Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Recnik Egipatske Civilizacije

    Uploaded by

    Olivera Covic
    40 views105 pages
    Istorijski sadrzaj

    Original Title

    recnik egipatske civilizacije

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Istorijski sadrzaj

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    40 views105 pages

    Recnik Egipatske Civilizacije

    Uploaded by

    Olivera Covic
    Istorijski sadrzaj

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 105
    EDICUA KOREN) 7 Urednik Dusan Kan Teeko weenie: Zvonko Sauna, Satan vikovi: Sig 3 adavass OPUS ‘Boost i? Sapa: KOSMOS Beograd. fiz Siodeah 000 MIROSLAV TANASHEVIC RECNIK EGIPATSKE CIVILIZACUJE OPUS BEOGRAD 1989 QePSRSAL YEAS UT AID al LAI ELS FANGS TTA WUE SE POT BS WPOWAN 2H SENS US ef a OST RIGNT wi nore ote See ea SHIRE Ene aSS SUEZ St SL HL IEMA QPS I SASSER puny 190s, 208 exp ‘dicta Koreni) 8 F Retntk egipatake otvilizacife / Miroslav TTARACHSEDI, Yerpocnas Copyright Miroslav Tanasijevié Za izdavata: Dusan Kan ah Kerewerny uma ye ees ge SADRZAJ Prenat pig issn) Staro kraljevstvo 2... Srednje Kralievstvo |S. Novo kraljevstvo 121! Pozni period... 21211)! Bpipatskijezi 22D Kathi pregled egipatske literature * ‘Kratkiprikaz egipatske umetnosti | Organizacija rada : Bgipatske meme jedinice | - Egipatski hram - religija i obrazovanje . Osnovne osobine egipatske religije w neler Hefiopoliska kosmogonija i veliki peut Heliopolis... ss Hermopoliska kosmogonija Memfitska kosmogonija . . |. Tebanska kosmogonija . |... ‘Atom, Tom i Tem Rio! Sui Tefaut © Geb i Nut Oriris . Horus i njegovi oblici © * | |? Piah, Sekhet, Nefer-Tem i Imbotep Tot, Tehut ii Teka... 12 ul 4 18 2 26 36 39 3 57 65 1 67 174 80 . 8 88 91 293 95 297 2 102 2 103 105 109 ig 116 2 120 1133 124 22128 1134 Maat i Sesat_ Amon, Mut i Khonst | Aton atonizam - . | Hator injeni obliet ! ‘Anubis i Uap-uat Khoon... Dolrina vetnoe postojanjs Telsiov pramida satorage <2. Kajiga mevib fiiih: Hironoloska tabeia ° Egipatsko pismo i reénik Hijeroglifsko pismo Osnovna bibliografija uvoD ‘Ako za knjige mudrih ljudi, koje vremenom postaju lepie i znatajnije, kazemo da su kao vino, onda je ova. knjiga poput pitke vode, dostupne i neophodne svakome, mnogo pre no S10 mu bude dopusteno da okusi vino. Sveta voda ove knjige je zahwacena na jednom od naj- starijh izvora Ijudske mudrosti, a ka2u da onaj ko jed- rom okusi vodu Nila, nikad ne zaboravlje Egipat, .svetu zemlju Misir", i wvek' mu se vraca, Pisae ovih redova se sam serio u fo, jer eto, poste vise godina opiranja, nije odoleo izazovu i natinia je ovu knjigu. Kulturna bastina covecansiva ne treba da bude iskljutivo vlasnistvo rauenika i puki .predmet® izuéavanja. Na 2alost, popu- ‘arnih prikaza drevaih civilizacija, razumljivih i pri tupacnih svakome, oduvek smo imali premalo, a od iz- Jaska iz Stampe kajige -Egipat", Grge Novaka, prosio je vise od dvadeset godina. Zbog toga je nastao ovaj Retnik, kao pokuSaj da se ta praznina popuni i plodovi drevne’egipatske civilizacije ueine dostupnim najsiroj publi Egiptologija je, kao nauena disciplina, postigla veoma mnogo, ali su njeni rezultati najéesce ostajali nepristupaéni Siraj javnost, te su tako stvarani uslovi za codrzavanje i pothranjivanje