Rusi

Ilija Petrovi}
DOBROVOQCI IZ RUSIJE
U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876
Ilija Petrovi}
Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876
Samostalni izdava~
Ilija Petrovi}
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzent
Prof. dr Mihajlo Baji}
Lektor
Elena D. Kapustina
Kompjuterska obrada sloga i prelom
Nemawa Petrovi}
[tamparija
Piperi Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11
Tira`
100 primeraka
ISBN 978-86-87845-05-3
Korica:
V. Poqenov, Rusi prelaze preko Morave, kod ]uprije
28. septembra 1876
Iz zbirke Jovana Pejina, arhiviste i istori~ara iz Beograda
Ilustracije:
LIllustration, Journal universel, N 1741, Paris 8. VII 1876
Iz zbirke Momira Marjanovi}a, publiciste iz Beograda
Gde je {to
Jovan Pejin, Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera - 7-9

Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876 - 11-133
Pobuda -11; Uvod u temu - 15
Dobrovoqci pod oru`jem - 19-42
Sa dobrovoqcima ili bez wih - 19; Vesti o dobrovoqcima - 23; Svojevoqci pristiù - 24; Grci u turskoj vojsci - 25; Dobre vesti - 26; Nemci, Talijani, Francuzi... - 26; Rusi - 29; Posle primirja - 42
Dobrovoqci u medicinskim misijama - 43-75
Srpska sanitetska slu`ba - 43; Pomo} iz Vojvodine Srpske - 46; Sa
drugih strana - 50; Delovawe dr Sendvita u Srbiji - 56; Delovawe dr Cimana u Srbiji - 58; Iz Rusije - 59; Mawe poznate re~i - 75
Bolnice - 76-77
Ratne bolnice - 76
Rusi u Crnoj Gori - 78-82
Dobrovoqci u Crnoj Gori - 78; Ruski sanitet u Crnoj Gori - 78
Za dobrovoqce i protiv wih - 83-90
O moralu i odgovornosti - 83; Tolstoj i podraàvaoci - 83; Dostojevski zastupa prvu Rusiju - 87
Brojke, i jo{ ne{to - 91-114
@rtva za pravednu stvar - 91; Koliko ih je bilo - 91; Brojevi, kura`,
surevwivost... 100; Mnogo decenija kasnije - 106; Kako danas - 113
Pomenik ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876 - 115-127
Medicinsko osobqe - 128-132
Rusi u Srbiji - 128; Rusi u Crnoj Gori - 131; Ostali, u Srbiji - 132.
Izvori i literatura - 133
Bele{ka o sastavqa~u - 134-137.
Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera

Dugo zapostavqana istorijska istina o ruskim dobrovoqcima u srpskim oslobodila~kim ratovima u pro{losti, ovim radom
Ilije Petrovi}a dobila je novu dimenziju. Ne zalaze}i dubqe u
pro{lost rusko-srpske saradwe na vojnom poqu, Petrovi} je svoju istraìva~ku pa`wu zadrào samo na jednom ratnom doga|awu, da bi pa`qivom analizom pristupa~nih izvora dao sliku onoga {to neki na{i savremenici u Srbiji ili ne znaju ili ignori{u i tako sebi daju za pravo da izri~u negativne sudove o Rusiji.
Pri tome, ovaj rad nije samo analiti~ki prikaz novinskih
vesti o dobrovoqcima iz Rusije na srpsko-turskom frontu 1876.
godine i literature nastale neposredno posle tog rata i kasnije,
ve} je i analiza nekih stavova koje su o ovom pokretu u Rusiji iskazali klasici ruske literature Lav N. Tolstoj i Fjodor M. Dostojevski, obojica savremenici tih doga|awa.
Oslu{kuju}i savremene grube ocene o vezama Srba i Rusa,
predstavqene tvrdwama da Rusija nikada nije pomogla Srbiji, i
podstaknut brojnim doga|ajima iz ne ba{ tako stare istorije,
Petrovi} je obavio podrobna istraìvawa i iz skrivenih (ili
teè dostupnih) novina i kwiga izvukao i, bez ustru~avawa, javnosti stavio na uvid trajno va`ne ~iwenice koje su pratile Srpsko-turski rat 1876. godine. Metafori~ki re~eno, svojim istraìva~kim postupkom on je s mesta pokrenuo ciglu ispod koje se
kriju misaone namere savremenih kriti~ara i Rusije i ruske politike prema Srbima. Pokazao je da su u pitawu razni gadni insekti koji se pred svetlom istine i pred ~iwenicama odmah razilaze i za sobom ostavqaju ~istu podlogu.
Ovo je va`no da podvu~emo zbog vi{edecenijske ideolo{ke
blokade Rusije i zbog antiruske propagande onog dela takozvane
srpske intelektualne elite opsednute la`nim sjajem evropskog
zapada, ~ije floskule o Rusiji, bez analitike i bez kriti~nosti,
odjekuju u u{ima dobronamernog i, danas, do o~ajawa dovedenog
srpskog naroda. Kao istori~ar, Petrovi} je svoju odanost istini
iskazao ulaskom u ovaj po obimu neveliki ali zna~ajan istoriografski poduhvat, a u~inio je to sa dvojakom èqom: prvo, da istori~arima ukaè na jedno nedovoqno istraèno istoriografsko
poqe, i potom, da onima koji odlu~uju o geopoliti~koj sudbini
srpskog naroda stavi na znawe da globalizam, ili mondijalizam.
jednako kao i internacionalizam, ne moè biti, i ne sme biti!,
wegov je dini, ponajmawe nametnuti izbor.
Ilija Petrovi}
Onaj ko zbog sada{wosti, ali i budu}nosti, èli da se obavesti o srpsko-ruskoj saradwi u pro{losti, mo}i }e da u ovom kratkom radu na|e izvor vrlo korisnih obave{tewa. Kqu~na je u tome
srpska novosadska {tampa koja je pratila dolazak ruskih dobrovoqaca u Srbiju: skoro redovno navo|ena je brojnost prispelih
kozaka, oficira, obi~nih qudi, a kao {to se to ponekad de{ava u
sli~nim prilikama, mo`da je mestimi~no i preterivano u wihovom broju. Na kraju sabirawa svih kori{}enih ~iwenica, Petrovi} kriti~ki svodi podatke na pravu meru, ali i daqe sumwa da je
navedeni broj ta~an; on smatra da je broj ruskih dobrovoqaca bio
znatno ve}i. Da je u takvom svom zakqu~ku u pravu, potvr|uje zajedni~ka grobnica na Deligradu, o kojoj se ispredaju legende o broju
poginulih i sahrawenih. Na Deligradu jo{ uvek postoji {kola u
kojoj je bio sme{ten {tab Lava od Ta{kenta, kako je nazivan ruski |eneral Mihail Grigorjevi~ êrwajev, dobrovoqac, glavnokomanduju}i srpskih snaga (u ~ijem su sastavu ratovali i ruski i
drugi dobrovoqci) na moravskom frontu.
Uistinu, Petrovi} je sistematski sakupio ono {to je pisano
u Zastavi i Srpskom narodu iz Novog Sada i Srpskim novinama
iz Beograda, ~ije je vesti koristio kao izvor i odakle je crpeo i
sakupqao podatke o ruskim dobrovoqcima bilo otkud da su do{li, da li sa Kubana, sa Dona, iz Kijeva, Sibira, Moskve ili Petrograda. Pri tome, on je naveo brojnost prispelih grupa, vojni~kih, medicinskih ili me{ovitih, i {ta su neki od wih doìvqavali dok su i{li preko Ugarske ili Rumunije. Naveo je tako|e
i {ta su pomenuti listovi, prenose}i pisawe nema~kih i ruskih
glasila, javqali o dolasku dobrovoqaca sa drugih strana, u prvom redu iz Italije (na drinski front) i iz Engleske. Pomenuo je
i Henrija Mak Ivera, engleskog oficira, vi{e avanturistu nego
dobrovoqca, zanimqivu li~nost koju je kwaz Milan Obrenovi}
odlikovao, a potom poslao u Englesku da prikupqa pomo} i vrbuje
nove dobrovoqce za srpsku stvar; o svemu tome on je ostavio zabele{ke u memoarima koje je 1884. godine u Londonu objavio W. D.
LEstrange, Under Fourteen Flags, Pod ~etrnaest zasta va.
Sve {to je re~eno u Petrovi}evoj kwizi svedo~i o namerama
Srbije i kwaza Milana Obrenovi}a da oslobodi vekovima okupirane srp ske istorijske zemqe i o tome kakav je odjek ova namera
imala me|u Srbima u Ugarskoj, jo{ uvek pod uticajem politi~kih
ideja Ujediwene omladine srpske.
Izborom novinskih vesti iz onovremenih listova i ~iwenica iz objavqene literature, Petrovi} je dao zna~ajan doprinos
nu`noj potrebi da se stav o srpsko-ruskoj saradwi do kraja o~isti od naslage zlih namera. Tako|e, pomenuo je i stavove Goro-
RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876
stasa iz Jasne Poqane prema Srbima i wihovom oslobodila~kom naporu, koje je ovaj izneo u romanu Ana Karewina i kojima je
pokazao da je postojala jedna Rusija sasvim druk~ija od one o kojoj
govori F. M. Dostojevski. Na taj na~in ispravqeno je mi{qewe
o bezrezervnoj podr{ci Srbiji i pokazano da je u ruskom dru{tvu postojao sukob oko slavenofilskih ideja.
Ovo je va`no da podvu~emo zbog stavova koje su u svojim zapisima o ovom ratu i dobrovoqcima iz Rusije ostavqali srpski
novinari i generali, a naro~ito istori~ari, me|u wima Vaso
ûbrilovi}, Milorad Ekme~i}, Slobodan Jovanovi}; na sumwive
zakqu~ke ove dvojice posledwih oslawao se i Du{an Beri}.
Posebno }emo ista}i da konstantu ovog Petrovi}evog ogleda iz srpsko-ruske istorije predstavqa kr{ewe ku}nog reda u
srpskoj nauci i kulturi, uspostavqenog 1948. godine. Naime, u godinama antiruske i antislovenske pomame ideolo{ki zakriqene
antisovjetizmom, deo tada{we srpske politi~ke elite, u sprezi
s jugoslovenskom, pokazao je simptome antislovenskog rasizma, a nesumwivo je da takvi simptomi traju i posle obnove Rusije.
Ovaj Petrovi}ev rad pokazuje da su savremeni poku{aji, posle
obnove Rusije, da se rusko-srpski odnosi u pro{losti prikaù
kao nekorektni sa ruske strane, krajwe problemati~ni. Stoga, u
vreme netrpeqivosti prema dobrim srpsko-ruskim odnosima u
pro{losti, ovaj ogled dolazi u pravo vreme i zasluùje pa`wu i
~itala~ke i stru~ne publike. On zapravo razbija dezinformacije i o pro{losti i o savremenosti, a to i jeste najva`nija wegova
poruka.
Jovan Pejin, arhivski savetnik
U Beogradu,
22. januar 2010.
DOBROVOQCI IZ RUSIJE
U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876
Pobuda. Oni koji su iz jedne kwige u~ili (Timeo hominem unius libris, Bojim se ~oveka koji iz jedne kwige u~i) i oni koji su samo
kod jednog u~iteqa na jednom ~asu bili, ne propu{taju priliku
da ponove kako Rusija nikada nije pomogla Srbiji. Me|u takvim
ponavqa~ima nalaze se i oni kojima se, primera radi, dalo da pro~itaju ili bar da im bude prepri~an zapis francuskog politi~ara i istori~ara Tjera (Adolf Luj Tjer, 1797-1877), od 1834. godine
~lana Francuske akademije, o navodnim pregovorima izme|u Napoleona I Bonaparte (1769-1798-1815-1821) i ruskog cara Aleksandra I Romanova (1777-1801-1825) o podeli turskog carstva. Naime,
u noti koju je ruska vlada februara 1808. godine poslala Napoleonu, sadràna su i dva plana za podelu Turske: prvi, prelazne
prirode, po kome bi Turci zadràli Carigrad i Rumeliju (takozvanu Tursku Trakiju u dana{woj Bugarskoj), i drugi, kao trajno
re{ewe, po kome bi Turke vaqalo proterati u Aziju.
Prvi predlog sadràvao je u sebi ideju da se Srbija organizuje kao nezavisno kraqevstvo, pod kakvim austrijskim erchercogom (nadvojvodom), dok je drugi predlog bio ne{to ma{tovitiji: U slu~aju op{irnije podele, Car Aleksandar bi promenio
svoje gorwe mi{qewe o sudbi Srbije; èle}i da Austrijski dom
(habzbur{ka kruna, odnosno Habzbur{ko carstvo - IP) dobije
po{ten i koristan deo, on bi èleo da Srbija u|e u sastav mase
austrijskih dràva i da joj se doda jo{ i Ma}edonija, sem one
partije, koju bi Francuska mogla potraìti za utvr|ewe svoje
Arbana{ke granice, i sa kojom bi Francuska dobila Solun; austrijska granica i{la bi od Skopqa na Orfano (zaliv na isto~noj obali poluostrva Halkidik - IP), i u~inila bi da sila
austrijskog doma iza|e na more. Hrvatska bi mogla pripadati
Francuskoj ili Austriji, kako bude hteo Napoleon (25, sveska 70,
kwiga 18, 319-320).
Bi}e da su i jedan i drugi ruski predlog bili u Parizu pre}utani, ali je izvesno da se Rusija, kad se ve} moglo naslutiti da
}e se Napoleon okrenuti protiv we, sloìla s austrijskim stavom da bi najboqe bilo kad bi Srbija opet potpala pod Portu.
Zapravo, Austrijancima (tada u strahu od Napoleona) nije bilo
do upu{tawa u neizvesnost teritorijalnog {irewa k jugu i jugoistoku, a Rusi su o~ekivali da bi, u sasvim izglednom sukobu s
Napoleonom, Austrija mogla stati na wenu stranu. Takvo o~eki-
12
Ilija Petrovi}
vawe bilo je zaludno, te je car Aleksandar, ne{to kasnije, 11.

februara 1811, ponudio Austriji da za budu}i vojni savez protiv
Napoleona uzme Moldaviju, deo Vla{ke i celu Srbiju. Po{to je
i ova ponuda ostala bez odjeka, Rusija je ponudila mir Turskoj.
Taj predlog bio je za Tursku prihvatqiv, ali samo uz uslov da Srbija opet postane beogradski pa{aluk, a Srbi da se vrate u rajinski poloàj. Pred opasno{}u od Napoleona, Rusija se nije
ustezala da na to pristane. Ona je odmah poslala naro~itog izaslanika grofa Iveli}a u Srbiju, koji je na srpskoj skup{tini,
drànoj u Manastiru Vra}ev{nici, u jesen 1812, zahtevao da se
svaki stare{ina narodni zakune na slepu pokornost, te da pristaju na onakav mir, kako Rusija i Turska ugovore, da }e pristati
da budu pod Turcima kao {to su i pre ustanka bili (25, sveska 71,
kwiga 18, 423-424).
Sami za sebe, ovi primeri mogli bi se protuma~iti kao ruska nezainteresovanost za srpsku sudbinu, ali se autor navedenih citata ne dose}a da ih dovede u vezu sa svojim zapisom iz iste
kwige da je Kara|or|e, vo`d srpskog ustanka, za devet godina svoje vlade, devet puta nudio Srbiju Austriji za provinciju, od toga tri puta pre one ruske ponude Napoleonu: 25. maja 1804, 6. juna
1805. i 6. februara 1806. godine (25, sveska 71, kwiga 18, 430). Ili: ako
su ve} Srbi bili voqni sa se podrede austrijskoj kruni, zbog ~ega
bi druk~ije od wih mislili Rusi.
U na{em vremenu, obeleènom dostignu}ima demokratske revolucije od 5. oktobra 2000, svaki poku{aj (makar koliko on bio
stidqiv i, u krajwoj liniji, beziz gledan) da se uspostave kakvi-takvi politi~ki, privredni ili neki drugi odnosi s Rusijom, iz
dela srpske javnosti u~ene iz jedne kwige pre~esto se ~uje da Rusija nikada nije pomogla Srbiji. Takvim pri~ama, nastalim u demokratskim i mondijalisti~kim krugovima (direktnim naslednicima brozovskih internacionalista) neke druge Srbije, one koja
nastoji da za ra ~un svojih nalogodavaca sa Zapada u korenu sase~e
srpski nacionalni duh i satre srpsko nacionalno bi}e, vaqa se
suprotstaviti primerima koje i zvani~na istorijska nauka u Srba rado pre}utkuje. (Kao da se ni{ta nije promenilo od vremena u
kome je Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski zapisao da postoje dve
Srbije - Srbija vi{ih slojeva, plahovita i neiskusna, Srbija koja
jo{ nije ìvela i delovala, ali koja zato strasno sawa o budu}nosti i ve} ima partije i intrige koje nekada dobijaju takve razmere - {to je opet, posledica wihovog plahovitog neiskustva - da
se ni{ta sli~no ne moè sresti ni kod jedne nacije koja dugo postoji, kod onih mnogo ve}ih i samostalnijih nego {to je Srbija.
Ali pored ove Srbije vi{ih slojeva, koja tako hita da ìvi poli-
13
ti~kim ìvotom, postoji narodna Srbija koja samo Ruse smatra

za svoje spasioce i bra}u, a ruskog cara za svoje sunce, koja voli Ruse i veruje im - 8, 18. - Nema ruskog cara, ali ima Rusije i Rusa).
Srpsko-turski rat iz 1876. godine najlep{e svedo~i da otpor
demokratsko-mondijalisti~ke (u su{tini: internacionalisti~ke)
elite u Srbiji bliski(ji)m odnosima s Rusijom ima sva antisrpska obele`ja, delom i zbog neshva tawa onda{wih politi~kih i
vojnih prilika: Srbija je u taj rat u{la nespremna i bez kvalitetnog naoruàwa, srpska narodna i staja}a vojska imale su premalo komandnog kadra i nimalo iskustva za pozicioni rat, a te su
nedostatke, u najve}oj meri, otklawali ruski oficiri i vojnici
iz dobrovoqa~kog sastava. Trupe su skoro bez oficira. Na sedam
dobrovoqa~kih bataqona, bila su posle borbe na Stara~i (na drinskom frontu) ~etiri oficira, kod {aba~ke brigade na pet bataqona tri oficira a novoobrazovane baterije nisu imale oficira; wima su komandovali podoficiri i dobrovoqci... Pu{ke
kamerbihzen, kojima su dobrovoqci naoruàni, u prevelikom su
broju pokvarene; posle svake borbe 500-800 pu{aka mora se opravqati (6, 591). A prema svedo~ewu dr Hemfrija Sendvita, engleskog
lekara i srpskog dobrotvora, na Zaje~aru, polovinom jula, (kad
ono srpska vojska r|avo pro|e) u borbi je bilo 18 bataqona a svega 39 oficira, ra~unaju}i tu i pukovnika Milojka Le{janina
(1830-1896) s wegovim {tabom. Po pravilu i potrebi, vaqalo ih
je biti 500. Tako isto i 1. avgusta, na Aleksincu, bilo je 3 bataqona s jednim oficirom (1, broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876).
Sve u svemu, ~etvoromese~ne srpske vojne operacije u ratu
1876. godine, obeleène retkim lokalnim srpskim pobedama, ~estim posrtawem srpske vojske, povremenim wenim uzmicawem pred
protivnikom i lepim izgledima za potpun poraz, povoqno su
okon~ane zahvaquju}i ruskom ultimatumu Turskoj da zaustavi svoju vojnu silu i potpi{e primirje (8, 13). I ne samo to. Na Berlinskom kongresu 1878. godine, sazvanom posle jo{ jednog srpsko-turskog, ali i rusko-turskog rata (koji je za srpsku sudbinu bio
neuporedivo zna~ajniji), Kneèvina Srbija je, jednako kao i Crna Gora i Rumunija, blagodare}i dobroj voqi evropskih sila,
stekla nezavisnost.
Desilo se, tako, da su Nema~ka, Austrija, Francuska, Engleska, Italija, Rusija i Turska, u~esnice tog Kongresa, 3. jula 1878.
godine potpisale ugovor sa~iwen od 64 ~lana, od kojih se oni od
34. do 42. odnose na Srbiju. ^lanom 34. priznata je nezavisnost Kneèvini Srbiji, dok se ~lan 35. odnosi na slobodu veroispovesti.
Visoke ugovaraju}e strane sloìle su se u slede}im uslovima: U
Srbiji ne}e mo}i nikome smetati razlika u veri i veroispovesti
14
Ilija Petrovi}
kao razlog za iskqu~ewe ili nesposobnost u pogledu uìvawa gra|anskih i politi~kih prava, pripu{tawa u javne slu`be, funkcije
i ~asti ili vr{ewa raznih profesija i obrta na kojem bilo mestu.
Sloboda i vr{ewe obreda svih veroispovesti bi}e osigurano svima pripadnicima Srbije i strancima, i ne moè se postaviti nikakva smetwa ni hijerarhijskoj organizaciji raznih verskih zajednica ni wihovim odnosima prema wihovim verskim poglavicama.
^lan 36. odredio je nove granice Srbije, a ~lan 37. predvideo je da
Srbija moè, do sklapawa novih sporazuma, zadràti dotada{we
trgova~ke odnose sa stranim dràvama, da ne sme pove}avati tranzitne carine, te da se, ukoliko to ne bude dogovoreno posebnim sporazumom izme|u Kneèvine i zainteresovanih sila, imunitet i
privilegije stranih podanika (dràvqana) i konzularna jurisdikcija moraju o~uvati pod zate~enim uslovima. Narednim ~lanom (38) naloèno je Srbiji da za dobijenu teritoriju nasledi
ve} preuzete obaveze Porte prema Austrougarskoj (deo turskog duga srazmerno prihodima sa teritorija koje su joj prikqu~ene, {to
je ve} bila praksa poznata u me|unarodnim odnosima) i, posebno,
prema dru{tvu za eksploataciju èleznica evropske Turske, bilo u pogledu eksploatacije postoje}ih pruga, bilo u obavezi da
dovr{i gradwu onih pruga koje su zapo~ete ili su ve} planirane
za izgradwu; ostavqeno je da se konvencije za ure|ewe odnosnih
pitawa donesu ~im Austrougarska, Porta i Srbija (i Bugarska,
ukoliko se to i we bude ticalo) o tome sklope ugovor. ^lan 39.
predvi|ao je na~in na koji }e muslimani (kao pojedinci), Porta
i vakufi (muslimanske zadu`bine za op{te religiozne i humanitarne svrhe) koristiti svoje posede u Kneèvini; pojedinci su
zadràvali svoja prava i ukoliko se isele iz Srbije, a na koji }e
se na~in prodavati ili koristiti dràvni ili vakufski posedi
uredi}e posebna me{ovita komisija. Sa svoje strane, Porta je, u
skladu sa ~lanom 40. potpisanog ugovora, preuzela obavezu da
prema srpskim podanicima nastawenim u Turskoj postupa u skladu s na~elima me|unarodnog prava (26, 166-167).
Do potpisa ovog ugovora nije se do{lo lako, a Rusi su tokom
pregovora malo dràli stranu Bugarima a malo Srbima. Dok je
vo|ena ù~na rasprava oko jugoisto~nih srpskih granica, Rusi
su traìli da se Trn i Pirot dodele Bugarskoj. Francuzi su se
~udili zbog ~ega Rusi prave toliko pitawe oko Pirota i Trna
kad su preàlili i mnogo teè gubitke, Nemci su se qutito pitali za r mir sveta zavisi od srpskih granica, Austrougarska je
podràvala Srbiju, a Rusima, koji su se dràli teze da su Srbi tamo mawina, nije bilo do odstupawa od prvobitnog stava. Ni{ta
mawe ù~na nije bila ni rasprava o ju`noj srpskoj granici pre-
15
ma Vrawu. Opet su Englezi iz sve snage zapeli da Turcima spasu

Grdelicu, a samim tim i Vrawe. Ali su Rusi sad bili svom snagom
na strani Srba, a potpomagali su ih Austrijanci i Francuzi.
Italijani su podràvali Engleze i Turke, a nema~ki delegat, kao
predsedavaju}i na Kongresu, negoduju}i zbog tolikog zatezawa,
vi~u}i da vi{e ne èli ni da ~uje za ime Grdelica i prete}i da
}e pitawe srpskih granica skinuti sa dnevnog reda, ipak se izjasnio da Vrawe pripadne Srbiji. Da se ne bi gubilo vreme, u oba
sporna slu~aja dogovoreno je da kona~nu odluku o granicama donese vojna komisija; i jedna i druga odluka bile su u srpskom interesu, {to je iskazano teritorijalnim pro{irewem za skoro 200 kvadratnih kilometara (12, 418-419).
Ako je Rusija pre toga, Sanstefanskim mirom s Turskom (marta 1878), dràla stranu Bugarskoj (kao {to se desilo i sa Trnom i
Pirotom), i to je razumqivo: strate{ki ruski interes bio je okrenut Carigradu (i slobodnom prolazu kroz Bosfor i Dardanele),
{to je, samo po sebi, podrazumevalo i bliskije odnose s Bugarima
nego sa Srbima. Pa se tako i moglo desiti da srpski diplomata Milosav Proti} (1828-1890), kad je od pomo}nika ruskog ministra
spoqwih poslova Girsa traìo obja{wewe o ovoj tendenciji ruske politike, ali bez pomiwawa Carigrada, Bosfora i Dardanela, dobije otvoren odgovor da najpre idu interesi ruski, pa onda
bugarski, pa tek posle wih dolaze srpski; a ima prilika u kojima
bugarski interesi stoje na ravnoj nozi s ruskim (22, 146).
Uvod u temu. O dobrovoqcima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine malo je pisano. (Pomiwe se tekst Ruski dobrovoqci u Srbiji 1876 iz 1893. godine, ali on, prema onome {to pi{e u Srpskoj
bibliografiji 1868-1944, ne obra|uje temu ve} samo sadrì izvode
iz {tampanih pisama izvesnih ruskih vojni~kih pisaca). Tek
1930, u sarajevskom Pregledu, objavio je Vaso ûbrilovi} jedan
kra}i osvrt na tu pojavu; on se, zapravo, bavio bosanskim ustankom 1875-1878. godine, dok je gra|u o dobrovoqcima u Srpsko-turskom ratu skupqao usput.
Makar koliko bio usputan, taj ûbrilovi}ev tekst sluìo
je kasnije srpskim istoriopiscima kao po{tapalica za osnovna
tuma~ewa srpskog dobrovoqa{tva. Ali, ~ak i taj tekst bio je ve}im delom posve}en dobrovoqcima u bosanskom ustanku i Bosancima koji su ratovali u Srbiji; neki od ovih drugih, sticajem
raznih strategijskih ili takti~kih okolnosti, tamo su kra}e
vreme boravili na najmirnijem delu tadaweg srpskog fronta,
dok su neki stigli na rati{te kad je primirje ve} bilo sklopqeno, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi.
16
Ilija Petrovi}
Rusi su u tom ûbrilovi}evom prilogu za prou~avawe dobrovoqa~kog pokreta u na{im zemqama pomenuti tek uz nagove{taj
da bi 1877. godine moglo do}i do rusko-turskog rata. Najpre, on
kaè da je velik deo dobrovoqaca iz tek okon~anog srpsko-turskog rata krenuo odmah u Austriju, posredovawem ruskog odbora u Beogradu, a potom i da bi se moglo desiti da u Bosnu, kao pomo} tamo{wim ustanicima, provale i ruski i bugarski dobrovoqci iz Srbije (9, 408-412).
Ne{to vi{e podataka o ruskim dobrovoqcima u srpsko-turskom ratu iz 1876. godine nu di Vojna enciklopedija:
- U odrednici Srpsko-turski rat 1876/77. bi}e nazna~eno da
je pred rat do{lo oko 5.000 dobrovoqaca, najvi{e Srba iz susednih oblasti pod Turskom i iz Vojvodine, zatim Rusa, Bugara, Italijana i dr, da se na komandnim mestima i po {tabovima nalazio
ve}i broj ruskih oficira dobrovoqaca, te da su ruski dobrovoqci posle zakqu~ewa primirja napustili Srbiju, a zadràno
je samo oko 50 oficira (11, 117. i 120).
- Odrednica Dobrovoqci ne{to je informativnija: Kada
je juna 1876. Srbija objavila rat Turskoj, iz Bosne i Hercegovine,
Vojvodine i Makedonije prelaze u Srbiju mnogi dobrovoqci, od
kojih je 14. V 1876. u [apcu formiran i poseban dobrovoqa~ki
korpus. Velik broj dobrovoqaca upu}en je i od Slovenskog komiteta iz Rusije (oko 2.350 qudi, me|u kojima i vi{e oficira, s generalom M. êrwajevim na ~elu). U Kladovu se prikupilo i oko
4.000-5.000 Bugara, a u rejonu Zaje~ara oko 1.000 s namerom da upadnu u Bugarsku i podignu ustanak. Kad je izbio rat, od wih su
formirani dobrovoqa~ki bataqoni, koji su se zajedno sa srpskim jedinicama borili protiv
Turaka. Na Moravskom frontu
operisalo je i nekoliko dobrovoqa~kih jedinica iz drugih krajeva: bataqon iz Vojvodine (oko
2.500 boraca), Crnogorski bataqon pod komandom vojvode Ma{a
Vrbice (pribli`no 600 - IP),
rusko-srpski i rusko-albanski
bataqon (od Srba i Albanaca iz
Metohije i sa Kosova) s ruskim
Mihail Grigorjevi~ êrwajev
komandnim kadrom. Uskoro su od
crnogorskih, srpskih, ruskih i bugarskih dobrovoqa~kih formacija formirane dve dobrovoqa~ke brigade (od po 4 bataqona), a
17
posle odlaska ruskih dobrovoqaca (7. XI 1876) ove jedinice su

reorganizovane, pa je od 1. brigade i kowi~kog puka obrazovana
dobrovoqa~ka divizija (10, 496).
Pada u o~i neslagawe u brojnom stawu prido{lih dobrovoqaca: prva odrednica pi{e o 5.000, dok druga, kad se saberu raspoloìve cifre, predlaè izme|u 11.000 i 11.500 dobrovoqaca.
Uzmu li se u obzir i oni o kojima pi{e ûbrilovi} (po austrijskim izve{tajima, bilo je potkraj juna 1876 u [apcu 6.000, u Bajinoj Ba{ti 800, u Uìcu 2.000), kao i ustanici (samo u nadirawu
srpske vojske prema Leskovcu bilo ih je preko 6.000), onda se broj
dobrovoqaca na srpskoj strani pewe iznad 26.000! Novosadski
Srbski narod pi{e da se dobrovoqci u Bosni i Staroj Srbiji
javqaju tisu}ama. Ne samo da su obilato popuweni dosadawi gubici srbski, no je vojska na{a znamenito umnoèna, jer kaù, da
se moè uzeti, da je do sada 20.000 dobrovoqaca oruàno (2, broj
49 od 14/26. jula 1876). Ne{to kasnije, Ruski invalid pi{e, a to prenosi novosadska Zastava, da u srpsku vojsku spadaju jo{ i dobrovoqci koji rade u svezi sa srpskim korovima, broj wihov iznosi
20-25.000 (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).
Podrazumeva se da ni te cifre nisu kona~ne, po{to su dobrovoqci pristizali s raznih strana i kasnije, uglavnom iz Rusije, a
ustanici, koji se tako|e smatraju dobrovoqcima ali im broj (kao
i u drugim ratovima) uvek ostaje nepoznat, prikqu~ivali su se
srpskoj vojsci i tokom ratnih operacija na svim srpskim frontovima: timo~kom, moravskom, javorskom i drinskom.
Austrijsku cifru od 6.000 dobrovoqaca u [apcu, u Drinskoj
vojsci, dovodi u sumwu novosadska Zastava, ve{}u da se tamo nalazi oko 5.050 ratnika, svrstanih u sedam dobrovoqa~kih bataqona, koje Bosanaca, koje Srba iz Austrougarske, me|u wima i
nekoliko Francuza, Talijana, Poqaka, êha, Nemaca, pa i po neki Maxar (1, broj 114 od 30. jula/11. avgusta 1876). Jovan Risti} pi{e da
je iz Bosne bio boqi odziv; otuda su prelazili dobrovoqci u
Srbiju i i{li pod zastavu Srbije; nu ofenziva nije mogla napredovati (22, 125).
Brojem ruskih dobrovoqaca bavilo se vi{e doma}ih istoriografa, a êdomir Popov zaokruìo ih je na 2.500, me|u wima
i oko 700 oficira (12, 383-384). I jedna i druga cifra razlikuju se
od onih koje je 1896. godine dao Jovan Risti} u svojoj Diplomatskoj istoriji Srbije: Znamo ve}, da je iz Rusije do{lo do 3000 dobrovoqaca, da proliju svoju krv za stvar hri{}ansku i slovensku.
Me|u wima je bilo oko 600 oficira iz dobrih i najboqih ku}a
ruskih, a bilo je i mawe odabranih boraca (22, 156); bi}e da su ovi
mawe odabrani borci imali za ciq da opravdaju neka i ranija i
18
Ilija Petrovi}
poznija pisawa o ruskim dobrovoqcima, nalik Tolstojevom otkri}u da su to bili ili izgubqeni qudi i pijanice ili prosto
glupaci (8, 174).
Ovome radu nije ni ciq da traga za kona~nom cifrom, budu}i da }e se on baviti iskqu~ivo dobrovoqcima koji su na srpska
rati{ta prispeli iz Rusije; o dobrovoqcima sa drugih strana govori}e se tek u naznakama, da ih je bilo, da li pomiwawem imena na
koja se nai{lo u novinskim tekstovima ili retkim svedo~anstvima onih koji su svoje uspomene preto~ili u kwigu, da li crticama
o wihovom dolasku u Srbiju i mawe ili vi{e {turim opisima wihovog delovawa; o ustanicima ni toliko.
Samo uzgredno ovde }e biti zapisano da su maja 1876, dok je
trajao ustanak u Bugarskoj, ustani~kim ~etama komandovali delom Bugari koji su ranije sluìli u srpskoj, rumunskoj ili ruskoj vojsci, delom stare hajdu~ke vojvode iz ustanaka 1861, 1862,
1867. i 1868. godine, a delom Crnogorci. Ovi posledwi do|o{e
iz Carigrada, Trebizonda, Bruse i t. d. gde u mirno doba uvek nekoliko hiqada Crnogoraca kao radinici ìve; u sadawe uskome{ano doba, kada turski puk po~e napadati na hri{}ane, pohita{e
oni ku}i i upotrebi{e priliku u Bugarskoj, da svoju osvedo~enu
ve{tinu pokaù (1, broj 72 od 12/24. maja 1876). Bave}i se tim bugarskim
ustankom, tako|e uzgredno, Du{an Beri} kaè da se broj Crnogoraca na koje se ra~unalo u ovom neozbiqnom poduhvatu (tako! IP) procewivao na oko 2000, te da su Srbi izveli pogre{nu ra~unicu da }e se wihovom sloènom vojnom pokretu prikqu~iti
Bugari. Umesto toga, neko je morao da to sre|uje a ne da umesto toga {iri iluzije o skorom osvajawu Carigrada sa ono vojske Crnogoraca {to je ostalo, to jest sa grupicom lica iz Crne Gore, privremeno ili stalno nastawenih u turskoj prestonici... (19, 292).
Dobrovoqci pod oru`jem

Sa dobrovoqcima ili bez wih. Srbija i Crna Gora jesu krajem juna 1876. godine objavile rat Turskoj ali, kako je re~eno na
po~etku, za wega nisu bile sasvim spremne. Vidqivo je to i iz pisawa austrijskih novina Doj~e cajtung, ~iji je prili~no podroban i krajwe blagonaklon osvrt na ubojnu snagu ovih dveju srpskih
kneèvina prenela novosadska Zastava:
Srbija ima staja}u vojsku, organizovanu tako da narodnoj vojsci moè posluìti kao obrazac vojnog ustrojstva.
Staja}a vojska Srbije ima u svom sastavu mali |eneralni {tab od 14
oficira, dva bataqona pe{adije sa 1.600 momaka, dva eskadrona od po 250
momaka i kowa, po ~etiri poqske i brdske baterije s ukupno 48 topova i
550 momaka, jedan inèwerski bataqon, dve zanatlijske kompanije sa
100 momaka i pet àndarmerijskih kompanija sa 400 momaka. Svega, dakle, 3.414 momaka svrstanih u tri bataqona, dva eskadrona i osam baterija sa 48 topova i 650 momaka u policijskom koru.
Narodna vojska deli se u dve klase: u prvu spadaju momci od 20. do 33.
godine, a u drugu svi sposobni mu{karci preko 33 do 50 godina. Zemqa,
na prostoru od 1.676 kvadratnih miqa s 1,325.437 stanovnika, deli se na
18 okru`ja. Svako okru`je daje jednu pe{a~ku regimentu od 4 do 6 bataqona, dva eskadrona, jedno pionirsko odeqewe i tri do ~etiri baterije U
prvom se redu (na po~etku ratnih operacija) diù 80 bataqona sa 44.000
pe{aka, 33 eskadrona sa 4.000 kowa, 35 poqskih i osam brdskih baterija
sa 260 topova i 5.000 momaka, te 22 pionirske kompanije sa 3.200 momaka
i 14.000 momaka za tren (komoru - IP).
Prva je klasa podeqena u deset pe{adijskih brigada. Po drugi put
se kre}e tako re}i domobranstvo Srbije, i to u osam pe{adijskih brigada sa 40.000 momaka , 13 eskadrona i 18 baterija svaka po {est topova. Cela se vojska deli na pet vojnih korova.
Crna Gora (81 kvadratnu miqu, 130.000 stanovnika) deli se na pravu
Crnu Goru i Brda, podeqene u osam nahija, s ukupno 38 plemena, koja su
osnova crnogorskoj vojnoj organizaciji. Nahijama upravqaju serdari kao
administrativna i vojvode kao vojni~ka vlast, dok plemenima upravqaju
kapetani, kojih ima ~etrdeset. Po novoj organizaciji, svaki Crnogorac
od 25. do 50. godine potpada pod vojni~ku slu`bu. Za mobilisawe popisano je 25.000 momaka, a jo{ 9.750 mogu se izvan zemqe upotrebiti.
U mirno doba, staja}u vojsku ~ine telesna garda od 450 qudi, iz prvih (uglednijih - IP) porodica, me|u wima 100 jaha~a, i 800 qudi àndarma. U ratno vreme sastavqa mom~adija trideset bataqona po osam do
dvanaest kompanija, prema broju plemena. Kompanija ima po jednog oficira i barjaktara, deset podoficira i sto momaka. Gardijskih bataqona, broj~ano slabijih, ima pet, a vojska raspolaè sa sedam baterija po
~etiri topa i sa po jednim inèwerskim i pionirskim odeqewem. Tri
do ~etiri bataqona spajaju se u diviziju, kojom komanduje vojvoda, a dve
do tri divizije sa~iwavaju crnogorski vojni~ki kor.
20
Ilija Petrovi}
Crnogorska vojska snabdevena je sa oko 215.000 pu{aka triju sistema. Iako se barut pravi u zemqi, za pu{ke je na strani nabavqeno devet
miliona fi{eka; nabavqeno je jo{ i 6.000 revolvera tipa gaser.
Srbi i Crnogorci pripadaju najva`nijem narodu sna`nog stanovni{tva na Balkanskom poluotoku, jer imaju samo dva do dva i po procenta
koji su za ratnu slu`bu nesposobni. Od malena su navikli na {trapace,
vi~ni su oru`ju, hrabri, dura{ni, istrajni, te }e biti opasni neprijateqi Turcima, utoliko opasniji, {to }e se skoro kao u ro|enoj svojoj zemqi boriti, koju ta~no poznaju, kao i na~in vojevawa, kako se treba, i {to
}e se boriti za oslobo|ewe svoje otaxbine od turskog jarma.
Srbija daje u prvom redu 65.000, Crna Gora 10.000 vojnika. Pruè li
jedni drugima ruku, to je dovoqno, da satru i iz zemqe isteraju 40.000 Turaka, {to se nalaze koje u pobuwenim provincijama, koje oko Ni{a, i koje
je bolest i svakojaka oskudica desetkovala (1, broj 40 od 11/23. marta 1876).
Austrijsku ocenu o hrabrosti, izdr`qivosti, istrajnosti i

spremnosti na `rtvu u borbi za oslobo|ewe potvr|uje i pismo jednog srpskog vi{eg oficira svojoj èni, najverovatnije kao odgovor
na weno prekliwawe da ne ide na front ve} da se, dok traje rat,
zadrì negde u zavetrini:
Mi ìvimo u ozbiqnom vremenu. Sva je narodna vojska u Srbiji pod
oru`jem. Turci su na granici na{oj iskupqeni, koje u Ni{u, koje u Vidinu, a koje u Novom Pazaru, oko 40.000 turske vojske, protiv Srbije. 150.000
srpskih bajoneta spremaju se na wih. Regularna vojska oti{la je iz Beograda na granicu u Aleksinac i Zaje~ar. Na Drini iskupi}e se protiv
Bosne 30.000 qudi. Oroz je odapet; da se rat objavi, pa listom napred!
Srbija nikad ne be{e tako spremna, tako slo`na, i tako odu{evqena. Sad je kucnuo ~asak da stresemo lance, ili da svi juna~ki izginemo. U
ovom ozbiqnom vremenu, svaki koji srpsko ime nosi mora prineti sve
svoje snage, umne, materijalne i fizi~ke, na `rtvenik svoje bedne domovine. Samo tako mo}i }e i od nas {to biti. Od mene, na koga je dràva
Srbija toliko potro{ila, bilo bi stidno i sramno da se u ovim, za Srbadiju, ozbiqnim trenucima, natrag povu~em, bilo iz kakvih mu drago uzroka. Ja qubim tebe, qubim moju milu decu, ali qubim i moju milu ~ast,
moje srpsko ime, i pre }u poginuti, nego da me nestane iz redova srpske
vojske, spremne da osveti Kosovo, da brani svoju domovinu i da izbavi svoju jadnu, jednokrvnu bra}u, iz okova poganih varvara. Ne! ni tada rada ne
bi bila, da ima{ muà kukavicu, koji opasnost izbegava, a koga bi posle
svaki po{ten Srbin prezirao. Ne zahtevaj, dakle, da se preselim odavde,
ja to ne mogu ~initi, jer nevera nikad bio nisam. Time bih pokazao da sam
kukavica, a to nigda ne}u biti. Ako pobedimo, i ostanem u ìvotu, bi}e
slave, bi}e dike; ako me kleto |ule zgodi, bi}e za tebe i za moju milu decu najve}a uteha, {to }ete mo}i svakom slobodno u o~i pogledati, jer }e
svaki re}i: ovo je èna i ovo su deca onoga {to je hrabro poginuo, bore}i se za slobodu svoga naroda!
Pitaj mi starog oca, pitaj ga, da li bi mogao druk~ije delati, da je
na mom mestu?!
21
Iz Bosne pisa}u ti. Stegni srce, budu spremna na sva{ta, pokaì se

da si Srpkiwa. Treba da razume{, da je lep{e: slavno poginuti, lepo ime
deci ostaviti, nego kao sraman kukavica ìvot boraviti. [to Bog dade
i sre}a juna~ka, vaqda }e i nama zora zazoriti, posle tolikih beda i nevoqa. A sad mi ostaj zdravo (1, broj 117 od 21. septembra/3. oktobra 1875).
Podatak o 150.000 srpskih bajoneta iz ovog pisma znatno se

