Pttskola

Ilija Petrovi}
SPOMENICA
NOVOSADSKE PTT [KOLE
Autorsko izdawe
Ilija Petrovi}
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzenti
dr Isidor Graorac
Stevan Pil
Lektor
Dragoqub Petrovi}
Novi Sad, 2004
Gde je {to
Strana
Prete~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7-14
Tehnikumi, {kole, te~ajevi - 7; PTT tehnikumi - 10; PTT

te~ajevi - 11
Otvarawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15-28
Pripremne radwe - 15; Kadrovi - 15; Razlozi - 17; Saglasnost - 19; Nastavni plan i program - 21; Dràva odlu~uje
ali ne pomaè - 22; [ta jo{ treba preduzeti - 23; Ko }e
prekora~iti {kolski prag - 24; Stawe uo~i otvarawa - 26;
Zavr{ne administrativne formalnosti - 27; [kola se
upisuje u registar - 28
Nastavno i drugo osobqe. . . . . . . . . . . . . . . . .
29-40
Nastavnici 29; Ustaquje se nastavni kadar - 30; Stru~na

sprema nastavnog osobqa - 36; Posle odluke o ukidawu
[kole - 37; Dve posledwe {kolske godine - 37; Administrativno osobqe - 38; Pomo}no osobqe - 39
Finansirawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . .
41-45
Op{te postavke - 41; Administrativne prepreke finansijama - 41; Sredstva dru{tvenog standarda - 43; Prvi otpori - 44
Upravqawe PTT {kolom . . . . . . . . . . . . . . . .
46-51
Savet [kole - 46; Radni~ko samoupravqawe - 47; Samoupravqa~i konferi{u - 48; Savet [kole i daqe postoji - 50
Jedanaest {kolskih godina . . . . . . . . . . . . . . .

Primqena je prva generacija - 52; [kolski savet brine o
[koli - 52; Docniji prijemni ispiti - 57; Stawe na kraju
{kolske 1962/63. godine - 58; Prostorni propusti - 58;
Ulaz u zgradu - 59; Ferijalna praksa - 60; Dru{tvene aktivnosti redovnih u~enika - 61; Kadrovska konkurencija - 62;
Stawe na kraju 1964. godine - 63; Stawe sredinom {kolske 1964/65. godine - 64; Prvi maturanti PTT {kole - 66;
Oblikovawe nastavnog plana i programa - 68; Sve boqa
re{ewa - 68; Uxbenici, nastavnici - 69; Ferijalna praksa
ima poseban zna~aj - 69; Prohodnost ka fakultetu - 70; Zapo{qavawe narednih godina - 71; Stawe krajem jula 1969.
godine - 74; Ukinuta [kola i maturanti bez posla - 74
52-74
Ilija Petrovi}
Uxbenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
75-80
Iz ~ega u~iti - 75; [ta je objavqeno - 79; Biblioteka - 80
Vanredno {kolovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
81-88
êtvorogodi{wi program - 81; Trogodi{wi program - 84;

Ostali kursevi - 85; Drugi se interesuju za PTT {kolu 85; Moglo se, ali je neko pre}utao - 86; Kraj vanrednog {kolovawa - 88
Ukidawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
89-108
Osniva~eva odluka o ukidawu {kole - 89; Ko je i kako ukidao PTT {kolu - 91; I [kola ima svoj stav - 97; [kola
jo{ jednom na potezu - 98; Profesori se povla~e - 100; Prosvetna inspekcija i daqe brine - 101; Postepeno uzmi~u i
po{tari - 102; Ukidawe preostalog osobqa PTT {kole
- 103; Likvidacija posledwih - 103; Bila jednom jedna
{kola - 108
Oni su poha|ali PTT {kolu . . . . . . . . . . . . . .
109-166
Prema podacima iz glavnih kwiga
Oni su poloìli maturski ispit . . . . . . . . . . .
167-194
Prema podacima iz kwig zavr{nih ispita - 167; Po ispitnim rokovima - 181
Oni su stekli diplomu vi{e ili visoke {kole (76)

Oni su u struci postigli najvi{e . . . . . . . . . . .
Oni su radili u PTT {koli. . . . . . . . . . . . . . .
Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
[kola otrgnuta od zaborava, Stevan Pil . . . . .