davno odbacenih zabluda 0 Egiptu i Egipeanima. U popularnoj literaturi, Egipat jo8 uvek postoji kao .ripiéna robovlasnicka drtaa", a Egipeani kao narod fanaticno relisiocan, sasvim posvecen misticizmns, magiji 1 zagrobnom svetu, iako takva dreava i takav narod nikada nisu postojali u dolini Nila vai Retnik aije samo plod dugogodisnjex. bav- Ijenia Egiptom vec, pre svéga, iskrenog divijenja, dubokog postovanja i oseéanja duga prema onom Sto ‘nam je egipatska civilizacijaostavilau naslede. Retnicka forma je korigéena da bi se, Koliko god je to moguce, inbegla subjektivnost i w_najsazetijem obliku prikazale ‘osnovne karakteristike egipatske civlizacije, Za éitanje ‘ove kajige nije potrebno neko vece predzmanje i zbox toga sit Ponesde, kori8cena znatno pojednostavljena tu- ‘macenja. Verovaino ¢e bolje upuceni étalac naci brojne rnedostatke, ali kompromisna resenja, a ova knjiga to jeste, wvek su osudena na to da njima niko nije sasvim zadovolian, ukljuujuci i samog autora, Formafna orga- nizacia ovog Regnika je izneverena utoliko Sto njegove jedinice nisu siozene po abecednom redu veé tako da neupucenog citaoca obaveStavaju najpre o opstim, a po- tom o pojedinagnim dostignucima i plodovima civ lizacije Egipta. Veei deo knjge je posveéen mitolog ne Samo zato Sto je ona osnov svih drevnih civilizacija i eudnovato seme iz kojeg su nikle i religij i filosofia, ‘e¢ zo So Su neka egipatska verovanja, pritagodavajuci se promenama, opstala do naSih dana. Na taj nacin regutisanje nivoa reke i obezbedivanje do- voline koli¢ine vode, bez opasnosti od poplava. Doduse, poviseni stednjt vodostaj Nila prouzrokovao je slabiju Grenadu zemljsta 1 njegovo postepeno zaslanjivane Zog toga, i zbog prestanka plavijenja koje je nanosilo ‘nov mulj, moraju Se korisititi vece kolitine vestackih dubriva da ne bi doslo do drastitnog smanjenja prinosa Koliko je Stet, a koliko Koristi, donels Egipty izgradnja Asuanske brane, eeSko je reei. U svakom slugaju, drevni Ezgipat je sasvim zavisio od Nila, a bog reke, Hapi i bog. vegetacije 1 o2ivijavanja, Oziris bili su odgovorni za regularnost poplava i bogite 2etve Egipcani su svoju zemlju nazivali .Kemt” (cra) i taj se naziv odnosio na tamni mulj Koji su poplave nanosile na obale tako da se, uz dobro gazdovanye, wrek mogao ocekivati dobar utod aizarica { povrca.” Kul tivisana zemfj je bila oivitena peSanom pustinjom ili amenim liticama i oStro odvojena od istoene i zapadne pustinje koje su Egipcani smatrali smrtonosnim oblas- tima pod vlaséu 2lih duhova. Kontrast izmedu 2ivota i ssmrti, izmedu plodne zemlje i pustinje, salno je vidjiv w Egiptu 1 mora da je inspirisao neke of najstarijih i naj- dugovetniih religijskih postavki, Vidljivo je da se ad najstarjih vremena verovalo w zagrobnt Zivot, a ciklus umiranjo i radanja, izlaska i zalaska sunca, poplave i vracanja Nila u Korito, kao i opstanak 2ivota kojem stalno preti veka i surova pustinja, nasli su svoje mesto tu osnovnim religijskim postavkama drevnog_ Egipta Mnoga egipatska bozanstva potitu iz poznate i prepoz- nathjive okoline, a vrlo esto imaju 2ivotinjske oblike ili 2 ‘osobine hoje su kesnije podlegle antropomorfnom preo- brazaju, ali nikada nisu bile sasvim potisnute NaCin zivota u dolin! Nila je po mnogo Cemu jedin- stven