Isihazam Srbinje Simposion

3
ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION
650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)
SVETI GRIGORIJE PALAMA

U ISTORIJI I SADA[WOSTI
MITROPOLIJA DABROBOSANSKA
UNIVERZITET U SRPSKOM SARAJEVU
DUHOVNA AKADEMIJA SVETOG VASILIJA OSTRO[KOG
Srbiwe-Ostrog-Trebiwe
19-20-21. Oktobar 2001.
Izlazi sa blagoslovom: Visokopreosve}enog

Mitropolita Dabrobosanskog NIKOLAJA
Redakcija
Protojerej prof. dr Predrag Puzovi}
jeromonah dr Maksim Vasiqevi}
prezviter dr Boris Brajovi}
Organizacioni odbor Simposiona

Mitropolit Dabrobosanski g. Nikolaj
Protoprezviter prof. dr Predrag Puzovi},

Bogoslovski fakultet, Beograd
Prof. dr Stavros Jagazoglu, Solun
Jeromonah prof. dr Maksim Vasiqevi}, Duhovna akademija, Srbiwe
PREDGOVOR
SABORSKI TOMOS 1351. u Carigradu
Posle osude antiisihast 11. jula 1341. godine u
Carigradu, po~eli su napadi pristalic Varlaama
koji je pobegao u Rim i od pape rukopoloen za epi
skopa Jerake, i to posebno Grigorija Akindina, Jova
na Kaleke i Nikifora Grigore. Protiv prve dvojice
sazvan je sabor u Carigradu februara 1347. koji je
osudio latinska u~ewa i potvrdio prethodni tomos
sabora iz 1341. i objavio isti tomos u kome je obuhvatio i kratku istoriju doga|aja pre i posle Sabora.
Me|utim, iako su ovi bili osu|eni od pomenutog
Sabora, nastavili su svoje delovawe protiv isihasta.
Zbog toga je Crkva bila prinu|ena da sazove 27. maja
1351. g. novi sabor u Carigradu, ve}i od prethodnih,
pod predsedni{tvom Patrijarha Carigradskog Kali
sta, na kojem su prisustvovali carevi Jovan Kantaku
zen i Jovan Paleolog sa mno{tvom dostojanstvenika.
Sabor, koji se sastojao od pet sednica i koji je iznova
ispitao celokupni problem Isihazma, potvrdio je
u~ewe Grigorija Palame, osudio re~ene protivnike,
i izdao poseban Tomos pod naslovom: Saborski Tomos,
izloèn od boànstvenog i sve{tenog Sabora, sastav{eg
se protiv umi{qaju}ih Varlama i Akindina, za carovawa
pobo`nih i pravoslavnih careva na{ih Kantakuzina i
Paleologa.
Ovaj Tomos je vrlo op{iran; obuhvata istoriju

ovog kao i prethodnih sabora isihasti~kih rasprava
ukratko, sa saetim izlagawem isto~nog misti~nog
bogoslovqa, a potom izlae {ire pravoslavno u~ewe
o razlici izme|u boanske su{tine i energija, i srod
nih isihasti~kih pitawa na osnovu u~ewa drevnih
Otaca i pre svega Grigorija Palame, ~ije Ispovedawe
pravoslavne vere u celini inkorporira. Sabor je na
sedam pitawa ili dogmatskih poglavqa cara odgovo
rio na slede}i na~in: a) Postoji razlikovawe izme|u
boanske su{tine i boanskih energija; energije su pri
~asne, a su{tina je nepri~asna i nepojamna; b) Boanska
energija je nestvorena; v) Time se ne priznaje sloenost
u Bogu; g) Boanska i nestvorena energija Boanstva se
saop{tava svetiteqima; d) Bog po su{tini je iznad bo
anskih energija; |) Energija i su{tina su neodvojive, i
nikad se ne zami{qa energija bez su{tine; e) Svetlost
preobraenoga Gospoda je nestvorena.
Op{te govore}i, Sabor iz 1351. godine je u~ewe

Sv. Grigorija Palame i sveg isihazma uzdigao na nivo
dogmata Crkve.
Nije mi do govora o re~ima, jer nama nije u re~ima nego
u stvarima istina i evsevija (=blago~e{}e), po re~ima Sv.
Grigorija Bogoslova. Jer o dogmatima i stvarnostima mi
vodimo borbu... Ispovedam da je zajedni~ka blagodat Oca,
Sina i Duha, i svetlost budu}eg veka, u kojoj }e pravednici
zasijati kao sunce (Mt.13,43), kao {to je i Hristos to
prethodno pokazao zablistav{i na gori (Tavoru, Mt.17,1-2),
i uop{te svaka sila i energija Triipostasnog Boànstva,
i sve {to se na neki na~in razlikuje od Boànske prirode
da je sve to nestvoreno (Saborski Tomos Sveti Grigorije
Palama).
Kneymlokcorkcorocqmqlasimkkmpqclasim
kheitejaesbeia,jattmHeokcomCqgcqiom.Peqddocl
W\PMDSTDFOeW\PWPcFPDSRLROHP7PMRLPPZeTLP3DWTU8
ojaPmelator,jatvrtolkkomtoramor,jahjaodj
aioiklxousimrkior,rjaWqistrpqopdeinempqour(H
abq)klxar,japkrpsamdmalmtejamqceiamtrtqisup
osttouHetgtor,japmtdiavqompysomtrhearvseyrjt
istomemailokoc...(SumodijrTlorAciorCqgcqiorPakalr).
Srbiwe, 14. aprila 2001.g.
SADR@AJ
Pozdravna slova
Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj,
Isihasti~ki pokret i Sveti Grigorije Palama
TEOLOGIJA ISIHAZMA
Prezviter Vladan Peri{i}, Li~nost i su{tina
Stavros Jagazoglu, Svetotajinski isihazam
@an-Klod Lar{e, Isihazam i [esti Vaseqenski sabor
Mitropolit Amfilohije, Zna~aj Svetogorskog
(oko 1340) i Saborskog (1351) Tomosa za bogoslovqe
Protoprezviter Stamatis Skliris,
Ikona i nestvorena svetlost
Episkop Atanasije, Energije, u~estvovawe
i zajednica u teologiji isihazma
ISTORIJA ISIHAZMA
Radivoj Radi}, Vizantijski carevi i isihazam
Dimitrije Kalezi}, Jefimija. Pjesnikiwa
i monahiwa vaspita~ica i veziqa
Iguman Petar Pigoq, Svetogorski Tomos u
isihasti~kim sporovima 14. veka i wegov zna~aj
Jeromonah Jovan ]ulibrk, Nikon Jerusalimac i
isihasti~ko predawe
Zoran Rankovi}, Bibliografija isihazma
na srpskom jeziku
Radivoj Radi}, Prikaz rada Simposiona
10
PROGRAM
ÊTVRTAK, 18. oktobar 2001.g.
Dolazak u~esnika skupa u Beograd najkasnije do 17 ~. Prevoz

iz Beograda; poseta manastiru Dobrun i osveewe; dolazak u Sr
biwe, sme{taj u motelu Brioni i u hotelu Zelengora.
PETAK, 19. oktobar 2001.g. 9.30 ~asova
OTVARAWE SIMPOSIONA U AMFITEATRU DUHOVNE AKADEMI-
JE
9:30 Pozdravna slova: Rektor Akademije prof. Puzovi}, Pred

stavnik Sv. Arh. Sinoda SPC, Rektor Univerziteta, Ministar
prosvete, Predsednik Akademije, Dekan Bogoslovskog fakulteta
Uvodno predavawe: Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj
Koktel
radno zasedawe, 11-12:30
Predsedavaju}i: Episkop Brani~evski Ignatije

prof. Hristo Janaras
11:00 Prezviter prof. dr Vladan Peri{i} (Bogoslovski fa
kultet): Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Grigorija Palame
11:30 Prof. dr @an-Klod Lar{e (Univerzitet Strazbur, Fran
cuska): Ima li palamitsko bogoslovqe o boanskim energijama
svoj osnov u [estom Vaseqenskom Saboru?
12:00 Dr Stavros Jagazoglu (Solun) : Saborski isihazam
Eklisiolo{ke pretpostavke u teologiji Sv. Grigorija Palame
12:30 Pauza sa posluewem (15 minuta)
Diskusija
RUÂK, 13 ~asova
Odmor
radno zasedawe: 17.00
Predsedavaju}i: Protojerej Prof. dr Predrag Puzovi}
17:00 Prof. dr Radivoj Radi} (Univerzitet u Beogradu; Vizanto
lo{ki institut SANU): Vizantijski carevi i isihazam
18:00 Prof. dr Dimitrije Kalezi} (Bogoslovski fakultet u Beo
gradu): Monahiwa Jefimija u svetlosti isihazma
18:30 posluewe
Diskusija
Ve~erwe
Ve~era
Odmor
11
SUBOTA, 20. oktobar
III radno zasedawe, 9-11 ~asova

Predsedavaju}i: Mitropolit g.g. Amfilohije

prof. dr Radivoj Radi}
9:00 Iguman Petar Pigoq (Ruska Pravoslavna Crkva): Sveto
gorski Tomos
9:30 Jeromonah Jovan ]ulibrk (Mitropolija Crnogorsko-pri
morska): Nikon Jerusalimac i isihasti~ko predawe
10:00 Proto|akon prof. dr Pribislav Simi} (Bogoslovski fa
kultet): Filotejeva redakcija Sluebnika
Pauza sa posluewem
Diskusija
Ru~ak
Popodne: Odlazak za manastir Ostrog, poklowewe u Gorwem
Manastiru kod Sv. Vasilija. Ve~erwe u Dowem Manastiru i ve~e
ra. Odlazak u Trebiwe i no}ewe u hotelu i Man. Tvrdo{u.
NEDEQA, 21. oktobar 2001.g. TREBIWE
Sveta Arhijerejska Liturgija u 8.30 ~asova

Posluewe na Crkvini
IV zasedawe, 11 ~asova
Predsedavaju}i: Ep. Zahumsko-Hercegova~ki Griorije

o. Stamatis Skliris
11:00 Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije: Zna
~aj Svetogorskog i Saborskog Tomosa za bogoslovqe
11:30 Protoprezviter Stamatis Skliris (Nova Smirna, Ati
na): Nestvorena svetlost i ikona
12:00 Episkop Atanasije biv. ZHiP: Energije, u~estvovawe i
zajednica u teologiji isihazma
Diskusija
ZATVARAWE SKUPA
Ru~ak, 14 ~asova
ODLAZAK GOSTIJU
12
UÊSNICI
1. Mitropolit Crnogorsko-primorski g. Amfilohije

2. Mitropolit Dabrobosanski g. Nikolaj
3. Episkop biv. Zahumsko-hercegova~ki g. Atanasije
4. Episkop Brani~evski g. Ignatije
5. Iguman Petar Pigoj (Rusija)
6. Protoprezviter Stamatis Skliris (Gr~ka)
7. Prof. dr Hristo Janaras (Gr~ka)
8. Protoprezviter prof. dr Dimitrije Kalezi}
9. Protoprezviter prof. dr Predrag Puzovi}
10. Prof. dr Stavros Jagazoglu (Gr~ka)
11. Prof. dr @an-Klod Lar{e (Francuska)
12. Prof. dr Radivoj Radi}
13. Protoprezviter prof. dr Vladan Peri{i}
14. Jeromonah Jovan ]ulibrk
15. Proto|akon dr Pribislav Simi}
ZVANI^NI GOSTI
Izaslanik Wegove Svetosti Vaseqenskog Patrijarha; Iza

slanik Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC; Episkopi Srpske Pra
voslave Crkve; Ministri Kulture, Prosvete i Vera; Predsednik
Akademije nauka Republike Srpske; Rektor Univerziteta u Srp
skom Sarajevu i Dekani Fakulteta; Dekan Bogoslovskog fakulteta
u Beogradu; Rektori bogoslovija; Igumani manastira
KOORDINATORI SKUPA
Mr Mirko Sajlovi}
Jeromonah dr Maksim Vasiqevi}
MANIFESTACIJE U OKVIRU SIMPOSIONA
Du~i}evi dani u Trebiwu 21.10.2001.

Izloba ikona u Vladi~anskom domu na Crkvini
OFICIJELNI JEZICI SKUPA
Srpski, gr~ki i engleski

PREVODIOCI
Jeromonah Antonije Panteli}, |akon Kir-Dimitrije i Jele

na Kasapis, Bogdan Lubardi}
ZAHVALNOST
Generalni sponzor:
Vlada Republike Srpske: Ministarstvo prosvete i Mini
starstvo vjera
GPR Internacional Turisti~ka Agencija
13
ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION
650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)

SVETI GRIGORIJE PALAMA U ISTORIJI I
SADA[WOSTI
Pozdravno slovo protojereja

prof. dr Predraga Puzovi}a,
rektora-dekana Duhovne Akademije
Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu
Po{tovani u~esnici Me|unarodnog nau~nog sim
posiona 650 godina Saborskog tomosa Sveti Grigorije
Palama ju~e i danas, dragi gosti i prijateqi Duhovne
akademije Svetog Vasilija Ostro{kog.
Pripala mi je izuzetna ~ast da Vas danas pozdra
vim, kao Dekan i Rektor ove Visoke {kole, a o povodu
Prvog me|unarodnog nau~nog skupa, koji, tokom svog
sedmogodi{weg rada organizuje Duhovna akademija
Svetog Vasilija Ostro{kog u Srbiwu (Fo~a). Dana{
wi dan je istorijski datum u radu na{eg Duhovnog
zavoda. Molim Vas, da ovu konstataciju ne primite
kao kurtoaznu izjavu doma}ina, nego kao ~iwenicu.
Uistinu, ovo je istorijski datum za Duhovnu akademi
ju Svetog Vasilija Ostro{kog i to u dvostrukom smi
slu: istorijski je, prvo po tome, {to na{i Profesori,
14
saradnici i studenti imaju priliku da ~uju ivu re~

uglednih dana{wih bogoslova iz velikog dela Pravo
slavne Vaseqene; drugo, istorijski zna~aj ima i tema,
koja nas je ovde okupila i koja nas, u najboqem smislu,
okupira, evo, ve} sedmi vek.
Bogonadahnuto u~ewe Svetog Grigorija Palame,
tuma~ili su mnogi poznati Pravoslavni teolozi.
Nave{}emo samo neka imena i to: Jovan Majendorf,
Panajotis Hristu, Georgije Florovski, Dobriwicin,
Papa Mihail, Staniloaje, a od Srba: Dimitrije Bog
danovi} i Mitropolit Crnogorsko-Primorski dr
Amfilohije (Radovi}), ~ija je doktorska disertacija
o ovoj temi visoko ocewena u Bogoslovskoj nauci.
U~ewe Svetog Grigorija Palame, bilo je dobro po
znato ve} na{im monasima wegovim savremenicima.
Wegovi u~enici vazda su bili rado vi|eni Boiji
ugodnici u Srbiji. Sveti Grigorije Palama razgrevao
je veru Pravoslavnu u srcima i du{ama na{ih preda
ka. Ta vera nas je povezivala, ne samo sa Bogom @
ivim, ve} i sa Pravoslavnom bra}om iz drugih naroda.
Tako je bilo nekad kroz vekove, tako je, evo milo{}u
Boijom i danas. I danas smo se okupili oko Svetog
Grigorija Palame, da se dubqe veemo uz na{u veru
Pravoslavnu i da se boqe poveemo i razumemo kao
qudi. Sabrali smo se u jednoj mladoj Duhovnoj {koli,
koju je osnovala Srpska Pravoslavna Crkva i Republika Srpska. Zato je ovaj dan vaan, ne samo za na{u
{kolu, nego za celo {kolstvo u Republici Srpskoj,
pa i za samu Dravu. Svojim blago~estivim u~e{}em
u razgovorima o Svetom Grigoriju Palami, Vi, tako
dragi gosti, ukazujete po{tovawe i ~ast na{em {kolstvu i na{oj Dravi. Hvala Vam na tome, hvala Vam
na Hri{}anskoj qubavi i na razumevawu.
Vlada Republike Srpske dobro je razumela i shva
tila zna~aj ovog Simposiona. Ona je dobrim delom i
omogu}ila odravawe ovoga skupa, stoga je i ona, ne
samo Duhovna akademija, Va{ doma}in ovih dana.
15
Dozvolite mi, da Vam, sa zadovoqstvom predstavim

doma}ine i goste Me|unarodnog nau~nog simposiona
650 godina Saborskog tomosa Sveti Grigorije Pala
ma ju~e i danas.
Pozdravqam izaslanika Svetog Arhijerejskog Si
noda Srpske Pravoslavne Crkve, Mitropolita DabroBosanskog Gospodina Nikolaja, u ~ijoj Eparhiji se
nalazi Duhovna akademija i ~ija je pomo}, oko organi
zovawa i odravawa ovog skupa, nemerqiva.
Pozdravqam Ministra vera Savezne Drave Jugo
slavije: Prof. dr Bogoquba [ijakovi}a; Rektora
Univerziteta u Srpskom Sarajevu: Akademika Bori{u
Starovi}a; Ministra vera iz Republike Srpske: Go
spodina Du{ana Anteqa; Dekane Univerziteta u Srp
skom Sarajevu; Predstavnika Svete Gore i Igumana
Manastira Hilandara: o. Mojsija; Vladiku Atanasija
(Jevti}a) kao prvog Rektora ove Akademije; Gospodina
Samuela Avijatara, savetnika gradona~elnika za Hri{}anska pitawa u Jerusalimu; Profesore i studente
Bogoslovskog fakulteta iz Beograda; Rektore Bogoslo
vija Srpske Pravoslavne Crkve, me|u kojima vidim
Prof. dr Dragana Proti}a, Rektora Bogoslovije Sve
tog Save iz Beograda; gradona~elnika ili na~elnika
op{tine Srbiwe: Nedeqka Pavlovi}a. Pozdravqamo
sve izaslanike drugih gradova, koji su ovde iz okoline
pristigli. Mi se nadamo, da }e, u toku ovih dana, i
mnogi drugi, koji su zainteresovani, ovde do}i.
Zahvaqujem se onim divnim qudima koji su zaslu
ni za otvarawe nae akademije, a, koji danas nisu
sa nama, iz opravdanih, ali i iz nepravednih razloga.
Zahvaqujem se svima qudima, koji su pomogli, da se
ovaj skup uprili~i, koji su ga, svojim prisustvom
uveli~ali, kao i onima, koji }e se starati, da Vam
boravak, me|u nama, bude ugodan i plodonosan.
Dozvolite mi, da, sa posebnim zadovoqstvom, poz
dravim trudoqubive nau~nike, koji }e nam, ovih dana,
jo{ jednom osvetliti lik i neprolazno delo Svetog
16
Grigorija Palame. Ovih dana, su sa nama, Mitropolit

Crnogorsko-Primorski dr Amfilohije (Radovi}), ko
ji }e sti}i, Iguman Petar (Pigoj) (Ruska Pravoslavna
Crkva iz Moskve), Protoprezviter Stamatis Skliris
(Univerzitet iz Atine), Prof. dr Stavros Jagazoglu, sa
Univerziteta iz Soluna, Prof. dr @an-Klod Lar{e
(Univerzitet Strazbur iz Francuske), Prof. dr Radivoj
Radi} (Vizantolo{ki institut Srpske akademije nauka i
umetnosti i Filozofski fakultet u Beogradu), Prof. dr
Pribislav Simi} (Bogoslovski fakultet u Beogradu),
Prof. dr Dimitrije Kalezi} (Bogoslovski fakultet u
Beogradu), Prof. dr Vladan Peri{i} (Bogoslovski fa
kultet u Beogradu) i Jeromonah Jovan (]ulibrk) (Mitro
polija Crnogorsko-Primorska).
Jo{ jednom Vam elim srda~nu dobrodo{licu,
ugodan boravak i plodan rad pod svodovima ovog Du
hovnog zavoda.
@elim ovom prilikom da se zahvalim i organiza
cionom odboru, koji je ogromne napore uloio, da se
ovaj skup uprili~i, naro~ito Jeromonahu dr Maksimu
(Vasiqevi}u). Od srca im hvala, jer, sve ovo, {to bude
uspe{no izvedeno, je, zahvaquju}i tim qudima, koji
su nam pomagali.
A sada bih molio izaslanika Svetog Arhijerejskog
Sinoda, da pozdravi skup i da prenese blagoslove We
gove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla.
17
Pozdravno slovo Izaslanika

Svetog Arhijerejskog Sinoda SPCrkve
Mitropolita Dabrobosanskog g. Nikolaja
Dragi prijateqi i dragi gosti,
Odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pra
voslavne Crkve Br. 2474 od 11. oktobra ove godine,
odredio je Visokopreosve}enog Mitropolita DabroBosanskog Gospodina Nikolaja, da u ime Wegove Sve
tosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla i ~lanova
Svetog Arhijerejskog Sinoda, pozdravi ovaj ceweni
skup, da prenese wihov blagoslov, uz najlep{e molit
vene eqe za uspe{an rad ovog simposiona.
U Srpskome narodu, kao i u celom Pravoslavqu
uop{te, u~ewe o Boanskoj Svetlosti ili nestvore
nim energijama, bilo je ivo prisutno iskustvo, do
ivqavano kroz isihasti~ki pokret pravoslavnog
mona{tva i {ire, kao crkveni opit i realnost. Na{a
je molitvena eqa, da ono ovim simposionom bude jo{
vi{e oivqeno u na{em vernom narodu i ocrtano u
na{im karakterima. Kao u ona vremena, tako i danas,
protivnici su na istim pozicijama, kada je u pitawu
Bog Logos Bogo~ovek Hristos, da Jedinstvena Bogo
~ove~anska Ipostas sjediwewa Nestvorenog i stvore
nog, u îjem Telu, tj. Crkvi jeste dostupno iskustvo
svih Boijih darova i savr{enstava. @elimo da ovaj
simposion bude javiteq, glasnik Svetlosti Preobra
ewa i pojasniteq revnosti Svetog Grigorija Palame
i Isihasti~kog pokreta. Jer, ne zaboravimo, Sveti
Grigorije nije ni{ta drugo u~inio, nego razja{wavao
iskustvo Boanske Svetlosti i Boanskih Energija,
koje je u sebi ivo ose}ao i u svom podvini{tvu
iveo. Ovom porukom Wegove Svetosti, a u ime svoje
li~no, elimo svim u~esnicima skupa uspe{an rad i
18
plodne rezultate, mole}i se Gospodu, Koji je Istina

i Pravda, da nas uvek u ovom poslu rukovodi @ivo
tvornom Blagoda}u Svetoga Duha, preko Svetiteqa i
U~iteqa Grigorija Palame, Velikih Triju Jeraraha,
Svetoga Save, Svetog Vladimira, Aleksandra Nevskog,
Vasilija Ostro{kog i Hercegova~kog ûdotvorca, sa
najnovijim Sve{tenomu~enikom Petrom, Mitropoli
tom Dabro-Bosanskim i svim Svetiteqima Boijim.
Bog Vas sve blagoslovio i svakim dobrom obradovao.
Pozdravno slovo Wegove Ekselencije Ministra
vjera u Vladi Savezne Republike Jugoslavije
prof. dr Bogoquba [ijakovi}a
Gospodine Ministre, Gospodo Rektori, Dekani,
Profesori, Va{a Blaenstva Igumani, dragi na{i
prijateqi iz inostranstva: O~e Igumane Petre, Profe
sore Jagazoglu, O~e Stamatis, Profesore Lar{e i svi
bra}o i sestre u Hristu. Naravno, dragi i uvaeni
studenti, koje ovdje posebno moramo imati na umu, jer
sve {to se na ovom mjestu doga|a Vi treba da oplodite i
vozdvignete. Sve {to }e se ovdje re}i pa{}e na Va{a
le|a.
Izuzetna mi je ~ast i imam nezaslueni blago
slov, da Vas sve pozdravim u ovom vanom trenutku u
ime Vlade Savezne Republike Jugoslavije i da kaem
odmah da smo jedno i da nas ni{ta ne moe razdvojiti.
Tema o kojoj }e biti govora ovih dana toliko je
vana, toliko je zna~ajna i velika, da se ja ne usu|u
jem da pred Vama o woj govorim. Govoriti o Boanskoj
Svjetlosti i o Svetom Grigoriju Palami zna~i govo
riti o najve}oj tajni pred kojom stojimo. Ta Svjetlost
je ona Istinska, onti~ka Svjetlost (mtyrvr). U toj
Svjetlosti je utemeqeno sve {to postoji. Ta Svjetlost
je, tako|e, umstvena Svjetlost (vrmogtm) i sveko
19
liko na{e saznawe na toj Svjetlosti se temeqi. To je

tako|e i vrcahm i cjelokupno na{e djelawe, moral
i prakti~ni ivot iz Te Svjetlosti ishode. To je i
vrjakm,peqosiom i sva qepota ovoga svijeta, sva di
vota pred kojom stojimo, iz Te Svjetlosti ishode. Ali,
kakve to istine onda mi govorimo i o ~emu je tu rije~,
kad postoji Boanska Svjetlost iz Koje sve ishodi.
Tu se ne radi o istini koja se zasniva na rije~ima,
to nije, kako bi logi~ari rekli, istina stava, to je
istina koja se, kako kae Grigorije Palama, nalazi
ne u rije~ima nego u stvarima. Osim toga, to je istina
u koju vjerujemo i to je istina svjedo~ewa i kao {to
Gospod na{ Hristos, Koji Jeste Ta Istina, svjedo~i
Istinu a ne iskazuje je samo u nekim logi~kim sudovima, tako i mi, pokre}u}i ovakve teme i rasprave,
stojimo pred obavezom da istinu svjedo~imo, a ne samo
da je logi~ki obrazlaemo. I kao {to je Hristos,
svjedo~e}i Istinu, ujedinio u Sebi sve nas, tako i
mi stojimo pred tom obavezom da svojim svjedo~ewem
budemo jedno. Naro~ito je to vano re}i ovdje u Repub
lici Srpskoj, ovdje, gdje je istina svjedo~ena i gdje je
istina pla}ena ivotom i gdje je istina ~esto bila u
sukobu sa lanom logikom koja je o woj govorila. Nego,
da ne duim, oprostite mi: Bog je posredi nas, i nema
granice koja nas moe razdvojiti. Hvala.
Pozdravno slovo Ministra vjera u Vladi Republike Srpske gospodina Du{ana Anteqa
Va{e Visokopreosve{tenstvo,
Va{a Preosve{tenstva,
Koristim priliku da gostima poelim dobrodo{
licu u ime profesora i u na{e ime. Po{tovani prija
teqi, dragi studenti i Profesori Duhovne akademije
u Srbiwu, dozvolite mi da izrazim svoje zadovoqstvo,
u smisli {to ste nas pozvali i sabrali da, razgovara
20
ju}i o {esto pedeset godina Saborskog tomosa i o

Svetome Grigoriju Palami, oko koga smo sabrani, oko
wega izabrani na{oj Svetoj Crkvi. Tako se nadam da
}emo imati zadovoqstvo druewa i razgovora ovih
dva--tri dana u Duhovnoj akademiji i u Hercegovini,
u tom smislu da Vam se zahvalim u tome i poelim
uspje{an rad i prijatno druewe. Hvala.
Pozdravno slovo Rektora Univerziteta Republike Srpske u Srpskom Sarajevu
i Dekana Medicinskog fakulteta u Srbiwu gospodina Akademika Bori{e Starovi}a
Po{tovani i cijeweni skupe, po{tovani gosti,
dragi doma}ini i organizatori ovoga veli~anstvenoga
nau~noga skupa, me|unarodnog karaktera: 650 godina
Saborskog tomosa Sveti Grigorije Palama u istori
ji i sada{wosti,
Pripala mi je ~ast i zadovoqstvo i privilegija,
da, u ime Akademije nauka Republike Srpske, Akade
mije nauka i umjetnosti Republike Srpske, u ime Uni
verziteta u Srpskom Sarajevu, koji broji 16 fakulteta
i 8500 studenata, da Vas mogu toplo pozdraviti i zae
liti uspje{an rad. Neki od nas }e danas biti sa Vama,
Profesori Univerziteta, Dekani ovih fakulteta bi}e
danas sa Vama i sqede}a dva dana. Sama tema, zna~aj
teme 650 godina Saborskog tomosa Sveti Grigorije Pa
lama je garancija uspje{nosti, rada i rezultata ovoga
me|unarodnog nau~nog skupa. Na kraju elim da Vas,
uz tople pozdrave uvjerim da onaj dio, koji }e sa Vama
danas biti ovdje, sjutra i prekosjutra, }e uivati
zajedno sa Vama u lijepim rije~ima, filozofskim
mislima, koji }e kroz Va{e radove biti dati. Drugi
dio nas, koji ne budemo ovdje sa Vama, bi}e sa Vama. I
oni i jesu danas, sjutra i prekosjutra sa Vama. Kona~no
elim da kaem da ste na svome putu od evropskih i
21
pravoslavnih metropola, ~itavoga svijeta, preko Beo

grada pre{li Dobrun u Mitropoliju Dabro-Bosansku,
do{li u Duhovnu akademiju u Srbiwu, a kre}ete sjutra
zajedno do Trebiwa, do Crkvina i do Tvrdo{a. Dakle,
osobito mi je zadovoqstvo saznawe da oni, koji do
sada nisu upoznali ove prostore, vide ove prostore,
upoznaju se sa prostorima najja~eg Pravoslavqa i
najsnanijega duha Pravoslavqa na prostorima Re
publike Srpske. Sre}no i uspje{no Vam bilo.
Pozdravno slovo Rektora Bogoslovije Svetog
Save u Beogradu prof. dr Dragana Proti}a
Va{e Visokopreosve{tenstvo, izaslani~e Svetog
Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, Va
{a Preosve{tenstva, po{tovana Gospodo Ministri,
Gospodine Rektore, Gospodo Dekani, Gospodo Profeso
ri, studenti, dame i Gospodo,
Imam izuzetnu ~ast i vrlo prijatno zadovoqstvo,
da Vas u ime Bogoslovskih {kola na{e Svete Crkve,
posebno u ime Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, naj
srda~nije sve pozdravim i da zaelim uspeh u Va{em
i na{em zajedni~kom plodonosnom radu, koji je ovde
ovih dana pred nama. Mi se nalazimo u duhovnom cen
tru Republike Srpske, akademiji Svetog Vasilija Os
tro{koga, koja }e, zajedno sa ovda{wom Bogoslovijom,
koja, eto, ve} radi, ako Bog da i u budu}e zra~iti i
odakle }e mladi qudi, kao p~ele iz ko{nica, odlazi
ti u na{ narod da {ire Jevan|eqsku Hristovu nauku.
Kao {to nam je svima poznato, vi{e od dve hiqade
godina je pro{lo, kako se rodio na{ Spasiteq Gospod
Hristos i doneo nama spasonosnu Nebesku nauku ovde
na zemqi. Kao {to su Istine Wegovoga Jevan|eqa tak
ve, da su uvek aktuelne i uvek trajne i ve~ne, tako su
i dela Wegovih nastavqa~a, Velikih U~iteqa i Ota
ca Crkve velika i trajna, a me|u wima vrlo veliko i
22
zna~ajno mesto zauzima Sveti Grigorije Palama, kome

je ovaj uvaeni skup i posve}en.
Svima Vama, nama, ovde prisutnima, elim neka
Gospod blagoslovi na{ skup i neka odavde poruke odu
sa wega, koje }e imati u Pravoslavnome svetu velikoga
odjeka i zna~aja. Hvala vam lepo.
Pozdravno slovo Na~elnika Op{tine Srbiwe
gospodina Nedeqka Pavlovi}a
Va{e Visokopreosve{tenstvo Gospodine Mitro
polite, Gospodine Ministre, Gospodo Profesori, po
{tovani u~esnici nau~nog skupa, dame i Gospodo,
Ponosim se, {to postoji ovaj dan, {to se me|una
rodni nau~ni simposion pod nazivom 650 godina
Saborskog tomosa Sveti grigorije Palama u istoriji
i sada{wosti, odrava ba{ u Srbiwu. Ja ho}u, kao
na~elnik op{tine Srbiwe da izrazim zadovoqstvo i
zahvalnost organizatorima ovoga me|unarodnog nau~
nog Bogoslovskog simposiona, Mitropoliji Dabro-Bo
sanskoj, Univerzitetu u Srpskom Sarajevu i Duhovnoj
akademiji Sveti Vasilije Ostro{ki u Srbiwu, {to
danas u na{em gradu boravi toliko uglednih li~no
sti iz zemqe i inostranstva. âst mi je da prisustvu
jem ovakvom jednom sve~anom istorijskom trenutku i
zahvaqujem se na pozivu.
@elim Vam puno uspjeha u radu ovoga simposiona.
Hvala najboqa.
Telegram-~estitka Protojereja prof. dr
Radovana Bigovi}a, Dekana Bogoslovskog
fakulteta u Beogradu
Po{tovani Gospodine Rektore,
Vama, Duhovnoj akademiji, Mitropoliji Dabro-Bosanskoj i Univerzitetu u Srpskom Sarajevu u ime
23
studenata i Profesora Bogoslovskog fakulteta, najsr

da~nije ~estitam organizovawe me|unarodnog nau~nog
simposiona 650 godina Saborskog tomosa (1351-2001)
Sveti Grigorije Palama u istoriji i sada{wosti,
ele}i Vam od Boga blagosloven rad. Taj poduhvat je
dostojan svakog priznawa i po{tovawa i sigurno je
veliki blagodatni dar za sve one, koji vapiju za Re~ju
Boijom. @eqa studenata i Profesora Bogoslovskog
fakulteta jeste da simposion bude na slavu Boiju
uspe{an i na duhovnu i intelektualnu korist svih,
koji Teologiju smatraju Hlebom ivota, da bude na
dobro na{e pomesne i cele Pravoslavne Crkve. Veoma
alim, {to, zbog obaveza ne mogu da prisustvujem tako
poznatom Bogoslovsko-nau~nom skupu i to smatram
svojim nenadoknadivim gubitkom.
Vas i sve u~esnike simposiona srda~no pozdrav
qam i elim svako dobro od Gospoda.
Protojerej Prof. dr Radovan Bigovi},
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu
Telegram-~estitka prof. dr Milovana Peceqa,

Dekana Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Srpskom Sarajevu
Va{e Visokopreosve{tenstvo, âsni Oci, po{to
vani Rektore, cijeweni Profesori,
Duboko alim, {to, zbog ranije preuzetih obaveza
ne mogu da prisustvujem otvarawu i radu simposiona,
na koji sam imao ~ast da budem pozvan. Ipak koristim
ovu rijetku i lijepu priliku da Vam odam priznawe,
{to Ste okupili tako prestian duhovni i nau~ni
forum.
Izraavam najdubqe po{tovawe, ne sumwaju}i
da }e rad simposiona biti s najvi{im nau~nim
nivoom.
Srda~no, prof. dr Milovan Peceq, Dekan Filozofskog
fakulteta, Univerziteta u Srpskom Sarajevu
24
25
Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj

ISIHASTI^KI POKRET
I SVETI GRIGORIJE PALAMA
Sv. Grigorije Palama, teolog i vidilac nezalazne
boanske svetlosti, poti~e iz roda plemenitog, ro|en
u prestonom gradu Carigradu. ôvek je istinitog Boga
i svojim vrlinskim ivotom iteq je Svete Gore,
drugih mesta i episkop grada Soluna. Odlikovao se
molitvenom trezveno{}u, podvini{tvom uzvi{en,
revnostan podsetiteq drugih na Zakon Boiji, na
Boansku svetlost i na Boje energije, koje iz Boga
isti~u. Pripremao je sve{tenim re~ima srce svoje za
svetlost bogopoznawa za duhovni preporod. Izu~iv{i
ne samo svetovne nego i boanstvene nauke ~inio je
pred ikonom Bogomajke uvek po tri metanije, mole}i
Presvetu Bogorodicu da mu pomae u shvatawu i sa
vla|ivawu boanske nauke, Sina wenog Gospoda Isusa
Hrista, naro~ito preobraenog na Tavorskoj Gori.
Sozercajni ivot otpo~eo je pobediv{i sva lukav
stava |avola, Grigorije se udostoji blagodatnih daro
va: isceqivati bolesne du{om i telom, i tvoriti
znamewa i ~udesa. U wegovom molitvenom tihovawu,
razmi{qaju}i o Bogu moqa{e se: Prosveti tamu
moju, prosveti tamu moju. U tom molitvenom tihovawu
javi mu se lu~ezarni i blagoliki mu, sveti Jovan
26
Bogoslov, upitav{i ga za{to se moli tako? On odgovo

ri: [ta bih ja drugo traio sem to: da se prosvetim i
saznam kako da tvorim svetu voqu Wegovu. A Jovan mu
odgovori: Po voqi Vladarke svih, Bogorodice, otsada }u
ja biti s tobom neprestano. Tako ovaj bogoqubivi mu,
verom i ivotom svojim, sija{e svetlo{}u boanskom,
a naro~ito posle otsluene svete Liturgije.
Sveti nije bio bez isku{ewa koja trpqa{e s rado{}u, da bi ku{awe vere wegove, vrednosnije od zlata,
bilo na hvalu i slavu Gospoda Hrista (sr. 1Petr.1,7). On
podnese mnoge muke u borbi sa jeresima. U toj borbi
u~ini veliku uslugu Crkvi izobli~avaju}i lane
u~iteqe, do{le sa Zapada, koji odbaci{e pravoslavno
u~ewe o duhovno blagodatnoj svetlosti koja obasjava
unutra{weg ~oveka. Vidqivo se sa svetlo{}u pokazu
je na Tavoru, na licu Mojsijevom posle wegovog razgo
vora sa Bogom na Sinaju, pa putuju}im Izraiqcima u
Obe}anu zemqu u ogwenom stubu, koji im osvetqava{e
put, a stena be{e Hristos, veli sv. Apostol Pavle.
Tako|e, pred Damaskom, kada goniteq Savle oslepi od
jake svetlosti koja be{e Hristos, te u grobu Hristovom
kakvu vide Marija Magdalina.
On oseti, da onaj filosof sa zapada, Varlaam pro
poveda nekog dalekog i tu|eg Boga, a ne ivog i svuda
prisutnog i sveproimaju}eg Boga Avramova, Isako
va, i Jakovqevog i svih svetih Proroka, Apostola i
Mu~enika. On u|e u borbu sa wim i napisa devet div
nih spisa u odbranu sve{tenih tihovateqa i ve~ne
Boanske svetlosti, kojom zasija Hristovo lice na
gori Tavoru, shodno sveop{tem verovawu Crkve izlo
eno u troparu Preobraewa: Neka zasija i nama gre{
nima ve~na svetlost Tvoja.
Ne{to o istorijskom razvoju isihazma, napadima
i odbrani istog. Podvini{tvo i predanost Bogu, na
na~in koji je neizostavno pretpostavqao potpuno os
loba|awe od svih svetovnih briga i interesa, kao i
napori u razvijawu bezose}ajnosti za sve {to je ~ulno
27
i, uop{te, ovozemaqsko, odvajkada je bio najuzvi{e

niji uzor kome su stremili monasi. Da bi se sjedinili
s Bogom u ~istoj i neposrednoj molitvi, saglasno za
htevima najstroije i najdoslednije askeze, hiqade
isposnika je hrlilo u samo}u pustiwe i nedostupnost pe}ina, gde su nalazili toliko eqeni mir. Za
ovakve pustinoiteqe postojao je naziv isihasti,
dakle mol~alnici ili }utalice kako se ponekad, ipak
nedovoqno precizno, ozna~avaju oni koji prebivaju u
molitvenom tihovawu.
Premda je isihazam tek u 14. veku prerastao u pose
ban mona{ki pokret, wegova gotovo hiqadugodi{wa
tradicija u istoriji hri{}anstva na Istoku, sasvim
je neosporna. Weni po~eci se, ne bez razloga, vezuju
ve} za 4. vek i delovawe Makarija Velikog i Evagrija
Pontijskog. Me|u onima koji su u potowim vekovima
bili zasluni za isihasti~ko u~ewe nalaze se i Jo
van Pustiwak, Dijadoh Fotikejski, potom neizbeni
kapadokijski kruok, Vasilije Veliki, Grigorije Nazijanzin i Grigorije Niski, zatim Jovan Lestvi~nik,
Maksim Ispovednik, Teodor Studit, Nikita Stitat,
Ilija Ekdik i Ni}ifor Isihasta.
Isto~nici isihasti~ke misli se uglavnom mogu
svesti na isposni~ko pustiwa{tvo, s jedne, i misti
~ko u~ewe Dionisija Areopagita, s druge strane. S
punim pravom, me|utim, smatra se da je pravi duhovni
prete~a ovog mona{kog pokreta bio sv. Simeon Novi
Bogoslov (917-1022), savremenik cara Vasilija drugog
(976-1025), koji je najpre bio monah Studitskog mana
stira, a kasnije iguman ~uvenog manastira Sv. Maman
ta u Carigradu. Wegovu rodona~elni~ku ulogu otvore
no su priznavali i isticali i sami isihasti 14. veka.
Zanimqiva je ~iwenica da isihasti~ka u~ewa, uosta
lom, kao i celokupno misti~ko mislila{tvo, uprkos
jednomilenijskom kontinuitetu, gotovo da uop{te ni
su imala uticaja na zvani~nu pravoslavnu dogmatiku,
niti su bila predmet raspravqawa na saborima. Tako
28
je bilo sve do kasnih tridesetih godina 14. veka. Obno

va isihazma, ustvari, vezana je za Grigorija Sinaita
koji se sasvim opravdano smatra pravim osniva~em
isihasti~kog pokreta. Tokom tre}eg i ~etvrtog deset
le}a 14. veka, ovaj maloazijski Grk izvanredne u~eno
sti i besprekorne odanosti podvini{tvu, obilazio
je poznata ari{ta pravoslavqa na Istoku: bio je na
Kipru, na Sinajskoj gori, Jerusalimu, Kritu, gde ga
je neki starac Arsenije uputio u tajne umne molitve,
a onda se obreo na Sv. Gori i postao duhovnik skita
Maguli, nedaleko od manastora Filoteja. Wegovo u~e
we je nai{lo na veliki odjek u vizantijskim zemqa
ma, a pogotovo na Atosu, pa se moe re}i da je wegov
duhovni uticaj pripremio put Grigoriju Palami. Zbog
nedovoqne sigurnosti Sv. Gora je bila ~esta meta
turskih pirata Grigorije Sinait je na{ao mir u
Paroriji, poznatom mona{kom sredi{tu sme{tenom u
planinskim oblastima na granici izme|u Vizantije
i Bugarske, gde se stavio pod za{titu trnovskog cara
Jovana Aleksandra.
Neizmerne su wegove zasluge za prodirawe isihaz
ma u slovenski svet, jer se u~ewe ovog monaha kako
je ostalo zabeleeno u wegovom itiju {irilo
ne samo kod Romeja i Bugara, nego i kod Srba, pa i
daqe. Mnogi me|u docnijim stvaraocima slovenske
duhovnosti bili su neposredni ili posredni u~enici
Grigorija Sinaita: Teodosije Trnovski, bugarski
patrijarh Evtimije (1375-1393), i kijevski mitropolit
Kiprijan (1375-1406) samo su to neki od wih. Uticaj
Sv. Grigorija, sasvim prirodno, bio je veoma jak i u
Srbiji, gde su wegovi najpoznatiji sledbenici bili
Romilo Ravani~ki, ro|en u Vidinu od oca Grka i majke
Bugarke, i Grigorije Gorwa~ki, koji se u literaturi
~esto sre}u pod imenima Romilo Vidinski i Grigori
je Sinait Mla|i. I ruske zemqe, koje su se lagano
osloba|ale tatarskog jarma, prigrlile su isihasti~
ko u~ewe, a za~etnik jednog misti~nog pokreta u
29
drugoj polovini 14. veka bio je iguman manastira Sv.

Trojice blizu Moskve, Sergije Radowe{ki. Iznesene
~iwenice sasvim odre|eno i upe~atqivo svedo~e
o zra~ewima prefiwene i superiorne vizantijske
civilizacije ~ija snaga nije opadala sa izrazitim
slabqewem politi~ke mo}i Carstva.
Osobeno mesto u isihasti~koj praksi zauzimala je
umna molitva, tokom koje bi isihasti dosezali svoj
najuzvi{eniji ciq viziju boanske svetlosti.
Isihazam, dakle, nije ni{ta drugo do produetak
mona{tva, s tom razlikom {to je vremenom u mona{ku
tradiciju u{ao izvesni pomo}ni metod u postizawu
krajweg ciqa, tj. vi|ewe i sticawe Svetoga Duha
i sjediwewe sa Bogom. O Tome metodu govori nam
Grigorije Sinait (14. vek), koji je taj metod nau~io u
manastiru sv. Katarine na Sinaju, usavr{iv{i ga na
Kritu kod nekog monaha Arsenija, i preneo ga u Svetu
Goru. Evo {ta on kae: Sede}i na stolici visine
jednog pedqa, svodi um iz glave u srce i dri ga tamo,
i savijaju}i s trudom prsa, ramena i vrat, bolno ih
saviv{i, uporno vapi umom i du{om: Gospode Isuse
Hriste, pomiluj me. Zatim, zbog ste{wenosti i upor
nosti prenesi um na drugu polovinu (molitve) i govori:
Sine Boji, pomiluj me. Tako mnogo puta govori tu
polovinu, jer nema{ koristi ako od nemarnosti ~esto
mewa{; jer drve}e koje se ~esto presa|uje ne pu{ta
korena. A, dri i ritam disawa, da ne di{e{ olako;
jer dah plu}a koji se od srca predaje, pomra~uje um i
koleba misli; s toga wega odvla~i (od molitve) ili ga
porobquje zaboravu, ili ga ~ini da se predaje drugim
razmi{qawima, jer ga neprimetno odvodi onome {to
ne treba (tj. {to ne koristi molitvi). A, ako vidi{
ne~istote zlih duhova, tj. pomisli, koje se pojavqjuju
ili preoblikuju u tvome umu, ne ~udi se; makar ti i
dobre misli o stvarima dolazile, ne obra}aj pawu
na wih, nego suzdravaj izdisawe kolko je mogu}e, i
zatvoriv{i um u srcu i ~ine}i uporno i neprekidno
30
prizivawe imena Gospoda Isusa, brzo }e{ spaliti

i razvejati takve pomisli, udaraju}i ih nevidqivo
boanskim imenom.
No, eqa sv. Grigorija Palame je bila da ne svede
podvinike na neku vrstu opsenara, nego da ih duhov
no pre~isti i vrati prvobitnom zavetu na koji se po
nekad zaboravqalo. Istina je, naime, da je pod plimom
svakida{wih prakti~nih potreba dolazilo do erozije
duhovnog samopregora, odnosno, da ivot monaha nije
uvek besprekoran, ve} se katkad znatno udaqavao od
ideala o kojima su sawali prvi isposnici i veliki
crkveni oci. S toga na pojavu isihazma treba gledati,
izme|u ostalog, i kao na odre|enu reakciju uperenu
protiv ne~isto}a koje su u me|uvremenu sve vi{e nagrizale iskonsko pustinoiteqsko revnovawe.
îtav spor oko isihazma zapo~eo je vispreni i
radoznali Varlaam, veoma vi~an sholasti~koj dija
lektici i ~ovek kome nisu bili strani intelektual
ni krugovi Zapada, u kojima se po~ela javqati tewa
za osloba|awem od stege ~vrste duhovne discipline,
oli~ene u autoritetu i delu Tome Akvinskog. Me|utim,
nije poznato u kojoj je on meri mogao biti pod utica
jem nominalisti~kih ube|ewa Vilijama Okama,
ogor~enog protivnika papstva i velikog borca da se
qudska misao oslobodi sredwevekovnih veli~ina. Po
dolasku u Vizantiju, Varlaam je primio pravoslavqe
i napisao nekoliko spisa koji su predstavqali ogor~e
ni obra~un sa rimokatoli~anstvom. Intelektualnom
realizmu zapadne tomisti~ke sholastike suprotsta
vio je nastupawe sa pozicija nominalisti~kog agno
sticizma, a sada se taj nominalisti~ki agnosticizam
sudario sa svojevrsnim misti~nim realizmom isto~
nog mona{tva. Varlaam je bio posebno indigniran
praksom isihasti~ke molitve, sa kojom su ga upoznali
neki o~igledno sku~eni i bigotni monasi na Svetoj
Gori. Wegovu spiritualnost povredila je ~iwenica
da je umna molitva koju su uprawavali atoski ot
31
{elnici bila ogoqena li{avawem vi{ih misaonih

sadraja. S toga se Varlaam, napraviv{i svojevrsnu
zamenu teze, sa nadmenim potcewivawem obru{io up
ravo na difikaciju priprostih monaha wihov broj
van Carigrada je morao biti znatan podrugqivo
govore}i o fakirskom gledawu u sopstveni pupak. Me
|utim, wegove te{ke optube, ipak, nisu bile usmere
na samo na praksu umne molitve, nego su zadirale i
u su{tinska pitawa isihazma. Za darovitog gr~kog
do{qaka iz Italije i sama pomisao da se boanstvo vi
di, bila je ravna najgorem svetogr|u. Varlaam je, osim
toga, upozoravao da pravoslavna Crkva, nedovoqno
brine o bogoslovskim znawima svojih vernika, usled
~ega veliki broj Romeja uop{te ne poznaje oficijelno
verou~ewe, dok je rimokatoli~ka misao znatno dubqe
prodrla u pastvu.
Situacija je postajala sve vi{e napeta, budu}i
da se vizantijsko mona{tvo po prvi put sukobilo sa
izuzetno spremnim protivnikom, ~ije oruje je bio
jedan doktrinalni sistem koji je podrivao same temeqe isihazma. Drugim re~ima, napadima Varlaama
iz Kalabrije, isihasti~ka mistika bila je stavqena
na isku{ewe najvi{eg stepena. Izazov je bio suvi{e
veliki da bi ostao bez odgovora, a odgovor je potekao
sa Svete Gore, najcvetnijeg mona{kog sredi{ta pravoslavnog Istoka. Na pomolu je bio sukob koji je zatim,
u ve}oj ili mawoj meri, dugo godina potresao Carstvo
i ~iji je ishod su{tinski odredio budu}nost strujawa
u Vizantiji.
Na ove napade odgovorili su isihasti monasi, i
tako su po~eli isihasti~ki sporovi. U te raspre ume
{ali su se i najspremniji filosofi i teolozi toga
doba. Razlozi za ove raspre su mnogi, i oni jo{ uvek
nisu dovoqno razja{weni. Govori se o sukobu izme|u
aristotelovaca i platonista, racionalista i misti
ka, onih koji su bili za sjediwewe (tj. uniju) i onih
koji su bili protiv sjediwewa, politi~ari i ziloti.
32
Ali, nesumwiva ~iwenica jeste ta, da je ovu sva|u u