razlikuje od 65.000 vojnika koje pomiwe austrijski izvor, a ne{to mawe odstupa od 124.000 mobilisanih (me|u kojima se, vaqda,
nalaze i 4.000 vojnika iz staja}e vojske) i 5.000 dobrovoqaca sa
strane (11, 117). îni se da pisawe ruskog Golosa da u Srbiji ima
svega 125.000 vojske, od kojih 70.000 moè da uzme oru`je (1, broj 54
od 9/21. aprila 1876), izravnava podatke austrijske obave{tajne slu`be i ra~unicu Vojne enciklopedije, tako da se cifra onog srpskog
vi{eg oficira moè uzeti malo kao epski pre}erizam a malo kao
potreba, zarad samoohrabrewa, da se jedna }o{kasta pojava u statisti~koj masi zaokruì.
Bilo kako bilo, na Vidovdan 1876. godine (15/27. juna),
kwaz Nikola Petrovi} (1841-1921) pozvao je narod crnogorski u rat protiv Turske, poru~uju}i da je prije bila nesloga, a sad je sloga, te da Murat dobi carstvo na{e, Muratu ga vaqa i oteti (1, broj 94
od 25. juna/7. jula 1876). Tri dana
ka snije, iz vojnog logora na
Deligradu, kwaz srpski Milan
M. Obrenovi} (1854-1901) dao
je proklamaciju mome dragom
narodu, ~ije zakqu~ne poruke
Knez Milan Obrenovi}
glase:
Bra}o! Pun pouzdawa u va{e rodoqubqe i va{e vojni~ke
vrline, Ja }u s vama i pred vama, a s nama }e na{a hrabra bra}a Crnogorci, pod svojim vite{kim vo|om Mojim bratom kwazom Nikolom, s nama }e na{i divni junaci Hercegovci i na{i mnogoisku{eni pa}enici Bosanski. Na{a vredna bra}a Bugari ~ekaju na
nas, a od slobodoumqa ponositih Grka moèmo o~ekivati, da ne}e
iza nas dugo zaostati ti slavni potomci Temistokla (528-462
pre Hrista) i Bo~arisa (Markosa, 1790-1823).
Po|imo dakle napred, moji di~ni junaci, u ime Svemogu}ega
Boga, svima narodima pravednoga oca, po|imo u ime pravde, slobode i prosvete! (1, broj 91 od 20. juna/2. jula 1876).
22
Ilija Petrovi}
U me|uvremenu, 17/29. juna, prema pisawu novosadskog Srbskog naroda, srpski izaslanik u Turskoj predao je turskoj vladi
za htev Ili Staru Srbiju i Bosnu pod hara~ Srbiji, a Hercegovinu Crnoj Gori - ili srpske vojske prelaze turske granice (2,
broj 44 od 23. juna/5. jula 1876).
Be~ki Tagblat od 1. jula (po novom ra~unawu) proklamaciju
kwaza Milana propratio je ve{}u iz neidentifikovanog izvora
da se s velikom sigurnosti misli, da }e za ~etrnaest dana ustanak
op{ti biti u Bugarskoj, Trakiji i Makedoniji (vaqda kao odgovor
na ulazak Kneèvine Srbije u rat - IP). Za 100.000 usta{a spremqeno je oru`je. Vojska êrwajeva nosi ga sobom... U Rusiji je javno mwewe sasvim na strani balkanskih Slovena. Iz Rusije }e po
svoj prilici do}i ogromne potpore u novcu i qudima (1, broj 93 od
23. juna/3. jula 1876).
Malo je verovatno da se ta vest naslawala na beogradske izvore i pisawe zemunskog Grani~ara da je ~uveni general êrwajev... postav{i generalom srpskim, poloìo ovih dana zakletvu.
On sluì u vojsci srpskoj besplatno. Stupiv{i u slu`bu srpsku
stavio je srpskoj dràvi na raspoloèwe 100.000 dukata. Kaù da
je vrlo bogat, no ipak dar ovaj je tako ogroman da zasluùje duboko priznawe Srbije (1, broj 75 od 18/30. maja 1876). Tako|e, bilo je u opticaju i saop{tewe da }e ruski general Fadjejev sti}i u Srbiju
polovinom jula, da }e se êrwajevu i wemu postepeno prikqu~ivati 20.000 dobrovoqaca iz Rusije (2, broj 43 od 19. juna/1. jula 1876), da
ih je u Deligrad ve} do{lo 3.000 (1, broj 93 od 23. juna/3. jula 1876), da je
u Vaqevu, prema vesti od 17/29. juna, u vreme kad je vaqevska brigada krenula prema Kru{evcu, svojevoqaca bilo oko 700-800, me|u wima i gra|ana koji ostavqaju svoje imawe i upisali su se u
svojevoqce, da se 2/16. jula uz pesmu i popevku uvezla na brod
Deligrad druga klasa brigade beogradske sa mnogim dobrovoqcima, uglavnom |acima iz srpskih krajeva severno od Save i Dunava (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), da se s vi{e strana ~uje kako me|u
vojsku na granicu svaki dan dolaze novi i novi dobrovoqci u Srbiju (1, broj 92 od 22. juna/4. jula 1876)...
Te vesti, ali bez i najmaweg nagove{taja da je iz Rusije ijedan dobrovoqac do tada oti{ao u Srbiju, bile su propra}ene i
porukom Slovenskog odbora iz Moskve generalu êrwajevu, koji
}e tek 27. jula/8. avgusta biti postavqen za glavnog komandanta
sjediwene Timo~ke i Moravske vojske:
Zlatokrovna Moskva... {aqe tebi i tvojim vojnicima, na{oj bra}i,
{to slobodu qube, najsrda~nije pozdravqe... Neka se nepobedivi pravoslavni krst zablista nad mra~nim vrhovima svete Sofije (u Carigradu
23
- IP). Neka pred svetlosti mu i{~ezne mrski polumesec kao {to i{~ezava vosak pred plamenom ogwa ovog svetog rata, koji mora idejama i na~elima na{eg Spasiteqa pobedu a na{im du{manima smrt i sramotu doneti. Tvoja pobeda i na{a je pobeda! Ova re~ca nalazi u prsima svakog od
nas odu{evqena odziva. Mi }emo ti sva~im na ruku i}i: novcem i oru`jem. Milioni slovenskih srdaca ne}e ti oskudevati. Sve }emo pokrenuti, {to je dostojno slovenske ideje.
A ostavi li promenqiva ubojna sre}a tvoj strategi~ki dar i juna~ke borce na Balkanu, budi uveren, da }emo mi, da }e tada na{a narodna
Rusija ono ~initi, {to nam na{a ~ast zahteva, i {to nam nalaè na{ narodni i verozakonski ose}aj. Nad razvalinama sela i varo{i, nad le{inama na{ih du{mana pruì}emo mi iz oba dela sveta gvozdenu ruku Rusije tebi i na{oj bra}i.
Rekli bismo, da nas na{i du{mani jo{ slabo poznaju i da nas dràve, koje su prema nama prijateqski raspoloène i zahvalnost nam duguju,
ne}e izneveriti, te }emo mo}i oìvotvoriti na{u ide ju, kojoj i Bog
pomaè.
Ali neka nas svi ostave, neka pristanu uz na{e du{mane i oni, koje
smo mi kao prijateqe pazili: onda nam ne ostaje ni{ta drugo, nego da se
latimo ma~a svi, od sne`nih poqana sibirskih do obala Crnog mora,
palmom oki}enih, od u{}a Amura do vode Vi{wice, i samo nad le{evima stotine miliona Rusa mo}i }e du{mani u lance okivati Balkan,
koji danas zve~i od jeke oru`ja.
@ivila slovenska ideja! @ivio car! @ivila narodna Rusija! (1,
broj 98 od 2/14. jula 1876).
Vesti o dobrovoqcima. Ve} od polovine jula 1876. godine novosadska Zastava redovno izve{tava svoje ~itaoce o zbivawima
na srpskom rati{tu, a vrlo se ~esto sre}u i kra}e vesti o dolasku
dobrovoqaca s raznih strana. Beo gradske Srpske novine u tom su
pogledu vrlo {krte i mnoge doga|aje pre}utkuju, tako da se Zastava najvi{e oslawa na izve{taje svog dopisnika iz Beograda i pisawe ruskih novina, dok tekstove austrijskih, ugarskih ili nekih
drugih glasila sa strane preuzima mnogo re|e. (U nekoliko navrata preuzimane su i vesti iz zemunskog Grani~ara, ali je taj
list ubrzo bio zabrawen. Zbog toga, neke su vesti stizale u Novi
Sad sa zaka{wewem, a podrazumeva se da mnogi doga|aji nisu ni
stigli na red da bu du zabeleèni).
Jedan od prvih izve{taja o sukobu s Turcima mogao bi biti
onaj koji je dopisnik be~kog Tagblata poslao 5. jula (23. juna po
starom) sa Cetiwa, u kome se kaè da su Turci naoruàli Ku~e,
nadaju}i se da }e oni, kao `rtve stravi~ne crnogorske pohare iz
1856. godine, vojevati protiv Crnogoraca. No, Ku~i se prikqu~e
jednom crnogorskom bataqonu, pobiju Turke, odbiju ih do Podgorice i zaplene 500 pu{aka. Ku~i su, javqaju austrijske novine,
lako mogli napasti Podgoricu i uzeti je, ali su se zaustavili, po-
24
Ilija Petrovi}
{to jo{ nisu znali da je rat Turskoj bio objavqen nekoliko dana
ranije (1, broj 95 od 27. juna/9. jula 1876).
Dan-dva kasnije, srpska vojska pre{la je Drinu i u{la u Semberiju. Iz [apca je 1/13. jula javqeno da Bijeqina jo{ nije zauzeta, ali su je na{i svojevoqci pro{li jedared svu unakrst... \oka
Vlajkovi} udara{e s tri bataqona s leve strane, a Paja Putnik
opet s tri bataqona svojevoqaca s desne strane (1, broj 102 od 9/21.
jula 1876). Otud je javqeno da su se u borbi najboqe odlikovali svojevoqci, koji su najè{}e bili napadnuti... Kolika je hrabrost i
ravnodu{nost kod na{ih svojevoqaca, dokaza}e ova dva primera.
Jedan koji je bio rawen i sav krvav, leào je sasvim bezbri`no na
travi, uzeo svoju ~uturu sa rakijom i sasvim spokojno pijuckao i
pu{io svoju cigaru kao da leì na krevetu; jedan ga zapita: Zar
se ne boji{ da ti ne iste~e krv, na {to on odgovori: Neka je,
sta}e i sama Drugi jedan, koji je u juri{u ubio jednog Tur~ina,
svla~io je sasvim spokojno oru`je sa wega, skinuo mu fes sa glave, metnuo na svoju i uzeo ogledalo da vidi kako mu stoji, ne haju}i ni{ta za ki{u od olova i okolo wega.
Svakim danom opaà se ve}a hrabrost kod na{e vojske... osobito kod svojevoqaca. Oni se malo po malo oruàju turskim ostragu{ama (pu{kama koje se pune odostrag, otetim od turskih vojnika - IP); uop{te za nekoliko bojeva ima}e ih skoro svi (1,
broj 106 od 16/28. jula 1876).
Nekako istovremeno, 5/13. jula, srpska vojska zauzela je svu
topli~ku dolinu ispod Kopaonika, posle ~ega je deset sela stupilo u dobrovoqce (1, broj 102 od 9/21. jula 1876).
Svojevoqci pristiù. U me|uvremenu, ali i narednih nedeqa, u srpskim krajevima severno od Save i Dunava moglo se re dovno ~itati da u Srbiju, u mawim ili ve}im grupama, ili pojedina~no, sa strane dolaze dobrovoqci za srpsku vojsku, naj~e{}e zvani
svojevoqci, a ponekad, kad su Rusi u pitawu, i gosti. Na primer:
Jedna vest zemunskog Grani~ara od 29. juna/11. jula kazuje da je
pro{le nedeqe nekoliko pruskih oficira primqeno u srpsku
vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876); tih dana primqen je, sa ~inom poru~nika, i Pavle Juri{i} [turm (1848-1922), Luì~ki Srbin,
{kolovani pruski oficir, s iskustvom u Francusko-pruskom ratu 1870/1871, potowi srpski i jugoslovenski |eneral; iz Magdeburga je stigao jedan mlad Nemac, Teodat [mit, da se sa Srbima
bori protiv Turaka, wegov otac brzojavno je zatraìo od nema~kog poslanstva u Beogradu da ga povrate, ali je momak odbio
saradwu i oti{ao da se bori kao dobrovoqac (1, broj 103 od 11/23.
jula 1876); jedan francuski kapetan, koji se u Beogradu kao dobro-
25
voqac na raspoloèwe sta vio, upitan sa kakvim ~inom èli u

vojsku stupiti, odgovorio je, ne traì nikakav ~in, no èli kao
prost vojnik stupiti, i ako se na bojnom poqu pokaè, neka ga tamo po zasluzi nagrade (1, broj 106 od 16/28. jula 1876); iz be~ke Prese
preuzeta je vest da je deset italijanskih dobrovoqaca oti{lo u
srpsku vojsku na Drini (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); pre|e amerikanski (u nekim vestima predstavqen kao Englez), sada srpski
pukovnik Mak Iver, sastavqa ovde kowi~ku legiju od stranaca
(1, broj 113 od 28. jula/9. avgusta 1876) i, kako je to javqeno 7/19. avgusta,
pukovnik Henri Ronald Daglas Mak Iver (1841-1907), ro|en u
Americi, poreklom iz [kotske (vojni~ku karijeru zapo~eo u engleskoj vojsci tokom indijske pobune 1857. godine, a potom ratovao na raznim drugim stranama - pod ~etrnaest zastava -, izme|u
ostalog kao dobrovoqac kod Garibaldija, u ameri~kom Gra|anskom ratu - na strani Ju`waka, zbog uspomene na svoje detiwstvo
u Virxiniji -, u Meksiku, gde je stekao titulu grof meksi~kog
carstva, u brazilskoj pa argentinskoj vojsci, u francuskoj armiji protiv Pruske, uz hercegova~ke ustanike, na Kritu, u Egiptu, u
[paniji, na Kubi, u gr~kom ustanku u Tesaliji protiv Turske, u
Srbiji...), koji ovde u Beogradu o svom tro{ku organizuje svojevoqa~ku kowani~ku legiju, iskupio je svoje qude i pro~itao im
svoja vojni~ka pravila. Kad se ~itawe svr{ilo, pukovnik im, pokazuju}i na nebo, re~e: Bog na nebu!, i pokazuju}i rukom na
svoj revolver: Ja na zemqi - to vam je zakon! Kome se ovaj zakon
ne dopada, neka se odmah ispi{e. Niko od oko 400 svojevoqaca
nije odstupio (1, broj 122 od 11/23. avgusta 1876).
I tako daqe.
Grci u turskoj vojsci. Za srpsku stranu, uvek raspoloènu
prema ostalom pravoslavnom svetu, moralo je biti vrlo zanimqivo i pisawe atinskog lista Stoa:
Telegram, koji nam je doneo vest da su Grci, podanici turski, stupili kao dobrovoqci u tursku vojsku da se bore protiv Srba i Crnogoraca, jako nas je ope~alio. Ovakva vest nije se mogla
nikad o~ekivati. Dosad je istorija poznavala samo Poqake, Maxare, Engleze, Francuze, Nemce i Talijane, koji su kao dobrovoqci u turskoj vojsci sluìli i platu iz turske blagajne vukli, ali
primera nema da su to ikada ~inili Grci. Nije mogu}e da su to
Grci. To }e biti izmet i |ubre sokaka carigradskih; jer nam je
nemogu}e da verujemo da su se do ovolikog slepila mogli dovesti
drugi, osim sasvim pokvarene stihije, po{to samo ovakve stihije
mogu traìti bratstvo s Turcima. Ovakva je politike vladala
neko vreme i u Atini, a izrodila se u Carigradu u vizantijskim
26
Ilija Petrovi}
glasilima. No takva je politika protivna svakom narodnom i

svetom predawu (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
Dobre vesti. Ohrabruju}e su na Srbe delovale jo{ tri vesti:
prva je poslata sa drinskog fronta, druga s javorskog, a tre}a iz
neke od brojnih bolnica za srpske rawenike.
Prva vest glasi: [to se ti~e odela i opreme istih dobrovoqaca to... nije najboqe, no ujedno se o~ekuje pouzdano, da }e se i
toj nevoqi dosko~iti. Prema odu{evqewu tih boraca za srpsku
slobodu, prema dokazanoj i pokazanoj hrabrosti wihovoj u pro{lim bojevima, opravdana je nada, da }e vojni ministar, koji se
dva dana bavio u tamo{wem logoru, ~im uzmogne ispuniti svoje
obe}awe, po kome }e svi dobrovoqci japunxetima (ogrta~ima, kabanicama - IP) snabdeveni biti. Koliko je pohvalno dràwe
do brovoqaca i topxija, toliko se ne moè re}i za kowicu, no se
nadati, da }e boqe i}i i sa te strane, ~im se vi{e svikne vojna
slu`ba i ubojni poredak. [to se samog ìvota ti~e... vojska srpska u tom pogledu ni u ~em ne iskudeva, i da moè bez ikakva napora godinu dana provesti... Takvo je stawe na Drini (1, broj 114 od
30. jula/11. avgusta 1876).
Iz druge vesti moglo se saznati da je 9/21. avgusta pukao u
na{em logoru glas da je jedno odeqewe na{ih dobrovoqaca, koje
sastavqaju ve}inom Crnogorci, prodrlo prema Sjenici. Kaù da
su ti dobrovoqci prodrli i u samu varo{, a danas se iznad Sjenice na nebu videla crven (crveni odsjaj, od poàra - IP). Dervi{
pa{a sa svojom vojskom se priprema Javoru, te Sjenica po tome nema nikakve vojske, tako da su dobrovoqci lako mogli prodreti u
samu varo{ (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).
Tre}om, najkra}om, naro~iti dopisnik Primorca izve{tava da su rawenici koji se ovde le~e, mahom odu{evqeni i jedva
~ekaju ~as, da se mogu vratiti natrag u boj. Ju~e ih je ve} nekolicina oti{la zajedno sa tri ~ete (od 600) mladih svojevoqaca (1,
broj 121 od 11/23. avgusta 1876). Uz ovu vest bilo je dodato da tu ima puno Nemaca, sve inteligentnih ({kolovanih - IP) mladih qudi,
ali se ne razaznaje da li su se oni nalazili me|u izle~enim rawenicima ili svojevoqcima koji su prvi put odlazili na front.
Nemci, Talijani, Francuzi... Po prilici, radilo se o ovoj
drugoj grupi, jer nema~ki dobrovoqci, ~ini se, i nisu bili retko st u srpskoj vojsci. Potvr|uje to i vest iz Beograda da je po~etkom jula, po novom ra~unawu, primqeno nekoliko pruskih
oficira u srpsku vojsku (1, broj 99 od 4/16. jula 1876), kao i ona od
13/25. avgusta, da su oficiri koji su ovih dana iz Nema~ke do-
27
{li primqeni u srpsku vojsku, te da }e za dan-dva krenuti na bojno poqe (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Bezmalo ~etrdeset dana kasnije moglo se saznati da pukovnik Beker organizuje jednu legiju
od samih Nemaca koji su ve} doputovali u Beograd i koji su, u
nedostatku odgovaraju}ih srpskih uniformi, dobili ode}u namewenu tobxijama iz staja}e vojske (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra
1876). Ne{to kasnije, strani listovi javqali su iz Beograda da }e
se od nema~kih dobrovoqaca obrazovati i jedna ulanska (kowi~ka)
regimenta, te da se toga radi kupuju kowi u Ugarskoj (1, broj 151
od 3/15. oktobra 1876).
U srpskoj vojsci kod Aleksinca bilo je i bugarskih dobrovoqaca (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
Interesu mladih Italijana da priteknu u pomo} Srbima, doprinelo je i pismo \uzepa Garibaldija (1807-1882), borca za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe Italije, upu}eno prvima od
onih koji su, ~im je rat izbio, oti{li na srpsko rati{te :
Dragi moji prijateqi! Na va{oj neumornoj odanosti k svetom delu, velim vam ja hvala u ime ugwetenih naroda. I staro i
mlado, u koga god na svetu plamenito srce kuca, treba danas da
pripomogne, da se ugweteni hri{}ani oslobode uàsnoga tiranstva polumese~eva - te da od Kandije (Krita) pa do reke Pruta
strese sa sebe igo jatagansko svaki narod, mawe ili vi{e pogaèni. U srcu }u svom pratiti ja sve vas, i sve one di~ne i juna~ne, {to
za vama po|u u tu svetu vojnu krsta{ku (1, broj 92 od 2/14 jula 1876).
Retke su vesti o dolasku italijanskih dobrovoqaca, a ovde
}e biti navedena ona koja kaè da su prvih dana oktobra (po starom ra~unawu) do{le tri grupe; u tre}oj, prema vesti poslatoj
4/16. oktobra, bilo ih je ~etrnaestorica (1, broj 154 od 8/20. oktobra
1876). Iz Odese je javqeno da je otud ve} prema Srbiji krenuo
jedan legion, a da se uskoro o~ekuje odlazak i drugog, od 700 qudi,
sastavqenog od Italijana iz Carigrada, Odese, Rima i Torina
(1, broj 158 od 15/27. oktobra 1876).
Sa ciqem da se sa srpskom vladom dogovori o obrazovawu velike italijanske legije, u Beograd je, po nalogu generala Kancija, zeta Garibaldijevog, doputovao major Busoni. Od wega se moglo
saznati da se italijanskom odboru za regrutovawe dobrovoqaca
ve} prijavilo 15.000 qudi, od kojih je 2.000 spremno da odmah
otputuju (1, broj 164 od 27. oktobra/8. novembra 1876).
Koji dan ranije javqeno je da bi uskoro mogla u Srbiju pre}i
jedna legija francuskih dobrovoqaca okupqenih u Rumuniji (1,
broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876), ali do toga, isto kao i u slu~aju
velike italijanske legije, nije do{lo, po{to je u me|uvremenu
zakqu~eno primirje.
28
Ilija Petrovi}
Sredinom oktobra, do{lo je i osamdesetak Poqaka (1, broj

kraju istog meseca (15/27) javqeno je
iz Beograda da sutra polazi na Drinu jedna ~eta pod komandom
Gustava Sukanska, Poqaka (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876);
to nije re~eno, ali treba ra~unati da je ta ~eta bila sastavqena
od dobrovoqaca iz Poqske. Jer, vest iz Var{ave, prenesena 6/18.
oktobra iz Beograda, kazivala je da dokle se neprestano o miru
govori, ovde gledamo na svim }o{kovima i krajevima pripreme
za rat. Vojnici, dobro opremqeni, prolaze svaki dan u masama, a
ako ih ko pita kuda putuju, oni odgovaraju, ~isto ~ude}i se, {to
ih tako {to jo{ mogu pitati, pa u Tursku (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876). Za Poqake, to je zna~ilo isto {to i u Srbiju, po{to su
delovi Srbije za koje se ratovalo tada pripadali Turskoj.
Od ovih vesti potpuno odudara konstatacija Jovana Risti}a
da su od Slovena izostali sa svojim simpatijama jedino Poqaci,
a od susednih naroda jedino Maxari. I jedni i drugi davali su
sve~anih izraza svojim simpatijama za Turke. Maxari su se dotle
zaboravili, da su iz svoje prestonice poslali po~asnu sabqu Abdul-Kerim-pa{i, glavnom komandantu Turske Vojske, koja se borila sa Srbima. Nu niti je {to ono Poqsko nebratstvo udilo stvari
srpskoj, niti su ove zlurade manifestacije Maxarske bile prve u
istoriji wihovih odno{aja sa Srbima. (Bi}e da se ovim potvr|uje
ono {to je u 24, 144 Milo{ S. Milojevi}, istori~ar izvorne srpske {kole i ~lan Srpskog u~enog dru{tva, zapisao o zbivawima
tokom maxarske revolucije 1848/49. godine: Mi ne}emo ovde navoditi utamawenih preko 100.000 du{a za vreme dvogodi{we borbe
Maxara i ve~ne im bra}e i sojuznika, a u to vreme nebra}e i krvnika srpskih, Poqaka, koji... u~ini{e jade i pokore u srpskim
zemqama na{eg naroda... Tako isto ne}emo navoditi ni zverska i
bogomrska dela maxarska u~iwena za vreme dvogodi{we borbe
Srba sa ovima kao: nabijawa ìvih qudi i èna na koqe, se~ewe
i nabijawe na plotove ograda {kolskih glava srpskih u~iteqa i
nevine de~ice |aka... obez~a{}ivawa, harawa, paqewe gra|ana,
za voda i t. d. i svetih hramova i oltara - IP). Ni jedno ni drugo
nije moglo spre~iti, da borba srpska ostavi u krugu velikih obrazovanih naroda, utisak plemenite narodne borbe za slobodu. To
nije mogla pomesti ni prepiska, koju je papa Pije IX vodio sa Sultanom Hamidom II, uveravaju}i ga o svojoj qubavi u vremenu, kada
se potocima lila Hri{}anska krv za oslobo|ewe od turskoga jarma. U zalud je tada Vatikan koketovao sa Portom, a Lehodovski
sa Safe t-pa{om. Jedini trag, {to je od toga ostao, bila je verska
netrpeqivost, koju je poglavar katoli~ke crkve pred celim svetom pokazao (22, 160-161).
154 od 8/20. oktobra 1876), a pri
29
Garibaldinac \uzepe Barbanti-Brodano (1853-1931), potowi

advokat, pi{e da je, pored Talijana, u wegovom odredu bilo i Belgijanaca, Francuza, Nemaca, êha, ~ak i Norveàna; mora biti
da ih je bilo i sa drugih strana, jer jo{ kaè da se u odredu govorilo deset razli~itih jezika. (Zabeleìli smo svega dvadesetak
wihovih imena, kako sledi: Akile Biconi, Alesandro Kasiraqi, Alfredo Panigini iz Lewana, Al~este Fa|oli, kapetan Antonio Konselini, Arturo êreti, G. Bonera, \uzepe Barbanti
Brodano, E. de Luna, major Zgaralini iz Livorna, Nikolo Lazaro,
markiz kapetan P. Vernasi, Rafael êrvoni, Stefan Kanci, Toto, Fortunato êreti, kapetan Francisko Gando, êlso êreti,
svi iz Italije, te Ernest Fernije iz Bezansona/Francuska, poru~nik Ernest [tah iz Belgije, tri brata Rajkovi}a, svi oficiri,
Srbi iz Hrvatske i profesor Keler iz Lajpciga/Nema~ka).
A Be~ka Presa da 15. decembra 1876. godine javila je iz Ru{kuca kako su Talijani koji su kao dobrovoqci do{li u Srbiju obmanuti komi~nim preteranostima Garibaldijevim, zbog ~ega se gorko kaju, jer su tamo r|avo primqeni i jer su kod Srba
nai{li samo na neblagodarnosti, obu~eni su u rite, a Rusi su
ih {ibali knutama. Razqu}ena takvim pisawem, grupa dobrovoqaca iz Italije pi{e iz Beograda (15. decembra 1876), da su italijanski dobrovoqci na{li odli~an prijem bratski u Srbiji.
Vlada je pokazala svu mogu}u brigu da ih pristojno odene i sa~uva
od strogosti zimskoga vremena, koje je obi~no qu}e u Srbiji nego
u Italiji... Da su svi oni, koji su pro{log leta èlili sluìti
stvari Slovena protiv Turaka, stvari civilizacije protiv varvarstva, imali nu`nih sredstava da do|u u Srbiju, ne bi bilo stotina nego vi{e tisu}a Italijana dobrovoqaca na Drini (1, broj
195 od 24. decembra 1876/5. januara 1877).
Rusi. Bilo je mnogo vi{e vesti o dolasku dobrovoqaca iz Rusije, a mi }emo ih ovde pratiti, naj~e{}e, onim redom kojim su
objavqivane:
r Novosadska Zastava preuzela vest iz beogradskog Istoka
da je u Beograd prispeo poznati ruski |eneral êrwajev, a iz
Politi~kog korespondenta iz Atine da }e on stupiti u srpsku
vojsku, da eventualno primi vrhovno zapovedni{tvo; po istom izvoru, ve} su ~iweni u tom pogledu pregovori, i to od vi{e vremena. \eneral vaì kao osobit strateg i od skora je s velikim po~astima istupio iz aktivne ruske slu`be. Taki (odmah - IP) po
dolasku svom (u Beograd) bio je na audijenciji kod kneza i odma
posle toga po~eo je da prou~ava vojni~ko stawe u Srbiji (1, broj 69
od 7/19. maja 1876).
30
Ilija Petrovi}
Prijem ruskih oficira-dobrovoqaca u srpsku vojsku
r \eneral-major êrwajev zaputio se u Srbiju po vlastitoj

èqi i ponudio svoje usluge knezu Milanu. Primqen je i stupio
je u slu`bu; ali uop{te ne kao vrhovni komandant srpske vojske,
kako se moglo ~uti kod nas u Rusiji, prili~no dugo. Tada su upravo i po~eli ruski dobrovoqci kojih je, uostalom, i ranije bilo,
tj. pre êrwajeva (8, 193).
r Iz jednog ruskog pisma doznajemo da je ruski pe{adijski pukovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, izaslanik |enerala êrwajeva, svoju misiju u Rusiji s uspehom svr{io, {to je zna~ilo da
se preko 200 ruskih oficira stavilo na raspoloèwe srpskom
ministru vojnom. Od tih se mnogi nalaze na putu (1, broj 109 od 21.
jula/2. avgusta 1876 ). U verziji novosadskog Srbskog naroda, te je
oficire opremio izvesni ruski milionar Kladov, a pukovniku
Ismailovu, pri wegovom ponovnom odlasku u Srbiju, prikqu~ila se jedna ~etvrtina opremqenih ( 2, broj 54 od 4/16. avgusta).
r Iz Ja{a, u Rumuniji, javqaju da tamo iz dana u dan stiù
ruski dobrovoqci s paso{ima, kad èqeznicom putuju daqe na
srpsku granicu. Vele da im tamo{wi ruski konzul daje putna tro{ka. Na svetog Iliju (20. jula/1. avgusta) poiska{e toga radi 50
vagona i dobi{e ih (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Tokom prve nedeqe avgusta, po novom ra~unawu, preko Vla{ke je u Srbiju stiglo 2.000 ruskih dobrovoqaca. Ruski konzul u
Ja{u daje im putni tro{ak (2, broj 53 od 31. jula/12. avgusta).
31
r Pester lojd pi{e iz Petrograda da se ruski oficiri koji

èle da stupe u srpsku vojsku, ne bi li lak{e pro{li kroz Austriju i Ugarsku, prikqu~uju sanitetskim misijama iz Petrograda
i Moskve. Wegov izve{ta~ jo{ je saznao da je, neposredno po okon~awu vojnih manevara u Krasnom Selu, na osnovu vi{e brzojavnih zahteva generala êrwajeva, 140 gardijskih odicira dobilo
otpust iz vojske dok traje srpsko-turski rat i jo{ ove nedeqe
idu na mesto svoga opredeqewa. Nekoliko oficira reklo je tom
izve{ta~u da }e putovati preko Moskve, Odese i Rumunije, da }e
svaki isluèni ruski vojnik koji krene u Srbiju dobiti potpunu
opremu i 50 rubaqa, te da se najvi{e ra~una s odzivom donskih
kozaka (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r Ruskij mir izvestio je da je jedan pedeset petogodi{wi
isluèni kozak iz Irkutska, u Sibiru, do{ao u Moskvu s namerom da se prikqu~i srpskoj vojsci i, po{to mu je usli{ena molba
da ga odprave na bojno poqe, nastavio je putovawe prema Srbiji
(1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
r Svojevoqci iz legije wene svetlosti knegiwe Natalije (da
li Srbi doma}i ili sa strane, da li Rusi, da li i jedni i drugi), iz
Beograda su 10/22. avgusta otplovili brodom prema Smederevu,
odakle }e odmah produìti putovawe prema moravskom boji{tu
i prikqu~iti se trupama kojima komanduje general êrwajev (1,
broj 123 od 15/27. avgusta 1876). O putovawu ruskih dobrovoqaca od Beograda prema rati{tu na osoben na~in svedo~i nedobronameran
zapis ruskog velikog kwaza Me{~erskog, koji je u Srbiji boravio avgusta 1876. i koji u svojoj
kwizi Pravda o Serb-i (Istina o Srbiji), objavqenoj 1877. godine u Petrogradu, tvrdi da je
transportovawe iz Beograda
pojedinih grupa i odeqewa, vr{eno u velikom neredu, iako je
starawe o tome, povereno ruskom |eneralu Dandevilu, punomo}niku petrogradskog slovenskog komiteta (23, 19). Kaèmo:
nedobronameran, po{to je kwaz
Me{~erski, uzgredno pomiwu}i
Knegiwa Natalija Petrovna
|enerala Dandeviqa ali sa ciqem da u celini naruì u~e{}e ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876, krivicu za srpske te{ko}e u saobra}aju, naro~ito drumskom, prebacivao na samog |enerala êrwajeva.
32
Ilija Petrovi}
r Grupa od ~etrdesetak gostiju iz Rusije, kako su po~esto nazivani dobrovoqci s isto~ne strane, me|u wima po jedan pukovnik,
potpukovnik i major, preko dvadeset kapetana i petnaest poru~nika i potporu~nika, do{la je u Beograd 12/24. avgusta, narednog
dana preobu~ena je u vojne uniforme i naoruàna, posle ~ega je
odmah krenula na Drinu, najverovatnije u okolinu Bratunca. Ta
vest pro{irena je i najavom da bi dva dana kasnije mogli sti}i
novi gosti (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876). Kako se tih dana bojna
sre}a Srpskoj Vojsci boè nasmejala, |eneral êrwajev je 12/24.
avgusta telegrafisao knezu Milanu da se odugovla~e pregovori
o miru (22, 126).
r Kao {to se i o~ekivalo, 17/29. avgusta do{lo je u Beograd
pedeset Rusa, koji }e sutra i prekosutra u ime Boga biti na bojnom poqu (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Istoga dana objavqene su i dve vesti koje se ruskim dobrovoqcima bave samo nominalno, dok se wihova su{tina ticala antisrpske politike ugarske vlade.
Iz prve saznajemo da je ugarska policija nekoliko dana ranije zaustavila u Budimpe{ti 68 Rusa koji su s urednim paso{ima
krenuli u Srbiju i ograni~ila im kretawe. Zbog takvog postupka
ruski konzulat je odmah protestovao kod ugarske vlade i {efa
policije. Ne moga{e se drugo, nego 18. avgusta pozva{e sve te
Ruse u policiju i izjavi{e im da mogu i}i kuda im je voqa. Uz to
im povrati{e i paso{e, kwige i oru`je, {to su im bili oduzeli.
Maxarske novine podigo{e ~itavu hajku na svoju vladu, kako je
mogla iz svojih {aka pustiti takav skupocen ratni materijal,
i kako je, kao {to navodi Pe{ti naplo, dopustila da je pobedi
je dan konzul. Vlada je preko lista Hon (Otaxbina) objasnila da
ona mora respektovati paso{e svake dràve koja je u savezu s na{om dràvom i kojoj je politika s na{om identi~na. Posle svega, Hon je svom ~itali{tu objasnio {ta misli o ruskoj do brovoqa~koj misiji: [to su bliè turskim topovima, s tim je gore
po wih i - nadamo se - s tim je mawe zlo po nas; {to }e re}i: ruski dobrovoqci strada}e u okr{ajima s Turcima, a wihova pogibija bi}e dobitak za Maxare (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Druga vest kazuje da je 21. avgusta/2. septembra, dnevnom la|om, iz Novog Sada prema Beogradu otplovio velik broj Rusa (ali
ne onih koji su od Ma|ara u Pe{ti nekoliko dana zadràni; oni
su gorwom la|om do{li 19/31. avgusta). Kad je sino} pristajala
ista la|a vukovarskoj obali, desila se slu~ajno u tamo{woj ba{ti na stanici banda (muzi~ka grupa - IP), koja odsvira Rusima
u po~ast rusku himnu, koju su svi slu{ali stoje}i. Kako se tu na{lo vi{e Srba, to se brzo bra}a upozna{e i kao {to je prirodno,
33
htedo{e se malo pozabaviti u pesmi i razgovoru. Ali usred te zabave do|e mesna policija, koja izjavi, da zabrawuje... pevawe ruskih pesama. Badava joj se primetilo da ruska himna ne moè biti
zabrawena u ovoj dràvi kad je car i kraq pr isni prijateq ruskom caru. Sve to nije pomoglo i tako se dru{tvo razi|e, Rusi
odo{e u parobrod, jer ne hte{e da im vukovarska policija propisuje pravila privatne zabave (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra
1876). Bilo je to ba{ na dan kad su Turci, prema Risti}evom pisawu, sna`no napali na srpske poloàje u dolini Morave, te je
êrwajev, zbog toga {to su se Srbi te{ko oduprli, zatraìo od
kneza Milana da se pregovara o primirju (22, 126).
r Devetnaestog/31. avgusta, iz Kladova je u Beograd prispelo
oko 150 ruskih oficira, narednika i bolni~ara i danas su se nadle`nom mestu predstavili. Oni }e se dva dana ovde baviti, a tre}i dan polaze na bojno poqe. Ova je vest pro{irena i najavom da
}e i narednog dana, s iste strane, do}i mnogi gosti iz Rusije (1,
broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r O dolasku ruskih dobrovoqaca u Srbiju pisao je i Politi~ki korespondent iz Atine, ~iju je vest od 20. avgusta/1. septembra, da je danas oti{lo nekoliko biv{ih ruskih oficira, kao
svojevoqaca na bojno poqe, preuzela i Zastava (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876).
r Dowom la|om, 19/31. avgusta, do{la je grupa od oko 150 ruskih oficira i narednika (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876).
r U Odesi vrbovane dve ~ete za Srbiju svaka do 600 momaka.
Obe ove ~ete vrlo dobro naoruàne ve} su u Srbiji (2, broj 61 od
1/13. septembra).
r Javqeno je da je {est dana ranije poginuo pukovnik Rajevski
(1, broj 130 od 27. avgusta/8. septembra 1876) .
r Javqeno je tako|e da je istog tog dana (21. avgusta/3. septembra) dowom la|om do{lo pribli`no dvesta ruskih oficira, a
narednog jutra jo{ ~etrdeset, me|u wima i jedan general.
r Vest od 24. avgusta/5. septembra glasila je da je tog jutra na
bojno poqe krenula kowi~ka legija s nekolicinom ruskih oficira i ruskim pukovnikom kao komandantom, te da se o~ekuje da
tokom dana, prvom zemunskom la|om (gorwom), doputuje 80 Rusa
(1, broj 131 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Narednog dana (25. avgusta/6. septembra) poslata je vest da
je Rumunija otvorila svoju granicu i u Srbiju po~ela da propu{ta i vojsku i opremu. Nadamo se da }e kroz deset dana sti}i svih
50.000 ostragu{a {to su bile zadràne na ruskoj granici (1, broj
132 od 31. avgusta/12. septembra 1876), odnosno na ulazu u Rumuniju.
34
Ilija Petrovi}
r Dan kasnije, po vesti objavqenoj u istom broju, do{lo je

preko 100 ruskih vi{ih i niìh oficira i 100 kozaka, sa nekoliko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana.
r Iz Turn Severina javqeno 27. avgusta/8. septembra da je dva
dana ranije, la|om Franc Josif, do{lo 135 gostiju iz Rusije,
me|u wima ~etiri pukovnika... Iste ve~eri do{lo je èleznicom
jo{ 80 dobrovoqaca i svi zajedno odo{e ju~e ujutru u Beograd.
Sino} je èleznicom do{lo 17 dobrovoqaca, me|u wima jedan
general, ~ovek ve} sasvim sed, ali snaàn i imponuju}i. Ba{ ovaj
~as prelaze ~amcem u Kladovo. O~ekuju se jo{ mnogi gosti, koji
}e danas ili sutra èleznicom i parobrodom prispeti (1, broj 133
od 1/13. septembra 1876).
r Zastava je u broju 134 od 3/15. septembra, pored vesti da }e
narednog dana sti}i i stado od sto kowa nabavqenih u okolini
Subotice, donela vi{e vesti u vezi s ruskim dobrovoqcima; dve,
o wihovom polasku iz Rusije, preuzete su iz ruskih novina, a one
ostale govorile su o grupama koje su stigle u Beograd:
- Sanktpeterbur{ke vjedomosti javile su da je 20. avgusta/1. septembra iz Kijeva prema Srbiji krenuo prvi deo dobrovoqa~kog dru{tva pod vo|stvom georgijevskog kavaqera [imkovskog, u~esnika Krimskog rata (u odbrani Sevastopoqa). Narednih dana oti}i }e i drugi deo;
- ~etiri dana kasnije, velika grupa dobrovoqaca, me|u wima
desetak oficira i ve}i broj podoficira, otputovala je iz Moskve, ve~erwim vozom;
- ruski svojevoqci, sve sam isluèni vojnik, koji su ju~e
ovamo stigli, danas po podne sme{teni u velikoj kasarni, i to
pod {atorima;
- u no}i izme|u 28. i 29. avgusta (9. i 10. septembra po novom
ra~unawu) opet je do{ao prili~an broj gostiju iz Rusije, me|u
kojima ima mnogo vi{ih oficira raznog roda oru`ja;
- naredne no}i do{li su mnogi gosti iz Rusije, me|u istima
je ve}ina mlade` ruska, koji }e kao svojevoqci da se bore na smrt
ili ìvot, za oslobo|ewe i ujediwewe hri{}ana Balkanskog poluostrva.
r Na dowem Dunavu pucali su turski ba{ibozuci na austrijsku po{tansku la|u koja je nosila preko 150 ruskih dobrovoqaca.
Austrijski konzul uloìo je protest turskoj vladi zbog tog bezobrazluka (2, broj 62 od 4/16. septembra 1876).
r Rumunija je dozvolila slobodan prelaz ruskih dobrovoqaa
tako da su oni po~eli da se kre}u u grupama od 40, 100 i ~ak do
1.000 qudi, delom isluènih vojnika a delom onih koji su dobili
privremeni otpust iz vojske. Za Srbiju je odre|eno 2.000 ruskih
35
niìh i vi{ih oficira da do|u. Do danas ih je ve} stiglo preko

800 (2, broj 62 od 5/17. septembra 1876).
r Zastava od 7/19. septembra preuzela je iz ruskih novina
dve zanimqive vesti:
- Novoje vremja javilo je da su 28. avgusta/9. septembra iz
Petrograda otputovale u Srbiju dve sestre Lukjanove, kozakiwe
sa Dona, od kojih starija ima 23 godine. One }e traìti da u|u u
aktivnu vojsku, po{to su od detiwstva pokazivale interesovawe
za vojni~ku slu`bu. Obe su ve{te jaha~ice i streqa~ice. Mla|a
je ~ak u~estvovala i u lovu na medvede, gde je sve zadivila svojom
neustra{ivo{}u;
- Novgorodski telegraf javqa da je Ivan Ke{ko, {esnaestogodi{wi brat srpske knegiwe Natalije, ène kwaza Milana Obrenovi}a, umakao od svojih ro|aka i krenuo u Srbiju da tamo dobrovoqno u|e u srpsku vojsku .
r U istom broju objavqeno je da je izme|u 30. avgusta i 1. septembra (11. i 13. septembra po novom ra~unawu) do{lo toliko Rusa
da se na{ odbor na{ao u neprilici zbog kvartiqa, no ipak su svi
dobro sme{teni, dok su 3/15. septembra pristigle dve grupe. Prva, kao o~ekivani gosti, wih oko 300 iz Rusije do{la je u prepodnevnim satima i sme{tena u u kasarni velikoj, a druga, u kojoj
je bilo 30 oficira, po podne do|e drugom la|om... i sme{teni su
po kafanama (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876). Po prilici, bili su
to isti oni Rusi koje Doj~e cajtung od 16. septembra (4. po starom
ra~unawu) pomiwe kao oko 400 ratobornih Rusa, koji }e odmah
i}i u Deligrad, te }e se dodati ruskoj brigadi (1, broj 140 od 14/26.
septembra 1876).
r Zanimqive su, zbog potreba dobrovoqa~kih kowi~kih legija, i tri vesti objavqene u istom broju: kowi iz Rusije su na putu, oko Subotice kupqen ve}i broj kowa, koje komisija ~itav dan
preuzima i kupqeno je oko 400 kowa u okolini Pe{te, i ve} su
na putu.
r U rumunskom gradu Or{avi, naspram Tekije, istovremeno
su se zatekli turski vojnici iz Ada-Kalea koji se tu snabdevaju
hranom, i 300 ruskih dobrovoqaca koji su iza{li s broda dok su
putovali prema Srbiji; potego{e jedni na druge noève, a wihovi oficiri stave se me|u vojnike, i tako preduprede, te se nisu
Turci i Rusi na austrougarskom zemqi{tu potukli (2, broj 63 od
8/20. septembra 1876).
r Vest od 10/22. septembra glasila je da je ju~e na Kladovu
300 kozaka na kowima u Srbiju pre{lo i vest od 11/23. septembra
da su danas oko jedan po podne la|om Deligrad do{li jedan general i nekoliko niìh i vi{ih oficira raznih rodova oru`ja i s
36
Ilija Petrovi}
wima 360 kozaka i êrkeza (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876); van svake sumwe, radi se o dvema razli~itim grupama.
r Budimpe{tanski korespondent preneo je vest iz Beograda od 12/24. septembra da je za utorak 14. septembar najavqen
dolazak vojni~kog odeqewa od 800 Rusa. îne se ve} pripreme radi wihovog do~eka. Javqena su i imena vi{ih oficira {to dolaze (1, broj 142 od 17/29. septembra 1876); nemogu}e je razabrati da li
se radi o onih 1.100 ruskih svojevoqaca (od kojih 500 dolaze u
Beograd a 600 u Kladovo) ~iji se dolazak, u vesti od 15/27. septembra, upravo o~ekivao.
r Ruski dobrovoqci dolaze sve vi{e i vi{e, koje parobrodom, koje na ~amcima i skelama... jedno na drugo 1.000-1.500 vojnika na dan. Ako dolaèwe ovako potraje jo{ 10-14 dana bi}e 40.000
ruskih dobrovoqaca u Srbiji. Kozaci dolaze na kowima i s oru`jem, u ~etama od 150-400 vojnika (2, broj 65 od 18/30. septembra 1876).
r Prema vesti od 12/24. septembra, iz Beograda su, u {tab |enerala êrwajeva, otputovali mnogi ruski vi{i i niì oficiri, sanitetsko osobqe, dva ruska sve{tenika i nekoliko ruskih
telegrafista (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876). Vest da se
kao dobrovoqci iz Rusije pojavquju i sve{tenici, bila je pra}ena i ve{}u da je pokretna crkva, koju je srpska vojska dobila na
dar od Rusije, 13/25. septembra postavqena u dvori{tu velike
kasarne. Narednog dana unesen je odgovaraju}i name{taj i, uprkos ki{i i nepogodnom vremenu, crkva je osve{tana i u woj odràna slu`ba Bo`ja. Crkva }e potom biti prenesena u Deligrad,
vojsci na kori{}ewe (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).
r S obzirom na brojnost prido{lih svojevoqaca, Zastava je
mogla javiti da je prva ruska brigada ve} potpuna i da }e se mo}i i druga obrazovati. Osim toga }e se organizovati i ~etiri koza~ke regimente. Sa Dona dolaze mnogi kozaci, a neki izme|u wih
pod oru`jem i na kowu. Jedna regimenta, pod nazivom koza~ka
regimenta knegiwe Natalije ve} je obrazovana, knez joj je dao
zastavu i ve} je oti{la na Deligrad (1, broj 144 od 21. septembra/3.
oktobra 1876).
r Vesti da je êrwajev ve} popunio jednu rusku brigadi i da
je krenuo s obrazovawem druge (komandant Prve dobrovoqa~ke
brigade bio je ruski pukovnik De-Preradovi~, poreklom Srbin, a
komandant Druge - Aleksije Mihajlovi~ Miloradovi~, tako|e
poreklom Srbin, iz Mostara), da dve ruske koza~ke regimente
u~estvuju u boju kod Deligrada i da su mnogi ruski oficiri odlikovani Takovskim krstom, potvrdili su i beogradski dopisnici stranih novina; posle pet dana, prenela ih je i Zastava (1, broj
147 od 26. septembra/8. oktobra 1876).
37
r U Zastavi je, kao vest od 4/16. septembra, objavqeno pismo

jedne ènskiwe koja je, najverovatnije po~etkom septembra (po
novom ra~unawu), do{la iz Rusije. Ona pi{e da se svr{iv svoje
poslove u Odesi i oprostiv se s institutom, preko Galca uputila u Srbiju. Iz Odese je po{lo nas do 170 qudi, i to sve ~estitih
i trezvenih, koji su skroz shvatali delo koga se poduhvataju... U
Turn Severinu smo se sastali sa partijama iz Harkova, Moskve i
Kijeva, te nas je do{lo svega do 400 Rusa... U Beogradu nas nisu do~ekali, jer nisu znali kad }emo sti}i; trebalo je da stignemo u
~etvrtak uve~e, no po{to je padala ki{a a no} bila suvi{e mra~na, to smo s la|om naseli (nasukali se - IP), te smo stigli jedva
u petak uve~e. Na stanici su nas dugo ~ekali, ali su se zbog ki{e
najposle razi{li... U Beogradu je tako mnogo Rusa, da ih moè{
na svakom uglu sresti (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r Zastava prenosi vest iz Beograda da je srpska vlada odbila tursku ponudu za primirje (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra
1876); nije re~eno zbog ~ega je ponuda odbijena, ali treba verovati
da je srpska nada u rusku vojnu pomo} bila neuporedivo ja~a od
trenutnih vojnih prilika na srpsko-turskom rati{tu. (Godine
1902, nekada{wi ruski dobrovoqac P. A Gejsman a tada profesor
Nikolajevske akademije Generalnog {taba u Sankt Peterburgu,
napisao je da vojska |enerala êrwajeva, u odsudnim bitkama u
drugoj polovini septembra 1876, nije bila ja~a od 35.000 do 40.000
qudi, protivu kojih su Turci raspolagali snagom od 60 do 70
hiqada qudi 23, ). Da}emo ovde samo dve vesti koje su, najverovatnije zasnovane na ne~ijim obe}awima |eneralu êrwajevu (u
svakom slu~aju: na pretpostavkama), mogle uticati na podizawe
ratni~kog raspoloèwa i u srpskoj vojsci i u srpskom narodu:
r Prva: U toku ove i idu}e nedeqe o~ekuje se prolaz ruskih
vojnika u Srbiju do 30.000. Svi vojnici nose sa sobom svoju opremu, i vode ih wini oficira (2, broj 66 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
r Druga: Do ~etiri nedeqe najduè bi}e na Moravi i Timoku 60.000 ruske vojske. S ovom vojskom namerava general êrwajev da vojeni pohod na Turke u~ini. Srpsku vojsku upotrebi}e za
rezervu i za opsadu oko Vidina i Ni{a, a sa ruskim dobrovoqcima krenu}e na Sofiju. - 30.000 ruskih dobrovoqaca do}i }e na
Ibar, a 10.000 na Drinu i tako }e ruske vojske biti u Srbi za ~etiri nedeqe 100.000. Ovo su ujam~ili ~lanovi odbora u Rusiji
generalu êrwajevu koji je ve} 30.000 ruskih vojnika dobio (2,
broj 71 od 9/21. oktobra 1876).
r Izme|u 5. i 10. septembra (17. i 22. po novom ra~unawu) do{lo je vi{e od 1.000 Rusa, me|u wima dva pukovnika, tri potpu-
38
Ilija Petrovi}
kovnika i preko 50 oficira. Na li~ni poziv |enerala êrwajeva, preko Odese je do{ao i |eneral Novoselov sa dobrovoqa~kim
korom sa Kavkaza (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r [esnaestog/28. septembra, la|om do Smedereva, oti{lo je
na boji{te 276 svojevoqaca prostog reda, odnosno obi~nih vojnika. Istog dana, wih ~etrnaestorica zaputi{e se na Drinu.
r Tako|e, pozivaju}i se na pouzdan izvor, Zastavin dopisnik javio je da je ovih dana na dowem Dunavu 1.500 kozaka sa kowima zajedno u Srbiju pre{lo i da se u Deligradu nalaze; za wih
su iz beogradskog grada poslate xide, odnosno kopqa za barjake.
r Istoga dana (16/28. septembra) iskrcalo se kod Kladova 400
Rusa; oni su odmah nastavili put prema Deligradu, u pomo} srpskoj vojsci i êrwajevu. Dva dana kasnije, u beogradski pristan
uplovio je brod Deligrad sa dva {lepa i na srpsko boji{te dovezao jo{ 600 ruskih svojevoqaca i 40 oficira, me|u kojima ima
i dosta koza~kih (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
r Odlazak onih 276 svojevoqaca prostog reda, odnosno pe{aka, prema Smederevu propra}ena je posle {est dana (22. septembra/4. oktobra) ve{}u da je 320 dobrovoqaca stiglo na ju`nu granicu na{u, ali i ve{}u da nas no}as iznenadi{e mnogobrojnim
wihovim dolaskom. Nije re~eno o kojem se broju radi, a dodato je
da sutra iz Kladova dolazi jo{ 160 svojevoqaca i ve} je sve za
wihov dolazak (u Beograd) pripremqeno. Grupa od 80 kozaka, koja
je kod Kladova pre{la zajedno s kowima i oru`jem, ne}e ni dolaziti u Beograd, ve} }e pravo na Deligrad. Posle dva dana javqeno je da su ju~e oti{li mnogi svojevoqci na bojno poqe, da je
sa ju~era{wom la|om do{lo oko 40 oficira, te da danas o~ekujemo pove}i broj svojevoqaca iz Rusije (1, broj 148 od 28. septembra/10. oktobra 1876); bi}e da je ovaj posledwi podatak najavqivao
vest od 26. septembra/8. oktobra da je pre dva dana na dowem Dunavu oko 600 ruskih svojevoqaca do{lo u Srbiju, a da je vest o
dolasku oko 50 ruskih svojevoqaca ju~era{wom gorwom la|om
(od Novog Sada) bila pride (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r U me|uvremenu, u no}i izme|u 25. i 26. septembra (po starom ra~unawu) stigao je u Beograd jedan sanitetski tren i uz
wega pove}i broj ruskih svojevoqaca (1, broj 149 od 29. septembra/11.
oktobra 1876); nije re~eno koliko ih je bilo, ali izraz pove}i broj
upu}uje na mnoìnu.
r Iz Novo~erkaska oti{la 64 kozaka (2, broj 68 od 29. septembra/11. oktobra).
r U Beograd je, brodom Deligrad, 27. septembra/9. oktobra
prispelo 137 ruskih svojevoqaca (1, broj 151 od 3/15. oktobra 1876).
39
r U prepodnevnim satima 1/13. oktobra do{ao je u Beograd

