi}. One ne samo da su predavala
sve predmete onima koji su poha|ali te~ajeve ve} su se i maksimalno
trudile da onima koji su poha|ali redovnu {kolu da ovladaju svim
neophodnim gradivom utvr|enim nastavnim planovima i programima. Zahvaquju}i tome uspe{no je realizovan ceo predvi|eni plan i
program, a i blagovremeno i objektivno su ocewene sve polaznice svih
te~ajeva. Jedino je nejasno da li su ocene dobijene od vaspita~ica bile
i wihove kona~ne ocene ste~ene tokom rada tih te~ajeva, ili su jo{
morale pred kakvom {kolskom komisijom dokazivati ste~eno znawe,
odnosno polagati kakav zavr{ni ispit. Pouzdano se zna da su se svr{ene polaznice tih kurseva mogle redovno upisivati u prvi razred
Nepotpune realne me{ovite gimnazije u Mionici.
Najmla|i ~lan nastavni~kog kolektiva gimnazije u Mionici, tih
godina, Lepa Filipovi}, koja nam je dosta i na razne na~ine pomogla
da rekonstrui{emo to vreme i identifikujemo wegove aktere, dobro
se se}a tih godina i mnogih svojih u~enica, i kae:
Bila je to vreme op{te nema{tine. Paradoksalno zvu~i ali je
ta~no da su devoj~ice iz ovog Doma ~esto bile boqe obu~ene od ve}ine
na{ih drugih |aka. Znam i da su se i boqe hranile nego ve}ina ostalih.
Najve}i broj wih je veoma savesno i odgovorno shvatao i izvr{avao
svoje {kolske obaveze, pa su i ostvarivale izuzetne rezultate u nastavi.
Zanimqivo je da su me|u na{im najboqim u~enicama bivale Nemice:
Margareta Kibauh, Eva Laping i Olga Lauseger. Naravno, bilo je izuzetno dobrih u~enica i iz drugih nacija. Na primer u sa~uvanoj {kolskoj dokumentaciji, za Radmilu Vasiqevi}, pitomicu ovog Doma i u~enicu I razreda Nepotpune realne me{ovite gimnazije, pi{e: Inteligentna, mnogo ~ita raznu literaturu. Nema nimalo ambicija te nije pokazala odli~an uspeh, kakav bi mogla da ima. Rukovodilac je pionirske
~ete odmerena i tolerantna prema drugima. Dok za wenu drugaricu
iz Doma i odeqewa, Petru Maksimovi}, stoji: Odli~an u~enik. Inte18
19
Dragoslav Mihailovi}: n.d., str. 120

Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine
49
Milorad Radoj~i}
ligentna, dosta ~ita, sasvim lepo i dobro rasu|uje; odli~no radi pismene zadatke. Ponekad se joguni i zna biti neuredna. Ne pomae dovoqno drugaricama koje slabo u~e. Za stariju od sestara Radenkovi},
koje su boravile u ovom Domu a poha|ale gimnaziju, Vidosavu, koja je tako|e bila odli~na u~enica, pored ostalog pi{e: Vrlo ambiciozna, istrajna i vredna, druequbiva, nepotrebno preosetqiva20.
Da bi {ti}enice {to potpunije ovladale predvi|enim nastavnim
planom i programom u Domu su bili obrazovani razni kruoci. Uglavnom su radili kruoci: istori~ara, fizi~ara, prirodwaka, geografa i
matemati~ara. Kruoci su imali svoje vo|e a sastajali su se po potrebi. Oni su imali za ciq da pomognu da se nau~i gradivo. Pored toga postojale su i sekcije (literarna, diletantsko-recitatorska, horska, folklorna, zdravstvena, veza i pletewa, crtawa, fiskulturna i {ahovska)
koje su okupqale zainteresovane pitomice. Svaka od wih imala je svog
predvodnika i sopstveni plan rada, u kome je bio precizno utvr|eno da
se sastaju ~etiri puta mese~no, preciziran dan i vreme sastajawa, definisana pitawa rada i sli~no21. Zahvaquju}i radu tih sekcija: Marija
Jovkovi}, pokazala je dar za glumu i kasnije zavr{ila sredwu pozori{nu {kolu, Zlatana Miqkovi}, imala je talenat za balet i aktivno se
bavila sportom, Milica Mili}, pisala je poeziju itd.
Zaposleni u De~jem domu u Mionici dobro su znali da nema kvalitetnog obrazovawa bez permanentnog prisustva vaspitawa. Zato su upravnik i vaspita~ice svakodnevno razgovarali sa ve}im brojem pitomica.
Analizirali wihovo pona{awe, nastojali da identifikuju uzroke odre|enih postupaka i odrede mere da se negativne pojave {to pre odstrane.
Stalno su se trudili da me|u pitomica vlada duh razumevawa i uvaavawa i da ne dolazi do sukoba i nesporazuma. Zato su svakodnevno ukazivali na uo~ene propuste i davali savete {ta i kako daqe raditi.
Sve {ti}enice Doma bile su podeqene u {est vaspitnih grupa. Za
rukovodioce grupa su bile odre|ivane najboqe pitomice. Tako su prema sa~uvanoj zabele{ci Bose Stanojevi}, {kolske 1948/49 godine rukovodioci grupa bili: I Margareta Kibauh, II Koviqka [pegar,
III Alojzija-Lujza Eder, IV Vidosava Radenkovi}, V Nada [urlan
(ili Milanovi}), VI Katarina Katica Stankovi} (ili Jovanovi})22. Na sastancima ili konferencijama grupa razmatrana su aktu20
21
22
50
Arhiva Osnovne {kole Milan Raki} u Mionici.

Iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi} u~iteqice u penziji iz [apca.
Ove dileme su prisutne jer su u zabele{ci ispisana samo imena a po{to je bilo
pitomica sa istim imenom to nismo mogli sasvim precizno utvrditi o kome se
stvarno radi.
De~ji dom u Mionici
elna pitawa iz wihovog ivota i rada, ukazivano na propuste i slabosti, dogovarane predstoje}e obaveze i sli~no. Posebna pawa u radu vaspitnih grupa poklawana je negovawu kritike i samokritike.
Mnoge radne obaveze vezane za odravawe higijene, ure|ewe objekata,
deurstva i sli~no bile su realizovane preko ovih grupa. Od 13. februara 1949. godine bilo je organizovano takmi~ewe izme|u wih u postizawu {to boqeg uspeha u nastavi, izvr{avawu radnih obaveza, disciplini, dru{tvenim i drugim aktivnostima. Ono je bilo deo sveukupnih takmi~ewa koja su tih godina odravana na svim nivoima i u
raznim oblastima.
Povremeno su bile organizovane grupne i domske konferencije na
kojima su {ti}enice obave{tavane o najaktuelnijim zbivawima u
dru{tvu i Domu, a govorilo se i o: u~ewu, odravawu li~ne higijene,
higijeni u~ionica, pionirske sobe, hodnika, nunika, kupatila, pa i
dvori{ta, zadovoqewu kulturnih i drugih potreba i sli~no. Bilo je i
poku{aja kolektivne prorade nekih materijala (na primer, dokumenata IV kongresa SKOJ-a), ~itawa pojedinih kwievnih dela i razgovora o wima, razgovora o filmu koji su zajedno gledali, prora|ivane su
dnevne informacija i sli~no. Organizovani su i izleti u okolinu, na
primer, u Ribni~ku pe}inu, na u{}e Ribnice u Kolubaru, na obale Lepenice i sli~no. Povremeno su pitomice i{le u bioskop, postrojene u
dve kolone i s pesmom.
Preko leta bila su im organizovana letovawa na moru ili nekoj od
bawa. Ako se to nije moglo obezbediti vr{ena je razmena s nekim drugim domom. Tako su na primer deca iz Mionice odlazila u Lebane i
obrnuto. Po povratku sa tih letovawa deca koja su imala nekog od
blie rodbine upu}ivana su da kod wih provedu preostalo vreme do
polaska u {kolu, a za onu decu koja nisu imala ko da ih primi pronalaene su porodice koje ho}u i mogu da ih prihvate. Tako je, na primer
Roska Nikoli}, pitomica nenog zdravqa, odlazila kod upravnikove
majke u selo Cvetanovac kod Qiga. Tim povodom ona pi{e da se tamo
ose}ala kao kod najro|enijih, pa daqe dodaje Veliku pawu su mi posvetili. Vodili su ra~una da dobro jedem a posle ru~ka, obavezno da
malo spavam. Kada ustanem u vinograd da odem i da jedem gro|a koliko ho}u. Posle toga popravila sam svoje zdravstveno stawe.
Dok Stanka Jovanovi}, udata Vimi}23, slubenica iz Uica pi{e:
Ne mogu da ne pomenem ni me{tane okolnih sela. Rado su prihvatali
decu iz Doma da provedu letwi raspust kod wih. Tako sam i ja leto
1948. godine provela kod porodice \uki} u selu Radobi}u kod dede
23
Pismo Stanke Jovanovi} Vimi} iz Uica autoru od 19. oktobra 2005. godine
51
Milorad Radoj~i}
Radomira, wegovog sina @ivorada i }erke Rade. Toliko su bili prema meni dobri da sam se kod wih ose}ala kao kod nekog svog najro|enijeg. Bila sam im kao ~lan porodice. Kada sam se na kraju raspusta vratila u Dom ~esto sam ih pose}ivala i bila uvek rado primana. To je tako trajalo sve dok se Dom nije odselio iz Mionice.
Iz ovog se vidi da su ove devojke bile bez topline roditeqskog doma, ali ne i bez qudske solidarnosti. Iako su u nekom trenutku ostale
bez qubavi i nade da }e mo}i samostalno nastaviti ivot, u Domu im
je omogu}eno da se razvijaju i osposobqavaju za ivot. U wemu su se nau~ile humanosti, pravi~nosti, solidarnosti i da moraju da budu borbene i uporne. Kroz rad raznih organizacija, poput Pionirskog saveta ~iji je, 1950. godine, predsednik bila Koviqka [pegar ukqu~ivale
su se u re{avawe nekih vitalnih pitawa u vezi Doma ali su se pripremale za aktivno i svestrano ukqu~ivawe u ivot.
Zahvaquju}i sistematskom i planskom radu sa {ti}enicama ovog
Doma mnoge od wih su kasnije uspe{no nastavile redovno {kolovawe.
Ne mali broj wih zavr{io je gimnaziju, u~iteqsku, bibliotekarsku,
geodetsku ili kakvu drugu sredwu {kolu. Najve}i broj wih je zavr{io
neki od brojnih zanata i uspele da se osposobe za profesionalni poziv. Velika ve}ina wih je obrazovala svoje porodice i stekle potomstvo. Neke od wih, devedesetih godina pro{log veka, iveli su i radili u: Beogradu, Varadinu, Kragujevcu, Uicu, Pan~evu, Vaqevu, Loznici, Para}inu, Boru, Ba~koj Palanci, Kovinu, Bavani{tu, Smederevskoj Palanci, Petrovcu i drugim mestima. Ima i onih koje su oti{le u Nema~ku, Austriju, SAD i druge drave i sna{le se.
Personal
O deci sme{tenoj u ovom Domu brinulo je desetak stalno zaposlenih osoba (personal). Upravnik Doma bio je u~iteq Qubinko Filipovi}, ro|en 1918. godine u qi{kom selu Cvetanovcu, u uglednoj seoskoj porodici, od oca Milorada i majke Qubinke, dev. Paunovi}. Wegovog oca su kao predsednika mesnog narodnooslobodila~kog odbora,
zaklali ~etnici. Posle osnovne {kole i nie gimnazije zavr{io je
U~iteqsku {kolu u Jagodini. Kao u~iteq radio je u Bo{wanovi}u i
mestu ro|ewa i sara|ivao sa NOP-om. Po oslobo|ewu obavqao je vi{e odgovornih dunosti u Mionici, gde je iveo i zasnovao brak sa
svojom koleginicom Leposavom Lepom Jovanovi} iz Mionice. Po
prestanku rada Doma, gde se svojski trudio da u wemu vlada rad i red i
u tome, bez sumwe uspevao, kra}e vreme radio je u Bogati}u i Qigu. U
me|uvremenu zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu (grupa ma52
De~ji dom u Mionici
tematika i fizika) i afirmisao se kao ugledni prosvetni i dru{tveni radnik, pa prelazi u Vaqevo, gde je radio kao: direktor Prosvetno-pedago{kog zavoda, direktor [kolskog centra za tehni~ko obrazovawe Milica Pavlovi} Dara i sekretar Me|uop{tinske samoupravne interesne zajednice za obrazovawe. U jednom mandatu bio je i
narodni poslanik. Imao je i zvawe pedago{kog savetnika i za svoj rad
dobio vi{e pohvala, nagrada, odlikovawa i drugih javnih priznawa.
Preminuo je 25. septembra 2003. godine u Vaqevu, gde je i sahrawen na
Novom grobqu.
Qubinko Filipovi}
Bosiqka Stanojevi}
Sve vreme vaspita~ je bila Bosiqka Bosa Stanojevi}, dev. Markovi}, ro|ena 31. marta 1909. godine u Krupwu, u brojnoj trgova~koj porodici, od oca Qubomira i majke Qubice k}eri Maksima Vidakovi}a
sve{tenika. Posle osnovne {kole i nie gimnazije, zavr{ila je U~iteqsku {kolu u [apcu. Kao u~iteqica radila je u selu Crni Kal kod
Rawa, Rawu i Krupwu. Po{to je bila udata za kolegu Qubomira
Stanojevi}a iz [apca, tokom okupacije nije mogla biti zaposlena u
dravnoj slubi, pa je vodila neku vrstu privatne {kole. U septembru
1947. godine postavqena je za vaspita~icu u De~jeg domu u Mionici i
na toj dunosti ostala do kraja wegovog postojawa. Po{to je dugo sama radila kao vaspita~ ulagala je ogromne napore da svakom detetu
pomogne i u tome imala dosta uspeha. Pored toga, prilikom odsustava
upravnika iz Doma ona ga je zamewivala. Nije imala sopstvene dece pa
se maksimalno posve}ivala domskoj deci. Dolazila je na posao u ranim jutarwim ~asovima, a odlazila ku}i u kasnim ve~erwim satima.
Nakon preseqewa Doma iz Mionice radila je u tamo{woj Nioj gimnaziji do 1956. godine, gde je predavala srpskohrvatski jezik, a potom
do odlaska u penziju u Osnovnoj {koli Dragojlo Dudi} u Mionici,
53
Milorad Radoj~i}
predavala je matematiku. Dosta je radila i u enskim i humanitarnim

udruewima. Za svoj rad dobila je nov~anu nagradu Sreza kolubarskog, Orden rada III reda i Plaketu Saveza dru{tava za starawe o deci
Srbije. Posle penzionisawa odselili su se u [abac. Umrla je u Krupwu, 1996. godine, a sahrawena u [apcu24.
Na po~etku svoga slubovawa izvesno vreme kao vaspita~ radila je
i Dragica Jeremi} ro|ena 6. februara 1928. godine u Loznici. Posle
osnovne {kole i nie gimnazije zavr{ila je U~iteqsku {kolu u [apcu. Udajom za Milo{a Vitezovi}a (1924-1987), pravnika, novinara i
politi~ara, koji je u jednom mandatu bio i poslanik iz Mionice, uzela je wegovo prezime i tu se trajno nastanila. Kasnije je radila kao nastavnica srpskohrvatskog jezika u ovda{woj osnovnoj {koli. Po potrebi predavala je ruski jezik, likovno i muzi~ko vaspitawe, pa i vodila {kolski hor. Umrla je, 22. oktobra 1999. godine, u Mionici25 i
sahrawena na varo{kom grobqu.
Kratko vreme, kao vaspita~ u De~jem domu u Mionici, radila je i
Qubinka Arsenijevi}, ali o woj nemamo konkretnijih saznawa.
Ulogu ekonoma obavqala je Radmila Radi{i}, ro|ena 21. juna 1920.
godine u Sarajevu, od oca Milorada i majke Ruice, dev. Milojkovi}.
Prema na{im saznawima ona je imala zavr{enu osnovnu {kolu, niu
gimnaziju i prvi razred u~iteqske {kole. Navodno, u radnom odnosu
bila je od 29. oktobra 1942. godine, a zna se da je radila i u De~jem domu
u Zabreju. Tokom 1949. godine, neko vreme, dunost domskog ekonoma
obavqao je Aleksandar \uki}.
Dunost blagajnika, od 1. novembra 1947. godine, obavqao je @ivojin
@ika Krsti}, ro|en 26. oktobra 1895. godine u Mionici, od oca Antonija, pintera i majke Simke, dev. Jovanovi}. Imao je zavr{enu osnovnu
{kolu i tri razreda gimnazije. Prethodno, uglavnom, je radio finansijske poslove u Sreskom na~elstvu u Mionici. Bio je poznat kao ~ovek koji
je imao desetoro dece, a dva wegova sina, kao gimnazijalci, stradali su u
zavr{nim borbama za oslobo|ewe zemqe na Sremskom frontu.
Dunost bolni~arke, najpre, je obavqala Jelena Markovi}, ro|ena
30. aprila 1921. godine u Vaqevu, od oca Cvetka i majke Cilke, dev.
\uri~i}. Imala je zavr{enu petogodi{wu stru~nu zanatsku {kolu i
vi{i sanitetski kurs. Kao zdravstvena sestra radila je po jo{ nekim
de~jim domovima od 21. decembra 1946. godine. Wu je kasnije zamenila
Roska Nikoli}, jedna od {ti}enica ovog Doma.
24
25
54
Kazivawe wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz Poarevca i

[apca, 18. novembra 2005. godine.
Zdravko Rankovi}: MIONI^KO [KOLSTVO 1864 2004, Vaqevo, 2004, str. 91.
De~ji dom u Mionici
Sistematske preglede i druge lekarske intervencije kod dece obavqao je dr Qubivoje Mihailovi} (1892-1958), sreski lekar u Mionici. Mada nije bio u radnom odnosu u ovom Domu, nikad se nije desilo
da se ne odazove na bilo koji poziv iz Doma, pa makar to bilo i duboko
u no}. Tako su, on i Roska Nikoli}, uspe{no vodili ra~una o zdravstvenoj za{titi {ti}enica. Obolele {ti}enice redovno su izdvajali
u izolacionu sobu kako bi spre~ili {irewe nekog, posebno zaraznog,
oboqewa. U slu~aju neke ozbiqnije bolesti deca su upu}ivana na daqe
le~ewe u zdravstvene ustanove u Vaqevu i Beogradu.
Kao kuvarice u Domu su radile Jovanka Mi}anovac, ro|ena je 1905.
godine u Vuki}evci kod Obrenovca, od oca Jakova Velimirovi}a i
majke Zorke, dev. \eki}, koja je radila po de~ijim domovima od 1. maja
1946. godine i Cveta Bi}evi}, dev. Ni~evi}, ro|ena 15. maja 1914. godine u Strugi, u Makedoniji, od oca Nikole i majke Nastasije dev. Velinkovi}, koja je zasnovala radni odnos od 1. oktobra 1946. godine, prvo kao pomo}na radnica, a potom unapre|ena za kuvaricu. One su, kao
i Jovanka Markovi}, prethodno ovu dunost obavqale i u De~jem domu u Obrenovcu i Zabreju a to }e raditi i kasnije na Umci. Izvesno
vreme kuvarica je bila i Ana Kraqi}, koja se nije udavala i vaila je
za odli~nu kuvaricu. Pre toga, radila je kao kuvarica u @andarmerijskoj stanici, a po zavr{etku Drugog svetskog rata u Komandi mesta u
Mionici. One su pripremale hranu od namirnica koje su imale na raspolagawu. Iz wihovih izlagawa na domskim konferencijama proizilazi da je pripremqena hrana bila u skladu sa propisanim tablicama,
ali su povremeno ukazivale da bi trebalo da ~e{}e dobijaju meso.
Cvetin suprug, Slavko Bi}evi}, ro|en 15. avgusta 1912. godine u
Strugi, od oca Klimentija i majke Dostane, dev. Mirkovi}, imao je zavr{enu osnovnu {kolu a radio je kao spoqni momak. Pored obavqawa
kurirskih i domarskih poslova brinuo je o ishrani sviwa, obradi
domske ba{te, obavqao ko~ija{ke poslove i sli~no. On se ~esto alio da mu je obiman i teak posao, da ga jedva stie da obavi i traio
da se primi bar jo{ koji radnik ili da mu se pove}a plata.
Pomo}ne radnice u ovom Domu su bile: Qubica Dragojlovi}, Stanojka Panteli}, Julijana Ni}iforovi}, pa i Natalija Vrane{evi}.
One su odravale higijenu u domu, prale i peglale ve{ {ti}enica i
obavqale mnoge druge fizi~ke poslove. Prawe i peglawe ve{a i posteqine bio je obiman i teak posao jer su sve radile ru~no, ali su se
svojski trudile da ga obave na zadovoqstvo {ti}enica26.
26
Arhiv grada Beograda, Fond @enski de~ji dom Umka.
55
Milorad Radoj~i}
U februaru 1949. godine ovde je bio organizovan poseban seminar

za sve zaposlene u ovom Domu, u organizaciji Ministarstva narodnog
zdravqa. Zaposleni su, 1. marta 1949. godine, obrazovali su svoju sindikalnu podruinicu. Bila je to izgleda deseta sindikalna podrunica i peta sindikalna podrunica prosvetnih radnika u tada{wem
Vaqevskom srezu. Za poverenika podrunice izabran Qubinko Filipovi}, upravnik Doma, dok je dunost sekretara poverena Dragici Jeremi}27.
U Domu su redovno odravani sastanci zaposlenih, kao i sastanci
uprave Doma, na kojima su razmatrana aktuelna pitawa iz ivota i
rada ove ustanove. Na wima su uredno vo|eni zapisnici koji su sa~uvani28. Iz tih zapisnika se jasno vidi da su na tim sastancima dominirala slede}a pitawa: izvr{ewe zadataka, naredni zadaci, radna disciplina, ishrana, higijena i sli~no. Zna~i, pitawa iz svakodnevnog
ivota ovog svojevrsnog kolektiva.
Organizacija rada i ivota
@ivot u Domu se odvijao po unapred propisanom ku}nom redu, koji
je povremeno mewan. Obi~no radnim danom ustajalo se u 6,30 ~asova.
Potom bi do 7,15 ~asova sledilo umivawe, obla~ewe i name{tawe kreveta. Jutarwa gimnastika je po~iwala u 7,15 i trajala do 7,30 ~asova.
Doru~ak je bio izme|u 7,30 i 7,50 ~asova. Zatim su sledile pripreme za
nastavu do 8,15. Od 8,15 do 11,15 trajala je nastava. Preostalo vreme do
12,00 ~asova kori{}eno je za odmor i pripremu za ru~ak, koji se zavr{avao do 12,30 ~asova. Posle toga usledilo bi odmor i slobodno vreme do 14 ~asova. Slede}a dva sata ponovo su bila rezervisana za redovnu nastavu, a naredni sat za odmor. Od 17 do 18 ~asova bio je organizovan vaspitni rad po grupama i kruocima. Pripreme za ve~eru i ve~era trebalo je da se zavr{e do 19 ~asova. Vreme do 20,30 bilo je predvi|eno za individualno u~ewe a do 21 sat za odravawe li~ne higijene.
Odlazak na spavawe ili pove~erje bili su planirani za 21 sat.
Svaka {ti}enica u Domu imala je svoj leaj, neophodnu opremu i
mesto za rad i u~ewe. Ali pored osnovnih uslova za normalan ivot i
rad i uobi~ajenih de~jih prava imale su i svoje radne obaveze kroz koje
su sticale neophodne navike. Poseban akcenat je stavqan na formirawe radnih navika jer su one veoma bitne za profesionalno osposobqavawe i daqe radno angaovawe. Za razliku od svojih vr{waka ove devoj~ice nisu imale dovoqno igra~aka. Po neka od wih znala je uzeti
27
28
56
Isto.
Isto.
De~ji dom u Mionici
neko drvo i u wemu zami{qala qudsko telo, te su preko wega navla~ile razne krpice kao delove ode}e, zami{qaju}i da bi to mogao biti
neko od wihovih roditeqa ili drugih dragih bi}a29.
Slobodno vreme su uglavnom koristile na razne na~ine za odmor
ili igru. U igri im je bilo posebno omiqeno kozara~ko kolo. Po neke
od wih su volele da ~itaju beletristiku, druge da crtaju, tre}e da pi{u, ~etvrte da se {etaju i sli~no. Me|utim, iz resornog ministarstva
bilo im je strogo zabraweno da se pojedina~no ili u grupama udaqavaju od zgrade Doma bez znawa upravnika ili vaspita~ica.
U Domu je bilo organizovano vi{e vrsta wihovog deurstva, pa su
{ti}enice i na taj na~in bile ukqu~ene u vaspitno-obrazovni proces. Moe se re}i da su ta wihova deurstava bila individualna i kolektivna. Individualno deurstvo svodilo se na rad glavne deurne
pitomice, deurnih pitomica u svojoj vaspitnoj grupi, u radnoj sobi
i sli~no. Deurne po grupama starale su se o: bu|ewu, blagovremenom
izlasku na fiskulturu, odlasku na obede i nastavu, raspremqenosti
kreveta i higijeni, provetravawu i zagrevawu prostorija i sli~no.
Glavna deurna pitomica pomagala je upravniku i vaspita~ici i starala se o ukupnom redu, miru i higijeni u Domu, te primala raporte
deurnih po grupama i o tome obave{tavala upravu Doma. Kolektivno deurstvo je bilo dvostruko, prvo kada deura cela vaspitna grupa, a drugo samo jedan wen deo. Obi~no cela grupa je imala zadatak da
obavi neki konkretan zadatak, na primer da po~isti dvori{te, da ne{to prenese i sli~no. Dok su grupe pitomica naj~e{}e deurale u trpezariji gde je trebalo servirati posu|e i pribor za jelo, obezbe|ivati vodu za pi}e i pomagati u sakupqawu upotrebqenog pribora.
Velika pawa poklawala se stvarawu higijenskih i kulturnih navika {ti}enica. Zato se svakodnevno insistiralo na li~noj li~noj
higijeni. êsto im je kontrolisana higijena ruku, da li su pose~eni
nokti, da nemaju va{ki i sli~no. Obi~no subotom bilo je organizovano wihovo kupawe, {i{awe, presvla~ewe i sre|ivawe spavaonica, se~ewe noktiju i sli~no. Ina~e, {ti}enice su imale po nekoliko kompleta ode}e i obu}e koja je uvek drana u ~istom stawu i lepo spakovana. Vaspita~ice su ~esto ostvarivale uvid u stawe ode}e pitomica da
bi znale {ta koja ima i {ta joj nedostaje, da im nije ne{to nestalo i u
kakvom se stawu dri. Retki su bili trenuci kad su sve imale ba{ sve
{to im je bilo potrebno. Zato su povremeno organizovane i razne sabirne akcije u kojima su predwa~ile organizacije ena. Evo nekoliko
primera.
29
Iz pisama koja ~uva Zaga Markovi} u~iteqica u penziji iz [apca.
57
Milorad Radoj~i}
Za Novu 1948. godinu ene Mionice, Pa{tri}a i Sankovi}a posetile su De~ji dom i deci darivale poklon paket od 18 kilograma slatki{a (kola~a, bombona i sli~no) ali i osam pari rukavica i pet pari
~arapa. Sreski odbor AF@ poklonio je deci 50 primeraka odabranih
kwiga, tri garniture {aha i vi{e drugih dru{tvenih igara30. @ene
sela Mr~i}a organizovale su sabirnu akciju prikupqawa ivotnih
namirnica za ovaj Dom, pa su prikupile: 38 kgr luka, 67 kgr kukuruza, 5
kgr slanine i drugo. Ukupno je bilo sakupqeno 166 kgr. razli~itih namirnica i 400 dinara u novcu, {to je odmah predato Upravi Doma31.
Dok su ene iz Gorwe Grabovice kod Vaqeva, 6. decembra 1948. godine,
organizovale prelo na kome je uzelo u~e{}e 80 ena a radile su od 19
do 24 ~asa i tom prilikom isprele 25 kanura vunenog konca koji je poklowen ovom Domu32. I organizacija AF@ Dowa Toplica imala je
sli~nu akciju pa je, 14. aprila 1949. godine, Upravi doma predala
5.100 kgr. ~iste pre|e za tkawe33. Ovakvih i sli~nih akcija bilo je jo{
dosta ali pomiwemo ove jer smo o wima na{li pisane tragove.
Ni{ta mawa pawa nije poklawana ni de~joj ishrani. Prema wihovim iskazima hrane su imali u dovoqnim koli~ina, a bila je i raznovrsna i veoma kvalitetna. Neke od wih se i sada rado se}aju ukusno
pripremqenog bakalara iz velikih buri}a ali nekih drugih jela. Ishrana je bila prilago|ena na{em uzrastu. Pored glavnog obroka bila
je i uina vo}e i drugo pi{e Olga Golovi}, udata Ne{ovi}34,
slubenica PTT u Beogradu. Posebno je, upravnik Doma stalno insistirao da se vodi ra~una o higijenskoj ispravnosti pripremqene hrane, ali i wenom kvalitetu i ukusu. Kakva je hrana bila moda najboqe
svedo~i i podatak da se velika ve}ina zaposlenih, pa ~ak i neki ~lanovi wihovih porodica bili pretpla}eni na hranu u Domu i da su se wemu redovno hranili35.
Objekat u koji su deca bila sme{tena bio je velikih dimenzija ali i
ne ba{ podesan za ove namene. Pre ostalog nije imao prikqu~ak na vodu, a i nedostajale su prostorije za: kupatilo, trpezariju, salu i
sli~no. Pojedini hodnici su bili slabo osvetqeni. Uz sve to, jo{ 16.
januara 1950. godine, ne mali deo prostorija u ovom zdawu morao je bi30
31
32
33
34
35
58
"NAPRED", Vaqevo, 140, 10. januar 1949, 2.

Isto, 150, 20. mart 1948, 2.
Isto, 189, 18. decembra 1948, 3.
Iz dokumentacije u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice u penziji iz [apca.
Iz pisma Olge Golovi} udate Ne{ovi} slubenice PTT u Beogradu, upu}eno
autoru 2. novembra 2005. godine
M. Radoj~i}: DE^JI DOM, Zapis, br. 7, Mionica, 15. jul 2005, 16
De~ji dom u Mionici
ti isprawen i vra}en prethodnom korisniku po{to je do{lo do obnavqawa rada Kolubarskog sreza u Mionici36.
Pored sada{we centralne zgrade Op{tine za potrebe Doma kori{}ena je jo{ nekoliko pomo}nih zgrada. U jednoj pomo}noj zgradi u
dvori{tu nalazile su se: perionica, magacin, {upa za drva i ugaq.
Tako|e, kori{}en je jo{ jedan objekat u kome su gajene sviwe i ivina,
u kome je boravio domski kow.
De~iji dom u Mionici pruio je zna~ajne usluge u odrastawu i vaspitawu za preko 170 devojaka bez roditeqskog starawa. Pored toga {to
su odrasle i normalno se razvijale sve one su stekle osnovno obrazovawe i mogu}nost da nastave {kolovawa. To je ostvareno jer su tokom tri
godine boravka u Mionici u svojim vaspita~ima imale prave roditeqe, po{to je celokupno starawe o wima bilo na najvi{em nivou37. To je
omogu}ilo da se zabelee vredni rezultati u wihovom obrazovawu, pa
su jedne {kolske godine {ti}enice imale: 18 odli~an, 22 vrlo dobar, 27
dobar a 15 slab uspeh. Te godine bilo je i 9 neocewenih jer su u ovaj Dom
primane u~enice tokom cele godine a neke su morale i prekinuti zapo~eto {kolovawe zbog odlaska na stacionarno le~ewe.
Da se ovde nije brinulo samo o profesionalnom razvoju {ti}enica
pokazuje i ~iwenica da je u Domu postojao i klavir uz pomo} koga su
pripremani kulturno-zabavni programi koji su prikazivani u Mionici i Vaqevu. Radila je i domska biblioteka sa 302 kwige. Ostalo je
zabeleeno da su na izdavawu kwiga bile angaovane pitomice Milica Markovi} i Rada Vasiqevi}. Organizovane su vesele ve~eri sa {aqivim programom i druge manifestacije. Jedno od wih odrano je 22.
januara 1950. godine38. Povremeno su organizovani ~itala~ki ~asovi,
pripremane i objavqivane zidne novine i sli~no. Kod pitomica koje
su imale smisla za pisawe razvijao se taj talenat kroz forsirawe pismenih sastava, a oni su ~itani na ~itala~kim sastancima i kasnije
uvr{}ivani u zidne novine.
Pitomice ovog Doma aktivno su u~estvovale i na raznim sportskim i drugim manifestacijama koje su tih godina organizovane u
Mionici, Qigu, pa i Vaqevu. Mnogima je posebno ostao u se}awu nastup na fiskulturnom sletu. Biv{a {ti}enica Stanka Jovanovi}-Vimi}39 dobro se se}a tog u~e{}a na sletu u Vaqevu, pa pi{e: Godine
36
37
38
39
Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice

u penziji iz [apca.
êda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.
Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice
u penziji iz [apca.
Pismo Stanke Jovanovi} Vimi} iz Uica autoru od 19. oktobra 2005. godine.
59
Milorad Radoj~i}
1948. smo pobedile na sletu sa vebom za koju nas je spremao li~no

upravnik Qubinko. Publika je bila odu{evqena i na{im haqinama
skrojenim ba{ za tu priliku. Bile su to lepe plave mornarske haqine. Imali su zapaen nastup i na Jesewem krosu, koji je organizovao
Gimnasti~ki savez Srbije, na igrali{tu FK Stani{i} u Mionici.
Ceo taj program pripremio je Voja Miki}, na~elnik Gimnasti~kog
dru{tva u Mionici. Pored nadmetawa u tr~awu na 100 i 800 metara
takmi~ile su se i u brzom hodawu i bacawu kamen~i}a kroz obru~40.
Nisu ova deca u~estvovala samo u kulturnim i sportskim aktivnostima organizovanim u Mionici, ve} skoro da se nije mogla zamisliti ni jedna humanitarna i dobrotvorna akcija bez wihovog angaovawa. Posebno su bila aktivna u akcijama Crvenog krsta. Ukqu~ivale
su i u neke radne aktivnosti, kao {to su: ~i{}ewe varo{ice odnosno
sakupqawe li{}a i drugih otpadaka, preno{ewe cigala sa starog kupatila, uni{tavawe gubarevih jaja, sakupqawe divqih plodova i
sli~no. Sredstva zara|ena kroz te akcije uglavnom su odlazila za izdravawe |a~kih kuhiwa41, oko kojih je puno radila wihova vaspita~ica Bosa Stanojevi}.
Veze nisu pokidane
Ni po odlasku iz Mionice ove devoj~ice nisu je zaboravile. Mnoge
od wih bilo kuda da su oti{le i bilo {ta dasu tamo radile nisu prestale da odravaju kontakte sa wima dragim osobama. Ve}ina wih i
daqe se povremeno javqala pismima i dopisnicama personalu Doma,
svojim u~iteqima, nastavnicima i po nekoj {kolskoj drugarici.
Naro~ito su bili intenzivni wihovi kontakti sa Bosom Stanojevi}, vaspita~icom u Domu. Ona se trudila da odgovori na svako wihovo pismo, da ih posavetuje i podu~i. Ne retko slala im je i po ne{to
novca od svojih skromnih prosvetarskih primawa, po neko pismo ili
dopisnicu jer se u tome tada oskudevalo, pa i po neki deli} ode}e42. U
tim pismima wene biv{e {ti}enice obra}aju joj se kao sebi ravnoj i
zahvaquju se za sve {to je u~inila za wih, obave{tavaju je o najaktuelnijim doga|ajima, trae savete i neku sitniju uslugu. Pri tome ne biraju epitete koje }e joj udeliti: mila, draga, voqena, nikad nezaboravqena, po{tovana i sli~ne. Ne propu{taju priliku da pozdrave wenog supruga Qubu, upravnika Qubinka, wegovu suprugu Lepu, wihovog
40
41
42
60
"NAPRED", Vaqevo, 185, 20. novembra 1948, 4

Isto, 185, 20. novembra 1948, str. 2.
O tim kontaktima svedo~i i vi{e desetina pa i stotina wihovih pisama koje je
sa~uvala i koje se sada nalaze u posedu wene sestre Zagorke Markovi}
De~ji dom u Mionici
sina Mikicu43, drugu vaspita~icu Dragicu i nastavnice Vasku, Slavicu i Nadu. S tim u vezi podse}amo da i neki od wih odravaju prepisku sa pojedinim {ti}enicama i da im i nastavnica Vaska Jakovqevi} ponekad {aqe novac. Bosa ne samo da redovno i strpqivo odgovara na svako wihovo pismo ve} i uredno vodi evidenciju kad je kome odgovorila.
Iz tih kratkih, a kadkad i naivnih, de~ijih pisama izvire velika
qubav i po{tovawe prema svojim vaspita~ima. Ona su topla, iskrena,
povremeno setna i puna kajawa, drugi put vedra i puna zahvalnosti za
sve {to je ~iweno za wih. Zadivquju}a je wihova svest o stawu u zemqi
i zahvalnosti dravnim organima za sve {to ~ine za wih. Deca dobro
ose}aju napore svojih vaspita~a i veruju im. Kad im je najtee od wih
trae savet i pomo}. Ali sa wima i dele radost, bilo da je vezana za
uspeh neke od wih, za novouspostavqene kontakte sa ~lanovima svojih
porodica ili ne{to sli~no. One koje su ranije napustile Dom u Mionici raspituju se za one koje su ostale i savetuju ih da po{tuju svoje
starateqe i nastavnike.
Nastojale su da u svakoj prigodnoj prilici kontaktiraju svoje vaspita~e, kao {to je bilo prilikom wihovog nastupa na prvomajskoj paradi u Beogradu 1951. godine, kada su se videle sa biv{im upravnikom
Doma Qubinkom Filipovi}em, koji ih je srda~no pozdravio i nazvao
svojom decom, ~ime su bile odu{evqene. Povremeno je i po neko od
ostalih iz Mionice odlazio na Umku i u druga mesta gde su masovnije
boravili da bi ih video i porazgovarao.
Biv{e pitomice De~jeg doma u Mionici naro~ito su volele svoju
biv{u vaspita~icu Bosu Stanojevi}, pa se trude da to uvek i pokau.
Tako Radoslava Pavlovi} pi{e da je nikad ne moe zaboraviti jer
ste Vi mene vaspitavali i izveli na pravi put. Zatim dodaje da joj je i
na Umci lepo ali ipak nema one sloge koja je bila u Mionici. Dok
joj je Margareta Kibauh, u pismu od 4. marta 1951. godine, pored ostalog, napisala: Voqena vaspita~ice, pribliava se dan Osmog marta
praznika na{ih majki, ali mi nemaju}i ovde svojih majki na{li smo
u Vama drugu majku i zato sam uzela u ime svih pitomica da vam ~estitam ovaj praznik i da vam poelim mnogo uspeha u svakom radu.
Marija Jovkovi} iz Doma u Umci, 29. marta 1951. godine, samokriti~ki pi{e: êsto puta, sede}i u radnoj sobi, svaka od nas uzdahne i
kae Uh, {to nije sada drugarica Bosa". Da mi smo Vas tamo puno sekirale a ovde Vas drimo u lepoj uspomeni. Zar moemo zaboraviti
provedene dane s Vama. Onaj Va{ onoliki trud za na{ uspeh. Dolazili
43
Koji je izgleda bio domska maskota.
61
Milorad Radoj~i}
ste u 5 ~asova a vra}ali se u 10 uve~e. Vi ste bili jedini koji ste posvetili Va{ ivot nama. A mi smo opet bile tvrdoglave, nedisciplinovane. Znajte da se sad svaka od nas kaje {to je vas ponekad povredila."
Ona, dve godine kasnije (10. februara 1953), pored ostalog pi{e i
ovo: Zaista sve smo uvidele da to niste Vi i da Vas ne moe da zameni
ni jedna vaspita~ica; da smo mi Vas prili~no sekirale a da ste se Vi
ve} sutradan veseli vra}ali u Dom i lepo sa nama pri~ali. Nikada se
vi{e ne}e vratiti lepi dani na{eg zajedni~kog ivota u Mionici.
Sve je to pro{lo samo smo mi svedoci da se se}amo Mionice i one divne velike zgrade koja nam je zamenila ku}u. U woj smo na{li i o~insku
i materinsku qubav.44
âk i one pitomice koje su oti{le u inostranstvo jo{ neko vreme
su se javqale svojim za{titnicima. Koliko znamo Ela Laping je 1949.
godine oti{la kod porodice u Nema~ku i ivela u Dizeldorfu; Margareta Kibauh je tako|e oti{la kod svojih u Nema~ku, ali aprila
1951. godine; Ana [ipfer je u septembru te iste godine oti{la svojima u Austriju, dok je Marija Jovkovi} pet godina kasnije oti{la kod
oca u SAD i ivela u Wujorku.
Ela Laping iz Dizeldorfa je pored ostalog pisala: Bilo je lepo u
Domu i imala sam mnogo drugarica koje su bile dobre prema meni, ali
opet je lep{e kod svojih roditeqa. Dok je Margareta Kibauh pisala
jednoj drugarici iz Doma da joj je u Nema~koj dobro ali da se ipak kaje
{to je napustila Jugoslaviju, jer je smatra svojom domovinom i da bi
se rado vratila. Ana [ipfer je 26. marta 1953. godine iz Bogendorfa
pisala Bosi Stanojevi}: Draga u~iteqice danas sam ba{ sedela kod
radia i slu{ala pesme koje smo uvek pevale u Domu kad smo jo{ bile
sve zajedno. Ja sam skoro zaplakala kad sam pomislila na ove moje drugarice i na vas draga u~iteqice. Vi ste uvek tako dobri bili, samo to
sada vidimo. Meni ide ovde dobro ne moe boqe biti, ali bi htela samo bar jo{ jednom da vas vidim. Samo jo{ jednom da vam se zahvalim za
sve {to ste u~inili. Neke od ovih Nemica, i desetak godina kasnije,
traile su da im po{aqe bar koju kwigu na srpskom jeziku kako ga ne
bi zaboravile jer kau nemaju prilike da na wemu razgovaraju.
I kasnije kada su sve one porasle i obrazovale svoje porodice nastavile su da odravaju kontakte me|usobno ali i sa pojedincima iz
Mionice. Zahvaquju}i tome, 24. septembra 1983. godine, na inicijativu biv{eg upravnika Doma Qubinka Filipovi}a, odran je wihov
prvi zajedni~ki sastanak u zgradi Osnovne {kole Dragojlo Dudi}45
44
45
62
Iz pisama koja su u posedu Bosine sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz

[apca.
Koja je u me|uvremenu promenila ime u Osnovna {kola Milan Raki} u Mionici.
De~ji dom u Mionici
Sa prvog okupqawa u Mionici
u Mionici46. Na predlog Koviqke [pegar-Mar~ete i u wenoj organizaciji, 19. septembra 1987. godine, u Deliblatskoj Pe{~ari nedaleko
od Pan~eva odran je i wihov drugi susret47. I tada je bilo dirqivih
i setnih susreta, mnogo suza radosnica i zakliwawa da }e se ubudu}e
~e{}e vi|ati ali daqi razvoj doga|aja na prostorima biv{e SFRJ
omeo ih je da tu nameru i ostvare.
Za sve u~esnike ova okupqawa su mnogo zna~ila. Tim povodom Olga
Golovi}, udata Ne{ovi}, pored ostalog pi{e: Bio je to divan dan i
sve {to se doivelo u wemu. Sre}na sam zaplakala kada sam iz daleka
videla na{eg Qubinka kako nas do~ekuje malo daqe od ulaza, onako
46
47
Tom prilikom bile su prisutne: Stana \uki}-Refka iz Umke, Radojka Lu~i}-Kula{evi} iz Uica, Olga Lauseger-Despotovi} iz Uica, Milka Stankovi}
iz Loznica, Zora Stankovi}-Ristivojevi} iz Loznica, Koviqka [pegar-Mar~eta
iz Pan~eva, Milica Markovi}-Risti} iz Kragujevca, Qubinka Stopi}-\akovi}
iz Uica, Radosava (zv. Ki}a) Pavlovi}-Milenkovi} iz Beograda, Petra Vuka{inovi}-Tadi} iz Novog Beograda, Milosava (zv. Cura) Sto{i}-Lazovi} iz
Umke, Zorka Lu~i}-Plaza~i} iz Srem~ice, Olga Golovi}-Ne{ovi} iz Novog
Beograda, Stanka Jovanovi}-Vimi} iz Uica, Roska Nikoli} iz Petrovca na
moru, Olga Sto{i}-Milo{evi} iz Svetozareva i Milica Mili}-Ibrahimi. Tom
prilikom pozdravili su ih biv{i upravnik Doma Qubinko Filipovi}, tada{wi
direktor Osnovne {kole u Mionici @ivorad Beqi} i biv{a pitomica Koviqka
[pegar-Mar~eta. Pored upravnika Qubinka, direktora Beli}a sa wima su bili
Bosa i Quba Stanojevi}, Lepa Filipovi} i êda Proti}.
Pored onih koje su u~estvovale na predhodnom sastanku tada su im se pridruile i:
Borka Petrovi}-ôngradac iz Novog Beograda, Katarina Stankovi}-]alovi} iz
Kovina, Dovijana ôli}-Jovanovi} iz Novog Beograda, Gordana Radenkovi}-Naumovi} iz
Beograda, Vidosava Radenkovi}-Milo{evi} iz Beograda i Damwanka Radivojevi}-Litri}
iz Para}ina.
63
Milorad Radoj~i}
lep, stamen, i tuno nasmejan suznih o~iju. To se nikada ne}e zaboraviti. Mi smo pristizale prepoznavale se, grlile, uz pitawe jesi li to
ti. Bilo je bolno, lepo, puno suza kroz smeh radosnica...
One koje ive u Beogradu i daqe se povremeno ~uju i vi|aju. Kako
jedna od wih pi{e: To nije ~esto, ali ne zaboravqamo se. Uvek su prisutne teme iz Doma uz smeh i grabe koja }e ne{to da kae da ne bi zaboravila. Ima kontakata i sa po nekom biv{om pitomicom koja sada
ivi u unutra{wosti ali masovnih susreta vi{e nema.
[ta danas misle o Domu
Pro{lo je vi{e od pola veka od kako De~ji dom u Mionici ne postoji, mnogi su i zaboravili da je i postojao. Me|utim, zahvaquju}i
wegovim brojnim i raznovrsnim aktivnostima kod ve}ine biv{ih pitomica razvijene su mnoge korisne navike i dobre osobine, kao {to su
rad, red, urednost ose}aj odgovornosti, humanost, po{tewe, skromnost itd. Mawe vi{e sve one su bile u radnom odnosu, imale su svoj
dom i porodicu i bile korisne ~lanice ove dru{tvene zajednice, pa
nas je zanimalo {ta posle pedeset godina misle o radu De~jeg doma u
Mionici. Zato smo se pismeno obratili onima do ~ijih smo adresa
do{li i zamolili ih da nam po{aqu svoja se}awa i najja~e impresije.
Ve}ina wih boravila je u vi{e sli~nih domova, pa su wihove ocene i
najmerodavnije. Evo nekoliko karakteristi~nih zapaawa.
Olga Plaza~i}48 vaspita~ica iz Srem~ice pi{e: Od svih domova
ostao mi je Dom u Mionici u najlep{oj uspomeni. To je bio Dom pravog porodi~nog ivota. Svi zaposleni u Domu, kako pedago{ko, tako
i tehni~ko osobqe sa velikim entuzijazmom brinuli su o na{oj budu}nosti. Upravnik Qubinko, vaspita~ice Bosa i Dragica, pa i gospo|a Lepa (iako nije bila zaposlena u Domu) svojim odnosom,
pawom i qubavi prema nama ulivali su nam sigurnost za boqe sutra.
Posebno sam zahvalna pokojnoj vaspita~ici Bosi koja je i posle mog
odlaska iz Doma brinula o meni.
Roska Nikoli}49, medicinska sestra iz Petrovca na moru, koja je
bila {ti}enica De~ijeg doma u Mionici a potom kratko vreme i radila kao bolni~arka u wemu, zatim u Domu na Umci, isti~e da je bilo
uzbudqivo biti pitomica i zaposlena u istoj ustanovi. Pored ostalog nagla{ava: Zgrada je bila dobra i uslovi za ivot mnogo boqi
nego u Zabreju. Upravnik Qubinko Filipovi} ophodio se prema pi48
49
64
Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine

Pismo Roske Nikoli}, medicinske sestre iz Petrovca Na Moru autoru, od 17.
oktobra 2005. godine
De~ji dom u Mionici
tomicama, kao roditeq. Vodio je ra~una kakva je ishrana, kakav je sme{taj itd. Svaka pitomica imala je svoj krevet a posteqina se mewala
na vreme. Svo osobqe pona{alo se veoma qubazno prema nama.
Sestre Vidosava i Gordana Radenkovi}50 koje sada ive u Beogradu,
prva kao bibliotekar a druga tekstilac, pro{le su vi{e domova ali
pi{u: Posle ~estih selidbi iz prethodnih domova, Mionica nam je
ostala u najlep{em se}awu. Zahvaquju}i na{em osobqu a posebno na{em upravniku Qubinku i ostalim vaspita~ima uvek se rado se}amo
svega lepog a naro~ito wihovog roditeqskog odnosa prema nama.
Stanka Jovanovi}-Vimi}51, slubenica iz Uica pi{e da je kao jedanaestogodi{wa devoj~ica imala veliki strah od odlaska u Dom ali
je imala sre}e da bude upu}ena u jedan od najboqih domova u Srbiji i
tim povodom dodaje: Kada sam do{la i videla kako sam lepo prihva}ena po~ev od upravnika Qubinka Filipovi}a, vaspita~ice Bose
Stanojevi}, sestre Lele, ostalog osobqa, a naro~ito dece nestalo je
straha koji sam nosila u sebi.
I Olga Glovi}-Ne{ovi}, slubenica Glavne po{te u Beogradu pi{e da je bila u vi{e domova i da o svima ima dobro mi{qewe a zatim
dodaje ali boravak u Mionici ostao mi je u najboqem i nezaboravnom
se}awu. Potom je dodaje da joj je te{ko da izdvoji bilo koga ali mora
vaspita~icu Bosu: Ona nas je uspaqivala i budila. Bila je predana nama do kraja. Wen Quba, kao i Qubinkova Lepa i wihov sin Mikica, koji nisu radili u Domu bili su deo nas i svi su bili na{i uzori. Zatim
pi{e i ovo Se}am se i stare kuvarice, wenih mafi{a, carskih mrvica,
krofni {to sam oboavala. Iz te qubavi oko nas i me|u decom se razvila prava sestrinska qubav. Na sve dodaje da se dosta vodilo ra~una i
o wihovom fizi~kom zdravqu i kondiciji, pa kae: Gimnastika je bila svako jutro, a posle ostalo {to sledi. Postojali su i redari kao pripomo} vaspita~u. Stalno se radilo na tome da se nama usadi ose}aj reda
i urednosti. Pregledane su nam ruke i nokti. Posebno se traila urednost li~ne garderobe kako je sloena pred spavawe, a i urednost ormana ne znaju}i kada }e kontrola biti. Trudile smo se jer je bilo pohvala
i opomena.. Na kraju i ona konstatuje da qubav i pawu koja im je
pruena u ovom Domu nikada ne mogu zaboraviti.
Jedna od wih, Koviqka [pegar-Mar~eta, bila je politi~ki funkcioner i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo, ali je bila spre~ena da odgovori na na{u molbu. No nije propustila priliku
50
51
Pismo sestara Radenkovi} Vidosava Milenkovi} i Gordane Naumovi} autoru,

od 7. novembra 2005. godine
Pismo Stanke Jovanovi}-Vimi} iz Uica autoru, od 19. oktobra 2005. godine.
65
Milorad Radoj~i}
da nam saop{ti svoje utiske o mioni~kom Domu. U~inila je to u telefonskom razgovoru, obavqenom, 27. oktobra 2005. godine, kada je naglasila da je boravila u vi{e domova ali da joj je u Mionici bilo najlep{e.Tim povodom istakla je: Se}am se izuzetne i skoro savr{ene
unutra{we organizacije ivota i rada u wemu. Bile smo velika porodica i svi smo se ose}ali sigurno i zadovoqno. Upravu sam doivqavale kao roditeqe, posebno Qubinka i Bosu. Wih dvoje bili su izuzetni pedagozi i pravi vaspita~i. Davali su nam du{u i znali su ve{to
da iskoriste na{e potencijale. Pored ostalog pripremale smo i davale priredbe koje su bile veoma uspe{ne. Imali smo i vrlo zapaene
nastupe na sletovima i drugim javnim manifestacijama. Na{ ivot u
Domu u Mionici bio je veoma intenzivan i organizovan da slobodnog
vremena prakti~no nismo ni imale.
I Milica Mili}-Ibrahimi, slubenica iz Bora, nije imala mogu}nosti da pismeno odgovori ali se, 3. decembra 2005. godine, javila
telefonom i saop{tila da je boravila u vi{e domova a da je uverena da
je De~ji dom u Mionici bio najboqe organizovan i da je se u wemu najprijatnije ose}ala. Zatim je naglasila da se i siroma{tvo u uslovima
kada ose}ate da ste prihva}eni i voqeni lak{e podnosi, {to se najboqe
videlo u Mionici. Govore}i o brojnim aktivnostima koje su organizovane u ovom Domu kae da je ona, u to vreme, pisala poeziju i da ju je na
to posebno podsticala vaspita~ica Bosa Stanojevi}, koja im je bila
potpuno posve}ena, te je zbog toga povremeno sama, naravno uz weno znawe i dopu{tewe, odlazila na obalu Ribnice i predavala se ma{ti.
Ovakvih i sli~nih primera moglo je verovatno biti jo{ ali verujemo da su i ovi dovoqni da se stekne uvid u ivot i rad ove ustanove de~ije za{tite. Po{to smo u arhivskim dokumentima uglavnom nalazili mi{qewa i zapaawa stalno zaposlenih u Domu, kroz uvid u sa~uvana pisma i ova se}awima biv{ih pitomica spoznali smo ocene i
mi{qewa one druge veoma zna~ajne grupacije u~esnika u svim tim aktivnostima.
66
De~ji dom u Mionici
Prilog
SPISAK PITOMICA DE^JEG DOMA U MIONICI

Koliko znamo kompletan spisak {ti}enica De~jeg doma u Mionici ne postoji a ovaj je sa~iwen je na osnovu wihovih upisnica u Niu
gimnaziju, koja se ~uva u arhivi Osnovne {kole Milan Raki} u Mionici i na bazi prona|enih spiskova polaznica kurseva opismewavawa prona|enih u Arhivu grada Beograda; na osnovu izvr{ene identifikacije na grupnim fotografijama, sa~uvanih pisama i drugih dokumenata koja se nalaze u posedu Zage Markovi} iz [apca.
1. ALILOVI] ZUMBULA, ro|ena 24. januara 1935. godine u Leskovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;
2. ALILOVI] NAZIJA, ro|ena 20. februara1934. godine u Leskovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;
3. ATANASKOVI] MIRJANA, ro|ena 19. marta 1938. godine u
Leskovcu od oca Borivoja i majke Leposave;
4. BAKOVI] ANICA, ro|ena 9. septembra 1936. godine u Mokropoqe, op{tina Knin, od oca Stipe i majke ~ije ime nije zapisano;
5. BAKOVI] DANICA, ro|ena 12. jula 1932. godine u Ostri, srez
qubi}ki (sada Op{tina â~ak), od oca Stojadina i majke ~ije ime nije
zapisano;
6. BELI] DU[ANKA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Rogozni,
srez deevski (Novi Pazar), od oca Obrada i majke i majke Danice, od 25.
novembra 1946. u Zabreju. Sa Umke prevedena u Smederevsku Palanku;
7. BOGDANOVI] STANKA52, ro|ena 27. juna 1932. godine u Beserovini, srez ra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od oca Tihomira
i majke ~ije ime nije zapisano, od 11. decembra 1946. godine u Zabreju;
8. BO[WAÎ]. DARINKA, ro|ena 10. februara 1939. godine u
Koprivnici, srez vlaseni~ki, od oca Zvonimira i majke Stane, do{la
u ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;
9. BO[WAÎ] JOVANKA, ro|ena 6. maja 1933. godine u Koprivnici, srez vlaseni~ki, od oca Zarije i majke ~ije nam ime nije poznato,
do{la u ovaj Dom 25. decembra 1947. godine.
10. BO[KOVI] NEVENKA, ro|ena 1937. godine u Beogradu53, od
oca Tome i majke Natalije, do{la je iz Blaca 8. septembra 1948. godine, sa Umke prevedena je u Smederevsku Palanku;
52
53
Ponegde pi{e Stana

Prema drugim podacima ro|ena je u Cetiwu.
67
Milorad Radoj~i}
11. BRANKOVI] QIQANA, ro|ena 15. oktobra 1935. godine u

Skeli, srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke
~ije ime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;
12. BRANKOVI] MILANKA, ro|ena 5. jula 1935. godine u Lozoviku, Velika Plana, od oca Svetozara i majke @ivke, u ovaj Dom do{la 15. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;
13. BRANKOVI]. NATALIJA, ro|ena 1937. godine u Debru, srez
debarski u Makedoniji, od oca Ilije i majke ~ije ime nije zabeleeno,
u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;
14. BRANKOVI] RADMILA, ro|ena 1932. godine u Skeli, srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ije ime ne znamo;
15. BRANKOVI] STANA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Skeli,
srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ije
ime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;
16. VASIQEVI] RADMILA, ro|ena 11. jula 1936. godine u Dowoj Sabanti, srez kragujeva~ki, od oca Mihaila i majke ~ije ime nije
zabeleeno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;
17. VELI^KOVI] ANTICA, ro|ena 15. jula 1936. godine u Brodu,
srez vlaseni~ki u BiH, od oca Bo{ka i majke ~ije ime nije zabeleeno;
18. VEMZAR ANA, ro|ena 28. jula 1935. godine u Vr{cu, od oca Johana i majke ~ije ime nije zabeleeno.54
19. VLAJI] QIQANA, ro|ena 25. marta 1935. godine u Kru{evcu, od oca Boidara i majke ~ije nam ime nije poznato; koja je do{la u
ovaj Dom 9. decembra 1947. godine;
20. VLAHOVI]. ZORICA, ro|ena 11. novembra 1938. godine u â~ku,
od oca Joksima i majke Dragice, do{la u ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;
21. VUJIÎ] DARINKA, ro|ena 15. juna 1936. godine u Vrelu,
srez pri{tinski (sada Op{tina Lipqan), od oca Vojimira i majke
Qubice, do{la u ovaj Dom iz Kosovske Mitrovice 8. septembra 1948.
godine, odavde oti{la u Umku;
22. VUKA[INOVI] MILEVA, ro|ena 6. juna 1936. godine u selu
Kukuwevcu, srez Pakrac, Hrvatska, od oca Mirka i majke Savete, do{la u ovaj Dom 1949. godine iz Belanovice;
23. VUKA[INOVI] PETRA55, ro|ena 24. oktobra 1934. godine u
selu Kukuwevcu, srez pakra~ki, Hrvatska, od oca Mirka i majke Savete; u ovaj Dom dovedena 4. marta 1948. godine a oti{la u Umku;
54
55
68
Prema nekim podacima iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi}

u~iteqice u penziji u [apcu ona je jo{ dok je bila u Domu trebala da promeni
prezime u Kabelmiler.
Udata Tadi} radila je kao medicinska sestra na Novom Beogradu
De~ji dom u Mionici
24. VUKA[INOVI] STANA, ro|ena 8. oktobra 1934. godine u Majdanu, srez takovski, od oca Sretena i majke ~ije ime nije zabeleeno;
25. VUKOVI] Jovana JELENA, ro|ena 1933. godine u Pasja~i, srez
dobri~ki, od oca Jovana i majke ~ije ime nije zabeleeno;
26. VUKSANOVI] KOSANA, ro|ena 1. januara 1937. godine u
Mojsiwu, srez qubi}ko-trnavski (Op{tina â~ak), od oca Sre}ka i
majke Milosave, do{la oktobra 1948. godine a 15. juna 1949. godine
oti{la kod babe;
27. VULETI]. MILIVOJKA56, ro|ena 1936. godine u Radojni, Op{tina Nova Varo{, od oca Blagoja a ime majke ~ije ime nije zapisano,
do{la 1949. godine iz Milo{eva, a odavde oti{la na Umku;
28. VULI[I] NERANXA, ro|ena 6. avgusta 1935. godine u Prema}i57, srez qubi}ko-trnavski, od oca Boidara i majke ~ije ime nije zapisano, do{la u Mionicu iz Belanovice 7. septembra 1947. godine a septembra
1949. godine oti{la u Niu poqoprivrednoj {koli u Bavani{tu;
29. GOLOVI]. OLGA58, ro|ena 15. marta 1936. godine u Lazu, srez
nik{i}ki, od oca Mili}a i Krstine, u Mionicu do{la iz Sopota 8.
septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku;
30. GROZDANOVI] RADMILA, ro|ena 27. septembra 1936. godine u Jela{nici, srez ni{ki, od oca Svetislava i majke Zvezde, do{la
iz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;
31. DAMWANOVI] @IVKA59 ro|ena 1938. godine u Osladi}u,
srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeline, od 7. septembra 1946. godine u Zabreju;
32. DAMWANOVI] ZORKA60, ro|ena 18. oktobra 1935. godine u Osladi}u, srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeline, od 7. septembra 1946. godine u Zabreju a odavde oti{la na Umku;
33. DANIÎ] MILOJKA, ro|ena 8. maja 1931. godine;
34. DIVAC VASIQKA, ro|ena 18. juna 1933. godine u Drenovi,
srez mile{evski (sada Op{tina Prijepoqe), od oca Milo{a i majke
~ije ime nije zabeleeno;
35. DIMITRIJEVI] VUKOSAVA, ro|ena 14. marta 1936. godine
u Barzilovici, srez kolubarski, okrug beogradski, od oca Stanimira
i majke Spasenije, od 1947. godine u Zabreju a odavde oti{la na Umku;
56
57
58
59
60
Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 1938. godine.