Vizantiji zapo~eo Varlaam iz Kalabrije, tj. ~ovek,
kako smo ve} napomenuli, zapadnog duha i obrazovawa.
U odbranu isihazma ustao je najve}i bogoslov poznovi
zantijske epohe, Grigorije Palama, monah koji je svo
jim teolo{kim principima dao, ne samo obeleje,
nego i zna~ewe jednog rigoroznog morala. Poticao je
iz veoma ugledne maloazijske porodice, proete ver
skim ushi}ewem, koja je pred osmanlijskom najezdom
spas potraila u Carigradu. On se {kolovao na dvoru
Andronika , a u tajne umne molitve uputio ga je mistik Teolipt Filadelfijski koga je Grigorije Palama
smatrao nekom vrstom svog duhovnog oca. U to vreme je
u Carstvu ve} bilo ra{ireno u~ewe wegovog velikog
prethodnika Grigorija Sinaita. Sa dvojicom bra}e,
slede}i primere oca koji je pred smrt obukao mona
{ku rizu, Grigorije Palama je oti{ao u Svetu Goru
i najprije boravio u okolini manastira Vatopeda, a
onda se obreo u Velikoj Lavri Svetog Atanasija. Vaqa
napomenuti da su wegova majka i sestre postale mona
hiwe u prestoni~kim manastirima. Po{to se izvesno
vreme bavio u Solunu, Grigorije Palama se povukao u
jednu isposnicu blizu Verije, a onda se ponovo na{ao
na Atosu, gde je bio iguman manastira Esfigmena. We
gov na~in ivota, potpuno saobrazan neumoqivim po
stulatima anahoretskog istrajavawa, koji je ostalim
podvinicima sluio istovremeno i kao uzor i kao
prekor, obezbedio mu je golem ugled i veliko uvaava
we u redovima vizantijskog mona{tva. Na drske Var
laamove napade, kojima su grubo omalovaavani ro
mejski kalu|eri, Grigorije Palama nije mogao ostati
ravnodu{an, tim pre, {to je u to vreme jedino on bio u
stawu da se na pravi na~in suprostavi pronicqivom
do{qaku iz Italije.
Protiv Varlaamovih teza, iznetih u spisu Pro
tiv Latina, Palama se suprostavio sa svoja dva Apo
dikti~ka slova, u kojima izlaè pravoslavnu teo
33
lo{ku tradiciju o Svetome Duhu, i u kojima odbacuje

potrebu ma kakvog dijalekti~kog metoda i racionali
sti~kog silogizma u pitawima vere. Varlaam, koji je
u me|uvremenu oti{ao u Solun, produùju}i da tamo
{iri svoja u~ewa, po~eo je da napada isihasti~ke mo
nahe, nazivaju}i ih pupkogledci, ismejavaju}i tako
metod koji su oni upotrebqavali u svojim podvizima
molitve. Na ove napade reagovali su mnogi u~eni mo
nasi, kao {to su bili Igwatije Kalotet, Josif Kalo
tet, David Disipad i dr. Ali, Varlaam, ostaju}i pri
svojim pogledima, sastavio je specijalnu raspravu
protiv isihasta.
Ovaj wegov rad sastoji se iz tri dela, i to: O sazna
wu, O molitvi i qudskoj savr{enosti, i O svetlosti.
Monasi su se obratili Grigoriju Palami, traè}i
da ustane protiv Varlaamovih napada. Palama napu
{ta Svetu Goru i dolazi u Solun i preuzima odbranu
isihasta. Borbu vodi prete`no pismenim putem, ~iji
je rezultat bio dogmatsko utvr|ivawe stare pravosla
vne mona{ke tradicije. Odbrana monaha isihasta
po~ela je izdavawem dela prve trijade pod nazivom
U odbranu sve{tenih isihasta, u kojem razvija zna
~aj spoqweg vaspitawa u ciqu spasewa (prva kwiga),
zatim govori o potpunoj koncentraciji duha za vreme
molitve (druga kwiga), i o boànskoj svetlosti i usavr
{avawu ~oveka (tre}a kwiga). U svome odgovoru, Var
laam je revidirao svoje delo, izbacuju}i sve uvredqive
izraze protiv monaha a dodaju}i nove optu`be protiv
teze Palamine o boànskom saznawu. Palama, sa
znav{i za popravqeno izdawe ovog Varlaamovog dela,
po~iwe da priprema svoju drugu trijadu, koja je, u
stvari, produètak prethodne. U woj on raspravqa o
spanosnom znawu i spoqwem obrazovawu (prva kwiga),
o molitvi (druga kwiga), i o Boànskoj svetlosti (tre}a
kwiga).
Kad pomenusmo Boiju svetlost, sveti Grigorije
Palama pi{e: Adam je stvoren od Boga bezgre{nim i
34
mladim; Adam se dobrovoqno pot~inio |avolu, okrenuo

telesnim nasladama, potpao pod duhovnu prqav{tinu
i upao u protivprirodnost. Do naru{ewa zapovesti,
Adam je bio zajedni~ar boanstvene svetlosti i sijawa, kao istinski obu~en u ode}u slave, nije bio go,
nije ose}ao sramotu golo}e. Grehom je li{io sebe one
slave, kojom ga je Tvorac bio ukrasio, a koju je potom
Spasiteq pokazao na Tavoru pri Preobraewu. Tavorskim ~udom Gospod je pokazao kakva }e biti ode}a
slave, u kojoj }e se u budu}em veku obu}i bliski Bogu,
i kakvo je bilo odelo bezgre{nosti, kojega li{iv{i
sebe grehom, Adam je ugledao sebe da je go i postideo
se.
Kada je Varlaam saznao za sadrinu druge trija
de, oti{ao je u Carigrad, gde je Sinodu tuio Pala
mu i monahe isihaste. Ali, Varlaamove optube nisu
tamo nai{le na veliko razumevawe. Patrijarh Jovan
Kaleka, koji nije eleo pokretawe dogmatskih sporo
va, i nagovoren od Akindina, poznatog teologa onog
doba, odbio je Varlaamovo raspoloewe za rasprave.
U me|uvremenu, kada je Palama bio obave{ten o Varla
amovom odlasku u Carigrad, napustio je Solun i oti
{ao na Svetu Goru, kako bi poja~ao i utvrdio svoju
borbu. On je upoznao monahe Svete Gore sa svojim sta
vom, pro~itav{i im napisani tekst, koji je on sasta
vio da bi ga odobrili. Ovaj wegov tekst bude prihva}en
i potpisan od strane monaha i episkopa jerisoskog, i
poznat je pod imenom Svetogorski tomos o sve{tenim
isihastima.
Varlaam, vrativ{i se iz Carigrada u Solun, ume
sto da sledi mirnu taktiku koja mu je bila ukazana,
izdaje novu kwigu pod naslovom Protiv Masalijana
ca, gde je napadao isihaste kao jeretike masalijance
i bogumile.
Usledila je prava lavina ustrih i grozni~avih
raspri u kojima je umna molitva bila potisnuta u dru
gi plan, a u iu su dospela su{tinska apstraktna i
35
dogmatska pitawa. îtav sukob Varlaama i Grigorija

Palame, u krajwoj liniji, bio je osavremeweni prasta
ri spor koji je celi milenijum zaokupqao bogoslove, a
ticao se pitawa Boije su{tine i Boijih energija.
Po~ev od velikih hristolo{kih raspri 5. veka pa do
ovog disputa o isihasti~kom u~ewu, sve krize vizan
tijske bogoslovske misli mogu se svesti na jedno ili
drugo gledi{te ovog osnovnog hri{}anskog problema.
Dok je za zapadno bogoslovqe, a pogotovo za Varlaama,
koji je nastupao sa pozicija nominalisti~kog agno
sticizma, ideja o vidqivosti Boga nagiwala najgoroj
blasfemiji, Istok je bio vi{e sklon da premosti taj
veliki jaz izme|u Svevi{weg, s jedne, i vernika, s
druge strane. Tako je polazna ta~ka u u~ewu Grigori
ja Palame leala u egzegezi poznate biblijske misli
Blaeni ~isti srcem, jer }e Boga videti (Mt.5,8), i
Boga niko nikada nije video (Jn.1,18). On razlikuje
boansku su{tinu, koju smatra nesaznajnom i potpuno
nepristupa~nom qudima, od nestvorenih boanskih
energija, a to je i svetlost koju su apostoli videli na
Tavorskoj Gori prilikom Hristovog preobraewa, do
stupna ~oveku. Na taj je na~in premo{}en golem onto
lo{ki jaz izme|u Boga i ~oveka, ali prema Palaminom
u~ewu, dostupnost nestvorenih boanskih energija,
odnosno, vizija boanske svetlosti, nije trebalo da
bude ishod proste tehnike, ve} blagodat koja se daje
samo blago~estivim svetim.
A Hristos, kao Sunce Istine i Pravde, imaju}i
ne samo prirodu i prirodnu svetlost i slavu, nego i
odgovaraju}u voqu, jedino onima koji ho}e, i koliko
ho}e, promisaono i postojano prosijava. Zato i hote}i,
javi se kao Sunce (na Tavoru), i vi|en bi o~ima Aposto
la.
Episkop Atanasije veli:
Iz ovih po sebi jasnih re~i, o~igledan je jevan
|elski, sotiriolo{ki karakter bogoslovqa Svetog
Palame, u centru kojeg se nalazi Bogo~ovek Hristos,
36
Koji i jeste glavni sadràj palamitskog isihasti~

kog bogoslovqa o boànskim, netvarnim i oboàvaju}im energijama, tj. o blagodati i qubavi i svetlosnoj
slavi Boga @ivoga i Istinitoga, onoj slavi za koju
se Hristos i molio Ocu da je vide u~enici Wegovi i
svi oni koji kroz wih poveruju u Wega (Jn.17.gl.).
Sukob izme|u Varlaama i Grigorija Palame se sa
mo delimi~no moe posmatrati kao sudar zapadne i
isto~ne bogoslovske misli. I, dok bi se za drugog pred
stavnika moglo re}i da je oli~avao hri{}anstvo Is
toka, sa svim wegovim sloenim tananostima, monah
iz Kalabrije se, uprkos svome dvostrukom teolo{kom
obrazovawu, ni u kom slu~aju nije mogao smatrati
merodavnim perdstavnikom verou~ewa na Zapadu.
Poznato je, na primer, da Varlaamovo znawe latinskog
jezika, ipak nije bilo tako besprekorno, o ~emu se
izjasnio i takav autoritet kakav je bio Fran~esko Pe
trarka. No, bez obzira na to, teolo{ka raspra, vo|ena
ne samo snagom argumenata nego i uskovitlanom stra{}u, po~ela je da dosee neslu}ene razmere, tako da
je ~itav spor oko isihazma opasno zapretio da podeli
Crkvu kao {izma arsenita u prethodnom veku ili,
~ak jo{ pogubnije za Carstvo, kao ikonobora~ka kriza
u 8. i 9. veku. Stvari su oti{le toliko daleko, da je
razre{ewe moralo biti potraeno na crkvenom sabo
ru. Za carigradsku vladu ovo nije bio ba{ povoqan
trenutak za prevazilaewe nastalih trvewa u redovi
ma crkve, delom zbog ponovne bolesti Andronika ,
a delom i zbog povoqnog razvoja spoqnopoliti~ke si
tuacije u vezi sa relativnim vizantijskim uspesima
koji su budili velika nadawa. Ovoga puta, me|utim,
ozbiqnost duhovne krize nije trpela odlagawa.
U crkvi Svete Sofije, uz prisustvo samog vasilev
sa i najuglednijih crkvenih i svetovnih velikodostoj
nika, ali i mno{tva radoznale prestoni~ke svetine,
carigradski patrijarh Jovan H Kaleka je 10. juna
1341. godine otvorio sabor.
37
Sv. Grigorije Palama i monasi obrazloili su

svoja mi{qewa i odbili Varlaamove optube. Doka
zali su, pomo}u svetoota~kih tekstova, razliku izme
|u boanske su{tine i nestvorene energije Boije
kao i da je Boanska svetlost nestvorena energija
Boija. Sabor je prihvatio obrazloewe monaha i car
se potpuno sloio i izjasnio sa ovim re~ima: Niko
od nas koji smo ~uli nije shvatio iz ovih re~i koji
slavoslove ovu boansku svetlost, da je boanska pri
roda vidqiva; jer iako su (svetiteqi) dospeli toliku
visinu sozercawa, ipak su videli blagodat i slavu
Boiju, ali ne i samu prirodu koja daje blagodat.
Grigorije Akindin se nije sloio i napustio je
sabor. Varlaam se na{ao u te{kom poloaju, i po save
tu patrijarha Jovana Kaleke, izvinuo se monasima,
koji su mu rado oprostili. Tako je zavr{en ovaj sabor
bez izdavawa specijalnog tomosa. Saborske odluke ob
javqene su patrijar{ijskom eniciklikom u kojoj se
izlae pobeda monaha isihasta, i kojom se nare|uje da
se dela Varlaamova uni{te. Nekoliko dana kasnije,
Varlaam je napustio Vizantiju i vratio se u Italiju,
dok je car Andronik umro iznenada.
Smrt imperatora pruila je Grigoriju Akindinu
priliku, po{to je smatrao da je sada zgodan momenat,
da produi svoju borbu protiv isihasta. Osu|uju}i
Varlaama, po~eo je da napada Palamu, poku{avaju}i
da opovrgne wegova shvatawa o razlici su{tine i
energije Boije. Na ovaj na~in ispada da Akindin
potvr|uje ono {to je Varlaam propovedao, iako ga je
prethodno bio osudio. Isihasta Dispat kae: Ono
{to misli Varlaam, misli i Akindin, jer niko ne moe
prihvatiti da postoji ma kakva razlika izme|u dogmata
Varlaama i Akindina. Ali po{to je Varlaam osu|en i
time stekao lo{u reputaciju, zato Akindin odbija da je
istomi{qenik Varlaamov. Isihasti su na istupawe
Akindina odmah reagovali, zahtevaju}i od patrijarha

saziv novog sabora. Patrijarh se tome suprotstavio,
38
ali isihaste su, u licu Jovana Kantakuzina, na{li

branioca, i tako je sabor sazvan avgusta 1341.god.
Rezultat ovog sabora bilo je izdavawe Saborskog tomosa, u kome se osu|uje Varlaam i svi oni koji sleduju
wegovom u~ewu, i zabrawuje se ubudu}e pokretawe ma
kakvih dogmatskim problema. Akindin je prihvatio odluke sabora, izbegav{i li~nu osudu. Ovako je
zavr{ena prva faza isihasti~kih sporova, ali su se
kasnije produili.
Drugu fazu sporova zbog vremenskog ograni~ewa
ne}emo pomiwati niti ulaziti u daqu problematiku
ovog pitawa, mada je i druga faza spora veoma intere
santna. Verovatno }e neko od u~esnika o tome re}i
vi{e i kompletnije izneti ovaj problem.

39
PRVI DEO
TEOLOGIJA ISIHAZMA
40
41
Prezviter dr Vladan Peri{i}

LI^NOST I SU[TINA U TEOLOGIJI
SVETOG GRIGORIJA PALAME
Da li u teologiji Svetog Grigorija Palame li~nost
ima prvenstvo nad su{tinom? Da li je Palama egzi
stencijalista? Da li su u pravu oni koji zagovaraju
personalisti~ko tuma~ewe Palaminih teolo{kih
stavova ili pak wihovi protivnici koji tvrde da je
re~ o u~itavawu modernih filosofskih pojmova i
koncepcija u vremenske i pojmovne okvire potpuno
tu|e i neprimerene savremenim filosofskim trendo
vima? Na ta i sli~na pitawa poku{a}u da odgovorim
analiziraju}i jedno, ali vano mesto iz Palaminog
opusa, naime wegov komentar odeqka Kwige izlaska
3,14:
... Herojepemceliosakkcelim
ocqjtrosarm,kkjtomtorosaatrcq
mkommautsumekgvetemai.
Ovo mesto se nalazi u Tre}oj Trijadi 2, 12, ali nije
razumqivo samo po sebi, to jest bez konteksta u koji ga

je Palama smestio, a koji po~iwe bar od po~etka 2,11, i
zavr{ava se samim krajem 2,12. Palama tu prvo podse}a
na odeqak iz dela O Boanskim imenima Dionisija Areopagita (2,7), u kojem on kae da ako nadsu{tastvenu
skrivenost (peqosiomjquvitgta) nazovemo Bogom,
time u stvari samo ozna~avamo od we nama poslatu
42
bogotvore}u silu, a ako je nazovemo ivotom, onda

ozna~avamo takvu ivotvornu silu itd. Shodno tome,
ako je nazovemo su{tinom (osa), tada mislimo na od
nadsu{tastvene skrivenosti nama poslatu su{t(in)otvore}u silu (osiopoirdmalir). Ako je to tako, nastav
qa daqe Palama, kako onda Varlaam misli da samo
jednoj od ovih sila (to jest su{tini) pripi{e bespo~et
nost (izjedna~avaju}i time Boga sa Wegovom su{tinom), a
ostalima (ivotu, svetlosti i sli~no) ne. I nastavqa:
Ili je svaka boanska sila bespo~etna, ili to nije
nijedna (Gcqpsamaqworheadmalrstimodela).
Jer, ako je samo jedna bespo~etna, onda je samo ona ne
stvorena, a ostale su, budu}i da imaju po~etak, stvore
ne. Tako Palama, uz pomo} Areopagita, pokazuje da
su{tina ne moe biti drugo ime za Boga, nego samo za
jednu od wegovih sila onu koja svemu {to postoji
daje su{tinu.
Tek sada dolazimo na na{ sredi{ni citat. Pala
ma nastavqa sa daqim mogu}nostima tuma~ewa onoga
{to bi Varlaam mogao podrazumevati pod su{tinom
i retori~ki pita: No, moda bi on rekao da pod
su{tinom podrazumeva ono {to u sebi sadri sve
ove sile na jedinstven i objediwavaju}i na~in?
(Akkqeditrosarjemokceim,tlomawrjamiay
rwommautpsartrdumleirtatar). U tom slu~aju,
veli Palama, trebalo bi da tako ne{to Varlaam nazove Bogom, jer smo za takav pojam od Crkve primili
takav naziv. I da bi to ilustrovao, navodi citirani
odeqak: I govore}i sa Mojsijem, Bog nije rekao: ja
sam su{tina, nego: ja-sam-Onaj-koji-jeste, jer Onajkoji-jeste nije iz su{tine nego je su{tina iz Onogakoji-jeste, po{to upravo Onaj-koji-jeste obuhvata u
sebi vascelo bitije.
Zavr{avaju}i ovu primedbu upu}enu Varlaamovom neodrivom izjedna~avawu Boga sa su{tinom
(po{to je ovaj tvrdio da je samo jedno bespo~etno, to jest

su{tina Boija), Palama dodaje da ~ak i ako umesto
43
re~i su{tina Varlaam koristi re~ Bog (kao {to

bi i trebalo ukoliko eli da ozna~i Onoga koji sve ove
sile sadri ujediwavaju}i ih na jedinstven na~in), on bi
onda trebalo da pridevu bespo~etan (maqwor) doda
i izraz po prirodi (vsei), te da kae: jedan je po
prirodi bespo~etni Bog (ervseimaqworHer), da ne
bi pome{ao Boga Koji je nestvoren i bespo~etan po

prirodi sa svetima koji su to isto po blagodati (wqiti).
Jer, ako sve ove sile postoje u Bogu koji je jedini po
prirodi bespo~etan i nestvoren, onda su i one takve
(to jest bespo~etne i nestvorene), a to je upravo suprotno
Varlaamovom tvr|ewu da su Boije sile stvorene
(jtista). Prema tome, neodrivo je Varlaamovo u~ewe
o Boijim silama kao stvorenim (tvarnim) quod erat
demonstrandum.
Bez obzira na konkluzivnost ovog Palaminog argu
menta, koju }emo sada ostaviti po strani, trebalo je
ipak ovaj argument navesti in extenso, jer se samo iz
wegove celine da sagledati smisao i domet na po~etku
navedenog odeqka o Onome-koji-jeste. Naime, problem
koji se name}e u vezi sa pitawima postavqenim na
po~etku teksta jeste: da li se termini bitije (temai)
i su{tina (osa) iz citiranog odeqka odnose na: 1)
Boga, ili 2) boanske sile od kojih je ovde za na{
problem centralna, ve} pomiwana, su{t(in)otvore}a
sila (osiopoirdmalir) Boija? Jer, ako je u pitawu
ono prvo, onda je odgovor na pitawe da li u Bogu li~
nost ima prvenstvo nad su{tinom ve} dat. Naime, po
{to Onaj-koji-jeste iz sebe izvodi svoju sopstvenu su
{tinu, a nikako ne obratno, onda on, kao li~nost, ima
prvenstvo nad wom. No, ako je u pitawu ovo drugo, onda
prvenstvo li~nosti Boije nad wegovom su{tinom uop
{te nije o~igledno. Naprotiv, tvr|ewe da je su{tina
iz Onoga-koji-jeste, a ne obratno, zna~ilo bi samo to
da ivotvorna, su{t(in)otvorna i ostale sile Boije
poti~u od samoga Boga (Onoga-koji-jeste) kao pripadaju}e Wegovoj nestvorenoj prirodi, a nisu stvorene (tvar
44
ne) (kao {to je to, na primer, mislio Varlaam). U redovima

koji slede poku{a}u da pokaem: a) da je u konkret
nom slu~aju ovog Palaminog odeqka u pitawu ova dru
ga alternativa, i b) da uprkos tome vai prvenstvo
li~nosti Boije nad Wegovom su{tinom.
a)
Po~e}u Majendorfovim prevodom i tuma~ewem
navedenog odeqka koji je trebalo da pokae kako je
Palamina teologija personalisti~ka. U svom pozna
tom i uticajnom delu o Palami1) Majendorf zagovara
ispravno gledi{te da je boanska li~nost izvor a ne
proizvod prirode (divine person source and not product
of nature),2) ali ga, naalost, zasniva na pogre{nom argu
mentu, naime na takvom tuma~ewu Palaminog komen
tara o tome da Onaj-koji-jeste nije iz su{tine, nego je
su{tina iz Onoga-koji-jeste, iz koga sledi da Palama
ovde pod su{tinom podrazumeva Boiju su{tinu (u
kom slu~aju bi Majendorfovo argumentisawe bilo ta~no).
[tavi{e, Majendorf gre{i i u prevodu pomenutog
odeqka, jer sadraj Palaminog retori~kog pitawa
upu}enog Varlaamu pripisuje samom Varlaamu.3) Tako
ispada da Varlaam tvrdi ono {to Palama pretpostav
qa da bi ovaj mogao tvrditi ukoliko bi eleo da zadr
i termin su{tina kao sinonim za Boga. Naravno,
logi~ki gledano, pobijawe argumenta koji navodno ide
u prilog jednom gledi{tu ne pobija i samo to gledi
{te, ali je psiholo{ki gledano upravo tako.4)
Ono {to pokazuje da se u ovom Palaminom odeqku
radi ne o boanskoj su{tini nego o su{t(in)otvore}oj
sili Boijoj je, pre svega, ve} izneti kontekst u koji
Palama sme{ta ovaj argument, a potom i ~iwenica da
se u ovom tekstu Palama oslawa direktno na spis Dio
nisija Areopagita O Boanskim imenima. U 4. odeqku
poglavqa ovoga spisa Dionisije pi{e da je Onaj-koji-jeste (m) nadsu{tastven vascelom bitiju (kou
toemai...peqosior), te da je otuda i su{tina iz Onoga-koji-jeste (jtomtor...jaosa). A po{to je su{tina
45
ovde navedena kao jedan u nizu sa ostalim pojmovima

koji se svi odnose na tvorevinu (am,m,wqmor,cmesir,c
imlemom), to onda i ona ozna~ava ne 1) Boiju su{tinu,
nego 2) Boiju silu koja daje su{tinu i postojawe svim
stvorenim bi}ima (osiopoirdmalir). Stoga, zakqu~uje
Dionisije, Bog obuhvata u sebi vascelo bit ije
(kommauttemaisumeikgvr), {to Palama ponavqa
gotovo doslovno (kommautsumekgvetemai).5)
[tavi{e, u 16. odeqku spisa O Boanskim energi
jama Palama zastupa gledi{te da ne samo izrazi kao
{to su svetlost, istina ili ivot nego i Onaj-koji-jeste i Bog ozna~avaju ne nadsu{tastvenu su
{tinu (peqosiorosa), po{to ona nadilazi svako
imenovawe (rpeqjeilmgpamtrmlator), nego samo
Boije energije (jaatcqpeqatrautmmlas
emJqiorkcym,celimjaHerjatvrja
kheiajafy[...]jatatatomoummeqceimmlata).
A po{to, kako izgleda, ne postoji tre}e mesto u Pala

minom opusu u kojem bi on pomiwao Onoga-koji-jeste (iz
Kwige izlaska 3,14), to se teza o prvenstvu li~nosti nad
su{tinom u Bogu ne d zasnovati na wegovom tuma~ewu
stava da ocqjtrosarm,kkjtomtorosa,
po{to bi se ovo mesto moglo parafrazirati na slede}i
na~in: Onaj-koji-jeste nije i sam iz one Wegove sile koja
tvori i sa~iwava su{tinu tvarnih bi}a (a koja je samo

jedna od Wegovih sila), nego je, obratno, ta su{t(in)otvo
re}a sila (kao i sve ostale Wegove sile) iz Onoga-koji-jeste. No, iako se stav o prvenstvu li~nosti nad
su{tinom u Bogu ne moe utemeqiti na Majendorfov

(sk)om tuma~ewu ovog odeqka, to ipak nije dovoqan
razlog da se i sam taj stav odbaci, {to }e, nadam se,
postati o~igledno iz onoga {to sledi.
b)
1) Ako bi bilo ta~no6) da u Trijadi 2,12, termini
emai i osa, budu}i suprotstavqeni terminu Bog ili
m, ozna~avaju tvorevinu, onda bi bilo ta~no i to da
46
bi ime koje najta~nije ozna~ava Boga po sebi bilo

Tvorac, po{to ocqjtrosarm,kkjtomtor
osa. Takvo shvatawe bi nas, me|utim, vratilo na
origenizam, u kojem Bog mora biti Tvorac, a time i
tvorevina mora (bar kao zamisao Boija) biti save~na
Bogu. To bi nas, potom, odvelo u prihvatawe nune
veze Tvorca i tvorevine (to jest Boga i sveta), kao i do
poricawa Boije slobode u odnosu na svet, {to bi re
zultovalo neslobodnim, dakle bezli~nim Bogom (po{to
je Boanska neslobodna li~nost contradictio in adjecto).
Bog je, naime, Bog, bio On Tvorac ili ne.
2) Ako je i ta~no da u navedenim odeqcima kod
Palame osa ozna~ava osiopoirdmalir ili ~ak su
{tinu stvorenih bi}a, ipak su{tina samoga Boga
ostaje su{tina Li~nosti, te tako nikada nije po sebi
bezli~na. Energije su, dodu{e, energije su{tine, ali
su{tine koja nikada nije gola, nego je su{tina Li~
nosti Svete Trojice. Su{tina po sebi ne postoji
niti moe postojati. Su{tina je uvek ne~ija su{ti
na. I kao {to ne postoji su{tina ~oveka izvan Petra,
Pavla i ostalih qudi, tako ne postoji ni su{tina
Boga izvan Lic Svete Trojice. Dakle, su{tina Bo
ija postoji zato {to postoje Otac, Sin i Sveti Duh.
Kada ne bi bilo Li~nosti Svete Trojice, ne bi bilo
ni Boije su{tine.
3) Ako je i ta~no da su izrazi nabrojani u 16. odeq
ku spisa O Boanskim energijama samo izrazi za Boije
energije, ipak ne treba smetnuti sa uma da su te ener
gije uvek li~ne, da ukazuju na li~nost, da otkrivaju
li~nost, te da, naravno, ne postoje bez li~nosti.7) Sveta
Trojica ima su{tinu koja je energetska, ali se ove
Boanske energije saop{tavaju tvorevini iskqu~ivo
putem Boanskih Li~nosti, a nikako bezli~nim iz
livom bezli~ne su{tine. Ta~no je da energije pripadaju
su{tini, ali je isto tako ta~no i da su{tina pripada
li~nosti. Stoga je svako delovawe Boije li~no. Jer,
boanske energije su uli~nostwene (xPXSVWDWHU), a ni
47
kada bezli~ne, po{to ih uli~nostwuju (xPXSRVWDVLeIRXP)

Lica Svete Trojice, koja su imaoci prirode ~ije su
to energije. U Bogu, dakle, ne deluje su{tina, nego ne
ka od Boanskih Li~nosti koja je nosilac te delatne
su{tine. A Li~nosti Svete Trojice uvek deluju skupa,
uvek sadejstvuju (sumemeqcom), budu}i da imaju istu su
{tinu, iste energije i istu voqu. Ne postoji energija
koju bi imalo samo jedno Lice Svete Trojice a da je
istovremeno nemaju i druga dva, budu}i da su energije
svojstva iste im prirode. Tako i Boanska su{tina
i Boanske energije te su{tine upu}uju na Boanske
Li~nosti, jer je sama su{tina Boija li~na. Pa kako
bi, onda, wene energije mogle biti bezli~ne?
4) Ako Palama nigde i ne tvrdi eksplicitno da Bog
slobodno proizvodi svoju sopstvenu su{tinu, dokaz
za to svakako nije taj {to Palama odbacuje navodno
Plotinovo gledi{te kako Bog upravo to ~ini.8) No,
ako pogledamo {estu Eneadu (8,20,20-22), gde Plotin o
vrhunskom Bi}u zaista kae da ako bi bilo ta~no
re}i da on sadri samoga sebe, tada bi on sam i proiz
vodio sebe (edatratmqhrkcetesumweim,atr
stijapaqcymautm), to ipak ne}e biti ta~no da se
ovde radi o tome da, prema Plotinu, Bog slobodno pro
izvodi svoju sopstvenu su{tinu. Jer, samo nekoliko
redova nie Plotin obja{wava da samo ako zaista
postoji neki (trenutak) vremena od koga je po~eo (da
postoji), (tek) tada bi se u pravom smislu te re~i moglo
re}i da On stvara sebe, a ina~e, ako On postoji i pre
ve~nosti, to (stvarawe samoga sebe) onda treba shvatiti
samo u prenosnom smislu sklada tog stvarawa i Wega
samog (8,20,23-27). A u istoj Eneadi (8,21,20-23) Plotin,
obja{wavaju}i, dodaje kako to da on sadri samoga
sebe, ako se to ispravno tvrdi, to treba shvatiti kao
da sve ostalo {to on sadri u sebi postoji na osnovu
nekog u~estvovawa u wemu, i sve se svodi na wega
(tdsumweimautmotykgptommoem,etirqhratvh
ccoito,rtlmkkapmtasastpaqtotousumwetaile
48
touscqtimiatost,jaertotomacycpmtym).9)
Plotin, dakle, ne kae da Bog slobodno stvara svo

ju sopstvenu su{tinu, nego da sve stvoreno postoji sa
mo zato {to ga je Bog stvorio i {to ga i daqe odrava
u postojawu. I uprkos terminolo{koj sli~nosti
[Palama u 2. slovu Protiv Grigore koristi izraz samo
proizvode}i (atopqajtor), {to li~i na Plotinovo
paqcymautm], Palama ne odbacuje ovo Plotinovo
personalisti~ko stanovi{te, po{to, kao {to smo
videli, ono to i nije, ve} odbacuje mogu}nost da Boi
ja su{tina proizvodi samu sebe. Kada bi, veli Pala
ma, u pravu bio Grigora, a ne Dionisije Areopagit i
Maksim Ispovednik, onda bi Boija su{tina bila
samoproizvode}a, a Bog (bi bio) otac samome sebi
(DWRSeTDMWRU|VWDLRVDWR+HRMDDWRSeW\T+HU).
Prema tome, niti je ta~no da je Plotinovo stanovi{te
personalisti~ko, niti mu se Palama suprotstavqa.
Ono ~emu se on protivi jeste mogu}nost da Boija su
{tina moe proizvoditi samu sebe. Jer, prema Pala
mi, ona deluje iskqu~ivo delovawem Li~nosti koje su
nosioci te su{tine.
Zakqu~ak
) Kao uostalom ni kod ostalih Svetih otaca, tako
ni kod Palame ne postoji suprotstavqawe li~nosti
i su{tine. One uvek idu zajedno. Li~nost uvek ima
su{tinu, a su{tina nikada nije gola, to jest ne po
stoji sama po sebi, izdvojeno od li~nosti koja je wen
nosilac.
) Ako se u novije vreme, ipak, govori o pretho|e
wu li~nosti nad su{tinom, onda to, naravno, ne treba
shvatiti u smislu vremenskog pretho|ewa (kao da bi prvo
postojala li~nost, pa tek onda su{tina), ve} u smislu koji
je donekle nalik onom kod logi~kog pretho|ewa. Tu su,
naime, antecedens i konsekvens istovremeni, ali prvi
prethodi drugom u smislu logi~kog uslovqavawa. Na
sli~an na~in, re}i da li~nost prethodi su{tini, a
49
ne obratno, zna~ilo bi, grubo govore}i, da od li~nosti

moemo da zakqu~imo na su{tinu, a da obrnuto ne
vai, jer su{tina sama po sebi i iz sebe ne moe izne
driti li~nost. Otuda je uzrok (DWLRP) ili uslov svega
u Bogu Li~nost O~eva. Otac: 1) ra|a Sina i ishodi
Svetog Duha, 2) omogu}ava su{tini da postoji (jer sama
po sebi, to jest gola, ona to ne moe), i 3) uli~nostwuje
(mupostasifei) energije svoje su{tine.
) Dodu{e, treba voditi ra~una o tome da ne
upotrebqavamo olako termine personalizam ili
egzistencijalizam i wima sli~ne, budu}i da svi
oni, u savremenoj evropskoj filosofiji, ve} imaju koliko-toliko odre|en filosofski sadraj, te da su ba{
zbog toga te{ko prenosivi na jedinstvenu, unikatnu
stvarnost Svete Trojice. Naime, Li~nosti Svete Tro
jice nisu li~nosti u na{em psiholo{kom, intelek
tualnom, pa ~ak ni egzistencijalnom smislu. One su u
najve}em mogu}em stepenu jedinstvene i besprimerne.
A ta doslovna neponovqivost wihova, zbog koje svako
preno{ewe na wih kategorija iz oblasti vantroji~nog
postojawa izaziva sumwi~avost i nedoumice, plod
je posebnih unutartroji~nih odnosa, koji su, opet,
rezultat, u najapsolutnijem smislu, jedinstvenog
delawa Li~nosti Boga Oca. Stoga i u hri{}anskom
poimawu (teologiji) ivoga Boga i u hri{}anskom
blagodarewu (evharistiji) ivome Bogu Otac ostaje
ime nad imenima najvi{a i najdubqa heomula.
Naravou~enije 1: ovaj primer sa Palaminim tuma~e
wem odnosa Onoga-koji-jeste i su{tine opomiwe nas

da budemo veoma paqivi u izboru argumenata u
prilog teze koju zastupamo, po{to argumenti koji se
mogu oboriti ne}e, dodu{e, logi~ki gledano, oboriti
i samu tezu, ali }e je, psiholo{ki gledano, u~initi
sumwivom i neprihvatqivom, a to je ono {to najmawe
elimo.
50
Naravou~enije 2: ovaj isti primer pokazuje tako|e

i to da upori{ne ta~ke teze o prvenstvu li~nosti nad
prirodom u Bogu ne treba traiti u nepromi{qenim
tuma~ewima na prvi pogled privla~nih biblijskih
i ota~kih perikopa, nego pre svega u duboko pravosla
vnom u~ewu o monarhiji Boga Oca i na woj zasnovanim
unutartroji~nim odnosima kako izme|u samih Bo
anskih Li~nosti tako i izme|u Boanskih Li~no
sti, s jedne, i boanske prirode, s druge strane.
Napomene
1)
Introduction a letude de Gregoire Palamas, Editions du Seuil, Paris,
1959. Engleski prevod sa~inio George Lawrence, A Study of Gregory
Palamas, The Faith Press, London, 1964.
2)
A study of Gregory Palamas, 212.
3)
To je dobro zapazio John Demetracopulos, Is Gregory Palamas
an Existentialist? , Athens, 1996, 17.
4)
Upravo je u tome slabost glavnog argumenta celog Dimitra
kopulosovog rada {to, pokazuju}i da je Majendorfovo tuma~ewe
Palaminog odeqka neodrivo, ~ini nedopustivi skok zakqu~u
ju}i da je neodriva i sama teza o prvenstvu li~nosti nad su{ti
nom, koju je takvo tuma~ewe trebalo da potkrepi.
5)
I Jovan Romanidis je primetio da Majendorf citira
ovaj odeqak izvan konteksta. Palama ovde upotrebqava termin
su{ tina u dionisijevskom smislu su{t (in)otvore}e sile
(RVLRSRLUGPDOLU), a ne u dionisijevskom smislu nadsu{tastvene
skrivenosti (peqosiomjquvitgta), {to bi bilo ekvivalentno
Majendorfovoj upotrebi termina su{tina ili priroda u razvi
jawu wegove teorije o personalizmu, Notes on the Palamite Contro
versy and Related Topics, in: Greek Orthodox Review 9, 2, 1963-1964,

169.
Kao {to tvrdi Dimitrakopulos, op. cit., 38.

Kao {to je to ubedqivo pokazao Stavros Jagazoglu, 3TRNHFO
emastheokocatmjtstymmeqceim,Tqtior,Jateqmg, 1992, 74-91.
6)
7)
51
8)
Dimitrakopulos, op. cit., 19-28, posebno str. 25, zagovara ba{
takvo mi{qewe tvrde}i da Palama odbacuje kao prosto brbqa
we ovo veoma personalisti~ko gledi{te koje mu je proizvoqno
pripisao Majendorf, a koje je, u stvari, Plotinovo delo: naime
gledi{te da Bog slobodno proizvodi svoju sopstvenu su{tinu.
9)
PLOTINI OPERA, EDIDERVNT Paul Henry et Hans-Rudolf Schwy
zer, tomus III, Enneas VI, OXONII, E TYPO-GRAPHEO CLARENDONI
ANO, MCMLXXXII, 269.
Stavros Jagazoglu
SVETOTAJINSKI ISIHAZAM
Eklisiolo{ke pretpostavke bogoslovqa
Svetog Grigorija Palame
Za pravoslavni Istok paradoksalne teorije kala

brijskog monaha Varlaama, u vezi bogoslovskih tema
i wegovih primedbi na isihasti~ku praksu monaha,
bile su one koje su dale povoda iskrsavawu bogoslov
skog lika svetoga Grigorija Palame na istorijskoj
pozornici 14-og veka.
Prednost crkvenog iskustva nad svakim intelek
tualnim pristupom bogoslovskim istinama, tihova
teqni nauk umne molitve, razlikovawe boanske
su{tine u kojoj se ne moe u~estvovati od boanskih
energija u kojima moe, nestvoreni karakter i zna~e
we tavorske svetlosti, prosvetqewe, bogozrewe i sje
diwewe ~oveka sa Bogom kao izvanredni spasiteqski
doga|aj Crkve koji je bogoslovski utemeqen na uzajam
52
nom proimawu Hristologije i Pnevmatologije, ~ine

osnovne osovine u~ewa svetog Grigorija Palame.
Pomesni Sabori 14-og veka u Carigradu (1341, 1347,
1351 i 1368) eklisiolo{ki su opravdali bogoslovske
borbe svetoga Grigorija i prihvatili wegovo u~ewe o
nestvorenim energijama kao anatomiju i nadovezivawe
na prethodno ota~ko predawe.
Nakon dugog perioda vavilonskog ropstva pravo
slavnih na~elima zapadne metafizike, savremena
pravoslavna bogoslovska misao prosto je obnovila
svoje interesovawe za u~ewem svetoga Grigorija, i
u tom koraku ona je bukvalno bila rekonstruisana,
uzimaju}i za svoju osnovu ota~ko predawe arhiepiskopa Solunskog, u dinami~nom dvigu ka samopoznawu i
svojeobrazno{}u naspram Zapada.
U na{em dobu sveti Grigorije Palama predstav
qen je kao bogoslov dogmat koji je koncentrisao svoje
u~ewe na ~uvenom razlikovawu su{tine od energija,
ili kao u~iteq umne molitve i pobornik isihast.
No u, od samoga po~etka protivpalamitskoj kli

mi, mnogi zapadni istraìva~i ocenili su da je u~ewe
svetoga Grigorija bilo li{eno svakog biblijskog i
ota~kog utemeqewa i da ono predstavqa ponovni uzlaz
ka neoplatonisti~koj metafizici i usijanizmu iz
dela psevdo-Dionisija. Energije proisti~u iz bo
ànske su{tine i nikako se ne vezuju za lica Svete
Trojice, niti u ve~nosti, niti u istoriji boànskoga
domostroja. Ontolo{ka zavisnost energija od boàn
ske su{tine umawuje, ako potpuno ne uklawa, wihovu
spasiteqsku ulogu. în i naro~ito delo o~ove~ewa
Boga Logosa preuzima da izvr{i neipostazirana
energija boànske su{tine. Tako Palaminom isihaz
mu i bogoslovqu nije potrebno nikakvo hristolo{ko
ili bogoslovsko u~ewe, i u stvari ono predstavqa po
vratak na nauku o prostom Bogu mistika. Iz palamit
ske duhovnosti odsustvuje sloboda li~nosti a vlada
53
nu`nost su{tine. Sa druge strane, nedostatak antro

pologije utemeqene na Hristologiji svrstava pala
mitsko bogoslovqe i isihazam u ikonobora~ke pokre
te. Na ovakvo podcewivawe dela Hristovog reagova}e
Nikola Kavasila. Suprotnost izme|u Kavasile i
isihazma ne razlikuje se samo po svojoj tematici i
re~niku, nego ima glasovitu korenitu dimenziju.
Sami istraiva~i zastupaju slede}e mi{qewe:
naime, ako je Nikola Kavasila centrirao ivot u
Hristu oko Tajni Crkve, Grigorije Palama je utemeqio
primawe boanske blagodati u van-svetotajinskoj
klimi, odnosno u onome {to se vezuje za razli~ite
stupweve u tihovateqnom vaspitawu monaha. Kavasila
je reagovao na iskqu~ivost i pnevmatokratski eklekticizam isihasta, navodno, predstavqaju}i ivot
u tajnama kao hristocentri~nu duhovnost vernika
u svetu, kao zajedni~ko u~e{}e evharistijskog tela
Hristovog u gledawu nestvorene svetlosti od strane
izabranih. Tako, ako Kavasila predlae liturgij
sko-svetotajinsku Eklisiologiju i blago~estivost,
Palama se pojavquje kao onaj koji uvodi iskqu~ivo
terapeutsku Eklisiologiju, koja za ciq duhovnog
ivota postavqa drawe zapovesti i umnu molitvu,
~ime se jedino moe sti}i do neposrednog gledawa
nestvorene slave Boije.
Ako ove albe i kritike zapadne teologije koje
jasno stvaraju ratobornu atmosferu, ocenimo kao ar
bitrarne i ne toliko mu~ne za nas, ponovno prihvata
we bogoslovqa svetoga Grigorija Palame donosi nam
na pozornicu, rekli bismo, jedan unutra{wi problem
novije pravoslavne misli. Mnogi, uglavnom ruski teo
lozi i intelektualci (Homjakov, Solovjev, Florenski,
Bulgakov, Karsavin, Ber|ajev), uhva}eni u zamku pretho
dno ve} obrazovane klime hristomonizma u Zapadnoj
Crkvi i teologiji, uz prate}e umawewe li~nosti i
dela Svetoga Duha, kao posebnu prepoznatqivu osobi
nu Pravoslavqa shvatili su prvenstvo Pnevmatologi
54
je nad Hristologijom. Naime V. Loski nastavio je u

tom pravcu i u teolo{koj sistematizaciji ove ideje
u okvirima dva jasno odvojena domostroja, Hristovog
sa jedne strane, i Svetoga Duha sa druge. Ako Hristolo
gija, domostroj Hrista, predstavqa objektivni vid
Crkve i ti~e se terapije qudske prirode uop{te,
Pnevmatologija, domostroj Svetoga Duha, vezuje se za
posebne qudske ipostasi, obezbe|uju}i im slobodu
i razlu~ivawe na planu li~nosti. Izme|u Pnevmatologije, koja izraava razli~ite projave boanske
blagodati u licima vernika, uglavnom prosvetqewe
i wihovo oboewe, i Hristologije koja obuhvata
Svete Tajne i svaki drugi institucionalni izraz
crkvenoga tela, daje se primetiti jedan dijalekti~ki
naboj, koji je pandan onome koji razlikuje li~nost
od prirode, slobodu od nunosti, eshaton od istorije.
Domostroj Svet oga Duha po Loskom se temeqi na
razvijawu pnevmatolo{ke struje na Istoku koja je
nakon sedmog veka nasledila onu hristolo{ku i poprimila svoj kona~ni oblik u u~ewu svetoga Grigorija
Palame o nestvorenim energijama, o podvini~koj
duhovnosti i o gledawu nestvorene svetlosti. Odjek
i uticaj gledi{ta Loskog me|u pravoslavnima, u
spoju sa obnavqawem palamitskog u~ewa i op{tem
zaokretu posledwih decenija ka trezvenoumnom i
podvini~kom predawu done}e na pozornicu ~itav
niz bogoslovskih i pastirskih problema, a u vezi sa
uveliko polemi~kim odnosom izme|u institucion
alnog i harizmati~nog elementa crkvenog ivota i
stalno }e insistirati na ispravnom i punom odnosu
Hristologije i Pnevmatologije.
Dakle, u kakvom su odnosu Hristos, vernici i Sve
ti Duh Crkve? Da li je mogu}e teolo{ki opravdati
vezanost Svetih Tajni iskqu~ivo za Hristologiju, a
projave harizmati~nog ivota vernika jednostrano
za Pnevmatologiju? Da li ~esto uo~qive nejednake
podele svetoduhovnog ivota monaha i misti~ne
55
pobonosti vernih u svetu mogu na}i svoju potporu u

ikonomiji, izdvojenoj samo za izabrane? Da li je evha
ristijsko iskustvo i konstituisawe crkvenog tela
mogu}e razlikovati ili smatrati mawe vrednim od
misticizma podvini~kog ivota? Da li je mogu}e
da se isihasti~ka praksa, stupwevi duhovnog usavr
{avawa i iskustvo oboewa razlikuju od svetotajin
skog ivota? Kakav je pak poloaj i zna~aj Svetih
Tajni u u~ewu svetoga tihovateqa? Da li je zaista
bogoslovqe i uporedo iskustvo boanske blagodati
iznad, ili izvan misti~kog ivota? Mi{qewa smo u
svakom slu~aju da i samo oblikovawe sli~nih sudova,
pretpostavki i pitawa ~ini veliku nepravdu bogo
slovskoj misli Solunskog arhiepiskopa, a u najboqem
slu~aju, ovako ne{to dalo bi se opravdati samo wenim
nepoznavawem.
Odaju}i po~ast 650 godi{wici Sabornog Tomosa
iz 1351.g, smatrali smo celishodnim da prikaemo
nesalomivo jedinstvo i sraslost svetotajinskog i pod
vini~kog ivota u u~ewu svetog Grigorija Palame.
Ova dva vida iskustva Crkve, koja stalno blagovesti
zajednicu oboewa, utemequju vanredan izraz pra
voslavnog tihovawa.
Pre nego {to pre|emo na posebno razmatrawe ovog
pitawa, osvrnu}emo se na neke indikativne elemente
iz samog podvini~ko-liturgijskog iskustva i gle
di{ta svetoga Grigorija.
Prvo i osnovno, za na{eg u~iteqa isihastu ne
postavqa se pitawe dvojne etike, koja bi razdvajala
duhovnost monaha od pobo`nosti vernih u svetu. Ako
savr{ena qubav, koja se zadobija uzdràwem, tihova
wem i trezvenoumqem prili~i uglavnom ot{elnici
ma, ipak i oni koji se ve`baju u upotrebqavawu stvari
iz prirode u svetu saglasno Bo`jim zapovestima, i
oni stiù do upravo istog rezultata, odnosno do savr
{ene qubavi. Prema svedo~ewima wegovog ìtija koje
je sastavio patrijarh Filotej Kokin, Palama nije
56
smatrao neprestanu molitvu iskqu~ivom povlasticom

ot{elni~kog ìvota, nego je sam davao podsticaja i
muèvima, i ènama i deci, i mudrima i neznalci
ma, i svima zajedno na weno upra`wavawe. Zbog tog
razloga glavna pitawa u trijadama u korist onih koji
tihuju o tihovawu, o umnoj molitvi, gledawu nestvo
rene svetlosti ponavqaju se ~esto i u pastirskim
propovedima Solunskog arhiepiskopa. Kao ot{elnik
u Veriji i Velikoj Lavri Svete Gore sveti Grigorije,
iako se povla~io u potpunu samo}u i tihovawe, on
je Subotom i Nedeqom u svetotajinskoj `rtvi sa
bra}om prethodno izrekav{i duhovnu propoved i re~
o sjediwewu suvereno u~estvovao u zajedni~arskom
crkvenom ìvotu. Sve to zato {to se li~no iskustvo
tihovateqa ne d razdvojiti, nego je jedinstveno i
nalazi svoju puno}u u obrednom sabrawu Crkve, upravo
kao {to samo ustajawe (...) na molitvu u sabrawu vodi
ka Bogu. Dok je bio iguman manastira Esfigmen na{
u~iteq isihasta pridavao je naro~itu pa`wu i dobro
toqubqe obrednom ìvotu i savr{avawu Svetih Tajni
nadahwuju}i sve{tenosluèwem svoju bra}u i saslu
ìteqe. Tako|e je karakteristi~no da je svetogorski
bogoslov smatrao Vrlaamovo odsustvo iz boànske
Evharistije za sve vreme wegovog boravka na Istoku ne
pobitnim dokazom da kalabrijski monah nikada nije
ni bio ~lan Pravoslavne Crkve, ve} da je od po~etka
pripadao latinskoj veri koju je i izraàvao u svojim
teorijama. Kao episkop, sveti Grigorije li~no svedo
~i svakodnevno savr{avawe i zajedni~arewe u Svetim
Tajnama boànske Evharistije. On ujedno podsti~e
svoju pastvu da svako prisustvuje bogopredawskim ne
deqnim sabrawima Crkve, koja ikonizuju vaskrsno
prisustvo i eshatolo{ki dolazak Hrista, ali ih isto
tako podsti~e na iskreno i bez osude pri~e{}ivawe
Spasiteqevim svetim telom i krvqu.
Treba naglasiti saglasno saborskim odlukama iz
14-og veka, da sve ono {to je sveti Grigorije Palama
57
napisao o podvini{tvu, sijawu svetlosti i oboewu

nije imalo za ciq samo da podri vi{evekovno isi
hasti~ko predawe na Istoku, nego na kraju krajeva
samu pravoslavnu veru, koju je Varlaam izlagao vrlo
sumwivo u svojim po prvi put tada slu{anim teori
jama. Za kalabrijskog monaha teologija se iscrpquje
umnom apofatikom i misaonom analogijom. Pogre{no
tuma~e}i smisao mnogih re~i Dionisija Areopagita
Varlaam je smatrao da sveti oblak u koji je u{ao Moj
sije na Sinaju nije sadrao nikakav transcedentni
prizor, nego je prosto predstavqao li{enost i pot
puno neznawe. Ova neshvatqivost predstavqa kona~ni
i najvi{i oblik bogopoznawa, a prizori i svetlost
koje je video Mojsije u onom oblaku nisu bili ni{ta
drugo nego simvoli~ke vizije koje se daju registrovati.
Ali i svetlost koju su videli u~enici na Tavoru
mogla se osetiti pa ~ak i videti; tvarni simvol bo
anstva. Kada isihasti kau da vide neku svetlost,
onda ona ne moe a da ne bude osetna i simvoli~ka,
kao {to to uostalom vai za sve vizije svetiteqa. Po
Varlaamu, ne samo svetlost isihasta, nego i Svete taj
ne i liturgijski ivot Crkve ne predstavqaju ni{ta
drugo nego simvoli~ke predstave koje vode u umne i
nematerijalne arhetipe. Najsavr{enije bogozrewe je
znawe o stvorenim bi}ima, a to zavisi od ~ovekovih
prirodnih sposobnosti.
Po svetom Grigoriju oboewe je nestvoreni dar
Boiji a ne posledica prirodnog podraavawa, spo
sobnosti ili napredovawa konkretnog ~oveka. Obzi
rom da na{ mudroqubac i monah svojim li~nim
prim erom svedo~i kako se sagla{ava u svemu sa
Dionisijem Areopagitom, Palama prilae jedan
kqu~ni odlom ak iz dela pisca crkvene jerarhije :
Na{ porod }e biti, koliko je to dostino, jedino i
samo upodobqavawe Bogu i jedinstvo onih koji qube
samo naj~astivije zapovesti i sve{tenosluewa.
58
Ovaj odeqak nije kqu~ni samo za postavqawe okvira

isihasti~kih raspri, ve} on osvetqava i neraskidiv
odnos izme|u Svetih Tajni i podviga u u~ewu svetoga
Grigorija, i {ire u pravoslavnom predawu.
Prevazi{av{i svojim primernim bogoslovskim
metodom Varlaamov koncept o oboewu kao prirod
nom nastrojewu i podraavawu, sveti Grigorije na
gla{ava jedinstveno i spregnuto gledawe na Svete Taj
ne i podvig. Wegova bogoslovska borba ima svoj centar
u nestvorenom karakteru od kr{tewa i pre svetih
tajni primaju}e blagodati, koja se nastawuje u ~ove
ku i ostvaruje oboewe svetih. Ali i sama mogu}nost
drewa zapovesti ima svoju podlogu i polazi{te u
blagodati Svetoga Duha, koju primaju svi vernici u
svetoj tajni Kr{tewa. Nijedno iskustvo ili duhov
nost Crkva ne moe da shvati, ako ove nemaju za svoju
osnovu i zamajac nestvorenu blagodat Svetih Tajni.
Polazi{te bogodejstva vernih je doga|aj kr{tewa.
Osve}ewe i zajednica Svetoga Duha aktivira tokom
kr{tewa usinovqewe vernih u Hristu koje preva
zilazi wihovu biolo{ku ipostas.
Potpuni dar, blagodat kr{tewa ostaje trajno na
~oveku po boijem ~ovekoqubqu. No, ako je ova blago
dat neodstrawiva, o~uvawe ~istote i osve}ewa podle
e slobodnoj voqi vernika. Nova tvar i sloboda od
smrti, iako nam je data kr{tewem zabadava, svakako
da treba da se o~uvaju do kraja i na{im prihvatawem
i saradwom kako bi boansko usinovqewe i sanasled
stvo sa Hristom bili sigurni i neraspadqivi u budu}em veku Carstva.
Po kr{tewu, sveta tajna tajnoga hleba i krvi
ozna~ava harizmati~no u~e{}e vernika u Hristovoj
krsnoj `rtvi i vaskrsewu. Kako kr{tewe tako je i
zajedni~arewe u boànskoj Evharistiji potpuni dar.
Ove dve, za vernika bezbolne Svete Tajne temeqe se i
istinito ikonizuju Hristove bolne strasti. Shodno
tome, u kr{tewu i Evharistiji nemamo simvoli~ko
59
podse}awe na delo Hristovo, nego svetotajinske na