J stuga nije Cudo sto su se svi doseljenici vrlo brz0 prilagodili prirodi koja ih okruzuje, jer drugatije se ne ‘moze opstati u Egiptu. Na taj na¢in si se prvi stanovnici Exipta, pripadnict kasno paleolitskih plemena, uprkos ruclicitom poreklu i obi¢ajima, pretvorili u jedinstven narod. potvrdu za to nalazimo u kasnijem pretapanju grchih doselenika 1 Arapa, lako su se Arapi nasefifi w Yelikom broju, donoseci svoju veru, obitaje i zakone, ipak su se prilagodili natinw Zivota Koji je postojao vee milenijumima, pa je eak i strogo monoteisticki islam po- pustio pod pritiskom drevnih obicaja i verovanja koja Imaju svoje korene w pricodnim osobinama Egipta. Zbog ‘vega toga, svako ko se bavi istorijom ii religijom i mi- tologtjom Egipta, mora dobro poznavati egipatski nacin iota ko eu velit} mer uslouljenprradnin obi rama dotine Nila, 3 PREDINASTICKI PERIOD I NASTANAK DRZAVE, Drevni Egipat je jedinstven primer visokorazvijene kul- ture koja je trajala vige od tri milenijuma, a od samog izlaska iz. preistorije razvila se meteorskom brzinom, stvorissi pre veliku drzavu u istoriji. Tokom prvih 1500 godina svog istoriskog razvoja, Egipat je skoro ‘sasvim bio posteden spoljnih uticaja da bi narednih 1500 zgodina bio toliko mocan i stabilan da je lako .egipti- irao” sve sto je u doliny Nila pristizalo iz drugih kra- jeva od drugih nareda. To je okontano osvajanjem ‘Aleksandra Makedonskog 332, god. p.n.e., ali ni tada nije doslo do naglih promena, a tri milenijuma stara kultura i specifiéni uslovi 2ivota u dolini Nila joS dugo su imali znacajan uticaj na sve doseljenike. ‘Nema sumnje da je osnovne uslove Hvljenja w Egiptu odredivao i jos uvek, w velikaj meri, odreduje Nil, reka cije su redovne godiinje poplave zaustavljene tek pre dvadesetak goding, izgradnjom velke brane kod Asuana, Zahvaljujaci redovnim poplavama, Nil je tokom ‘milenijuma naplavio velike koligine plodnog malja na thule | stvorio prostranu reénu deltu. Tako je nastao re- ‘generacijshi zvor akav ne postoji ni na jednom drugom esta, Nilski mulj se nije raynomerno talozio vec su tezi elovibr2e tonuli i talo2ili se blize tegnom toku, stvarajuci prirodne nasipe koji nisu mogli da sprete poplave, ali su sprecavali brz0 oticanje vode, pa su tako hastajali bazeni w Kojima se voda zadrzavala jos dugo 4 posle povlatenja reke u Korito. Neravnomerno talozenje ‘mulja i promene retnog toka stvorile su karakteristicne zaobljene bregove, poznate kao -kornjatina leda". Ti su breauljci verovatno poslu2ili najstarjim stanovnicima Egipta kao najpogodnija mesta za naseljavanje, jer su nizi delovi bili mocvarni i vlagni tokom veceg dela go- dine. Stoga nije Cudno So se -praiskonski breg” po- javljuje u egipatskoj mitologiji kao mesto na koje se spustio demijurg, da bi tek potom stvorio sve ostalo. Tako su nalaai iz paleolitskog razdoblja retki, dolina Nila nije bila sasvim nenastanjena, uprkos tome sto je tada bila moevarna i nezdravo ‘lagna. Tek je znatnije isusivanje Saharske visoravni i smanjivanje moevara oko retnog toka navelo Hjude da se u vecem broja naseljavaju uz Nil. Arheoloski nalazi potvrduja da su oko 4000, god. p.ne, uzgajane kultivisane vrste jeema, a kako Pretvaranje divijeg jeema u kultivisanu biljkuiziskuje rnekoliko vekova, zemljoradnja je morala biti poznata ‘mnogo anije. Stalna naselja su postojala jo8 oko 6000. 