Bele{ka o piscu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
195-196
197-199
200-240
241
242-243
244-248
SPOMENICA
NOVOSADSKE PTT [KOLE
Prete~e
Tehnikumi, {kole, te~ajevi. Osobqe u PTT saobra}aju Vojvodine, zanemaruju}i ovde tehni~ku slu`bu, i pre Drugog svetskog
rata i posle wega, bilo je, najve}im delom, sa osnovnom {kolom
ili niòm gimnazijom. Mnogo mawe bilo je svr{enih sredwo{kolaca, iz gimnazija ili iz trgova~kih akademija, dok su fakultetski obrazovana lica ulazila u PTT struku samo po izuzetku. Po
isteku pripravni~kog staà, svi oni morali su polagati dràvni ispit. Teorijske pripreme za taj ~in sastojale su se u pravu
zainteresovanih pripravnika da samostalno izu~avaju ra spoloìve priru~nike, ukoliko po isteku godine dana pripravni~kog
staà nisu bili upu}eni na neki od povremenih vi{emese~nih
te~ajeva; malobrojni vi{i te~ajevi za pripravnike sa sredwom
{kolom ili fakultetom organizovani su pri Generalnoj direkciji po{ta ili Ministarstvu po{ta, a niì te~ajevi za pripravnike bez sredwe {kole u okviru teritorijalnih direkcija.
Posle Drugog svetskog rata, ve} septembra 1946. godine, u Novom Sadu odràn je prvi takav niì te~aj, dok je prvi vi{i te~aj
organizovan u Beogradu tek jedanaest godina kasnije. (Koliko su
se cenili predratni vi{i PTT te~ajevi kazuje i podatak da je po~etkom pedesetih godina 20. veka, u vreme kad su po~ele da se otvaraju vi{e {kole i kad je uspostavqena razlika izme|u vi{e
{kolske spreme - sa svr{enom vi{om {kolom - i visoke {kolske spreme - sa svr{enim fakultetom -, posebnom zakonskom odredbom priznata vi{a {kolska sprema svima onima koji su svr{ili takav te~aj).
Mimo toga, i izme|u dvaju svetskih ratova, i krajem ~etrdesetih godina 20. veka, ~iweni su poku{aji da se kadrovi sredwe
stru~ne spreme za potrebe PTT saobra}aja obezbede kroz takozvane PTT tehnikume u Beogradu i Zagrebu, ali sve to bilo je kratkog daha.
Nismo tragali za podacima o radu me|uratnih tehnikuma,
ali smo zato u sindikalnom ~asopisu PTT broj 7-8/49 na{li nekoliko vrlo korisnih informacija o po~etnim naporima onda{weg PTT sistema da obezbedi kadrove za manipulativne po slove u po{tama, telegrafima i telefonima.
Ilija Petrovi}
Najpre, i u na{oj struci, posle oslobo|ewa zemqe, posve}ena je puna pa`wa stru~nom uzdizawu kadrova. Otpo~elo se odmah
sa otvarawem brojnih raznovrsnih kurseva i te~ajeva, a zatim se
pristupilo otvarawu sredwih stru~nih {kola, u kojima se vr{i
temeqitije pripremawe kadrova. Kao prva te vrste je Dvogodi{wa ptt {kola u Beogradu, koja je otpo~ela sa radom prvog decembra 1947 godine, i koju su poha|ali u~enici iz svih republika
osim iz Hrvatske i Slovenije, za koje je tako|e bila otvorena
{kola istog profila, u Zagrebu. U beogradskoj {koli na{lo se
i nekoliko polaznika sa podru~ja Vojvodine, poslatih tamo po
zadatku. Bilo je tu onih koji su tek po~eli da rade u po{ti, a pokazivali su voqu da se vanredno {koluju, ali i onih koji su va|eni iz gimnazije ili trgova~ke akademije i slati da se pre kvalifikuju za PTT struku.