~ine kojima je boànska blagodat u~esnik kao delat
nog prisustva Hrista, pruàju}i oboèwe celokupnoj
qudskoj li~nosti. Iz ove dve Svete Tajne proizilazi
spasewe i oboèwe i u wima se sa-vozglavquje celoku
pni domostroj bogo~oveka.
U~e{}e u svetotajinskom savr{avawu, u zajednici
i sabrawu boanske Evharistije prua savr{enu
i neraskidivu spregu, sjediwewe i sme{avawe sa
Hristom. No, ovde se ne radi o u~e{}u u boanskoj
prirodi Hrista kako je to mislio Akindin, nego o
zajednici u ipostaziranoj qudskoj prirodi jednoga
Boga, zajednici koja postaje stalni i neiscrpni izvor
osve}ewa i blagodati, a u kojoj dolazi do pretvarawa
evharistijskih darova. Sveti Grigorije nagla{ava da
se hleb i vino iz Evharistije pretvaraju u telo i krv
Hristovu daruju}i na taj na~in u~e{}e u nestvorenim
energijama Boijim koje ga konstitui{u. Dakle,
podrazumeva se da pravqewe razlike izme|u boanske
su{tine u kojoj se ne moe u~estvovati i energija
u kojima moe, ne{to za {ta se borio na{ u~iteq
isihasta, ne samo da je relevantno, nego predstavqa
postoqe svetotajinske ontologije na kojoj je izgradio
svoje delo sveti Nikola Kavasila. Radi se o nesalomivoj i vi{estepenoj zajednici koja prevazilazi
svaki drugi oblik me|uqudskih odnosa. Hristos je
postao brat qudima zato {to je primio na sebe qudsku
prirodu; postao im je prijateq otkrivaju}i im svoje
tajne; postao im je Otac preko usinovqewa kr{tewem,
enik zato {to se neraskidivo vezao za wih, ali i
majka predajom svoga tela i svoje krvi.
Sam Hristos pokazao je da je zajednica wegovog
tela neophodna za nasledstvo istinskog ivota. U taj
ni boanske Evharistije dolazi do ~inodejstvovawa
besmrtnosti Carstva. Pri~e{}uju}i se, nestvorena
blagodat koja daje puno}u telu i krvi Hristovoj, delu
je i u tajni nas zaodeva u svetlost, u~vr{}uju}i na{e
60
usinovqewe u punom sjediwewu i sme{awu sa boan

skim ivotom. Kroz boansku zajednicu mi postajemo
ve~ni, obzirom da ukorewujemo svoje stvoreno postoja
we u nestvorenim energijama koje razdequje Sveti
Duh kroz evharistijsko telo Hrista. Nagla{avaju}i
neophodnu podvini~ku pripremu za evharistijsko
zajedni~arewe, sveti Grigorije isti~e i arku borbu
za neumawivim o~uvawem ove zajednice. Tako ispuwe
we boanskih zapovesti nosi u sebi evharistijski
smisao i zna~aj. U neizrecivom prinosu Oca i neiz
mernom aminovawu Jedinorodnoga Sina mi svojim de
lima uzvratno prinosimo celokupno svoje postojawe.
Uostalom, boanska Evharistija ne zna~i prosto
~esto pri~e{}ivawe, ve} i prinos na{eg bi}a Bogu.
Primawe boanske blagodati kroz Svete Tajne nije
posledica datog nunog procesa; svakako da zahteva
pozitivan odaziv qudske slobode. Ujedno i sam Hri
stos trajno sudeluje pruaju}i Svetim Duhom snagu
onima koji se bore. Na ovaj na~in drawe zapovesti
i zadobijawe vrlina nije samo po sebi ciq, niti se
postie izvan Svetih Tajni i tela Crkve, niti bez
sudelovawa i razumevawa koje Bog iskazuje.
Morali bismo ovde primetiti da qudsko sudelova
we po pravoslavnom shvatawu prima na sebe i ostvaru
je boanska blagodat, izraavaju}i tako upravo
paradoks asimetri~ne Hristologije. Dakle, blagodat
Svetih tajni prua se kao dar i to inicijativom Boga
a ne kao nuno nagra|ivawe i dostojna plata, dok do
prinos ~oveka lei u wegovom slobodnom i aktivnom
prihvatawu we, gde je ~ovek pokrenut delom svojstve
nim Ute{itequ.
Organska sprega Svetih Tajni i podviga bogodej
stvene blagodati i wenom li~nom prihvatawu od stra
ne vernika po svetom Grigoriju je nepogre{iva ekli
siolo{ka pretpostavka ivota u Hristu. Projavom
ovog svetotajinskog i podvini{kog sudelovawa,
Hristos je na~inio novom ne samo prirodu svakog
61
od nas, nego i ipostas, i podario nam je otpu{tawe

grehova na{ih svetim kr{tewem, drawem usvojenih
zapovesti, preumqewem koje darova palima, i predajom
svoga tela i krvi.
Ovu satkanost svetotajinskog i podvini~kog
elementa ivota u Hristu snano izraavaju ivot
i duhovne borbe tihovateqa, a iskustvo te satkanosti
sveti Grigorije je branio pred nepravednim optu
bama Varlaama. Svrha tihovateqnog vaspitawa je usvo
jewe, o~uvawe i potpuno u~e{}e u nestvorenim energi
jama koje primaju svi preporo|eni vodom i duhom u
tajnoj bawi ponovnog ro|ewa. Shodno tome, bilo koji
stupwevi ivota u Hristu, nakon kr{tewa projavquju
se kao stepenice usvojewa Svetoga Duha koji je me|u
nama. Dakle, kr{teni koji svojom neprekidnom bor
bom za o~uvawem i obnavqawem ~istote du{e i tela,
odnosno drawem Bogom pou~enih zapovesti i zadobi
jawem bogoobraznih vrlina svojim dvigom i pomo}u
Duha uzrastaju i napreduju u ivotu u Hristu iznu
tra gledaju a ne spoqa, posmatraju}i svoje obnovqewe i
po nekim drugim neiskazanim, nevidqivim i mnogim
takvim znamewima.
Ova unutarwa obnova i vidqivi ili svetotajin
ski darovi sa vrhuncem gledawa svetlosti i oboewa
predstavqa plod tajanstvene blagodati i ~ovekovog
sudelovawa po meri svoje podvini~ke spremnosti i
~istote vernika. Prema tome, svi stupwevi usavr{a
vawa u Hristu prepli}u se i zavise od u~estvovawa u
blagodati svetih tajni.
Karakteristi~no je da i sveti Nikola Kavasila,
gledaju}i na boansku Evharistiju kao na posledwu
tajnu, jer se daqe napredovati nema kud, niti {to tre
ba dodati, ne deli nego poistove}uje evharistijsko
iskustvo sa gledawem svetlosti u meri stepena pod
vini~ke ~istote: Ovu tajanstvenu svetlost imaju
o~i{}eni, ona je pro~i{}uju}a za one koji se ~iste,
a neshvatqiva onima koji se bore protiv lukavoga i
62
strasti.
Svetlost kr{tewa i hrana prosvetquju}eg tela
sjediwuje Hrista u Svetome Duhu sa konkretnim qud
skim ipostasima. Zajedni~arewem u Wegovom svetome
telu Bogo~ovek Isus se sme{uje, postaje jedno telo
i jedan duh tako da prosvetquje blistavo{}u nestvo
renih energija svoga tela du{e onih koji dostojno
u~estvuju u wemu, kao {to je to uostalom bilo sa
u~enicima na Tavoru.
Shodno tome, gledawe nestvorene svetlosti ima
evharistijsko utemeqewe. Telo Hristovo kao izvor
svetlosti nestvorene blagodati, ukoliko se sme{alo
i postoji me|u qudskim li~nostima, iznutra zaodeva
u svetlost svete, a ne spoqa. Ovo hristojavno gleda
we nestvorene svetlosti upravo zato {to se temeqi i
predstavqa znak raspoznavawa vanrednog svetotajin
skog ìvota crkvenoga tela, korenito razlikuje
ìvotni doìvqaj tihovateqa od bilo kojeg vanhri{}anskog tajinskog iskustva.
Tihovateqni i trezvenoumni dvig monaha kao
unutarwa potraga svetotajinske blagodati pridaje
posebnu funkcionalnu ulogu umnoj molitvi, u okviru
qudskog sudelovawa u gromkom u~estvovawu i aktivnoj
projavi boijeg dara. Um kao poznajni organ vi{esna
ne du{e, u meri u kojoj slobodno prima blagodat Sve
toga Duha, razliva je po svom svojem jedinitom telu.
Um vi{e nije pasivni organ du{e, ve} on sada vaspo
stavqa, ~i{}ewem od strasti, svoju prvobitnu funk
ciju ikonizaciju Boga Logosa. Svojevrstan zaokret
uma i povratak u srce, osmatraju}i i preobraavaju}i
telesna ~ula vodi bi}e u jednu vrstu duhovne subote.
Ovaj celokupni dvig bi}a po qubavi, uzdrawu i mo
litvi dobrotoqubivo ga priprema za aktivan prihvat
boanske blagodati. Nestvorena blagodat Svetim
Tajnama iznova odmorena u dubini svoga postojawa
zasewuje ~oveka svetlo{}u zore i ~ini ga prozirnim,
zriteqem, pri~asnikom svetlosti Svete Trojice.
63
Svetiteqi ipostasno gledaju ipostaziranu boan

sku blagodat. Kako je um, budu}i sav oko, du{om pri
pojen vasceloj ~ove~ijoj ipostasi, iskustvo boanskog
prosvetqewa nalazi svoj prilaz i telu sudelovawem
Svetoga Duha tako da ostane dimenzija qudske prirode
ne samo da registrujene izrecivu tajnu bogozrewa, nego
se i prikladno pode{ava i u~estvuje u bogodejstvenoj
zajednici. Ovo ne treba doiveti kao naro~iti para
doks; Sveti Duh, kao {to osve}uju}i materijalne oti
ske svetih tajni, ikone itd., na isti na~in deluje i
na telesnu prirodu ~oveka. Sav ~ovek sija i postaje
gledateq nadsvetovnog u ovoj svetlodejstvenoj mista
gogiji budu}eg. Smisao utelovqenog bogozrewa kod
~oveka daje na{ isihasta bogoslov svojim slede}im
iznena|uju}im gledi{tem: Kao drugi zemaqski an|eo
~ovek kroz sebe privodi Bogu celokupnu mnogovrsnost
tvorevine, umne i ~ulne, obzirom da je sazdan pri~as
nikom svake vrste stvorenog postojawa, tako da on
ostvaruje upravo doga|aj sebe kao ikone Boije. ôve
kovo podvini~ko sudelovawe nije zatomqeno uskim
eti~kim gledawem koje prosto gleda na spasewe du{a,
nego poprima jasnu hristolo{ku perspektivu, ontolo
{ke i univerzalne dimenzije, obzirom da se doti~e i
ti~e ~itave tvorevine Boije. Nakon o~ove~ewa Logo
sa posledice bogomune energije i predaje bogo~o
ve~anskog tela ~ini beskrajno more svetiteqa Crkve
koji su videli nestvorenu svetlost kako isijava para
doksalno iz preslavnog tela Hristovog, kao nekada
u~enici na Tavoru. Hristoliki svetiteqi u Bogu nije
samo da u~estvuju nego i prenose radi izgradwe tela
Crkve boansku blagodat, koja moe i na ovaj na~in
da se razdequje i predaje, projavquju}i eklisiolo{ku
potku oboewa. Crkva kao zajednica oboewa ne
priznaje nikakvu vrstu individualnog oboewa
ili ponaosob spasewa. Puno}a i savr{enstvo gledawa
i zajedni~arewa sa Bogom je pak doga|aj posledwih
dana, Carstva. Tamo }e Hristos kao Bog me|u nama
64
ve~no Svetim Duhom pruati svetima boanski ivot

u kojem }e do beskona~nosti napredovati iz slave u
slavu.
Jasno se vidi iz prethodno izloenog da Sveti

Grigorije sigurno ne izlae neki nezavisni domo
stroj ili delatnost Svetoga Duha, nego celokupno
Ute{iteqevo delo stavqa u zavisnost od ikonomije Hrista u perspektivi pune i organske sinteze
Hristologije i Pnevmatologije. Ova puna sraslost
ima svoj centar prvenstveno u trijadolo{koj strukturi boanskog domostroja, javqa se nakon Pedesetnice, u prvome u Svetim Tajnama Crkve, u kr{tewu
a naro~ito u boanskoj Evharistiji gde se Hristos
kao pashalni agnec razdequje Duhom i daje se li~no
vernima osnauju}i i uve}avaju}i sve vi{e i vi{e
domostroj Tela Crkve. Po ota~kom predawu Svetog
Grigorija Palame svaka sveta radwa pa i ove Svete
Tajne bile bi beskorisne i nedelatne, da nisu pruale
blagodat Svetoga Duha koja konstitui{e celokupnu
strukturu Crkve, a za centar ima pomesne episkope
kao autenti~ne oce i u~iteqe. Nemogu}e je da u Crkvi
postoji bilo kakvo jednozna~no pravqewe razlike
u Eklisiologiji, u smislu da Svete Tajne povezuje
po pravilu sa Hristologijom iskqu~uju}i Pnevmatologiju uz prosto obnavqawe ~ovekove prirode ne
ukqu~uju}i qudske ipostasi. Kroz ove (tajne) Hristos nas je opravdao na ipostati~an na~in. Kr{tewe
i Evharistija prepora|aju i preobraavaju vascelog
~oveka u sjediwavawu wegove li~nosti i prirode
one ipostaziraju u Hristu. Kao {to se ispravno
ne postavqa nikakav jaz izme|u Hrista i Duha, tako
je nemogu}e da postoji bilo kakva distanca izme|u
Svetih Tajni i harizmati~nog ivota. Podvini~ko
zalagawe vernih nije nikakav individualni uspeh
niti je ciq samo sebi, ve} vaspitawe Ute{iteqa
koji pokre}e vernoga na slobodan odaziv i sudelovawe
65
u jedinstvu sa Hristom. Na ovaj na~in jedan Hristos

postaje hiqaduipostasan po blagodati obuhvataju}i
mnoge.
Po u~itequ tihovatequ, Crkva je zajednica obo
èwa gde sm Sveti Duh, koji je sudelovao u jedin
stvenom doga|aju Hrista, dela u evharistijskom pre
tvarawu ~asnih darova u telo i krv Hristovu, a pri~a
sni{tvo wima ustrojava i jedinstvo tela sa glavom
Hristom, a ujedno ustrojava i mnogostrukost i puno}u
svakog konkretnog ~lana slobodno a ne nu`no. Izraz
i plod utelovqewa Svetim Tajnama u Telo Hristovo
je svaka harizmati~na projava vernih, a vanredna pro
java je hristocentri~no iskustvo gledawa nestvorene
svetlosti. Neiskazivo gledawe i pri~asni{tvo u bo
ànskoj slavi nije ni{ta drugo nego Hristojavqewe,
koje kao nekada na Tavoru biva vidqivo u istoriji
Svetim Duhom, predblagoveste}i dolazak posledweg
dana i Carstva.
66
@an-Klod Lar{e*
ISIHAZAM I [ESTI VASEQENSKI SABOR
Ima li Palamisti~ko Bogoslovqe o Boanskim energijama osnovu u Vaseqenskom Saboru?**
Svetopredawski karakter palamisti~kog bogoslov

qa o boanskim energijama, kao {to se zna, jako su osporavali vizantijski protivnici (Palamini), a zatim
latinski protivnici. On jo{ i danas ostaje osporavan
od jednog broja zapadnih istori~ara i teologa, koji u
razlikovawu boanske su{tine i energija i tvrdwi o
wihovom nestvorenom karakteru vide neprihvatqiva
nova~ewa i (zato) nastavqaju da od wih ~ine predmet
polemike.1)
Pitawe o svetopredawskom ili nesvetopredaw
skom karakteru palamisti~kog bogoslovqa ve} je is
traivano sa ta~ke gledi{ta patristi~kih osnova.2)
No, koliko znamo, to jo{ nije u~iweno sa gledi{ta
saborskih osnova, bar ne u odnosu na sabore starije od
67
sabora 12. veka. Ovaj kolokvijum, organizovan povodom

650 godina od Sinodalnog tomosa iz 1351. godine, daje
nam povoda da to sada u~inimo.
Sabor se 1351. godine okupio, i to vredi naglasiti,
u sali Vlahernske palate (u Carigradu), ~iji su zidovi
bili ukra{eni freskama koje predstavqaju Vaseqen
ske sabore.3) To jasno simvolizuje ~iwenicu da ovaj
Sabor podrazumeva to da se postavqa na liniju Vase
qenskih sabora i defini{e veru potpuno saglasnu
veri koju su oni proklamovali. [U svome kratkom kazi
vawu Dicgsirsumoptij o Vaseqenskim saborima, rodo
ski mitropolit Nilos/Dalukr/, 6. vek, smatra ove palami
sti~ke sabore Svetim i Vaseqenskim devetim saborom.
Qkkg-Potk,Smtaclatmjammym,Ahmai 1852, t. A, 394.]
Od po~etka prvog zasedawa Sabora, 28. maja (1351),
Sveti Grigorije Palama, koji je u prvom redu u~estvo

vao u diskusiji, tvrdi da wegovo bogoslovqe nije
dodatak nego razvijawe (mptunir) [estog vaseqen
skog sabora (Carigrad , 681).4) Diskusija se me|utim
nastavila u drugom smeru.
Za vreme ~etvrte sednice, 9. juna, Sveti Grigorije
Palama i wegove pristalice ipak se vra}aju na tu
ta~ku i, po ~itawu odlomka od Svetog Vasilija, Svetog
Jovana Damaskina i Svetog Maksima Ispovednika,
predlau ~itawe delova Akata [estog vaseqenskog
sabora5) koji govore o dve prirodne voqe i dve prirod
ne energije Hristove.6) Wihovi protivnici to ne
prihvataju, smatraju}i da samo kona~na definicija
vere (qor) ovog sabora ima autoritet.7) Odgovoreno
im je ~itawem (odgovaraju}eg) paragrafa Sinodika
pravoslavqa koji anatemi{e one {to odbacuju Akta
[estog sabora8) i tada se moglo daqe nastaviti sa
~itawem dva pasusa iz Akata,9) i tako|e, po{to je to
traeno od Palaminih protivnika, jednog odlomka
iz Definicije vere (qor) istog Sabora.10) Na kraju ove
sednice u~esnici ispovedaju, ve}ina wih, razlikova
we izme|u boanske prirode i boanskih energija i
68
wihov netvarni karakter.11)

Vidi se da se [esti vaseqenski sabor predstavqao
Svetom Grigoriju Palami i wegovim pristalicama
kao velika osnova, po{to je to saborska osnova, teolo
gije o boanskim energijama koju je on izloio, i,
dakle, uz mnoga patristi~ka pozivawa,12) kao oprav
dawe te teologije od strane (Svetog) Predawa.
To su, me|utim, osporavali Palamini protivnici.
Ne zauzimaju}i kriti~ku poziciju, moe se od
prvog prilaza konstatovati da se [esti vaseqenski
sabor postavqa na razli~it plan koji se odnosi na
hristologiju, od onoga palamisti~ke teologije koja
se odnosi na teologiju u strogom smislu, te se moe
misliti da spajawe jedne i druge nije uspe{no.
Pitawe da se dozna u kojoj meri postoji odnos iz
me|u palamisti~ke teologije o boanskim energijama
i u~ewa o dve energije u Hristu, koje se nalazi u Defi
niciji vere i u Aktima [estog vaseqenskog sabora, to
pitawe, dakle, zasluuje precizno razmatrawe, kako
bi se odgovorilo na pitawe da li palamisti~ka teo
logija zaista moe na}i neosporan osnov i opravdawe
u jednom Vaseqenskom saboru i, dosledno tome, moe
neosporno pretendovati na stavqawe u kontinuitet
Predawa Crkve.
1. Uzmimo najpre odlomak Definicije vere (qor)
[estog vaseqenskog sabora, citiran u diskusiji na
Saboru 1351. i u wegovom Tomosu. To je onaj od odnosnih
tekstova [estog vaseqenskog sabora koji je naveden
zadwi, ali je to jedini koji su, u prvo vreme, Palamine
pristalice prihvatile da se navede:
Sleduju}i za pet Svetih i Vaseqenskih sabora i
za Svetim i izabranim Ocima, i saglasno odre|uju}i,
ispoveda (ovaj, [esti vaseqenski sabor) Gospoda na{eg
Isusa Hrista, istinitog Boga na{eg, Jednoga od Svete
i Jednosu{tne i @ivotvorne Trojice, savr{enog po
Boanstvu i savr{enog wega istog po ~ove~anstvu,
69
Boga istinitog i ôveka istinitog wega istog, (sastav

qenog) od razumne du{e i tela, jednosu{tnog Ocu po
Boanstvu i jednosu{tnog wega istog nama po ~ove
~anstvu, u svemu podobnoga nama osim greha, ro|enoga
pre vekova od Oca po Boanstvu, a u posledwe dane
wega istog, radi nas i radi na{eg spasewa, od Duha
Svetoga i Marije Djeve, stvarno i po istini Bogorodi
ce, (ro|enoga) po ~ove~anstvu; Jednoga i istoga Hrista,
Sina, Gospoda Jedinorodnoga, u dvema prirodama,
nesliveno, neizmenqivo, nerazdeqivo, nerazdvojno
poznavanoga, jer razlika priroda zbog sjediwewa nije
nimalo ukinuta, nego je ve}ma o~uvano svojstvo svake
prirode, i shode se (obe prirode) u Jedno Lice i Jednu
Ipostas; ne u dva lica razdeqivanog ili razdvajanog,
nego Jednog i istog Sina Jedinorodnog, Boga Logosa,
Gospoda Isusa Hrista, kao {to su otpo~etka proroci
o wemu (govorili), i sam Gospod Hristos nas nau~io,
i predao nam Simvol Svetih Otaca. I dva prirodna
htewa, to jest voqe, u wemu, i dve prirodne energije
nerazdeqivo, neizmenqivo, nepodeqivo i nesliveno,
po u~ewu Svetih Otaca, tako|e propovedamo; i dve
prirodne voqe, ne suprotne ne bilo toga! kao {to
vele bezboni jeretici nego wegova qudska voqa
sleduje, i ne suproti se niti se protivbori, nego se
jo{ ve}ma pot~iwava wegovoj Boanskoj i svemo}noj
voqi.13)
Treba ipak priznati da se u ovom odlomku samo
pretposledwa re~enica odnosi na energije. Iz te
re~enice moe se najpre izvu}i tvrdwa da Hristos
ima dve energije i da su one prirodne (vusijr),
to jest odnose se na svoje dve prirode ili su{tine:
boansku prirodu ili su{tinu, s jedne strane, i
qudsku prirodu ili su{tinu, s druge strane, i ~ak im
pripadaju. Tesan odnos energija sa prirodama izraen
je jo{ primenom na dve energije tri priloga koje
je Definicija vere Halkidonskog sabora primenila
na prirode: nerazdeqivo (diaiqtyr), neizmenqivo
70
(tqptyr), nesliveno (sucwtyr);14) ~etvrti izraz

wyqstyr=nerazdvojno, bio je ovde zamewen sinonimom
nepodeqivo (cOHTVW\U).
Da Hristos ima dve energije koje se odnose na dve

wegove prirode, to ta~no zna~i da On ima jednu energi
ju qudsku, koja se odnosi na wegovu qudsku prirodu,
i jednu energiju Boansku, koja se odnosi na wegovu
Boansku prirodu. Dakle, budu}i da je wegova Boan
ska priroda ista priroda sa prirodom Oca i Svetoga
Duha, drugim re~ima (da je to) jedna Boanska priro
da ili su{tina, moe se neosporno smatrati da ovaj
odlomak iz Definicije vere [estog vaseqenskog sabora
potvr|uje i sve~ano opravdava razlikovawe Boanske
su{tine i energije. Ne radi se samo o razlikovawu
samo mi{qu ili razumom (theyqlm,tpimo):
nema sumwe da se energija, kao i voqa, stvarno razli
kuje od prirode na koju se odnosi i kojoj pripada.
Iz iste, pretposledwe re~enice navedenog odlomka
Definicije vere tako|e se moe izvesti tvrdwa da dve
energije, Boanska i ~ove~anska, jesu bez promene, to
jest ne mogu se promeniti jedna u drugu, i bez sliva
wa su, to jest ne mogu se sme{ati niti se zbrkati da
oforme neku sme{anu energiju ili neku tre}eg roda.
To uostalom logi~ki proizlazi iz tesnog odnosa {to
ga energije imaju sa prirodama, koje su one same, kao
{to tvrdi Definicija vere Halkidonskog sabora, bez
izmene, bez razdeqewa. To moe posluiti kao refe
renca da se podri, i pored toga {to Boanska priro
da ne moe postati qudska priroda, niti se pome{ati
sa wom u jednu me{ovitu prirodu, da Boanska ener
gija ne moe postati neka stvorena energija, niti se
pome{ati sa nekom stvorenom energijom da sa~ini
neku sme{anu energiju. Moe se smatrati da se ovaj
posledwi princip, strogo govore}i, odnosi samo na
odnos dveju energija Hristovih, {to idu uporedo sa
odnosom svojih dveju priroda, koje, zbog ~iwenice da
je jedna sloena Ipostas (Hristova), ukqu~uju poseban
71
odnos. To se pak zasniva na {irem shvatawu priroda

i wihovih energija, koje (shvatawe) je precizirao Sve
ti Maksim Ispovednik, ~ije bogoslovqe je, po op{toj
saglasnosti istori~ara, inspirisalo bogoslovqe
[estog vaseqenskog sabora, ali mi nemamo ovde vremena da taj momenat razra|ujemo.15)
Vide}emo, me|utim, da se dva druga odlomka koja
se odnose na [esti vaseqenski sabor, uzeta ovoga
puta iz Akata Sabora, {to su bili razmatrani tokom
diskusija Sabora 1351. i citirani u wegovom Tomosu,
oslawaju na to {ire shvatawe i dozvoqavaju da se, uz
prethodne, dodaju i drugi elementi.
2. Nave{}emo najpre drugi odlomak, koji je ujedno
i kra}i: Od svake prirode poznajemo (posebnu) energi
ju svake, velim za su{tinsku i prirodnu i (woj) odgo
varaju}u (energiju), koja neodeqivo proishodi iz svake
su{tine i prirode, po wenoj (=te prirode) uro|enoj
prirodnoj i su{tinskoj kakvo}i i nedeqivoj, ujedno
i neslivenoj, energiji koja prati svaku su{tinu. Jer
to i ~ini razliku energija Hristovih, kao {to i po
stojawe priroda (~ini razliku) priroda.16)
Kao prvo, moe se primetiti da ovaj odlomak
po~iwe onim op{tim razmatrawima o prirodama i
wihovim energijama, da bi se zatim ona primenila
na Hrista. Moe se, dakle, re}i da su ova razmatrawa
mawe specifi~no hristolo{ka i imaju zna~ewe a
priori {ire od prethodnih, iskqu~uju}i rezervisanost
koja se moe imati za wihovu primenu izvan sfere
strogo hristolo{ke.
Kao drugo, moe se primetiti da je ovaj odlomak
Akata precizniji nego Definicija vere u onome {to
se odnosi na odnos energije prema prirodi ili su{ti
ni. Kao u Definiciji vere, energija je okvalifikovana
kao prirodna, a ovde je okvalifikovana jednako i
kao su{tinska; potvrda sinonimije re~i priro
da i su{tina, koji je konkretno afirmisao Sveti
Maksim Ispovednik, bila je ovde prihva}ena. Ovaj
72
odlomak tako|e kae da je prirodna i su{tinska

kakvo}a vezana sa energijom. Korespondencija ener
gije prirodi tamo je eksplicitno potvr|ena pomo}u
priloga jatkkgkor. Tako|e je jasno potvr|eno da ener
gija proishodi iz su{tine ili prirode, i to (re~eno)
dva puta: pqoosamnjatqarosarjavseyr. Tako|e
je re~eno da energija prati su{tinu ili ide uporedo
sa su{tinom, bilo da se radi o qudskoj su{tini i
energiji ili su{tini i energiji boanskoj (tmhat
qarosarsumepacolmgmmqceiam). Nerazdeqivi i nesli
veni karakter qudske energije i boanske energije je
potvr|en, kao u Definiciji vere.
Posledwa re~enica je prili~no te{ka. Ona prven
stveno ozna~ava da, ako se energija odnosi na prirodu
nosi od we kvalitet, proishodi od we i ide uporedo
sa wom onda, ako Hristos ima dve prirode, On tako
|e ima i dve energije.
Sveukupno ova razmatrawa ukazuju na razlikova
we su{tine i energije, koje nije samo u misli ili
samo razumom, nego je to razlikovawe realno.
3. Pre|imo sada na drugi odlomak Akata [estog
vaseqenskog sabora razmatran na Saboru 1351. i citi
ran u Tomosu:
Koji ~ovek, makar bio i spor da shvati, ne}e
videti ono {to je svima vidqivo: da je nemogu}e i
mimo poretka prirode da postoji priroda koja nema
prirodnu energiju? To nikada nisu poku{ali re}i ni
jeretici, koji su (upotrebili) sve qudske lukavosti i
iskrivqene rasprave protiv pravilnosti vere i prona
{li skupove odgovaraju}e wihovoj pokvarenosti. Ka
ko se, dakle, ono {to nikada ni od Svetih Otaca nije
re~eno, niti se od skvernih jeretika usudilo prona}i,
sada moe drsko pretendovati (i tvrditi), da dve pri
rode Hristove, to jest Boanska i ~ove~anska, ~ija se
i svojstva nepovre|ena poznaju u Hristu, da one imaju
(samo) jednu energiju? Koji pravomisle}i moe ikada
dokazati da, kad kau da je jedna (energija u Hristu),
73
da }e ona biti vremenska ili ve~na, Boanska ili

qudska, nestvorena ili stvorena, jedna ista koja je i
O~eva ili je druga mimo Oca? Ako je, dakle, jedna i
ista, jedna je (i) zajedni~ka i Boanstva i ~ove~anstva
Hristova, {to je besmisleno i govoriti. Dakle, kada je
Sin Boiji, On isti koji je Bog i ôvek, qudska dela
dejstvovao (=~inio) na zemqi, tako|e je sa wime i Otac
dejstvovao prirodno. Jer ono {to Otac ~ini, to i Sin
tako|e ~ini. Po{to ono {to istina sadri ukoliko je Hristos neka qudska dela dejstvovao, odnosi se
samo na wegovo Lice kao Sina, ono {to nije isto {to
i Oca. Jasno je da je Hristos dejstvovao po drugom i
drugom (to jest po Boanskoj i po qudskoj prirodi), da bi,
po Boanstvu, {to Otac ~ini, to i Sin tako|e ~inio; a
po ~ove~anstvu, ono {to je svojstveno ~oveku On je Sam
dejstvovao kao ôvek, jer je istinski i Bog i ôvek.
Zato se i istinski veruje da On isti, Jedan budu}i,
ima prirodne energije, to jest Boansku i ~ove~ansku,
nestvorenu i stvorenu, kao istiniti i savr{eni Bog
i istiniti i savr{eni ôvek, Jedan isti, Posrednik
Boga i qudi, Gospod Isus Hristos.17)
Ovaj tekst zapo~iwe potvrdom da je za jednu pri
rodu nemogu}e i protiv poretka prirode da postoji bez
prirodne energije. Taj princip je tako|e najavqen u
jednom odlomku iz dela Svetog Maksima citiranom
tokom Sabora 1351,18) malo pre razmatrawa tekstova
[estog vaseqenskog sabora: Jer nijedno od bi}a ne
postoji bez prirodne energije. Sveti Oci to jasno ka
u: Niti ima, niti je poznata bilo koja priroda bez
svoje su{tinske energije,19) mada u ovom posledwem
odlomku izraz nijedno od bi}a moe odvesti neopre
znog ~itaoca do toga da ovaj princip primeni samo
na stvorena bi}a. U odlomku Akata [estog vaseqen
skog sabora koji sada razmatramo o~igledno je da ovaj
princip vai za svaku prirodu, pa, dakle, i za samu
Boansku prirodu, a to je uostalom potvr|eno daqe u
tekstu. Tako|e je precizirano da je Boanska energija
74
Hristova tako|e i energija Oca, te, dakle, energija

prirode ili su{tine Boanske, zajedni~ke Ocu, Sinu
i Svetome Duhu. Ta istina se tako|e nalazi, videli
smo prethodno, u Definiciji vere [estog vaseqenskog
sabora, kao, tako|e, i nepome{ani (to jest nesliveni)
karakter energije qudske i energije Boanske, potvr
|en ovde, me|utim, na drugi na~in: ono {to Sin ~ini
kao Bog, to i Otac tako|e ~ini; ali ono {to Sin ~ini
kao ôvek, to Otac ne ~ini.
No, najvaniji doprinos ovoga teksta, u odnosu
prema drugima, jeste to {to on potvr|uje netvarni
(=nestvoreni) karakter Boanske energije. U prvo vre
me to je samo sugerisano: tek se prime}uje da }e samo
jedna energija u Hristu biti ili vremenska, qudska
i stvorena, ili pak ve~na, Boanska i nestvorena,
ili pak istovremeno vremenska i ve~na, Boanska i
qudska, stvorena i nestvorena. Nestvoreni i ve~ni
karakter Boanske energije implicitno je potvr|en,
kao tako|e i vremenski i tvarni karakter qudske
energije. Za one kojima ovo nije dovoqno taj fakat je
najavqen daqe na eksplicitan na~in: Hristos posedu
je Boansku energiju i qudsku energiju, onu koja je
nestvorena i onu koja je stvorena.
Ta~ke palamisti~ke teologije o boanskim ener
gijama koje su stvarale te{ko}e Palaminim protiv
nicima, kako nekim Vizantincima wegovog vremena
tako i Latinima kasnije, formulisane su u obliku
pitawa za razmatrawe tokom druge faze Sabora 1351,
{to se odvijala tokom jula:
1) Postoji li u Bogu razlika izme|u su{tine i
energije?
2) Ako postoji, da li je energija stvorena ili ne
stvorena?
3) Ako je energija nestvorena, kako se moe izbe}i
sloenost u Bogu?
4) Moe li se na energiju primeniti naziv boan
stvo, a da se izbegne diteizam?
75
5) Da li je pravilno re}i da su{tina nadilazi

energiju?
6) Po{to postoji zajedni~arewe u Bogu, da li je
ono zajedni~arewe u su{tini ili u energiji?20
Neosporno je da odlomak Definicije vere [estog
vaseqenskog sabora, koji smo prethodno naveli i raz
matrali dozvoqava da na prva dva od ovih pitawa damo
odgovor koji ide u smeru palamisti~ke teologije, i
woj u ovim ta~kama prua neospornu zvani~nu potvr
du jednog Vaseqenskog sabora:
1) Zaista postoji u Bogu razlikovawe izme|u su
{tine i energije;
2) Boanska energija je nestvorena.
Tomos iz 1351. uostalom potvr|uje na{iroko te
dve tvrdwe, pozivaju}i se na mnogobrojne svetoota~ke
navode. U duem odgovoru koji Tomos prua na prvo
pitawe21) on se vi{e ne poziva na [esti vaseqenski
sabor, jer je to pozivawe razvijeno ranije, u op{tijem
kontekstu, i ono ostaje prisutno kod svih. U odgovoru
na drugo pitawe22) on se na wega poziva, ali se zadovo
qava samo upu}ivawem na prethodna izlagawa.23)
[esti vaseqenski sabor ne dozvoqava da se iznese
nijedan odgovor na slede}a (napred navedena) pitawa,
jer se ta pitawa nalaze sasvim izvan wegovog kontek
sta. Moe se ipak smatrati da su ova pitawa drugoste
pena u odnosu na prethodna i da predstavqaju posebne
probleme formulacije. Obratno pak, dva prva pitawa
doti~u se su{tinskih momenata i odgovaraju osnovama
palamisti~ke teologije i jezgru isihasti~kog spora.
Moe se, dakle, zakqu~iti da sam osnov palami
sti~ke teologije nalazi neosporno tradicionalno
opravdawe u [estom vaseqenskom saboru i nalazi se
u kontinuitetu dogmatskog u~ewa Sveop{te (=Saborne)
Crkve, kako su ga formulisali ne samo Oci nego i
Sabori.
Sa francuskog jezika preveo
76
Atanasije (Jevti}),
Episkop biv. Zahumsko-hercegova~ki
PRILOG
[1] (SROzPJWHWDUWHdFDLUMD2MRXOHPLMDUSzPWH6XP
GRLUMDWRUdFRLUMDxFMTWRLU3DWTeVLMDVXOYP\UTIRXV
a,lokocetmJqiomlmIgsomWqistm,tmkghimmHem
OPWP~PDWUdFDUMDORRXVRXMDI\DTZLMU7TLeGRUW
keiommhetgtijatkeiomtmatmmmhqyptgti,jatp
mtaloiomlmwyqrlaqtarpqamymlmjtoPatqrc
emmghmtajattmhetgta,pswtymdtmleqmtmat
mdilrjaditmletqamsytgqamjPmelatorcouja
Laqartrpaqhmou,trjuqyrjajatkheiamHeotjou,
jattmmhqyptgtamajaatmWqistm,Um,Jqiom,Lo
PRFHPxPGRYVHVLPcVXFZW\UcWTzSW\UcZ\TVW\UcGLDLT
zW\UFP\TLIOHPRPRGDORWUWPYVH\PGLDYRTgUcPTJOzP
JUGLfWP~P\VLPVIROzPJUG{OeNNRPWUGLWJWRUyMDWzTDUY
seyr,jaermpqsypomjalampstasimsumtqewosgr,oj
erdopqsypaleqiflemomdiaiqolemom,kkmajatma
WP8PORPRFHP+HP.FRP-TLRP,JVRP:TLVWPMDKeSH
qmyopqovtaipeqatojaatrlrIgsorWqistr
nepadeusejattmcymPatqymlmpaqaddyjeslboko
P-DGRYXVLMfUKHNVHLUWRLKHNODWDxPDWMDGRYXV
ijrmeqceardiaiqtyr,tqptyr,leqstyr,sucwtyr,jat
WPWPdF\P3DWzT\PGLGDVMDNDPVDW\UMJTWWROHPMD
GRO{PYXVLMfKHNODWDRZSHPDPWDOFzPRLWRMDKURcV
ebervgsamaqetijo,kkplemomtmhqpimomatohkg
ODMDOcPWLSSWRPcPWLSDNDRPOgNNRPO{PRPMDSRWDV
slemomtheatojapamshemeheklati.
77
[2] Tmjatqarvseyrjatqamslemmqceiam,tmo
VLGLNzF\MDYXVLMPMDMDWeNNJNRPcGLDLTzW\USTRRVDP
njatqarosarjavseyr,jattmlpevujuamatvu
VLMPMDRVLGJSRLWJWDMDWPcOzTLVWRPORMDcVFZX
tomhatqarosarsumepacolmgmmqceiam.Totocqjat
PxPHTFHLPxS:TLVWRSRLHWGLeYRTRPVSHTGMDWHP
aitvseym.
[3] Trcaq,ejabqadregpqrtmosai,oheyqse
i,peqpsivametai,tidmatomjapaqtmtnimtrv
serstidmashaiemaivsim,jamqceiamlweimvseyr;
peqodptmaqetijmpotedojilshgkceshai,otim
erpsartmhqypmarpamouqcarjasjokarfgtseirjat
WUTKWJWRUWUSVWH\UMDVXPDTKTRLVORUWDUYDXNWJV
imatmpqosvqourveqom.Prompeqoteptmc
ymPatqymqqhgpot,ptmbebkymaqetijmtetklgt
DLHTHKPDLxSWRSDTPWRUGXPVHWDLSTRSHWHXKPDLPDW
PGRYVH\PWR:TLVWRWUKHDUGJNRPWLMDWUcPKT\
pmgr,mtimymaditgterjqaioiemaicmyqfomtaimWqis
t,lamweimmqceiam;Trpoteqhrvqommdumsetaipo
denai,ptammlastmepysim,wqomijdiorkewhse
tai,heamhqypmg,jtistorjtist,attirjatoP
atqrstim,tqapaqtmPatqa;Etomumlastmja
at,lajatrhetgtorjatrmhqyptgtortoWqistoj
oimstim,peqkkjotmstikceshai.OjompmUrto
HeopuatrHerjamhqypr,tmhqpimameqcsarp
trcr,loyrsmatjaPatqmqcgsevusijr.Epeid
kcNKHLDSHTLzZHLxPV\cPKTSLPeWLPDxPTFJVHP:TLVW
USTUOPRPWSTV\SRPDWRU8RxSDPDYzTHWDLhWLPD
ojstitat,oajatoPatqr.Jatkkocqdgkomtij
DhNNRxPTFJVHP:TLVWUPDMDWfWPKHWJWDdSRLH3D
tq,tatajaUrloyrpoijajattmmhqyptgta,
esitomhqpoudia,atrotormqcgsemrmhqypor,
peidkghrstijaHerjamhqypor.Ohemjakghrpist
eetai,tiatrotorermweivusijrmeqcear,tmheam
dgkomtijatmmhqypmgm,tmjtistomjatmjtistm,r
kghimrjatkeiorHerjakghimrjatkeiormhqypor,e
ratr,lestgrHeojamhqpym,JqiorIgsorWqistr.
78
[J. Karmiris(381-383).]
* Napomena o piscu: Pravoslavni francuski teolog @
an-Klod Lar{e ro|en je 1949. u Badonviller (Meurthe et Moselle,
severoistok Francuske). Tokom studija filosofije postao je pra
voslavni hri{}anin u Parizu kod ruskog sve{tenika oca Sergija
(koji je bio duhovnik i poznatom ruskom pravoslavnom ikonopiscu ocu
Grigoriju Krugu). Oewen je, ima dvoje dece, i predaje filosofiju
u jednoj gimnaziji u Mozelu (na granici prema Nema~koj), gde u

Forbahu postoji srpska parohija Svetog kneza Lazara, kojoj g.
Lar{e pripada vi{e od trideset godina, ali je ~esto prisutan i
u srpskoj parohiji Svetog Save u Parizu. Nedavno je rukoproiz
veden za ~teca od episkopa Luke Zapadnoevropskog. Doktorirao je
u Strazburgu iz filosofije (docteur dEtat en philosophie) na temu:
Thrapeutique des maladies spirituelles. Une introduction a la tradi
tion asctique de lglise Orthodoxe (=Le~ewe duhovnih bolesti. Uvod
u asketsko predawe Pravoslavne Crkve) (848 strana), izdawe Cerf, Paris,
1991 (drugo izdawe 1993. i tre}e popravqeno izdawe 1998), a napisao je
jo{ dve srodne kwige: Thologie de la maladie (=Teologija bolesti)
(strana 148, Paris, Cerf, 1991, drugo izdawe 1994) i Thrapeutique des
maladies mentales. Lexprience de lOrient chrtien des premiers sicles
(=Le~ewe mentalnih bolesti. Iskustvo hri{}anskog Istoka prvih
vekova, strana 180, Cerf, Paris, 1992). Mada su formalno filosofska,
dela @an-Kloda Lar{ea su po su{tini bogoslovska, a wegov prvenstveno bogoslovski interes pokazuje kapitalno bogoslovsko delo,
doktorat iz teologije: La divinisation de lhomme selon St. Maxime
le Confesseur (=Oboewe ~oveka po Svetom Maksimu Ispovedniku, Paris,
Cerf, 1996, strana 764). @an-Klod Lar{e se danas smatra jednim od
najboqih frankfonih poznavalaca Svetog Maksima Ispovednika,
i pi{e uvode za francuska izdawa prevoda dela Svetog Maksima
(do sada iza{le ~etiri sveske sa wegovim uvodima: Odgovori Talasiju,

Ambigua, Pisma, Teolo{ke i polemi~ke rasprave), a nedavno je objavio
i kwigu Maxime le Confesseur mdiateur entre lOrient et lOccident

(Paris, Cerf, 1998, strana 226). Objavio je i kwigu Ceci est mon corps.
Le sens chrtien du corps selon les Pres de lglise (=Ovo je moje telo.
Hri{}anski smisao tela po Ocima Crkve) (Geneve, 1996) u toku je
prevod na srpski i niz teolo{ko-filosofskih ~lanaka (nedavno
je wegov temeqni tekst o Filioque objavqen u atinskom teolo{kom ~asopisu

Heokoca (bi}e objavqen i na srpskom). Kao direktor jedne od Cerf-
ovih edicija o savremenim pravoslavnim duhovnicima g. Lar{e

priprema i po jednu kwigu o srpskim teolozima-duhovnicima:
Episkopu Nikolaju @i~kom i Ocu Justinu Popovi}u (~iji je
francuski prevod Dogmatike, izd. LAge dHomme, Lausanne, u pet kwiga,

on propratio prikazima u ~asopisu Contacts i drugde). Nedavno je
79
kod nas prevedena wegova studija: Hristolo{ko pitawe. Povo

dom projekta sjediwewa Pravoslavne Crkve i Crkava nehalki
donskih: Problemi teolo{ki i eklisiolo{ki nisu re{eni (u
Vidoslovu 22 i 23/2001): La question christologique. A propos du projet
dunion de lglise Orthodoxe et des gli-ses non Chalcdoniennes:
Problmes thologiques et ecclsiologiques en suspens (franc. tekst u
pravoslavnom ruskom ~asopisu u Parizu: Le Messager Orthodoxe (Revue

de pense et daction orthodoxes, d. Acer), Paris, $ 134, II 2000, 3 -103, uskoro
i na gr~kom). G. @.-K. Lar{e je napisao op{iran Uvod u izdawe
francuskog prevoda Palaminih Apodikti~kih slova o isho|ewu

