Boj na Miaru

U epskoj pesmi Boj na Miaru opevana je jedna od prvih pobeda srpskih ustanika nad
turskom vojskom tokom Prvog srpskog ustanka. O toku bitke, njenom konanom ishodu i
posledicama saznajemo iz razgovora ene turskog vojskovoe Kulin-kapetana i dva crna gavrana
koji su joj lino doneli vesti sa Miara.
Gavrani su ptice zlosutnice i nosioci loih i neprijatnih vesti. Crni su, a crna boja je boja smrti.
Njihov zastraujui izgled, krvav kljun do oiju i krvave noge do kolena nagovestio je estinu
sukoba na Miaru i njegov dramatian zavretak. Doletevi na kulu Kulin-kapetana samom svojom
pojavom uneli su veliko nespokojstvo i nemir u duu Kulinove kade. Zabrinuta za ivot svog
supruga, puna strepnje i nespokoja, ona je pokuavala da sazna od gavrana sve o boju, elei da
potvrdi obeanja svoga mua i tako umiri svoju duu. Bila je uverena u nadmonost i pobedu
turske vojske i oekivala je dobre vesti, ali ipak su je zbog okrvavljenih crnih gavrana obuzele crne
slutnje. Zato je bila radoznala i nestrpljivo nizala pitanja jedno za drugim, ne pravei pauzu. U
poetku su njena pitanja bila retka i dugaka, a kako je razgovor odmicao sve kraa i ea, to
ukazuje na njenu sve veu uznemirenost i nespokoj u dui. Nestrpljiva i neprekidna pitanja
Kulinove kade oslikavali su njeno psihiko stanje i dramu koja se odvijala u unutar nje dok je
ekala vesti o ishodu boja na Miaru. Njenu sigurnost u pobedu turske vojske gavrani su poljuljali
svojim dolaskom, a njena oekivanja i nade su potpuno uniteni vestima koje su joj doneli. Svojim
odgovorima na postavljena pitanja gavrani su ponitavali sve ono to je ona elela da uje,
govorei joj istinu. Oekivanja kade i izvetaj gavrana bili su potpuno suprotni, a njihov dijalog je
bio pravi dvoboj reima. S jedne strane uznemirena ena eljna pobede turske vojske, s druge
strane crni gavrani, glasonoe pobede sirote srpske raje. Izneverena oekivanja, tragian ishod i
smrt najmilijih, potpuno su slomili Turkinju i iz njenog grla se zauo jauk nesrene i oaloene
ene. Bio je to jauk slian jaucima koje su mnoge srpske majke i sestre isputale tokom dugih pet
vekova turskog zuluma i stradanja. U kadinom glasu su se meale tubalice za onima kojih vie
nema i kletve upuene srpskim osvetnicima. Iz tih kletvi saznajemo da su ratnike pohode na
Srbiju predvodili najhrabriji, najsposobniji i najumniji, pa je s toga srpska pobeda postala jo vea i
znaajnija.
Iz razgovora kade i crnih ptica zlosutnica s jedne strane saznajemo kako se oseala ena
turskog vojskovoa dok je ekale zavretak borbe i povratak svog mua kui, a s druge strane
nameru i cilj turskog pohoda na Srbiju. Turci su krenuli da u krvi ugue pobunu i oslobodilaki
pokret, da pogube srpske voe i svi vienije ljudi, ali im to nije uspelo. Dugih pet vekova turskog
zuluma punih patnje i nepravde ostavili su trag na novim pokolenjima. Nagomilana mrnja i bes,
elja za slobodom i normalnim ivotom, prenosili su se sa kolena na koleno i na kraju su dali
ogromnu snagu jednoj genaraciji da krene u borbu za konano osloboenje. Jakom voljom i
eljom za pobedom, odlunou i hrabrou, ak i nejaki mogu da nadjaaju nadmonog
neprijatelja, kao to su to uinili nai slavni preci u boju na Miaru.
Boske
Epska pesma iz ciklusa pesama o osloboenju Srbije i Crne Gore
Boj na Miaru
Tema
Tok bitke na Miaru i njen konaan ishod opevan u formi antiteze kroz dijalog kade i dva crna
gavrana
Glavni likovi
Kulinova kada, gavrani
Mesto radnje
Kula Kulin-kapetana u Vakup palanci
O autoru
Pesmu "Boj na Miar" kao i veinu pesama iz ciklusa osloboenja Srbije i Crne gore stvorio je
srpski guslar Filip Vinji, koji je iako je bio slep poseivao rovove srpskih ustanika tokom Prvog
srpskog ustanaka i uz zvuke gusala im podizao moral i elju za borbom.