Prema jednom spisku u~enica sme{tenih u ovom domu ona je ro|ena u Strnovniku,
srez qubi~sko-trnavski.
Udata Ne{ovi}, radila kao slubenik u Glavnoj Po{ti u Beogradu.
Udata za Milomira Popovi}a sa kojim se nalazi na radu u Francuskoj.
Udata za Nikolu Vojnovi} iz Nakova, radila u @elezari u Kikindi, gde je umrla
1988. godine.
69
Milorad Radoj~i}
36. DURNI] JOKA, ro|ena 1935. godine u Ra{ici (ili Ra{koj),

srez kopaoni~ki (sada Op{tina Blace), od oca Milutina i majke ~ije
ime nije poznato;
37. DU[EK ANA, ro|ena 1935. godine u Daruvaru, Hrvatska, od
oca Frawe i majke Jozefine, u Mionicu do{la iz [apca a odavde
oti{la na Umku ali ubrzo upu}ena u Smederevsku Palanku;
38. \OKOVI] QIQANA, ro|ena 28. avgusta 1936. godine u Uicu,
od Milenka i Savke, do{la iz De~ijeg doma u Belanovici 1949. godine;
39. \OKOVI] QUBICA, ro|ena 16. aprila 1937. godine u Uicu,
oca Milana i majke Qubice (?), od 23. januara 1947. godine u Zabreju;
40. \OR\EVI] VASILIJA, ro|ena 26. novembra 1932. godine u
selu Ruska,
srez ni{ki, od oca Mihaila i majke ~ije nam ime nije zapisano stigla u ovaj Dom po~etkom 1948. godine iz Aleksinca;
41. \OR\EVI] DRAGICA, ro|ena 10. septembra 1935. godine u
Beogradu, od oca Petra i majke Katice, od 1946. godine bila u De~jem
domu u Vaqevu, pa u Sopotu odakle je do{la u Mionicu;
42. \OR\EVI] @IVKA, ro|ena 16. novembra 1933. godine u Malom
Crni}u kod Poarevca, od oca Stojana i majke ~ije ime nije zapisano.
43. \OR\EVI] MILICA, ro|ena 10. marta 1934. godine u Re~ici, srez pustore~ki (sada Op{tina Bojnik). Imena roditeqa nisu zapisana.
44. \UKI] @IVANA, ro|ena 12. jula 1937. godine u Trsteniku, od
oca Tanasija i majke Rue, po domovima od najranijeg detiwstva a u
Mionicu stigla 8. septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku a
ubrzo potom u Smederevsku Palanku;
45. \UKOVI] I. STANOJKA, ro|ena 1938. godine u Radojni, Op{tina Nova Varo{, od oca I..... i majke Mileve, do{la 1949. godine iz
Milo{evca;
46. \URBABI] ALEKSIJA, ro|ena 17. oktobra 1934. godine u
Stocu, BiH, od oca Dobroslava i majke Mare, u Mionici do{la januara 1949. godine iz Smederevske Palanke a odavde postala u~enica Tekstilne {kole u Zemunu;
47. \URI[I] JELENA, ro|ena je 4. septembra 1937. godine u
[apcu, od oca ~ije ime nije zabeleeno i majke Jelene, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Loznice;
48. EDER ALOJZIJA LUJZA, ro|ena je 1. jula 1935. godine u Vr{cu,
od oca Jozefa i majke Barbare; u ovaj Dom do{la sa Rudnika 14. septembra
1947. godine a odavde 28. aprila 1949. godine oti{la kod oca u Austriju;
70
De~ji dom u Mionici
49. @IVANOVI] MILOJKA, ro|ena 1935. godine u Miqkovcu,

srez timo~ki, od oca Qubomira i make ~ije ime nije zapisano, 1949. godine iz Mionice poslata u Niu poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu?
50. ZORANOVI] ZORA, ro|ena 1933. godine u Metaqci, srez rogati~ki, od oca Nikole i majke ~ije ime nije zapisano;
51. IVANOVI] SLAVKA, ro|ena 20. jula 1934. godine u Bu~incima, srez kosmajski, od oca Milana i majke ~ije ime nije zapisano. Kasnije je oti{la kod rodbine u Ba~ku Dubravu.
52. IVANOVI] STANKA, imala je rodbinu u vaqevskoj Kamenici i kod wih odlkazila na letovawe.
53. JAK[I] PERKA, ro|ena 15. marta 1935. godine u selu Vrtare,
Bosna, od oca \ure i majke Rade; u ovaj Dom prevedena iz Beograda 12.
februara 1948;
54. JANKOVI]. VINKA, ro|ena 21. marta 1936. godina u @ivaqevini, srez rogati~ki, BiH, od oca Du{ana i majke Joke, do{la iz Sopota 8.
septembra 1948. godine a juna 1950. godine predata na starawe majci;
55. JEVTI] @IVKA, ro|ena 1932. godine u Izvoru, srez svrqi{ki, od oca Vojislava;
56. JEVTI] RADENKA, ro|ena 10. jula 1936. godine u Ra~i, srez
ra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od majke Jovanke i oca ~ije
nam ime nije poznato;
57. JEKOVI] VERA, ro|ena 24. januara 1933. godine u Vrani}u,
srez qubi}ki, od oca Koste i od majke ~ije ime nije zapisano;
58. JOVANOVI] KATARINA, ro|ena 13. juna 1935. godine u Kusatku, srez jaseni~ki (sada Op{tina Smederevska Palanka), od oca
Milana61 i majke Milice, od 25. novembra 1946. u Zabreju a odavde
oti{la na Umku a ubrzo u Smederevsku Palanku;
59. JOVANOVI] MIRJANA62, ro|en 14. oktobra 1934. godine u
Uro{evcu, srez nerodimski, od oca Petra i majke Qubice, do{la iz
Kosovske Mitrovice a kasnije i vra}ena svojima;
60. JOVANOVI] STANKA, ro|ena 7. marta 1936. godine u Uicu,
od oca Jovi{e63 i majke \ur|ije; u ovaj Dom primqena 28. decembra
1947. godine a odavde oti{la na Umku;
61. JOVANOVI] TOMANIJA, ro|ena 5. oktobra 1937. godine u
Malom Poarevcu, srez mladenova~ki, od oca Radomira i majke Katarine, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Brusa, a oti{la na Umku;
61
62
63
Prema drugim podacima otac joj se zvao Dimitrije a majka Jovanka.

Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 10. novembra 1934. godine.
Prema podacima pok. Bose Stanojevi} otac joj se zvao \or|e. Udata Vimi} ivi u
Uicu a radila je kao slubenik u Sevojnu.
71
Milorad Radoj~i}
62. JOVKOVI] MARIJA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u Andrijevici, Crna Gora od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zapisano, do{la oktobra 1948. godine a oti{la na Umku;
63. JONA[ EVA, ro|ena 10. 03. 1935. godine u Brsjance, srez gore{ni~ki, Hrvatska, od oca Gebla i majke Kate;
64. JOSIPOVI] VUKOSAVA64, ro|ena 12. avgusta 1935. godine u
Beloti}u, srez podgorski (sada Op{tina Ose~ina), od oca Radoja i
majke ~ije ime nije poznato; iz Mionice 1949. godine upu}ena u Niu
poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu.
65. JURI[I] VERA, ro|ena 1937. godine u [apcu, od majke Vere i
oca ~ije nije poznato, od oktobra 1949. godine u ovom Domu a oti{la
na Umku;
66. KALIÂNIN STANIMIRKA, ro|ena 27. januara 1933. godine u Mr~ajevcima, srez qubi}ki (sada â~ak), od oca Spasoja i majke
~ije ime nije poznato.
67. KIBAUH MARGARETA, ro|ena 9. decembra 1934. godine u Novoj Pazovi, srez staropazovski, od oca Johana i majke Magdalene, do{la sa Rudnika 14. septembra 1947. godine a oti{la na Umku;
68. KITI]. GEORGINA, ro|ena 1937. godine u Lugu, srez ra~anski, od oca Pavla i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj Dom do{la
1949. godine iz Belanovice;
69. KOSTI] RAJKA, ro|ena 10. decembra1935. godine u @ekovici65, srez vlaseni~ki, BiH, od oca Ne|e i majke Cvije, oktobra 1948.
godine do{la iz Beograda a oti{la na Umku;
70. KRAGOVI] RADMILA, ro|ena 1935. godine u Kosovskoj Mitrovici, od oca Radowe i majke ~ije ime nije zapisano, do{la je iz Kosovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a potom poslata u Sredwu
geodetsku {kolu u Beograd i predata ocu;
71. KRSMANOVI] QIQANA, bila je u Domu
72. KRSMANOVI] MILENA, iz Mionice 1949. godine upu}ena u
Niu poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu;
73. KULINÊVI] LUCIJA je aprila 1951 godine radila u nekoj
fabrici u Uicu a predhodno bila u Mionici;
74. LAPING ELA66, ro|ena 2. oktobra 1934. godine u Hajfeldu,
Kikinda, od oca Mihaila i majke Marije, odavde upu}ena roditeqima
20. aprila 1950. godine u inostranstvo;
64
65
66
72
Bila udata za Ramiza Mehanovi}a i ivi u Vaqevu.

Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je u [ehovi}ima kod Vlasenice.
Roditeqi joj se odselili u Nema~ku pa im se i ona kasnije pridruila.
De~ji dom u Mionici
75. LAUSEGER OLGA67, ro|ena 2. novembra 1936. godine u Beogradu, od oca ~ije ime nije zabeleeno i majke Terezije, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. godine;
76. LEJSNER MAGDALENA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u Velikoj Kikindi, od majke Ane a ime oca nije poznato;
77. LEK ANA, ro|ena 1936. godine u [upqaji, srez Ja{a Tomi} (sada Op{tina Bela Crkva), od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;
78. LOVI] Milinka MILANKA, ro|ena 17. juna 1935. godine u
Piskoqe, ZP Mala Plana, srez prokupa~ki (sada Op{tina Prokupqe), od oca Milinka i majke ~ije ime nije poznato
79. LOTINC H. SALIHA, ro|ena 1937. godine u Sjenici, od oca
Hamida a ime majke nepoznato,
80. LUKOVI] MILEVA, ro|ena 27. oktobra 1937. godine u Bok{i}u, srez pe}ki, od oca Save i majke Kose, do{la iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;
81. LULI] ZORKA68, ro|ena 22. aprila 1935. godine u Trnovu, srez
vlaseni~ki, od oca Mate i majke Jovanke, do{la iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Smederevsku Palanku;
82. LUÎ] RADOJKA69, ro|ena 27. jula 1935. godine u Brajkovi}u,
srez crnogorski (sada Op{tina Kosjeri}), od oca Adama i majke Mikaine, u Zabreju od 24. oktobra 1946. godine
83. MAKSIMOVI] PETRA, ro|ena 5. maja 1936. godine u Glu{cu,
srez vlaseni~ki, BiH, od oca Sredoja i majke ~ije ime nije zabeleeno;
84. MALKO^ REGINA, iz Mionice je 1949. godine oti{la Dom
u~enika u privredi u Zemunu;
85. MANDI]. RADMILA, ro|ena 1938. u Prijedoru, od oca Gavre
i majke ~ije je ime nepoznato, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Doma
na Rudniku;
86. MANDI] J. STANOJKA, ro|ena 1937. godinu u Strawainima,
srez milo{evski, od oca Jakova i majke Kate, do{la 1949. godine iz
Milo{evca;
87. MANÎ] ANTICA70, ro|ena 6. jula 1936. godine u Ni{oru,
srez ni{avski, od oca Tihomira i majke Miqe
88. MARJANOVI] DRAGIWA, ro|ena 8. februara 1933. godine u
Ni{u, od oca Dragutina i majke Qubice, od 18. decembra 1946. godine
u Zabreju.
67
68
69
70
Udata Despotovi} ivi u Uicu

Udata Plaza~i} a radila je kao vaspita~ u Srem~ici kraj Beograda.
Udata Kula{evi} a ivi u Uicu.
Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. jula 1936. godine.
73
Milorad Radoj~i}
89. MARJANOVI] RADICA, ro|ena 22. decembra 1935. godine u

Ni{u, od oca Dragutina i majke Qubice, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a odavde oti{la u Niu poqoprivrednu {kolu u
Bavani{tu;
90. MARKOVI] VERA, ro|ena 30. septembra 1930. godine u In|iji, od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;
91. MARKOVI] ZORKA, ro|ena je 1949. godine iz Mionice oti{la u Zemun.
92. MARKOVI] MILANKA71, ro|ena je 13. oktobra 1935. godine
u Dobrom Dolu, Smederevska Palanka, od oca Radosava i majke Mileve, od 7. septembra 1947. godine, a 22. septembra 1949. godine oti{la u
Niu poqoprivrednu {kolu u Bavani{te;
93. MARKOVI] MILICA72, ro|ena 14 januara 1935. godine u s.
Kamenici, srez vi{egradski, oca Radomira i majke ~ije ime nije zabeleeno, do{la je iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku
a potom preba~ena u Smederevsku Palanku;
94. MARKOVI] MIRJANA, ro|ena 6. septembra 1935. godine u
Vi{egradu, od oca Andrije i majke ~ije ime nije zapisano, u ovaj Dom
do{la iz Vaqeva januara 1949. godine a oti{la je u Umku, odakle je
preme{tena u Smederevsku Palanku;
95. MAROVI] EVICA, ro|ena 1938. godine u Veri}u, u Metohiji,
od oca Stojana, ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~ijeg doma na Rudniku;
96. MILANOVI] DEVA, ro|ena 16. januara 1931. godine u Pru}evcu, srez despotova~ki, od oca Dragoquba i majke ~ije nam ime nije
poznato;
97. MILANOVI] NADA, ro|ena 14. avgusta 1934. godine u Stojniku, srez kosmajski (sada Op{tina Sopot)73, od oca Radovana i majke
Milojke, od 18. decembra 1946. u Zabreju
98. MILEKI] DRAGOSLAVA, ro|ena 16. avgusta 1933. godine u
Milatovi}ima, srez draga~evski (sada Op{tina Lu~ani), od oca Vojimira i majke ~ije nam ime nije poznato.
99. MILETI] TINA, ro|ena 6. decembra 1936. godine u î~kovi,
srez ariqski (sada Op{tina Ariqe), od oca Timotija i Milojke, od
30. novembra 1946. u Zabreju;
71
72
73
74
U kwizi Dragoslava Mihailovi}a: GRA\ANSKA I WENI \ACI pi{e

Markovi} R. Mila{ka.
Udata Risti} radila je kao geometar u Kragujevcu.
Umrla u Beogradu u bolnici.
De~ji dom u Mionici
100. MILIVOJEVI] RADMILA, ro|ena 10. februara 1933. godine u Tomniku, srez negotinski, od oca Uro{a i majke ~ije nam ime nije
poznato;
101. MILI] MILICA74, ro|ena 11. maja 1935. godine u Grmu{anima, Dvor na Uni, od oca Jovana i majke Stoje, do{la iz Belog Potoka 7. decembra 1947. godine a odavde oti{la u Smederevsku Palanku;
102. MIQKOVI] ZLATANA, ro|ena 26. oktobra /8. novembra
1935. godine u Vitanovcu, srez i~ki, od oca Radomira i majke ~ije
ime nije zabeleeno;
103. MINI] LEPOSAVA, ro|ena 23 marta 1936. godine u Beogradu, od oca Milo{a i majke ~ije ime nije zabeleeno; do{la iz sredwo{kolskog doma u Beogradu, a oti{la u Smederevsku Palanku;
104. MINI] MILICA, u Velere~u, srez takovski (sada Op{tina
Gorwi Milanovac). Ime roditeqa nepoznato. Do{la u ovaj dom 3. februara 1948. godine.
105. MIRKOVI] VIDA, ro|ena 28. februara 1936. godine u Ta~evcu, srez kosani~ki, od oca Nikole
106. MITROVI] DRAGICA, ro|ena 12. januara 1933. godine u ôke{ini, srez jadranski (sada Op{tina Loznica), od oca Milana i majke ~ije nam ime nije poznato.
107. MITROVI] RADOJKA, ro|ena 28. oktobra 1937. godine u Gu~i, srez draga~evski, od pok. Milorada, u ovaj Dom do{la 1949. godine
iz Vrwaca;
108. NASEL JULIJANA
109. NAUMOVI] GORDANA, ro|ena 15. avgusta 1937. godine u Leskovcu, od oca Vladimira a ime majke nepoznato, do{la 1949. godine
iz Vu~ja kod Leskovca;
110. NEDEQKOVI] STANOJKA, ro|ena 28. marta 1937. godine u
Baro{evcu, srez kolubarski, od oca @ivote i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;
111. NE[I] SPOMENKA, ro|ena 10. januara 1935. godine u Sopotu, srez ni{avski, od oca Milana i majke Bonke75
112. NIKOLI] ROKSANDA ROSKA76, ro|ena 3. jula 1935. godine u Uicu, od oca Mirka i majke Rajne, u Zabreju od 30. januara
1947. godine.
74
75
76
Udata Ibrahimi zavr{ila je bibliotekarsku {kolu a radila u Po{ti u Boru.

Prema podacima iz Upisnice u Niu gimnaziju roditeqi su joj bili Marko i
Dobrinka, a pok. Bosa Stanojevi} je zapisala da joj se majka zvala Dobrila.
Kao medicinska sestra zavr{ila radnu karijeru u Petrovcu na moru, gde i ivi.
75
Milorad Radoj~i}
113. NIKOLI] SMIQA, ro|ena 1930. godine, a mesto ro|ewa nije zapisano, od oca Peri{e i majke ~ije ime nije zabeleeno, upu}ena je
u Kru{evac.
114. NICOVI] DU[ICA, ro|ena 1939. u Belom Brdu, srez kopaoni~ki, od oca Mate i majke Radojke, do{la 1949. godine iz Brusa
115. NOVOVI] RADMILA, ro|ena 3. septembra 1936. godine u
Kraqevu, od oca Svetislava i majke Perside, do{la je u ovaj Dom 8.
septembra 1948. godine;
116. PAVLOVI] Dragutina MILUNKA, ro|ena 5. februara 1935.
godine u Dowoj Kardici, srez dobri~ki, 1949. godine iz Mionice upu}ena u Niu poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu
117. PAVLOVI] RADOSAVA77, ro|ena 20. jula 1935. godine u Ka~aporu, srez jastreba~ki, od oca Svetozara i majke Spomenke, do{la je
12. septembra 1947. godine iz Blaca a odavde ode na Umku;
118. PAVLOVI] STANA, ro|ena 12. jula 1936. godine u Dowoj Kowu{i, srez topli~ki (sada Op{tina Prokupqe), od oca Petka i majke
~ije nam ime nije poznato;
119. PERI] CVETA, bila je u ovom Domu a 1951. godine poha|ala
je ~etvrti razred gimnazije u â~ku.
120. PETRIÎ] QUBICA, ro|ena 14. oktobra 1933. godine u Juniku, srez |akova~ki, od oca Radovana i majke Dragiwe, do{la iz Kosovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;
121. PETROVI] BORKA78, ro|ena 4. oktobra 1937. u Lajkovcu, srez
tamnavski, od oca Petra i majke Marije, do{la je iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;
122. PETROVI] RADMILA, ro|ena 5. aprila 1932. godine u Kragujevcu
123. PE[I] STANICA, ro|ena 7. novembra 1937. u Koritu kod
Bijelog Poqa, od oca Stefana i majke Vojine, do{la 1949. godine iz
Jermenovaca;
124. POPADI] STOJA, ro|ena4. aprila 1937. godine u Bu|evu kod
Sjenice, od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj
Dom do{la 1949. godine iz Jarmenovaca;
125. POPI] JELENA, ro|ena 27. marta 1935. godine u Beogradu,
od oca Milivoja i majke Roze, do{la 8. septembra 1948. godine iz Sopota a otio{la na Umku odakle ubrzo preseqena u Smederevsku Palanku;
77
78
76
Mnogi su je zvali Ki}a a po zapisima pok. Bose Stanojevi} majka joj se zvala
Stamena. Udato se prezivala Milenkovi} a bila je vaspita~ica u Beogradu.
Udata ôngradac ivi na Novom Beogradu.
De~ji dom u Mionici
126. POPOVI] V. DRAGIWA, ro|ena 1937. godine u selu Mrkowe, od oca Vojislava a ime majke nepoznato,
127. PRVANOVI] NATALIJA, ro|ena 25. februara 1934. godine
u Velikoj Plani, od oca Jovana i majke Natalije, od 15. fabruara 1947.
godine u Zabreju;
128. RADENKOVI] VIDOSAVA79, ro|ena 24. septembra 1934. u Ragode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majke Zorke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku, odakle
je {kolske 1952/53. godine bila u U~iteqskoj {koli u Beogradu;
129. RADENKOVI] GORDANA80, ro|ena 14. avgusta 1937. godine u
Ragode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majke
Zorke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku,
odakle je pre{la u Industrijsku {kolu u Beogradu;
130. RADIVOJEV QUBINKA, ro|ena 16. septembra 1938. godine u
Perlezu, srez tami{ki, od oca Qubomira i majke Radenke, u ovaj Dom
do{la 1949. godine iz Brusa;
131. RADIVOJEVI] DAMWANKA81, ro|ena 13. juna 193582. godine u Strmovu, srez qi{ki (sada Op{tina Lajkovac), od majke @ivane
a ime oca nije poznato, u ovaj Dom do{la 20. septembra 1947. godine a
oti{la na Umku odakle upu}ena u Industrijsku {kolu u Beogradu;
132. RADIÊVI] ÊDOMILA, ro|ena 15. novembra 1937, u Uro{evcu83, od oca Vasilija i majke Vasilije, do{la je septembra1949. godine iz De~jeg doma na Rudniku a oti{la na Umku odakle je preme{tena u Smederevsku Palanku;
133. RADI[I] DESANKA, ro|ena 14. marta 1935. godine u Le{nici, srez jadranski, od oca Stanka i majke ~ije ime nije zabeleeno.
134. RADOSAVQEVI] QIQANA, ro|ena 1936. godine u Beogradu. Ime roditeqa nam nepoznato. U ovaj Dom dovedena 12. februara
1948. godine; iz Doma na Umci 1950. godine prva se udala.
135. RENKE Jozefa MARIJA, ro|ena 1933. godine u Santuru, Zrewanin;
79
80
81
82
83
Udata Milo{evi} bila je bibliotekar a radila je u Vojno-geografskom

institutu, Poegi, Petoj beogradskoj gimnaziji i Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti.
Udata Naumovi} zavr{ila je tekstilnu {kolu a ivi u Beogradu.
Udata Litri} radila je kao umetni~ki rukovodilac u Parainu.
Prema podacima iz Upisnice u Niu gimnaziju ro|ena je 7. avgusta 1935. godine.
U Upisnici Nie imnazije u Mionici pi{e da je ro|ena u Pri{tini a to i
proizilazi iz podataka pok Bose Stanojevi}.
77
Milorad Radoj~i}
84
136. REFKA \UKI] STANA ro|ena 16. jula 1935. godine u Kovinu, srez kovinski, od oca Andrije i majke Latinke, do{la je iz Petrovca, septembra 1947. godine a oti{la na Umku;
137. RIKERT EMILIJA ELA, ro|ena 14. januara 1934. godine u
Vr{cu, od oca Franca i majke ~ije nam ime nije poznato;85
138. RISTI] NATALIJA, ro|ena 7. februara 1934. godine u Kraqevu, od oca Milana i majke ~ije ime nije zabeleeno;
139. ROSI]. VIDA, ro|ena 6. maja 1938. godine u Novom Selu, srez
nepoznat, od oca Bogosava i majke Leposave, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Jarmenovaca;
140. SAVI] SMIQA, ro|ena 1938. godine u nekom mestu na Kosovu,
od oca Mila i majke Milke, u ovaj Dom do{la 1949. godine sa Rudnika;
141. SARAFIMOVI] NADE@DA ro|ena 1937. godine u Bitoqu,
Makedonija, od oca Vlade i majke ~ije ime nije poznato; u ovaj Dom do{la 1949. godine sa Rudnika.
142. SIMI] N. DU[ANKA, ro|ena 1937. godine u.....
143. SMIQANI] SAVETA86, ro|ena 28. septembra 1932. godine u
Jeevici, srez trnavski (sada Op{tina â~ak), od oca Dragomira i
majke Savete;
144. SPASI] RU@ICA, ro|ena 13. aprila 1936. godine u Gorwoj
Koritnici, srez belopalana~ki, od oca Stanislava i majke Jorde, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine, preseqena na Umku a ubrzo
potom pre{la u Smederevsku Palanku;
145. SPASOJEVI] DRAGICA, ro|ena 15. jula 1935. godine u Zili~ini, srez rogati~ki, od oca Milisava i majke Zlatane, od 18. 12.
1946. u Zabreju a 22. septembra 1949. godine upu}ena je u Niu poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu;
146. SPASOJEVI] RADMILA, ro|ena 16. juna 1935. godine u Loznici, srez vaqevski, od oca Milovana
147. STANI] STANOJKA.....
148. STANIMIROVI] SAVETA, ro|ena 18. aprila 1936. godine
u [apcu, od oca Dragomira i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj
Dom do{la iz Jarmenovaca 1949. godine
149. STANKOVI] VERA, ro|ena 9. decembra 1933. godine, od oca
Vasilija i majke ~ije ime nije zapisano;
84
85
86
78
Radila je u Fabrici Zelengora na Umci a ivi u beogradskom nasequ Rakovica.

Jo{ 1948. godine upu}ena je u varadin.
Do{la u Dom 1. oktobra 1947, a 22. januara 1948. godine upu}ena u bolnicu u
Vaqevo.
De~ji dom u Mionici
150. STANKOVI] ZORKA87 ro|ena 19. aprila 1937. godine u Loznici, srez jadranski, od oca Milana i majke @ivane, do{la je iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la je na Umku;
151. STANKOVI] KATARINA88, ro|ena 13. avgusta 1934. godine
u Velikom Bawincu, srez vlasotina~ki, od oca Milivoja i majke Milosave, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;
152. STANKOVI] MILADIJA, ro|ena 26. aprila 1934. godine u
Maloj Plani, (verovatno Op{tina Prokupqe a moda i Smederevska
Palanka) od oca êdomira i majke ~ije nam ime nije poznato
153. STANKOVI] MILKA89, bila je u Domu u Mionici ali do
drugi podataka nismo mogli do}i.
154. STANOJEVI] @IVKA, ro|ena 12. maja 1935. godine u Osipaonici, srez podunavski, od oca Vladimira i majke ~ije ime nije zabeleeno. Ona se iz Doma na Umci 1950 godine udala.
155. STOPI] QUBINKA90, ro|ena 12. marta 1936. godine u
Roanstvu91, srez zlatiborski, od oca Milisava i majke Stanimirke,
od 24. oktobra 1946. u Zabreju.
156. STO[I].MILOSAVA92, ro|ena 29. februara 1936. godine u
selu Ora{ju, srez zaglavski, od oca Milo{a i majke Bosiqke; u ovaj
Dom do{la 1949. godine sa Rudnika;
157. STO[I] OLGA93, ro|ena 10. marta 1938. godine u Xepu, op{tina Vladi~in Han, od oca Milo{a, a ime majke nepoznato, do{la
1949. godine iz De~jeg doma na Rudniku
158. TADI] MILENA dovedena je iz Doma na Rudniku u Mionicu
1949. godine;
159. TOMA[EVI] EVICA, ro|ena 1935. godine u Sremskoj Ra~i,
od oca Luke i majke Jelene, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a 22. septembra 1949. godine upu}ena u Niu poqoprivrednu
{kolu u Bavani{te;
87
88
89
90
91
92
93
Udata Ristivojevi} kao bibliotekar radila je u Loznici.

Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. septembra 1934. godine u
Velikom Bowincu, srez vlasotina~ki, a wen sin u telefonskom razgovoru tvrdi
da je ro|ena u Babu{nici. Udata ]alovi} kao bibliotekar radila je u Beogradu i
Kovinu, gde je umrla.
Pre dvadesetak godina ivela je u loznici i u~estvovala na prvom okupqawu
pitomica.
Udata \okovi} kao medicinska sestra radila na O~nom odeqewu Bolnice u
Uicu.
Po drugim podacima ona je iz sela Trnava, ~ija je Zadwa po{ta Rodestvo
Udata Lazovi}, ivi na Umci a drugarice su je zvale Cura.
Udata Milo{evi} kao vaspita~ica radila u Svetozarevu, odnosno Jagodini.
79
Milorad Radoj~i}
94
160. TOMA[EVI] MILENA , ro|ena 26. aprila 1934. godine u

Uro{evcu95, od oca Goluba i majke Stoje, do{la iz Belanovice 7. septembra 1947. godine, oti{la u Umku, odakle je preseqena u Smederevsku Palanku;
161. TOMA[EVI] M. MILKA, ro|ena 1939. godine u Drenovi;
162. TOMA[EVI]. STANA, ro|ena 14. aprila 1937. godine u
Kragujevcu, od Goluba i Stoje, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Belanovice;
163. CVEAFER ELIZABETA, ro|ena 3. oktobra 1933. godine u Vr{cu, od oca Johana i majke ~ije nam ime nije poznato.
164. CVETKOVI] MALINA, ro|ena 17. aprila 1937. godine u Kulini, srez moravski, od oca Aleksandra i majke Stojane, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a juna 1950. godine oti{la kod majke;
165. CVETKOVI] RU@ICA, ro|ena 15. avgusta 1932. godine u Dowoj Qubovi|i, srez azbukova~ki (sada Op{tina Qubovija), od oca
Bogdana i majke ~ije ime neznamo;
166. CVIJANOVI] VERA, ro|ena 8. decembra 1935. godine u Obili}u, srez gra~ani~ki, od od oca \ure i majke ~ije ime nije poznato,
do{la u ovaj Dom sa Rudnika 1949. godine;
167. CVIJANOVI] SOFIJA, ro|ena 6. marta 1938. u Obili}u, od
oca \ure a ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~jeg doma sa
Rudnika;
168. CRNOBRKI] BOJANA, ro|ena 6. jula 1933. godine u Zasavici, srez ma~vanski (sada Op{tina Bogati}), od oca Tome i majke ~ije
nam ime nije poznato; do{la u ovaj Dom 3. februara 1948. godine;
169. ÔLI] DOVIJANA96 ro|ena 3. maja 1936. godine u Buaru,
srez ui~ki (sada Op{tina Uice) od majke Angeline i oca ~ije nam je
ime nepoznato. U ovaj Dom dovedena 6. februara 1948. godine.
170. [I[I] MILKA, ro|ena 27. marta 1936. godine u Roga~ici,
srez ra~anski, od Bogosava i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj Dom
do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;
171. [IPFER ANA, ro|ena 15. jula 1935. godine u [upqaji, srez
sen}anski, od oca Josifa i majke Katarine, do{la 14. septembra 1947.
godine a oti{la kod oca u Austriju;
94
95
96
80
Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 17. decembra 1934. godine.
Prema podacima iz Upisnice za Niu gimnaziju u Mionici ro|ena je 28.
decembra 1934. godine u Ko{arama, srez kosovski.
Udata Jovanovi} ivi u Novom Beogradu.
De~ji dom u Mionici
172. [KRBI]. DRAGICA, ro|ena 9. avgusta 1939. godine uZagvozdu, srez {ibeni~ki, Hrvatska, od oca Save i majke ~ije ime nije zabeleeno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;
173. [MIT MARIJA, ro|ena 4. marta 1933. godine u Nakovu, Op{tina Kikinda, od oca Ota i majke ~ije nam ime nije poznato
174. [PEGAR KOVIQKA97, ro|ena 15. aprila 1935. godine u Barama, Bosanski Petrovac, od oca Bogdana i majke Deve, do{la 6. septembra 1947. godine a oti{la na Umku, odakle je upisala U~iteqsku
{kolu u Kikindi;
175. [URLAN NADA, ro|ena 1935. godine u Junkovcu, srez kolubarski, okrug beogradski (sada Op{tina Lazarevac), od oca Milana i
majke Stane, do{la 1947. godine a oti{la na Umku.
REZIME
De~ji dom u Mionici prethodno je, neko vreme, radio u Obrenovcu i Zabreju kraj Obrenovca. U Mionici je postojao i delovao od septembra 1947.
do septembra 1950. godine. Svoje daqe bitisawe nastavio je u Umci, izme|u
Beograda i Obrenovca. Za kratko vreme postojawa, kroz wega je pro{ao veliki broj pitomica. Iz svega ovoga proizilazi da je De~ji dom u Mionici
vaio za jednu od boqe organizovanih i uzornih de~ijih ustanova u Srbiji,
pa su ga obilazile i neke delegacije da bi se upoznale sa uslovima ivota
{ti}enica i organizacijom rada.
Kapacitet De~jeg doma iznosio je 80-oro dece, a ponekad je u wemu ivelo i
preko 110 pitomica. Dom je prihvatao ratnu siro~ad i socijalno nezbrinutu
decu, uzrasta od 11 do 17 godina, iz skoro svih krajeve biv{e FNRJ. Bio je sme{ten u zgradi biv{eg Sreza (sada zgrada op{tine Mionica) u kojoj je bilo 73
prostorije. Za svoje potrebe, Dom je koristio samo deo tih prostorija.
Najve}i broj {ti}enica bio je ukqu~en u redovan sistem obrazovawa, odnosno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli i nioj gimnaziji u Mionici.
Za one koje su prestarile za redovno obrazovawe, Dom je organizovao polugodi{we ili godi{we te~ajeve.
Upravnik Doma je bio Qubinko Filipovi} a glavna vaspita~ica Bosiqka Stanojevi}.
Po{to je pro{lo 55 godina od zatvarawa ovog Doma, te{ko je egzaktno
re}i koliki je i kakav bio wegov stvarni doprinos. îni nam se da smo najblii istini ako konstatujemo da je on bio nemerqiv sa aspekta svojih {ti}enica. Omogu}io im je da opstanu, da se razviju u zdrave i normalne osobe,
da steknu svoje profesije i zasnuju sopstvene porodice. U znak zahvalnosti
97
Udata Mar~eta po zavr{etku {kolovawa obavqala vi{e zna~ajnih politi~kih

dunosti, a bila i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo. Sada
penzioner u Pan~evu.
81
Milorad Radoj~i}
za pruenu qubav i negu, neke od wih su se trajno nastanile u ovoj sredini i

zasnovale svoje porodice, dok druge ive i rade na strani, ali ne zaboravqaju svoje hraniteqe. Po{to u Srbiji oivqava hraniteqstvo ovo je prilika da se ne samo podsetimo na ovu ve} zaboravqenu ustanovu ve} i da se zapitamo da li smo humani i {ta bi mogli i mi u~initi za one bez roditeqskog starawa, bolesne i nemo}ne.
82
UDK =
Milan Milo{evi}
Policijska akademija
Beograd
PRILOG IZUÂVAWU
BEZBEDNOSNO-OBAVE[TAJNIH INSTITUCIJA
U SRBIJI (1989-2005)
APSTRAKT: Rad je posve}en sagledavawu organa i institucija koji su predstavqali dominantne nosioce obave{tajnih i bezbednosnih aktivnosti na
tlu Srbije s kraja XX i po~etka XXI veka. Polaze}i od toga, glavnu sadrinu
rada predstavqa analiza organizacije i funkcionisawa obave{tajno-bezbednosnih struktura u periodima od 1989. do 2000. i od 2001. do 2005. godine.
Za bezbednosno-obave{tajne strukture Srbije i Jugoslavije, koje su

predstavqale dominantne nosioce obave{tajnih i bezbednosnih aktivnosti na tlu Srbije s kraja XX i po~etka XXI veka, karakteristi~ne su su{tinske promene i reforme, koje su na ~elu pratile transformaciju samog dru{tva od raspada SFRJ, preko stvarawa SRJ i
stavqawa AP KiM pod me|unarodni protektorat, do konstituisawa
Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Me|utim, proces dogradwe i
transformacija nastavqen je i kasnije, prakti~no sve do kraja 2005.
godine.
Posebno zna~ajne promene u pogledu organizacionih oblika i
funkcionisawa civilnih bezbednosno-obave{tajnih institucija,
odnosno organa dravne bezbednosti izvr{ene su na samom po~etku
tog perioda, tj. momentom stupawa na snagu amandmana na Ustav Srbije (1989), dono{ewa novog Ustava Srbije (1990) i novog Zakona o unutra{wim poslovima (1991). U skladu sa inoviranim ustavnim i zakonskim re{ewima koncipiran je i novi sistem organa dravne bezbednosti s ciqem da efikasno funkcioni{u na celokupnoj teritoriji Srbije. S tim u vezi je na sednici Predsedni{tva SR Srbije, od 28.
83
Milan Milo{evi}
februara 1990. godine, doneta odluka o preuzimawu organizovawa i vr{ewa poslova za{tite ustavnog poretka na teritoriji SAP Kosovo.
Drugi momenat od nesumwivo esencijalnog zna~aja za razvoj bezbednosno-obave{tajnog sistema Republike Srbije u celini predstavqa dono{ewe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Naime, su{tinu tog zakona prestavqa izdvajawe organa dravne bezbednosti iz Ministarstva unutra{wih poslova i wihovo stavqawe pod
civilnu kontrolu, odnosno kontrolu zakonodavne i izvr{ne vlasti.
Prema tome, posebna sluba za poslove dravne bezbednosti Srbije
ovim je po prvi put od svog institucionalizovawa 1831. godine postala organizacija izvan okvira odre|enog ministarstva , tj. autonomna
institucija!1.
Organi i slube bezbednosti u Srbiji s kraja XX i po~etka XXI veka
Sistem dravne (nacionalne) bezbednosti u Republici Srbiji kao
podsistem u ukupnom sistemu bezbednosti zemqe, od samog konstituisawa SRJ, kao posledwe jugoslovenske drave, pa do demokratskih
promena iz oktobra 2000. godine (i kasnije do oktobra 2002. godine),
~inili su organi i tela zakonodavne i izvr{ne vlasti zadueni za
kontrolu rada slube bezbednosti, zatim obave{tajne i bezbednosne
slube na saveznom i republi~kom nivou, kao i posebne jedinice za
specijalne operacije i antiteroristi~ka dejstva ukqu~uju}i Jedinicu za specijalne operacije (JSO) u sastavu RDB i Specijalnu antiteroristi~ku jedinicu (SAJ) u sastavu RJB MUP-a Srbije. Specijalna antiteroristi~ka jedinica policije funkcionisala je i u MUP-u
Crne Gore, dok su u okviru Vojske Jugoslavije delovali: protivteroristi~ki bataqon Sokolovi u sastavu 72. specijalne brigade iz
Pan~eva, 63. padobranska brigada iz Ni{a, jedinica za diverzantska
dejstva pomorskog centra u Kumboru i protivteroristi~ki odred vojne policije Kobre.
Kao mehanizmi kontrole i nadzora nad radom obave{tajnih i bezbednosnih slubi SRJ na saveznom nivou nominalno su funkcionisa-
84
Uredbom iz 1831. godine ustanovqena je funkcija (tajne policije za politi~ke

poslove( (u okviru tada{we beogradske policije) sa zadatkom (tajna umi{lenija
isku{avati i motriti da se ne bi ob{~enarodni mir naru{avao( i to kako
(beogradski iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi(.
Me|utim, zbog nerazvijenosti tada{wih organa dravne uprave i dugogodi{weg
preplitawa policijskih i vojnih organa i slubi (vnutrena vojska i sl.),
civilna obave{tajna sluba je u Kneevini i Kraqevini Srbiji bila daleko
maweg zna~aja od vojne.
Prilog uzu~avawu bezbednosno-obave{tajnih institucija...
li: odbori za odbranu i bezbednost oba ve}a Savezne skup{tine, kao i

Komisija za kontrolu slube dravne bezbednosti Savezne skup{tine, a u odre|enoj meri i Odbor za dravni i pravni sistem Savezne
vlade. U Republici Srbiji identi~na zaduewa su imali Odbor za odbranu i bezbednost Skup{tine Srbije i Odbor za pravni sistem i
dravne organe Vlade Republike Srbije koji je razmatrao nacrte zakona i drugih propisa.2
Sistem dravne bezbednosti SRJ, u uem smislu, sa~iwavali su u
ovom periodu organi dravne bezbednosti pri Ministarstvu unutra{wih poslova na republi~kom nivou (RDB u Srbiji i SDB u Crnoj
Gori), a na saveznom nivou Sluba za informisawe i dokumentaciju u
Saveznom ministarstvu inostranih poslova (SID), Sluba bezbednosti (ranije Direkcija bezbednosti, odn. Sektor bezbednosti) u
istom Ministarstvu, kao i obave{tajno-bezbednosne institucije VJ
(Obave{tajna uprava i Uprava bezbednosti General{taba VJ).3 Naime, poznato je da nakon 1992. godine fakti~ki (a od 2001. godine i formalno) SMUP vi{e nema organe dravne bezbednosti u svom sastavu,
izuzev donekle Prve uprave (za fizi~ko obezbe|ewe odre|enih li~nosti), koja je preuzela deo poslova obezbe|ewa i za{tite od nekada{we
VII uprave SDB SSUP.
Osim toga ova, posledwa faza u razvoju organa dravne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije bila je
uslovqena dru{tvenim procesima koji su rezultat permanentnog delovawa ovih organa u uslovima ratnog okruèwa od samog osnivawa
SRJ 1992. godine, eskalacije masovnog terorizma albanskih separatista na Kosovu i Metohiji (1997-1999) i na jugoistoku Srbije
(2000-2001) i vazdu{nih udara oruànih snaga zemaqa ~lanica NATO
tokom 1999. godine.
Samo Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije ina~e
je bilo, u organizacionom smislu, podeqeno na Resor dravne i Resor
javne bezbednosti, kao i na prosvetno-nau~ne institucije u koje su
ubrajani Policijska akademija, Vi{a {kola unutra{wih poslova,
Sredwa {kola unutra{wih poslova i Institut bezbednosti. Istovremeno, Resor javne bezbednosti ~inilo je 10 uprava: Uprava polici2
Vidi: Poslovnik ve}a gra|ana Savezne skup{tine (iz 1994), Poslovnik ve}a republika Savezne skup{tine (iz 1995), Zakon o osnovama sistema dravne bezbednosti (iz 1984), i dr.
Nakon 1989. godine slubom vojne bezbednosti su rukovodili: Marko Negovanovi}
(1989-1991), Aleksandar Vasiqevi} (1991-1992), Nedeqko Bo{kovi} (1992-1993),
Aleksandar Dimitrijevi} (1993-1999), Geza Farka{ (1999-2000), Milan \akovi}
(2000-2001) i Aco Tomi} (2001-2003)
85
Milan Milo{evi}
je, Uprava kriminalisti~ke policije, Uprava saobra}ajne policije,

Uprava pograni~ne policije, Uprava protivpoarne policije, Uprava za analitiku, Uprava za informatiku, Uprava za vezu, Uprava za zajedni~ke poslove, Uprava za poslove ishrane i sme{taja i Operativni
centar. U to vreme stvorene su i savremenije manevarske snage javne
bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova u vidu jedinica zaduenih za posebne zadatke: za{titu bezbednosti Republike Srbije i
wenih gra|ana u redovnim i vanrednim uslovima, obezbe|ewe masovnih skupova i sprovo|ewe opasnih kriminalaca, uspostavqawe javnog
reda i mira kada je naru{en u ve}em obimu, odnosno, za sve situacije
koje prevazilaze mogu}nosti i snage redovnog sastava policije.4
Odravawem izbora u septembru i smenom vlasti nakon 5. oktobra
2000. godine, inicirane su temeqne i dalekosene reforme u organima dravne bezbednosti Republike Srbije. Ove izmene su deo demokratske transformacije celokupnog bezbednosno-obave{tajnog sistema, koji je u MUP Republike Srbije otpo~eo formirawem andarmerije kao mobilne policijske formacije za antiteroristi~ka dejstva i
druge sloene zadatke. Naime, predvi|eno je da u sklopu ove policijske formacije zadejstvuje Odeqewe za obave{tajne i kontraobave{tajne poslove (takti~kog nivoa). Tako|e je, u okviru andarmerije,
oformqena organizaciona podcelina koja predstavqa novu specijalizovanu antiteroristi~ku formaciju sa nazivom Protivteroristi~ka jedinica (PTJ).
U me|uvremenu je formirana i zadejstvovana posebna Uprava za
borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) koja se, izme|u ostalog, bavi i kontraobave{tajnom za{titom sopstvenih resursa, a ima i
Odeqewe za posebne akcije nameweno specifi~nim bezbednosnim poslovima i zadacima (Odsek za opservirawe i dokumentaciju, Grupa za
za{titu odre|enih kategorija lica). Izvr{ene su i druge organizacione promene od zna~aja za funkcionisawe sistema dravne bezbednosti, odnosno za obave{tajne i bezbednosne institucije u Srbiji. Izme|u ostalog, objediwene su dve jedinice (iz RDB i RJB) u jedinstvenu
Helikoptersku jedinicu MUP i racionalizovawe wenog rada, a identi~no je postupqeno sa obe postoje}e slube za obezbe|ewe li~nosti i
objekata. Ustanovqena je i funkcija Generalnog inspektora RDB.5
4
86
Posebne jedinice policije PJP (do 1996. godine Posebne jedinice milicije
PJM) oficijelno su osnovane 12. maja 1992 (sa Obradom Stevanovi}em na ~elu), a
reorganizovane 1. avgusta 1993. godine.
Uporedi: Bogdanovi}, Branko, Dva veka policije u Srbiji, Beograd: MUP RS, 2002,
str. 315.
Po~etkom 2002. godine formiran je Savet za dravnu bezbednost

kao radno telo Vlade Republike Srbije. ^lanovi ovog tela su predsednik i ~etiri potpredsednika vlade, ministri unutra{wih poslova i
pravde, ~lan koga iz svojih redova odredi republi~ka vlada, na~elnici RDB i RJB MUP, jedan ~lan na~elstva RDB i savetnik predsednika
Vlade za dravnu bezbednost. U delokrug rada ovog tela spada utvr|ivawe prioriteta dravne bezbednosti i usmeravawe rada tog resora,
upravqawe kriznim situacijama, nalagawe mera za suprotstavqawe
terorizmu, kao i davawe saglasnosti za upotrebu JSO (do wenog raspu{tawa). Predvi|eno je da Savet odlu~uje jednoglasno, s tim da u slu~ajevima nesaglasnosti odlu~uje glas predsednika Saveta.
Do sistemskih promena u organizaciji funkcionisawa organa
dravne bezbednosti Srbije i Jugoslavije do{lo je sredinom 2002. godine, i to dono{ewem Zakona o slubama dravne bezbednosti SRJ i
Odluke o obrazovawu Saveta za borbu protiv terorizma u okviru Savezne vlade. Naime, Zakonom o slubama bezbednosti SRJ precizirano je da na nivou savezne drave funkcioni{u Vojno-obave{tajana
sluba i Vojna sluba bezbednosti, kao i Sluba za istraivawe i
dokumentaciju (SID) i Sluba bezbednosti SMIP6.
Ove slube su delovale kao stru~ni deo sistema bezbednosti koji,
na osnovu politike i strategije nacionalne bezbednosti, obavqa poslove za{tite ustavnog poretka, bezbednosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ustavom i zakonom utvr|enih qudskih prava i
sloboda, kao i drugih dravnih interesa. Konkretnije, ove slube su
imale zadatak da prikupqaju i analiziraju, procewuju i dostavqaju
nadlenim saveznim organima obave{tajne i bezbednosne informacije i procene. Pri tome je bilo propisano da ove zadatke obavqaju u
skladu sa na~elima ustavnosti i zakonitosti, po{tovawa qudskih
prava, politi~ke neutralnosti i nepristrasnosti, profesionalizma
i srazmernosti u primeni ovla{}ewa. Najzad, zna~ajno je napomenuti
da su Vojna obave{tajna sluba i Vojna sluba bezbednosti ovim bile
izuzete iz neposredne ingerencije General{taba VJ, ~ime su neposredno podre|ene civilnoj kontroli od strane Savezne vlade (Saveta ministara SCG), kao i da je dono{ewem ovog Zakona prestao da vai u
svemu prevazi|eni Zakon o osnovama sistema dravne bezbednosti iz
1984. godine.
6
Tokom 2005. godine otpo~eo je sa radom tre}i obave{tajno-bezbednosni entitet u

okviru MIP-a SCG pod nazivom Direkcija za borbu protiv me|unarodnog
terorizma. Na ~elu te direkcije, koja ipak ne predstavqa obave{tajnu slubu u
punom smislu te re~i, od osnivawa je Qubi{a Milanovi}.
87
Milan Milo{evi}
Nakon dono{ewa Ustavne poveqe Dravne zajednice Srbija i Crna Gora i organizacionih promena u Vojsci SCG, stekli su se uslovi
za daqu transformaciju vojnih obave{tajnih i bezbednosnih institucija. Naime, od po~etka 2004. godine u Ministarstvu odbrane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora funkcioni{e Obave{tajno-bezbednosni sektor7, a wegovi konstitutivni delovi postaju Uprava vojno
bezbednosne agencije i Uprava vojno obave{tajne agencije. U sastavu
General{taba vojske SCG ostao je samo deo obave{tajno-bezbednosne
struktura koji je neophodan u procesu komandovawa, a pod nazivom
Uprava za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska
dejstva (G-2). Nije re~ o pukom preimenovawu Vojne slube bezbednosti u VBA, odnosno Vojne obave{tajne slube (II uprave General{taba) u VOA budu}i da je ostvarena su{tinska promena u pogledu rukovo|ewa i kontrole, a do{lo je i do radikalnih organizacijsko-kadrovskih i stru~no-profesionalnih promena.
Vojna obave{tajna agencija (VOA), po oficijelnom stavu, prikupqa
podatke i informacije o svim oblicima ugroavawa Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Ministarstva odbrane i Vojske SCG, obra|uje
ih i dostavqa na kori{}ewe. Ona zajedno sa Upravom za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva General{taba
~ini vojnoobave{tajnu slubu, s tim {to u tu strukturu ulaze i organizacije po dubini, obave{tajne, obave{tajno-izvi|a~ke i izvi|a~ke
jedinice u operativnim i takti~kim sastavima vojske. Sama VOA ima
~etiri odeqewa (za prikupqawe podataka, za analizu i procenu, za kadrove i za logistiku), i jedan odsek (za unutra{wu kontrolu)8.
Kad je u pitawu Vojna bezbednosna agencija (VBA) treba konstatovati da su promene izvr{ene i u smislu razdvajawa kontraobave{tajne od op{te bezbednosne funkcije, koje sada obavqaju VBA i Odeqewe
za vojnu policiju General{taba Vojske SCG. Radom VBA rukovodi direktor, koji je neposredno pot~iwen Ministarstvu odbrane Dravne
zajednice Srbija i Crna Gora. Strukturu VBA ~ine Direkcija i izvr{ni organi centri VBA u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kraqevu i
Podgorici, zatim Centar za operativno-tehni~ku podr{ku i Centar
7
88
Od osnivawa u septembru 2004. do kraja 2005. godine na ~elu Obave{tajno-bezbednosnog sektora MO SCG bili su generali Milan Zari} i Aleksandar Dimitrijevi}. Vojnoobave{tajnom slubom (II Uprava G[, VOA) u posmatranom periodu
rukovodili su Branko Krga, Radoslav [kori} i Branislav Anoi~i} (kao v.d.).
Prvi direktor VBA bio je pukovnik Momir Stojkovi}, a nasledio ga je Svetko
Kova~ (kao v.d.).
Uporedi: Bela kwiga odbrane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd:
Ministarstvo odbrane, 2005, str.79 i sl.; Vojska, (28. 04. i 05. 05) 2005, str. 12-13.
za usavr{avawe kadrova. Najzad, u pogledu nadlenosti i zadataka

propisano je da VBA otkriva, prati, dokumentuje i preseca: a) obave{tajnu i drugu neprijateqsku delatnost stranih obave{tajnih
slubi u i prema Vojsci SCG; b) unutra{wi i me|unarodni terorizam, ilegalni promet opasnih materija, {verc naoruawa i vojne
opreme i subverzivne aktivnosti usmerene prema Vojsci SCG i Ministarstvu odbrane, i 3) krivi~na dela protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti SCG, protiv ~ove~nosti i me|unarodnog ratnog i humanitarnog prava i najteih dela sa elementima organizovanog kriminala. Pored toga, VBA vr{i istraivawe i dokumentovawe paravojnog
organizovawa i ilegalnog naoruavawa i kontraobave{tajno {titi
komande, ustanove, objekte i pripadnike Ministarstva odbrane; formacijska mesta, informacije i podatke od posebnog zna~aja za odbranu
zemqe; i Ministarstvo odbrane u me|unarodnim i humanitarnim operacijama.
Sluba dravne bezbednosti SSUP
Po~etkom 1991. godine, Sluba dravne bezbednosti, u okviru saveznih organa unutra{wih poslova (SSUP, kasnije SMUP), nominalno je bila organizovana u 10 uprava i dva samostalna odeqewa, pri
~emu je realno stawe bilo druga~ije od nominalnog. Naime, VI uprava
SDB SSUP nije ni bila ustrojena. Pri SDB SSUP je delovalo i nekoliko specijalnih savetnika saveznog sekretara, koji su stalno ili
povremeno dobijali odre|ene zadatke iz delokruga rada Slube. U
SDB SSUP je 1990. godine bilo sistematizovano 712, a popuwena su
bila 592 radna mesta.9
I uprava (strane obave{tajne slube) obuhvatala je poslove usmeravawa i koordinirawa rada Slube na suprotstavqawu stranim obave{tajnim slubama, albanskoj emigraciji (zbog wenih veza sa albanskom obave{tajnom slubom), IB emigraciji i me|unarodnom terorizmu, a od 1988. godine se bavila i obave{tajnim radom. Sistematizacijom su bila predvi|ena 33 radna mesta, a je bilo popuweno 27. II
uprava (neprijateqska emigracija) obavqala je poslove usmeravawa i
koordinirawa rada i neposrednog delovawa prema neprijateqskoj
emigraciji u zapadnoevropskim i prekomorskim zemqama. Imala je
sistematizovanih 14, a popuwenih 11 radnih mesta. III uprava (unutra{wi neprijateq) obavqala je poslove usmeravawa i koordinirawa
9
Na ~elu SSUP-a u to vreme se nalazio general-pukovnik Petar Gra~anin, dok je

Slubom dravne bezbednosti SSUP rukovodio Zdravko Musta~, delegiran iz
Hrvatske s mesta zamenika republi~kog sekretara.
89
Milan Milo{evi}
rada na suprotstavqawu aktivnosti unutra{weg neprijateqa. Za te

poslove bilo je sistematizovano 20, a popuweno 12 radnih mesta. Bila
je podeqena na dve operativne grupe. Prva grupa je obra|ivala sve nacionalizme osim albanskog, verske zajednice, gra|ansku desnicu i liberalizam. Druga operativna grupa, bavila se albanskim nacionalizmom, birokratizmom, etatizmom i podrivawem ekonomske osnove
dru{tva. IV uprava (prevodila~ki poslovi) bavila se prevo|ewem za
potrebe SDB, ali je bila i servis celog SSUP-a. Za obavqawe navedenih poslova je bilo sistematizovano 76, a popuweno 67 radnih mesta.
V uprava (istraivawa, analize, izve{tavawe) bavila se analiti~kim
poslovima i eksternim izve{tavawem. Od 62 sistematizovana radna
mesta, bilo je popuweno 57. VII uprava u ~ijem je delokrugu bila kontraobave{tajna za{tita saveznih organa i organizacija, obezbe|ewe
~lanova Predsedni{tva SFRJ i drugih {ti}enih li~nosti i objekata. U upravi je bilo sistematizovano 64, a popuweno 57 radnih mesta.
VIII uprava (informatika) bavila se poslovima dokumentacije i informati~ke obrade podataka, prvenstveno za potrebe I, II, III, VII i X
uprave. U toj organizacionoj jedinici je obra|ivan i deo dokumentacije SJB SSUP (Interpol, stranci, Operativni glasnik i registri).
Uprava je vodila oko 7.000 aktivnih dosijea (obrada). Za vr{ewe navedenih poslova bilo je sistematizovano 158, a popuweno 138 radnih mesta. IX uprava (operativna tehnika) je imala sistematizovanih 120, a
popuwenih 99 radnih mesta. X uprava (nadzor stranih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u Beogradu) je do 1975. godine vr{ila i nadzor trgovinskih, novinskih i drugih stranih predstavni{tava, posle ~ega su ti poslovi pre{li u nadlenost SDB RSUP Srbije. Uprava je delovala u 7 operativnih grupa, i to: dve operativne
grupe za nadzor isto~noevropskih DKP, tri za pra}ewe zapadnoevropskih, jedna za nadzor DKP azijskih, afri~kih i latinoameri~kih
zemaqa i jedna grupa za izvo|ewe operativnih akcija. U X upravi je
bilo sistematizovano 58, a popuweno 45 radnih mesta. Sredinom 1989.
godine, uprava je vodila 120 obrada i koristila 350 saradnika, te 600
operativnih i prijateqskih veza. XI uprava (tajno pra}ewe i osmatrawe) je imala 88 sistematizovanih, a 65 popuwenih radnih mesta. XII samostalno odeqewe (saradwa sa stranim slubama bezbednosti) imalo
je 8 sistematizovanih, a 7 popuwenih radnih mesta. XIII samostalno
odeqewe (op{ti poslovi) imalo je 11 sistematizovanih, a 9 popuwenih
radnih mesta.
90
Resor dravne bezbednosti MUP RS