Svetog Duha, Paris, 1995 (str. 7-104). Godine 1998. u~estvovao je na
Simposiju o Svetom Palami u Atini (vidi napomenu 1).
** Saop{tewe izloeno na Me|unarodnom nau~nom simpo
sionu 650 godina Saborskog tomosa (1351-2001). Sveti Grigorije
Palama u istoriji i sada{wosti, SrbiweOstrogTrebiwe, 19-21.
oktobar 2001. /Prevod francuskog rukopisa: Jean Claude Larchet,
La thologie palamite des nergies divines atelle un fondement dans
le VIe Concile oecumnique?/
Re~ energija tako ostavqena, srpski: dejstvo; glagol
meqcem/oprer/agir preveden sa dejstvovati.
1)
Vidi na{u studiju: OAciorCqgcqiorPakalrjapateqij
paqdosg = Sv. Grigorije Palama i patristi~ko predawe, u: O
AciorCqgcqiorPakalrstmstoqajatpaqm. Akta Me|unarodnog
nau~nog simposiona u Atini (13-15. novembra 1998) i Limasolu
(5-7. novembra 1999), Manastir Vatoped, Sveta Gora, 2000, 331-332.
2)
Vidi na{u studiju: OAciorCqgcqiorPakalrjapateqij
paqdosg, op. cit., 331-346.
3)
Nikifor Grigoras, Istorija, XIII, 6 et 8, izd. Boivin, t. II,
898 et 905; Sinodski Tomos, Mansi, t. XXII, Veise, 1784, col. 134 = PG
151, 721A = izd. J. Karmiris, Dogmatski i simvoli~ki spomenici
Pravoslavne Katoli~anske Crkve (na gr~kom), t. I, Graz, 1968, 377
(prevodilac je koristio izd. Atina, 1960); Filotej, Pohvala Grigoriju
Palami, PG 151, 622B.
4)
Sinodski tomos, Mansi XXII, 134; izd. Karmiris, 378.
Sveti patrijarh carigradski Isidor u Testamentu (napisanom po~etkom 1350; umro je februara iste godine) kae za svoj
dodatak (pqoshjg), koji je on dodao u arhijerejsko ispovedawe
vere, kao {to je to obi~aj Crkve, koji je otpo~etka do{ao do nas,
protiv skandala koji se pojavquju u Crkvi, u kojem anatemi{e
Varlaama i Akindina, da nije pravilno ni da se nazove dodatak
(STRVKMJ), nego razvijawe i razja{wewe (mptunirjadiasvgsir)
onoga {to je ranije re~eno (od Svetih otaca). U nastavku teksta
u testamentu kae se da Varlaam i Akindin otkrivene glave
odbacuju Sveti i Vaseqenski {esti sabor i smatraju ga ni za
{ta (Miklosich-Muller, Acta Patriarcatus Constantinopolitani 1351-1402,
80
Vindo-Bonae, 1860, t. I, 291, 294).
Ova Akta se nalaze kod Mansi XI, col. 195-922. Ponovo ih

je izdao R. Riedeinger, Concilium Universale Constantinopolitanum
Tertium, ACO, Series secunda, II, 1-2, Berlin, 1990-1992.
6
Sinodski tomos, Mansi XXII, 139-142; PG 151, 727B; izd.
Karmiris, 381.
7
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 727BC; izd. Kar
miris, 381.
8
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 737CD; izd. Kar
miris, 381. Sinodik pravoslavqa, ed. Gouillard, Le Synodikon de
lOrthodoxie, Travaux et mmoires du Centre franais dtudes By
zantines, t. II, Paris, 1967, 77: Onima koji odbacuju re~i Svetih
otaca izgovorene u odbranu pravilnih dogmata Crkve Boije
i ne prihvataju jo{ i Akta Vaseqenskih sabora, velimo za êtvr
ti i [esti sabor, anatema.
9
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142-143; PG 151, 727D-782D;
izd. Karmiris, 381-382.
10
Sinodski tomos, Mansi XXII, 144-146; PG 151, 728D-729B;
11
Sinodski tomos, Mansi XXII, 148-149; PG 151, 731C; izd.
Karmiris, 384. Cf. Nikofor Grigoras, Istorija, XXI, 3, ed. Boivin,
t. II, 1004-1013.
12
Nalaze se citirana u delima Svetog Palame, u samom Tomosu
i drugim paralelnim spisima (vidi, konkretno, B. Mar-kesinis,
Un florilege compos pour la dfense du Tome du Concile de 1351,
dans A. Schoors et P. Van Deun (d.), Philohistor. Miscellanea in hono
rem Caroli Laga septuagenerii, Orientalia Lovaniensa Analecta, $
60, 1994, 469-493).
13
Les Conciles oecumniques, t. II, 1, Les Decrets, Paris, 1994,
284-286. Sinodski tomos, Mansi XXII, 143-146; PG 151, 728D-729B;
ed. Karmiris, 382-383 [vidi gr~ki tekst br. 1. u Prilogu].
14
Les Conciles oecumniques, t. II, 1, Les Decrets, Paris, 1994, 198.
15
Upu}ujemo na {iru studiju, na kojoj sada radimo, o teologiji
Boanskih energija u delima Svetog Maksima Ispovednika.
16
Sinodski tomos, Mansi XXII, 143; PG 151, 728CD; izd. Kar
miris, 382 [vidi gr~ki tekst br. 2. u Prilogu].
17
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142-143; PG 151, 727D-728C;
izd. Karmiris, 381-382 vidi gr~ki tekst br. 3. u Prilogu.
18
Sinodski tomos, Mansi XXII, 142; PG 151, 727AB; izd. Kar
miris, 381.
19
Relatio Montionis (=Razgovor u sekretarijatu), IIII, PG 90,
121C. CCSG 39, 35.
20
Sinodski tomos, Mansi XXII, 150; PG 151, 732AB; izd. Kar
miris, 385.
21
Sinodski tomos, Mansi XXII, 150-162; PG 151, 732C-740A;
5)
81

22
Sinodski tomos, Mansi XXII, 162-164; PG 151, 740A-741A;
23
Sinodski tomos, Mansi XXII, 162; PG 151, 740A; izd. Karmi
ris, 391.
Diskusija
Episkop dr Atanasije
biv{i Zahumsko-hercegova~ki i primorski
Zahvaqujemo se svima trojici predava~a i li~no

im ~estitam, zato {to su sasvim uspe{no teme, koje
su uzeli, obradili i doprineli proslavi 650 godina
Palamitskih Sabora, koje Nil Rodoski (po~etkom 15.
veka) broji kao Deveti Vaseqenski Sabor, jer Fotijev
(880-1) smatra Osmim. Zaista su to zna~ajni Sabori, i
zaista imaju vaseqensko zra~ewe. Bez obzira {to su
drani u toku deset godina (1341-51), predstavqaju jed
nu jedinstvenu celinu svedo~ewa o ivom i spasonos
nom Svetom Predawu Pravoslavqa.
Ali, da ne bih ja sada drao predavawe, da kaem
ukratko slede}e: Kratko, rezimirano izlagawe oca
Vladana, sasvim je dobro pogodilo bogoslovqe Svetog
Palame. I ja sam u svoje vreme ~itao paqivo disku
siju izme|u o. Majendorfa i o. Romanidisa, i vrlo
odmerenu, izravnoteenu procenu toga kod oca Amfi
82
lohija, sada g. Mitropolita, u wegovoj doktorskoj tezi

o Trijadologiji Svetog Palame, a ~itao sam i kwigu
Dimitrakopulosa, koja je zaista jedan smeo poduhvat (pisana je na engleskom), ali se zavr{ava prili~no
neozbiqnom konstatacijom: da je Vizantijska teologija sterilna u filosifiji! To je, u najmawu ruku,
neta~no i prili~no bezobrazno sa wegove strane. No on
je mlad ~ovek. Ali, nije bilo pristojno pona{awe ni
od strane oca Romanidisa. On je, u stvari, traio slabosti kod Majendorfa, a Majendorf se, opet, izleteo,
jer je zaista, bez ikakve naro~ite potrebe, pripisao
egzistencijalizam Palami!
Jer, doti~ni tekst Svetog Palame nije to; tekst je
onakav kako ga je o. Vladan shvatio, tj. da, u stvari,
kad je re~ o usiji (osa) u ta dva paragrafa (11 i 12
paragraf, Tre}a Trijada, druga kwiga), re~ je o su{tetvor
noj i bi}etvornoj energiji Boijoj. Otac Vladan je to
izuzetno protuma~io, pravilno je izveo zakqu~ak,
samo bih ja jo{ naglasio da je uloga Boga Oca jo{
zna~ajnija kod Svetog Palame. Tako|e bih istakao i
ono {to je o. Amfilohije u svojoj tezi rekao: da je sva
isihasti~ka teolo{ka rasprava po~ela, u stvari, od
Palaminih Apodikti~kih slova o isho|ewu Svetoga Du
ha, gde je Palama bio, da kaemo, prinu|en, dodu{e
samo na po~etku, da istakne zna~aj Li~nosti Boga Oca,
kad je u pitawu jeres Filioque. Tu je o. Vladan moda
mogao vi{e da to razradi, ali on se tog pitawa dota
kao, tako da mu izlagawe nije bilo mawkavo.
Sa svoje strane bih rekao, ako g. Predsedavaju}i
dozvoli, da je moda zaista nepotrebno, o~e Vladane,
re}i da je Hri{}anstvo personalizam, jer to je optere}eno jednim drugim pojmom i sadrajem, mada se ipak
ne treba bojati ni takvih pojmova. Jer, zaista, Hri{}anski Bog je @ivi i Istiniti Bog, Personalni Bog,
pogotovo ako se uzme u obzir biblijska ~iwenica da
se pod Sinajem Mojsiju javio Logos, odnosno Sin,
Hristos, Koji je rekao: Ja Sam Onaj Koji Jesam (JAHVE,
83
m, Su{ti).
Ovde je na{ brat Samuel iz Jerusalima ({kolovani

Jevrejin). Kad sam ga pitao {ta zna~i re~ Jahve, rekao
mi je: Ne znamo do danas ta~no i precizno zna~ewe

re~i Jahve, ali zna~i: Ja Sam Onaj Koji Jesam, Ja Sam
Onaj Koji ]u Biti. Moemo re}i i: Ja Sam Onaj Koji
Sam Bio. Zna~i: Ja Sam Taj Koji Sam, izvolite! I reci
narodu da te je poslao Taj Koji te poslao (2Moj.3,14). To
je li~na identifikacija Wegova. Ali, rekosmo, to
je bila Li~nost Sina, jer se Sin javio Mojsiju pod
Sinajem. To je vrlo vano izme|u ostalog i zato {to,
kad na{i sekta{i jehovisti, subotari i razni drugi,
govore da smo mi Pravoslavni Hri{}ani zaboravili
Ime Boije, kao {to sad ho}e da nam nature pojedina
{kolovana a poluu~ena gospoda beograd~i}i, tako da
kaem, da je Ime Boga na{eg Hrist, a ne kako je oduvek
bilo: Hristos, oni nam ustvari podvaquju. Tako nam
podvaquju i sekta{i da toboe ne znamo ko je Jahve.
Jahve je Sin, jer se Sin javio na Sinaju, i Hri{}ani
su tu to Ime Boije preveli sa Gospod. Dakle, li~no,
personalno Ime Wegovo je Gospod. I kad su Hri{}ani
umirali govore}i: Kako Hristos nije Gospod, kad ja
umirem za wega kao Gospoda? to je zna~ilo ispoveda
we istog Otkrivewa Sina Boijeg, kao Gospoda(ra)
svih i svega, jer je tada pretendovao predsednik Bu{,
izvinite, rimski Cezar: da je on gospodar sveta (Domi
nus, MTLRU), da je on vrhovnik svega! Hri{}ani su to
energi~no odbijali. Dakle, Li~na pojava Boga u Sinu,
Koji je rekao: Ja Sam Onaj Koji Jesam, to bez daqwega
pokazuje taj li~ni, personalni karakter Hri{}anskog
Boga.
Ostaje sad uglavnom da moda u nekom drugom radu
raspravimo to: da li je i Palama malo priboravio
tu ~iwenicu, tj. na tom mestu u Trijadama, kad se Bog
javio Mojsiju. A sli~no je i kod Grigorija Bogoslova
(u 4. Teolo{kom slovu 30,18) gde Sv. Grigorije veli da
je ime Boije m=Su{ti, i to ime same su{tine, tj. li~
84
no, personalno ime. Ali je dobro {to je o. Vladan to

kod Sv. Palame tako izanalizirao, i {to je Dimitra
kopulosu o~itao lekciju. Mlad je to ~ovek, a mladi
qudi ho}e da kau mnogo pametnoga, ali ~esto poure,
ne zato {to nisu pametni, nego {to ho}e da budu pamet
niji od drugih.
Gospodinu Jagazoglu ~estitam za iskazanu sabornu
uravnoteenost. Zaista je potrebno danas da naglasimo
tu pravoslavnu sabornost, katoli~anskost, u momentu
kad jedni nagla{avaju da je vano jedno, drugi da je
drugo, tre}e da je tre}e. Mislim tako|e da bi bilo
dobro da se ovde, na ovoj tribini, ~uje pred ovim uni
verzitetskim profesorima, da i na{e u~ene glave,
posebno mislim na one u Beogradu, prestanu jednom
da iskqu~ivo citiraju samo zapadne nau~nike o Vi
zantiji i isihazmu, nego da vide malo i pravoslavno
tuma~ewe toga, odnosno da upoznaju i citiraju pravo
slavne u~ene qude, npr. gr~ke, ruske, srpske nau~nike,
a ne samo jednoga @uija, koga je pomenuo i g. Jagazo
glu, ili jednog Podskaqskog, ili Nemicu Doroteju
Venderborg, ili ne znam kojega jo{, na primer jezui
tu Kandala, preko kojih nam name}u nao~ari kako
treba ~itati pravoslavne vizantijske tekstove, koji
su ustvari nama mnogo blii i daleko shvatqiviji
nego wima. U tom smislu bih preporu~io na{oj gospo
di univerzitetskim profesorima da se malo smire,
podi|u pod smirenost svetogorsku, o kojoj govori g.
Jagazoglu, koji je tako|e univerzitetski profesor,
te da tako ne{to na pravi na~in nau~e.
Se}am se, tako, kada je jednom prilikom jedan beo
grad~i} doktorirao (bio je sestri} Beogradskog predsed
nika, komuniste), pa smo bili na promociji wegovog
doktorata, u kojem je govorio i o Sv. Marku Efeskom.
On, me|utim, nije ni ~itao Marka Efeskog, nego je
~itao Kandalovu studiju o Marku Efeskome, kwigu
jednog [panca, inkvizitorski napisanu, dok Svetog
Marka nije ~itao. Zato ga nije ni shvatio.
85
Hvala, zato, g. Stavru Jagazoglu za ovaj i ovakav

doprinos. Smatram da je vano da jo{ jednom kaem,
da popularno predstavim {ta je on hteo da kae. Po
treban je na{ puni ulazak u Crkvu, i u~e{}e u Crkvi
svim bi}em. To zna~i Kr{tewe i sve ostale Svete
Tajne. Nema fiktivnih, ni formalnih Hri{}ana. S
druge strane, potreban je ivot adekvatan tome, ivot
u Crkvi, ina~e smo samo na papiru upisani u Crkvi,
kao u neku partiju, i {ta time dobijamo? Stavros Jaga
zoglu je nama hteo da kae da je vrlo vana ta osnova
hristolo{ka, teolo{ka (=bogoslovska) na{e vere. To
nije tek tako {to smo mi Hri{}ani i {to smo Pravo
slavni, i nismo nazadni kalu|eri, kako nas neki
predstavqaju. Recimo, tipi~no Poqak Podskaqski
smatra, da su svi pravoslavni kalu|eri konzervativ
ni, svi su retrogradni, nazadni, i ne znam {ta jo{,
zato {to je g. Podskaqski rimokatolik takvog shvata
wa i takvog stava prema Pravoslavqu. A ba{ suprotno
wegovom mi{qewu, Isihazam, tj. monasi isihasti,
dao je Pravoslavqu vitalnu snagu da izdrimo i
preivimo te{ko i dugo tursko ropstvo; i ne samo
da preivimo to ropstvo, nego i da se odupremo, kao
Pravoslavni, nasrtajima i napadima sa Zapada. Ne
zato {to je Zapad kao takav kriv, nego {to su tamo{we
tendencije, koje nam otuda dolaze, totalitarne. Dakle,
Isihazam nam je pomogao, dao nam snagu da sa~uvamo
svoju veru i svoj identitet, ali ive}i po toj istoj
veri i mukotrpno odstojavaju}i svoj pravoslavni
identitet. Jer je Isihazam bio i ostao i prakti~no
jedna celovitost doivqaja Hri{}anstva, puno}a
na{eg bi}a, i Crkvenog i istovremeno li~nog. To je
taj poznati li~no-saborni karakter Pravoslavqa.
Gospodina Lar{e-a ne bih hteo da hvalim. (Ja sam
mu preveo tekst i znam ga dobro). Sam on je rekao da je
tekst napisan za zapadne qude. Zato nije hteo da daje
{ire ekstrapolacije, odnosno daqe razrade i razvija
wa svoje teme. Hteo je da se u referatu jasno projavi,
86
da se jasno vidi da Sveti Palama izvire duboko iz

hristolo{ke vere i teologije [estog Vaseqenskog
Sabora, dakle iz ive tradicije celog Pravoslavqa,
i da nije Isihazam samo neka pojava tamo u 14. veku,
koja se javila i nastala tek tako, kao {to vrlo ~esto
izvesni nau~ewaci predstavqaju i misle da je to neka
Vizantijska, u tom vremenu, sociolo{ka i politi~ka
ili filosofsko-apstraktna pojava.
Hvala jo{ jednom svim predava~ima, i molim da
me izvinete {to sam ovako oduio.
Mitropolit
Crnogorsko-primorski Amfilohije
Znaâj Svetogorskog (oko 1340.) I Saborskog Tomosa (1351.) za bogoslovqe
Odmah da kaemo na samom po~etku na{eg izlaga
wa o zna~aju Svetogorskog i Saborskog Tomosa (1351)
za Pravoslavno bogoslovqe. Sa Svetogorskim Tomosom
(oko 1340) i Tomosom Sabora iz 1351.g., koji u sebe ukqu
~uje stavove i odluke prethodnih isihasti~kih Sabo
ra (1341, 1347) i koji dobija svoju puno}u u Ispovijeda
wu vjere Sv. Grigorija Palame kao i u dopuwenom
Sinodiku Pravoslavqa iz 1368. (tada je Sv. Grigorije
Palama progla{en za Svetiteqa i posve}ena mu je druga
nedjeqa âsnog posta), po~iwe nesumwivo nova epoha
u istoriji bogoslovqa Crkve. Tako, ako bi mogli

s pravom nazvati Oros [estog vaseqenskog Sabora
(680) zajedno sa Sedmim vaseqenskim Saborom (787) i
87
sa Sinodikom Pravoslavqa (843) krunom i puno}om

bogoslovqa Crkve prvih osam i po vijekova wene istorije, onda bi Svetogorski i Saborski Tomos (1351) sa
navedenim Ispovijedawem vjere Sv. Grigorija Palame
i Sinodikom Pravoslavqa iz 1368. g. mogli nazvati
puno}om slede}ih pet i po vijekova. Istovremeno, ovo
isihasti~ko bogoslovqe predstavqa temeq i osnovu
bogoslovqa Crkve od 12. vijeka do na{ih dana. Veoma
je zna~ajno da su ve} Oci ovog isihasti~kog Sabora
na ~elu sa patrijarhom Kalistom, u~enikom Sv. Grigorija Palame, nazvali odluku Sabora iz 1341.g. a time
i svoj Tomos, ne dodatkom u~ewu Otaca, za{ta su Sv.
Grigorija i Svetogorske monahe optuivali Varlaam
i Akindin, ve} razvijawem (nastavkom, produetkom) =
anaptiksis Svetoga i Vaseqenskoga [estoga Sabora
(iza Tomosa, Karmiris, str. 378). Isto tako shvata i naziva u~ewe Sv. Grigorija Palame u wegovom @itiju
i Patrijarh Filotej Kokinos, govore}i o wemu kao
nekoj vrsti razvijawa /anaptiksis/ tj. nastavka,
produetka u~ewa i bogoslovqa Otaca Crkve koji su
mu prethodili.
Prvih Sedam vaseqenskih Sabora su definisali,
tuma~ili i branili od lanih umovawa u~ewe Crkve
o Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosu{tnoj
i nerazdeqivoj, kao i weno bogoslovqe o ovaplo}ewu
Boga Logosa, jednosu{tna Ocu po boanskoj i jednosu
{tna nama qudima po ~ovje~anstvu. Potvr|uju}i tu
takvu vjeru Otaca o Svetoj Trojici kao i o ipostasnom
jedinstvu u Hristu dvije prirode Sv. Grigorije Pala
ma ispovijeda Wega kao Boga istinitog, koji je sjedi
nio nesmje{ivo i nerazdjeqivo dvije prirode i voqe i
energije i ostao jedan Sin u jednoj ipostasi i poslije
Ovaplo}ewa, djejstvuju}i sve ono {to je boansko kao
Bog i sve {to je ~ovje~ansko kao ~ovjek (Ispovijedawe
vjere, izd. Karmirisa, str. 408). Isti On se poslije svoga
raspe}a, vaskrsewa, javqawa u~enicima i obe}awa Si
le s vi{e, vaznio na nebesa i seo sa desne strane Oca,
88
isto~nim i istoprestonim kao istobono u~iniv{i

(na{e tijelo) ltilomjalheompoisartlteqomv
qala (isto, str. 408).
Poslije ovog i ovakvog Bogoslovqa Crkve, samo
po sebi se nametalo wegovo razra|ivawe i podrobnije
bogoslovsko obja{wewe i tuma~ewe odnosa Boga prema
svijetu i prema ~ovjeku, kao i prirode samog svijeta
i ~ovjeka, wihovog ustrojstva i mogu}nosti. To tu
ma~ewe je zahtijevalo dubqe i preciznije ponirawe
u Boanski domostroj spasewa, kao i u mogu}nosti
napredovawa svijeta i ~ovjeka u pravcu ostvarivawa
wihovog ciqa i kona~nog smisla. Potrebno je prvo
ovdje podvu}i, da je korak daqe u razra|ivawu i razvi
jawu Bogoslovqa Crkve, poslije Vaseqenskih Sabora,
u~inio Sveti Fotije, Patrijarh Carigradski, naro
~ito svojim potvr|ivawem jedinona~alija (lomaqwa) u
Bogu, tj. odbranom u~ewa o isho|ewu Duha Svetoga od
Oca i borbom protiv latinskog Filioque. [to se, pak,
ti~e svjedo~ewa i tuma~ewa Blagodatnog opita Crkve
i ivog prisustva i djejstva Duha Svetoga u svijetu i
u ~ovjeku, kroz Crkvu, u tome zauzima u ovom vremenu
prvorazredno mjesto Sveti Simeon Novi Bogoslov, a
poslije wega, u vremenu, koje neposredno prethodi Svetom Grigoriju Palami Sveti Grigorije Sinait.
Dolazak, pak, Varlaama Kalabrijskog na Istok u
~etrnaestom vijeku i wegov, na prvi pogled, bezazlen
sukob sa Svetogorskim monasima, u vezi tehnike mo
litve i prirode Tavorske svjetlosti, postaje povod
za ponovno radikalno razmatrawe istih tih starih
Bogoslovskih problema, kao i su{tina Hri{}anske
prakse.
1) Na prvom mjestu, postavqen je vje~iti gnoseo
lo{ki problem: kako i kojim putem poznati Boga i
do koje mjere je Bog poznatqiv? U ~emu se sastoji su{
tina ~ovjekovog odnosa i kako se Bog otkriva i daruje
qudima? Varlaam Kalabrijski, vaspitan na Zapadu,
temeqi o~evidan svoj metod Bogopoznawa na filosof
89
skom dijalekti~kom metodu, a svoje Bogoslovqe, na ve}

razra|enom, na Zapadu sholasti~kom racionalizmu.
Osnova wegovog Bogoslovskog stava, jeste latinski
usijanizam, tj. polaewe u u~ewu o Bogu od Boanske
Su{tine. Taj Avgustinovski stav filosofskog, ne
oplatoni~arskog porijekla, razra|en je kod zapadnih
sredwevjekovnih sholasti~ara, naro~ito, od vremena
Anzelma Kenterberijskog do Tome Akvinskog. Samo
}emo ovdje ukazati na to, da je taj stav prouzrokovao
u~ewe o isho|ewu Duha Svetoga i od Sina (Filioque) a,
s druge strane, doveo do poistovje}ivawa Teologije i
Boanske ikonomije, tj. unutar Boanskih odnosa i
odnosa Boijih prema svijetu. Kao takav, on je i osno
va sablazni, ne samo Varlaama i wegovih bliskih sqed
benika, nego i zapadne Teologije uop{te u ogromnoj
ve}ini slu~ajeva, sve do danas, izazvane razlikovawem
Boanske Su{tine i Energije od strane isihast na
~elu sa Svetim Grigorijem Palamom.
2) Nije ni malo slu~ajno, {to je prva primjedba,
koju daje Varlaamu i isihastima, kako Svetogorski
tomos, tako i Tomos prvog isihasti~kog sabora (1341.)
godine, to, {to je on potonuo u more nadmenosti (gor
dosti), po nerazumqu i osob{tini (idioritmiji) svojoj,
daju}i veliki zna~aj u~ewu (znawu) svjetovne (spoqa{
we hqahem) filosofije.
Tako se on okrenuo protiv natprirodne i istinske filosofije, upotrijebiv{i protiv u~ewa Duha,
psihi~ku i odba~enu filosofiju, koja je potpuno
nemo}na, da smjesti u sebe, ono, {to je Duha (Svetoga),
(Karmiris, 355).
Za razliku od takvog pristupa istini, isihasti
zastupaju stav, kojim po~iwe Saborski tomos iz 1341.
godine, po kome je smirewe put poznawa istine (str.
354), a tajne Duha, dostupne samo onima, koji su o~i{}eni vrlinom (Svetogorski tomos, prolog, sabrana djela,
tom 2., str. 568).
3) Zasnivaju}i svoje Bogoslovqe na apodikti~kom
90
metodu, Sveti Grigorije Palama i, uop{te isihasti

svih vremena, pa i wegovog, pod apodikti~kim meto
dom, ne podrazumijevaju prosto drugi tip filosof
skog metoda dokazivawa na, unaprijed postavqenim
filosofskim na~elima i logi~kim premisama, ve},
upravo, to svjedo~ewe, potvrdu istine tajni Duha,
na osnovu realnog iskustva i neposrednog op{tewa
sa tim tajnama. Otuda za wih pitawe razlikovawa Su
{tine i Energija, kao i priroda Tavorske Svjetlosti,
nije spekulativno, bilo filosofsko, bilo teolo{ko
pitawe, ve} egzistencijalno pitawe, pitawe biti ili
ne biti ~ovjeka i svijeta.
4) Ovdje se postavqa, na radikalan na~in su{tin
ski problem. Da li je ~ovjek sposoban da istinski
op{ti sa Bogom i da Ga pozna? [ta je to, ~ime se Bog
otkriva i daruje svijetu i ~ovjeku? Je li to On Sam,
ili neki Wegov dar? Ako je dar, kakve je On prirode? Moe li ~ovjek iza}i iz svoje stvarnosti i
uslovqenosti wome i postati zajedni~ar u strogom
smislu rije~i, nestvorene vje~ne stvarnosti? Da bi
se odgovorilo adekvatno na ova pitawa, nije dovoqno
znati samo qudsku prirodu i mogu}nosti stvorenih
bi}a. Odgovor na ova krucijalna pitawa, prvjenstveno
zavisi od poznawa Samog Boga, a time i Wegovog odnosa
prema svijetu.
Nije, dakle, slu~ajno, Sveti Grigorije Palama,
postavio pitawe nestvorenih Boanskih Energija i
Vje~ne Boanske Svjetlosti, koju primaju oni, koji
su we dostojni, kao pitawe jedine ~ovjekove nade, kao
{to sam kae.
5) Da Sveti Grigorije, po ovom pitawu, neposred
no nastavqa Bogoslovqe Otaca Crkve, vidi se jasno
iz sveukupnog wegovog djela, saetog, kako u Svetogor
skom tomosu, tako i u wegovom ispovijedawu vjere.
Tak o, ispovijedaju}i da prima i cjeliva Svete
Vaseqenske Sabore, on isti~e da je su{tina wihove
borbe protiv bezbonog Arija, bilo to, {to je on Sina
91
Boijeg smatrao stvorewem i, {to je time sjekao

Boanstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, na stvoreno
i nestvoreno (Karmiris, 409). Isto je to, po wemu, radio i Makedonije, progla{avaju}i za stvorewe Duha
Svetoga, i tako i ovdje, rasijecaju}i jedno i isto
Boanstvo, na stvoreno i nestvoreno (isto, 409). U
ispovijedawu vjere, on isti~e, da svim srcem prima
i ipostasno (jah SVWDVLP) sjediwewe dvije prirode,
Boanske i ~ovje~anske u Hristu i odbacuje one, koji
pori~u kod Hrista odgovaraju}e dvjema prirodama
dvije Energije i voqe (isto, 410).
6) Za Svete Oce, ova pitawa istinskog nestvorenog
Boanstva Sina i Duha i wihove Jednosu{nosti sa
Ocem, kao i pitawe ipostasnog jedinstva u Hristu
dvije prirode, sa dvije Energije i voqe bila su pi
tawa spasewa ~ovjekovog, tj. ~ovjekovog biti ili ne
biti (Sveti Grigorije Nisijski: Ako Duh Sveti nije Bog,
neka ide da se oboi, pa, tek onda neka do|e da ga primim).
Razvijaju}i i nastavqaju}i wihovu misao, naro~ito
misao [estog Vaseqenskog Sabora, o dvije prirodne
voqe i dvije prirodne Energije u Gospodu i Bogu na
{em Isusu Hristu (Karmiris, 381), Sveti Grigorije
Palama, kao i Oci Sabora isihasti~kih ~etrnaestog
vijeka, potvr|uju nestvorenost Boanskih sila i
Energija Troji~nog Boanstva, odnosno, Boanske
Svjetlosti i Blagodati, koju primaju oni, koji se we
udostoje. Time se oni, kao i Oci prijethodnih Sabora,
bore protiv novih lanih u~iteqa, koji pod novim
izgovorom, rade isti bezboni posao: rasijecaju na
stvoreno i nestvoreno jedno i isto Boanstvo (Kar
miris, 410).
7) Zbog razlikovawa u Troji~nom Boanstvu Su
{tine i Su{tinskih Energija, isihasti su optui
vani za dvobo{tvo, pa ~ak i za mnogobo{tvo i
(postojawe mno{tva sila i Energija Troji~nog Boanstva).
Sveti Grigorije i Oci Sabora 1351. godine, polaze od
stava Svetog Grigorija Bogoslova da nije u rije~ima,
92
nego u stvarima istina i pobonost i dodaju: Mi se

borimo za dogmate i stvarnosti. Zato, sa onim, ko se
slae u odnosu na stvari, u rije~ima se ne razlikuje
mo. Sveti Grigorije je svjestan slabosti qudske rije
~i, pa isti~e da je drugo sporewe (Antilogaj) o pobono
sti, a drugo ispovijedawe vjere. U sporewu nije
neophodno sporitequ da bude precizan u rije~ima,
me|utim, pri ispovijedawu, nuno je, u potpunosti,
drati se ta~nosti (Karmiris, 378). Ono, {to je bitno
za Oce ovoga Sabora i za isihaste, je ta ~iwenica, da
je Boanska Blagodat i svjetlost i sila Sami Bog, sa
kojim ~ovjek op{ti i moe op{titi, a ne neka tvore
vina, makar bila ona Bogom stvorena. Ta Boanska
Svjetlost je nepri~asno pri~asna i nevidqivo vid
qiva, tj. u apofatici katafati~na, bilo, da se radi
o tvr|ewu i znawu o Bogu na osnovu razuma i tvari,
bilo na osnovu neposrednih op{tewa i ispuwavawa
nestvorenom Boanskom Svjetlo{}u. Utoliko prije
ta apofati~nost, neizrecivost i nedostupnost vaè
za boànsku su{tinu, tj. za oblast bogoslovqa po sebi,
nadumnog bogoslovqa (peqowij heokoca).
8) U tome i jeste su{tinska razlika pravoslavnog
isihazma i sholasti~kog bogoslovqa koje zastupa Var
laam i wegovi sledbenici, na na~elima tomisti~ke
teologije. Po toj teologiji blagodat, ono ~ime Bog
op{ti sa qudima, jeste habitus creatus, stvoreno stawe
kojim Bog uzdiè ~ovjeka i qudski um do Sebe i Zajed
nice sa Sobom, odnosno do umne meditacije boànske
su{tine i tajne. Ta nemo} Boga da iza|e iz Sebe i
svoje su{tine, osnova je ~ovjekove nemo}i da iza|e
iz svoje stvorenosti. Ono ~ega ga Bog udostojava jeste
opet ne{to stvoreno, makar bilo boànski dar, {to
sluì kao posrednik izme|u Boga i ~ovjeka, Boga i
svijeta. Razumqivo je da jedno ovakvo shvatawe radi
kalno odraàva sveukupno zapadno shvatawe i poima
we odnosa izme|u Boga i svijeta, Boga i ~ovjeka, kako
u vremenu tako i u vje~nosti. Nije ~udo {to se na tak
93
vim na~elima razvila na Zapadu jedna teologija ili

antropomorfnog tipa (na osnovu mogu}nosti meditacije
boànske su{tine i boànskih ipostasi) ili potpuno
ateisti~kog tipa (na osnovu stvarnosti blagodati i
time udaqenosti Boga i ~ovjekove nemo}i da istinski op{
ti sa Wim). Otuda nije slu~ajno da su Varlaam i wegovi
sledbenici optuìvani za agnosticizam, kao {to ni

je slu~ajno {to se na takvim teolo{kim shvatawima
na Zapadu razvio docnije deizam a u novije doba i
ateizam raznih vrsta i to prvi put u istoriji qudskog roda takvih razmjera. Humanizam novovjekovne
kulture i civilizacije, bilo da se radi o religioznom
bilo da se radi o ateisti~kom humanizmu, ima svoje
izvori{te upravo u teologiji ovakvog tipa koju je
èlio da nametne Varlaam i pravoslavnom Istoku.
9) Ono {to nije dovoqno isticano a {to je kqu~
poimawe istihasti~kog bogoslovqa Sinodskog i Sve
togorskog Tomosa jeste mesto koje ima u tom bogoslov
qu svesve{teni ~in i zajednica i sabrawe, u kome je
savr{enstvo i drugih ~inova (=Tajni Crkve), tj. Tajna
Evharistije, kao i molitva Gospodu Isusu: Gospode
Isuse Hriste, Sine Boìji, pomiluj me.
Naime, Sveti Grigorije Palama u svom Ispovjeda
wu vjere kojim se zavr{ava Sinodski Tomos (1351)
primaju}i sva crkvena predawa, pisana i nepisana,
prije svega isti~e upravo najtajanstveniji i svesve
{teni ~in i zajednicu i sabrawe (teket mjajoimymam
jasmanim) u kome je savr{enstvo i drugih ~inova, pri
kome se u spomen Onome koji je sebe ispraznio neispra
znivo i primiv{i tijelo i postradav{i za nas, sagla
sno wegovoj boànstvenoj zapovjesti i samodjejstvu
(atouqcam), (ono {to je) najboànstvenije sve{teno
djejstvuje i bogodjejstvuje (heouqcem), Hqeb i â{a i
samo ono ìvona~alno savr{ava Tijelo i Krv, i daruje
se neizrecivo Pri~e{}e i Zajednica onima koji (mu)
dobrohodno (eacr) pristupaju (Karmiris, 409). U svje
tlosti, dakle, u~ewa o nestvorenoj boànskoj svjetlo
94
sti koja zra~i sa Hristovog Lika i koja se useqava

jednom za svagda u tvorevinu i u maticu @ivota We
govim Ovaplo}ewem i Vaskrsewem, i daje kao tijelo
i krv u zajednici i sabrawu Crkve, svo bi}e i sva
istorija svijeta i ~ovjeka u vremenu i vje~nosti, dobi
jaju izuzetni smisao i zna~ewe. Kako tvorevina tako
i ~ovjek, tijelo i duh wegov, mogu se preobraàvati
i preobraàvaju se iz slave u slavu pri~e{}ivawem
svesilnosti triipostasnog boànstva (tpamtodmalo
mtrtqisuposttouhetgtor).
10) Kada ~ovjek izgubi znawe i osje}awe tog boàn
skog prisustva i djejstva u tvorevini i istoriji, onda
on ostaje sam, porobqen neminovno tvorevinom i tvar
no{}u, granicama svoga uma i svoje djelatnosti. U kraj
woj analizi, on postaje svjesno rob smrti i ni{tavi
la. Jedino {to mu preostaje jeste svjetovnost i djela
ruku wegovih. Kad se na|e u takvom poloàju onda se
on kre}e izme|u dvije krajnosti: obogotvoravawa pri
rode ili sebe, svoga uma i svoje djelatnosti umjetno
sti, kulture, tehnike ili prepu{tawa destrukciji i
ni{tavilu. Iz toga se ra|a: osvaja~ki nagon, grabqewe
za prostorima, stvarima i zadovoqewem strasti, ili
agresivni samoubila~ki poriv, bjekstvo u ni{ta
vilo. Zato nije ~udo {to se novovjekovni evropski
humanizam, teolo{ki utemeqen na stvorenoj blagoda
ti a filosofski i nau~no na imenentnosti, goloj sve
tovnosti, kona~no uhvatio, kao davqenik za slamku,
za umjetnost, kulturu i tehniku, tehnologiju, kao za
svog jedinog Boga i Gospoda. Nije ~udo {to je i jedno
od osnovnih svojstava tog novovjekovnog humanizma,
u raznim wegovim formama, wegov imperijalni, osva
ja~ki kao i hedonisti~ki duh. Qudska glad za vje~no{}u poku{ava tako da se zasiti prolaznim hqebom i
prolaznom hranom. Svojom naukom, kulturom i tehni
kom savremeni evroameri~ki ~ovjek je nesumwivo
uspeo da kultivi{e i organizuje ~ovjekovo ìvqewe,
da oblikuje prirodu i do odre|enog stepena wome za
95
gospodari, da je humanizuje prvi put u istoriji do te

mjere. Dubqe gledano, to predstavqa ostvarewe onog
prvobitnog Boìjeg priziva i dara ~ovjeku, dara vladawa i gospodarewa svijetom. Samo po sebi to je dobro
kao saglasno Boìjoj voqi i boànskom promislu.
Ono {to nije dobro i {to nije ~ovjeka dostojno jeste
~ovjekovo samozadovoqstvo time, prihvatawe toga
kao ~ovjekove mjere, potiskivawa time i otu|ivawe
~ovjeka od wegovog vje~nog dostojanstva i ciqa, od ono
ga {to Sveti Grigorije Sinait naziva bogo~ovje~an
sko stawe Sina na koje je ~ovjek prizvan i koje jedino
moè opravdati wegovo postojawe i wegovo stvarawe
ne zemqi. To bogo~ovje~ansko stawe Sina i jeste
ona bezmjerna mjera qudskog usavr{avawa i qudske
zajednice na koje priziva i koje svjedo~i Svetogorski
i Saborski tomos svojim u~ewem o vje~noj boànskoj
svjetlosti i neizrecivosti i nadsu{tastvenosti
boànske su{tine Triipostasnog, vje~no svesilnog
Boànstva Oca i Sina i Duha Svetoga. To zna~i, na
kraju, da vrijeme isihazma i wegove teologije tek
dolazi kao jedina neprolazna nada u sve ve}em bezna|u
modernog svijeta.
96
Protoprezviter Stamatis Skliris

IKONA I NESTVORENA SVETLOST
Poku{a}u da istraim odnos ikone i nestvorene

svetlosti iznose}i sedam definicija (odre|ewa) Iko
ne. Na kraju }u rezimirati isihasti~ki karakter
ikonografije u sedam re~enica.
Prvo odre|ewe koje odli~no izraava ikonu
pripada Virgilu Georgiju: Ikona je prozor u
ve~nost.
Drugo odre|ewe: Ikona je ono {to vidimo na
predstavi Uspewa Bogorodice. Apostoli, Bogorodica
i Hristos su naslikani svim bojama. Zatim, Hristos
je okruèn jednobojnom plavom slavom (doksom) sa
an|elima, drè}i u svojim rukama Bogorodicu kao
dete. Ovde vi{ebojnost predstavqa istorijski trenu-
97
tak, dok nas jednobojnost plave boje uvodi u eshatolo{ku realnost, u koju Hristos uvodi Bogorodicu celu
(ne samo wenu du{u kako neki misle). On je prevodi iz
ìvota u istoriji ka ve~nom rajskom ìvotu. Upravo
ovaj prelazak oslikava pravoslavna ikona.
Tre}e odre|ewe: Ikona je ìvopis koji nam predstavqa ~itavu Crkvu zajedno sa Hristom Vaznesewa,
Koga preuzima Bog Otac. Prema tome ikona, pravoslavna ikona, sa bogoslovskog gledi{ta, izvire iz Vaznesewa. Vaznesewe se poistove}uje sa Drugim Dolaskom
Hristovim, jer an|eli su pri Vaznesewu govorili u~enicima da }e Hristos ponovo do}i u svom Drugom dolasku na isti na~in na koji biva preuzet, zna~i proslavqen i vaskrsnut: Ovaj Isus koji se od vas uznese na
nebo, tako }e isto do}i kao {to ga vidjeste da odlazi
na nebo (DAp.1,11). Vaznesewe i Drugi dolazak predikonizuju se u Preobraèwu na Tavoru i u Vaskrsewu
Hristovom. Sa Tavora proisti~e svojstvenost svetlosti i veliki zna~aj koji ima svetlost za ikonografiju. Prema tome, ovo tre}e odre|ewe ikone moglo bi se
izraziti na slede}i na~in: Ikona je foto-zografija
(svetlo-ìvopis, svetlopis) Bogo~oveka i celokupne
tvorevine.
êtvrto odre|ewe: Ikona je jedna slikarska askeza-ve`ba koja ima svoj za~etak u pratvorbenom ni{tavilu (J. Ziziulas, Hristologija i postojawe), koje ni{tavilo izraàva tamna osnova (i takozvana proplazma na jeziku ikonografa), i oven~ava se boànskom
svetlo{}u naslikanog bi}a, koje bqe{ti od svetlosti
kao Hristos na Tavoru. Svaka ikona svakog svetiteqa
podsti~e nas na o~i{}ewe i osvetqewe.
Peto odre|ewe: Pesni~ki mogli bismo re}i da
je ikona ìvopis koji izraàva slede}u ìvotnu istinu. Zamislimo da ulazimo u svoju vikendicu koja
se nalazi na planini, gde je hladno, pada sneg i duva
vetar. Gledamo sobu kroz koju je pre nas pro{la jedna
na{a voqena li~nost, na primer otac. On je tu pripre-
98
mio na{ boravak, a zatim je oti{ao. Mi wega ne vidimo u ku}i, me|utim, u svim predmetima koji se nalaze
u vikendici, u upaqenom kaminu, u toplom jelu, u postavqenom stolu koji nam je ostavio mi dodirujemo
prisustvo oca, kao diskretnu qubav. Otac je svoj pe~at
ostavio posvuda nas radi, i wegova qubav je preobrazila negostoqubivu planinsku sredinu u roditeqsku
toplinu. Sli~no tome, i ikona ne ukazuje na samog
Boga Oca, nego na Wegova dejstva (energije) prema nama. Svetlost ikone koja je slobodna od prirodnih
za-kona, mirono{e, kropi lica, tela i okolinu-pejza`
i preobraàva naslikana bi}a od unutaristorijska i
prolazna, privremena u eshatolo{ka, ve~na i rajska,
od raspar~anih indivudua u ujediwena putem osvetqewa jedinite li~nosti.
[esto odre|ewe: Ikona je jedna neobi~na slika,
koja predstavqa pejza` na{eg sveta, ali ne propadqivim kao {to je sada, nego nepropadqivim, onako kako
}e ga gledati Bog Otac u eshatonu. Tada }e vaskrsli
Sin predstaviti Ocu vaskrsle qude i nepropadivu
tvorevinu, govore}i mu: Evo mene i dece koju mi je
dao Bog-Otac.
Sedmo odre|ewe: Ikona je vaspostavqawe raspar~anog propadqivog prostora i vremena na freskama
oslikanog hrama, gde je Liturgija koja se vr{i okruèna likovima oslikanih svetih, koje manifestvuju
svoje ìvo prisustvo u Evharistiji.
Sa slikarskog stanovi{ta moemo gore navedena
odre|ewa da prevedemo na slede}ih sedam slikovitih
izjava.
1. Ikona nije naturalisti~ki portret, nego fotoportret. Ona izraava ontolo{ko u~e{}e i pri~asnost nestvorene svetlosti.
2. Ova svetlost prevazilazi prirodne zakone optike. Izraava slobodu Nestvorenog.
3. Na ikonama se ne predstavqa Hristos kao jedna
99
individua, nego se otkriva tajna Hrista kao tajna

Cr-kve, gde su okupqeni mnogi, odnosno sveti (u
pavlov-skom zna~ewu re~i svet). Svaki sveti koji se
izobra-àva na ikoni nosi iste osobine svetlosti
kao i Hri-stos, to zna~i da se pokazuje kao Hristos
po blagodati.
4. Kao {to se svaka ikona osvetqava transcendentno, sledi da osvetqewe izjedna~ava po blagodati
svakog svetiteqa sa Hristom i sa ostalim svetima u
ontolo{koj zajednici li~nosti, to jest Crkvi.
5. îwenica da se demoni ne izobraavaju na pravoslavnim ikonama eti~ki (odnosno kao dobri ili
lo{i), niti na estetski na~in (kao lepi ili runi),
nego na ontolo{ki na~in kao bi}a koja pori~u
zajed-nicu nestvorene Svetlosti, koja ipostazira bi}a,
i prema tome predstavqaju se mra~ni, tamni, umaweni
zna~i da su nestvorene energije kao neki most izme|u Boga i tvorevine, i da one daju ontolo{ku ipostas
onome ko je otvoren za Boga, koji {aqe energije, dok
oni koji zatvaraju sebe za qubav Boiju jesu sporna
bi}a ~ije je ivqewe pod znakom pitawa (ne znamo da
li postoje ili ne).
6. Prema tome, ikona nas podsti~e na odnos qubavi
izme|u Boga i ~oveka, ne kroz jedno individualno
o~i-{}ewe od na{ih strasti, nego kroz o~i{}ewe
na{ih me|usobnih odnosa, koji treba da se pro~iste
od egoiz-ma i empatije (Ziziulas).
7. Tehnotropija ili stil koji stvara slobodna
svetlost na ikoni, ima svojstvenu razliku u odnosu
na bilo koje drugo slikarstvo. Nestvorene energije
uvode u tvorevinu korenito nove realnosti. Dakle,
ikone treba da predstave zajednici svetih (tj. vernom
narodu) trajnu originalnost i autenti~nost crkvenog
ivota. Iako je liturgijski tipik podraavawe i
ponavqawe, ipak u Crkvi, zbog nestvorenih energija,
ne ivi dosadu (pliksi), nego stalni izlaz iz dosade,
iznena|ewe, ushi}ewe (ekpliksi) pred nestvorenim.
100
Tako, ikoni nije ciq samo da podraava prethodne

ikone, nego da nam pomogne da vidimo Hrista i svetiteqe kao potpuno nova bi}a, koja niko kao takve do
sada nije video. Ne da vaspostavi neka svojstva, nego
da prevazi|e determinizam svojstava. Tu se nalazi
oso-benost i ~udnovatost, {to odgovara ushi}ewu i
svoj-stvenosti isihasti~kog doivqaja. I jedno i
drugo je osvetqewe.
Gore navedena odre|ewa, koja nismo imali prilike da podrobnije analiziramo, otkrivaju nam isihasti~ki karakter pravoslavne ikonografije, koji
ka-rakter izostaje u religijski nadahnutim delima
u za-padnom hri{}anstvu. Isihasti~ki karakter
ikono-grafije postojao je i pre isihasti~kih sporova
u 14. veku, jer je on dijahroni~ka realnost svih faza
razvo-ja crkvene istorije. Isihasti~ki sporovi bili
su sa-mo povod za bogoslovqe Svetoga Grgorija Palame o
ne-stvorenoj svetlosti, koje je, ina~e, izobraavano na
ikonama. Na taj na~in, i Sveti Grigorije Palama kao
i svi pobornci isihazma pomau nam da dubqe shvatimo pretpostoje}i isihasti~ki karakter ikone.
Prevod s gr~kog: Jelena Femi}-Kasapis
101
Episkop Atanasije
O TEOLOGIJI I STVARNOSTI
PRAVOSLAVNOG ISIHAZMA
Gospodine Rektore Duhovne akademije Svetoga Va
silija, Visokopreosve}eni Mitropolite i Susede ju
ni g. Amfilohije, dragi Vladiko i Brate Grigorije,
Bra}o i Gospodo, draga Deco.
Nalazim se u nezgodi da treba da zakqu~im ovaj
Simposijum i neku vrstu zakqu~ka, rezimea da dam.
Iako sam uzeo i ne{to pribeleio, no sami znate da
je to te{ko, jer smo i sa vremenom prili~no poodma
kli, mada su oba predava~a, i Gospodin Mitropolit
Amfilohije, koji je bio prvi predava~, sasvim dobro
se drao vremenaskog okvira, a i otac Stamatis jo{
boqe. Poku{a}u da i ja budem kratak, oko dvadesetak
102
minuta.
Gospodin Mitropolit Amfilohije je bio prvi ko
ji je predloio da se obelei 650 godina Palamitskog
Sabora, 1351.g., mada je ve} 660 godina ako uzmemo i
onaj Sabor iz 1341. godine. On je tako|e napomenuo da
ove godine pada i 1550 godina od Svetog Halkidonskog
Sabora (451. godine), a ja dodajem da je i od [estog Vase
qenskog Sabora (680-1) 1320 godina. Dakle, imamo tri
velike godi{wice: 1550 godina od êtvrtog Vaseqen
skog Sabora (451. godine), 1320 godina od [estog Vase
qenskog Sabora (681. godine) i 650 godina od zavr{etka
desetogodi{weg Isihasti~kog Sabora. U stvari su
bila tri Sabora u toku tih deset godina (1341, 1347.
i 1351). U su{tini, svi ti Sabori govore o jednom,
o onoj sri, o centralnom i glavnom, o pemptusiji
Pravoslavqa.*
Odavno me|u pravoslavnima postoji svest i ose}awe
da su ovi Isihasti~ki Sabori produetak i razvija
we prethodnih Sedam Vaseqenskih Sabora. Obi~no
govorimo o Sedam Sabora, jer je bilo sedam konkretnih
Sabora, od Prvog do Sedmog Vaseqenskog Sabora (325-787.g.). Fotijev Veliki Sabor (u vreme kad smo mi Srbi
kr{teni) 880-881. godine smatra se Osmim Vaseqenskim
Saborom. Na{ znameniti Vladika Nikodim Mila{ je
napisao ~itavu studiju o wemu, da je to Osmi Vaseqenski
Sabor. Mitropolit Nil Rodoski je, po~etkom 15. veka
zna~i pedesetak godina posle ovih Isihasti~kih
Sabora rekao da su ovi Palamitski Sabori od 1341.
do 1351. godine, koji su odrani u tri faze, ustvari
Deveti Vaseqenski Sabor Pravoslavne Crkve.
Dakle, Pravoslavqe ima svoje Svete Sabore, nije
vano da li ih ba{ redom brojimo, ali ovo su zaista
Vaseqenski Sabori, posebno ovi Palamitski, Isiha
* Pemptusija je izraz koji zna~i: postojalo je nekada shvatawe
o ~etiri su{tinske stvari u svetu i onda je sr svega peta stvar,
kvintesencija, kako kau Latini.
103
sti~ki. To je vrlo vano da se pokae i posvedo~i

ivi ivot Pravoslavqa, iako nam na{i susedi, za
padni hri{}ani, naro~ito rimokatolici, govore da
smo mi gotovo u~mali, zamrli tamo negde sa Damaski
nom u 8. veku, i da je od tada do danas kod nas sve mrtvo!
Oni i danas pi{u protiv na{eg pravoslavnog isiha
sti~kog bogoslovqa, a za sebe objavquju da su imali
(posle odvajawa od Pravoslavnog Istoka) neku erupciju
nove teologije, pori~u}i da se upravo sa Isihazmom
zbila prava erupcija ive bogoslovske misli, ivog
istinskog bogoslovqa.
Sli~no je, kao {to je otac Stamatis napomenuo, i
sa ikonopisom. Svi govore o renesansnom ikonopisu
na Zapadu, ali u Vizantiji jo{ pre toga imamo paleo
lo{ki renesans. To je bilo ve} u trinaestom veku. A
jo{ i pre Paleolog bilo je veliko ikonopisno doba
Komnen. Sa Paleolozima i Nemawi}ima kod nas
imamo na{u Mile{evu i na{e Sopo}ane, a sve je to
jo{ pre Palamitskog Isihazma. Imamo, dakle, takav
veli~anstven bqesak slave i lepote. A na{i, mislim
na one u izvesnim intelektualnim krugovima gde
je snobizam ovladao, govore da su Sopo}ani srpska
Sikstinska kapela! To je poniewe za Sopo}ane,
jer to dvoje ne moe da se poredi. Evo, slu{ali smo
kako je o. Stamatis govorio o pravoslavnim ikonama.
Gospodinu Nikoli Kusovcu iz Narodnog Muzeja u
Beogradu slui na ~ast {to je pre neko ve~e govorio
u Vi{egradu tako sjajno o pravoslavnoj ikoni. Bilo
je to veoma prijatno iznena|ewe slu{ati ga kako je
divno govorio o ikoni.
Vredno je biti samokriti~an, ali je isto tako
vredno da ne budemo snobovi Zapada, zato {to nemamo
potrebe da imamo ni kompleks superiornosti ni kom
pleks inferiornosti, koje imaju mawe vi{e mnogi
kada govore: Ho}emo da budemo Evropa! Koja to, gospo
do, Evropa? Koja i kakva? Ako mi nismo Evropa pre
Evrope, ako Balkan kao Jugoisto~na Evropa nije Evro
104
pa, i to kolevka Evrope, onda nam ne treba samo Severo

zapadna Evropa. To jasno izjavqujemo, bez ikakvog kom
pleksa superiornosti i inferiornosti. Tako je i po
pitawu Renesanse i Humanizma. Pol Lemerl, ~uveni
profesor sa Sorbone, pisao je na{iroko o prvom huma
nizmu u Vizantiji u vreme Svetog Fotija (deveti vek).
Postoji ne jedna kwiga o tome. A mi na Istoku nismo
~ekali da do|e italijanski humanizam ~etrnaestog
veka, ili {ta ja znam, kvatro}ento, kako ga zovu. Mi
smo imali svoj ivot, i imamo svoj ivot. Izvornost
jevan|elskog Pravoslavqa na Istoku nikada nije pre
stala, niti je do danas prestajala.
Mi i danas imamo preporod pravoslavnog bogoslo
vqa. Ko ne zna, nek se postara da to dozna i nau~i, al
da ne ~eka da to budu pilule, sve gotovo i savakano
pa samo da proguta, kao {to je to postala na{a civili
zacija: sve konzervirano, dato gotovo u konzervi, samo
da otvori{ i proguta{! Nego tu treba itekakvog napo
ra. Istina itekako iziskuje napor i podvig. Istina
nije tenk, nije tomahavk, nije ameri~ka invazija, koja
}e da nas natera da prihvatimo to {to je, tj. to {to
ona ho}e, {to je samo wihov interes, ili nema~ki in
teres. Ko nije sa nama, govorio je Gen{er, taj mora da
se prilagodi nama! Ne mora, gospodine [vabo! Za{to
bih ja kao Srbin postao Gen{er, ili Kinkel, ili ne
znam ko drugi iz Evrope? Ho}u da kaem, nemamo raz
loga za kompleks ni superiornosti {to nije zdravo,
ali ni inferiornosti {to tako|e nije zdravo.
Hteo bih da rezimiram, zato da se vratimo isihaz
mu i Svetom Palami. Sveti Palama u Trijadama i u
Sinodskom Tomosu 1351. godine citira Svetoga Maksi
ma, malo skra}enije, jer je kod Maksima tekst malo
dui, ali je izvukao sr; neke re~i je izostavio, ali
nije izostavio glavno. Pro~ita}u to zajedni~ko im
mesto, kako ga je Sv. Palama izrazio na gr~kom, pa
}u ga prevesti: TotstittoHeoEacckiom.pqesbe
aHeopqrmhqpourdiUosaqjyhmtorjalishmdyq
105
RXOzPRXWRU$WSHLKROzPRLUWPcFzPPJWRPKz\VLP = Ovo
je Jevan|eqe Boije: poslawe Boije qudima kroz

