Mirjana Divac Jovanovi 2014

Dva osnovna domena klinike psihologije:

psihodijagnostika i psihoterapija

Ove dve oblasti se neprestano prepliu u praksi

klinikog psihologa

Kliniki metod se odnosi na aktivnosti psihologa u

obema oblastima: oblasti klinike procene i oblasti
psihoterapijskih intervencija

Ekstremna oseanja ( pacijent koji je toliko napet da ne moe da

spava)

Nefleksibilnost u reavanju problema ili u komunikaciji sa ljudima

Neadaptiranost okruenju ( povlaenje, usamljenost)

Interpersonalni konflikti ( sukobi, svae, agresivnost)

Intrapersonalna kriza ( uznemirujue misli i doivljaji)

Ponaanje koje ima negativne posledice ( neuspeh u koli,

overdoza, brane svadje, kriminalne aktivnosti...)

Da li je tana tvrdnja da svakome treba psiholog ili psihoterapija?

Nekim ljudima je potrebna pomo, nekima ne, neki je trae, a neki
je izbegavaju.
Prolongirani distres: doivljavanje nesposobnosti, disfunkcionalnosti, nelagodnosti, nezadovoljstva, dezorganizovanosti,
nekontrolisanosti, konfuzije, obeshrabrenosti
Reakcija ( pritisak) okoline: porodica, partner, prijatelji, kolege

Teza o dimenzionalnosti i reverzibilnosti psihopatolokih

ispoljavanja

Efikasna percepcija i procena realnosti

Samopoznavanje i svest o sopstvenim oseanjima
Sposobnost sprovodjenja voljne kontrole ponaanja
Samopotovanje i prepoznavanje sopstvene vrednosti
Sposobnost formiranja i odravanja emotivnih odnosa
sa drugima
Produktivnost - pozitivan i planski pristup ivotu

Globalna procena funkcionisanja: meri trenutni nivo adaptivnog

funkcionisanja u oblastima socijalnih odnosa, rada i zaposlenja i
upotrebe slobodnog vremena ( Axis V, DSM IV )

10 stepenica zdravlja:

90-100 ( bez, ili sa minimalnim simptomima, zainteresovan i

ukljuen u irok krug aktivnosti, zadovoljan ivotom, traen od
drugih zbog svojih pozitivnih osobina)

1-10 poena ( stalna opasnost od povredjivanja sebe ili drugih, ILI

nesposobnost odravanja minimalne line higijene, bez kue,
prijatelja i posla, ILI ozbiljni samoubilaki pokuaji sa oekivanjem
smrti)

Marko, 37, veoma zabrinut u vezi bacila i moguih kontaminacija, kada pere ruke to radi sa specijalnim sapunom i etkom,
vie puta za redom, vie puta na dan
Jasmina, 41, stalno na oprezu, skenira pogledom okolinu da bi
otkrila eventualnu opasnost, napeta i namrtena, pogledom luta
ne bi li otkrila mogueg teroristu
Janko, 28, ivi usamljeniki, ne vidja nikoga po tri meseca, sretne
ljude samo kada dobavlja hranu, ita knjige, slua muziku i
komunicira preko Interneta
Milo, 33, perfekcionista, ne dozvoljava sebi ni najmanju greku,
uvek mora da bude taan i precizan, stalno proverava da li je
ispravno postupio..

Da li su oni pacijenti?
Ne
( hirurg, stjuardesa, uvar svetionika i kontrolor leta)

Da li je bizarno ponaanje uvek indikator psihopatologije?

Ne

Da li psihopatologije nema bez bizarnog ponaanja?

Ne
Teza o latentnosti psihopatolokih pojava i vanosti konteksta
za procenu

Tri velike grupe metoda:

ekperimentalni
statistiki
kliniki

Tri grupe metoda treba koristiti zajedno

Najveu uverljivost pridajemo onim zapaanjima koja
su potvrdjena na sva tri naina.

Za razliku od eksperimenta, kliniki metod je manje

nauan, manje kontrolisan, podloniji uticaju kliniara
(predubedjenja, precenjenih ideja, linih projekcija)

Za razliku od statistikog metoda, kliniki metod je

nereprezentativan, pristrasan, usredsredjen na
pojedinani sluaj

Kliniki metod, za razliku od oba, moe da obuhvati i

koristi i statistike i eksperimentalne postupke

Kliniki metod : opti proceduralni okvir dijagnostikog

ispitivanja ili terapijskih intervencija

Definie nain i sredstva procenjivanja, objanjavanja,

dijagnostikovanja i terapije ljudi kojima je potrebna
psiholoka pomo

Specifian pristup prouavanju i pomaganju ljudima koji

imaju potrebu za psiholokom pomoi

Kompletan proceduralni okvir psihodijagnostike : studija

sluaja, sa svojim naturalistikim (intervju, biografski
metod, posmatranje) i tehnolokim pristupom ( testovi,
tehnike, upitnici, skale procene TTS)

Nain rada sa pacijentima - psihoterapijski pristup:

odnosi se na sve kontakte sa pacijentima u toku klinike
procene i psihoterapije

Odnosi se na psihodijagnostiku oblast (ili kliniku procenu

linosti):

Multimetodska i multidimenzionalna intenzivna i

ekstenzivna eksploracija pojedinaca pomou eklektike i
heterogene psihodijagnostike skupine.