Krajem XX i na samom po~etku XXI veka (1989-2002), kao osnovna
organizaciona jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, Resor dravne bezbednosti je predstavqao samostalnu i
specijalizovanu slubu koja se bavila za{titom bezbednosti Republike i otkrivawem i spre~avawem delatnosti usmerenih na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka. Neki autori isti~u da je
RDB, s obzirom na zadatke i ulogu, metode i na~in rada, imao niz karakteristika koje ga pribliavaju pojmu obave{tajne slube, dok se
osnovnim zadacima RDB smatraju:
obave{tajni rad (prikupqawe obave{tewa i podataka od zna~aja
za bezbednost, spoqno-politi~ke, ekonomske i druge interese zemqe),
kontraobave{tajni rad (prikupqawe obave{tewa i podataka o
nosiocima ugroavawa bezbednosti drave, o obave{tajnim aktivnostima u korist neke strane drave ili organizacije),
suzbijawe terorizma i ekstremizma (prikupqawe podataka o podsticawu, pripremama, ili planirawu napada i suzbijawe inkriminisane delatnosti ekstremista),
kontraobave{tajna za{tita drave i obave{tajne tajne (za{tita
tajnosti odre|enih podataka i dokumenata iz delokruga rada dravnih organa koja moe biti: personalna, radnih mesta, za{titni
reim, za{tita tehni~kim sredstvima i fizi~ka za{tita).10
Kao {to se vidi u sadraju rada RDB je bila prisutna bezbednosna
i obave{tajna delatnost, s tim {to je bezbednosna delatnost podeqena i obuhvata kontraobave{tajni rad (kontra{pijunau i kontrasubverziju), suzbijawe terorizma i ekstremizma i kontraobave{tajnu za{titu drave i obave{tajne tajne. Evidentno je u delokrugu rada RDB
dominirala kontraobave{tajna delatnost, pri ~emu je otkrivawe delatnosti usmerenih na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka podrazumevalo preteno represivnu delatnost, dok spre~avawe
tih delatnosti predstavqa preventivnu delatnost kontraobave{tajnih organa RDB. Sadraj rada RDB je u odre|enoj meri bila i obave{tajna delatnost (u uem smislu). Obave{tajnim radom prikupqana
su obave{tewa i podaci od zna~aja za bezbednost, spoqno-politi~ke,
ekonomske i druge interese zemqe, zbog ~ega se smatralo da RDB ima
vanu ulogu i u kreirawu dravne politike. Ostale delatnosti (analitika, izve{tavawe, dokumentovawe, evidencije i sl.) tako|e su bile
10
Kova~evi}, Sreten i dr., Organizacija i nadlenost Ministarstva unutra{wih

poslova (autorizovana predavawa), Beograd: V[UP, 1995, str. 41, 81 itd.
91
Milan Milo{evi}
prisutne u sadraju rada RDB. Nasuprot tome, subverzivna delatnost

nije bila zastupqena u sadraju rada ove slube.
Prema tome, bezbednosna delatnost slube RDB proizlazila je iz
zakonske formulacije wene nadlenosti, koja se sastojala u spre~avawu (preventivna delatnost) i otkrivawu (represivna delatnost) aktivnosti, koje su usmerene na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka. Preventivna aktivnost je obuhvatala primenu sredstava
i metoda na koje je RDB bila posebno ovla{}ena, a koje su preduzimane
s ciqem blagovremenog spre~avawa izvr{ewa protivustavne, ugroavaju}e delatnosti. U takvu aktivnost RDB spadala je, na primer, kontraobave{tajna za{tita drave i obave{tajne tajne (obezbe|ewe
li~nosti, objekata i dokumenata, koji su od zna~aja za dravnu bezbednost, za{titni reim radnih mesta i sl.). Ona je bila preteno defanzivnog karaktera, me|utim u sklopu preventivne aktivnosti spadale su i delatnosti ofanzivnog karaktera, na primer, stvarawe agenturnih pozicija u strukturama aktuelnog ili potencijalnog neprijateqa (tzv. operativna kombinacija). Represivna delatnost je obuhvatala skup mera i radwi, koje je RDB mogla da primewuje u svim slu~ajevima kada postoje osnovi sumwe ili osnovana sumwa da se radi o protivustavnoj delatnosti u zemqi ili inostranstvu.
Na ~elu RDB nalazio se na~elnik resora, koji je ujedno bio i pomo}nik ministra unutra{wih poslova.11 RDB u sedi{tu MUP je imala u svom sastavu 11 uprava, i to: instruktivno-operativne, instruktivno-analiti~ke i instruktivno-tehni~ke, a ove u svom sastavu imaju
odeqewa i odseke. Uprave su formirane na realnom principu, u smislu grupisawa srodnih poslova. Resor je pokrivao u teritorijalnom
smislu celu Republiku, preko regionalnih Centara resora dravne
bezbednosti (CRDB), ~ija se organizacija nije sasvim poklapala sa
politi~ko teritorijalnom organizacijom Republike (okruzima).
CRDB je u svom sastavu imala podcentre, a na pojedinim podru~jima
su se nalazili deta{irani operativni radnici.
Pored ovih, RDB je imala i organizacione jedinice zaduene za
analitiku i izve{tavawe, primenu operativno-tehni~kih sredstava i
metoda, obezbe|ewe lica i objekata, odravawe veza i kriptoza{titu,
dokumentaciju i evidencije i dr. Najzad, u RDB je 1994. godine oformqena i posebna organizacione jedinica specijalizovana za protivteroristi~ka dejstva, koja je u po~etku nosila naziv Jedinica za anti-te11
92
Organima dravne bezbednosti Srbije u periodu 1992-2002. godine rukovodili

su: Jovica Stani{i}, Radomir Markovi}, Goran Petrovi} i Andreja Savi}
koji je istovremeno posledwi na~elnik RDB i prvi direktor BIA.
roristi~ka dejstva (JATD), a koja od 1996. oficijelno egzistira u

ovom Resoru pod nazivom Jedinica za specijalne operacije (JSO)12.
Konkretne promene u Resoru dravne bezbednosti otpo~ele su 25.
maja 2001. godine dono{ewem Uredbe o skidawu poverqivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u Slubi dravne bezbednosti. Novelom od 31. maja 2001. godine naziv ovog akta je izmewen
u: Uredba o stavqawu na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima
Republike Srbije u Slubi dravne bezbednosti. Wime je omogu}eno
svim gra|anima Republike Srbije da ostvare uvid u dosijea koja su za
wih vo|ena po problematici unutra{weg neprijateqa, odnosno unutra{weg ekstremizma i terorizma, u bilo kom periodu od osnivawa
SDB do stupawa na snagu te Uredbe. Sredinom 2001. godine odrana je
i konferencija za {tampu RDB, prva u istoriji te slube.
Krajem 2001. godine izvr{ena je prva zna~ajna organizaciona izmena RDB. Naime, na sednici Vlade Republike Srbije odranoj 15. novembra 2001, izvr{ene su neophodne organizacione promene u RDB, a
JSO je kao specijalna antiteroristi~ka jedinica stavqena pod direktnu ingerenciju Ministra unutra{wih poslova . Time je Jedinica
za specijalne operacije izme{tena je iz sastava Resora dravne bezbednosti i u komandnom smislu, preko ministra unutra{wih poslova, vezana direktno za Vladu Republike Srbije. Formalno je izmewen
delokrug rada, a time i karakter ove formacije preorijentacijom na
spasila~ku funkciju u korist gra|ana i drugih subjekata. Najzad, nakon atentata na premijera Srbije Zorana \in|i}a i progla{ewa vanrednog stawa u Republici, JSO je definitivno rasformirana odlukom ministra unutra{wih poslova od 25. marta 2003. godine.
Bezbednosno-informativna agencija
Dono{ewem Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji Srbije, kao prvog republi~kog zakona o dravnoj bezbednosti, 27. jula 2002.
godine, obrazovana je Bezbednosno-informativna agencija (BIA).
Po~ev od 1944. godine, ovo je bilo peto preimenovawe, ali i tre}a
promena statusa ove slube. Naime, poznato je da je Ozna (1944-1946)
bila vojna sluba u sastavu ministarstva narodne odbrane, da je Udba
od 1946. do 1952. godine vojna sluba u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova, zatim da je Udba od 1952. do 1966. godine civilna
12
Od osnivawa 1996. godine na ~elu Jedinice za specijalne operacije bio je pukovnik Milorad Lukovi}-Ulemek Legija. Nakon {to je Lukovi} napustio slubu,
30. juna 2001. godine, ovu funkciju je preuzeo major Du{an Mari~i} Gumar, koji
je bio komandant do momenta rasformirawa JSO.
93
Milan Milo{evi}
sluba u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova, kao i da su

slube SDB od 1966. do 1992, odnosno RDB od 1992. do 2002. godine bile civilne slube u sastavu ministarstva unutra{wih poslova. Nasuprot tome, od 28. oktobra 2002. godine, BIA je civilna sluba u statusu posebne organizacije.
Pri tome je BIA formirana kao posebna organizacija za: a) za{titu bezbednosti Republike Srbije i otkrivawe i spre~avawe delatnosti usmerenih na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka,
b) istraivawe, prikupqawe, obradu i procenu bezbednosno-obave{tajnih podataka i saznawa od zna~aja za bezbednost Republike Srbije i informisawe nadlenih dravnih organa o tim podacima, i v)
druge poslove odre|ene Zakonom (saradwa sa organima, organizacijama i slubama drugih zemaqa i sl). Na osnovu odgovaraju}ih odredbi
istog Zakona, vlada Republike Srbije je sredinom oktobra 2002. godine donela i neophodne podzakonske akte: Uredbu o disciplinskoj odgovornosti pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, Uredbu
o na~inu evidentirawa, obrade, ~uvawa, kori{}ewa, za{tite i dostavqawa drugim nadlenim dravnim organima informacija i dokumenata o poslovima iz nadlenosti Bezbednosno-informativne agencije, i Uredbu o slubenim legitimacijama pripadnika Bezbednosno-informativne agencije.13
Novoformirana agencija ima svojstvo pravnog lica. Ona u celini
preuzima nadlenost, poslove i zadatke dotada{weg Resora dravne
bezbednosti, ukqu~uju}i sve prostorije, predmete, kompletnu arhivu
i drugi materijal, opremu, sredstva za rad i druga sredstva koja je do
tada koristio RDB. Kontrolu rada BIA ostvaruje prvenstveno vlada
Republike Srbije, ~ije smernice BIA sprovodi prilikom saradwe sa
organima, organizacijama i slubama drugih drava i me|unarodnih
organizacija. Ina~e, radom BIA rukovodi direktor koga postavqa i
razre{ava republi~ka Vlada. Direktor BIA, izme|u ostalog, ima i
dunost da Narodnoj skup{tini i vladi Republike Srbije dva puta
godi{we podnosi izve{taj o radu Agencije i stawu bezbednosti Republike Srbije14. Direktoru u rukovo|ewu pomau wegov zamenik, pomo}nici i savetnici.
U obavqawu poslova iz svoje nadlenosti BIA primewuje odgovaraju}e operativne metode, mere i radwe, kao i odgovaraju}a operativ13
14
94
Vidi: Slubeni list SRJ, br. 37/2002, Slubeni list SRJ, br. 42/2002,
Slubeni glasnik RS, br. 42/2002 i Slubeni glasnik RS, br. 68/2002.
U periodu 2002-2005. godine direktori BIA bili su dr Andreja Savi}, Mi{a
Mili}evi} i Rade Bulatovi}.
no-tehni~ka sredstva kojima se obezbe|uje prikupqawe podataka i

obave{tewa radi otklawawa i spre~avawa delatnosti usmerenih na
podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Srbije, ugroavawe bezbednosti u zemqi i, u vezi s tim, preduzima druge potrebne mere
i radwe na osnovu Zakona i propisa donetih u skladu sa Zakonom. Odluku o primeni odgovaraju}ih mera i metoda u konkretnom slu~aju donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti, tj. zamenik direktora. O poslovima iz svoje nadlenosti BIA obra|uje, ~uva i koristi
prikupqene informacije i dokumentaciju, o ~emu vodi odgovaraju}e
evidencije i obezbe|uje, po op{te prihva}enim bezbednosnim standardima, za{titu wihove tajnosti.
Odstupawe od na~ela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih
sredstava op{tewa, na predlog direktora BIA odobrava odlukom Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je odre|en da po ovim
predlozima odlu~uje (ovla{}eni sudija), i to u roku od 72 ~asa od podno{ewa predloga. Kada razlozi hitnosti to nalau, a posebno u slu~ajevima unutra{weg i me|unarodnog terorizma, primenu operativno-tehni~kih mera moe svojim Re{ewem naloiti direktor BIA, uz
prethodno pribavqenu pismenu saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}enog sudije. U ovakvim situacijama, pismeni predlog za primenu odgovaraju}ih mera direktor BIA dostavqa
Vrhovnom sudu Srbije, o kome se mora re{iti u roku od 24 ~asa od podno{ewa predloga. Odluka o nastavku primene odgovaraju}ih mera, odnosno wihovoj obustavi, donosi se u roku od 72 ~asa od podno{ewa
predloga.15 Najzad, operativni radnici BIA imaju odgovaraju}a
ovla{}ewa i po Zakoniku o krivi~nom postupku Republike Srbije.
U pogledu unutra{we strukture, BIA je podeqena na regionalne
ogranke, tj. na teritorijalne centre (CBIA) i odeqewa s jedne strane,
odnosno centralu, tj. organizacione jedinice uprave u sedi{tu agencije s druge strane. Konkretnije, centralu BIA ~ine kontraobave{tajna i obave{tajna uprava, uprava za suprotstavqawe terorizmu i
organizovanom kriminalu, uprava za analitiku, uprava za tehni~ku
podr{ku i administrativna uprava. Delokrug rada Agencije obuhvata: prikupqawe, analizirawe, obradu i ocewivawe podataka o delovawu stranih obave{tajnih slubi i pojedinaca, grupa i organizacija unutar zemqe usmerenih protiv bezbednosti Republike Srbije (kon15
Prema naredbi o posebnim merama, od 12. marta 2003. godine (Sl. glasnik RS, br.
22/2003), za vreme vanrednog stawa direktor BIA mogao je i bez odluke nadlenog
suda da preduzme mere kojima se odstupa od na~ela nepovredivosti tajne pisma i
drugih sredstava op{tewa prema odre|enim fizi~kim i pravnim licima.
95
Milan Milo{evi}
traobave{tajni poslovi); prikupqawe, analizirawe, obradu i ocewivawe podataka politi~ke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode,
koji se odnose na strane drave, politi~ke, vojne i ekonomske saveze i
organizacije, koje ukazuju na namere i mogu}nosti tajnog delovawa
usmerenog na ugroavawe bezbednosti Republike Srbije (obave{tajni
poslovi); suzbijawe delatnosti usmerenih na vr{ewe organizovanog
kriminala, unutra{weg i me|unarodnog terorizma, najteih oblika
krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, kao i krivi~nih dela protiv ustavom utvr|enog poretka i bezbednosti zemqe
(drugi poslovi bezbednosti).
Osnivawe BIA zna~i izdvajawe kqu~ne institucije dravne (nacionalne) bezbednosti iz sastava organa unutra{wih poslova i, istovremeno, weno stavqawe pod civilnu kontrolu, odnosno pod kontrolu zakonodavne i izvr{ne vlasti. Prema tome, posebna sluba za poslove dravne po prvi put od svog institucionalizovawa 1831. godine postala autonomna organizacija vezana direktno za republi~ku
Vladu. Pri tome je sam proces izdvajawa organa dravne bezbednosti
iz sastava Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije
okon~an je, 26. decembra 2002. godine, potpisivawem Sporazuma o razgrani~ewu imovine i sredstava i ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza. Istovremeno su direktor BIA i ministar unutra{wih poslova
Republike Srbije potpisali i Uputstvo o obaveznim oblicima i na~inu ostvarivawa saradwe BIA i MUP-a Srbije, kao i Re{ewe o razgrani~ewu imovine i sredstava na reimu kori{}ewa Resora dravne bezbednosti MUP-a.
REZIME
Na organizaciju i funkcionisawe bezbednosno-obave{tajnih republi~kih
i saveznih organa i slu`bi uticale su{tinske promene i reforme dru{tva
od raspada SFRJ, preko stvarawa SRJ i stavqawa AP KiM pod me|unarodni protektorat, do konstituisawa Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.
Temeqne i dalekose`ne reforme u organizaciji dràvne bezbednosti
Republike Srbije u~iwene su posle izbora i smene vlasti nakon 5. oktobra
2000. godine. Nastupile su sistemske promene, zasnovane na normativima
(Ustavna poveqa Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i zakoni). One su
uticale na formirawe novih obave{tajnih i bezbednosnih institucija u
Srbiji, a wihovo delovawe u skladu sa politikom i strategijom nacionalne
bezbednosti.
U periodima od 1989. do 2000. i od 2001. do 2005. godine nastala su i razvila nova kontrolno-koordinaciona tela i oruàne formacije.
96
Novinu predstavqaju mehanizmi kontrole i nadzora nad radom obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi. Civilna kontrola, odnosno stavqawe
ovih slu`bi pod kontrolu zakonodavne i izvr{ne vlasti, dovela je do
radikalnih organizacijsko-kadrovskih i stru~no-profesionalnih promena. Tako je, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) formirana 2002. godine, izdvojena iz sastava Ministarstva unutra{wih poslova Republike
Srbije, i po prvi put od svog institucionalizovawa, 1831. godine, postala
civilna slu`ba u statusu posebne organizacije.
SUMMARY
Essential changes and society reforms affected the organization and function of the republic and federal security-intelligence agencies - from SFRY
disintegration, through the creation of SRY and putting the Autonomous Territory of Kosovo and Metohija under the international protectorate, to State
Union of Serbia and Montenegro constitution.
Thorough and far-reaching reforms in the organization of national security of the Republic of Serbia were made after the elections and authority
change since October 5 year 2000. System changes arrived, based on norms
(Constitutional chart of the State Union of Serbia and Montenegro and laws).
They affected the establishment of new intelligence and security institutions
in Serbia, and their activity was in accordance with national security policy
and strategy.
In the period from 1989. to 2000. and from 2001. to 2005. new control and
coordination agencies and armed forces were established and developed.
Novelty can be seen in mechanisms of control and surveillance of intelligence and security service work. Civil control, that is putting of these services under control of legislation and executive authority, led to radical
changes in staff and organization as well as to radical vocational-professional
changes. Thus, Security-intelligence agency (SIA), formed in 2002, seceded
from the Ministry of internal affairs of the Republic of Serbia, and became
civil service with special organization status, for the first time since it was institutionalized in 1831.
97
98
GRA\A
DOCUMENTS
Stani{a Vojinovi}
Institut za kwièvnost i umetnost
Beograd
TRI PRILOGA O QUBOMIRU NENADOVI]U

1.
Jedno nepoznato pismo Qubomira P. Nenadovi}a
Posle Pariza, gde je bio o~evidac revolucije, Qubomir Nenadovi} vratio se u Srbiju, gde je postavqen za profesora gimnazije. Revolucionarne doga|aje u Vojvodini do~ekao je sa odu{evqewem smatraju}i ih odjekom pariskih. Na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima odranoj 1. i 2. maja 1848. godine u listu Vesnik navedeno je da je
posle posle svete slube iza{ao iz crkve patrijarh, pra}en od episkopa Evgenija i glavnog junaka Srpskog Prote Nenadovi}a, i mnogo~isleni poslanika u sred naroda.1 U wegovoj pratwi je bio i Qubomir Nenadovi}. Docnije su oni posetili srpske logore. Januara 1849.
godine, dobrovoqci iz vaqevskog kraja izabrali su Protu Mateju za
svog predvodnika i on se na{ao na rati{tu zajedno sa svojim sinom
Qubomirom. Istog meseca Prota Mateja je u Sentoma{u. Ubrzo je srpska vlada insistirala na wegovom povratku, pozivaju}i ga da produi zanemarene poslove u Sovjetu, i vi{e mu nije davala dozvolu za
odsustvo. Qubomir Nenadovi} se zadrao jo{ neko vreme me|u dobrovoqcima, ali se i on morao vratiti u Beograd
Iz toga vremena sa~uvano je jedno nepoznato pismo Qubomira Nenadovi}a upu}eno Stevanu Kni}aninu:
Visokopo~tajemi Gospodine!
Ja bi Vam odavno pisao, no nikako nisam mogao dobiti prilike, a
ne znam zacelo o}ete li i ovo pismo dobiti, jer ko {to ~ujemo, da ste s
vojskom jednako na putu.
1
"[ta je 1. maja, na Voskresenije narodni Srpski ugovora, najvanije i svakog

vnimanija najdostojnije bilo?", Vesnik (Novi Sad), I, 1848, br. 14, 1.
99
Stani{a Vojinovi}
Ja znam da pored neizbrojni vojeni briga, brinete se mlogo i za Antu u Berlinu, zato sam poitao da Vam javim da je on meni ovi dana opet
piso, i po pismu poznajem da je veseo, jer se mlogo {ali, i pi{e da mu
treba novaca za Boi}. Meni je Gospoja rekla da kaem Kumanudi da
mu odma po{qe, zato {iqawe novca nemojte se ni malo brinuti, jer ja
sam rad da Vam bar sa te strane brigu olak{am.
Ja sam, kao {to ste mi preporu~ili, pisao ~esto u Berlin, i svagda
sam mu javqao gdi se Vi nalazite s, vojskom, i sve one novine, gdi su stajala opisanija Va{i slavni pobeda {iqo sam mu, no on me kara {to mu
ne pi{em. Ja sad neznam jeli primio moja pisma i novine; moe lako biti da su se u Be~u za vreme onog nereda izgubila, a moe biti da }e i/h/
docnije dobiti.
Ja }u mu opet skoro pisati od moje strane, pa }u ga o svemu izvestiti, i sla}u mu sve one novine u kojima bude stajalo ono {to znam da }e
on rado ~itati. U Berlinu je sve mirno i {kole su otvorene.
Svaki Srbin raduje se Va{em napretku i Va{im pobedama; i sami Va{i najve}i neprijateqi po~iwu Vas po~itovati i ~uditi se odranim
bitkama.
Moj otac nije ovde nego u Vaqevu; on kae da nije star da bi Vam do{o u pomo}, a ovako moli Boga da Vam on pomae.
Primite po~it./ovani/ Gospodine od mene sinovqi pozdrav.
U Beogradu 8-og Decemvra
1848. god.
Jesam Va{ po~itateq

Qubomir Nenadovi}.
/Na pismu adresa:/

Wegovom Visokorodiju
Gospodinu Stef. Petrovi}u Kni}aninu
~l./anu/ Sovjeta Kw./aestva/ Sr./pskog/ polkovniku i kavaqeru.
u logoru Srpskom.
/Na pismu:/ Vo{tani pe~at sa inicijalima QPN.2
2.
Govor Milana Jovanovi}a o proslavi Qubomira Nenadovi}a
Povodom pedesetogodi{wice kwievnog rada Qubomira Nenadovi}a, organizovala je Kwievno umetni~ka zajednica kwievno ve~e, na kome su uzeli u~e{}e mnogi zna~ajni stvaraoci toga vremena.
Ve~e je odrano 6. januara 1893. godine Kod Kolarca, sa slede}im
2
100
Arhiv SANU, 14509/VIII-V-75.
Tri priloga o Qubomiru Nenadovi}u
programom: 1. Himna, svira orkestar; 2. Pozdravna re~ Zajednice Milana \. Mili}evi}a; 3. Molitva, kompozicija Josifa Marinkovi}a,
peva Cvetko Jakovqevi}, veliko{kolac, uz pratwu harmonijuma; 4.
O~e na{, kompozicija Josifa Marinkovi}a, peva mali zbor veliko{kolaca; 5. Ve~era sa odre|enom zdravicom; 6. Snaga naroda, pesma Nenadovi}a, deklamuje Milorad Gavrilovi}; 7. Odlomak iz putopisa Q.
Nenadovi}a, ~ita Dragutin Ili}; 8. Ko{uqa, pesma Q. Nenadovi}a,
deklamuje Vela Nigrinova; 9. Va{ar, pesma Q. Nenadovi}a, deklamuje
Ilija Stanojevi}; 10. Nenadovi}a kolo, nova kompozicija Davorina
Jenka, svira pozori{ni orkestar. Posle odrane ve~eri Zajednica
namerava da objavi i Spomenicu ove proslave.3 Pesnik, iz skromnosti, nije do{ao. Ostao je Vaqevu, i samo je pro~itano wegovo pismo
predsedniku Kwievno umetni~ke zajednice Milanu \. Mili}evi}u, u kome je molio da u wegovo ime zahvali gostima.
Govor koji ovde saop{tavamo nije odran, iz nama nepoznatih razloga, a u celini glasi:
Kwievno umetni~ka Zajednica verna zada}i svojoj, da udruenom snagom neguje i uzdie kwievnost na{u, i da trudbenike oko
srpske nauke i ve{tine po zasluzi ~asti i slavi, prikupila je ve~eras
ovaj odli~an krug na{ega gra|anstva da s wime u Zajednici oda po{tu
Nestoru srpskih pesnika Qubomiru P. Nenadovi}u.
Tome lepome, tome plemenitom preduze}u Zajednice odazvala se i
Kraq./evska/ srp./ska/ Akademija i po~astila me pozivom da pozdravim vrsnoga ~lana wezina i slavqenika u ovome skupu wegovih po{tovalaca.
I ja se evo oduujem tome ~asnome nalogu tim radije, {to se ova
dunost podudara s mojim srcem, {to mi ona daje priliku da ispitam
ose}aje svoje i sviju nas qubavi i po{tovawa velikom muu, koji je dugi vek svoj posvetio dobru naroda svoga, koji ga i danas u starosti svojoj isto tako arko qubi, kao onda, kad je mla|an pod vo}kom u Hajdelbergu zakliktao:
Za rod srpski ivot da}u
Jer za wega samo ivim.
I taj usklik ili boqe zavet wegov ~uo je narod srpski od Gerzeleza
pa do Lov}ena i da ceo jedan qudski vek qubavno je predusretao svoga
vernoga i vrednoga sina. Qub./omir/ Nenadovi} bio je u svakome kutu
3
Odjek, X, 1893, br. 2 (3. januar), 4; Raj., Nenadovi}eva proslava, Male novine, VI,
1892, br. 10 (10. januar), 3. Ovom prilikom trebao je biti prikazan Kamoens,
slika Vojislava Ili}a, u izvo|ewu Milorada Gavrilovi}a, Ilije Stanojevi}a i
*** (nepoznatog, verovatno samog Ili}a), ali autor nije dozvolio.
101
Stani{a Vojinovi}
srpske zemqe kod svoje ku}e i sada u ~asu kad ovo zborim mnogi je pogled po sviju krajeva srpskih uprt na ovaj sjajni krug ovde oko mene i
mnoga srca lete}u na susret nama ovde prikupqenim i {aqu nam izbliza i iz daleka, kako od kuda veselo kliktawe ili tune uzdahe...
Za svakoga je na{ slavqeni pesnik imao u dugome veku svome po koji
darak: veselu re~ za sre}nu a sau~esnu utehu za pogruenu bra}u svoju.
Malo je pesnika u nas koji su kao Quba Nenadovi} umeli da prislu{kuju tajne batove srca Srbinova, da svoje ideale pretope s idealima
naroda svoga i svojom pesmom da zatrepere u srcu wegovom one boanske strune, ~iji zvuci ~oveka krepe i uzdiu, i koji u wemu bude qubav
prema sa~oveku svome i predanost prema rodu svome. Sa toga dara svoga malo je koji pesnik boqe poznat i radije vi|en u narodu od wega i
nama nije potrebe da ga ovom proslavom srodimo s narodom vi{e, no
{to je on sam umeo svojim delima sebe da srodi s wime. U tim delima
isti~e se veli~ina wegova koju }e potowa pokolewa dostojno oceniti.
Mi ovde samo vr{imo dunost prema velikome Srbinu, ~iji je bogati
duh za 50 dugih godina oplo|avao srpska srca lepim i uzvi{enim ose}ajima, kao ona tiha reka {to oplo|ava sve wive {to dotakne ~ije je
srce svakad bilo neiscrpni izvor qubavi i predanosti prema svekolikom srpstvu, ~ija je snaga sva bila posve}ena veli~ini i ugledu naroda svoga. Mi, velim, samo vr{imo dunost kad toga vrloga i vrsnoga sina srpskog na zaranku wegovi svetla ivota pozdravqamo onom
istom qubavqu, kojom nas je on u~io qubiti i kad mu doviknemo:
Zdrav nam bio starino pesni~e!
Zdrav nam bio veliki rodoqube!
Zdrav nam bio i vesele dane boravio u krilu podmlatka srpskog,
koji ti evo iz prestolnice Kraqevine Srbije, {to si je i ti pomogao
stvoriti, {aqe najlep{i venac {to ga zahvalnost moe da splete,
{aqe pesniku slavu!
Slava Qubi Nenadovi}u!
/Milan Jovanovi} Morski/4
3.
Se}awa Ni}ifora Du~i}a na susrete sa Qubomirom Nenadovi}em
Kada je Qubomir Nenadovi} umro 21. januara 1895. godine u Vaqevu, neki listovi i ~asopisi posvetili su mu svoje kwievne dodatke
ili tematske brojeve (Dnevni list, Videlo, Brankovo kolo i dr.) Pri4
102
ASANU, 13541/39.
premana je i jedna spomenica od Kwievno umetni~ke zajednice za

wegovog ivota, a posle smrti u Vaqevu je fromiran jedan odbor za
izdavawe Spomenice, na ~ijem je ~elu bio direktor vaqevske gimnazije Petar J. @ivkovi}.5
Za jednu od tih spomenica Ni}ifor Du~i} (1832-1900) pripremio
je se}awa na susrete sa Qubomirom Nenadovi}em. Rukopis je ostao u
konceptu. Te uspomene u celine glase:
Spomen
(Prvo i posledwe vi|ewe)
Kwievne radove pokojnoga Qubomira P. Nenadovi}a, ~itao sam u
slast i wima se zagrijavao.
U svojemu putopisu kroz Crnu Goru 1865. godine, koji je do polovine
{tampan u Orli}u na Cetiwu 1867, a cio u 3 kw./izi/ Kwievnijeh radova
u Biogradu 1893. god./ine/ naveo sam iz wegovog Doj~inovi} Vojina ove stihove o Zeti:
A pitoma Zeta, kao leja rua
Niz dugo jezero po ravni se prua;
Kao raj nekakav lepo se zeleni,
Mnogi spomen srce zaigra u meni:
I moje i op{te tuge ja se setim,
I mnoga vremena mislima preletim.
Ah, to negda srpska carevina bja{e,
Kraqevi i bani onuda vlada{e;
Kroz najvi{e one nesre}ne planine
Slavilo se srpsko neugasno ime;
Dizale se crkve; zidali gradovi;
Di~ili s, junaci kao sokolovi.
Pre Kosova tu je ono sveto krilo
Za junake srpske i viteze bilo;
Hiqade se diglo odatle plemi}a
Ta to je kolevka sviju Nemawi}a.
Tada jo{te ne bijah li~no poznat s wime. Na Cetiwu mi mnogo pri~ali o wemu sve qep{e od qep{ega. On je u Crnoj Gori svojom uqudno{}u, qupkim temperamentom i pjesni~kim duhom plenio simpatije od
crnogorske kolibe do kneeve palate.
5
Nada (Sarajevo), I, 1895, broj od 3/15. marta.
103
Stani{a Vojinovi}
***
Prvi sam se put li~no poznao s wime u Biogradu 1868. god./ine/, poslije strahovite top~iderske katastrofe, kad Srbija bje{e u crno zavijena i cio srpski narod suze rowa{e za Knezom mu~enikom, jer je
tvrdo vjerovao da }e sve srpske zemqe osloboditi i ujediniti.
Idu}i jednoga dana tako Terazijama s kapetanom Qub./omirom/ Ivanovi}em (Kneevim a|utantom) sretosmo ~ovjeka porumena, ali simpati~na.
Ivanovi}: Ovo je g. Qub./omir/ Nenadovi}.
Rukuju}i se rekoh mu: Nasla|uju}i se va{om pojezijom i uop}e
kwievnijem radwama odavno sam elio da vas li~no poznam.
Nenadovi}: Kamo sre}e da smo se poznali kad ste vi s Vukalovi}em
vojevali po Hercegovini, a ja pevao pesme u Srbiji i Crnoj Gori. Sada
svi pla~emo; oplakujemo velikoga srpskog vladaoca, koji se be{e rodio da oslobodi i ujedini srpski narod!
S dubokim uzdahom rekoh: Top~iderska je katastrofa drugo Kosovo
za cio srpski narod!
Nenadovi}: Ni{ta mawe.
Drugi sam se put vidio s wime opet u Biogradu 1879. god./ine/.
Do|e jednoga dana u moj stan (u Kumanudi}a ku}i, u Knez Mihailovoj ulici) s blagim osmjehom, i re~e mi:
Poslije toliko godina od na{ega prvog vi|ewa, evo do|oh da vas
vidim. Ne zamerite mi; ~as sam u Vaqevu, ~as na Rajni a ~as u Crnoj Gori, gde sam za sve vreme posledwega krvavoga rata bio. A vi s dobrovoqcima ~as pred Novoj Varo{i ~as pre/d/ Grahovom /?/. ûjte, zove me
svetli knez crnogorski da mu budem ministar prosvete. [ta velite?
Odgovorih: To je osobita pawa i po~ast; primite se, bi}ete od koristi Crnoj Gori svojom naukom i iskustvom.
Nenadovi}: Po~eo sam stariti; otromio sam; bojim se ne}u mo}i
odgovoriti o~ekivawima.
Razmislite o tom.
Nenadovi}: Kad bi se primio slube u drugoj dravi, po zakonu
bih izgubio svoju mu~no ste~enu penziju u Srbiji; a to ne bih hteo pod
svoju starost.
Razgovorite se o tom s g. Risti}em, ministrom inostranijeh poslova.
Nenadovi}: Dobro velite; to }u u~initi.
Vlada mu je srpska odobrila da moe biti ministar u Crnoj Gori i
primati svoju penziju od Srbije.
104
Tre}i sam se put vidio s wime opet u Biogradu u jesen 1887. godine
kod g. \./oke/ Nenadovi}a, tada{weg urednika Brani~a, kojega bijah
saradnik, po svojem povratku iz Pariza. Bje{e tada ne{to neobi~no
veseo. Pri~ao je razli~ne anegdote. Na po{qetku re~e:
Kako sam ve} star, pomi{qam da se zakalu|erim i otidem u Rusiju
da izu~im i opi{em obi~aje i ivot ruskoga naroda.
Po{qedwi sam se put vidio s wim opet u Biogradu 1888. godine u
Velikoj {koli, kad je ~itao akademsku besjedu. Po{to je svr{io ~itawe, primaju}i ~estitawa od akademika i drugih odli~nijih pohodilaca, re~e mi:
êsto sam pogledao na vas, pa mi se u~inilo da se ne{to mrgodite;
moe biti da vam se moja beseda o pojeziji nije svidela.
Odgovorih: Naprotiv; op~aran sam wom i va{om dikcijom, u zanosu sam preletio mislima gotovo svu va{u divnu pojeziju.
Nenadovi}: To su komplimenti, ipak vam lepo zahvaqujem.
Nenadovi} je svojom toplom didakti~kom pojezijom, svojim nenadma{nijim putopisima, svojim svijetlim karakterom, istinskim rodoqubqem podigao sebi spomenik, koji nikakvo vrijeme ne}e sru{iti.
U Biogradu 1895. god./ine/.
N./i}ifor/ Du~i}
Arhimandrit.
105
Mili} Mili}evi}
Istorijski institut SANU
Beograd
Sgm RADOVI @IVOJINA MI[I]A

Uz Kara|or|a i svega {a~icu drugih, ime @ivojina Mi{i}a uvek
je prizivalo se}awe na jednog od najve}ih srpskih vojskovo|a, na nekoga kome je krivudav put sudbine od seqa~eta iz Struganika doneo znamewe pobednika i vojvodski ~in. Mi{i}ev put bio je poseban i plodan, ali kao po pravilu i nimalo lak. Veteran {est ratova bivao je i
penzionisan, stekav{i zaslugom zlonamerne okoline i epitet biv{eg ~oveka. Ipak, vojni~ka sposobnost @ivojina Mi{i}a u kriti~nim momentima uvek je dolazila do izraaja, a wegov karakter i
pona{awe u takvim trenucima ~inilo ga je ako ne i najboqim, ono sigurno najharizmati~nijim me|u ~etvoricom srpskih vojvoda.
U mirnodopskim godinama ivota Mi{i} je pro{ao komandne
dunosti u hijerarhiji od ~etnog komandira do komandanta divizijske
oblasti. Bio je a|utant kraqeva Milana i Aleksandra, predava~ na Vojnoj akademiji, ~lan raznovrsnih komisija i prakti~no vr{ilac svih vojnih poslova koje je jedan srpski oficir tokom karijere, mogao obavqati.
Uz sve dunosti @ivojin Mi{i} ostavio je sebi vremena da se istakne i u domenu vojne literature. Jo{ kao relativno mlad oficir u
~asopisu Ratnik objavquje radove prevedene sa nema~kog. Godine
1907. u Beogradu izlazi Strategija, wegovo najobimnije delo, nastalo na osnovu ranijih predavawa polaznicima Vojne akademije. Do
Balkanskih ratova Mi{i}, zajedno sa pukovnikom Mirkom Rotovi}em, prevodi 5. i 6. kwigu Taktike Viqema Balka. Spisateqstvu
Vojvoda posve}uje i svoje posledwe dane, opisuju}i, naalost ne do
kraja, svoj plodan, ali i mukotrpan vojni~ki ivot.1 Nedovr{enost
1
106
O Mi{i}evoj bibliografiji op{irnije: V. B. Savi}, Vojvoda @ivojin Mi{i}.

Spomenica, Vaqevo 1989, str. 673.
Sgm Radovi @ivojina Mi{i}a
spisa Moje uspomene bila je verovatno najzna~ajniji razlog zbog koga se ono u {tampanom obliku, pojavilo tek 1969. skoro pola veka nakon smrti pobednika sa Suvobora.2
I u potowim vremenima, lik @ivojina Mi{i}a ostao je nedoslikan. Unato~ velikom broju raznolikih spisa, jedan celovit istoriografski iskaz o wemu, do danas jo{ uvek nije nastao.3
Dosada{wi prilozi objavqeni u na{oj nauci, ukazali su na ~iwenice da je on tokom niza godina bio saradnik u ~asopisima Ratnik i
Uzdanica, te, da je u listu Novosti sara|ivao i kao novinar.4 Ure|iva~ki poslovi u spomenutom Ratniku tako|e su u jednom kra}em
periodu, od juna 1903. do maja 1904, povereni pukovniku Mi{i}u.5 Tako|e je poznato da je Mi{i} u vreme svog prvog penzionisawa, tokom
1908-1909. bio urednik, a navodi se i saradnik, nezavisnog vojnog lista Srpska vojska.6 Ostalo je ipak nejasno, kako je Mi{i}, osim
uredni~ke delatnosti, sara|ivao na ovoj periodici, ili preciznije,
koji su konkretni napisi eventualno potekli iz wegovog sopstvenog
pera. Mora se prema tome sumwati, jer bi takva postavka bila nelogi~na, da li~nost koja je bila urednik, a ve} oku{ana u spisateqskoj
delatnosti, u istom listu, ne ostavi bar neki ~lanak.
Oteavaju}a okolnost kod pristupawa analizi po~iva na tome da
su radovi objavqeni u Srpskoj vojsci po pravilu potpisani pseudonimom. Razlog ovome, lako je objasniti. List je bio nezavisan, a ton
objavqenih ~lanaka ~esto je bio vrlo kriti~an, ~ak protivan oficijelnim stavovima, pojavama i doga|awima u tada{wim vojnim krugovima. Stoga bi bilo normalno da u ovakvim okolnostima, pogotovo
kao penzionisani vi{i oficir i @ivojin Mi{i} u potpisu, ne navodi svoje pravo ime. Ipak, jedan ~lanak u listu, kao i deo memoara vojvodinih, podsti~u na sumwu da se iza jednog od pseudonima krije niko
drugi do sam @ivojin Mi{i}.
U broju 3 ovog lista, od 9. 11. 1908, na stranama 7-8 objavqen je pod
nazivom Ratne slike jedan kra}i napis, se}awe na rat sa Bugarima.7
Tekst potpisan pseudonimom Sgm predstavqa klasi~nu ratnu pri~u. Obveznik mobilisan za rat, zbog nevojni~kog drawa progla{en je
za {kart. Suprotno, tokom bitke na Slivnici on iskazuje veliku
2
3
4
5
6
7
@. Mi{i}, Moje uspomene, ( priredio S. Skoko ), Beograd 1969. str. 5-7.

Spisak radova o @ivojinu Mi{i}u: V. B. Savi}, nav. delo, str. 673-684.
Isto, str. 673.
Dvadesetpetogodi{wica Ratnika 1879-1904, Beograd 1904, str. 474.
V. B. Savi}, nav. delo, str. 673.
Vidi naveden originalni tekst.
107
Mili} Mili}evi}
pribranost i juna{tvo zbog ~ega biva odlikovan medaqom za hrabrost. Svoju ratni~ku karijeru, naalost, vojnik zavr{ava u vlasotina~koj bolnici preminuv{i od upale plu}a. Pri~a bi bila samo jedna
od verovatno mnogih sli~nih, da se u woj ne javqaju neki zna~ajni detaqi i {to je jo{ bitnije da se isti iskaz, na drugom mestu, ne ponavqa desetak godina kasnije.8
Ve} po samom na~inu izlagawa u prvom, kao i drugom, ponovqenom
tekstu moe se zakqu~iti da je autor bio direktan u~esnik, o~evidac
zbivawa. Mnogi, potpuno identi~ni detaqi tome govore u prilog.
Prvo, vojnik o kome se govori je rodom iz Struganika, Mi{i}evog
rodnog sela. Daqe, jedinica o kojoj se govori: 1. ~eta, 1. bataqona, puka (5.) Kraqa Milana je ona ista u kojoj je tada, kao poru~nik, vojevao i budu}i vojvoda. Ime komandanta jedinice, kapetana Grujice Cukavca, pa ~ak i ime narednika, Maksima Bakovi}a, koji je i ranije bio
podre|en Mi{i}u, tako|e se poklapaju. Detaqi opisa, da vojnik sa
skinutim opancima, sa grudobrana ga|a bugarskog protivnika i da
svojim saborcima koji ne pokazuju dovoqno hrabrosti baca zemqu u
o~i, ponovo su identi~ni.
Istini za voqu, se}awe objavqeno pod pseudonimom Sgm i ono
kasnije u Mi{i}evim memoarima, ima i izvesnih odstupawa. U ~lanku, autor govori u tre}em licu, dok u memoarima isti govori u prvom.
Obja{wewe za ovo predstavqa sama Mi{i}eva biografija. Poznato
je, da je u vreme svog uredni{tva on bio u nemilosti, penzionisan, pa
mu potpisivawe u javnom glasilu, sigurno ne bi i{lo u prilog. Druga,
mnogo zna~ajnija razlika u dva istovetna teksta sadrana je u imenu
opisanog vojnika. U listu, on se javqa kao Dragi} Paunovi}, dok je a u
potowem delu prezime je isto, ali je pod imenom naveden @ivojin.
Ovo neslagawe dalo bi se objasniti vremenskom razlikom nastanka
tekstova, odnosno Mi{i}evom ivotnom dobi, naro~ito ako se prihvati mi{qewe, da su Uspomene pisane po se}awu, bez ikakve arhivske gra|e i li~nih zabele{ki.9 Uostalom i druge ~iwenice ~esto su u
koliziji sa Mi{i}evim se}awima, a takvih primera ima i u okvirima wegovog sopstvenog iskaza.
Pored svih, kao {to smo videli, lako obja{wivih nesuglasica
opravdano se moe sumwati da je tvorac ~lanaka sa pseudonimom
Sgm i autor dela Moje uspomene jedna te ista li~nost. Hronologija doga|aja vezanih za Mi{i}a tome tako|e govori u prilog. Posledwi ~lanak Srpske vojske potpisan navedenim pseudonimom ob8
9
108
Up. @. Mi{i}, Uspomene, str. 115, 129-131.

@. Mi{i}, Uspomene, str. 5.
javqen je 1. 3. 1909. u broju 9. Upravo u tom vremenu (4/17. 3. 1909.) Mi{i} biva reaktiviran. Zahtevna vojni~ka dunost imala je svoju posledicu, nemogu}nost nastavka uredni~ke, a sa wom i spisateqske delatnosti.
Do ovog vremena u Srpskoj vojsci pod pseudonimom Sgm objavqeno je deset ~lanaka. Svi osim prvog, ti~u se aktuelnih vojnih pitawa, ta~nije, to su kriti~ka razmatrawa o problemima u woj. Razvrstani prema tematskim celinama, ~lanci u brojevima 5, 6 i 8 od 1908. i
posledwi u broju 10 iz 1909. posve}eni su vojnoj naobrazbi komandnog
kadra i razmatraju na~ine kojim bi se ona podigla na vi{i nivo. Dva
druga ~lanka, objavqena u istom dvobroju (9-10) ukazuju na nepravilnosti slubenih odnosa u vojsci, {to prema mi{qewu autora {teti
wenoj kompaktnosti i ose}aju kolektivnog duha.
Za razliku od pomenutih ~lanaka koji se uop{teno mogu podvesti
pod temu vojnih pitawa, prvi uvodni ~lanak Sgm-a objavqen u broju
2, pod nazivom Moe li biti mira na Balkanu predstavqa kratku
vojno-politi~ku, odnosno vojno-istorijsko-geografsku studiju posve}enu Bosni. Izbor ove teme nametao se sam po sebi jer je po~etak izlaska Srpske vojske datiran nepunih mesec dana, posle ukaza o Aneksiji (23.9./6. 10. 1908.). Ton ovog, u odnosu na ostale odudaraju}eg ~lanka,
odi{e negodovawem prema habzbur{koj monarhiji, a politi~ki najzanimqivije u wemu su izvesne promisli o mogu}oj upravi nad Bosnom,
kao i razmatrawa o povla~ewu eventualne granice koja bi zadovoqila
interese Srbije i Crne Gore.
Sve do sada navedeno, kao i originalni ~lanci u prilogu, ima za
ciq da sa neminovnom dozom istoriografske ograde, ukae na najverovatniju ~iwenicu da su tvorac dela sa pseudonimom i @ivojin Mi{i} zapravo ista osoba. Prihvatawe ove sugestije u~inilo bi wegov
spisateqski opus obimnijim, a wegov ivotopis bogatijim od onog
koji je do danas u istoriografskoj nauci bio prihva}en.
109
Mili} Mili}evi}
SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 2, 2. novembar 1908, str. 1-3.

MO@E LI BITI MIRA NA BALKANU?
Od po~etka XV veka pa do dana{wih dana Bosna i Hercegovina nemaju mira. Punih su pet vekova ove dve najlep{e srpske pokrajine s izvesnim prekidima, bile popri{te krvavih sukoba i uzajamni~koga otimawa oko Bosne izme|u Osmanlija i nikad nezajaqivoga suseda Austrijanaca.
Turci Bosnu brane, pa kad je god ne mogahu odbraniti, oni je napu{tahu
opqa~kanu; Austro-Ma|ari Bosnu napadahu, pqa~kahu, pa je opet po nudi napu{tahu ogoqenu i porobqenu. Uvek Bosna tuna i nevoqna.
Ove kalejdoskopske promene pqa~kawa i zarobqavawa ovih pokrajina izgleda{e da }e prestati u drugoj polovini XVII veka, dakle u doba, kada se polako po~e uzdizati snaga i mo} severnoga im suseda Hri{}anina, a po~e
opadati sila i mo} osmanlijska.
Tako izgleda{e, ali tako ne be{e.
Osiqeni severni sused hri{}anin tek od toga doba dobi silan prohtev
na Bosnu i Hercegovinu.
Svesna mo}nog uticaja geografskoga poloaja Bosne i Hercegovine na wene davna{we eqe, da se {iri na jug, Austrija je od vajkada teila da zauzme te
pokrajine, kako bi na taj na~in otklonila jednu od vrlo opasnih prepona wenim agresivnim umi{qajima za prodirawe na jug.
Srpski narod ovih pokrajina ve~ito je osu|en na te{ke i neute{ne patwe, jedino blagodare}i geografskome poloaju svoje domovine prema petvekovnim poudama svoga civilizovanoga suseda s onu stranu Save i Drave.
Austrijske vojskovo|e: Ludvik Badenski, princ Evgenije Savojski, |enerali: Petra{, Jovan Dra{kovi}, Mifling i Devins, knez Karlo Lihten{tajn i mnogi drugi koji vojeva{e po Bosni, najboqi su svedoci trajne udwe austrijskih dravnika za osvajawem Bosne.
Uvek lakoverni srpski narod u svima pohodima austrijskih vojskovo|a u
ove dve pokrajine srpske jatomice je stupao u redove austrijskih boraca protivu Osmanlija s nadom, da }e ih s te strane kad tad obasjati sunce slobode! ...
Bosna s Hercegovinom po svome geografskome poloaju ~ine u vojni~kom
pogledu neposrednu pozadinu Dalmaciji i pristani{tima Jadranskoga Mora. Drawe Dalmacije i vladawe morskim pristani{tima u vojni~kom pogledu, veoma mnogo zavisi od toga, ~ija je Bosna i Hercegovina.
Okupacijom Bosne i Hercegovine otklowena je s toga u nekoliko zebwa Austro-Ugarske za pozadinu Dalmacije i morskih pristani{tima jer svima navalama Austro-Ugarske na jug Bosna bi joj uvek bila u boku, te bi ispadima iz
Bosne bile direktno ugroene sve mogu}ne wene operacije u prodirawu k jugu.
Nakon 30 godina od okupacije Austro-Ugarska u sadawe doba na nedostojan na~in jedne velike sile prisvaja ona sebi za navek dve od najlep{ih srpskih pokrajina. Jevropa i u ovoj prilici, kako izgleda, voqna je da pristane
na re{ewe: da privremeno zarobqena Bosna i Hercegovina ostanu ve~ito robqe.
110
Ovim ~inom otklowene su ne samo za navek sve zebwe Austro-Ugarske po

pitawu bezbednosti pozadine Dalmacije i pristani{ta Jadranskoga Mora,
nego je u isto doba aneksijom tih oblasti nestalo opasnosti po Austro-Ugarsku, da jednog lepoga dana, a na osnovu budi kakvoga izmi{qenoga povoda,
okupira i Srbiju.
Jevropa dakle ne da ivota jednom velikom delu slovenskoga naroda, ona
ne da ivota, Srbiji i Srpstvu. Ali treba znati da su pro{la vremena sredwevekovnih zavojevawa pqa~kawa, otimawa i podjarmqivana ~itavih nacija. Jevropa je danas nacionalisti~ka. Ona je odavna proklamovala na~elo nacionalizma. Oslobo|ewe Italije i ujediwewe Italijana, ujediwewe Nemaca, oslobo|ewe Bugarske i weno ujediwewe s Isto~nom Rumelijom, i autonomija Krita plodovi su tih na~ela. Dok se tako radi sa Srbijom i Srpstvom:
okupacijom i anektirawem ~isto srpskih pokrajina, gazi se napred pomenuto
na~elo na {tetu Srpstva, pa se na taj na~in posrednim putem onemogu}ava sadawoj slobodnoj Kraqevini Srbiji da i daqe ivi i daqe da se razvija politi~ki u duhu svoga nacionalizma! ...
Srbiji i Srpstvu izuzetno u Jevropi ne dopu{ta se {irewe i napredovawe u proklamovanome na~elu nacionalizma. A za{to? ... Zato {to to ne godi
interesima austro-ugarske mozai~ke monarhije. Wenim prohtevima niko ne
staje na put, wene osvaja~ke prohteve podrava civilizovana zvani~na Jevropa na {tetu politi~koga bi}a Srbije i Srpstva, i sve to ~ini ona Jevropa, koja s puno svoga civilizatorskoga ponosa prodire ~ak i u dubinu Azije i
Afrike.
Mesto na~ela mira, pomirqivosti i na~ela nacionalizma, gneva, osvete
i podjarmqivana. Germanizam u ovome predwa~i, a veliko Slovenstvo Jevrope pocepano, zavaqeno i pometeno, samo posmatra i ~ini puta german{tini.
Doterana skoro do ivice svoje politi~ke propasti, Kraqevina Srbija
~inila je i ~ini apel na prosve}eni svet Jevrope i ukazuje na zlo, koje ho}e da
udavi Srpstvo.
Od vremena novijega samostalnoga ivota Srbije, neprestano se dovikuje
Srbiji od strane velikih sila civilizovane Jevrope: Budite mirni i strpeqivi. Va{e }e se eqe izneti pred konferenciju sila i ona }e imati u vidu
va{e eqe. Lakoverni srpski narod miruje, }uti i nada se. Konferencija se
sastaje, odlu~uje, dosu|uje i razilazi, a Srbiji i Srpstvu sve jadniji i ~emerniji dani.
Posledwim ~inom Austro-Ugarske, malena Kraqevina Srbija i jo{ mawa
Kneevina Crna Gora stoje danas, kako izgleda, usamqene u Jevropi pred pitawem ivota ili smrti ... Pre mreti, nego ovako iveti.
Kraqevina Srbija i Kneevina Crna Gora i posledwi }e put sa~ekati
mirno sastanak konferencije i weno re{ewe, pa ne budu li na toj konferenciji za{ti}eni wihovi nacionalni interesi s potpunom garancijom wihovoga
napredovawa, onda }e ove dve malene srpske drave na sramotu civilizovane
Jevrope morati orujem u ruci da iza|u na susret nezajaqivim prohtevima
silnoga i mo}noga suseda otima~a.
111
Mili} Mili}evi}
Da rezimiramo, {ta dobija Austro-Ugarska aneksijom Bosne i Hercegovine, a {ta time gubi Srbija:
Austro-Ugarska obezbe|uje za se celokupnu pozadinu ranije otete Dalmacije s pristani{tima prostranoga Mora Jadranskoga.
Ona potpuno obezbe|uje svoj bok i pozadinu u svima prilikama, kad joj se
prohte da preduzme kakav bilo osvaja~ki pokret ka jugu preko ovako oslabqene Srbije.
Skoro 200 godina Austrija je argusovim o~ima pratila i podsticala sve
pokrete na Balkanu, sa udwom, da {to pre prisvoji Bosnu i Hercegovinu, i
evo gde ona na sramotu XX veka jednim potezom pera nekakvoga svoga barona
zabada no u najosetqiviji ivac celokupnoga Srpstva, a civilizovana
Jevropa to gleda i }uti! ...
Aneksijom Bosne i Hercegovine Srbiji je odzvonio i dvanaesti ~as wenoga samostalnoga bi}a, jer joj je ovim ~eli~nim obru~em silne Austro-Ugarske
onemogu}en daqi i politi~ki i ekonomsko-privredni ivot i udaren kolac
najja~em rastrojstvu srpskog plemena. Srbija nema slobodnoga izlaza na more, ona je ovom otima~inom ostavqena na milost i nemilost jednoga ne~ove~noga i bogo mrskog suseda.
Aneksijom ovih pokrajina potpuno je zarobqeno preko milijun i po ~istih Srba i skoro jedinih stanovnika ovih oblasti.
Aneksijom ovih pokrajina Austro-Ugarskoj su {irom otvorena vrata i
potpunce obezbe|eni svakovrsni ekonomski i vojni~ki podvizi u pogledu
Srbije i Crne Gore.
Op{ti rezultat: Austro-Ugarskoj sve, a Srbiji i Crnoj Gori mawe nego ni{ta!
Ako je civilizovanoj Jevropi stalo do istinskoga mira na Balkanu i u
Jevropi, onda ona ima jo{ vremena da se razmisli i da Austro-Ugarskoj posavetuje ili da je na posletku primore:
1. Da se Bosni i Hercegovini prizna i ogarantuje potpuna autonomna
uprava, na ~elu koje bi bio poglavar Srbin, jer u tim dvema pokrajinama s malim
izuzetkom iskqu~ivo ive Srbi. Autonomna Bosna i Hercegovina da budu pod
protektoratom moderne monarhije.
2. Ako se po nesre}i srpskoga naroda mora Austro-Ugarskoj ustupiti ne{to od pokrajina Bosne i Hercegovine, onda je nikako ne dopustiti na desnu
obalu reke Bosne i na levu obalu reke Neretve.
Prema ovome, priznaju}i Srbiji i Crnoj Gori pravo na politi~ki ivot, nova granica Srbije na zapadnoj strani trebala bi da ide od Save pa rekom Bosnom do Zenice, odatle na Zec planinu, pa daqe rekom Neretvom do wenog
utoka u Jadransko More, ostavqaju}i Mostar Srbiji. Ostrva Kor~ula, Lagosta i Meleda da pripadnu Srbiji.
S izvesnim trgovinsko-ekonomskim ili drugim koncesijama od strane
Srbije i Crne Gore, po prijateqskom sporazumu Turska bi ustupila Crnoj
Gori celokupno me|ure~je Drine i Lima, a na jugu od Dalmacije da joj se ustupi
112
prostorija od grahovskog kqu~a do morske obale, ostavqaju}i Herceg-Novi Crnoj Gori.

Kad Austro-Ugarska polae neko uobraeno pravo na dve ~isto srpske
oblasti, onda daleko ve}e pravo na te oblasti mora da polae slovenska Srbija i Crna Gora bez kojih wima nema ivota, niti }e biti mira na Balkanu.
Srpski narod i srpska vojska svesni svojih nacionalnih ideala i u ovoj
prilici izlaze sa svojim humanim i nacionalnim gledi{tima i pravima
pred sud civilizovane Jevrope i na woj je sad da kae, u koliko joj lei na srcu humanost i pravda i da li ona uop{te eli mira na Balkanu.
Pristati na nepovoqnije ustupke u pitawu Bosne i Hercegovine, zna~i
biti izdajnik narodne srpske misli.
Sgm.
SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 3, 9. novembar 1908.

KO RADI NE KAJE SE
U ovim sudbonosnim danima za Srbiju i srpstvo jedna od vrlo ute{nih
pojava u na{em dravnom ivotu jeste ona jednodu{na gotovost narodnoga
predstavni{tva, da svima svojim silama narodne mo}i izi|e na susret uzbu|enom narodu svome i o~ajnim uzvicima potla~enoga Srpstva, koje o~ekuje
na{u moralnu i materijalnu pomo}.
Op{ta zaprepa{}enost ne samo celokupnoga Srpstva, ve} i svega ostaloga prosve}enoga sveta usled ove podmukle otima~ine bolno je odjeknula u srcima na{ih narodnih predstavnika, u srcima uvre|enih rodoquba, i eno ih,
do sada partijski pocepanih, gde stado{e na mah rame uz rame i jednoglasno
ponudi{e otaxbini ivote i imawe naroda slobodne Kraqevine Srbije.
Wihovo prvo starawe be{e srpska vojska, kojoj stavi{e na raspoloewe
ogromne sume za dovr{etak wena preoruawa i za potpuniju op{tu spremu.
Ovakvu i ovoliku gotovost na{ih narodnih predstavnika u pogledu podno{ewa materijalnih rtava za svoju vojsku najvi{a vojna uprava treba da
prihvati sa svim arom patriotskih i iskrenih ose}aja trude}i se svima silama da dobijemo {to spremniju i ure|eniju vojsku. Ni jednoga ~asa ne treba
propustiti, a da se ovom prilikom ne u~ini {to dobro po vojsku.
Nije velika stvar kupovinom dopuniti predmete, koji spadaju u materijalnu i orunu spremu, po{to su vaqda ta pitawa svakodnevno i do sada bila
na dnevnome redu. Treba dakle samo s potrebnom obazrivo{}u uskoriti posao sa tim pitawima, pa je nesumwivo, da }e se dobiti povoqni rezultati.
Druk~ije pak stoji stvar s pitawima o moralnoj i intelektualnoj spremi
vojske i o wenim op{tim podobnostima za odvana ratna preduze}a u toliko
odvanija u koliko }emo verovati uskoro imati posla i ratnoga okr{aja s neprijateqem mnogobrojnim, odevenijim, starijim, izvebanijim i lukavijim.
Da bi u op{te u verovatnom sukobu s takvim neprijateqem mogli izjaviti
{to ja~u odvanost sa {to ja~om prisebno{}u, potrebno je da vrhovna vojna
113
Mili} Mili}evi}
uprava preduzme blagovremeno sve potrebne mere, kako bi se ta potrebna odvanost mogla i ostvariti u ratnim preduze}ima.
U red ostalih prethodnih poslova koji bi se imali preduzeti po ovim pitawima neminovno je da bi do{li na prvo mesto ovi poslovi:
I Popuna oficirima, podoficirima i administrativnim ~inovnicima
i celokupnog II poziva narodne vojske u kome lei dobra polovina na{e ratne mo}i.
Da bi pove}ali broj oficira i podoficira radi popune po komandama i
{tabovima I i II poziva narodne vojske trebalo bi preduzeti ove mere:
1. Shodnim i razmi{qenim rasporedom predavawa u Vojnoj Akademiji
stvoriti mogu}nost da se o prole}u idu}em mogu sadawi pitomci IV i III godine proizvesti za oficire, ako to potrebno bude.
2. U nas ima prili~an broj rezervnih oficira, ali je u ve}ine wih ili
sprema nedovoqna ili su mnogi ve} lo{ega zdravqa. Da bi se za vremena znalo, {ta se od wih u zbiqi moe o~ekivati, trebalo bi ih bez izuzetka podvrgnuti pri okrunim komandama komisijskom lekarskom pregledu, pa onda sve
one koji su dobrog fizi~kog zdravqa pozvati zimus u mesta divizijskih {tabova na jednomese~ni kurs radi teorne i prakti~ne spreme za poloaje koji
im predstoje. Sve starije po godinama i ve} slaboga zdravqa rezervne oficire rasporediti na poloaje, na kojima i kao takvi mogu korisno posluiti.
3. Proizvesti za oficire sve narednike, koji su ispit poloili za ~in
potporu~nika. Pozvati na ispit sve narednike koji su stekli pravo za ispit
oficirski. Proizvesti za narednike sve one podnarednike, koji su poloili
ispit za ~in narednika, pa onda pozvati na ispit sve podnarednike koji su
stekli pravo na ispit.
Boqi i trezveniji narednici ~esto puta mogu uspe{no ~etom komandovati. Otresiti podnarednici dobri su vodnici.
II Izvr{iti raspored oficira i vi{ih administrativnih ~inovnika za
sve ve}e, a i najvi{e komande i {tabove za ratno doba.
Na sva vanija i najvanija mesta po vi{im komandama i {tabovima ista}i one li~nosti, koji imaju nesumwive podobnosti za te poloaje i koji }e
u istini biti autoriteti za komandu koja im se poverava, ili za {tab na ~ijem }e ~elu stajati te li~nosti. Favorizam, familijarno ili kakvog drugog
vida proteirawe za takve poloaje mora potpunce da izostane, ako se eli
dobra vojsci i otaxbini. Pogre{ke u ovome pitawu odmah }e se umotriti, a
one su bivale svagda u ratu fatalne po vojsku.
Narediti da predsednici op{tina na ~etnim zbori{tima jednog dana izvr{e prozivku svih obveznika svih poziva wihove op{tine po spiskovima
koje imaju. Sve promene, nedostatke ili slu~ajne postoje}e pogre{ke odmah
napismeno i li~no da predadu doti~noj pukovskoj okrunoj komandi radi
popune i ispravke, kako se oko toga ne bi dangubilo onda, kad je za druge poslove potrebna najve}a brzina.
Kratkim pozivima a na okrunim pukovskim zbori{tima pregledati, pa
prema tome odmah i popuniti sve {to od osobqa nedostaje po postoje}im raz114
rezima, za sve {tabove po~iwu}i od pukovskih pa na vi{e. Ovde se razume sve

nie administrativno i drugo osobqe.
Narediti svima kadrovskim komandama, da se preduzme sem ostalog najozbiqnija obuka u izvi|awu, saznavawu stawa stvari na pretpostavqenom voji{tu i obuka u brzom i ta~nom saop{tavawu vesti u pozadinu, jer smo u toj
obuci i najnemarqiviji. Ako je potrebno propisati shodne i naro~ite upute
za tu vrlo vanu granu obuke.
Sve oficire, kojima bi po u~iwenom ratnom rasporedu palo u deo da u vi{im {tabovima pribiraju, sre|uju, ispo{iqu ili organizuju slubu izvi|awa i saop{tavawa, uputiti na neko vreme u glavni |eneral{tab {efu izve{tajnoga odseka radi potrebnih instrukcija i spreme za taj poloaj, i td.
Svi ovi i sli~ni poslovi koji se u svakoj pripremnoj periodi ozbiqnijega rada vojske dadu izvr{iti bez velikih materijalnih rtava, idu u prilog
ja~e obave{tenosti, ja~ega samopouzdawa, slobodnijega i odvanijega budu}ega rada. Ovim se iskqu~uje pometwa, zbuwenost, neodlu~nost i sve ostalo
{to bi ma s koga gledi{ta osporavalo odluke i rad ba{ u onom vremenu, gde
treba i kada treba da preovla|uje najve}a energija i odlu~nost u svima
vanijim preduze}ima. Sve napred re~eno spada vi{e mawe u pripremne radove, ~ije je izvr{ewe van spoqnih uticaja jer i svi prethodni poslovi sem
ostalih obodravaju i podsti~u sve i svakoga na odvanija i odlu~nija svakovrsna preduze}a ba{ onda, kada su takve osobine dragocene u svih onih, koji
komanduju i zapovedaju, kao god i kod onih koji izvr{uju.
Neverovatno je, kako se ozbiqnim i razmi{qenim radom u vojsci stvara i
uzdie duh i moral u doti~ne vojske, obodravaju sve i svakoga na iskazivawe
i li~ne inicijative, koja je tako blagotvorna po svojim posledicama.
Sgm.

RATNE SLIKE
Dragi} Paunovi}, redov
Godine 1885. u 1. ~eti V bataqona Kraqa Milana izme|u ostalih regruta be{e i redov Dragi} Paunovi} iz Struganika sreza kolubarskoga okruga
vaqevskoga.
Bio je sin vrlo sirotih roditeqa.
îm je stupio u kadar, a posle nekoliko dana regrutske obuke, sa jo{ nekoliko svojih drugova Dragi} je izdvojen u zasebnu grupu kao {kart i obu~avao ih je jedan od najboqih kaplara.
Wihovo egzerciri{te nikad nije bilo daleko od logorskoga mutvaka,
kako bi {kartovi bili pod rukom ~etnom kuvaru radi dono{ewa vode i ce115
Mili} Mili}evi}
pawa drva. Sve je to trajalo dotle, dok se jedan po jedan od {kartova ne

usposobi i ne bude vra}en u stroj.
Svi se {kartovi usposobi{e i odo{e u stroj ~ete, samo Dragi} Paunovi} ostade kao {kart a sve vreme regrutske, ~etne i bataqonske obuke.
Digli smo svi ruke od wega, jer se ne dade popraviti ni u teoriji ni u pravilnim i hitrim pu{~anim radwama; stav nije imao nikakav, nije odgovarao
glasno na pozdrave pretpostavqenih, a ve} o koraku i da ne govorimo. Nezgrapan, poguren, }utqiv, prema svemu i sva~emu neobi~no ravnodu{an, a
{to je najgore, Dragi} nikako nije mogao da oporavi i da ide u nogu.
Nemaju}i ra~una da se za Dragi}a samoga odre|uje naro~iti nastavnik,
Dragi} je silom okolnosti potpunce predat slubi oko mutvaka u logoru
na prostranim Kru{icima. Kad ga je god kuvar ostavio na miru, Dragi} bi
najradije legao pored vatre i spavao. êsto smo ga puta zaticali da ga je celog
pretrpao ~a| i puhor, a on slatko spava.
Za sve vreme svoga slubovawa Dragi}u niko nije dolazio od porodice,
niti je on traio odsustvo za svoje selo. U op{te, Dragi} je bio u toj meri }utqiv, skroman i prema svemu ravnodu{an, da je postao predmetom vi{e op{tega saaqewa, nego li omalovaewa ...
Po izvr{enoj mobilizaciji puka bilo je nare|eno da V aktivni pe{adiski puk Kraqa Milana odmar{uje 21. septembra preko Beograda u Ni{.
Septembra 20. Dragi} pobegne iz ~ete sa celokupnom ratnom spremom, koju je
dobio na rukovawe. Narednik Bakovi} ubi se trae}i Dragi}a po celoj okolini Vaqeva, wega nema pa nema.
Na mar{u za Beograd puk je prvoga dana imao veliki odmor i ru~ak u Divcima. Tek {to se puk krete s odmori{ta, a eto ti na{ega Dragi}a sa celokupnom spremom, gde izbijaju}i iz jednih kukuruza uri da u|e u stroj svoga 4 voda. Wegov iznenadni ulazak u stroj bio je pozdravqen od cele ~ete: uzvicima,
smejawem i raznim {aqivim dosko~icama kojima izobiluju naro~ito Vaqevci.
Dolasku Dragi}evom najvi{e se obradova narednik Bakovi}, jer mu je to
bio prvi begunac, od kad je on ~etni narednik, pa za to nasmejana lica otr~a
da raportira komandiru o dolasku Dragi}evom.
Otkad Dragi} u|e u stroj ~ete u Divcima, od tada taj neobja{wivi smireni i }utqivi {kart nigde vi{e ne izostade od svojih drugova.
Novembra 5. prvi put V puk Kraqa Milana u|e u borbu s Bugarima u
blizini sela Aldumirovica. U prvi mah behu 1. i 2. ~eta u streqa~kome lancu
a 3. i 4. u rezervi bataqona. Komandant bataqona kapetan Grujica Cukavac
nalazio se kod bataqonske rezerve i posle nekoliko minuta borbe bude rawen. Juna~ki, a sada ve} pokojni pop Andrija iz ]elija, kao pukovski sve{tenik na svojoj vitkoj bedeviji, dotr~a u streqa~ki lanac pod ki{om kur{uma
s uzvikom: Gde je komandir 1. ~ete? Na{av na{eg komandira glasno mu saop{ti: Gospodine poru~ni~e, komandant va{eg bataqona rawen je; komandant
puka naredio je da odmah kao najstariji komandir primite komandu nad I bataqonom, pa odgalopira na bedeviji s krstom u ruci i izvu~enom sabqom.
116
Na{ novi komandant bataqona u dogovoru s poru~nikom, sada pokojnim

Avramom Jovanovi}em, odlu~i da uz pripomo} dveju ~eta II bataqona juri{om protera Bugare iz streqa~kih rovova, koji su se nalazili pred nama na
5-600 koraka. Ali kako je ispred levoga krila tih rovova bila jedna {umica,
te se zbog guste magle nije moglo primetiti, da li u {umici ima Bugara, komandant glasno pozva 4-5 vojnika, koji bi eleli da odu i da se li~no uvere,
imali koga u toj {umici. Pred komandanta istr~a{e: rezervni narednik Petronije Mitrovi}, podnarednik Dragoqub Sre}kovi}, jedan kaplar iz Tolosavaca okruga podrinskog, i znate li ko jo{? ... Niko drugi nego na{ {kart
redov Dragi} Paunovi}! ... Sa kratkim prekidima obostrana je paqba bila vrlo iva, a oni |eti}i ivim koracima ve} obigravahu {umicu, dok se u woj i
ne izgubi{e, {to izazva jo{ bru vatru Bugara iz rovova.
Pomislismo da se ona ~etvorica ne}e ivi vratiti. Ali posle kratkoga
vremena ugledasmo ih, gde sva ~etvorica stoje pored komandanta, pa mu govore, {ta su uradili. Svi vojnici do~eka{e ih s uzvikom: Alal Vam maj~ino
mlijeko!
Novembra 7. u borbi na Slivnici I bataqon V puka Kraqa Milana bio
je jedina rezerva svoga puka, a skoro i cele divizije. U 2 ~asa po podne bilo je
nare|eno, da se i taj bataqon razvije i da oja~a streqa~ki lanac pokretom
pravo napred. Razvijen bataqon pro|e kroz bateriju kapetana Luke Luki}a,
koji s uro|enom mu hladnokrvno{}u upravqa{e vatrom svojih topova i prima{e granate i {rapnele s bugarske strane. Bataqon se zaustavi ispred baterije na daqini od 150 koraka i posede streqa~ke rovove, izranije iskopane.
Ulazak bataqona u borbu Bugari sa svojih poloaja pozdravi{e jakom topovskom i pu{~anom paqbom.
Obilaze}i vojnike du streqa~kih rovova, komandant bataqona spazi
jednoga vojnika, koji be{e nasatke seo na grudobran, prebacio pu{ku preko kolena, izuo opanke i istresa sitno kamewe, koje mu je bilo zapalo u opanke pa ga
uqilo, kako on re~e.
[ta }e{ ti tu Dragi}u? upita ga komandant, Eto gospodine poru~nike,
istresam opanke. Kad mu komandant naredi da si|e u rov, Dragi} ga zamoli
da ostane tu, dok se ne obuje.
Kako nastade sve ivqa i ivqa paqba s obe strane, to se ovo Dragi}evo
obuvawe produi sve do 4 i po ~asa po podne. îm koji metak bugarski zvizne pored Dragi}a ili zapra{i zemqu blizu wega, a Dragi} ga pozdravi
obi~nim svojim uzvikom o{ pas, a ~im opet primeti da se neki od Bugara
krene unapred, Dragi} hitro dohvati pu{ku s uzvikom: E ne}e{, Bugo, daleko, pa nani{ani, opali i opet povi~e: pogledajte ga bre kako se koprca, zatim opet produi obuvawe i ga|awe, motre}i neprestano {ta se radi kod Bugara.
Nijedan i najmawi pokret s bugarske strane nije ostao, a da ga Dragi} ne
primeti i ne pozdravi vatrom svoje kokinke s gorwim uzvikom, obodravaju}i
svoje drugove koji pucahu iza grudobrana.
117
Mili} Mili}evi}
Sede}i na grudobranu, ~im bi primetio da ko od wegovih drugova ispali

pu{ku, a ne nani{av{i kako treba, odmah bi Dragi} zgrabio punu {aku pra{ine i bacio u o~i doti~nom vojniku s uzvikom: Ispale ti, da Bog da kad si
takva kukavica! A {to se boji{, maj~in sine, goreg od sebe? Gledaj kako
Dragi} obaquje Bugare, a oni mu ne mogu ni{ta ...
Za sve vreme borbe toga dana Dragi} ne si|e s grudobrana, sede}i sasvim
mirno, ga|aju}i i bodre}i svoje drugove. Kad bi god video svoju rtvu odmah
bi na to upozorio svoje drugove.
Svojom hladnokrvno{}u, trajnom prisebno{}u i neobi~nom neustra{ivo{}u u borbi, mirnodopski {kart redov Dragi} Paunovi} svojom neobi~nom hrabro{}u bio je primer svojim drugovima, koji ne behu sre}e da stupe u red mirnodopskih {kartova.
Po prekidu borbe 7. novembra, onda{wi komandant drinske divizije, sada ve} pokojni |eneral Jovan Mi{kovi}, po predstavci nadlenih, prizvao
je sebi na raport redova Dragi}a i li~no ga pohvalio za wegovo juna~ko
drawe u borbi s Bugarima.
Takav je Dragi} ostao i za sve vreme daqih boraba, u kojima je u~estvovao
wegov bataqon.
Me|u prvim vojnicima V puka Kraqa Milana koji su odlikovani za
hrabro drawe u ratu 1885. godine, bio je i na{ Dragi} Paunovi}. Ali sudbina je ovoga hrabroga vojnika htela, da Dragi} ne ponese to dragoceno odli~je na svojim juna~kim grudima, u kojima je otkucavalo srce jednog skromnoga, trpeqivoga, }utqivoga i juna~koga sina najsirotijega stanovnika wegova sela.
Dragi} je umro prvih dana ratnog primirja u vlasotina~koj vojnoj bolnici od zapaqewa plu}a sa stisnutom pesnicom, u kojoj je drao srebrnu medaqu za hrabrost.
Wegovo juna~ko telo i danas lei u vlasotina~kom grobqu, daleko od wegove skoro izumrle porodice.
Slava hrabrome redovu Dragi}u Paunovi}u.
Sgm.