Sina Ovaplo}enoga, Koji nagradu daje onima koji Mu
veruju bespo~etno oboewe (=ve~no oboewe). (Ovo
na kraju je sa naglaskom: da je i bespo~etno, a ne samo beskrajno oboewe).
Iz ovoga se vidi da ni{ta mawe nije Jevan|eqe

nego ono {to govore svi ovi Sveti Sabori: êtvrti,
[esti, i ovi Palamitski. To Jevan|eqe=Ve~na Bla
govest jeste tajna=doga|aj Ovaplo}ewa Boga, O~ove~e
wa Sina Boijega, i to nave~no, na svu ve~nost i na
sve ve~nosti, koliko god ih ima. I ~ak, po Apostolu
Pavlu, ako bi se pretpostavilo i neko novo stvarawe
svetova (v. Rm. 11,39: jtsirtqa), ni ono ne bi ni{ta
novo ni ve}e donelo, nego to: da je Bog postao ôvek,
i ostao na svu ve~nost ôvek, isto toliko koliko je
ostao Bog, ni mawe ni vi{e, nego puna qudska priroda,
puna qudska voqa, puna qudska energija. Jer upravo
se zato Sveti Maksim borio protiv monofizitstva i
monotelitizma i monoenergizma.
Da pohvalim na{eg brata @an-Kloda Lar{ea,
koji nam je govorio na drugu temu, i samo se dotakao
ovoga pitawa, ali je napisao jednu sjajnu studiju koja
procewuje dijalog Pravoslavnih sa Monofizitima sa
Istoka, koji ne priznaju êtvrti Vaseqenski Sabor, i
zato je, kako g. Lar{e pokazuje, ovaj dijalog jo{ uvek
u povoju i jo{ uvek ramqe, zato {to mi Pravoslavni
ne moemo da se vratimo unazad i prenebregnemo
Halkidonski i Vaseqenski (Maksimovski) Sabor.
Ako je zaista Hristos, budu}i Istiniti Bog, po
stao Istiniti ôvek u puno}i, onda ne moemo to sada
svoditi, redukovati ili negirati tu puno}u koja se
izraava i u Isihazmu-Palamizmu i u pravoslavnoj
ikoni. G. Mitropolit Amfilohije voli koptske iko
ne, ali koptske ikone su vrlo siroma{ne i sku~ene,
na wima nema one puno}e Hrista Bogo~oveka, kao {to
je npr. Hristos Hilandarski, Carigradski iz Mana
106
stira Hora, ili Panselinov iz Protata u Svetoj Gori,

ili Sinajski jo{ iz 6. veka. Na tim ikonama se vidi
da je On na svu ve~nost itekako ôvek, a ne samo Bog;
vidi se da je istinski Bogo~ovek.
Sveti Palama i Isihasti~ki Sabori su ba{ hteli to da kau: da je Bog u Hristu istinski spasao
i oboio ~oveka, da je Hristos istinski Spasiteq i
oboiteq ~oveka, kao potpuni Bogo~ovek, kako nam je
divno govorio u Srbiwu kolega i brat Stavros Jagazoglu. [ta to zna~i?
Se}am se, jedan moj profesor u Bogosloviji iz Is
torije Crkve predavao nam je i govorio o Isihazmu, i
prikazao ga uglavnom na osnovu istori~ara sa Zapada,
kakav je recimo @ui, pa i na{ Jevsevije Popovi},
koji je tako|e poglavqe o Isihazmu prepisao od zapad
nih istori~ara. Ispada, po wima, da je Isihazam bio
nekakva bezna~ajna prepirka, kako se treba moliti:
navodno moli{ se boqe gledaju}i u unutra{wost
sebe, kako vele isihasti, a Varlaam je govorio da je
to gledawe u pupak, i da je to neka ekstravagantna
pojava, pa su, eto, onda to proglasili za pravoslavnu
dogmu! Tako su to na Zapadu predstavqali, tako to
jo{ uvek karikirano predstavqaju. Zato bih rekao i
preporu~io, ako su tu prisutni gospoda akademici,
kwievnici pa i pesnici, da pogledaju same izvorne
isihasti~ke tekstove, ali da pro~itaju i pravoslavne
nau~nike koji pi{u o Isihazmu, a ne samo {ta kae @
ui, Hau{er ili Podskaqski, koji izrazito mrze Pra
voslavqe. Neka uzmu, recimo, zapadnoga Jaroslava Pe
likana, koji je nedavno u Americi postao pravoslavan
i rekao je Vladici Dioklijskom Kalistu Veru: Po
gre{io sam. Pre ~etrdeset godina sam trebao postati
pravoslavan. Na to mu je Vladika Kalist odgovorio:
Ja sam to ve} u mladosti postao. Tako je i na{ dragi
Lar{e mlad postao pravoslavan, i wegov je doprinos
Pravoslavqu na Zapadu veliki, na primer wegov rad
o Svetom Maksimu je ogroman; sada radi drugi rad o
107
Svetom Palami, a onda }e da pi{e i o na{im srpskim

duhovnicima: Vladici Nikolaju i Ocu Justinu, a ve}
pi{e o novijim Svetogorskim duhovnicima.
Dakle, o ~emu se radi u Isihazmu? Je li na{e spa
sewe stvarno? Ono spasewe koje je Hristos doneo, i koje
daje i koje Svetiteqi zajedni~are, tj. participiraju,
u~estvuju, pri~e{}uju se. (Pri~e{}e i zna~i uzimawe
udela, tj. udeoni~arstvo, zajedni~arewe). Sveti Palama
je upravo o tome svedo~io i to prvo sm doivquju}i,
kako je ovde sjajno rekao Mitropolit Amfilohije.
To zajedni~arewe je i blagodatno-podvini~ko i sve
totajinsko, evharistijsko. To {to mi zajedni~arimo u
Bogu, u Hristu Ovaplo}enom i O~ove~enom, blagoda}u
Duha Svetoga i vodom (=Kr{tewe), blagoda}u i Hlebom
Pri~e{}a (=Evharistija), to nas qude afirmi{e, nas
proslavqa, nas obouje. Nije to neki spoqa{wi dar,
kao neka stvorena blagodat sholastike, koji nam
Bog spakuje u paketi} i po{aqe (kao recimo Amerika
koja bombarduje nas i sada Avganistan, pa {aqe pakete hu
manitarne pomo}i. Jeziva hipokrizija! To je za jednog pravoslavnog ~oveka i na{ narod neshvatqivo. Nek idu s milim
Bogom, da ih Bog susretne negde makar jednim udarcem, jer
Bog nas susre}e jedne udarcem, a druge milovawem).
Ve~ni ivot }e biti na{a ve~na zajednica i zajed
ni~arewe sa Bogom, li~no ivotno udeoni{tvo u onome
~ime Bog ivi: boanska qubav, blagodat, mudrost,

radost, svetlost, energija, blaenstvo, kako god da je
to nazivao Sveti Palama, to je ono ve~no i besmrtno i
za nas obouju}e (=bogotvorno) {to je sadraj Boan
skoga @ivota. Mi }emo u taj @ivot u}i nestvorenom
blagoda}u Boijom, i struja}e kroz nas kao neki novi
krvotok, kao transfuzija (letccisir), i mi }emo tom
ve~nom nestvorenom Boanskom Blagoda}u iveti
na{e ve~no oboewe hysir u Svetoj Trojici, koje
nema ni po~etak ni kraj. Zato je, videli smo, po Sv.
Palami i Sv. Maksimu, oboewe cmmgtorjateketgtor
= bespo~etno i beskrajno.
108
Ulazak u to stawe oboewa omogu}io je Hristos

kao Novi i Posledwi Adam, kao Bogo~ovek, i u Wemu
je puno}a na{eg oboewa (Kol. 2,9-10). On je taj Koji nam
je otkrio Boga kao ivu i ve~nu Li~nost, a li~nost je
projava istine da je Bog i po su{tini ili prirodi,
dakle po svome sadraju bi}a (=po boanskoj su{tini)
Bog, ali da je On Bog i po Svojim projavama, delawima,
energijama, i to su te nestvorene Boanske Energije, o
kojima govori Sveti Palama. Ako nema energije, de
latnosti, onda ni jedno bi}e, ni jedna stvar, ne posto
ji. Pogotovu ne postoji li~nost bez delatnosti svojeg
bi}a i su{tine. Neko je rekao i na ruskom se to moe
lepo izraziti: Sve {to je djejstveno, {to deluje ({to je
deluju}e), ono je i dejstviteqno, ono je i stvarno. Ako
ne deluje, onda nije stvarno, nema stvarnosti. Dakle,
nema bi}a bez energije. A Bog je Bi}e par excellence, i
Energija par excellence.
Mi znamo danas da je energija posledwa stvarnost
na{eg sveta. Iza te energije mora postojati neka pod
loga, a ta podloga se projavquje kao ono {to nazivamo
esencija, su{tina. Zato, ako nema projave, ako nema energije, onda nema ni bi}a, su{tine, nema ni~ega. Mora
postojati neka podloga, {to kaemo obi~no materija,
ili ta~nije: su{tina. Po dana{woj fizici, sva materija se na kraju svodi na energiju, i ta energija je
svetlost. Dakle, dolazimo i preko dana{we fizike
do isihasti~kog stava: da vi|ena od svetih isihast
svetlost projavquje sobom stvarnost, realnost i
Boiju i stvorenoga sveta. I Bog je po~eo stvarawe
sveta stvarawem svetlosti. Palamizam je i tu, dakle,
vrlo moderan, jer je vrlo istinit.
Bog se, dakle, projavquje kroz Svoje Energije. ûli
smo o tome op{irnije u predavawu gospodina Jagazog
lua, i pisali smo o tome i mi i ostali. Zapadni nau~
nici nas pravoslavne kritikuju govore}i da je time
Palama, toboe, opet pribegao nekoj Boijoj su{tini,
pa delio od we Boiju energiju, a zaboravio Tri Bo
109
anske Li~nosti, tri Ipostasi. (Te tri Li~nosti nisu

Plotinove hipostaze, kako pojedini na{i poluu~eni u~e
waci govore; wima je lak{e re}i hipostaza, nego na{u,
od bra}e Jelina kod Slovena odoma}enu re~ ipostas, koja
na slovenskom i srpskom bukvalno zna~i: pod-stav, tj. sa-stav, Boiji ili ~ovekov sastav, tj. celokupno wegovo
bi}e, ali za razliku od bitija u smislu su{tnosti
li~no bi}e).
Po Sv. Palami, i uop{te Svetim Ocima, Bog se ja

vqa i deluje u svetu ne po su{tini (koja je nedostupna),
nego upravo kao iva Li~nost, kao Ipostas, kao Li~na
egzistencija. Upravo kao Li~nost Bog se projavquje
kroz te Svoje Energije, a energije su, ako uzmemo sloven
sku i srpsku re~: dejstva. Ako nema Dejstvuju}eg, nema
ni dejstava. Taj Dejstvuju}i Bog ili ~ovek dej
stvuje, ali dejstvuje dejstvima svoga bi}a, energijama
svoje su{tine. Su{tina se projavquje kroz dejstva,
energije, ali upravo blagodare}i Li~nom Delatniku
(=aktivizatoru) tih potencijal, sil, energij, mogu}nost svoje su{tine. ôvek koji ne bi bio delatan,
dejstvuju}i, jeste mrtav ~ovek. Ali ne deluje sama so
bom wegova su{tina, nego on pokre}e, aktivira svoju
snagu koju ima, energiju, sposobnost, fizi~ki kapaci
tet, on je taj koji ih aktivira. Aktivizator je, dakle,
li~nost. Zato je Hristos kao Li~nost Delatnik,
aktivizator Svoje i Boanske i qudske su{tine ili
prirode, i On kao Li~nost je kqu~ svega, i po~etak i
kraj i savr{enstvo i puno}a svega (kako kau Sv. Apo
stol Pavle i Sv. Maksim).
Dakle, ono {to su Sveti Sabori: êtvrti, [esti
i ovi Palamitski, Isihasti~ki, hteli da kau to je:
Hristos je kao Li~nost spojio Boga i ~oveka u Sebi,
sjedinio Boansku i qudsku prirodu, i sva wihova svo
jstva i energije, i pritom je On Jedan, Jedna Ipostas.
Mitropolit Amfilohije je pomenuo re~ DWRXTFLMU
(pridev i prilog: atouqcijr). Hirurgija zna~i operacija
rukom, rad rukom, {to bukvalno zna~i ruko-rad, srp-
110
ski: ruko-djelije. Ovde, u slu~aju Hrista je DWRXTFD =

samodjelanije, samodelatnost (=li~no delawe delatnosti
samim sobom i na samome sebi). Sam Hristos je i Delat-
nik, i delatnost, i delo. I rezultat te delatnosti je

On kao Bogo~ovek. To je smisao tog izraza: Wegova
avturgija. Onda u Sebi kao takvome On nam otkriva
Oca. Kroz Wega se voqa Oca projavquje: voqa Oca
je tvora~ka, od O~evog blagovoqewa (edoja) sve je
poteklo. Efikasnost, iva delatnost, ili kako smo
rekli, aktivitet je od Duha Svetoga; On je nosilac
delatnosti, zajedni~ke energije Svete Trojice, On je
zavr{iteq i Savr{iteq svega {to Bog Trojica radi,
dela, dejstvuje, energi{e=deluje.
Zato je na na{im hramovima pisalo kroz vekove:
Blagovoqewem Oca, dejstvom Sina i savr{ewem Svetoga
Duha podie se ovaj sveti hram. To je ispovedawe i
prizivawe Svete Trojice i Wenog Domostroja. U novi
je vreme sve se vi{e ~uje i vidi u napisima: U ime
Boga. Ali, kojeg Boga? Bog, uop{teno, je apstrakcija,
i po Sv. Palami to je naziv samo za jednu od Wegovih
energija, Boansku energiju, koja sve nadgleda. Re~
Bog dolazi od re~i her-heshai na gr~kom; a na srpskom
dolazi od re~i: bogat, bogatstvo, Bog je bogat. Samo
tu, dakle, jedna energiju pokazuje re~ Bog. Me|utim,
kad kaemo: Otac i Sin i Duh Sveti; Otac koji je Iz
vor, Sin koji se ra|a od Wega, Duh koji ve~no ishodi
od Wega, ta Tri svesveta Imena pokazuju Zajednicu
Svetu Trojicu. Ne Sveto Trojstvo, gospodo srpski
kwievnici, kako ste po~eli da govorite pod tu|im
uticajem na {tetu svoga jezika i svoje vere, niti kao
{to ste po~eli da govorite Hrist, umesto iskonskog
i jedino pravilnog Hristos. To je podvala Srpskom
narodu. Nikad Hercegovac nije govorio Trojstvo,
to govore susedi Hrvati, zato {to imaju otpo~etka
lo{ prevod sa latinskog Trinitas, {to je lo{ prevod
gr~kog Tqir. Gr~ko Trijas je Trojica i nema drugoga, a
trinitas, divinitas itd. to su izrazi za neko svojstvo, kao:
111
dvojstvo, trojstvo; to je, dakle, samo neka osobina, dok

Tqir=Trojica nisu svojstvo, nego je to Hri{}anski,
Otkriveni, @ivi i Istiniti Bog: Tri Ve~na Lica,
Tri posebne Li~nosti, u ve~noj Zajednici i Jedinstvu
Boanskog bi}a i ivota, i svega onoga {to je Bog i

Boanstvo.
Vrlo je vaan personalni, li~ni karakter Pravo
slavqa, boqe re}i Trili~nosni karakter pravoslavne
teologije, koja govori i svedo~i o Li~nosti i Zajedni
ci Triju Boanskih Lic, Li~nost, to jest: da su
Li~nosti Svete Trojice u ve~noj i nerazdeqivoj Zajed
nici, o ~emu je otac Vladan dobro govorio.
Ako nema li~nosti, onda nema zajednice, i opet
ako nema zajednice, jedna sama li~nost ne postoji. Jer:
unus christianus nulus christianus =jedan hri{}anin kao
nijedan. Eventualna jedna li~nost bila bi neka indi
vidualizacija, kao {to je to na Zapadu, pa zato oni i

govore samo formalno o li~nosti, tj. o individui i
o individualnim pravima, a ne govore da istinska pra
va i neprocewivu vrednost ima qudska li~nost kao
iva ikona @ivoga i Li~noga Boga. Jer prava li~no
sti su prava na zajednicu, a ta zajednica nije samo
Evropska zajednica, nego je pre svega moja porodica,
moj narod, moja Crkva, tj. istinska qudska i bogo~ove
~anska Zajednica u Hristu. To se sada zamewuje suroga
tima neke apstraktne zajednice, kao {to su komuni
sti zamewivali radnika sa tzv. radni~kom klasom. Kako
mi je govorio jedan na{ profesor sa Novog Beograda,
da su komunisti radni~kom klasom ustvari uki
dali radnika. Jer, kod Marksa nema ni li~nosti ni
radnika: radnik ne moe ni{ta da li~no ostvari, a
radni~ka klasa je bila velika fikcija, Marksova
poluga vlasti, koja konkretne qude kao li~nosti is
kqu~uje iz realnosti, iz stvarnog ivota i istorij
skog delawa, i pretvara u sredstva.
Li~nost Hristova nam je otkrila Li~noga Boga.
Hristos je to li~no avturgi~ko (atouqcijm=samodela
112
tno) Otkrivewe i li~no Jevan|eqe. Jevan|eqe ne kao

kwiga, jer da je kwiga mogla da re{i stvari ne bi sm
Sin Boiji do{ao u svet i postradao za ~oveka. Poslao
je Bog ispisanu Kwigu (=tablice Zakona) Mojsiju, pa
je Mojsije u qutini razbio te tablice. Kad je video
da Jevreji prave zlatno tele i oko wega igraju, on je
tresnuo tablice, i razbio ih, pa neka su i Boije!
Jer, {ta }e mi tablice ili kwiga, svejedno koja, ako
nema ivog i stvarnog odnosa sa @ivim Bogom? Bog je
onda napravio druge tablice. Kau Oci da je to bilo
providencijalno, jer je tek drugi Zavet, Hristovo Je
van|eqe, pravi Zakon @ivota (Rm.8,2), a ne onaj koji je
davan grme}i sa Sinaja. Nije se moglo grmqavinom i
strahom mnogo posti}i. Bog je zato li~no do{ao kroz
qubav i kao Qubav (1Jn. 4,8-9); postao je ono {to smo mi,
postradao je kao mi, ali i vaskrsao kao Li~ni Bog i
ôvek. Stra{no je i potresno kad ~itate kako je Hristos bio ponien, unien, isprawen (j-mysemautm
Fil. 2,7 ) . Naravno, neispraw ivo je isp rawen
(cMHPW\UMHPRWDL, kako kau Sv. Oci), tj. dobrovoqno je
unien i isprawen radi nas i na{ega spasewa. Mihail Bulgakov je u kwizi Majstor i Margarita pokazao jednog nostalgi~nog, slaba{nog Hrista. I mnogi
na{i srpski intelektualci misle da je to samo blagi
Isus, i da je na{a vera sentimentalizam, pijetizam.
Oni zaboravqaju realnost koja stoji iza toga {to se
zove Isus Hristos. To je Qubav koja je raspela Sebe
za drugoga, Qubav Boga Oca koja je dala Sina Svoga
na raspe}e za nas, i Qubav Duha koja je trijumfovala
Krstom Hristovim i donela nama Vaskrsewe (kako je
govorio Sv. Filaret Moskovski).
Uzmimo jednu drugu sliku toga, da boqe vidimo
{ta je isihasti~ko Pravoslavqe, opet iz Palamizma.
Govorili su anti~ki mudraci, ~estiti qudi kao {to
su bili Stojici, Pitagorejci, o apatiji (pheia) kao
o~i{}ewu od svih strasti, tj. ta~nije po wima kao
umrtvqewu svih strasti, {to se smatralo pobedom
113
duha nad telom, pobedom uma nad plotiju, razuma nad

telesnim strastima. Me|utim, po Svetom Palami, ta
i takva apatija je mrtvilo i umrtvqewe ~oveka. U tom
smislu je shva}eno i ono {to na Zapadu zna~i izraz
askeza: samomu~ewe sebe, {ibawe sebe, ~ak dotle dok se
ne pojave rane, stigme, kao kod nekih rimokatoli~kih
svetaca. No to, po Palami, nije askeza, niti je to apa
tija, stvarno bestra{}e, jer bi to bilo mrtvilo, umrt
vqewe ~oveka, a ne oivqavawe ~oveka u novi ivot i za
novi, blagodatni ivot. I u Saborskom Tomosu iz 1351.
g. i u drugim tekstovima Svetog Palame, apatija nije
umrtvqewe, nego je podvini~ko-blagodatno o~i{}ewe
istih sila na{e qudske prirode koje dotad behu u
slubi strastima, tj. onih sposobnosti, kapaciteta
~oveka, onih afekata, instikata, poriva kako je re
kao g. Mitropolit Amfilohije, i to je lepa re~ i
preokretawe wih istih od sluewa grehu i mrtvim
delima na ivu slubu i ivu rtvu @ivome Bogu
(Ef.2,1.5; Jevr.6,1). To je pokajawem i blagoda}u preporo
|ewe i preobraewe ~oveka u slubu Bogu @ivome,
tako da to bude rtva iva (Rm.12,1), da bude rtva
duhovna (1Petr.2,5), tj. ~ovekovo oivotvorewe Duhom
Svetim, blagoda}u Vaskrsewa, te da slui Bogu @
ivome, kome ~ovek sebe prinosi kao rtvu ivu (Rm.
12,1). Paradoksalno, ali to je tako.
Tako se de{ava da, npr., smirewe moe da bude vat
ra, ogaw, najve}a snaga. Samo se treba otarasiti od pi
jetisti~kih shvatawa o smirewu ili spoqnoj smer
nosti (kao {to neki intelektualci pogre{no shvataju
ko su to Blaeni siroma{ni duhom Mt.5,3). Ili, kako
je npr. govorio jedan zapadni teolog: za{to je Palama
silazio iz svoje pustiwe (iznad Lavre pod Atosom), gde
je doivqavao boansku svetlost, te i{ao u Solun da
se sva|a, pa i{ao u Carigrad i pravio guvu. To je
taj evropski pijetizam i kvijetizam. (Tako su i meni
govorili nekada{wi komunisti~ki komesari, a jedan od
wih je bio i predsednik drave, da ja nemam mona{ko
114
smirewe. Rekao sam mu: Gospodine, vi docirate, kao {to

ste nekada docirali kao komesar. Vi }ete sada meni re}i
{ta je mona{ko smirewe kad mi narod strada i krvari;
vi }ete, dakle, licemerno ~itati lekcije o mona{kom smi
rewu!).
Palama, dakle, kae da takva stoji~ka apatija
nije pravoslavno Predawe, nije ivi @ivot. O~i{}ewe i bestra{}e nije umrtvqewe, nego je istinsko
preporo|ewe, ali kroz krst i smrt, jer treba da stari
~ovek umre da bi se rodio novi Hristov ~ovek (Rm.6,6;

To zato {to nema direktnog puta
Hristu dok ne umre stari, gre{ni ~ovek u nama: Jevrejin, Grk, Srbin, Francuz. Mora da umre stari ~ovek
u nama, a kada umre neka se ne boji, na}i }e sebe pravoga u Hristu, sebe preobraenoga, afirmisanoga kao
ikona Hristova, vaskrsloga i proslavqenoga u puno}i
slave Boije, koja je ve~na Energija i ve~na Svetlost
Boanska. Kao {to je Savle bio jedan revnostan Jevrejin, u~en i ~estit, ali je po~eo da goni Hrista. To je
video Hristos da je u wemu dobro, ali da je pogre{no
usmereno, i zato mu se javio pred Damaskom li~no u
svetlosti. Bila je to isihasti~ka, palamitska, Tavor
ska svetlost. Tom pojavom je Hristos Savla udario,
zaslepio, te je Savle pao, i Savle postane Pavle: Sve
Kol.3,9--11; Ef. 4,12-15).
{to sam smatrao za dobitak, sada smatram za trice i

ku~ine, samo da Hrista dobijem (Fil. 3,7-8). Tada je umro
Savle, i vaskrsao je Pavle.

Dakle, da zakqu~im: Isihazam spada u samu sr
na{e Pravoslavne vere i ivota. [to se on tako zove
Isihazam to ne zna~i da je on bio neka trenutna
ili prolazna pojava. Ve} po~etkom petog veka, ovde na
Balkanu, u Fotici, u Epiru, Episkop Sveti Dijadoh je
govorio: Mi ne bismo mogli pristupiti Bogu, ako se
Bog ne bi ovaplotio i o~ove~io, da Ga vidimo u na{em
obli~ju (Glave...). Prepri~ano to isto drugim re~ima
kod Svetog Anastasija Sinaita, opet jednog isihaste
iz {estog veka, glasi ovako: trebao je Bog da nas uzme
115
u Svoje najblie naru~je, kod samoga srca Svoga, ali

mi ne bismo izdrali taj Boanski ogaw, spalio bi
nas, nestali bi, i{~ezli bi. Zato je Sin Boiji, Koji
je ve~no u naru~ju O~evom, postao ôvek (Jn.1,18.14), i u
naru~ju Sina mi postajemo deca Boija, usinovqeni
i u-srceni, da tako kaem, u samo srce Svete Trojice,
u Ve~ni @ivot Svete Trojice. Taj @ivot struji i
pulsira kao krvotok, i to se zove Boanska En
ergija, ve~ni Boanski @ivot. Mi se pri~e{}ujemo
wime, zajedni~arimo u wemu jo{ ovde i sada. Sveta
Evharistija je vrhunac tog zajedni{tva. A to je i vera,
Kr{tewe, Miropomazawe, pokajawe, molitva, svaki
na{ podvig, svako dobro delo, ali kad ivo ugradimo
sebe u taj @ivot, i to ne samo za sebe (zbog autonomije,
koja iskqu~uje op{tewe i zajedni{tvo), nego u Crkvi
kao ivom Telu ivih udova @ivoga Hrista, onda
struji kroz nas i funkcioni{e ve~ni Boanski @
ivot, struji cmgtorjateketgtor hysir = bespo~etni
i beskrajno oboewe koje i jeste ve~ni Boanski
@ivot. A ovo je ve~ni @ivot: da poznaju Tebe Jedinoga
Istinitoga Boga, i Koga si poslao Isusa Hrista, i Duha
Svetoga (Jn.17,3), koji Duh @ivotvorni to i ostvaruje,
i realizuje, i obznawuje. To, dakle, i jeste Crkva,

ve~na Crkva, ve~na Zajednica Svete Trojice sa nama.
U woj smo mi u Hristu kroz Duha Svetoga usinovqeni
Bogu Ocu kao deca, kako je lepo rekao Hristos: Evo Ja
i deca koju mi dade Bog (Jevr.2,10-13).
Ovaj Simposijum o Isihazmu i Svetom Palami i
wegovim Saborima, poku{ao je da to izrazi, da to pre
nese kao ivo Predawe Pravoslavqa i danas. Koliko
je uspeo, nije samo do predava~ i do organizatora, nego
i do na{eg u~e{}a u tome. Nema lezi lebe da te jedem
u Pravoslavqu, nego da se li~no i saborno potrudimo
i u tome u~estvujemo. Prostonarodno re~eno: jedna seqanka pozvala je popa: Imam, veli, mi{eve u ku}i i
ne mogu da ih se otarasim! Do|i da mi osveti{ vodicu
u ku}i! On je do{ao, osvetio vodicu, i rekao: A sad
116
ti, sestro, blago meni, nabavi metlu i ma~ku. Jedna

monahiwa je, tako|e, govorila jednom duhovniku: O~e,
moli se za mene. On joj je odgovorio: Dobro, sestro,
moli}u se ja za tebe, ali i ti malo mrdni rukama.
U~e{}e na{e nije da mi sami sebe spasavamo, da
mi sebe iskupqujemo. Ne moemo to sami uraditi, a
i kad bi sve uradili, treba da kaemo: Zaludne smo
sluge! (Lk.17,10). Ali voqnima, hote}ima Bog pomae!
Pregaocu Bog daje mahove. Pazite, kakva je to divna
srpska pravoslavna poslovica. Bog dodaje sile trudbe
niku, onome koji se trudi! Od Wega kao Darodavca sve
i poti~e. To biva kad imamo voqe i truda; to je kad
pokazujemo podvig, projavqujemo equ, jednu suzu,
uzdah! kako je govorio Otac Justin (Popovi}), veli
ki isihasta na{eg doba. Eto, ovaj Simposijum je poku
{ao da podseti na to sve nas, nas i sve vas, ali ostaje
i daqe da se udubqujemo, podvizavamo, trudimo, da
bdijemo i molimo se, kako nam veli Hristos i Aposto
li i Sveti Oci.
Zahvaqujem se za ovu ukazanu mi ~ast i za strpqe
we. Nisam slu{ao sva predavawa, pa moda i nisam
sve dobro pogodio i pravilno ocenio.
Sredwevekovna Srbija je svim bi}em u~estvovala
u tome i takvom Isihazmu. Ako ostavimo Sv. Savu i
Domentijana i Sv. Petra Kori{kog, iz 13. veka, i uzme
mo, recimo, isihastu Danila Pe}skog, s po~etka 14.
veka, koji je bio iguman Hilandarski na po~etku tih
isihasti~kih sporova, i branio Manastir od Katala
na koji su oni napadali kao gusari. Posle je postao
na{ Humski Episkop (zato se tako na{a kwiara u
Trebiwu zove), onda je oti{ao u Bawsku i gradio je, pa
je posle postao Arhiepiskop Pe}ski, i podigao onu
predivnu crkvu Bogorodice u Pe}i. Malo posle wega,
bio je isihasta iguman Hilandarski Starac Isaija,
ogromna duhovna pojava u 14. veku, onaj koji je ostavio
onaj ~uveni zapis na kraju svoga prevoda Dela Dioni
sija Areopagita poznati zapis o Mari~koj bitci.
117
Mitropolit Amfilohije je pisao o daqim isihastima

i isihazmu u Srbiji, on je tu ve} pomenut. Neko je jo{
pomenuo i Svetog Romila Ravani~kog, Romana \uni
skog, Zosima Tumanskog, Grigorija Mla|eg Sinaita, i
niz drugih Sinaita posle. Srbi su bili narod koji
je u~estvovao u Isihazmu i iveo na takav pravoslav
ni na~in i kroz vekove ropstva.
Prof. Hristo Janaras iz Atine trebao je da govori
o tom i takvom pravoslavnom ivotnom iskustvu, o
ivotnom stavu koji daje Isihazam, ali nije mogao
da do|e, i ja sam ga eto nekako zamenio.
Ako je ivotni ideal ovo {to nam nudi ovog mo
menta Zapad, dana{wa Evropa i Amerika, takav kakav
je, onda hvala lepo, ja vra}am ulaznicu u taj i takav
svet, kao Ivan Karamazov kod Dostojevskog. Ako im je
to raj, ja ne}u u takav wihov raj. Ne zato {to sam pr
zni~av, {to sam takav, nego {to nas ta gospoda mnogo
poniavaju, mnogo potcewuju. Svode nas na mizeriju:
da se borimo sa jednim Bin Ladenom, a za Bu{a ili
Klintona! I ceo svet se sad zamajava time. To je taj
lani evroameri~ki humanizam, goli hominizam, ka
ko je govorio Otac Justin. A Isihazam je istinski
humanizam. Otac Justin je govorio da je to zato {to
je u Pravoslavqu sa~uvan jedini istinski, Hristov
humanizam, Bogo~ovekov teohumanizam.
Isihazam niti je bio niti jeste samo neki pokret,
tamo neka borba filozofskih mi{qewa, raznih stru
ja, sve su to periferne stvari, mada ima i toga, jer
Isihazam potencira itekako vanu Hri{}ansku fi
losofiju. Isihazam Pravoslavqa jeste filosofija,
ali filosofija po Hristu, a ne po stihijama sveta
(Kol.2,8).
Mitropolit Amfilohije je u pravu kada kae da
tek dolazi vreme Isihazma, jer dolazi, u stvari, vreme
Pravoslavqa. Ali ne Pravoslavqa kao slatkog, kao
romanti~nog, kao trijumfalisti~kog, nego podvi
ni~kog i Hristocentri~nog. To zna~i pravi, stvarno
118
ivi ivot, o kome je govorio Dostojevski. Pravoslav

qe je ivi ivot, makar i sa qudskim slabostima,
posrtawima, rawavawima, padawima, ali i ustajawi
ma, pokajawima i preporodima, stvarnim duhovnim i
ivotnim renesansama. Pravoslavni Isihazam, {to
je glavno, to je sluewe Istinitom Bogu i istini
tom ôveku.
119
DRUGI DEO
ISIHAZAM U ISTORIJI
120
121
Radivoj Radi}
VIZANTIJSKI CAREVI I ISIHAZAM
(Kratak osvrt)
Isihazam, najzanimqiviji verski pokret kasno
vizantijskog razdobqa, pokret oko koga su se vodile
ogor~ene i ustre bogoslovske raspre, sredinom 14.
stole}a izrastao je u najkrupnije unutra{we pitawe
Vizantijskog carstva.1) U me|uvremenu ne mimo
vizantijske tradicije da se crkvena pitawa, pitawa
dogme, ~esto prepli}u sa nekim drugim pitawima
122
isihazam je pored religijskog poprimio kako

politi~ka tako i socijalna obeleja. [tavi{e,
gra|anski rat koji je u Vizantiji buknuo s jeseni 1341.
godine i bio najkrvaviji od svih sli~nih romejskih
su~eqavawa u 14. veku imao je i vrlo nagla{enu versku dimenziju.2) S druge strane, isihasti~ko u~ewe
se relativno brzo, poput razlivene magme, ra{irilo
po ~itavom pravoslavnom svetu. Kako je zabeleio
carigradski patrijarh Kalist (1350-1353, 1355-1363),
sastavqa~ itija Svetog Grigorija Sinaita, osniva~a
isihasti~kog pokreta, Grigorijevo u~ewe se {irilo
ne samo kod Romeja (=Vizantinaca) i Bugara nego pak
i kod samih Srba i daqe.3) Razlono je pretpostaviti
da se izraz i daqe prevashodno odnosio na rumunske
i ruske zemqe gde je isihazam tako|e uhvatio ~vrste
korene.4)
U kovitlac savremenih verskih raspri razum
qivo je samo po sebi kao nosioci najvi{e vlasti u
imperiji morali su biti involvirani i vizantijski
carevi. Radilo se o veoma vanom pitawu koje je na
svojevrstan na~in uznemirilo duhove i podelilo
dravu Romeja. Jer, dobro je poznato, Vizantinci su
odvajkada rado diskutovali o pojedinim pitawima
hri{}anske dogme i u tim rasprama umeli da budu
krajwe gorqivi, katkad ~ak preterano fanati~ni i
konfesionalno iskqu~ivi. Drugim re~ima, jedno od
duhovnih svojstava Romeja bila je strast za apstraktnim raspravqawem.5) A u slu~aju isihazma, ~ije je
u~ewe prualo {irok prostor za teolo{ke dispute,
upravo se radilo o osavremewenom prastarom sporu
koji je ~itav milenijum zaokupqao bogoslove, a ticao
se pitawa Boije su{tine i Boijih energija.6) Zbog
toga su, razumqivo je samo po sebi, vizantijski carevi
bili duni, svaki na svoj na~in i prema vlastitom
naho|ewu, naravno, da zauzmu odre|eni stav prema on
da{wem kardinalnom pitawu romejske svakida{wi
ce. U ovom malom prilogu nastojali smo da osvetlimo
123
kako su na pojavu isihazma gledali vizantijski

carevi u vreme ogor~enih borbi isihast i wihovih
protivnika koje su se vodile po~ev od tridesetih i
potrajale do izmaka {ezdesetih godina 14. stole}a.
Radilo se o periodu od otprilike ~etiri decenije
kada su se na vizantijskom prestolu smenila trojica
careva: Andronik Paleolog, Jovan Paleolog i
Jovan Kantakuzin.
Veoma bi bilo interesantno videti kako bi se
prema isihazmu odnosio vizantijski car Andronik
Paleolog (1282-1328) ili Andronik Stariji.7) To
bi bilo zanimqivo iz najmawe dva razloga. Prvi se
odnosi na ~iwenicu da se radilo o veoma pobonom
vladaru koji je posle smrti svoga oca Mihaila
Paleologa (1259-1282) gotovo preko no}i okrenuo versku
politiku Carstva i kao dobar pravoslavac opredelio
se za izrazito antiunionisti~ko usmerewe. S druge
strane, Andronik bio je vasilevs koji je voleo nauku
i dru{tvo intelektualaca i koji je veoma zasluan za
civilizacijski polet Vizantijskog carstva, preporod
ozna~en sintagmom renesansa Paleologa i vremenski
vezan za dve posledwe decenije 13. stole}a. Dovoqno je
samo podsetiti se da je wegov mesazon, to jest prvi
ministar, i glavni savetnik, godinama bio Teodor
Metohit, polihistor i vode}i vizantijski nau~nik
prve ~etvrtine 14. veka. Upravo zbog tog dvojstva,
zbog ~iwenice da je Andronik Paleolog na osoben
na~in u sebi pomirio svetovnog u~ewaka i vernika
bezrezervno odanog ortodoksiji, bilo bi zanimqivo
videti kakav bi stav zauzeo u odnosu na snaan talas isihasti~kog u~ewa. Me|utim, za wegova ivota
upokojio se u februaru 1332. godine isihazam je
bio tek u nagove{tajima, a ~uveni sukob u kojem su na
suprotnim stranama stajali Varlaam iz Kalabrije i
Grigorija Palama jo{ nije bio ni na vidiku. Stoga bi
svaki poku{aj da pretpostavimo kako bi se povodom
isihasti~kog u~ewa svrstao Andronik Paleolog
124
ostao u ravni slobodnog domi{qawa.

Wegov naslednik, imewak, svojevremeno omiqeni
unuk a potom ogor~eni protivnik u gra|anskom ratu
koji se u vi{e navrata vodio dvadesetih godina 14.
veka, Andronik Paleolog (1328-1341), odnosno Andro
nik Mla|i,8) jednostavno je morao da bude ukqu~en u
sukob oko isihazma koji se u me|uvremenu rasplamsao
i uzbudio ~itavo Carstvo. Wegova vladavina, koja je
potrajala trinaest godina, vremenski se podudarila
sa {irewem isihazma, Varlaamovim napadima na
praksu monaha-isihasta i ustajawem Grigorija Pala
me u odbranu isihasti~kog u~ewa. Posledwi meseci
vasilevsovog ivota su istovremeno bili i vreme kada
je re~eni sukob kulminirao i imao da se razre{i na
saboru koji je odran u junu 1341. godine. Zavr{etak
sabora na kojem je Grigorije Palama odneo pobedu
upravo je koincidirao sa smr}u Andronika Paleo
loga.
Kakav je bio stav Andronika Paleologa prema
isihazmu? Pre nego {to se odgovori na ovo pitawe
neophodno je upozoriti na neke ~iwenice. Ponekad
se moe sresti mi{qewe da se Andronik nalazio
u senci velikog domestika Jovana Kantakuzina, svog
najboqeg prijateqa i saradnika. Ovakva ocena bi
i{la u prilog isuvi{e smeloj pretpostavci da se u
periodu od 1328. do 1341. godine zapravo Kantakuzin nalazio na ~elu Vizantije. Me|utim, istina je
unekoliko druga~ija. Vasilevs Andronik , hrabar i
impulsivan ratnik, razborit dravnik, ali i veoma
vlastoqubiv aristokrata, bio je ~ovek od integriteta.
U rukovo|ewu Carstvom on se jeste oslawao na najboqeg prijateqa Jovana Kantakuzina, ali ne u tolikoj
meri da bi dozvolio da bude potisnut u drugi plan.
Ne bi trebalo gubiti iz vida ni ~iwenicu da je Andronika Paleolog bio vi{e ~ovek od akcije, a mawe
naklowen intelektualnim delatnostima. Sa~uvana
izvorna svedo~anstva ni{ta ne kazuju o vasilevsovoj
125
upu}enosti u zamr{ena pitawa bogoslovqa.

Za na{u temu nije bez zna~aja ni podatak da su
Andronik Paleolog i Grigorije Palama prijate
qevali od najranijeg detiwstva. Budu}i gotovo vr{
waci obojica su ro|eni u zavr{nim godinama H
stole}a (potowi car 1297, a znameniti duhovnik oko 1296.
godine)9) oni su se znali jo{ od samog po~etka 14.
veka. Car Andronik Paleolog je Palaminog oca
Konstantina, koji je bio veoma obrazovan, odredio za
u~iteqa svome najstarijem unuku Androniku .10) Mo
derni istraiva~i s razlogom nagla{avaju ovu ~iwe
nicu i u woj vide obja{wewe za docniju vasilevsovu
podr{ku lideru isihasta.11) Ipak, ponovimo, u uur
banoj hitwi i napetosti uo~i odravawa sabora 1341.
godine vizantijski car je bio veoma naru{enog zdrav
qa ispostavilo se da su mu ovozemaqski dani bili
zapravo odbrojani i nije bio u stawu da dri sve
konce u svojim rukama. Tako|e je poznato da je Andro
nik Paleolog nastojao da se spor oko isihazma
izgladi i da do|e do pomirewa suprotstavqenih stra
na.12) S razlogom je smatrao da je posle vanih spoqno
politi~kih uspeha, oli~enih u vra}awu Tesalije i
Epira pod skiptar romejskog vasilevsa, Carstvu bio
potreban unutra{wi mir.
Kada se raspravqa o odnosu Andronika Paleo
loga prema isihazmu svakako treba uzeti u obzir za
nimqivu ocenu koju je na stranicama svoje istorije
izneo savremeni pisac Ni}ifor Grigora. Donose}i
posmrtno slovo koje je drao tek upokojenom caru
Grigora isti~e kako bi vasilevs da je poiveo, kaznio
Grigorija Palamu i u klici uni{tio wegovu jeres.13)
Iz ovog podatka bi proizlazilo da je Andronik
Paleolog bio protivnik isihazma. Ipak, prilikom
tuma~ewa ovako radikalne tvrdwe Ni}ifora Grigore
smatramo za shodno da ukaemo na dve ~iwenice. Sta
vovi Andronika prema Zapadu bili su unekoliko
gipkiji nego oni koje je imao veliki domestik Jovan
126
Kantakuzin, s jedne, a neoboriva je istina i to da je

odnos Ni}ifora Grigore, u kasnijim godinama vo|e
antipalamita, prema sporovima oko isihazma bio
izuzetno li~an i iskqu~iv, s druge strane. Poznato
je da u zavr{nim kwigama Romejske istorije Grigori
no izlagawe biva toliko uskovitlano strastima da
on neretko gubi objektivnost i urawa u beskona~ne
obra~une sa svojim neistomi{qenicima. Tako|e vaqa
podsetiti da je zbog svojih nepokolebqivih uverewa
vizantijski homo universalis doiveo niz te{kih
poniewa i da su mu posledwe godine ivota bile
pravi hod po mukama.14) Naravno, Grigorina ocena o
odnosu Andronika Paleologa prema isihazmu ne
sme se olako odbaciti, ali je treba prihvatiti sa iz
vesnom rezervom.
Svakako najve}i poklonik i za{titnik isihazma
me|u vizantijskim carevima bio je Jovan Kantaku
zin (1347-1354). Istovremeno, on je bio i daleko boqe
upu}en u tanana bogoslovska pitawa nego wegovi pret
hodnici i naslednici na carigradskom tronu. Re~ je,
napomenimo, o verovatno najistaknutijoj li~nosti
vizantijskog 14. stole}a. Neposredno posle smrti An
dronika Paleologa (15. jun 1341), a pre rane jeseni
iste godine kada je do{lo do uzbudqivog preokreta u
Carstvu, sve dravne poslove, pa i one koji su se tica
li crkvenih pitawa, vodio je Jovan Kantakuzin. Po
shvatawima blizak vizantijskoj bogoslovskoj tradi
ciji, veliki domestik to je titula koju je nosio do
progla{ewa za cara u Didimotici u oktobru 1341.
godine stao je na stranu isihasta, suprotstaviv{i
se protivnicima Grigorija Palame.15)
U istoriografiji je gledi{te o Kantakuzinovoj
privrenosti isihazmu jednodu{no prihva}eno, ali
je donekle sporno danas ~ini nam se ipak sve mawe
da li je car-pisac iskreno prigrlio isihazam ili
je ta naklonost u pozadini imala jednu probita~nu
politi~ku ra~unicu. Mi{qewe da su isihasti pobe
127
dili zato {to je na wihovu stranu stao Jovan Kanta

kuzin a da se on opredelio za Grigorija Palamu zato
{to je vodio ra~una o nesumwivoj snazi isihasti~kog
pokreta u najmawu ruku je diskutabilno. Istina
je da je u po~etku, kao veliki domestik, Kantakuzin
pomagao Varlaama, glavnog Palaminog protivnika i
vo|u antiisihasta. Me|utim, ta podr{ka nije bila
povezana sa verskim ube|ewima u~enog i radozna
log Kalabrijca. Ne treba gubiti iz vida da je cari
gradska vlada najozbiqnije ra~unala na Varlaamove
politi~ke usluge. Podsetimo se da je godine 1339. on
u tajnoj misiji boravio na papskom dvoru u Aviwonu
i da je na sjajan na~in, u najboqim vizantijskim tra
dicijama, izneo romejsko gledi{te na su{tinsko
pitawe odnosa hri{}anskog Istoka i hri{}anskog
Zapada.16) Dakle, veliki domestik i potowi car Jovan
Kantakuzin, koji je iz dugog gra|anskog rata iza{ao
kao pobednik, bio je iskreni prista{a isihasti~kog
u~ewa.17)
Uostalom, nije nepoznato da je Jovan Kantakuzin
~ak na vrhuncu politi~ke karijere u vi{e mahova
razmi{qao da primi mona{ki zavet. Drugim re~ima,
radilo se o Vizantincu koji je bio naklowen misti
cizmu i veoma privren teologiji, pa je i iz uverewa
ostao veran isihazmu. [tavi{e, posle abdikacije, kao
monah Joasaf, vatreno je branio isihasti~ko u~ewe.
Najboqe svedo~anstvo takvog Kantakuzinovog stava
je wegov polemi~ki spis uperen protiv Prohora Ki
dona, lidera antiisihasta na saboru iz 1368. godine.
U tekstu pod naslovom Pobijawe Prohora Kidona
car-pisac, sada odeven u mona{ku rizu, izlae isto
riju osuda koje su sabori iz 1341, 1347. i 1351. godine
izrekli na adresu protivnika isihazma.18) [ta vi{e,
monah Joasaf se pobrinuo da wegov spis bude distri
buiran diqem isto~nohri{}anskog sveta, pa ga je po
slao u Joniju, na Kipar, Krit, u Palestinu, Egipat,
Trapezunt, Herson. Mora se priznati da o Jovanu Kan
128
takuzinu moda niko nije izrekao tako jezgrovitu i

u isto vreme tako sveobuhvatnu ocenu kao Ni}ifor
Grigora, wegov prijateq a kasnije quti protivnik
u isihasti~kim rasprama, ~ovek koji ga je odli~no
poznavao. Preto~eno u jednu re~enicu, ovo mi{qewe
li~ilo je na epitaf i bilo dostojno da se ukle{e u
mramor: Samo da je iveo u sre}nije vreme, mogao
je da bude veliki car, kadar da vodi Carstvo prema
neverovatnom blagostawu.19)
Za vasilevsa Jovana Paleologa, najstarijeg sina
Andronika i zeta Jovana Kantakuzina,20) veoma
je bitna ~iwenica da mu je majka bila zapadna prin
ceza Ana Savojska. To je umnogome opredelilo wegovu
spoqa{wu politiku, a pogotovo odnose sa papstvom i,
uop{te, sa Zapadom. U najve}em delu svoje vladavine
Jovan je sve nade za neophodnu pomo} protiv Osman
lija polagao u zapadne sile. [tavi{e, on je u~inio
ne{to {to nijedan vizantijski car pre wega nije
u~inio: prilikom posete rimskoj kuriji, s jeseni
1369. godine, pre{ao je u rimokatoli~ku veru. Ovih
nekoliko ~iwenica o Jovanu dovoqne su da se odredi
wegov odnos prema isihazmu: on svakako nije stajao na
strani istomi{qenika Grigorija Palame.
Istovremeno, vano je upozoriti da za, razliku od
svog tasta Jovana Kantakuzina, Jovan Paleolog
svakako nije bio vi~an bogoslovskim pitawima. U
stvari, on nije imao nikakav afinitet prema bilo
kakvim intelektualnim naporima. Carev dugogodi{
wi prvi ministar Dimitrije Kidon u svojim pismi
ma izraava ose}awe nezadovoqstva zbog vasilevsove
potpune nezainteresovanosti za kwievno-nau~nu
delatnost. Na taj se na~in Jovan Paleolog sasvim uda
qio od obrasca prosve}enog monarha koji je dugo godi
na bio Kidonov politi~ki ideal. U vezi sa intelektu
alnom indiferentno{}u Jovana Paleologa wegovog
prvog ministra je donekle umirivala okolnost da je
careva supruga Jelena, k}i Jovana Kantakuzina, bila
129
veoma darovita i obrazovana, zainteresovana za nauku.