pove}i broj ruskih svojevoqaca, a za sutra{wi dolazak ve} se
sprema do~ek. Najverovatnije s tog do~eka ( 2/14. oktobra) poslat
je izve{taj da je danas u {est i po sahata pre podne do{lo 500 ruskih dobrovoqaca, me|u wima preko 100 oficira. Ovo su ponajvi{e akademijski vaspitani mladi oficiri. Me|u wima ima i
kozaka (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876). Druga vest od istog dana glasila je da je tih dobrovoqaca bilo oko 600 i da su do{li u ~etiri grupe; lako je mogu}e da su u prvom izve{taju pogre{no iskori{}ene re~i me|u wima, te da zbog nisu sabrane cifre 500
ruskih dobrovoqaca i preko 100 oficira.
r Tre}eg/15. oktobra brodom Deligrad do{lo je oko 480
prostih svojevoqaca, me|u wima ima i Talijana. Narednog
dana (1, broj 154 od 8/20. oktobra 1876) ta je vest popravqena podatkom
da je tokom prethodna dva dana do{lo 560 Rusa i 14 Talijana.
r Petog/17. oktobra, oko 8 sati na la|i Deligrad ode jedan
ruski polk do Smedereva, a odatle srpskoj vojsci u moravsku dolinu. Me|u wima je 40 oficira. Potom }e Deligrad otploviti do
Kladova da prihvati 180 Rusa koji su ju~e pre{li iz Rumunije (1,
broj 153 od 6/18. oktobra 1876).
r Vaqa smatrati razumqivim {to ruski svojevoqci dolaze
tako ~esto i u tako velikom broju, budu}i da se, prema Zastavinom izve{taju preuzetom iz nekih ruskih novina, u celoj Rusiji
govori o ratu. Iz najsigurnijeg izvora mogu vam javiti, da se u
predelima oko Dona i Volge spremaju adrese u korist Srba. U
Orequ i Ni`wem Novgorodu svaki bataqon svojevoqaca dobija
odelo narodne vojske od 1812. godine. Na kapama nose krst s natpisom: Za veru i Slovenstvo. Donski kozaci dado{e 1.000 svojevoqaca. Ataman koza~ki general Krasnokovski izvestio je u Petrograd, da ne moè vi{e zadràvati ratobornu èqu kozaka. U ju`noj Rusiji ~esto se de{ava da seqaci prodaju svoje koùhe, ène
nakite, sve u korist Srba. Pojedini seqaci zemqu i ku}u ostavqaju pa odlaze sa sinovima u boj (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).
r Vest sli~ne sadrìne stigla je iz zapadne Rusije, a samu cifru potvrdile su i Srpske novine (3, broj 250 od 4/16. oktobra): Kad je
8. septembra i{la preko Krjukova ~eta dobrovoqaca, 250 momaka
donskih kozaka, svaki je bio oki}en zelenom gran~icom. Voz je èleznice bio oki}en zelenim vencima, a kod fewera veliki venac
i u wemu krst od zelenog cve}a. Na pitawe {ta ga je pokrenulo
da idu u Srbiju, jedan |ur|evski kavaler (nosilac ordena Svetog
\or|a) odgovorio je: Gospodo, ~ita{, ~ita{ i ~ita{, o zverstvima turskim, koji ne {tede ni ène, ni decu, àre, pale, seku
i ubijaju, krstu se ~asnom rugaju - daqe nismo mogli podnositi...
40
Ilija Petrovi}
A vi se, bra}o, pomolite za nas Bogu, moè biti ne}emo se ni vratiti (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876 ).
r Iz Ki{iweva je 12/24. septembra oti{lo u Srbiju 75 kozaka. Posle molitve, na polasku, sve{tenik im je rekao: Vi idete
na sveti posao po sopstvenoj voqi... da branite pravoslavqe i ugwetenu stradaju}u bra}u, i idete ne pla{e}i se smrti. Ve}ega
dobra od toga nema; sam je Hristos rekao da ve}e qubavi nema od
ove, osim ako ko poloì svoju du{u za bra}u svoju (1, broj 153 od
6/18. oktobra 1876).
r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 4/16. oktobra,
koja glasi: Razumeli smo da je 5.000 kozaka sa kowima pre{li
gr anicu kod Kladova i uputili se Deligradu (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876). Bez obzira na brojnost ove koza~ke jedinice, ~ini se
neprikladnim i neprihvatqivim bilo kakav poku{aj da se ona
pre}uti i bez obrazloèwa odbaci.
r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do{ao jedan ruski polk,
u kome je bilo i 40 oficira (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17/29. septembra do 21. septembra/3. oktobra oti{lo u Srbiju 182 oficira,
213 podoficira, 118 plemi}a i 144 borca raznih staleà (1, broj
156 od 12/24. oktobra 1876).
r Samo pore|ewa radi, daje se ovde i ruski podatak da je izme|u 17/29. avgusta i 27. oktobra/8. novembra iz Moskve oti{lo u Srbiju 1.277 dobrovoqaca: 137 oficira, 336 podoficira, 379 redovnih vojnika, 81 plemi} i 336 lica iz raznih staleà i zanimawa.
Kad se tome doda 87 sanitaraca (9 lekara, 8 fel~era, 59 milosrdnih sestara i 11 nosilaca), ukupan broj pove}ava se na 1.365 qudi
(1, broj 172 od 12/24. novembra 1876). Mo`da se i s tim podacima moè
dovesti u vezu vest iz ]uprije od 10/22. oktobra da je divota bilo gledati me|u wima nekoliko sedih staraca od 60-75 godina, s
kakvim odu{evqewem i qubavqu idu ruski svojeoqci.
r Kroz Odesu je 25. septembra/7. oktobra, na putu prema Srbiji, proputovalo 117 dobrovoqaca; najverovatnije, radi se o grupi
koju predvodi knez Aba{izi, muhamedanac, koji }e se boriti u
legiji knegiwe Natalije (1, broj 160 od 19/31. oktobra 1876).
r Sedam dana kasnije, 2/14. oktobra, otputovala je i ~eta koja
broji 150 qudi. Iz Ni`weg Novgoroda, 19. septembra/ 1. oktobra,
preko Rumunije, u grupama od po 100 do 150 qudi, otputovala je ~eta
ni`wenovgorodske druìne od 900 qudi, dok je iz Tvera 30. septembra/12. oktobra otputovala grupa od 200 kozaka (1, broj 155 od
10/22. oktobra 1876).
r Iz Vladivostoka po{lo je u Srbiju 100 dobrovoqaca (1, broj
160 od 19/31. oktobra 1876).
41
r Iz Odese pi{u 3/15. oktobra da je u utorak 21. septembra/3.

oktobra ispra}eno 200, u subotu 25. septembra/7. oktobra 250 (ovu
grupu predvodio je |eneral Semjon Kornilovi~ Novoselov - 2,
broj 68 od 29. septembra/11. oktobra), a u subotu 2/14. oktobra jo{ 58 dobrovoqaca. Od nekog vremena Odesa ispra}a svake subote svoje
dobrovoqce, koji polaze za Srbiju. Iz po~etka èle}i pokazati
svoju simpatiju k slovenskom delu, ùrilo se kako }e se {to vi{e
dobrovoqaca otpraviti, i nije se ~inio ba{ veliki izbor u qudima, no ko je god izjavio èqu po}i u Srbiju, svakog su otpravqali. No kad se ~ulo da se mnogi ruski dobrovoqci vra}aju natrag
zbog nekih izgreda, to se sada drugi izbor u qudima ~ini. Sada
se... gotovo iskqu~ivo iz Odese {aqu sve sami isluèni vojnici,
kozaci, junkeri, oficiri i t. d. s obzirom na nravstvenost, odnosno moralnost. A na ispra}aju ove posledwe odeske grupe, sve{tenik Arnoqd im je rekao: Vi ste pioniri budu}e slobode slovenske i zapamtite, da osim za{tite na{e bra}e i jednoveraca,
vi nosite sobom rusko ime i rusku ~ast, koju treba ~uvati i braniti (1, broj 156 od 12/24. oktobra 1876).
r Srpske novine javile su da je 1/13. oktobra iz Odese oti{lo
250 dobrovoqaca (3, broj 250 od 4/16. oktobra).
r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da ruski dobrovoqci, iako je saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio oteàn, ne prestaju na Beograd dolaziti, a uz neke stiè i pokoja
milosrdna sestra (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876)
r Donske novine pi{u da su 7/19. oktobra u Srbiju oti{la 22
dobrovoqca.
r Ruski mir od 3/15. oktobra javqa da je iz Ki{iweva, preko
Ja{a, oti{lo 220 qudi, najvi{e donskih kozaka, sa 120 kowa (1,
broj 163 od 24. oktobra/5. novembra 1876).
r Za posledwih deset dana, iz Rumunije u Kladovo pre{lo je
15.000 ruskih dobrovoqaca (2, broj 70 od 6/18. oktobra).
r Ruske vjedomosti pi{u da je 11/23. oktobra ve~erwim voz om iz Moskve oti{lo u Srbiju mnogo dobrovoqaca, da su 12/24.
oktobra kroz Kursk proputovali mnogi dobrovoqci za Srbiju s
oficirima, koji nose sa sobom 189 centi raznih stvari, a 3/25.
oktobra mnogi dobrovoqci sa sedam oficira, koji nose sa sobom polu{uba (koùha), ~izama, samovara i ~aja, da je 15/27. oktobra otputovalo iz Moskve 28 dobrovoqaca, te da je u Vladikavkazu sastavqen odred od 300 dobrovoqaca iz reda tverskih i
kubanskih kozaka (2, broj 165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r U Ruskom miru ~itamo da je 14. oktobra krenulo prema
Srbiji oko 100 dobrovoqaca, ve}inom seqaka, a dva dana kasnije,
iz Moskve, sedam dobrovoqaca (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).
42
Ilija Petrovi}
A onda, javi se ruski ultimatum. Izme|u Srbije i Crne Gore,

s jedne, a Porte, s druge strane, bi zakqu~eno dvomese~no primirje (20. oktobra/1. novembra 1876)... Primirje se produì jo{ na
dva meseca, dok 18. februara 1877. godine (po starom ra~unawu IP) Srbija ne zakqu~i s Portom kona~an mir, na osnovu: status
quo ante bellum - da ostane kako je bilo pre rata. Mala Srbija povu~e se, da na weno mesto stupi severni div (5, 298-300).
Posle primirja. Iako je izme|u Srba i Turaka u me|uvremenu sklopqeno primirje na dva meseca, dobrovoqci iz Rusije i daqe su pristizali.
r Donska gazeta pi{e da je iz Novo~erkaska otputovala grupa od 63 kozaka i 7 oficira (1, broj 169 od 5/17. novembra 1876).
r Zastava je objavila vest poslatu iz Beograda 9/21. novembra da se na Kladovu o~ekuje prva velika partija ruske vojske od
6.000 qudi (1, broj 173 od 14/26. novembra 1876).
r Da li zbog toga {to su potpisivawem primirja mnoge strasti po~ele da se smiruju, da li zarad nekih vi{ih ciqeva, Zastavi je iz Beograda poslata i slede}a vest, najverovatnije dobijena sa zvani~nog mesta:
O dolasku i odlasku ruskih dobrovoqaca mnogo se la`nih
glasova pronosi. Radi obave{tewa ~italaca va{eg lista, jav qam
vam, da je pre nego {to je zakqu~eno primirje, bilo koje oficira
koje prostih vojnika, u vojsci timo~ko-moravskoj 2.100, u vojsci
ibarskoj 200, a u vojsci drinskoj 50.
Otprilike ovoliko je isti broj vojnika u bojevima minulih
nekoliko nedeqa poginulo (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876).
r Po prirodi stvari, takvo uveravawe nije zaustavilo ruske
dobrovoqce koji su se ve} nalazili na putu, te je 15/28. novembra
poslata nova vest da dobrovoqci dolaze neprestano i da ih je
od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje ve} bilo potpisano,
stiglo 1.900 (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876). Iako nisu u~estvovali u ratnim okr{ajima na nekom od do tada ve} primirenih frontova, i oni se moraju smatrati dobrovoqcima.
Dobrovoqci u medicinskim misijama

Srpska sanitetska slu`ba. U Srbiji se vojni sanitet prvi put
pomiwe 1835. godine, kad je pope~iteq vojni, odnosno ministar,
dobio zaduèwe da vodi brigu o zdravqu srpskih vojnika. Prva
vojna bolnica ({pitaq solda~ki) otvorena je u Beogradu 1837, a
naredne godine u sastav Glavnog {taba srpske vojske ukqu~en je i
jedan lekar.
Uo~i srpsko-turskog rata 1876. godine, u sklopu Ekonomskog
odeqewa Ministarstva vojnog delovao je Sanitetski odsek (pre
toga, od 1862, nalazio se u Administrativnom odeqewu), u brigadama i divizijama narodne vojske organizovana su sanitetska
odeqewa, a oformqeno je i nekoliko vojnih bolnica. Kad je po~eo rat, Srbija je imala devetnaest vojnih lekara, pet lekarskih
pomo}nika, jednog vojnog apotekara, ~etiri apotekarska pomo}nika i potrebno sanitetsko osobqe iz gra|anstva. Divizije su
imale zavoji{te, a korpusi po tri poqske bolnice (15, 345).
Od 1875. godine, vojnim lekarima i apotekarima daju se vojni
~inovi, najverovatnije po uzoru na englesku vojsku, koja je takvu
praksu uvela dvadesetak godina ranije. U~iweno je to zbog toga {to
u uslovima kad sanitetsko osobqe nije imalo vojne ~inove, trupni lekari bili su kod vojnog stare{inskog kadra bez ikakvog autoriteta; mnogi komanduju}i oficiri imali su predrasude prema sanitetskoj slu`bi, smatraju}i je nepotrebnom i suvi{nom, jer
usporava kretawe jedinica, a weno prisustvo u vojsci smatrali su
najobi~nijom formalno{}u i, ~ak, smetwom (16, 25).
Po prirodi stvari, tako malobrojno medicinsko osobqe i
siroma{no srpsko dru{tvo nisu mogli sopstvenim snagama odgovoriti sanitetskim obavezama u tek zapo~etom ratu, te je Srbija,
kao najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga krsta (1, broj 107
od 18/30. jula 1876), koja je svoje Srpsko dru{tvo Crvenog krsta za
dodeqivawe pomo}i ratnim rawenicima i bolesnicima formirala tek 25. januara 1876. godine (van svake sumwe, kad je ve} znala da }e u}i u rat), od me|unarodne organizacije crvenog krsta
zatraìla pomo} u qudstvu i opremi. Mora biti da je i |eneral
Ranko Alimpi} s istim ciqem boravio na Cetiwu, gde se 12/24.
februara 1876. sastao s knezom Vasil~ikovim, stare{inom sanitetske misije koju je ruski Crveni krst u me|uvremenu poslao u
Crnu Goru da neguje rawenike (6, 531).
Nekoliko dana po otpo~iwawu ratnih operacija, ~itaoci beogradskog Istoka (a potom i Zastave, koja je tekst preuzela) bili su pismom od 1/13. jula obave{teni o sanitetskim prilikama
na drinskom frontu:
44
Ilija Petrovi}
Putuju}i u Beograd, svratih u Badovince, gde je lazaret za

rawenike... Tu nema toliko rawenika jer su svi u [abac odneseni. îm se u [abac u|e, vide se ~etiri bele zastave sa crvenim
krstom. Na tri su mesta sme{teni rawenici: u gimnaziji, u vladi~inom konaku i u osnovnoj {koli. No i tu ve} nema vi{e od 70
rawenika; ostali su, do 180, odneseni u Beograd. Lekar je ovde dr
Valenta. Bolnice su dobro ude{ene, ali to se mora mnogo upisati u zaslugu ~estitoj ovda{woj gra|anki gospo|i Sofiji Pajka
Ili}a, koja ne àli ni truda ni `rtava, samo da bi rawenici {to
mawe oskudicu trpeli... Od bolni~araka moram pohvaliti g-|u
Bimbi}ku i ostale Beogra|anke, koje su prave matere rawenim
sinovima srpskim (1, broj 102 od 102 od 9/21. jula 1876).
O prvim srpskim sanitetskim iskustvima s po~etka ratnih
operacija (prema jednom zapisu od 8/20. jula 1876) saznajemo od Mileve Alimpi}, udovice |enerala Ranka Alimpi}a, k}eri Petra
Vukomanovi}a a bratani~ne knegiwe Qubice (ène kwaza Milo{a) - iz obimne kwige koju je sa~iila po bele{kama Rankovim i
sopstvenim uspomenama, po{to je ona na drinskom boji{tu obavqala ulogu bolni~arke:
Prihvat srpskih rawenika u bolnici u Ivawici
Od prve pu{ke preko Drine, u Badovincima nasta ùrba. Bolnice su na hitno ispra`wene, te da se iznova napune. Rawenici
se ranije odno{ahu u {aba~ke bolnice a wihova mesta zauzimahu
dnevni rawenici, dono{eni sa boji{ta. Oficirska bolnica u
Badovincima be{e u {kolskoj ku}i, a vojni~ka u op{tinskim ko-
45
{evima i pod velikim {atorom, u istom krugu, s osamdeset kreveta. Bri`qivost, ~isto}a, ti{ina najpotpunija, vladala je pod
zakriqem Crvenog krsta... Od Drine dovoèni su raweni borci
u bolnice. U ponekim kolima leào je samo po jedan rawenik i
kraj wega bio bolni~ar. U nekim povi{e lak{ih rawenika, krvqu obliveni, no ipak veselo pevahu svoju pobedu... Kad stigosmo u
Badovince, sve be{e pod vodom; pred oficirskom bolnicom gazilo se do vi{e ~lanaka po vodi. Usrdne bolni~arke i vredni bolni~ari, nisu se {tedili; gazili su vodu i blato, i tr~ali od bolnice do bolnice, od jednog rawenika do drugog, da ju}i im svoje
pomo}i (6, 583-584).
Izve{taj gospo|e Alimpi}, za koju Andra Kni}anin kaè da
je omiqena i po{tovana zbog svoje materinske nege oko rawenih
junaka (13, 64), o zdravstvenim prilikama na drinskom rati{tu
prili~no je informativan. U dobrovoqa~koj brigadi i u narodnoj vojsci II klase po~ele su se pojavqivati bolesti, ponajvi{e
usled nazeba. 7/19. avgusta samo u logorskoj ambulantoriji bilo
je 112 bolesnika... Najobi~nije bolesti bile su groznice, dijare i
bronhitis. Bolesti dakle koje dolaze usled nazeba, jer ni narodna vojska ni dobrovoqci nema|ahu jo{ odela. Ne{to pamuklija
bilo je do{lo dobrovoqcima (6, 601).
Iz Beograda preuzeta je kratka vest od 12/24. jula o radu
sanitetskog osobqa na rati{tu i u pozadini, iz koje saznajemo da
Srbija, iako najmla|i ~lan evropskoga dru{tva crvenoga krsta,
verno se drì ~ove~nih pravila toga dru{tva; ona le~i i turske
rawenike, od kojih je jedan i surov bio prema bolni~arki... Turci
na Javoru ostavqahu na{e rawenika bez pomo}i da umru na bojnome poqu, pucaju}i na na{e bolni~are sa crvenim krstom, koji
{}ahu bolnima da se pribliè. Iako je Turska ~lan toga ~ovekoqubivog dru{tva, niko dosad nije video wihove bolni~are sa crvenim mesecom na belom poqu... Ina~e, na{e su bolnice dobro
ure|ene po celoj zemqi. Rawenici se brzo le~e; bolesti drugih
nema(1, broj 107 od 18/30. jula 1876).
Da rad sanitetskog osobqa zaista nije bio lak svedo~i i diplomatska nota kojom se, prema vesti iz Beograda od 28. avgusta/9.
septembra, ministar Jovan Risti} (1831-1899) konzulima evropkih sila poàlio da turski vojnici sistematski pusto{e zemqu, nao~igled lokalnih (turskih) vlasti spaquju ~itava sela, ne
uvaàvaju ènevsku konvenciju, pucaju na ambulancije ~im spaze
crveni krst. Neki dan ranije ubili su sekretara aleksina~kog
odbora Crvenog krsta, po{to su mu najpre ruke odsekli, posle
~ega su raskidali s jataganom belu vezu crvenog krsta (1, broj 130
od 29. avgusta/10. septembra 1876 ).
46
Ilija Petrovi}
Pomo} iz Vojvodine Srpske. Prilike su bile takve da je zemunski Grani~ar napisao, a Zastava prenela poziv prekodunavskim i prekosavskim Srbima da pomognu Srpskom Crvenom krstu.
Kqu~ne poruke tog teksta glase:
U Srbiji i Crnoj Gori osnovana su dru{tva i podru`nice, koje
imaju da vr{e du`nost crvenog krsta, a to su: da prikupqaju materijal
ne ophodan za rawenike, kao: {arpiju, zavoje, platno, obu}u, ko{uqe, ~ar{ave i t. d.
Srpsko-turski rat ve} je otpo~et. Gde se ratuje tu mora biti i rawenih i mrtvih. Mrtvi }e se pokopati sa slavom, ali za rawene treba da
se postaraju ìvi. Rawenima treba obilate bratske nege, treba ponude
nu`ne.
Ko }e srpskim rawenicima u pomo} prite}i ako Srbi ne}e? Be~lije
i Pe{tanci ne}e za wih ~upati {arpije. Srbi, gde god ih ima, pozvani su
bratskom krvqu svojom, da rawenoj bra}i svojoj u pomo} priteknu.
U Maxarskoj zavladao je me|u Srbima tamo{wim strah, kao da maxarska vlada ne}e ni to dozvoliti, da se moè iz Ugarske slati, {to je
nu`no srpskim rawenicima. Taj je strah sasvim neosnovan, jer je i Ugarska ~lan me|unarodnog saveza Crvenog krsta... Kad bi ugarska vlada odista zabranila Srbima tamo{wim {iqati {arpije i drugo rawenicima
srpskim, onda bi ona najflagrantnije povredila pravila Crvenog krsta, za koje je moralno i me|unarodna obavezana... Ne moè se zamisliti,
da bi maxarska vlada mogla tu sramotu navaliti na Ugarsku... Niko dakle niti moè niti ho}e da uskrati Srbima ovostranim da priteku u pomo} bra}i svojoj rawenoj {iqati {arpije, platna, ubrusa, ~ar{ava i t. d.
Pomozimo dakle Crvenome krstu u Srbiji i Crnoj Gori!
Srbi i Srpkiwe! Pomislite da su to ro|ena bra}a na{a, koji ostavi{e ènu i decu, ku}u i imawe, i odo{e u sveti boj za slobodu svoga naroda. Od wih te~e jezero krvi po bojnom poqu, a mi zar da im uskratimo
par~e krpice?
Stid i sram mora nas obliti, kad ne bismo bar toliko u~inili za
bra}u svoju. I da nam nisu bra}a, vaqalo bi setiti se da su qudi, kojima
treba u pomo} prite}i, kad rana dopadnu. No oni su bra}a na{a, krv od
krvi na{e, kost od kosti na{e. Svako tane tursko, koje se zarije u meso
wihovo, i nas poga|a upravo u srce.
Srpkiwe! Na vas se obra}amo. Va{e ne`no srce mora se potresti
na svaki uzdah iz grudi rawenika srpskog. Pomislite, da ve} stotinama
takvih uzdaha otimqu se grudima srpskim, pomislite da stotine rawenih Srba uzdi{u: Rane moje quto ti{te!
Pro{la su vremena, kad smo se skupqali na sela da pevamo o budu}nosti srpskoj. Danas vaqa zidati tu budu}nost. Bra}a na{a iza{la su na
bojno poqe, da krv svoju uloè u temeq te zgrade. Vi Srpkiwe du`ne ste
bra}i svojoj bar toliko na ruci biti da im rane wihove olak{ate. Skupqajte se na sela, po dve po tri, po pet po {est, pa marqivo ~ijajte platno
(ra{~e{qavajte, razvlasavajte na niti - IP), pravite zavoje, krojte ~ar{ave i t. d. Kome je Bog dao imawa, moè to sve i po du}anima pokupovati, a du}anxije srpske neka se okanu uobi~ajenog profita.
47
Sve {to se bude slalo, moè se slati neposredno predsedni{tvu

Cr venoga krsta u Beograd i Cetiwe ili preko uredni{tva ovog lista.
(Uredni{tvo Zastave primi}e tako|e rado tu du`nost na sebe).
â{u vode samo rode,
Jezero mi krvi ode! (1, broj 97 od 30. juna/12. jula 1876).
Mimo toga, Zastava je 10/22. jula pozvala ovda{wi ènski

svet, koji je svagda davao dokaza i u rodoqubqu i prema bli`wima, (i koji je) nastojao da svoju delatnost posveti potpori rawenima u velikoj borbi na{ega onostranoga naroda, da i ovoga puta pomogne rawenicima sa srpskih rati{ta. Iz tog poziva moglo
se saznati da su na{e gospo|e putem varo{kog ùpana dobile
dozvolu od ugarskog ministra unutra{wih poslova da mogu u Novom Sadu organizovati ènski odbor koji }e kupiti, izra|ivati
i {iqati stvari potrebne rawenicima u srpskim bolnicama, te
da je za predsednika tog odbora izabrana gospo|a Marija Trandafil (1816-1883), ro|ena Popovi}, velika srpska dobrotvorka, a za
potpredsednice gospo|e Nana Nato{evi} i Milica Jovanovi}-Branova~ka.
Posle nekoliko dana, Odbor se obratio na sva plemenita
srca u Novom Sadu i u najbliòj okolini i zamolio da priteknu
u pomo} rawenicima, daruju}i za wih u ovaj mah najpre~e po trebe: ~e{qanice ({arpije) ku`drave i ure|ene, krpe (kompres) od
staroga lanenoga platna razne veli~ine, povoje (fa~le) lanene i
flanelske razne duìne i {irine, staro i novo platno, ko{uqe,
ga}e, ~ar{ave, pe{kire, }ebad, jastu~i}e i jastu~ne navlake, bolesni~ke ~ak{ire i ogrta~e ({lofroke), vunene i pamu~ne ~arape,
be{ike, vate u tablama, flanel, organtin (tkanina sli~na muslinu), gips, sun|er, bele pantqike, konac, igle, ~iode, upreden ibri{im.
Na kraju, zamoqeni su darodavci da ne prilaù stvari koje
su ve} bile u bolesni~koj upotrebi a na ime stvari koje bolova{e
difteritom ili drugom zaraznom boqeticom, da se ne bi zaraza
prenela ili, ne daj Boè, pro{irila (1, broj 103 od 11/23. jula 1876).
Po uzoru na Srpkiwe Novosatkiwe, i na poziv na{e revnosne mlade Srpkiwe gospo|e Otilije Krsti}ke, i po dobivenoj vi{oj dozvoli, iskupismo se 22. jula/3. avgusta da po primeru na{ih
vrlih novosadskih sestara sklopimo odbor, koji }e prekosavskoj
jednokrvnoj bra}i svojoj, koji u svetom boju za oslobo|ewe podjar mqene bra}e svoje qutih rana dopado{e, prilozima u pomo}
prite}i... Po re{ewu raznih predmeta kao: da se stavimo u sporazumqewe sa Crvenim krstom u Beogradu i da isti upitamo koje
su stvari za vidawe rawenika najnu`nije... Osim toga re{eno je
da se osobeno obratimo na sestre Srpkiwe iz okoline, da i one
48
Ilija Petrovi}
po mogu}stvu... ma i najmawim prilogom u pomo} priteku (1, broj
113 od 28. jula/9. avgusta 1876).
U Somboru je 24. jula/5. avgusta, po dozvoli ugarskog ministra unutra{wih poslova, konstituisan odbor za pomagawe srpskih rawenika (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
Po{to mu je u me|uvremenu mitropolit crnogorski poru~io
da su vojne bolnice u Crnoj Gori pune rawenika i da potrebuje
za iste nu`ne stvari, novosadski ènski odbor za pripomo}
srpskih rawenika telegrafski je od ministarstva unutra{wih
poslova zatraìo dozvolu da moè {iqati rawenicima potrebne stvari i na Cetiwe. U i{~ekivawu takve dozvole, Odbor je
nastavio da s nesmawenom snagom prikupqa pomo}. Odboru dolaze prilozi i od ovda{wih inoplemenika, {to se s hvalom i rado{}u spomenuti moè. Odbor je primio tako|e veliki prilog iz
Kupinova, Petrovog Sela, Novog Be~eja, Ledinaca, Sentoma{a,
Rume, êrevi}a, Sente. U [idu se pak obrazovao odbor gospo|a,
koje su skupile i poslale ovda{wem odboru tri sanduka raznih
stvari. Kao {to je potreba srpskih bolnica iz dana u dan sve
ve}a, èliti bi bilo, da se u svakom srpskom mestu pokrene kupqewe priloga u stvarima i da se, kako je kome najprikladnije,
{iqe ènskim odborima u Novom Sadu, Somboru i Be~kereku
(1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
Svoju zabrinutost za srpske rawenike iskazalo je i uredni{tvo novosadske Zastave, koje pismom na dva stupca i pomiwu}i
Kosovku devojku, podse}a srpske lekare iz krajeva severno od Save i Dunava da u wima ne}e kwiga i nauka isu{iti izvor blagog
i ~ove~nog saose}awa, koji je toliko bujan u masi, u stablu narodnom... U to naukom pre~i{}eno i osvetqeno ose}awe na{ih lekara pouzdavao se narod srpski naro~ito za ono te{ko doba, kad }e
se voditi velika borba za narodno oslobo|ewe i ujediwewe. Tvrdo se o~ekivalo, da }e srpski lekari pohitati na veliko bojno poqe, na kojem se sveti kosovska pogibija i provaquje kamena plo~a, pod kojom je samrtni sanak boravila velika dràva srpska za
toliko vekova. To se o~ekivalo ne samo zbog onog humanitarnog
ose}awa, koje je toliko svojstveno na{em narodu, ve} i zbog narodnosne ideje srpske. Kad se ono pre desetak godina po~e{e srpski
sinovi u ve}oj meri da odaju medicinskoj i prirodnoj nauci, onda
je bio osim nau~nog momenta jo{ i narodni motiv, da }e tim putem idu}i posluìti ne samo nauci, ve} i samom narodu.
Svestan neprijatne istine da opomiwati koga na du`nost
to je nemila stvar uop{te, Zastava se pita {ta se to de{ava u
stvarnosti. S bolom u du{i, te{kim srcem izre}i moramo pred
licem celog naroda, da je o~ekivawe bilo uzaludno, da se Srpstvo
49
prevarilo i obmanulo u tom o~ekivawu. Sa svih strana iz bela sveta dolaze lekari na boji{te, da se bra}i na{oj, u krvi ogrezloj,
na pomo}i na|u. I oni, koji èle uskrs velike dràve srpske na
balkanskom poluostrvu, i oni, koji su politi~ki protivnici hitaju iz qubavi ~ove~anske u bolnice srpske. Sa mo Srbi lekari s
ove strane Dunava i Save ne mi~u se, }ute kao kamenito stewe i
svaki se na svoj na~in izgovara, kad ga slu~ajno privatno na odgovor pozovu. To je te{ko priznawe, {to ga javno u~inismo, po koje m narod moè podi}i golemu optu`bu protiv svojih sinova...
Nerado opomiwemo, ali bismo se ogre{ili o svoju publicisti~ku du`nost kad bismo u toj stvari i daqe }utali... Rawenika te{kih bi}e sad posle odsudnih bitaka vi{e, no {to ih je do sada
bilo. Velika i sveta prilika daje se lekarima na{im, da se u toj
predstoje}oj i qutoj nevoqi bra}i srpskoj na pomo}i na|u... Ovo
ve} nije vi{e opomena, ovo je u ozbiqnom vremenu ozbiqna re~.
Narod srpski o~ekuje od svojih lekara, da vr{e danas na najopasnijem mestu svetu du`nost svoju. Narod o~ekuje, a narod je svima
nama neumitan i pravedan sudija (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876).
Po~etkom septembra (po starom ra~unawu), pi{u}i o delatnosti ènskog odbora u Novom Sadu, Zastava navodi da je odborska moba radila do sada puna 24 dana, i da je za to vreme radilo
1.248 radenica, {to dolazi prosekom 52 radenice na dan. Odbor je
do sada, u ~etiri navrata, poslao Crvenom krstu u Beogradu 17, a
Crvenom krstu na Cetiwu 6 sanduka.
U tih 23 sanduka poslao je odbor: 102 kg {arpije, 740 pe{kira, 656 ko{uqa, 490 ga}a, 340 xepnih marama, 311 posteqnih ~ar{ava, 290 jastu~nih navlaka, 270 trouglih marama, 110 pari ~arapa,
65 ogrta~a ({lafroka) 48 jastuka, 34 jorgana, 2 }ebeta, 3 madraca,
16 slamarica, 37 pari papu~a, 50 zave`qaja kompresa, 26 sun|era,
70 kila gipsa a uz to i drugih potreba u mawem broju. Kada se uzme
da je ve}ina tih stvari nova a svaki komad dobar, to darovi ovi
vrede u laku ruku preko 3000 forinti.
Ove lepe darove spremio je ènski odbor ne samo iz priloga
rodoqubivih Novosa|ana, nego su stizali pove}i prilozi iz Kamenice (Sremske), Srbobrana, Beo~ina, Ka}a, Petrovog Sela
(Ba~ kog), Ledinaca, Rume, êrevi}a, [ida, Futoga, Sente, Ogara,
Belog Brda, Baje, a omawi iz Neradina, Opova, Melenaca, Subotice, Turije, Perleza, Novog Be~eja, @abqa, Toma{evca, Kule,
Gospo|inaca i ûruga.
Joca Bogdanovi}, vinogradar iz Rume, prikupio je kod svojih
vinogradarskih prijateqa 55 akova vina i poslao u Badovince na
raspoloèwe crvenog krsta, odnosno tamo{weg vojnog lazareta (1, broj 140 od 14/26. septembra 1876).
50
Ilija Petrovi}
Sa drugih strana. Ovde }e biti nare|ani svi zapisi na koje

smo nai{li tragaju}i za boravkom medicinskog osobqa (pojedinaca ili misija) u Srbiji tokom rata 1876. godine.
r Be~ki Tagblat javqa da austrijski profesor Bilrot namerava i}i sa tri asistenta na bojno poqe, u Srbiju (1, broj 95 od
27. juna/7. jula 1876).
r Iz Beograda 9/21. jula javqeno da su prispeli engleski lekari, koji su lepo primqeni. Jo{ isti dan otputovali su u glavni stan (1, broj 104 od 13/25. jula 1876), najverovatnije na ju`ni front,
kod |enerala êrwajeva.
r Iz Praga javqaju da je mlado~e{ka stranka htela da odrì
skup na kome bi se udesilo, kako bi se najboqe i najzgodnije moglo
prite}i u pomo} srpskim rawenicima, ali ga je austrijska vlast
zabranila, bajagi s toga, {to i onako mogu skupqati priloga za
rawenike, pa po tome nije nu`no da se drì skup. S istim razlogom zabrawen je i skup ~e{kih radnika koji su isto tako hteli da se posavetuju o pomo}i srpskim rawenicima (1, broj 108 od 20.
jula/1. avgusta 1876).
r Sedmog avgusta |eneral Alimpi} krenuo je iz Beograda u
Badovince, a s wim i neodre|eno velika ekipa engleskog dru{tva Crvenog krsta pod upravom dr Vilijama Gordona (6, 610).
r Jedan engleski lekar, mister Beker, stigao je ovamo i smesta stupio u slu`bu. Ve} je obu~en u vojni~ko odelo i otpravqen
na granicu (1, broj 106 od 16/28. jula 1876).
r Dr Mundi, Austrijanac, ~im je stupio u srpsku slu`bu pozvao
je svoje kolege, austrijske vojni~ke lekare, da do|u u zara}enu
Srbiju. U tom pozivu on je istakao da u ratnoj istoriji od posledwih 25 godina nema sli~nih primera, da je tako malo bilo lekarskog osobqa s obzirom na potrebu, kao {to je u sadawem ratu u
Srbiji i u Turskoj. On moli svoje kolege da priteku u pomo} patnicima i toga radi da izi{tu od svoje predpostavqene vlasti duì ili kra}i odpust, uveravaju}i ih da }e svi najuqudnije biti
primqeni i da }e imati prilike, da steku retka militarno-lekarska iskustva, kako u poqskoj sanitetskoj slu`bi, tako isto i u
bolnicama. [to ovde prakti~no nau~e i u ~emu se izve`baju,
ne}e dobro do}i samo rawenim vojnicima srpskim, nego }e ranije
ili kasnije biti od koristi i za onu vojsku u kojoj sada sluè.
Dr Mundi se u me|uvremenu sastao sa srpskim ministrom vojnim i prihvatio wegovu ponudu da privremeno preuzme glavnu
upravu vojni~kog saniteta kod sve aktivne vojske. Sa te funkcije on je odmah:
1. pozvao me|unarodni odbor u @enevi, da po{qe izaslanike ad hoc u Carigrad, koji }e izraditi kod turske vlade, da prizna
51
neutralnost poqskih bolnica i ambulancija, kao i lekarskog

osobqa i bolni~ara.
2. zamolio pomo}ne zadruge u Francuskoj, da iz svojih skladi{ta ve}e koli~ine sanitetskog pribora prodaju Srbiji.
3. naumio da preko engleskih novina otpo~ne agitaciju radi
kupqewa novca za srpske bolnice.
4. poslao molbu austijskoj vladi i poziv vojni~kim lekarima
u Austriji da priteku patnicima u pomo}.
Osim toga, dr Mundi je razgledao sve bolnice u Beogradu.
Oti{ao je posle u Top~ider, da i tamo ustroji bolnicu, zatim u
[abac, Badovince i Loznicu i kad se otud vrati u Beograd, oti}i
}e da pregleda sve poqske bolnice na Timoku, na Moravi i na Ibru. Onda }e napisati generalni izve{taj i podneti predloge o radikalnim reformama u sanitetu (1, broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Drugog/14. avgusta, Zastava javqa da je do{lo sedam Engleza, vitezovi Jovanovski i od drugih dru{tava izaslani, da budu u
slu`bi crvenog krsta (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876); ne kaè se da
li su to bili lekari ili bolni~ari.
r Do{la su ~etiri lekara Crvenog krsta iz @eneve (1, broj
113 od 28. jula/9. avgusta 1876).
r Izme|u 5. i 6. ovog meseca do|o{e... la|om i neke ingleskiwe koje pripadaju ingleskom dru{tvu crvenog krsta. Dru{tvo
to odlazi Drinskoj vojsci (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r @enskoj engleskoj misiji Crvenog krsta, koja je putovala
preko Ugarske, vlasti oduzele hirur{ke sprave, one telegrafisale u London, ne bi li im se pomoglo da im se sve vrati i potom
otputuju u Srbiju (1, broj 123 od 15/27. avgusta 1876).
r U Beograd je 17/29. avgusta gorwom la|om prispelo osobqe
engleskog dru{tva crvenog krsta, koje je donelo sobom 40 sanduka razne robe za vidawe rawenika (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Lord Hemfri Sendvit iz Londona poklonio {aba~koj bolnici pokraj onih pamuklija jo{ 300 ko{uqa, 150 ga}a i jedan akov
ruma (1, broj 136 od 7/19. septembra 1876).
r Politi~ki korespondent iz Atine pi{e da je ravnodu{nost koju je ovda{wa publika u po~etku rata pokazivala prema
srpsko-turskoma ratu, sada ustupila mesto najotvorenijim simpatijama za Srbe. U svim slojevima naroda agituje se da Grci ma kojim na~inom u pomo} priteknu hri{}anskim borcima. Obrazovao
se odbor dru{tva Crvenog krsta, koji je sebi za zadatak postavio,
da {to je mogu}e brè u Srbiju {aqe lekarija, lekara, zavoja i t.
d. U odboru su ove osobe: mitropolit Kalinik, admiral Kanaris,
podadmiral Nikodim, pukovnik Kornege, upraviteq narodne ban-
52
Ilija Petrovi}
ke Kengerli, univerzitetski rektor Kolikos, sekcioni nastojnik u ministarstvu spoqnih poslova Piglas, kraqevski telesni
lekar Pietebderis i drugi. Mada je namera ovome odboru o~evidno humanitarna, ovaj pokret pokazuje da se cela stvar ti~e ne samo Srba ve} i Gr~ke (1, broj 129 od 25. avgusta/6. septembra 1876)
r Doj~e cajtung od 2. septembra (21. avgusta po starom ra~unawu) javio je da je u ju~era{woj bitki kod Aleksinca jedva bilo oko 100 rawenika, koji do|o{e na mesto, gde se zavoji privezuju, i to su sve lako raweni. ûdnovato je to, da su Srbi skoro
svi u ruke raweni. Preko 80 procenata rawenih imaju rane na
ruci, i to na desnoj (?). Stoga je i preno{ewe rawenika vrlo lako, jer svi koji su na ruci raweni, dolaze sami na mesto, gde se
zavoj privezuje i idu sami u bolnicu. Mnogi se vra}aju u bitku
(1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Englez Sendvit, bave}i se kod drinske vojske, poklonio je
tamo{wim bolesnicima i rawenicima 200 komada raznog odela
zimskog, mnogo platna i 44 oke ruma (1, broj 145 od 22. septembra/4.
oktobra 1876).
r Dvadeset drugog septembra/4, oktobra, oko {est sati po
podne, kroz ]upriju dvoja spratna ambulanska engleska kola sa
vrlo dobrim kowima i priborom za bojnu liniju pro|o{e (1, broj
150 od 1/13. oktobra 1876).
r Sendvit je u Beogradu od abaxijskog dru{tva naru~io po
dvesta ~ak{ira i guweva od crnog sukna. Kupio je i pamuklija za
450 dukata, a naru~io je od majstora da za wega {iju koliko god
mogu (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r Na samom po~etku oktobra (po starom ra~unawu), dr Sendvit krenuo se na put za okrug uì~ki. On je oti{ao da se uveri na
samome mestu, kolike se i kakve potrebe dobegle sirotiwe srpske. Sobom je poneo u Uìce 1234 pamuklija, zimske haqine 310
koùha, 392 sukwe flanelske i 200 pari guwaca i ~ak{ira od
sukna (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Novog Sada javqeno 10/22. oktobra da je dr Herman Ciman iz Man~estra pre desetak dana po drugi put do{ao u Srbiju i
doneo do 15 velikih kola nu`nih stvari i haqina, koje su neke
plemenite engleske gospo|a iz sau~e{}a prema na{oj sirotiwi
koja se u zbegovima nalazi, darovale i opremile po g. Cimanu da
te stvari nevoqnicima razdeli. U me|uvremenu, on je pohodio
bolnicu u Para}inu, sam je pregledao rawenike i svojim savetima potpomagao tamo{weg lekara (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Narodno predstavni{tvo ameri~ko iz Va{ingtona donelo
odluku da se izvesna suma nov~ana po{aqe postradalim Srbima
(1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
53
r Jedan Srbin iz Pe{te krenuo u ju`ne srpske krajeve i svratio u Beograd. Po{to je obi{ao rawenike u srpskoj bolnici Crvenog krsta, on pi{e: Odoh u bolnicu, podignutu od milosrdnih
prijateqa srpskih, od odanog nam naroda engleskog - do|oh u bolnicu englesku... Ovde sretoh jednu mladu ovostranu Srpkiwu gde
s qubavqu i ne`no{}u, koja je uro|ena lepom polu, nadgleda i
vida bolnu bra}u svoju. Ta mlada Srpkiwa iz Novog Sada zajedno
sa svojom ro|akom Gruji}kom pose}uje srpske rawenike, neobi~nom ve{tinom i uslu`no{}u bez ikakvog zazora previja im rane
i qupkim svojim re~ima i osmejkom blagim te{i ih u nevoqi i
tuzi... Ujedno smatram za svetu du`nost napomenuti, da se... tom
svetom pozivu odazvala di~na Srpkiwa i uzor rodoqubqa i plemenitog po`rtvovawa gospo|a Aleksandra, èna Qubomira Stefanovi}a (1842-1919), trgovca iz Novog Sada, upisav{i se za ~lana Crvenog krsta i izvr{iv{i svoju zada}u za punih 14 dana, mada
je kao mati i doma}ica optere}ena brigama i zada}om porodi~nom, i ba{ stoga joj je zasluga ve}a (1, broj 153 od 6/18. oktobra 1876).
r Pomo} srpskim stradalnicima po~ela je da stiè i iz italijanskih gradova Milana, Napuqa, Rima, Torina (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Bogati lord engleski Li~men, ~lan parlamenta, do{ao je
ovih dana u Beograd zajedno sa svojom ènom, koja je pravoslavne
vere, da potpomaè na{u pogorelu sirotiwu iz ovoga rata. Wega
je pismeno preporu~io ~itaocima poznati g. Ed. Friman, a i}i }e
na sva ona mesta gde se najvi{e ove sirotiwe po zbegovima nalazi
da im li~no, kao g. dr Sendvit, poklone u odelu i novcu daju. Prvo
}e i}i u Jagodinu, jer se u okolini wenoj najvi{e zbegova nalazi,
a polazi na put sutra po{tanskim kolima.
Drugo delo rodoqubivog Engleza g. Cimana, jeste zaista dostojno duboke blagodarnosti celog na{eg naroda, koji je i do sada
pokazao velike simpatije i golemog po`rtvovawa naspram na{e
sirotiwe i rawenih vojnika. G. Ciman je sa sobom poveo do 50
radnika engleskih u Srbiju i s wima je pod wegovim nadzorom
otpo~eo graditi privremene ku}e za odbeglu sirotiwu iz Bugarske i na{e porodice iz ovog rata. Ku}e ove pravi}e se najvi{e u
okolini Jagodine, a i po ostalim mestima gde se zbegovi nalaze.
Za ovaj posao uzeto je i nekoliko na{ih seqaka, koji }e se}i drva
po zakonu propisana za brvna, a ujedno }e se nau~iti i sami docnije po engleskom na~inu graditi i sebi ku}e, {to }e naravno za
na{u zemaqsku industriju biti od velike koristi. Ku}e ove
ima}e izgled i formu kao {to se u [kotskoj prave, i to od brvana
sa zabatom na prozorima, a bi}e podeqene na pojedine porodice
zasebno s jednom sobom i kujnom.
54
Ilija Petrovi}
Osim ovoga g. Ciman je nameran podi}i naro~iti zavod i

