SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

TEMA:

EPIKUREIZAM

Uenik:
Mladen Mikovi IV4

Sombor
3. April 2009.

O Epikuru:
Epikur, osniva Epikurske kole, rodio se na Samosu 342/1 godine
stare ere. Kada je imao osamnaest godina otiao je u Atinu gde je pohaao
Platonovu Akademiju i Aristotelov Likej, da bi kasnije osnovao vlastitu
kolu u vrtu svoje kue pod uticajem Demokritovog atomizma. Zbog toga su
polaznike ove kola nazivali filozofi iz vrtova. Na ulazu kole je pisalo:
Goste, tebi e ovde biti dobro, ovde je zadovoljstvo najvie dobro. Epikur
je bio toliko cenjen za vreme ivota da je postojao njegov kult (oboavanje) i
odavane su mu boanske poasti. Sauvano je samo delo O prirodi mada
je napisao oko 300 knjiga koje su izgubljene. Najpoznatiji njegov uenik je
bio Tit Lukrecije Kar koji je napisao delo O prirodi stvari postavljajui
sebi za cilj da oslobodi ljude straha od bogova i smrti kako bi pronali
duevni mir. Osnovu epikurejstva sainjava fizika i etika.

Kanonika:
Epikur nije bio posebno zainteresovan za dijalektiku ili logiku, jedino
je poklanjao panju onom delu logike koji se bavio kriterijumima istine.
Usredsreivao se na etiku i vie nego to su to inili stoici. Omalovaavao je
sva isto nauna istrazivanja i izjavljivao je da je matematika beskorisna, jer
nema nikakve veze sa nainom voenja ivota. Zamerao je matematici to to
nju ne potkrepljuje ulno saznanje, a za epikurejce je ulno saznanje temelj
itavog saznanja: Ako se bori protiv svih ulnih oseta, nee imati niega
na ta bi se oslonio da prosudi one za koje kae da su lani. Razum kojim
sudimo o ulnim datostima i sam se potpuno zasniva na ulima, a ako su
ula neistinita, onda je i ceo razum laan.
Epikurova logika ili kanonika se bavi normama ili kanonima saznanja
i kriterijumima istine. Temeljni kriterijum istine, prema njoj jeste opaanje.
Opaanje se odigrava kad slike prodru u ulne organe i uvek je istinito, za
njih je svako opaanje primanje slika. Drugi kriterijum pruaju takozvane
pretpostavke poimanja. Prema epikurovcima, pojmovna pretpostavka jeste
slika pamenja: poto smo ve opaali jedan predmet, npr. oveka, njegova
slika u pamenju nastaje im ujemo re ovek. Postoji i trei kriterijum
istinitosti, a to su oseanja ili afekti, ona su kriterijumi za nae ponaanje.
Oseanje zadovoljstva je kriterijum za ono to treba da izaberemo, dok nam
je oseanje bola pokazuje ta treba da izbegnemo.