Kasnije je Dimitrije Kidon postao u~iteq wihovog
mladog sina Manojla, potoweg cara Manojla Pa
leologa (1391-1425) koji je, o~igledno po dedi po majci,
odmalena ispoqavao sklonost ka nauci.21) âk ni posle
privremenog gubitka prestola, za vreme trogodi{weg
tamnovawa od 1376. do 1379. godine, koje je proveo sa
dvojicom sinova, Manojlom i Teodorom, Jovan Pa
leolog nije promenio navike. Dok su se wegovi sinovi
revnosno predali duhovnim naporima i intelektual
nom usavr{avawu kako bi prekratili duge ~asove ne
slobode u kuli Anema, zloglasnoj carigradskoj tamni
ci,22) wihov otac se nikako nije uklapao u ovaj mali
intelektualni kruok. Jovan Paleolog nije mario
ni za visokoparne bogoslovske dispute ni za emfati~
ne nau~ne raspre koje su nagiwale apstrakciji ve} je
zatvorske dane provodio u dosadi i obamrloj poti{te
nosti.23) Poznovizantijski istori~ar Duka veli da je
Jovan u posledwim godinama ivota, kada je uspeo
da povrati vizantijski tron, patio od kostoboqe te je
bivao vezan za postequ, a sve neda}e je poku{avao da
utopi u preteranom uzimawu hrane i pi}a.24) U nave
denim svedo~anstvima savremenika i kasnijih pisaca,
ponovimo, nema ni traga o bilo kakvoj intelektualnoj
carevoj aktivnosti.
U nastojawima da osvetlimo stav Jovana Paleo
loga prema isihazmu ponovo }emo se obratiti Romej
skoj istoriji Ni}ifora Grigore. U~eni polihistor,
kome uprkos izrazite pristrasnosti ovoga puta moe
mo verovati, isti~e da su antiisihasti imali podr{
ku Jovana Paleologa koji im je po idejama bio pri
li~no blizak.25) Vasilevsova podr{ka, koja se o~ito
iscrpqivala u ravni pre}utnog razumevawa, nije
mogla da bude od neke posebne koristi protivnicima
Grigorija Palame. U stvari, te{ko je verovati da bi
u tada{wim uslovima izvanredne ~vrstine palamit
skih redova, nesporne snage isihasti~kog pokreta i
130
svemo}i wihovog istinskog za{titnika Jovana

Kantakuzina, mladi car i mogao bitnije da ugrozi
pobedu isihasta.
U vreme sabora iz 1351. godine, kada su isihasti
ponovo trijumfovali, mladi car je boravio u Solunu
tako da nije stavio svoj potpis na tomos. Ni}ifor
Grigora kae da je mladi vasilevs potpisao tomos
sabora iz 1351. godine naknadno, pod prisilom tasta,26)
tek slede}e godine, februara ili marta 1352, kada se
ponovo obreo u prestonici.27) Da je Jovan Paleolog,
u stvari, gajio ose}awe naklonosti prema teolo{kim
stavovima Ni}ifora Grigore moe se naslutiti i iz
jednog govora palamita Josifa Kaloteta.28)
Ako se popustqiv stav Jovana Paleologa sredi
nom 14. stole}a kada je tek napunio osamnaest godina
moe pravdati wegovom mlado{}u i neiskustvom,
ali i zasewuju}om li~no{}u Jovana Kantakuzina,
kako objasniti wegovo drawe u vreme kada je po
tisnuo tasta i postao jedini vladar u Carstvu? I tada
je sasvim izostala wegova pomo} antiisihastima. On
ne samo da se nije uplitao u aktuelna verska pitawa
ve} je, po svoj prilici svestan vlastite nekompetent
nosti, dopustio penzionisanom caru, monahu Joa
safu, da se ponovo razma{e. Tako je izvanredno vane
pregovore sa papskim legatom Pavlom, titularnim
latinskim patrijarhom Carigrada (1366-1371), godine
1367, vodio upravo Jovan Kantakuzin, sada ve} u ode}i
crnorisca, dok se aktuelni car Jovan Paleolog za
dovoqio time da sedi u publici.29) Ni slede}e godine,
kada je odran crkveni sabor na kojem su isihasti
odneli kona~nu i neopozivu pobedu a ve} blaenopo
~iv{i Grigorije Palama zadobio oreol svetosti,30)
Jovan nije imao nikakvog udela u doga|ajima.
Iz svega iznetog moemo zakqu~iti da se stav Jo
vana Paleologa prema isihazmu, uprkos naklonosti
koju je gajio prema antipalamitima, moe ozna~iti
kao prili~no hladan, moda i nezainteresovan u
131
nekoj ozbiqnoj meri. Wegov stav bi se moda najpre

mogao ozna~iti kao umereno antiisihasti~ki, ali u
svakom slu~aju bez zadrtosti kakva se mogla sresti kod
pojedinih savremenika mladog vasilevsa. A moda
je, ni to ne bi trebalo prenebregnuti, i ovde bila
re~ o popustqivoj prirodi koja je u odre|enoj meri
odlikovala Jovana Paleologa. Jer, ponovimo, i u
godinama kada je napokon sam sedeo na vizantijskom
prestolu i kada je kao vasilevs moda mogao da ima
odre|eni uticaj i na ishod isihasti~kog spora31) on
je sa ravnodu{no{}u gledao na posledwe poku{aje
antipalamita da ne{to promene.32) Nasuprot wemu,
vreme{ni Jovan Kantakuzin, tada ve} monah Joasaf,
i daqe je vatreno istupao u nastojawu da se sasvim
suzbiju i potisnu protivnici palamizma.
U sporu oko isihazma, koji je obeleio unutra{
wi ivot Vizantijskog carstva tokom sredi{wih
decenija 14. veka, svakako se izdvaja izuzetna figura
Jovana Kantakuzina. Za razliku od Andronika
Paleologa, ~iji je stav prema ovom pitawu ostao
unek oliko zamagqen, i Jovana Paleologa koji
nije bio prista{a Palaminog u~ewa ve} je zauzimao
antiisihasti~ki stav ali rekli bismo ipak umereno anti-isihasti~ki stav upravo je Kantakuzin
bio istinski pobornik isihasti~kog u~ewa. On je,
nema sumwe, puno u~inio za pristalice i sledbenike
Grigorija Palame, a wegova uloga na saborima 1341,
1347 i 1351. godine bila je nesporna. Me|utim, kada
se vrednuje Kantakuzinov doprinos pobedi isihazma
svakako treba podsetiti da se radilo o pokretu punom
elementarne snage, usu|ujemo se re}i i pokretu koji
je sam sebi kr~io put u onovremenoj Vizantiji. Bio
je to pokret, dodajmo, koji je nastojao da Vizantija ne
izneveri samu sebe ve} da ostane odana tradiciji koju
je izgra|ivala i negovala vekovima.
132
Napomene
Budu}i da je literatura o isihazmu ogromna i te{ko sagle
diva na ovom mestu upu}ujemo jedino na bibliografiju koja
je sabrana u dva~lanka i jednoj enciklopediji. Cf. D. Stiernon,
1
Bulletin sur le palamisme, Revue des tudes byzantines 30 (1972) 231-341;

I. Medvedev, Sovremennaz bibliografiz isihastskih sporov v Vizantii XIV v.,
Antixnaz drevnostm i srednie veka 10 (1973) 270-274; Theologische Realenzyklopdie, 14, Berlin New York 1985, 205-206 (G. Podskalsky), 15 (1986)
287 (F. v. Lilienfeld).
2
D. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453, Cambridge
19932, 185-214.
3
I. Pomzlovskiy, ~itie ie vo svetm otca na{ego Grigo
ri Sinaita po rukopisi Moskovskoy Sinodalnoy biblioteki,
Zapiski istoriko-filologi~eskogo Fakulteta imperatorskogo
Sankt-peterburskogo Universiteta 35 (1894) 30. Up. Jeromonah
Amfilohije, Sinaiti i wihov zna~aj u ivotu Srbije XIV i XV veka,
(Manastir Ravanica 1381-1981. Spomenica o {estoj stogodi{wici), Beo
grad 1981, 101-134; A.-E. Tachiaos, Gregory Sinaites Legacy to the Slavs:
Preliminary Reamarks, Cyrillomethodianum 7 (1983) 118; R. Radi}, Pomen
Srba u itiju Grigorija Sinaita, Zbornik radova Vizantolo{kog
instituta 32 (1993) 149-154; igumen Petr (Pigol), Prepodobny Grigo
riy Sinait i ego duhovne preemniki, Moskva 1999, 5 sl.
4
I. Meyendorf, O vizantiyskom isihazme i ego roli v kulturnom
i istori~eskom razvitii Vosto~noy Evrope v XIV v., Truds Otdela drev
nerusskoy literature 29 (1974) 291-305; J. Meyendorff, Byzantium and
the Rise of Russia. A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth

Century, Cambridge 1981, 96-118; idem, The Byzantine Legacy in the Orthodox
Church, New York 1982, 143-149; R. Joanta, Roumanie. Tradition et culture
hsychastes (Spiritualit orientale 46), Abbaye de Bellefontaine, Bgrolles-enMauges (Maine et Loire), 1987.
5
G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1959 (reprint:
1998), 477.
6
G. Ostrogorskiy, Afonskie isihaste i ih protivniki (K isto
rii pozdne-vizantiyskoy kulture), Zapiski Russkogo Nau~nogo in
stituta v Belgrade 5 (1931) 349-370 (=Svetogorski isihasti i wihovi
protivnici /Prilog istoriji kasnovizantijske kulture/, Sabrana dela, V,
O verovawima i shvatawima Vizantinaca, Beograd 1970, 203-223).
7
A. Laiou, Constantinople and the Latins. The Foreign Policy of Androni
cus II, Cambridge (Mass.) 1972, 32 sq.
8
U. Bosch, Kaiser Andronikos III Palaiologos. Versuch einer Darstellung
der byzantinischen Geschichte in den Jahren 1321-1341, Amsterdam 1965, 9
sq.
9
Dok datum ro|ewa Andronika III Paleologa (25. mart 1297)
uop{te nije sporan, izvesne nedoumice postoje oko godine dola

ska na svet Grigorija Palame. Tako Prosopographisches Lexikon der
133
Palaiologenzeit, ed. E. Trapp, IX, Wien 1989, donosi 1294. godinu. The Oxford
Dictionary of Byzantium, ed. A.P. Kazhdan, III, New York Oxford 1991, 1560
(A. Papadakis) pomalo opreznije nagla{ava da je budu}i vo| isiha
st do{ao na svet oko 1296. godine. Lexikon des Mittelalters, VI, Stuttgart
Weimar 1999, 1629 (M. Petzolt) zalae se za 1296. godinu.
10
D. Tsamis, Filotheou Konstantinoupoleos tou Kokinou agiologika erga,
Oi Thessalonikoi agioi (Qessalonikeis Buzantinoi Suggrafeis 4), Thessaloniki
1985, 430; J. Popovi}, @ivot Svetoga Grigorija Palame i slovo o stras
tima i vrlinama i o plodovima umnog tihovawa, Beograd 1977, 3.
11
J. Meyendorff, A Study of Gregory Palamas, London 1964, 28, 50.
12
Ibid. 52, n. 42.
13
Nicephori Gregorae, Byzantina Historia, ed. L. Schopen I. Bekker, I,
Bonnae 1929, 558 (u daqem tekstu: Greg.)
14
R. Guilland, Essai sur Nicphore Grgoras, lhomme et loeuvre, Paris
1926, 50-54.
15
J.M. Hussey, The Orthodox Church in the Byzantine Empire, Oxford
1986, 258.
16
R. Radi}, Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391), Beograd 1993,
92 n. 82 sa navo|ewem relevantne literature.

17
Prof. Donald Nikol, u svetskoj vizantologiji danas sva
kako najboqi poznavalac Jovana Kantakuzina, naro~ito istrajava
na ~iwenici da je car-pisac bio iskreni prista{a isihazma i da
Palamino u~ewe nije prihvatio iz politi~kog oportunizma. V.
D. Nicol, The Reluctant Emperor. A biography of John Cantacuzene, Byzantine

Emperor and Monk, c. 1295-1383, Cambridge 1996, 92.
18
G.M. Prohorov, Publicistika Ioanna Kantakuzina 1367-1371.
gg., Vizantiqskiy vremennik 29 (1968) 334-336.
19
Greg. II, 590. Cf. C. Diehl, Impratrices de Byzance, Paris 1959, 281.
Radi}, Vreme Jovana V, 202-204.

M.A. Polkovska, Portrets vizantiyskih intellektualov.
Tri o~erka, Ekaterinburg 1992, 38.
20
21
22
Manuel II Palaeolgus. Funeral Oration on his Brother Theodore, ed.
J. Chrysostomides, Thessalonike 1985, 101-103. Cf. G. Dennis, The Reign of
Manuel II Palaeologus in Thessalonica, 1382-1387, (Orientalia Christiana
Analecta 159), Romae 1960, 42; J. Barker, Manuel II Palaeologus (1391-1425):
A Study in Late Byzantine Statesmanship New Brunswick, New Jersey 1969,
28-29.
23
Radi}, Vreme Jovana V, 393.
24
Ducas, Istoria turco-byzantina (1341-1462), ed. V. Grecu, Bucuresti
1958, 77. Up. R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji, 1180-1453, I,
Beograd 2000, 110.

25
Nicephori Gregorae Epistulae, ed. P.A.M. Leone, II, Matino 1982, 97,
254 /pismo upu}eno Kirilu, mitropolitu Side na Kipru/. Tako|e
v. Greg. III, 250-252. Up. I. Medvedev, Vizantiyskiy gumanizm XIV-XV
vv., Leningrad 1976, 30.

26
Greg. III, 268-269.
134
27
R. Loenertz, Wann unterschrieb Johannes V. Palaiologos den Tomos
von 1351? Byzantinische Zeitschrift 47 (1954) 116.
28
D. Tsamis, Iwshvf Kaloqevtou Suggravmata (Qessaloni
keivV Buzantinoiv SuggrafeivV 1), Thessaloniki 1980, 332 (pose
bno n. 3 gde je data i odgovaraju}a relevantna literatura).
29
Un dialogue indit entre Jean Cantacuzne et le lgat Paul, d. J. Me

yendorff, Dumbarton Oaks Papers 14 (1960) 169-177. Up. Q. Maksimovi},
Politi~ka uloga Jovana Kantakuzina posle abdikacije, Zbornik ra
dova Vizantolo{kog instituta 9 (1966) 157 sl.

30
Radi}, Vreme Jovana V, 338-339.
31
J. Majendorf, Vizantijsko bogoslovqe. Istorijski tokovi i
dogmatske teme, Kragujevac 1985, 125.
32
Radi}, Vreme Jovana V, 204.
Dimitrije M. Kalezi}
Jefimija
pesnikiwa i monahiwa
vaspitaîca i veziqa
Ima nekoliko velikih i veli~anstvenih enskih
likova u srpskoj, posebno kulturnoj istoriji. Me|u
wima osobito me|u onima iz sredwega vijeka naj
po~asnije mjesto pripada Jefimiji; na wu je vi{e
od jednog vijeka skrenuta pawa, pa zato u srpskoj
kulturi ona nije ni nepoznata ni anonimna. Ono {to
je ostalo kao materijalno dobro srpske kulture i ono
{to je bilo i ostalo bez pisana traga, dalo je povoda
135
mnogim istraiva~ima srpske sredwovjekovne kulture, i na{im i strancima, da o woj iskau svoje
mi{qewe, puno po{tovawa i pohvale.
Tako,
ona je veoma bila u mnogim znawima i stvarima
mudra (Konstantin Filosof);
umna veziqa (Ivan Kukuqevi} Sakcinski);
nena ena, pobona, blagodarna, mudra i okre
tna ena, ve{ta veziqa, jednom re~i umna kalu|e
rica Jefimija, koja je sebi () lep, vrlo lep spomen
ostavila (arhimandrit Ilarion Ruvarac);
lepo vaspitana gospo|a (Stojan Novakovi});
mudra i iskusna ena (Konstantin Jire~ek);
wena pohvala knezu Lazaru je list divne poezi
je koji je odista bio dostojan da bude izvezen suhim
zlatom na ~istoj damaskoj svili (Pavle Popovi});
jedna od najotmenijih dama iz na{e istorije
(Vasilije Markovi});
Svetica i umetnica veziqa jedna od najne
nijih, najpobonijih i najmilijih li~nosti iz isto
rije srpskoga naroda (protojerej Lazar Mirkovi});*
odli~no obrazovana i darovita ena; (nesre}e
wene i narodne) rodile su u woj izvanrednu pesnikiwu bola i tuge (Dragoqub Pavlovi} i Radmila
Marinkovi});
Wena Pohvala knezu Lazaru ima najzanimqiviju
prepisiva~ku istoriju; arhetip sinaksarskoga teksta
Poveqe granao se kroz prepise, od kojih je prvi uradio
Lukijan Mu{icki oko 1819. i poslao ga u Be~ Vuku, a
ovaj u Petrograd Rumjancevu (\or|e Trifunovi});
Stihovima na ikonici srpska kwievnost je
dobila prvu pesnikiwu i kwievnicu (\or|e Sp.
Radoji~i});
* Autori i wihova mi{qewa dovde preuzeti su iz Mirkovi}eve studije Monahiwa Jefimija (Hri{}anski ivot, 1922); daqe
su dodati novi autori i wihova mi{qewa.
136
Jefimija je ostala poznata u srpskoj kwievno

sti trima svojim pesni~kim delima visoke umetni~ke
vrednosti. Sva tri su na neobi~nom materijalu (Di
mitrije Bogdanovi});
u wenoj poeziji emotivni elementi preteu
nad intelektualnim (). Ona je prva na{a ena za
koju znamo da je pismena, pisala je ne o nekom ili o
ne~em, nego o sebi, i ~inila to na izrazito neposredan
na~in. Brinula se o mnogim grobovima, a za wen se ne
zna (Milan Ka{anin);
bila je na{ najve}i umetnik u vezu; kod
we je prisutna razumna poti{tenost (Rado{
Trebje{anin).
îwenica da je ovoliko qudi od ugleda li~nog i
autoriteta nau~nog izreklo ovako pozitivno mi{qe
we o li~nosti i djelu monahiwe Jefimije, razlog je
da je poblie predstavimo ~itaocu na{eg vremena.
Prema podacima kojima raspolae na{a nauka,
o Jefimiji se ne zna mnogo. Prije svega, ne zna se ni
mjesto ni vrijeme wenoga ro|ewa; isto tako sa sigurno{}u ni weno kr{teno ime, moda se zvala Jelena, ali
nije sigurno. Odrasla je u Serezu gdje je wen otac (zvao
se Vojihna) bio gospodar Dramske oblasti sredinom 14.
vijeka. Ro|ena je krajem prve polovine toga vijeka;
~e{}e se uzima za godinu wenoga ro|ewa 1349, ali }e
biti da je starija makar tri, ~etiri godine. Na dvoru
svoga oca, ona ina~e, bogato obdarena {kolovana
je; tu se udala za Jovana Ugqe{u, koji je u vrijeme
cara Du{ana bio kesar, a docnije despot te oblasti
u koju je ulazila i Sveta Gora Atonska. Wen otac je
do~ekao kraj zemaqskog ivota u Serezu 1366. godine,
i tijelo mu je bilo sahraweno u Hilandaru da tu ~eka
kraj svijeta i op{te vaskrsewe mrtvih u ivot vje~ni
upravo u smislu zavr{etka Simvola vjere.
Poslije toga te krajeve okupiraju Turci. Zbog toga
ona ne moe da ostane na dvoru u Serezu: ostaje ne samo
bez privilegija nego i bez ikakvih uslova za ivot
137
i rad. Zato, ona se povla~i i mona{i a zatim prelazi

na dvor kneza Lazara, gdje ostaje do wegove juna~ke
hri{}anske pogibije na Kosovu (15. juna 1389). Iza toga
vremena, kad knegiwa Milica vlada Srbijom u ime
maloqetnoga sina Stevana Visokog, Jefimija ina~e
wena srodnica pomae joj. Kad bude knegiwa Mili
ca po~ela gradwu Qubostiwe, svoje zadubine, gdje se
zamona{ila i provela ostatak ivota kao monahiwa
Evgenija Jefimija je s wom. Jefimija prestaje da se
pomiwe poslije 1405. godine izgleda da se preselila
iz ovoga svijeta. Ne dugo prije toga zadwega pomena
primila je jo{ ve}i podvig veliki an|elski obraz
ili veliku shimu, i ponijela novo ime Evpraksija:
Jelena Jefimija Evpraksija, ali je prevashodno
poznata pod imenom pod kojim je najvi{e djelovala i
stvarala Jefimija.
Kroz ovo malo podataka, ve}inom posrednih, pro
veden je i prikazan ivot monahiwe Jefimije.
Kao {to se vidi, wena li~nost je ostala, svakako
iz razloga wene li~ne skromnosti, skrivena; ona sama
o sebi nije ostavila nikakva konkretna podatka. A
ono {to bude dala kroz svoje lirske pjesni~ke i molit
vene izlive, to prua sliku opet veoma diskretno
wene smjerne i tihe unutra{wosti: duhovnosti, um
nosti, suptilnosti, inteligencije, darovitosti, obra
zovawa Do danas je ostalo sa~uvano je i poznato
~etiri wena umjetni~ka i duhovna djela; to su:
1. Dvije ikonice sa lirskim zapisom, molitveno
intoniranim.
2. Zavjesa za carske dveri sabornoga hrama hilan
darskog, tako|e sa tekstom pjesme.
3. Pokrov za glavu knezu Lazaru sa poduom pjes
mom pohvalom, i
4. Pla{tanica sa stihovima iz bogoslubenoga
pjesni{tva Velikoga petka i Velike subote.
1. Prvi od ovih radova ra|en je u Sarezu u vremenu
izme|u 1366. i 1371. godine a poslat je na dar Hilanda
138
ru gdje se i danas nalazi. Na tome diptihu nalaze se

dva kra}a lirska zapisa, puna bola, tuge i molitvenoga
predavawa; to je dar manastiru u kome su molitvenoga
predavawa. Nije u pitawu wen suprug Ugqe{a, nego
upravo sin: na to ukazuje sadrina ritamskog vala:
ro|eni od mene mladenac, {to se nikako ne bi moglo
odnositi na supruga; u pitawu je despotovi} Ugqe{a
a ne despot Ugqe{a ~ija pogibija (1371) predstavqa
zadwu granicu nastanka ovih pjesama. Ovdje ona, u
svojoj smjernosti, ne isti~e, nego pre}utkuje sebe; ali
wu otkrivaju imena wenoga sina i supruga despoto
vi}a Ugqe{e i despota Ugqe{e. Kad se bude oglasila
tridesetak godina kasnije svojima zlatnom icom
vezenima lirskim sastavima u koje je utkala i svoje
novo mona{ko ime Jefimija, onda }e se u weno
autorstvo pripisati i ovaj prilog, odnosno poetski
po~etak, koji }e tako naknadno obznaniti svoju prefi
wenu autorku. Ikonice, razumije se, nijesu wen rad,
nego rad gr~kih majstora iz Sereza; wih je, vjerovatno,
malome Ugqe{i poklonio, moda na kr{tewu ili
kasnije, serski mitropolit, kir Teodosije (koji je bio
u Serezu 1368-1371), ali molitvena poetska posveta na
wihovoj pole|ini weno je djelo.
2. Slede}a tri rada poti~u iz godina oko 1400.
Tih godina je bio veoma organizovan i razvijen rad
umjetni~koga veza u Qubostiwi; tu je ivio veliki
broj monahiwa kosovskih udovica; mahom su to
bile supruge ili k}erke uglednih vojnika i wihovih
stare{ina koji su pali na Kosovu. Me|u wima je bila
glavna ktitorka Qubostiwe, biv{a knegiwa Milica
sada monahiwa Jevgenija, a uz wu wena srodnica po
krvi i duhu monahiwa Jefimija, koja je u istoriji
ostala zabiqeena i poznata pod tim imenom iako je
weno jedno djelo, ali neozna~eno imenom, iz vremena
prije wenoga primawa maloga an|elskog obraza i pri
mawa novoga imena Jefimija.
139
Ova ~etiri rada su razli~ita: prvo je tekst dvije

prozne pjesme na koricama dupleksikonica, a slede}a
tri umjetni~ki vez srebrnom icom pozla}en, na
svili. Tekst predstavqa vi{estruku umjetnost: i
kao sastav i kao izbor, a posebno kao ru~ni rad. To je
umjetni~ki ispisan niz divnih pismena, u maniru
vezenih ligatura plemenitoga metala na kvalitetnoj
materiji, svili. U pitawu su ve}e povr{ine i dui
tekstovi, sve precizne izrade tipi~an molitveni
podvig koji je trajao godinama.
Od ovih radova, najstariji je, vremenski gledano,
hilandarska zavjesa; on je iz 1399. godine; uskoro, iza
we do|e i radi se due vremena Pohvala knezu Lazaru;
u woj se asocira na bitku kod Angore (vo|enu 28. jula
1402), {to zna~i da je kona~no ura|ena poslije toga
datuma, a najmla|i rad je pla{tanica sa prekrasnim
likom umrloga Spasiteqa cijela figura i tek
stovima iz crkvenoga pjesni{tva; u pitawu su motivi i cijeli odlomci molitava pred pri~e{}e koje
su djelo velikih pjesnika mistika Simeona Novog
Bogoslova, Simeona Metafrasta i Jovana Zlatousta.
O pla{tanici je pisao kra}e Kondakov, a op{irnije
Taflari iz Ja{a i Mirkovi} iz Sremskih Karlovaca,
odnosno Beograda. Po wihovu mi{qewu ovo je jedna od
najstarijih i najqep{ih pla{tanica u vizantijskoj
i srpskoj umjetnosti. Ura|ena je 1405. god. Poslije
ove godine nema vi{e nikakvih tragova Jefimijinom
radu i kretawu, ni glasova o woj uop{te: o~igledno,
ili je dobro oboqela ili se prestavila, a te (1405)
godine preminula je i wena srodnica i drubenica,
odn. saputnica-sapatnica i sapodvinica Evgenija
(ranija carica Milica).
Ovi radovi su o~uvani, wegovani i za{ti}eni,

predloeni pawi nau~nika i istavqeni pogledu
umjetnika i molitvenika: prva dva su u Hilandaru, u
riznici, tre}i u Beogradu, u Muzeju Srpske Pravo
slavne Crkve, a ~etvrti u riznici manastira Putne
140
u Bukovini (Rumunija).
Pored ove aktivnosti, monahiwa Jefimija je

poznata po jo{ jednoj dimenziji svoga rada, koja je
dala veoma bogat rod; to je wen vaspitni~ki, odnosno
{kolski rad. Naime, po dolasku u Kru{evac kao
monahiwa, ona vodi brigu oko vaspitawa i obrazovawa
djece na dvoru kneza Lazara. Vidni, odnosno blistavi rezultati toga su sama djeca kneza Lazara: sva
su imala {iroko obrazovawe i delikatno vaspitawe,
kwievnu tananost i iskrenu pobonost. Izme|u
wih se isti~u Olivera koju je Bajazit odveo u svoj
harem: ona je uspjela da ga u~i srpskome jeziku i da
nau~i nekolike molitve iz pravoslavne duhovnosti;
zatim, Jelena, supruga zetskoga oblasnog vladara
\ur|a Stracimirovi}a Bal{i}a koja je kao udovica
poslije ponovne udaje za bosanskog velika{a Sandaqa
Hrani}a imala svoga duhovnika Nikona Jerusalimca
koji je na wen zahtjev i po wenome duhovnom osje}awu
sastavio Gori~ki zbornik, zbirku znala~ki izabranih
i vje{to komponovanih duhovno-asketskih tekstova, a
despot Stevan Visoki je vladar, diplomata i ratnik,
zakanodavac i organizator kulture, pjesnik i znalac
jezika dravnik kakvoga nije bilo u Evropi toga
vremena.
(U nas je kroz istoriju postojala plemenita i kulturna
navika da se visoko vodi ra~una o obrazovawu i vaspitawu
djece na dvoru; od starijih srpskih vladara u ovome pred
wa~e Stevan Nemawa i knez Lazar, a u novijoj istoriji
na{oj crnogorski kwaz, odnosno kraq Nikola Petrovi}).
Kad su Kneeva djeca odrasla, a naro~ito u mu~

nim godinama poslije kosovskoga poloma Jefimija
od ovoga posla prelazi na drugi: pomae knegiwi Mi
lici i wenim sinovima u upravqawu dravom; ona sa
Milicom tada ve} monahiwom Evgenijom putuje
(1398) u Vidin sultanu Bajazitu. Vi~na vo|ewu drav
nih poslova koje je i motrila i svakako u wima uzima
141
la u~e{}a, ona bodri na ovome putu i u ovoj misiji

knegiwu Milicu, mole}i se presvetoj Bogorodici za
uspjeh poduhvata. Tada je Milica (Evgenija) dobila
mo{ti prepodobne matere Paraskeve Petke i zajedno
sa svojom saputnicom Jefimijom, donijela ih prvo u
Kru{evac pa u Beograd prestonicu despota Stevana
Visokog Lazarevi}a, sina Milice, sada Evgenije, i
vaspitanika Jefimijana, gdje }e, na obronku Kalemeg
dana po~ivati preko 120 godina. Kratko vrijeme mo
{ti su bile u Kru{evcu i Trsteniku, a onda je za wih
sazidana pod Kalemegdanom Kapela Sv. Petke, koja i
danas postoji. Ona je ari{te kulta Sv. Petke kod
Srba, osobito me|u enama, a i {ire mnogo porodi
ca ima wenu ikonu pored ikone svoje slave ili ~ak
samo wenu iako ona nije wihova krsna slava o~igle
dno, dre je i po{tuju za svoga toplog molitvenika i
sigurnog za{titnika.
Vrijeme ivota i rada monahiwe Jefimije na
ro~ito druga polovina wegova jeste vrijeme kada
je ambijent srpskih zemaqa osobito Despotovina
bio dobro natopqen klimom i proet blagodatnim
strujama isihazma. To je bio doivqaj i iskustvo
ivota koje nije bilo sladostrasno i hedonisti~ko;
bilo je samo utilitarno, ali bez tewe za materijalnom koristi. U pitawu je bio kvalitet koji se
ne mjeri mjerilima ovoga svijeta. Molitvena rije~
i wena prefiwenost se weguju, nara{taji se wome
hrane i wihova pawa i aktivnost upu}uje nebesima
i onostranosti neposredno, a isto tako i posredno:
kroz qude, rad, djela
Katastrofalni boj kosovski u kontekstu te tema
tike prevladava se i osmi{quje, a wegove posledice
lije~e lijekom blagodatne besmrtnosti Uskoro po
~iwe da se weguje wegov kult u kome survana u dimen
ziji istorijskog trajawa drava nadrasta to nie
dobro zemaqsko, nadvladava ga i nalazi svoj puni
smisao u metaistoriji. Taj kult po~iwe patrijarh
142
Danilo , a dovr{uje sin i naslednik viteza i sveca

kneza-cara Lazara despot Stevan Visoki Lazarevi}.
I Jefimija je imala u wemu veliku ogromnu ulogu;
istina, ne tako vi|enu, nego tihu i nenametqivu. Mo
na{ki tiha i povu~ena, od molitava je zidala nesani
cu, punila svoju du{u qubavqu, a um oblagoro|avala, i
zra~ila oko sebe na lica i stvari, kojima je utiskivala
sadraj plemenitoga i blagotvornog. Weno nemjerqi
vo bogatstvo u ovome svijetu, sadrajem i kvalitetom
koji nije od ovoga svijeta, osobito se ispoqilo kroz
wene vaspitanike koje je vaspitala, tj. nahranila,
hranom netvarnom u svijetu tvarnosti. Preko wih to
se pro{irilo i na wihove savremenike i daqe nara
{taje, odjekuju}i u kosovskome i u op{te srpskom
eposu, gdje se posebno izdvaja pjesma Car Lazar se privo
leva carstvu nebeskom, naro~ito idejom komunikacije
nebeskoga sa zemaqskim. Ideja relativnosti vremena,
bogatstva i poloaja istorijskog i sl. i weno otvara
we dimenzije vje~nosti nikad u srpskoj pro{losti i
kasnijoj budu}nosti nije bilo intenzivno nagla{eno
i aktivno prisutno kao u vrijeme pokosovskih nara
{taja kroz nekolika (23) psa. Za wihovu pripremu
Jefimijin obol je bio velik, ogroman, iako nije tako
vi|en golim okom i wegovim fizi~kim vidom; ali
zato nije mogao a da ne bude zapaen i vi|en vidom
umnoga oka, odnosno vida; ona je u ovome svijetu ivje
la ivotom onostrane ili nebeske realnosti. Opip
qivi tragovi toga jesu weni ru~ni radovi koji su
izlivi wene du{e i materijalizacija wene duhovne
tananosti. To su konkretizovana svjedo~anstva wene
isihasti~nosti. Kroz wih pulsira nepresahli i
neiscrpivi duh i dah unutra{we preobraajne qepote one qepote koja je spasavala i koja }e kona~no
spasti svijet, a ne prelesnoga bqeska koji se prelama
i bqe{ti sa povr{ine. To tavorska svjetlost koju su
vidjeli i gledali Hristovi u~enici onoliko koliko
su mogli (jakoe mogahu) zlatnim nitima protkiva
143
}ilim srpske kulture, bogato natapaju}i klimu srpske

duhovnosti nezemaqskim, nebeskim kvalitetom. Wen
aktivni primalac jer se wom nasla|uje, i isto tako
neumorni prenosilac ali ne potro{a~, nego umnoi
va~, bila je monahiwa Jefimija, koja se prestavila
(premjestila) iz ovoga svijeta i istorije u onaj svijet
nadvremenske vje~nosti, a to je eshatolo{ki svijet
Carstva Bojega; u pitawu je dolaze}e Carstvo i we
gova Nezalazna svjetlost sa svojim neve~erwim danom
vje~nosti.
Bilo bi osnovano da na{a pomjesna Crkva skrene
pawu na wene duge besane no}i, duboko sadrajne
pjesme duhovne molitvene intonacije i predanosti
i wihovo kroz qepotu sitnoga veza uhva}eno i zau
stavqeno ivo djelovawe koje te~e kroz na{u kultu
ru, pa na wena dobra na planu istorije koju od istorije
okr{aja i ogra{ja ona oplemewuje i ~ini istoriju
spasewa i pri~isli je liku-horu-zboru svetih. Pa
kako joj se ne zna ni dan ni godina wenoga prelaza iz
svijeta prolaznosti i nie vrijednosti u svijet esha
tolo{ke aktivnosti koja ne prolazi, bilo bi potpuno
pojmqivo da joj bude liturgijski spomen istoga dana
kad i wenoj srodnici po duhu i tijelu, monahiwi
Evgeniji, i wenom vaspitaniku despotu Stevanu koji
je prestonicu prenio u Beograd i bio zadubinar i
organizator, stvaralac i mecena kulture.
Dan liturgijskog spomena mati Evgenije i sina
joj despota Stevana jeste 19. jul (1. avgust), a to je dan
wegovoga prestavqewa. To bi bio zajedno i dan spomena
tre}ega ~lana te zajednice, dvojako srodne: mati Jefi
mije sa mati Evgenijom i despotom Stevanom. Time bi
wihova blagodatna sabornost koja je krunisala wiho
vo saborovawe vremensko dobila svoje puno osmi{
qewe: za tu stvarnost i taj nezalazivi dan neprolazne
vje~nosti Jefimija je vaspitavala Mili~ina Evge
nijina sina i drugu wenu djecu dakle, hri{}ansko
vaspitawe ima blagodatni ontolo{ki smisao i ciq.
144
To nije vaspitawe samo od danas za sjutra, nego: u pro

laznom vremenu za neprolaznu vje~nost, u prolaze}oj
svakodnevnici za dolaze}e jutro nezalazne svjetlosti
neve~erweg dana Carstva Boijeg; u ovome svijetu i
vijeku za budu}i, koji je nezaobilazni i neprolazni
ciq i smisao li~noga ivota, i svega stvorenog.
Iguman Petar (Pigoq)

kandidat bogoslovqa*
Svetogorski tomos u isihasti^kim sporovima 14. veka i wegov znaÂJ
Kao {to je poznato, 14. vek je bio doba u kome su
poo{treni odnosi izme|u Zapada i Istoka. Razmimo
ilaewa me|u wima uveli~ana su u problemima
* Upravqaju}i odelom kwievne redakcije Izdava{tva Mo
skovske Patrijar{ije i Glavni redakor almanaha Ka svetu.
145
filosofskog karaktera i op{te svetskog unutra{weg

pogleda. To je dovelo do razli~itih stavova u razvoju
hri{}anske kulture. Stvorena su dva suprotna stava.
Isto~no hri{}anstvo orijentisalo je ~oveka da se
oslawa na Boiju pomo}, da stremi ka jedinstvu sa
Bogom, i da u ovda{wem svetu dostigne preobraewe
trulenog u netruleno. Ono je upravilo stvarala~ku
li~nost u sinergiju sa Bogom. Zapad je pak u centar
stavio samopo{tovawe ~ovjekove li~nosti i orijen
tisao je da radi samostalno, odbaciv{i je od Boga, i
samim tim posredstvovao udaqewu od Wega.
Zapadni put razvitka kulture doveo je do uzrasta
wa racionalisti~kog humanizma. Osnovna wegova
crta, po mi{qewu i definiciji V. Vel~eba, javqa
se antropocentrizam, kao superiorni princip teocen
trizma u odnosu na religiozni pogled na svet. Interes
se prenosi na ~oveka u wegovom osamostaqewu od
Boga. Akcent se postavqa na samosazdawe ~oveka, na
uverenost u wegovo samopo{tovawe, u ontolo{koj i
moralnoj samostalnosti i nezavisnosti naspram wemu
nadprirodnih sila. Odavde proisti~e sekularizacija
misli, èqa za ostvarewem poznawa sopstvenim razu
mom i stvarawem bez Boànskog u~e{}a.
Sekularisti~ki na~in razmi{qawa rimokatoli
~kog Zapada dovodi ga do otvorenog sukoba sa pravo
slavnim Istokom kroz bogoslovske sporove sa pred
stavnicima isihasti~kog pokreta. Nepomirivi odnos
zapadnog humanizma i isto~nog hri{}anstva izlio
se u burne bogoslovske dispute koji su se dogodili u
toku 1341-1351.g. na Crkvenim saborima.
Ovi isihasti~ki sporovi, po tvrdwi Giqana Mi
hajlovi}a Prohorova, Bili su o{tri susreti i razmi
moilaèwa dveju evropskih Renesansi na samom po~etku
puta. Svaki od wih je imao svoj pravac kretawa: jed
ni su po{li necrkvenim kolosekom, {to je postalo

poznato u istoriji kao zapadnoevropska Renesansa.
Dok drugi u pravoslavnom preporodu kretali su
146
se crkvenim putem.
Pravoslavni preporod bio je mogu} blagodare}i
aktivnom isihasti~kom pokretu, ~iji su glavni pre
poro|iva~i u 14. veku bili Grigorije Sinait i wegovi
u~enici.
Isihasti~ko u~ewe dosledno i ubedqivo razot
kriva su{tinu Pravoslavqa. Upravo iz tog razloga
isihasti su bili podvrgnuti napadima od strane ri
mokatolika, mada vidqivih, spoqa{wih uzroka za
ovo, reklo bi se nije bilo. Formalni povod otvorenog
sukoba od strane katoli~kog bogoslovqa i zapadne
duhovnosti, ~iji su predstavnici bili kalabrijski
monasi Varlaam i Akindin, bila je kritika metoda
unutra{weg duhovnog rada i u~ewa o sozercawu atonskih monaha isihasta. Osporavawa i napadi ovih
jeretika po dogmatskim pitawima bili su upu}eni
protiv isihasta. Osnovna polemika razgorela se povodom opredeqewa o Boanstvenoj su{tini i wenim
projavqivawima (=energijama), a tako|e i o prirodi
~oveka i mogu}nosti oboewa.
Kao odgovor na ovo pojavio se Svetogorski tomos,
koji sadri pravilno u~ewe o Bogu i blagodati,
prirodi ~ovjekovoj i duhovnom ivotu, vode}i ka
sozercawu i ve~nom blaenstvu. On je bio napisan
jeromonahom Grigorijem Palamom (budu}im Svetiteqem)
uz u~e{}e Sv. Kalista (budu}eg Konstantinopoqskog
patrijarha) i potpisan 1340. god. od svih najiskusnijih isihasta. Svetogorski tomos postao je glavni
dokument koji je razobli~io Varlaama i Akindina i
wihove zablude na saboru 1341. god. i narednih sabora,
dokument, koji je sadrao u sebi kredo (verovawe)
isihasta 14. veka i bio je jedna vrsta manifesta.
Isihasti~ki sporovi ticali su se same su{tine
hri{}anske antropologije oboewa ~oveka. Dolas
kom ovih sporova bilo je u potpunosti razotkriveno
pravoslavno u~ewe o oboewu, bilo je dano bogoslovsko
obrazloewe o neophodnosti prosve}ewa ~oveka Sv.
147
Duhom. Analiziraju}i pravoslavno u~ewe o Boanskoj

su{tini i netvarnim energijama, atonski isihasti
dokazali su mogu}nost sjediwewa sa Bogom i ukazali
na put ka Bogopoznawu.
U Svetogorskom tomosu, najpre, jasno se podvla~i
misao o tajanstvenosti nadprirodnosti sjediwewa ~ove
ka sa Boanskom slavom, onoga koji se desio u tajni
Sv. Duha, koji se ne daje racionalnim obja{wewima. Taj
ne Duha poznate su samo onima, koji su sebe dobravoqno
o~istili... onome ko je ve} dostigao meru visine rasta
Hristova. Oni posve}ivali su se tome, {to je vi{e od
razuma, nepomu}ena i ujediwena mi{qewa o sebi i Bogu,
blagodare}i ta~noj pawi i iskrenoj molitvi postaju
iznad sebe i tajanstvenom i nadumnom vezom koja sjedi
wuje sa Bogom.
Bogomsazdana blagodat, koju isihasti zajedno
sa prepodobnim Maksimom Ispovednikom i drugim

Svetim ocima nazivaju netvarnom i prisnosu{nom od
prisnosu{nog Boga ili nero|enom u ipostasnim svetlo
stima, pokazuju se dostojno svaki put, kada se oni
~ine dostojnima.
Savr{ena veza sa Bogom dostie se ne posredstvom samo jednog podraavawa Wemu i sopstvenim
naporima ~ovjeka, no uz pomo} Bogotvorne blagodati
Boije. I ova blagodat nije svojstvena razumnoj
prirodi nego ve} sijawe nadprirodne i neizrecive i
Boanstvene delatnosti (energija), koju nevidqivo
gledaju i dostiu na nedoku~iv na~in oni koji su je
se udostojili. Ta blagodat oboewa je iznad jestestva
i dobrodeteqi i poznawa. Svako ~iwewe dobra a i na{e
podraavawe Bogu ~ine preobra}eno sposobnim za ovu
Boansku vezu a blagoda}u ostvaruju tu neizre~enu vezu,...
Wu Bog sa svim dostojnim sjediwuje i sveti se sveukupno
sjediwuje s Bogom primaju}i u sebe Boga u celini, re~enu
nagradu za uzlazak ka Wemu u na~inu srodstva sa telom,
i javqamo se Wegovim dostojnim ~lanovima. Prebivawe
u dobrodeteqi svi Sveti oci isihasti ra~unali su
148
osnovom unutra{weg mona{kog delawa, jer je jedna do

brodeteq, po re~ima Svetog Kalista, tesno se sjediwu
je sa drugom i harmonizuje se u jedno, na taj na~in oni sve
telo ure|uju upravo time {to oni oboavaju ~oveka,
iskreno u wima ive}a, oboga}uju}i ga... kako bi ga u~ini
li neraskidivim alkama lanca. Po u~ewu prepodobnog
Grigorija Sinaita, vrline, mada se one ra|aju iz drugih,
ali bi}e svoje dobijaju iz tri sile du{evne. Po~etak i
izvor vrlina je blagoproizvoqewe i eqa za dobrom.
Drugu vanu temu, otkrivaju isihasti u Svetogor

skom tomosu u odgovoru na zablude varlaamita, gde se
nalazi pitawe o prirodi ~ovjekovoj i principima
hri{}anskog duhovnog rada.
Protivnici isihazma unakazili su u~ewe Crkve o
Bogu i blagodati. Odbaciv{i mogu}nost nadprirodne
veze ~oveka sa Bogom i mogu}nost prisajediwewa ka
neizrecivoj slavi Boanstva. Samim tim oni su potpuno unakazili osnovne principe duhovnog puta koji
vodi k sjediwewu s Bogom. Ovo se, pre svega, odnosi na
pitawe strasti i strasnosti du{e. U Svetogorskom tomosu ovome je ukazana posebna pawa. Tamo se ukazuje
na to da u procesu borbe sa ogrehovqenim strastima
strasnost du{e koja obitava zajedno sa telom, kao Bo
gom dana sila du{i, neumiru}a je kako su za to tvrdili
varlaamisti, no ona se preobrazuje i osve}uje. Usmr}uju}a i
iskorjewuju}a strast, duna je sama, kao grehovna navika,
postati kvalitetom du{e.
Na ovo stavqaju akcent i pawu svi Sveti Oci

isihasti u svojim delima. Oni u~e, {to u zavisnosti od tendencije sile du{e ka dobru i zlu i od toga
u kakvoj je meri ona sposobna ili nesposobna hoditi
po putu dobra, zavisi ho}e li se projaviti dobrodeteq
ili grehovni kvalitet.
Tako na primer prepodobni Grigorije Gorwa~ki
(]utqivi Sinait 2) sleduju}i u svemu svom u~itequ
prepodobnom Grigoriju Sinaitu, govori o tri du{ev
ne sile slovesnoj, razdraqivoj i eqenoj, koje
149
su Bogom dane, kao ograda i ~uvawe du{e. One treba da

budu poslane po prirodi i kako je Bogu ugodno... kao {to
i oci na{i dela radi propoveda{e.
Um, ili slovesna sila, po u~ewu Sv. Grigorija
Palame je caruju}i po~etak. Kroz wega mi, govori
on, polaèmo zakone svakoj sili du{e i svakom
telesnom ~lanu, kao {to mu prili~i... Ose}awima
nare|ujemo {ta je i u kojoj meri je potrebno primati...
@eqeni deo du{e dovesti do najboqeg raspoloèwa,
kojoj je ime qubav... Taj misleni deo mi ~inimo boqim
odgone}i od wega sve {to brani umu uznositi se ka
Bogu. Takvo dejsto naziva se trezveno{}u. Razdra
àvaju}a sila, ili jarost, kako pi{e prepodobni
Grigorije Gorwa~ki, da ti bude radi jedne zmije,
zbog koje si radi otpao. To jest razdraùju}a sila
du{e treba biti usmerena tako protiv |avola, greha
i na iskorewivawe strasti. Tako i Sv. Kalist govori,
potrebno je mrzeti greh i gweviti se na wega, kao
kako se gwevi na zver ugrièni um. @eqena, ili
mnogoèqena, sila u svemu da predstoji, kako se zlo
ne bi prikrilo dobrim. Samo kada se budemo gnevili
na mislene neprijateqe |avole i na strasti, kako
govori prepodobni Grigorije, i naoruàjmo se na
sve one koje se protive spasewu, tada moèmo Boga voleti svom du{om i bli`wega svoga kao samoga sebe.
Tako iskori{tavawe tri sile du{e prirodno op
redeqenih Bogom. Kada darove od Boga sa~uvamo, pou
~ava prepodobni, to stremimo k ve~nim bogatstvima,
koje je Bog pripremio onima koji ga qube. U predelima
ova tri dela du{e nalaze se sve strasti, koje su nikle
ne prirodno poslanim i iskori{}enim du{evnim
silama. Ovde se zavr{ava duhovna borba sa grehovnim
pomislima i |avolskim sugestijama prilozima.
Umrtvqivawem strasti, prema Svetogorskom tomo
su, naziva se bestra{}em, ne dejstvom upu}enim ka do
bru, to jest k preobrazovawu i osve}ewu raspoloewa
i dejstava, no ne ka wihovom umrtvqivawu. Okrenuti
150
se od lukavih navika i imati ustremqewe ka dobrom,

potrebno je blagim obogatiti se, ukloni se od zla i
~ini dobro govori Sv. Prorok David (Ps.33,15). Ko je
radio ovo otkazuje se od te slave i ivota u netrule
nom veku zajedno sa telom.
I tako, ti hri{}ani koji su na putu ka Bogu pro
nalaze}i duhovnu i nadprirodnu blagodat i silu,
re~eno u zakqu~ku Svetogorskog tomosa, udostojili
su se videti ose}awem i umom nadose}ajno i nadumno,
kako bi Sv. Grigorije rekao: jedino je Bogu poznato
i onima koji tako ~ine.
I dostie se ovo, kako mi vidimo blagoda}u
Boijom pri pravilnim orijentacijama, sazdawima
i dejstvima. Ovo su dobro znali isihasti, za koje je
Svetogorski tomos uvek imao vano ivotno zna~ewe,
principe koje su oni ovaplo}avali u svom podvi
ni~kom ivotu dostiu}i stepen velike svetosti.
Wihovi duhovni naslednici, sleduju}i wihovim sto
pama i u~ewu, nesumqivo, moemo na}i i me|u na{im
savremenicima.
151
Jeromonah Jovan (]ulibrk)

Nikon Jerusalimac
i isihasti^ko predawe
SA@ETAK: Nikon Jerusalimac srpski duhovnik
i autor dvije kwige iz 15. vijeka, [estodnevnika i
Gori~kog zbornika doskora je bio nepoznat kao teolog.
152
U tekstu se razlau wegove sli~nosti i razlike sa ostalim isihasti~kim autorima i putevi istraivawa
wegovog odnosa prema dogmatskim spisima isihazma.
Taj odnos je ozna~en potrebama vremena i mjesta gdje se
na{ao: u preobli~ewu dogmatske istine o mogu}nosti
op{tewa sa @ivim Bogom, proistekle iz brige za
Crkvu, u neposrednu pastirsku djelatnost kojom se
vaspitavaju monasi a preko wih i narod, pronalazi
se Nikonova srodnost sa Ocima Sabora iz 1351.
1. Bogoslovski kontekst
Bogoslovskoj nau~noj javnosti ime Nikona Jerusa
limca je do nedavno, tj. do pro{logodi{weg simpo
siona o wemu odranog na Skadarskom jezeru,1) bilo
skoro nepoznato: on je samo pomenut u poznatim rado
vima Episkopa Atanasija (Jevti}a) Razvoj bogoslovqa kod
Srba2) i Mitropolita Amfilohija (Radovi}a) Sinaiti
i wihov zna~aj u ivotu Srbije 14. i 15. vijeka,3) pa i tada
na osnovu radova na{ih medievalista, koji su se pak
vi{e interesovali za Nikonove neobi~nije sastave
kakav je wegov putopis po Svetoj Zemqi ili naro~ito
prepiska sa Jelenom Bal{i}, k}eri svetopo~iv{eg
Kneza Lazara nego za wegovo bogoslovqe.
Nikonu nije bilo posve}eno nijedno monografsko
djelo, nije ga bilo u enciklopedijama, i cjelokupna
ozbiqnija bibliografija o wemu svodila se na desetak
jedinica.4) Pri tome, isticawe Nikonove vanosti
mnogostruko je prevazilazilo wemu posve}enu pa
wu, naro~ito kada je u pitawu bio Gori~ki zbornik.
Kona~no, Nikona su svi bespogovorno vezivali za
isihazam, naj~e{}e na osnovu spisa uvr{tenih u
prvu wegovu kwigu, [estodnevnik, sli~no kao ne{to
ranijeg Kir-Siluana.
Na{a namjera ovdje je da prvo ukaemo na Nikona
Jerusalimca kao teologa, a potom da slijede}i razvoj
isihazma po stadijima, kako ih je vidio Gelijan Mi
hailovi~ Prohorov a u svojoj kwizi o Svetom Grigo
153
riju Sinaitu upotrebio otac Petar (Pigol),5) nazna