{kolu za decu postradalih porodica o tro{ku jednog engleskog
dru{tva u kom }e se osim izdràwa potrebnog uzeti i naro~iti
u~iteqi srpski i engleski. Posle svr{enog {kolovawa sla}e se
ova deca, koja budu htela u Englesku da tamo izu~avaju razne zanate. I ovo }e mo}i biti jedini put da se docnije u na{oj zemqi
ostvari i usavr{i produktivna i nezavisna radwa od stranih
fabrikata, koji nam uveliko poplavi{e svu zemqu, tako da i ono
malo zanata {to se nalazi mora da propadne usqed sada{we slobodne trgovine (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Supruga konzula talijanskog, kontesa Joanini, svojim zauzimawem uspela je kod nekih talijanskih gospo|a da dobije 3.000
funti sterlinga, odnosno preko 6.000 dukata carskih, kao pomo}
srpskoj sirotiwi. Ova suma smatra se samo kao osnovni kapital
za podizawe sirotiwske kujne, gde }e se svakog dana izdavati do
120 obroka. Plemenite talijanske gospo|e obe}ale su da }e novcem i daqe pomagati ovu ustanovu.
r Na{ veliki prijateq dr Sendvit, koji sada obilazi sirotiwu u okrugu {aba~kom, dobio je ovih dana 10.000 dukata carskih, da taj novac podeli me|u pogorele i dobegle Srbe.
r Ovih dana do{li su u Beograd sir Le~men i wegova èna.
îm su do{li... traìli su od vlade da im se podnese spisak sviju rawenika, koji su ili sasvim, ili za duè vreme postali nesposobni za rad. Svima ovim rawenicima odredi}e se nov~ana pomo}
za wihovo izdràvawe. Novac za tu svrhu skupqa jedno veliko
dru{tvo u Engleskoj (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).
r Krajem oktobra (po starom ra~unawu), vratio se sa svog
puta po Srbiji, g. dr Ciman, izaslanik dobrotvornog dru{tva
varo{i Man~estra. u Engleskoj. Pro{av{i onim krajem na{e
zemqe, gde je najvi{e izbeglih porodica nastaweno, g. Ciman je
svuda gde je dospeo obilatu pomo} pruào beguncima u hrani, odelu, obu}i, preobuci, kompletnim posteqama, uzdarju onim devojkama kojima je ovo propalo. Na mnogim mestima otvorio je g.
Ciman i kuhiwe za ishranu sirotiwe pored podignutih skloni{ta za wihovo obitavawe. Sve ovo g. Ciman ~ini o tro{ku ~estitih gra|ana varo{i Man~estra, koji su svakom prilikom do sad
prema na{oj svetoj stvari pokazivali velike naklonosti i golemog po`rtvovawa, ~ija plemenitost i ovoliko li~no zauzimawe
g. Cimana zasluùje doista u punoj meri priznawe i blagodarnost sviju Srba. Na{a vlada da bi pokazala koliko ceni zasluge
ovog ~oveka, podarila mu je takovski krst II stepena. Isto takvo
odli~je podeqeno je jo{ dvojici Engleza, istori~aru Ed. Frimanu i dr Sandvitu (1, broj 171 od 10/22. novembra 1876).
55
r Ledi Li~mir (mo`da Le~men?) darovala je 180 funti za

sirotiwsku kujnu namewenu porodicama dobeglim u Srbiju (1, broj
171 od 10/22. novembra 1876).
r Grofica Joanini, rodom Amerikanka, èna kraqevskog talijanskog konzula, po~ela je od 1/13. novembra izdavati besplatne ru~kove sirotiwi postradaloj i izbegloj od varvarskog ma~a.
Ona je jo{ odredila i jednu sumu za podmirivawe raznih potreba
ove sirotiwe, kao i za pla}awe kirije i nabavqawe zimskog odela, u ~emu se najvi{e oskudeva.
r Uo~i povratka u Englesku, milosrdne sestre Pirson i Mek
Limlin poklonile su Ministarstvu vojnom izvesnu koli~inu lekova, instrumenata, zavoja i drugih stvari (1, broj 180 od 26. novembra/8. decembra 1876).
r Sredinom novembra (po starom ra~unawu) bila je u Poàrevcu gospo|a Katarina, supruga g. Vajta, engleskog konzula, odnev sobom znatan broj odela razne veli~ine: koùha, pamuklija,
opanaka, }ebeta i ~arapa. Sve je nameweno za sirotne, ratne stradalnike, dobegle od turskog varvatstva i tiranije. Odnev odelo,
plemenita ova Engleskiwa izvolela je sama razdavati tamo stanuju}oj sirotiwi, i i{la je tako|e i po nekim selima gde je poklone
~inila i ute{iv{i ih tom prilikom da }e se za wih i odsada postarati kod wenih dobrotvornih drugarica engleskih za ve}u i
obilatiju pomo}. Osim wenog li~nog razdavawa, ostavila je ona
jo{ 70 dewkova, da to nadle`ni razdaju onoj sirotiwi, koju ona
sama nije mogla obdariti... îm je do{la u Beograd, gospo|a Vajt
po~ela je da radi kao bolni~arka u engleskoj bolnici, {to joj
moè sluìti na ~ast i ponos imena velikog naroda engleskog, a
na sramotu mnogih na{ih gospo|a, koje i u dana{wem vremenu ne
shvataju op{tu du`nost koju kao Srpkiwe treba da ispuwavaju
(1, broj 184 od 3/15. decembra 1876 ). Ova naoko gruba zamerka moè se
lako opravdati ~iwenicom da su se u pregledanim novinskim vestima na{le samo dve srpske vi|ene gospo|e: Milena Alimpi},
èna |enerala Ranka Alimpi}a i Jelena ôlak-Anti}, èna pukovnika Ilije ôlak-Anti}a, najstarija milosrdna sestra u beogradskoj bolnici.
r Englesko dru{tvo Crvenog krsta pri polasku iz Srbije
poklonilo je dràvi: 160 gvozdenih kreveta, po 150 slamwa~a, jastuka slamnih, du{eka, du{eka s kowskom dlakom i ~ar{ava, 251
fino duplo }ebe, 129 stolica, 400 krevetskih ~ar{ava, 70 jastu~nih navlaka, 130 pe{kira, 130 ko{uqa malih i mnoge druge razne stvari {to jednoj dobro ure|enoj bolnici pripada (1, broj 195
od 24. decembra 1876/5. januara 1877).
56
Ilija Petrovi}
Delovawe dr Sendvita u Srbiji. Po~etkom januara 1877.

godine, Zastava je objavila jedan op{irniji tekst o delovawu g.
Hemfrija Sendvita, koji je uo~i nove godine otputovao u Englesku da bi, posle petomese~nog boravka u zapadnoj Srbiji, obi{ao
svoju porodicu:
Od kad se g. Sandvit sa stawem na{e zemqe upoznao (1863),
od kad su Srbija i wen napredak postali skoro iskqu~ivi predmet wegovih misli i wegovog starawa, od onda nikada nije on prestao raditi na poqu engleske ùrnalistike u korist na{u. ûveno
delo svoje He}imba{u (prevedeno na srpski i {tampano u Beogradu - IP) napisao je on odmah 1864. godine iskqu~ivo s tim ciqem
da iznese na videlo svirepu prirodu Turaka i ne~uveno besnilo
wihovo prema hri{}anima. Namera je g. Sendvita bila da upozna
sugra|ane svoje s nesre}nim stawem i nesnosnim patwama isto~nih hri{}ana, te da probudi kod wih saose}awe prema sudbini
svih patnika, a time da zaquqa i oslabi àlosnu, nehri{}ansku
politiku lorda Palmerstona (lorda Henrija Xona Templa, 1784-1865, od 1853. do 1855. ministra unutra{wih poslova, a potom, do
smrti, predsednika vlade, koji je stalno pomagao Tursku protiv
Rusije i bio glavni podstreka~ Krimskog rata - IP).
I Sendvitu je, kao i nama samima srce zakucalo, kad je prvi
srpski top na granici na{oj izba~en bio. Kao {to najuspe{niji
rat ne moè biti bez te{kih i àlosnih posledica, tako je Sendvit odmah pohitao da svojoj omiqenoj Srbiji u pomo} prite~e,
ostaviv celu svoju porodicu, ne u svojoj ve} u stranoj zemqi, gde
se u to vreme bio zatekao.
îm je g. Sandvit na na{u zemqu stupio i izvestio se o broju
rawenih boraca na{ih i oskudnosti koja je tada u vojnim bolnicama vladala, prva mu je briga bila da smesta, putem telegrafa i
sredstvom novina, apeluje na velikodu{nost i milosr|e svojih
sagra|ana u korist stradalnika na{ih. Od tog ~asa retko je koji
dan pro{ao a da g. Sendvit nije po koje pismo ili po koji ~lanak u
glavnije listove slao, da svoje zemqake obavesti o stawu na{em,
o borbi na{oj s hri{}anskim du{maninom, o pravednoj stvari i
plemenitom ciqu na{em. Zna se {ta je usled toga dru{tvo crvenog krsta u Engleskoj u~inilo, zna se kako su se pojedini Englezi
potrebi na{oj odazvali.
U tom plemenitom poslu ìvo su gospodina Sendvita pomagali mnogi sagra|ani wegovi, od kojih }e ovde biti pomenuti nau~nik i istoriopisac Edvard Frimen, stari srpski prijateq g.
Denton, neumorna gospo|ica Edelajn Polina Irbi (Bojlend
Hol/Engleska, 1833 - Sarajevo, 1911), srpska dobrotvorka i putopisac, kojoj ime patni~ka bra}a na{a u Bosni s blagoslovom spo-
57
miwu (u Sarajevu, o svom tro{ku, osnovala ènsku osmogodi{wu

{kolu, a tokom ustanka u Bosanskoj krajini stara se i srpskim
izbeglicama, otvara {kole za wihovu decu i u~iteqe pla}a vlastitim sredstvima i sredstvima koja je skupila u Engleskoj), Xon
Tomson, gospo|a El. Malson, Vern Murdon, pukovnik Mjur, gospo|a Katarina Vajt, Samuil Marlej, gospo|a Eliza Vigan...
Od prikupqenih oko 10.300 dukata, g. Sendvit je srpskom dru{tvu Crvenog krsta dao 333 dukata. Kad je prvi put po okrugu {aba~kom i podrinskom putovao, potro{io je na bolnice i rawenike 432 dukata. Kupio je i podelio me|u ratne stradalnike 4.340
pamuklija, 450 pari suknenih mu{kih haqina (guw~e i ~ak{ire),
392 sukwe, 300 velikih }ebeta, 1.311 ko{uqa, i za to izdao 4.009
dukata. Kupio je p{enice, koju je ne{to sam a ne{to preko vlasti
i odbora podelio u uì~kom i {aba~kom okrugu, za 4.244 dukata.
Podelio je pomo} u novcu i drugim sitnijim stvarima {to je
nabavqao, 1.093 dukata i t. d. No nije ovo sve, {to je g. Sendvit iz
Engleske za na{e stradalnike dobio i podelio, kao {to nije ni
on sam bio koji se ovom milosrdnom ovom delu i du{om i telom
odao. Napomenu}emo ovde da su se naro~ito ènska dru{tva u Engleskoj priklonila, koja prikupqaju i {aqu haqine, }ebad i svakovrsne {tofove za haqine. Od toga je dobio g. Sendvit do sada
17 velikih dewaka podelio, a na putu su jo{ toliko.
[ta je pored wega drugi wegov zemqak, veliki prijateq na{
i retki dobrotvor g. dr Ciman po ju`noj i sredi{woj Srbiji
u~inio, to }emo skoro publici na{oj pokazati.
Uz gospodu Sendvita i Cimana, vrlo je zapaèno i delovawe
engleskog sve{tenika g. Lamsona, rodom Amerikanca, koji je obilazio isto~ni kraj Srbije i pomagao tamo{wem stanovni{tvu.
Jo{ dve stvari napomenu}emo ovde: prvo, da je jedan prijateq g. Sendvita, koji ne}e da mu se ime zna, stavio na raspoloèwe 10.000 dukata cesarskih, da iz toga podiè ku}e siromasima u
pogorelim selima; drugo, da je g. Sendvit odneo sobom dragoceni
spomen ose}aja na{ih, kojima je na{ svetli kwaz dao izraza obdariv{i g. Sendvita krstom takovskim o vratu.
U kojoj je god op{tini g. Sendvit bio... svuda su mu odavana
javna i sve~ana priznawa. U tome su se naro~ito odlikovale op{tine {aba~ke, uì~ke i para}inske, koje su, posredstvom svojih
deputacija, pozdravile g. Sendvita i predale mu poruke pune toplih ose}aja. Op{tina na{e prestonice pokazala se i ovom prilikom ravnodu{na. Predstavnici weni zaboravili su da sve {to
g. Sendvit ~ini za na{u postradalu bra}u po Srbiji, ide u korist
celog naroda, i da Beograd treba vavek da predwa~i drugim krajevima na{e otaxbine, a nikako da iza wih zaostaje.
58
Ilija Petrovi}
Delovawe g. Cimana u Srbiji. Gospodin Ciman do{ao je u

Srbiju krajem meseca jula 1876. godine (po starom ra~unawu), a
svoj dobro~initeqski rad otpo~eo je pet-{est dana kasnije. Poje dinosti o tome objavila je novosadska Zastava:
1. U mesecu avgustu, za hranu, vino i lekove, koje je podelio
na 2.900 rawenika i 5.763 begunaca u predelima oko Aleksinca,
Deligrada i Ra`wa, izdao je 202 dukata. Za izdràvawe 17 siro~adi 22 dukata. Podelio hleba i gotovog novca od prilike na 7.000
begunaca u {umama izme|u Para}ina, Ra`wa i Zaj~ara, i za to
izdao 1.004 dukata.
2. U septembru snabdeo stanom i jelom 93 bolesnika u Medve|i, 67 bolesnika u okolini Lipova, 357 bolesnika u Jagodini, 542
bolesnika u Kru{evcu, 311 bolesnika u Para}inu i podigao tri
barake i za sve to izdao 838 dukata. Za izdràvawe 84 siro~adi i
za wihove haqine 138 dukata. Podelio je otprilike na 9.000 begunaca, koje je u {umama na{ao, u gotovom novcu, hrani i raznim stvarima (11.827 oka bra{na, 9.312 oka hleba, 200 oka pirinxa, 12 oka
sve}a, 25 oka soli, 2/000 }ebeta, 81 postequ, 1.751 ko{uqu i 400
opanaka), i za sve to izdao 4.019 dukata.
3. U oktobru: Podelio beguncima 54.866 oka bra{na, 20 oka
pirinxa, 20 oka zejtina, 31 oku soli i bibera, 27.658 oka hleba, 6
bureta vina, 24 oke sve}a, 3.200 }ebeta, 800 opanaka, 2.000 ko{uqa, 2.000 sekira, 600 pari ~arapa, 100 snopova slame i mnogo drvodeqskog alata, eksera, i za sve to izdao 5.637 dukata. Za 91 siro~e, i {to je bolesnicima u novcu podelio, izdao je 422 dukata.
4. U novembru: g. Sinkler, prijateq i drug g. Cimana, podelio
u novcu i ìtu u Jagodini, Para}inu, Jovanovcu, Varvarinu, Kru{evcu, Brusu i t. d. svega 2.083 dukata. Osim toga podelio je g.
Ciman u stvarima 900 }ebeta, 1.000 ko{uqa, 500 koùha i 9 bala
raznog odela {to je iz Engleske do{lo.
5. U decembru: Podeqeno po naredbi g. Cimana u Para}inu,
Jagodini, Svilajncu i Ra`wu, u hrani 1.207 dukata. Poslao je g.
Ciman preko mitropolita i drugih lica u kru{eva~ki okrug za
hranu 200 dukata. Poslao preko g. Gordona u Brus za hranu 500
dukata. Sem toga poslao je g. Ciman preko ovda{we policije 81
balu s }ebetima, koùsima, ko{uqama i drugim stvarima, {to su
iz Engleske do{li. Svega, dakle, i to samo u novcu, izdao je g.
Ciman u Srbiji za na{e stradalnike 17.122 dukata.
Pregled. Izdato je u novcu od strane Engleza u zemqi na{oj,
za vreme posledweg rata, u korist na{ih ratnih stradalnika, i
to: od g. Cimana 17.122, od g. Sandvita do odlaska svoga i po odlasku 11.798, preko engleskog generalnog konzula Vajta 9.400, preko
g. Lamsona 2.000, preko ledi Le~mir 1.000, svega 41.320 dukata.
59
Osim ovoga, kad bi se procenilo ono {to je u stvarima do{lo i {to jo{ neprestano dolazi iz Engleske, iznelo bi zacelo
preko 15.000 dukata. Kad ovu sumu gorwoj dodamo, i k tome jo{
onih 10.000 dukata, {to je g. Sendvitu dato za podizawe pogorelih sela, onda cela suma iznosi preko 60.000 dukata.
Ovde }emo samo dodati, da je iz Engleske... mnogo novaca poslato i na{oj bra}i u Crnoj Gori i da se gospo|ica Irbijeva neprestano na granici bosanskoj u Hrvatskoj nalazila, pomaù}i
patnicima i odbeglima iz Bosne i Hercegovine.
Neka je jo{ ovde s blagoslovom spomenuto drugo dobrotvorno delo g. Cimana... On s po~etka jo{ osobitu pa`wu obra}ao na
siro~ad, koja su, izgubiv ve} oca, u divqem i strahovitom bekstvu
i posledwe potpore, t.j. matere svoje li{ena bila. Ovu je nejaku i
obolelu decu g. Ciman takore}i iz ~equsti sigurne smrti povra}ao. Izve{taji wegovi o retkim i àlosnim prizorima, koje je
neprestano gledao, toliko su srca wegovih zemqaka dirnuli, da
su sa sviju strana novi prilozi stizali, da se izgubqenoj ovoj deci na svaki na~in pomogne. Otuda postade Zavod engleski za srpsku siro~ad, koji je g. Ciman u prestonici na{oj podigao, i gde }e
preko 100 siro~adi oba pola dobiti potpuno gra|ansko vaspitawe. Zavod ovaj otvori}e se sve~ano na sv. Savu, a na{a Svetla Knegiwa... bi}e mu mo}na za{titnica (1, broj 9 od 18/30. januara 1877).
Iz Rusije. Ipak, tokom srpsko-turskog rata, najve}u pomo}
srpskim rawenicima i izbeglicama sa zara}enih podru~ja pruìo je ruski narod. U svojoj kwizi The Serbs and Russian Pan-Slavism, Ithaca, New York 1967, ameri~ki istori~ar Dejvid Mekenzi
lepo je zapazio da su napori ruske javnosti u korist Slovena izme|u 1875. i 1876. bili u svojoj su{tini narodski, a ne pod kontrolom Dvora; sva naklowenost i nov~ana podr{ka do{li su iz
niìh slojeva (prema 19, 477). Prilozi u sanitetskom materijalu,
ode}i, obu}i i novcu, zbog wihove brojnosti, bi}e ovde pomiwani
samo uzgred, ali }e zato biti navedeni svi pojedina~ni i grupni
dolasci medicinskog osobqa koje je zabeleìla dostupna srpska
{tampa toga vremena.
r Rusko dru{tvo crvenog krsta javilo je da {aqe lekarija i
velik broj lekara. To isto o~ekujemo i iz Ciriha (1, broj 92 od 22.
juna/4. jula 1876).
r Desetog/22. jula do{lo je osam doktora iz Rusije i jedan iz
Galicije (1, broj 103 od 11/23. jula 1876).
r Iz Beograda je, posredovawem zemunskog Grani~ara, do{la
vest da je pre neki dan stiglo ovamo {est lekara ruskih, koji su
smesta primqeni u slu`bu. Od austrijskih Srba lekara do danas
60
Ilija Petrovi}
nijedan ne do|e da posluì srpskim rawenicima. Ovo samo za to

javqamo da se zapamti... Svi ruski lekari, koji su oti{li u vojsku srpsku, ostavili su svoje dragocenosti kod ovda{weg (beogradskog) ènskog dru{tva, zajedno s testamentom, da u slu~aju
svoje smrti sve svoje dragocenosti poklawaju istom dru{tvu (1,
broj 106 od 16/28. jula 1876).
r Moskovske vjedomosti pi{u 17. jula da petrogradski odbor
{aqe u Srbiju, na svoj ra~un, dva lekara, gospodu [~erbakova i
Ostrovskog i {est devojaka za negovawe rawenika, koje su slu{ateqke petog kursa ènskog medicinskog fakulteta (1, broj 107
od 18/30. jula 1876).
r Be~ka Presa pi{e da su stigli mnogi strani lekari k ibarskoj vojsci (1, broj 108 od 20. jula/1. avgusta 1876); nije rekla iz kojih su
zemaqa, a sli~no je postupila i Zastava kad je prenela vest iz
Beograda od 24. jula da svaki dan dolaze u Beograd oficiri i
doktori stranih dràva, a po{to se ovde spreme i obuku odmah
polaze na bojno poqe, tako je danas pre i posle podne nekoliko
doktora i oficira otputovalo (1, broj 111 od 25. jula/6. avgusta 1876). U
neposrednoj vezi s tim mogla bi biti i vest da Javorska vojska
najvi{e pati stoga, {to nema dosta lekara, pa se najve}i broj
rawenika s tog boji{ta prenosi se u Uìce. Svi strani lekari
idu radije na drugu stranu, pre nego {to }e se usuditi na javorsku
visoravan, koja je poznata sa svog nezgodnog poloàja i sa svoje
o{tre klime (1, broj 120 od 10/22. avgusta 1876).
r Iz Petrograda javqaju da se ruska carica stavila na ~elo
odboru, koji kupi priloge u korist srpskih rawenika u sadawem
ratu i dopustila je da se i po ku}ama mogu skupqati prilozi (1,
broj 110 od 23. jula/4. avgusta 1876).
r Sanitetska misija ruskog Crvenog krsta, u ~ijem se sastavu
nalazi po deset lekara i lekarskih pomo}nika i 120 milosrdnih
sestara, me|u kojima i jedna knegiwa, putuje preko Maxarske (1,
broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876 ). Taj tren je 31. jula/12. avgusta pro{ao kroz Zemun i pre{ao u Beograd, po{to su ga najpre najstroè ispremetali.
r Vest iz Beograda, uzeta iz Grani~ara od 26. jula/7. avgusta.
kazuje da su ruski doktori koji su ovih dana do{li, doveli sa sobom i svoje ène, koje }e rawenike vidati. Lekari koji su neki
dan ranije brzoplovnom la|om do{li preko Rumunije, àle se
na strogo pona{awe rumunske policije, koja im je, pregledaju}i
paso{e, stavqala neka pitawa (1, broj 112 od 27. jula/8. avgusta 1876).
r Iz Rusije do{lo 20 lekara i 24 bolni~arke, a doneli su 168
bala stvari crvenog krsta (1, broj 115 od 1/13. avgusta 1876).
61
r Ima ve} nekoliko dana, od kad Dunavom na parobrodu prolaze mnoge kalu|erice (milosrdne sestre - IP) i lekari, jedno
50-60 iz Rusije. Kalu|erice vodi knegiwa [ahovska. Sve imaju na
sebi crveni krst - znak genfske (ènevske - IP) konvencije. Donele su 500 centi razne opreme, instrumenata i drugo (1, broj 115 od
1/13. avgusta 1876).
r U biltenima koje su vojne komande izdavale s pojedinih boji{ta, zakqu~na re~enica glasi: Zdravqe u na{oj vojsci u op{te je dobro (1, broj 116 od 3/15. avgusta 1876).
r Na najìvqem bulevaru nevskog prospekta u Petrogradu,
kuda se od uvek {eta najodli~niji svet petrogradski, sada }e{
svako posle podne videti gospo|e i gospodu iz najvi{ih krugova,
gde javno kupe priloge u korist rawenika u Srbiji i Crnoj Gori
- u Petrogradu sasvim ne~uvena pojava. Svet se sa svih strana
sleè, da u tawir, koji se nosi od jednog do drugog, baci najmawi
ili najve}i darak.
Osobito zasluùje da se spomene prilog odeskih apsenika koji su se obavezali da svaki od wih na dan daje po jednu kopejku od
svoje zlehude zarade u korist ju`nih Slovena.
Moskovski gra|ani su opremili ambulantu koja }e ovih dana
krenuti u Petrograd, tu se snabdeti nu`nim paso{ima i znacima
Crvenog krsta, pa }e onda preko Var{ave i Be~a oti}i u Beograd. Spremili su sve nu`ne aparate i lekove, a i haqine za 100
posteqa. Kad se u sredwu ruku uzme, {to je do sad priloèno u Rusiji u gotovu novcu i u drugim prilozima, to je u korist ju`nih
Slovena palo na 15 miliona rubaqa (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).
r Poluzvani~ni @urnal de St. Peterburg pi{e da je Ev ropa ~udno prenebregla svoje humanitetne du`nosti prema pojavama na balkanskom poluostrvu, koje s tim ve}ma upada u o~i, kad se
s tom pojavom sravni obilna pomo}, koja je sa svih strana ukazivana u posledwem ratu. A ve} pet nedeqa otkako su Srbi u{li u
rat za nezavisnost svoje otaxbine, jedva se osim Rusije za~u i jedan glas, koji bi na to opomenuo, da skoro svugde ima dru{tva za
pripomo} rawenicima i bolesnicima. Kao da sva ta dru{tva crvenoga krsta ne u~ini{e ni{ta? Da li ih je u}utkao neobi~no svirepi karakter borbe? Zar ih takve prilike ne}e podsta}i na rad
i delawe? Ili }e jo{ i u sadawem dobu ~ovekoqubqa zastati kod
re~i koje je pre sto godina nema~ki pesnik stavio u usta egoisti~nom gra|aninu i po kojima prestaje svaka humanost kad se daleko,
u Turskoj, narodi tuku? (1, broj 117 od 4/16. avgusta 1876).
r Petrogradski listovi javqaju da je baron [tigqic poklonio petsto hiqada rubaqa u korist postradalih Slovena (1, broj
118 od 6/18. avgusta 1876)
62
Ilija Petrovi}
r Mnoge ruske novine kupe priloge, pa su tako Ruske vjedomosti do 29. jula skupile 20.898 rubaqa i pet kopejki (1, broj 118 od
6/18. avgusta 1876).
r U Odesi se organizuje sanitetsko odeqewe u kome }e biti
dva lekara, dva ranara, dve sestre milosrdne; za wihovo opremawe utro{i}e se 6.000 rubaqa (1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
r Iz Beograda javqeno 6/18. avgusta da su ruski staroverci
doneli bolnicu za 200 osoba; ne kaè se koliko je medicinskog
osobqa stiglo (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876), ali ovde vaqa navesti
ono {to je Dostojevski rekao u vezi s tom potporom Srbiji:
Na{ narod ne zna ni Srbe, ni Bugare; on svojim novcem i dobrovoqcima ne pomaè Slovene, niti to ~ini zbog Slovenstva,
ve} je samo ~uo kako od Turaka, od bezbo`nih Agarjana stradaju
pravoslavni hri{}ani, na{a bra}a, za veru Hristovu; eto zbog ~ega je i jedino nastao ovogodi{wi narodni pokret. U sada{wosti i
budu}nosti pravoslavnog hri{}anstva sadràna je ideja ruskog
naroda, u tome je wegovo sluèwe Hristu i strasna èqa za podvigom u wegovo ime. Ova èqa je istinska, velika, ona ìvi u na{em
narodu od najstarijih vremena, i mo`da nikada ne}e prestati da
postoji... Moskovski staroverci su opremili i dali kao svoj prilog ~itav (izvanredan) sanitetski odred i poslali ga u Srbiju,
iako su odli~no znali da Srbi nisu staroverci... sa kojima wih
vera ne veè. Ovde se upravo iskazala ideja o daqoj, definitivnoj sudbini pravoslavnog hri{}anstva, makar i u dalekoj budu}nosti, i nada u budu}e ujediwewe svih hri{}ana isto~ne vere; pomaù}i hri{}anima protiv Turaka, ugweta~a hri{}ana, staroverci su, zna~i, smatrali da su Srbi isti takvi pravi hri{}ani kao {to su i oni sami, i pored privremenih razlika, ili }e to
biti makar u budu}nosti (8, 30).
Kakva su to i kolika stradawa od bezbo`nih Agarjana moè posvedo~iti i nota srpske vlade od 24. septembra/6. oktobra
poslanicima velikih sila, u kojoj su, po izve{}u |enerala êrwajeva, konstatovana sva besnila Turaka u potowim bojevima. U
ovoj se noti pomiwe: kako je na{a vojska 19. o. m. po{to je zauzela
turske pozicije, na{la le{ine na{ih rawenika (od boja 16. o. m.)
prikovane za zemqu drvenim koqem, a noge i ruke bijahu im vatrom sprène, prsti od nogu odse~eni, sav dowi trbuh isparan noèvima, na licu vidi se izraz uàsnih muka. Pored na{ih rawenika na|ene su ~itave gomile poginulih nizama (turskih vojnika
- IP), iz ~ega proizilazi da su ovaj zverski posao vr{ile redovne
turske trupe (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
Jo{ je upe~atqivije svedo~ewe g. [ilera, ameri~kog generalnog konzula, u izve{taju ameri~kom poslanstvu u Carigradu,
63
pisanom 10. avgusta (po novom ra~unawu), o turskim zlo~inima

po~iwenim u Bugarskoj. Po{to je najpre nare|ao nazive {ezdesetak sela popaqenih po srezovima filipopoqskom, rop~uskom
i tatar-pazarxijskom, on pi{e:
Vojska je naro~ito napadala na crkve i {kole, i ~esto ih spaqivala petrolejom ili vatrom iz pu{aka; oltare su ispreturali, sve{teno
odelo cepali, a same crkve skvrnavili. Van sela Turci su sagoreli i ~etiri manastira blizu Perustice, kod Ka~una i kod Kalejiporova. Turci
tvrde da su veliki deo ovih sela sami ustanici popalili, ne bi li Bugare primorali da ustanu na oru`je. Ja sam, istina, imao dokaza da je to bio
slu~aj sa najvi{e dva ili tri sela, ali se najposle to moglo i opravdati.
Ustanici su zapalili i èlezni~ku stanicu u Belovi, jer se tu sakri{e
neke zaptije. Broj pobijenih Bugara za ono nekoliko dana, {to je trajala
buna, te{ko je opredeliti, ali mislim da je sigurno poginulo bar 1.500 u
srezovima, koje malo ~as spomenuh. U varo{i Perusti~i, koja broji do
400 ku}a i 3-4.000 du{a, i koja se nikako nije me{ala u bunu, Turci su bombardovali crkvu i isekli preko 1.000 du{a, koje qudi koje èna i dece.
Varo{ su opqa~kali i u pepeo sagoreli; nijedna ku}a nije ostala u celosti. Mnoge su ène sramotili. Unutra{wost crkve, grobqe i mnoge ba{te, ba{ibozuci su motikom i budakom prekopavali, ne bi li na{li sakrivenog blaga. U ovoj prilici predvodio je tursku vojsku Ahmed-aga
Pamri{ki, koji je pre kratkog vremena odlikovan srebrnom medaqom.
Jedanaestog maja napadala je regularna trupa sa ba{ibozucima na Pana|uri{te. Ne nude}i varo{anima da se predaju, Turci su posle slabog otpora od strane ustanika uzeli varo{ i isekli oko 3.000 du{a. Me|u ovima bilo je najvi{e èna i dece, od kojih 400 iz same varo{i a ostalo iz
obli`wih sela; 400 zgrada, bazar, najlep{e i najve}e ku}e sagorene su.
Dve crkve su poru{ene i gotovo sravwene sa zemqom. U jednoj od ovih crkava Turci su be{~astili jednog starca na samom oltaru, pa ga posle ìvog sagoreli. Dve su {kole sagoreli, a tre}u su po{tedeli samo zbog toga {to je nisu poznali. Po mnogim izve{tajima koje sam dobio, jedva da
ima ène koja nije osramo}ena i obe{~a{}ena. Gadna azijska zver nije
{tedela ni decu od osam ni babe od osamdeset godina, mu{ko i ènsko,
staro i mlado, sve su to be{~astili.
Starcima kopahu o~i i raseko{e ruke i noge, te ih ostavqahu zlohudnoj wihovoj sudbi, dok se ne bi koji dobrodu{ni Tur~in smilovao te
ih premlatio i tako ih muke oprostio. Trudne su ène parali, pa dete
trijumfalno na vrhu bajoneta po varo{i nosili. Decu su prinu|avali da
na rukama nose odse~ene glave svojih drugova. Ova uàsna svirepstva trajala su puna tri dana. êtvrti dan bio je posve}en ukopavawu ise~enih i
poubijanih `rtava. Sva ova dela ~inila je regularna vojska, koju je predvodio Hafis-pa{a.
Dok jedni pqa~kahu po Kopre{nici i Pana|uri{tu, drugi se nasla|ivahu ubijawem i se~om po Bataku. Batak je selo, koje se predalo odmah
i bez otpora, ~im su Turci ponudili predaju i obe}ali da }e ìvot seqanima po{tedeti. Pa pored svega Turci predvo|eni Ahmed-agom Buru-
64
Ilija Petrovi}
dinskim uni{ti{e selo i pokla{e sve ìvo u wemu, osim stotinu mladih devojaka, koje su dràne za nasladu osvaja~a. Svojim ro|enim o~ima
video sam kosti onih nesre}nika, o kojima visa{e jo{ po koje par~e mesa, gde ih psi glo|u. U prekrasnoj dolini ovoj nijedna zgrada nije ostala
u celini. Drvare, kojih ima prili~no jer se seqani jako bave obradom
drveta, sve su popaqene, a od 8.000 qudi jedva da je ostalo 2.000 ìvo. Vi{e od 5.000 du{a, mahom èna i dece, tu je izginulo. Le{ine leè po razvalinama, a vazduh je zagu{qiv od smrada. Kad ~ovek vidi Batak, onda
moè da veruje u sve ono {to je do sada govoreno o na~inu kako su Turci
ugu{ili ustanak u Bugarskoj. Svuda se vide kosturi qudski, le{ine, glave devoja~ke, na kojima jo{ visi lepa devoja~ka kosa, de~iji skeleti jo{
u haqinama. U jednoj sam ku}i video pepeo i saèèni kostur od 30 lica,
koji su tu ìvi izgoreli. Malo daqe su Turci natakli na raàw jednog
znatnijeg Bugarina Trandafila, pa ga ìva pekli; tu su i zakopani. Pored toga je jedna rup~aga ispuwena qudskim le{inama, koje ve} prelaze
u trule`; u jednom jazu stoji nagomilan ~itav logor mrtvaca. U jednoj
{koli sagoreno je 200 èna i dece. Na grobqu leì ra{trkano vi{e od
1.000 le{ina, bez ikakve sli~nosti na qudski stvor: tamo ruka, ovamo
noga, svuda ne{to proviruje nose}i na sebi pe~at divqeg svirepstva. Ahmet-aga, koji je komandovao pri se~i, dekorisan je (odlikovan - IP) i
imenovan za juzba{u (zapovednika ~ete, kapetana - IP). Sva ova svirepstva, koja su ~iwena da bi se ustanak predupredio, bila su izli{na, jer je
pokret bio sasvim neznatan, a i seqani su se odmah predavali. Raspitao
sam, ali nigde ne ~uh da su Bugari ~inili nasiqe, ili {to god {to bi na
svirepstvo nali~ilo. Traìo sam od turskih ~inovnika da mi nabroje
zlodela koja su Bugari po~inili, pa mi ne mogo{e ni{ta ta~no kazati.
Bugarin nije hladnokrcno ubio nijednu tursku ènu, nijedno tursko dete, Turci nisu mu~eni; nijedno tursko selo nije popaqeno, nijedna ku}a
opqa~kana. Zvani~an izve{taj Edib-efendije u tom pogledu kao i u mnogom drugom sasvim je neosnovan i moè se re}i da nije ni{ta drugo do
gruba izmi{qena la` (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
Svedo~e}i o turskim zlo~inima tokom dvodnevnih bojeva na

celoj borbenoj liniji (27-29. septembra, po novom ra~unawu), u
kojima su na{i gubici oceweni na 2.500 qudi i oko 80 oficira
koje poginulih koje rawenih, pukovnik Mak Iver, dobrovoqac
mo`da iz Engleske, kaè da je po turskom povla~ewu ostao jedan
uàsan prizor... Oko nas svuda leàli su ostaci nagr|enih qudi,
noge, ruke i mi{ice koje je satansko varvarstvo iskidalo sa mrtvaca... Svuda oko nas mogli smo raspoznati sprène ostatke na{ih rawenika koji su surovo naslagani unakrst i spaqeni ìvi u
uàsnim mukama. Drugi su leàli gde su pali, ali su na svima bili
znaci turskog lupe{kog i satansog brutalizma. Neki nisu imali
u{i, drugi bez noseva, drugima opet iskopane su o~i iz glave, ili
stopale odvojene od tela... I jo{ mogu potvrditi i to, dok su takve strahovitosti ~iwene na Srbima bile uàsne, da su iste na
65
ruskim rawenicima bile jo{ groznije (1, broj 182 od 30. novembra-
/12. decembra 1876).
r Pester lojd javqa iz Petrograda da svaki dan idu sanitetski trenovi iz Petrograda i Moskve, a uz ove pristaju radi lak{eg prolaèwa kroz Austriju, ruski oficiri, koji ho}e da stupe
u srpsku vojsku (1, broj 121 od 11/23. avgusta 1876).
r Pukovnik Aleksandar Lavrovi~ Ismailov, koga je general
êrwajev pre nekoliko nedeqa poslao u Moskvu da organizuje
nekoliko sanitetskih trenova, vra}a se k srpskoj vojsci (1, broj
121 od 11/23. avgusta 1876).
r Vaqda jedina vest beogradskih Srpskih novina o dolasku
ruskog medicinskog osobqa u Srbiju, bila je ona koja je preuzeta
iz Moskovskih vjedomosti: iz Kazawa oti{ao sanitetski odred
snabdeven hirur{kim instrumentima i svim zavojnim sredstvima za bolnicu od 500 rawenika. Da bi se opskrbilo toliko rawenika, morao je to biti pove}i odred, {to medicinskog osobqa,
{to tehni~kog i pomo}nog (3, broj 179 od 14/26. avgusta 1876).
r Zastava je iz nekih ruskih novina, najverovatnije peterbur{kih, preuzela vest o slawu jedne medicinske ekipe u Srbiju.
Izme|u ostalog, tamo pi{e:
Profesor na{eg univerziteta P. A. Viskovatov pustio je
svoj poziv u ovda{wim novinama. Zatim je razaslao pozive po selima oko Pejpuskog jezera, gde su ve}inom staroobrednici, i sa
sv iju strana po~eli su stizati prilozi u novcu, stvarima itd.
Najpre su hteli poslati jednog ili dva hirurga. Posle vide{e da
se moè poslati profesor K. Rajer, ~ovek mlad i energi~an koji
je ve} poznat svojim uspe{nim radom u francusko-pruskom ratu,
s ~etiri asistenta i tri pomo}nice izu~ene na hirur{koj klinici. Odbor koji je ovde za to postavqen, otpremi Viskovatova u
Petrograd da se sporazume s odsekom slovenskog dobrotvornog
komiteta, ~iji je i sam ~lan, kako bi se do{lo do sredstava da se
ovi qudi opreme. Odsek dade derntskom sanitarnom odredu 3.000
rubaqa pomo}i. Istu toliku sumu dade i Dru{tvo za starawe o
rawenicima. Odredu se pridruì pomo}nik @. N. Markov s 2.000
rubaqa, koje je s tim ciqem dobio od jedne osobe iz Simferopoqa. Iz raznih varo{i u Estlandu, Liflandu i Kurlandu stigo{e
prilozi. Ri{ki vesnik posla {to je u wegovoj redakciji skupqeno. Iz Pskova javi{e Viskovatovu, da je spremqena pomo}. Vladika ri{ki Serafim, koji se zadesio u Derntu, prvi je, za pri mer,
dao znatnu sumu. Nema~ke druìnice odazva{e se lepo, prire|ena je predstava i tako se skupilo vi{e od 11.000 rubaqa s onim {to
je dato Viskovatovu u Petrogradu.... I tako mogosmo spremiti
petnaest qudi, a ne osam kao {to mi{qasmo. S profesorom Ra-
66
Ilija Petrovi}
jerom oti{lo je devet asistenata, od kojih {estorica iz Rige, dva

pomo}nika i, verovatno ~etiri bolni~arke. Po zahtevu komiteta, Viskovatov }e ih dopratiti do na mesto, u Srbiju (1, broj 126
od 20. avgusta/1. septembra 1876).
r Novoruski telegraf javqa iz êrnigova da je tamo skupqeno do sada vi{e od 1.000 rubaqa u korist balkanskih Slovena,
te da je predsednik gubernijske uprave A. P. Karpinski preduzeo
sve da se na bojno poqe, u Srbiju, po{aqe hirurg, profesor kijevskog univerziteta Kolomin (1, broj 126 od 20. avgusta/1. septembra 1876).
r Iz Rusije, 12/25. septembra stigao je medicinski e{elon od
~etrnaest osoba; predvodi ga P. I. Nikotajev, a u grupi su jo{
{estorica lekara i sedmorica fel~era. Dan ili dva ranije stigli su {estorica studenata medikohirurgije (2, broj 60 od 28. avgusta/9.
septembra 1876).
r Dowom la|om, 19/31. avgusta, u grupi od oko 150 ruskih oficira i narednika, stigao je i izvestan broj bolni~ara (1, broj 129 od
25. avgusta/6. septembra 1876).
r Zastavin dopisnik doznao je iz pouzdanog izvora da je 24.
avgusta/6. septembra do 400 Rusa sanitara na dowem Dunavu u Srbiju do{lo. Neki putuju preko Odese, neki preko Vla{ke, a neki
preko Pe{te - ka Zemunu ili Bazja{u (1, broj 130 od 29. avgusta/10.
septembra 1876).
r La|om koja je u Beograd prispela 24. avgusta/6. septembra,
do~ekali smo na{e mile goste, me| kojima ima i ènskiwa. Jesu
li svi sanitari... to }emo sutra saznati. Nije javqeno ko je sve
bio na toj la|i, i koliko ih je bilo, ali pitawe novinarsko upu}uje na odgovor da su sve prido{lice pripadale sanitetskoj misiji (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Pre neki dan stigao je jedan ruski oficir sa ènom. On je
otputovao na drinsko boji{te, a ènu je ostavio u bolnici da rawenike vida. Ovaj primer neka je na ugled na{im oficirskim
gospama (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876). Posle se saznalo
da je to bio jedan ruski knez.
r Ruskom dru{tvu Crvenog krsta u Beogradu, 23. avgusta/4.
septembra stiglo iz Rusije nekoliko kola raznih stvari za wegovu bolnicu (1, broj 130 od 29. avgusta/10. septembra 1876).
r Prema vesti poslatoj 24. avgusta/5. septembra, rusko dru{tvo crvenog krsta {aqe sada na nekoliko kola potrebni materijal za pokretne bolnice... na bojnom poqu (1, broj 132 od 31. avgusta/12. septembra 1876).
r U Beograd je 26. avgusta/7. septembra sa grupom od preko
100 ruskih vi{ih i niìh oficira i 100 kozaka, do{lo u Beograd
67
nekoliko vojnih lekara. Neki od wih putovali su i 14 dana (1, broj
132 od 31. avgusta/12. septembra 1876).
r Iz Turn Severina javqeno da su 24. avgusta/5. septembra na

la|i za Srbiju pro{le jedna doktorka i pet wenih pomo}nica (1,
broj 133 od 1/13. septembra 1876).
r Ruski list Novoje vremja javio da je u Srbiju oti{ao iz
Petrograda na svoj ra~un poznati hirurg Bogdanovski. Tek {to
se vratio iz inostranstva, gde se le~io, i neodmoriv se, pohitao
je u Srbiju (1, broj 134 od 3/15. septembra 1876).
r Ruski Golos pi{e da je petrogradsko ènsko udruèwe opremilo i poslalo u Srbiju medicinsku ekipu sastavqenu od dva
lekara, {est studenata mediko-hirurgije i pet medicinarki (1,
broj 137 od 8/20. septembra 1876).
r S Krima otputovao je u Srbiju mediko-hirurg N. F. Hucijev, stvaralac krimske {kole (1, broj 137 od 8/20. septembra 1876).
r 11/23 septembra oti{lo iz Beograda dvanaest kola ruskih
sanitara na bojno poqe kod Aleksinca; nije re~eno koliko je na
tim kolima bilo medicinskog osobqa a koliko sanitetskog materijala (1, broj 141 od 15/27. septembra 1876).
r Iz Odese 21. avgusta po{ao sanitetski odred sa 120 lica (2,
broj 65 od 18/30. septembra).
r Iz Petrograda, var{avskom èleznicom, o tro{ku varo{kog kreditnog dru{tva, 29. avgusta/10. septembra oti{ao sanitarni odred sastavqen od deset lekara, tri feld{era, tri medicinara i odgovaraju}e posluge za poqsku bolnicu (2, broj 65 od 18/30.
septembra 1876).
r Dvanaestog/24. septembra pre podne pre podne, u grupi sa
mnogim ruskim vi{im i niìm oficirima, dvojicom ruskih sve{tenika i nekoliko telegrafista, u {tab |enerala êrwajeva
otputovalo je i brojno sanitetsko osobqe (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876); koliko brojno, nije re~eno.
r Dana{wom la|om (14/26. septembra), koja je oko 4 sata
posle podne stigla, do{lo je podosta Rusa i Ruskiwa iz saniteta,
koji su od odbora dru{tva Crvenog krsta do~ekani i u privatnim
ku}ama sme{teni (1, broj 143 od 19. septembra/1. oktobra 1876).
r Prema vestima iz Beograda od 19. septembra/1. oktobra, u
Srbiju je od turskog zuluma prebeglo, u najmawu ruku, 50.000 du{a, traè}i zaklona kod nas, Obrazovan je odbor za wihov prihvat, na ~ijem je ~elu bio mitropolit Mihailo (Miloje Jovanovi},
1826 - 1859-1881, 1889-1898). Ovaj odbor... odmah je naredio okru`nim i sreskim vlastima da se pobrinu blagovremeno o najpre~im
potrebama svih stradalnika i ujedno popi{u koliko ih gde ima,
68
Ilija Petrovi}
dok se u Para}inu i Jagodini ne sagrade privremene ku}ice, kao

barake za bolnice. Za te potrebe odredio komitet moskovski da
se obrazuje jedan fond iz koga }e se deca postradalih porodica
docnije izobraàvati; a osim toga sla}e potporu u novcu i za
same stradalnike (1, broj 144 od 21. septembra/3. oktobra 1876).
r Iz Simbirska oti{la 24 bolni~ara-nosioca i 2 medicinara (2, broj 68 od 29. septembra/11. oktobra 1876).
r Sirotiwe koja je bez krova u Srbiji ostala, po zvani~nom
izve{taju ima 42.000 du{a. Ho}e li se na{a draga bra}a u Ugarskoj
setiti ove sirotiwe (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876). Tri
nedeqe kasnije, 22. novembra/4. decembra, javqeno je da potrebe
svakim danom sve vi{e rastu rastu, po{to prebeglih Srba ima
60.000 du{a, me|u wima samo bolesnih vi{e od 6.000 (1, broj 181 od
28. novembra/10. decembra 1876).
r Dvadesetog septembra/2. oktobra, beogradsko ènsko dru{tvo poslalo je na boji{te nekoliko kola, natovarenih raznim
stvarima za vojne bolnice (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
r Dowom la|om, koja je u no}i izme|u 25. i 26. septembra stigla u Beograd, do{ao je jedan sanitetski tren sa potrebnim stvarima (1, broj 149 od 29. septembra/11. oktobra 1876).
r Dr Vladan \or|evi}, na~elnik saniteta moravske i timo~ke vojske, 22. septembra/4. oktobra pregledao je u ]upriji sva bolni~ka odeqewa u kojima radi ruski sanitet iz misije Crvenog
krsta i uverio se da su oni pored o~inskog rada od 15/27. septembra otpo~eli na{e rawenike i bolesnike o tro{ku wihovog dru{tva da hrane i ostalo starawe vode. Na{i rawenici u wihovim
odeqewima dobijaju izjutra: mleko sa kavom koliko ko moè da
pije. Oko 10 sati zakusku. U podne ru~ak od tri jela sa dobrim vinom, po podne u ~etiri sata kavu i ~aj, a u svoje vreme ve~eru... Ovda{wi lekari ruski objavili su da svakog koji wihove pomo}i
i{te, besplatno le~e i lekove mu daju (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r U ruskoj bolnici u ]upriji radilo je i nekoliko rumunskih
lekara, a verovatno i drugog medicinskog i pomo}nog osobqa. Dr
\or|evi} odobrio je da im se, budu}i da se u toj bolnici posebno
hrane, ali slabije, nabavqa mleko, {e}er i druge potrebe koje
zahtevaju, te da im se ubudu}e daje pola oke mesa po glavi. Potom
je dr \or|evi} otputovao da obi|e bolnice u Svilajncu, Poàrevcu i Smederevu (1, broj 150 od 1/13. oktobra 1876).
r Peterbur{ke Vra~ebnie vjedomosti od 1/13. oktobra pi{u da je do 12/24. septembra stiglo u Srbiju 102 lekara, 114 fel~era i 77 milosrdne sestre. Broj ovaj toliki je da }e mo}i podmiriti srpske vojno-sanitetske potrebe (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
69
r Po odluci moskovskog komiteta za pomo} Srbiji, sa knegiwom Nade`dom Borisovnom Trubeckom, sestrom knegiwe Natalije [ahovske, 25. septembra/7. oktobra krenulo devet milosrdnih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876); one su u Beograd stigle
posle devetodnevnog putovawa (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Petog/17. oktobra, gorwom la|om do|o{e i ~etiri milosrdne sestre (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve poslato je 100.000 rubaqa mitropolitu Mihailu, da se upotrebi u pomo} stradalnicima u srpsko-turskom ratu.
Ovu sumu poslao je komitet ruski (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
r Iz Moskve je, kako javqaju ruske novine, od 17. do 21. septembra (po starom ra~unawu) oti{lo u Srbiju osam lekara i 38 milosrdnih sestara (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r U Beogradu, zbog velikog dolaska Rusa sa dopu{tewem nadle`ne vlasti i glavnoga dru{tva koje se stara za rawene i bolne
vojnike, radi olak{ice Rusa koji u Srbiju dolaze, osnovan je pri
kancelariji dru{tvenog punomo}nika u Beogradu, tajnog savetnika Vladimira Nikolajevi}a Teokareva, biro za upu}ivawe Rusa.
Starawe o ovom birou primio je na sebe nadvorni savetnik Julije
Osipovi~ [rejer. Ovaj biro nalazi se u zgradi Velike {kole, a
ciq mu je da vodi ta~an ra~un o svim Rusima koji se u Srbiji nalaze, da im po mogu}stvu olak{ava po{tanski saobra}aj sa wihovom rodbinom, da za ruske bolnice nabavqa novine i povremene
spise i da pribavqa izve{taje o Rusima koji su raweni ili ubijeni u bitkama protivu Turaka (1, broj 155 od 10/22. oktobra 1876).
r Pripomo} iz Rusije preko mitropolita Mihaila do sada
iznosi 101.897 rubaqa, odnosno 169.828,12 forinti (1, broj 155 od
10/22. oktobra 1876)
r Po jedna milosrdna sestra stigla je uz svojevoqa~ke grupe
iz Rusije, la|ama, 13/25. i 16/28. oktobra (1, broj 161 od 20. oktobra/1.
novembra 1876).
r Vest od 16. oktobra (po starom ra~unawu) kazuje da, iako je
saobra}aj na Dunavu zbog male vode bio oteàn, uz neke dobrovoqa~ke grupe stiè i pokoja milosrdna sestra (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876)
r Ruske vjedomosti javqaju da je 6/18. oktobra moskovski slovenski odbor poslao za srpsku vojsku 700 {iwela, 450 kratkih koùha, 7 toplih ogrta~a, 25 pudova ~aja. Ovaj odbor dobio je 4/16. i
5/17. oktobra od moskovske varo{i 15.445 rubaqa, od ni`wenovgorodske uprave dru{tva za starawe o rawenima i bolesnima
10.000, od saveta sudskih poverenika moskovskog okruga 5.137, od
ni`wenovgorodske op{tine 5.000 rubaqa.
70
Ilija Petrovi}
r Ruskom generalnom konzulu Blimeru poslato u Pe{tu 3.000

rubaqa da tamo nabavi stvari i aparate potrebne za sanitarnu pomo} i da ih u Srbiju po{aqe (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).
r Petrogradska glavna uprava za rawenike i bolesnike srpske 24. septembra/6. oktobra poslala 29.699 ar{ina platna, 284
puda {arpije, 1455 ~ar{ava, 5226 ko{uqa, 4247 ga}a. Svakodnevno ona {aqe transporte bolni~arskih stvari u Srbiju (1, broj 161
od 20. oktobra/1. novembra 1876). Ruski mir pi{e da je to dru{tvo tako
sada ustrojeno da svaki dan otpravi po nekoliko velikih transporta bolni~arskih stvari u Srbiju (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).
r Ovih dana imao sam prilike da vidim zvani~ne podatke
na{ega vojnog saniteta. Stawe zdravqa u celoj vojsci vrlo je dobro. Broj rawenika u svim bolnicama u Srbiji, bio je izme|u 9. i
11. oktobra oveliki: 2.237 (1, broj 161 od 20. oktobra/1. novembra 1876).
r Sentpeterbu{ke vjedomosti od 10/22. oktobra javqaju da
se petrogradsko odeqewe Slovenskog dobrotvornog odbora, na posebnoj sednici, bavilo svojom ulogom u doga|awima na Balkanskom poluostrvu. U toj sednici pro~itan je i izve{taj komisije
za skupqawe priloga. Ta komisija, da bi skupila {to vi{e priloga u korist postradalih Slovena, {tampala je proglase i pozive, koji su u preko 10.000 primeraka rasturivani u narod. Jedan
Na povratku u Rusiju, raweni ruski dobrovoqci

prelaze Dunav kod Kladova
71
takav poziv, preveden na engleski jezik, razaslan je po Americi.

