TRITE OSIGURANJA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................3
I PM I SVRH SIGURNJ........................................................................................4
II SIGURNJE DNS.........................................................................................................4
1. Osnovni zadaci osiguranja..................................................................................................5
1.1. Posredna ekonomska zatita.........................................................................................5
1.2. Neposredna zatita.......................................................................................................6
1.3. Razvojna uloga.............................................................................................................7
1.4. Potpora drutvenom blagostanju..................................................................................7
III TRITE OSIGURANJA U SRBIJI....................................................................................8
ZAKLJUAK...........................................................................................................................12
LITERATURA..........................................................................................................................13

UVOD
Osiguranje je udruivanje sredstava fizikih i pravnih lica radi zajednikog snoenja
rizika, spreavanje nastanka teta, osiguravanje drutvene imovine i ivota. Osiguravajue
organizacije, na principu uzajamnosti i solidarnosti, obezbeuje ekonomsku zatitu imovine i
lica od moguih rizika. Osiguravanjem imovine i lica obrazuju se sredstva i rezerve iz premije
osiguranika, u skladu sa ekonomskim interesima osiguranika i osiguravajuih organizacija.
Osiguravajue organizacije obavljaju poslove osiguranja imovine i osiguranja ivota od
opasnosti, nastupanja smrti ili nesrenog sluaja koji moe da izazove trajan ili povremen
gubitak radne sposobnosti, kao i poslove, osiguranja za sluaj doivljenja. S toga je osiguranje
delatnost od posebnog drutvenog interesa, koja za svoje poslove obrazuje sredstva uplatom
premija osiguranja, odnosno reosiguranja i poetnim rezervama.
Zakonom o osnovama sistema osiguranja imovine i lica i Zakonom o izmenama i
dopunama Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica omoguen je institucionalni
prelazak na trino poslovanje u oblasti osiguranja. Zakon doputa osnivanje novih
organizacionih oblika pravnih subjekata u oblasti osiguranja u formi akcionarskog drutva i
meovitog akcionarskog drutva za osiguranje sa ciljem da se povea konkurencija na tritu
ponude usluga osiguranja imopvine i lica. Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju
domaa pravna i fizika lica, usvajanjem odluke o osnivanjuakcionarskog drutva za
osiguranje i ulaganjem sredstava u poetni fond sigurnosti drutva. Domaa pravna i fizika
lica, zajedno sa stranim licima, mogu osnovati meovito akcionarsko drutvo za osiguranje.
Sredstva tekue tehnike premije, sredstva fonda preventive, sredstva poetnog fonda
sigurnosti, sredstva rezervi sigurnosti i sredstva matematke rezerve osiguranja ivota dre se
na raunima i u plasmanima u Srbiji. Samo izuzetno SIV moe odobriti dranje dela sredstava
na raunima u inostranstvu. U akcionarskim drutvima za osiguranje upravljaka prava su po
osnovu svojine i prava upravljanja pojedincima srazmerno je u delu nihovog kapitala u
ukupnom kapitalu datog deoniog drutva. Poslovnu politiku akcionarskog drutva
samostalno vodi direktor, a upravni odbor upravlja deonikim drutvom za osiguranje.
Osiguravajue drutvo je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim na
osnovu Zakona o osnovama sistema osiguranja, ovog statuta i drugih propisa. Za svoje
obaveze Drutvo odgovara svim svojim sredstvima.

I PM I SVRH SIGURNJ
Osiguranje je privredn, uslun deltnst k titi vek i njegvu imvinu d
psledic devnj brnih psnsti. N t nin se bezbeue nephdn sigurnst u
privredi i drutvu u celini. Prvn lic i pedinci izleni su neprekidn mgunsti
devnj psnsti ke mgu pruzrkvti tetu. sigurnje predstvlj edn d
nvniih vidv bezbeenj d tkvih dg i predstvlj eknmsku nunst svkme
k vdi run bezbednsti u pslvnju i svkdnevnm ivtu.
Osiguranje se zasniva na tri osnovna stanovita i to:

Eknmsk: psredn i nepsredn ztit sigurnik i uvnje njegve imvine,

rzvn, sciln ulg i druge,

Prvn: ureenje brnih prvnih dns ki nstu u sigurnju ,

Tehnik: bezbeenje mehnizm z izrvnvnje rizik uz uptrebu sttistikmtemtikih metd.