Uspeh slu{alaca dvogodi{we PTT {kole u Beogradu, {to je,
kako je tada oceweno, istovremeno bio i uspeh wenih nastavnika,
najboqe je izraèn u prose~noj oceni {kole od 4,25. Izme|u 58
slu{alaca, na diplomskom ispitu je pokazalo: odli~an uspeh 21,
vrlo dobar 25 i dobar 2 slu{aoca. Nije zadovoqilo sa svojim uspehom 10 slu{alaca, od wih 7 upu}eno je na popravni ispit a troje sa 3 i vi{e slabih ocena, odbijeno je na godinu dana. Bilo je,
zapravo, u toj prvoj generaciji osamdeset slu{alaca, ali onih preostalih dvadeset dvoje nisu poloìli razred, te nisu ni pu{teni
na diplomski ispit. Izvo|ewem na diplomski ispit ove prve i
jedine svoje generacije, dvogodi{wa PTT {kola prestala je da postoji, a u~enici wene druge generacije, oni koji su sa uspehom svr{ili prvi razred, pretvoreni su u u~enike drugog razreda PTT
tehnikuma. U me|uvremenu, maja 1949. godine, objavqeno je da u
prvoj godini ima ih 103 (u~enika), tako|e iz raznih republika,
te da }e wihovo {kolovawe trajati tri godine, dok }e od slede}e {kolske godine trajati ~etiri godine. Tehnikum ima rang potpune sredwe {kole.
Koliko se polagalo na postojawe ove {kole i na weno pretvarawe u tehnikum, pokazuje podatak sa same polovine 1949. godine da je taj momenat, zavr{etak {kolovawa jedne generacije i prestanak rada {kole, obeleèn zavr{nom sve~ano{}u, koja je odràna 29. juna u prisustvu druga Ministra po{ta Zajima [arca,
drugova pomo}nika Ministra po{ta i drugih rukovodilaca struke, kao i predstavnika Sindikata i predstavnika Narodne omladine. Zanemarimo li sve ove protokolarne stavove, neizbe`ne u
sli~nim prilikama, vaqa navesti zakqu~ni stav da je Dvogodi{wa ptt {kola odgovorila svom zadatku i nadama koje su u wu
polagane, i ona je dala struci dobre stru~wake koji }e mo}i da
SPOMENICA PTT [KOLE
prihvate i komplikovanije i odgovornije poslove i du`nosti i

koji }e mo}i da svoje zaokrugqeno poznavawe struke prenesu i na
druge, naro~ito na{e mla|e slu`benike.
Iskustva ste~ena tokom rada dvogodi{we PTT {kole iskori{}ena su i po{to je ona pretvorena u PTT tehnikum, kao savr{eniju formu sredwe stru~ne {kole internatskog tipa, u kome struka uzima na sebe brigu i op{teg obrazovawa i dru{tvenog
vaspitawa omladine opredeqene za ptt struku. Mora biti da je
ovo drugo bilo za {kolu ponajva`nije (kasnije i za Tehnikum), jer
je Mom~ilo-Moma \or|evi}, autor ve} pomenutog teksta i, po prilici, jedan od nastavnika u {koli, najpre istakao da jedno od osnovnih iskustava jeste stvarawe {to ~vr{}e omladinske organizacije u {koli, i ostvarivawe {to te{we saradwe i uzajamne pomo}i izme|u uprave {kole i omladinske organizacije. Ovo je bitno kako za boqi uspeh u~enika u u~ewu - stru~nom uzdizawu, tako
i u odràvawu dobre discipline i pravilnih odnosa me|u u~enicima, zatim za uklawawe smetwi i nedostataka na jednoj i drugoj
strani, ili jednom re~i za organizovawe {to pravilnijeg ìvota i rada {kole kao celine.
Prema pravilnom svedo~ewu istog autora, ovo iskustvo,
primeweno kasnije u radu Tehnikuma u punoj meri, dalo je dobre
rezultate, po{to se pokazalo da od nastavnikovog metoda rada
i odnosa wegovog prema u~enicima zavisi i uspeh u savla|ivawu
wegovog predmeta. Dobro pripremawe gradiva za predavawa i wegovo jasno i sistematsko izlagawe, individualno upoznavawe u~enika, drugarski odnos prema u~enicima i o~uvawe nastavni~kog
autoriteta i najzad, kao vrlo va`no, objektivno ocewivawe u~enika, sve su to poznati elementi dobrog nastavni~kog rada, ali
ja sno ispoqeni i u ovoj {koli.