JEDAN POGLED NA OP[TU SPREMU
I OBRAZOVAWE U VOJSCI
Neko je kazao nekada vrlo opravdano: kakvi su oficiri, onakva je i vojska.
Ovo zna~i: u koliko je god u nekoj vojsci spremniji oficirski kor, u toliko
je ja~a verovatno}a, da }e i ta vojska biti spremnija i podobnija za ratna
preduze}a. Paqivijim razmatrawem Istorije ratova do{lo se do istine,
da je boqa i nespremnija vojska kojom komanduju spremni oficiri, nego
spremna vojska kojom bi komandovali nespremni oficiri.
118
Ovu istinu, koja se ne da oboriti nikakvim sofizmima, pojmili su jo{ i

stari Rimqani koji su govorili: Boqe je stado ovnova, koje bi predvodio lav,
nego stado lavova, koje bi predvodio ovan.
U kojih se god vojsaka oficirski kor popuwava na jedan isti na~in, u takvih se vojsaka sasvim prirodno uz metodi~ka usavr{avawa u op{tim vojnim
znawima, svi napretci u vojnim znawima lako prenose i na nova, poznija pokolewa oficirska. Otuda je u tih vojsaka i ve{tina upravqawa i komandovawa vojskom op{ta duhovna imovina celokupnog oficirskog kora.
Jedan isti na~in popuwavawa oficirskog kora, sem ostalih dobrih strana, iz sasvim pojmqivih razloga, uslovqava i lak{e nau~no obrazovawe i
pojedinaca i celine u oficirskom koru za sve vi{e i vi{e poloaje u vojsci.
Sem toga u takvom oficirskom koru lak{e je negovati i odnegovati ja~e
druequbqe, koje je uz ostale vrline vojni~ke od jakog uticaja na op{tu vaqanost oficirskoga kora. Takav je oficirski kor u op{te homogeniji, pa
dakle i podobniji, kako za daqe nau~no vaspitawe, tako i za sva prakti~na
ratna preduze}a. Svi ~lanovi takvog oficirskoga kora boqe se u op{te razumeju i lak{e sporazumevaju u svima vojnim preduze}ima, poglavito u preduze}ima ratnih doga|aja, koji mogu biti sudbonosni po doti~nu vojsku, a i za samu dravu.
U kratko, oficirski kor, koji se popuwava na jedan i isti na~in, ima najvi{e podobnosti za svestranije svoje op{te i stru~no vojno obrazovawe, pa
kao takav moe imati i najja~i uticaj na op{tu vaqanost svoje vojske.
Malo je vojsaka, u kojih se iskqu~no na ovaj na~in popuwava oficirski
kor. U onu ostalu ve}inu, kao {to se zna, spadamo i mi. Za{to smo i mi u toj
lo{oj ve}ini, govori}emo drugi put.
Kad je po dosadawem ve} neminovno, da se oficirski, a i podoficirski
kor u nas najvi{e vojna uprava mora starati, da prona|e pute i na~ine, kako
}e i na koji na~in da stvori ja~u homogenost u na{ega oficirskoga i podoficirskoga kora. Kako }e i na koji na~in da uputi i ujedna~i spremu i vaspitawe tako heterogenih ~lanova oficirskoga i podoficirskoga kora, te da samim vaspitawem ceo oficirski i podoficirski kor zadahne istim idejama i
istim pogledima kako na sam wihov zna~aj tako i na zna~aj same vojske i wene
upotrebe.
Na posletku, na vojnoj je upravi da povede brigu i starawe i o tome, kako
}e i na koji na~in uspeti, da ve{tina komandovawa vojskom postane op{tom
duhovnom imovinom celokupnoga oficirskoga kora, te da jedanput i u nas nestane ovako zastrawenih, ~udnovatih i ni~im neobja{wivih pogleda pojedinaca kako na zna~aj samoga oficirskoga kora i wegov uticaj na ovako ili
onako komandovawe vojskom, tako i na zna~aj ovake ili onake spreme i podobnosti vojske za ratna preduze}a. Navoditi za ovo primere, smatramo za sad za
izli~no.
Da ima nejednakosti u spremi i obrazovawu i podoficira po komandama
i podoficirskim {kolama, dovoqno je paqivo pratiti slubu podoficira, kad rasporedom odu u nove komande, kao god i slubu podoficira, kad po
119
Mili} Mili}evi}
svr{etku podoficirske {kole odu na slubu u stalne komande. Dok se god ne

naviknu prilikama, pod kojima se i kako se sluba shvata i vr{i u novoj komandi, i jedni i drugi celokupnim pona{awem u slubi izgledaju strani,
mesto da u novim komandama ne nai|u u slubi ni na {ta, {to bi wima bilo
neobi~no ili strano. Dok se god potpuno ne asimili{u novim pogledima i
navikama u pogledu slube u novoj komandi, dotle su oni najvi{e izloeni
kaznama. Statistika kazni ovo utv|uje. Ovo se svakojako ose}a i u oficira
prilikom promene komanada.
Ako se sad svemu ovome dodadu jo{ ~esti preme{taji komandanata, komandira i pot~iwenih oficira, onda su uz op{tu heterogenost oficirskoga i
podoficirskoga kora u pogledu popuwavawa i u pogledu ovakve spreme sasvim prirodno neizbene nejednakosti u op{toj spremi i obrazovawu i podoficirskoga kadra.
Po dosadawem na~inu popuwavawa oficirskoga i podoficirskoga kadra
u nas najja~a su vrela: Vojna Akademija i podoficirske {kole.
Kad i ako u ovim vojnim ustanovama bude postojala potrebna harmonija i
utvr|ena osnova za ujedna~eno i pravilno obrazovawe i jednoga i drugoga kadra i ako ova ista gledi{ta budu merodavna i za trupne komande, onda }e postupno nestati i ove disharmonije i zastrawenih pogleda na zna~aj oficirskoga i podoficirskoga kora i wihov uticaj na vaqanost vojske i wenu upotrebu u danima sudbonosnim po otaxbinu.
Da nestane ove nejednakosti u na{oj vojsci u pogledu obuke i obrazovawa
za stvarnu upotrebu vojske, dovoqna je samo dobra voqa, uvi|avnost istrajnost i ja~a energija u na{e vrhovne vojne uprave.
Onako kako je to i u svima modernim vojskama, vrhovni nadzor nad celokupnom obukom u vojsci treba da je u rukama na~elnika Glavnoga \eneral{taba. U pogledu nastave u vojsci, na~elniku Glavnoga \eneral{taba moraju
biti pot~iweni: inspektori svih rodova vojske, upraviteq Vojne Akademije
i komandi diviziskih oblasti.
Ostvarili se ovo, pa jo{ ako je dobre istrajnosti i jake energije u na~elnika
\eneral{taba kao odgovornog ~inioca za op{tu nastavu u vojsci, te }emo i mi
po ovim pitawima oporaviti jedanput pravim putem.
Na~elnik Glavnoga \eneral-{taba kao najglavniji pomo}nik Vrhovnoga
komandanta u ratno doba prirodno je da i rukovodi op{tom spremom i obrazovawem vojske u mirno vreme jer }e na taj na~in i jedino biti u mogu}nosti,
da moe u ratno doba i znati, {ta, koliko i kako moe o~ekivati od svojih
trupa i wihovih komandanata.
Od na~elnika Glavnoga \eneral-{taba treba dakle da poti~u sva uputstva
za op{tu spremu i obrazovawe celokupne vojske u mirno doba. Wegovi neposredni pomaga~i u ovom najdelikatnijem poslu treba da su: komandanti diviziskih oblasti, inspektori ovih rodova oruja i upraviteq Vojne Akademije.
Sva dakle pitawa, koja se odnose na spremu i obrazovawe celokupne vojske, treba prethodno da se pretresu u zajedni~koj sednici gore pomenutih
li~nosti pod predsedni{tvom na~elnika Glavnoga \eneral-{taba, pa tek
120
onda da se odobrewem ministra vojnog dostave trupnim komandantima, upravitequ Vojne Akademije i inspektorima rodova vojske radi izvo|ewa nastave
po trupama i obavqawa predavawa po {kolama.
Nalazimo, da bi ovo bio jedini put da se u na{oj vojsci u op{te otpo~ne
veba i sprema vojske i oficirskoga kora po izvesnom sistemu.
Na posletku, na ovaj bi se na~in jedino i mogao dati odgovor na svakidawa pitawa: ko je u nas odgovoran za ovaku ili onaku nau~nu spremu na{ih
oficira i podoficira kao god i za op{tu podobnost na{e vojske za ratna
preduze}a.
Sgm.

SPREMA NA[E VOJSKE
Kad ono 1875. godine iznenadno planu prva pu{ka o~ajni~ke osvete u Nevesiwu i odjeknu uz Neretvu kr{kim urvinama juna~ke Hercegovine i ponosne Bosne, onda{we dve malene srpske kneevine Srbije i Crne Gore, svesne
svoga politi~koga bi}a i alosnoga stawa podjarmqenoga Srpstva, uz prkos
indolentne Jevrope naspram svega plemenitoga i uzvi{enoga, otpo~e{e urno pripremawe svoje ubojne snage za neravan boj sa silnom carevinom osmanliskom.
I onda su ove dve malene kneevine pretrpavane savetovawima umirivawem i upu}ivawima na strpqewe sa svih strana sebi~ne Jevrope, ali je napa}eni narod srpski u ono doba vi{e polagao na svoju razbu|enu svest i razbuktalu udwu za slobodu podjarmqenoga Srpstva, nego na prijateqska savetovawa i neka zatutuqena obe}awa i lepe eqe onih, koji lepim i simpati~nim obe}awima trai{e samo osnovu da {to ja~e zamute vodu, e da bi za
wih li~no bio ve}i }ar.
Ko se, uz onu op{tu uurbanost na{ega naroda u ono doba, ko se od savremenika ne se}a jo{, sem ostale ozbiqne spreme, i onoga nedeqnoga i prazni~noga logorovawa i vebawa onda{we na{e i I i II klase narodne vojske.
Uz ova nedeqna i prazni~na vebawa svih bora~kih jedinica onda{wa vojna
uprava, svesna velikoga zna~aja stare{inskoga kadra za ratno doba, pozivala
je delimi~no sve onda{we narodne stare{ine na {estonedeqni teorni i
prakti~ni kurs. Ovim vebawima rukovodili su onda probrani i najboqi
kadrovski oficiri.
Sa kolikom su god qubavqu i odu{evqewem onda{wi oficiri, nastavnici vebawa, obu~avali i najpotrebnijim ratnim radwama pou~avali narodne stare{ine, sa tolikom su istom qubavqu i jo{ ve}im odu{evqewem i
naporom narodne stare{ine za sve vreme bavqewa na ovome kursu ~inili sve,
kako bi dokazali da su dostojni onoga poverewa, koje se na wih polae u
predstoje}im sudbonosnim danima po otaxbinu.
121
Mili} Mili}evi}
U ratovima za oslobo|ewe i nezavisnost svojih juna~kim drawem i samopregorevawem onda{we narodne stare{ine doista su osvetlali obraz svojih
komanada i svoga imena. Wihova juna~ka dela moraju biti ocrtana zlatnim
slovima u Istoriji na{ih ratova, ako se ko od poznatih ~inioca jedanput seti da pristupi i ovom poslu, azbuci na{ega novijega ratovawa!
Se}aju}i se mirnoga doba i svih strahota minulih ratova kao god i svih
nezgoda koje su nailazile ili silom ratnih okolnosti ili kao plod nedovoqno smi{qenih i prikupqenih prethodnih priprema za onako sudbonosne
trenutke, Srpska Vojska, upozoravaju}i merodavne ~inioce na sve te okolnosti, a imaju}i u vidu politi~ke prilike u kojima se nalazimo u ovo doba
nalazi, da bi trebalo da preduzmemo sve potrebne pripreme, kako nas ne bi
iznenadili doga|aji, koji su na pomolu. Naro~itu pawu trebalo bi obratiti na sve one prethodne pripreme koje su nezavisne od spoqnih uticaja, koje
dakle zavise iskqu~no od nas samih. Trebalo bi dakle uraditi ovo:
I Mesto {to se i po drugi put pozivaju izvesni delovi pe{adije i kowice na
naknadnu vebu nalazimo da bi umesnije bilo, da se delimi~no pozivaju na
vebu sve bora~ke jedinice II poziva, a naro~ito bi potrebno bilo da se na naro~itu vebu delimi~no pozivaju stare{ine II poziva narodne vojske, jer je na{e ube|ewe, da je na{ II poziv narodne vojske na{a druga polovina ubojne snage.
II Nije potrebno da ponavqamo formaciju na{ega drugog poziva. Oni koji
treba da je znadu oni je i dobro poznaju. Isto tako nije potrebno nagla{avati
da je grdno velika razlika izme|u brojnoga stawa jedinica koje se formiraju za
mirnodopske manevre i izme|u brojnoga stawa tih istih jedinica, formiratih za ratno doba kao god {to nije potrebno dokazivati razliku izme|u komandovawa izvesnim jedinicama izvesnoga mawega brojnoga sastava na mirnodopskim manevrima i tih istih jedinica maleno ja~ega brojnoga sastava.
Sve je to nesumwivo vrlo dobro poznato onima koji upravqaju vojskom u
mirno doba. Ali ba{ zato, {to smo dubokoga uverewa da oni to znaju, moramo
se ~uditi {to sada u ovako burnim politi~kim doga|ajima ne u~ine sve ono
{to stoji u wihovoj vlasti, te da srpska vojska u odsutnim trenucima ne
zaali na svoje upravqa~e mirnoga doba.
Mi svi znamo, kako na{ drugi poziv stoji sa stare{inskim kadrom, kao god
{to svi znamo, da ni u mirno doba nije lako rasporedom pojedinih li~nosti zadovoqiti stvarne potrebe i zahteve doti~ne komande. Pa kad se to zna onda nastaje
pitawe: [ta u op{te smeta, da se blagovremeno u~ini raspored oficira, i za jedinice II poziva narodne vojske, pa da se taj raspored, ma i u najpoverqivijem obliku saop{ti svima tim li~nostima a naro~ito oficirima vi{ih poloaja.
Ako se misli, da i wihove stvari treba drati u tajnosti sve do potrebnoga trenutka, onda mi to moramo nazvati grdnom zabludom. Ono {to je u
drugom svetu javna tajna, kod nas je tajna o kojoj ~ak niko ne sme ni da misli. I
u silnoj Nema~koj vojsci kao god i u Francuskoj i drugim ve}im vojskama, pa
~esto i u ju~era{woj Bugarskoj jo{ se u mirno doba zna, ko su komandanti pojedinih ve}ih jedinica, koje se tek imaju formirati za ratno doba. Kad se te
li~nosti naimenuju za tako vane poloaje, onda se jo{ u mirno doba u svima
122
prilikama daju naro~ite prilike tim li~nostima, da se pripremaju na ratne

na~ine tim svojim velikim poloajima, koji im predstoje za ratno doba.
Za{to se to ne u~ini i u na{oj vojsci mi ne znamo. Ali da bi to trebalo da
bude i da je grdna pogre{ka, {to to do sada nije u~iweno, to neosporno jako
verujemo.
Sgm.

NA[I PODOFICIRI
U koliko su god ve}e vojske, u toliko je ja~i zna~aj podoficira u doti~ne
vojske. Isto tako, u koliko je god kra}i rok slubovawa vojnika u kadru pod
zastavom, u toliko je ja~i zna~aj podoficira u doti~ne vojske. Naposletku, u
koliko su god i u jednom i u drugom slu~aju boqi i spremniji podoficiri, u
toliko }e biti boqa i pouzdanija vojska.
Neosporna je istina, da treba poklawati ozbiqnu pawu {to obilatijoj,
{to potpunijoj spremi oficirskoga kora, ali u isto vreme treba imati na
umu, da je u tolikoj istoj meri potrebno poklawati tako isto ozbiqnu pawu
i ozbiqnoj spremi podoficira, jer samo spremni oficiri i spremni stalni
podoficiri, jaki umom, a bogati moralom, jesu istiniti predstavnici i nosioci vojnih tradicija, discipline i tehni~kih vojnih znawa.
Pa kad je sve ovo ovako i kad se u svima vojskama, pa i u nas, pridaje toliki
zna~aj podoficirskom koru, nije li pravo i opravdano, da se i tome podoficirskom koru, sa tako jakim uticajem na vaqanost vojske, stvori zakonskim
putem ja~a, ozbiqnija i pouzdanija osnova za wegovo bi}e u tako te{koj, a delikatnoj slubi otaxbine.
Mi smo nesalomqivoga uverewa da nema ni jednoga ozbiqnijega poznavaoca vojske i svih onih elemenata od uticaja koji skupa ~ine jednu vojsku vaqanom vojskom, da se ne}e s nama sloiti u mi{qewu, da je pravilno re{ewe
podoficirskoga pitawa u nas jedno od onih pitawa, kojemu bi trebalo pokloniti svukoliku i ozbiqnu pawu.
Sem potrebnoga ~isto materijalnoga nov~anoga poboq{awa na{ega
podoficirskoga kora, nalazimo da je jedno od najvanijih pitawa, koje bi
trebalo pravilnije re{iti, pitawe o nadlenosti onih, koji po dosadawem
imaju pravo da na osnovi izvesnih disciplinskih krivica otpu{taju podoficire iz kadra, pa da ih {ta vi{e tom prilikom li{avaju i ~ina, koji su
stekli redovnim putem.
Ma kakva i ma kolika se pretpostavqala spravedqivost u doti~nih stare{ina, koji su po dosadawem nadleni da nekoga podoficira li{e ~ina i
otpuste iz kadra, i ma koliko da je taj postupak ubedqiv za doti~noga podoficira, koji se na ovaj na~in kawava, ipak ima dosta nenamernih slu~ajeva,
koji govore i protivno. Krivica jednoga podoficira ne samo {to treba da se
paqivo i strpeqivo proceni, ve} i izricawe kazne treba da se osniva na
{to potpunijem poznavawu slube i prave vrednosti i vaqanosti doti~noga
123
Mili} Mili}evi}
podoficira. Tek na osnovu tako paqivoga, strpeqivoga i hladnokrvnoga

razmatrawa i procene krivice moe se imati jemstva da }e biti izre~ena i
pravilna kazna.
Me|utim mnogostruke prilike, pod kojima se izri~u disciplinske kazne,
ni izdaleka ne daju dovoqnoga jemstva da }e procena tih krivica biti
paqiva, svestrana i pravilna. Na taj se na~in, ~esto usled trenutnoga ovakoga ili onakoga raspoloewa doti~noga stare{ine, otpu{ta iz kadra, a u
isto vreme li{ava se ~ina, i takav podoficir, koji bi po su{tini te iste
krivice i stvarnoj svojoj spremi i vaqanosti mogao jo{ dugo i korisno posluiti i vojsci i otaxbini.
Zbog svih ovih ukratko izloenih okolnosti mi drimo, da bi pitawe o
otpu{tawu podoficira iz kadra i li{avawe ~ina podoficira trebalo da
u|e u opredeqewa zakona o ustrojstvu vojske tj. da podoficir za izvesne krivice moe biti li{en ~ina i otpu{ten iz kadra samo po sudskoj presudi.
Ovim i ovakvim zakonskim opredeqewem ne samo {to bi se izbegle sve nesuglasice i nejednaki pogledi stare{ina na pojedine ve}e krivice podoficira, ve} bi se ovakim opredeqewem znatno uzdigao duh i moral u podoficirskom koru, jer bi wihovo bi}e po~ivalo na ja~oj zakonskoj osnovi. Wihove bi krivice na osnovu sudskih presuda bile ubedqive za sve i svakoga.
[to se ti~e materijalne nagrade, koju sada uivaju na{i podoficiri, one ne
podbacuju nagrade podoficira ostalih vojsaka, samo bi potrebno bilo za podoficire uzakoniti jo{ i VI rok slube u stalnome kadru jer ima veliki broj podoficira koji i preko ovog roka mogu vrlo korisno posluiti u vojsci.
Na posletku jedno od najosetqivijih pitawa za podoficirski kor jeste
pitawe o odobrewu ostanka doti~noga podoficira na daqem roku. Kako se
ovo pitawe re{ava po sadawim propisima, poznato je, pa je isto tako poznato, da se ova pitawa re{avaju ~esto puta po trenutnim raspoloewima doti~noga stare{ine. Da bi se izbegle mogu}ne nepravilnosti pri ovim odlukama, koje su vrlo sudbonosne po podoficire, nalazimo da bi se moglo i ovo
pitawe postaviti na pravilniju osnovu koja bi glasila: skup oficira doti~noga puka pod predsedni{tvom komandanta puka donosi odluku o tome,
ho}e li se odobriti ili se ne}e odobriti doti~nom podoficiru ostanak na
daqem roku slube u stalnom kadru.
Svi podoficiri, kojima se ne dopusti ostanak na daqem roku slube u kadru, a koji docnije ne dobiju nikakvu dravnu slubu, treba da dobiju pravo
na godi{wu potporu za sebe li~no, a posle wihove smrti za wihovu porodicu. (^l. 23. zakona o ustrojstvu vojske). Jer nije ni u kome slu~aju pravilno, da
se podoficir li{i ovoga svoga prava, ako mu se ne dopusti ostanak na daqem
roku slube u stalnom kadru, a nema jo{ 14 godina neprekidne slube, itd.
Mi ovom prilikom iznosimo samo glavne napomene, ukazuju}i na nedostatke sadawega stawa na{ih podoficira s najlep{om namerom, da bi pobudili merodavne ~inioce, da i o ovome vanome pitawu povedu ozbiqno starawe, ako se u op{te u nas pomi{qa na kakve korisnije reforme u na{oj vojsci.
Sgm.
124
SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 8, 14. decembar 1908, str. 2-3.

NAKNADNO VE@BAWE VOJNIH OBVEZNIKA
Kad je god u izgledu skori rat, onda se u doti~noj vojsci preduzimaju najpotrebnije mere pomo}u kojih se, uz op{tu spremu, odrava {to ve}a i ja~a
gotovost trupa za ratne doga|aje. Pored svih materijalnih priprema merodavni ~inioci moraju imati na umu i potrebu, blagovremenoga osveavawa trupa
u onim radwama, koje predstoje vojsci u prvim sukobima i s kojim radwama vojska deluje za sve vreme izvo|ewa operacija, odbacuju}i sve one radwe koje nemaju stvarne primene u ratu.
Nastaje pitawe, pa koje su to najpotrebnije radwe, na koje bi trebalo
obratiti naro~itu pawu u vremenu op{tih priprema za ratne doga|aje?
Odgovor na ovo pitawe vrlo je prost i lak: Sve drugo samo ne trupni egzercir na garnizonskim egzerciri{tima, samo ne ravnawa i hitro iskora~avawe,
samo ne mar{ovawe sa zategnutim kolenima, pozdravqawe s orujem i bez
oruja. i td.
Neprijatno nas iznena|uje pojava, da se mi jo{ ne moemo da oslobodimo
~udnih predrasuda, kao da ne moe biti pripremnih vebawa, dok se prethodno po nekoliko dana u ovome skupome vremenu ne utro{i na jedna~ini,
vodni, ~etni i bataqonski egzercir puka, u kojim radwama igraju prvenstvenu ulogu pravilski korak sa zategnutim kolenima uz strahotnu lupwavu nogama, hitro okretawe i oskora~avawe prilikom udvajawa redova, mar{irawe u potiqak, ravnawe, i td.
Borba na raznolikom zemqi{tu, osiguravawe za vreme borbe i mar{ovawa, izvi|awe i izve{tavawe, primena fortifikaciskih radova za vreme
borbe, ga|awe u mete i td. kako izgleda, u nas dolaze u drugi red.
Pa i vremenu redovnih vebawa u nas preotima mah trupni egzercir na
ravnim garnizonskim egzerciri{tima, s naro~itim pogledima na pravilnost
koraka, ravnawe s ramenima u jednoj liniji, s petama u pravoj liniji, i td.
[to se ovo ovako i na ovaj na~in u nas shva}a i radi, nije skoro nikakvo ~udo, jer takvi pogledi dolaze i s najvi{ih mesta, i od li~nosti pozvatih da imaju pravilniji pogled na stvarnu obuku na{ih trupa. U saop{tewima svojih
primedaba po izvr{enom pregledu nad obukom jednoga puka u unutra{wosti
doti~ni inspektor skoro jedino negoduje nepravilnosti koraka, neume{nome
ravnawu, na zako{ewu ramena vojnika i nepostavqawu peta u jednu liniju prilikom ravnawa u mestu.
Sa svim je prirodna stvar, da }e i trupni komandanti u svima vebawima
obra}ati poglavitu pawu onim radwama, o kojima vode ra~una pretpostavqene stare{ine pri svojim povremenim pregledima.
Oslobodimo se bar u ovim zimskim pripremnim vebawima tradicionalnoga trupkawa, ~engiskoga okretawa i poskakivawa s odravawem peta na
pravoj liniji i pristupimo izvo|ewu borbe s trupama na raznolikom zemqi{tu s raznim pretpostavkama i naro~ito kombinovanim prilikama, s redovnom primenom i kori{}ewem zemqi{ta i mawih fortifikacijskih objeka125
Mili} Mili}evi}
ta; obdelavajmo zatim ozbiqnije slubu izvi|awa, obuku ga|awa, duega

mar{ovawa i td.
To su te radwe, s kojima se vojska susre}e odmah u po~etku operacija. Ko ih
boqe i ume{nije bude primewivao i izvodio, u toga su boqi i verovatniji
izgledi za povoqan uspeh.
I u obi~nom, mirnom, vremenu pruski regruti odmah tre}ega ili najdaqe
~etvrtoga dana po dolasku u kadar otpo~iwu izvo|ewe borbe na raznolikom
zemqi{tu i ovu obuku izvode uporedo s ga|awem u mete, bez velikih ceremonija. Ugledajmo se na Pruse bar u vremenu ovih pripremnih vebawa s na{im
izsluenicima, koji su imali dovoqno prilika da se obu~e pravilnom koraku, ravnawu, podskakivawu, odravawu peta u jednoj liniji i td.
Koristimo se vremenom {to ume{nije, da se ne kajemo docnije!
Sgm.
SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 9-10, 25. decembar 1908, str. 2-3.
JEDAN PRAVEDAN ZAHTEV
Ni jedna pojava u qudskom dru{tvu nije tako te{ka kao nepravda. Ona je
nesnosna i te{ka ne samo kad se vr{i nad pojedincima, ve} je te{ka i za ve}a
udruewa, pa i za ~itave drave. Na{ narod pod uticajem mnogih filosofskih opaawa, a od postanka svoga kivan ne nepravdu, i formulisao je poznatu narodnu filosofsku izreku: Pravda dri zemqu i gradove.
Ova narodna filosofska izreka u istini je bila uvek polazna ta~ka za sva
na{a zakonodavstva onako isto, kako se to pretpostavqa da je i u drugih naroda. Pri svem tome {to smo nepokolebqivoga uverewa, da je napred spomenuta narodna filosofska izreka polazna ta~ka u svima na{im zakonodavstvima, ipak ima slu~ajeva kad se moda i nehotice ogre{e o pravdu oni koji
predlau ili propisuju zakone, ne vode}i dovoqno ra~una o tome, kako }e te
zakonske odredbe odjeknuti u ose}ajima onih, na koje se budu primewivala ta
zakonska nare|ewa i kakve u op{te mogu biti posledice takvih zakonskih odredaba.
Ovom prilikom mi ho}emo da ukaemo na dve pojave u na{em zakonu o
ustrojstvu vojske, i to na jednu koja ve} postoji u vidu zakonske odredbe, i na
drugu koja je moda i nehotice izba~ena iz toga istoga zakona prilikom zakonskih izmena i dopuna od 1904. godine.
I U sadawem zakonu o Ustrojstvu Vojske u ~lanu 21. stoji ovakva zakonska
odredba, koja se odnosi na pitawe o stavqawu oficira u pokoj;
Oficir, koji je navr{io 10 godina dejstvitelne slube, dobija pravo na
penziju i moe se staviti u pokoj, ako je postao telesno ili du{evno nesposoban, ili ako u op{te ne podnosi za dejsvitelnu slubu i td.
Ovaj posledwi stav zakonske odredbe, koji smo citirali, vrlo je koban po
samo bi}e i moral u oficirskom koru, je su ovom zakonskom odredbom {irom
otvorena vrata svima trenutnim raspoloewima merodavnih ~inilaca, koji
126
imaju mo} re{avawa u vojsci. Posledice ove zakonske odredbe i trenutnih

li~nih neraspoloewa prema pojedinim oficirima ubijaju duh i moral u
oficirskom koru, spu{taju}i ga na nivo, na kome se on nikad ne bi trebalo
da na|e. Nije dakle ovde pitawe o pojedincima, nad kojima se po zloj sudbini
primewuje ova zastarela i ni~im neopravdana odredba, ve} je ovde pitawe o
duhu i moralu onih, koji ostaju u aktivnoj slubi.
Moe li se ma i trenutno pretpostaviti, da }e se mo}i vinuti u potrebnu
visinu intelektualna mo} jednoga oficira, koja bi jo{ bila podrana trajnom energijom i patriotskim odu{evqewem za slubu otaxbini, kad svaki
pojedinac zna, da mu nad vratom visi onakva zakonska odredba, na osnovu koje
se on trenutno moe na}i na ulici, ako to samo na|e za potrebno doti~ni izvr{ilac voqe zakonske?
Idewe na ruku li~nim prohtevima, li~nim neraspoloewima, lanim
dostavama i svojevoqnim odlukama o sudbini pojedinaca u vojsci ne moe i
ne sme nalaziti oslonca u zakonu o ustrojstvu vojske.
Onu kobnu odredbu zakonsku, koja govori o dobijawu prava na penziju i
koja glasi: ... ili ako u op{te ne podnosi za dejstvitelnu slubu treba potpunce izostaviti prvom prilikom zakonskih izmena i dopuna u zakonu o
Ustrojstvu Vojske, ako se u op{te eli da se u oficirskom koru uzdigne duh i
moral na onu visinu, s koje mora obasjavati intenzivnom svetlo{}u sve puteve koji vode stvarnom napredovawu vojske.
II U ~l. 21. zakona o Ustrojstvu Vojske od 1901. godine pod ta~kom 6 glasila
je ovako jedna odredba:
Oficiru, koji je dejstvitelnosti sluio korisno 10 godina u jednom ~inu, pri stavqawu u penziju odre|uje se penzija vi{ega ~ina, ako je za posledwe
tri godine, 8, 9 i 10 imao dobre ocene; no od ovoga se izuzimaju oni, koji su
ve} stekli pravo na to.
Ovom i ovakvom zakonskom odredbom htela se na izvestan na~in da nagradi besprekorna sluba onoga oficira, koji 10 godina provede neprekidno u
jednom ~inu. Ovo se dakle odnosilo na one oficire, koji ma iz budi kakvih
uzroka nisu mogli aspirirati na ve}i ~in. Docnije je ova zakonska odredba
dobila sku~eniji vid, jer se u~iwenim izmenama ova povlastica odnosila
bila samo na nie oficire. Izmenama i dopunama u zakonu o Ustrojstvu Vojske od 1904. godine potpuno je ukinuta i ova zakonska odredba.
Na jedan veoma nepravedan na~in oficiri su li{eni izvesnih svojih prava, koja su stekli ranije.
Ova zakonska odredba koja je postojala ranije, osnivala se na uvi|avnosti
vojne uprave i zakonodavnog tela, da su na{i oficiri prema plati i drugim
materijalnim dodacima izostali bili od oficira ostalih vojsaka, pa se gledalo da se ta razlika koliko toliko nadoknadi onakvim zakonskim odredbama. Nama je poznato, kakvi su razlozi rukovodili najvi{u vojnu upravu, da
predloi narodnom predstavni{tvu, izbacivawe one zakonske odredbe, ali
smelo tvrdimo da je time u~iwena jedna nepravda oficirima, na koje bi se
imalo primeniti ta zakonska odredba. Ova nepravda u toliko je tea, u koli127
Mili} Mili}evi}
ko se zna, da su dana{we plate na{ih oficira uregulisavane od pre 50 i vi{e

godina, kad su dru{tvene prilike u nas bile sasvim druk~ije.
Ova nepravda bar nije trebala da se odnese na neke oficire, ~ija plata
znatno podbacuje platu vi{ih oficira.
U nas ima znatan broj na primer kapetana I klase a i poru~nika, koji iz ma
kakvih pobuda i razloga ne mogu da ra~unaju na ve}i ~in, a me|utim su odli~noga vladawa i besprekornog vr{ewa slube, pa su u isto doba jo{ potpuno sposobni za slubu i u miru i u ratu. U mirno doba oni starijih godina ve}inom su upravnici raznih slagali{ta i magacina, u ~ijim se rukama dakle
nalazi po nekoliko stotina hiqada dinara dravne imovine, a u ratno doba
wima se opet s puno poverewa poveravaju komande nad pojedinim jedinicama.
Pa kad su ovi qudi takvoga poverewa, takvoga neumornoga ustao{tva u ~uvawu i odravawu tolike dravne imovine u ispravnom stawu ili su opet na
drugim slubama po {tabovima i komandama s dobrim i preporu~qivim
ocenama, zar onda nije takvim slubenicima u~iwena nepravda u tome, {to
im je zakonskom izmenom od 1904. godine oduzeto pravo penzije vi{ega ~ina,
ako provedu 10 godina u jednom ~inu.
Ova je nepravda u toliko ve}a, u koliko ima dosta wihovih drugova, a i
najstarijih ~inova u vojsci koji jo{ i danas uivaju tu povlasticu, jer su se
wome koristili dok je pomenuta zakonska odredba bila jo{ u sili zakona.
Po pretposledwem stavu ~lana 21. zakona o Ustrojstvu Vojske nii vojni
~inovnici koji provedu 10 godina u I klasi, kad se stave u pokoj, dobijaju penziju neposredno vi{ega zvawa. Eto i zbog ovoga mi ne znamo, za{to bi se to
isto pravo osporilo i niim oficirima.
Ovo nekoliko redaka Srpska Vojska iznosi u najboqoj nameri s eqom,
da se ovo uzakoweno pravo, poglavito niim oficirima, popravi zakonskim
projektom prvom prilikom potrebnih izmena i dopuna u zakonu o Ustrojstvu
Vojske.
Sgm.
SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 9-10, 25. decembar 1908, str. 5-6.
JEDNA NEMILA POJAVA
U vremenu kad su ugroeni ivotni interesi Srpstva i dve na{e lepe zemqice, u vremenu kad je na{ narod jednodu{nim i energi~nim protestom, uz
op{tu simpatiju svih civilizovanih naroda, izjavio svoje veliko negodovawe o nepravednoj otima~ini dveju velikih ~isto srpskih pokrajina, voqan i
re{en da i s orujem u ruci stane na branik svojih nacionalnih aspiracija,
ako igde, a ono bar u na{oj vojsci, od najmawega do najvi{ega ~ina i zvawa,
treba da vlada potpuna i ni~im ne pomu}ena jednodu{nost.
Tako bi trebalo da bude, za takvu jednodu{nost u nas ima uslova, takva
jednodu{nost donekle i postoji u na{oj vojsci. Ali ima izvesnih znakova koji kazuju, da o potrebi takve jednodu{nosti ne mislimo svi podjedanko.
128
Nejednaki u nas pogledi o potrebnoj jednodu{nosti, poglavito u ovako

kriti~nim danima, jesu proizvod nejednakih pogleda na op{tu spremu, vaqanost i podobnost jedne vojske za ratna preduze}a.
U proceni vaqanosti i op{te podobnosti jedne vojske za ratna preduze}a
ima veoma mnogo elemenata od uticaja, o kojima mora voditi ra~una onaj, koji eli da dobije {to pribliniju i {to stvarniju ocenu o toj vojsci. Ova se
procena mora osnivati na ozbiqnom, hladnokrvnom i znala~kom osnovu.
Onaj koji ceni i ocewuje vaqanost i op{tu podobnost jedne vojske za ratna
preduze}a mora se osloboditi svih iluzija, sebi~nih zakqu~aka i jednostranih posmatrawa.
Ko radi protivno i precewuje, taj baca sebe i druge u zabludu.
U na{oj se dnevnoj urnalistici pre kratkog vremena pretresalo pitawe
o nazorima i pogledima jednog vi{ega oficira, profesora u Vojnoj Akademiji, o jednoj od susednih vojsaka, u sravwewu s na{om vojskom, u nekoliko su
se razmimoilazili profesor i wegovi slu{aoci. Profesorove se procene i
zakqu~ci osnivaju na stvarnosti, a one izvesnih wegovih slu{alaca na mladi}skim, vi{e poetskim i patriotskim uzbudqivim eqama.
Ovako razmimoilaewe u pogledima i proceni, koje se desilo na ~asu predavawa, dakle u zatvorenom prostoru, gde se profesoru ostavqa svugde potpuna sloboda, gde nema cenzure, do{lo je na nekakav na~in do u{iju, kako se veli, jednom gra|aninu koji je opet na jedan ~udan na~in s diskrecijom svoga
imena taj kao bojagi zlonamerni postupak profesora dostavio upravitequ
Vojne Akademije.
[to je sad naj~udnije i najzagonetnije, profesor biva odmah razre{en od
profesure, a zatim i optuen. Razre{ewe hitno dolazi, istraga otpo~iwe, pa
se pomi{qa i na stavqawe pod sud toga profesora.
Pa {ta se ho}e s ovom istragom i optubom? Nesumwivo se ho}e da osumwi~i patriotizam jednoga na{ega oficira, dugogodi{wega profesora Vojne
Akademije, a sve na ra~un olakoga shvatawa stvarnoga stawa vojske od strane
izvesnoga broja wegovih slu{alaca, koji nisu svoje nepodudarawe s mislima
svoga profesora izjavili na zvani~nom raportu po vojnim propisima, ako su
za to nalazili opravdanoga razloga, ve} je na ~udan na~in taj razgovor izme|u profesora i wegovih slu{alaca do{ao do u{iju nekakvom gra|aninu, koji
je u celoj ovoj dostavi ostao nepoznat za onoga, protivu koga je povedena ova
famozna istraga!
Pa zar u ovako burnim vremenima od jednoga da re~emo nau~noga spora, od
nau~nih izvora i zakqu~aka jednoga od na{ih odli~nih vi{ih oficira praviti toliku galamu, izvr}u}i moda smisao wegovih tvr|ewa, davaju}i im
zna~aj ~ak nekakve nove afere?!
Ba{ i ako bi te nesuglasice i zakqu~ci izme|u profesora i wegovih slu{alaca i{le u prilog shvatawima wegovih slu{alaca, ipak to ne mora biti
takav greh i krivica da se nije mogao izna}i kakav podesniji put i na~in da
se o protivnom uveri doti~ni profesor, ako se smatralo da je ovaj na pogre129
Mili} Mili}evi}
{nom putu ve} je ova stvar tako povedena, da je ona u druk~ijoj formi i sadrini izbila na javnost, koja, po nesre}i, jedva ~eka kakve bilo senzacije.
Mi u ostalom ne znamo kako }e vojni ministar ovu stvar shvatiti i kao
merodavan re{iti, ali znamo to, da se ovakvim pogledima i ovakvim stvarawem tobonih krivica za pojedine oficire srqa pravce u demoral, je ko naposletku jam~i da li je taj gra|anin mogao shvatiti pravilno i objektivno tu
nesuglasicu izme|u profesora i wegovih slu{alaca.
Prestanimo jedanput sa podobnim ispadima u vojsci! Pristupimo uzdizawu duhu i morala u vojsci i stvarajmo {to ja~u i {to pouzdaniju jednodu{nost u na{em ina~e malome oficirskome koru.
To od nas trai vojska i otaxbina.
Sgm.
SRPSKA VOJSKA, god. 2, br. 9, 1. mart 1909, str. 3-4.

NA[I REZERVNI PODOFICIRI
Da bismo mogli {to pre popuniti na{e trupne jedinice, {to ve}im brojem dobrih rezervnih oficira i podoficira, smatramo za potrebno u~initi
jednu korisnu napomenu:
U redovima svih poziva na{e narodne vojske ima vrlo veliki broj podoficira svih ~inova, koji su te ~inove dobijali ili redovnom slubom u kadru ili su ih dobijali redovnim putem po svr{etku podoficirske {kole i
daqom slubom u kadru.
Usled promewenih porodi~nih prilika ili usled raznih drugih okolnosti mnogi su kadrovski podoficiri bili prinu|eni da istupe iz kadra, te da
prema svojim podobnostima potrae za sebe drugu karijeru bilo u dravnoj
slubi, bilo u raznim privatnim preduze}ima i nova~nim zavodima, bilo
na posletku u izvesnim svojim preduze}ima i radwama.
Me|u ovim podoficirima raznih ~inova ima ih dosta, koji su po izlasku
iz kadra svr{ili kakvu stru~nu {kolu, te su s obzirom na svoje podobnosti
dobili pristojna mesta ili u dravnoj slubi raznih nadle{tava i ustanova ili u privatnim preduze}ima, kao god {to ih ima sa samostalnim radwama, po celoj Srbiji.
Slue}i dugi niz godina u kadrovskim trupnim jedinicama, a po izlasku
iz kadra spremaju}i se jo{ i za druge nove slube, poloaje i radwe, ovi i
ovakvi podoficiri s puno svojih odlika mogu se s pravom smatrati kao odli~ni podoficiri.
Mnogi od ovih podoficira i preko svoje voqe raspore|eni su u pojedinim pozivima na izvesne slube mawega zna~aja tako, da su ne samo i oni sami
tim poloajima nezadovoqni, ve} {ta vi{e mnogi od wih smatraju da su tim
poloajem u narodnoj vojsci i omalovaeni.
U koliko nam je poznato, iz naj~istijih pobuda, a s obzirom na politi~ke
prilike koje se gustim i crnim oblacima zgomilavaju i pretr~avaju oko na{e
otaxbine ovi su odli~ni na{i podoficiri jednim svojim skupom manife130
stovali svoju equ, da s obzirom na svoje vojni~ke podobnosti zauzmu u redovima narodne vojske ona mesta, u kojima }e oni s daleko vi{e voqe, ustala{tva i energi~nog portvovawa mo}i posluiti svojoj otaxbini u ovako
sudbonosnim trenutcima.
Ovakvu pojavu i ovakve eqe na{ih di~nih podoficira Srpska Vojska
svesrdno pozdravqa i iznosi pred svoje ~itaoce.
Interesi na{e vojske i interesi na{e otaxbine zahtevaju, da se {to pre
iza|e na susret ovako patriotskim eqama ovih odli~nih podoficira, jer
me|u wima ima veliki broj, koji je i na delu pokazao, kako se i s koliko portvovawa slui otaxbini i Srpstvu.
Ovim pohvalnim eqama na{ih rezervnih podoficira moe se najlak{e
i najjevtinije iza}i na susret na ovaj na~in:
Preko pukovskih okrunih komanada, a i putem Srpskih Novina pozvati u diviziska mesta na 15 dnevnu vebu sve rezervne podoficire svih poziva, koji su te ~inove dobili slubom u kadru. Sobom da ponesu i svoje vojni~ke isprave.
U toku tih 15 dana pod rukovodstvom najspremnijih oficira ponoviti sa
wima najvanije vojni~ke radwe (rukovawe vatrom u borbi, rukovo|ewe pokretima i radwama doti~nih jedinica u borbi s kori{}ewem zemqi{ta, izrada omawih fortifikaciskih objekata, red i disciplina na mar{u, na stanovawu, na predstraama, osiguravawe, izvi|awe, patrolirawe i td.) odbacuju}i pri tome sve ono, bez ~ega se moe pro}i u ratu i ono {to se najre|e ili nikako ne primewuje u ratu (hitro obrtawe, ve{to podskakivawe, ravnawe peta i
ramena, blesasto podizawe glave, gromko odgovarawe na pozdrav, pravilno iskora~avawe pri uzimawu pu{ke na gotovs, dosadno teorisawe i td.).
U toku tih 15 dana sve te podoficire treba podvrgnuti ispitu za daqi ve}i ~in iz najglavnijih predmeta i radwi. Pri oceni voditi ra~una samo o
trezvenosti kandidata i potpunom razumevawu najglavnijih dunosti wihovih za koji ~in i poloaj polau ispit. Velika i jaka teorisawa potpuno odbaciti i zameniti razumevawem rada na praktici.
Po izvr{enom ispitivawu odmah proizvesti ih u rezervi za daqe ~inove:
oficirske, naredni~ke i podnaredni~ke.
Po izvr{enom proizvodstvu rasporediti ih po trupnim jedinicama doti~nih poziva za komandire ~eta i vodnike, bez obzira gde su dotle bili raspore|eni.
Za administrativne slube mogu se upotrebiti dobro pismeni obveznici
koji nisu s raznih uzroka sluili potpun rok u kadru, koji su slabijega zdravqa i td.
Bez ikakvih materijalnih rtava uzdi}i ponos, duh i moral u vojsci zna~i biti poznavalac snage u svoje vojske, zna~i iskreno sluiti otaxbini,
zna~i biti u istini prvi vojnik.
Sgm.
131
Sneana Radi}
ÊTNICI PACIJENTI OKRU@NE BOLNICE

VAQEVO u periodu maj-oktobar 1944.
Iz Glavnog bolesni~kog protokola 1942-1944.
Kwiga Glavni bolesni~ki protokol Okrune bolnice u Vaqevu1
sadri podatke o primqenim bolesnicima, od decembra 1942. do decembra 1944. godine.
Kwiga predstavqa prvorazredni istorijski izvor, pre svega zato
{to je nastala u periodu Drugog svetskog rata. Paqivom analizom
moe se saznati broj primqenih pacijenata u bolnicu, mogu se pratiti vrste bolesti i delimi~no ste}i slika zdravstvenog stawa stanovni{tva iz vaqevskog kraja i {ire; kog su zanimawa, pola i starosti
pacijenati, i mnogo toga drugog.
Osnovne karakteristike i sadraj kwige
Podaci o pacijentima upisivani su u kolonama raspore|enim na
dve naspramne strane veli~ine 36h31h2 cm, sa ivim igom u dnu
strane (grb Kraqevine Jugoslavije). Kwiga je overena i zavedena kod
Poreske uprave u Vaqevu, 12. januara 1943. godine, br. 329, i na posledwoj strani pi{e: Da ova kwiga, zvana Glavni bolesni~ka kwiga za 1943.
godinu, svojina Okrune bolnice u Vaqevu, ima (259) dve stotine pedeset devet duplo ozna~enih strana, da je jemstvenikom pro{ivena i pe~atom Poreske uprave u Vaqevu utvr|ena, ista uprava tvrdi bez naplate takse u smislu ~l. 6. ta~. 4. Zakona o taksama.
Kwiga ima 15 vertikalnih kolona: 1. Prijemni broj, 2. Boln. klasa
(nije popuwavana), 3. Prezime i ime, 4. Ime: oca, matere i supruga, 5.
Mesto ro|ewa, 6. Pol, 7. Godine starosti, 8. Veroispovest i bra~no
stawe, 9. Nadlenost: mesto, op{tina i srez, 10. Mesto stanovawa, 11.
1
132
MIAV, fond: Zdravstveni centar Vaqevo Vaqevo (1867- ), 1931-1979, kw. inv.
br. 2
êtnici pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo...
Zvawe i zanimawe, 12. Dan prijema u bolnicu, 13. Dijagnoza (upisivana na latinskom), 14. Dan otpusta iz bolnice, sa ~etiri rubrike: izle~en, poboq{an, neizle~en, umro, i 15. Primedba. Na jednoj strani
nalazi se 15 horizontalnih rubrika - redova za upis 15 pacijenata.
U kwigu su registrovani primqeni pacijenti, od 23. novembra
1942. do 11. decembra 1944. godine. Nedostaje prvi list protokola sa
imenima 15 pacijenata. Za 1942. godinu, pored prijemnog broja koji
po~iwe od 1, upisivan je i rastu}i broj iz prethodne kwige (kao podbroj), pa tako saznajemo da je Okruna bolnica u Vaqevu u 1942. godini imala ukupno 1849 bolesnika. U periodu, od 23. do 31. decembra
1942, zaveden je 61 pacijent. Prvi pacijent iz 1943. zaveden je 1. januara, pod brojem 62, a posledwi 31. decembra, pod brojem 2040. Uz 47 prevedenih pacijenata iz prethodne godine, u 1944. prvi pacijent upisan
je 1. januara i nosi broj 48, a posledwi 11. decembra i pod brojem 1830.
U 1942. i 1943. godini, u koloni 11, upisivani su naj~e{}e zemqoradnici, doma}ice i radnici, ali i u~enici i studenti. Kod dece koja
nisu po{la u {kolu upisivano je zanimawe oca ili majke (npr. sin
{umara). Za radnike, majstore i u~enike u Vistadu, to je posebno
nagla{avano. Pojavquju se i nazivi mnogih drugih zanimawa, kao {to
je sluiteq, u~iteq, trgovac, ~inovnik, pekar, kafexija, {najderka,
{uster, berberin, kova~, zidar, ali i izbeglica, pritvorenik,
nem. zarobqenik. âk, pod brojem 549, od 20. maja 1943. upisano je
Naho~e novoro|eno ensko dete na|eno na putu u selu Grabovica.
U bolnicu su primani pacijenti iz Vaqeva, Beograda, Vrago~anice, Sandaqa, Radanovaca, Kote{ice, Koceqeve, Osladi}a, Ose~ine,
Lajkovca, Jabu~ja, Sovqaka, Bajevca, Lazarevca, Leli}a, Pri~evi}a,
Pauna, Carine, [opi}a, Krupwa, Kragujevca, Sombora, Srebrenice
i Mostara (BiH), Ptuja i [kofje Loke (Slovenija) i drugih mesta.
Za predmet obrade i analize odabrana je ciqna grupa pacijenata
primqenih na bolni~ko le~ewe kod kojih je, u rubrici pod brojem 11.
Zvawe i zanimawe, napisano ~etnik, dobrovoqac ili ~in u vojnoj
formaciji. Razlog je prakti~an ima dosta zahteva pripadnika Ravnogorskog pokreta (~etnik), odnosno Jugoslovenske vojske u otaxbini, za ostvarivawe prava penzije.2 Pregledom sadràja kwige ustano2
Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je, 21. decembra 2004, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i ~lanova wihovih porodica, kojim se ustanovqava Ravnogorska spomenica 1941". (Sl. glasnik
Republike Srbije br. 137/2004) Na taj na~in, ubudu}e, weni nosioci ima}e ista
prava kao i nosioci Partizanske spomenice 1941". Ovaj spisak moe da poslui, kao jedan od dokaza, preivelim ravnogorcima ili ~lanovima wihove porodice za ostvarivawe prava penzije.
133
Sneàna Radi}
vqeno je da se ovi podaci upisuju tek od 2. maja 1944. godine, i to samo

za ~etnike. Posledwi pacijent, zvawa ~etnik, uveden je 2. oktobra
iste godine, pod brojem 1449.
Analizom datuma prijema u bolnicu vidi se da je u istom danu primqeno vi{e pacijenata istog zanimawa i zvawa i iste dijagnoze,
{to navodi na zakqu~ak da su vo|ene oruane borbe. Samo je, 9. septembra 1944, kada su po~ele borbe za oslobo|ewe Vaqeva, na bolni~ko
le~ewe primqeno 42 ~etnika. Ve}ina su imali rane zadobijene vatrenim orujem (Vulnus sclopetaria). Imaju}i u vidu da raspolaemo sa
{turim podacima o tim borbama, analiti~arima podaci ove vrste
mogu da budu dragoceni. Tako|e, saznajemo iz kojih krajeva poti~u ovi
pacijenti, koliko imaju godina, bra~no stawe, i drugo.
Detaq iz Kwige Glavni bolesni~ki protokol Okrune bolnice u Vaqevu"
@rtve eksplozivnih naprava bili su i obi~ni gra|ani {to je

o~igledno iz upisane dijagnoze (Vulnus explosiva reg. femoris). Tako je,
18. septembra, u bolnicu primqena rawena devojka stara 18 godina,
Krstaji} Nadeda iz Popu~aka, zavedena pod brojem 1367/44, kao i za
dve doma}ice iz Vaqeva pod brojevima 1369 i 1371/44. Iz ukupnog broja pacijenata primqenih u bonicu istog datuma i dijagnoze, u oktobru
1944, moè se zakqu~iti da su postojali oruani sukobi. Me|utim, u
koloni 11, upisivano je samo zemqoradnik, bez odrednice pripadni{tva nekoj od vojnih formacija. Ponovo, tek od 18. septembra,
pod brojem 1375 zaveden je prvi pacijent, gde u istoj rubrici, pi{e
134
êtnici pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo...
vojnik. Do kraja godine zavedeno je oko 250 pacijenata koji su iskqu~ivo pripadnici NOB: partizan i vojnik NOV (za pojedine pacijente dopisivano je i zanimawe: zemqoradnik, opan~ar, stolar, pinter,
rudar, u~enik, kafexija, bravar..., npr. opan~ar, vojnik NOV). êtnici se vi{e ne pomiwu.
Pripadnici NOB su bili poreklom iz raznih krajeva tada{we
Jugoslavije: Kragujevca, Uica, Mostara, Smederevske Palanke, Jagodine, ]uprije, Para}ina, Ni{a, Zaje~ara, Velike Plane, Bosanskog
Grahova, Han Pjeska, Sarajeva, Skopqa, Maribora... Tako|e, u ovoj kategoriji nalaze se i veoma mlade ene, od 16 do 18 godina starosti. Dijagnoze su razne, pa pored izuzetno te{kih (amputacije udova) i lak{ih povreda zadobijenih u borbama, na bolni~ko le~ewe primani su
oboleli vojnici od zapaqewa plu}a, bronhitisa, gripa, angine i dr.
U 1944. godini evidentirana su tri ruska volontera bolni~ara i
dva ruska vojnika (1538 i 1777), jedan Italijan kao vojnik NOV
(1584), tri nema~ka vojnika (44, 52, 61); tri zarobqenika Nemca (1524,
1546, 1772) i jedan Italijan, zarobqenik (1807/44).
Prilikom izrade spiska ~etnika primqenih u bolnicu broj kolona
iz protokola smawen je na 8, jer se pojedine kolone ponavqaju i podrazumevaju (npr. kolona 6), a neke od kolona su spojene (npr. kolona 5 i 7).
Dijagnoze su prepisane izvorno, a naj~e{}e su: rane ruku, nogu, grudi, glave, lica nastale vatrenim orujem (Vulnera sklopetaria: manus,
femoris, thoracis, capitis, facici), zatim rane prouzrokovane eksplozivnim
napravama (Vulnera exploziva), nagwe~ewa tela (Contusio corporis), potres mozga (Comotio cerebri), prelom potkolenice, butne kosti (Fractura cruris, femoris). I ~etnici su primani u bolnicu zbog uobi~ajenih
oboqewa, kao {to su: zapaqewe slepog creva, bronhitis, grip, zapaqewe be{ike, {uga, ~ira na elucu i dr.
135
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
1.
474
Dobrivojevi}
Milisav
Milovan
Nikolija
Bobova, 20
god.
2.
475
Stojanovi}
Svetozar
supruga
Stana
Kova~ica, 35
god.
3.
476
Jovanovi} Nikola
supruga
Radojka
Zarubi, 46
god.
4.
477
Mitrovi} Filip
Stepan
Kova~ica, 20
god.
5.
480
Gojkovi} Dragi{a
6.
481
Rankovi} Milan
7.
484
Nikoli} Novica
supruga
Milesa
Godqevo, 24
god.
8.
485
Gaji} Qubi{a
supruga
Radmila
Mionica, 32
god.
Mihailo
Natalija
Milinka
Marinko
Leposava
Vrtiglav, 34.
god.
Popu~ke, 20
god
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Bobova,
Suvodawe,
podgorski
Kova~ica,
Dra~i},
vaqevski
Zarubi, Dra~i},
vaqevski
Kova~ica,
Dra~i},
vaqevski
Vrtiglav, D.
Toplica,
kolubarski
Popu~ke,
vaqevski
Godqevo, Se~a
Reka,
crnogorski
Mionica,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
capitis
2. maj 18.
jun
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
pedis sin.
2-5. maj
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis lunes
2. maj 12.
jun
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. d.
2. maj 1. jun
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
3-5. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
genus l. sin
3- 14. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
manus l. d.
3-27. maj
obu}ar,
~etnik
Vulnera sclopetaria
capitis l. dex.
3-18. maj
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
9.
486
Milanovi}
Radi{a
supruga
Persida
Vra~evi}, 24
god.
Vra~evi},
Bogova|a,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria reg.

glutealis l. s.
3-5. maj
10.
487
Nikoli} Radisav
Svetislav
Milu{a
Ruìca
Zarubi, 35
god.
Zarubi, Dra~i},
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. dex.
3-11. maj
11.
488
Markovi}
Radomir
supruga
Natalija
@abari, 40
god.
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. sin.
3-12. maj
12.
489
Vojinovi}
Mom~ilo
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
3-12. maj
13.
490
Bojinovi} Kosan
supruga
Milica
Cvetomir,
Dragiwa,
Leposava
zemqoradnik,
~etnik
Gastritis chronica
3-11. maj
14.
491
Brki} Milivoje
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis gr.

min.
3-6. maj
15.
492
Gavrilovi}
Dragan
zemqoradnik,
~etnik

min.
3- 5. maj
16.
493
Radosavqevi}
Stojan
zemqoradnik,
~etnik

min.
3- 5. maj
17.
494
Milovanovi}
Milovan
zemqoradnik,
~etnik

min.
3- 5. maj
Spiridon,
Qubica
Milisav,
Jovanka
Radoje,
Ilinka,
Desimirka
Robaje, 29 god.
Robaje, 31 god.
Ratkovac, 20
god.
Grab, 24 god.
Vrago~anica,
23 god.
Virovci, 34
god.
@abari,
Petnica,
vaqevski
Robaje, Rajkovi},
kolubarski
Robaje, Rajkovi},
kolubarski
Ratkovac,
Markova Crkva,
kolubarski
Grab,
draga~evski
Vrago~anica,
Kamenica,
podgorski
Virovci,
Markova Crkva,
kolubarski
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Milorad,
Krstina,
@ivana
Dragutin,
Stana,
Olga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mionica, 29
god.
18.
495
Te{i} Qubi{a
19.
496
Petrovi}
Mihailo
20.
497
\uki} @ivorad
Milisav,
Dragiwa
Ratkovac, 18
god.
21.
498
Stankovi}
Dobrosav
\ur|e,
Mileva,
@ivana
Dupqaj, 36
god.
22.
499
Dimovi} Milosav
majka Gota
Varoge, 22 god.
23.
500
Jaki} @ivko
24.
501
Ili} Boìdar
25.
504
Nikoli} Slavko
Nikoli}
Aleksandar
Dragutin,
Julka,
Radmila
26.
505
Vojislav,
Krstina,
Ivana
Rajko,
Zorka,
Radmila
Ratkovac, 23
god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Mionica,
kolubarski
Ratkovac,
Markova Crkva,
kolubarski
Ratkovac,
Markova Crkva,
kolubarski
Dupqaj,
Lukavac,
vaqevski
Varoge, Rada~,
posavski
Vaqevo, 32
god.
Gradac, Vaqevo,
vaqevski
Dowi
Lajkovac, 33
god.
Ose~ina, 25
god.
Dowa
Bukovica, 20
god.
Dowi Lajkovac,
Bogova|a,
kolubarski
Ose~ina.
podgorski
Dowa Bukovica,
podgorski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
zemqoradnik,
~etnik
3. maj (nema
datuma
otpusta)
zemqoradnik,
~etnik

min.
3-5. maj
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis gran.