Osiguranje igra vanu ulogu kako u ivptu pojedinca tako i u preduzeima tj. preduzee se
slnjnje n fndve iz sigurnj er nezbilzn - nkndm tet nst tkm
pslvnj sigurnje bnvlj rdnu spsbnst privredne edinice, dok pojedinci ispltm
nknd iz sigurnj revu se pitnj njihvg bezbeivnj - zbrinjvnj.

II SIGURNJE DNS
Prvi neklik milenium i vie fz, sigurnje e dns viskrzvien
drutven deltnst, eknmsk ustnv km se ndknuu tete nstle usled destv
ruilkih prirdnih sil, nesrenih sluev i mngih drugih dg. Njime se pru
eknmsk ztit sigurnicim, prvnim i fizikim licim, d tetnih destv i preme
d kih dlzi nstnkm sigurng slu ili stvrenjem sigurng rizik.
Samo pominjanje osiguranja vezuje se za pojmove psnst, rizik, tet, dtet i oni
su nepsredn pvezni s pmm sigurnj ki u sebi nsi ideu sigurnsti. Premd v
pte znenje ssvim dbr ilustrue svrhu sigurnj, kd njeg se u svremenim uslvim
ne rdi sm bezbednsti, ve i nekim vem vnim inicim (dprins pstnsti
privredng i drutveng prces upte).

sigurnje u sutini pdrzumev udruivnje lic izlenih ist psnsti s ciljem d

zedniki pdnesu tetu z ku se unpred zn d e, prem terii vervtne, zdesiti
sm neke d njih. Stg mem rei d e snv sigurnj u nelu uzmnsti. Temelj
sigurnj predstvlj zednic krisnik ili vlsnik predmet sigurnj / zednic
sigurnih lic.
sigurnjem se rizici izednvu i izrvnvu n prihvtljivm i lk
pdnljivm nivu z sve ugvre sigurnj, dnsn sigurnike . tmizirnje rizik,
t est njihv rzbinje n mntv sigurnik, dnsn usitnjvnje krupnih tet n, u
prensnm smislu, bezbr mlih tet, predstvlj tehniku sutinu sigurnj.

1. Osnovni zadaci osiguranja

snvni zdci osiguranja su:

psredn eknmsk ztit

nepsredn ztit
Ddtni zdci su

rzvn ulg

ptpr drutvenm blgstnju

dprins sputvnju rst cen

uspstvljnje bezbednsti i pverenj.

1.1. Posredna ekonomska zatita

d svih prpetk, p sve d dns, kljuni zdtk sigurnj este psredn
eknmsk ztit sigurne imvine i lic d brnih psnsti, dnsn rizik ki ih
ugrvu. v ulg ispljv se nkndm nstlih tet ili ispltm sigurnih izns
nim ke pgde sigurne psnsti. Zn ve funkcie ptpun e rzumljiv er su
bezbeenje vek, privrede i drutv u celini preduslv njihvg pstnk i npretk. Zbg
te ivtne ptrebe drutven zednic e i stvril sigurnje ke dns dprinsi nprim
z uvnje vekve celvitsti, zdrvlj, bezbeenje bljih uslv rd, unpreenje
privrede i, upte, ptpme sve rdnje usmerene k izgrdnji bljeg ivt i ukupng
npretk pedinc i drutv u celini. v snvni zdtk tehniki se ispljv tk t se

nvni gubici mnjeg br sigurnih lnv rspdeljuu n celkupnu zednicu

sigurnik p neklicin nih ki su pretrpeli tete dbiu ndkndu iz fnd stvreng
putem dprins, dnsn premi ke plu svi lnvi. Iz prirde rznih psnsti
prizlzi d vek, i kd nvie primenjue mere sprevnj i suzbinj, nie u stnju d u
ptpunsti tklni, dnsn umnji sve tete i nesrene slueve.