Boj na Miaru - istorijski podaci

Bitka na Miaru je voena izmeu srpske ustanike vojske pod komandom Karaora i turske
vojske na brdu Miar kod apca od 13 - 15 avgusta 1806.godine. Ova bitka je jedna od najveih
pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka.
Dok je Karaore sa umadijskom vojskom bio jo na Moravi i ekao napad Turaka od Nia, Turci
iz iz Bosne, predvoeni bosanskim vezirom Sulejman-paom Skopljakom i paama Sinanom i
Hasanom, su prodrli preko Mave do apca, oslobodili ga opsade i potisnuli ustanike do ua
reke Vukdrae u Savu. Istovremeno, jedan jai odred Turaka pod komandom srebrenikog Hadibega je krenuo prema Valjevskoj nahiji. Turski plan je bio da se ova kolona u Paleu spoji sa
glavninom koja bi iz apca trebala da nastavi ka Beogradu. Jakov Nenadovi je izvestio
Karaora i zatraio pomo, a ovaj mu je poruio da to due zadrava Turke kako zna i ume, dok
on ne stigne, poto pobedi Turke na Deligradu. Stojan upi i prota Mateja Nenadovi su
pregovarali sa Turcima u Badovincima, zadravi ih dvadesetak dana da sa glavnom vojskom ne
pou na abac. Kada je bosanski vezir stigao sa vojskom do apca, Karaore je ve pobedio na
Moravi i krenuo u Podrinje. Karaore je sa vojskom brzo stigao do Lajkovca, a odatle je krenuo
ka ancu na Klievcu kod Valjeva. Glavninu vojske je predao Milou Obrenoviu da prihvati borbu
sa Hadi-begom. 9. avgusta srpska vojska jaine 6.000-7.000 peaka i do 2.000 konjanika bila je
na Miaru. Ustanici su poeli da podiu anac izmeu Save i Jelenake ume. Odluujua bitka
poela je 13. avgusta kad je Karaore na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva
reda borce koji e zamenjivati prve dok pune puke. U svakom uglu anca je postavio po jedan
top, a konjicu je sakrio u umi. Konjanici su bili podeljeni u dve grupe. Na elu jednog krila je
bio pop Luka Lazarevi, a na elu drugog su biliLazar Mutap i prota Mateja Nenadovi. Bitka je
zavrena velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrai sa druge strane Save su poslali
u Be vest o stranom turskom porazu. Na turskoj strani su poginuli Sinan-paa, Kulin-kapetan,
kapetan Mehmed Vidaji i mnogi drugi. Srbi su doli do velikog plena: mnogo oruja, municije,
konja, skupocenih odela i novca.
Nakon pobeda na Miaru i na Deligradu, turska Porta je bila primorana da pregovara o miru sa
ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Fermanom dala oprotaj Srbima za sve to su
uinili u trogodinjem ustanku, pokazala spremnost da Srbiji odobri autonomiju ako izrazi vernost
Porti, prihvatila ustanovljenje srpskog vrhovnog kneza i da Srbi plaaju jednom godinje carske
dabine u iznosu od 722.500 groa.