min.
3- 6. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria pedis

sin.
3- 5. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
thoracis
3. maj 18.
jun
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetarium
capitis l. dex.
3- 23. maj
zemqoradnik,
~etnik

min.
3-14. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
mandiblae
3- 11. maj
zemqoradnik,
~etnik

min.
3- 6. maj
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
27.
506
Tadi} Slobodan
28.
507
Jakovqevi}
@ivorad
Ime oca,
matere i
supruga
\uro,
Stanka,
Stanija
Qubomir,
Radojka,
Savka
29.
508
Torlak \uro
Stevan,
Milica
30.
509
Mojsilovi}
Stanimir
Dragojlo,
Dragiwa
31.
510
Niki} Radenko
Milinko,
Darinka,
Milena
32.
511
Ninovi}
Aleksandar
33.
512
Lazi} @ivan
Tijosav,
Stana,
Lucija
Ivko,
Jevrosima,
Jovanka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dowa
Bukovica, 21
god.
Dowa Bukovica,
podgorski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
pedis sin.
3-12. maj
Ba~evci, 30
god.
Ba~evci,
dra~i}ska,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. sin.
3-14. maj
Beograd
~etnik
Vulnera sclopetaria
pedis sin.
3- 14. maj
Gola Glava,
podgorski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
capitis
3-7. maj
Mrati{i},
Kr~mar,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
corporis et. congnasatio
cordis
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
pedis sin.
3- 18. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
Anterobrahalis sin.
3-18. maj
Golubi}
(op{tina
Knin
Hrvatska), 20
god.
Gola Glava, 20
god.
Mrati{i},
21. god.
Ba~evci, 33
god.
Kozli~i}, 34
god.
Ba~evci,
Dra~i},
vaqevski
Kozli~i},
Grabovica,
vaqevski
Dijagnoza
3. maj 7. juna
umro
porodi~na
sahrana
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
34.
514
Stevanovi}
Milija3
35.
515
Nikoli} Milun
36.
516
Raketi} Jovan
37.
517
Stameni}
Qubinko
38.
518
Jeli} @ivan
39.
519
Simovi}
Miroslav
40.
520
Mitrovi}
Vladimir
Ime oca,
matere i
supruga
Qubomir,
Mileva,
Zorka
Boàn,
Ruà,
Milenija
Maksim,
Milojka,
Natalija
Vlajko,
Miladinka,
Drinka
Petronije,
Vemija,
Radmila
Ilija,
Kosana,
Desanka
Nedeqko,
Smiqana,
Olga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Trep~a, 34
god.
Trep~a,
qubi}ski
zemqoradnik
Vulnera sclopetaria
3- 5. maj
Trep~a, 34
god.
Trep~a,
qubi}ski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
capitis l. d.
3- 5. maj
Stan~i}, 34
god.
Stan~i},
Mojsiwe,
qubi}ski
zemqoradnik,
~etnik

min.
3- 5. maj
Rovni, 30 god.
Rovni, Dra~i},
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
genus
3-5. maj
Vitanovac, 25
god.
Vitanovac,
ì~ki
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
scaplae sin.
3- 5. maj
Mojsiwe, 23
god.
Mojsiwe,
qubi}ski
zemqoradnik,
~etnik
Ulcus cruris l. d.
3-5. maj
Makovi{te,
25 god
Makovi{te,
crnogorski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
3- 12. maj
U koloni Zvawe i zanimawe pi{e samo zemqoradnik, ali po datumu prijema u bonicu i dijagnozi moè da se zakqu~i da je ~etnik (prim. autora)
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Ivanko,
Krstina,
Kosana
@ivan,
Roksanda,
Boàna
Aleksije,
Grozdana
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Lopataw, 21
god.
Lopataw,
podgorski
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
4-7. maj
Mili~inica,
33 god.
Mili~inica,
podgorski
p. narednik,
~etnik
Contusio corporis
4-17. maj
Kadina Luka,
27 god.
Kadina Luka,
kolubarski
Qubadi{te,
srez: Ohrid
(Makedonija)
Brangovi},
Dra~i},
vaqevski
Du~i},
kolubarski
abaxija,
~etnik
ànd.
narednik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
4. maj 19.
jun
Vulnera sclopetaria
Facici l. sin.
4- 6. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
4- 18. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
genus
5-7. maj
Tubravi}, 36
god
Tubravi},
Rebeq, vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. sin.
5. maj 5. jun
Sova~, 22 god.
Sova~, Rebeq,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Kote{ica, 33
god.
Kote{ica,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
digiti III marna. sin.
Vulnera sclopetaria
digitarum III-et-IV pedis
sin.
41.
521
Tadi} Stanoje
42.
522
@ivkovi}
Zlatomir
43.
523
Todori} Svetolik
44.
524
Petrovi} Krsta
supruga
Poleksija
Qubadi{te,
43 god.
45.
526
Jezdi} Qubi{a
supruga
Jelka
Brangovi}, 30
god.
46.
527
Stani{i}
Miodrag
47.
532
\uri~i} Vasilije
48.
533
Vukovi} @ivorad
49.
534
Koji} \ur|e
@ivorad,
Natalija
Milorad,
supruga
Qubica
Qubo,
Mileva
Damwan,
Natalija,
Qubinka
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Du~i}, 25 god.
5- 20. maj
5- 8. maj
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Milorad,
Milka,
Dragiwa
Nikola,
Darinka
Milo{,
Smiqana,
Jovanka
Privislav,
Anka,
Sofija
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Vujinova~a, 48
god.
Vujinova~a,
Rebeq, vaqevski
delovo|a
op{tine
Vulnera sclopetaria
manus
5- 20. maj
Lukavac, 28
god.
Lukavac,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Fraktura complikata
Humeri et.
6. maj 18.
jun
Beli}, 26 god.
Beli}, Dra~i},
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Glugina catarhalis
6- 17 maj
Belo{evac, 31
god.
Belo{evac,
Petnica,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Myalgia
6- 17. maj
Mili~inica,
podgorski
trgova~ki
pomo}nik,
~etnik
Contusio corporis
7- 12. maj
zemqoradnik,
~etnik

min.
8- 15. maj
zemqoradnik,
~etnik
Bronchitis
9-17 maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. sin.
12-19. maj
50.
535
Vuji} Sreten4
51.
537
Jevti} Marjan
52.
539
Jevti} Qubomir
53.
540
Panteli}
Vladimir
54.
541
@ivanovi}
Dobrosav
@ivorad,
Kosara
Mili~inica,
22 god.
55.
546
Brki} Milivoj
Spiridon,
Qubica
Ratkovac, 20
god.
56.
553
\uki} @ivorad
Milosav,
Dragiwa
Ratkovac, 20
god.
57.
569
Palavestri}
Stanoje
Dragutin,
Draga,
Stana
Pa{tri}, 33
god.
Isto
Ratkovac,
Markova Crkva,
kolubarski
Ratkovac,
Markova Crkva,
kolubarski
Pa{tri},
Mionica,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
58.
571
Rankovi}
Milovan
@ivojin,
Dragiwa
Popu~ke, 21
god.
59.
573
Gruji} Paun
Cvetin,
Stanica
Brata~i}, 24.
god.
60.
579
Martinovi} Jovan
Vaqevo, 21
god.
61.
583
Nestorovi} Ratko
Milan,
Nevena
Cvetko,
Pavilija
62.
584
Jankovi} Selimir
supruga
Olga
Beomuèvi},
24 god.
63.
589
Draji} Vitomir
Dimitrije,
Rosa
Kamenica, 22
god.
64.
590
@ivanovi} Bogdan
supruga
Ruà
Lipinovi}, 24
god.
65.
601
66.
606
Petronijevi}
@ivorad
Mijailovi}
Mijailo
Mihailo,
Mirjana
Milorad,
Gvozdenija
Trbu{nica,
27 god.
Gradac, 21
god.
67.
608
@ivkovi}
Milorad
Ranko,
Rosa, Olga
Guwevac, 38
god.
Kqu~, 24 god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Popu~ke,
vaqevski
Brata~i},
Ostruàw,
podgorski
zemqoradnik,
~etnik
Vuln. explosivum faciei

s. corporis
13-14. maj
zemqoradnik,
~etnik
Perfrictro
14-18. maj
Vaqevo
stolar, ~etnik
Appendicitis subacuta
14-27. maj
Kqu~, Mionica,
kolubarski
Beomuèvi},
Pri~evi},
kolubarski
Kamenica,
podgorski
Lipinovi},
Kostajnica,
ra|evski
Trbu{nica,
kolubarski
Gradac, Vaqevo,
vaqevski
Guwevac,
Murga{,
tamnavski
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
15-18. maj
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
15-18. maj
~etnik
Contusio corporis
16-31. maj
~etnik
Grippe
16-18. maj
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris
17. maj 27.

jul
Contusio corporis
17-18. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
manus l. sin.
18-21. maj
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
supruga
Vinka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Tornik, 21
god.
68.
611
Tadi} Milivoje
69.
613
Milivojevi}
Pantelija
70.
614
Savi} Milo{
71.
615
Radojevi}
Dragi{a
Damwan,
Dragojla
êdomir,
Qubinka
supruga
Radmila
72.
616
Ili} Dragan
Vitomir
Pale{nica,
22 god.
73.
617
Pavlovi}
Miladin
supruga
Milosija
Milinkovac,
32 god.
74.
618
Kneèvi} Petar
Radomir,
Zorka
Rebeq
75.
619
Jankovi} Du{an
Cvetko,
Katarina
Brata~i}, 20
god.
76.
620
Lazi} Mileta
77.
623
Davidovi}
Milojko
Adam,
Svetislava
supruga
Deva
Kosjeri}, 19
god.
Mr~i}, 37
god.
Sova~, 21 god.
Mu{i}, 20
god.
Vitanovac, 30
god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
19. maj
umro 30. maja
porodi~na
sahrana
Tornik,
azbukova~ki
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
capitis
Sova~, Rebeq,
podgorski
Mu{i}, Subjel,
crnogorski
Vitanovac,
ì~ki
Pale{nica,
Se~a Reka,
crnogorski
Milinkovac,
Vitkovac,
ì~ki
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
hemaris l. sin.
Vulnera sclopetaria okuli
l. sin.
Vulnera sclopetaria
femoris
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
flumeri l. dex.
19-27. maj
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
gerati et. femosis l. dex.
19-22. maj
zemqoradnik,
~etnik
Lymhadenitis
19. maj 13.

jun
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
femoris
19. maj 30.

jul
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
femoris
Vulnera sclopetaria
cruris l. dex.
Rebeq, vaqevski
Brata~i},
Ostruàw,
podgorski
Kosjeri},
crnogorski
Mr~i}, Raàna,
crnogorski
19-28. maj
19-26. maj
19-22. maj
19-28. maj
19. maj 13.
jun
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Bre`|e,
kolubarski
Kote{ica,
vaqevski
Mr~i}, Raàna,
crnogorski
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Dijagnoza
Vulnera sclopetaria
thoracis l. dex.
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
20. maj 4.
jun
20. maj 1
jun
20. maj 7.
jun
20. maj (nema
datuma
otpusta iz
bolnice)
78.
634
Bo{kovi} Mili}
79.
639
Avramovi}
Mom~ilo
80.
641
Rali} \ur|e
Aleksandar,
Stevka
êdomir,
Mileva
Bre`|e, 27
god.
Kote{ica, 27
god.
Mr~i}, 21
god.
81.
645
Petrovi} Stojan
Milutin,
Persa
Latkovi}, 18
god.
Latkovi},
Bogova|a,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
(nema)
82.
647
Stojanovi}
Svetozar
supruga
Stana
Kova~ice, 32
god
Kova~ice,
Dra~i},
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
pedis dex.
23. maj 1.
jun
83.
649
Krsti} Borivoje
Matija,
Jerotija,
Milina
Raàna, 32
god.
Baro{evac,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
manus
25. maj 2.
jun
84.
650
Muni} Radenko
Milovan,
Anica
Le{nica, 16
god.
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus scisum humeri l.

sin.
25. maj 8
jun
85.
651
\ur|evi} êdomir
Petar,
Du{anka
Blizowe, 18
god.
zemqoradnik,
~etnik
Malaria fertiona
25-31. maj
86.
654
Palavestri}
Stanoje
Dragutin,
Draga,
Stana
Pa{tri}, 34
god.
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris l. sin.
26-31. maj
Jadranska
Le{nica,
podrinski
Blizowe,
Brankovina,
vaqevski
Pa{tri},
Mionica,
kolubarski
Skabies Atralgia
Vulnera sclopetaria
femoris sin.
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Progorovac,
20 god.
Milijanovi}
Slobodan
Miloje,
Simeuna
Radun,
Milijana
Vujinova~a, 27
god.
Lajkovac, 19
god.
Progorovac,
Dorosava,
bra{a~ki
Vujinova~a,
Rebeq, vaqevski
Lajkovac,
tamnavski
696
Petrovi} Jovan
Vaqevo, 44 god
Vaqevo
91.
698
Babi} Stevan
92.
699
Zajelac Bo{ko
]iro,
Ankica
93.
727
Radoji~i} Novica
Rajko,
Stamena
94.
760
A}imovi}
Qubivoje
95.
824
Dimovi} Milosav
Zabre`je, 25
god.
Stara Pazova,
33 god.
Dowi
Lajkovac, 36
god
selo
Kru{evica, 32
god.
Vreoci, 21
god.
96.
825
Dobrivojevi}
Milisav
Milovan,
Nikolija
87.
656
Neranxi}
Bogoqub
88.
681
Bebi} Kosta
89.
694
90.
Bobova, 20
god.
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
27. maj 1.
jun
Diabetes insipu.
31. maj 7.
jun
1. jun 27.
jul
Zabre`je,
posavski
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
elektri~ar,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Stara Pazova
mesar, ~etnik
Vulnus sclopetaria
Dowi Lajkovac,
Bogova|a,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Papilomata acumil.
7-18. jun
Kru{evica,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
11. jun 16
jul
~etnik
Vulnera sclopetaria
21. jun 16.

jul
~etnik
St. p. fract.
21-23. jun
Vreoci,
kolubarski
Bobova,
Suvodawe,
podgorski
Vulnera sclopetaria
Vulnera sclopetaria
femoris l. dex.
Vulnus sclopetaria
abdom.
1-13. jun
2-3. jun
(umro)
2. jun 25.
jul
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Vlajko,
Ivanka
@ivota,
Zlatija,
Jelisavka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
97.
881
Jovanovi}
Milutin
98.
887
Milovanovi}
Milorad
99.
903
Vasi} Dobrivoje
100. 957
Tati} Petronije
101. 977
Rankovi} @ivko
102. 1001
Markovi} \ura|
@ivko,
Darinka
Sino{evi},
22 god.
103. 1002
Pureti} Bogoqub
Stanojko,
Anica
Svileuva, 24
god.
104. 1032
Jovanovi}
Milovan
Danilo,
An|elija
Petka, 20 god.
105. 1091
Jovanovi} Jordan
Poàrevac, 34
god.
Milo{,
Danica
Joksim,
Stana,
Krstina
Svetislav,
Darinka
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Planinica, 21
god
Planinica,
kolubarski
~etnik
Vulnus lacero contusum
1-11 jul
Vrelo, 35 god.
Vrelo,
tamnavski
~etnik
Fractura cruris
2-13 jul
Bawa
Koviqa~a, 16
god.
Bawa Koviqa~a,
jadranski
~etnik
Polyarthritis rheumat
acuta
5-10. jul
Ravanci, 35
god.
Ravanci, Rudo,
Vi{egrad
~etnik
Fractura colli femoris l. d.
15. jul 29.

avgust
~etnik
Vulnus explos.
17-27 jul
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus explos.
22-27. jul
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus explos.
22-27. jul
zemqoradnik,
~etnik
ànd.
narednik,
~etnik
Obss. Malarie
27. jul 5.
avgust
Vulnera sclopetaria
femoris l. d.
9. avgust 8.
septembar
Dren, 22 god.
Dren, Lukavac,
kolubarski
Sino{evi},
Naku~ani,
pocerski
Svileuva,
posavotamnavski
Petka,
kolubarski
Suvodawe,
podgorski
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
106. 1092
Krsmanovi}
Mihailo
Dobrosav,
Leposava
Lozni~ko
Poqe, 22 god.
107. 1100
Markovi}
Milomir
Milorad,
Smiqana
Deguri}, 22
god.
108. 1102
Obradovi}
Radovan
Bobova, 27
god.
109. 1103
Mitrovi} Zdravko
Tihomir,
Stana
Ogla|enovac,
22 god.
110. 1107
Stanojevi}
Mihajlo
Sreten,
Darinka
Sakume, 18
god.
111. 1108
Raki} Jezdimir
112. 1115
Stoj~i}
Vlastimir
113. 1116
Nikoli} Milan
Milan,
Ruà
Radovan,
Milenija
Dragutin,
Sara
Srebrenica,
34 god.
Bela Crkva,
20 god.
Radqevo, 22
god
114. 1121
Majstorovi}
Dragi{a
Milija,
Mileva
Latkovi}, 32
god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Lozni~ko Poqe,
Loznica,
jadarski
Deguri},
Dra~i},
vaqevski
Bobova,
Suvodawe,
podgorski
Ogla|enovac,
podgorski
Sakume,
Junkovac,
kolubarski
Srebrenica
Bela Crkva,
ra|evski
Radqevo,
ra|evski
Latkovi},
Bogova|a,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
cruris
9-18. avgust
zemqoradnik,
~etnik
Vulnera sclopetaria
regionis
10-23. avgust
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
10-18. avgust
zemqoradnik,
~etnik
Contusio corporis
10-23. avgust
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus scissum
11-18. avgust
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria reg.

fem. l. dextri
Vulnus sclopetaria
manus sin.
11. avgust
6. septembar
12. avgust
5. septembar
12-14. avgust
~etnik
Appendicitis chronica
13. avgust
7. septembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
115. 1122
Simi} Milo{
@ivko,
Zorka
116. 1128
Gruji~i}
Vladislav
@ivojin,
Krstina
Kova~evi}
@ivorad
Krstivojevi}
@ivota
Jakov,
Milica
supruga
Desanka
119. 1140
\uri} @ivorad
Tihomir,
Ivanka
120. 1141
Pani} Milenko
121. 1148
Jankovi} \or|e
122. 1152
Stojanac
Milivoje
117. 1132
118. 1139
Ilija,
Mileva,
Katarina
Milorad,
Krstina,
Vasilija
Milan,
Perka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Litnica, 20
god.
Gorwa
Bukovica, 27
god.
Mionica, 18
god.
Gori}, 34 god.
Majinovi}, 21
god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Litnica,
op{tina
grn~arska, srez
jadranski
Gorwa
Bukovica,
podgorski
Mionica,
kolubarski
Gori}, Popu~ke,
vaqevski
Majinovi},
Pri~evi},
podgorski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
(nema)
13. avgust
(nema datuma
otpusta)
~etnik
st. post. pneumonia
14-16 avgust
zemqoradnik,
~etnik
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
14-23. avgust
Ulcus ventriculi
16. avgust
5. septembar
16. avgust
(nema datuma
otpusta)
16. avgust
17.
septembar
zemqoradnik,
~etnik
(nema)
Dra~e, 22 god
Dra~e,
azbukova~ki
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
(ne~itko) l. d.
Guwak, 30 god.
Guwak, Carina,
azbukova~ki
zemqoradnik,
~etnik
Corpus alicum
17-27. avgust
Vaqevo, 22
god.
Vaqevo
mehani~ar,
~etnik
Congelatio digitas. man.

l. d.
17. avgust
17.
septembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
123. 1156
Radojevi} Slavko
supruga
Bula
Gorwe
Ko{qe, 22
god.
124. 1158
Pimi} Milisav
Mijailo,
@ivana
Dupqaj, 21
god.
125. 1168
Go{ni} Du{ko
supruga
Mileva
Maqevi}, 33
god.
126. 1169
Grobwakovi}
Mitrovi} Dragan
127. 1172
Gavrilovi}
Tihomir
128. 1179
Stefanovi}
@ivota
129. 1186
130. 1188
Budimir,
supruga
Milojka
Milosav,
@ivka,
Desanka
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Gorwe Ko{qe,
Gorwa
Tre{wica,
azbukova~ki
Dupqaj,
Lukavac,
vaqevski
Maqevi}, Dowa
Toplica,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
zemqoradnik,
~etnik
Neuralgiae post.
osteomielitis
18-25 avgust
zemqoradnik,
~etnik
(nema)
18. avgust
(nema datuma
otpusta)
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus explos. reg. fem.

l. d.
18. avgust 6.
septembar
Kr~mar, 25
god.
Kr~mar,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik

l. sin.
20-25. avgust
]elije, 24 god.
]elije, Petka,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus hcerolin man.

dextri
20. avgust
1. septembar
supruga
Nade`da
Burovo, 25
god.
Burovo,
Lukavac,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
(ne~itko)
20. avgust
2. septembar
Stani{i}
Boìdar
Dragomir,
Anka
Brajkovac, 21
god.
Brajkovac,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Peritonitis acuta
Stanojevi} Jevrem
Du{an
Ravaw, 20 god.
Ravaw, Dra~i},
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Tonsillitis acuta
22. avgust
umro, 28.
avgusta
23. avgust
2. septembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Popu~ke, 21
god.
Popu~ke,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Neuragia et. psendo

neurastenias
23-27. avgust
Gola Glava, 30
god.
Gola Glava,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus scissum reg.
23-26. avgust
Bogati}, 22
god.
Bogati},
Leskovice,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Nephritis subacuta
23. avgust
7. septembar
Gordoni}
Slobodan
Budimir,
Ivana
Novo Selo, 18
god.
Novo Selo,
jadranski
zemqoradnik,
~etnik

mefacas. ped. man.
dextri
25. avgust
7. septembar
135. 1212
Mati} Andrija
supruga
Milojka
Jo{eva, 31
god.
zemqoradnik,
~etnik
Appendicitis chron.
26. avgust
5. septembar
136. 1224
Smiqani}
Previslav
Arsenije,
Mileva
Dudovica, 24
god.
Jo{eva,
Brankovina,
vaqevski
Dudovica,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Comotio cerebri
137. 1229
Stanojevi} Dragan
Bre`|e, 36
god.
Bre`|e,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
Peitonitis exudativa
acuta
27. avgust
6. septembar
29. avgust umro, 31.
avgusta
138. 1232
Markovi}
Dimitrije
supruga
Nade`da
Struganik, 37
god.
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopeta reg.

plantari pedis dextri
29. avgust
7. septembar
139. 1233
Belu{evi}
Slobodan
supruga
Qubinka
Mrati{i}, 25
god.
zemqoradnik,
~etnik
Comotio pedis sin.
29. avgust
6. septembar
131. 1193
Radoji~i}
Radomir
132. 1201
Dabi} Srboqub
133. 1202
Mati} Bogoqub
134. 1210
@ivojin,
Milica
Velisav,
Marija,
Rosanda
Struganik,
Gorwa Toplica,
kolubarski
Mrati{i},
Kr~mar,
kolubarski
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
140. 1234
Maksimovi} Ratko
141. 1239
Nikoli} Milisav
142. 1240
Radoji~i} Vidoje
143. 1241
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Kqu~, 29 god.
Kqu~, Mionica,
kolubarski
zemqoradnik,
~etnik
29. avgust
7. septembar
Gru{i}i, 30
god.
Gru{i}i, Desi},
pocerski
zemqoradnik,
~etnik

brachii sin.
30. avgust
6. septembar
Marko,
Spasenija
Brezovice, 22
god.
Brezovice,
Rebeq, vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus explosivum man.

l. d.
Andri} Milan
@ivorad,
Angelina,
Desanka
Kote{ica, 34
god.
Kote{ica,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
femoris l. s.
144. 1242
Grbi} Borivoje
Aleksandar,
Leposava
Popu~ke, 21
god.
Popu~ke,
vaqevski
zemqoradnik,
~etnik

scupuloris
145. 1243
Markovi}
Milojko
Radivoje,
Stana
Tekeri{, 20
god.
Tekeri{,
jadranski
zemqoradnik,
~etnik
(nema)
146. 1244
Popovi} Luka
Dowa Badawa,
40 god.
Vulnus sclopetaria
thoracis l. dex.
@ivkovi}
Miodrag
Dowa Badawa,
jadranski
Sikula, Dowa
Badawa,
jadranski
zemqoradnik,
~etnik
147. 1245
zemqoradnik,
~etnik

meta. man. dex.
30. avgust
7. septembar
148. 1287
Krstivojevi}
@ivota
Milan,
@ivana
Milutin,
Zorka,
Stana
Milorad,
Darinka,
Desanka
30. avgust
17.
septembar
30. avgust
17.
septembar
30. avgust
17.
septembar
30. avgust
(nema datuma
otpusta)
30. avgust
7. septembar
Gori}, Vaqevo
~etnik
Ulcus duodeni
9-17.
septembar
supruga
Ruìca
Stanko,
Persa,
Milica
Sikula, 24
god.
Gori}, 34 god.
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
149. 1288
Kneèvi} Obren
Todor,
Savka
Plitvi~ka
jezera, 25 god.
Plitvi~ka
jezera
(Hrvatska)
~etnik
Conguussatio dicitarum
man. l. d.
9-17.
septembar
150. 1289
Mili}evi}
Mom~ilo
Perko,
Dana,
Zorka
Rosi}, 23 god.
Rosi}, Raàna,
crnogorski
~etnik
Vulnus sclopetaria cruris

pedis sin.
9-17.
septembar
151. 1290
Jovi~i} Miodrag
Stevan,
Stojka
Zeoke, 20 god.
~etnik

metorcep. man. dex.
9-17.
septembar
152. 1291
Stanisavqevi}
Milutin
Vladimir,
Ninka
Sredwa
Dobriwa, 24
god.
~etnik

cruris. dex.
9-12.
septembar
153. 1292
Male{evi} \ura
Milo{,
Kata
Mihoqsko, 20
god.
~etnik
Vulnus sclopetaria
cruris. l. s.
9-17.
septembar
154. 1293
Bo{kovi}
Vladimir
Komnen,
@ivodarka
Gorwi
Lajkovac, 19
god.
~etnik
Vulnus sclopetaria
cruris. l. s.
9-17.
septembar
155. 1294
Vasovi}
Dimitrije
~etnik
Vulnus sclopetaria
cruris. l. s.
9-17.
septembar
156. 1295
Kosti} Sava
~etnik
Vulnus sclopetaria
femoris. l. s.
9-17.
septembar
Radoslav,
Stana,
Milijana
Jovan,
Stana
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Vu~ak, 23 god.
Bioska, 21
god.
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zeoke,
Baro{evac,
kolubarski
Sredwa
Dobriwa,
poè{ki
Mihoqsko,
Krstiwe,
vojni}ski
(Vojni})
Gorwi Lajkovac,
Bre`|e,
kolubarski
Vu~ak, op{tina
kra{ka, srez
moravi~ki
Bioska, uì~ki
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
157. 1296
Gozikari} Milan
G. Skrok, 20
god.
158. 1297
Krsmanovi}
Milovan
supruga
Ranka
Cvetanovac,
33 god.
159. 1298
Lu~i} Mirko
supruga
Darinka
Bukovac, 25
god.
160. 1299
Ili} Mladen
161. 1300
@ivkovi}
Dragutin
162. 1301
Jeremi} Svetozar
163. 1302
Mati} @ivomir
@ivojin,
Stajka
164. 1303
Mitrovi}
Milorad
Dragomir,
Grozda
[evrquge, 25
god.
165. 1304
Sa~anac Du{an
Obren,
Kosa
Kaznovi}, 18
god.
supruga
Qubica
supruga
Bosiqka
supruga
Julka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
G. Skrok,
Krwak, Vojni}
Cvetanovac,
Vreoci,
kolubarski
Bukovac,
Kr~mar,
kolubarski
Klewe, 40 god.
Klewe, Bogati}
Crna Bara, 36
god
Trbu{nica,
24 god
Mali
Crqenci, 22
god.
Crna Bara,
Bogati}
Trbu{nica,
kolubarski
Aran|elovac
[evruqge,
Subjel,
crnogorski
Kaznovi},
Rudnica,
studeni~ki
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
Vulnus sclopetaria man.

sin.
9-13.
septembar
~etnik
Comotio cerebri
9-17.
septembar
~etnik

femoris l. s.
9-17.
septembar
~etnik

femoris
Vulnus sclopetaria genn
sin.
~etnik
9-13.
septembar
9-13.
septembar
9-12.
septembar
~etnik

brachii dextri
9-17.
septembar
~etnik
9-17.
septembar
~etnik
Vulnus sclopetaria
thoracis l. s.
9-17.
septembar
~etnik
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
166. 1305
Dra{kovi} Bajo
167. 1306
Mihailovi} Paun
168. 1307
Brati} Mitar
169. 1308
Joksimovi} Du{an
170. 1309
Obradovi}
Qubinko
171. 1310
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Quba,
Boàna
Paqenik, 23
god.
Paqenik,
moravi~ki
êdomir,
Vukosava
Rista,
Gospava
Cvetko,
Smiqa
Zaharija,
Vukosava
Su{ica, 22
god.
Brestice, 35
god.
Veliko Selo,
23 god.
Boqkovac, 34
god.
@ivkovi} Stojan
@ivan,
@ivka
Mili}evo
selo, 26 god.
Su{ica, Leli},
vaqevski
Brestice,
Plana, Bile}a
Veliko Selo,
jadranski
Boqkovac,
ka~erski
Mili}evo selo,
Jodovik,
poè{ki
172. 1311
Jevrica Milo{
otac
Milojko,
supruga
Vukana
Mili}evo
selo, 26 god.
173. 1312
Marinkovi}
êdomir
Barzilovica,
22 god.
174. 1313
Nedeqkovi}
Mili}
[opi}, 39
god.
175. 1314
Zlati} Avram
supruga
Julka
Ser~eg, 40 god.
Mili}evo selo,
Jodovik,
poè{ki
Barzilovica,
Dubravik,
kolubarski
[opi},
kolubarski
Ser~eg,
moravi~ki
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
Vulnus sclopetaria
thoracis l. s.
l. bilateralis
Vulnus explosiv. genn.
dextri et. reg.
9. septembar
23.
decembar
9-17.
septembar
9-17.
septembar
9. septembar
20. oktobar
9-13.
septembar
~etnik

femoris
9-17.
septembar
~etnik
Contusio corporis
9-17.
septembar
~etnik
Vulnus explosiv. reg. dig.

II-IV pedis sin.
9-17.
septembar
Comotio cereb. contusio

corporis
Vulnus lacero contusum
reg.
9-17.
septembar
9-17.
septembar
~etnik
Vulnus explos. cruris
~etnik
Peritonitis
~etnik
~etnik
~etnik
~etnik
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Stevan,
Danica,
Vinka
supruga
Natalija
Spasoje,
Milenija
otac
Dobrosav,
supruga
Sara
Vukoman,
Vinka
176. 1315
Radisavqevi}
@ivota
177. 1316
\oki} @ivko
178. 1317
Petronijevi}
Aleksandar
179. 1318
Vasovi} Vu~i}
180. 1322
Pavlovi} Bogoqub
181. 1323
Jankovi} Jelesije
182. 1324
Mijailovi}
Cvetko
Obrad,
Marta
183. 1325
Simi} Slavoqub
Aleksa,
Angelina
184. 1326
\okovi} Dragi}
185. 1327
\or|evi}
Slavoqub
Andrija,
Darinka
Vojislav,
@ivka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Druèti}, 23
god.
Darosava, 20
god.
Veli{evac,
Babaji},
kolubarski
Druèti},
podgorski
Darosava,
kolubarski
Vu~aci, 22
god.
Vu~aci, Er~eg,
moravi~ki
Veli{evac, 27
god.
Tubi}, 21 god.
Trnovo, 33
god.
Makovi{te,
22 god
Veliki
Crqeni, 24
god.
Er~eg, 20 god.
Trbu{nica,
21 god.
Tubi}, Subjel,
crnogorski
Trnovo,
Sirogojno,
zlatiborski
Makovi{te,
crnogorski
Veliki Crqeni,
kolubarski
Er~eg,
moravi~ki
Trbu{nica,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
9. septembar
umro, 31.
oktobra
9-11.
septembar
9-11.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum reg.

cruris dextri
~etnik
Contusio corporis
~etnik
~etnik
Vulnus sclopetaria genn.

dextri
9-17.
septembar
~etnik

dex.
9-17.
septembar
~etnik
Vulnus sclopetaria reg,

lumbalis dex.
9-17.
septembar
~etnik

cruris l. dextri
9-17.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum reg.

cruris ped. sin.
9-19.
septembar

femoris lut sin.
thoracis lut dextri
9-17.
septembar
9. septembar
11. oktobar
~etnik
~etnik
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
186. 1328
[tavqanin
Mladomir
Ka~ulice, 33
god.
187. 1329
Simi} Milisav
supruga
Spasenija
Arapovac, 33
god.
188. 1330
Bugar~evi}
Milutin
189. 1331
Popovi} Milan
190. 1333
Svilokos Bogdan
191. 1334
Peri{i} Jevrem
192. 1335
Ilija,
Draga
Qubomir,
Krstina,
Angelina
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Ka~ulice,
Gor~ani,
trnavski
Arapovac,
Junkovci,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
Vulnus explosiv. reg.

hypochondri
9-19.
septembar
~etnik
Vulnus operation
9-17.
septembar
Tekija, 20 god.
Tekija, kqu~ki
~etnik
sine morbo
9-17.
septembar
Rekovac, 37
god
Rekovac,
levi~ki
~etnik

lut dex.
11-12.
septembar
Cystitis acuta
~etnik

hipotenri
12-17.
septembar
12-17.
septembar
Marinkovi}
Stamenko
Novko,
Julka
Gadqevo, 38
god.
~etnik
Contusio et comotio
cerebri
12-13.
septembar
193. 1337
Stani{i}
Miodrag
@ivorad,
Natalija
Du~i}i, 25
god.
Mionica,
kolubarski
Su{ica, Leli},
vaqevski
Gadqevo, Se~a
Reka,
crnogorski
Du~i}i,
kolubarski
rez. poru~nik,
~etnik
Bo{ko,
Jelena
Kruzari, 30
god.
Su{ica, 21
god.
~etnik
Contusio corporis
194. 1338
Sretenovi} Ranko
Markova
Crkva, 33 god.
Markova Crkva,
kolubarski
~etnik
Fractura tasem
12-17.
septembar
13.
septembar
umro 13.
septembra
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
195. 1339
\ur|evi}
Aleksandar
Milutin,
Ilinka
Bogalinci, 21
god.
196. 1340
Igwatovi} Milan
Momir,
Dragiwa
Berkovac, 32
god.
197. 1343
Bajkovi} @ivota
198. 1344
Rankovi} Aran|el
199. 1345
Vukosavqevi}
Milomir
200. 1346
Mili}evi}
Hranislav
201. 1347
Milosavqevi}
Milutin
202. 1348
Radankovi} dr
Du{an5
Velimir,
Katarina,
Mica
Vojislav,
Stanojla,
Raja
Milivoj,
Milena
Vojislav,
Stana,
Qubinka
Milentije,
Janoka,
Polka
Milan,
Milka
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Bogalinci,
@upawevac,
leva~ki
Berkovac,
Gorwa Toplica,
kolubarski
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
Vulnus sclopetaria
cubiti et reg.
13-17.
septembar
~etnik
Pi{e: Rawen u ruku

nije napisana
dijagnoza
13-17.
septembar
Brzani, 22
god.
Brzani,
kragujeva~ki
~etnik

cruris l. d.
13-17.
septembar
Kuki}, 39 god.
Kuki}, Slatina,
trnavski
~etnik

cruris l. d.
13-19.
septembar
Mrsi}, 20 god.
Mrsi}, ì~ki
~etnik
Vulnus sclopetaria colli
13-17.
septembar
Mrsi}, 20 god.
Mrsi}, ì~ki
~etnik

femoris l. sin.
13-17.
septembar
Gledi}, 23
god.
Gledi}, ì~ki
~etnik
13-17.
septembar
Kraqevo, 48
god.
Kraqevo, ì~ki
lekar
sine morbo
13-14.
septembar
Pacijenti zavedeni pod br.1348 i 1349 primqeni su istoga dana sa ~etnicima poreklom iz ì~kog sreza, pa se moè zakqu~iti da su doktori
Radankovi} i Lukovi}, najverovatnije, pripadnici iste oruàne formacija (prim. autora)
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
203. 1349
Lukovi} dr
Milosav
204. 1350
Radisavqevi}
Radan
205. 1351
Jovanovi}
Radojica
206. 1352
Luka,
Zorka,
Mira
Bogoqub,
@ivka,
Vinka
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
Kraqevo, 39
god.
Kraqevo, ì~ki
lekar
sine morbo
13-14.
septembar
Sibnica, 22
god.
Sibnica,
leva~ki
~etnik
Vulnus explosivum cruris
14-17.
septembar
Ivko,
Qubinka
Sankovi}, 24
god.
Sankovi},
Mionica,
kolubarski
~etnik
14-17.
septembar
Timi} @arko
@ivadin,
Jovana,
Leposava
Sipi}i, 34
god.
Sipi}i,
lepena~ki
~etnik

l. s.
14-17.
septembar
207. 1354
Jankovi} Boìdar
supruga
Persida

l. s.
14-17.
septembar
Vasiqevi}
Marisav
supruga
Radojka
~etnik
(ne~itko)
209. 1356
Terzi} Miladin
supruga
Miqa
Dupqaj, 36
god.
Gorwa
Komarica,
kragujeva~ki
Trnovo,
oplena~ki
Dupqaj,
Lukavac,
vaqevski (ìvi
u Mionici)
~etnik,
poru~nik
208. 1355
Gorwa
Komarica, 36
god.
Trnovo, 27
god.
narednik
210. 1357
Paunovi} Radosav
Kragujevac
narednik
Contusio corporis
211. 1358
Ja}imovi}
Dragi{a
Ranisav,
Milka
Draga~evo
~etnik
Status post pneumonia

bilateralis
Kragujevac, 26
god.
Draga~evo, 24
god.
14-15.
septembar
14.
septembar
(nema datuma
otpusta)
14-17.
septembar
14-17.
septembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
212. 1359
Milinkovi}
Ostoja
Rafailo,
@ivodarka
Babina Luka,
23 god.
213. 1360
Stefanovi}
Qubi{a
Saranovo, 20
god.
214. 1361
Todorovi}
Stanimir
Bogosav,
Stanica
Pra}ina, 24
god.
215. 1362
Dobrijevi}
Milisav
Milovan,
Nikolija
Bobova, 20
god.
216. 1363
Stamenkovi}
Milojko
Saranovo, 22
god.
217. 1364
Filipovi}
Qubi{a
Kragujevac, 30
god.
218. 1372
Jezdi} Vladimir
219. 1373
Mirkovi}
Milivoj
Boìdar,
Jovanka
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Babina Luka,
Brankovina,
vaqevski
Saranovo,
Lepenica,
kragujeva~ki
Pra}ina,
beli~ki
Bobova,
Suvodawe,
podgorski
Saranovo,
Lepenica,
kragujeva~ki
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
~etnik
Vulnus explosivum
14-20.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum
14-20.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum
14-20.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum
15-20.
septembar
~etnik
Vulnus explosivum
15-20.
septembar
Kragujevac
kapetan II
klase
Vulnus sclopeta
abdominis
Brangovi}, 24
god.
Brangovi},
Dra~i},
vaqevski
~etnik
Fractura femoris l. s.
Pri~evi}
(nisu upisane
godine
starosti)
Pri~evi},
podgorski
~etnik
Congussatio pedis l. s.
15.
septembar
umro 16.
septembra
18.
septembar
11. decembar
18.
septembar
17. decembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
220. 1374
Dobrivojevi}
Radi{a
Slovac
Slovac,
Loznica,
vaqevski
vojnik
Congussatio pedis l. s.
18.
septembar
8. oktobar
221. 1375
Lau{evi}
Vlastimir
supruga
Rada
Kru{evac
(nisu upisane
godine
starosti)
Kru{evac
vojnik
Vulnus sclopetaria
abdominis
18-29.
septembar
222. 1379
Simeunovi}
Stevan
supruga
Lucija
Babina Luka,
38 god.
Babina Luka,
vaqevski
straàr
Fractura femoris
complicata
223. 1380
Aleksandri}
@ivorad
Petar,
Zorka
Vin~a, 18 god.
Vin~a,
oplena~ki
~etnik
Vulnus explosiva
18.
septembar
24. novembar
18-20.
septembar
Beograd
p. narednik
Fractura cruris
complicata
18.
septembar
22. novembar
Gledi}, ì~ki
~etnik
Brezovica,
Rebeq, vaqevski
~etnik
Vulnus sclopetaria
antibrosh. l. s.
Vulnus sclopetaria
manus l. s.
Beograd
dobrovoqac
Vulnus explosivum
capitis
19-30.
septembar
19-23.
septembar
20.
septembar,
umro 25.
septembra
224. 1381
Lali} Bogdan
225. 1385
Milosavqevi}
Milutin
supruga
Olga
226. 1386
Radoj~i} Vidoje
227. 1388
Mir~evi}
Dragoqub
Beograd (nisu
upisane
godine
starosti)
Gledi}, 32
god.
Brezovica, 22
god.
Beograd, 17
god.
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
228. 1389
Radovanovi}
Bogdan
supruga
Nade`da
Veli{evac, 36
god.
Veli{evac,
Babaji},
kolubarski
narednik
Fractura humeri
complicata
229. 1390
Petrovi} Vojislav
Milivoj,
Rosa
Brezovica, 19
god
Brezovica,
Rebeq, vaqevski
~etnik
(nema)
230. 1391
Kotarac Bogoqub
Milovan,
Mileva
Zlatari}, 17
god.
Zlatari},
Jovawa,
vaqevski
~etnik
Vulnera explosiva churis
231. 1400
Mitrovi}
Tihomir
Ivan,
Persa
Ogla|enovac,
33 god.
Ogla|enovac,
Vaqevska
Kamenica
narednik
Vulnus sclopetaria
femoris
232. 1413
Savi} Radoje
Svetolik,
Zlata
Previ{, 23
god.
Previ{,
leva~ki
~etnik
Vulnera explosiva facie
233. 1414
Milovanovi}
Milorad
Sedlari, 24
god.
Sedlari,
mi{evski
~etnik
(nema)
234. 1416
Vuji} Novica
Ovesi{te, 34
god.
Ovesi{te,
oplena~ki
~etnik
Fract. tor. cruris
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
20.
septembar
22. novembar
20.
septembar
(nema datuma
otpusta)
20.
septembar
20. oktobar
22.
septembar,
umro 3.
novembra
26.
septembar
4. novembar
26.
septembar
(nema datuma
otpusta)
26.
septembar,
umro 30.
septembra
Red. br. i
broj u
Protok.
Prezime i ime
Ime oca,
matere i
supruga
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
235. 1417
Stojanovi} Petar
Janko,
Darinka,
Natalija
Su{ica, 31
god.
Su{ica, Leli},
vaqevski
straàr
Vulnus sclopetaria
236. 1418
Milo{evi}
Svetozar
Previ{, 25
god.
Previ{,
leva~ki
~etnik

l. s.
237. 1419
Ko~ija{evi}
Du{an
Milutin,
Dragiwa
Zastavica, 21
god.
Zastavica,
ma~vanski
({aba~ki)
dobrovoqac
Pi{e: Rawen u ruku i

trbuh
238. 1420
Branovi}
Milivoje
Prawani, 23
god.
Prawani,
takovski
~etnik
239. 1421
Milivojevi}
Dragomir
Gada~ica, 25
god.
Gada~ica, ì~ki
~etnik
Vulnus sclopetaria
thoracis
240. 1422
Jan~i} Stevan
Dragoqub,
Cveta
Lapovo, 18
god.
Lapovo,
lepeni~ki
dobrovoqac
Vulnus sclopetaria in
regio
241. 1423
\urovi} Vojislav
Vaso,
Milica
Dupqaj, 25
god.
Vaqevo
~etnik, pr.
~inovnik
(nema)
242. 1424
[ujdovi} Radisav
Jovi{a,
Zorka
Kla{ni}, 20
god.
Kla{ni},
kolubarski
~etnik
Vulnus sclopetaria
femoris dextri
243. 1425
Milosavqevi}
Miodrag
â~ak, 37 god.
â~ak, trnavski
~etnik
Vulnus sclopetaria
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
26.
septembar
20. novembar
26-30.
septembar
26.
septembar,
umro 20.
oktobra
26.
septembar
4. oktobar
26-30.
septembar
26.
septembar
4 novembar
26.
septembar
19. novembar
26.
septembar
19. novembar
26-30.
septembar
Red. br. i
broj u
Protok.
Ime oca,
matere i
supruga
Prezime i ime
Mesto ro|ewa
i godine
starosti
Mesto stanovawa,
op{tina i srez
Zvawe i
zanimawe
Dijagnoza
244. 1426
Kova~evi} Drago
Tubravi}, 26
god.
Tubravi},
vaqevski
straàr S. D. S.
Pi{e: Rawen u desnu

nogu
245. 1427
Radovanovi}
Radoje
Ba~evci, 27
god.
Ba~evci,
vaqevski
straàr S. D. S.
Vulnus sclopetaria
femoris l. d.
246. 1428
Bir~anin
Branislav
Ilija,
Ma{inka,
Mioqka
Suvodawe, 29
god.
Suvodawe,
podgorski
~etnik
(nema)
247. 1429
Deli} @arko
Lopataw, 21
god.
Lopataw,
azbukova~ki
~etnik
Vulnus sclopetaria
brachii sin.
248. 1430
Markovi}
@ivorad
Vitomir,
Stoja
Kostajnik, 22
god.
Kostajnik,
ra|evski
zemqoradnik,
~etnik
Vulnus sclopetaria
humeri dextri
249. 1431
Stefanovi} Jovan
Ba~ka
Gradi{ka, 24
god.
Ba~ka
Gradi{ka,
Stari Be~ej
zemqoradnik,
~etnik
Ganitis l. d.
250. 1449
Todorovi}
Vlastimir
Crniqevo, 24
god.
Crniqevo,
posavotamnavski
zemqoradnik,
~etnik
Pi{e: rawen
Dan prijema
i otpusta iz
bolnice
26.
septembar
3. oktobar
26-29.
septembar
26.
septembar
(nema datuma
otpusta)
26.
septembar
7. oktobar
26. sept. 25.
novem.
(prenet iz
vojne boln.)
26. sept. 3.
oktobar
(prenet iz
vojne boln.)
2. oktobar,
iza{ao
istog dana
@ivorad Jevti}
istori~ar
Vaqevo
POPIS VODENICA POTOÂRA U

VAQEVSKOM SREZU, 1948. GODINE
Meqava itarica i proizvodwa bra{na za qudsku i sto~nu ishranu u vodenicama poto~arama, ima veoma dugu tradiciju. Ova grana
privredne delatnosti za~etnik je savremene moderne mlinske industrije i poti~e jo{ iz ranog sredweg veka, upravo od po~etka 7. veka
nove ere. U tom vremenu u Evropi se koriste vodeni~ni to~kovi za
pokretawe mlinova.1
Vodenice poto~are su istovremeno i objekti stare narodne arhitekture, pa tako, osim privrednika, one zavre|uju veliku pawu i etnologa, turizmologa, topografa i drugih zainteresovanih kako za ovu
oblast tradicionalnog privre|ivawa, tako i zbog toga {to u ve}
znatnoj meri pripadaju pro{losti.
Po{to su predstavqala veliko bogatstvo, ova postrojewa vekovima su bila vlasni{tvo samo vladaoca, vlastele i crkve.2
Tokom Prvog i posle Drugog srpskog ustanka one prelaze u ruke narodnih stare{ina i kneza Milo{a. Potom vodenice nasle|uju wihovi potomci, a kao vlasnici pojavquju se, najvi{e imu}niji seqaci,
trgovci i ~inovnici. Oni kupuju, prodaju, orta~e se {to je znalo da
bude predmet sudskog spora i od po nekoliko godina. Bilo je kupoprodaja i na javnim licitacijama.
Posle sticawa ograni~ene nezavisnosti Srbije 1815. godine, po
odobrewu kneza Milo{a, udrueni imu}niji seqaci, pa i ~itava sela
grade vodenice poto~are. One, podignute od jednog ili nekoliko seqa1
2
Velika enciklopedija istorije, ITM Zmaj, Novi Sad, 2004, str. 143; S. Mi{i}:
Unutra{we vode i wihovo kori{}ewe u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd, 1992.
Dra{kovi}, Rad. M.: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959.
165
@ivorad Jevti}
ka, kasnijom deobom zadrunih porodica, postaju orta~ke, suvlasni~ke, poredovni~ke. Veoma malo je bilo vlasni~kih vodenica. Poredovni{tvo u nekim vodenicama bilo je tako brojno da je u jednoj vodenici u selu Drueti}u (tada u NO sreza vaqevskog), 1948. godine,
bilo 60 predvodnika.3
Nije suvi{no pomenuti da su o vodenicama u vaqevskom kraju pisali i drugi. Detaqno istraivawe o vodenicama na vodotocima planine Povlen uradio je Tomislav \uri}. On je opisao 11 vodenica poto~ara na reci Zabavi. Prema wegovim istraivawima, na Povlenskoj Reci bilo je preko 20 vodenica. Jedna od wih podignuta je 1928.
godine, obnavqana 1968. i 1988. godine, ali vi{e ne radi.4
Kao dopuna mogu da poslue podaci koje je u svom radu izloio
Milorad Vasovi}, da je u zaseoku Arsi}i sela Vujinova~e, 1992. godine, radilo 7 vodenica poto~ara.5
O propadawu i nestajawu vodenica poto~ara u Tamnavi pi{e i Zoran Joksimovi}. Nagla{ava da u selu Brezovici, jo{ mnogo pre 1991,
nije bilo vi{e nijedne vodenice poto~are. Ostala su samo vodeni~i{ta (mesta gde su bile vodenice), sa tragovima brana, jazova... sve zaraslo u korov, {ibqe i ve} uveliko odraslo drve}e. Putawe i putevi
kao da nikad nisu postojali.6
Ovakve slike i prilike zahvatile su ceo vaqevski kraj, sa vrlo retkim i ~asnim izuzecima. Te vodenice poto~are su jo{ u svojoj funkciji. Vodeni~ari i pomeqari odravaju svoje stare narodne obi~aje u
meqavi i u slobodnom vremenu.
U najkra}em, istorijat vodenica poto~ara moe se prikazati kroz
kratku pro{lost najstarije vodenice u Vaqevu Ilova~i}a vodenice.
Po pisawu R. M. Dra{kovi}a, najstarija vodenica u Vaqevu je ona
{to je pretvorena u stan u kome su stanovali potomci Dabi}a, poreklom iz gologlavskog zaseoka Jautine. Vodenica je za vreme Turaka
pripadala Abdurahman agi.
Zanimqiva je i pro{lost Ilova~i}a vodenice poto~are koja je bila na kolubarskom jazu u Te{waru, odmah po prelasku mosta kod Jadra. Iznad ove vodenice, na istom jazu, R. Dra{kovi} pi{e, bila je
3
4
5
6
166
MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo Vaqevo (1944-1967), Spisak vodenica

poto~ara NO sreza vaqevskog, del. br. 15485, od 18. decembra 1948, kut. inv. br. 183.
Tomislav \uri}: Vodenice na reci Zabavi u: Kolubara, Veliki narodni
kalendar za prostu 2002, IP Kolubara, Vaqevo, 2003, str. 178-187.
Milorad Vasovi}: Podriwsko-vaqevske planine, izdava~i: Agencija Vaqevac,
Vaqevska gimnazija, Istraiva~ka stanica Petnica, Vaqevo, 2004, str. 436
Zoran Joksimovi}: Vodenice na Tamnavi u: Kolubara, Veliki narodni kalendar
za prostu 1991, IP Kolubara, Vaqevo, 1992, str. 74-77
Popis vodenica-poto~ara u vaqevskom srezu, 1948. godine
jo{ jedna vodenica. Obe vodenice bile su vlasni{tvo Jevrema Obrenovi}a, brata kneza Milo{a. Kasnije, knez Milo{ je ove vodenice sa
Jevremovim dvorom dao na uivawe Jakovu Nenadovi}u. Posle Jakovqeve smrti, 1836. godine, po nalogu Jevremovom, obe vodenice je preuzeo Sud okruga vaqevskog i izdao pod zakup. Jevrem je, 1840. godine vodenice prodao Joci Arapovi}u, vaqevskom trgovcu. Joca se, zatim
uorta~io sa Jeremijom Karamarkovi}em. Kada je ortakluk rasturen,
1849. godine, Joca je dobio gorwu, a ena Jeremijina dowu, budu}u
Ilova~i}a vodenicu. Joca je je svoju gorwu vodenicu kasnije prodao
Stevanu Petkovi}u, ~iji je sin na wenom mestu podigao veliki moderni mlin na parni pogon. Savka, ena Jeremijina, svoju vodenicu je dala Milo{u Nasti}u, kao miraz uz }erku, a ovaj je vodenicu prodao Nikoli Ili}u Ilova~i}u. Vodenica je imala ~etiri vitla.7 Mlin je
danas u sastavu Mlinsko-pekarskog akcionarskog dru{tva Vapek.
Ilova~i}a vodenica dugo vremena nije radila, bila je prepu{tena
}udima prirode i polako je propadala. Jaz je sa obe strane vodenice
bio potpuno zasut, a ona je {tr~ala iz zemqe, tako da neupu}eni nisu
ni znali {ta predstavqa i ~emu slui objekat. Najzad, posle mnogo
godina u takvom stawu, ova vodenica je uz mnogo dodatog gra|evinskog
materijala, preme{tena i postavqena na grada~ki jaz iznad Tadi}a
mlina u Gradcu. Na veliko zadovoqstvo pomeqara i mnogih drugih
radoznalih posetilaca vodenica je osposobqena za meqavu i radi i
danas.
Sve do kraja 19. veka, dakle, punih 12. vekova, vodenice poto~are
bile su jedini proizvo|a~i bra{na za qudsku i sto~nu ishranu. Krajem 19. i po~etkom 20. veka, a naro~ito izme|u dva svetska rata, grade
se moderni mlinovi na parni, a zatim i elektri~ni pogon, sa znatno
ve}om produktivno{}u, kvalitetnijom meqavom, ~ak i po eqi pomeqara, i meqavom na sejano bra{no, odnosno izdvajawem mekiwa od
bra{na. Upotreba vode je minimalna. U Vaqevu su bili, nadaleko poznati, Petkovi}a, Tadi}a i Unkovi}a mlin. Eri}a vodenicu i vodenicu Poqoprivredne {kole pokretala je mehani~ka snaga vode iz kolubarskog jaza. Mlinova je bilo, a i u ovom vremenu ih ima, u Brankovini, Babinoj Luci, Bawanima i drugim ve}im selima vaqevskog kraja.
Ovi mlinovi su, iz decenije u deceniju, sve vi{e ugroavali rad vodenica poto~ara, a to je, upravo, predstavqalo veliki napredak u razvoju mlinske industrije kod nas.
Me|utim, mlinska industrija u celini i na podru~ju vaqevskog
kraja se sporo razvijala. Zato su vodenice poto~are, dugi niz godina
7
Dra{kovi}, Rad. M, n. d.
167
@ivorad Jevti}
posle Drugog svetskog rata imale glavnu ulogu u proizvodwi bra{na,

posebno u brdsko-planinskom predelu Podgorine i Kolubare.
*
Oslobo|ewem na{e zemqe, uspostavqawem i u~vr{}ivawem nove
vlasti, iz osnova se mewa dru{tveno-politi~ki sistem, a s tim u vezi
vr{e se vrlo ~esto administrativno-teritorijalne promene u novoj
dravi. Prvo su ukinute op{tine, a zatim sprovedeno reorganizovawe, pregrupisavawe, ukidawe, izdvajawe i spajawe ranije formiranih
mesnih narodnih odbora (u daqem tekstu: MNO) kao lokalnih organa
dravne vlasti na svom podru~ju. I u Narodnom odboru sreza vaqevskog (u daqem tekstu: NO sreza vaqevskog) vr{ene promene naziva,
preme{tawa sedi{ta i drugo. Samo tokom 1947. godine izvr{ene su
tri administrativno-teritorijalne promene u zemqi. Svakako najzna~ajniji je Zakon, od 18. aprila 1947, kada su ukinuti okruzi a ostali su srezovi, gradovi, gradski reoni i podru~ja MNO-a.8
Ovo isti~emo zato {to su ukidawem nekih i formirawem novih
srezova i MNO-a u NO sreza vaqevskog, za ~iju teritoriju dajemo popis vodenica poto~ara, pripadala i neka sela koja mu nikada pre nisu
pripadala. Pomenutim zakonom kojim su ukinuti okruzi, u biv{em
Vaqevskom okrugu ukinuti su srezovi: Kolubarski sa sedi{tem u Mionici i Ka~erski sa sedi{tem u Belanovici. Od ovih srezova formirani su novi: Kolubarski sa sedi{tem u Lazarevcu i Qi{ki sa sedi{tem u Qigu. Ve}i broj sela, sada biv{eg Kolubarskog sreza, pripojen
je NO sreza vaqevskog, sa sedi{tem u Vaqevu. Podru~je grada Vaqeva
nije u{lo u sastav sreza ve} je bilo posebna administrativno-teritorijalna jedinica izdeqena na pet gradskih reona. Tako je, osim ostalih
seoskih odbora (MNO), bio formiran Narodni odbor grada Vaqeva.
Ovim i drugim administrativno-teritorijalnim promenama, nije
bio kraj. Sredinom 1948. godine (samo nekoliko meseci pre zvani~nog
popisa vodenica poto~ara) doneta je odluka o izdvajawu MNO Taor sa
Mraviwcima (koje su pripadale MNO Leskovice) iz Crnogorskog
sreza (Kosjeri}) i pripajawu NO sreza vaqevskog. Isto, MNO Dowi
Mu{i} (sa selima Vrtiglav, Dowi Mu{i}, Maqevi} i Nanomir) izdvaja se iz Qi{kog sreza (ali bez Velikog Mari{ta koje je pripojeno
MNO Gorwi Mu{i}) i pripaja NO sreza vaqevskog. Tako|e, NO sreza
8
168
Jevti}, @ivorad, Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju

(1944-1955), Glasnik MIAV, br. 23/1988, str. 55-65. Izvor: Slubeni glasnik NR
Srbije br. 17, 27, 30, 42 iz 1947. godine, i br. 2/1948.
vaqevskog pripali su i MNO Bre|e, MNO Ose~enica, MNO Rajkovi} i jo{ neki mesni odbori koji su pripadali biv{em Kolubarskom
srezu sa sedi{tem u Mionici.
*
Vodenice poto~are u ravni~arskom delu NO sreza vaqevskog imale
su toliko vode da su mogle da pokre}u po nekoliko vitlova i rade preko cele godine. Mnoge vodenice u brdsko-planinskom podru~ju izgra|ene su na malim i po mesecima neujedna~enim proticajima, velikim
mese~nim amplitudama vodostaja i neravnomernom specifi~nom oticaju padavina u slivovima tih vodotokova. Navedeni elementi su,
upravo, direktna posledica visine oticaja i koeficijenta oticaja
vode koja se koristi za pokretawe vitlova vodenica poto~ara.
Nove vlasti, imaju}i u vidu strate{ki zna~aj vodenica poto~ara
za stanovni{tvo zemqe, imale su povlastice za iskori{}avawe vodnih snaga i vodenice stavqaju pod upravu Komiteta za vodoprivredu
Vlade NRS, kasnije Glavnu upravu voda Hidrotehni~ki odeqak sa
sedi{tem u Sremskoj Mitrovici, kome su pripadale i vodenice poto~are sa teritorije NO sreza vaqevskog.
Jedan od veoma vanih poslova ovih institucija, po osnivawu, bio
je popis vodenica poto~ara, a ciq je bio ne{to drugo revizija dozvola za rad vlasnika, suvlasnika i poredovnika vodenica. Dozvole za
rad dobijali su samo oni, postoje}i i budu}i korisnici, koji su ispuwavali odre|ene uslove. Ujedno, na ovaj na~in ograni~ena je i gradwa
novih vodenica, kako bi se podstakao razvoj savremene mlinske industrije u dravnom sektoru.
Da bi pomenuti Komitet za vodoprivredu izvr{io reviziju dozvola za rad, aktom br. 9697, od 7. oktobra 1948. godine, naredio Hidrotehni~kom odeqku da po{aqe raspis svim srezovima u NR Srbiji. êtiri dana kasnije, NO sreza vaqevskog dobio je raspis naredbu br.
1837/1948, kojim se trai da dostavi podatke o vodenicama poto~arama na svom podru~ju, u vidu spiska, po slede}em:
1. Ime sopstvenika vodenice poto~are. Ako vodenica ima vi{e
vlasnika, navesti i to.
2. Na kojem vodotoku se nalazi vodenica?
3. Da li vodenica, s obzirom na koli~inu vode moe raditi stalno,
a ako ne moe, koliko po prilici meseci radi u godini?
4. Koliko kamenova (rvweva9) ima vodenica?
9
Umesto kamenova (rvweva) u tekstu je pisano vitlovi, jer ih je, ve}ina MNO-a
tako nazivala (prim. autora)
169
@ivorad Jevti}
5. Koliki je prose~ni kapacitet vodenice za 24 sata (za vreme velikih i malih voda)?
6. Da li vodenica ima koncesiju, od koje ustanove i od koje godine?
7. Da li vodenica ima stalnu ili pokretnu branu koja se otvara za
vreme velike vode i od kakvog je materijala (betona, kamena, drveta). Je
li korito potoka ispod brane dovoqno osigurano od podlokavawa?
8. Da li usled postojawa vodenice nastaju {tete plavqewem okolnog zemqi{ta i drugo, {to je ~est slu~aj u ravni~arskim krajevima, i
kolika je po prilici {teta?
9. Da li brana u brdskim predelima donosi koristi usled zadravawa nanosa i smawewa brzine vode u vodotoku?
10. Da li po mi{qewu NO sreza potrebno daqe postojawe vodenica
i kojih?
Po prikupqawu ovih podataka i sa svojim mi{qewem, NO sreza
vaqevskog bio je u obavezi da Hidrolo{kom odeqku dostavi spisak do
1. novembra 1948. godine. Postupaju}i po nare|ewu ove institucije,
Izvr{ni odbor NO sreza vaqevskog dostavio je spisak vodenica poto~ara, aktom br. 15485, od 13. novembra 1948. godine. Op{ti podaci
nisu bili potpuni, pa je Hidrolo{ki odeqak traio dopunu, i nove
dopuwene podatke NO sreza vaqevskog poslao je 18. decembra iste godine, pozivaju}i se na isti delovodni broj.10
Na teritoriji NO sreza vaqevskog, bile su slede}e vodenice:
U MNO Brezovice, selu na severnim padinama Povlena, u vreme
popisa, na Povlenskoj i Stubi~koj Reci radilo je ukupno 12 vodenica.
Radile su po 5, 6, 8 i 12 meseci godi{we, a imale su po jedno ili dva vitla, ukupno 15 vitlova. Vodenice na Povlenskoj Reci nemaju brane i
ne pri~iwavaju {tetu. Brana na Stubi~koj Reci donosi koristi za zemqu. MNO Brezovice je mi{qewa da vodenice treba da ostanu.
U MNO Brankovini bile su dve vodenice poto~are i jedna na parni pogon. Vodenice poto~are bile su na reci Rabas. One su radile dva
meseca u godini. Imale su ukupno ~etiri vitla, a parni mlin dva kamena. Vodenice poto~are bile su bez brana. Potrebne su, da ostanu.
MNO Babina Luka je selo kroz koje tako|e proti~e reka Rabas.
Imalo je ~etiri vodenice poto~are sa 12 vitlova i nepokretnim branama. radile su samo tri meseca u godini. Po{to nisu plavile, preporuka MNO-a bila je da ostanu.
MNO Ba~evci na reci Bukovi bilo je 10 vodenica poto~ara sa ukupno 15 vitlova. Radile su 3-4 meseca godi{we. Potrebne su seqacima.
10
170
MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo Vaqevo (1944-1967), Spisak vodenica

poto~ara NO sreza vaqevskog, del. br. 15485, od 18. decembra 1948, kut. inv. br. 183.
MNO Bukovac na reci Kr~marici imao je ukupno 10 vodenica

poto~ara, a na Mrati{i}skoj Reci ~etiri vodenice poto~are. Sve vodenice imale su po jedno vitlo, ukupno 14 vitlova. Od ovih, ~etiri vodenice imale su stalnu branu, a 10 ih nije imalo. Vodenice nisu radile stalno, ve} po 8 meseci, izuzev ~etiri koje su radile po tri meseca.
Sve vodenice su bile poredovni~ke.
U MNO Bre|e bilo je ukupno 15 vodenica poto~ara sa 17 vitlova.
Brane su im bile privremene pravqene od kamena. Ovoliki broj vodenica na teritoriji MNO Bre|e postojao je zahvaquju}i trima rekama: Pakle{nici, Ribnici i Manastirici. Ovaj MNO imao je i dva
mawa vodotoka: Duboki Potok i Kravari~ku Re~icu. Po{to su to
planinski vodotoci, sa brzim tokom i velikim padom, me{tani su
maksimalno iskoristili mehani~ku snagu ovih voda.
U MNO Gola Glava bilo je 8 vodenica poto~ara i to: na reci Ubu
dve, potoku Ubi}u dve, Jo{evici tri, na potoku Jautinici jedna. Ove
vodenice su radile 2-3 meseca, a neke samo jedan mesec godi{we. Bilo ih je
koje su radile sa jednim do dva vitla. Ukupno je radilo 12 vitlova. U ovom
selu vodenice sa stalnom branom ne prave {tetu, pa treba da ostanu.
U MNO Gorwa Bukovica imao je 12 vodenica poto~ara na ~etiri
vodotoka. Na Medovici je bilo 8, Rekavici dve, Kova~ici jedna i na
Lazarici jedna vodenica. Vodenice su radile jedan do dva meseca u godini. Imale su ukupno 14 vitlova. Mi{qewe odbora je da sve ostanu.
U MNO Deguri}u bila je samo jedna vodenica, vlasni{tvo Du{ana
Filipovi}a. Bila je verovatno na Gradcu. Imala je ~etiri vitla i
stalnu branu. Nije plavila, pa treba da ostane.
MNO Dowa Grabovica, sa selima Dowa Grabovica, Jasenica i Gori}, imao je jednu vodenicu na Kolubari sa 6 vitlova. Weni sopstvenici bili su: Ivanovi}i iz Gori}a, Pu{i}i, Jevti}i i Krstivojevi}i svi iz Zabrdice. Vodenica je radila stalno i treba da ostane.
MNO Drueti} imao je 6 vodenica poto~ara i sve su bile na reci
Ubu. Imale su ukupno 10 vitlova. Jedna, {to je malo neobi~no, imala
je 60 poredovnika.
U MNO Dowi Mu{i} na reci Toplici bilo je ~etiri vodenice poto~are sa 8 vitlova. Radile su redovno. Nisu imale koncesije. Sve
brane su bile od drveta i pokretne. Ne prave nikakvu {tetu. MNO je
mi{qewa da treba sve da ostanu. Bile su poredovni~ke i vlasni~ke.
MNO \ur|evac imao je tri vodenice poto~are.
MNO Dra~i} imao je tri vodenice poto~are. Jedna je bila zajedni~ka
za sela Kova~ice i Brangovi}, sa dva vitla, na reci Gradac i radi stalno. Za 24 sata prose~no sameqe 300 kg ita. Ima stalnu branu. Druga vo171
@ivorad Jevti}
denica vlasni{tvo je Damwanovi} Ostoje. Ona je na potoku i ima jedno

vitlo. Tre}a vodenica pripadala je Golubovi} Spasoju. I ona je na potoku. MNO Dra~i} smatra da sve vodenice treba da ostanu i da rade.
MNO Zlatari} na reci Obnici imao je tri vodenice poto~are sa 6
vitlova i stalnim drvenim branama. Sve su bile potrebne poqoprivrednicima.
MNO Jablanica na reci Jablanici, imao je dve vodenice za sela
Pakqe i Balinovi}, sa ukupno ~etiri vitla. Brane su bile drvene i
stalne. Preporuka je odbora da sve ostanu.
MNO Jovawa imao je 5 vodenica poto~ara i to na reci Jablanici ~etiri i Obnici jednu, sa ukupno 15 vitlova. Po{to nema {tete, potrebne su.
MNO Kqu~ raspolagao je sa tri vodenice poto~are u kojima je bilo ukupno 5 vitlova. U godini, dve su radile po 10 meseci i za 24 sata
mogle da samequ 400 kg bra{na, a jedna 6 meseci koja je mlela upola mawe. Brane su od zemqe i kamena. Potrebne su i treba da ostanu.
MNO Kote{ica na rekama Rabasu i Jo{evici imao je ukupno 6 vodenica sa 12 vitlova. Brane su bile stalne i nisu plavile.
MNO Leli} imao je 10 vodenica poto~ara na reci Gradcu. Vodenice su bile seoske, za Leli}ane i Leskov~ane. Sve su imale po tri vitla.
Podignute su pre 100 godina. Odbor je mi{qewa da ostanu.
MNO Loznica imao je tri vodenice poto~are na reci Kolubari, sa
ukupno 15 vitlova. Vodenice su imale po 30 do 40 suvlasnika u selima
Veselinovac i Loznica. Zbog brana, Kolubara plavi po nekoliko stotina hektara najplodnije zemqe.
MNO Leskovice imao je u svom sastavu: sela Gorwe Leskovice i
Bogati} i zaseok Gradac. Wihove tri vodenice, sa 6 vitlova, imale su
stalne drvene brane. Potrebne su.
MNO Lukavac imao je ukupno tri vodenice poto~are i to na Kolubari dve, a na Rabasu jednu, sa ukupno 10 vitlova. Brane su bile stalne
i od drveta. Vodenice na Kolubari su radile stalno, a vodenica na Rabasu samo 5 meseci godi{we. MNO je bio mi{qewa da ona vodenica
na Rabasu nije potrebna.
MNO Mionica (selo), na rekama Ribnici i Lepenici, imao je 23
vodenice poto~are, najvi{e u tada{wem NO sreza vaqevskog. Vodenice su imale ukupno 40 vitlova, stalne brane od kamena, drveta i betona. Da rade sve.
U MNO Markova Crkva bilo je 8 vodenica poto~ara, a wih su koristili me{tani sela: Virovac, Markova Crkva, Slovac i Ratkovac. Jedna vodenica se nalazila na Kolubari, a 7 na Toplici. Ona na Kolubari
172
je imala 8 vitlova, a sve ostale 15, {to ukupno iznosi 23 vitla. Sve vodenice su orta~ke od 2 do 53 ortaka u jednoj vodenici. Da ostanu sve.
MNO Paune, sa selima Belo{evac i Mr~i}, imao je ukupno 6 vodenica poto~ara. Na Bawi, u selu Mr~i}, bile su tri vodenice i to na
Lipnici dve, a na Lepenici jedna. Jedna vodenica je plavila, sopstvenik ne}e da radi, a jedan je u Beogradu.
MNO Popu~ke, sa dve vodenice poto~are i ukupno 5 vitlova, zadovoqavao je potrebe sela Popu~ke, Zabrdica i okolnih sela, prema potrebi. Jedna je bila poredovni~ka, seqaka Popu~anaca, a druga orta~ka (Jakovqevi}a i drugih iz Popu~aka i Zabrdice). Brane su stalne, drvene. Radile su preko cele godine. Da ostanu.
MNO Po}uta na svom podru~ju raspolagao je sa ukupno 19 vodenica
poto~ara i bio na tre}em mestu, po broju vodenica, u onda{wem NO
sreza vaqevskog. Samo na reci Jablanici bilo je 14 vodenica, a wena
pritoka (nije navedeno ime) imala je 5 vodenica. Imale su ukupno 19
vitlova, {to zna~i da su sve imale samo po jedno vitlo. Vodenice su
radile od 4 do 6 meseci godi{we. Po{to ne prave {tetu, potrebne su.
MNO Pri~evi}, na dvema rekama Obnici i Kamenici, imao je
ukupno 17 vodenica poto~ara. Na reci Obnici bilo je 16, a na Kamenici jedna. Ukupno su imale 36 vitla. vodenice su bile dosta stare, samo su dve pravqene posle Prvog svetskog rata (1921. i 1923. godine).
Osim meqave, vodenice dosta koriste i usporavaju brzinu vode u vodotoku. Potrebne su, treba da ostanu.
MNO Petnica imao je 11 vodenica. One su bile na re~ici Bawa,
wih 7 sa 14 vitlova, a na Reci 4 vodenice sa 4 vitla, ukupno 18 vitlova. Sve vodenice su poredovni~ke, odnosno pojedinih familija.
Poredovni{tvo nad vodenicama imali su: iz Petnice (1), Klinaca
(1), Belo{evca (4), Pauna (1) i @abara (4) vodenice. Od svih vodenica
da rade paunska i petni~ka, a ostale da se zatvore jer }e se, u decembru
1948. godine, pustiti u rad elektri~ni mlin u Petnici.
MNO Ose~enica ima na reci Manastirici 8 vodenica poto~ara sa
po jednim vitlom, ukupno 8 vitlova. Vodenice su imale stalne brane
od drveta i kamena. Radile su preko cele godine. Po mi{qewu ovog
odbora, treba sve da rade.
MNO Rajkovi} imao je 7 vodenica poto~ara. Sve su bile na reci
Lepenici. Mi{qewe odbora je da sve ostanu.
MNO Sedlari na reci Jablanici, imao je ~etiri vodenice poto~are, sa ukupno 10 vitlova i treba da ostanu.
MNO Stave bio je na drugom mestu po broju vodenica poto~ara u
NO sreza vaqevskog 1948. godine. Imao je 22 vodenice sa ukupno 29 vi173
@ivorad Jevti}
tlova. Na reci Obnici bilo je 7, a na potocima (bezimenim) 15 vodenica. Sve vodenice su imale stalne brane. Kako je konstatovao ovaj
odbor, {tete ima i nema kod 14 vodenica. Ostale vodenice ne trebaju.
MNO Stubo imao je 8 vodenica poto~ara. Sve su na reci Jablanici.
Imaju ukupno 12 vitlova. Tri vodenice pripadaju me{tanima sela Stubo. Sve su radile stalno, pa i na su{i. Nema poplava. Potrebne su.11
Na kraju ovog spiska isti~emo da za dva MNO, koji su pripadali
NO sreza vaqevskog, nisu dostavili podatke: MNO Divci i MNO Taor. Pojedini MNO odgovorili su po raspisu da nemaju vodenice poto~are : MNO Ra|evo Selo, MNO Gorwa Grabovica, MNO Mionica (varo{ica) i MNO Zabrdica.
NO sreza vaqevskog imao je ukupno 41 MNO i po svojoj teritoriji
bio je me|u najve}ima u NR Srbiji. Zahvaquju}i povoqnim hidrolo{kim uslovima imao je veliki broj vodenica poto~ara 265 i jedan
mlin sa dva kamena na parni pogon u Brankovini. Vodenice su imale
441 vitlo, tako da su za 24 sata neprestanog rada mogle da samequ ukupno oko 1.764 mc, ili skoro 11 vagona ita, ako bi kapacitet jednog vitla bio oko 400 kg tokom dana i no}i.
Ovaj prvi popis vodenica poto~ara posle Drugog svetskog rata smatramo najvanijim i najpotpunijim jer se, od tog vremena pa do 60-tih
godina 20. veka, izgradilo vrlo malo vodenica poto~ara. To je period
kada se naglo napu{ta meqava u wima, pa i wihova gradwa. Vodenica
poto~ara najvi{e je bilo, a i danas ih samo tamo ima, u brdsko-planinskom delu vaqevskog kraja. Popis ima zna~aj za istraiva~e istorije
vodeni~arstva, kao i za istraiva~e o vodama vaqevskog kraja.12
Glavni razlog nestajawa vodenica poto~ara lei u razvoju mlinske industrije. Savremena mlinska industrija, skoro u potpunosti,
zadovoqava potrebe stanovni{tva. Osim toga, ve}ina sto~arskih i
ivinarskih farmi imaju svoje mlinove, a za mawu potro{wu, u seoskim doma}instvima, slue prekrupa~i.
Vodenice poto~are, kao objekte privrede i stare narodne arhitekture, trebalo bi za{tititi.
11
12
174
Isto
Istraivawa o vodama vaqevskog kraja pokrenuo je mese~nik Revija Kolubara
IP Kolubara u Vaqevu. Ve} je objavqeno nekoliko vrednih napisa, a ovaj
spisak, iz kojeg se vidi na kojim vodotokovima su gra|ene vodenice, moe da
poslui kao dopuna. (prim. autora)
IZ RADA ARHIVA
OUT OF THE ARCHIVES WORK
Sneana Radi}
UPUTSTVO ZA IZRADU ANALITI^KOG INVENTARA

U ME\UOP[TINSKOM ISTORIJSKOM ARHIVU
VAQEVO
Analiti~ki inventar (u daqem tekstu: AI) predstavqa nau~no-obave{tajno sredstvo u kojem se analizira pojedina~ni dokument (saet sadraj dokumenta skra}ena redakcija teksta). Pripada nau~no-obave{tajnim sredstvima ueg tipa. Uslov za izradu AI je da je fond, ili
zbirka, bude sre|en, {to vai i za izradu ostalih obave{tajnih sredstava. Neophodna je i validna procena arhivskih radnika da li dati fond,
zbirku ili grupu spisa treba analiti~ki obraditi. Izrada AI preporu~uje se za stare i veoma vredne fondove, pojedine zbirke i veoma male grupe dokumenata, koji imaju veliki zna~aj za dru{tveno-politi~ku, kulturnu i ekonomsku istoriju. Za arhivsku gra|u nastalu od sredine 20. veka, ne preporu~uje se wegova izrada, ili kako neki stru~ni radnici pi{u: on je neracionalan ili prakti~ki neizvediv, te nema gotovo nikakvog smisla. Ili kra}e: Analiti~ki inventar je uistinu samo ideal
koji se ni u jednom arhivu ne moe u potpunosti ostvariti.1
Ozbiqnijih pristupa ovoj problematici bilo je krajem sedamdesetih godina pro{log veka. Osnovne preporuke i uputstva, uz mawe korekcije, i danas su prihvatqivi.2 U proteklih 25 godina situacija se u
mnogome promenila. Iako postoje suprotstavqena gledi{ta oko izrade AI, primena ra~unara u arhivistici omogu}ava da stru~ni radnici ozbiqnije razmotre i uloe vi{e truda na izradi pomenutog obave{tajnog sredstva jer je skra}eno vreme unosa potrebnih podataka.
Analiza pojedina~nog dokumenta naziva se regest.3 Regesta se izra|uju na posebnim listi}ima, ali ako se unose redom za odre|eni fond
ili grupu predmeta predstavqaju AI.
1
2
3
Grupa autora: Priru~nik iz arhivistike, Savez dru{tava arhivskih radnika

Jugoslavije, Zagreb, 1977, str. 179, 180
Iskustva u izradi analiti~kog inventara u arhivima SAP Vojvodine Sa
savetovawa u Vojvodini, Arhivski pregled, 1-2, Beograd, 1978, str. 91-110
Isto, str. 212
175
Sneàna Radi}
Analiti~ki inventar i katalog (obave{tajno sredstvo u kojem su

grupisani regestni listi}i predmeta koji se odnose na odre|enu temu,
geografsku regiju i dr.) su kompatibilna obave{tajna sredstva i u
bliskom funkcionalnom odnosu, ali postoje osnovne razlike izme|u
wih: 1. analiti~ki inventar odraava poredak arhivske gra|e u fondu, a katalog ne odraava; 2. analiti~ki inventar je uvek zasnovan na
opisivawu arhivskih celina (predmeta, kwiga itd.), a katalog moe
biti zasnovan na opisivawu pojedina~nih listova u predmetu (npr.
jedna ta~ka dnevnog reda u nekom zapisniku) i 3. uslovna razlika, {to
AI opisuje sve arhivske celine, a katalog moe biti ra|en putem selekcije dokumenata.
Tekst inventarisanih jedinica moe da se unosi u kartice ili u vidu kwige. Inventar ne treba pisati rukom, po mogu}stvu, i od procene
zna~aja, treba ga i {tampati. Uobi~ajeno je da kwiga AI sadri podatke o ukupnom broju inventarisanih jedinica, broju listova inventara,
datumu sastavqawa, imena prire|iva~a sastavqa~a i pe~at Arhiva.
Zbog toga inventar ima karakter slubenog dokumenta.
S obzirom na zna~aj i uloeni trud za izradu AI, uz mali dodatni
napor, trebalo bi da AI, kao i sumarni inventar ima:
naslovnu stranu: naziv arhiva, naziv inventara, naziv fonda ili
zbirke, hronolo{ke granice delatnosti stvaraoca, hronolo{ke granice gra|e ili grupe dokumenata koji se obra|uju, ime i prezime prire|iva~a, godina i mesto izrade inventara;
uvod: kratka istorijska bele{ka, ili blii istorijski podaci o
organizacionoj jedinici, telu ili organu ~ijim su radom nastala dokumenta koja su predmet analiti~ke obrade npr. Komisija za agrarnu reformu SNO Ub; na~in prijema, stepen sre|enosti, stawe arh.
gra|e i dr., spisak skra}enica, ukupan broj analiti~kih jedinica,
broj inventarnih jedinica u koje su zapakovani obra|eni i inventarisani predmeti.
Zatim sledi opis svakog inventarisanog predmeta. To je osnovni
deo AI.
U izradi AI ide se od spisa do spisa, tragom inventarnog reda i
provenijencije. Zbog teine posla, ~e{}e se radi za odabrana dokumenta, ili grupe dokumenata. U oba slu~aja arhivist ne sme da dozvoli
da se stvori utisak da je wegov opis dokumenta dovoqan da istraiva~
ne pogleda original, jer AI kompletno upu}uje na predmet, ali ga ne
moe svestrano nau~no da obradi. Svaki istraiva~ ima specifi~an
ugao istraivawa. Bez obzira na jezik originala, AI se pi{e savremenim jezikom, odnosno vr{i se transkripcija. U praksi, do sada, AI
176
Uputstvo za izradu analiti~kog inventara...
su ra|eni na karticama, mada je u dana{we vreme prihvatqivije da se

radi tekstualno u ra~unaru, moe i u vidu tabela, ali uz uslov da redosled rubrika inventarnog opisa bude ispo{tovan. Razlozi su brojni, a nave{}emo samo neke: zbog objavqivawa, preglednosti, novog na~ina pretraivawa i breg pruawa informacija istraiva~ima.
Prikazane opisne jedinice sadre slede}e rubrike:
1. Arhivska signatura,
2. Registraturska signatura (ako postoji),
3. Naslov gra|e (sadrajni elementi),
4. Dopuna naslovu (kratka dopuna, ukoliko je naslov preuzet od
tvorca fonda)
5. Vremenski raspon,
6. Koli~ina,
7. Uputnica (upu}ivawe na drugu opisnu jedinicu sli~nog sadraja), i
8. Napomena.
Osnovne odrednice inventarnog opisa
Pojednostavqeno, osnovni elementi opisa inventarisanih jedinica
su: a) signatura, b) hronolo{ka oznaka datum, v) vrsta dokumenta i sadraj, g) spoqna obeleja predmeta, d) registri (imenski, geografski,
predmetni) i |) napomena. Ovo je minimum ispod kojeg se ne moe i}i.
Raspored podataka (elemenata) inventarnog opisa, dosada{wim uputstvima nije odre|en, ve} arhivi primewuju razli~ite postupke. Iz tih
razloga, a i radi ujedna~enosti sadrajnog i tehni~kog izgleda AI, ura|eno je Uputstvo za izradu analiti~kog inventara u Me|uop{tinskom
istorijskom arhivu Vaqevo.4 Tako|e, na wegovu izradu uticali su sadraj fondova i zbirki koje se nalaze u Arhivu, stepen wihovog zna~aja,
o~uvanosti i sre|enosti, kao i stru~na osposobqenost zaposlenih.
[to se ti~e osnovnog opisa za svaki evidentirani predmet koji se
analiti~ki obra|uje, najlak{e je ujedna~iti tekst koji se odnosi na:
naziv fonda ili zbirke, signaturu, datum, mesto nastanka, jezik, pismo, originalnost i kvantitativne karakteristike (broj listova,
broj punih i broj praznih strana). Te{ko}e nailaze kod opisivawa sadraja zbog razli~itih stilova izlagawa sadraja i subjektivne procene i interpretacije bitnih karakteristika predmeta obrade.
U sadraj obavezno treba navesti ko se kome obra}a (adresant po{iqalac i adresat primalac) izuzev kada su u~esnici prepiske od4
MIAV, del. br. 190, od 6. maja 2005.
177
Sneàna Radi}
re|eni samim delokrugom nadlenosti. Tako|e, uz adresanta treba navesti da li je npr. uputstvo Ministarstva prosvete upu}eno samo
SNO Vaqevo ili je u vidu raspisa dostavqeno svim SNO na teritoriji Vaqevskog okruga.
Tako|e, ni ostali elementi broj listova, jezik dokumenta, da li je
original ili kopija, izvorna signatura nemaju svoje stalno odre|eno mesto. Iako su ovo tehni~ka pitawa, preporu~uje se da bar u jednom
arhivu bude zastupqena jednoobraznost iz funkcionalnih razloga (za
slu~aj stvarawa me|ufondovskih kataloga kao npr. kod komisija za
nacionalizaciju pri srezovima). U vremenu sve ve}e primene ra~unara, bitno je da se ispo{tuju elementi unosa, a redosled elemenata se
relativno lako da urediti. Za sve rubrike ve} postoje uputstva.
Iskusnim arhivskim radnicima ovo su dobro poznati elementi,
ali nije suvi{no napomenuti kako se radi.
a) Signatura
Prvo se navodi signatura fonda npr. A.1.2-4.7., a ovoj slovno-broj~anoj oznaci dodaje se redni broj analiti~ki obra|enog predmeta
fonda ili zbirke, koji je odvojen crticom, npr. A.1.2-4.7. 97. Ovo je
arhivska signatura i pi{e se iznad sadraja analiti~ke jedinice u
gorwem levom uglu.
Na primer, ako se AI radi na karticama, dozvoqeno je da se signatura ispisuje i u levom i u desnom gorwem uglu, a ponekad i ispod sadraja. Mesto i datum nastanka dokumenta ispisuje se ponekad iznad,
a ponekad ispod sadraja predmeta. To je stvar dogovora, mada zbog
unosa teksta u ra~unar, boqe je pisati u gorwem levom uglu, a zatim
i}i, sa ostalim odrednicama jednu ispod druge.
Uz signaturu potrebno je dodati broj inventarne jedinice u kojoj se
dati predmet nalazi, ukoliko ima vi{e inventarnih jedinica (kutija).
b) Datum
Datum predstavqa vremensku odrednicu (hronolo{ku oznaku) nastanka obra|ivanog predmeta.
Kod upisivawa vremenskih odrednica predmeta koji se obra|uje
postoje razli~ita mi{qewa, od onih da u opis treba napisati dan i
mesec po~etaka i zavr{etaka predmeta, do onih da je dovoqno ta~no
utvrditi godinu nastanka i prestanka radwe iz predmeta.
Ukoliko se navodi datum, pi{e se slede}im redom: godina, mesec,
dan i to po savremenom na~inu ra~unawa vremena, uz naznaku datuma
iz originala. Godina i dan pi{u se arapskim brojevima, a mesec slo178
Uputstvo za izradu analiti~kog inventara...
vima. Ako nema datuma, onda se vr{i wegova rekonstrukcija na osnovu

drugih dokumenata ili literature. Tako odre|en (rekonstruisan) datum stavqa se u uglastu zagradu. Ukoliko nema datuma pisati bez datuma. Datum se ispisuje odmah ispod arhivske signature.
Tako|e, sastavni deo datuma je mesto nastanka dokumenta koji se inventari{e. Mesto se upisuje razli~ito, od arhiva do arhiva. Pisati
ga na slede}i na~in: Vaqevo, 1945. septembar 24. Ovo je primer potpunog datuma.
v) Sadraj predmeta
Najsloeniji deo posla na izradi AI je ta~no uo~avawe predmetnih
odrednica. Prvo se navode podaci kojoj vrsti dokument pripada (zapisnik, izve{taj, buxet, pismo, ukaz, diploma, fotografija, plakat i dr.).
Sadrajne karakteristike predmeta poeqno je iskazivati sintaksi~ki pravilnim, povezanim i saetim re~enicama, uz uslov pruawa
potrebnog obima informacija. Npr. nedovoqna je formulacija sadraja predmeta: Izve{taj o radu ONO Vaqevo za 1946", jer ako se
paqivo pro~ita predmet, moe se videti da je osnovano novo odeqewe, novo preduze}e i dr. Tako|e, nije dovoqno napisati Zapisnik sa
sednice oba ve}a SO Vaqevo od 14. februara 1967", ve} treba obraditi
svaku ta~ku dnevnog reda u kojima se mogu prona}i vredni podaci o politi~kim potezima, ekonomskim prilikama i dr., u datoj op{tini. Nakon zavr{etka opisa upisati priloge, ako postoje, uz predmet.
Iz analiti~kog opisa treba da se vidi mesto ili podru~je gde se vr{i radwa, a i blie odrednice, ako je to neophodno, na primer: Kli~evac, prigradsko naseqe Vaqeva.
g) Spoqna obeleja predmeta
To je rubrika u koju mogu da se unesu podaci da li je dokument original, prepis (kopija) ili koncept; podaci o formatu, broju priloga,
jeziku, pismu, na kom materijalu je pisan, vodenim znacima, o{te}ewima fizi~kim ili hemijskim, da li je dokument publikovan, opis
igova i dr. Potrebno je ukazati i na uo~ene gre{ke (npr. pogre{no
napisana godina) ako se citira deo dokumenta. U tom slu~aju godina se
stavqa u uglastu zagradu a u napomeni se pi{e obrazloèwe.
d) Imenske odrednice i skra}enice
Kada se pomiwu lica u predmetu, pored imena i prezimena, potrebno je navesti zanimawe i mesto boravka. Nije nuno navesti sva lica
koja se pomiwu, ali zna~ajne li~nosti, iako nisu glavni nosioci rad179
Sneàna Radi}
we, treba navesti. Kod ovih lica, imenske odrednice se navode na slede}i na~in: ime, ime oca ili sredwe slovo, prezime, nadimak, funkciju ili titulu. Unosom podataka u ra~unar, izrada azbu~nog registra je
olak{ana.
Preporu~uje se izrada registara geografskog i imenskog. To je
vi{e navedeno kao obavezni deo arhivisti~kog uputstva, mada primenom ra~unara u arhivistici (ako su podaci za obra|ene predmete
uneseni u ra~unar), wihova izrada postaje suvi{na. Pretraivawem, sa lako}om moe da se prona|e zadato mesto ili ime.
Da bi se postupak opisivawa ubrzao, dozvoqena je upotreba skra}enica za pojmove koji se ~esto ponavqaju, uz napomenu da se to unese u
popis skra}enica, npr. SNO sreski narodni odbor.
|) Napomena
Naziv fonda ili zbirke dovoqno je napisati prvi put, a posle pisati skra}enicu. Isto vai za jezik i pismo dovoqno je napisati
kod prvog obra|enog predmeta i navesti da vae i za sve ostale predmete. Kvantitativne karakteristike kao {to su format, a pogotovu
broj strana, mogu se posebno izdvojiti.
Veoma je bitno imati u vidu da prilikom analiti~ke obrade predmeta, iz mnogih razloga, dolazi do wihovog pomerawa da mewaju mesto u inventarnim jedinicama, prikqu~uju se drugim fondovima itd.
pa je neophodno, pogotovu kod zna~ajnih fondova koji su puno kori{}eni, navoditi staru signaturu.
Plan i uputstvo
Na kraju, pre po~etka rada na AI jednog fonda ili grupe predmeta,
potrebno je napisati plan rada, ako radi jedno lice, a ako radi vi{e
lica, pored plana, treba uraditi i uputstvo. To podrazumeva prethodno obavqawe stru~nih radwi, kao {to su: izbor fonda ili zbirke, dela arhivske gra|e nekog fonda (grupa dokumenata; organizaciona jedinica i dr.); pripremne radwe za izradu AI; izrada uputstva za inventarisawe. Plan i uputstvo treba da sadre: raspored opisa arhivskih jedinica; obim sadrajnih karakteristika u na~elu, odrediti
elemente koji }e se unositi u opise (npr.: sadrajne karakteristike,
vremenske i geografske odrednice, broj listova, jezik gra|e ako je
potrebno i dr.). Uputstvo mora da se odnosi striktno na pitawa koja se
ti~u metodologije izrade AI, a da bude oslobo|en od teksta koji zadire
u druge oblasti stru~nog rada. U svakom slu~aju, treba se pridràvati
op{tih na~ela za izradu AI i Uputstva za izradu AI u MIAV.
180
Sneàna Radi}
OP[TINA VARO[ICE LAJKOVCA LAJKOVAC

(1904-1944), 1926-1944.
Istorijska bele{ka
Op{tina varo{ice Lajkovac osnovana je, 1904. godine1, kao Sud
op{tine lajkova~ke za sela Lajkovac i Rubribrezu, po izjavqenoj eqi wihovih stanovnika da se odvoje i to: Lajkovac od op{tine jabu~ke, a Rubribreza od op{tine nepri~avske u Srezu tamnavskom
Okruga vaqevskog.2 Op{tina je vr{ila upravnu i sudsku (administrativnu, finansijsku i privatno-pravnu) i upravno-policijsku vlast.
Imala je op{tinski sud, op{tinski zbor i op{tinski odbor. Op{tinsku upravu ~inili su predsednik op{tine, delovo|a, blagajnik,
pisari (1-2), policajac i sluiteq. Sednice odbora sazivane su na poziv predsednika Op{tinskog suda koji je i predsednik op{tine i odbora. Do promene naziva u Sud op{tine varo{ice Lajkovca Lajkovac dolazi, maja 1924. godine, kada je Lajkovac progla{en za varo{icu.3 Posledwi naziv je: Op{tina varo{ice Lajkovca Lajkovac.
Na razvoj op{tine bitno je uticala izgradwa Kolubarske pruge
uzanog koloseka (VaqevoLajkovacObrenovacZabre`je). Kroz Lajkovac je pro{la 16. septembra 1908. godine.4 Spajawem sa prugom od
Mladenovca, Op{tina lajkova~ka postaje jedan od najve}ih elezni~kih centara, u tada{woj Srbiji, i doivqava nagli razvoj.
1
3
4
Ukazom, od 28. februara 1904. godine, Petar I kraq Srbije odobrio je obrazovawe
lajkova~ke op{tine (Srpske novine, Slubeni dnevnik Kraqevine Srbije br. 33,
od 13. februara 1904).
Zakon o op{tinama, od 25. novembra iz 1898. godine, predvideo je ~lanom 2, da
op{tina ne moe imati mawe od 200 poreskih glava. Izmene ovog zakona su
usledile 21. marta 1902, gde umesto 200 poreskih glava, osnov za formirawe
op{tine je 200 punoletnih gra|ana. Nastao je period cepawa i formirawa novih
op{tina. Na taj na~in omogu}eno je formirawe lajkova~ke op{tine. Prema
publikaciji Zavoda za statistiku: Administrativno-teritorijalne promene u
NR Srbiji od 1834-1954. godine, Beograd, 1955, na str. 38 pi{e da je u Tamnavskom
srezu, u periodu 1900-1909, formirano 11 novih op{tina.
Slubene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca br. 103, str. 2, od 8. maja 1924.
Gruji}, Milan: Uzana lajkova~ka pruga, Beograd, 2002, str. 43
181
Sneàna Radi}
Srpske novine, br. 33, od 13. februara 1904
182
Op{tina varo{ice Lajkovca Lajkovac (19041944) 19261944.
Posle okupacije, aprila 1941.

godine, postavqena je nova op{tinska uprava, od strane okupacijske vlasti. Oslobo|ewem
Lajkovca septembra 1944. i uspostavqawem nove vlasti prestala je sa radom Op{tina varo{ice Lajkovac.
Arhivska gra|a ovog fonda
Slu`bene novine Kraqevine SHS, br.
izdvojena je iz zbirke Varia,
103, str. 2, od 8. maja 1924.
1997. godine (Kwiga prijema
br. 429 i 431).
Fond je fragmentarno sa~uvan. Obra|en je i ura|en je analiti~ki
inventar.
Sadri gra|u za period 1926-1928, 1943-1944, 1 kutija spisa (0,08 m).
Spisi 1926-1928, 1943-1944:
op{ta arhiva 1926-1928, 1943-1944. i finansijska arhiva 1926-1927,
1944, 1 kut.
Gra|a sadri: zapisnike odbora op{tine, statut, uputstva i uredbe vi{ih organa, spiskove slubenika i ~asnika, raspise, obrazloewe op{tinskog buxeta, pregled prihoda i rashoda, tromese~ne i godi{we ra~une, pregled dugovawa i potraivawa, spiskove napla}ene
putarine, priznanice i dr.
Obave{tajano sredstvo: analiti~ki inventar.
Istorijat tvorca fonda na osnovu arhivske gra|e
Dva najstarija sa~uvana dokumenta, nastala radom Op{tine lajkova~ke op{tine (tada Suda op{tine lajkova~ke), poti~u iz 1908. i 1910.
godine i nalaze se u drugim fondovima.
Prvi dokument datira od 28. avgusta 1908. i upu}en je Na~elstvu
okruga vaqevskog Vaqevo kojim se trebuje slika voda Kara|or|a.
Dokument je napisao delovo|a Sp. Filipovi}, a potpisao predsednik
Op{tine lajkova~ke, Vel. ân~arevi}. U dokumentu se navodi da slika ne moe biti pla}ena u teku}oj, 1908, po{to u ovoj godini nema
predvi|ene sume u buxetu za isplatu dok se buxet za 1909. god. ne
odobri.5 Dokument nam prua dva vana podatka: naziv op{tine
Sud op{tine lajkova~ke Lajkovac, i ime predsednika op{tine i suda.
5
MIAV, fond: Na~elstvo okruga vaqevskog Vaqevo (1839-1944), 1841-1944,

Trebovawe slike wegovog veli~anstva prestolonaslednika \or|a za Op{tinu
lajkova~ku, br. sl., od 28. avgusta 1908, kut. inv. br. 10
183
Sneàna Radi}
Drugi sa~uvani dokument upu}en je Na~elstvu sreza tamnavskog,

22. septembra 1910, a potpisao ga je predsednik Suda op{tine Lajkovac Milan @. Jeli} i delovo|a Qub. Nikoli}.6
Promene naziva (prepisi sa pe~ata i {tambiqa) i
op{tinska uprava kroz dokumenta:
1. U predmetu br. 1, Spisak lica ~ije je zemqi{te postradalo od poplave u leto 1926, od 19. avgusta 1926. na pe~atu pi{e: Kraqevina Srba,
Hrvata i Slovenaca, Sud op{tine varo{ice Lajkovca. Na sa~uvanim
dokumentima, iz ove godine, kao predsednik suda potpisivao se Rad. D.
Milijanovi}.
2. U izvodima iz zapisnika od 7. aprila 1927. pi{e: Sud op{tine
lajkova~ke Lajkovac; prepis {tambiqa: Sud op{tine varo{ice Lajkovaca Lajkovac.
Sednice odbora sazivane su na poziv predsednika Op{tinskog suda koji je predsednik op{tine i odbora.
3. Na posledwem sa~uvanom dokumentu, od 8. septembra 1944, del.
br. 1805, pi{e: Op{tina varo{ice Lajkovca, Srez tamnavski, Lajkovac.
(prepis {tambiqa)
Iz zapisnika Odbora op{tine varo{ice Lajkovac o usvajawu buxeta op{tine, od 28. marta 1927, del br. 891, saznajemo da op{tina Lajkovac ima 371 glasa~a, i da po ~l. 70 Zakona o op{tinama, prema broju
glasa~a, ima 18 odbornika.
Op{tinski ~inovnici:
1908. godina
Predsednik Suda op{tine Lajkova~ke Vel. ân~arevi}, a delovo|a
Sp. Filipovi}.
1910. godina
Predsednik Suda op{tine Lajkovac Milan @. Jeli}, a delovo|a
Qub. Nikoli}.
1926, 1927. godina
U ove dve godine predsednik suda i odbora je Radoslav D. Milijanovi}, delovo|a Miladin S. Mirkovi}. Odbor je imao 18 ~lanova
odbornika: Ranimir \urovi}, Ivan Milovanovi}, Nenad Lazarevi},
6
184
Isto, fond: Na~elstvo sreza tamnavskog Ub (1837-1944), 1876-1929, Dopis Suda

op{tine Lajkova~ke, od 22. septembra 1910, upu}en na~elniku Sreza tamnavskog u
kojem izve{tava da je dobio nare|ewe o pronalaewu popa Nikole iz sreza
kolubarskog i da je prema istom nare|ewu u svemu postupio., kut. inv. br. 6
Miladin Mirkovi}, Milutin Tanasijevi}, Stojadin Jeremi}, Milijan D. Tomi}, @ivojin Ivanovi}, \or|e Simi}, Avram Milovanovi},
Trivun Markovi}, Qubisav Radivojevi}, Jakov Vasiqevi}, Milorad
Jeli}, Velisav Ivkovi}, Mihajilo Milanovi}, Pavle Jovanovi} i
@ivojin To{i}.
Odluke i re{ewa potvr|ivane su od Poglavarstva sreza tamnavskog (u potpisu: Drag. Bo{kovi}).
1943. godina
Prema dokumentima iz septembra 1943, op{tinsku upravu ~inili
su: predsednik op{tine Dragoqub Milatovi}; delovo|a Miroslav
Paunovi}; blagajnik Miladin Radivojevi}; pisari: Ra{ko Radojevi},
Dragoqub Buqugi} i Slavko Jovanovi}; policajac Qubisav Spasojevi} i Ratko Ivanovi}, sluiteq. U oktobru 1943. op{tinski aparat
je sa 8 zaposlenih smawen na pet i ~inovnici i slubenici su bili:
predsednik op{tine Nenad Jakovqevi}; delovo|a Milan Ninkovi};
pisar izvr{iteq Boidar Zenon; blagajnik Miladin Radivojevi};
policajac Qubisav Spasojevi} i sluiteqi Svetislav Kosti} i Ratko Ivanovi}.
1944. godina
Iz Statuta o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske uprave
Op{tine lajkova~ke, od 4. marta 1944, saznajemo da je op{tina obuhvatala tri mesta varo{icu Lajkovac, selo Lajkovac i selo Rubribrezu; da broji preko 3.500 stanovnika i da ima 24 odbornika, iz ~ijih
je redova izabrana tro~lana op{tinska uprava i predsednik. Statut
je potpisao predsednik Nenad Jakovqevi} i odbornici: Qub. Vasiqevi}, Lazar Radivojevi}, Dragi{a @ivkovi}, Dragosav @ivkovi},
@ivojin Lazarevi}, Lazar Gruji~i}, Petar Gruji}, Aleksandar Gruji}, Ilija \or|evi}, Vojislav /Jeli}/, Du{an Ivkovi}, Pavle \uki},
Ranimir \urovi}.
Na~in sre|ivawa i stawe arhivske gra|e
Arhivska gra|a razvrstana je na godine. Formirani su predmeti i
izvr{eno sre|ivawe dokumenata u predmetu. Prilozi predmeta odloeni su iza originala. U okviru godine predmeti su sloeni po delovodnoj oznaci. Pored signature (slovno-broj~ana oznaka fonda),
predmeti su obeleèni brojevima od 1 do 118, koliko fond i ima analiti~kih jedinica, odnosno predmeta.
Fond je obra|en i ura|en je analiti~ki inventar 2005. godine. Elementi opisa inventarisanih jedinica (predmeta) su: 1. signatura, 2. da185
Sneàna Radi}
tum (hronolo{ka oznaka; satavni deo datuma je i mesto nastanka dokumenta), 3. vrsta dokumenta, 4. sadraj i 5. spoqna obeleja predmeta.
Na osnovu arhivske gra|e moe se konstatovati da je registratursko
poslovawe je centralizovano. Iako nema sa~uvanih kwiga, pa ni delovodnih protokola, vidi se da su dokumenta nastala radom op{tine, kao
i sva pristigla i re{ena akta evidentirana i zavo|ena u jedan delovodni protokol, hronolo{ki, a brojevi su upisivani rastu}im redom
delovodne oznake. Podataka o drugim vrstama evidencija nema.
Akta su pisana rukom (crnim mastilom), kucana na pisa}oj ma{ini
ili su {tampana sa praznim crticama za upisivawe podataka. Papir
je, preteno, nestandardnog formata (21h34 cm, A4/2) i formata A4.
Obavqeni su neophodni tehni~ki poslovi (skidawe spajalica, stavqawe predmeta u ko{uqice, pe~atawe, signirawe i folijacija).
Fond ima jednu inventarnu jedinicu kutiju, koja ima unutra{wu
i spoqa{wu listu (etiketu). Prvi sa~uvani akt zaveden je 19. avgusta
1926, del. br. 1549, a posledwi 8. septembra 1944, del. br. 1805.
Dosije fonda je kompletan. Popuwen je obrazac op{teg inventara i
ura|en je analiti~ki inventar.
Arhivska gra|a fonda do sada nije kori{}ena niti objavqivana.
*
Fond je fragmentarno sa~uvan. I pored malog broja dokumenata u
fondu, wihov sadraj otkriva va`ne podatke o pro{losti Op{tine
lajkova~ke. Saznajemo: organizaciju op{tinske uprave, delatnost op{tine, imena i broj zaposlenih, koja radna mesta postoje u op{tini i
koliko su pla}ena.
Tako je 1926. godine predsednik op{tine imao je platu 12.000,
kmet varo{ice i sela Lajkovac 4.800, kmet sela Rubrebeze 3.000, delovo|a op{tine 13.200, blagajnik op{tine 1.200, pisar op{tine
3.600, sluiteq op{tinski i sela Lajkovac 7.200, sluiteq sela
Rubrebeza 3.000, punomo}nik op{tine 1.200 i kantarxija op{tine
2.400 dinara, na godi{wem nivou. (pr. br. 13)
U 1944. godini predvi|ena su radna mesta za delovo|u, blagajnika,
pisara arhivara, pisara izvr{ioca, policajaca, kantarxiju mera~a
i dva sluiteqa za sela Rubribrezu i selo Lajkovac. (pr. br. 51. i 51/a)
Lajkovac je, u leto 1926, imao veliku poplavu. Zato je ura|en
spisak lica ~iji su posedi poplavqeni kako bi bili oslobo|eni od
pla}awa poreza. U tabeli, pored 147 imena lica, upisani su podaci o
mestu boravka, zatim veli~ina parcele, visina poreza i, u napomeni,
kojom vrstom kulture je zasejana parcela. Najvi{e su bile poplavqene
186
Godi{wi ra~un za 1926. godinu dobijenog prihoda i u~iwenog rashoda

Op{tine varo{ice lajkova~ke, pr. br. 11
187
Sneàna Radi}
livade, wive zasejane p{enicom, kukuruzom i ovsom, i poneka ba{ta.

(pr. br. 1)
Iz podatka prona|enog u Pregledu op{tinskog dugovawa i potraìvawa koncem 1926. god. saznajemo da Op{tina duguje varo{ici
za regulacioni plan, da je bilo predvi|eno 60.000 dinara, a da je
ispla}eno 1.886 i da je ostalo na dugu do 1928 58.114 dinara. (pr.
br. 12)
Prema planu Op{tinskog odbora op{tina je trebalo da ima
prihod u 1927. godini od 277.315,11 dinara, a ostvareno je 218.578,39
koliko je i utro{eno. U Godi{wem ra~unu op{tine po dnevniku
kase vidi se da je najve}i prihod predvi|en i ostvaren od dugovnog
op{tinskog i {kolskog prireza. Prihod je ubiran i od kantarije
op{tinske, kasapnice, akcisa kafanskih, sto~nih paso{a, pija~nih
taksa, va{erskih taksa, kirije na op{tinsku zgradu.... [to se ti~e
rashoda, najvi{e je dato na plate zaposlenih u op{tinskoj upravi,
kupovinu kancelarijskog materijala, slu`bena putovawa, ne{to malo
za popravku op{tinskih zgrada, nabavku name{taja potrebnog
op{tini, za pomo} op{tinskoj sirotiwi... (pr. br. 25)
Iz dokumenta Ekspoze Suda op{tine v. na buxet ove op{ine za
1928. god. koji ima 18 partija prihoda i 25 partija rashoda detaqno je
dato obja{wewe za svaku stavku buxeta. Izdvajamo partiju prihoda
pod br. 17 gde pi{e: Prirez {kole Lajkova~ke pokazao je se ove
godine u buxetu ve}i od pro{le godine zato: {to ove godine {kola
dozi|iva jo{ jedno odeqewe za u~ionicu. Zanimqivo je i obja{wewe
za partiju prihoda br. 12 gde je navedno da je predvi|eni prihod
raznih taksa od razni zabava mawi, jer predvi|ena suma za 1927.
godinu, nije ostvarena. (pr. br. 30)
Prema odluci Odbora op{tine varo{ice lajkova~ke, od 12.
decembra 1926, na ime mehanskog abuisa za 1927. godinu imaju da plate
slede}e mehanxije i kafexije: Svetozar Antonovi}, restorant i
kafexije Milosav Panovi}, Milorad A}imovi} (za hotel u Lajkovcu)
i Milan ân~arevi}. (pr. br. 9/v)
U zapisniku XXI redovne senice Odbora op{tine varo{ice
Lajkovac, od 13. aprila 1944, pod prvom ta~kom dnevnog reda razmatrano je odre|ivawe kafanskog akcisa. Doneta je odluka da ovda{we
kafexije i mehanxije za 1944. godinu plate mese~no: Miloje Preki},
restorater 600 dinara; Vojislav Filipovi}, kafexija 400;
Milorad A}imovi}, kafexija 200; @ivorad Du{i}, kafexija 300;
Bogosav Petrovi}, kafexija 200; Andrija Preki}, kafexija 200;
Branko Karan, kafexija 150; Stevan Liku{i}, kafexija 200; Ste188
van Savi}, kafexija 150 i Velisav Petrovi}, kafexija 200 dinara.

(pr. br. 63)
Kada se uporede ova dva spiska vidi se da je broj kafexija u Lajkovcu, za 18 godina, pove}an sa 4 na 10 i da su svi novi izuzev Milorada
A}imovi}a.
Iz arhivske gra|e tako|e saznajemo o pri~iwenim {tetama na telegrafsko-telefonskim linijama; tro{kovima telefonskih razgovora;
o na~inu distribucije elektri~ne energije; da je Lajkovac imao varo{ku elektri~nu mreu; da su pregled op{tinske kase i ra~una o prihodu i rashodu op{tine Lajkovac, periodi~ne i godi{we, vr{ili odbornici (tro~lane komisije); o na~inu snabdevawa ogrevom, nabavci
kancelarijskog materijala, i drugo.
189
Sneàna Radi}
ANALITI^KI INVENTAR
inventarni opisi predmeta
1926. godina, predmeti: 1 12
A.1.2-4.7. 1.
Lajkovac, 1926. avgust 19, br. 1549
Spisak lica ~ije je zemqi{te postradalo od poplave u leto 1926.
i koja se predlau za osloba|awe od poreza. Spisak je tabelarno ura|en gde su pored 147 imena lica, upisani podaci o mestu boravka, zatim veli~ina parcele, visina poreza i, u napomeni, kojom vrstom kulture je zasejana parcela.
Nestandardni format 21h34 (u daqem tekstu: n. f.), 15 l., 25 str.
pisan rukom
A.1.2-4.7. 2.
Prepis zahteva XIX terenske telefonsko-telegrafske tehni~ke
sekcije iz Vaqeva da se suma, za nadoknadu pri~iwene {tete na t.t. liniji Lajkovac Obrenovac zbog polupanih 19 izolatora, unese u buxet
op{tine.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str. pisan rukom.
A.1.2-4.7. 3.
Lajkovac, 1926. septembar 7, br. 1837
Re{ewe Suda op{tine lajkova~ke, po molbi Avrama Milovanovi}a iz Lajkovca, da se primi u slubu na mesto kantarxije i na buxet
op{tine.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 1 l., 2 str. pisan rukom.
A.1.2-4.7. 4.
Beograd, 1926. septembar 13.
Zahtev Direkcije po{ta i telegrafa iz Beograda, za nadoknadu
pri~iwene {tete na t.t. liniji Lajkovac Ub zbog polupanih 35 izolatora, i to u ataru op{tine Lajkovac 20 komada i 15 u ataru op{tine Murga{. Po{to po~inioci nisu uhva}eni, {tetu za 20 izolatora
pla}a op{tina Lajkovac.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str. otkucan na pisa}oj ma{ini.
190
A.1.2-4.7. 5.
Vaqevo, 1926. septembar 13.
Dopis kwiara Vladimira M. Mati}a iz Vaqeva, u kojem trai
da mu Sud op{tine Lajkova~ke uplati dug za trebovani kancelarijski
materijal.
n. f. 23h30, 1 l., 1 str. {tampan sa praznim crticama za upis po{iqaocu, iznosom i datumom.
A.1.2-4.7. 6.
Lajkovac, 1926. oktobar 28.
Izvod prikupqenog prihoda i nepla}enih rashoda po buxetu op{tine Lajkova~ke za 1926. godinu.
n. f. 21h34, 4 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 7.
Vaqevo, 1926. decembar 1, br. 2786
Zahtev XIX terenske telefonsko-telegrafske tehni~ke sekcije iz
Vaqeva da se suma, za nadoknadu pri~iwene {tete na t. t. liniji Lajkovac Slovac zbog polupanih 5 izolatora, unese u buxet op{tine.
A4/2, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 8.
Vaqevo, 1926. decembar 8.
Dopis kwiara Miloja T. @ilovi}a iz Vaqeva, u kojem trai da
mu Sud op{tine Lajkova~ke uplati dug za trebovani kancelarijski
materijal, po{to je kraj godine.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 9.
Lajkovac, 1926. decembar 12.
Prepis izvoda zapisnika sednice Odbora op{tine varo{ice
Lajkovac.
A.1.2-4.7 9/a
Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2932 (25. mart 1927)
Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se putem javne licitacije,
pod jednogodi{wi zakup, izda op{tinsku kasapnicu.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
191
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 9/b
Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2927 (27. mart 1927)
Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se putem javne licitacije,
pod jednogodi{wi zakup, izda op{tinska zgrada zvana Baraka
n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7 9/v
Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2928 (7. april 1927)
Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se za tri javne kafane u reonu
ove op{tine, odredi abuis mehanxijama i kafexijama prema godi{wim kirijama zgrada (8%) u kojima ove radwe obavqaju. Abuise treba da plate:
1. Svetozar Antonovi}, restorant iz varo{ice Lajkovac 1320
din.
2. Milosav Panovi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u hotelu Lajkovac 840 din.
3. Milorad A}imovi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u zgradi
Mirkovi} 600 din.
4. Milan ân~arevi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u zgradi
Du{i}a 600 din.
n. f. 21h34, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 10.
Ub, 1926. decembar 13, 2943.
Dopis poglavara Sreza tamnavskog koji, po aktu upana Vaqevske oblasti i Ministarstva unutra{wih dela, preporu~uje Sudu op{tine lajkova~ke da se pretplati na almanah Jadranska straa za
1927. godinu.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 11.
Lajkovac, 1926. decembar 31, br. 3246
Godi{wi ra~un za 1926. godinu dobijenog prihoda i u~iwenog
rashoda Op{tine varo{ice lajkova~ke, Oblasti vaqevske.
n. f. (obrazac Q) 21h34, 8 l., 9 str.
A.1.2-4.7. 12.
Pregled op{tinskog dugovawa i potraivawa koncem 1926, Op{tine lajkova~ke, Okruga vaqevskog, sravwen 31. marta 1927.
n. f. (obrazac M) 21h34, 6 l., 6 str.
192

A.1.2-4.7. 13.
Lajkovac, 1927. februar 3, br. 239
Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je doneto
re{ewe o platama ~inovnika i slubenika ove op{tine. Iz re{ewa saznajemo koja radna mesta postoje u op{tini i koliko su pla}ena: predsednik op{tine 12.000; kmet varo{ice i sela Lajkovac 48.000; kmet
sela Rubrebeze 3.000; delovo|a op{tine 13.200; blagajnik op{tine
1.200; pisar op{tine 3.600; sluiteq op{tinski i sela Lajkovac
7.200; sluiteq sela Rubrebeza 3.000; punomo}nik op{tine 1.200 i
kantarxija op{tine 2.400 dinara, na godi{wem nivou.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 14.
Ub, 1927. februar 4, br. 291, veza akt od 10. decembra 1925. i akt od 3.
februara 1926.
Nare|ewe Poglavara sreza tamnavskog upu}eno Sudu op{tine
Lajkovac da isplati dug, iz 1925, za popravku telegrafsko-telefonskih stubova.
n. f. 21h17, 1 l., 2 str. + prilozi: n. f. 21h34, 1 l., 2 str.; n. f. 21h17,
1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 15.
Lajkovac, 1927. mart 18, br. 792
Propratni akt koji je bio uz buxet Osnovne {kole u Lajkovcu. U
potpisu upraviteq {kole, V. P. Jovanovi}.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 16.
Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je doneta
odluka o naplati takse pija~arima u korist dravne kase za 1927,
1928. i 1929. godinu.
n. f. 21h34, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 17.
re{ewe o usvajawu buxeta prihoda i rashoda op{tine Lajkovac za
1927. godinu.
n. f. (obrazac 2) 21h34, 2 l., 4 str.
193
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7 18.
Lajkovac, 1927. april 3, br. 991
odluka da pregled op{tinske kase i ra~una o prihodu i rashodu op{tine Lajkovac za prva tri meseca 1927. izvr{e odbornici: Ranimir
\urovi}, trgovac iz Lajkovca, Milijan Tomi}, zemqoradnik iz Rubrebeze i Avram Milovanovi}, zemqoradnik iz Lajkovca.
n. f. 21h34, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 19.
re{ewe da se ra~un prihoda i rashoda op{tine Lajkovac za prva tri
meseca 1927. primi kao ispravan. Prilog: Tromese~ni ra~un za mesece, januar, februar i mart 1927, pregledan od strane odbornika.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l., 6 str.
A.1.2-4.7. 20.
Lajkovac, 1927. maj 1, br. 1335
re{ewe da se ne usvoje predlozi poglavara Tamnavskog sreza o uve}awu buxeta op{tine za: 1. privremeno izdravawe ordonansa i siroma{nih vojnika u slu~aju mobilizacije i pomo} humanim ustanovama,
jer to je ve} ura|eno; 2. pove}awe tro{kova telefona (obrazloewe:
telefon ovoj op{tini nije potreban, jer je u blizini dravna po{ta
sa telefonom i telegrafom).
n. f. 21h34, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 21.
Lajkovac, 1927. jul 27, br. 2388
odluka da se, 30, 31. jula i 1. avgusta i 27, 28. i 29. avgusta, u dane
odravawa marvenog pana|ura u Lajkovcu za prikupqawe va{arskih
prihoda odre|uje odbornik Pavle Jovanovi}, zemqoradnik iz sela
Lajkovac. Prikupqeni prihod predati odmah u kasu op{tine.
n. f. 21h34, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 22.
odluka o pregledu ra~una op{tine za drugo tromese~je 1927. godine.
194
Odre|eni su odbornici: Avram Milovanovi}, Milijan Tomi} i Ranimir \urovi}.

n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 23.
Lajkovac, 1927. oktobar 27, br. 3383 i br. 3385
odluka o izboru odbornika za pregled tromese~nog ra~una za III tromese~je 1927. Prilog: Tromese~ni ra~un za mesece, juli, avgust i septembar 1927, pregledan od strane odbornika.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l, 4 str.
A.1.2-4.7. 24.
Lajkovac, 1927. oktobar 27, br. 3386
Izve{taj odbornika op{tine Lajkovac o pregledu tromese~nog
ra~una za II tromese~je 1927, podnet na sednici odbora od 27. oktobra.
Prilog: Tromese~ni ra~un za mesece: april, maj i juni 1927.
n. f. 21h34, 1 l, 1 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l., 5 str.
A.1.2-4.7. 25.
Godi{wi ra~un dobijenog prihoda i u~iwenog rashoda za 1927.
godinu, Op{tine lajkova~ke u Oblasti vaqevskoj, pregledan od strane
tri odbornika 31. decembra, a overen odobren od ostalih odbornika
19. maja 1928.
n. f. (obrazac Q) 21h34 (o{te}en), 6 l., 7 str.
A.1.2-4.7. 26.
Spisak poqoprivrednika iz op{tine varo{ice Lajkovac koji
mogu uzeti poqoprivredne sprave i alate na ra~un ratne {tete. Prilog: uverewa za dva lica koja se nalaze na spisku, da za bonove ratne
{tete nisu ni{ta uzeli.
n. f. 21h34, 7 l., 9 str.
A.1.2-4.7. 27.
Predajna lista upu}ena Sudu op{tine varo{ice Lajkovac napla}ene putarine takse za oblast vaqevsku. Obra~un izvr{io kantarxija (blagajnik op{tinske vage kantara), Avram Milovanovi}.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str.
195
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 28.
Molba Suda op{tine varo{ice Lajkovac upu}ena Oblasnom odboru okruga vaqevskog za dostavu obja{wewa naplate i predaje novca,
tom odboru, na ime napla}ene putarine.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 29.
Vaqevo, 1928. mart 10, br. 788
Uputstvo obja{wewe Oblasnog odbora oblasti vaqevske o primeni Uredbe o ustanovi i naplati oblasne takse za upotrebu puteva od
1. januara 1928, upu}eno Sudu op{tine varo{ice Lajkovac. Potpisao
predsednik Oblasnog odbora: Rad. L. ]iri}.
n. f. 21h34, 1 l., 2 str. otkucan na pisa}oj ma{ini.
A.1.2-4.7 30.
Ekspoze Suda op{tine varo{ice Lajkovac na buxet ove op{tine
za 1928. godinu. Dato je detaqno obja{wewe za svaku od 18 partija prihoda i 25 partija rashoda, pa tako iz partije pod red. br. 17 iz rashoda
saznajemo da O[ u Lajkovcu pro{iruje {kolsku zgradu dozi|ivawem
jo{ jednog odeqewa za u~ionicu.
n. f. 21h34, 6 l., 9 str.
A.1.2-4.7 31-36.
Lajkovac, 1928. od 1. avgusta do 19. oktobra, br. 2466, 2659, 2963,
3190, 3427 i 3784
Predajne liste napla}ene putarine takse za Oblast vaqevsku po
kantarskim priznanicama. Obra~unao i novac poloio Sudu op{tine varo{ice Lajkovac, kantarxija Avram Milovanovi}.
n. f. 21h34, 6 l., 12 str.
A.1.2-4.7. 37.
Lajkovac, 1928.
Spisak evidencija napla}ene putarine za Oblast vaqevsku od
strane Suda op{tine varo{ice Lajkovac u 1928.
n. f. 21h34, 6 l., 4 str.
196
1943. godina, predmeti: 38 i 39

A.1.2-4.7. 38 39.
Lajkovac, 1944. februar 26, br. 4083/43.
Dva spiska ~asnika i slubenika Op{tine Lajkova~ke sa pregledom mese~nih prinadlenosti (plata) za buxetsku 1943. godinu.
n. f. 21h17, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 40.
Priznanica o poloenom depozitu Op{tinske uprave u Lajkovcu
da moe sa svog pretplatni~kog telefona voditi razgovore.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 41.
Priznanica na upla}enu instalacionu taksu i pretplatu telefona Op{tine Lajkovac za I tromese~je 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 42.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 43.
Buxet Op{tinske poqoprivredne zaklade, Op{tine varo{ice
Lajkovac za 1944. godinu.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 44.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu na
ime Dragoquba Buqugi}a, pisara arhivara u Op{tini lajkova~koj.
A4, 1 l., 2 str.
197
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 45.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za mesece,
januar i februar 1944, na ime Dragoquba Buqugi}a, pisara arhivara
Op{tine lajkova~ke.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 46.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 47 48.
Lajkovac, 1944. mart 7, br. 637, 638
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za mesece
januar i februar 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine
lajkova~ke.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 49.
Lajkovac, 1944. mart 4, br. 657.
Statut o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske uprave Op{tine lajkova~ke, Sreza tamnavskog. Statut ima 6 ~lanova.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 50.
Vaqevo, 1944. april 5, k. br. 657/1
Odluka okrunog na~elnika Okruga vaqevskog o odobravawu
Statuta o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske uprave Op{tine lajkova~ke, koji je u skladu sa ~l. 75 Zakona o op{tinama, od 23.
marta 1933, i u vezi ~l. 8 i 9, Uredbe o administrativnoj podeli zemqe
na okruge, od 18. decembra 1941. godine.
A4, 1 l., 1 str. (o{te}en)
A.1.2-4.7. 51. i 51/a.
51. Statut op{tinskih slubenika Op{tine lajkova~ke, Sreza
Tamnavskog, usvojen na sednici Op{tinskog odbora. Ima 15 ~lanova,
kojima je regulisana organizaciona struktura op{tinske uprave (sistematizacija radnih mesta). Predvi|ena su slubeni~ka mesta za delovo|u, blagajnika, pisara arhivara, pisara izvr{ioca, policaj198
ca, kantarxiju mera~a i dva sluiteqa (za sela Rubribrezu i selo

Lajkovac).
Vaqevo, 1944. maj 13.
51/a. Odobrewe okrunog na~elnika Okruga vaqevskog Statuta
op{tinskih slubenika Op{tine lajkova~ke, Sreza Tamnavskog. Wegovim stupawem na snagu prestao je da vai Statut donet 24. marta
1943. godine.
n. f. 21h34, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 52.
Priznanica o primqenom novcu za prodata jedna kola cerovih
drva za grejawe op{tinskih kancelarija, ispla}enom na ime @ivorada Stevanovi}a, zemqoradnika iz Stepawa.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 53.
Priznanica o primqenom novcu za prodata jedna kola cerovih
drva za grejawe op{tinskih kancelarija, ispla}enom na ime Milovana Stevanovi}a, zemqoradnika iz Stepawa.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 54.
Priznanica o pla}enoj tro{arini struje Op{tinske uprave
Lajkovac za februar 1944.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 55.
Iskaz o utro{ku elektri~ne struje i zaduewu dravne tro{arine u mesecu januaru 1944. Op{tinske uprave Lajkovac i priznanica o
pla}enoj tro{arini struje za isti mesec.
A4 i n. f. 19h16, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 56.
Nalog za slubeno putovawe u Beograd (19-21 mart) na ime Miladina Radivojevi}a, blagajnika op{tine Lajkovac radi obavqawa op{tinskih poslova u Ministarstvu finansija i Srpskoj narodnoj banci; i priznanica o primqenom novcu za tro{kove slubenog putovawa.
A4 i n. f. 19h16, 2 l., 3 str.
199
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 57.
Nalog za slubeno putovawe u Beograd (5-7 mart) na ime Miladina
Radivojevi}a, blagajnika op{tine Lajkovac radi obavqawa op{tinskih poslova u Ministarstvu finansija i Srpskoj narodnoj banci; i
priznanica o primqenom novcu za tro{kove slubenog putovawa.
A4 i n. f. 19h16, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 58 59.
Lajkovac, 1944. mart 28, br. 802, 803
januar, februar i mart 1944, na ime Svetislava Kosti}a, sluiteqa
Op{tine lajkova~ke.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 60.
Trebovawe za zvani~nih marki (100 kom. po 3 din.) za slawe zvani~nih po{iqki ove op{tine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 61.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 62.
Priznanica o primqenom novcu, za 10 kg. nega{enog kre~a, za kre~ewe op{tinskih kancelarija na ime Nikole Mijailovi}a iz ]elija.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 63.
Lajkovac, 1944. april 13, k. br. 658.
Prepis zapisnika sa XXI sednice Odbora op{tine varo{ice Lajkovac, sazvane odlukom predsednika op{tine Nenada Jakovqevi}a, na
kojem su razmatrane tri ta~ke: 1. Odre|ivawe visine kafanskog akcisa za 1944; 2. Odobravawe isplate 2360. dinara za kupovinu ivotnih
namirnica za Nemce; 3. Propisivawe Pravilnika za izvr{ewe op{tinskog buxeta za 1944.
A4, 2 l., 3 str.
200
A.1.2-4.7. 64 65.
Lajkovac, 1944. april 15, br. 940, 941
januar, februar i mart 1944, na ime Boidara Zenona, pisara izvr{iteqa Op{tine lajkova~ke.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 66.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za mesec
mart 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine lajkova~ke.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 67.
Obra~un ostvarenih telefonskih razgovora Op{tinske uprave u
Lajkovcu, na ra~un depozita u mesecu aprilu 1944.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 68.
Lajkovac za februar 1944.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 69 70.
Lajkovac, 1944. maj 26, br. 1120, 1121
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu za period januar april 19944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op{tini lajkova~koj.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 71.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za mesec
april 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine lajkova~ke.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 72.
Beograd, 1943. novembar 17/Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1162
Ra~un Industrijskog preduze}a Maki{ A. D. Elektri~na centrala Maki{ Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za isporu~enu elektri~nu energiju u novembru 1943. godine.
n. f. 30h23; 1 l., 2 str.
201
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 73.
Beograd, 1944. februar 19/Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1163
Ra~un Industrijskog preduze}a Maki{ iz Beograda upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za isporu~enu elektri~nu energiju u periodu 17. novembar 1943 21. januar 1944. godine.
n. f. 30h23; 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 74.
Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1164
Lajkovac za april 1944. godine.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 75.
Lajkovac, 1944. juni 6, 1166
n. f. 34h21, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 76.
Ub, 1944. juni 22, 1214
Priznanica referenta saniteta Sreza tamnavskog na 1000 dinara,
dobijenih od op{tine Lajkovac za pelcovawe dece u maju 1944. godine.
A4, 3 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 77.
Lajkovac za maj 1944. godine.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 78.
Trebovawe za zvani~nih marki (200 kom. po 3 din.) za slawe zvani~nih po{iqki ove op{tine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 79.
Beograd, 1944. juli 4/Lajkovac, 1944. juli 8, br. 1287
Dopis Ministarstva finansija Beograd upu}en Op{tinskoj upravi u Lajkovcu u kojem obave{tavaju o uplati 215.287. dinara, na
ime isplate po nare|ewu nema~kih vojnih vlasti.
n. f. 14,5h21, 1. l. 2 str.
202
A.1.2-4.7. 80.
Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1353
januar juni 1944, na ime Janka Ili}a, op{tinskog stare{ine varo{ice Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 81.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu, za period januar juli 1944, na ime Qubisava Spasojevi}a, policajca u Op{tini lajkova~koj.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 82 85.
Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1355-1358
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za period
januar juli 1944, na ime Qubisava Spasojevi}a, policajca u Op{tini lajkova~koj.
A4, 4 l., 8 str.
A.1.2-4.7. 86.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu za maj
i juni 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op{tini lajkova~koj.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 87 88.
Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1360, 1361
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za maj i juni 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op{tini lajkova~koj.
n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str; A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 89.
Priznanica za primqen novac na ime pomo}i Pododboru zanatskih udruewa u Lajkovcu za izdravawa Stru~ne produne {kole
(Zanatske {kole) u Lajkovcu.
A4, 1 l., 2 str.
203
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 90.
Lajkovac, 1944. juli 11, 1363
Priznanica na primqen novac za popravku pumpe pred op{tinskom zgradom, ispla}en bravaru /Verci Ha|ima/.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 91.
n. f. 34h21, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 92.
Priznanica na upla}enu instalacionu taksu i pretplatu telefona Op{tine Lajkovac za III tromese~je 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 93.
Ub, 1944. februar 1944/Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1366
Priznanica Na~elstva sreza tamnavskog da je iz kase Op{tinske
uprave u Lajkovcu primio novac za 19 prodatih kwiga Prosvetne zajednice iz Beograda.
n. f. 15h21, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 94.
Priznanica na primqen novac za {tampawe 150 formulara u avgustu 1943, ispla}en [tampariji Dim. A. Slavuja u Vaqevu.
A4/2, 2 l., 3 str.
A.1.2-4.7. 95.
Iskaz o utro{ku elektri~ne struje i zaduewu dravne tro{arine u mesecu oktobru 1943. Op{tinske uprave Lajkovac i priznanica o
pla}enoj tro{arini struje za isti mesec.
A4 i n. f. 19h16, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 96.
Priznanica na primqen novac za isporu~eni kancelarijski materijal u februaru 1944, ispla}en Povla{}enoj kwiari @ARKO S.
204
PRA[TALO Lajkovac. Priloen je ra~un iz kojeg se vidi vrsta i

koli~ina kupqenog kancelarijskog materijala.
n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str; n. f. 23h14, 1 l., 1 str.
A.1.2-4.7. 97.
Beograd, 1944. maj 10/Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1372
Ra~un Industrijskog preduze}a Maki{ A. D. Elektri~na centrala Maki{ Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za isporu~enu elektri~nu energiju u aprilu 1944. godine.
n. f. 30h23, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 98.
Priznanica na primqen novac za isporu~eni kancelarijski materijal u maju 1944, ispla}en Povla{}enoj kwiari @ARKO S. PRA[TALO Lajkovac.
n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 99 100.
Lajkovac, 1944. juli 19, br. 1401, 1402
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za period
januar juni 1944, na ime Nenada Jakovqevi}a , predsednika Op{tine
Lajkovac.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 101.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu, za period januar juli 1944, na ime Zenon Boidara, pisara izvr{ioca
Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 102.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za april,
maj i juni 1944, na ime Zenon Boidara, pisara izvr{ioca Op{tine
Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
205
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 103.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za april, maj
i juni 1944, na ime Svetislava Kosti}a, sluiteqa Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 104.
Priznanica na prinadlenosti platu, ~lana op{tinske uprave
u Lajkovcu, Du{i} Pavla, za prvih 6 meseci 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 105.
Priznanica na ispla}eni honorar elektri~aru iz Lajkovca (ne~itak potpis), za odravawe elektri~ne varo{ke mree.
n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 106 107.
Beograd, 1944. maj 31/Lajkovac, 1944. juli 31, br. 1478, 1489
Ra~un Industrijskog preduze}a Maki{ A. D. Elektri~na centrala Maki{ Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za isporu~enu elektri~nu energiju u junu 1944. godine.
A4, 2 l., 4 str.
A.1.2-4.7. 108.
Priznanica na prinadlenosti platu stare{ine sela Lajkovac, Nikole Gruji~i}a, za prvih 6 meseci 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 109.
Priznanica na prinadlenosti platu ~lana op{tinske uprave
u Lajkovcu, Du{ana Ivkovi}a, za prvih 7 meseci 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 110.
Priznanica Op{tinske uprave u Lajkovcu o isplati telefonskih
razgovora u junu 1944. godine, po dobijenom obra~unu Po{te u Lajkovcu.
n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.
206
A.1.2-4.7. 111.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za juli
1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 112.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu, za juli 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 113.
Priznanica o primqenim prinadlenostima (plate) za avgust
1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 114.
Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slubu, za avgust 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 115.
Priznanica o primqenoj razlici za prinadlenosti ispla}ene
za period januar mart 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.
A4, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 116.
Priznanica na primqen novac za isporu~ena dva i po risa papira u julu 1944, ispla}en prodavcu Jovanu Dragutinovi}u iz Lajkovca.
A4, 2 l., 1 str. + ra~un n. f. 21h16, 1 l., 2 str.
A.1.2-4.7. 117.
Lajkovac za juli 1944. godine.
n. f. 19h16, 1 l., 2 str.
207
Sneàna Radi}
A.1.2-4.7. 118.
Priznanica na prinadlenosti platu, ~lana op{tinske uprave
Du{i} Pavla, za juli i avgust 1944. godine.
A4, 1 l., 2 str.
Ukupno 118 predmeta.
*
Municipality of Lajkovac Lajkovac 1904-1944.