Epikurova fizika:
Epikurov izbor fizikalne teorije bio je odreen jednom praktinom
svrhom, svrhom oslobaanja oveka straha od bogova i ivota nakon smrti.
Smatrao je da se uklanjanjem tog straha moe obezbediti duevni mir. Zato
bismo se plaili smrti kada je ona puko utrnue, odsustvo svake svesti i
oseanja i kada nikakva kazna ne eka oveka na onom svetu: Svet je za
nas nita, jer ono to se rastvara ne osea, a ono bez oseta je za nas nita.
Podstaknut ovakvim razmatranjem, Epikur se opredelio za Demokritov
sistem, da je dua kao i telo sastavljena od atoma.
Nita ne proizlazi iz nita, nita ne odlazi u nita, izjavljuje Epikur,
ponavljajui misao starih kosmologa. Pre svega, iz niega ne nastaje nita,
jer inae bi sve nastajalo iz svega, ne potrebujui ba nikakvog vlastitog
semena, a ako bi to to nestaje propalo u nebivstvujue ona bi se i sve stvari
unitile, poto je ono u ta se stvari rastvaraju nebivstvujue. To shvatanje
moemo da uporedimo sa Lukrecijevim stihovima: Tela koja opaamo
sastavljena su od preegzistentnih materijalnih entiteta, atoma, a njihovo
propadanje je samo raspadanje na telaca od kojih su ve sastavljena.
Osnovni konstituenti univerzuma jesu, dakle, atomi, atom ili praznina. Sve
se sastoji od tela i praznina, jer da tela postoje, to svuda svedoi opaanje, a
na opaanje se nuno mora oslanjati kada se rezonovanjem izvodi
nepoznato. Ti atomi se razlikuju po veliini, obliku i teini i nedeljivi su i
beskonani po broju.
Da bi objasni poreklo sveta, Epikur je morao da dopusti sudaranje
atoma. Pretpostavio je spontano koso kretanje atoma ili njihovo skretanje od
prave linije pri padu. Tako je dolo do prvih sudaranja atoma, a iz tog
sudaranja i preplitanja pojavila su se kruna kretanja koja su dovela do
stvaranja bezbrojnih svetova, koji su razdvojeni meusobno praznim
prostorima. Zbog mogunosti nastajanja neeg novog se odbacuje sudbina,
tj. da je u ivotu sve unapred odreeno. Ljudska dua je, takoe, sastavljena
od atoma, ali za razliku od ivotinjske ona poseduje razumski deo koji je
smeten u srcu. Nerazumski deo due, puko naelo ivota, rasprostire se
kroz itavo telo. Prilikom smrti atomi due se razdvajaju i vie nema
opaanja: smrt je lienost opaanja.
I bogovi su sastavljeni od atoma, pa je svaki strah od bogova
bespredmetan. eleo je da pokae da se bogovi ne upliu u ljudske poslove
stoga da ovek ne treba da se troi molitvama i obredima. Istinska pobonost
se sastoji u ispravnom miljenju.

Dok je nas, nema smrti, dok je smrti, nema nas (poput Prodika).
Mudar ovek se, stoga, ne plai smrti.
Epikurova etika:
Epikur je zadovoljstvo uinio svrhom ivota. Svako bie tei ka
zadovoljstvu, a u zadovoljstvu se sastoji srea. Postoje dve injenice koje
treba zapaziti: prva, Epikur ne misli na zadovoljstvo trenutka, pojedinane
osete, ve na zadovoljstvo koje traje itav ivotni vek; i drugo, za Epikura se
zadovoljstvo sastoji pre u odsustvu bola nego u pozitivnom zadovoljavanju.
To zadovoljstvo treba nalaziti pre svega u nepomuenosti due, mirnoi. S
ovom vedrinom due Epikur je povezivao telesno zdravlje, ali je naglasak
vie stavio na intelektualno zadovljstvo. Kada govori o izboru izmeu
zadovoljstava i kada odbacuje neka zadovoljstva, on gleda na postojanost
zadovoljstva i na prisustvo ili odsustvo potonjeg bola, u njegovoj etici nema
nikakvog mesta za razlikovanje zadovoljstava koja su zasnovana na razlici
izmeu moralnih vrednosti. Svako zadovoljstvo, dakle, kroz svoju prirodu
jeste vlastito dobro, ali nije bas svako poeljno biranja, kao to je i svako
bolovanje zlo, pa ipak se svakog bola ne treba uvek kloniti. Nijedno
zadovoljstvo po sebi nije zlo; ali ono to proizvodi neka zadovoljstva donosi
ponekad poremeaje mnogostruko vee od zadovoljstava.
Iako svaki bol, apstraktno uzevi, jeste zlo, a svako zadovoljstvo
dobro, mi u praksi moramo da imamo u vidu i budunost trajnog
zadovoljstva (neki bol moe za trenutak da bude veoma jak, kao onaj
operativni, a ipak da donese vee dobro, a to je zdravlje). Prema Epikuru
budunost trajnog zadovoljstva treba da bude zdravlje tela i nepomuenost
due. ovek je nesrean ili zbog straha ili zbog beobuzdanih i tatih elja.
Mudar ovek nee umnoavati svoje potrebe, jer to znai umnoavati izvore
bola, on e pre da svede svoje potrebe na najmanju meru. Epikurovci su ak
tvrdili da mudar ovek moze da bude savreno srean i onda kada je
podvrgnut telesnom muenju. Otuda epikurska etika vodi prema umerenom
asketizmu, samouzdravanju i nezavisnosti od svega spoljanjeg.
Vrlina je stanje nepomuenosti due, i njenu vrednost Epikur
procenjuje prema tome koliko ona izaziva zadovoljstvo. Vrline kao to su
jednostavnost, skromnost, umerenost, vedrina, znatno vie doprinose
zadovoljstvu i srei nego neobuzdana rasko, bolesno astohleplje i njima
sline. Nije mogue iveti u zadovoljstvu, a ne iveti razborito, valjano i
pravedno, niti je mogue tako iveti bez zadovoljstava. Pravedan ovek je od
svih najnepomueniji, a nepravedan je najvie ispunjen nespokojstvom.
4