1.2. Neposredna zatita

Nepsrednu ztitu sigurvi pruu smi, li i u sklpu npr drugih drutvenih
inilc.
Sve te mere i pstupci dele se n:

mere sprevnj nstnk tet

mere suzbinj njihvih psledic

Tu ulgu sigurvu drutv bvlju pgtv uklik su kd njih unpred

predvien izdvnj sredstv z tu nmenu snivnjem fnd preventive ki se nmirue

iz del ukupne premie. Mere sprevnj, t est preventivne mere predstvlju pstupke i
sredstv ztite pmu kih se nsti preduprediti nstnk tetng dg ili brem
smnjiti tkv mgunst. Njihv e cilj tklnjnje i umnjivnje uzrk ki bi dveli d
teenj ili unitenj imvine, dnsn d nstnk nesreng slu kd ljudi.
ve mere mgu biti rzliite: pdiznje nsip pred rek, kpnje knl, grdnj
ku tprniih prem pru i zemljtresu, izgrdnj t bezbedniih prevznih sredstv i
putev, unpreenje dgvruih mer pri rdu, vkcinisnje i druge zdrvstvene mere,
veterinrske mere z ztitu ivtinj itd.
Psebn mest u merm predstrnsti pripd veku, ki pljivim pstupcim i
prezm me izbei mnge psnsti i tete. Meutim, uprks nsvremeniim merm
sprevnj, brzvnju, buci i uklnjnju subektivnih slbsti, nepnje, nemr te
neznnj, tete i nesreni sluevi se ipk est dgu. Neretk se u dreenm sluu
me utvrditi itv splet rzliitih klnsti ke su nemguile d se tet sprei, dnsn
psnst tklni. k i td, u su nstnk tete, delvnje vek ne preste er se n bri
nstei d spse ljudske ivte i imvinu ki se mgu suvti. Pd merm suzbinj,
t est represivnim merm pdrzumevu se pstupci ztite pmu kih se nsti
umnjiti tet k e tetni dg ve nstupi. Njihv preduzimnje temelji se n nelu
zednike kristi i bvez kk sigurnik tk i sigurv.

1.3. Razvojna uloga

Psebnst sigurvueg preduze k nvrske ustnve i pt svrh deltnsti
sigurnj, dreuu nin stvrnj, krienj i rsplgnj sredstvim. D bi mgl d
dgvri svim bvezm, bez bzir n vreme i visinu nstle tete, sigurvue drutv
mr rsplgti dreenim nmenskim sredstvim, dnsn fndvim. Uz svu snvnu
ulgu, ztitu imvine i lic, sigurnje im i izuzetn znnu rzvnu ulgu.
Prikupljen, privremen slbdn sredstv ulu se u reprdukciski prces ime se,
est pedinn srzmern mlim iznsim premie prikupljenim d sigurnik de
svstv krupnih nvnih sredstv .Zn je pgtv istaknut z privredu k skudev
u kpitlu a zknskim prpisim u gtv svim zemljm ureen pitnj ulgnj sredstv
iz sigurnj.

1.4. Potpora drutvenom blagostanju

t e sigurnje rzvienie, utlik svim ispltm vie smnjue bveze drve i
njenih fndv prem stnvnitvu. Pnekd drv snsi de premie ili de preske
lkice n sigurnj. Privredn i prvn sreene drve ne pruu pm, ili t ine u
srzmern mlm bimu kd tet nstlih usled psnsti ke se u ptpunsti pkrivu
kmercilnim sigurnjem. S druge strne, drv bi trebl d pmgne kd tet ke se
sigurvum ztitm nisu mgle pkriti. Zbg tg svremen drv rznim merm
pdstie rzv sigurnj ljudi i njihve imvine prensei n vu deltnst sve vei de
teret ispljvnj nrzliitiih rizik. Pdrk drutvenm blgstnju nuljivi e kd
sigurnj lic: sigurnje ivt, dbrvljn penzisk i zdrvstven sigurnje, sigurnje
d nezgde, dpun bveznm penzisk-zdrvstvenm sigurnju itd.

III TRITE OSIGURANJA U SRBIJI

Moemo rei da se osiguranje pojavljuje jo u periodima robovlasnikog drutva zatim

i u feudalnom drutvu itd u svetu. Prvi pisni trgvi ugvru sigurnju javljaju se u
Itlii (Lmbrdi) u