Paralelno sa obrazovawem kadrova u beogradskoj dvogodi{woj PTT {koli, i Direkcija po{ta u Novom Sadu, izvr{avaju}i
postavqeni plan stru~nog uzdizawa kadrova... po~etkom septembra pro{le (1948) godine obrazovala je tre}i kurs za ptt manipulante sa pedeset i sedam slu{alaca iz raznih po{ta sa podru~ja
Vojvodine. Kurs je trajao osam meseci, a obuhvatio je nasta vom,
kao i ostali osmomese~ni kursevi za ptt manipulante, pored
stru~nih predmeta i predmete op{teg obrazovawa. Iz srpskog
jezika detaqno su im obja{wena pravopisna pravila, a zatim su
pre{li ~itavu gramatiku, ne{to iz sintakse i kwièvnosti. Iz
francuskog jezika, iako ga skoro nijedan od slu{alaca nije u~io
za vreme (prethodnog) {kolovawa, postignuti su dobri rezultati. Nau~ili su da ~itaju i pi{u, kao i da prevode u granicama
predvi|enog programa, a iz na{e struke su nau~ili zna~ewe svih
10
Ilija Petrovi}
obrazaca Svetske po{tanske konvencije. Iz matematike pre{li

su osnovne i najpotrebnije stvari.
Stru~ne predmete su, zahvaquju}i zalagawu svih nastavnika,
sa uspehom savladali, a naro~ito su postigli dobre rezultate iz
po{tanske saobra}ajne slu`be, ra~unovodstvene ptt slu`be i
platnog prometa.
Prakti~ne ve`be su se svakodnevno odràvale po svima po{tama u Novom Sadu uz neposredni nadzor nastavnika iz stru~nih predmeta, koji su slu{aoce svakodnevno obilazili po po{tama i upu}ivali u pravilan rad. Radi pravilnijeg izvo|ewa
prakti~nih ve`bi slu{aoci su podeqeni na grupe i podgrupe i
tako naizmeni~no raspore|ivani po po{tama.
Zavr{ni ispiti su odràni od 16 do 24 maja ove (1949) godine, a poloìlo ih je jedanaest sa odli~nim, dvadeset i ~etiri sa
vrlo dobrim i osamnaest sa dobrim uspehom, dok je ~etvoro upu}eno na polagawe popravnog ispita.
Prilikom raspore|ivawa u po{te, deset slu{alaca je odre|eno za stare{ine mawih po{ta, pet za putuju}e slu`benike koji
za kratko vreme treba da preuzmu vo}stvo najve}ih putuju}ih po{ta u Vojvodini, jedanaest za rad na teleprinteru, a ostali za
rad na Morzeovom aparatu i u manipulativnoj slu`bi.
Ne ba{ kao {to je to u~inio Moma \or|evi}, ali ni autor ovog teksta iz Novog Sada, Mile Petrovi} po imenu, nije mogao a da
na samom kraju svog izve{taja ne pomene sindikalno delovawe
na te~aju. Jer, kursisti su u okviru sindikalne podru`nice Direkcije po{ta imali svoj pododbor na ~ijim su konferencijama
uglavnom raspravqali svoje probleme u pogledu u~ewa i uspeha.
Kulturno-prosvetni rad, koji je trebalo da bude najrazvijeniji,
nije bio dovoqno ìv. Odràno je samo nekoliko drugarskih ve~eri sa programom, dok druge aktivnosti na tom poqu nije bilo.
PTT tehnikumi. Uo~i naredne {kolske 1949/50. godine, objavqen je konkurs za upis u~enika u PTT tehnikume u Beogradu i Zagrebu; mi smo nai{li samo na onaj iz sindikalnog ~asopisa PTT,
ali je izvesno da je isti takav konkurs objavqen i u nekom dnevnom listu. U najve}em delu, sadrìna tog konkursa glasila je:
PTT tehnikum - po{tanski odsek je sredwa stru~na {kola
i osposobqava u~enike za vr{ewe du`nosti manipulativne ptt
slu`be u po{tama, telegrafima i telefonima kao i u administrativnim ptt ustanovama i preduze}ima. Zavr{etkom {kolovawa u~enici sti~u kvalifikacije ranga potpune sredwe {kole
potrebne za sticawe zvawa mla|eg prometnika, a prema uredbi o
ptt struci.