~imo mjesto i puteve istraivawa Nikona Jerusalim
ca unutar isihasti~kog predawa u onom aspektu kako
su ga odredili isihasti~ki dogmatski spisi, kakva
su djela Svetog Grigorija Palame, te Svetogorski i
Saborski tomos.
Nikon Jerusalimac je prevashodno zna~ajan kao
ivi svjedok @ivoga Boga i pravo pitawe je kako
je on to svjedo~anstvo Duha Svetoga uobli~io, prema
li~nim svojim darovima, kao i prema zadacima vreme
na i mjesta u kojem se na{ao. Za [estodnevnik nemamo
svjedo~anstva, ali za Gori~ki zbornik, pisan u dijalogu
sa Jelenom Bal{i}, on nekoliko puta izri~ito kae
da je nastao, sli~no Lestvici, prisilom wene qubavi,
i {to je veoma zna~ajno a {to je za jedan zbornik
pisan vladaru jedinstveno uop{te kod nas i Bugara6)
u izravnoj vezi sa nastankom manastira (crkve i
kelija oko we) na ostrvu Brezovici na Skadarskom jezeru, Jeleninoj zadubini, ina~e najmla|oj u nizu manastira na jezeru, poznatom kao Zetska Sveta Gora.
S obzirom na to da je [estodnevnik datovan samo
godinu ili dvije prije Gori~kog zbornika (oba su zavr
{ena u periodu od 1439. do 1442. godine), nije te{ko pret
postaviti da je i on nastao u vezi sa istim mjestom,
za koje Nikon izri~ito kae da nekad slu{asmo a
sada i o~ima vidjesmo kako u zemqi Dikolitijskoj
na jezeru Rozafatskom (Skadarskom) mnoga ostrva []
I ti govora{e kako je dostohvalan ivot monaha na
wima,7) i da je namijewen za wihove potrebe.
Me|utim, dok }e nam [estodnevnik kao kompila
cija biti vaan prevashodno zbog svoje strukture za
koju je re~eno da me|u sa~uvanim srpskim rukopisi
ma prve polovine 15., koji su savr{enije komponovani
od onih iz druge polovine 14. veka, ovaj kodeks () je
najboqe komponovani isihasti~ki zbornik,8) Gori~ki
zbornik sadri veliki i jo{ nedefinisan dio izvor
nog Nikonovog teksta.
154
Taj tekst ima dva autorska nivoa: prvi je wegov

dijalog sa Jelenom Bal{i}, uglavnom pisan u prvom i
drugom licu, koji je osnova i ki~ma Zbornika, i koji
bi trebalo da bude predmet posebne studije o duhovnom
o~instvu i vaspitawu. Ba{ iz Nikonovih izravnih
odgovora na Jelenina pitawa se izvijaju tekstovi
koji su sa velikom vjerovatno}om Nikonova autenti~
na djela, kakva su sigurno Rije~ o plodovima pustiwe,
Za{to hri{}ani stradaju od ne~astivih, Ispovijedawe
vjere ili zavr{na Molitva Bogorodici.
Mnogo ~e{}e je u pitawu drugi nivo u kome se Ni

konovi odgovori zasnivaju na preuzetim tekstovima,
ali se oni obi~no razvijaju u due rasprave i prera
|uju zavisno kako od Jeleninog pitawa tako i od Ni
konove zamisli o odgovoru i wegovog nadahnu}a. Ve} je
zakqu~eno da se wegova varijanta @itija Prepodobnog
Simeona Miroto~ivog moe smatrati autorskim dje
lom,9) a vrlo je vjerovatno da }emo isto prona}i za 16.
besjedu Svetog Grigorija Bogoslovesnoga Nazijanzina
(Ocu kada je }utao zbog {tete od grada)10) ili pogotovo
za 16. slovo Prepodobnog Isaaka Sirina11) ~ija su dva
odlomka posluila kao osnova za Nikonovu raspravu
o vezi duhovnog o~instva i molitve.
Upravo je ona vrlo karakteristi~na za Nikonov
stil: iako on u Gori~kom zborniku mnogo govori o slavi
Gospodwoj i o svjetlosti, u wemu ima odre|ene uzdra
nosti {to se ti~e bogovi|ewa, i kao da vi{e polae
na sve {to je potrebno za pravilnu molitvu, nego {to
}e obe}avati wene plodove. Na listu 185r on daje i
izri~it oblik umnosrda~ne molitve: Gospode Isuse
Hriste, Sine Boiji, pomiluj me.
Nikon je, ukratko, svetoota~ki ~ovjek, u kome se
prepoznaje klasi~no pravoslavno bogoslovsko obrazo
vawe, ponekad i nota u~ene stilizacije (Nekoliko
puta su zbog jelinizama u wegovim radovima zapo~iwale
rasprave o tome da li je bio Grk; ipak, radi se samo o stilu).
Gdje su sada oci? vajka se on na po~etku jednog od
155
svojih odgovora, prizivaju}i ih od Ipolita i Dioni

sija Areopagita preko Kapadokijaca do Mansura, kako
naziva Damaskina12) i àle}i se kako je wemu sada
pripalo da govori. U Gori~kom zborniku on se ~esto
poziva na Vaseqenske sabore, naro~ito na Prvi, kome
}e u svojoj kratkoj istoriji spasewa posvetiti opse`
no mjesto sli~no Svetom Savi pa i vi{e od wega, i
ne bez veze sa srpskom narodnom pobo`no{}u u kojoj
se sveti Nikola ~esto prikazuje kako predvodi 317
brodova ili se diè ~a{a u ~ast Otaca koji u Ni|
i|o{e i Ariju bezumnog izoli{e.
U tom smislu, a i kao ~ovjek od crkvenog ivota
i crkvenih poslova (ako je ta~no da je on poslije zavr
{etka Gori~kog zbornika primio veliku shimu sa imenom
Nikandar, vidimo ga kako iste godine pi{e Jelenin testa
ment, ide u Dubrovnik po Stonski dohodak a 1468. je iguman Svetog Nikole Vrawinskog, metoha srpskog manastira
Svetih Arhangela u Jerusalimu) on je morao biti dobro
upu}en u dogmatske sporove svoga vremena a naro~ito

u Firentinski sabor, nakon kojeg u Pre~istu Krajin
sku, najstariji manastir na jezeru i episkopsko sjedi
{te, stie unijatski episkop.
Sve to je bogoslovski kontekst koji je odredio na
~in na koji je Nikon Jerusalimac svoj opit preto~io
kako u dvije kwige koje danas stoje pred nama, tako i
u svoju duhovnu djecu kojoj su one bile namijewene,
od Jelene Lazarevi} Bal{i} do dana{wega dana, a
odakle sve nam vaqa i{~itavati wegovo isihasti~ko
bogoslovqe.
2. Osnovne crte Bogoslovqa
Ruski medievista Gelijan Mihailovi~ Prohorov
ovako dijeli isihasti~ki pokret na stadije: prvi je
kelijni razvoj, drugi teorijski izraz a tre}i pak
stadij dru{tveno-politi~kog uticaja. Svakom od ovih
stadija odgovara odre|eni krug i rod kwievnih dje
la: prvom, asketskoso-zercateqna kwievnost; drugom,
156
polemi~ki spisi isihasti~kog spora, i tre}em spisi

u kojima isihasti~ko u~ewe kao op{tecrkveni stav
ostavqa pe~at na dru{tvu; polemika Prepodobnih
Nila Sorskog (koga ne samo Skitski tipik povezuje sa
Nikonom) i Josifa Volokolamskog o nestjaateqstvu
bi mogao da bude dobar primjer ovih tre}ih.
Saborski tomos, koji je povod ovome tekstu, skupa sa
Svetogorskim, stoji na razme|i drugog i tre}eg stadija,
zakqu~uju}i dogmatske sporove i otvaraju}i vrijeme
u kome su anatematizmi protiv Akindina i Varlaama
u{li u Sinodikon Nedjeqe Pravoslavqa a isihazam po~eo
da daje imena srpskim brdima i planinama, kao god
i monahiwama.
U slu~aju Nikona Jerusalimca, nesumwivo je da
najve}i dio wegovog opusa, i originalnog i prevodnog,
pripada ovom prvom. Osim samih isihasti~kih auto
ra, kakvi su Grigorije Sinait (tri djela u [estodnev
niku; ina~e u slovenskoj rukopisnoj tradiciji ~e{}eg od
Grigorija Palame) i patrijarh carigradski Kalist
Ksantopul (koji je ina~e sazvao sabor iz 1351; na listovima
316r-318r nalaze se izvodi iz wegovih Glava o molitvi),
tu su prevashodno djela teologa uobi~ajeno ubrajanih

u prete~e isihazma: ve} pomiwanog Isaaka Sirina,
Simeona Novog Bogoslova i Nikite Stitata a naro
~ito je mnogo u Gori~kom zborniku otaca pustiwe iz
Paterika, kao da je Nikon htio da naro~ito nasadi
skadarsko i zetsko mona{tvo na najstarijim wegovim
temeqima.
Spisima iz vremena dogmatskog sporewa kao
da nema ni traga; me|utim, na sami kraj Gori~kog
zbornika Nikon je stavio svoje Ispovijedawe vjere, u
kojem izlae prvenstveno vjeru u Svetu Trojicu, i
time se pridruuje velikoj temi svih isihasta. Zabavqeni odbranom u~ewa o boanskim energijama,
isihasti kao da su listom osje}ali da se u wegovoj
osnovi nalazi prevashodno ispravna vjera u Svetu,
Nepromenqivu, Neizmenqivu i Nesmje{anu kako
157
je naziva Nikon, Trojicu, u Wihovo ime kr{tewe

primih ja / i savr{ewe (=savr{enstvo-kraj) imam u
~ijem me|usobnom op{tewu po~iwe i po~iva i tajna
op{tewa ~ovjeka sa Wom.
Time je Nikon, iako naizgled ne bave}i se odbra
nom u~ewa o boanskoj svjetlosti, posvjedo~io da je
svjestan odakle ona proishodi i gdje po~iva ispravno
u~ewe o woj i time se pridruio nizu isihasti~kih
teologa koji su pjesmopjevali, Svetoj Trojici. Taj
zbor ide od Grigorija Sinaita i wegovih troji~nih
pripjeva na nedjeqnoj poluno}nici, preko troji~nog
bogoslovqa Grigorija Palame i Josifa Vrijenija do
Sergija Radowe{kog, wegove potrebe da sabira Ruse
hramom Svete Trojice i wegovog u~enika, Prepodob
nog Andreja Rubqova, koji je bojom izrazio opit svoga
duhovnog oca i svoj.
Vladika Atanasije je primjetio da Nikon namjer
no stavqa svoje Ispovijedawe vjere na sam kraj Zbornika
jer on ni{ta boqe i va`nije nije imao da ostavi13)
svojoj duhovnoj k}eri i monasima od ove vjere u kojoj je
i savr{ewe (=smisao) i savr{enstvo. U tome je i wegova
i wihova misija u svijetu, i Nikon mnogo vremena
i prostora koristi privode}i Jeleni wene slavne
i svete pretke, i po rodbinskoj i po vladarskoj i po
ktitorskoj i mona{koj liniji. Ve} pomenuto @itije
Svetog Simeona nastavqa se @itijem Svetog Save, kao
onih koji su tu istu vjeru imali i za wu se i u svijetu
i u manastiru podvizavali, onako kako je za palamit
sko bogoslovqe pisao i revnovao Jovan Kantakuzin.
@ive}i u epohi antilatinskih sporova, Nikon
se ne{to vi{e obazreo na wih nego na borbu sa Akin
dinom i Varlaamom. Me|u mnogobrojnim poukama
svojoj duhovnoj k}eri nalazi se i kratak spis protiv
Latina, gdje se pored uobi~ajenih wihovih izopa~ewa
izobli~avaju i zbog nepo{tovawa ikona, preciznije
zbog neprihvatawa Sedmog vaseqenskog sabora, {to je
vrlo duboka i rijetka finesa; porijeklo tog odlomka
158
(list 222r-223v) tek predstoji da se istrai. O istoj
temi govori i spis o pravoj vjeri u sto glava pripisan

Genadiju arhiepiskopu Carigradskom, koji se ne
moe identifikovati ni sa Genadijem Sholarijem,
koji u to vrijeme jo{ nije ni bio patrijarh, kao ni
sa patrijarhom Genadijem iz petog vijeka, a koji se
nalazi u [estodnevniku.
Kona~no, Nikon je biblijski ~ovjek i wegov jeru
salimski habitus se osje}a sa svake stranice, naro~ito
Gori~kog zbornika. Ako se pogleda Svetogorski tomos,
vidje}emo da su obe wegove starozavjetne referenca u
Nikonovom Zborniku dobile obimnu razradu, naro~ito
sa jerusalimskim predawem o sretewu Avraama i
Melhisedeka na Tavoru, gori na kojoj je apostolima
zasijala nestvorena svjetlost.
Ina~e Nikon mnogo ~e{}e od svjetlosti koristi
jednozna~an ali vi{e biblijski izraz slava Gospod
wa, na primjer kada govori kako je Mojsiju re~eno da
}e se slava Gospodwa pokazati na gori.14)
Do pri~e o Melhisedeku dolazi tako {to Nikon
opomiwe Jelenu na to da je na Brezovici podigla rt
venik,15) i u dugoj pouci on joj privodi starozavjetne
primjere ~iste i ne~iste rtve, zakqu~no sa karak
teristi~no prera|enom povije{}u o Melhisedeku,
~iji kraj je na alost izgubqen, a koji prati opis
Preobraewa. Time nas Nikon vra}a osnovnoj ~iwenici: da nestvorena svjetlost prevashodno obitava u
Tijelu i Krvi Gospoda Hrista koji je opet savr{ena
ikona savr{enoga Oca i savr{ena zajednica, lije~e}i
time svaki individualisti~ki misticizam.
Kao biblijski ~ovjek, Nikon je sav u Evharistiji,
pa i wegova Povijest o jerusalimskim crkvama ima ri
tam i zbijenost liturgijske anamneze a ne putopisa.
âk i u svom Skitskom tipiku koji je ukqu~io u
Gori~ki zbornik, Nikon obavezuje monahe na redovno
vr{ewe Evharistije i Pri~e{}ivawe, a upravo u
wegovo vrijeme na tri skadarska ostrva podignuto je
159
~ak deset oltara.

Da svedemo zakqu~ak, po svojim dogmatskim ili
antilatinskim djelima, Nikon je siroma{niji od
svojih velikih savremenika, Josifa Vrijenija ili
Svetog Marka Efeskog, ali je nesumwivo proet i
djelatan wihovim duhom. Po biblijskom mirisu i
karakteristi~no jerusalimskom predawu Nikon se
pak izdvaja od svojih isihasti~kih savremenika
petnaestog vijeka, a po svom teolo{kom djelu i od svoje
jerusalimske sredine, kojoj taj vijek za razliku od
prethodnih u duhovnom stvarala{tvu nije bio tako
plodonosan.16) Nikonovo pravo djelo je u preno{ewu
tog duha u svoju novu, srpsku, sredinu, koju je uskoro
~ekalo dugo i iscrpquju}e ropstvo.
3. Bogoslovsko nasqe|e
To ropstvo, ako }e i biti tjelesno, ne}e biti duhov
no: Pe}ka Patrijar{ija ne}e u~estvovati na Firen
tinskom saboru i ako bismo tu gledali posqedice
djelovawa Nikona Jerusalimca, vjerovatno ne bismo
pogrije{ili. \ura| Brankovi}, koji je donio tu
odluku, bio je tako|e vaspitan u isihasti~kom duhu
i sigurno mu je bio poznat duhovnik sestre despota
Stefana Lazarevi}a.
Ona, posqedwi veliki izdanak nemawi}kog preda
wa, u kqu~nim godinama je shvatila da se vaqa pri
premati za neko drugo vrijeme i zasnovati opstanak
svoga naroda na najdubqem wegovom temequ. Manasti
ri Zetske Svete Gore, koje je ona {to podizala {to
brinula o wima, i Nikonovo predawe u wima, opsta}e
sve do osamnaestog vijeka, a i kada nestanu donije}e
mnogostruke plodove: kada Crnojevi}i izdignu Mi
tropoliju na Cetiwe, predawe Zetske Svete Gore }e
joj dati kqu~ni pe~at i preko Crnojevi}a {tamparije
ra{iriti se do svih krajeva. [estodnevnik }e pak
dospjeti u manastir Tvrdo{ i nije te{ko pretposta
viti na kojem predawu se vaspitavao mladi jeromonah
160
i episkop Zahumski Vasilije.

Preko takvih li~nosti }e doivqaj @ivoga Boga
biti predat i narodu koji }e kroz vijekove ~uvati temeqe onoga {to je Saborski tomos uobli~io, kao svoju
neotu|ivu, ivotvornu svojinu, i omogu}iti piscu da
pedesetih godina dvadesetog vijeka u usta jedne srpske starice stavi ove rije~i: Gospode Boe, Gospode
Boe, eno sad prolaze i mrtvi Kraji{nici. Ide mrtav
komandir i mrtvog borca vodi. Oba uta ko vosak, oba
preobraena. Gospode dragi, slava ti i hvala, nek sam
samo prije smrti svoje vidjela svetiteqe.17)
U ovim rije~ima, u nepatvorenom doivqaju sve
tosti date nam da je okusimo sada i ovdje i prevashod
no u rtvi i na ivotvornom krstu, lei su{tina
predawa koga je uobli~io Saborski tomos i oko koga
se toliko trudio otac na{ Nikon Jerusalimac. Daqe
ulaziti u wegovo djelo i predawe za nas zna~i samo
i}i blie Jednoprirodnoj i Natprirodnoj Trojici
koju je Nikon iznad svega stavqao i u woj ivot i spas
traio, kako sebi tako svima onima kojima je wegovo
djelo predano do dana dana{weg.
Napomene
Simposion pod naslovom Nikon Jerusalimac li~nost-vrijeme-djelo odran je od 7. do 9. septembra 2000. na Skadarskom
1)
jezeru uz u~e{}e 20-ak stru~waka raznih profesija iz srpskih

zemaqa, Jerusalima, Sofije i Ma|arske; u tre}em radnom krugu
posve}enom Nikonovom bogoslovqu u~estvovali su Mitropolit
Amfilohije (Radovi}), Episkop Atanasije (Jevti}), I{tvan Percel
(Istvan Perczel), protosin|el Jovan (Puri}) i Tomislav Jovanovi}.
2)
U kwizi Duhovnost pravoslavqa, Hrast, Beograd 1990. (217246), str. 234.
3)
U kwizi Osnovi pravoslavnog vaspitawa, Bratstvo Sv. Simeona
Miroto~ivog, Vrwa~ka Bawa 1993. (275-316), str. 279.
4)
Potpuna bibliografija o Nikonu Jerusalimcu do simpo
siona o wemu moe se na}i kod Bo{ka Bojovi}a: Nikon Le Hieroso
lymitain, Le Recueil De Gorica i La Vie Abregee de Saint Simeon Le Myroblyte
par Nikon Hierosolymitain u kwizi Bosko I. Bojovic, L Ideologie Monarchique
Dans Les Hagio-Biographies Dynastiques Du Moyen Age Serbe, Pontificio
Instituto Orientale, Roma 1995, str. 209-300.
161
5)
Igumen Petr (Pigol), Prepodobny Grigoriy Sinait i ego
duhovne preemniki, Moskva 1999, str. 25.
6)
Nina Gagova, Gori~kit sbornik v konteksta na noslavn
skite vladatelski sbornici ot 14. i 15. vek, u zborniku radova sa
simposiona Nikon Jerusalimac vrijeme-li~nost-djelo (u pripremi).
7)
Rukopis u Arhivu SANU br 446; list 85r.
8)
\akon Milorad Lazi}, Bogoslovska struktura zbornika
[estodneva Nikona Jerusalimca manastira Savine iz 1439/40.
godine, u zborniku radova sa simposiona Nikon Jerusalimac vrijemeli~nost-djelo (u pripremi).
9)
O tome se podrobnije izlae kod Bo{ka Bojovi}a.
10)
List 23r i daqe; na dedukciji zahvaqujem ocu Maksimu
(Vasiqevi}u).
11)
List 39v-42r.
12)
List 20r.
13)
Episkop b. Zahumsko-hercegova~ki Atanasije (Jevti}), Is
povedawe vere Nikona Jerusalimca, u zborniku radova sa simposiona
Nikon Jerusalimac vrijeme-li~nost-djelo (u pripremi).
14)
List 54r.
15)
List 49r.
16)
Po mi{qewu arhimandrita Makarija (Mavrojanakisa),
~iji se rad o stawu Jerusalimske patrijar{ije u 15. vijeku
tako|e nalazi u predstoje}em zborniku sa simposiona o Nikonu
Jerusalimcu.
17)
Branko ]opi}, Doivqaji Nikoletine Bursa}a, Veselin Ma
sle{a, Sarajevo 1988., str. 143.
Radivoj Radi}
ISIHAZAM DANAS
(Me|unarodni nau~ni simposion:
650 godina Saborskog tomosa /1351-2001/.
Sveti Grigorije Palama u istoriji i sada{wosti,
Srbiwe-Ostrog-Trebiwe, 19-20-21. oktobar 2001)
162
Isihazam, najzanimqiviji verski pokret kasno

vizantijskog razdobqa, pokret oko koga su se vodile
ogor~ene i ustre bogoslovske raspre, sredinom 14.
stole}a izrastao je u najkrupnije unutra{we pitawe
Vizantijskog carstva. U me|uvremenu ne mimo vi
zantijske tradicije da se crkvena pitawa, pitawa
dogme, ~esto prepli}u sa nekim drugim pitawima
isihazam je pored religijskog poprimio kako poli
ti~ka tako i socijalna obeleja. Re~ je o u~ewu koje
je poteklo u Vizantiji, ali se potom poput velikog
talasa ra{irilo po ~itavom pravoslavnom svetu.
U nauci se o isihazmu puno raspravqalo tako da je
bibliografija o ovom fenomenu narasla do takvih
razmera da je zapravo te{ko i saglediva. îwenica
je to koje su svakako bili svesni i organizatori
me|unarodnog nau~nog skupa 650 godina Saborskog to
mosa (1351-2001). Sveti Grigorije Palama u istoriji i
sada{wosti odranog u Srbiwu i Trebiwu od 19. do 21.
oktobra 2001. godine. Simpozijum su veoma briqivo

uprili~ili Mitropolija Dabrobosanska, Univerzi
tet u Srpskom Sarajevu i Duhovna akademija Svetog
Vasilija Ostro{kog. Osim istraiva~a iz Srbije,
Crne Gore i Republike Srpske bilo je i nekoliko u~e
snika iz Gr~ke, Rusije i Francuske {to je na osoben
na~in naglasilo zna~aj i me|unarodne okvire ovog
sastanka.
Povod je bio obeleavawe {est i po vekova Sabor
skog tomosa iz 1351. godine. Re~ je o veoma op{irnom
dokumentu koji obuhvata istoriju svih prethodnih
isihasti~kih sabora i jezgrovito izlae isto~no mi
sti~no bogoslovqe. Potom {ire izlae i pravoslavno
u~ewe o razlici izme|u boanske su{tine i energija.
Sabor je na sedam pitawa ili dogmatskih poglavqa
cara odgovorio na slede}i na~in: a) Postoji razliko
vawe izme|u boanske su{tine i boanskih energija;
energije su pri~asne, a su{tina je nepri~asna i
nepojamna; b) Boanska energija je nestvorena; v)
163
Time se ne priznaje sloenost u Bogu; g) Boanska

i nes tvorena energija Boanstva se saop{tava
svetiteqima; d) Bog po su{tini je iznad boanskih
energija; |) Energija i su{tina su neodvojive, i nikad
se ne zami{qa energija bez su{tine; e) Svetlost preo
braenoga Gospoda je nestvorena. Ukratko re~eno,
Sabor iz 1351. godine je u~ewe Grigorija Palame i
~itavog isihazma uzdigao na nivo dogmata Crkve.
Ako su kod organizatora simpozijuma o isihazmu
i postojale izvesne nedoumice i zebwe oko svrsishod
nosti ovakvog nau~nog sastanka bojazni proistekle
iz ~iwenice da se raspravqa o temama koje su do sada
toliko pretresane one su bile raspr{ene ve} prvog
dana. Odmah se videlo da se starim i poznatim izvori
ma mogu postaviti nova pitawa, do izraaja su do{le
neke nove i svee ideje i promi{qawa, ispravqene
su pojedine dosada{we ocene, do{lo je do reinterpre
tacija nekih ustaqenih postavki.
Posle uvodnog predavawa koje je drao Mitropo
lit Dabrobosanski Nikolaj, pro~itano je jedanaest
referata: Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Gri
gorija Palame (Vladan Peri{i}), Saborski isihazam
Eklisiolo{ke pretpostavke u teologiji Svetog
Grigorija Palame (Stavros Jagazoglu), Ima li palamitsko
bogoslovqe o boanskim energijama svoj osnov u {estom
vaseq enskom saboru (@an-Klod Lar{e), Vizantijski
carevi i isihazam (Radivoj Radi}), Filotejeva redakcija
Sluebnika (Pribislav Simi}), Monahiwa Jefimija u
svetlosti isihazma (Dimitrije Kalezi}), Svetogorski
tomos (Petar Pigoq), Nikon Jerusalimac i isihasti~ko
predawe (Jovan ]ulibrk), Zna~aj Svetogorskog i Saborskog
tomosa za bogoslovqe (Amfilohije Radovi}), Nestvorena
svetlost i ikona (Stamatis Skliris) i Bogo~ove~anski ka
rakter isihazma (Atanasije Jevti}). Podnesena saop{te
wa bi}e {tampana u posebnom zborniku koji }e, prema

uveravawima organizatora, uskoro ugledati svetlost
dana.
164
U nemogu}nosti da podrobnije govorimo o svakom referatu ponaosob, {to nam prostor i karakter
ove bele{ke ne dozvoqavaju, ukaza}emo na neke od
vanijih akcenata koji su se mogli ~uti tokom ovog
simpozijuma. U zanimqivoj i polemi~ki intoniranoj
raspravi o li~nosti i su{tini u teologiji Grigorija
Palame, koja svoje ishodi{te ima u Kwizi izlaska,
podvrgnuta su sumwi neka dosada{wa mi{qewa u
nauci. Istaknuto je, izme|u ostalog, da kod Grigorija
Palame nisu suprostavqene li~nost i su{tina, to
jest one ne postoje odvojeno. U slojevitoj analizi ek
lisiolo{kih pretpostavki Palaminog bogoslovqa
nagla{eno je kako u wegovim teolo{kim postavkama
nema sukoba Hristologije i Pnevmatologije. Veoma
dragocen prilog sadran je u referatu u kojem se ras
pravqalo o tome da li palamitsko u~ewe o boanskim
energijama ima svoj osnov u [estom vaseqenskom sabo
ru odranom 680/681. godine. Pokazano je da u~ewe
Grigorija Palame nije neki dodatak nego je zapravo
razvijawe ideja re~enog Sabora, {to je zakqu~ak koji
na naro~it na~in potvr|uje da isihasti~ka misao ima
dugu tradiciju koja se moe meriti stole}ima. Isto
vremeno, na taj se na~in i negira jedna od su{tinskih
primedbi antipalamit koji isihazam vide kao neka
kvu novotariju. Re~ je o primedbi koja se moe
sresti i u radovima pojedinih savremenih zapadnih
bogoslova. [tavi{e, zapadna bogoslovska misao ili
makar jedan wen deo estoko je ratovala, a ratuje
i danas, protiv bogoslovskih postavki Sv. Grigorija
Palame.
Isihazam ima gotovo hiqadugodi{wu tradiciju i
neprekinuti kontinuitet, a to je bilo jasno i wegovim
kako onovremenim tako i potowim prista{ama. Tako
je, na primer, Nil Rodoski u 15. veku isihasti~ke sabore 1341-1368. godine nazvao Devetim vaseqenskim saborom. Poznato je, naime, da Pravoslavna Crkva priznaje Sedam Vaseqenskih sabora dok neki autori Nil
165
Rodoski je o~igledno jedan od wih smatraju Fotijev

sabor iz druge polovine 9. veka Osmim vaseqenskim
saborom. Sledstveno tome, isihasti~ki sabori 14. veka
bi poneli zbirni naziv Devetog vaseqenskog sabora.
Iznesena ~iwenica svedo~i o zna~aju isihasti~kih
sabora u ivotu pravoslavne vaseqene.
Na simpozijumu je tako|e osvetqen i odnos carske
vlasti u onovremenoj Vizantiji prema pojavi isiha
zma. Utisak je da {irewe isihasti~kog u~ewa nije
vidnije zavisilo od ~iwenice da li je na prestolu bio
vladar koji ga je podravao ili pak onaj koji je bio
protiv. Istina, vasilevs Jovan Kantakuzin (13471354), najistaknutija li~nost vizantijskog 14. stole}a,
dao je neizmeran doprinos snaewu isihazma, a wegova
uloga na saborima 1341, 1347. i 1351. godine bila je
nesporna. Me|utim, kada se vrednuje Kantakuzinov
doprinos pobedi isihazma svakako treba podsetiti da
se radilo o pokretu punom elementarne snage, pokretu
koji je sam sebi kr~io put u pravoslavnom svetu.
Dunu pawu u~esnici simpozijuma posvetili
su i recepciji isihazma u zemqama koje su se nalazi
le u duhovnoj orbiti Vizantijskog carstva. Tako se
na primeru monahiwe Jefimije, izuzetne li~nosti
na{e sredwovekovne istorije, vidi kako je moravska
Srbija, Srbija druge polovine 14. veka, prihvatila tekovine isihazma. U~ewe Grigorija Palame odjeknulo
je i kod Nikona Jerusalimca, tako|e osobene li~nosti
na{e istorije, koji je iveo i delovao u 15. stole}u.
Upravo kada je re~ o wegovom delu jasno se prime}uje
da istraiva~ka tema o {irewu isihazma ni izbliza
nije iscrpena i da novi zadaci ~ekaju savremene ali
i budu}e istraiva~e. S druge strane, isihasti~ki
talas nije ostavio bez posledica ni Liturgiju. Naprotiv, do{lo je do izvesnih promena koje su vezane za
Carigradskog patrijarha Filoteja Kokina (1353-1354,
1364-1376), Palaminog u~enika i sledbenika.
U nauci postoji mi{qewe da je osudom Varlaama
166
Vizantijska Crkva zapravo osudila i duh renesanse.

Mora se, me|utim, priznati da je taj novi duh koji se
upravo ra|ao na tlu Italije bio sasvim stran onome
{to bismo mogli nazvati romejskim bi}em i nije bilo
stvarnih izgleda da u intelektualnoj klimi Carstva
toga vremena nai|e na odgovaraju}i povoqan odjek. I,
tako, dok je zapadna Evropa kretala novim putevima,
nalaze}i se na pragu jednog druga~ijeg vremena, jedne
od najblistavijih epoha wene istorije, Vizantija je,
bez mogu}nosti da po|e istim putevima, jer bi na taj
na~in izneverila samu sebe, ostajala postojana u oda
nosti tradiciji koju je izgra|ivala i negovala veko
vima. Zanimqivo je napomenuti da su pravoslavni
teolozi skloni da govore o razmimoilaewu dveju
evropskih renesansi u eposi kada se Sredwi vek bli
io svome zalasku. Pritom su upravo isihasti~ki
sporovi bili ta~ka wihovog susretawa ali i su{tin
skog razdvajawa. Svaka od pomenutih renesansi
imala je svoje usmerewe: jedna, uz koju stoji epitet
zapadnoevropska, krenula je vancrkvenim stazama,
dok je druga, pravoslavna, nastavqala kretawe crkve
nim putevima. Izazovu zapadnoevropskog humanizma
koji je ponudio jedan tip ~oveka ~ija su osnovna svoj
stva znawe i kontrola fizi~ke stvarnosti, Grigorije
Palama je suprotstavio asketski tip ~oveka koji
tei za preobraajem u zajednici sa Nestvorenim
Bogom, to jest u jednom odnosu koji prevazilazi smrt,
propadqivost, i amtinomije postpojawa. Zapadna Evropa, smatraju pravoslavni teolozi, izneverila je
Boga i uto~i{te na{la u kulturi, dok su se isto~ni
hri{}ani jo{ ~vr{}e vezali za Crkvu. Otuda danas i
postoji krilatica da isto~ni ~ovek ivi sa Bogom,
dok je zapadni samo ~uo za wega.
U vezi sa re~enim, dotaknuta je i zanimqiva tema
o ulozi isihazma pred nastupaju}im Osmanlijama i,
kasnije, tokom dugih i te{kih stole}a turkokratije.
Svojevremeno su pojedini istori~ari koji su nastu
167
pali sa marksisti~kih pozicija, boqe re}i sa pozi

cija pomalo pojednostavqenog, pa i vulgarnog marksi
zma, bili skloni da veruju kako je filozofija
isihazma odvodila vernike od aktivnog ìvota, da ih
je preme{tala u prostor unutra{weg ~ove~ijeg mira
i da je umrtvqivala i razoruàvala narodne mase
pred smrtnom opasno{}u koja se vaqala sa maloazij
skog potkontinenta. Jednom re~ju, isihazam je otupeo
o{tricu odbrane zemaqa jugoisto~ne Evrope, parali
sao nagon za samoodràwem wenih naroda i u klici
uni{tio konstruktivnu mr`wu pravoslavnih hri{}ana toliko neophodnu u predstoje}im sudbinskim
su~eqavawima sa islamskim ratnicima.
Pravoslavni teolozi, me|utim, pomenutu tezu sa
svim negiraju i ~ak je postavqaju naglavce. Oni isti
~u ulogu isihazma kao izvori{ta koje je u stole}ima
turske prevlasti porobqenim hri{}anima davalo
ne samo ose}awe samobitnosti nego i posebnu snagu
potrebnu da pravoslavni narodi preive ropstvo. Po
znato je, s druge strane, da je posle propasti hri{}an
skih drava na Balkanskom poluostrvu do{lo do
obrazovawa jedne nove op{tebalkanske pravoslavne
kwievnosti, koja je po svojim idejama bila i srpska, i bugarska, pa ~ak i gr~ka bez obzira na jezik
i recenziju. Dakle, postojala je jedna nova balkanska
duhovna zajednica, u kojoj su za ~etiri stole}a sve
do 18. veka bile izbrisane nacionalne granice, a
koja je odigrala ogromnu ulogu u odravawu znawa i
tradicija sredwovekovne vizantijske civilizacije.
Duh zajedni{tva balkanskih naroda je po~ev od 19.
veka, sa talasom nacionalnog bu|ewa, postepeno gubio
na zamahu.
U nekim referatima koji su povremeno iskakali
iz istorijske i bogoslovske qu{ture a naro~ito u
dugim i podrobnim diskusijama koje su pratile svako
saop{tewe i koje ~ine posebnu dragocenost ovog sim
pozijuma re~eno je da je isihazam i danas iv i da
168
sledbenika Grigorija Palame ima i me|u nama. Uko

liko bismo ovu misao dosledno sproveli to bi zna~ilo
da je i glasoviti Svetiteq, glavni ideolog isihazma
u 14. veku, zapravo i na{ savremenik. [tavi{e, mi
tropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije, jedan
od najboqih poznavalaca isihazma me|u pravoslavnim
teolozima danas, smelo upozorava da vreme isihazma i
wegovih pristalica tek dolazi kao jedina, neprolazna
nada u pusto{i i bezna|u modernog sveta.
169
Zoran Rankovi}
ISIHAZAM
(Bibliografija)
Uvodne napomene
170
Isihazam je ne samo religiozni ve} i kulturno-istorijski fenomen Vizantije. Nastavqaju}i praksu

sinajskog i palestinskog mona{tva, isihazam Vizan
tije preneo je na tle Balkana, i {ire, naravno, speci
fi~nu asketiku, ali u isto vreme i specifi~an pogled
na svet, osobenu filosofiju i na~in ivota. Isihazam
je otkrivawe imanentnosti Boije u svetu, otkrivawe
Boga kroz Boanske energije. Otuda uno{ewe me
tafizi~kih momenata u ~ovekovo stvarala{tvo, otuda
novi stil u umetnosti, kwievnosti i ~ovekovom
stvarala{tvu uop{te. Iz toga izvire i veliko zani
mawe istraiva~a za isihazam i wegove uticaje na
stvarala{tvo ~oveka inspirisano isihazmom. Te{ko
je navesti svu literaturu, ~ak i samo sa na{ega prosto
ra, posve}enu isihazmu i wegovim plodovima. Stoga je
osnovni zadatak ove bibliografije prakti~ne prirode
da omogu}i korisniku brz uvid u generalnu sliku
tematike na koju se odnosi. Ova bibliografija je samo
mali poku{aj da se putnik usmeri a zatim sam
hoda do eqenog.
Bibliografija je podeqena na nekoliko odeqaka.
U odeqcima i nalaze se bibliografske jedinice
doma}ih autora, u odeqku su bibliografske jedini
ce tekstova stranih autora {tampanih u okviru pu
blikacija u na{oj zemqi, dok su tekstovi stranih
autora koji su prevedeni i objavqeni u na{oj zemqi
obra|eni kao posebne bibliografske jedinice u odeq
cima i .
U okviru svakog odeqka bibliografske jedinice
su sre|ene po hronolo{kom redu objavqivawa. Bibli
ografske jedinice koje se odnose na radove objavqene
u istoj godini sre|ene su u okviru date godine prema
azbu~nom, odnosno abecednom redu prezimena autora.
Radovi koji su u neizmewenom obliku ponovo objavqe
ni opisani su uz wihovo prvo izdawe.
Na kraju bibliografije dat je imenski registar
171
koji obuhvata imena autora, prire|iva~a i prevodila

ca navedenih tekstova. On se sastoji iz dva dela: }iri
li~nog, odnosno azbu~nog, i latini~nog tj. abecednog.
Imena autora radova nalaze se ili u jednom ili u dru
gom registru u zavisnosti od pisma {tampanog tek
sta. Uz imena nazna~eni su redni brojevi bibliograf
skih jedinica u tekstu bibliografije.
I
1920.
[1] Markovi}, Vasilije
Pravoslavno mona{tvo i manastiri u sredwovekovnoj
Srbiji/ Vasilije Markovi} Sremski Karlovci: Srpska
manastirska {tamparija, 1920. str. 158; 23 sm.
1928.
[2] Vasi}, Miloje
@i~a i Lazarica: studije iz srpske umetnosti sredweg
veka/ Miloje Vasi}. Beograd: Izdava~ka kwiarnica Gece
Kona, 1928. str. 256; 35 sm
1940.
[3] Radoj~i}, Nikola
Srpski dravni sabori u sredwem veku/ Nikola Radoj
~i}. Beograd: Srpska kraqevska akademija, 1940. str.
318 [Posebna izdawa. Srpska akademija nauka; kw. CXXX.
Odeqewe dru{tvenih nauka; kw. 54]
1947.
[4] Ostrogorski, Georgije
Istorija Vizantije/ Georgije Ostrogorski. Beograd:
Univerzitet, 1947. str. 296, il.; 8 Isto: Beograd: Srpska
kwievna zadruga, 1959. str. 582, il.; 8 Isto: Beograd:
Prosveta, 1969. str. 582 + [1] + il. [21] + geogr. k.; 22 sm.
[Sabrana dela Georgija Ostrogorskog; kw. 6] Isto: [2.
fototipsko izdawe]. Beograd: Prosveta, 1996. str. 593,
[34] str. s tablama; ilustr.; 22 sm. [Sabrana dela Georgija
Ostrogorskog; kw. 6]
172
1950.
[5] Petkovi}, Vladimir R.
Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog
naroda/ Vladimir R. Petkovi}. Beograd: Nau~na kwiga,
1950. str. 1258; ilustr.; 23 sm. [Posebna izdawa/ Srpska
kraqevska akademija; kw. 157. Odeqewe dru{tvenih nauka.
Nova serija; kw. 4]
Rezime na francuskom jeziku: Aperue des monuments
rligieux travers lhistorie Serbe
1965.
[6] Ostrogorski, Georgije
Serska oblast posle Du{anove smrti/ Georgije Ostro
gorski. Beograd: Nau~no delo, 1965. str. XII + 171 + pri
log + za{titni omota~; 24h17. [Posebna izdawa Vizanto
lo{kog instituta; kw. 9]. Rezime na francuskom jeziku: La
Principaute serbe de Serrs. Isto u kwizi: Vizantija i Sloveni/
Georgije Ostrogorski. Beograd: Prosveta, 1970. str. 423631. [Sabrana dela Georgija Ostrogorskog; kw. 4]
[7] Pavlovi}, Leontije
Kultovi lica kod Srba i Makedonaca: istorijsko-etno
grafska rasprava/ Leontije Pavlovi}. [Fotografije: Le
ontije Pavlovi}] Smederevo: Narodni muzej, 1965. str.
354. + 5; 24h17. [Narodni muzej Smederevo. Posebno izdawe;
kw. 1]. Rezime na ruskom jeziku: Kult lic u Serbov i Make
doncev: istori~esko: etnografi~esko obsudenie
1967.
[8] Angelopulos, Atanasios A.
U~ewe Nikole Kavasile o ivotu u Hristu: iz doktor
ske disertacije/Atanasios A. Angelopulos. Beograd: Sveti
arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1967. str.
103
1968.
[9] Bogdanovi}, Dimitrije
Jovan Lestvi~nik u vizantijskoj i staroj srpskoj kwi
evnosti. Beograd, 1968. str. XIII + 235. [Vizantolo{ki
institut Srpske akademije nauka i umetnosti. Posebna
izdawa; kw. 11]
Rezime na francuskom jeziku: Jean Climaque dans la litt
rature byzantine et la littrature serbe ancienne
173
1969.
[10] Trifunovi}, \or|e
O nekim pojavama u srpskoj kwievnosti uo~i podiza
wa Manasije/ \or|e Trifunovi}. Kru{evac: Bagdala,
1969. str. 15 + [1]
1972.
Likovi svetiteqa/ Dimitrije Bogdanovi}. Beograd,
1972. str. 210 + [3] + il. [26] [Biblioteka sve{teni~kog
udruewa; kw. 1]
1975.
[12] Ka{anin, Milan
Srpska kwievnost u sredwem veku/ Milan Ka{anin.
Beograd: Prosveta, 1975. str. 516 + [3] ; 8
1976.
[13] Purkovi}, Miodrag Al.
Srpski patrijarsi Sredwega veka/ Miodrag Al. Purko
vi}. Diseldorf: Srpska pravoslavna eparhija zapadnoev
ropska, 1976. str. 183; 22 sm
1979
[14] Stefan Lazarevi}, srpski despot
Kwievni radovi / Despot Stefan Lazarevi}; priredio
\or|e Trifunovi} . Beograd: Srpska kwievna zadruga,
1979. str. 241+[8] str. s tablama; ilustr.; 19 sm. [Srpska
kwievna zadruga, kolo LXXII, kw. 477]
1980.
Istorija stare srpske kwievnosti/ Dimitrije Bogda
novi}. Beograd: Srpska kwievna zadruga, 1980. str.
VIII + 306 + [6]. [Srpska kwievna zadruga; kolo LXXIII,
kw. 487]. Isto: [2. izdawe]. Beograd: Srpska kwievna
zadruga, 1991. str. VII + 306; 19 sm. [Ponovqena izdawa
kola Srpske kwievne zadruge u divot opremi]
Pisac i prevodilac inok Isaija/ \or|e Trifunovi}.
Kru{evac: Bagdala, 1980. str. 110 + [2]; il. [16]
1986.
174

[est pisaca XIV veka Grigorije Ra{ki, Jakov Ser
ski, Siluan, Nepoznati Svetogorac, Monah Jefrem, Marko
Pe}ki; [izbor, dana{wa jezi~ka verzija i redakcija prof.
dr Dimitrije Bogdanovi}]. Beograd: Prosveta: Srpska
kwievna zadruga, 1986. str. 309; 25 sm. [Stara srpska
kwievnost: u 24 kwige; kw. 10]
1988.
[18] Danilo II, arhiepiskop
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih; Slube/ Da
nilo Drugi. [Priredili Gordon Mak Danijel, Damwan
Petrovi}; dana{wa jezi~ka varijanta Lazar Mirkovi},
Dimitrije Bogdanovi}, Damwan Petrovi}]. Beograd: Pro
sveta: Srpska kwievna zadruga, 1988. str. 335; ilustr.;
24 sm. [Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 6]
1989.
Sveti oci i u~iteqi crkve: mala priru~na patrologija/
Dimitrije Bogdanovi}. Beograd, 1989. str. 182
[20] Mak Danijel, Gordon
Danilovi nastavqa~i: Danilov u~enik, drugi nastav
qa~i Danilovog zbornika/ [Priredio Gordon Mak Danijel].
Beograd: Prosveta: Srpska kwievna zadruga, 1989. str.
178; 21 sm. [Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 7]
[21] Camblak, Grigorije
Kwievni rad u Srbiji/ Grigorije Camblak. Beograd:
Prosveta: Srpska kwievna zadruga, 1989. str. 169; 22 sm.
[Stara srpska kwievnost: u 24 kwige; kw. 12]
1991.
[22] Petrovi}, Damwan
Kwievni rad Gligorija Camblaka u Srbiji / Damwan
Petrovi}. Pri{tina: Akademija nauka i umetnosti Koso
va, 1991. str. 272; 24 sm. [ Posebna izdawa/ Akademija
nauka i umetnosti Kosova; kw. 15, Odeqewe jezi~kih i kwi
evnih nauka i umetnosti; kw. 8]. Rezime na francuskom
jeziku: L oevre litteraire de Gligorie Camblaik en Serbie
[23] Slijep~evi}, \oko
Istorija srpske pravoslavna crkve. [kw 1] / \oko Sli
jep~evi}; fotografije Nikola @ivkovi} . Beograd : BIGZ,
175
1991. str. 502; ilustr. ; 24 sm. [Istorijsko memoarska

dela]
1993.
[24] Radi}, Radivoj
Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391)/ Radivoj Radi}.
Beograd, 1993. str. 511. [Vizantolo{ki Institut Srpske
akademije nauka i umetnosti. Posebna izdawa; kw. 19]
Rezime na engleskom jeziku: The time of John V Palaiologos
(1332-1391)
1994.
[25] Gavri}, Tomislav
Pravoslavna mistika / Tomislav Gavri}. Novi Sad:
Prometej, 1994. str. 122
[2. izd.] Beograd: BIK, 2000. str. 104 ; 18 sm. [Bibli
oteka Preispitivawa]
[26] Kali}, Jovanka
Srbi u poznom sredwem veku/ Jovanka Kali}. Beograd:
Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanolo{ki in
stitut, 1994. str. 214; ilustr.; 27 sm. [Posebna izdawa
Srpske akademije nauka i umetnosti, Balkanolo{ki in
stitut; kw. 56]. Rezime na francuskom jeziku: Les Serbes au
bas moyen age
[27] Rado{evi}, Slobodan M.