Komisija je sastavila liste za upisivawe priloga, kupila je priloge u crkvama tasovima, i{la po gostionicama, fabrikama, zavodima, ulicama, te je na sve strane sabirala priloge i prire|ivala i zabave u tu svrhu. Komisija je primala i stvari koje su joj na
poklon davali. Neki ~lanovi komisije revno su se zauzimali i za
srpski zajam i za rasprostirawe srpskih papira. Svega je priloga
sabrano do 810.000 rubaqa. U stvarima je dobijeno, izme|u ostalog, oko 20.000 ar{ina sukna i nekoliko hiqada ar{ina platna,
od ~ega se sada u Petrogradu {iju {iweli i rubqe, a 16.000 ar{ina sukna poslato je moskovskom odboru. Osim toga, skupqene su i
mnoge druge stvari, kao: koùsi, ~izme itd. Dok jo{ nisu stupile
u te~aj srpske obveznice, komisija je na ra~un zajma poslala u Srbiju prvo 30.000, a posle jo{ 100.000 rubaqa. Otpravila je na boji{te osam lekara i dvanaest fel~era radi pomo}i rawenicima
(1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).
r Besarabska mesna uprava naumila je da u Ki{iwevu ustroji
bolnicu sa 25 posteqa za rawene i bolesne ruske dobrovoqce koji se vra}aju iz Srbije u Rusiju. Glavna uprava prihvatila je tu zamisao i izdala joj 3.000 rubaqa za otvarawe bolnice (1, broj 162 od
22. oktobra/3. novembra 1876).
r Uredni{tvo lista Novoje vremja primilo je od 1/13. do 18/30. septembra 7.117 rubaqa u korist Slovena; deo tog novca dat je
dobrovoqcima koji su krenuli put Srbije, deo poslat generalu
êrwajevu, deo srpskom mitropolitu Mihajlu, a deo je jo{ neraspore|en, za posle (1, broj 162 od 22. oktobra/3. novembra 1876).
r U vesti iz Doweg Milanovca od 15/27. oktobra ispisano je
i nekoliko kriti~kih re~enica na ra~un engleske vlade koja, na
sramotu cele Evrope, potpomaè Turke i materijalno i fizi~no. I ne samo to; ona u borbi protiv jednog slaba~kog naroda,
koji je ustao da u nu`di svojoj bra}i pomogne, zajedno s Turcima
~ini stravi~ne zlo~ine protiv srpskog naroda, Kao potvrda tog
stava uzet je boj kod Brestova~ke Bawe od 6/18. oktobra i zlo~ini
koje su Turci po~inili u dru{tvu s Englezima, gde celom turskom artiqerijom engleski oficiri upravqaju. Nasuprot wima, najvi{e hvala bra}i Rusima, bez kojih bi mo`da i ovo maleno
par~e Srbije bilo ve} u rukama krvolo~nih Azijata. Wihovom
po`rtvovawu za na{u svetu stvar nema granice, wihova je pomo}
neiscrpna, nema dana kad Deligrad po nekoliko stotina milih
nam gostiju na beogradsku obalu izbaci (1, broj 163 od 22. oktobra/3.
novembra 1876).
r U Deligradu deluje vojna bolnica, koja je najpre bila u engleskim rukama, a potom su se preuzeli Rusi; wom upravqa major
72
Ilija Petrovi}
Stepan Stepanovi} [imera. Samo wegovom vrlom zauzimawu

moè se pripisati da se ova bolnica moè s najboqim bolnicama
u Srbiji sravniti. On je u poslu tako neumoran da u wemu ne nalaze potpore samo raweni vojnici vojnici, nego i gra|ani Milanova~ki, kod kojih on i dawu i no}u tr~i da bi im svojim znawem pomogao. I to sve ~ini bez ikakve nagrade. On je sa dalekog Kavkaza
do{ao, da prite~e u pomo} svojim lekarskim znawem. To mu be{e
mala `rtva, nego je i svoju gospo|u doveo, koja svojim trudom i
sestrinskom negom oko rawenika, olak{ava bolove ovih bednih
pa}enika. Svojim blagim postupawem i we`no{}u oko wih, ona
mnogim pa}enicima upola olak{ava bolove. Neka joj na ~ast sluì. @eleti bi bilo da se sve na{e gospo|e i sestre na wu ugledaju. A ja u ime srpskog naroda blagodarim kako g. [imeri tako i
wegovoj gospo|i; srpski narod }e ih se dugo i dugo se}ati, i onda
kad ve} vi{e u wegovom krugu ne budu bili (1, broj 163 od 22. oktobra/3. novembra 1876).
r Ruski mir u broju 253 javqa da je petrogradsko Dru{tvo za
starawe o rawenim i bolesnim vojnicima do 15/27. oktobra, u {esnaest navrata, otpravilo u Srbiju: 1.392 ko{uqe, 264 ~ar{ava,
284 navlake, 318 pr{waka, 524 marame za vrat, 33 topla odela, 216
pe{kira, 76 du{eka, 17.512 ar{ina platna za zavoje, 137 funti
kompresa i 25 funti {e}era (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Ruski mir javqa da je glavna uprava dru{tva za starawe o
rawenicima i bolesnicima primila od 1. do 10. oktobra 16.657
rubaqa u korist bolesnih i rawenih na balkanskim boji{tima.
S pre|a{wim prilozima za istu svrhu, primqeno je 426.347 rubaqa (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Tverske vjedomosti pi{u da su stanovnici sela Kimbre poklonili êrwajevu 401 par ~izama ko`nih, 60 za oficire i 311
za vojnike. Te ~izme napravili su ~izmari iz Kimbre, poznati po
toj delatnosti (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
r Ruske vjedomosti iz Moskve javqaju 1729. oktobra da je tamo{wi Slovenski dobrotvorni odbor otpravio 1.120 funti {arpije, 320 funti zavoja i kompresa, 360 funti belog rubqa i 600 funti drugih bolni~kih stvari (1, broj 165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r Zimska ode}a {aqe se na Deligrad svakodnevno. Ve} je stiglo 5.110 {iwela koje je kupio êrwajev (1, broj 165 od 29. oktobra/10.
novembra 1876).
r Donska gazeta javqa da su seqaci iz Urjupina, u Donskoj
oblasti, dali 5.000 rubaqa za pomo} Ju`nim Slovenima, da se
me|u kozacima Honerskog okruga pojavila silovita èqa da idu
Srbima u pomo}, te da se tamo{wa inteligencija zauzela da ku-
73
pi priloge i tako pruì dobrovoqcima nu`nu pomo} do êrkaska. Tverski plemi}ki skup dao je u korist Ju`nih Slovena 1.008
rubaqa, a trgovci po 100 pari koùha i ~izama. Seqaci iz Burtulinovske, kod Voroweà, poslali su 2.000 rubaqa. Sredinom oktobra u Srbiju poslato 1.120 funti {arpije, 320 funti zavoja i
kompresa, 360 funti belog rubqa i 600 funti drugih bolni~kih
stvari. List Nedeqa iz Poltave javqa da je poltavska op{tina
poslala za slovensku stvar 15.000 rubaqa i... pozdravqa vrhovnog vo|u srpske vojske (êrwajeva) i èli sjajna uspeha slovenskoj vojsci (1, broj 165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r Ruske vjedomosti pi{u da je moskovski odbor 21. oktobra/2. novembra poslao u Srbiju 1.760 funti {arpije, 10 centi platna, 560 funti mu{kih ko{uqa, 4 cente vate, 4 cente raznih stvari
za Bugare izbegle u Srbiju, 260 ènskih ko{uqa, 3 cente navlake
i ~ar{ava, 250 funti zavoja i kompresa i oko 8 centi raznih
haqina i obu}e. Tako|e, za srpske bolnice poslato je 120 pudova
beloga rubqa i drugih stvari (1, broj 172 od 12/24. novembra 1876 ).
r Izme|u 17/29. avgusta i 27. oktobra/7. novembra iz Moskve u
Srbiju oti{lo nekoliko sanitetskih odreda, odnosno misija, me|u wima 9 lekara, 8 fel~era, 59 milosrdnih sestara i 11 nosilaca rawenika (1, broj 172 od 12/24. novembra 1876); kao i u drugim sli~nim slu~ajevima, ne pomiwe se ostalo prate}e osobqe, ono {to
bi se danas nazvalo logistikom.
r Sanktpeterbur{ke vjedomosti javqaju da je petrogradska
glavna uprava dru{tva za starawe o rawenicima i bolesnicima
balkanskih Slovena do 15/27. oktobra prikupila ukupno 447.890
rubaqa, a to je raspore|eno, kako sledi:
1. u ime pomo}i bednima u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni
od 15/27. dekembra 1875 godine 31.500 r. u Srbiji od 12/24. jula
1876 godine 18.300 r. u Bigarskoj u septembru 1876. godine 20.000
rubaqa, svega 69.800 rubaqa;
2. poslano punomo}nicima dru{tvenim 15/27. decembra 1875
u Crnu Goru, Hercegovinu i Bosnu 96.120 r, 12/24. jula 1876 u
Srbiju 84.250, svega 180.371 rubaqa;
3. rashodi glavne uprave dru{tvene: a) na sanitarne odrede u
Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni 14.555, a u Srbiji 12.655 rubaqa; b) za pakovawe i otpravku raznih stvari, na hirur{ke instrumente i druge stvari: na Crnu Goru, Hercegovinu i Bosnu 3.750,
na Srbiju 6.054 rubaqa, v) profesoru Korènevskom za nabavku
hirurgi~kih sprava za Srbiju 3.000, konzulu Blimeru u Pe{ti za
nabavku instrumenata za Srbiju 5.000 rubaqa; d) za izdràvawe
sanitarnog odreda u Srbiji 3.000 rubaqa; e) za ustrojstvo lazareta u Ki{iwevu 3.000 rubaqa.
74
Ilija Petrovi}
Svega poslato i potro{eno na Crnu Goru, Hercegovinu i Bosnu 145.923, na Srbiju 134.269, a na Bugarsku 20.000 rubaqa. Tro{ak
u svemu iznosi 300.193 rubqe, te je 16/28. oktobra preostalo jo{
147.696 rubaqa.
r Objavqeno je 22. novembra/4. decembra da se knegiwa Natalija [ahovskaja vratila u Rusiju. Za vreme svog boravka u Srbiji, ona je pokazala jedinstven primer retkog samopregorevawa
prema srpskim rawenicima i bolesnicima... i ostavila za sobom
spomen, koji }e u punoj svetlosti uvek pokazivati weno ime. Ne
samo da je {teta ve} i prava bruka {to gotovo nijedna od na{ih
gospo|a ne po|e tragom ove plemenite ènskiwe. Sve {to na{e
ène rade to je, {to su organizovale neke sasvim besciqne odbore, i u tim odborima, jedna gospo|a zauzima poloàj predsednikovice, druga potpredsednikovice, tre}a je sekretarka... i t. d.,
sve su gospo|e neke ~lanice koje imaju taj te{ki zadatak da nose
to ime i da se katkad potpi{u na kakvom aktu, bez koga bismo mogli i mi i oni biti. To je patriotizam ve}ine na{ih Srpkiwa. Nije nikakvo ~udo {to ovakve majke ra|aju kepece, koji osim lajavog
jezika ni{ta vi{e nemaju (1, broj 181 od 28. novembra/10. decembra 1876).
r Ruski dobrotvorni odbor iz Beograda ima svoje pododbore
ili punomo}nike gotovo po svim ve}im mestima u Srbiji; on je u
Beogradu ve} otvorio jednu radionicu u kojoj se reè i kroji rubqe nameweno ratnim stradalnicima, a namera mu je da osnuje i
jedan zavod za srpsku siro~ad. Poàreva~kom pododboru poru~eno je da se postara na}i pouzdanih lica u Gradi{tu, Golupcu i
@agubici, gde ima nebrojeno sirotiwe nastawene po {umama i
gudurama homoqskim i preko kojih bi se mogla razdavati pomo}
na {to brì na~in. U sva mesta gde postoje pododbori ili punomo}nici, {iqe se iz Beograda skoro svaki dan odelo, pokrivka,
obu}a i novci za ublaèwe nevoqe ratnih zlopatnika (1, broj 13
od 25. januara/6. februara 1877).
r Uo~i povratka u Rusiju, upravnik kragujeva~ke bolnice dr
Krasin predao je tamo{wem ènskom dru{tvu {esnaest sanduka
raznih stvari: lekova, zavojnog materijala, zavoja, rubqa, }ebadi,
suknene ode}e i platna (1, broj 24 od 13/25. februara 1877).
Sve u svemu, dovde navedeni izve{taji pobrojili su oko 1.030
lekara, lekarskih pomo}nika, fel~era, medicinskih sestara, medicinara, bolni~ara, nosilaca... Neki od izve{taja samo navode
da je do{ao velik broj lekara, da svaki dan dolaze doktori, da
su do{li ruski lekari i doveli ène, da su prispeli sanitetski trenovi za bolnice od 200, odnosno 500 rawenika ali se ne
pomiwe bolni~ko osobqe, da svaki dan idu sanitetski trenovi
iz Moskve i Petrograda, da je stigao izvestan broj bolni~ara,
75
da je pro{lo dvanaest kola ruskih sestara, da uz lekare i pomo}nike ide i odgovaraju}e osobqe, da je do{lo brojno sanitetsko
osobqe, podosta Rusa i Ruskiwa iz saniteta, dosta ènskiwa, nekoliko vojnih lekara, da dolaze neki znameniti doktori, ali se uz wihova imena ne pomiwu ni pomo}nici, ni sestre,
iako mora biti jasno da oni ne dolaze sami. I, ono {to odlikuje
svaku od tih vesti, jeste ~iwenica da nijedna od wih ne pomiwe
osobqe bez kojih medicinske misije ne mogu delovati, primera
radi: za rad u kuhiwama, u perionicama, u administraciji, za tehni~ko odràvawe...
Pozivaju}i se na neidentifikovane izvore Ruskog Crvenog
krsta, Aleksandar Nedok pi{e da je iz Rusije oti{lo 123 lekara,
118 milosrdnih sestara, 41 medicinar, 70 lekarskih pomo}nika
(fel~era) i 4 apotekara.
Mawe poznate re~i
Abaxija - kroja~ koji izra|uje odela od sukna.

akov - mera za te~nost, oko 56,6 litara.
ar{in - mera za duìnu, izme|u 65 i 75 cm; lakat.
kompres - vrsta zavoja koji se, natopqen vodom ili kakvom lekarijom, stavqa na bolesno mesto radi le~ewa.
oka - mera za zapreminu, oko 1,5 l; mera za teìnu, oko 1, 28 kg.
pamuklija - mu{ki (naj~e{}e) odevni predmet od pamu~ne tkanine.
pud - ruska mera za teìnu, oko 16,4 kg.
sanitar - obi~no vojnik u sanitetskoj slu`bi.
sukno - debela tkanina od vaqane vune.
tren - kola s opremom koja prate vojsku na mar{u, komora; sanitetski voz.
feld{er (fel~er) - lekarski pomo}nik; vidar, ranar.
funta - engleska mera za masu, oko 0,45 kg.
cent - 100 funti; engleska (50,8 kg) jedinica za teìnu.
{arpija - ~isto platno ra{~e{qano na konce, nekad upotrebqavano (umesto dana{we vate) za previjawe rana; ~e{qanica, svilac.
Bolnice
Ratne bolnice. U novosadskim listovima Zastava i Srbski
narod, ovaj sastavqa~ uspeo je da otkrije svega petnaestak bolnica, namewenih ne samo zbriwavawu srpskih rawenika sa boji{ta po Srbiji, nego i le~ewu civilnih bolesnika, kako sledi:
Jedna ratna bolnica bila je na Kalemegdanu, u zgradi u kojoj
je nekad bio hotel Srpska kruna a danas Narodna biblioteka (u
Ulici kwaza Mihaila).
Beogradsko ènsko dru{tvo otvorilo je svoju bolnicu u polugimnaziji, odnosno niòj gimnaziji.
Jedna bolnica sme{tena je u zgradi Vojne akademije u Beogradu (1, broj 107 od 18/30. jula 1876).
Dr Mundi otvorio jednu bolnicu u Top~ideru.
Rusko dru{tvo Crvenog krsta podiglo je veliku bolnicu u
Top~ideru (1, broj 118 od 6/18. avgusta 1876).
Ruski staroverci doneli bolnicu sa 200 posteqa; nije zapisano gde je postavqena, da li u Beogradu, da li negde bliè rati{tu (1, broj 119 od 8/20. avgusta 1876).
Ministar vojni naredio da se kasarna u Top~ideru isprazni,
eda bi rusko dru{tvo Crvenog krsta u woj otvorilo bolnicu (1, broj
123 od 15/27. avgusta 1876).
Vest od 20. septembra/2. oktobra kazuje da je rusko dru{tvo
Crvenog krsta otvorilo u Beogradu jo{ tri nove i vrlo lepo
name{tene bolnice: jednu u osnovnoj {koli mu{kog razreda kod
~itaonice, drugu u osnovnoj {koli ènskog razreda u istoj zgradi na Kalemegdanu i tre}u u zgradi bogoslovije (1, broj 145 od 22. septembra/4. oktobra 1876).
Prema vesti od 29. septembra/11. oktobra, Ministarstvo vojno naloìlo je da se u Beogradu otvore ~etiri nove bolnice: u zdawu vi{e ènske {kole i sudskim zgradama saveta, apelacije i kasacije (1, broj 151 od 3/15. oktobra 1876).
Prema vesti od 2/14. oktobra, u Beogradu, u zgradi Velikog
suda, Rusi otvaraju jo{ jednu bolnicu (1, broj 154 od 10/22. oktobra 1876).
U zgradi Velike {kole Rusi otvaraju novu bolnicu sa 200 kreveta (1, broj 164 od 27. oktobra/8. oktobra 1876).
U Deligradu radi vojna bolnica. Do pre izvesnog vremena
dràli su je Englezi, a od wih su je preuzeli Rusi; bolnicom
rukovodi major dr Stepan Stepanovi} [imera (1, broj 163 od 22.
oktobra/3. novembra 1876).
Knegiwa [ahovska do{la iz Jagodine u Beograd sa ciqem da
stvori uslove za preseqewe svoje bolnice u Beograd (1, broj 171 od
10/22. novembra 1876 ).
77
Prema vesti beogradskih Srpskih novina od 14/26. avgusta

1876. godine, preuzetoj iz Moskovskih vjedomosti, iz Kazawa je
oti{ao sanitetski odred snabdeven hirur{kim instrumentima
i svim zavojnim sredstvima za bolnicu od 500 rawenika; s razlogom treba verovati da je taj odred otvarao svoju posebnu bolnicu,
negde uz rati{te.
Radile su i bolnice u Kragujevcu, ]upriji, Svilajncu, Poàrevcu, Para}inu, Smederevu...
Prema podacima Aleksandra Nedoka, saop{tenim u predavawu Ruska sanitetska pomo} Srbiji u wenim oslobodila~kim
i odbrambenim ratovima 1804-1917, odrànom 21. aprila 2008.
godine, u organizaciji Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva:
1. Rusko osobqe u celosti je dràlo bolnice Ruskog Crvenog
krsta u Top~ideru, Smederevu (lazaret moskovskih staroveraca),
Kragujevcu (Kazanski odred), ]upriji, Aran|elovcu (dru{tvo
krimskih milosrdnih sestara) i Ruskoj bolnici u Poàrevcu;
2. Ruskog osobqa bilo je delimi~no u Stalnoj vojnoj bolnici
u Beogradu, Bolnici Srpskog ènskog dru{tva i Srpskog Crvenog krsta u Beogradu, Vojnoj bolnici u Kragujevcu, rezervnim bolnicama u [apcu, Obrenovcu, Kragujevcu i â~ku, te privremenim
bolnicama u Vaqevu i Ivawici i Drumskoj bolnici u Aran|elovcu;
3. Celokupno rusko osobqe bilo je u drumskim bolnicama u
Saraorcima, Grockoj, Axibegovcu, Karanovcu (Kraqevu), Bato~ini, Bagrdanu, Ubu, Harkovskoj ambulanciji u Jagodini, Dorpatskoj ambulatoriji za te{ko rawene u Svilajncu, Odredu dr
Romanovskog u Beogradu, Odredu Peterbur{kog komiteta u Kragujevcu i [apcu, Odredu dr Rineka u Jovanovcu, Odredu dr Nesterova u Jagodini, [apcu i Zlotu i Odredu dr Ruwina u Gorwem
Milanovcu i â~ku;
4. Rusko osobqe dràlo je Ambulanciju na Ju`nom frontu
(Sveti Roman, [iqegovac, Vukawa), Odred u zoni Aleksinca, isturene ambulante na Dinskom frontu u Prwavoru, na Ju`nom
frontu u Vukawi i u Negotinu, a Novgorodski sanitetni odred
delovao je u Deligradu.
Rusi u Crnoj Gori

Dobrovoqci u Crnoj Gori. Jedini novinski zapis o dobrovo qcima pod oru`jem u Crnoj Gori jeste onaj kojim se Ruski mir
(broj 253/1876) osvr}e na ~u|ewe mnogih stranaca {to tamo nema
ruskih dobrovoqaca. Tome ima vi{e uzroka, i mi }emo samo dva
navesti: prvo - mi, Rusi, tvrdo smo uvereni, da se Crnogorci i
bez nas znaju boriti i da }e i bez nas svr{iti ra~un s Turcima.
Mi ih nemamo ni ~emu u~iti, naprotiv, mi im se divimo i gotovi
smo da se od wih pou~imo. [aka junaka bori se 400 godina s Turskom, borila se nekad s Francuzima, a bori}e se i s celim svetom
- pred takvim junacima sva Rusija s po{tovawem skida kapu!
Drugi je uzrok, {to je te{ko dopreti u Crnu Goru. Kako da
odu na{i dobrovoqci tamo? Te{ko im je i suvim i morem. A ako
kojom sre}om koje odeqewe srpske vojske prodre dubqe i sastane
se sa crnogorskom vojskom - onda }emo se videti s Crnogorcima.
To bi najpre mogla u~initi ibarska vojska, jer od Nove Varo{i i
Sjenice do granice crnogorske ima svega 40 vrsta (ne{to vi{e
od 40 km). ûdnovato je {to do sada nije bar poku{ano da srpska
vojska stupi u vezu s crnogorskom. Ilija ôlak-Anti}, moè se
kazati, slabo je {ta radio. Sad, kako je postavqen za komandanta
|eneral Novoselov, stvar ide na boqe; on se 11/23. oktobra digao
na Novu Varo{ i tamo izvojevao odsudnu pobedu. Nema sumwe, ciq
wegove operacije jeste da se sjedini sa Crnogorcima (1, broj 164 od
27. oktobra/8. novembra 1876).
Ruski sanitet u Crnoj Gori. I, kad ve} u Crnoj Gori nije bilo ruskih dobrovoqaca pod oru`jem, preostaje samo da se ovde,
na osnovu retkih izve{taja s lica mesta, kaè koja re~ o ruskom
sanitetskom osobqu i wihovom delovawu uz crnogorsku vojsku.
Dakle:
r Naro~iti dopisnik Zastavin iz Danilovgrada javio 8/20.
avgust a da se u Danilovgrad donose mnogi rawenici od na{e vojske iz Podgorice, zbog ~ega su ve} i neke ku}e spremne za bolnice, a ruski lekari sa svojim pomo}nicima... ve} primaju i previjaju rawenike.
Danas sam obi{ao dve takve bolnice, gde sam od samih lekara
~uo kako su izaslati od moskovskog slovenskog komiteta, pa prema potrebi ure|uju i podiù vojni~ke pokretne bolnice (jedna od
takvih bila je i ona na Bio~u, u dolini Mora~e, koja je prihvatala rawenike sa boji{ta po Ku~ima - IP), u kojima }e bolesnici dobijati prvu negu dokle se toliko ne oporave da se mogu bez
opasnosti za ìvot prenositi u glavne bolnice. Moskovski
79
komitet je brzojavom od prethodnog dana stavio na raspoloèwe

neograni~ena nov~ana sredstva namewena uspe{nijem le~ewu crnogorskih rawenika i bolesnika.
Kwaz Nikola je naloìo svim vlastima da pomognu delovawe bolni~kih slu`bi, sa ciqem da se bolesnicima bri`qivom
negom i nadzorom koliko je god mogu}e vi{e olak{aju muke i bolovi, {to su ove i u~inile, staviv{i se na raspoloèwe lekarima (1, broj 127 od 22. avgusta/3. septembra 1876).
r Peterbur{ke Vra~ebnie vjedomosti od 1/13. oktobra pi{u
da je do 12/24. septembra u Crnu Goru oti{lo 14 lekara, 13 fel~era i 12 milosrdnih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
Po svoj prilici, to nije bilo dovoqno za crnogorske uslove,
pa je knegiwa Nade`da [~ehovska, koja deluje na Cetiwu, zamolila moskovski komitet da {to pre po{aqe jo{ nekoliko milosrdnih sestara (1, broj 152 od 5/17. oktobra 1876).
r Budu}i da je ratni sukob jewavao, Rusi su procewivali da
se wino medicinsko osobqe moè postepeno povla~iti. U skladu
s takvom logikom, general Stefan Feodorovi~ Pawutin, upraviteq ruskog dru{tva Crvenog krsta na Cetiwu, s ve}im delom ruskih lekara vratio se u Rusiju.
Ostalo je 10 milosrdnih sestara i 12 fel~era; wihov je zadatak bio da vode brigu o rawenicima sme{tenim u dvema preostalim cetiwskim bolnicama, ali i o mnogim rawenicima raspore|enim po ku}ama zbog nedostatka bolni~kog prostora (1, broj
165 od 29. oktobra/10. novembra 1876).
r Deset dana kasnije, Zastava objavquje vest poslatu 26. oktobra/7. novembra iz Kotora:
Po{to je primirje u~iweno do 20. decembra, crnogorski vitezovi vrati{e se onomadne svojim ku}ama da otpo~inu posle ~etvoromese~ne qute borbe sa turskom soldatijom...
Po dobijenom izve{}u, u stawu sam dostaviti podatke za cetiwske bolnice, kako sledi:
U danilovskoj bolnici nalazi se 73 rawenika, koji dosta dobro napreduju - ve}ina je raweno sa prelomom sastava, wima su i
operacije vr{ene, koje Crnogorac, nevi~an takvome urednom le~ewu bra}e na{e Rusa, te{ko trpi, no ipak uvi|aju}i spasewe
svojemu ìvotu, pristaju na to... Lekar Lebedijev osobito se zauzima o le~ewu ove vrste, a sestre pri previjawu pomaù mu.
U velikoj sobi nalazi se 18 rawenika pod nadzorom milosrdne sestre Visocke... U drugoj sobi mnogi su lako raweni... U tre}oj sobi, zvanoj hercegova~ka, ima 20 rawenika, koji su ve}im delom raweni u ruke i u bedra. U dowem odelewu nalaze se dve sobe
sa 23 rawenika, na koje pazi i neguje ih sestra Karoleva.
80
Ilija Petrovi}
U pove}oj sobi pri ulasku u bolnicu nalazi se mala apoteka,

osobito mjesto |e dolazi svaki dan po 20-30 bolesnika od naravstvene bolesti (nisu rawenici - IP), koje le~i lekar Anoev i
wegova gospo|a. Pri izja{wavawu bolesnih, nalazi se u slu`bi g.
Lepava, u~iteq mostarski, kao tuma~ ruskih lekara, i jo{ dva
pomo}nika koji razdaju ceduqe u vezi s unutra{wim i spoqnim
bolestima.
Rawenici dobijaju nedeqno po dva puta ~istu ko{uqu, kao i
~ar{ave, ga}e, ~arape i rupce (maramice), ru~ak, ve~eru i svako
negovawe.
Mese~no izdràvawe iznosi na 300 rawenika 5.000 forinti,
na plate celog ruskog personala u dve bolnice 960 forinti, a za
nabavqawe svih lekarija i potrebnih stvari mese~no se tro{i
20.000 forinti.
Glavna apoteka nalazi se u bolnici danilovskoj pod upravom
Nikolaja Karlovi~a koji sam izra|uje lekarije - wemu pomaè
jedan momak u prire|ivawu ceduqa i bo~ica, kao i u slawu kod
sviju lekara. Doma}ica ove bolnice, sestra Giqarevskaja, ima svoga kuvara koji sa dvema pomo}nicama sprema jelo; ona nastoji da
hrana svakome bude obilata, daju}i svakome rakiju (koji ho}e),
vino, kafu i ~aj - a osim toga general-upraviteq sanitetskog
dru{tva, duvan razdaje svake ne|eqe.
Sa danilovskom bolnicom, koja nosi ime Bolnica Danilo I,
kao i biqardom, ima 300 rawenika koje izdràva dru{tvo ruskog
crvenog krsta. Upravqa (bolnicom) i administraciju vodi proto|akon cetiwski Filip Radi~evi}... koji nastoji, koliko je mogu}e, zadovoqiti rawenike, kao i da se povinuju lekarima - koji
ozdrave da ih otpravqa ku}i, sa znawem starije sestre Nade`de
S~ehovske i lekara Lebedjeva. Pomenuta sestra toliko je milostiva, i obilatu pomo} daje otpu{tenim rawenicima, da se u punom smislu moè majkom nazvati. Ona im daje haqine i obu}u, pa
i po koju forintu, kako je kome ku}a daleko (1, broj 170 od 7/19. novembra 1876).
r U istom broju objavqeno je i drugo pismo iz Kotora, poslato 29. oktobra/10. novembra, u kome se prili~no podrobno prikazuje trenutno stawe u cetiwskim bolnicama. Iz pisma se, dakle,
moè saznati da se od trista rawenika pomenutih u prethodnom
izve{taju (72 u Danilovoj bolnici, 120 u Biqardi, 60 pod dva
velika {atora i u cetiwskom manastiru i 47 u mawim {atorima), povelik broj izle~io; preostale rawenike i daqe le~e stariji lekar Evgenije Pavlov i wegova gospo|a Olga Ivanovna, sestre Dolebilova i Petrova, lekari Unterberger i Saluha, pet
fel~era i jedna Nemica, tako|e iz Rusije.
81
Svaki rawenik ima svoj poseban krevet, urednu bolesni~ku

ode}u, sto~i} i stolicu. O izdavawu hrane i dnevnim obrocima
brine sestra Sagovskaja.
Svi izdaci uredno se kwiè u glavnoj kwizi, na kraju meseca
podnose se sekretaru ruske misije N. Tregubovu koji proverava
sve ra~une i izdaje novac; po{to ra~un overi i opunomo}eni general-upraviteq, Tregubov raportira upravi Crvenog krsta u
Petrogradu.
Iz pisma saznajemo da je crnogorska vlada bila na ruci
sanitetskom dru{tvu Crvenog krsta, dav{i mu za sve bolnice
svoj ogrev besplatno, na koju svrhu je ekonom opunomo}en da se
drva seku u koli~ini dovoqnoj za zagrevawe u zimskim uslovima;
zima je do{la ranije.
r Dopisnik iz Kotora oglasio se i 7/19. novembra, ve{}u da se
rawenici u cetiwskim bolnicama lepo oporavqaju, tako da su
mnogi poslati na ku}nu negu. Personal ruski na Cetiwu sva mogu}a sredstva upotrebquje za pomo} rawenicima. Upraviteqica
cetiwskog ènskog zavoda Nade`da Petrovna Pacevi~ sa sestrom Aleksandrom, Ruskiwe, dala je svoju veliku ku}u od 24 sobe i
sve ustupila u korist rawenika.
Jo{ se moglo saznati da su sanitarne prilike u wegu{koj bolnici bitno izmewene: po~etkom oktobra (po starom ra~unawu)
Odlazak ruskih oficira iz Sankt Peterburga

Crte`: M. G. Broling, engleski dopisnik iz Rusije
82
Ilija Petrovi}
tamo se le~ilo 95 rawenika, a posle mesec i po taj broj smawen je

na svega 20. Stoga, izdata je naredba da se svi rawenici iz Wegu{a prenesu na Cetiwe, te da se za wima preseli i sve rusko sanitetsko osobqe (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876).
r Prestankom ratnih sukoba i postepenim izle~ewem pojedinih rawenika vidno je smawen obim bolni~kih poslova na Cetiwu. Zbog toga je misija Ruskog orlovskog dru{tva, koju su ~inili
doktor Stankijevi~ i nekoliko milosrdnih sestara, napustila
Cetiwe i 26. novembra/7. decembra krenula put Rusije. U me|uvremenu, po{to je nepunih pedeset rawenika i bolesnika preba~eno
u Danilovsku bolnicu, zatvorena je i bolnica u Biqardi.
r Nagove{teno je da }e se u Petrograd uskoro vratiti i Rusko
ènsko sanitetsko dru{tvo, koje je svojim trudom i po`rtvovawem mnogo polze u bratski crnogorski narod prenijelo (1, broj
189 od 14/26. decembra 1876); to se i dogodilo 16/28. decembra, po telegrafskom nalogu ruske carice. Uzrok za{to su one pozvane...
jeste to, {to se tamo ~ine pripreme za rat.
Za lije~ewe rawenika koji se jo{ nalaze u na{im bolnicama
ostavqeni su dva hirurga, gospoda Krukovski i Lebedjev, i dvije
milosrdne sestre. Kao {to za milosrdne sestre sa pohvalom pomenusmo da su radili oko na{ih, moram napomenuti, iako nam nije
milo, da g. Krukovski ne odgovara potpuno svojoj du`nosti, koji
se sasvim surovo pona{a spram rawenika.
Osim ova dva hirurga ostao je ov|e doktor medicine g. Anojev sa svojom gospo|om, koji se tako marqivo trudi oko bolesnika, kao dobar otac oko svoje dece (1, broj 1 od 4/16. januara 1877).
r Narednih dana javqeno je da Konstantin Buh, ruski opunomo}enik na Cetiwu, koji izdràva rusko osobqe za rawenike
crnogorske... priprema svoje magazine i robu za budu}e rawenike
u slu~aju predstoje}eg rata. Sprema krevete, obu}u, raznu robu i
sve {to je nu`no, da se moè na}i pripremqeno do 20. februara.
U Rusiju je otpravio lekare Krukovskog, Anojeva i Lebedjeva, samo je ostavio lekara Maksimovi~a sa tri fele~era, apotekara,
dvije sestre milosrdne i ekonoma, koji sad sastavqaju ceo personal ruskog crvenog krsta na Cetiwu (1, broj 11 od 21. januara/2. februara 1877).
r A dvadesetak dana kasnije, saznalo se da je carica Aleksandra darovala zlatne ~asovnike milosrdnim sestrama krstovozdviènskim, za wihov neumorni rad u Crnoj Gori oko rawenika (1,
broj 24 od 13/25. februara 1877).
Za dobrovoqce i protiv wih

O moralu i odgovornosti. U Rusiji se dobrovoqa~ki pokret
za pomo} Kneèvini Srbiji i wenoj vojsci pratio s velikim odu{evqewem, ali je izvesno da je bilo i onih koji su na sve to gledali s omalovaàvawem, prezirom i, ~ak, neskrivenom mr`wom.
Ovoj drugoj Rusiji pripadali su qudi bez predstave o sopstvenoj
moralnoj odgovornosti pred potomstvom i sa sumwivim ili nikakvim ose}ajem nacionalne i verske pripadnosti, a wen najizrazitiji predstavnik bio je Lav Nikolajevi~ Tolstoj, gorostas
iz Jasne Poqane, koji je svoje poglede na sve to najjasnije predstavio u osmoj glavi svog romana Ana Karewina. Onima mawe poznatima, a naro~ito sasvim nepoznatima, godilo je {to svoju moralnu
i nacionalnu ni{tavost mogu sakriti iza Tolstojevih re~i.
Tolstoj i podraàvaoci. Znalo se u Rusiji da je novinar
Moskovskih vesti ispisao, dok je rat jo{ trajao, da su Srbi narod
zemqoradni~ki i miran, narod koji je u toku dugotrajnog mira
zaboravio svoje ratni~ke tradicije i koji nije stigao da u zamenu
za wih izgradi ~vrstu narodnu svest koja povezuje svaku istorijsku naciju... Ali mi ne moèmo zaboraviti da su Srbi odu{evqeno i slo`no ustali da pomognu svojoj bra}i po krvi koja su bila
zlo~ina~ki mu~ena. Ruski narod ne}e napustiti Srbe u ovom za
wih stra{nom trenutku, i krv Rusa pokazala je kako je ~isto bilo
wihovo u~e{}e, kako je herojski nesebi~na bila wihova `rtva i
kako su besmislene neprijateqske klevete da Rusija èli da izvu~e korist iz situacije u Srbiji. Neka se}awa na hrabre Ruse
koji su pali za Srbiju posluè kao veza bratske qubavi dvaju naroda, tako bliske po krvi i veri (8, 18).
Iz pisawa ovog tada najuticajnijeg ruskog politi~kog glasila, ali i stavova koje je general êrwajev izricao obra}aju}i
se ne samo ruskim dobrovoqcima ve} i celoj Rusiji:
- da su dobrovoqci sluìli ideji slovenske slobode, {to je
bio duàn da u~ini svaki Slovenin;
- da je srpski narod s pravom o~ekivao priznawe od celog
obrazovanog sveta za sve do sada besprimerne podnesene `rtve u
ovome svetom ratu, koji je rat civilizacije protivu varvarstva,
rat svetlosti protivu mraka, rat vrlina protivu poroka;
- da, uistinu, srpske `rtve jesu sveta veza koja spaja ovu zemqu - ovu nadu ju`nih Slovena - s ostalim slovenskim svetom, a
naro~ito s Rusijom;
- da je na srpski narod pao sav teret slovenskog pitawa, a od
golemog naprezawa on je skoro iznemogao u borbi;
84
Ilija Petrovi}
Na drugoj strani, Tolstoj je izvukao jednostavan zakqu~ak da

je slovensko pitawe postalo jedno od onih modernih zanosa, koji, smewuju}i se jedan za drugim, sluè dru{tvu stalno kao predmeti za zanimawe (kao po{tapalica, takore}i - IP); video je i
to da su se mnogi qudi zanimali tim poslom iz koristoqubivih i
sujetnih namera. Dopu{tao je da novine {tampaju mnogo {ta nepotrebno i preuveli~ano, samo u nameri da obrate na sebe pa`wu
i da nadvi~u druge. Video je da su u tom op{tem dru{tvenom pokretu isko~ili na pred, i najvi{e vikali nesre}ni i uvre|eni:
glavnokomanduju}i bez vojske, ministri bez ministarstava, novinari bez novina, {e fovi partija bez partizana. Video je da tu
ima mnogo lakomislenog i sme{nog (7, 378-379).
Izvukao je takav zakqu~ak iako mu nije bilo nepoznato da je,
tih godina, pokoq jednoveraca i bra}e Slovena kod wegovih
sunarodnika izazvao sau~e{}e prema pa}enicima i negodovawe
protiv ugweta~a, te da je juna{tvo Srba i Crnogoraca, koji su
se borili za veliku stvar, izazvalo u celom (ruskom) narodu èqu da se pomogne bra}i, i to ne re~ju nego delom (7, 379)
A kad je upoznao prvu grupu dobrovoqaca, u vozu, zabeleìo
je da su oni sedeli u uglu vagona, glasno razgovarali, i o~evidno
znali da je pa`wa putnika... obra}ena na wih. Najglasnije od sviju govorio je visoki mladi} s upalim grudima. On je o~evidno bio
pijan, i pri~ao ne{to {to se dogodilo u wihovoj radwi. Pa je
vreme dok su dobrovoqci na nekoj usputnoj stanici iza{li da popiju koju ~a{u, dodelio jednom saputniku, starcu, u~esniku u dva
rata, znalcu vojni~kih poslova i likova, da bi od wega, za svoju
budu}u kwigu, saznao kakvih su karakternih osobina isti ti dobrovoqci. I onda je samouvereno zapisao da su to, po wihovu izgledu, i po odva`nosti sa kojom su usput okretali ~uturice, bili hr|avi vojnici, {to je nesumwiva potvrda ranijeg star~evog
iskustva da je iz wegove varo{i po{ao jedan vojnik... ina~e pijanica i lopov, koga niko nije hteo da uzme za radnika (7, 383-384)
Potom je u istu ravan stavio i svog junaka Vronskog, opisuju}i ga kao beznadnog ~oveka. Ja, kao ~ovek, po tome sam dobar, {to
ìvot za mene ni{ta ne vredi. A da u meni ima dosta fizi~ke
energije da uletim u kare i da smrvim ili poginem, to znam. Meni
je milo {to imam za{to da dam svoj ìvot, koji, nije da mi je nepotreban, nego mi je ogadio. Nekome }e trebati (7, 388).
Tolstoj }e pa`qivo saslu{ati i drugog svog sagovornika koji tvrdi da je odlazak ruskih dobrovoqaca u Srbiju prost izraz
~ove~anskog, hri{}anskog ose}awa, po{to tamo ubijaju jednokrvnu i jednovernu bra}u. A ba{ i da nisu bra}a, jednoverni, nego
prosto deca, ène, starci, ose}awe se budi, i Rusi im jure u po-
85
mo} da se prekrate ti uàsi; oni tamo idu da za{tite napadnutog, ali }e Tolstojev Qevin takvo razmi{qawe odbiti sopstvenim uverewem da ne bi nikog ubio (7, 415-416).
Ako sve{tenici ~itaju molepstvija u crkvi, ~ak i kad blagosiqaju ruske dobrovoqce kao pionire budu}e slobode slovenske koji su obavezni da {tite ne samo na{u bra}u i jedno verce, ve} i da ~uvaju i brane rusko ime i rusku ~ast, Tolstoj }e
re}i da u tome ne vidi ni{ta zna~ajno: Naredili sve{teniku da
~ita molepstvije, i on ga pro~itao. Ni{ta narod tu nije shvatio. Ru`no je pisao i o kupqewu nov~anih i drugih priloga za pomo} rawenicima i sirotiwi u Srbiji: kad su od sve{tenika ~uli
da treba prilagati za bogougodno delo, qudi su vadili po kopejku i davali. Ali za {ta, nisu znali (7, 416)
Kad wegov sagovornik kazuje da vidimo stotine qudi koji
ostavqaju sve, samo da posluè pravednoj stvari, da dolaze sa
svih krajeva Rusije, i otvoreno i jasno izraàvaju svoju misao i
nameru, da prilaù gro{eve ili sami idu i otvoreno govore za{to, Tolstoj }e besprizivno re}i da }e se u narodu od osamdeset miliona uvek na}i ne stotine, kao sad, nego desetine hiqada
qudi koji su izgubili dru{tveni poloàj, raspusnici, i koji su
uvek gotovi - u ~etu Puga~ova (Jemeqana Ivanovi~a, oko 1742-1775, donskog kozaka, ustanika protiv carice Katarine II - IP)
... u Srbiju. I ne}e mu se dopasti sagovornikov komentar da ne
idu samo stotine, i ne samo raspusnici, nego najboqi predsta vnici naroda (7, 417).
A kad isti taj kaè da se sad ~uje glas ruskog naroda gotovog
da ustane kao jedan ~ovek i da se `rtvuje za potla~enu bra}u, on
snebivqivo priznaje da narod `rtvuje, i gotov je da se `rtvuje za
svoju du{u, ali ne za ubistvo (7, 419)
Po{to je od istog sagovornika malo ~uo a malo pre~uo viziju
po kojoj }e oslobo|eni slovenski narodi... zajedno s Rusijom zapo~eti novu epohu u istoriji, sve te kombinacije o zna~aju slovenskog elementa u svetskoj istoriji u~ini{e mu se tako ni{tavne u
pore|ewu s onim {to se doga|alo u wegovoj du{i (7, 424).
Mogao bi neko re}i da su u kwigu uvr{}ene re~i svih koji su
o ruskim dobrovoqcima pri~ali ovako ili onako, ili koji su
mawe ili vi{e protivre~ili svojim neistomi{qenicima, ali je
izvesno (s obzirom na Tolstojev obi~aj da svojim junacima ne daje
imena slu~ajno), da je Qevin, ili Levin (u zavisnosti od toga kako mu ko prevodi prezime), wegov omiqeni junak u tom velikom
romanu, taj ovla{}eni protivnik ruskih dobrovoqaca i taj razdraèn do rastrojstva hipohondar - glavom Tolstoj. To prezime
Tolstoj je izveo od svog li~nog imena (Lev, QevLevin, Qevin),
86
Ilija Petrovi}
a napadi na generala êrwajeva i ruske dobrovoqce u Srbiji plod