14. veku a psle i pnii, Prtuglii, Frncuskoj, Engleskoj,

Nemkoj itd. Otkrie merike i prcvt trgvine u Sredzemlju dovelo je do stvaranja jaih
osiguravajuih kua i irenja osiguranja kao privredne grane. Savremeno osiguranje nastaje ya
vreme kapitalizma u XVII i kasnije u XVIII veku dok je tkm XIX, nrit XX vek
sigurnje pstl mn grn svetske privrede.
t ose tie nae drave osiguranje se u savremenom smilsu pojavljuje tek krajem XIX
veka. Zato je ovo tako najbolje govori injenica da je cela teritorija dananje Srbije bila pod
Turskom vlau. Ono ime se odlikovalo tadanje trite osiguranjem u Srbiji je da su
poslovala iskljuivo predstavnitva drutava iz Engleske, Austro-Ugarske, Italije, Francuske
itd. a glavna delatnost bilo je osiguranje ivota dok se npr. rizik od poara nije ni pokrivao.
Prvo srpsko osiguravajue drutvo ''Srbija'' osnovano je 1906. godine ali su i dalje na
prostoru nae drave delovala samo drutva za osiguranje koja su imala sedite u Beu i
Budimpeti. Srbija je bila jedno od najnerazvijenih osiguravajuih trita i u tom periodu nije
postojao ni jedan Zakon o osiguranju ili pak osiguravajuim drutvima ve su sve uslove
osiguranja i cenovnike preuzimali iz inostranstva.
Psle II svetskg rt sv predrtn drutv ukinut, imvin im je duzeta trncim
zbrnjen rd, pa je tako gdin 1947. osnovan drvni sigurvui zvd koji je bio
centralizoan i monopolizovan. T mnplsk ustnv se bvil svim vrstm kmercilnih
sigurnj. Dstignuti drutven-eknmski rzv pstepen e uslvi nputnje
dministrtivng sistem, t e iml nepsredng utic i n sigurnje. Tako je
1962.pokrenut

sistem decentrlizvng sigurnj, stvoreni su

optinski sigurvui

zvdi (edn ili vie ptin) republike/pkrinske zednice ugslvensk zednic

sigurnj. d 1971 (ustvne izmene) d 1974 (nvi ustv) stvara se sutinski nv pimnje
ustnve sigurnj, osigurnje pste sm edn d funkci drutvene reprdukcie km
uprvlj udrueni rd ki e tu udrui sredstv.
smdesetih gdina smuprvni pristup sigurnju pkzue se k isuvie slen,
glmzn i neuspen igledn nunst nputnj zmisli udruivnj sigurnik u
zednice sigurnj imvine i lic u kim ni smi uprvlju sredstvim p nelim
udrueng rd i dgvrne privrede.
8

Gdine 1990. dnet nvi zkn sigurnju, koji je teio uspstvljnju tring
ustrstv sigurnj, sling rzvienim zemljm. Kk se uskr pkzl, v nmer e
stvren sm delimin. Osnovno naelo se odnosilo na jedinstven prvni subektivitet
drutv edn prvn lice, z rzliku d dtdnjeg rzdblj kd e svki rgnizciski
de im zsebn prvni sttus, s zsebnim rgnim uprvljnj i runm. 2004. godine
pootreni su uslovi za osvnicanje drutava i razdovojena su osiguravajua drutva na ivtn i
ne-ivtn i izdvojeno je resigurnj.
Nkn stupnj n sngu Zkn sigurnju, Nrdn bnk Srbie e dnel vei
br pdzknskih spis iz ve blsti dluk, prvilnik i uputstv:

dluk o ninu utvrivnj i prenj pltensti drutv z sigurnje

dluk ninu prcenjivnj bilnsnih i vnbilnsnih stvki drutv z sigurnje

dluk bliim merilim i ninu brunvnj prensnih premi i rezervisnih

tet i druge.
Plvinm ul 2005. gdine dnet e Zkn izmenm i dpunm Zkn

sigurnju. Nkrupni izmen tie se privtizcie drutv z sigurnje, dnsn njihvg

drutveng ili drvng kpitl. Pstupk privtizcie pkree i ndzire Ministrstv
finnsi, sprvdi g genci z sigurnje depzit. U ktbru 2005. dnet e Zkn
dbrvljnim penziskim fndvim i penziskim plnvim, i e primen tpel prvg
pril 2006. gdine. Ovim Zakonom ureue se:

ustrvnje i uprvljnje dbrvljnim penziskim fndvim

snivnje, deltnst i pslvnje drutv z uprvljnje vim fndvim

pslvi i dunsti strteljske bnke k vdi run fnd i bvlj druge usluge

ndlenst Nrdne bnke Srbie u ndzirnju drutv z uprvljnje dbrvljnim

penziskim fndvim.
Prema Zknu sigurnju iz 2004. uveden pdel n ivtn i ne-ivtn

sigurnj. Tako su ivotna osiguranja

sigurnje ivt

rentn sigurnje

dpunsk sigurnje uz sigurnje ivt

dbrvljn penzisk sigurnje

druge vrste ivtnih sigurnj

dok ne-ivotnih osiguranja ima devetnest vrst

Stepen razvoja trita osiguranja u Srbiji danas je jo uvek vrlo nizak, ali je ovo trite
u naoj zemlji veoma perspektivno. Iako je od 2004. do 2006. godine prosena nominalna
godinja stopa rasta trita osiguranja bila 30,2 odsto, stepen razvoja trita osiguranja je jo
uvek vrlo nizak.
Na nerazvijenost osiguranja u Srbiji ukazuje udeo premije osiguranja u bruto
domaem proizvodu (BDP) od dva odsto u proloj godini, to je za 60 odsto manje od
Hrvatske ili skoro dva puta manje od Slovenije.
Najbolji indikator nerazvijenosti domaeg trita osiguranja je i visina premije po
glavi stanovnika od 65 dolara prole godine, dok je u Hrvatskoj ona iznosila 274 dolara, a u
Sloveniji ak 978 dolara. Ali i pored tako loih pokazatelja Srbija poseduje veliki potencijal
za razvoj trita osiguranja koji je nedovoljno iskorien.
U rastu trita osiguranja u Srbiji kljunu ulogu ima drava koja je u prethodne dve i
po godine konsolidovala tu oblast u svim segmentima, iako ona trenutno u domaem
finansijskom sektoru uestvuje sa samo 4,3 odsto. Prole godine je ukupni iznos premije u
Srbiji bio 38,3 milijarde dinara to je rast od 69 odsto u odnosu na 2004. godinu.
Premija ivotnog osiguranja po glavi stanovnika, iako veoma niska, takoe je porasla i
prole godine je bila 6,8 evra, dok je 2004. iznosila 2,9 evra.
Trite osiguranja u Srbiji ima budunost, naroito u segmentu ivotnog osiguranja, na
ta e dodatno uticati i prisustvo stranih kompanija koje donose novi kvalitet poslovanja i
jaaju konkurenciju.
Po podacima NBS, u Srbiji trenutno posluje 20 osiguravajuih kua od ega osam u
veinskom inostranom vlasnitvu, dok je devet domaih i to dve u dravno-drutvenom
posedu, a sedam u privatnom a u tritu osiguranja Srbije zaposleno je trenutno 7.880 radnika.
Rast trita osiguranja u Srbiji se, po prvi put, primakao stopama rasta bankarskog
sektora. Ukupni iznos premija osiguranja, svih 20 osiguravajuih kua, koliko ih posluje u
Srbiji, stigao je do sume od oko 630 miliona evra, to je poveanje od 16 odsto u odnosu na
prolu godinu. U udruenju osiguravajuih kua procenjuju da e stopa rasta u ovoj godini
biti izmeu 15 i 20 odsto, a oekivanja su da e sa 2012. iznos premija stii na 1,1 milijardu
evra.
Tokom ove i naredne tri godine oekuje se udvostruenje potencijala srpskog trita
osiguranja. Da potencijala za toliki rast ima potvruju dolazak na trite Srbije velikih
osiguravajuih kua. U protekle etiri godine, od kad je krenula tranzicija ovog finansijskog
sektora stigli su veliki evropski igrai poput: italijanskog eneralija, austrijskih - Unike,
Vinera, Grejv ancuskog Kredi Agrikol lajfa, vajcarskog Baslera, slovenakog
10