Town Lajkovac municipality was founded in 1904. as the Court of Lajkovac municipality competent for villages Lajkovac and Rubribreza. The municipality was
administrative and juridical (administrative, financial and private-legal) and administrative-police authority. In May 1924. Lajkovac was promulgated into town.
The construction of the Kolubara railroad with narrow railway track
(ValjevoLajkovacObrenovacZabre`je) had a significant impact on municipality
development. This railroad underwent Lajkovac on September 16. year 1908. Due
to the emerging with railroad that led from Mladenovac, the Lajkovac municipality
became one of the biggest railroad centers of Serbia at that time and developed
quickly. The Lajkovac municipality ceased to work after the liberation of Lajkovac
and new authority restitution in 1944.
208
Biqana Stojakovi}
POMO] CRVENOG KRSTA U HRANI I ODE]I

PRAVOSLAVNOM ARHIJEREJSKOM NAMESNI[TVU
KOLUBARSKOM U PERIODU 1955-1967.
U fondu Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu (1946-1967),
1935-1967. nalazi se grupa predmeta Akcija pomo}i u hrani i ode}i
sve{tenicima, sve{teni~kim udovama i siro~adi, monasima, monahiwama i crkvewacima1. Dokumenta su iz perioda 1955-1967. godine,
delimi~no su sa~uvana i sistematizovana u tri grupe:
Prvu grupu ~ine raspisi, dopisi i obave{tewa nastala prepiskom
Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu a sa Glavnim odborom Crvenog krsta Narodne Republike Srbije u Beogradu (GO CK), Centralnim odborom Jugoslovenskog Crvenog krsta Robna sluba na Rijeci
(CO JCK Robna sluba), op{tinskim odborima Crvenog krsta u vaqevskom srezu, pravoslavnim arhijerejskim namesni{tvima koja pripadaju Vaqevskom srezu i privatna pisma pojedinih sve{tenika. Arhivska gra|a, ove grupe, obuhvata period 1956-1967. godinu.
Drugu grupu dokumenata ~ine dopisi, obave{tewa i spiskovi pravoslavnih arhijerejskih namesni{tava sa podacima o parohijama koja
su pripadala teritorijalnoj nadlenosti Sreskog odbora Crvenog
krsta u Vaqevu. Iz [aba~ko-vaqevske eparhije postoje podaci za slede}a namesni{tva: ma~vansko u Bogati}u za 1963. godinu, vaqevsko u
Vaqevu za period 1955-1967, vladimira~ko u Vladimircima za 1963. godinu, kolubarsko-posavsko u Lazarevcu za period 1957-1967, kolubarsko
u Mionici za period 1961-1967, posavsko u Obrenovcu za 1962. godinu,
podgorsko u Ose~ini za period 1955-1967, tamnavsko u Ubu za period
1955-1967. Iz @i~ke eparhije postoje podaci za Arhijerejsko namesni{tvo ka~ersko u Qigu za period 1957-1967.
1
MIAV, fond: Sreski odbor Crvenog krsta Vaqevo (1946-1967), 1935-1967, kut.
inv. jed br. 41
209
Biqana Stojakovi}
Tre}u grupu dokumenata ~ine dopisi i spiskovi monaha i monahiwa manastira:

u Bogova|i za period 1958-1964
u Pustiwi za period 1956-1957
u ]elijama za period 1956-1966
Svetski savet crkava je dostavqao pomo} sve{tenstvu u hrani, ode}i i obu}i preko Jugoslovenskog Crvenog krsta. Da bi se pomo} {to
pravilnije delila, Centralni odbor JCK donosio je uputstva o uslovima kori{}ewa pomo}i, koli~ini i na~inu raspodele na osnovu zakqu~aka donetih na sastancima sekretara Glavnih odbora JCK. Na
osnovu jednog od tih uputstava2 pravo na sve{teni~ku pomo} su imali:
sva sve{tena lica Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, sve{tena lica Slova~ke evangelisti~ke crkve, Metodisti~ke crkve, Reformovane crkve, Evangelisti~ke crkve NRH, APV, Ma|arske evangelisti~ke crkve, Evangelisti~ke crkve Slovenije, Baptisti~ke crkve,
Starokatoli~ke crkve u NRS, Hrvatske starokatoli~ke crkve i Hrvatske narodne starokatoli~ke crkve;
~lanovi ue porodice sve{tenika: supruga, deca ro|ena u zakonitom braku, usvojena pastor~ad i unu~ad, pod uslovom da ih sve{tenik
korisnik pomo}i izdrava i da ive u zajedni~kom ku}anstvu, i to dok
su deca na redovnom {kolovawu, odnosno dok imaju pravo na de~iji dodatak. Izuzetno, korisnik pomo}i ima pravo na pomo} za decu koja su nesposobna za rad za sve vreme trajawa nesposobnosti, pod uslovom da ih
korisnik pomo}i izdrava i da ive u zajednici;
otac i majka sve{tenika, ako su u zajedni~kom ku}anstvu i ako ih
sve{tenik korisnik pomo}i izdrava;
udove sve{tenika;
siro~ad sve{tenika deca na redovnom {kolovawu, nesposobna za
rad i stara lica na izdravawu od drugih lica;
lica zaposlena u crkvama ili drugim crkvenim organima, ako im je
to jedino, odnosno, glavno zanimawe, na osnovu koga sti~u pravo kao ~lanovi porodica sve{tenika;
crkveni penzioneri (li~ni i porodi~ni), pod uslovom da im je penzija
poti~e iz stalnog radnog odnosa sa crkvom;
lica u stalnom radnom odnosu kod Patrijar{ije i Teolo{kog fakulteta u Beogradu, Bogoslovija u Prizrenu i Beogradu, kao i studenti
teolo{kog fakulteta i bogoslovi;
2
210
Isto, isto, kut. inv. jed br. 41, predmet I-8
Pomo} Crvenog krsta u hrani i ode}i...
od 01. 01. 1963. sti~u pravo na ovu pomo} i sve{tena lica Rumunske
pravoslavne crkve, kao i ~lanovi wihove ue porodice, pod istim uslovima
kao i ~lanovi porodice sve{tenika Srpske pravoslavne crkve.
Odbori koji su izdavali pomo} sve{tenicima morali su da srede
spiskove sve{tenih lica i ostalih kategorija korisnika ove pomo}i
po srezovima i op{tinama sa slede}im rubrikama: redni broj, ime i
prezime korisnika, broj ~lanova porodice, zvawe ili rodbinski odnos, mesto boravka i godina ro|ewa. Na osnovu ovakvih spiskova
upu}ivano je trebovawe za pomo} Centralnom odboru JCK. Svaka
promena koja je za sobom povla~ila prijem ili gubitak prava na pomo}, morala se blagovremeno evidentirati kako bi Glavni odbor uneo
promene u svoje spiskove i obavestio Centralni odbor o tome. Sve{tena lica koja su se preme{tala morala su se odjaviti kod odbora
Crvenog krsta od koga su do tada primala pomo} i traiti potvrdu do
kog roka im je bilo izmireno sledovawe i sa kojim }e se prijaviti odboru Crvenog krsta u mestu u koje budu do{li.
Odbori Crvenog krsta su obave{tavali korisnike pomo}i o na~inu izdavawa pomo}i (pismeno), danu, adresi magacina, radnom vremenu i drugo, da korisnici ne bi dolazili u velikim grupama i ~ekali
satima ~ime bi se izbegla guva i gubqewe vremena, kako korisnika
tako i slubenika Crvenog krsta.
Isporuka ode}e i hrane vr{ena je sreskim odborima Crvenog krsta
direktno sa Rijeke, od strane Robne slube Centralnog odbora JCK
na Rijeci.
Prona|eni podaci su sistematizovani prema teritorijalnim nadlenostima arhijerejskih namesni{tava. Za ovaj rad su izdvojeni podaci koji se odnose na sve{tenike (aktivne i penzionisane) i wihove
porodice, sve{teni~ke udovice i siro~ad, monahe, monahiwe crkvewake i pojce iz pravoslavnog Arhijerejskog namesni{tva kolubarskog3 koji su primali pomo} iz inostranstva u prehrambenim namirnicama, ode}i i obu}i u slede}im parohijama: bre|anskoj, vra~evi}skoj, vrtiglavskoj, kr~marskoj, markova~koj, mioni~koj, paunskoj,
ribni~ko, slavkova~koj i cvetanova~koj kao i bratstvu i sestrinstvu
manastira u Bogova|i.
Raspodela namirnica za Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko odvijala se preko Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog koje je prikupqalo podatke o korisnicima i vr{ilo distribuciju. Spiskove o
raspodeli je potpisivao Arhijerejski namesnik vaqevski, protojerej
3
Crkva Kalendar sa {ematizmom Srpske pravoslavne patrijar{ije za 1996,

Beograd 1996, str. 250
211
Biqana Stojakovi}
Milivoje Q. Nasti} ili formirane komisije od strane sve{tenstva i

namesnika. Ovi spiskovi na kojima su zajedno imena sve{tenika vaqevskog i kolubarskog sreza su od 1955. do 1961, mada je u 1957. za Namesni{tvo kolubarsko spisak sastavio i pomo} raspodelio @ivota
Lazi}, sve{tenik iz Vrtiglava (u potpisu pi{e sve{tenik iz Mionice)4. Spiskove za slavkova~ku i babaji}sku parohiju iz 1957. i
1958. godine sastavio je Arhijerejski namesnik ka~erski, protojerej
Stevan Popovi}5. Raspodela pomo}i preko Op{tinskog odbora Crvenog krsta u Mionici prvi put se sre}e u 1961. godini kada je spisak za
1960. godinu sastavio i pomo} raspodelio Arhijerejski namesnik,
prota @arko Tomovi}6, a prvi trag o direktnom kontaktu Namesni{tva kolubarskog i Sreskog odbora Crvenog krsta sre}emo u dopisu
Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, jula 1962, kojim mole Arhijerejsko namesni{tvo u Mionici da dostave spiskove sve{tenika, wihovih porodica i onih koji treba da prime pomo} koja dolazi preko
organizacije Crvenog krsta7. Spiskovi sestrinstva i bratstva manastira u Bogova|i su samostalni, odnosno nisu ni na spiskovima Namesni{tva vaqevskog ni kolubarskog, ve} su verovatno direktno dostavqani Sreskom odboru Crvenog krsta u Vaqevu. Podatke o korisnicima pomo}i je dostavqao stare{ina manastira, iguman Venijamin Nikoli}, zajedno sa nastojateqicom, igumanijom Efrosinijom
Stokovi} da bi, od 1961. do 1964, ona dostavqala podatke o broju korisnika pomo}i. Ukidawem Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu
1967. godine pomo} vi{e ne ide preko namesni{tava ve} preko teritorijalnih jedinica, odnosno op{tinskih odbora Crvenog krsta8.
1955. godina
Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko je za oktobar, novembar i
decembar 1955. godine primilo pomo} za 26 lica (6 sve{tenika sa porodicama i 1 sve{teni~ko siro~e). Primili su slede}e prehrambene
namirnice za period od tri meseca: buter (po ~lanu 1,050 kg), sira (1,8
kg), maslo (2,7 kg), mleka u prahu (1,4 kg)9.
4
5
6
7
8
9
212
MIAV, fond: Sreski odbor Crvenog krsta Vaqevo (1946-1967), 1935-1967, kut.
inv. jed. br. 41, predmet I-3
Isto, isto, dokument II/6-1, II/6-2, II/6-4, II/6-5
Isto, isto, dokument II/2-27
Isto, isto, dokument I-8
Isto, isto, dokument I-16
1956. godina
Za raspodelu pomo}i u 1956. godini postoje podaci da je primqena
pomo} u dva navrata (tromese~no) za period juli decembar. Prvi put
je primilo 24 lica (5 sve{tenika, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e),
a drugi put 28 lica (7 sve{tenika, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e).
Pomo} je bila slede}e sadrine: mleko u prahu (po ~lanu za tri meseca
1.360 kg), sir (po ~lanu za tri meseca prvi put 2 kg, a drugi put 0,9 kg),
p{eni~no bra{no (po ~lanu za tri meseca 2 kg), kukuruzno bra{no (po
~lanu za tri meseca prvo 2,7 kg, a drugi put 2 kg) i pirina~ (po ~lanu za
tri meseca 0,680 kg).
1957. godina
Na osnovu podataka iz 1957. godine, za prvih 9 meseci, pomo} je
primilo 30 korisnika (8 sve{tenika sa porodicama, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e) i to: mleko u prahu (po ~lanu 1,360 kg), sir (po ~lanu
0,9 kg), pirina~ (po ~lanu 0,680 kg), p{eni~no bra{no (po ~lanu 2 kg) i
kukuruznog bra{na (po ~lanu 2 kg). Za posledwa tri meseca broj korisnika je pove}an na 31 (8 sve{tenika sa porodicama, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e) i tom prilikom su dobili pomo} u u slede}im namirnicama: mleko u prahu (po ~lanu 1,360 kg), pasuq (po ~lanu po ~lanu 1,360 kg), pirina~ (po ~lanu 0,680 kg) i p{eni~no bra{no (po ~lanu
2,040 kg). Na posebnom spisku nalazi se 6 korisnika pomo}i iz Slavkovice i Babaji}a (1 sve{tenik sa 3 ~lana porodice i 1 sve{teni~ko
siro~e sa 3 ~lana). Svaka porodica je dobila: mleko u prahu (ukupno
po tro~lanoj porodici 12,240 kg), bra{no (ukupno po tro~lanoj porodici 18,360 kg), pasuq (ukupno po tro~lanoj porodici 12 kg) i pirina~ ukupno po tro~lanoj porodici 6,120 kg).
1958. godina
Na spiskovima Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog u 1958. godini je za prve dve isporuke bilo 30 lica sa teritorije Arhijerejskog namesni{tva kolubarskog, u tre}oj isporuci pomo} je primilo 31 lice,
a u ~etvrtoj 29. Isporuke su bile tromese~ne. Pomo} se sastojala u namirnicama: mleko u prahu (po ~lanu porodice za tri meseca 1,360 kg),
belo p{eni~no bra{no (za tri meseca prvo ukupno po 12,240 kg, a potom po ~lanu porodice po 1,360 kg i 1,632 kg), crno bra{no (po ~lanu
porodice za tri meseca prvo 1,360 kg, a potom po 1,088 kg), sir (primqen dva puta, prvo 0,907 kg, a potom po 0,5 kg). Korisnici pomo}i iz
slavkova~ke i babaji}ske parohije dobili su pomo} tri puta preko
213
Biqana Stojakovi}
10
Arhijerejskog namesni{tva ka~erskog . Za ove parohije sa~uvani su

zbirni podaci. Prvo su je dobila tri 3 korisnika (1 udovica sa 2 ~lana porodice), a naredni put 8 korisnika (1 sve{tenik sa porodicom i
1 sve{teni~ko siro~e sa 3 ~lana porodice). Pomo} je bila u namirnicama: mleko u prahu, belo bra{no, crno bra{no i sir. Sestrinstvo i
bratstvo manastira u Bogova|i je primilo pomo} u tri navrata. Marta meseca11 je pomo} primilo 11 lica kada je ukupno podeqeno 134,640
kg bra{na i 44,880 kg mleka u prahu. U junu mesecu12 je pomo} primilo
10 lica kao i u oktobru13 kada su primili ukupno 146,880 mleka u prahu, 88,128 kg belog bra{na, 61,752 kg crnog bra{na i 48,978 kg sira.
1959. godina
Korisnici pomo}i Namesni{tva kolubarskog su preko spiska Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog primili pomo} tromese~no ~etiri puta u 1959. godini. Za prvih {est meseci pomo} je primilo 30 lica
(7 sve{teni~kih porodica i 1 sve{teni~ko siro~e)14, a potom 31 lice15. U posledwem tromese~ju pomo} je primilo 26 lica (7 sve{teni~kih porodica i 1 sve{teni~ko siro~e)16. Primili su mleko u prahu (po ~lanu za tri meseca 1,360 kg) i belo bra{no (po ~lanu za tri meseca 2,720 kg). Sestrinstvo i bratstvo manastira u Bogova|i je primilo pomo} u dva navrata: za drugo tromese~je 6 lica17, a za ~etvrto tromese~je18 pomo} je primilo 10 lica. Nije poznata vrsta i koli~ina pomo}i. Prvi put, u februaru mesecu je izvr{ena raspodela ode}e i obu}e19 arhijerejskim namesni{tvima. Raspodelu je izvr{ila Komisija
sastavqena od ~etiri ~lana sve{tenika Arhijerejskog namesni{tva
vaqevskog. Arhijerejskom namesni{tvu kolubarskom dodeqena je pomo} za 33 lica u slede}im odevnim stvarima: mu{kih dugih kaputa
komada 1, mu{kih kratkih kaputa (sako) komada 4, mu{kih pantalona komada 3, mu{kih ko{uqa komada 1, cela par. odela mu{ka komada 1, enskih dugih kaputa komada 3, enskih haqina komada 8,
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
214
Isto, isto, dokument II/6-2, 4, 5, jer su pripadali teritorijalno Op{tinskom

odboru Crvenog krsta u Qigu
Isto, isto, dokument III/1-1
Isto, isto, dokument II/2-19, 20
enskih sukwi komada 9, enskih bluza komada 8, enskih jakni

komada 3, mu{kih prsluka komada 1, raznih xempera komada 2, raznih {alova komada 2, raznih ~arapa komada 8, de~ijih pantalona
komada 4, de~ijih kaputa komada 3, de~ijih bluza komada 14, de~ijeg
ve{a komada 3, raznih cipela 15 pari (4 para mu{ke obu}e, 8 pari
enske obu}e i 3 para de~ije obu}e). Manastir u Bogova|i je tom prilikom primio pomo} za 6 lica u slede}im odevnim stvarima: mu{kih
dugih kaputa komada 1, enskih dugih kaputa komada 2, enskih haqina komada 4, enskih bluza komada 1, enskih jakni komada 1,
raznih xempera komada 1, raznih cipela komada 3.
1960 godina
Za prvo i drugo tromese~je 1960. godine postoje podaci da su korisnici primili pomo} u prehrambenim namirnicama dva puta, preko
Arhijerejskog namesni{tva kolubarskog i Op{tinskog odbora Crvenog krsta u Mionici, u slede}em: mleko u prahu (po ~lanu 4,080 kg) i
bra{no (po ~lanu 8,160 kg). Svaki put je primilo po 12 korisnika i to
u prvom tromese~ju 3 sve{teni~ke porodice i 1 sve{teni~ko siro~e, a
u drugom 4 sve{teni~ke porodice i 1 sve{teni~ko siro~e. Na spisku20
prijema pomo}i za period julidecembar Namesni{tva vaqevskog nalaze se i korisnici Kolubarskog namesni{tva, wih 15 (5 sve{teni~kih porodica), koji se prvi put pojavquju. Pomo} se sastojala od
mleka u prahu, belog bra{na i pirin~a. Sestrinstvo i bratstvo manastira u Bogova|i primilo je pomo} za 10 lica, ali je nepoznata vrsta i
koli~ina21.
1961. godina
Za drugo polugodi{te 1961. jedna sve{teni~ka porodica od 4 ~lana
iz Namesni{tva kolubarskog je primila pomo} u dva navrata preko
spiska Namesni{tva vaqevskog. Prvo su dobili 32 kg mleka u prahu i
64 kg bra{na, a potom je pomo} iznosila 9,6 kg bez podataka o vrsti pomo}i22. Raspodela polovne tekstilne robe je bila u dva navrata i obavqala se preko Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog. Namesni{tvo
kolubarsko je za prvo polugo|e primilo pomo} za 31 lice u koli~ini
od 84 kg, a Uprava manastira u Bogova|i za 9 lica u koli~ini od 22,5
20
21
22

Isto, isto, dokument II/2-32, 33
215
Biqana Stojakovi}
23
kg . Namesni{tvo kolubarsko u drugom polugo|u primilo je polovnu

tekstilnu robu za 28 lica u koli~ini od 72 kg, a Uprava manastira u
Bogova|i za 14 lica u koli~ini od 33,6 kg24. Preko spiska, koji je sastavio i pomo} u namirnicama razdelio, Arhijerejski namesnik kolubarski, prota @arko Tomovi} sa Op{tinskim odborom Crvenog krsta u Mionici, pomo} je primilo 22 lica (7 sve{teni~kih porodica i
1 sve{teni~ko siro~e) u namirnicama: mleko u prahu, bra{no i zejtin. Po nalogu Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, Op{tinski
odbor Crvenog krsta u Qigu za prvo polugo|e raspodelio je pomo} za
11 lica slavkova~ke i babaji}ske parohije i to ukupno po 16 kg bra{na
i 8 kg mleka u prahu, po korisniku25.
1962. godina
Prema raspisu Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije za 1962. godinu bilo je planirano da se razdeli pomo} u tekstilu i obu}i tako {to
}e svaki korisnik za celu godinu dobiti po 5 kg. Pomo} u hrani za prvo polugo|e trebala je da iznosi po korisniku: mleko u prahu po 3 libre odnosno 1,360 kg (ili 8,160 kg ukupno za 6 meseci po osobi), p{eni~no bra{no po 6 libri odnosno 2,718 kg (16,308 kg za 6 meseci)26. Arhijerejski namesnik kolubarski je dostavio Sreskom odboru Crvenog
krsta u Vaqevu spisak sastavqen od 40 lica koja su imala je pravo na
ovu pomo}, ali nema podataka da li su, koliko i kada primili pomo}
(u spisak su upisani svi korisnici, ukqu~uju}i i lica iz Slavkovice,
Babaji}a i manastira u Bogova|i)27.
1963. godina
Tako|e, i u 1963. godini, raspisom Glavnog odbora Crvenog krsta
Srbije bila je predvi|ena raspodela pomo}i u ode}i i obu}i po 5 kg po
osobi za celu godinu. Za raspodelu hrane, precizirana je dnevna potro{wa namirnica: mleka u prahu po 35 gr dnevno, odnosno po 1,050 kg
mese~no po korisniku i p{eni~nog bra{na po 70 gr dnevno, odnosno
po 2,1 kg mese~no po korisniku28. Nema podataka o broju korisnika ni
da li su primili pomo}.
23
24
25
26
27
28
216

Isto, isto, dokument I 11, 12, 13
Isto, isto, dokument II/5 3
Isto, isto, dokument I -14
1964. godina
U spiskovima za 1964. godinu, po prvi put, dostavqeni su podaci za
16 crkvewaka i pojaca, ali se ne zna da li su primili pomo}29. Sestrinstvo i bratstvo manastira u Bogova|i je dostavilo spisak potraivawa za 16 lica, ali se tako|e ne zna da li su primili pomo} kao
ni vrsta ni koli~ina30.
1965. godina
U Arhijerejsko namesni{tvo vaqevsko, februara 1965. godine, preko Robne slube Centralnog odbora Crvenog krsta sa Rijeke stigla je
pomo} u polovnoj ode}i i obu}i. Raspodeqena je istog meseca, a za 43
korisnika Namesni{tva kolubarskog ode}u i obu}u je preuzeo, Bo{ko
Lazarevi}. Korisnici su dobili po 7,170 kg, odnosno Namesni{tvo je
primilo ukupno 308 kg odevnih predmeta31. U septembru mesecu stigla
je pomo} u namirnicama za Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko,
isto za 43 lica u ukupnoj koli~ini: 928,8 kg bra{na i 232,3 litra
uqa32.
1966. i 1967. godina
Za 1966. godinu nema podataka, a za 1967. godinu sa~uvan je spisak
potraivawa za 42 osobe koje imaju pravo na pomo} iz Arhijerejskog
namesni{tva kolubarskog33.
*
Sreski odbor Crvenog krsta u Vaqevu ukinut je 1967. godine, a obaveze na sebe preuzimaju op{tinski odbori. O daqem toku ove akcija Crvenog krsta nema podataka u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u
Vaqevu, jer nisu predati fondovi op{tinskih odbora Crvenog krsta.
Iz prepiske Namesni{tva kolubarskog, ka~erskog i vaqevskog sa
Sreskim odborom Crvenog krsta u Vaqevu se vidi se da je bilo izvesnih problema prilikom sastavqawa spiskova lica koja imaju pravo
na pomo}, jer se teritorijalna nadlenost Sreskog odbora Crvenog
krsta u Vaqevu nije poklapala sa sa teritorijalnim nadlenostima
eparhija i arhijerejskim nadle{tvima. Tako pojedine parohije iz dru29
30
31
32
33

217
Biqana Stojakovi}
gih eparhija i nadle{tava pripadaju ovom odboru Crvenog krsta.

Primer su parohije Arhijerejskog namesni{tva ka~erskog u Qigu koje
pripadaju @i~koj eparhiji, a po teritorijalnoj nadlenosti su pod
Sreskim odborom Crvenog krsta u Vaqevu. Najve}i broj dokumenata
sa podacima o sve{tenstvu, vrsti pomo}i i koli~ini je tabelarno
prikazana ili je vidu u spiskova pisanih rukom.
Analizom dokumenata evidentirana su 72 lica koja su imala je pravo na pomo} u hrani i odevnim stvarima sa ~lanovima svojih porodica, ali se sa sigurno{}u ne moe re}i da li su je uvek primili, jer svi
spiskovi nisu potpisani.
SPISAK LICA KOJA SU IMALA PRAVO NA POMO]
U PERIODU 1955 1967
1. Aleksi} Milica, ro|ena 1908. godine, isku{enica manastira u
Bogova|i, imala je pravo je na pomo} od 1964. do 1967. godine.
2. Andri} Mileva, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo kori{}ewa pomo}i u 1964. godini.
3. Blagojevi} Rajko, crkvewak ribni~ke crkve, imao je pravo kori{}ewa pomo}i od 1964. godini.
4. Vasi} Pavle iz Markove Crkve, crkvewak markova~ke crkve,
imao je pravo kori{}ewa pomo}i od 1964. godine.
5. Gavrilovi} Ranisav, sve{tenik iz Slavkovice bio je na spisku
lica sa pravom kori{}ewa pomo}i za 3 ~lana porodice u 1957. godini.
6. Gaji} Vasilije, ro|en 1939. godine, paroh bre|anski imao je
pravo na pomo} 1961. i 1962. godine zajedno sa suprugom Milenom, ro|enom 1941. godine.
7. Gaji} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo kori{}ewa pomo}i 1961. godine.
8. Gruji~i} (Milica) Fevronija, ro|ena 1934 (1939), isku{enica
manastira u Bogova|i, imala je pravo kori{}ewa pomo}i 1958. i 1959.
godine, a potom kao monahiwa, do 1967. godine.
9. Damwanovi} @ivorad, crkvewak vrtiglavske crkve imao je pravo kori{}ewa pomo}i od 1964. godine.
10. Dani~i} @ivota, ro|en 1909. godine, paroh markova~ki, imao je
pravo na pomo} zajedno sa svojom porodicom, suprugom Koviqkom ro|enom 1907. godine i }erkama Qubicom i Verom, ro|enom 1941. godine. Od 1955. do 1959. godine je primao pomo} za 6 ~lanova porodice,
1960. za 5 ~lanova, 1961. za 4 ~lana, a od 1962. do 1967. godine za 3 ~lana
porodice.
218
11. Dimitrijevi} Radulka, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} u 1961. godini.
12. Jankovi} Du{an, ro|en 1930. godine, sve{tenik, imao je pravo
na pomo} od 1955. do 1967. godine zajedno sa svojom porodicom: suprugom Bosiqkom, ro|enom 1931. godine, u~iteqicom u Mionici, sinovima Milutinom, ro|enim 1954. godine i Brankom, ro|enim 1961. godine i majkom Olgom koja je primala pomo} od 1956. godine. Kao ribni~ki paroh u 1955. godini primio je pomo} za 3 ~lana porodice, a od
1956. do 1967. godine, kao paroh mioni~ki, za 4 ~lana porodice.
13. Jovanovi} Dragi{a, poslu{nik manastira u Bogova|i, imao je
pravo na pomo} 1959. godine.
14. Jovanovi} Angelina, ro|ena 1899. godine, monahiwa, imala je
pravo na pomo} 1961. i 1962. godine.
15. Jovanovi} \ur|ina, ro|ena 1940. godine, isku{enica, imala je
pravo na pomo} u periodu 1961-1967. godine.
16. Joksimovi} Mihailo, ro|en 1938. godine, paroh ribni~ki (sve{tenik iz Pa{tri}a) zajedno sa suprugom @ivankom, ro|enom 1944.
godine i }erkom Milicom, ro|enom 1964. godine, imao je pravo na pomo} od 1964. do 1967. godine.
17. Krsti} Nadeda, ro|ena 1911. godine, udovica pok. Krsti}
@ivka, sve{tenika iz Bogova|e, imala je pravo na pomo} 1960. godine
za 3 ~lana porodice (za udatu ali obolelu }erku Qubinku i weno dete), a u 1962. za 2 ~lana porodice.
18. Krsti} Svetolik iz Popadi}a, pojac ribni~ke crkve, imao je
pravo na pomo} od 1964. godine.
19. Lazarevi} Dragoslav, pojac slavkova~ke crkve, imao je pravo na
pomo} od 1964. godine.
20. Lazarevi} Miodrag iz Jaj~i}a, pojac jaj~i}ske crkve, imao je
21. Lazi} @ivota, sve{tenik, prvo u Mionici a potom u Vrtiglavu, imao je pravo na pomo} za 5 ~lanova doma}instva u periodu 1955.
do 1959. godine.
22. Maksimovi} Marko, ro|en 1898. godine, zvonar bez drugog zanimawa, imao je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.
23. Marinkovi} Dragi, poslu{nik manastira u Bogova|i, imao je
24. Markovi} Borka, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je
25. Markovi} Milinko, ro|en 1934. godine, imao je pravo na pomo}
od 1956. do 1961. kao sve{tenik iz Bre|a, a od 1962. do 1967. kao paroh
219
Biqana Stojakovi}
slavkova~ki. Godine 1956. pravo na pomo} ima zajedno sa suprugom Desankom, ro|enom 1936. godine, od 1957. za 3 ~lana porodice (za }erku
Gordanu ro|enu te godine), a od 1964. i za }erku Sneanu.
26. Milovanovi} Evpraksija, ro|ena 1930. godine, monahiwa manastira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1958. do 1967. godine.
27. Milo{evi} Svetolik iz Toli}a, pojac mioni~ke crkve, imao je
28. Mirkovi} Dragi{a, crkvewak manastira u Bogova|i, imao je
29. Nenadovi} Momir iz Babaji}a, ro|en 1911. godine, paroh cvetanova~ki, imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Milicom, ro|enom 1911. godine, sinovima Miroqubom i Milanom, ro|enim 1938.
godine i }erkom Qiqanom, i to od 1961. za 5 ~lanova porodice, 1962.
za 4 ~lana, a 1967. za 3 ~lana porodice.
30. Nikoli} Venijamin, ro|en 1896. godine, iguman manastira u Bogova|i, a potom i penzioner, imao je pravo na pomo} od 1958. do 1967.
godine.
31. Pavlovi} Grozdina, ro|ena 1948. godine, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.
32. Pavlovi} Qubovina, ro|ena 1945. godine, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.
33. Pavlovi} Milan iz Cvetanovaca, crkvewak cvetanova~ke crkve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.
34. Pani} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo
na pomo} 1960. godine.
35. Panteli} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je
36. Petrovi} Vuka{in Vuja, poslu{nik manastira u Bogova|i,
imao je pravo na pomo} 1958. godine.
37. Petrovi} Qubica, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je
38. Popovi} Borivoje, sve{tenik iz Slavkovice, imao je pravo na
pomo} od 1958. do 1961. godine za 5 ~lanova svoje porodice. Pored wega pomo} su primali supruga Georgina, sinovi Tomislav i Rade i }erka Nada.
39. Popovi} Draga iz Babaji}a, ro|ena 1905 (1906), siro~e pok. jereja Laze Popovi}a, imala je pravo na pomo} od 1957. do 1967, jer je bila
i neudata.
220
40. Popovi} Zorka, iz Mionice, ro|ena 1887. (1895), siro~e pok.

prote Ilije Popovi}a imala je pravo na pomo} od 1955. do 1967, jer je
bila neudata i nesposobna za rad.
41. Popovi} Milica iz Mionice, udovica, imala je pravo na pomo} 1955. i 1956. godine.
42. Popovi} Mileva iz Mionice, siro~e, imala je pravo na pomo}
1956. godine.
43. Popovi} Ruica, ro|ena 1946. godine, isku{enica manastira u
Bogova|i, imala je pravo na pomo} 1967. godine.
44. Popovi} Filip, ro|en 1932. godine, paroh ribni~ki, imao je
pravo na pomo} od 1956. do 1962. godine zajedno sa suprugom Stanijom,
ro|enom 1938. godine, }erkom Ruom, ro|enom 1958. i sinom Stevanom, ro|enim 1959. godine.
45. Radivojevi} Quba iz Slavkovice, crkvewak slavkova~ke crkve,
imao je pravo na pomo} od 1964. godine.
46. Radivojevi} Milosav iz Popadi}a, crkvewak mioni~ke crkve,
imao je pravo na pomo} od 1964. godine.
47. Radivojevi} Pelagija monahiwa manastira u Bogova|i, imala je
48. Radosavqevi} Ekaterina, monahiwa manastira u Bogova|i,
imala je pravo na pomo} 1958. godine.
49. Radosavqevi} Qubinka, ro|ena 1938. godine, isku{enica a potom i ekonomka, imala je pravo na pomo} 1961. i 1962. godine.
50. Radosavqevi} Marina, monahiwa manastira u Bogova|i, imala
je pravo na pomo} 1958. godine.
51. Radosavqevi} Nevena, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} 1958. godine.
52. Ristivojevi} Vuka{in, ro|en 1898. godine, sve{tenik iz Pauna,
zajedno sa svojom suprugom Radmilom, ro|enom 1906. godine, imao je
pravo na pomo} od 1955. do 1962. godine.
53. Rupi} Milorad iz Latkovi}a, crkvewak i pojac latkova~ke crkve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.
54. Savi} Milisav iz Bre|a (Gorweg Lajkovca), crkvewak gorwolajkova~ke crkve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.
55. Simi} Milica, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je
56. Simovi} Isailo iz Kr~mara, pojac kr~marske crkve, imao je
57. Sre}kovi} Sreten iz [u{eoke, crkvewak paunske crkve, imao je
58. Stani} (Katarina) Agnija, ro|ena 1940. godine, isku{enica,
imala je pravo na pomo} od 1959. godine, a od 1967. kao monahiwa.
221
Biqana Stojakovi}
59. Stefanovi} Dragomir, poslu{nik manastira u Bogova|i, imao

je pravo na pomo} od 1959. do 1962. godine.
60. Stefanovi} Efimija, ro|ena 1926. godine, monahiwa manastira
u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1958. do 1967. godine.
61. Stokovi} Desanka, ro|ena 1900. godine, isku{enica manastira
u Bogova|i, imala je pravo na pomo} kao isku{enica od 1962. do 1967.
godine.
62. Stokovi} Efrosinija, ro|ena 1925. godine, je imala je pravo na
pomo}, prvo kao monahiwa, a potom kao igumanija i nastojateqica
manastira u Bogova|i, od 1958. do 1967. godine.
63. Suboti} Milan iz Kr~mara, crkvewak kr~marske crkve, imao je
64. Teodosi} Dragojle, ro|en 1922. godine, sve{tenik iz Pauna,
imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Nastom, ro|enom 1927. i
sinom Ivanom, ro|enim 1953. na pomo} od 1967. godine.
65. Todorovi} Vera, ro|ena 1936. godine, isku{enica manastira u
Bogova|i imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.
66. Todorovi} Milka, ro|ena 1937. godine, isku{enica manastira
u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1964. godine.
67. Tomovi} @arko, ro|en 1912. godine, sve{tenik iz Mionice, imao
je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Grozdanom, ro|enom 1914. godine i
}erkom Natalijom, ro|enom 1937. godine. Od 1955. do 1958. imao je pravo
za 4 ~lana doma}instva, a od 1959. do 1967. za 3 ~lana doma}instva.
68. ]iri} Dragomir iz Bre|a, ro|en 1908. godine, paroh kr~marski, imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Emilijom, ro|enom
1911. godine. Od 1955. do 1959. godine je imao je pravo pomo}i za 3 ~lana doma}instva, a od 1960. do 1967. za 2 ~lana doma}instva.
69. Uro{evi} Ma{inka, isku{enica manastira u Bogova|i, imala
70. Filipovi} Angelina, isku{enica manastira u Bogova|i, imala
71. [qivakovi} Nina, ro|ena 1927. godine, monahiwa manastira u
Bogova|i imala je pravo na pomo} od 1964. do 1967. godine.
72. (prezime nepoznato) Qubica, isku{enica manastira u Bogova|i imala je pravo na pomo} 1959. godine.
*
Analizom dokumenata je utvr|eno da nedostaju mnogi podaci. Nedostaje akt o po~etku akcije raspodele pomo}i kao ni dokle je trajala,
jer su daqe sprovo|ewe akcije preuzeli op{tinski odbori (arhivska
222
gra|a dokumenti su jo{ u registraturi)34. Na popisima nisu svi sve{tenici koji su slubovali u pravoslavnim hramovima u Arhijerejskom namesni{tvu kolubarskom, a odgovor se nalazi najverovatnije u
arhivskoj gra|i Namesni{tva kolubarskog. Nedostaju podaci o podeli pomo}i crkvewacima, pojcima i zvonarima koji su imali pravo od
1957. godine35. Na osnovu podataka Sreskog odbora Crvenog krsta u
Vaqevu koje je dostavio Glavnom odboru Crvenog krsta u Beogradu,
oktobra 1957. godine, vidi se da je bilo 6 crkvewaka (aktivnih i penzionisanih sa 8 ~lanova porodice) na teritoriji sreza vaqevskog36. U
spisku lica koja imaju pravo na pomo} iz 1962. godine, pomo} je primio se zvonar mioni~ke crkve U istom obave{tewu iz oktobra 1957,
dostavqen je broj monaha i monahiwa na teritoriji vaqevskog sreza
kojih je bilo 55. Spiskovi potraìvawa sestrinstva i bratstva manastira u Bogova|i postoje od 1958. godine, ali ih nema za 1963, 1965. i
1966. O raspodeli pomo}i u srezu vaqevskom za 1966. godinu, uop{te,
nema podataka. Pojedini spiskovi nemaju potpise korisnika pomo}i
pa se ne moè sa sigurno{}u re}i da su je i primili, ali zato iz wih
saznajemo imena korisnika koji imaju uslove da je prime.
Obimniji istraiva~ki rad iz ove oblasti zahteva pregled i analizu arhivske gra|e Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, op{tinskih
odbora Crvenog krsta, kao i dokumenata pravoslavnih arhijerejskih
namesni{tava, pa i {ire.
34
35
36
Isto, Zapisnici Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu od 02. 08. 1946. do 26. 03.
1957; Prve podatke o raspodeli pomo}i u namirnicama, ode}i i obu}i se nalaze u
Zapisniku sa sastanka Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu (SO CK)
odrànom 25. 10. 1954. (pod ta~kom 4 razno) u kome pi{e da je sekretar dobio akt
obave{tewe od Sreskog odbora Crvenog krsta iz [apca da treba da se uputi
jedno lice koje }e podi}i prispelu robu za pravoslavne sve{tenike vaqevskog
sreza. Odbor je odlu~io da po{aqe sekretara kod namesnika vaqevskog i da crkva
odredi jednog svog ~lana kome bi SO CK u Vaqevu dao ovla{}ewe da podigne
ode}u i obu}u. Na slede}em sastanku, odrànom 04. 12. 1954, odlu~eno je da se
Odbor poveè sa namesni{tvima koja treba da sastave spiskove sve{tenstva u
saradwi sa sekretarom SO CK u Vaqevu i koje daqe treba proslediti Glavnom
odboru Crvenog krsta u Beograd; kut. inv. jed br. 31
Isto, isto, kut. inv. jed br. 41, predmet I-3
Isto, isto, Obave{tewe Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu upu}eno Glavnom odboru Crvenog krsta u Beogradu o broju lica koja imaju pravo na pomo},
del. br. 927 od 05.10.1957, kut. inv. jed br. 41, predmet I-3
223
224
KRITIKE I PRIKAZI
REVIEWS
Miroslav Peri{i}
M. Radoj~i}, \URO KOZARAC PRVI VAQEVSKI PROFESOR
Vaqevska gimnazija, [aba~ka gimnazija, Prva beogradska gimnazija,
Vaqevo 2004, 192.
U dobroj tradiciji svake {kole je da
po{tuje svoje nekada{we profesore i |ake. Potvrdu za to nalazimo u pokretawu
po mnogo ~emu originalne biblioteke
pod nazivom Profesori Vaqevske gimnazije, u okviru koje je, kao tre}a po redu, objavqena kwiga Milorada Radoj~i}a \uro Kozarac prvi vaqevski profesor.
Prethodile su joj brojne kwige i publikacije iz istorije iste {kole, po~ev od
monografije Milana Tripkovi}a i Dobrivoja Nedeqkovi}a Sto godina Vaqevske gimnazije, objavqene 1970. godine, koju bez dilema svrstavamo u najboqe napisane istorije jedne {kole u Srbiji. I
pre i posle te kwige pisano je o istoriji
Vaqevske gimnazije na ovaj ili onaj na~in, ali nepoznato nam je da je ne{to napisano a da nije ugledalo svetlost dana u
formi {tampane re~i. To daje upe~atqivu sliku o vi{edecenijskom odnosu Vaqevske gimnazije prema svojoj istoriji i
svemu {to ona ba{tini. Istori~ari povremeno ose}aju potrebu da upozore da svako moderno dru{tvo mora da ivi otvoreno sa svojom pro{lo{}u. To ne zna~i biti
wen zarobqenik ili ulep{avati pro{lost, ve} zna~i da je potrebno istraivati pro{lost i imati kriti~ki odnos
prema woj. Vaqevska gimnazija ivo otvoreno sa svojom pro{lo{}u ve} samom ~iwenicom da podsti~e istraivawa i objavquje radove iz sopstvene istorije.
I kwiga Milorada Radoj~i}a o \uri
Kozarcu, jednom od osniva~a gimnazije u
Vaqevu i wenom prvom profesoru, na saznajni na~in odvodi nas do onih godina
kada su u tada{woj poluorijentalnoj varo{i sa par hiqada stanovnika postavqani temeqi {kole koja }e u budu}nosti iznedriti brojne zna~ajne li~nosti
srpske kulture i nauke. U vreme kada je
osnovana u gimnaziju se ulazilo sa eqom da se u~i, saznaje, gradi i lep{e sawa neki novi, druga~iji, budu}i svet, da
bi se potom po zavr{etku gimnazije otiskivalo u nepredvidive puteve ivota i
profesije, bilo da su oni vodili ka prestonici Srbije ili u veliki svet u kome
je na prestinim evropskim univerzitetima ve} bilo mladih srpskih intelektualaca. Granica od koje je geografski
po~iwao taj veliki svet evropski, razvijeniji, bogatiji i napredniji u svakom
pogledu po~iwao je severno od Save.
Upravo kada je druga ili tre}a generacija mladih qudi iz Srbije u potrazi za
znawem odlazila u svet iz wega se u tada{we besputno Vaqevo, osamnaest sati
udaqeno od Beograda, krajem {ezdestih
godina 19. veka, zaputio mladi profesor
teologije i filozofije \uro Kozarac.
Tim doga|ajem wegovim dolaskom u Vaqevo, zapravo po~iwe sredi{ni i za
istori~are najbitniji deo kwige Milorada Radoj~i}a.
Sve do ~ega je u svojim istraivawima o \uri Kozarcu do{ao Milorad Radoj~i} sme{teno je me|u koricama ove
detaqno napisane biografije. Re~ je o
obra|enom ivotnom putu jednog profesora, pripadnika tada{we prosvetne
elite, li~nosti koja je ostavila trag u
prosvetnoj i kulturnoj istoriji Srbiji.
225
Miroslav Peri{i}
Pri tom autor se nije zaneo i poku{ao da

od li~nosti ~iju biografiju pi{e pravi
svog junaka ~emu nedozvoqivo podleu
pojedini biografi. @ivot \ure Kozarca bio je po mnogo ~emu neuobi~ajen za
vreme u kojem je iveo. Kretao se po
evropsko-orijentalnom obodu severno i
juno od Save, odvi{e ~esto mewao je mesto boravka, selio se iz grada u grad, iz
{kole u {kolu, na kraju promenio je i
profesiju. [kolovao se u Slavoniji, zatim se doselio u Vaqevo gde je osnovao
gimnaziju, formirao porodicu, u~estvovao u dru{tvenom ivotu grada ali je nedugo posle toga voqom sredine bio proteran, uprkos zaslugama koje je stekao.
Oti{ao je potom u [abac i tamo, po re~ima autora, doiveo afirmaciju, da bi
posledwi period ivota proveo u Beogradu rade}i kao profesor i direktor
gimnazije a zatim i kao direktor Dravne {tamparije. Iz {aba~kog perioda sa~uvan je i utisak kraqice Natalije koja
je 1882. godine borave}i u [apcu zapisala: O~arao me govor g. Kozarca.
U geografskom trouglu izme|u Vaqeva, [apca i Beograda tekao je ivot \ure Kozarca ispuwen usponima i padovima, uspesima i osporavawima, odavawem
priznawa i te{kim optubama. Na primeru wegove ivotne putawe moemo da
uo~imo neka od obeleja jednog dru{tva
u pokretu kakvo je bilo srpsko u drugoj
polovini 19. veka. Zapaaju se napori
pojedinaca na unapre|ivawu dru{tva
koje je sve vi{e postajalo gra|ansko, iz
decenije u deceniju vi{e evropsko, ali su
prisutna i ona obeleja istog tog dru{tva koja su govorila da je ono ve}im delom ostajalo prikovano za nasle|e, bilo
neumorno u odravawu navika, moralnih nazora i istrajno u nameri da se ne
mewa. Kada se ta slika dru{tva spusti do
pojedinca, kako je to uradio Milorad Radoj~i}, onda se vide sudari kolektivne
svesti i individualne spremnosti da se na
takvu svest ne pristane, da joj se ne prilago|ava i da joj se ne podilazi. Vide se sudari tradicionalnog i modernog u shvata-
226
wima, uo~avaju se modernizacijski impulsi, ali i bahatost lokalnih mo}nika.

Kwiga Milorada Radoj~i}a oivqava vreme kada je vaqevska gimnazija nicala iz ~ar{ije i kaldrme. Prua mogu}nost, tako|e, da se razmi{qa o gradu
i upotpuwuje slika grada koja je tih godina prepuna kontrasta. Grad je imao
bolnicu ali nije imao ulice ve} sokake,
imao je ~itali{te ali nije imao lokalnu
{tampu, imao je lokalnu gradsku elitu
ali do dolaska Kozarca nije imao nijednog profesora. Dolaskom Kozarca grad
je dobio prvog profesora, dobio je gimnaziju a gimanzija i prve |ake ~ija imena
Radoj~i} precizno belei ose}aju}i potrebu da ih uvrsti u istoriju grada. Tu su
i qudi razli~itih ivotnih iskustava,
ivotnih filozofija i profesija.
\uro Kozarac prvi vaqevski profesor
kwiga je koja ulazi u trajni fond znawa
o istoriji tri gimnazije: vaqevske, {aba~ke i Prve beogradske. Istovremeno
ona bogati biografiju, odnosno onu vrstu istorijskog rada kojim je srpska
istoriografiji siroma{na, pogotovo za
li~nosti koje nisu politi~ke. Ono {to
kwigu Milorada Radoj~i}a ~ini posebno vrednom jeste uspeli napor autora da
postigne svojevrsnu ravnoteu u sagledavawu li~nosti \ure Kozarca. Po svemu ~ime je doprineo prosvetnom uzdizawu Srbije u toku druge polovine 19. veka,
a nije bio samo profesor ve} i direktor,
osniva~ raznih dru{tava i prevodilac
stranih kwiga, \uro Kozarac je bio ~ovek liberalnih shvatawa. U pogledu
reima {kole, strogog odnosa prema |acima, kao poklonik discipline, dobre
organizacije i urednosti, bio je konzervativan. Ali i cela Srbija se tada, kako
u politici tako i u na~inu ivota, quqala izme|u liberalnog i konzervativnog, pa su i u drawu \ure Kozarca prepoznatqivi uticaji jedne i druge ideje.
Prosperitetne drave nema bez dobre prosvete, dobre prosvete nema bez dobre prosvetne politike, a vaqane prosvetne politike nema bez obrazovanih
M. Radoj~i}: \uro Kozarac, prvi vaqevski profesor...
pojedinaca. Jedan od wih bio je \uro Kozarac. Na{a znawa o wemu, do sada fragmentarna, kwigom M. Radoj~i}a zna~ajno su pro{irena i okupqena na jednom
mestu. Srpskoj istoriografiji su ta znawa potrebna tim vi{e {to su ponu|ena
na solidnoj izvornoj osnovi.
O ~emu jo{ sve govori kwiga Milorada Radoj~i}a, osim {to nudi znawa o
\uri Kozarcu? Ona pojedinim svojim delovima govori o srpskom dru{tvu, o srpskom gradu, o nastajawu srpskog gra|anstva, o prosvetnoj i gradskoj eliti, o na-
ravima qudi... Kada pro~itamo biografiju \ure Kozarca moemo delimi~no

da upore|ujemo Vaqevo i [abac, ali i
da vidimo {ta je i koliko Beograd zna~io u odnosu na gradove u unutra{wosti
Srbije. Svako ko uzme u ruke kwigu Milorada Radoj~i}a u woj }e na}i i pone{to od nekada{weg gimnazijskog ambijenta i varo{ke atmosfere, pa je i po
kontekstima u koje je sme{tena Kozar~eva biografija re~ o kwizi koja je zna~ajan prilog istoriji srpskog dru{tva.
227
Miroslav Peri{i}
D. Mihajlovi}, POVLENSKE MAGLE I VIDICI, 1-2,
Zapisi i kazivawa o ivotu i politici do i posle 5. oktobra 2000,
NEA, Beograd 2005, 568+688.
Kada istori~ar pred sobom ima dvotomnu kwigu od 1250 strana, sa 20 poglavqa, sa 125 tekstova u vidu razli~itih
tematskih celina, kwigu u kojoj se pomiwu 1383 imena i ~iji se sadraj protee
na vremenski period dug vi{e od ~etiri
decenije, a pri tom eli da je vrednuje
kao celinu onda se na|e u dilemi odakle
da je na~ne. Pre izvesnog vremena u organizaciji dva nau~na instituta u Beogradu (Institut za savremenu istoriju i
Institut za noviju istoriju Srbije)
odran je Okrugli sto Istorija bez distance o kwizi Du{ana Mihajlovi}a
Povlenske magle i vidici. Tri generacije
istori~ara koje su u~estvovale na okruglom stolu saglasile su se da je kwiga dobrodo{la jer je re~ o nezaobilaznom izvoru saznawa za budu}a istraivawa. Iz
diskusije je na neki na~in provejavalo i
da je re~ o kwizi iznena|ewa. Moda ne
toliko zbog toga {to je wen autor Du{an
Mihajlovi} politi~ar, koliko zbog ~iwenice da je wen autor Du{an Mihajlovi} doskora{wi ministar policije. U
srpskoj memoarskoj literaturi retke su
kwige biv{ih ministara policije. Ovu
~iwenicu nagla{avam ele}i da istaknem uop{te zna~aj pojavqivawa kwige
Du{ana Mihajlovi}a, ali istovremeno
i da skrenem pawu na napor autora da
sa vi{e stotina stranica svojih zapisa,
beleaka, se}awa, dokumenata, politi~kih opservacija, komentara, analiza
i svedo~ewa veoma smelo i za na{e duhovne i politi~ke prilike prili~no neuobi~ajeno iskora~i u javnost.
U prirodi politi~ara nije da svet
mewa kwigom. To pripada piscima. Me|utim, politi~ar sa kwigom ovakvog tipa je politi~ar sa odgovorno{}u i sa
sve{}u da je u pitawu obaveza, svojevsrni
228
dug prema javnosti i prema istoriji.