su Levinove (Qevinove) teorije o ratu: Rat je, s jedne strane,
tako ìvotiwska, surova i uàsna stvar, da nijedan ~ovek, da i ne
kaèm hri{}anin, ne moè li~no primiti na svoju odgovornost
po~etak rata, to moè samo vlada, koja ima za to potrebu, i koja dolazi u situaciju da vodi rat. S druge strane, i na osnovu zdravoga
razuma, u dràvnim poslovima, osobito u poslovima rata, gra|ani
se odri~u svoje li~ne voqe, po{to privatni qudi ne mogu uzimati u~e{}a u ratu bez vladine dozvole (7, 415).
Makar koliko Levina nazivao nepostoje}im, Dostojevski
ne moè odbaciti nekoliko nepovoqnih ~iwenica o Tolstoju:
svojom Anom Karewinom on je svima, najpre svojim ~itaocima, a
potom i onima kojima sadrìna tog velikog romana bude prepri~ana, stavio na znawe da ne podràva ruski nacionalni pokret, da
ga ne razume i da mu ~ak protivre~i; on kaè da su predstavu o
dobrovoqa~kom pokretu, kao nacionalnom, namerno falsifikovale poznate li~nosti a potom ih podràli novinari; on tvrdi
da su svi dobrovoqci bili ili izgubqeni qudi i pijanice ili
prosto glupaci; on je uveren da nikakva turska zlo~instva nad
Srbima i Bugarima ne mogu u ruskom narodu izazvati neposredno
ose}awe àqewa i da neposrednog ose}awa za ugwetene Slovene
nema i ne moè biti (8, 174 ).
Moè se smatrati nesumwivim da je takav Lav Tolstoj, bezose}ajan prema srpskom stradawu, svojim stavovima prema rusko-srpskim (ili srpsko-ruskim) odnosima, zasecao korene slovenskog jedinstva i podrivao duhovnost svojih ruskih saplemenika.
On se u Ani Karewinoj vrlo trudio da rusku javnost okrene protiv generala êrwajeva i ruskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci, a
wegovo romanopisawe, kroz re~i Levinove (ili: Qevinove), iskaza}e ne samo sopstveno otpadni{tvo od svog narodnog bi}a, ve} }e
ista}i i moralno ni{tavilo takvih otpadnika, i tada i kasnije.
Na osnovu toga, mnogi ruski Levini i Tolsti rekli su da je
êrwajev bio pustolov, da je ratovao u Srbiji iz ~astoqubqa i
da je na taj na~in èleo da se istakne. Dostojevski je morao da se
odupre Tolstojevoj logici, tako da je i Tolstoj od wega mogao nau~iti da je êrwajev sluìo velikoj stvari, a ne samo svom ~astoqubqu i vi{e je voleo da `rtvuje gotovo sve - i sudbinu, i svoju
slavu, karijeru, mo`da i ìvot, ali da ne napusti stvar... zato
{to je radio za ~ast i u interesu Rusije, i bio je svestan toga. Jer
slovenska stvar (srpska - IP) je stvar ruska... On je ostao i zbog
ruskih dobrovoqaca koji su svi pohrlili wemu, pod wegovu zastavu, pohrlili su wemu zbog ideje, kao predstavniku te ideje. On ih
nije mogao ostaviti same i, dakako, u ovome se ogleda velikodu-
87
{nost. Koliko bi wegovih kriti~ara, da su bili na wegovom mestu, napustili sve i svja, i ideju, i Rusiju, i dobrovoqce, ma koliko da ih je! Treba govoriti istinu (8, 16).
U Tolstojeve podraàvaoce vaqa uvrstiti kneza Me{~erskog, koji je avgusta 1876. godine do{ao u Srbiju da se li~no upozna
sa tamo{wim zbivawima. Ve} naredne godine on je u Petrogradu
objavio kwigu Mexerskogo V. Kn~z~ pis{ma Pravda o Serb-i, u
kojoj, govore}i o ruskim dobrovoqcima, iznosi zamerke zbog nereda u {tabu |enerala êrwajeva i podvla~i da je na komandovawe ruskim dobrovoqcima, r|avo uticala raspra i mr`wa, izme|u |enerala êrwajeva i |enerala Novoselova, i drugih starijih
ruskih oficira, koji se nisu slagali sa êrwajevom (23, 19).
Dostojevski zastupa prvu Rusiju. Da bi se lak{e prepoznala
ona prva Rusija, ~ija je vojna i sanitetska pomo} doprla do Srbije
u ratu 1876. godine, prene}emo ovde jo{ nekoliko redaka koje je
Dostojevski ispisao u nameri da urazumi velikog Tolstoja i one
koji su ga, po domino-efektu, bezglavo opona{ali.
(Neki, kao italijanski dobrovoqac \uzepe Barbanti-Brodano, na}i }e se u tom lancu kasnije; wemu je Ana Karewina lako
mogla do}i do ruku - {to se ne bi reklo i za Pi{~ev dnevnik -,
tako da je ruske dobrovoqce uspeo da podeli u tri vrste:
1. Propali svet, bez krova i bez hleba, koji se dobro zaposlio i do{ao je u rat zato {to nije znao {ta drugo da radi. To su
{akali, koji se opijaju...
2. Vojnici po zanimawu, qudi koji su do{li ovamo iz velikodu{nosti, iz èqe da naprave svoju karijeru, i jo{ iz ose}awa
du`nosti, po{to se ratuje protiv ve~nog, neumoqivog neprijateqa wihove otaxbine i wihove vere. To su obrazovane li~nosti, u
po~etku dosta simpati~ne i qubazne, ali koje se posle kratkog vremena pokazuju naduvane, grube i naviknute da svakom zapovedaju.
3. Ova vrsta su qudi koji predstavqaju ono {to je dobro u ruskom nezvani~nom narodu. To su dobrovoqci do{li da ponude svoj
ìvot iz ~istih velikodu{nih pobuda; veoma obrazovani mladi}i, u ve}ini bogati, vatreni, puni vere u revoluciju, ùdni da se
`rtvuju za plemenitu ideju, slabo uvereni u svoju mo} u Rusiji i
koji se ovde, u jedinstvu, nadaju da }e na}i polaznu ta~ku za veliki pokret kome teè, ali su iznad svega odu{evqeni samoodricawem i borbom, uvek qubazni, ìvahni, veseli, poneki put vole
da se provedu, ali su jaki karakterom, privla~e drugoga i wime
nehotice zavladaju - 18, 203-205.
I ovo razvrstavawe i ocene u wemu utoliko deluju ~udnije
kad se zna da je Barbanti-Brodano ratovao na drinskom frontu i
88
Ilija Petrovi}
da, najverovatnije, nije ni imao prilike da pobliè upozna ruske

dobrovoqce; pre }e biti da se s wima nije ni sreo. Svoj zapis on je
datovao sa 10. oktobrom 1876. godine, po novom ra~unawu, u Petkovici, pod Cerom, ali treba smatrati izvesnim da ga je kasnije,
u vreme kad je svoj rukopis pripremao za {tampu, preuredio pod
utiskom onoga {to je uspeo da sazna iz lan~ane reakcije koju je
pokrenuo Tolstoj).
Dostojevski }e, dakle, najpre re}i da je Srpsko-turski rat
1876. godine samo jedna od etapa na putu da isto~no pitawe bude
re{eno i da se ta etapa nije okon~ala porazom generala êrwajeva, kako to govore neki wegovi protivnici. Sada u Petrogradu
neke na{e budu}e vojskovo|e glasno kritikuju operacije êrwajeva, a politi~ari su povikali da je on upravo zato kriv {to je
poveo Slovene i ruski narod u bitku pod nemogu}im uslovima.
Ali sve ove na{e budu}e vojskovo|e zasad jo{ nisu bili u {kripcu kao êrwajev; to su sve oficiri koji su jo{ civili i koji èle da govore o barutu, a nisu ga jo{ ni omirisali... Iz jame koju je
êrwajevu u Srbiji iskopala intriga, êrwajeva }e o~igledno izvu}i ceo srpski narod... Isto~no pitawe u{lo je u svoj drugi period posle careve gromke re~i koja je u srcima svih Rusa izazvala
blagoslov, a u srcima svih neprijateqa Rusije strah. Porta je sagnula glavu i primila ultimatum (8, 13).
Prostorno veoma udaqenom od Srbije, Dostojevskom nije
bilo te{ko da zapazi podelu na Srbiju u intrigama i na Srbiju
zabrinutu za svoju slobodu, a na osnovu ruskog iskustva mogao je
zakqu~iti da ovde glavna meta nije êrwajev, ve} je u pitawu
reakcija protiv ~itavog pokreta. U Rusiji su to oni isti qudi
kod kojih se u toku ove godine sakupilo mnogo ù~i, qudi zli i
qutiti i koji za sebe kaù da su pre svega qudi reda. Za wih je
~itav ovogodi{wi pokret samo nered, a êrwajev samo jedan bestidnik (koji je) uleteo u avanture, kao kakav pustolov... Postoje
i qubiteqi reda druge vrste, qudi koji pripadaju najvi{oj inteligenciji, koji s bolom u srcu gledaju kako toliko snage odlazi
za takvu, takore}i, sredwovekovnu stvar... Ovi protivnici êrwajeva govore kako je uzalud prolivena ruska krv bez ikakve koristi za Rusiju (8, 14).
Iz ovih posledwih re~i moglo bi se zakqu~iti da su protivnici dobrovoqa~kog pokreta, ako ve} sami nisu bili voqni da se
u wega ukqu~e li~no, o~ekivali barem rusko teritorijalno pro{irewe. Da bi im raspr{io takva nadawa, Dostojevski ih je morao podsetiti na ono o ~emu je pisao na samom po~etku pokreta,
da ovako visoko razvijen organizam kao {to je Rusija mora da
zra~i i svojim ogromnim duhovnim zna~ajem. Interes Rusije nije
89
u osvajawu slovenskih krajeva, ve} u iskrenoj i toploj brizi o wima i pruàwu za{tite, u bratskom jedinstvu sa wima i preno{ewem na wih na{eg duha i na{eg pogleda na ujediwewe svih Slovena. Samo materijalnom kori{}u, samo hlebom, ovako visoko
razvijen organizam kao {to je Rusija ne moè se zadovoqiti. I
nije fraza da je ceo ruski narod, svojim razumevawem za Srbe, po
samopo`rtvovawu i nesebi~nosti, religioznom strahopo{tovawu iskazao èqu da se `rtvuje za pravednu stvar (8, 15).
Brane}i êrwajeva i od srpskih intriga i od nadobudnih
ruskih protivnika ruskog dobrovoqa~kog pokreta, Dostojevski
je konstatovao da samo to {to je êrwajev u slovenskoj stvari
stao na ~elo ~itavog pokreta bila je genijalna vidovitost; samo
je genijalnim snagama dato da izvr{avaju ovakve zadatke. Slovenska stvar je po svaku cenu najzad morala otpo~eti... a bez êrwajeva ona se ne bi tako razvijala.... Ako je slovenska stvar ve}
po~ela, ko bi drugi ako ne Rusija trebalo da stane na weno ~elo; u
tome i jeste misija Rusije - i to je êrwajev shvatio i podigao
zastavu Rusije. On je, zapravo, na vreme shvatio da bi samostalna
srpska vojna akcija, bez ruskog u~e{}a, brzo doìvela neuspeh,
isto kao {to mu je bilo jasno da jedini ciq celog poduhvata nije
bio brzi vojni uspeh: iz takvog uspeha nastajala je budu}nost
Rusije i slovenskih zemaqa (8, 15-16).
Kad se ruski |eneral êrwajev po sopstevnoj èqi obreo u
Srbiji i ponudio joj svoje usluge, dobrovoqa~ki pokret u Rusiji
dobio je svoj puni zamah. Kako Dostojevski kaè, svih dobrovoqaca... nije bilo bogzna koliko, tek nekoliko hiqada, ali ih je sigurno ispra}ala u Srbiju sva Rusija, naro~ito narod, pravi narod,
a ne ni{tavila, kako naro~ito podvla~i ozloje|eni Levin; za
ni{tavila on smatra i dobrovoqce... [to se dobrovoqaca ti~e,
moralo je biti me|u wima, naporedo s najvi{im po`rtvovawem u
korist bli`wega, i prosto hrabrosti, okretnosti, lumpovawa...
Jo{ nije sra~unato koliko je od tih lumparo{a - pijanica, qudi
koji su se izbrbqali, samo ako je takvih bilo me|u dobrovoqcima, poloìlo tamo daleko svoj ìvot za plemenitu stvar, te zato
i protiv wih se ne bi imalo {ta tako osu|uju}e i ~ak uvredqivo
re}i. Ali tvrditi da su pro{logodi{wi dobrovoqci svi odreda
bili bekrije, ispi~uture i izgubqeni qudi - u najmawu ruku, nema smisla (8, 193-194).
Da bi objasnio otkud toliki dobrovoqa~ki odziv, Dostojevski podse}a da su se od samog postanka naroda ruskog i wegove
dràve, od samog kr{tavawa ruske zemqe, po~eli upu}ivati hodo~asnici... qudi bez pare, starci, penzionisani vojnici, stare ène... s prosja~kim torbama na le|ima... iz we u svete zemqe, prema
90
Ilija Petrovi}
grobu Gospodwem, na Svetu Goru i ostala mesta... A kad su se vra}ali u domovinu, wihove pri~e o hodo~a{}u su se sa strahopo{tovawem slu{ale. Pa i uop{te, ruski narod veoma voli pri~e
o boànskom... U tim pri~ama, u pri~ama o svetim mestima,
ima za ruski narod ne~ega pokajni~kog i o~i{}uju}eg. âk lo{i,
ni{tavni qudi, {i}arxije i mu~iteqi, dobijali bi ~e{}e ~udnu
i nezadrìvu èqu da idu na hodo~a{}e, da se o~iste radom, podvigom, ispune odavno dato obe}awe... Crta ova u ìvotu ruskog
naroda je istorijska... i samo se wome moè objasniti sva zagonetka svesnosti pro{logodi{weg pokreta naroda na{ega u korist
bra}e Slovena, kako se zvani~no govorilo pro{le godine, a sada se tako izraàva samo u podsmevawu (8, 198-199).
I kad se proneo glas da agarjani zlostavqaju hri{}ane, javi{e se pozivi za priloge, zatim se pronese glas o ruskom generalu koji je oti{ao da pomaè hri{}anima, zatim po~e{e da se
javqaju dobrovoqci - sve je to potreslo narod... kao da je pozvan
na pokajawe i na duhovne pripreme za pri~est. Ko nije mogao da
ide sam, doneo bi svoj nov~ani prilog, ali dobrovoqce su svi ispra}ali, svi, sva Rusija (8, 199-200).
Na kraju, uz napomenu da je Lav Tolstoj video i priznavao nesumwiv entuzijazam koji je vi{e i vi{e rastao i sjediwavao sve
dru{tvene klase, i koji se nije mogao nesimpatisati (7, 379), doda}emo i opravdawe koje mu je za mnoge neprihvatqive stavove,
uk qu~uju}i i neprijateqski odnos prema ruskim dobrovoqcima i
srpskoj sudbini, ispisala Mila Stojni}. Tolstoj je, kaè ona,
tokom prve polovine sedamdesetih godina i mu~no bolovao i padao u depresije i bio opsednut idejom o smrti i izmirio se sa wom,
~ime se odvojio od sudbonosnih procesa koji su se odvijali u
ruskom dru{tvu (7, I 5). Moglo bi biti i tako, ali se ne sme zanemariti ni velik uticaj wegovih re~i na mnoge u Rusiji, koji su
preuzimali wegove stavove i potom ih {irili daqe, bilo kao svoje, bilo kao pozajmqene od velikog pisca; jedno ili drugo, Lav
Nikolajevi~ Tolstoj je ruskom dobrovoqa~kom pokretu u Srpsko-turskom ratu 1876. godine (i ne samo wemu, ve} i dobrovoqa{tvu
uop{te) pri~inio neizmernu {tetu.
Brojke, i jo{ ne{to

@rtva za pravednu stvar. Za raspravu o ruskom dobrovoqa~kom pokretu za odlazak u Srpsko-turski rat 1876. godine od posebnog su zna~aja dva pitawa: prvo, koliko je dobrovoqaca do{lo u
rat, i pod oru`jem i iz saniteta, i drugo, kako su na wih gledali
izve{ta~i, svedoci, u~esnici, istoriografija...
Koliko ih je bilo. Ve} u uvodnom delu ovog rada nagla{eno
je da zvani~na istoriografija u Srba govori o jednom relati vno
malom broju ruskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci.
Vojna enciklopedija pomiwe ih na ~etiri mesta: jednom ih, u
neodre|enom broju, svrstava u rusko-srpski i rusko-albanski bataqon... sa ruskim komandnim kadrom (10, 496), drugi put sugeri{e da se na komandnim mestima i po {tabovima nalazio ve}i broj
ruskih oficira dobrovoqaca (11, 117), tre}i put su ruski dobrovoqci posle zakqu~ewa primirja napustili Srbiju, a zadràno
je samo oko 50 oficira (11, 120), dok ~etvrti zapis (10, 496), vaqda
da bi otklonio nedoumicu oko pitawa da li su se, po zakqu~ewu
primirja, u Rusiju vratili dobrovoqci-vojnici a zadràni samo
oficiri, nedvosmisleno kazuje da je velik broj dobrovoqaca
upu}en i od Slovenskog komiteta iz Rusije (oko 2.350 qudi, me|u
kojima i vi{e oficira, s generalom M. êrwajevom na ~elu).
Desetotomna Istorija srpskog naroda ne{to je {ire ruke,
te kaè da se srpskim trupama pridruìlo i oko 2.500 ruskih
dobrovoqaca... me|u wima i oko 700 oficira (12, 383-384).
Svi ovde upotrebqeni navodi, i cifre i stavovi, osloweni
su na doma}e (srpske) izvore, pre svega vojne. Budu}i da iskustvo
ovog autora, ste~eno vi{egodi{wim istraìvawem srpskog dobrovoqa~kog pokreta 1912-1918. godine, otkriva da sve srpske
vojne ko mande, od najniìh do armijskih, ukqu~uju}i i vrhovnu, o
dobrovoqcima pruàju vrlo nepouzdane podatke, ima mnogo razloga da se posumwa u cifre date u prethodnim dvama pasusima. Uistinu, vojne komande se vrlo trude da izbri{u, zature, previde ili
beskrajno obezvrede tragove o stvarnom broju dobrovoqaca i wihovoj ulozi u borbenim aktivnostima svoje vojske, s iskqu~ivim
ciqem da o~uvaju odlu~uju}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog
sastava i, naro~ito, wegovih komandi (17, 44, 98, 117-118).
Kako u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, tako i u Srpsko-turskom ratu 1876. godine.
U ovom drugom, odnos prema dobrovoqcima sa strane, naro~ito onima iz Rusije (kojih je, po prilici, bilo najvi{e), u srpskim zva ni~nim krugovima, pre svega vojnim (i onima koji su im
92
Ilija Petrovi}
povla|ivali), nije uvek bio blagonaklon. âk i pored ~iwenice

da u jednom pozicionom ratu nije imao ko da komanduje vojskom (uz
uvaàvawe navodnog znawa u okr{ajima hajdu~kog tipa), srpski
|eneral Ranko Alimpi} nije bio saglasan s ulogom koju su u srpskoj vojsci dobili mnogi ruski oficiri.
Ranko je odavao svaku po{tu Rusima, {to su do{li da prolivaju svoju krv za srpsku narodnu stvar; priznavao je generalima
ruskim sve vrline vojni~ke, ali odmah s po~etka iskazao je svoju
misao, da on nije za to, da im se daju glavne komande, stoga {to ne
poznaju duh i potrebe srpskog naroda, i {to Srbija nema da izvede na boji{te vojsku iz kasarni, kao {to je ruska... ve} narodnu
vojsku, gde je svaki srpski dràvqanin, pored toga {to je vojnik
poreska glava - doma}in, o kom se i na bojnom poqu mora voditi
{tedqiva ra~una. Ovako je Ranko govorio i generalu êrwajevu
...i srpskim dràvnicima... u Beogradu (6, 635).
Bi}e da se o otporu komandnoj ulozi brojnih ruskih oficira
u srpskom ratu protiv Turaka mnogo pri~alo, po{to je i Srbski
narod, ne pomiwu}i êrwajeva, o celoj stvari jasno izrazio svoje
uverewe: Mnogim zavidqivcima krivo je {to Rusi dolaze u pomo}, pa se najposle pitaju kako to da Rusi dolaze bez svakoga ustezawa i zazora... Ako ne}e svojoj bra}i pomagati, da kome }e, i ako
od wih ne}emo izgledati (o~ekivati - IP) pomo}i od koga }emo?
Zaista, ovo je sad prvi primer u povesti srbskoj da se narod u Rusiji zauzeo za stradaju}u bra}u svoju. Rusi nam u sva~emu pomaù a
osobito u novcu. [to se ti~e na~elne politike ruske prema Srbiji, bila je Rusija vazda Srbiji naklowena, a drìmo da }e u sada{wim okolnostima i naklowenija biti, s obzirom na javno mi{qewe naroda u Rusiji (2, broj 60 od 28. avgusta/9. septembra).
Otpor koji je ruskim oficirima, êrwajevu ponajvi{e, pruàn u Srbiji, kao da uop{te nije prikrivan. Tako se i moglo desiti da Ruski mir od 8/20. oktobra ustvrdi da ruski dobrovoqci ne
ginu na srpskim boji{tima radi ra{irewa ruske vlasti niti radi ukinu}a pariskog ugovora, nego radi uzvi{enog narodno-hri{ }anskog oslobo|ewa svoje nesre}ne bra}e ispod iga neverni~kog. Govoriti u tom slu~aju o u{}u dunavskom ili kakvom drugom
dobitku, zna~i prosto rugati se samim svetim ose}ajima Rusa. U
tom duhu moè se {aliti samo kakav stranac, a u ruskoj {tampi vaqa tako zagrani~na podmetawa i izmi{qotine jednodu{no i odlu~no odbiti. Pravi izraz op{teg glasa naroda moè se u ovom
kriti~nom ~asu svesti na slede}e: oslobo|ewe hri{}ana od iga
Turskog, i ni{ta vi{e (1, broj 158 od 15/27. oktobra 1876).
Ne mnogo kasnije, reagovao je na taj otpor i Dostojevski. On
se najpre osvrnuo na odbojne stavove ruskih oficira koji nisu
93
imali razumevawa za svoje dobrovoqa~ke kolege, pa beleì da

êrwajeva kritikuju i sa vojnog gledi{ta. Ali, prvo, ovi oficiri nisu bili u {kripcu kao êrwajev, a dr ugo, ono {to je u~inio
êrwajev nemogu}im uslovima, ne bi, mo`da, mogao u~initi
nijedan od wegovih kriti~ara. Ovi nemogu}i uslovi koji su
toliko uticali na vojnu situaciju... i wihove osnovne crte i sada
su ve} poznate i toliko su karakteristi~ne da se ne mogu mimoi}i ~ak ni sa strate{kog gledi{ta (8, 17).
Tek posle toga on se okre}e Srbiji i srpskim kriti~arima,
ili intrigantima, odnosno smutqivcima, pa kaè: Ako je samo
ta~no da su intrige protiv êrwajeva i{le tako daleko da su visoki ~inovnici zemqe (Srbije) u neopravdanoj mr`wi prema wima sumwivom ruskom narodu u najkriti~nijim trenucima ostavqali wegove najva`nije molbe i trebovawa za vojsku bez odgovora, ~ak su ga uo~i posledwih i odlu~nih bitaka ostavqali i bez
artiqerijskih granata - zar }e se mo}i dati prava kritika vojnih operacija pre no {to se ova stvar razjasni? Sve ove intrige i
~itav ovaj bes su prosto nevi|eni, jer je ovaj wima sumwivi general ipak bio na ~elu wihove vojske i {titio pristup u Srbiju
i oni, iz besa i mr`we, `rtvuju sve - i vojsku, ~ak i otaxbinu, samo da bi uni{tili ~oveka koji im je neprijatan. Tako stoje stvari prema vrlo pouzdanim izve{tajima. O nesumwivom postojawu
intrige svedo~e svi dopisnici i svi listovi u Evropi: ona je nastala i trajala je u Beogradu sve vreme, od samog dolaska êrwajeva u Srbiju. Ovu intrigu su usrdno podupirali Englezi iz politi~kih razloga, podràvali su je i neki Rusi - za wih se ne zna
zbog ~ega su to ~inili. Sasvim je mogu}e da je êrwajev u samom po~etku ne~im povredio samoqubqe srpskih ~inovnika. Ali ipak
je glavni razlog wihovog sumwi~avog i neobuzdanog besa, van svake sumwe, bio... predube|ewe mnogih Srba da ako Rusi i oslobode
Slovene, to }e biti samo u interesu Rusije, kao i da }e ih Rusija
osvojiti i li{iti wihove tako slavne i izvesne politi~ke budu}nosti... Van sumwe je da }e kod wih sada, posle nedavnih vojnih neuspeha, po~eti i ve} su po~ele velike prepirke. Svi }e...
oni u sebi, a mo`da i glasno, po~eti da grde Ruse i da tvrde da je
zbog Rusa do{lo do neuspeha (8, 17).
U srpske razloge za odbojnost prema êrwajevu i smicalice
protiv wega (odnosno intrige, kako to kaè Dostojevski) mogao
bi se svrstati i primer koji Pera Todorovi}, prema jednoj disciplinskoj prijavi |eneralovoj, navodi u svom Dnevniku:
Major (Stevan) Velimirovi}, posle bitke 11/23. avgusta,
ostavio je svoje odeqewe, koje se sastojalo iz {est (ili mo`da
osam) bataqona i dve baterije (Vladan \or|evi} u pi{e da se ra-
94
Ilija Petrovi}
dilo o trinaest bataqona - IP) i niti je mogao pokazati gde mu se

odeqewe nalazi, niti ga je mogao skupiti. Usled toga desno krilo na{ih poloàja ostalo je bez vojske i podvrgnuto je najve}oj
opasnosti od neprijateqa. Predaju}i stoga vojenom sudu majora
Velimirovi}a, nare|uje da ga pod straòm isprate u Beograd, gde
}e mu se suditi po svoj strogosti vojenog zakona (4, 103)
Ipak, êrwajev se istog dana predomislio i odustao od prijave vojnom sudu, vratio je sabqu Velimirovi}u i rekao: Idite,
skupite va{u vojsku i ako mi danas o~uvate sada{we na{e poloàje na levoj obali Morave, da ih Turci ne zauzmu, ja vas dove~e
pozdravqam ~inom potpukovnika.
Major Velimirovi} je to, po prilici, doìveo kao uvredu i
sramotu, naro~ito zbog toga {to mu je |eneral êrwajev sve to
(mo`da i jo{ pone{to) izgovorio pred brojnim oficirima skoro svih ~inova, i vr{wacima, i mla|ima i starijim. I, kako kaè
Todorovi}, on, neàn i osetqiv nije mogao da preìvi ovu porugu, gde su ga nazivali kukavicom, stra{qivcem, beguncem, izdajnikom, sko~io je u Moravu i udavio se (4, 104).
Todorovi}ev primer trebalo je da Srbiji posluì kao materijalno pokri}e za odbojnost prema êrwajevu, po{to se razlozi
koje pomiwe Dostojevski (ako Rusi i oslobode Slovene, to }e biti
samo u interesu Rusije, kao i da }e ih Rusija osvojiti i li{iti...
izvesne politi~ke budu}nosti) u wegovim dnevni~kim zapisima
i ne pomiwu. Naravno, ne pomiwe se ni potpuna nesposobnost majora Velimirovi}a koji je na terenu (a ne na boji{tu!) izgubio
vi{e hiqada qudi (ili su oni izgubili wega), po{to bi se ~ak i
blagim nagove{tajem da se radi o wegovoj nesposobnosti, u potpunosti opravdavao postupak |enerala êrwajeva.
Na takvim i sli~nim domi{qawima, odnosno intrigama iskopanim po Srbiji, zasnovane su i neke od zvani~nih ocena srpske istoriografije o srpsko-turskom ratu 1876. godine, tako da su,
prema wenoj kqu~noj oceni, svi propusti u vojnim aktivnostima
srpske vojske posledica komandantske nesposobnosti generala
êrwajeva. Ta se tvrdwa dokumentuje dvama stavovima:
Prvim, da je êrwajev svoju nesposobnost ispoqio i u prvom
ofanzivnom i u drugom odbrambenom stupwu rata, kad on nije znao
da uo~i glavni strate{ki ciq napada, odnosno odbrane, i da na
wega usredsredi glav ninu raspoloìvih snaga;
I drugim, da su svakoj od ~etiriju vojski - Moravskoj, Timo~koj, Drinskoj, Javorskoj - dati ofanzivni zadaci, {to je oslabilo ionako nejaku srpsku vojsku i onemogu}ilo osnovnu strate{ku
zamisao da vojska sna`no i odlu~no udari po neprijatequ i prodre u wegovu teritoriju (12, 383).
95
Takvi istoriografski zakqu~ci prili~no su neoprezni, utoliko pre {to je i u prvoj i u drugoj fazi ratnih operacija vrhovni komandant srpske vojske bio knez Milan Obrenovi}, {to je
srpski ratni plan ra|en u Ratnom savetu Srbije, maja 1876. godine, pod rukovodstvom Frawe Zaha, na~elnika Glavnog general{taba (12, 382) i prvog a|utanta
kneza Milana, i {to je prema pisawu novosadske Zastave, ~uveni general êrwajev... postav{i
generalom srpskim, poloìo ovih
dana zakletvu (1, broj 75 od 18/30. maja
1876). Jer, te{ko je zamislivo da bi
taj general, makar koliko bio ~uven, u danima dok je polagao zakletvu bio glavni u sa~iwavawu
srpskog ratnog plana.
No, bilo kako bilo, ti su zakqu~ci izvla~eni iz zvani~nih
stavova srpske vojne komande, vrFrawo Zah
lo optere}ene intrigama koje pomiwe Dostojevski i od kojih ne beè ni ostali srpski nezadovoqnici ulogom ruskih dobrovoqaca
u Srpsko-turskom ratu 1876, naro~ito onih koji su komandovali
u vojnim operacijama.
U takvoj igri zvani~nih brojki i intriga na{lo se, u jednom
trenutku, i mi{qewe dr Hemfrija Sendvita, srpskog dobrotvora
iz Engleske, koji veli da izve{taji wegovih sunarodnika preuveli~avaju broj ruskih dobrovoqaca i zaokruùju ga na oko 20.000.
On veruje da je ta cifra pozajmqena iz Srbije, gde je, tvrdi on,
broj Rusa apsurdno uveli~an. Ovo je naravno bilo s namerom da
bi se kod na{eg (engleskog - IP) javnog mnewa ona glupa zavist
spram Rusije razvila. îni mi se da sam video, negde, wihov broj
stavqen na 20.000, dok me|utim svega i oficira i prostih vojnika
ako bi bilo izme|u dve i tri hiqade. Ako wima jo{ dodamo oko
2.000 koje bolni~ara koje slugu i |a~kih svojevoqaca, to bismo izvesno imali ve oma liberalan ra~un (1, broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876). A najzanimqiviji u celoj stvari jeste Sendvitov zakqu~ak da su Srbi, a ne Englezi, apsurdno uveli~ali broj Rusa s
namerom da se u engleskom javnom mnewu razvije glupa zavist
spram Rusije!
Ne{to odre|eniji od Sendvita bio je engleski kowi~ki oficir Mak Iver, dobrovoqac u srpskoj vojsci, koji je, na petnaestak
dana po sklapawu primirja, u vi{e engleskih listova objavio ~la-
96
Ilija Petrovi}
nak o svom ratovawu u Srbiji. Prevod tog teksta objavqen je u Zastavi, a ve} pri wegovom kraju, Mak Iver veli da nije istina
{to se govori engleskom narodu, kao da je ruska pomo} u Srbiji
delo ruske vlade. Ruska je pomo} do danas bila ~isto dobrovoqna;
dobrovoqci su dolazili iz svojih sela i mesta, sve o tro{ku
privatnih qudi. I ja sve~ano jam~im za fakat, protivno tvr|ewu
nekih novinskih dopisnika koji, mo`da iz nekakvih politi~kih
razloga, izvr}u istinu, da u svoj Srbiji nije bilo vi{e od 3.000
(ruskih) qudi kad sam ja po{ao iz Beograda (1, broj 181 od 28. novemra/10. decembra 1876 ).
Trebalo je da pro|u dva i po meseca da bi u Novom Sadu bila
objavqena vest iz Londona (poslata 24. februara 1877, po novom
ra~unawu) da je êrwajev izdao pismo u kom izjavquje, da ne stoji tvrdwa lorda Derbija, koji je u parlamentu rekao, da se skoro
sva srpska vojska sastojala iz samih ruskih svojevoqaca (pomenuo
je 20.000 dobrovoqaca - IP), nego da ih je svega oko 3.000 bilo
(1, broj 26 od 16/28. februara 1877).
Tako novinske vesti iz Engleske, ba{ kao i Mak Iver, a mesec dana pre wega, po{to je sklopqeno primirje, êrwajev je 25.
oktobra/6. novembra krenuo ka Beogradu i, opra{taju}i se s ruskim oficirima ko ji se vra}aju u otaxbinu, izgovorio:
Vi nepravedno osu|ujete srpsku vojsku u redovima koje ste
se borili. Kad ste u Srbiju dolazili, trebalo je da pomislite da
vi ovde ne}ete na}i vojsku koja je za borbu obrazovana. Srpska vojska to je skup onoga elementa, koga je ova zemqa kao najdragocenije blago mogla da zaloì za veliku krv koju ste prolili u sadawem ratu; znajte da to niste u~inili za korist svoga naroda, vi
ste sluìli ideji slovenske slobode, {to je bio duàn da u~ini
svaki Slovenin. Pa i ta va{a pomo} kolika je? Danas u mojoj vojsci ima samo 2.000 ruskih boraca. Ne zaboravite, gospodo, da je
srpski narod na braniku ove svete borbe puna dva meseca krvave
bojeve bio, bez ikakve pomo}i ruske. (Verovatno je i ova izjava imala za ciq da obesnaì podatke kojima je engleska diplomatija baratala u raspravama o ruskoj ume{anosti u srpsko-turski rat, jer je
samo prve nedeqe avgusta u Srbiju stiglo 2.000 ruskih dobrovoqaca - 2, broj 53 od 31. jula/12. avgusta - IP). Po|ite sada, gospodo, u otaxbinu, i recite svojoj bra}i, da ste se borili u redovima vojske,
koja ima sve vojni~ke vrline. Kad i ja do|em u Rusiju, to }u ponoviti, a sada da vam kaèm: Rusija nije svoju du`nost dovoqno u~inila prema ovom narodu (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).
Cifru od 2.000 dobrovoqaca êrwajev je pomenuo i u Para}inu, kad se 22. oktobra/3. novembra sreo s ve}om grupom ruskih
oficira, rekav{i im da se na srpsku nadu u ratnu pomo} nije oda-
97
zvalo mnogo Rusa i da vas nije do{lo dosta, nego dve hiqade (1,
broj 171 od 10/22. novembra 1876).
Mora se re}i da ova cifra - 2.000 - koju êrwajev ponavqa

na kraju svoje misije u Srbiji nije ba{ najjasnija, naro~ito zbog
toga {to on jo{ kaè da ih da nas u mojoj vojsci ima toliko. Da
li se razlika do 3.000 dobrovoqaca koju je saop{tio Englezima,
ili zbog wih, odnosi na poginule u me|uvremenu, ne zna se, tek i êrwajevu je, zbog Rusije, bilo u interesu da se drì neke mawe
cifre. (Uz cifru koju êrwajev saop{tava prvih dana po potpisivawu primirja, vrlo je interesantan Mak Iverov podatak da je u
vreme kad je on oti{ao iz Beograda - polovinom novembra, po
novom ra~unawu, po{to se velik broj ruskih oficira i vojnika
ve} vratio u Rusiju - ili na srpskim rati{tima poginuo! - u Srbiji bilo ~ak 3.000 Rusa).
Podrazumeva se da |eneral êrwajev u svoje cifre nije svrstao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} pukovniku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, poreklom Srbinu,
koji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim ~etama primio
27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i êrwajev preuzeo komandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Timo~ke vojske. Pukovnik Despotovi} je, dakle, dobio podkrepqewe od dve hiqade
Rusa, koji su se do wega probili iz Srbije, da bi ubrzo, po èstokom boju oteo varo{ Petrovac na juri{, zarobio 100 nizama, a
vi{e topova i xebane oteo (2, broj 73 od 16/28. oktobra 1876).
Samo se po sebi razume da êrwajev u svoje cifre nije mogao
ukqu~iti ni onih 1.900 ruskih dobrovoqaca koji su u Srbiju prispeli od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje ve} bilo potpisano (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876).
Dostojevski pi{e, neodre|eno, da svih dobrovoqaca... nije
bilo bogzna koliko, tek nekoliko hiqada (8, 193-194), a ako se poveruje Re~niku srpskoga jezika Matice srpske, Novi Sad 2007, to
bi bilo vi{e od ~etiri hiqade.
A naredne godine, po{to je uspeo da pone{to od svega to ga
pro~ita, ~uje i uporedi, u predgovoru za spis Rusija i balkansko
pitawe od M. P. Dragomanova, Pera Todorovi} je komentarisao
samo dve cifre: Lane je iz rodoqubqa trubqeno po na{im i stranim novinama da je u Srbiju do{lo 20.000 ruskih dobrovoqaca, pa
nam je i to rodoqubivo izvrtawe istine samo {tetilo. Svet re~e: Rusi se samo i bore u Srbiji; srpska vojska beì i ne vredi
ni{ta. Rusi, a ne Srbi, zadràvali su Turke ~etiri meseca. A
na{e patriote morado{e onda da prestanu sa svojim patriotskim
lagawem, da opovrgavaju sami sebe, dokazuju}i da u Srbiji nije
bilo dvadest hiqada, ve} samo tri hiqade ruskih dobrovoqaca; a
98
Ilija Petrovi}
jo{ reko{e da su samo neprijateqi srpski mogli izneti kako se

u Srbiji poglavito Rusi bore. Eto tako! (5, 314).
Dobrovoqci iz Rusije i Crne Gore u okr{aju protiv turske kowice,

kod Mrsola, u blizini Aleksinca
I, na drugom mestu: êtiri meseca nosila se {aka boraca iz

dve srpske kneèvine sa gustim rojevima i ~oporima divqih i
besnih prorokovih sinova, dognatih iz pustara Azije i Afrike.
Tri hiqade ruskih dobrovoqaca pome{ala je u moravskoj dolini
svoju krv sa bratskom srpskom krvqu. Ali {ta je sve to? - {ta je
malena srpska snaga i malena ruska pomo}?... Ne, nije ~udo {to je
do{ao \unis, ~udo je da je on do{ao tako dockan (5, 298-300).
Dockan ili ne, mawe je bitno, ali Todorovi} ne kaè da li
su wegove tri hiqade Rusa oni koji su pome{ali krv, odnosno
poginuli, ili misli da ih je samo toliko do{lo u Srbiju. On se
ne upu{ta u takve sitnice, jer nije sve ~itao; ~itao je samo ono
{to je bilo u skladu s wegovim stavovima o rodoqubivom izvrtawu istine, o patriotskom lagawu, o trubqewu iz rodoqubqa... On ~ak nije pro~itao ni vest koju je Zastava, dok su se Srbi pomalo privikavali na tek sklopqeno primirje i kad su strasti unekoliko ve} bile smirene, dobila iz Beograda, najverovatnije sa zvani~nog mesta i iz potrebe da se prizna bar ne{to od
onoga {to je i najnedobronamernijim Srbima iz ve} pomiwanih
intriga moralo biti poznato: da je i me|u ruskim dobrovoqcima
bilo `rtava. Ta je vest glasila:
99
O dolasku i odlasku ruskih dobrovoqaca mnogo se la`nih

glasova pronosi. Radi obave{tewa ~italaca va{eg lista, jav qam
vam, da je pre nego {to je zakqu~eno primirje, bilo koje oficira
koje prostih vojnika, u vojsci timo~ko-moravskoj 2.100, u vojsci
ibarskoj 200, a u vojsci drinskoj 50.
Otprilike ovoliko je isti broj vojnika u bojevima minulih
nekoliko nedeqa poginulo (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876).
Opelo za poginule, u {tabu |enerala êrwajeva u Ra`wu
Bilo je, dakle, svega 2.350 ruskih dobrovoqca uo~i zakqu~ewa primirja, ta~no onoliko koliko ih je izbrojila Vojna enciklopedija (10, 496), za 650 mawe od cifre kojom je baratao |eneral êrwajev u pismu od februara 1877, a za 250 vi{e od one koju je pomiwao
u prvim danima primirja (22. oktobra/3. novembra i 25. oktobra/6.
novembra), dok se opra{tao sa svojim oficirima.
I bilo je otprilike isto toliko poginulih vojnika u minulih nekoliko nedeqa: oko 2.350.
Ne moè biti da je Zastavin izve{ta~ ratno vreme od punih
sedamnaest nedeqa pretvorio u minulih nekoliko nedeqa ({to
zna~i da je ruskih `rtava bilo i u nekoliko nedeqa tokom jula i
avgusta), ali je nesumwivo da su se u posledwem velikom boju (17/29. oktobra), na \unisu, ruski dobrovoqci, iskusni u odbrani
utvr|enih poloàja, sjajno dràli i hrabro ginuli (wih 650 od
1.000), dok se malodu{na srpska posada, sastavqena od narodne
vojske, potpuno obez glavila i dala u bekstvo (12, 389).
100
Ilija Petrovi}
Prema dovde ponu|enim navodima, ruskih dobrovoqaca u

srpskoj vojsci bilo je najmawe 10.600, odnosno:
- 2.350, koje priznaje Vojna enciklopedija (10, 496), a koji su se
nalazili u srpskoj vojsci pre zakqu~ewa primirja (1,
broj 174 od 16/28. novembra 1876);
- 2.350, broj vojnika poginulih u bojevima minulih nekoliko
nedeqa (1, broj 174 od 16/28. novembra 1876);
- 2.000, poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} bosanskim ustani~kim ~etama (2, broj 73 od 16/28. oktobra 1876);
- 1.900, prispelih od 6/12. do 13/25. novembra, po{to je primirje
potpisano (1, broj 176 od 19. novembra/1. decembra 1876);
- 2.000, koje bolni~ara koje slugu i |a~kih svojevoqaca (1,
broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876); i lekara, naravno.
Znamo li sve to, kao i ~iwenicu da su i Rusi i Srbi imali
razloga da prikrivaju koliko je ta~no bilo ruskih dobrovoqaca - Rusi, da ne bi pred evropskim silama delovali izaziva~ki, a
Srbi, makar i priznali da Rusi uop{te nisu ratovali u Srbiji
-, najverovatnijim brojem ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876. godine treba smatrati onaj kojim se baratalo i u
engleskom parlamentu - 20.000 (1, broj 26 od 16/28. februara 1877); ta je
cifra morala biti dobijena obave{tajnim radom engleskog diplomatskih i drugih agenata u Rusiji i u Srbiji.
U Pomeniku datom uz ovu kwigu sadràno je svega oko 800 imena; toliko ih se moglo na}i u {turim novinskim izve{tajima pisanim za novosadsku Zastavu ili preuzetim iz raznih ruskih i
nekih neidentifikovanih beogradskih novina.
Bojevi, kura`, surevwivost... Po prirodi stvari, o bojevima
kod \unisa izve{tavala je i Zastava, najverovatnije po podacima iz ministarstva vojnog, ali se weno pisawe ne uklapa u ono {to
je srpska istoriografija rekla o tom prelomnom trenutku srpsko-turskog rata 1876. godine:
[to se ti~e dràwa na{e vojske u bojevima kod \unisa ono je van
o~ekivawa dobro. Mo`da bi se vla{kim bataqonima i moglo {ta da primeti, ali kad izri~emo svoj sud o na{oj vojsci, treba uvek imati na umu da je to narodna vojska.
Gubici su na{i veliki, a oficira koje rawenih koje poginulih srazmerno je mnogo palo - broj wihov iznosi 168. Prema ovome moète
misliti da se vojska na{a bije kao {to vaqa.
Ove bojeve kod \unisa pomiwa}e nekada srpska istorija kao dela
besprimerna juna{tva, koje je pokazao srpski narod u sadawem ratu.
3.500 srpskih - narodnih vojnika borili su se punih pet dana sa
60.000 najboqih turskih nizama, koji su imali dobro oru`je - sniderove
101
i henri martinijeve pu{ke, krupove topove i najboqe oficire engleske, koje je mogla da obrazuje Vulvi~ka akademija.
Ima kukavica koje pitaju zajedqivo: za{to nije general êrwajev
poslao vojsku na obranu \unisa, ali ta gospoda, koji vrlo rado govore a
nerado misle, zaboravqaju da zapitaju: koliko je vojske i sam êrwajev
imao za za{titu deligradskih pozicija...
...Turci po{to se uveri{e da ne mogu osvojiti Kru{evac, a na Deligrad nisu smeli ni da napadnu, svom silom od 80.000 jurnu na aleksina~ku vojsku.
[ta je mogla da u~ini {aka srpskih boraca?
Vojska je na{a branila svoje pozicije, ali sila je bila golema. Turci su pucali sa krupovim topovima od 24 funte i Srbi morado{e da se
povuku Deligradu. Turci u|o{e u Aleksinac. Da osvoje jednu varo{icu
srpsku, koja je na samoj granici, trebalo je Turcima 80.000 nizama i puna
~etiri meseca najkrvavije borbe... Aleksina~ka vojska, koja je u vrlo
pra vilnom odstupawu do{la do Deligrada, raspore|ena je sada tako: jedan deo ostaje u deligradskim utvr|ewima a drugi poslat je na Timok (1,
broj 164 od 27. oktobra/8. novembra 1876).
Suprotno istorijskoj istini da su se na \unisu ruski dobrovoqci, iskusni u odbrani utvr|enih poloàja, sjajno dràli i
hrabro ginuli (wih 650 od 1.000), dok se malodu{na srpska posada, sastavqena od narodne vojske, potpuno obezglavila i dala u
bekstvo (12, 389), pada u o~i doma}i podatak da su se u zavr{nim
borbama na \unisu borili iskqu~ivo srpski vojnici, budu}i da
êrwajev nije imao vojske... za za{titu deligradskih pozicija.
I to se, samo po sebi, mora smatrati vrlo zna~ajnim delom onih
intriga o koji ma pi{e Dostojevski.
Od ovog Zastavinog izve{tavawa razlikuje se ono {to su napisali neki od qudi sa strane, svedoci tih doga|awa ili u~esnici u wima.
Najpre êrwajev, koji je u svom otpozdravu srpskoj inteligenciji, na wenu poruku od 30. oktobra/11. novembra, napisao:
Narod srpski... s pouzdawem moè da ra~una u ~vrsto}u svojih vojni~kih vrlina, taj narod ima prava da o~ekuje priznawe od celog obrazovanog sveta za sve do sada besprimerne podnesene `rtve u ovome svetom
ratu, koji je rat civilizacije protivu varvarstva, rat svetlosti protivu mraka, rat vrlina protivu poroka... [to se mene li~no ti~e, ja ne}u
re}i da sam prvi pojmio svetiwu veze koja spaja ovu zemqu - ovu nadu ju`nih Slovena - s ostalim slovenskim svetom, a naro~ito s Rusijom, ali
mogu slobodno re}i da sam me|u prvima bio koji sam srpski narod prigrlio toplo svojim prsima. Narod srpski iz ove borbe izalazi naoruàn
vrlinama koje mu spremaju ~asno mesto u povesnici modernog sveta i
visok poloàj me|u savremenim narodima (1, broj 166 od 31. oktobra/12. novembra 1876).
102
Ilija Petrovi}
Pa je, po potpisivawu primirja, 22. oktobra/3. novembra, u