Uprkos injenici da je etika epikurovaca u osnovi egocentrina, po tome to

se zasniva na zadovoljstvu pojedinca, ona je u praksi egoistika kao to bi se
moglo oekivati. Epikurovci su smatrali da je prijatnije initi dobroinstva
nego ih primati. Epikur je, takoe, bio hvaljen zbog svog blagog i
drueljubivog karaktera. Epikurovo moralno suenje je bilo razumnije nego
teorijske osnove njegove etike koja oigledno nije mogla u potpunosti da
objasni moralnu obavezu.
Poto ovek ne treba nepromiljeno da ide za uivanjima koja mu se
prva nude, moramo da praktikujemo odmeravanje, a sutina uvianja ili
razboritosti, sutina najvie vrline, jeste u ispravnom odmeravanju uivanja i
bolova. Ako neko hoe da vodi istinski srean, zadovoljan i nepomuen
ivot, mora da bude razborit. A naelo i navee dobro svega toga je
razboritost, jer iz nje proizilaze ostale vrline. Kada je ovek razborit on je
moralan, jer moralan ovek nije toliko osoba koja stvarno uiva u
zadovoljstvima u nekom datom trenutku koliko osoba koja zna kako da se
rukovodi u traganju za zadovoljstvom. Kada se vrlina tako odredi, oigledno
je da ona postaje apsolutno neophodan uslov za trajnu sreu.
Epikur je veoma mnogo polagao na prijateljstvo: Od svega to nam
mudrost pribavlja za sreu itavog ivota, najvea je sticanje prijateljstva.
Isticanje prijateljstva moe da izgleda udno u jednoj etici koja je u osnovi
egoistika, ali naglaavanje prijateljstva je i samo motivisano egoistikim
razmatranjima, naime time da bez prijateljstva pojedinac ne moe da ivi
sigurno i sreno, i da prijateljstvo sa druge strane, prua zadovoljstvo. I
prijateljstvo poiva na zamisli o linoj koristi. Taj egoizam je, meutim,
modifikovan epikurskim uenjem prema kome se u toku sticanja
prijateljstva raa nesebino oseanje, i prema kome mudar ovek u
prijateljstvu voli prijatelja kao to voli sebe. Ipak, epikursko socijalno uenje
je egoistiko po svom karakteru, to se vidi u shvatanju da se mudar ovek
nee meati u politiku jer ona remeti duevan mir.
Zadovoljstvo i lina korist su odluujui za epikursko shvatanje
zakona. Prijatnije je iveti u drutvu u kome vlada zakon i u kome se
prava potuju, nego u stanju Rat svih protiv svih.

Zakljuak:
Epikurova kanonika se bavi saznanjima i kriterijumima istine, i do nje se
dolazi opaanjem ulima.
Epikurova fizika se bavi oslobaanjem straha od bogova i smrti, jer se
jedino tako moze postii duevni mir.
U Epikurovoj etici je zadovoljstvo svrha ivota i njemu treba teiti, jer se u
zadovoljstvu nalazi srea.

Literatura:
- Istorija filozofije Frederik Koplston
- www.philosophymr.com Milo Rastovi