Otuda se ovoj i sli~nim kwigama treba
radovati. Slika vremena zahvaquju}i
takvoj vrsti literature postaje ispuwenija za mnogo toga {to o~i savremenika
po pravilu te{ko uo~avaju ili razaznaju. Takvim kwigama bogati se kulturno
nasle|e, one idu u prilog politi~koj
kulturi i ve} samom svojom su{tinom
zna~ajan su izvor za razumevawe politi~kih prilika, politi~ke klime i dru{tvenog ambijenta jednog vremena. Sudbina takvih kwiga je da protokom vremena dobijaju na zna~aju. One trasiraju mogu}e pravce budu}ih istraivawa.
Nije lako pisati o kwizi savremenog
politi~ara najmawe iz dva razloga. Prvo, gotovo je nemogu}e razdvojiti kwigu
od autora, na ovom primeru ~oveka ~iji
je ritam ivota neuhvatqiv, ~iji su ivotni i politi~ki putevi nepravolinijski, ~ije se politi~ko iskustvo rasprostire na vi{e decenija, na tri epohe i na
nekoliko sistema. U pitawu je i autor
~ija se poznanstva, susreti i komunikacija sa qudima razli~itih profesija,
obrazovawa, vokacija i politi~kih
opredeqewa mere u hiqadama. U pitawu
je i autor koji se politici predao veoma
rano i toj strasti nad strastima robuje ili u woj uiva kako se uzme, ve} vi{e
decenija. Re~ je i o li~nosti ~iji je pogled na politiku u stvari pogled na ivot u kojoj se prepli}u obi~na ivotna
zadovoqstva i tewa da se uti~e na istorijske doga|aje kao sastavni deo profesije. Drugi razlog zbog kojeg nije jednostavno jednim pogledom obuhvatiti kwigu Du{ana Mihajlovi}a je {to su i ~italac i autor savremenici doga|aja koji
ispuwavaju sadraj kwige. Zbog toga i
razmi{qawe nad ovom kwigom moe da
D. Mihailovi}: Povlenske magle i vidici...
bude optere}eno mnogo ~ime {to oteava put do objektivnosti, jer je re~ o procesima koji traju, o istoriji koja te~e, o
tlu koje se posle zemqotresa jo{ uvek nije smirilo. Re~ je o nerazvejanim maglama i o vidicima koji se pomaqaju i izo{travaju pogled na proteklo i sada{we,
ali da li i na budu}e?
Postoji nekoliko velikih tema kojima je Mihajlovi}evo pisawe protkano.
To su teme koje poput ponornice nestaju,
a zatim ponovo negde na stranicama
kwige izviru i tako vi{e puta. Nije slu~ajno {to je za sredi{nu ta~ku odabran
Povlen, ta malo poznata i nedirnuta
srpska planina, ali ne kao geografska
odrednica, ve} kao metafora za na~in
ivota, na~in razmi{qawa, kao uto~i{te za misli, inspiracija za ideje, alternativni ivotni pravac, mesto povratka obi~nom svetu posle svakog novog
zavirivawa u nepoznate kutke razli~itih meridijana i paralela, otiskivawa u
vrtloge politike, nepredvidivih puteva
ivota i neizvesnosti koju nosi profesija. To je i mesto koje daruje vreme za
predah, za susret sa prijateqima, za trenutke li~nog zadovoqstva, za nepro~itanu kwigu, za neki novi zapis, za izo{treniji pogled. A sa jednog od tri vrha Povlena onog najvi{eg koji je u toponimskoj zameni nazvan Mali Povlen, u ~ijoj
se blizini nalazi Mihajlovi}a koliba, gleda se na sve ~etiri strane i vidi
se daleko. Kao da je i sama planina htela
da skrene pawu na sebe i simboliku koju ~oveku donosi uspiwawe na wen besputni a pitomi plato. Svuda oko we, na
koju god stranu se pogleda je Srbija za
Mihajlovi}a ni velika ni mala, ve} uzbu|uju}a, lepa i raznolika. Upravo onakva kakvu je Du{an Mihajlovi}, a to se
vidi iz kwige, upoznaje od rane mladosti
uzbudqivo provedene u pe{a~ewu, nekada planskom istraivawu prirode a nekada tumarawu po srbijanskim zabitima
sa mladim istraiva~ima. Iskustvo i
pouka za Du{ana Mihajlovi}a koje on
crpi iz prirode su nesagledivi otiski-
vawe u prirodu donosi neizvesnost, u~i

~oveka realnom ivotu, opomiwe ga da je
~ovekova mo} ograni~ena kada pomisli
da moe sve, podsti~e znatiequ, ~ini
ga prilagodqivijim, lep{e sawa budu}nost. Otuda i ose}aj da je kretawe u
prirodi nalik kretawu u ivotu i politici. Postoje lako savladive prepreke,
postoje te{ko savladive prepreke i postoje nesavladive prepreke. I uvek postoji alternativa samo je treba otkriti:
pre~ica ili zaobilaznica, mawe ili vi{e opasan pravac, vreme ili nevreme.
Druga Mihajlovi}eva velika i naj~e{}a tema na stranicama kwige je gra|anin. Ona proisti~e iz zalagawa za gra|ansku su{tinu dru{tva po kojem je Mihajlovi} u srpskoj politici bio prepoznatqiv jo{ osamdesetih godina. Svoje
vi|ewe gra|anskog dru{tva zasniva na
istorijskom iskustvu i na upore|ivawu
svoje drave sa dravama koje je upoznao.
Time nas dovodi do svoje slede}e omiqene teme Srbija i Evropa, ali onakve kakve jesu: Srbija zapu{tena, komunikacijski nepovezana, sa te{kim oiqcima
pro{losti i u ve~itom sudarawu, susretawu, dodirivawu i proimawu Istoka
i Zapada, orijentalnog i evropskog, modernog i tradicionalnog, i Evropa
ure|enija, modernija, o~uvanija, bogatija, mo}na i mudra. Ali i jedno i drugo, i
Srbija i Evropa, u Mihajlovi}evom vi|ewu i iskustvu su proputovane, prepe{a~ene, razumevane i upoznate izbliza,
na licu nesta. Jo{ u mladosti obilato je
koristio najve}u privilegiju jugoslovenskog dru{tva, najliberalnijeg u svetu
socijalizma, slobodu da se iza|e izvan
granica zemqe. Ta sloboda davala je posebnu dimenziju gra|anima Jugoslavije u
odnosu na sve koji su iveli iza gvozdene zavese. Omogu}avala je upore|ivawe
kao jedan od najpouzdanijih na~ina da se
izgradi ta~na slika o sebi i drugima.
Odlasci u nepoznato, prodirawe u unutra{wost Evrope i na wene krajwe
ta~ke, kao i na tla drugih kontinenata,
strast doivqaja tu|ih pejzaa, susreta-
229
Miroslav Peri{i}
wa sa razli~itim na~inima ivota i navikama qudi, upoznavawe dostignutih

vrednosti ~ovekovog uma i raznovrsnog
majstorstva wegovih ruku, osvedo~enih
napora da se humanizuju uslovi ivqewa, ali i susreti sa zato~enicima ideologija na raznim stranama sveta, tragovima oruanih revolucija, opomiwu}ih
spomenika najgrubqih nasrtaja ~oveka
na ~oveka sve to u Mihajlovi}evom ivotnom iskustvu pokazalo se moda i
presudno u izgra|ivawu pogleda na politiku i ivot. Posle svakog privremenog odvajawa od svog ivotnog oktruewa u kojem se formirao i sa kojim je srastao ~ovek druga~ije razmi{qa. Evropa
je uvek imala magi~nu privla~nost za
mlade qude sa Balkana. Zalazak u unutra{wost civilizacijskih krugova ili kretawe po wihovim obodima uvek iznova
bogati ~ovekovo znawe, izo{trava mo}
zapaawa, pomae boqem razumevawu
istorije, kulture, politike, procesa
drugog trajawa i promenqivosti sudbine. Bilo da se zaputi ka zapadu ili istoku, jugu ili severu, ~oveku sa Balkana ve}
samo kretawe omogu}ava da uo~i mnogo
toga razli~itog ili sli~nog, trude}i se
da pred slikama koje pred wim promi~u
zadri pogled na celini ili detaqu, da
po ne{to o~ima ukrade, sa~uva u svom se}awu i ponese u sredinu iz koje dolazi ne
bi li je ne~im od toga unapredio. Pred
onim koji putuje u evropske daqine i
blizine, a Mihajlovi} je strasni putnik
od rane mladosti, smewuju se me|u sobom
izme{ani i razdeqeni narodi, razli~iti sistemi i ideologije, palate i uxerice, boje i mirisi, simboli~na obeleja
prethodnih razdobqa i dostignu}a savremene epohe, bogati i siroma{ni, jo{
uvek vidqiva mo} nekada{wih carstava... Nad svim tim se i ~ovek politike
morao zamisliti i ne~emu nau~iti i koje
drugo pitawe bi mogao da postavi nego
ono koje se samo name}e: gde je u tom evroopskom krugu wegova zemqa Srbija? Du{an Mihajlovi} bez dilema odgovara: na
zapadu, i o tome razmi{qa oslobo|en
230
kompleksa nacionalne inferiornosti,

neoptere}en politi~kom autisti~no{}u, mitskim ose}ajem nacionalne mo}i
bez pokri}a ili fobijom od savremenih
izazova. Nije te{ko pone{to od toga uo~iti kod pojedinih pripadnika srpske
politi~ke i intelektualne elite.
Du{an Mihajlovi} je, po sopstvenim
re~ima, ~itav ivot u~io od drugih. Ali
on, sude}i po svemu {to ispuwava sadraj wegove kwige, u~i i iz prirode, iz
ivota, iz susreta sa qudima i iz istorije u kojoj se uvek prepoznaju i razlikuju
ideje, procesi, li~nosti, kontinuiteti,
diskontinuiteti, nacionalni usponi i
padovi, uzroci i posledice, istorijske
konstante, zablude... To daje posebnu
vrednost kwizi. U Mihajlovi}evom razumevawu evropskog i srbijanskog podjednako su vani i istorija i dana{wica.
U istoriji prepoznaje ~vrste ta~ke
oslonca, a u dana{wici vidi uverqive
razloge za prave odgovore na savremene
izazove. Kako da Srbi budu pametniji,
prilago|eniji vremenu, kako da budu racionalniji, kako da budu zadovoqniji,
kako da budu bogatiji, kako da ku}a na
sred druma, {to moda postaje stereotip, ne bude hendikep ve} prednost, kako
da Balkan ne bude vi{e poligon za odmeravawe mo}i velikih sila jer gde vojska
pro|e tu sre}e nema neka su od pitawa
nad kojima je u svojoj kwizi nadnet Du{an Mihajlovi}. Otuda i ta zapitanost
nad pro{lim, sada{wim i budu}im, otuda zavirivawe u srpsko selo i evropske
prestonice, otuda to wegovo hodawe trotoarom i atarom. Kao ~oveku nije mu
strano ni tumarawe po zabitima, ni spavawe pod vedrim nebom, ni opasnosti sa
kojima se suo~ava pentraju}i se po planinskim vrletima, ali nisu mu strana ni
najluksuznija mesta u svetu, kao ni kultne ta~ke na zemaqskoj kugli koje podse}aju na ~ovekove po~etke i prohujale civilizacije. Kao politi~aru nije mu strano
vr{ewe vlasti, ali ni odlazak sa vlasti
ne doivqava dramati~no. Sude}i po
mirno}i sa kojom pi{e o tim temama po-
bede ga ne opijaju a porazi ne uznemiravaju. U ivotu koliko uzbrdica toliko

nizbrdica prise}a se Mihajlovi} na
stranicama kwige mudrosti koju mu je
podarila majka. Za sebe u jednom trenutku priznaje da ima mentalni sklop na kojem bi mu pozavideo Staqin. Neretko u
ivotu bio je dobrovoqni izgnanik, a
mnogi iz wegove blizine svedo~e da ne
znaju nikoga ko ima toliko prijateqa i
toliko protivnika kao Du{an Mihajlovi}, nekada{wi uspe{an gradona~elnik
Vaqeva, potpredsednik u Vladi Stanka
Radmilovi}a, potpredsednik i ministar
policije u vladama Zorana \in|i}a i
Zorana @ivkovi}a, dugogodi{wi lider
jedne politi~ke stranke. Profesiju politi~ara ne vidi kao pri~u o politici
ve} kao rad u woj. Ne doivqava je samo
kao posao koji se obavqa na dvorovima i
u kabinetima, ve} kao profesiju ~iji je
nerazdvojni deo i zalaewe u dubinu
dru{tva. On pi{e o tim dubinama, o bespu}ima, o obi~nom ~oveku, o slu~ajnim i
namernim susretima sa svetom koji preteno sa~iwava miqe srpskog dru{tva.
Nije potrebno danas nagla{avati koliko je za Srbiju bilo lo{e to {to su wene
politi~ke elite decenijama vodile zemqu ne trude}i se da je upoznaju. Koliko
li je samo visokih dravnih funkcionera do~ekalo politi~ku penziju a da nikada nije imalo potrebu da istinski oseti
kako di{e srpsko selo ili kako ivi i
{ta misli prose~an gra|anin neke od zaostalijih srpskih varo{ica. Prise}amo
se jednog generala, qubiteqa Brozovog
lika i dela koji je veli~aju}i vrhovnog
komandanta otkrivao da je Broz imao
obi~aj i kaplara da pita za mi{qewe.
Problem je, ipak, po na{em mi{qewu,
nastajao kada je kaplar unapre|ivan u generala.
Kwigu ispuwavaju stalna preplitawa i rasplitawa procesa i doga|aja, vremena i prostora, doivqenog na li~nom
i iskustvenog na kolektivnom planu.
Prostor se kao kategorija kod Mihajlovi}a pojavquje u vi{e dimenzija: lokal-
na sredina kao mesto kojem pripadam

i od kojeg ho}u da napravim centar sveta,
ho}u boqi ivot odmah i ovde, zatim
Srbija zemqa ~ije tlo autor nosi u sebi, Balkan {iri okvir unutar kojeg teku istorije razdeqenih naroda, sli~ne
sudbine i identi~nih ivotnih problema i najzad Evropa od koje treba u~iti.
I tako, od Povlena i Vaqeva do Srbije i Evrope, od srpskog 19. veka do posledwe devcenije 20, od komunizma i nacionalizma do ratova, od Josipa Broza,
Drae Markovi}a, Ivana Stamboli}a i
Slobodana Milo{evi}a do Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunivce, sa pregr{t detaqa, brojnih pojedinosti, zapaawa, dijaloga, neslagawa i mnogo ~ega drugog Du{an Mihajlovi} nas svojim
zapisima i kazivawima dovodi do 5. oktobra i poku{ava i sebe i ~itaoca da
provede kroz lavirint politike posle 5.
oktobra 2000. godine. On traga za uzrocima DOS-ovog, strana~kog i sopstvenog spoticawa, poku{ava da odgovori na
pitawa za{to DOS nije uspeo i kako to
da se Srbija u mnogo ~emu nije odmakla
od Milo{evi}evog vremena, daje sopstveno vi|ewe problema sa kojima se suo~avao, otkriva kolike su razlike me|u
politi~kim partnerima, koliko je u
pristupu re{avawu problema bilo razlika, podela, sukoba, nesporazuma, sebi~nosti, netrpeqivosti, sujete, odsustva timskog rada, preispituje svoju i
ulogu drugih u svemu tome. I naravno odgovornost. Neuobi~ajeno za profil srpskog politi~ara Du{an Mihajlovi} javno saop{tava da ne moe nikog drugog da
ponudi kao krivca osim sebe. Izuzetak
na politi~koj sceni koji zasluuje svako
po{tovawe. Puno je Mihajlovi}evih odgovora ali gotovo ni{ta mawe i wegovih
pitawa.
Od lica squbqenog licu ne vidi se
lice citiraju istori~ari ruskog pisca kada ele da naglase te{ko}e bavqewa savremenom istorijom i upozore da je
za su{tinsko razumevawe istorijskih
procesa neophodna distanca. Distanca
231
Miroslav Peri{i}
je zavr{etak procesa, a jedan istorijski

proces se zavr{io 5. oktobra. Pobedni~ka petooktobarska elita, ipak, nije
iskoristila {ansu da uspostavi distancu prema prethodnom razdobqu. Nije se
odredila prema wemu. Izostalo je povla~ewe linije nunim saop{tavawem istine da su ratovi u posledwoj deceniji 20.
veka doveli Srbe i Srbiju u poziciju da
kao poraena strana mora da otrpi sve
posledice koje takav status neminovno
nosi u kontekstu me|unarodnih odnosa.
Nije sagledano da nisu isrcpqena sva
diplomatska sredstva krajem odsamdesetih i po~etkom devedesetih da do tih ratova ne do|e. Nije saop{teno da su se na
prostoru biv{e Jugoslavije dogodili
najve}i zlo~ini u Evropi od zavr{etka
Drugog svetskog rata i da je privredni,
tehnolo{ki i civilizacijski zaostatak
zemqu bacio na dno evropske lestvice,
da elite politi~ka i intelektualna
nisu bile dorasle formulisawu nacionalnih ciqeva i osmi{qavawu projekata za budu}nost u godinama kada se u svetu sve mewalo. Na velike promene Milo{evi}a je upozoravao i Mihail Gorba~ov prilikom boravka u Beogradu 1988.
godine kada je u u svetskim politi~kim
krugovima sve vrilo, kada je nestajala
jedna epoha, kada su projekcije novog
svetskog poretka privo|ene kraju, kada
su planeri velikih sila postavqali nova pravila igre. Ostaje nepoznato zbog
~ega DOS po dolasku na vlast nije najavio da predstoji bolno suo~avawe sa ratnim zlo~inima. Nije povu~ena linija
razgrani~ewa sa poraznim procesom poistove}ivawa nacionalnog identiteta
sa primitivizmom. Nije poku{ano da se
objasni kako su pojedine li~nosti pona{aju}i se upravo onako kakvim Srbe eli da prikae antisrpska propaganda
izrasle u oboavane me|u Srbima. Nije
po~elo ponovno i{~itavawe mitova, izostao je napor za racionalan pogled na
pro{lost. Nisu postavqena pitawa uloge politi~kih stranaka, inteligencije,
crkve, medija i stranog faktora u raspa-
232
du Jugoslavije i wihova odgovornost za

ratove i po~iwene zlo~ine. Nisu ponu|eni odgovori za{to srpsko dru{tvo ve}
toliko dugo nije u stawu da povede racionalan dijalog o sebi. Nije se shvatilo
da drava koja za nauku izdvaja jednu tre}inu od jednog procenta nema budu}nost.
Nije povra}en ugled {kole. Agonija prosvete, nauke, kulture i zdravstva nastavila je da traje. Nije saop{teno kakve su
posledice bombardovawa po zdravqe
stanovni{tva. I vladi Zorana \in|i}a
i vladi Zorana @ivkovi}a i vladi Vojislava Ko{tunice, kao i wihovim prethodnicima, institucija javnog konkursa
za vode}a mesta u privredi, institucijama obrazovawa, kulture i nauke ostala je
nepoznata. Zadrana je dominacija partijskog kriterijuma nad svim ostalim.
Sva ta optere}ena pro{losti, ne samo
Milo{evi}evog reima, nastavila su da
optere}uju demokratsku vlast. Ona je nastavila to nasle|e da nosi na svojim le|ima, da se spoti~e o wega, ~ak u nekim
segmentima da ga {titi i tako baca na
kocku istorijsku {ansu koja je dobijena
pobedom nad Milo{evi}em u trenutku
kada wegovo ru{ewe nije bilo pitawe
partijskog opredeqewa ve} moralno pitawe svakog pojedinca.
Povlenske magle i vidici kwiga Du{ana Mihajlovi}a podsti~e na ova i
brojna druga pitawa. Ona ukazuje na puteve i stranputice, na lica i nali~ja, na
senke i qude, indirektno postavqa pitawe i delimi~no nudi odgovore kako je
uop{te moglo da se dogodi to {to se dogodilo. Magle su u kwizi nekada gu{}e a
nekada re|e, a vidici mawe ili vi{e jasni, pre~esto nedostini i za Srbiju i
za Mihajlovi}a. Ba{ kao u politici,
ivotu i istoriji trima velikim temama o kojima Mihajlovi} pi{e. Posle
paqivo pro~itane kwige ostaje pitawe: {ta autor nije napisao, a {ta je saop{tio u naznakama kojih je napretek? Du{an Mihajlovi} je ovom kwigom upravo
zbog utiska o dragocenim saznawima koja ona donosi obavezao sebe na novu kwi-
gu u kojoj }e naznake, kada to bude mogu}e,

biti preto~ene u podrobnije izvore saznawa. Kako je re~ o politi~aru koji je
jedan od najvanijih svedoka vremena koje pamtimo kao kraj jedne i po~etak druge
epohe, ostaje zakqu~ak da ova kwiga nije
nastala kao potreba politi~kog trenutka. Na pomenutom okruglom stolu o Mihajlovi}evoj kwizi ~ulo se i podse}awe
da istoriju pi{u pobednici ali da je

poraeni boqe razumeju. Da li je Mihajlovi} politi~ki poraen pokaza}e
vreme. Brojne od ideja za koje se do sada
zalagao nesumwivo nisu. Kwiga }e koristiti i znalcima i radoznalcima. Wom
}e dosta dobiti svi koji je uzmu u ruke.
Oni koji je pro~itaju dobi}e vi{e, a najvi{e oni koji je savladaju i propituju.
233
Miroslav Peri{i}
M. Bojani}, PRECI PONOVO GOVORE,
kwiga 1, Fondacija Vaqevske gimnazije, Vaqevo 2005, 505.
Kwiga Mirka Bojani}a, profesora
Vaqevske gimnazije u penziji koji je predavao onaj predmet koji |ake u~i kulturi
govora, kulturi ~itawa i kulturi pisawa, jedna je od kwiga koje oboga}uju tzv.
istoriju malog ~oveka. Svaki pojedinac osim zajedni~ke ivi i neku svoju
istoriju, ima svoje ivotne sadraje i
nosi u sebi doivqaj te istorije i ivotnih sadraja. Istorija malog ~oveka sve vi{e dobija svoje mesto u korpusu
znawa o pro{losti, ~ime postaje ravnopravna tema istoriografije. Ona ima
svoj smisao u poku{aju istori~ara da celovitije vidi pro{lost.
Mali ~ovek je u velikim pisanim
istorijama uglavnom jedan od mnogih. U
ratnim istorijama on je broj: u tom i
tom ratu poginulo je topliko i toliko
qudi. U pojavama koje pripadaju istoriji dru{tva on je deo ne~ega, jedan od
brojnih ili pripadnik nekolicine, a u
najop{tijem smislu iskazuje se i procentima: te i te godine broj nepismenih iznosio je toliko i toliko procenata. U
velikim istorijskim pokretima on je deo
mase: masa je krenula na Bastiqu, masa je juri{ala na Zimski dvorac, masa
je demonstrirala... Mali ~ovek se pojavquje i kao odre|eni pojam: ustanik,
pobuwenik, ratnik, kowanik, revolucionar, neprijateq, okupatorski vojnik,
demonstrant, ili kao blie odre|en pojam: jakobinac, boq{evik, komunista,
ravnogorac... Sve to sme{teno je u neke
kontekste opet ozna~ene kroz pojmove i
pojave kao, na primer: ideologija, rat,
rad, glad, strah, zanos... U svemu navedenom on je prisutan kao savremenik, u~esnik ili svedok u matici istorije koja ga
nosi i ispisuje wegovu ivotnu putawu i
sudbinu, ~esto ili naj~e{}e i mimo wegove voqe. Istori~ar ne moe a da se ne
234
zamisli nad wegovim doivqajem doga|aja u kojem u~estvuje. Zapitajmo se kako

je istoriju u predve~erje Hitlerovog napada na Sovjetski Savez doiveo svaki
od mnogobrojnih pojedinaca koji su delove razmontiranih ma{ina iz sovjetskih fabrika utovarivali u oko milion
i sto hiqada vagona u akciji prebacivawa industrije na Ural pred predstoje}im nema~kim udarom. Ili kako je istoriju prve posleratne godine u Sovjetskom Savezu doiveo svaki od oko dva
miliona qudi koliko je ih je ivelo pod
zemqom. Brojevi u istoriji svedo~e, ilustruju, nagla{avaju, dokazuju, doprinose
boqem razumevawu...
U kwizi Mirka Bojani}a Preci ponovo govore nema brojeva, ali zato postoje
qudi. Sa svojim imenom i prezimenom,
sa porodi~nim poreklom, sa korenima,
porodi~nim stablom, granama i izdancima, sa svojim ivotnim putevima, sa
problemima, razmi{qawima, na~inom
ivqewa, sa brigom o egzistenciji, sa
sve{}u o dravi koja se stvarala, sa svojim po~etkom i krajem. Nije u pitawu samo Anto Jovanovi} sredi{na li~nost u
kwizi. Re~ je o nekoliko nivoa ili okvira preko kojih se prelamaju vreme i doga|aji. To je Leli}, selo iz kojeg poti~u biografisana li~nost i biograf, zatim to
su Bo{waci, zaseok, deo Leli}a u kojem
su naseqeni Srbi iz Bosne, a tu su potom
i familije: Mitrovi}i, Radosavqevi}i,
Simi}i, Jovanovi}i, Velimirovi}i, pa
onda porodice sa rodoslovima do kojih
se u balkanskom etni~kom {arenilu te{ko dolazi i koje se uz mnogo napora rekonstrui{u jedan podatak je pravi istraiva~ki kapital, i tu je Anto Jovanovi} ~iju romansiranu biografiju na
osnovu dokumenata ispisuje Mirko Bojani}. Najzad, na osnovu svega toga tu je i
M. Bojani}: Preci ponovo govore...
slika vremena ome|enog krajem 18. i sredinom 19. veka.

Idu}i kroz arhivsku gra|u o svom
Anti Jovanovi}u, podgorskom kapetanu,
povremeno zastaju}i na ponekom detaqu
ili nadnose}i se nad krupnom istorijskom ~iwenicom, autor kroz izbor dokumenata progovara o Srbiji tog vremena,
istovremeno progovaraju}i i o sudbini
one generacije Srba koja je ro|ena pri
kraju 18. veka. Anto Jovanovi} u istoriju
dolazi iz jednog bezvremenog sveta kako istori~ari nazivaju period pod turskom vla{}u o kojem se malo zna. Stasava
na po~etku 19. veka kada ga istorija uzima pod svoje u godinama i decenijama kada se vojevalo za nacionalno oslobo|ewe, kada su udarani temeqi moderne srpske dravnosti, kada su Mi{ar, Ivankovac, Zasavica, Dubqe ulazili u istorijsko pam}ewe.
Autor je, kako sam kae, ka svojoj temi krenuo slu~ajno. U eqi da ne{to vi{e sazna o istoriji svog sela, zaronio je
u arhiv, gra|a ga je povukla i iz we je izronio sa kwigom u kojoj se prepli}u i
me|usobno dopuwuju dva na~ina govora i
dva jezika. Jedan, kojoj autor daje snaan
pe~at to su autorovi komentari, zapaawa i wegovo znawe, i drugi, u kojoj
progovara sam dokumenat, onakav kakav
je verodostojan i bogat sadrajem. Sa
dokumentom istori~ar obi~no vodi neku
vrstu dijaloga, postavqa mu pitawa i
crpi odgovore. Me|utim u ovoj kwizi autor vodi dijalog sa li~no{}u o kojoj pi{e i koju iz istorijske anonimnosti uvodi u literaturu. Mirko Bojani} nas u temu svoje kwige uvodi tako {to nam ne saop{tava na po~etku ko je Anto Jovanovi}. Saznajemo to tek negde na poodmaklim stranicama kwige. Do tada dri
nas u neizvesnosti koja lagano osvaja ~itaoca i time unosi izvesnu dramatiku
oslikavaju}i i dramatiku vremena koje
Antu Jovanovi}a, seqa~e iz Leli}a, baca
iz bitke u bitku, iz doga|aja u doga|aj, u
susrete sa li~nostima kao {to su Ilija

Bir~anin, prota Mateja Nenadovi}, Joakim Vuji}, u prepisku sa mawe i vi{e
zna~ajnim li~nostima toga doba me|u kojima i sa Milo{em Obrenovi}em, u zaplete i rasplete svakodnevnog ivota i
posla koji je po povratku sa frontova
obavqao.
Kwigom dominira bogata izvorna
osnova koju sa~iwavaju dokumenta iz arhiva suda za koju istraiva~ko iskustvo
govori da je veoma bogata podacima za
dru{tvenu istoriju. Re~ je o arhivskoj
gra|i na osnovu koje se vi{e nego na
osnovu bilo kojih drugih izvora moe
saznati o qudskim naravima, preovla|uju}em duhu, atmosferi nepoverewa, mukama qudi sa vla{}u, zamr{enim me|usobnim odnosima, na~inu ivqewa, preokupacijama obi~nog ~oveka, problemima
koje je ~esto sam stvarao ali koje su mu
nametali i drugi. To je slika u kojoj nema
ni~eg dodavanog. Ona je odraz tada{we
stvarnosti, ta~na je i bukvalna, detaqna
i bogata.
Bilo bi neoriginalno re}i za kwigu
Mirka Bojani}a da ima svoju du{u, ali
se ne moe izbe}i utisak da ona istoriji
jednog vremena daje du{u i neophodnu
ivotnost koju o~ekujemo od istori~ara
u nameri da se saznajno spustimo do dubina jednog dru{tva. Ova kwiga u wenom
autoru Mirku Bojani}u spaja istraiva~a, istori~ara po interesovawu i pisca koji se svojom kwigom pribliio
onom istoriografskom anru ka kome se
ne ide bez dara za pisawe, bez temeqnih
znawa, bez ose}aja za vreme, bez imaginacije koja je u funkciji istorijskog. Re~ je
o romansiranoj biografiji u ovom slu~aju li~nosti koja u svom vremenu i u sredini u kojoj je ivela i po slubi koju je
obavqala i nije bila obi~na li~nost, ali
na nivou op{tih istorijskih zbivawa
ipak dovoqno obi~na da nam omogu}i da
zavirimo u neki pro{li svet malog ~oveka iz kojeg probija istorijsko vreme.
235
Mil~a Madi}
A. V. Tinhoven: STRAHOTE RATA U SRBIJI
Dnevnik jednog hirurga, Beograd, Utopija, 2005. str. 97102
Kwiga se}awa na ratne strahote koje je
doiveo holandski lekar u humanitarnoj
misiji Me|unarodnog Crvenog krasta, borave}i za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata u Srbiji posebno u Vaqevu, nastala je neposredno posle povratka Arijusa
Van Tinhovena u Holandiju 1915. Posle intervjua datog Novim roterdamskim novinama, koji je nai{ao na veliki odjek u holandskoj javnosti i pokrenuo niz pitawa u
vezi stradawa srpskog naroda, autor je odlu~io da dopuni svoja jo{ svea se}awa,
opremi ih fotografijama koje je sam snimao i izda kao kwigu svedo~anstvo o stradawu jednog nedunog naroda i srpske i austro ugarske vojske u jednom krvavom imperijalisti~kom ratu. Svee i upe~atqivo
svedo~ewe Arijusa Van Tinhovena odvija se
hronolo{ki po~ev od wegovog puta preko
Krakova, Sofije i Ni{a do Vaqeva, usputnih doivqaja u susretu sa novom dru{tvenom sredinom, do prvih utisaka o varo{i u
kojoj se sticalo mno{tvo rawenih a kasnije
i od tifusa obolelih vojnika i civila. Wegovi opisi saradwa sa kolegama lekarima i
bolni~kim osobqem, portvovawe sa kojim su obavqali svoju misiju i masovno
umirawe od pegavog tifusa, koji nije {tedeo nikoga, su do te mere verodostojni, da
~italac sti~e uverqivu predstavu o dramati~nim ratnim zbivawima, masovnom stradawu civilnog stanovni{tva, zverstvima
austrougarske vojske, teini zadobijenih
rana na rati{tu i stoi~kom podno{ewu
svih nevoqa koje su zadesile jedan narod.
Wegove opservacije o poreklu bolesti koja
je harala Srbijom u prvim ratnim godinama su veoma zna~ajne, posebno u delu u kojem
se osvr}e na mogu}e uzroke epidemije, kojom
je zahva}en i najve}i broj lekara pa i sam
Arijus Van Tinhoven i wegovi najblii
saradnici u Vaqevskoj ratnoj bolnici.
Posebnu vrednost u ovoj nevelikoj kwizi, imaju zapaawa o Vaqevu kao varo{i-
236
ci zahva}enoj ratnim vihorom, koja se na{la u sredi{tu sudara dve vojske, pritisnuta velikim brojem izbeglica, rawenika i tifusara. Na{av{i se u tom vrtlogu,
lekar jedne strane misije morao je imati
ogromnu voqu i samoportvovawe da bi
se suo~io sa prevelikim nevoqama i prihvatiti otvorenu borbu sa wima. Te osobine krasile su ne samo Tinhovena nego i
ogromnu ve}inu u~esnika, lekara, bolni~ara, pomo}nog osobqa, koji su se rvali
sa masom te{kih rawenika i obolelih od
pegavca, koji je nemilosrdno kosio i samo
medicinsko osobqe, {to je on kao humanista posebno te{ko preivqavao.
Wegove simpatije za srpski narod i wegovu pravednu borbu za daleko nadmo}nijim neprijateqem, po brojnosti armija i
ratnog naoruawa i opreme, naspram visoko ispoqenog morala srpske vojske da se
uhvati u ko{tac i portvovano suprostavi
takvom neprijatequ. Objavqivawe ove
kwige u Holandiji jo{ u toku tarajawa rata i masovnih stradawa na ovim prostorima, imao je pozitivan odjek u tamo{woj javnosti, {to je bio svojevrsan apel za pomo}
koja je bila naophodna srpskom narodu. Posebnu vrednost ovom svedo~ewu o ratnim
strahotama u prvim godinama Prvog svetskog rata na ovim prostorima, daju fotografije koje je snimio sam autor tokom svoje misije u Vaqevskoj ratnoj bolnici. Kwigu je prevela na srpski jezik Jelica Novakovi} Lopu{ina a objavqena je tek povodom devedesete godi{wice od wenog prvog
izdawa i boravka Arijusa Van Tinhovena u
Vaqevu kao lekara i prijateqa srpskog naroda. Kwiga je {tampana uz podr{ku Skup{tine op{tine Vaqevo u izdawu izdava~ke
ku}e Utopija iz Beograda sa pogovorom
Dejana Risti}a.
Qiqana Uro{evi}
Mirko S. Bojani}, PRECI PONOVO GOVORE,
kwiga 2, Istorijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 394
Mnogi dana{wi stanovnici Kolubarskog okruga ne znaju kakva je bila teritorijalno-administrativna podela Srbije u vreme
vladavine kneza Milo{a a jo{ mawe znaju
kako su u to vreme iveli qudi na teritoriji
ome|enoj rekama: Gradac, Kolubara i Qig.
Kwiga Mirka Bojani}a popuwava tu
prazninu u na{em znawu. Ona nas ne obave{tava o ivotu, ona nas uvodi u ivot kakav je bio. Pred ~itaocima se pojavquju
konkretni qudi sa punim imenom i prezimenom. Zabeleeni su wihovi postupci u
odre|eno vreme i na odre|enom mestu.
Moda se nekim potomcima ne}e svideti
pona{awe wihovih predaka, ali treba da
saznaju {to vi{e kako bi boqe razumeli
porodi~nu i nacionalnu istoriju. Mirko
Bojani} je koristio dokumenta koja se nalaze
u Istorijskom arhivu Vaqevo: iz fonda
Okrunog suda Vaqevo i mati~ne crkvene
kwige. Kori{}eni su i objavqeni radovi
koji sadre dokumenta vezana za period do
1840. godine. Izlagawe po~iwe dokumentima Suda od 1824. do 1830. godine. Od 1832. do
1840. izlagawe je hronolo{ko po godinama.
U sudskim dokumentima se ne nalaze
samo sporovi ve} i prepiske dravnih organa i tefteri o prikupqenim porezima,
spiskovi zanatlija, du}ana i mehana kao i
spiskovi lica kojima je izdat paso{. Na
osnovu izloenih podataka se moe pratiti razvoj poqoprivrede, zanatstva, trgovine i ugostiteqstva. Kroz prepisku
kneza Nikole Raki}a sa Magistratom u
Vaqevu i Narodnim sudom u Kragujevcu
moemo pratiti izgradwu drave i odnose izme|u organa vlasti. Sudska dokumenta
sadre vane podatke o dru{tvenim odnosima. Kad su se pojedinci ili dru{tvene
grupe suo~ili sa problemom koji nisu mogli da re{e ni obi~aji ni kmet, obra}ali
su se knezu, a knez je sporove koje nije mogao
da re{i slao Magistratu kao i izve{taje o
re{enim sporovima. Qudi su dospevali
na Sud zbog: ubistava, tu~a, kra|a, nepla}enog poreza, nevra}enog duga... êsti su
bili sporovi oko zemqe na kojoj se ivelo
i od koje se ivelo. Sudili su se srodnici
oko deobe, susedi zbog ometawa poseda, a i
susedna sela oko me|e seoskih atara. Nisu

bili retki ni sporovi oko vodenica. Kra|e su bile ~este, a kralo se sve {to je moglo
da se ukrade: stoka, novac, nakit, ode}a,
hrana... Zabeleeni su slu~ajevi ubistava,
samoubistava i ~edomorstva.
Da bi se {to vi{e znalo o stanovnicima Kneine Kolubarske navedeni su
podaci iz mati~nih kwiga crkava: Ribni~ke, Kr~marske, Paunske, ]elijske,
Petni~ke, Vaqevske, Rabrovi~ke i Brankovinske od 1837. do 1840. godine.
Profesor Bojani} je umeo da uo~i ne
samo ono {to je tipi~no nego i ono {to je
specifi~no i da to izloi kao deo ivota u wegovoj sloenosti. Ova kwiga ima,
pored nau~ne, i veliku literarnu vrednost. Izloenim ~iwenicama prethode
naslovi i literarni tekstovi koji nas
uvode u probleme. U~esnici doga|aja su
istovremeno i literarni junaci. Kwiga
se moe ~itati kao drama sa mnogo lica
koja se suo~avaju sa problemima koji se
ponavqaju. Kroz dramu nas vodi knez Nikola Raki} koji posreduje izme|u vi{ih
organa vlasti i naroda u svojoj Kneini.
Kroz wegove izve{taje se mogu pratiti
problemi sa kojima se on suo~avao u
vr{ewu vlasti. U dijalogu sa pro{lo{}u
autor ima stav savremenog ~oveka koji
razume te{ko}e i nesre}e sa kojima su se
preci suo~avali. Wegov blagi humor
olak{ava da se proguta te{ka pri~a ili
od obi~nog doga|aja pravi zanimqivu
pri~u, ali nikad ne prelazi u ironiju niti osu|uje qudske postupke.
Kwiga sadri registar naseqenih
mesta i spisak lica koja se pomiwu.
Istorijski arhiv Vaqevo je izdavawem ove kwige publikovao deo svoje najvrednije gra|e, a profesor Bojani} je jo{
jednom pokazao kako istorija moe biti
zanimqiva kada se dokumenti literarno
obrade. Objavqivawe ove kwige je vi{estruko zna~ajno. Bilo da se ~ita kao porodi~na ili kao socijalna istorija, kwiga
predstavqa primer dobro napisanog teksta i nepresu{an je izvor za raznovrsna
istraivawa.
237
BIBLIOGRAFIJE
BIBLIOGRAPHIES
Mil~a Madi}
BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWA

O VAQEVSKOM KRAJU, OBJAVQENIH TOKOM 2005
Mirko S. Bojani}: Preci ponovo govore
Kroz sudska dokumenta i crkvene kwige, kwiga prva, Fondacija Vaqevske
gimnazije, Vaqevo 2005. str. 505.
Kwiga nastala na osnovu arhivskih
dokumenta o qudima, prilikmama i ivotnim sudbinama iz prve polovine devetnaestog veka u vaqevskoj Podgorini.
Pored Kapetanstva Anta Jovanovi}a i
wegove ivotne drame, autor ovog zanimqivog {tiva prate}i kroz sa~uvana
sudska dokumenta i crkvene mati~ne
kwige, oivotvorio mnoge likove iz toga vremena, wihove za|evice, sporove i
ivotne sudbine. Na kraju su navedeni
najzna~ajniji doga|aji iz sudskog sporewa i spisak imena koja se u tekstu pomiwu, sve iz vremena kapetanstva Anta Jovanovi}a.
Mirko S. Bojani}: Preci ponovo govore,
kwiga druga Kroz sudska dokumenta i
crkvene kwige do 1840. Kneina kolubarska u Nahiji vaqevskoj, Me|uop{tinski
istorijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 394.
Kroz sudske sporove koji su vo|eni
izme|u iteqa u kneini kolubarskoj od
dvadesetih do ~etrdesetih godina 19. veka, ispri~ana je zanimqiva i slojevita
pripovest o ivotu qudi na ovim prostorima, sa svim zgodama i nezgodama koje su ga pratile. Spiskovi iteqa iz crkvenih mati~nih kwiga priloeni na
kraju kwige sa registrom pomenutih mesta, ovoj kwizi pribavqa jo{ jedan zna~ajan kvalitet.
Arijus van Tinhoven: Strahote rata u

Srbiji dnevnik ratnog hirurga, Utopija, Beograd, 2005. str. 102.
Holandski lekar u humanitarnoj misiji koju je ostvarivao u najteim danima prvog svetskog rata u Srbiji i u Vaqevu, masovnog ratnog stradawa, naro~ito od pegavog tifusa. Posle intervjua
u Novim roterdanskim novinama, Tinhoven je u avgustu 1915. u Hagu objavio
svoj doivqaj i vi|ewe ratnih strahota,
stradawa i patwi nedunog srpskog naroda. Kwiga je prevedena i objavqena na
srpskom jeziku uz podr{ku Skup{tine
op{tine Vaqevo.
Kolubara veliki narodni kalendar za
prostu 2005, 15 kwiga, urednici Zoran
Joksimovi} i Zdravko Rankovi}, IP
Kolubara, Vaqevo 2005. str. 250.
U petnaestoj kwizi kalendara, pored
Kalendarijuma objavqeni su slede}i
prilozi iz pro{losti i sada{wice vaqevskog kraja: Graditeqstvo u 19. veku
(Zdravko Rankovi}), Todor Todorovi},
neimar (Zdravko Rankovi}), Graditeqstvo 1905 stare vesti, Gra|evine kojih
vi{e nema fotografije. Hronika 2004
listawe kalendara (Qiqana Kecojevi}). Inewer Aleksandar Mitrovi}
Vaqevac li~nost 2003. Ars vivendi (Du{an Arseni}). Lep{a strana privrede
(Slobodan Rakovi}). Najboqe i najgore u
arhitekturi Vaqeva. Kwige Izdava~kog
preduze}a Kolubara. Kara|or|e zava|enim knezovima (Slobodan Rakiti}).
239
Mil~a Madi}
Novi predsednii op{tina. Ro|eni, ven~ani, umrli 1905. godine (Borislav Vuji}). Pokojnici 1905 nekrolozi i ~ituqe. Privre|ivawe 1905 stare vesti.
[tedi{e i dunici Kolubarske banke u
Mionici (Zoran Tripkovi}). Prvi mioni~ki du}an i mehana (Velibor Berko
Savi}). Mionica i Mioni~ani 1905
stare vesti. Sa Branislavom Petronijevi}em (Desimir Blagojevi}). O Boi
Kneevi}u nekrolozi. U Krstivojevi}ima iz Zabrdice (Joe Juran~i~). Selo
Vukona (Milan Marinkovi}). Crkva u
Vukoni (Aleksandar Leka Jeremi}).
Osnovna {kola u Su{ici (Milisav Vasiqevi}). U Podgorini 1905 stare vesti. Romske narodne pesme i igre (Tomislav Baji}). Politika i politi~ari 1905
stare vesti. Razli~itosti 1905 stare
vesti. Ruski tragovi o vaqevskim prvacima u doba Prvog srpskog ustanka
18041813 (dr Milorad P. Radusinovi}).
Prota Matija kod Save Tekelije (Milovan Danojli}). Vuk Karaxi} o Haxi Ruvimu (\or|e Peri}). Bogovoj Sime
Milutinovi}a Sarajlije (Dobrilo Aranitovi}). O Ka~erskim imenima, jo{ jednom (Aleksandar Loma). Zagonetke u zapisima Qubomira Kova~evi}a (Stani{a Vojinovi}). Abra{evi} 19052005.
Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog
arhiva Vaqevo, broj 38/2004.
Godi{wak ~asopis istoriografskog
karaktera, ovaj broj je tematski posve}en
Dvestotoj godi{wici Prvog srpskog
ustanka i dravnosti Srbije, sa radovima: Prota Matija Nenadovi} i Kara|or|e (Vladimir Stojan~evi}), Bezbednosno
obave{tajna aktivnost u Kara|or|evoj
Srbiji (Milan Mio{evi}), Kwiga stihova Bir~anin Ilija, oborknez ispod
Me|ednika Joksima Novi}a Oto~anina
(Stani{a Vojinovi}), Dabi}i iz Jautine (Milorad Radoj~i}). ^lanci: Brangovi} Preliminarna arheolo{ka istraivawa ranosredwovekovnog utvr|ewa 6 10 vek (Du{an Mrkobrat, Radivoje
Arsi}), Pojave otmica i odbegavawa u
Srbiji 19. veka (Milan Milo{evi}).
Prilozi: Te{ko}e {kole u Bawanima
240
(Mom~ilo Isi}), Kulturno istorijski

spomenici Brankovine za{tita i prezentacija (Dragana Lazarevi} Ili}),
Predlog koncepcije muzejske postavke
Ku}e Nenadovi}a u kompleksu Znamenito mesto Brankovina (Gordana Markovi}). Gra|a: Glavni spisak utvari sviju crkvi u Okruju vaqevskom za 1860.
(Velibor Berko Savi}). Iz rada Arhiva:
Pregled fondova i zbirki Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u Vaqevu
(Sneana Radi}). Kritike i prikazi: Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Zdravko
Rankovi}: Vaqevske gimnazije 1869 2004.
Milorad Radoj~i}: \uro Kozarac prvi
vaqevski profesor. (Mil~a Madi}), Bibliografija istoriografskih izdawa o
vaqevskom kraju (Mil~a Madi})
Milorad Beli}: Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}, Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 126.
Kwiga koja osvetqava kontroverznu
li~nost komitskog vojvode Vojislava
Tankosi}a, wegovo u~e{}e i ulogu u prelomnim i dramati~nim zbivawima u Srbiji u prvim godinama 20. veka. Posebnu
pawu autor je posvetio wegovom u~e{}e u komitskom pokretu za oslobo|ewe
Stare Srbije i Makedonije i u balkanskim i Prvom svetskom ratu ali i wegovoj ne maloj ulozi u Majskom prevratu i
delatnosti Crne ruke
Vitomir Vuleti}: Susreti sa sobom, Zavi~ajno kolo Ub, 2005, str. 387.
Autobiografsko kazivawe izloeno
kroz jedan literarno pitak tekst, govori
o uzbudqivom, tegobnom ali sarajnom i
duhovno bogatom ivotu, jednog uspe{nog intelektualca, poniklog u tamnavskom selu prve polovine 20 veka. Wegovo
kazivawe verno odslikava dru{tvene
prilike, qude, wihove karakterne osobine, sukob intelektualca sa ideologijom i politikom i sudbine koje dru{tvene okolnosti name}u pojedincu u tom tegobnom razdobqu druge polovine 20. veka kroz koje prolazi jugoslovenska drava i srpsko dru{tvo.
Bibliografija istoriografskih izdawa...
Milan D. Jankovi}: Episkop dr Sava

na putevima [umadije, "Kaleni}" Izdava~ka ustanova Srpske pravoslavne
eparhije {umadijske, Kragujevac, 2004.
str. 416.
Izuzetno bogat duhovni ivot crkvenog velikodostojnika Episkopa {umadijskog Save, predstavqen je u ovoj
kwizi u vi{edimenzionalnom svetlu.
Celokupna i raznovrsna wegova delatnost, kako svetovna tako i duhovna, ostavila je neizbrisiv trag u wegovom svetom
delu, koje }e sluiti kao svetionik mla|im nara{tajima, posebno onima koji
izaberu sve{teni~ki poziv.
Sneana Radi}: Trgovinski sud u Vaqevu 1975 2005. Trgovinski sud u Vaqevu
i Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Vaqevo 2005. str. 55.
Publikacija monografskog karaktera, izdata povodom trideset godina od
osnivawa ove pravosudne institucije u
Vaqevu. Pored saetog uvoda u koje je izloen istorijat ove vrste sudova u Srbiji i osnivawe sada{weg Trgovinskog ranije Privrednog suda, autor je dokumentovano i sistemati~no izloio tazvoj
ove pravosudne institucije, analiziraju}i wenu delatnost kroz broj i vrstu
predmeta, {to ~itaocu omogu}ava da sagleda svu sloenost posla ali i wegov
zna~aj za privredni i op{te dru{tveni
razvoj pdru~ja koju pokriva.
Vaqevski almanh, sveska 5, Udruewe
vaqevaca u Beogradu, 2004. str. 448.
Ovaj broj Almanaha izlazi iz {tampe
u godini kada Udruewe obeleava
osamdeset godina od osnivawa i deset godina od obnavqawa svoga rada u Beogradu. Publikacija je opremqena sa vi{e
desetina prigodnih priloga iz pro{losti ali i savremenih tema, letopisom
Udruewa, bibliografijom istoriografskih izdawa o Vaqevskom kraju objavqenih posledwih deset godina, ilustrovana fotomaterijalom , spiskovima
~lanova Udruewa, saradnika i premi-
nulih ~lanova u proteklom periodu od

objavqivawa prethodnog broja.
Od zna~ajnih istoriografskih priloga objavqebi su radovi: Slobodana @.
Markovi}a: Doga|aji i pojave u vaqevskom kraju do Ustanka, Velibora Berka
Savi}a: Ko je posekao knezove, Slobodana Grbovi}a: Vaqevski knezovi, Velibora Berka Savi}a: Prva ustani~ka
muzika, Dragoslava Mihaiovi}a: Prva demokratska beseda u ustani~koj Srbiji, Zdravka Rankovi}a: Vaqevski
kraj 18151834. (Hronologija), Qubo
Gavrilovi}: Skopski |a~ki Bataqon
1914. Bataqon 1300 kaplara, Mirko Doki}: Gradwa pruge Vaqevo Loznica,
Stevan Apostolovi}: Kolubara nije vi{e reka, Tomislav \uri}: Vodenice i
vaqarice na Taorskoj i Radanova~koj reci, Qubica Markovi}: Na dan pronalaza~a u Idvoru, Danica Brankovi}
Plovani}: Vi{e od dobrog biznisa,
Milo{ Jevti}: Sa Radivojem Grbi}em,
Dragi{a Trifunovi}: Fondacija Vojvoda @ivojin Mi{i}, Milorad Radoj~i}: Zajedno smo ja~i, Jovan Tomi}:
"Vaqevo: Kako nezaposlenima pomo}i?"
Sava Sari}: Op{tina Ub 2005. godine,
Miroslav Miki Maksimovi}: Najboqe
za op{tinu Qig, Vladan ôlovi}: Op{tina Lajkovac, Milan Mati}: Sada{wost i budu}nost Mionice, Milan
Simi}: Ose~ina ukratko, Dragoslav
Mihajlovi}: Zna~ajno priznawe Dragi
Ili} Jona{, Mihailo \eri}: Profesor Desanka Baskijevi}, Jovan Stoji}: Milutinove molitve drvetu, Slobodan Stoji}evi}: Beba i deca, Milorad Radoj~i}: \uri~i}i iz Vaqeva,
@arko Jovanovi}: Radni~ka umetni~ka
grupa Abra{evi} u Vaqevu, Dejan V.
Popovi}: Muzika i Vaqevci (1918
1944), Milo{ Jevti}: Moja Kamenica, Slobodan Rakovi}: Div~ibarska
podse}awa, Dragoslav Cile @. Marjanovi}: Sokolsko dru{tvo Qig, Krista
Vuji}: Dravna (pro) gimnazija u Brankovini, Boin Janevski: O Tari i Taoru, Sre}ko Jovanovi}: Kao na u{}u reke, Branko Pirgi}: So zavi~aja, Stevan Apostolovi}: Filatelisti~ka iz-
241
Mil~a Madi}
loba u Vaqevu, Borislav Vuji}: Pokriak, Jovan Stoji}: Spomenici

ku}nim qubimcima, Mil~a Madi}:
Plodna izdava~ka delatnost, Jovan
Stoji}: Glas crkve iz Vaqeva zna~ajan
srpski izdava~, Milorad Radoj~i}: Letopis Udruewa Vaqevaca, Preminuli
~lanovi i saradnici Udruewa Vaqevaca u Beogradu, Spisak ~lanova Udruewa Vaqevaca u Beogradu i bele{ka o autorima i saradnicima.
Vodi~ kroz arhivsku gra|u Srbije Vodi~ Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo, kwiga 13, Me|uop{tinski
istorijski arhiv Vaqevo, 2004. str. 580.
Nau~no-informativna publikacija
u kojoj su predstavqeni fondovi i zbirke, koje se nalze u depoima ovog Arhiva.
Istorijska bele{ka o tvorcu i opis sumarnog sadraja svakog arhivskog fonda
i zbirke dokumenata omogu}ava korisnicima da jednostavno i brzo do|u do eqene informacije. Pored kratkog istorijata ustanove u uvodnom delu dat je spisak izdatih publikacija, odranih nau~nih skupova i izlobenih postvaki u
organizaciji Arhiva. Na kraju publikacije je priloen blok faksimila zna~ajnijih dokumenata i fotografija i dati
su registri imena i geografskih naziva.
Kratak rezime istorijata Arhiva i sadraja gra|e kao i popis fondova i zbirki dat je u prevodu na engleski jezik.
Selo Sankovi} godi{wak, sedma kwiga, 2005, Izdava~ko preduze}e Kolubara, Vaqevo, 2005. str. 60 + 23.
U sedmoj svesci godi{waka posve}enoj pro{losti i sada{wosti sela, doga|ajima, qudima, familijama i wihovim
sudbinama. U ovoj svesci objavqeni su
prilozi: Letopis leto 2004 2005.,
Slovo o Sankovi}u re~ na promociji
{este sveske Godi{waka Selo Sankovi}" na Mi{i}evim danima u Mionici,
16 jula 2004." Sankova~ke familije (5):
Nedeqkovi}i, Niki}i, Nikoli}i, Obradovi}i, Petrovi}i Peki}i.,
Ograni~iti enska prava govor Qube
242
Paunovi}a narodnog poslanika 1905. godine, Politi~ke stranke 1905. Doma}a stoka 1905. Prodaja, U romanu Radovana Belog Markovi}a, \aci Poqoprivredne {kole do 1972. godine, O
{koli i u~iteqima, Zlatna svadba Zimowi}a, Prosidba Radmile Stojanove, Sankovi} i u Subotici, Razli~itosti, Pretplatnici Dodataka ovoj
svesci je prilog @ivka Lalovi}a: @ivot i borba uspomene
Du{an Mihajlovi}, Povlenske magle i

vidici, prvi tom, zapisi i kazivawa o
ivotu i politici do 5 oktobra 2000.
NEA d.o.o. Beograd, 2005. str. 568.
Memoarsko {tivo iz pera li~nosti
koja je u punom politi~kom angamanu i
u ii dru{tvenih zbivawa, kako na lokalnoj tako i na srpskoj politi~koj pozornici, predstavqa prvorazredno svedo~anstvo o dramati~nim promenama u
jugoslovenskom i srpskom dru{tvu u kojima je autor neposredni sudionik vi{e
od tri decenije. U prvoj kwizi autor iznosi svoje zapise i se}awa na period ivota i aktivnosti od detiwstva do zrelih godina i politi~kog angamana u
razdobqu do 5. oktobra 2000. i dramati~nih promena u politi~kom ivotu
Srbije.
Du{an Mihajlovi}, Povlenske magle i

vidici, drugi tom, zapisi i kazivawa o
ivotu i politici posle 5 oktobra
2000. NEA d.o.o. Beograd, 2005. str.
688.
U drugom tomu autor prezentuje ~itaocu svoj li~ni doivqaj dramati~nih
zbivawa na srpskoj politi~koj sceni tokom petooktobarskih de{avawa, konstituisawa nove vlasti, sopstvenog u~e{}a
u vr{ewu vlasti, unutra{wih previrawa u wenom heterogenom sastavu i silaska sa politi~ke scene i vi|ewa u~inka
DOS-ovske i post Dosovske vlasti sa
distance.
Bibliografija istoriografskih izdawa...
Tomislav R. \uri}, Branka Jovi}: Leksikon Pisaca Vaqevskog kraja, izdava~

KUD \erdan, Vaqevo, 2004, str. 478.
U Leksikonu su izloeni osnovni
biografski podaci o kwievnim stvaraocima iz Vaqevskog kraja u periodu od
za~etka kwievnosti u Vaqevskom kraju
do po~etka 21. veka, koji su objavili bar
jedno delo iz beletristike. Odrenice o
objavqenim delima sadre sve relevantne podatke, prema savremenim metodolo{kim standardima i zahtevima za izradu
bibliografija. Prvim izdawem Leksikona obuhva}eno je 271 pisca u osnovnom
delu teksta i za 148 pisaca u Dodatku.
Radivoje Ra{a Despotovi}: Se}awa i
prise}awa od dobo{a do interneta,
ITP Zmaj Novi Sad, 2005. str. 290.
Kwiga memoarskog karaktera u kojoj
autor, univerzitetski profesor, poreklom iz vaqevskog kraja, izlae zanimqivo {tivo o svom ivotu ali i o sredinama u kojima je iveo i stvarao, doga|ajima i qudima sa kojima se sretao i sa
kojima je sara|ivao. Posebnu pawu posvetio je svojoj familiji, ~iji rodoslov
sa kratkim biografijama upotpuwuje sadraj ove zanimqive i korisne kwige.
Radoje P. Stojanovi}: Vaqevski kraj u
vremenu i prostoru (analiti~ko komparativni prikaz), Kulturno prosvetna
zajednica Srbije, Beograd 2005, str. 570.
Kompleksna monografija o Vaqevskom kraju kao geografskoj, ivotnoj i
dru{tvenoj sredini, sa~iwena znala~kim kori{}ewem svih raspoloivih
izvora i literature. Obiqe relevantnih
podataka je izloeno na jasan i sistemati~an na~in, koji predstavqa vi{edimenzionalno i slojevito {tivo sa mnogo
statisti~kih podataka, tabela i drugih
priloga. Vaqevski kraj je u ovoj monografiji prikazan od praistorije do savremenog doba.
Milan Tripkovi} istori~ar bibliografija, priredili Miroslav Peri{i}
i Qubodrag Dimi}, edicija Profeso-
ri Vaqevske gimnazije, Vaqevska gimnazija, Vaqevo, 2005. str. 80.

Izuzetno plodno i raznovrsno delo
vaqevskog istori~ara, pedagoga, istraiva~a i pisca vi{e zna~ajnih kwiga, ~lanaka i priloga u ~asopisima i
zbornicima, prikaza, recenzija i autora
vi{e ure|iva~kih i redaktorskih radova, predstavqeno je na prikladan na~in.
Uz rukopisnu zaostav{tinu koju nije
stigao da do kraja zavr{i i objavi, prire|iva~i ove publikacije su u predgovoru predstavlili stavarala~ku mo} i delo koje je Milan Tripkovi} ostavio iza
sebe, kao podsticaj svim budu}im istraiva~ima nacionalne a posebno zavi~ajne pro{losti, ~ijem istraivawu
je dao nemerqiv doprinos.
Petni~ke sveske, broj 52/ 2002, Mali

~ovek i velika istorija Zbornik radovi polaznika programa istorije u redakciji Gorana Miloradovi}a, Istraiva~ka stanica Petnica, Vaqevo,
2002. str. 153.
1. Pisani tragovi usmene istorije
uvodni tekst Gorana Miloradovi}a. Lokalni heroji: Doktor Sima Rovinski
(Olivera Markovi}), Marko Babi}, vaqevski hotelijer (Mirjana Filipovi})
Mali ~ovek i velika istorija: Dom za decu revolucionara (Vladana Stankovi}),
Kroz ~etni~ke i italijanske zatvore i
logore (Marija Moji}), Po~etak ofanzive na Kozaru (Dragana Vulin) Od gradi{ke do Au{vica (Aleksandar Anti}),
Devoj~ica u okupiranom Ni{u (Jelena
Roski}), Stari logor golooto~ki (Biqana Andonovska), Demografske promene i
agrarna reforma u Apatinu 194546. godine (Bojan Drai}), Porodi~na istorija: Tragedija jedne jugoslovenske porodice (Dario Pikuli}), Indeks.
Petni~ke sveske broj 55/2004. Zbornik

radova polaznika programa istorije
Usmena pro{lost Istraiva~ka sta-
243
Mil~a Madi}
nica Petnica, Vaqevo 2004. str. 171. redakcija Gorana Miloradovi}a.

Sadraj: 1 Nezvani~na verzija pro{losti uvodni tekst Gorana Mioradovi}a. Mali ~ovek velika istorija: Dom
siro~adi Jugoslovenskog Crvenog krsta
u Uicu od 1933 do 1941. godine (Jelena
Petakovi}), Marienbund in Christusjungend u Apatinu od 1935. do 1944. godine
(Sandra Nedimovi}), Kroz Titove logore za informbirovce 1951956. godine
(Marija Moji}), Zabava i slobodno vreme: Zabava beogradske omladine pred
Drugi svetski rat (Ma{a Pavlovi}), Zabava i kulturni ivot Kru{evca pedesetih godina 20. veka (Jovana Pavlovi}),
Zabava i informisawe u Kru{evcu {esdesetih godina 20. veka (Stefan Despotovi}), Porodi~na istorija: Od Poleti do
Poleti (istorija porodice) (Duwa Poleti), Porodica Boani} u Sarajevu, po~etkom rata 1992. godine (Nevena Perovi}), Indeks.
Slavko A. Rankovi}, Severoisto~na
Tamnava [arbane, Radqevo, Kaleni},
244
Brgule, Liso Poqe, Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Beograd. 2005,

str. 439.
Monografija iz edicije hronike sela
u izdawu KPZ Srbije, Slavka Rankovi}a
profesora tehni~kih nauka iz Beograda,
koji je ro|en u [arbanima. Iz pijeteta
prema zavi~aju prihvatio se sloenog
posla izrade ove publikacije. Pored
opisa geografskog poloaja ovog podru~ja, autor je predstavio dru{tveni ivot i prilike ovih sela u pro{losti, zahvataju}i sve zna~ajne oblasti: migracije, privredni razvoj, razvoj {kolstva,
stradawe u Prvom i Drugom svetskom ratu sa spiskovima poginulih, Pqo{tanica varo{ica Severoisto~ne Tamnave,
gra|a za rodoslov [arbanaca, podaci o
doseqavawu i znamenitim qudima iz sela ovog kraja Tamnave. Kwiga je ilustrovana fotografijama u boji i uz navedenu
kori{}enu literaturu, bele{ku o autoru i predgovora i recenzije ~ini jednu
impozantnu celinu sa obiqem dragocenih podataka.

Glasnik 39 IA Valjevo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glasnik 39 IA Valjevo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

Sne`ana Radi}: ^etnici pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo

VAQEVSKA VARO[KA (GRADSKA) GROBQA

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

nog i duhovnog ivota toga doba u srpskim sredwevekovnim zemqama5.

Jovanka Kali}: Gradac u Vaqevu, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta,

Nedeqko Radosavqevi}: Vaqevska episkopija u Izve{teniju iz 1735, godine,

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

qavawem Turaka iz Vaqeva posle Drugog ustanka, posebno dono{ewem

Radovan M. Dra{kovi}: Iz pro{losti Vaqeva, MIAV, Vaqevo 1973.

Qubodrag A. Popovi}: Prilozi za istoriju Vaqeva u 19. veku Vaqevo u o~ima

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

U arhivskoj gra|i fonda Op{tine grada Vaqeva koja se nalazi u

obdravaju, korov po grobqu ~iste i grobove za umrla lica kopaju.

Kapela porodice Gli{i} na bairskom grobqu (Snimio O. Jovanovi})

java gra|anstvu o preuzimawu brige o odravawu grobqa od strane

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

ne utvr|ena celishodnost ove zabrane, nalazim za potrebno da je ovim

Faksimil dokumenta Objava gra|anstvu o preuzimawu brige o odravawu

grobnice u ovom grobqu. Iz ove zabrane i navedenih dokumenta,

Slu`beni list C. I. K. Okru`nog zapovedni{tva u Vaqevu, br. 1. avgust 1916,

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

karke Nadede Petrovi}, koja je kao dobrovoqna bolni~arka 1915.

Mom~ilo Isi}, Stanovni{tvo Vaqeva 1863-1931. godine, u zborniku: Vaqevo

Miladin @. Vesi}: Gradac i wegovo stanovni{tvo, Vaqevo 2001, str. 42-43

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

Broj umrlih upisanih u

Prema sada{woj nepotpunoj evidenciji i proceni Uprave Novog

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

Vojni~ko grobqe 1914-1918, (Snimio M. Markovi}, 2005)

bqe, na sada{wem praznom prostoru iza grobqanske kapele. Poku{aj

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

narod ovog kraja zove Maxarsko grobqe. Grobqe je na op{tinskoj

Q. Pavlovi}, navedeno delo, str. 872.

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

nicu u krugu fabrike Kru{ik u kojoj je sahraweno pedeset talaca,

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

Velibor Berko Savi}, Vaqevska crkva, Vaqevac, Veliki narodni kalendar za

ciglarskom zanatu po~eli su se isticati Petkovi}i, koji su oko 1875.

Grupa autora, Izrada opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju, str. 5, Posebna

Tridesetih godina pro{log veka jedna od poznatijih ciglarskih

Kazivawa Miroslave Panteli} (\or|evi}), zabeleena januara 2005.

Petkovi}i su poreklom iz istih krajeva kao i \or|evi}i

Dnevni kapacitet ciglarsko-creparske radwe u Po}uti iznosio je izme|u 2,5 i 3

\ura D. \or|evi} (na slici

Ilija \or|evi}, sinovac \urin, dugogodi{wi

Kazivawa Ilije \or|evi}a i Milovana Crepi}a

Na tom prostoru su danas O.[. Andra Sav~i} i vojni stanovi

Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a

pokazuje novim generacijama za{to se ovaj deo grada u svakodnevnom

Ostaci \urine ciglane danas

Stari na~in proizvodwe opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju je svuda bio

kojim se regulisalo kretawe vatre izme|u dve komore. Preko ve}eg

DE^JI DOM U MIONICI

Ana Gavrilovi}: PRED[KOLSKE USTANOVE U SRBIJI 1843-2000, Beograd, 2001

I kasnije nove vlasti su na razne na~ine poku{avale da pomognu

Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka

De~ji dom u Mionici

Sneana Radi}: SOCIJALNO ODEQEWE OKRU@NOG NARODNOG ODBORA

bilo sme{teno 50-80-toro dece. Novoformirani dom imao je solidne

Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Socijalnog odeqewa Okrunog

De~ji dom u Mionici

peni{ta (ulaza); glavni ulaz centralno postavqen; organizacija sprata