Para}inu, pred grupom od oko 300 ruskih oficira-dobrovoqaca,
jo{ rekao:
Srbija je... povela borbu za pravednu stvar u nadi da }e je podràti
mo}na Rusija. Kad sam ja do{ao, srpska vojska nije imala dovoqno ni
oru`ja, ni odela, niti organizacije. Pa opet, bez obzira na te sve nezgode, srpska vojska borila se savr{eno juna~ki protiv celog muslimanskog
sveta. Ali, gospodo, silama i sredstvima ~ovekovim ima granice. Za sve
vreme vojevawa Srbija je polagala nadu na Rusiju... Mnogi od vas krive
Srbiju za nedostatak vojnih vrednosti, no ne zaboravite da je na taj narod pao sav teret slovenskog pitawa, a od golemog naprezawa on je skoro
iznemogao u borbi. Ne zaboravite da mu je surovi neprijateq znatan deo
zemqe opusto{io. U takvim okolnostima ne samo da se nije moglo vi{e
o~ekivati od Srbije, nego je jo{ sre}a {to se cela zemqa spasla od o~ajawa (1, broj 171 od 10/22. novembra 1876).
Potom dr Sendvit, koji je iz Beograda, 12. novembra (po novom ra~unawu), poslao otvoreno pismo uredniku londonskog lista
Dejli wus, a ovaj to posle nekoliko dana objavio. A tamo, izme|u
ostalog, pi{e i slede}e:
Pre nekoliko meseci britanski poslanik sve~ano je izjavio srpskom agentu, da se nada da vidi wegov narod pobe|en; i ovu izjavu sad bi
vaqalo metnuti pored one epizode Kritske, od pre deset godina, kad ono
lord Derbi zabrani na{im ratnim la|ama izbavqati ène i decu od albanskih divqaka, i kad se Engleska jo{ jednom pokaza kao saveznik Turske u wenoj hladnokrvnoj svireposti. Zaista, ~udo je to kako nas zastupaju
na{e dràvne sluge.
No premda se zabrinutost mogla ~itati na svakom licu u Srbiji,
usled pada \unisa, tu opet nije bilo ni~ega nalik na o~ajawe. Naprotiv,
dobo{ je odmah zalupao u svakom selu i varo{i ove dràve, i pozvao i
posledweg rezervnog borca da pohita na granicu, kojih je hiqadama to
odmah i u~inilo.
Ja sam video novine od tog dana i ~itao u wima telegrame o padu Kru{evca i Deligrada; no me|utim samo je \unis uzet na juri{, a Aleksinac
je tek neki dan docnije napu{ten od êrwajeva, za koji ga mnogi quto
krive....
[to se ti~e samih Srba, ja ne}u traìti da im se prizna ve}a hrabrost no {to se nalazi kod drugih naroda; ali ja naro~ito isti~em da su se
oni u ovoj borbi, uop{te uzev, malodu{ni pokazali.
Srbi nisu mogli biti u poloàju Francuza kad Turcima protivstajahu; po~em Turci obi~no ne {tede nikoga, pa ni ène ni decu. Ako dakle ima da se odstupa, je~u}i bolesnici {pitaqski moraju se prenositi,
a sve ìvo, staro i mlado, bolesno i zdravo, iz obli`wih mesta mora se
za najkra}e vreme seliti i traìti zaklona ma gde po {umama i zbegovima. Ako kogod zaostane (kao {to su neki suvi{e samopouzdani u~inili),
103
wih obi~no smrt od noà ~eka; jer na takav na~in ratuju... saveznici
lorda Derbija.
Me|utim, svakojaki anglo-turski listovi pravili su kapital od
takozvane malodu{nosti Srba - naroda kojeg nema ni milion i po, i
koji je, bez redovne vojske, za sve ovo vreme, u {kripu drào ogromnu carevinu otomansku, koja je neprestano dovla~ila nove trupe iz Azije i
Afrike i zamewivala one {to su joj pobijene i poraène. Kad neki srpski bataqon, razbijen, uzmakne, govorilo se onda da su Srbi kukavice, a
kad se kakav turski bataqon sa boji{ta o~isti, to je onda bilo odstupawe, da se zauzmu nove pozicije. Za ime sveta, ne zaboravqajmo, da se takozvana srpska vojska sastoji iz prostih seqaka i du}anxija, pa i to
r|avo naoruànih. Pre dolaska Rusa, ova je vojska bila, gotovo, bez oficira. Ja sam o~ima video mnoge ~itave regimente, gde nema|ahu ni{ta
boqe u rukama od nekih starih ruskih pu{aka.
Jo{ od bombardovawa Beograda (1862), Srbi su o~ajne poku{aje ~inili da se naoruàju. Oni su, {ta vi{e, bili blizu da uglave kontakt s
jednom na{om fabri~nom ku}om u Birmingenu, no engleska se vlada tada ume{a i spre~i Srbe da ne nabave dobro, englesko oru`je. Tek docnije, i to grdnom mukom, po{lo im je za rukom da se dokopaju nekoliko hiqada starih ruskih pu{aka, koje behu preko Vla{ke (Rumunije - IP)
prenesene, no za koje se tamo{wi na{ konzul (kao {to sam iz wegovih
usta ~uo) najenergi~nije zalagao da ih obustavi. Za sve ovo vreme mi smo
spremali Tursku {to smo boqe mogli...
Pa onda pogledajmo na nesre}an poloàj Srbije. Ona je sa sviju strana opkoqena neprijateqima. Maxari, na severnoj granici, zakleti su joj
du{mani i nisu propustili do sad nijednu priliku da joj kakvog vreda
(nevoqe - IP) nanesu. Strah od Rusije jedino {to ih zadràva. Pa posle
Vlasi (Rumuni - IP), nadaju}i se da }e neke ustupke od Turaka dobiti,
pokaza{e se neprijateqi i stajahu na putu da Srbi ne dobave 5.000 zadwa~a (ostragu{a), zbog ~ega mnogi Srbi glavom i porazom plati{e.
Najzad jo{ i ~ivuti iz Austrije i drugih zemaqa radili su ìvo
protiv wih. Be~ke novine su gotovo sve u wihovim rukama; i oni, na taj
na~in, imaju onaj stra{ni i tajni uticaj intere`xija svetskih. Ovim
oru`jem su se oni bezdu{no sluìli protiv ovog juna~kog naroda juna~kog velim, jer Srbi i jesu obilato obdareni vojni~kim osobinama.
Pre neki dan pro{ao je sprovod rawenika za uì~ku bolnicu i od wih
najstarijem bilo je 72 a najmla|em 16 godina.
...Jedan drugi uzrok neprijateqskom raspoloèwu prema Srbiji leì jo{ i u sentimentalnoj prirodi ovog rata. Da se tako jedan mali narod
usudi da poremeti evropske berze, nanese {tete tolikim {pekulantima
i zagrozi op{tem miru Evrope, samo zato da bi oslobodio svoju bra}u iz
ruku divqe horde azijske - ta to je zlo i naopako! Nisu to trgova~ki no
poetski obziri obziri {to pokvari{e kombinacije evropskim diplomatima, naviknutim da ra~unaju sa slavoqubqem Rusije i Nema~ke, perfidijom Engleske i revolucionarnim duhom Francuske. Ovaj je primer
zaista ne{to novo; ovakav riterski (plemeniti) duh je bio i u sredwem
veku, a sad se evo javqa kod jednog prostog, seqa~kog, naroda - naroda
koji nije uloìo svoj novac u strane obligacije... i koji nije ude{avao
104
Ilija Petrovi}
svoje poglede po onima iz kalajisanih i la`qivih novina svetskih, nego

se dao razgweviti, kad je video da se mati be{~asti a dete koqe, i tome
svome pravednom gwevu na{ao odu{ka stupaju}i u borbu.
Slu{ao sam da je surevwivost spram Rusije proizvela reakciju u Engleskoj... No, sad, za{to bismo i mi bili surevwivi spram Rusije? Ako
ima i{ta na svetu {to se daje dokazivati, to je: da se ruska vlada protivila hercegova~kom ustanku; a ja znam sigurno, da je ista vlada ~inila pritisak na Srbiju u korist mira. No u to vreme su gomile jadnika prelazile preko granice, beè}i ispred turskog noà, i donosili nove glasove
o turskom varvarstvu, {to je sve, naravno, izazivalo opasnu razdraènost u Srbiji. Rusi su pak bili zaneti svojim osvajawima u sredwoj Aziji i nisu nikako bili èqni da se suo~e sa zapletima isto~nog pitawa,
jer su znali da ih to moè uvu}i u rat s Engleskom. Oni sami nisu bili
spremni za ovakvu borbu, i prosta je detiwarija govoriti o ruskim interesima kao uzroku pobune u Hercegovini i Bugarskoj, kad se znalo, po
na{im konzulskim i drugim izve{tajima, kakve su grozne i neprestane
patwe tamo{we raje. Ali, najzad, kakvo pravo ima Engleska da zatvori
Rusiju u Crno more i da osudi milione hri{}ana na najqu}e nevoqe?
Ba{ da re~emo da Carigrad i pre|e u ruke Rusima, pitam kako to nama,
Englezima, moè da naudi? (1, broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876).
A onda, Mak Iver, koji je za svoje engleske sunarodnike napisao i slede}e:

Meni je te{ko bilo slu{ati kako se ~esto govori ru`no o srpskoj
kuraì. U jednoj mladoj zemqi kao {to je Srbija, gde vojne operacije nisu bile poznate pre ovog rata, vi ne moète o~ekivati da narod bude napojen vojni~kim duhom. A kad je rat po~et, velike mase dobrovoqaca naoruàne su starim pu{kama predwa~ama. Bez sumwe }e ovaj spis ~itati
i vojni qudi; na wih upravqam ovo pitawe: Sastavite jednu brigadu od
neve{tih i neukih seqaka engleskih - postavite qude koji su lo{e izu~eni, koji imaju za stare{ine qude bez ikakva iskustva, i koji nemaju ni
pojma o brigadnom ili divizijskom kretawu -poterajte te qude u bojnu
liniju protiv dobro disciplinisane brigade s tolikim istim brojem
qudi koji su naoruàni ostragu{ama i drugim najboqim modernim oru`jem, pustite ih neka obore prvu vatru. I pre nego {to oni imadnu kad
da opet napune svoje pu{ke, ne}e li neprijateq wihov biti napredniji od
wih {est ili sedam puta? Kad se jo{ uzme na um da Turska ima nebrojene
azijske horde... onda }e se lako pojmiti strahovita nejednakost u borbi.
I opet se Srbija, ovaj slabi pigmej, vi{e od tri meseca uspe{no branila
od Turske...
Ve} sam govorio o srpskim oficirima; sad }u da re~em koju o srpskom narodu. Srbi su uqudni, prostih naravi, po{teni i velikodu{ni.
I stisak srpske ruke govori o srcu srpskom; a ja mogu posvedo~iti da, u
smernosti i trezvenosti, blagodarnosti i nesebi~nosti nijedan narod na
svetu nije pretekao Srbe... Oni su sada do{li do nekog stepena prosvete
i pitomosti koja je dovoqna da ìvo ose}aju ponièwe u kojem su dràni nekih ~etiristo godina, i dokle god traje i jedna neprolivena kap srp-
105
ska, ili dokle god i jedna ruka srpska bude kadra ma~em mahati, oni }e se
boriti, s pomo}u ili bez pomo}i, za svoju pravednu ili blagorodnu stvar,
sve dok god se i ta posledwa kap ne prolije i ta posledwa ruka ne malak{e, ili dokle se ne zbaci jednom taj prokleti jaram.
O wihovim prijateqima - wihovim pravim prijateqima u nevoqi
- Rusima, re}i }u da se divim wihovoj mu{koj ~ove~nosti kao i wihovoj
~uvenoj hrabrosti, i da se klawam wihovom narodu za wihovo kavaqersko
ose}awe hri{}anske du`nosti.
Engleski je narod izgubio jednu slavnu priliku da odrì svoje staro ime prijateqa slobode. Ruski je narod prigrlio tu priliku, i bio je
prvi u ovoj borbi koji je branio stvar slobode; i to }e mu doneti lovorov
venac, kojega li{}e ne}e nikad uvenuti, nego }e divno i slavno blistati
na glavi wegovoj dokle te~e sveta i veka (1, broj 181 od 28. novembra/10. decembra 1876).
O u~e{}u srpske narodne vojske u ratu protiv Turske imao je

svoje mi{qewe i italijanski dobrovoqac \uzepe Barbanti-Brodano. On je 10. oktobra 1876. godine, pozivaju}i se na izjave ruskih dobrovoqaca koji su ratovali na Moravi, u manastiru Petkovica, pod Cerom, napisao da se Srbi ne biju i da ta optu`ba
nije bez razloga, po{to se srpska milicija, me|utim, sastoji najve}im delom od starijih seqaka, koji, ima ve} trideset godina, ne
znaju za rat i malo znaju {ta je oru`je. Oni ostavqaju kod ku}e
porodicu za koju ne znaju kako }e ìveti idu}e godine, jer wihove
ruke nisu obra|ivale poqa. To je te{ka misao, koja ih mu~i i koja pri prvom sukobu, i pri prvim `rtvama, postaje u wihovoj svesti veoma velika i obeshrabruje ih. Osim toga, ta milicija ispali nasumice koji metak iz starog sistema, dok je vrtoglava brzina nizamske vedelove pu{ke pomete, zbuni i zapla{i, i ona...
beì, ~esto nedostojno beì.
Ali, kad bi se i kod nas odveli u rat svi o~evi porodica od 25
do 50 godina i kad bi bili ovako naoruàni protiv redovne vojske i pod ovakvim uslovima, ja ne znam da li bi se oni boqe pokazali. Uostalom, ako Rusi imaju pravo da kaù da se ve}i deo srpske milicije ne bije, oni nemaju pravo kada time ho}e da optuè
ovaj narod. Srbi nisu mnogo naviknuti na redovan rat na otvorenom poqu; ustanak, revolucionarni rat jesu slavna tradicija i,
moè biti, ono za ~im oni ùde (18, 203-205).
Na sam kraj ovog poglavqa uvr{}ujemo poruku koju je grupa
od 1.127 ruskih dobrovoqaca poslala bra}i Srbima uo~i svog
povratka u Rusiju; verovatno se radi o grupi koja je Srbiju napustila na samom po~etku 1877. godine (po novom ra~unawu), budu}i
da su, nekako u to vreme, svi ruski oficiri (osim onih koji su u
srpsku vojsku primqeni pod ugovorom) dobili nalog da se vrate u
otaxbinu. Tekst te poruke glasi:
106
Ilija Petrovi}
Vra}aju}i se u svoju postojbinu, mi - ruski dobrovoqci,

jednodu{no zakqu~ismo da od svoje strane iskaèmo vama, bra}o
Srbi, najtopliju svoju zahvalnost za va{e dobro raspoloèwe,
otvoreno srce i do~ek u svakoj ku}i - od Kladova do Vukawe i od
Aleksinca do Beograda. Molimo samo, da i vi sa svoje strane poverujete, da Srbi nemaju boqe privezanih i nesebi~nih drugova
nego {to su wihova bra}a Rusi. Vrativ{i se u svoju postojbinu,
svaki od nas kaziva}e s ponosom svojoj porodici kako za krvavi
minuli boj i `rtve di~nog srpskog naroda, tako i za wegovu istinsku Slovensku gostoqubivost. @ivela na{a bra}a Srbi! @iveo kwaz Milan! (1, broj 6 od 12/24. januara 1877)
Mnogo decenija kasnije. Ruskim dobrovoqcima u Srpsko-turskom ratu 1876. godine i generalom êrwajevim, wihovim predvodnikom, Vojna enciklopedija pozabavila se ovla{no, ali ne propu{taju}i da konstatuje kako se nije razumevao u srpske vojne prilike: Do{ao je u Srbiju kao izaslanik slovenskih komiteta i u
maju 1876. godine postao srpski dràvqanin i aktivni general.
U tom dvojakom svoj stvu, srpskog generala i predstavnika slovenskih komiteta, zalagao se s uspehom za dolazak ruskih oficira dobrovoqaca u srpsku vojsku... Li~no je bio hrabar, u kriti~nim fazama borbe ~esto se nalazio u predwim redovima boraca,
ali je od lu~ivao brzo i bez dovoqnog poznavawa situacije, pa je
~esto mewao odluke. Naviknut na redovnu vojsku, nije se mogao
sna}i na ~elu narodne vojske (milicije) kakva je bila srpska u to
vreme. Nastojao je da se rat produì da bi ruska vlada, pod pritiskom slovenskih komiteta stupila u rat. Posle zakqu~enog primirja organizovao je 16. septembra, uz pomo} ruskih oficira u svom
{tabu, progla{ewe Kneèvine Srbije za kraqevinu, u nameri da
jo{ vi{e zao{tri srpsko-turske odnose i onemogu}i zakqu~ewe
mira, {to knez i srpska vlada nisu prihvatili (20, 248).
Ocena o nesnalaèwu |enerala êrwajeva na ~elu srpske narodne vojske naslawa se, po prilici, i na zapis Jovana Risti}a (a
lako moè biti da je Risti} takvu ocenu olako pozajmio od srpskih oficira nezadovoqnih svojim mestom u komandnom lancu) da
je wemu, êrwajevu, najvi{e smetalo {to nije dovoqno poznavao karakter Srba i {to je od mlade srpske milicije o~ekivao
ono, {to je bio naviknut da o~ekuje od stare ruske izve`bane vojske (22, 147).
Na tvrdwu Vojne enciklopedije o kqu~noj ulozi |enerala êrwajeva u progla{ewu Kneèvine Srbije za Kraqevinu mora se
gledati s ne malom rezervom, ~ak kao na intrigu, ili spletku, naro~ito zbog toga {to i Jovan Risti} nudi protivre~ne podatke:
107
U to doba pojavio se na bojnom poqu srpskom jedan nepromi{qen

prizor. Jedva je bila i objavqena obustava neprijateqstva, a u Srpskoj Vojsci pojavi se neobi~an pokret. General êrnajev javi 4 septembra (16, po
starom ra~unawu - IP) Knezu, koji se bavio u Beogradu, da se toga jutra,
najpre u Hrvatovi}evoj vojsci, a posle i u vojsci na Deligradu, pojavio
pokret u tome, {to su celi batalioni izjavili svoju revnost i svoju re{enost da brane prava Krune i zakliwali se na to.
I ako ovo prvo saop{tewe êrnajeva nije bilo jasno izraèno, ipak
nije ostavqalo ni najmawe sumwe, da je pokret imao reakcionarne smerove. Poodavno se ve} opazilo (ne kaè ko je to i kada opazio - IP), da se
u krugovima ruskih dobrovoqaca gaji namera, da se ukine u Srbiji ustav.
Taj smer dobio je 4 septembra pravog izraza.
I ma da Knez nije bio ni malo zauzet za Ustav, on je brzo shvatio zama{aj pokreta i wegove eventualne posledice. On odmah, po svojoj inicijativi, i pre nego {to je saslu{ao Vladu odgovori êrwajevu, da ne
pri ma, da vojska svojim izjavama i demonstracijama uti~e na unutra{wu ili spoqa{wu politiku zemqe, da, prema vojnom i politi~kom
stawu zemqe, smatra takve demonstracije u vojsci kao {tetne, pa zapoveda da im se stane na put.
Nu istoga dana, oko 2 ~asa posle podne Knez primi i drugu depe{u
od êrnajeva jo{ neobi~niju, da je wegova vojska (na Deligradu) danas
proglasila Kneza za Kraqa. Knez mu odmah odgovori, da je, pre svakog
odgovora na wegovo saop{tewe, smatrao za nu`no, da zadrì od izvr{ewa wegove depe{e upu}ene Ibarskoj i Drinskoj vojsci o progla{ewu
Kraqevstva, kao i sve depe{e odnosne na taj predmet, koje su bile upu}ene u Rusiju. Knez je dodao, u svome odgovoru, êrnajevu, da }e preko Ruskoga Konsula saop{titi Caru tu pojavu sa izjavom, da mu je nepovoqna.
Brzo je stigao odgovor iz Petrograda. No}u izme|u 5 i 6 septembra
Knez Gor~akov savetuje Knezu, preko Karcova (Andreja Nikolajevi~a,
ruskog generalnog konzula u Beogradu - IP), da odbije poku{aj, koji bi
mogao baciti Srbiju u najve}u nesre}u. Knez odgovori êrnajevu, da ne
moè primiti progla{ewe Kraqevstva, jer su mu protivne velike Sile, pa i Rusija. Za to {aqe Vojnog Ministra Nikoli}a, da se dogovori sa
Generalom o na~inu, da se ostane pri pre|a{wem stawu, a da se ne povredi ose}awe vojske. Ministar je imao nalog, da uputi ostale vojne stare{ine, da se vi{e ne dogode takva odstupawa od reda.
Me|u tim je pohitao sa Deligrada u Beograd pukovnik Doktorov, da
se ublaì utisak doga|aja i skine odgovornost sa êrnajeva i ruskih dobrovoqaca uop{te. On je uveravao Ministra Spoqnih Poslova, da se
pokret javio najpre u vojsci generala Koste Proti}a protivu sada{wega unutra{weg ure|ewa, nu da je êrnajev ugu{io taj pokret, jer se nije
hteo me{ati u pitawa ~isto unutra{wa, ali pokret za Kraqevstvo da je
bio tako iznanadan i silan, da mu êrnajev nije mogao stati na put.
Doktorov je bio vrlo obrazovan i uman vojnik; wegovo je pravdawe
êrnajeva pre ulevalo sumwu, da i on (mo`da êrwajev, a mo`da i Doktorov - IP) nije bio bez u~e{}a u doga|aju. Obe ove pojave ponikle su u
glavama ruskih dobrovoqaca. Wima ni{ta nije smetao Ustav, koji je, za
vreme rata, u mnogim bitnim odredbama, bio obustavqen. On im je sme-
108
Ilija Petrovi}
tao samim svojim bi}em; jer zapojeni navikama autokratizma, bili su oni
protiv svake ustavnosti. Moè se dopustiti, da su pobude za progla{ewe Kraqevstva bile mawe prekorne. One su smerale da raspale odu{evqewe boraca, iznesav{i pred wih vekovni zavet, stari zlatni san narodni (22, 138-141).
Ima li se u vidu da je Jovan Risti} za |enerala êrwajeva rekao da on nije bio nepokoran i nedisciplinovan; na protiv, on
je, bez pogovora, vr{io svaku naredbu Kneza - Vrhovnog komandan ta (22, 146), posle pa`qivog ~itawa ovog zapisa moglo bi se
postaviti pitawe nije li inspirator opisanog neobi~nog pokreta bio sam Knez, utoliko pre {to se pokret javio najpre u
vojsci generala Koste Proti}a (1831-1892), tada komandanta odbrane Aleksinca i [umatovca, potoweg kraqevskog namesnika
i ministra vojnog, li~nosti, dakle, od velikog poverewa kneza
Milana. Jer, ako je ve} zaustavio telegrame koje je êrwajev poslao Drinskoj i Ibarskoj vojsci i u Rusiju, zbog ~ega je Knez telegrafisao u Petrograd a nije ostao pri prvobitnoj zapovesti da
se zapo~etim demonstracijama stane na put; ako je i jed no i drugo
u~inio ne konsultuju}i o tome Vladu te ako Ministru vojnom nalaè da se sa êrwajevim dogovori na na~in koji ne}e povrediti
ose}awe vojske, ~ini se izvesnim da se Knez bavio u Beogradu (a ne u blizini rati{ta) ne bi li se pomenuti neobi~an pokret od vijao bez wegovog prisustva. A ako Jovan Risti} tvrdi,
nasuprot svemu tome, da se poodavno ve} opazilo, da se u krugovima ruskih dobrovo qaca gaji namera, da se ukine u Srbiji ustav, mogao bi to biti diplomatski odjek onih intriga, ili
spletaka, koje su po srpskim oficirskim i politi~kim krugovima kruìle o ruskim dobrovoqcima.
Izvesnu pa`wu |eneralu êrwajevu i ruskim dobrovoqcima
posvetio je i na{ savremenik Du{an Beri}, istori~ar iz Novog
Sada. Svoje zakqu~ke on je oslonio na stav da su Rusi (i general
êrwajev, dabome) od samog po~etka, ~ak i pre izbijawa ratnog
sukoba s Turcima, zloupotrebili Srbe. Pa kaè, pozivaju}i se na
dvojicu srpskih akademika, malo na istori~ara Milorada Ekme~i}a (1928) a malo na pravnika, politi~ara i istori~ara Slobodana Jovanovi}a (1869-1958), koji su, makar koliko nau~nik mora
voditi ra~una o suprotnim elementima koji su se tu ujedinili radi privremenog ciqa, kao nepobitnu istinu prihvatili neke od
intriga ili spletaka nastalih u srpskim vojnim i politi~kim
krugovima:
Ruska zvani~na politika je od po~etka traìla na~ina kako da srpski pokret (u Hercegovini - IP) iskoristi kao izgovor, onemogu}avala planove za ujediwewe Ju`nih Slovena onda
109
kada ih niko ~estito ne stavqa na papir. Gor~akov (Aleksandar

Mihajlovi~, 1798-1883, ruski diplomata, naro~ito aktivan u isto~noj krizi 1875-78, ukqu~uju}i i Sanstefanski mir i Berlinski kongres) govori da ruska vlada misli da je sporazum sa Austro-Ugarskom mogu}, da je on sa obe strane poèqan u op{tem
poloàju Evrope, da je zbliàvawe dva kabineta povoqan slu~aj,
jer }e to biti sporazum o pitawima koja su ranije predstavqala
osnovu wihovog razilaèwa. Zbog ovoga je (ruski) car bio tajno
odobrio odlazak êrwajeva u Srbiju da provocira ustanak Bugara, ali ne i odlazak ustanicima u Hercegovini. (Vaqda bi ustanak lak{e bilo provocirati da je poslat u Bugarsku, a te{ko je
zamisliti na {ta bi li~ili zakoni fizike kada bi êrwajev
istovremeno oti{ao i u Srbiju i u Hercegovinu - IP) Polazilo se od ube|ewa da, ako Srbija u|e u rat protiv Turske, ustanak
u Bugarskoj bi}e neizbeàn, mada se zna lo da su bugarske ravnice (ba{ kao da se du` cele severne Bugarske ne proteè planina
danas zvana Balkan, a po jugu Rodopi - IP) i otvoreni prostor
nepodesni za rat, sli~an onome koji sada vode ustanici u Hercegovini. Uloga êrwajeva i ruskih dobrovoqaca u ovoj fazi napora za re{avawe srpskog nacionalnog pitawa je izazvala te {ke
posledice, jer je ... zahvaquju}i ruskom generalu, prvi srpski rat
upravo postao rat za bugarsko ujediwewe u mesto za srpsko... U
mesto, da prodiremo u pravcu Sarajeva i Prizrena, kao {to je javno mwewe pred rat preporu~ivalo, mi smo u jedan put okrenuli u
pravcu Vidina i Sofije. Pre nego je komandant drinske vojske
izdao i pro forma proglas na narod u Bosni i Hercegovini, êrwajev je poùrio izdati proglas na balkanske hri{}ane u op {te,
pod kojima je trebalo razumeti Bu gare specijal no. Ostavqaju}i ve} gotov ustanak preko Drine, gde, kao {to se pokazalo, do
ustanka nije nikom bilo... I u slavjanofilskim krugovima Rusije dugo su glavnu pa`wu poklawali samo onom {to se de{avalo u
Hercegovini, Bosni, Srbiji i Crnoj Gori, dok su otvoreno sumwali u sposobnost Bugara da nanesu udar Osmanskoj carevini...
Temeqi za tu razliku po~ivaju u procenama nejednakih mogu}nosti i srpskog i bugarskog pitawa da mewaju stvari oko sebe (19,
290-291).
Po svemu, ratna logika i Ekme~i}eva i Jovanovi}eva, i u
takti~kom i u strate{kom pogledu, bila je istovetna onoj na koju
je Dostojevski ukazivao u obra~unu s protivnicima ruskog dobrovoqa{tva u Srpsko-turskom ratu 1876. godine: Sada u Petrogradu neke na{e budu}e vojskovo|e glasno kritikuju operacije
êrwajeva, a politi~ari su povikali da je on upravo zato kriv {to
je poveo Slovene i ruski narod u bitku pod nemogu}im uslovi-
110
Ilija Petrovi}
ma. Ali sve ove na{e budu}e vojskovo|e zasad jo{ nisu bili u
{kripcu kao êrwajev; to su sve oficiri koji su jo{ civili i
koji èle da govore o barutu, a nisu ga jo{ ni omirisali.
Zanemarimo li domi{qawa da je ruska zvani~na politika
onemogu}avala planove za ujediwewe Ju`nih Slovena i da je navijala za Bugarsku a protiv Srbije (ovo drugo vaqa prihvatiti
kao razlo`no, po{to je, rekosmo jo{ na po~etku, ruski strate{ki interes i onda i kasnije bio izlazak na Bosfor i Dardanele,
a Bugari su im za taj naum, kao bliì tim moreuzima, prirodniji
saveznici od Srba), nau~ni~ki saveti da je trebalo srpsku vojsku
okrenuti u pravcu Sarajeva i Prizrena pokazuju potpunu neupu}enost u srpske vojne mogu}nosti uo~i i tokom rata protiv
Turske 1876. godine. Naime, ve} je re~eno da je Srbija u taj rat
u{la nespremna i bez kvalitetnog naoruàwa, srpska narodna i
staja}a vojska imale su premalo komandnog kadra i nimalo iskustva za pozicioni rat, a te su nedostatke, u najve}oj meri, otklawali ruski oficiri i vojnici iz dobrovoqa~kog sastava. Trupe
su skoro bez oficira. Na sedam dobrovoqa~kih bataqona, bila su
posle borbe na Stara~i (na drinskom frontu) ~etiri oficira,
kod {aba~ke brigade na pet bataqona tri oficira a novoobrazovane baterije nisu imale oficira; wima su komandovali podoficiri i dobrovoqci... Pu{ke kamerbihzen, kojima su dobrovoqci naoruàni, u prevelikom su broju pokvarene; posle svake borbe
500-800 pu{aka mora se opravqati (6, 591). A prema svedo~ewu dr
Hemfrija Sendvita, engleskog lekara i srpskog dobrotvora, na
Zaje~aru, polovinom jula, (kad ono srpska vojska r|avo pro|e) u
borbi je bilo 18 bataqona a svega 39 oficira, ra~unaju}i tu i pukovnika Le{janina s wegovim {tabom. Po pravilu i potrebi,
va qalo ih je biti 500. Tako isto i 1. avgusta, na Aleksincu, bilo
je 3 bata qona s jednim jedinim oficirom (1, broj 182 od 30. novembra/12. decembra 1876).
A da se, kojim ~udom, srpska vojska okrenula Sarajevu i u rat
protiv Turske u{la kao pomo} hercegova~kim ustanicima, Turci bi bez velike te{ko}e uspeli da kroz prore|enu (ili, mo`da,
zapu{tenu) srpsku odbranu upadnu u Srbiju i potpuno ju poraze;
sa Srbijom bi se desilo isto ono {to se desilo sa bugarskim Aprilskim ustankom, a weno civilno stanovni{tvo doìvelo bi
sudbinu bugarskih civila o kojoj je ameri~ki genera lni konzul
[iler, u izve{taju ameri~kom poslanstvu u Carigradu, svedo~io
o turskim zlo~inima po~iwenim u {ezdesetak sela popaqenih
po srezovima filipopoqskom, rop~uskom i tatar-pazarxijskom.
No, prate}i osnovnu Ekme~i}evu i Jovanovi}evu tezu da ruska zvani~na politika nije vodila ra~una o srpskim interesima,
111
Beri} zakqu~uje, po{tapaju}i se i na dnevni~ke bele{ke istori~ara Leopolda Rankea iz 1878. godine (nastale posle razgovora s Jovanom Risti}em, srpskim dràvnikom a Rankeovim u~enikom), da su neki Rusi govorili za êrwajeva da je bestidnik, da
je ~itav ruski slavjanofilski pokret 1876. samo jedan nered, te
da je misija êrwajeva imala mnoge crte koje su nepovoqno delovale na srpski nacio nalni pokret, i u svom ukupnom uticaju bila
je daleko od toga da bude od neke koristi za re{avawe srpskog pitawa, jer je srpski nacionalni pokret prikqu~ewem (dolaskom) Rusa vi{e rasto~en nego {to mu je
pomognuto. Rusi su ve}inom bili
avanturisti. êrwajev, kome su Srbi poklonili poverewe jer je u
Rusiji uìvao veliki ugled, nije
bio ni{ta boqi od ostalih. Mo`da je bio dobar pukovnik (general),
ali nesposoban da bude vrhovni
zapovednik sloènog vojnog pokreta, kakav je bio srpski. Ostajala je jo{ jedna ozbiqna prepreka na putu izlivawa ustanka u
Tihomiq Te{a Nikoli}
Hercegovini, Bosni i zapadnim delovima Stare Srbije u op{tesrpsko ratovawe protiv Turske i pretvarawe ovog ratovawa u op{tebalkansko, a to je pogre{na ra~unica da }e se Srbima prikqu~iti Bugari (19, 236, 291-292. i 477).
Pa kad je ve} tako, mora se smatrati logi~nim {to Beri}
smatra da je ruska politika izvorno antisrpska, te da je pod wenim pritiskom srpska vojna strategija postala sterilna. Nameran da potvrdi taj zakqu~ak, on sugeri{e da je ratni ciq Srbije
morao po~ivati na istini da su najpre morale biti oslobo|ene
Bosna, Hercegovina i Stara Srbija (ili bar {to ve} wen deo),
posle ~ega bi bila stvorena jaka srpska dràva kao oja~ani temeq ujediwewa vascelog srpstva, kako na Balkanskom poluostrvu tako i s one strane Save i Dunava. Druk~ije re~eno, srpska
vojska nije trebalo da nastupa prema Vidinu i Sofiji ve} prema
Sjenici, ~ije }e osloba|awe od Turaka zna~iti po~etak odvajawa zapadnih srpskih zemaqa (Bosne) od Turske, omogu}iti srbijansko-crnogorsko povezivawe i stvoriti preko potrebne pretpostavke za vojne operacije u Staroj Srbiji, Hercegovini i Bosni (19, 292).
Istovremeno, Beri} isti~e da je êrwajev ru{io i drugu varijantu srpskog ratnog plana, po kome glavni pravac dejstva...
112
Ilija Petrovi}
treba da bude usmeren moravskom dolinom prema Ni{u, jer se

priznavalo da je glavno rati{te Srbije proti Turskoj na jugoistoku t.j. na prostoru izme|u Ni{ave i Ibra, Sofije i Kosova
i iz koga se stvara slika pobo~nih rati{ta: isto~nog, zarad paralisawa turske sile u Bugarskoj, zapadno, zarad osvajawa Bosne,
i jugozapadno izme|u gorweg Ibra i gorwe Drine. Kad kaè da je
êrwajev ignorisao sve ove suptilnosti srpske vojne strategije i da je velika razlika izme|u onoga {to je on radio i {to je
trebalo da radi (19, 292-293), najverovatnije povode}i se za nepa`qivim pisawem svojih prethodnika, on ne uo~ava da je srpska vojska ratovala ba{ po ovom drugom planu: glavnina wenih snaga
bila je na rati{tu u moravskoj dolini, dok su weni mawi delovi
bili suprotstavqeni turskoj vojsci pobo~no, prema Bugarskoj,
na drinskom i na ibarskom frontu.
Ima li se u vidu samo ovaj navod o navodnoj nesaglasnosti ruskog generala êrwajeva sa srpskim ratnim planovima, moè se
mirne du{e re}i da su svi kqu~ni stavovi protiv êrwajeva (makar ih formulisali i Ekme~i}, Jovanovi}, Ranke) i zakqu~ci da
su svi propusti u vojnim aktivnostima srpske vojske posledica
komandantske nesposobnosti generala êrwajeva, zasnovani na
domi{qawima, odnosno intrigama, ili spletkama, iskopanim
po zemqi Srbiji; intrigama i spletkama koje nisu vodile ra~una o
onome {to je o |eneralu êrwajevu znao, i napisao, Jovan Risti}:
On nije bio nepokoran i nedisciplinovan; na protiv, on je,
bez pogovora, vr{io svaku naredbu Kneza - Vrhovnog komandanta, ali se i od wegova mi{qewa drào ra~un, i ako mo`da ~esto
ve}i no {to je trebalo. Mada se on mnogo predavao ma{ti i optimizmu (a na {ta bi li~ile komande pesimisti~kog komandanta?!
- IP), ipak je on sve oficire, i srpske i ruske, na bojnome poqu,
nadma{ao svojom vojni~kom spremom i svojim iskustvom; wega za
celo vreme kampawe, nije niko natkrilio. To mu je svakim danom
uve}avalo auktoritet, koji je i Vlada, u interesu narodne stvari,
potpomagala (22, 146-147).
Uza sve to, Beri} pripisuje êrwajevu da je velika razlika
izme|u onog {to je on radio i onog {to je trebalo da radi, tako
da je svako ko je obrtao u umu ovu misao bio brzo udaqavan iz generalove neposredne okoline. Tu sudbinu prvi je doìveo \or|e
Stratimirovi} (Novi Sad, 1823 - Be~, 1908) po{to je do{lo do
ozbiqnih razmimoilaèwa izme|u generala êrwajeva i wega,
nakon {to je ovaj tvrdio da je operativni plan vrhovnog komandanta srpske vojske pogre{an i da }e Srbiju dovesti do odlu~uju}eg poraza. Ni ministar vojni, general Tihomiq Nikoli}... ne}e biti po{te|en posledica svoga neslagawa sa Rusom.
113
Da se sve de{avalo ne{to druk~ije svedo~e nam zapisi generala Ranka Alimpi}a, nastali u vreme dok je \or|e Stratimirovi} vr{qao po srpskim komandama i nudio svoju pomo}.
Prvi wegov zapis, od subote 23. avgusta 1875. godine, glasi:
Stratimirovi} general do|e na dogovor; on mi pri~a o wegovom
planu, pristaje pod moju komandu, ali pravi velike pretenzije.
Nudi... do 10.000 grani~ara za ~ete dobrovoqa~ke, samo traì tro{ak za qude koji }e i}i da zakaù dan polaska i gde da do|u, na
koju skelu savsku.
Stratimirovi} vidi mi se sumwiv; ovo kazah Te{i (ministru Tihomiqu Nikoli}u - IP) ali me on uverava da mu mogu
verovati.
Drugi, od nedeqe 24. avgusta 1875. godine glasi: Do|e Stratimirovi} te odredismo: da se za sad 2.000 dobrovoqaca grani~ara pozove u {aba~ki okrug, preko skele i prevoza savskih: na Zasavici, Drenovcu, Klenku, Skeli - kod Kupinova - i Zabre`ju;
sve u mawim odeqewima, gde }e biti prihva}eni... Stratimirovi} mi predlaè strane oficire za dobrovoqa~ke ~ete.
Tre}i, dat u napomeni, glasi: General Stratimirovi}, oslawaju}i se na li~no prijateqstvo dobrodu{nog Te{e, ministra
vojnog, predstavqao se u Beogradu kao veliki autoritet vojni~ki
i pravio velike pretenzije i za svoj ratni plan i za sebe. On je
tada obricao (obe}avao) Srbiji zlatna brda od strane svoje popularnosti me|u prekosavskim Srbima; naro~ito me|u grani~arima. Ali, od svih tih wegovih obe}awa, nikad ni jedno nije se ostvarilo (6, 506).
Kako danas. A da se ne bi pomislilo kako su samo Lav Tolstoj
i neki wegovi vi{e ili mawe brojni istomi{qenici u Rusiji
ru`no mislili i pisali protiv dobrovoqaca, nave{}emo ovde
da se o dobrovoqcima ni u Srbiji, makar i mnogo decenija kasnije, ne misli, ne govori i ne pi{e druk~ije. U woj je, u Novom Sadu, po~etkom marta 1992. godine, odràn jedan skup, mo`da nau~ni
a mo`da stru~ni, na kome su se psiholozi i psihijatri iz Srbije
bavili stradawem du{a i mentalnim tegobama srpskih ratnika i civila ko ji su preìveli Rat za Srpsku Krajinu. Iako je dr
Mladen Prvulovi} (1947), tada{wi pokrajinski sekretar za zdravqe, otvaraju}i taj skup sasvim mudro primetio da od ratne istine ne moèmo pobe}i, da nije na{e da raspravqamo da li je rat
bio potreban ili ne, te da je na{e da pomognemo, tamo je, na pomiwawe srpskih dobrovoqaca, konstatovano da ispitivawa stru~waka kazuju da su me|u dobrovoqcima uglavnom qudi iz socijalno
zaostalih siroma{nih porodica. Ve}ina ih je bez emocionalnog
114
Ilija Petrovi}
oslonca, neuspe{ni u ìvotu, egoisti koji }e zapaliti tu|u ku}u

da bi na toj vatri isprìli jaje. Patriotizam, mahom, svi navode
kao prvi motiv odlaska u rat. Ali, nekima je razlog i da zarade,
mogu}nost da prezime...
Bez i najmawe namere da srozava ne~iji nau~ni ili stru~ni
ugled, prire|iva~ ove kwiìce mogao bi re}i da pisawe svih srpskih protivnika srpskog dobrovoqa{tva ({to se moè odnositi
i na ruske dobrovoqce) umnogome podse}a na stavove Lava Tolstoja prema ruskim dobrovoqcima u Srpsko-turskom ratu 1876.
godine. Podrazumeva se da pismeni sastavi (da li stru~ni da li
nau~ni) neimenovanih kriti~ara ne mogu zadovoqiti eventualni
wihov tolstojevski ego, ali }e zato, neka to jo{ jednom bude istaknuto, Tol stojevo romanopisawe u Ani Karewinoj, kroz re~i
Levinove (ili: Qevinove), omiqenog junaka Tolstojevog, iskazati ne samo sopstveno otpadni{tvo od svog narodnog bi}a, ve} }e
ista}i i moralnu ni{tavnost takvih otpadnika, i tada i sada i kasnije.
Nepristojno bi bilo upore|ivati kwièvnu slavu Tolstojevu i pismene sastave brojnih srpskih protivnika srpskog dobrovoqa~kog pokreta u poznijim srpskim ratovima, i stradawima,
bez obzira na wihov literarni i politi~ki grandiozni self, kako bi Jovan Ra{kovi} (1929-1992) zvu~no nazvao wihovu samoumi{qenu veli~inu, ali se moè smatrati nesumwivim da su i jedan
i drugi, i Lav i srpski neprijateqi srpskog dobrovoqa{tva, bezose}ajni prema srpskom stradawu, svojim stavovima prema dobrovoqa~kom pokretu podrivali nacionalni duh svojih ruskih, odnosno srpskih saplemenika.
A od silne intelektual{tine, vode}im intelektualcima
iz krila srpskog naroda nikako nije moglo sti}i do pameti da su
ba{ oni, kao {to je to u Rusiji ~inio Dostojevski, morali pomo}i svom narodu da se sna|e u onome {to bi ga moglo zadesiti, u
ratu ili miru, sa dobrovoqcima ili bez wih. I nikako ne uspevaju da shvate da su svoje zami{qeno intelektualno mesto u srpskom
narodu sticali zahvaquju}i i `rtvi onih koji su, umesto da lagodno prezime iza kojekakvih mirotvora~kih i misaonih paravana, svojom `rtvom doprinosili biolo{kom opstanku sopstvenog naroda.
Pomenik
ruskih dobrovoqaca u Srpsko-turskom ratu 1876
- Nepotpun spisak -
Aba{izi - knez, muhamedanac
Adadurov, Aleksandar - pe{adijski poru~nik

Akintijev - Moskva potporu~nik
Akuìnov - podoficir *Tk/v
Akulevi~ - Saratov {tabni kapetan
Alabin - kapetan
Alabin, mla|i - kowi~ki poru~nik
Aleksandrov - kapetan *Tk/v
Aleksandrov - podoficir
Aleksandrovski - Saratov pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Aleksandrovski - pukovnik, vojni inèwer *Tk/v
Aleksi}, Konstantin - pe{adijski kapetan II klase
Alisov, Sergije - potporu~nik *Tk/v
Almazov - junker
Anastasijevi~, Trifon - inèwerijski major
Andrejevi~, Vladimir Konstantinovi~ - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Andrijev, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Arapov Artemjev - Moskva redov
Ar{lander, Konstantin Andrejevi~ - kowi~ki kapetan II klase
Astafijev - kapetan *Tk/v
Aurih, Ivan Adolfovi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Ahidov - seqak...
abkin, Aleksandar - pe{adijski major *Tk/v

Bajbakov, Vladimir - pe{adijski poru~nik
Bajbakov, Ivan - pe{adijski kapetan II klase
Bamulecko, Anton Domantov pe{adijski potporu~nik
Barzenko - kapetan *Tk/v
Barikov, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Barjaktarovi~, Mihail - pe{adijski poru~nik
Batrakov - Moskva junker
Bezrodni - podoficir
Bezsonov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Belenihin, Dmitrij - pe{adijski potporu~nik
Belozerski - Moskva kapetan
Beqajev - plemi}
Benediktovski - potporu~nik
Benke - Moskva potporu~nik
Berg, Aleksandar Aleksandrovi~ - kowi~ki major *Tk/v
Bereti, Konstantin - pe{adijski kapetan I klase
Beri{ov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bernard, Nikolaj - pe{adijski kapetan I klase
116
Ilija Petrovi}
Berteqs - pe{adijski potpukovnik *Tk/v

Bibinov - *Tk/v
Biletov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Bilinski, Vladimir - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Biqev, Fjodor - artiqerijski potpukovnik
Birikov, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik
Bisnicki - Smolensk prapor{~ik (zastavnik)
Bi~kov - {tabrotmistr ({tabni kowi~ki kapetan)
Bjali, Aleksandar - pe{adijski kapetan I klase
Bjeli~ev - Moskva junker
Blagovje{~enski, Venijamin - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Blilov, Fjodor - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Bobjanski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bogdanovi~, Vasilij - pe{adijski kapetan II klase
Bogoslavski, Vladimir - kapetan *Tk/v
Boltenkov - plemi}
Boq{ev - kapetan
Breanov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Brendeq - kornet (zastavnik u kowici)
Brimer, Evstafije - baron, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Brjan - Moskva poru~nik
Budwikov - Moskva telegrafist
Buke{kon - Moskva telegrafist
Bulatnikov, Dmitrij Bulaceq, Ivan Mihajlovi~ - kowi~ki major *Tk/v
Buli{no - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Bumanij, Konstantin - kapetan *Tk/v
Burucov, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase
Bucki, Aleksandar Viktorovi~ - kowi~ki poru~nik *Tk/v
Bucov - Smolensk {tabni kapetan
Bu{ujev - seqak
Bu{~inski - junker...
Valfert(Vulfert?), A. - pukovnik
Vanqarvaqski(?) - kapetan *Tk/v

Vasiqev - Moskva redov
Vasiqev - podoficir
Vasiqevi~, Anisim Jakovqevi~ - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Vaskov - Harkov
Vatkovski, Ivan - potporu~nik *Tk/v
Va~inadze Vedrinski, Nikolaj Vladimirovi~ - artiqerijski potporu~nik
Veli~ko - pe{adijski kapetan I klase
Verdic, Evgenij - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Verevkin - junker
Vesnicki, Ivan - pe{adijski poru~nik
Vikulov - vojnik
Viskovatov, dr Pavle - univerzitetski profesor istorije *Tk/v
Vi~nadze - kwaz, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Vojtkovski - kapetan *Tk/v

Volìnski - kapetan
Volka - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Volkov - kowi~ki major *Tk/v
Volkov - Moskva poru~nik
Volkov, Nikolaj Petrovi~ - kowi~ki kapetan I klase
Volo{inov - kapetan *Tk/v
Volo{inov, Nikola - artiqerijski poru~nik *Tk/v
Vorobjev - vojni topograf
Vrevski - baron, major *Tk/v...
Gavrilov - podoficir
Gavrilov - potporu~nik *Tk/v