SPOMENICA PTT [KOLE
11
U Tehnikum primani su u~enici koji su svr{ili niù gimnaziju (onda: tri razreda gimnazije, posle ~etvororazredne osnovne {kole), a wihovo {kolovawe traja}e ~etiri godine.
Ne znamo ta~no koliko je generacija upisano u zagreba~ki i
beogradski PTT tehnikum i kada je posledwa od wih diplomirala; izvesno je da po~etkom septembra 1956. godine, u vreme kad
je sastavqa~ ove kwige po~eo da radi u Po{ti, takav vid {kolovawa za PTT struku nije postojao.
PTT te~ajevi. Ali, zato, Direkcija PTT (kasnije: PTT preduze}e) sa podru~ja Vojvodine, isto kao i ostala PTT preduze}a u
onda{woj Jugoslaviji, nastavilo je da kadrove za svoje potrebe
obezbe|uje redovnim odràvawem niìh PTT te~ajeva. Te~ajevi
sli~ni onome tre}em posle Drugog svetskog rata, o kome je pisao
Mile Petrovi}, organizovani su u Novom Sadu sve do po~etka
{ezdesetih godina 20. veka. Vidimo to i iz jednog pisma Zajednice PTT preduze}a Vojvodine od 26. maja 1961. godine da su za nastavnike stru~nih predmeta u PTT {koli angaòvani PTT slu`benici koji imaju petnaestogodi{we iskustvo predava~a na
stru~nim jednogodi{wim te~ajevima koji se svake godine odràvaju deset meseci kao redovna {kolska godina. Nekad su, istina,
ti te~ajevi trajali i po osam meseci, ali to ne mewa ~iwenicu da
su oni redovno odràvani svih posleratnih godina, sve dok nije
po~ela da radi PTT {kola u Novom Sadu.
U svim tim godinama, naro~ito posle ukidawa obaju PTT
tehnikuma, kad, dakle, nisu postojale institucije za {kolovawe
kadrova potrebnih PTT saobra}aju, ostavqeno je bilo da se o
kadrovskim problemima brine na svim stranama, ~ak i u onda{woj omladinskoj organizaciji u PTT saobra}aju. Tako se i moglo
desiti da o toj va`noj stvari raspravqa Drugi zbor PTT omladine Jugoslavije, odràn u Novom Sadu 24. i 25. maja 1958. godine.
Izve{ta~i sa tog skupa mogli su javiti da je u pogledu stru~nog
uzdizawa omladine bilo mnogo diskusije; nije bilo predstavnika koji nije veliki deo izlagawa posvetio ovom problemu. Iz
izlagawa ve}ine drugova moglo se zakqu~iti da je ova godina bila izuzetno bogata u prilivu pripravnika u ptt struku, koja se
sad verovatno nalazi u fazi smene generacija. Od organizacije
Narodne omladine i na{ih starijih drugova zavisi kako }e se ti
mladi qudi {to brè osposobiti i u najkra}em roku zauzeti radna mesta starijih drugova koji odlaze u penziju. Neuspeh bi bio
ako bi se morali reaktivirati neki stariji drugovi koji su penzionisani, ve} treba nastojati svim snagama da se osposobe mladi. To se moè posti}i samo velikim po`rtvovawem i zalagawem
12
Ilija Petrovi}
kako omladine tako i starijih drugova. U tom pravcu ~ine se veliki napori. Kod svih preduze}a rade te~ajevi koje pose}uje izvestan broj pripravnika. Me|utim, broj onih koji kroz te te~ajeve mogu pro}i jo{ uvek je mali. Problem je na koji na~in pomo}i onima koje te~ajevi ne mogu obuhvatiti, da savladaju materijal i poloè potrebne ispite. Organizovani su kursevi, sa ciqem da im se
pomogne. Me|utim, takvi kursevi nisu dali èqene rezultate,
jer zbog nepodesnog radnog vremena (na najve}em broju radnih mesta radno vreme bilo je dvokratno - IP) ve}i broj u~esnika nije
mogao redovno da ih prati, (te) mnogi su prestali da ih poha|aju.
Konstatovano je, sem toga, da se onima koji su te~aj uspe{no zavr{ili poklawa malo pa`we u pogledu daqeg usavr{avawa.