80d. P. n.e., a neki nalazi upucuju ina vecu starost. ‘Stanovnici neolitskih naselja uzgajaju Ztarice, bave se lovom, ribolovom i uzgojem stoke. Prirodni rast Stanovnistva, uzrokovan napretkom — poljoprivrede, ppovecao je potrebe za hranom, pa je tako intenzivnije kori8cenje obradive zemlje vodilo pokuSajima povetanja ‘obradivih.povtsina. To se moglo jednostavno postici ppoboliSanjem navodnjavanja prirodnih bazena i to tako Sto se, izgradnjom nasipa i kanala, voda mogla koristt duze i na veéem prostoru. Poslovi kopanja kanala i ‘obimni poljski radovi iziskivali su organizovan rad veée igfupe ljudi, tako da se svest © medusobnoj zavisnost formirala veoma davno. Plavna poljoprivreda u dolini Nila imala je-mogucnost da prati porast_stanovnistva_ postepenim povecavanjem obradivih povrsina i prinosa ‘ng njima. Tako je u Egiptu, uprkos ogranitenim prirod- nim bogatstvima, postepeno stvorena ekonomska baza asnijegprosperiteta, a proizvodnja 2itarica ce ostati 15 najvanij privisdna gran tokom arednihmilenijuma, Prosienje cbradivog zemljista i zajednii rad na njema, postepeno so ujedimit plemena u veee zajednice. pod Jedinstvenom upravom. Na ta nain su nasal egiatske rome, oblsti koje st, 08 od samog nastanka, morale biti medusoba0 poverane zajedni¢kim interesom regu- lisanja navodnjavanja. Time je stvoren osnovni.pre- duslov 22 ujedinjene, jer nome nist ile, nti su mogle bit, strogo.odvojene drdave poput ratih gradova Sumeru. NekadaSnje plemenske oznake ajbrojnith i raljaih plemena posiale su simboli noma, vecihzajed- nica, cKO a vee U najanijem ‘stonjskom period Egipnvike ne postjiplemenska podela. Sedna podela, koja se odrzala kroz celokupna istorju Egipa je podela na Gorn | Donjt Egiat it na juni deo etnog oka | Severn oblast rene dele ‘Nekada odvojene i prilgno nezavisne oblast poste- eno su prosrivane jedinjvane de i aapokon ease Ave dezave. Severna dr2ava ili Donji Egipat, buhvaala je retmu dey i prosiala se na jug, verovatno da Fa juma. Goris Egipat se prostira dale na jog, verovatno do Asuana. Prestonica Donjeg Egipta se sali v grad Per Ueader Buto), a detava je narivana «Criena zemlja i sladar je nosiocrvenu Krum. Presonica Gornieg Eginta, pounatog kao -Belo zemfja, nalaila sew grag Nekhen (Hijerakonpols), Dizu Eda, a vlads je nosio elu krunu, Te .dve zemlje", nekadaénja politika real nos, nikada nis bile zaboravjene i nase su utotiste tiularnim nazivima kraleva. Karakeristiene osobine th Avaju zomala su se orale do danas, tako sto Donji Fgipat, sa svojim znatajnim gradovima poput Aleksan- drije | Kaira, predstavja razmede ideja | Kultur uti caja it celog sveta dok sud w goenjem toku Nila jos tvek okrenattradiionalnim vrednostima Ujedinjenje zemlje je ostareno oko 3100, god prc, posle dugotrajni mapora i nekoliko bezuspesnih Erckoirajaih ujedinjena. Nedostatak podataka fz 108 16 daynog doba, ne dozvoljava nam bilo kakvo pouzdano rekonstruisanje dogadsja. Prve dve dinastije pripadaja Arajskom razdobiju (3100 - 2686, god. p.n..) tokom koje su vladari verovatno bill najvise zaokupljeni uje- Ainjeniem drtave, jer to nije. mogao biti dogada} vec dlugotrajan proces. Ujedinjena ér2ava je, tokom prve dve

    You might also like