Gavrilov, Aleksej - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Galijevski, Lavrentije - inèwerijski kapetan *Tk/v
Galkin - *Tk/v
Gardfor - Engleska, vicekonzul u Sevastopoqu (u Krimskom ratu
1854. ratovao protiv Rusa) kapetan
Garcevi~, Nikolaj - {tabni kapetan *Tk/v
Gastinov - a|utant kapetan
Gedrojc - Ni`wi Novgorod plemi}
Gejsman, P. A. - potowi profesor Nikolajevske vojne akademije
Genbenberg - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Gerasimov, Vasilij - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Gidq, Arkadij - kowi~ki kapetan I klase
Gladi{ev - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Glotov - seqak
Gnedi~, Anatol - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Govorkov - Filonovska stanica kozak
Gogenauer - a|utant potporu~nik
Gole{~apov - artiqerijski major *Tk/v
Golova~ev - Jelisavetgrad pukovnik
Golovkov, Maunil - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Golubev - potporu~nik *Tk/v
Golubov - poru~nik *Tk/v
Goqd{tejn - Moskva profesor gimnazije
Gomulecki, Anton Domantov - pe{adijski potporu~nik
Gorbawev, Mihail Vasiqevi~ - kowi~ki kapetan II klase
Gorbatovski - pukovnik
Gorizontov - Saratov sve{tenik
Gorodenski, Vasilij - pe{adijski poru~nik
Gor~akov - plemi}
Gospo|ica Lukijanova (1) - kozakiwa
Gospo|ica Lukijanova (2) - 1853, kozakiwa
Go{te, Adolf Valdemar - pe{adijski potporu~nik
Gregorèvski, Vladimir - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Gre~i{nikov, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Gribojedov, Nikolaj - artiqerijski poru~nik
Grigorjev, Aleksandar Z. - artiqerijski potporu~nik
117
118
Ilija Petrovi}
Grigorjev, Nikolaj - major

Gri~arov, Nikolaj Grigorjevi~ - kowi~ki major
Gusakov - Ni`wi Novgorod plemi}
Gusakovski, Aleksandar - pe{adijski kapetan *Tk/v
Gucman, G. Gucman, L. A. T. - ...
Dandeviq, Viktor Dezideri~ - |eneral *Tk/v
Danilov - junker
Danilov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Daragan Dviwaninov - plemi}
Devikri~ - potpukovnik *Tk/v
Deviqers - potpukovnik *Tk/v
Deqberg - Moskva vojni topograf
Demidov - poru~nik *Tk/v
Dem~enko - poru~nik *Tk/v
De-Gideq - poru~nik *Tk/v
De-Preradovi} - pukovnik *Tk/v
Dmitrevski - kapetan
Dobrminski - poru~nik
Dodukovski - rotmistr (kowi~ki kapetan)
Dolgov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Domer~ikov, Emilij Mihajlov - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Domra~ev - kapetan
Doro{enko, Pjotr - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Dohturov, Dmitrij Petrovi~ - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Dragiw - plemi}
Dragomirov - |eneral
Drimpelman, Georgij - potporu~nik *Tk/v
Dubrovski, Sergej - pe{adijski potporu~nik...
berhart, Georgij Ivanovi~ - artiqerijski poru~nik *Tk/v

Egerc - Saratov poru~nik
Ekskuzevi~ - inèwerijski kapetan *Tk/v
Emeqanov - Moskva plemi}
Engelhart, Evgenij - artiqerijski poru~nik
Ermolajev - potporu~nik
Ernror(Erntot?) - pe{adijski kapetan I klase *Tk/v
Efremov, Mihail - major *Tk/v...
@em~u`nikov - poru~nik *Tk/v
@iqinski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v

@uravqov, Nikolaj - pe{adijski pukovnik *Tk/v...
Zabaja -
Zagorjanski - potporu~nik *Tk/v
Zadonski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v

Zajev - vojnik
Zajcev, Igwat - kowi~ki kapetan II klase
Zandrok, Grigorij Filipovi~ - kapetan *Tk/v
Zarlevic - Moskva telegrafist
Zarubin Zaceplinov - artiqerijski kapetan II klase *Tk/v
Zacjepin - poru~nik
Zbradski - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Zvjagin - potporu~nik
Zvjegib - potporu~nik
Zeu{inski - junker *Tk/v
Znosko - junker
Zubarev - Moskva redov
Zujev - kapetan *Tk/v...
Ivanov (1) - seqak
Ivanov (2) - seqak

Ivanov, Vladimir - *Tk/v
Ivanov, Ivan Jegorovi~ - Medvedovec/Stavropoq podoficir *Tk/v
Ivanovi~, Robert F. - pe{adijski poru~nik
Iva{enko, Aleksej Iva{kevi} - potporu~nik *Tk/v
Iskov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Ismailov, Aleksandar Lavrovi~ - pe{adijski pukovnik
Ismailov, Evgenij - pe{adijski kapetan II klase
Ismailov - poru~nik *Tk/v
Istomin, Nikolaj - pe{adijski poru~nik *Tk/v...
Jadrincev - Moskva telegrafist
Jakovqevi~, Kiril Jarcov - poru~nik *Tk/v

Jeèvski - Saratov {tabni kapetan
Jero{enko - novinar
Jorgolski, Vladimir - *Tk/v
Jurasov - junker
Jurkjevi~ - potporu~nik
Jurkovski - potporu~nik (poginuo u Srbiji)...
Kazbek, âbik - potporu~nik *Tk/v
Kalamejcov, Iqa - artiqerijski poru~nik

Kaliwov, Josif - kowi~ki potporu~nik
Kalmikov - kapetan
Kawovski - kapetan
Karali, Aleksej Stepanovi~ Karaxi}, Dimitrije Vukov - inèwerijski potpukovnik
Karlov de Briwol, Lev - baron, pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Karqevi~, Aleksandar - kapetan *Tk/v
119
120
Ilija Petrovi}
Karcov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v

Katjejev - kapetan
Kacafi, Dmitrij - pe{adijski poru~nik
Ka~ion, Konstantin - major *Tk/v
Ka~rìnski, Leonid Ivanovi~ - potporu~nik
Ka{min - *Tk/v
Keler, Fjodor Eduardovi~ - (1850-1904) graf, kowi~ki oficir, |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Kehli, Emil - pe{adijski potporu~nik
Ke{ko, Ivan - 1860, brat knegiwe Natalije Obrenovi}
Kirejev - pukovnik
Kirilov - Smolensk prapor{~ik (zastavnik)
Kiseqevski, Pjotr Platonovi~ - poru~nik *Tk/v
Kitajev, Mihail - pe{adijski potporu~nik
Ki~unov, Ivan - potporu~nik *Tk/v
Klimenko - inèwerijski potpukovnik *Tk/v
Klojet - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Klinder, Pjotr - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Kqu~arev, Sergej Ivanovi~ Kobilski, Konstantin - pe{adijski poru~nik
Kovaqev - vojnik
Kovedski - major *Tk/v
Kozakov - vojnik
Kozakovi~, Stefan - artiqerijski potporu~nik
Kozlovski, Vladimir - pe{adijski poru~nik
Kola{in, Pjotr - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Koldevin, Fjodor - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Kolmakov - Moskva potporu~nik
Komarov, Visarion Visarionovi~ - |eneral
Komarovski, Nikolaj - graf, kowi~ki kapetan I klase *Tk/v
Konovalov - junker
Konovalov, Nikolaj Vasiqevi~ - inèwerijski potporu~nik *Tk/v
Konovnicin - graf, potpukovnik *Tk/v
Koreli - kapetan
Kori, Burgard - pe{adijski kapetan *Tk/v
Kovawko - kapetan *Tk/v
Konstantinov - poru~nik *Tk/v
Kornilov, Arkadije - inèwerijski kapetan II klase *Tk/v
Kostin - junker
Ko~etov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Kramarov, Aleksandar Mihailovi~ - poru~nik Tk/v
Krasnokovski - |eneral, koza~ki ataman
Kreànovski, Aleksandar - pe{adijski potporu~nik
Krehetkin - potporu~nik *Tk/v
Kruglov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Krupica, Vilijam - kowi~ki kapetan II klase
Kule{ian - prapor{~ik (zastavnik)
Kulìnski - plemi}
Kuzmin - Moskva potporu~nik *Tk/v
Kuzminski, Georgij - pe{adijski major *Tk/v
121
Kuzwecov - seqak
Kuleq - Moskva poru~nik
Kulakov - potporu~nik
Kulikovski - poru~nik *Tk/v
Kumakov - kapetan
Kuncendorf - baron, a|utant potporu~nik
Kuncendorf, Denis - junker *Tk/v
Kurganovi~, Konstantin - pe{adijski kapetan I klase
Kutuzov - knez
Ku{eqev, Sergej - pe{adijski potpukovnik *Tk/v...
Lavrentijev, Vladimir - poru~nik
Laza - pe{adijski potporu~nik *Tk/v

Lazarev, Leontij - major *Tk/v
Lazarov Lazarev, Nikolaj - kowi~ki kapetan II klase
Lalo{, Konstantin - kapetan *Tk/v
Lasovski - Moskva major
Lahomov Lacvenilov - inèwerijski poru~nik *Tk/v
Lebedev - seqak
Levkovi~ - Kursk |eneral{tabni kapetan
Levkoev - poru~nik
Leonov - kapetan *Tk/v
Leonov, Erast Vasiqevi~ - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Leonov, Nikolaj - artiqerijski kapetan I klase
Leontijev, Ivan - pe{adijski potporu~nik
Ler - pe{adijski kapetan *Tk/v
Letovt, Valerijan - kowi~ki major
Lisenko - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Lisovenko, Petar Filipovi~ - pe{adijski poru~nik
Litvan, Nikolaj Gavrilovi~ - pe{adijski potporu~nik
Liha~ev, Ivan - artiqerijski kapetan
Li{in - pukovnik
Lobanov Rostovski - knez
Lobovikov - kapetan
Loginov, Ivan - Moskva |eneral{tabni pe{adijski kapetan I klase
Lomokovski - pe{adijski potporu~nik
Lomokovski, Grigorije - pe{adijski potpukovnik
Lopatov, Felicijan Domenikov - pe{adijski potporu~nik
Lucki, Vladimir Vladimirovi~ - artiqerijski poru~nik...
Qubomirov - mla|i oficir...

Mavrin - kapetan
Mavrin, Mihail - pe{adijski potporu~nik

Magnicki, Nikolaj Sergejevi~ - pe{adijski kapetan II klase
Maksimov, V. N. -
122
Ilija Petrovi}
Maksimov, Nikolaj - major *Tk/v

Maksimovi~, Antonije - artiqerijski potpukovnik
Maktjenko, Aleksej - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Majhrovski - kapetan
Malakovski, Arkadij - pe{adijski potporu~nik
Malarov, Nikolaj Arkadijevi~ - pe{adijski potporu~nik
Malinovski - pukovnik
Malinovski, Gavril - protorejej *Tk/v
Malki{ski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Mamejev Manoxni, Ivan Jeremijevi} - |eneral
Manturov, Aleksej - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Margerevski - Kursk poru~nik
Markovski, Nikolaj - pe{adijski kapetan I klase
Marozov - seqak
Martengren - kapetan *Tk/v
Martinov, Antonije Nikolajevi~ - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Matov - kapetan *Tk/v
Ma~ihin - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Medvedovski - major *Tk/v
Medvedovski, Nikolaj - |eneral{tabni pukovnik *Tk/v
Meèninov, Aleksandar Pavlovi~ - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Mezencev - potporu~nik
Meqnikov, Apolon - potpukovnik *Tk/v
Meqnicki - kapetan *Tk/v
Menijas, Pavle - artiqerijski kapetan
Merkazin - poru~nik *Tk/v
Mer~anski - pe{adijski kapetan II klase
Milenko, Vasilij Fjodorovi~ - kapetan *Tk/v
Milinovski - pe{adijski potpukovnik
Miloradovi~, Aleksije Mihajlovi~ - potpukovnik *Tk/v
Miqevski - mla|i a|utant kowi~ki kapetan
Minajev, Semjon - pe{adijski poru~nik
Minin, Pavel - major *Tk/v
Minin, Semjon - |eneral{tabni kapetan II klase
Mirkovi~, Georgij - pe{adijski kapetan II klase
Mihajlov - kapetan *Tk/v
Mihajlov - Moskva redov
Mihajlov - Moskva telegrafist
Miciapa - Moskva telegrafist
Mladov, Grigorij - pe{adijski poru~nik
Molov - poru~nik *Tk/v
Molostov, Aleksandar - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Molo{ov, Fjodor Ivanovi~ - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Monacki, I. I. - |eneral
Monteverde, Pjotr Avgustini~ - kowi~ki kapetan
Morejev - podoficir
Mortovicki, Pavle - pe{adijski kapetan II klase
Muravjov - seqak
Muravjov, Mihail - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Muravjov, Pjotr - poru~nik *Tk/v

Muravcev - prapor{~ik (zastavnik)...
Najding - potporu~nik
Nanijer - poru~nik
Nequbin - Moskva student
Nemira, Vladimir - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Neplov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Necvedski - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Nivin, Teodor - pe{adijski potporu~nik
Nikatov, Vasilij Filipovi~ - kowi~ki kapetan I klase
Nikitin - |eneral
Nikitin - kapetan *Tk/v
Nikolajev - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Nikoqski - Moskva junker
Niskovski - kapetan
Novikov - Moskva junker
Novikov - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Novoselov, Semjon Kornilovi~ - |eneral *Tk/v...
Oblov, Ivan Dmitrjevi~ - pe{adijski kapetan I klase
Obolenski, Aleksandar Mihailovi~ - knez, kowi~ki kap. I klase *Tk/v

Odnostajev, Ilarion - poru~nik *Tk/v
Oreghov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Orlinski - kapetan
Orlov - plemi}
Orlovski - poru~nik *Tk/v
Ostrjakov, Aleksej - Smolensk pe{adijski potporu~nik...
Palabonin, Kronid - *Tk/v
Palkin - Moskva plemi}

Paqmin - podoficir
Paqutin - potporu~nik
Pankratjev - Saratov poru~nik
Parohin - seqak
Parohin, Konstantin Vasiqevi~ - kapetan *Tk/v
Pahomov, Vasilij - pe{adijski kapetan II klase
Pevnicin - poru~nik
Pertupej - Moskva junker
Perhurov, Aleksandar - kowi~ki pukovnik *Tk/v
Peters - prapor{~ik (zastavnik)
Peterson - Moskva telegrafist
Peterson, Pavle - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Petrov, Pjotr Nikolajevi~ - pe{adijski poru~nik
Petrov, Rafail - pe{adijski kapetan II klase
Petrovski - kapetan *Tk/v
Pigutin - potpukovnik *Tk/v
Pira{kov, Pjotr - potporu~nik
123
124
Ilija Petrovi}
Pisarev - Moskva plemi}

Poganikov, Timofej - potporu~nik *Tk/v
Podoqski - podoficir
Pokrovski - Moskva poru~nik
Polivakov - 1859, Odesa |ak
Poqakov - Moskva narednik
Poqakov - plemi}
Poqanski - poru~nik
Poqenov, V. - slikar
Poqubonin - poru~nik *Tk/v
Popov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Popov - potporu~nik
Popov - prapor{~ik (zastavnik)
Popovi~ - potporu~nik
Popovski, Grigorij - potporu~nik
Poskov - Moskva redov
Poslavski, Evgraf - pe{adijski potporu~nik
Posteqnikov - kapetan *Tk/v
Potapov - plemi}
Potocki, Stefan - *Tk/v
Protopopov - kapetan
Probenko, Porfirije - artiqerijski kapetan II klase
Prohaska, Alfred O. - inèwerijski potporu~nik
Puq - plemi}
Putjata - potporu~nik
Pumpurs - topograf
Pustovojtov, Teodor - kowi~ki kapetan II klase
Putilov Puhotin, A. - potporu~nik...
Rajevski, Nikolaj Nikolajevi~ Vronski - pukovnik *Tk/v
Rastrigin, Nikolaj Nikolajevi~ - artiqerijski pukovnik *Tk/p

Radkjevi~, Konstantin - Saratov pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Rajter - kapetan
Raf - poru~nik *Tk/v
Ra{evski - pukovnik
Renke - junker *Tk/v
R`vucki, Ludomir - kowi~ki major *Tk/v
Ridinger Riqejev, Vasilij Vasiqevi~ - kapetan *Tk/v
Rihter - pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Rjazanov - seqak
Robenov, Andrej Stepanovi~ - pe{adijski poru~nik
Rozen - baron
Rozental, Anton - pe{adijski poru~nik
Roslavqev, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Rubec, Nikolaj - *Tk/v
Rudakovski, Ivan - pe{adijski potporu~nik
Rudwev - kapetan *Tk/v
Rumjancev - vojnik
Rupnicki, Konstantin - pe{adijski kapetan *Tk/v...
Sabqin, Pavle - kowi~ki major *Tk/v
Savqevi~, Evgenij - pe{adijski poru~nik

Savrimovi~, Henrik - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
Sajtoroski, Matej - pe{adijski poru~nik
Salov, Edvard - kowi~ki major
Salomon, Aleksandar Petrovi~ - pe{adijski potporu~nik
Salohus - kapetan *Tk/v
Sajmonov(?), Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Sandaki - kapetan
Sahnovski, Grigorij - pe{adijski poru~nik
Svetozarov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Sevastjanov - Moskva pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Selezwov - seqak
Semjonov - podoficir *Tk/v
Semske(?) - |eneral
Senkovi~ - Moskva telegrafist
Sitenko, Nikolaj - |eneral{tabni pe{adijski pukovnik *Tk/v
Smirjagin - Saratov poru~nik
Smislov - seqak
Smolenski - Moskva potporu~nik
Smoqin - kapetan *Tk/v
Snoksarev Sokolov, Nikolaj - pe{adijski potporu~nik
Sokolovski - Moskva redov
Solovjevi~ - kapetan
Sologub, Vladimir - pe{adijski kapetan I klase *Tk/v
Skolocubov - poru~nik *Tk/v
Sokolovski, Vladimir - pe{adijski kapetan *Tk/v
Somov, Konstantin - pe{adijski major
Sosnovski - Saratov poru~nik
Stavicki - major *Tk/v
Stanislavski - poru~nik *Tk/v
Stebeqski - potporu~nik *Tk/v
Stojanov - kandidat prava
Stoqetov, Dmitrij Grigorjevi~ - artiqerijski major *Tk/v
Strelkov - plemi}
Suboti}, Dejan Jovanov - 1852, Be~ - Zagreb, 1920 |eneral{tabni
kapetan I klase (potowi |eneral ruske vojske)
Suvorov, Aleksandar - pe{adijski poru~nik *Tk/v
Sudetren, Gustav Gustavovi~ - pe{adijski poru~nik
Sudzilovski, Vladimir - pe{adijski pukovnik *Tk/v
Surin - Moskva kapetan
Surovacki, M. - |eneral{tabni kapetan II klase *Tk/v
Surovcov, Nikolaj - pe{adijski poru~nik
Su~kov, Nikolaj - inèwerijski major *Tk/v
125
126
Ilija Petrovi}
Su{ki, Nikolaj - kapetan *Tk/v

S~astnev - junker *Tk/v...
Talizin - Moskva junker
Taq - kapetan *Tk/v

Tarhov, Pavle Ta~kov Telepnev(Telegwev?) - prapor{~ik (zastavnik)
Teplov, Vasilij - |eneral{tabni pe{adijski pukovnik
Tetovi~ - kapetan
Tizenhauzen - graf, pe{adijski potpukovnik *Tk/v
Tilik - pe{adijski kapetan II klase
Titer{tet - kapetan *Tk/v
Titov, Ivan - pe{adijski potpukovnik
Tihobrazov, Nikolaj - artiqerijski kapetan II klase
Tihonov - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Ti{kovski, Aleksandar - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Tokarev, Vladimir Nikolajevi~ - plemi}, |eneral *Tk/v
Tokma~ev(Tolma~ev?) - kapetan *Tk/v
Tolmazov, Jovan - inèwerijski kapetan *Tk/v
Trizna, Aleksandar - poru~nik *Tk/v
Trifunov, Ivan - Orenburg kozak (sa sedmoricom sinova)
Troicki, Vladimir - poru~nik *Tk/v
Trofimov - podoficir *Tk/v
Turvine - Moskva poru~nik...
U{akov - kapetan *Tk/v...

F
abijanovi~, Felicijan - pe{adijski kapetan I klase

Fadjejev - |eneral
Fadjejev - Moskva podoficir
Falcki - Petrograd
Fedorovski - kapetan *Tk/v
Fermor, Vladimir Teodorovi~ - kowi~ki kapetan II klase
Fidrovski, Vasilij - pe{adijski kapetan I klase
Filipovi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Filken{tajn, Osip - *Tk/v
Fi{er, Teodor - *Tk/v
Flaj{er - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Fjodorov - pe{adijski major *Tk/v
Fjodorov, Andrej - potpukovnik *Tk/v
Fjodorov, Ivan - kowi~ki major
Florov(Frolov?) - poru~nik
Fok, Aleksandar - pe{adijski kapetan II klase
Frolov - Moskva plemi}
Fuvlin - podoficir
Fuks - Moskva telegrafist...
Hajnovi~ - poru~nik *Tk/v
Hare~ko, Jasner - pe{adijski potporu~nik

Harlin, Ernest Ivanovi~ - pe{adijski kapetan II klase
Hvostov - major
Hercevi~ - Moskva junker
Hilkov - Moskva knez, pukovnik *Tk/v
Hludov - na svim rati{tima uz |enerala êrwajeva
Hodasovi~, Anton - pe{adijski potporu~nik
Holodovski, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Horvat, Sergej Nikolajevi~ - pe{adijski kapetan II klase *Tk/v
Hrustaqev - plemi}...
Camaja, Konstantin - kowi~ki poru~nik

Cvajfel - kapetan...
âgin, Julije - pe{adijski poru~nik
âninov-êrkasov - Moskva kapetan

âplin, Andrej - pe{adijski kapetan *Tk/v
âclin - junker
êqajev, Konstantin - major *Tk/v
êrwajev, Mihail Grigorjevi~ - 1828-1898, |eneral *Tk/v
êrwak, Ivan - pe{adijski potporu~nik
îndro, Anton - pe{adijski kapetan II klase
î~agov, Mihail - artiqerijski major *Tk/v
^tovec, Dmitrij - pe{adijski kapetan II klase...
avrin, Aleksandar - inèwerijski poru~nik *Tk/v

[alabin - poru~nik *Tk/v
[alimov - Moskva potporu~nik
[arapov, Efim - major *Tk/v
[ati~ev - plemi}
[atov, Pjotr - kowi~ki kapetan I klase
[ahlazarov - knez, artiqerijski kapetan II klase *Tk/v
[van - Moskva redov
[en{in - prapor{~ik (zastavnik) *Tk/v
[estakov - poru~nik
[inkovski, Ilarion - kowi~ki kapetan II klase
[kolmajster, Andrej Ivanovi~ - kapetan *Tk/v
[losman, Mihail Aleksandrovi~ - kowi~ki potpukovnik *Tk/v
[pahovski, Vasilij Aleksandrovi~ - Petrograd
[pahovski, Trifon Anastasijevi~ - artiqerijski major *Tk/v
[turin - pe{adijski potporu~nik *Tk/v
[ulc, Aleksandar Konstantinovi~ fon - pe{adijski poru~nik
[~agin, Vasilij - kowi~ki kapetan I klase
[~uckoj, Nikolaj - pe{adijski kapetan II klase...
127
128
Ilija Petrovi}
Medicinsko osobqe
Rusi u Srbiji:
A. I. Fedotova - Petrograd feld{erica

Aleksandra Pavlovna Samarina - Tula bolni~arka
Aqbicki - Simbirsk po~asni gra|anin bolni~ar-nosilac
Afanasijev - Petrograd student medikohirurgije
Baqbota - Petrograd medicinarka
Berg - Riga
Bjelikov - Simbirsk plemi}, bolni~ar-nosilac
Boborinski - Simbirsk student, bolni~ar-nosilac
Bogoqepov - Vologda lekarski pomo}nik
Buba - Petrograd lekarska pomo}nica
Vasil~ikov - knez, {ef sanitetske misije Crvenog krsta
Vatraènski - u Misiji
V. Latin - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Voznesenski - Simbirsk u~enik, bolni~ar-nosilac
Volkov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Volkov - student medikohirurgije
Gerasimov - Petrograd student medikohirurgije
Gir~in - Simbirsk kandidat univerziteta, bolni~ar-nosilac
Gqebnikov - student medikohirurgije
Gospo|a Belozerska - Moskva bolni~arka
Gospo|a Gorenkova - nadzornica dobrotvornog skladi{ta
Gospo|a Mezenceva - bolni~arka
Gospo|a Telegweva - bolni~arka
Gospo|a [imera - bolni~arka
Dehis - u Misiji
D. Litvinov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Dorotejev - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Dr Averbah - lekar *Tk/p
Dr Aleksej Krapuhin - lekar *Tk/p
Dr Aleksej Skvarcov - lekar *Tk/p
Dr Aleksandar Stepanovi~ Jacenko - lekar *Tk/p
Dr Alferov - lekar *Tk/p
Dr Berqakov - Petrograd lekar
Dr Bernard Rozenberg - lekar *Tk/p
Dr Biqakov - lekar *Tk/p
Dr Bogdanov - lekar
Dr Bogdanovski - Petrograd profesor hirurg
Dr Borovkov - lekar *Tk/p
Dr Brune - lekar *Tk/p
Dr Vatra{evski - lekar *Tk/p
Dr V. V. Ivanov - Petrograd privatni lekar
Dr Veli~kovski - lekar *Tk/p
Dr G. F. Bruns - Moskva lekar iz marijinske bolnice
Dr Gerasimov - lekar *Tk/p
Dr German Bubnov - lekar *Tk/p
129
Dr Grube - lekar *Tk/p

Dr Gustav Najber - lekar *Tk/p
Dr Dvorjanin - Petrograd lekar
Dr Dmitrij Kirovi~ - lekar *Tk/p
Dr Dmitrij Petrovi~ Molov - lekar *Tk/p
Dr E. A. Kogan - Petrograd lekar iz kalmikijske bolnice
Dr E. L. Miwat - Simferopoq lekar
Dr Ember Mihailovski - lekar *Tk/p
Dr @danov - lekar *Tk/p
Dr Zaharov - lekar *Tk/p
Dr Ivan Nikolajevi~ Derevjanko - Petrograd lekar
Dr Ivan Romanovski - lekar *Tk/p
Dr Jagodinski - lekar *Tk/p
Dr Jankovski - lekar *Tk/p
Dr Jordan Ivanovi~ Braden - lekar *Tk/p
Dr Keher - lekar *Tk/p
Dr Kleberg - lekar *Tk/p
Dr Kolomin - Kijev hirurg profesor *Tk/p
Dr Koqubakov - Simbirsk lekar
Dr K. Rajer - hirurg profesor
Dr Larevski - lekar
Dr Krasin - lekar {ef bolnice u Kragujevcu
Dr Maldzinevil - lekar *Tk/p
Dr Markonet - lekar *Tk/p
Dr Milinovski - lekar *Tk/p
Dr Mihail Hludov - lekar
Dr Mihail F. Runin - Petrograd lekar upravnik poqske bolnice *Tk/p
Dr N. G. Rubec - Petrograd lekar iz obuhovske bolnice
Dr Nestorov - lekar *Tk/p
Dr Nikolaj F. Hucijev - medikohirurg *Tk/p
Dr Nikolaj Pavlovi~ Betling - lekar *Tk/p
Dr Novacijev - lekar *Tk/p
Dr Ostrovski - Petrograd lekar *Tk/p
Dr Rilek - hirurg
Dr Rinski - lekar *Tk/p
Dr Rodionov - lekar
Dr S. A. Potocki - Petrograd lekar iz obuhovske bolnice
Dr Saharov - lekar
Dr Semer - lekar *Tk/p
Dr Slavkov - lekar *Tk/p
Dr Stepan Stepanovi~ [imera - lekar {ef bolnice u Deligradu
Dr Studnicki - lekar *Tk/p
Dr Tairov - lekar *Tk/p
Dr Tauber - lekar *Tk/p
Dr Tiling - lekar *Tk/p
Dr Fjodor Ivanovi~ Peretjatkovi~ - lekar *Tk/p
Dr Flaj{er - lekar
Dr Frant{ej - lekar
130
Ilija Petrovi}
Dr F. F. Fi{er - Petrograd lekar iz kalmikijske bolnice

Dr Hajdenrajh - Petrograd lekar iz Carskog Sela
Dr Han~in - lekar *Tk/p
Dr Henk Benevolenski - lekar *Tk/p
Dr êrwevski - Petrograd lekar *Tk/p
Dr [varc - lekar *Tk/p
Dr [liva{ajski - Petrograd hirurg
Dr [ulc - lekar *Tk/p
Dr [~erbakov - Petrograd lekar *Tk/p
Epifanov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
@. N. Markov - lekarski pomo}nik
Zlogostov - Simbirsk plemi}, bolni~ar-nosilac
Ivanov - Petrograd student medikohirurgije
Ivanov - Petrograd feld{er
Janovska - Petrograd medicinarka
Jegorov - Petrograd student medikohirurgije
Julije Osipovi~ [rejer - nadvorni savetnik
Julius Kronberg - lekarski pomo}nik
K. E. Izmailovi~ - Petrograd medicinar
Kondra{ov - Petrograd student medikohirurgije
Ko~etov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Krjukov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Krotkova - milosrdna sestra
M. A. Davidov - Petrograd medicinar
Maksim Nikolajevi~ Mi{kovi~ - sanitetski kapetan
Maqejev - Simbirsk ~inovnik, bolni~ar-nosilac
Markova - Petrograd medicinarka
Miqutin - Simbirsk kandidat univerziteta, bolni~ar-nosilac
Mojsejenko - student medikohirurgije
Nade`da Borisovna Trubecka - knegiwa
Natalija [ahovskaja - knegiwa, {ef misije
P. A. Beqajev - Petrograd medicinar
Petrova - Petrograd medicinarka
P. I. Nikotajev - u Misiji
Pjotr - Simbirsk kantonist, bolni~ar-nosilac
Pjotr Fjodorovi~ Samarin - Tula plemi}
Pobedonoscev - Simbirsk po{tar, bolni~ar-nosilac
Pol - u Misiji
Poqakov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Pre~istenski - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Rzevski - Simbirsk kantonist, bolni~ar-nosilac
Rizikovski - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Rozenbergova - Petrograd lekarska pomo}nica
Rosius - Simbirsk student medicine, bolni~ar-nosilac
Samuilo [ik - lekarski pomo}nik
Satarov - Simbirsk sin doktorov, bolni~ar-nosilac
Talantov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
Teling - asistent
Tis - Riga
Utkin - Petrograd feld{er
Henko - Riga
Hqebnikov - Petrograd student medikohirurgije
Cvibak - student medicine
îgorinov - Simbirsk bolni~ar-nosilac
[varc - Riga
[takovska - Petrograd medicinarka.
Rusi u Crnoj Gori:
Aleksandra Petrovna Pacevi~ Ana Krilova - Orlovska gubernija milosrdna sestra

Ancev - feld{er
Afanasijev - student medicine
Visockaja - milosrdna sestra
Giqarevskaja - milosrdna sestra
Glazunova - Petrograd milosrdna sestra
Globa - student medicine
Gospo|a Anojeva - bolni~arka
Gospo|a Karceva - bolni~arka
Dolbilova - milosrdna sestra
Dr Anojev - lekar *Do/p4
Dr Bogojavqenski - lekar
Dr Evgenije Vasiqevi~ Pavlov - glavni doktor, hirurg Do/g3
Dr Zalc - lekar
Dr Ivan G. Lebedjev - hirurg *Do/g3
Dr Jakov Osipovi~ Saluha - hirurg *Do/p4
Dr Kovaqevski - lekar *Do/p4
Dr Korènevski - Petrograd lekar
Dr Lavrentije Pavlovi~ Krukovski - lekar i hirurg *Do/g3
Dr Maksimov(i~) - hirurg
Dr Nikolaj Ivanovi~ Toropov - Petrograd lekar
Dr Petkov - lekar
Dr Pjotr Stankijevi~ - lekar
Dr Semjon Fjodorovi~ Unterberger - hirurg *Do/p4
Dr Sklifovski - Petrograd profesor lekar
Dr Stefan Fjodorovi~ Pawutin - upraviteq Dru{tva CK na
Dr Unkovski - lekar
Zau{evskaja - Petrograd milosrdna sestra
Ivanov - fel~er
Jazikov - fel~er
Jakovqev - fel~er
Jegorov - fel~er
Karlov - fel~er
Karoqeva - milosrdna sestra
Klavdijev - fel~er
Kolonejev - student medicine
Konstantin Andrejevi~ Buh - opunomo}enik Crvenog krsta
131
132
Ilija Petrovi}
Kurovski - fel~er
Lepava - Mostar u~iteq
Qubov Avova - Orlovska gubernija milosrdna sestra
Medvedev - fel~er
Nade`da Arkadijevna [~ahovskaja - {ef milosrdnih sestara
Nade`da Petrovna Pacevi~ Nikolaj Karlovi~ - apotekar
Nikolaj Nikolajevi~ Tregubov - sekretar misije Crvenog krsta
Olga Ivanovna Pavlova - bolni~arka
Olga Cvjetkova - Orlovska gubernija milosrdna sestra
Petrova - milosrdna sestra
Sagovskaja - milosrdna sestra
Sorokin - fel~er
Timofejev - fel~er
Turbin - student medicine
[rejder - milosrdna sestra (na tifoznom odeqewu).
Ostali, u Srbiji:
Gospo|a Aleksandra Q. Stefanovi}a - Novi Sad milosrdna sestra

Gospo|a Katarina Vajt - supruga engleskog konzula bolni~arka
Gospo|a Gruji}ka - Novi Sad milosrdna sestra
Gospo|a Hajdin - milosrdna sestra
Gospo|ica Pirson - Engleska milosrdna sestra
Gospo|ica Mak Langlin - Engleska milosrdna sestra
Dr Atanasovi~ - brat Blgarin, lekar
Dr Atvud - Engleska lekar
Dr Beker - Engleska lekar
Dr Bilrot - Be~ lekar, profesor
Dr Julije Molnar - Ugarska(?) - lekar *Tk/p
Dr Kraus - Rumunija - lekar *Tk/p
Dr Mak Keler - Engleska - hirurg *Tk/p
Dr Mundi - Austrija glavni {tabni lekar
Dr Stuslbinger - Granada/Amerika lekar
Dr Frankl - Mokrin lekar
Dr Fridrih Lange - Austrija lekar
Dr Hemfri Sendvit - Engleska *Tk/v
Dr Hjum - Engleska lekar *Tk/p
Dr Ciman - Engleska lekar *Tk/p.
Kelet Barington - {ef transporta engleskih bolnica Tk/p
Milica Petrova Ninkovi} - 1854, Novi Sad lekarski pomo}nik
Skra}enice:
*Tk/v - Orden Takovskog krsta o vratu
*Tk/p - Orden Takovskog krsta na prsima
*Do/g3 - Danilov orden o grlu 3. stepena
*Do/p4 - Danilov orden na prsima 4. stepena.
133
Izvori i literatura
1. Zastava Novi Sad;
2. Srbski narod Novi Sad;
3. Srpske novine Beograd;
4. Pera Todorovi}, Dnevnik jednog dobrovoqca, Beograd 1964;
5. Pera Todorovi}, Izabrani spisi 1, Beograd 1986;
6. Mileva Alimpi}, @ivot i rad generala Ranka Alimpi}a u svezi
sa doga|ajima iz najnovije istorije, Beograd 1892;
7. Lav Nikolajevi~ Tolstoj, Ana Karewina I-II, Beograd 1997;
8. Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Pi{~ev dnevnik II, Beograd 1981;
9. Vaso ûbrilovi}, Dobrovoljci u srpsko-turskom ratu 1876. godine, Pregled - knjiga V sveska 78, Sarajevo 1930;
10. @ivorad Kosti}, Dobrovoljci, Vojna enciklopedija, drugo izdanje knjiga
2 Brdo-Foa, Beograd 1971;
11. Nedeljko Maksimovi}, Srpsko-turski rat 1876/77, Vojna enciklopedija,
Drugo izdanje knjiga 9 Sparta-Tirana, Beograd 1975;
12. êdomir Popov, Srbija 1868-1878 : Srbija u isto~noj krizi 1875-1878, Istorija srpskog naroda, Peta kwiga prvi tom, Beograd 1981;
13. Andra S. Kni}anin, Ratni dnevnik - prvi rat 1876-1877, Beograd 1881;
14. Mila Stojni}, Predgovor za kwigu L. N. Tolstoj, Ana Karewina
I-II, Beograd 1997;
15. @arko Cvetkovi}, Sanitetska slu`ba, odrednica u Vojnoj Enciklopediji
drugo izdanje, knjiga 8, Beograd 1974;
16. Ilija Petrovi}, Medicinske misije na srpskim rati{tima
1912-1918, Novi Sad 2008;
17. Ilija Petrovi}, Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2008;
18.\uzepe Barbanti-Brodano, Garibaldinci na Drini 1876, Beograd 1956;
19. Du{an Beri}, Srpsko pitawe i politika Austrougarske i Rusije 1848-1878, Beograd 2000;
20. Slobodan Stamboli}, êrnjajev Mihail, Vojna enciklopedija, Drugo
izdanje knjiga 2 Brdo-Foa, Beograd 1971;
21. Branko Mom~ilovi}, Pukovnik H. R. H. Makiver, komandant srpske kowice u Srpsko-turskom ratu 1876, Zbornik Matice srpske za istoriju broj 23, Novi Sad 1983, strane 133-148;
22. Jovan Risti},Diplomatska istorija Srbije I, Beograd 1896;
23. Ivan S. Pavlovi}, Iz doba 1875-1878, Beograd 1940;
24. Milo{ S. Milojevi}, Odlomci istorije Srba i srpskih - jugoslovenskih - zemaqa u Turskoj i Austriji II sveska, Beograd 1872;
25. Vladan \or|evi}, Kara|or|e i Rusija, Otaxbina : Kwièvnost,
nauka, dru{tveni ìvot, sveske 70. i 71, kwiga 18, Beograd 1888;
26. Vasiq Popovi}, Berlinski ugovor, odrednica u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj I kwiga II izdawe, Novi Sad 2001.
Bele{ka o sastavqa~u
Ilija Petrovi} (1938, Kosor, kod Podgorice), istori~ar i publicista. Ceo radni vek proveo u PTT saobra}aju. Posledwih petnaestak
godina bavi se srpskom istorijom novijega vremena.
Objavqene kwige:
1. Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, str. 157;

2. Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
3. Zmajevo 1973, Zmajevo 1974, str. 65-85;
4. Zmajevo - Prilozi za monografiju , Zmajevo 1979, str. 9-15, 48-66.
i 77-136;
5. Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu sa Borivojem Veqkovi}em), Novi Sad 1990, str. 286;
6. Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, str. 80;
7. Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,
Novi Sad 1994, str. 264;
8. Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi
Sad 1996, str. 373;
9. Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, str. 374;
10. Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi
Sad 1997, str. 309;
11. Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa
1912-1918, Novi Sad 1998, str. 436;
12. .Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, str. 397;
13. Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, str. 214;
14. Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, str. 192;
15. Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu sa Vasom
Kolakom), Novi Sad 1999, str. 126;
16. Starinci i novci, Novi Sad 2000, str. 175;
17. Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, str. 310;
18. Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,
str. 151;
19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi
Sad 2001, str. 120;
20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,
str. 556;
21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, str. 133;
22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, str. 427;
23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, str. 169;
24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu sa Vasilijem Mati}em), Novi Sad 2004, str. 5-172;
25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, str. 248;
26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, str. 95;
27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva Po{tar Novi
Sad, Novi Sad 2005, str. 544;
28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, str. 308;
29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, str. 298;
30. Novosadska gimnazija Zmaj-Jovina - Nara{taj 1951-1956; Nastavnici, Novi Sad 2006, str. 224;
135
31. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada, Novi Sad 2006, str. 331;
32. Demokratija s nali~ja (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), Vaqevo/Beograd/Srbiwe 2006, str. 348;
33. Srpska Krajina - Jul-oktobar 1992, Novi Sad 2007, str. 429;
34. Brodolomnici pod Medovo (drugo pro{ireno i popravqeno izdawe), Novi Sad 2007, str. 142;
35. Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, str. 370;
36. Srpski dobrovoqa~ki pokret 1912-1918, Beograd 2007, str. 501;
37. Medicinske misije na srpskim rati{tima 1912-1918, Novi Sad
2008, str. 138;
38. Ka poreklu Drekalovu : Po kwigama starostavnim, Novi Sad 2009,
str. 301;
39. Stepanovi}evo 1919-1945 (Drugo popravqeno izdawe), Novi Sad
2009, str. 318;
40. Nastavnici novosadske gimnazije 1731-1960, Novi Sad 2010, str. 381;
41. Crnogorska pohara Ku~a, Podgorica 2010, str. 296;
42. [kotske ène uza Srbe 1914-1918, Novi Sad 2010, str. 123;
43. Dobrovoqci iz Rusije u Srpsko-turskom ratu 1876.
Pripremqeno za {tampu:
44. Srpska Krajina : Novembar 1992-februar 1993;

45. Srpski dobrovoqci iz Bosne i Hercegovine 1912-1918 : Prekomorske zemqe;
Sitniji prilozi:
1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa
odrànog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset
~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918,
Novi Sad 1993, 141-158.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine, Novi Sad 1993, 29-39.
3. O autorstvu kwige Hrvati u svetlosti istoriske istine,
Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994
(objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na
srpsko pitawe, Novi Sad 1997, 258-271).
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju
Matice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.
6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u
Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-188.
7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma
broj I/1997, Ruma 1997, 29-45.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umetnost i nauku Lu~a Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop{tewe na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i
pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik
radova nije objavqen).
136
Ilija Petrovi}
10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, saop{tewe na okruglom stolu u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998
(zbornik radova nije objavqen).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}
Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice
srpske za kulturu usmene i pisane re~i Jezik danas br. 7, Novi Sad
1998, 14-16.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.
15. Srbi su stariji no {to smo mislili, Jozef [afarik, O poreklu Slovena, Arhiv Vojvodine i Slovenski institut, Novi Sad 1998, objavqeno u ~asopisu Srpski Sion, godina 110, sveska 1, Sremski Karlovci 2001, strane 52-54.
16. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu i za suboti~ku Lu~u, ali je pre}utano; objavqeno u autorovim
kwigama Starinci i novci, Novi Sad 2000, 81-107. i Stranputice srpskoga pitawa, Novi Sad 2007, 341-367).
17. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlova~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.
18. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik Srpske pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108.
19. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}a
Brskutski inkvizitori, Novi Sad 2002, 81-84.
20. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u
Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Somboru, broj 10/2003, 45-60).
21. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,
Novi Sad 2003, 55-72.
22. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi}, Pile ôndola, Beograd 2003, 117-127.
23. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.
Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.
24. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 301-310.
25. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor za onomastiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.
26. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.
27. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim ratovima 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.
28. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glasnik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).
29. Srpski dobrovoqci iz rumunskog Banata 1914-1918, Temi{varski zbornik Matice srpske broj 4, Novi Sad 2006, 211-219.
30. Srpski dobrovoqci iz sredi{we Ba~ke 1912-1918 (Dato za Zbornik Muzejske zbirke u Vrbasu; jo{ nije objavqeno).
137
31. Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine 1912-1918 (Dato za

Zbornik Muzeja grada Novog Sada; jo{ nije objavqeno).
32. Koreni srpskog dobrovoqa{tva (Dato za suboti~ku Lu~u, jo{
nije objavqeno).
33. Novo doba (u koautorstvu sa Dragoqubom Petrovi}em), Slovo, ~asopis za srpski jezik, kwièvnost i kulturu broj 12, Nik{i}
2007, 168-221.
34. \or|e Nato{evi} i obrazovawe mladih Srpkiwica, Zbornik
radova sa nau~no-stru~ne konferencije s me|unarodnim u~e{}em Zdravstveno vaspitawe u savremenim osnovnim {kolama, Sombor 2007, 153162; objavqeno u autorovoj kwizi Stranputice srpskoga pitawa, Novi
Sad 2007, 313-332).
35. Pomenik brodolomnika sa Brindizija, pod Medovo, Prilog u knjizi: Marijan
Milji} - Ilir âpuni, Medova 1916-2008 - U spomen potopljenim crnogorskim dobrovoljcima, Podgorica 2008, 41-57;
36. Nije dobro pisati hvalospeve francuskim generalima, Srpske
internetske novine Istina, broj 228, Be~ 21. septembar 2008.
37. Vladika Rade i Ku~i (Septembra 2008. dato za nau~ni skup o Petru II Petrovi}u Wego{u, odràn sredinom marta 2009. godine u Matici
srpskoj u Novom Sadu, u okviru Wego{evog odbora; rad nije uzet u obzir,
po{to se wegov sastavqa~ prijavio ne znaju}i da je to pozivni skup. Potom je tekst dat za Mati~in Zbornik za istoriju, ali do kraja 2009. godine nije objavqen niti je nagove{teno {ta }e se dogoditi s wim. Kako
je autor na samom po~etku 2010. godine pripremio za {tampu svoju kwigu
Crnogorska pohara Ku~a, ovaj je rad, neznatno izmewen, u wu ukqu~en
kao posebno poglavqe pod naslovom Ku~i i vladika Rade).
38. Za istinu o srpskoj pro{losti od po~etka. (Dato za nau~ni
skup Faktori odnosa snaga u srpsko hrvatskom sukobu, u organizaciji
Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina Srpske Krajine u Srbiji, Bawa
Junakovi}, kod Apatina, 28-29. novembar 2009).

Rusi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rusi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Jovan Pejin, Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera - 7-9

Srpsko-ruski odnosi pod naslagama zlih namera

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

vawe bilo je zaludno, te je car Aleksandar, ne{to kasnije, 11.

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

ti~kim `ivotom, postoji narodna Srbija koja samo Ruse smatra

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

ma Vrawu. Opet su Englezi iz sve snage zapeli da Turcima spasu

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

posle odlaska ruskih dobrovoqaca (7. XI 1876) ove jedinice su

Dobrovoqci pod oru`jem

Austrijsku ocenu o hrabrosti, izdr`qivosti, istrajnosti i

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Iz Bosne pisa}u ti. Stegni srce, budu spremna na sva{ta, poka`i se

Podatak o 150.000 srpskih bajoneta iz ovog pisma znatno se

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

voqac na raspolo`ewe sta vio, upitan sa kakvim ~inom `eli u

glasilima. No takva je politika protivna svakom narodnom i

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Sredinom oktobra, do{lo je i osamdesetak Poqaka (1, broj

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Garibaldinac \uzepe Barbanti-Brodano (1853-1931), potowi

Prijem ruskih oficira-dobrovoqaca u srpsku vojsku

r \eneral-major ^erwajev zaputio se u Srbiju po vlastitoj

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r Pester lojd pi{e iz Petrograda da se ruski oficiri koji

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r Dan kasnije, po vesti objavqenoj u istom broju, do{lo je

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

ni`ih i vi{ih oficira da do|u. Do danas ih je ve} stiglo preko

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r U Zastavi je, kao vest od 4/16. septembra, objavqeno pismo

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r U prepodnevnim satima 1/13. oktobra do{ao je u Beograd

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r Iz Odese pi{u 3/15. oktobra da je u utorak 21. septembra/3.

A onda, javi se ruski ultimatum. Izme|u Srbije i Crne Gore,

Dobrovoqci u medicinskim misijama

Putuju}i u Beograd, svratih u Badovince, gde je lazaret za

Prihvat srpskih rawenika u bolnici u Ivawici

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Sve {to se bude slalo, mo`e se slati neposredno predsedni{tvu

Mimo toga, Zastava je 10/22. jula pozvala ovda{wi `enski

po mogu}stvu... ma i najmawim prilogom u pomo} priteku (1, broj

113 od 28. jula/9. avgusta 1876).

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Sa drugih strana. Ovde }e biti nare|ani svi zapisi na koje

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

neutralnost poqskih bolnica i ambulancija, kao i lekarskog

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

Osim ovoga g. Ciman je nameran podi}i naro~iti zavod i

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

r Ledi Li~mir (mo`da Le~men?) darovala je 180 funti za

Delovawe dr Sendvita u Srbiji. Po~etkom januara 1877.

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

miwu (u Sarajevu, o svom tro{ku, osnovala `ensku osmogodi{wu

Delovawe g. Cimana u Srbiji. Gospodin Ciman do{ao je u

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

nijedan ne do|e da poslu`i srpskim rawenicima. Ovo samo za to

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876

RUSI U SRPSKO-TURSKOM RATU 1876