Kliniki metod koristi kliniku bateriju: zbir tehnika,

ukljuujui intervju, biografski metod, upitnike, testove,
projektivne tehnike i dijagnostiku opservaciju.

Svrha klinikog metoda je praktina i podrazumeva

dijagnostikovanje moguih uzroka poremeaja i preporuku
tretmana.

Naturalistiki i tehnoloki
Pragmatian (procena radi pomoi)
Ekstenzivna i intenzivna studija pojedinca
Kvalitativan i kvantitativan
Idiografski i nomotetski
Subjektivan i objektivan
Statistiki i eksperimentalan
Praktian i teorijski
Procenjuje sutinu linosti....
Interpretira celinu linosti....

Dijagnostika klasifikacija: odredjivanje tipskih

karakteristika ( nomotetski, kvantitativan, statistiki,
objektivan, praktian pristup)
Razumevanje sluaja: dinamika dijagnoza ( idiografski,
kvalitativan, subjektivan, teorijski pristup)
Klinika predikcija ( predvidjanje na osnovu dinamike
dijagnoze)
Psihoterapija i evaluacija psihoterapije

Koje su specifinosti spoznaje kada su i subjekt i objekt

ovek?
Kako se stvara spoznaja jednog oveka o drugom
oveku?
Koliko moemo biti sigurni u nau procenu?
*Epistemologija je teorija znanja: nauka o procesima
saznavanja, istrauje poreklo, prirodu i granice
saznanja

Proces spoznaje linosti je drugaiji od spoznaje fizikih pojava ili

dogaaja:
Linost je specifian fenomen i izuzetan objekat: kompleksna,
protivrena, sloena, promenljiva i nepredvidiva pojava
Postoji subjektivan odnos izmedju procenjivaa i procenjenog:
kompleksna, interaktivna, dinamina, emotivna relacija
Dualistiki koncept spoznaje: interakcija, doivljaj, ukljuivanje
(Murray, Laing ) dvosmerna spoznaja
monistiki koncept: racionalna, kognitivna spoznaja (jednosmerna
spoznaja) spoznaja fizikih pojava i fenomena ( Vernon, Sabin)

empirijska (iskustvena) vs. racionalna spoznaja

holistika vs. elementaristika spoznaja

aktivna spoznaja vs. pasivna spoznaja

neposredna (intuitivna) vs. posredna spoznaja linosti

(preko znanja, povezivanja sa teorijskim konceptima, seanja...)

Intuitivna spoznaja linosti: neposredna svest o nekoj pojavi,

koja je nastala bez posredovanja ula ili razmiljanja
Empatika spoznaja linosti: linost druge osobe se moe bolje
razumeti oseanjem nego racionalno; spoznaja ljudi ukljuuje
emocionalne procese
Kognitivna spoznaja linosti: model dijagnostikih elemenata;
model verovatnoe: premisa major - postulati teorije i premisa
minor - konkretna zapaanja kod pojedinanog sluaja; sud o
najboljoj podudarnosti.
Interakciona spoznaja linosti: zasnovana na konceptu dijade,
dvosmerna; interpersonalna analiza nasuprot klasinoj,
jednosmernoj individualnoj analizi

Konsenzualna validnost: podudarnost podataka

dobijenih razliitim sredstvima ( ili vie nezavisnih
eksperata)

Kongruentna validnost: testovni indikatori podudarni sa

teorijskim modelom

Prediktivna validnost: rezultat testa podudara se sa

buduim ponaanjem (moe da predvidi)

Subjektivnost ( nenauan,mekan, intuitivan)

Pristrasnost ( podloan uticaju kliniara)
Neekonominost ( proces - zahteva puno vremena)
Proizvoljnost u zakljuivanju ( nema striktnih pravila)
Podrazumeva vetinu ( a ne samo znanje)
Dozvoljava improvizaciju ( naroito u fazi interpretacije
podataka i formulacije sluaja)

Postojanje vika znaenja u psihologiji

Potovanje razlika (kliniki metod je razliit od
statistikog i eksperimentalnog!)
Daje slobodu u istraivanju jedinstvenosti linosti
Eksplorativna otvorenost
Potovanje realnosti ( empirijska validnost)
Omoguava kreativnost u integraciji podataka
To je ponekad jedini metod koji nam je na
raspolaganju!