Triglava... Sa kupovinom DDOR Novi Sad a trite je sada i to na velika vrata stigla i druga
italijanska osiguravajua kua Fondiarija. DOOR Novi Sad je, naime, pokrivao oko 22
odsto trita osiguranja u Srbiji, i po toj veliini opsega samo je ispred njega Dunav
osiguranje koje je, za sada, jedina osiguravajua kua u dravnom vlasnitvu. Na koji nain
e se ii u privatizaciju Dunav osiguranja jo nije odlueno, ali najblia opcija je da e biti
uraen neki kombinovani model koji e obezbediti dravi da ostane veinski vlasnik. Motiv
zadravanja zlatne kartice je upravo u izuzetnoj profitabilnosti ovog biznisa.
Reforma trita osiguranja poela je pre tri godine. Vodila je u najveem delu Narodna
banka Srbije tako to je uvela strogi nadzor, podigla osnivake uloge za dobijanje licence,
osigurala da danas naplata potraivanja osiguranika bude aurirana na gotovo 90 procenata.
Dve najvee osiguravajue kue Dunav i DDOR Novi Sad svoje pozicije prvog, odnosno
drugog na rang listi, ali u sudaru sa izuzetno jakom konkurencijom obe su zabeleile pad
udela na tritu.
Najkonkurentnijim se pokazao Delta enerali : sa udela od pet do sedam procenata
oni su za ove tri godine stigli do ve 14 procenata. Premija Delta enerali prole godine je
bila 80 miliona evra, to je rast od fantastinih 43 odsto. Konstantan uspon Delta enerali
osiguranja praen je, istiu, i uvoenjem novih osiguravajuih usluga kao i irenjem poslovne
mree koja danas obuhvata 51 poslovnicu u 39 gradova irom Srbije.
Veliki rast, ali za iduu godinu, od 24 odsto planira i Triglav osiguranje, a po
osnovu prologodinje kupovine Kopaonik osiguranja.
Od 20 osiguravajuih kua 13 ih je u veinskom inostranom vlasnitvu, est u
domaem privatnom i jedno u dravnom.
Podaci NBS kau da su u 2007. inostrana osiguravajua drutva zabeleila rast od 33
odsto, a u ukupnom kapitalu trita osiguranja 32 odsto. Zanimljivo je da inostrane
osiguravajue kue teite stavljaju na ivotno osiguranje i tu vide prostor za rast u sledeoj
godini od ak 40 odsto, dok su Dunav i DDOR zadrali ubedljiv primat u neivotnim
osguranjima (motorna vozila, imovina...). Sa prelaskom DDOR u vlasnitvo Fondiarije za
oekivati , je kau strunjaci, da se i ta osiguravajua kua usredsredi na ivotna osiguranja.

11

ZAKLJUAK

Naa zemlja je, ako realno sagledamo situaciju, veoma kasno poela sa osnivanjem i
aktivnostima na tritu osiguranja. Nakon osnovanja i poetka stvaranja prog trita u Srbiji,
dolo je do stvaranja monopolistikog drutvenog sistema osiguranja a samim tim i do
unitavanja trita osiguranja. Ovakva situacija trajala je sve do 90 godina i kada je poela da
se javlja indicija za otvorenim tritem dolo je do kolapsa ekonomije i same drave, te se
moe rei da Srbija aktivno uestvuje na ovom tritu nepunih deset godina, to najbolje
pokazuju i podaci koje sam iznela u ovom radu.
Meutim ono ime se zasigurno moe pohvaliti Srpsko trite osiguranja je potencijal.
Samim tim da je kultura osiguranja meu graanima veoma niska i da osigurano veoma malo
graana i njihove imovine, ovde postoji veliki prostor za razvijanje zdravog i efikasnog trita
koje bi zasigurno u velikoj meri pomoglo razvoju nae drave. Tako je ukupni iznos premija
osiguranja, svih 20 osiguravajuih kua, koliko ih posluje u Srbiji, stigao do sume od oko 630
miliona evra, to je poveanje od 16 odsto u odnosu 2008.godinu a procenjuju se da e stopa
rasta u ovoj godini biti izmeu 15 i 20 odsto, a oekivanja su da e sa 2012. iznos premija
stii na 1,1 milijardu evra.
Ono to jo treba napomenuti jeste da standardi nae zemlje dovoljni da bi se cela
populacija mogla osigurati. Na alost to je takoe jedan od uslova za ulazak u EU. Svest
naeg naroda nije dovoljno razvijena po pitanju linih ivotnih osiguranja, a i broj
obavetenih i upuenih u znaenje osiguranaj je veoma mali. U SAD-u i veini zemalja EU
ivotno osiguranje je obavezno kako za izlazak iz zemlje i putovanja tako i za zapoljavanje.
Trenutno je u naoj zemlji broj osiguranih lica manji od 10% ukupne populacije. Potrebno je
25 % osiguranika u ivotnim osiguranjim i 25 % osiguranika u Privatnim penzionim
fondovima. Ako taj uslov ne bude ispunjen do kraja 2009. godine, osiguranje postaje
obavezno za svakog pojedinca.

12

LITERATURA

1. Risti ., Komazec S.: Radii, Finansijski menadment, Beograd, 2006.

2. Milenkovi S.: Prirunik za obuku, DeltaGenerali osiguranje a.d. Beograd,
2008.
3. Internet:

http://www.b92.net

http://www .pks.komora.ne

http://www.deltagenerali.rs

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13