Mona{ka civilizacija [1] / Slobodan M. Rado{evi}.
Beograd: Centar za geopoetiku : îP [tampa, 1994. str.
628; 24 sm. Rezime na engleskom jeziku: The Monastic civilisation
Rezime na ruskom jeziku: Mona{eska civilizaci

Rezime na nema~kom jeziku: Die Mnchszivilisation
Rezime na francuskom jeziku: La civilization de moines
[28] Spremi}, Mom~ilo
Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba/ Mom~ilo Spre
mi}. Beograd: Srpska kw. zadruga. 1994. str. 859; 20 sm
1995.
[29] Pajsije, arhimandrit
Isihazam/ Arhimandrit Pajsije [Tanasijevi}]. Pri
{tina: Narodna i univerzitetska biblioteka, 1995. str.
33; 20 sm. [Biblioteka Epistole]
1997.
176

Hilandar/ Dimitrije Bogdanovi}, Vojislav J. \uri},
Dejan Medakovi}; [autor fotografije Miodrag \or|evi};
planovi Ildiko Pe~vari]. [2. izmeweno izd.] Sveta Gora:
Manastir Hilandar; [Beograd]: Jugoslovenska revija, 1997.
str. 221; fotogr.; 31 sm
[31]Joanidis, Nikola
Bog, ~ovek, spasewe: ivot, dela i u~ewe Josifa Vri
jenija / Nikola Joanidis. Cetiwe: Svetigora, 1997. str.
378; ilustr.; 20 sm. [Biblioteka Sveti Petar Cetiwski.
Kolo Pravoslavno bogoslovqe; kw.1]
1999.
[32] Lazi}, Milorad
Isihazam srpske kwige/ Milorad Lazi}. [1. izd.].
Ni{: Prosveta, 1999. str 265; 22 cm
2000.
[33] Dereti}, Jovan
Etide iz stare srpske kwievnosti / Jovan Dereti}.
1.izd. Novi Sad : Svetovi, 2000. str. 228; 17 sm. [Biblio
teka Svetovi]
[34] Rebi}, êdomir
Svetogorska duhovnost stare srpske kwievnosti/
êdomir Rebi}. Pri{tina [tj.] Leposavi}: Institut za
srpsku kulturu, 2000. str. 210; 21sm. Rezime na engleskom
jeziku: The spirituality of the Holy mountain in old serbian literature
Rezime na nema~kom jeziku: Die hagioritische geistgkeit der

alten Serbischen literatur
Rezime na ruskom jeziku: Svtogorski duhovni mir

drevne serbsko literatur
II
1884.
[35] Du~i}, N[i}ifor]
Starine hilandarske. V. @ivotopis starca Isaije, koji
je iveo u XIV vijeku/ N[i}ifor] Du~i}. Glasnik Srpskog
177
u~enog dru{tva, Beograd, 1884, br. 55, str. 63-77

1889.
[36] Ruvarac, Ilarion
O ku~ajinskim manastirima po zapisima/ Ilarion Ru
varac. Starinar, Beograd, 1889, br. 6, str. 33-44
1900.
[37] Sveti Grigorije Palama i vaarlamiti. Glasnik
pravoslavne dalmatinske eparhije, Zadar, 1900, god. VIII,
br. 3, str. 33-39
1912.
[38] Ruvarac, Dimitrije
Sinajski kalu|eri po Karlova~koj mitropoliji/ Di
mitrije Ruvarac. Arhiv za istoriju pravoslavne mitro
polije Karlova~ke, Sremski Karlovci, 1912, god. II, br. 3-4,
str. 52-56
1926.
[39] Vasi}, Miloje
Arhiepiskop Danilo II monah i umetnik / Miloje
Vasi}. Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor,
Beograd, 1926, kw. VI , sv. 2, str. 231-264
1929.
[40] ]orovi}, Vladimir
Siluan i Danilo II, srpski pisci XIV i XV veka/ Vladi
mir ]orovi}. Glas Srpske akademije nauka, 1929, br.
CXXXVI, str. 13-103
1930.
[41] Ilarion, episkop gorwo-karlova~ki
Patrijarsi do propasti srpske crkve/ Episkop gorwokarlova~ki Ilarion. Glasnik Srpske pravoslavne patri
jar{ije, Sremski Karlovci, 1930, god. XI, br. 5, str. 69-71;
br. 8, str. 116-119; br. 10, str. 155-156
1932.
[42] Palajda, Serafim
Ko je bio Grigorije Sinait, osniva~ i tvorac manasti
ra Gorwaka?/ Serafim Palajda. Glasnik Srpske patrijar
{ije, Beograd, 1932, god. XIII, br. 5, str. 73-75
1933.
178
[43] Palajda, Serafim

Prepodobni Grigorije Sinait ]utqivi, osniva~ i
tvorac manastira Gorwaka/ Serafim Palajda. Glasnik
Srpske patrijar{ije, Beograd, 1933, god. XIV, br. 4, str. 6163; br. 5, str. 77-78; br. 6, str. 98-100; br. 7, str. 109-111; br.
8, str. 123--124; br. 11, str. 171-172; br. 13, str. 205-206; br.
14, str. 219-221
1936.
[44] Vojinovi}, Qubisav
Svetiteqi brani~evske eparhije [I]: Prepodobni Ro
mil Sinait / Qubisav Vojinovi}. Brani~evski vesnik,
Poarevac, avgust-septembar 1936, str. 160-165
[45] Vojinovi}, Hrizostom,
Svetiteqi brani~evske eparhije [II]: Sinaiti / Jeromo
nah Hrizostom [Vojinovi}]. Brani~evski vesnik, Poa
revac, decembar 1936, str. 231-235
1938.
[46] Georgije, jero|akon
O mo{tima Sv. Grigorija Sinaita / Jero|akon Georgije.
Duhovna straa, Sombor, 1938, god. XI, br. 2, str. 82-83
1940.
[47] Purkovi}, Miodrag Al.
O gorwa~kim poveqama/ Miodrag Al. Purkovi}. Bra
ni~evski vesnik, Poarevac, 1940, god. VIII, br. 5-7, str.
153-158
1946.
[48] Mo{in, Vladimir
Sv. patrijarh Kalist i Srpska Crkva/ Vladimir Mo
{in. Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1946,
god. XXVII, br. 9, str. 192-206
1952.
[49] Radoji~i}, \or|e Sp.
Grigorije iz Gorwaka/ \or|e Sp. Radoji~i}. Istorij
ski ~asopis, Beograd, 1952, kw. III, str. 85-106
Isto u kwizi: Kwievna zbivawa i stvarawa kod Srba
u sredwem veku i u tursko doba/ \or|e Sp. Radoji~i}. Novi
Sad: Matica Srpska, 1967. str. 189-240
1955.
179
[50] Stri~evi}, \or|e

Uloga starca Isaije u preno{ewu svetogorskih tradi
cija u moravsku arhitektonsku {kolu/ \or|e Stri~evi}.
Zbornik radova Vizantolo{kog instituta, Beograd, 1955,
kw. III, str. 221-232
Rezime na francuskom jeziku: Le role de Starac Isaija
dans le transfert des traditions athonites dans larchitecture de la

Morava
1956.
[51] Du{ani}, Svetozar
Brani~evski prevod Lestvice Jovana Sinaita/ Sveto
zar Du{ani}. Brani~evo, Poarevac, 1956, god. II, sv. 4,
str. 62-83
1960.
[52] Radoji~i}, \or|e Sp.
Jakov Serski, kwigoqubac i pesnik srpski XIV veka/
\or|e Sp. Radoji~i}. Letopis Matice Srpske, Novi Sad,
1960, kw. 390, str. 327-332
1961.
Emocionalni mehanizam Camblakovih li~nosti / \or|e
Trifunovi}. Delo, Bgd., 1961, kw. VII, sv. 10, str. 12141222
Isto u kwizi : Srpska kwievnost u kwievnoj kritici
[I] : Stara kwievnost / Priredio \or|e Trifunovi}. Beo
grad: Nolit, 1965. str. 439-446
1962.
Tragom stare srpske obredne melodije/ \or|e Trifuno
vi}. Kwievnost, Beograd, 1962, kw. 34, str. 103-110
1965.
[55] Popovi}, Pavle
@itije Stefana De~anskog Grigorija Camblaka /
Pavle Popovi}. U kwizi : Srpska kwièvnost u kwièvnoj
kritici [I] : Stara kwièvnost / Priredio \or|e Trifuno
vi}. Beograd : Nolit, 1965. str. 423-438
1967.
180

Atanasios A. Angelopulos, U~ewe Nikole Kavasile o
ivotu u Hristu/ Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna
misao, Beograd, 1967, god. X, sv. 1-2, str. 193-197. [Kritika]
Teolo{ke perspektive isihazma/ Dimitrije Bogdano
vi}. Vesnik. Organ Glavnog saveza udruenog pravoslavnog
sve{tenstva SFRJ. Beograd, 1967, god. XIX, br. 423, str. 4
1968.
[58] Stip~evi}, Biqana
Poetski izraz i pisari moravskog perioda/ Biqana
Stip~evi}. Bibliotekar, Beograd, 1968, god. XX, br. 5,
str. 461-481
Rezime na francuskom jeziku: L expression potiq et les
scribes de la period dite Morava
Rezime na ruskom jeziku: Prepis~iki i poti~eske

form moravskogo perioda
1970.
[59]Bogdanovi}, Dimitrije
Gori~ki zbornik / Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi:
Istorija Crne Gore , kwiga druga, tom drugi. Titograd, 1970.
str. 372-380
[60]Trifunovi}, \or|e
Stara srpska crkvena poezija / \or|e Trifunovi} . U
kwizi : O Srbqaku: studije . Beograd: Srpska kwievna
zadruga, 1970. str. 7-93
1972.
[61] Vulovi}, Branislav
U~e{}e Hilandara i srpske tradicije u formirawu
moravskog stila/ Branislav Vulovi}. U kwizi: Moravska
{kola i weno doba=L ecole de la Morava et son temps/ Urednik
Vojislav J. \uri}. Nau~ni skup u Resavi 1968. Beograd:
Filozofski fakultet, 1972. str. 169-180
Rezime na engleskom jeziku: The role of Chilandar and of
the Serbian Tradition in the Formation of the Morava Style
[62] Kalezi}, Dimitrije

Arhiepiskop Danilo II i wegovi nastavqa~i/ Dimi
181
trije Kalezi}. Bogoslovqe, Beograd, 1972, god. XVI (XXXI),

br. 1-2, str. 1-30
Rezime na nema~kom jeziku: Erzbisch of Danilo II und seine
Nachfolger
Rezime na ruskom jeziku: Arhiepiskop Danilo i ego

prodolateli
Dve poslanice Jelene Bal{i} i Nikonova Povest o
Jerusalimskim crkvama i pustiwskim mestima/ \or|e
Trifunovi}. Kwièvna istorija, Beograd, 1972, god. V,
kw. 18, str. 289-327
1975.
Izmirewe srpske i vizantijske crkve/ Dimitrije Bog
danovi}. U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u Kru{evcu
1971. Beograd, 1975, str. 81-89
Rezime na francuskom jeziku: La rconciliation des nglises
serbe et byzantine
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwiev

nosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadruga,

1998. str. 346-364; 19 sm. [Srpska kwievna zadruga;
kolo XC, kw. 599]
[65] \uri}, Vojislav J.
Srpski dravni sabori u Pe}i i crkveno graditeqstvo/
Vojislav J. \uri}. U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u
Kru{evcu 1971. Beograd: Filozofski fakultet: Narodni
muzej Kru{evac, 1975. str. 105-123
Rezime na francuskom jeziku: Les assemble dEtat serbes
Pec et larchitecture religieuse
[66] Tahiaos, Antonios-Emil

Isihazam u doba kneza Lazara/ Antonios-Emil Tahiaos.
U kwizi: O knezu Lazaru. Nau~ni skup u Kru{evcu 1971.
Beograd: Filozofski fakultet: Narodni muzej Kru{evac,
1975. str. 93-103
Larticle est publie en francais sous le titre: Le mouvement hesy

chaste pendant les dernieres decennies du XIVe siecle, , t.
6, fasc. 1, Thessalonique, 1974, 113-130
1976.
182
[67] Radovi}, Amfilohije

Isihazam kao osvajawe unutarwih prostora/ Amfilo
hije Radovi}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1976, god. IX,
br. 3, str. 145-152
Isto u kwizi: Osnovi pravoslavnog vaspitawa/ Mitropo
lit Amfilohije. Vrwa~ka Bawa: Bratstvo Sv. Simeona
Miroto~ivog, 1993, str. 211-220. [Edicija Savremena
pravoslavna teologija]
Proza arhiepiskopa Danila II/ \or|e Trifunovi}.
Kwievna istorija, Beograd, 1976, god. IX, kw. 33, str.
3-71
Rezime na francuskom jeziku: La proze de larcheveque
Danilo II
1977.
[69] Popovi}, Justin Sp.
@itije Svetog oca na{eg Grigorija Palame, arhiepi
skopa solunskog / Justin Popovi}. U kwizi: @itija
svetih : [za novembar]/ Justin Sp. Popovi}. Beograd:
Manastir Svete ]elije, 1977. str. 433-454; 25 sm
Isto: [Reprint izdawe]: Beograd [tj.] Vaqevo: Manastir
Svete ]elije, 1998.]
1978.
Pesni~ka tvorenija monaha Jefrema/ Dimitrije Bogda
novi}. Hilandarski zbornik, Beograd, 1978, br. 4, str.
109--130 + [6] reprodukcija
Rezime na francuskom jeziku: Ouvres potiques du mone
Ephrem

Nove tewe u srpskoj kwievnosti prvih decenija XIV
veka/ Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi: Vizantijska umet
nost po~etkom XIV veka = Lart byzantin au debut du XIVe siecle /
Urednik Sreten Petkovi}. Nau~ni skup u Gra~anici 1973.
Beograd : Filozofski fakultet, 1978. str. 85-97
Svetogorska kwievnost kod Srba u XIV veku/ Dimi
trije Bogdanovi}. Nau~ni sastanak slavista u Vukove
dane, Beograd-Pri{tina-Tr{i}: MSC, 1978, br. 8, str.
183
291-296. Rezime na ruskom jeziku: Afonska literatura u

Serbov v XIV veke
1979.
[73] Mito{evi}, Du{an D.
[est stotina godina manastira Gorwaka 1379-1979 /
Du{an D. Mito{evi}. Glasnik Srpske pravoslavne crkve,
Beograd, 1979, god. LX, br. 2, str. 31-45
1980.
[74] Dragojlovi}, Dragoqub
Isihazam i bogomilstvo/ Dragoqub Dragojlovi}. Bal
canica, Belgrade, 1980, kw. XI, str. 19-28
Rezime na francuskom jeziku: Hesychasme et bogomilisme
[75] Cerni}, Lucija

Jedan pogled na razvoj stare srpske kwievnosti (do
bitke na Marici 1371) / Lucija Cerni}. Arheografski
prilozi, Beograd, 1980, br. 2, str. 145-151
1981.
Epistolije kir Siluanove/ Dimitrije Bogdanovi}.
Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd, 1981, XIV-1,
str. 183-209. Rezime na francuskom jeziku: Les pitres de Kyr
Siluan

Smisao Ravanice/ Dimitrije Bogdanovi}. U kwizi:
Manastir Ravanica. Spomenica o {estoj stogodi{wici
1381-1981. Beograd, 1981, str. 9-17.
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwievno
sti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadruga,
1998. str. 175-186; 19 sm. [SKZ; kolo XC, kw. 599]
[78] Jevti}, Atanasije
Filozofija i teolo{ko mi{qewe / Atanasije Jevti}.
Theoria, Beograd, 1981, god. XXIV, br. 2-3, str. 11-12, 19-23,
28-29, 33-34, 39-40, 43-44, 48. [Anketa Theorije 13-73]
Isto u kwizi: Znak prepore~ni: razgovori u vremena smu
tna / Episkop Atanasije Jevti}. Beograd: Studenti Bogo
slovskog fakulteta, 1994. str. 167-179. [Biblioteka
Logos; kw.1]
184

Suo~avawe boanske i qudske egzistencije/ Amfilo
hije Radovi}. Theoria, Beograd, 1981, god. XXIV, br. 2-3,
str. 107-111
Sinaiti i wihov zna~aj u ivotu Srbije XIV i XV veka.
U kwizi: Manastir Ravanica. Spomenica o {estoj stogodi
{wici 1381-1981. Beograd, 1981, str. 101-134
Isto u kwizi: Osnovi pravoslavnog vaspitawa/ Mitro
polit Amfilohije. Vrwa~ka Bawa: Bratstvo Sv. Simeona
Miroto~ivog, 1993. str. 275-316. [Edicija Savremena
pravoslavna teologija]
1982.
Recepcija vizantijske teologije u Srbiji od XIV do XV
veka/ Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna misao, Beograd
1981-1982, god. XXIV-XXV, br. 28 i 29, str. 5-7
[82] Joanidis, Nikola
Sukob sholasti~kog humanizma i pravoslavnog pala
mizma u vizantijskoj misli XIV veka/ Nikola Joanidis.
Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1982, god.
LXIII, br. 10, str. 250-257
[83] Popovi}, Radomir
Elementi isihazma u ivotopisu Svetog Stefana De
~anskog kod Grigorija Camblaka/ Radomir Popovi}. Bogo
slovqe, Beograd, 1982, god. XXVI (XL), br. 1-2, str. 99-102
Rezime na ruskom jeziku: lement isihazma v itii
Svtogo Stefana De~anskogo, sostavlennogo Grigoriem
Camblakom
Rezime na nema~kom jeziku: Elemente des Hesychasmus im
Leben des Hl. Stefan von De~ani von Grigorije Camblak
1983.
[84] Joanidis, Nikola
Isihasti~ki pokret u XIV-om veku/ Nikola Joanidis.
Teolo{ki pogledi, Beograd, 1983, god. XV, br. 4, str. 181189
Rezime na engleskom jeziku: The Hesychast Movement
[85] Kati}, Reqa V.
Manastir svetog Petra Kori{kog kod Prizrena i
185
uzroci wegove propasti / Reqa V. Kati}. Glasnik Srpske

pravoslavne crkve, Beograd, 1983 , god. LXIV, br. 10, str.
189-205
1984.
Prolegomena za isihasti~ku gnoseologiju/ Jeromonah
Atanasije Jevti}. Filozofske studije, Beograd, 1984, god.
15, br. XVI, str. 101-155
Rezime na engleskom jeziku: A prolegomenon for Nesycha
stic Gnoseology
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah

Atanasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}].
Beograd: Hrast, 1990. str. 112-170; 20 sm. [Biblioteka
Put; 2]
Isto u kwizi: Filosofija i teologija / Atanasije Jev
ti}. Vrwa~ka Bawa : Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog,
1994. str. 29-96
[87] Peri{i}, Vladan
Rano hri{}anstvo i gr~ka filosofija/ Vladan Peri
{i}. Filozofske studije, Beograd, 1984, god. 15, br. XVI,
str. 31-99. Rezime na engleskom jeziku: Early Shristianity and
greek Rhilosophy
1985.
Neoplatonizam u isihasti~koj kwievnosti kod Srba/
Dimitrije Bogdanovi}. Pravoslavna misao, Beograd, 1985,
god. XXVIII, br. 32, str. 5-9
Isto u kwizi: Studije iz srpske sredwovekovne kwiev
nosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i predgovor Tatjana
Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska kwievna zadru
ga, 1998. str. 301-308; 19 sm. [Srpska kwievna zadruga;
kolo XC, kw. 599]
Mistika svetlosti mistika slave Boije / Atanasije
Jevti}. Pravoslavni misionar, Beograd, 1985, br. 2, str.
89-91
Onaj koji jeste (Ym = Su{ti, Jahve) ivi i istini
ti Bog Svetog Grigorija Palame/ Jeromonah Atanasije Jev
ti}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1985, god. XVII, br. 1-3,
186
str. 95-119
Rezime na engleskom jeziku: One who is? Jahwe the
living God of Saint Gregory Palamas
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah Ata
nasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}]. Beo

grad: Hrast, 1990. str. 171-201; 20 sm. [Biblioteka Put;
2]
Isto u kwizi : Bog Otaca na{ih : rukoveti sa wive Gospod
we / Ep. Atanasije Jevti}. Manastir Hilandar, 2000. str.
161-188
Susret sholastike i isihazma kod Nila Kavasile/ Je
romonah Atanasije Jevti}. Teolo{ki pogledi, Beograd,
1985, god. XVII, br. 4, str. 201-212
Isto u kwizi: Duhovnost pravoslavqa/ Jeromonah Ata
nasije [Jevti}]. [Ilustracije Milo{ I. Pavlovi}]. Beo
grad: Hrast, 1990. str. 202-216; 20 sm. [Biblioteka Put;
2]
Isto u kwizi: Filosofija i teologija / Atanasije Jevti}.
Vrwa~ka Bawa : Bratstvo Sv. Simeona Miroto~ivog, 1994.
str. 11-28
[92] Radosavqevi}, Jovan
Isihazam/ Protosin|el Jovan Radosavqevi}. Teolo
{ki pogledi, Beograd, 1985, god. XVII, br. 1-3, str. 1-51
Rezime na engleskom jeziku: Hesychasm: Historical and
Theological Survey
Isto u kwizi: Mona{ki na~in ivota: kratak pregled

isihazma u crkvi: likovi monaha Srba u XX veku / Arhimandrit
Jovan Radosavqevi}. [1.izd.] . [Vrawe]: Bratstvo mana
stira Prepodobnog Prohora P~iwskog, 2002. str. 6-112
Jedno isihasti~ko nadahnu}e kod Konstantina Filo
sofa/ \or|e Trifunovi}. [b. m.]: [b. i.], [b. g.]. str. 227231; 24 sm
Offprint from Cyrillomethodianum, Thessaloniki, 1984-1985,

VIII-IX, p. 227-231
1986.
[94] Lazi}, Milorad
Isihazam resavskih rukopisa/ Milorad Lazi}. Arhe
ografski prilozi, Beograd, 1986, br. 8, str. 63-105
187
1987.
[95] Perovi}, David
Hri{}anska askeza kao unutarwa misija Crkve / Monah
David Perovi}. Banatski vesnik, Vr{ac, 1987, br. 4, str.
1-7
[96] ]irkovi}, Sima
Srbi i rani protestantizam / Sima ]irkovi}. Zbornik
Matice srpske za istoriju, Novi Sad, 1987, br. 36, str. 725
Isto u kwizi: Rabotnici, vojnici, duhovnici: dru{tva
sredwovekovnog Balkana / Sima M. ]irkovi} ; priredio Vla
stimir \oki}. Beograd: Equilibrium, 1997. str. 470-488;
24 sm . [Biblioteka Dimenzije istorije; kw. 1]
1988.
[97] Pavlovi}, Miodrag
îtati Danila II / Miodrag Pavlovi}. Teolo{ki po
gledi, Beograd, 1988, god. XX, br. 3-4, str. 191-194
Rezime na engleskom jeziku: How to Read The Lives of
Daniel II Today
1989.
[98] Lazi}, Milorad
Lestvica Jovana Lestvi~nika u Hilandarskim isiha
sti~kim zbornicima/ Milorad Lazi}. Arheografski pri
lozi, Beograd, 1988-1989, br. 10/11, str. 45-50
Molitva uma i molitva srca: prilog razumevawu isi
hasti~ke antropologije / Vladan Peri{i}. Kulture isto
ka, Beograd, april juni 1989, god. VI, br. 20, str. 40-43
Isto u kwizi: Raskr{}a: studije o jelinskoj i hri{}an
skoj filosofiji / Vladan Peri{i}. Beograd: Plato, 1996.
str. 113-133
Rezime na engleskom jeziku: The prayer of mind and the
prayer of heart: contribution to Understanding of Hesychast Antro
pology
[100] Petrovi}, Damwan

Grigorije Camblak i De~ani / Damwan Petrovi}. U
kwizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIV veka
= De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Urednik
Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom
650 godina manastira De~ana, septembar 1985. Beograd:
188
SANU: NIRO Jedinstvo Pri{tina, 1989. str. 399-406.

[Srpska akademija nauka i umetnosti, Nau~ni skupovi;
kw. XLIX, Odeqewe istorijskih nauka; kw.13]
Rezime na ruskom jeziku: Grigoriy Camblak i
De~ani
1990.
Isihazam/ Atanasije Jevti}. U kwizi: Enciklopedi
ja ivih religija/ glavni urednik Kit Krim; prevodioci
Qiqana Mio~inovi} [et al.]; autori dopunskog teksta
Atanasije Jevti} [et al.]. Beograd: Nolit, 1990. str.
290; 25 sm. [Biblioteka Odrednice]
Isto: [2.izd] Beograd: Nolit, 1992.
[102] Lazi}, Milorad
Slovo na Uspenije Bogorodice Grigorija Solunskog
(Palame) u okviru hilandarskog srpskog zbornika iz XV
veka / Milorad Lazi}. Arheografski prilozi, Beograd,
1990, br. 12, str. 219-243
[103] Perovi}, David
Starac Paisije Veli~kovski i wegov doprinos duhov
nom razvoju Rusije u 18. i 19. veku / Monah David Perovi}.
Teolo{ki pogledi, Bgd, 1990, god. XXII, br. 1-3, str. 139152
Rezime na engleskom jeziku: Staretz Paissy Velickovskys
Contribution to the Spiritual Growth of Russia in 18th and 19th Centuries
Isto u kwizi: Sveti Pajsije Veli~kovski: Poqski Krino
vi Starac Vasilije: Predgovori za kwige iz Dobrotoqubqa /
priredio Jovan Srbuq. Beograd 1997. str. 102-121
1991.
[104] Kalezi}, Dimitrije M.
Arhiepiskop Danilo II i pitawe wegova pripadawa
isihazmu/ Dimitrije M. Kalezi}. U kwizi: Arhiepiskop
Danilo II i wegovo doba = L archeveque Danilo II et son epoque/
Urednik Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup
povodom 650 godina od smrti, decembar 1987. Beograd: SA
NU, 1991. str. 117-129; 24 sm. [Nau~ni skupovi/ SANU;
kw. 58. Odeqewe istorijskih nauka; kw. 17]
Rezima na francuskom jeziku: L archeveque Danilo et la
question de son appartenance l hesychasme
189
1992.
[105] Kora}, Du{an
Sveta Gora pod srpskom vla{}u (1345-1371) / Du{an Ko
ra}. Zbornik radova vizantolo{kog instituta, Beograd,
1992, kw. XXXI, str. 1-199
Rezima na englaskom jeziku: Mount Athos under Serbian
rule (AD 1345-1371)
[106] Lazi}, Milorad M.
Palama u srpskoj sredwovekovnoj kwievnosti/ Milo

rad M. Lazi}. Isto~nik, Zemun/ Sremski Karlovci, pro
le}e 1992, god. I, br. 1, str. 131-134
1993.
[107] Radi}, Radivoj
Pomen Srba u @itiju Grigorija Sinaita/ Radivoj Ra
di}. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta, Beograd,
1993, kw. XXXII, str. 149-154
Rezime na engleskom jeziku: The mention of the Serbs in
the life of Gregory Sinaites
1994.
[108] Nepoznati srpski pisac
Molitva za despotovinu i despota/ Nepoznati srpski
pisac. [Preveo sa srpskoslovenskog, uvodnu bele{ku i
napomene napisao \or|e Trifunovi}]. Isto~nik, Beograd,
prole}e 1994, god. III, br. 9, str. 24-29
[109] Radunovi}, Veqko
Isihazam u kwievnom delu Danila Pe}kog/ Veqko
Radunovi}. Sv. knez Lazar, Prizren, 1994. g. II, br. 7, str.
91-96
1995.
[110] Georgijeva, Vera
Oboewe ~oveka u isihazmu/ Vera Georgijeva. Religija
i razvoj, Ni{, 1995, str. 131-133
[111] Jevremovi}, Petar
Pitawe psihi~ke dinamike (Grigorije Palama i Mak
sim Ispovednik)/ Petar Jevremovi}. Isto~nik, Beograd,
prole}e 1995, god. IV, br. 13, str. 85-93
1996.
190
Isihasti~ka antropologija/ Atanasije Jevti}. U

kwizi: Zagrqaj svetova/ Atanasije Jevti}. Srbiwe: Pra
voslavna Duhovna Akademija Svetog Vasilija Ostro{kog,
1996. str. 21-42. [Biblioteka Simvol; kw. 4]
[113] Jeroti}, Vladeta
Isihizam danas/ Vladeta Jeroti}. Gradina, Ni{, god.
XXXI, br. 1-2, 1996, 28-32
1997.
[114] Bigovi}, Radovan
Hri{}anski egzistencijalizam Svete Gore u XIV veku/
Radovan Bigovi}. U kwizi: Druga kazivawa o Svetoj Gori
/ [Urednik Milka Jankovi}; prevod rezimea na engleski
Veselin Kosti}]. Bgd: Prosveta: Dru{tvo prijateqa Sv.
Gore Atonske: Biblioteka grada Beograda, 1997. str. 4660; 20 sm
1998.
Prete~e isihazma u srpskim zbornicima XIV veka/ Di
mitrije Bogdanovi}. U kwizi: Studije iz srpske sredwo
vekovne kwievnosti/ Dimitrije Bogdanovi}. [Izbor i
predgovor Tatjana Subotin Golubovi}]. Beograd: Srpska
kwievna zadruga, 1998. str. 293-300; 19 sm. [Srpska
kwievna zadruga; kolo XC, kw. 599]
Isto: Cyrillomethodianum, Thessaloniki, 1981, V, p. 202-207
[116] Kora}, Du{an Radi}, Radivoj
Jedan podatak o antiisihasti~kom raspoloewu me|u
Srbima sredinom XIV stole}a/ Du{an Kora} Radivoj Radi}.
Hilandarski zbornik, Beograd, 1998, br. 10, str. 221-233
Rezime na engleskom jeziku: Anti-hesychasm among the
Serbs
[117] Milo{evi}, Radomir

Sveta Gora i brani~evska eparhija/ Radomir Milo{e
vi}. Sabornost, Poarevac, 1998, god. IV, br. 3-4, str.
73-98
[118] Spremi}, Mom~ilo
Srpska despotovina istorija i kwievno stvarawe
/ Mom~ilo Spremi}. U kwizi: Srpska kwievnost u doba
despotovine: nau~ni skup, Despotovac, 22-23. 8 . 1997. = The Serbi

an Literature in the Time of Despots State: symposium, Despotovac,
August 22-23. 1997 / priredile Radmila Marinkovi}, Jelka
191
Re|ep i Gordana Jovanovi}; redakcija Pavle Ivi} ... [et al.]

; glavni urednik Miroslav Panti}. Despotovac: Narodna
biblioteka Resavska {kola, 1998. str. 27-37; 25 sm
Rezima na engleskom jeziku: The Serbian Despotate History and Literary Creation
[119] Popovi}, Justin
Sveti Grigorije Palama odbraniteq vjere pravoslavne / Justin Popovi}. Svetigora, Cetiwe, 1998, god.
VII, Br. 70-72, str. 24-25
2000.
@itije i pohvala starca Isaije / Episkop Atanasije
Jevti}. U kwizi: Bog Otaca na{ih: rukoveti sa wive Go
spodwe / Episkop Atanasije Jevti} . Manastir Hilandar,
2000. str. 189-196
[121] Popovi}, Radomir V.
Grigorije Palama Sveti / Radomir V. Popovi}. U
kwizi: Pojmovnik Crkvene istorije / Radomir V. Popovi}.
Beograd: pisac, 2000. str. 186-188; 21 sm
2001.
[122] Lar{e, @an-Klod
Ima li palamitsko bogoslovqe o Boanskim energija
ma osnovu u [estom Vaseqenskom Saboru? / @an-Klod
Lar{e. Sa francuskog jezika preveo Atanasije Jevti},
episkop zahumsko-hercegova~ki. Bogoslovqe, Beograd,
2001, god. XLV (LIX), sv. 1 i 2, str. 163-174
Naslov na francuskom jeziku: La thologie palamite des
nergtes divines a-t-elle un fondement dans le vie Concile decumenique?

Li~nost i su{tina u teologiji Svetog Grigorija Pala

me/ Jerej Vladan Peri{i}. Bogoslovqe, Beograd, 2001, god.
XLV (LIX), sv. 1 i 2, str. 175-182
Isto na engleskom jeziku: Person and Essence in the Theolo
gy of St Gregory Palamas / Vladan Perishich Philoteos, Beograd
Nik{i} Trebiwe, 2001, vol.1, Pp.131-136
III
1931.
192
[124] Ostrogorskiy, Georgie

Afonske isihast i ih protivniki: k istorii
pozdne-vizantiyskoy kulturi/ Georgie Ostrogorski. Za
piski Russkago nau~nago instituta v Belgrade, Belgrad,
1931, vpusk 5, s. 349-370. Isto na srpskom jeziku: U kwizi:
O verovawima i shvatawima Vizantinaca/ Georgije Ostrogor
ski; prevela Qiqana Crepajac. Beograd: Prosveta, 1970.
str. 203-223. [Sabrana dela Georgija Ostrogorskog; kw.
5]
1940.
[125] Mo{in, Vladimir
@itie starca Isaii, igumena Russkago monastir na
Afone/ Vladimir Mo{in. Sbornik Russkago arheolo
gi~eskago obestva v goslavii, Belgrad, 1940, br. III,
s. 125-167
1963.
[126] Beck, Hans-Georg
Humanismus und Palamismus/ Hans-Georg Beck. Actes du XIIe

congres international d etudes byzantines. Ochride 10-16 septembre
1961. Tome I. [Comite de redaction: Georges Ostrogorsky, \ur|e
Bo{kovi}, Svetozar Radoj~i}, Franjo Bari{i}, Jadran Ferluga, Ivanka
Nikolajevi}, Nada Mandi}, Borislav Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo,
1963. str. 63-82; 24x17
[127] Halkin, Francois
Un ermite des Balkans aux XIV e siecle: la Vie grecque de saint
Romylos/ Francois Halkin. Actes du XII e congres international d
etudes byzantines. Ochride 10-16 septembre 1961. Tome II. [Comite
de redaction: Georges Ostrogorsky, \ur|e Bo{kovi}, Svetozar Radoj
~i}, Franjo Bari{i}, Jadran Ferluga, Ivanka Nikolajevi}, Nada Man
di}, Borislav Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo, 1963. str. 463-465;
24x17
1964.
[128] Krestev, Cyrille
Sur la Renaissance balkanique aux XIIIe et XIVe siecle/ Cyrille

Krestev. Actes du XII e congres international d etudes byzantines.
Ochride 10-16 septembre 1961. Tome III. [Comite de redaction:
Georges Ostrogorsky, \ur|e Bo{kovi}, Svetozar Radoj~i}, Franjo
Bari{i}, Jadran Ferluga, Ivanka Nikolajevi}, Nada Mandi}, Borislav
Radoj~i}]. Beograd: Nau~no delo, 1964. Str. 205-211; 24x17
193
1966.
[129] Tachiaos, A. E.
Le monachisme serbe de Saint Sava et la tradition hesychaste

athonite/ A.E.Tachiaos. Hilandarski zbornik, Beograd, 1966, knj.1,
str. 83-89
1989.
[130] Hunger, Herbert
Die Byzantinische Literatur in der 1 Hlfte des 14. Jahrhunderts

/ Herbert Hunger. U knjizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom
XIV veka = De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Urednik
Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom 650 godina
manastira De~ana, septembar 1985. Beograd: SANU: NIRO Jedin
stvo Pri{tina, 1989. str. 399-406. [Srpska akademija nauka i
umetnosti, Nau~ni skupovi; kw. XLIX, Odeqewe istorijskih
nauka; kw.13]
Rezime na srpskom jeziku: Vizantijska kwievnost u

prvoj polovini XIV veka
[131] Velmans, Tania
La peinture murale byzantine dinspiration constantinopolitane

du milieu du XIVe siecle (1330-1370). Son rayonnement en Georgie/
Tania Velmans. U knjizi: De~ani i vizantijska umetnost sredinom
XIV veka. = De~ani et Lart byzantin au milieu du XIVe siecle / Urednik Vojislav J. \uri}. Me|unarodni nau~ni skup povodom 650
godina manastira De~ana, septembar 1985. Beograd: SANU: NIRO
Jedinstvo Pri{tina, 1989. str.75 95. [Srpska akademija nauka
i umetnosti, Nau~ni skupovi; kw. XLIX, Odeqewe istorijskih
nauka; kw.13]
Rezime na srpskom jeziku: Vizantijsko zidno slikar

stvo carigradske inspiracije sredinom XIV veka (13301370). Wegov uticaj u Gruziji
2001.
[132] Loudovikos, Nicholas
The Trinitarion Foundations and Anthropological Consequences

of St. Augustines Spirituality and Byzantine Mysticizm / Nicholas
Loudovikos. Philoteos, Beograd-Nik{i}-Trebinje, 2001, vol.1, pp.
122-130
[133] Kapriev, Georgi
Das Schweigen bei Ludwig Wittgenstein und Gregorios Palamas
/ Georgi Kapriev. Philoteos, Beograd Nik{i} Trebinje, 2001, vol.
1, pp. 144-149
[134] Yangazoglou, Stavros
194
The Person in the Trinitarian Theology of Gregory Palamas: the

Palamite Sinthesis of a Prosopocentric Ontology / Stavros Yangazoglou.
Philoteos, Beograd Nik{i} Trebinje, 2001, vol. 1, pp. 137-143
IV
1985.
[135] Majendorf, Xon
Vizantijsko bogoslovqe: istorijski tokovi i dogmatske
teme/ Xon Majendorf; preveo Jovan Olbina. Kragujevac:
Kaleni}, 1985
Isto: Beograd: Plato, 2001. str.394; 20sm. [Bibliote
ka Agapi; kw. 3]
[136] Majendorf, Jovan
Sveti Grigorije Palama i pravoslavna mistika/ Jovan
Majendorf; preveo Jovan Olbina. Kragujevac: Kaleni}
1985. Isto: Beograd: Manastir Hilandar: Pravoslavni Bo
goslovski fakultet Hilandarski fond, 1995
1988.
[137] Krivo{ein, Vasilije
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov (949-1022) / Arhie
piskop Vasilije Krivo{ein; pona{ili sa ruskog: Ep. Lon
gin [Kr~o] i monah David [Perovi}]. Beograd: Hilandarski
fond Bogoslovskog fakulteta SPC, 1988. str. 255
1991.
[138] Obolenski, Dimitrije
Vizantijski komonvelt/ Dimitrije Obolenski; preve
la Ksenija Todorovi}. Beograd: Prosveta 1991. str. 491;
geogr. karte; 21 sm
Isto: Beograd: Prosveta, 1996. str. 523; 21 sm
1994.
[139] [meman, Aleksandar
Istorijski put Pravoslavqa / Aleksandar [meman;
prev. Marija Markovi} i Branislav Markovi}. Cetiwe:
Mitropolija Crnogorsko-primorska : Atos, 1994. str. 383;
crtei; 20 sm. [Biblioteka Putevi Pravoslavqa; kw.1]
1995.
195
[140] Georgijeva, Vera

Filozofija isihazma/ Vera Georgijeva; prevod i pogo
vor Radomir Videnovi}. Ni{: Gradina, 1995. str. 163.
[Biblioteka Religija i dru{tvo]
[141] Jagazoglu, Stavros
Prolegomena za teologiju o nestvorenim energijama:
studija o Sv. Grigoriju Palami/ Stavros Jagazoglu; preveo
Zoran Jelisav~i}. Srbiwe: Pravoslavna Duhovna Akade
mija Svetog Vasilija Ostro{kog, 1995. str. 76
[142] Loski, Vladimir
Misti~na teologija Isto~ne Crkve/ Vladimir Loski;
preveo Zoran Bogdanov. Vr{ac: Sv. Teodor Vr{a~ki,
1995
1996.
[143] Ver, Kalist
Sila Imena: Isusova molitva u pravoslavnoj dogmati
ci / Episkop Kalist Ver; preveo Zoran Bogdanov. Vr{ac:
Zajednica autora Ugao: Videotehna, 1996. str. 37; 20 sm.
[Biblioteka Sveti Teodor Vr{a~ki; sv. 3]
[144] Tatakis, Vasilije
Istorija vizantijske filosofije/ Vasilije Tatakis;
prevela Vesna Nik~evi}. Nik{i}: Dru{tvo filosofa
i sociologa Crne Gore, 1996. str. 360; ilustr.; 20h13 sm.
[Philosophoteca ALETHECA; kw. 3]
1998.
[145] Majndorf, Jovan
Pravoslavna crkva ju~e i danas / Jovan Majndorf; pre
veo Radomir Popovi}. Beograd: Bogoslovski fakultet Srp
ske pravoslavne Crkve, 1998. str. 228; 21sm
1999.
[146] Aleksije, episkop
Vizantijski crkveni mistici XIV veka/ Episkop Alek
sije; preveo Milivoj R. Mijatov. Srbiwe: Beograd: Vaqevo:
Minhen: Univerzitetski obrazovani pravoslavni bogo
slovi: Hilandarski fond: Zadubina Nikolaj Velimiro
vi} i Justin Popovi}, 1999
2002.
[147] Huroij, Sergej Sergejevi~
196
Diptih o tihovawu: asketsko u~ewe o ~oveku u bogo

slovskom i filozofskom tuma~ewu / Sergej Sergejevi~ Hu
roij; preveo Miroslav Ivanovi}. Beograd: Brimo, 2002.
str. 160; 21sm. [Biblioteka Ruski bogotraiteqi; kolo
7; kw. 41]
V
1969.
[148] Mastrojanopulos, Ilija
Sabori u XIV veku i ~ovek/ Ilija Mastrojanopulos;
preveo Konstantinos Ev. Delijanos. Glasnik Srpske pravo
slavne crkve, Beograd, 1969, god. L, br. 12, str. 339-343
1972.
[149] Manzaridis, Georgije
Sveti Grigorije Palama kao u~iteq pravoslavqa/ Geor
gije Manzaridis; preveo Amfilohije Radovi}. Teolo{ki
pogledi, Beograd, 1972, god. V, br. 4, str. 247-253
Rezime na engleskom jeziku: St. Gregory Palamas as Tea
cher of Orthodoxy
Isto: Sveti knez Lazar, Prizren, 1997, god. V, br. 4 [20],

str. 135-142
[150] Florovski, Georgije
Sveti Grigorije Palama i svetoota~ko predawe/ Geor
gije Florovski. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1972, god. V,
br. 1, str. 27-38
Rezime na engleskom jeziku: St. Gregory Palamas and the
Patristic Tradition
1975.
[151] Tahiaos, Antonije-Emil
Isihasti~ki tihovateqski pokret u posledwim
decenijama XIV veka/ Antonije-Emil Tahiaos; prevela
Jelisaveta Vujkovi}. Teolo{ki pogledi, Beograd, 1975,
god. VIII, br. 3, str. 161-174
1977.
[152] Grigorije Palama
Veoma smernoj me|u monahiwama Kseniji: o strastima i
vrlinama i o plodovima umnog tihovawa/ Grigorije Palama;
197
preveo Justin Sp. Popovi}. U kwizi : @itija svetih

: [za novembar] / Justin Sp. Popovi}. Beograd: Manastir
Sv. ]elije, 1977. str. 459-485; 25 sm
Isto : [Reprint izdawe] Beograd (tj.) Vaqevo: Mana
stir Sv. ]elije, 1998.
Isto pod naslovom: Plodovi umnog tihovawa. U kwizi:
Otkriveni bog: hri{}anstvo i mistika / Izbor i predgovor
Bojan Jovanovi}. [1.izd.]. Ni{: Gradina, 1991. str. 99128; 20 sm
1978.
[153] Grigorije Palama
Ispovedawe pravoslavne vere (izloeno od sve{tenog
mitropolita Solunskog Svetog Grigorija Palame)/ preveo
jeromonah Atanasije Jevti}. Teolo{ki pogledi, Beograd,
1978, god. XI, br. 4, str. 157-161
Rezime na engleskom jeziku: Confession of the Orthodox
Faith
Isto u kwizi: Bog Otaca na{ih: rukoveti sa wive Gospod

we / Episkop Atanasije Jevti}. Manastir Hilandar, 2000.
str. 155-160
1986.
[154] Venijaminov, V.
O ivotu i bogoslovskom nasle|u svetiteqa Grigorija
Palame arhiepiskopa Solunskog / V. Venijaminov; preveo
Tiodor Rosi}. Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd,
1986, god. LXVII, br. 8, str. 173-180 ; br. 9, str. 209-216
1989.
O vsjeh i za vsja/ Jovan Majendorf; preveo A[tanasije]
Jevti}. U kwizi: Sveti knez Lazar. Spomenica o {estoj
stogodi{wici Kosovskog boja 1389-1989. Beograd: Sveti
arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1989. str.
37-42
1991.
[156] Obolenski, Dimitrije
Kiprijan, mitropolit kijevski i moskovski / Dimit
rije Obolenski. U kwizi: [est vizantijskih portreta /
Dimitrije Obolenski; prevela Nada ]ur~ija Prodanovi}
198
Beograd: Srpska kwievna zadruga : Prosveta, 1991. str.

175-199 ; 20 sm
1993.
Sveta Trojica u palamitskoj teologiji/ Jovan Majen
dorf; prevela Biqana Luki}. Isto~nik, Beograd, jesenzima 1993, god. II, br. 7-8, str. 109-117
1994.
[158] Loski, Vladimir
Palamitska sinteza/ Vladimir Loski; preveo Savo
Denda; recenzija prevoda Rodoqub Lazi}. Teolo{ki po
gledi, Beograd, 1994, god. XXVI, br. 1-4, str. 45-58
[159] Majndorf, Jovan
Hristologija pozne Vizantije / Jovan Majndorf. U
kwizi: Hristos u isto~nohri{}anskoj misli / Jovan Majn
dorf; preveo Bogdan Lubardi}. Manastir Hilandar, 1994.
str. 185-199
[160] Medvedev, Igor P.
Osobenosti filosofske misli u Vizantiji XIV i XV
veka/ Igor P. Medvedev; preveo Ilija Mari}. Isto~nik,
Beograd, leto 1994, god. III, br. 10, str. 84-96
1995.
[161] Skrima, Andre
Apofaza i wena zna~ewa u duhovnoj tradiciji i isto
riji hri{}anstva / Andre Skrima; preveo Milojko Knee
vi}. Gradac, â~ak, 1995, god. XXII, br. 115, str. 36-42
1997.
[162] Brija, Jovan
Isihazam / Jovan Brija. U kwizi: Re~nik pravoslavne
teologije / Jovan Brija; preveo ep. Mitrofan (Kodi}). Beo
grad: Hilandarski fond Bogoslovskog fakulteta SPC,
1997. str. 83-84
[2. redigovano izd.] Beograd: Hilandarski fond Bogo
slovskog fakulteta SPC, 1999. str. 200-202; 25 sm
[163] Grigorije Sinait
Ta~no razabirawe/ Sv. Grigorije Sinait; prevela Milena
Jovanovi}. Isto~nik, Bgd, 1997, god. VI, br. 21, str. 145-148
2001.
[164] Celengidis, Dimitrije
199
Mona{tvo pravoslavne vere / Dimitrije Celengidis

preveo ep. Ra{ko-prizrenski Artemije. Sveti knez Lazar,
Prizren, 2001, god. IX, br. 4 [36], str. 9-17
2002.
Isihasti~ka antropologija/ Atanasije Jevti}. U kwi
zi: Asketika: predavawa iz asketike na Pravoslavnom Bogo

slovskom Institutu Sv. Sergija u Parizu, akademske 1971/72.
g. / Atanasije Jevti}; preveli J.[Jovan] Georgijevski i M.
[Maksim] Vasiqevi}. Srbiwe: Univerzitetski obrazovani
pravoslavni bogoslovi: Zadubina Nikolaj Velimirovi}

i Justin Popovi}, 2002. str. 109-132; 19 sm. [Mala biblioteka Sve~anik, Hri{}anska misao; kw. 13].
REGISTAR AUTORA
Aleksije, episkop 146

Angelopulos, Atanasios A. 8
64,
Bigovi}, Radovan 114

Bogdanovi}, Dimitrije 9, 11, 15, 17, 19, 30, 56, 57, 59,
70, 71, 72, 76, 77, 81, 88, 115
Brija, Jovan 162
Vasi}, Miloje 2, 39
Venijaminov, V. 154
Ver, Kalist 143
Vojinovi}, Qubisav 44,45
Vojinovi}, Hrizostom; vidi Vojinovi}, Qubisav
Vulovi}, Branislav 61
Gavri}, Tomislav 25
Georgije, jero|akon 46
Georgijeva, Vera 140
200
Grigorije Palama 152, 153

Grigorije Sinait 163
Danilo II, arhiepiskop 18
Dereti}, Jovan 33
Dragojlovi}, Dragoqub 74
Du~i}, Nii}ifor 35
Du{ani}, Svetozar 51
\uri}, Vojislav J. 65
Ilarion, episkop Gorwo-karlova~ki 41
Jagazoglu, Stavroc 141
Jevremovi}, Petar 111
Jevti}, Atanasije 86, 89, 90, 91, 112, 120, 165
Jeroti}, Vladeta 113
Joanidis, Nikola 31, 82, 84
Kalezi}, Dimitrije 62, 104
Kali}, Jovanka 26
Kati}, Reqa V. 85
Ka{anin, Milan 12
Kora}, Du{an 105, 116
Krivo{ein, Vasilije Arhiepiskop 137
Lazi}, Milorad 32, 94, 98, 102, 106
Lar{e, @an Klod 122
Loski, Vladislav 142, 158
Majendorf, Jovan 135, 136, 145, 155, 157, 159
Mak Danijel, Gordon 20
Manzaridis, Georgije 149
Markovi}, Vasilije 1
Mastrojanopulos, Ilija 148
Medvedev, Igor P. 160
Milo{evi}, Radomir 117
Mito{evi}, Du{an D. 73
Mo{in, Vladimir 48, 125
Nepoznati srpski pisac 108
201
Obolenski, Dimitrije 138, 156

Ostrogorski, Georgije 4, 6, 124
Pavlovi}, Leontije 7
Pavlovi}, Miodrag 97
Pajsije, arhimandrit 29
Palajda, Serafim 42, 43
Peri{i}, Vladan 123
Perovi}, David 95, 100, 103
Petkovi}, Vladimir R. 5
Petrovi}, Damnjan 22
Popovi}, Justin 69, 119
Popovi}, Pavle 55
Popovi}, Radomir 83, 121
Purkovi}, Miodrag, Al. 13, 47
Radi}, Radivoj 24, 107, 116
Radovi}, Amfilohije 67, 80
Radoji~i}, \or|e Sp. 49, 52
Radoj~i}, Nikola 49, 52
Radosavqevi}, Jovan 92
Radunovi}, Veqko 109
Rebi}, êdomir 34
Ruvarac, Dimitrije 38
Ruvarac, Ilarijon 36
Skrima, Andre 161
Slijep~evi}, \oko 23
Spremi}, Mom~ilo 28, 118
Stefan Lazarevi}, srpski despot 14
Stip~evi}, Biqana 58
Stri~evi}, \or|e 50
Tatakis, Vasilije 144
Tahiaos, Antonios Emil 66, 151
Trifunovi}, \or|e 10, 16, 54, 60, 63, 68, 93
]irkovi}, Sima 96
]orovi}, Vladimir 40
Florovski, Georgije 150
202
Huroij, Sergej Sergejevi~ 147

Camblak, Grigorije 21
Celengidis, Dimitrije 164
Cerni}, Lucija 75
[meman, Aleksandar 139
REGISTAR AUTORA
Beck, Hans Georg 126
203
204
205

Isihazam Srbinje Simposion

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Isihazam Srbinje Simposion

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Isihazam Srbinje Simposion

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3

ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION

650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)

SVETI GRIGORIJE PALAMA

Izlazi sa blagoslovom: Visokopreosve}enog

Organizacioni odbor Simposiona

Ovaj Tomos je vrlo op{iran; obuhvata istoriju

Op{te govore}i, Sabor iz 1351. godine je u~ewe

Dolazak u~esnika skupa u Beograd najkasnije do 17 ~. Prevoz

9:30 Pozdravna slova: Rektor Akademije prof. Puzovi}, Pred

III radno zasedawe, 9-11 ~asova

Sveta Arhijerejska Liturgija u 8.30 ~asova

1. Mitropolit Crnogorsko-primorski g. Amfilohije

Izaslanik Wegove Svetosti Vaseqenskog Patrijarha; Iza

Du~i}evi dani u Trebiwu 21.10.2001.

Srpski, gr~ki i engleski

Jeromonah Antonije Panteli}, |akon Kir-Dimitrije i Jele

ME\UNARODNI NAU^NI SIMPOSION

650 GODINA SABORSKOG TOMOSA (1351-2001)

Pozdravno slovo protojereja

saradnici i studenti imaju priliku da ~uju ivu re~

Dozvolite mi, da Vam, sa zadovoqstvom predstavim

Grigorija Palame. Ovih dana, su sa nama, Mitropolit

Pozdravno slovo Izaslanika

plodne rezultate, mole}i se Gospodu, Koji je Istina

liko na{e saznawe na toj Svjetlosti se temeqi. To je

ju}i o {esto pedeset godina Saborskog tomosa i o

pravoslavnih metropola, ~itavoga svijeta, preko Beo

zna~ajno mesto zauzima Sveti Grigorije Palama, kome

studenata i Profesora Bogoslovskog fakulteta, najsr

Telegram-~estitka prof. dr Milovana Peceqa,

Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj

Bogoslov, upitav{i ga za{to se moli tako? On odgovo

i, uop{te, ovozemaqsko, odvajkada je bio najuzvi{e

je bilo sve do kasnih tridesetih godina 14. veka. Obno

drugoj polovini 14. veka bio je iguman manastira Sv.

prizivawe imena Gospoda Isusa, brzo }e{ spaliti

{elnici bila ogoqena li{avawem vi{ih misaonih

Ali, nesumwiva ~iwenica jeste ta, da je ovu sva|u u

lo{ku tradiciju o Svetome Duhu, i u kojima odbacuje

mladim; Adam se dobrovoqno pot~inio |avolu, okrenuo

dogmatska pitawa. ^itav sukob Varlaama i Grigorija

Koji i jeste glavni sadr`aj palamitskog isihasti~

Sv. Grigorije Palama i monasi obrazloili su

Akindina odmah reagovali, zahtevaju}i od patrijarha

ali isihaste su, u licu Jovana Kantakuzina, na{li

Prezviter dr Vladan Peri{i}

razumqivo samo po sebi, to jest bez konteksta u koji ga

bogotvore}u silu, a ako je nazovemo ivotom, onda

(po{to je ovaj tvrdio da je samo jedno bespo~etno, to jest

re~i su{tina Varlaam koristi re~ Bog (kao {to

bi pome{ao Boga Koji je nestvoren i bespo~etan po

ne) (kao {to je to, na primer, mislio Varlaam). U redovima

ovde navedena kao jedan u nizu sa ostalim pojmovima

A po{to, kako izgleda, ne postoji tre}e mesto u Pala

tvori i sa~iwava su{tinu tvarnih bi}a (a koja je samo

su{tinom u Bogu ne moe utemeqiti na Majendorfov

bi ime koje najta~nije ozna~ava Boga po sebi bilo