Tek od polovine pedesetih godina pro{log veka uspelo je
vojvo|anskom PTT preduze}u da mimo konkursa zaposli pedesetak pripravnika sa svr{enom gimnazijom ili ekonomskom {kolom, ali se najve}i broj wih u po{ti zadràvao tek po koji mesec; nezadovoqni niskom platom u odnosu na sve ostale privredne ili druge organizacije i, uglavnom, dvokratnim radnim vremenom, lako su nalazili zaposlewe na drugoj strani. Samo retki
me|u wima zadràli su se u Po{ti i u takvim uslovima, a nekima
od wih, posle godinu dana pripravni~kog rada u po{tama, pruèna je prilika da se na jednom od vi{ih PTT te~ajeva, organizovanih u tada{woj Generalnoj direkciji PTT u Beogradu, upoznaju
sa teorijskim osnovama PTT saobra}aja i da, posle desetomese~ne nastave, poloè pripravni~ki i dràvni ispit. Po okon~awu prvog takvog te~aja (1957/58), u ~asopisu PTT objavqen je jedan
tekst, a mi ga ovde prenosimo u celosti:
Prvi vi{i ptt te~aj, otvoren u Beogradu pri Generalnoj direkciji PTT, po~eo je rad 16. IX 1957. godine. Osnivawe ovog te~aja i po~etak
wegovog rada zna~ili su prili~nu smelost, s obzirom na objektivne te{ko}e koje su ga ~ekale. Pitawe {kolskog prostora re{eno je ne ba{ sre}no, ali ipak prakti~no, jer se boqe nije moglo. Izgleda da Generalna
direkcija i Preduze}e ptt saobra}aja u Beogradu nikada dosad nisu bili
u teòj situaciji sa prostorijama za stru~no uzdizawe kadrova.
Od strane na{ih ptt preduze}a na te~aj je upu}eno 57 pripravnika,
koji su prethodno proveli jednu do dve godine pripravni~ke slu`be po
osnovnim jedinicama na raznim radnim mestima. Od ovog broja bilo je
40 drugarica i 17 drugova. Najve}i broj slu{alaca uputilo je Preduze}e
ptt saobra}aja Beograd - 20, zatim Novi Sad - 19, Titograd - 8, Ni{ - 4, i
Skopqe i Split po 3 pripravnika. Svi slu{aoci imaju zavr{enu potpunu sredwu {kolu, a dobar deo studira na raznim fakultetima.
Nastavu na te~aju izvodili su istaknuti stru~waci Generalne direkcije i Preduze}a ptt saobra}aja Beograd. Nastavni~ko ve}e, koje se
sastojalo od 14 nastavnika, dva slu{aoca i sekretara te~aja, moralo je
SPOMENICA PTT [KOLE
13
da re{i niz problema koji su oteàvali normalan rad na te~aju, naro~ito u pogledu izvr{ewa propisanog nastavnog programa. Najve}u te{ko}u pretstavqao je nedostatak uxbenika, pa ~ak i stru~ne literature (propisa). Ve}i deo nastavnika bio je prinu|en da svoje gradivo diktira slu{aocima, usled ~ega se gubilo dragoceno vreme. Nastavni~ko ve}e je redovno odràvalo sednice na kojima je raspravqalo o svim pitawima koja su se ticala te~aja. Odnos izme|u nastavnika i slu{alaca bio je veoma
srda~an i drugarski, tako da se u tom pogledu nisu pojavqvali nikakvi
problemi. Drugarstvo me|u slu{aocima bilo je veoma razvijeno, tako da
je pretstavqalo pravo zadovoqstvo videti jedan ovakav kolektiv. Na
Dan mladosti (25. maja 1958 - IP), slu{aoci u zajednici sa nastavnicima
napravili su vrlo prijatan jednodnevni izlet do Straìlova.
Pored te{ko}a koje su imali nastavnici i Generalna direkcija u
nastojawu da omogu}e {to boqi rad te~aja, posebnu te{ko}u pretstavqali su problemi samih slu{alaca. Na prvom mestu, ve}ina od wih morala je da obezbedi sebi stan u Beogradu, {to, razume se, nije bilo lako.
Istina, svi slu{aoci iz unutra{wosti primali su po 3.000 dinara kao
naknadu za stan i prevoz u gradskom saobra}aju. (Plata pripravnicima
sredwe spreme bila je u Beogradu za ravno 3.000 dinara ve}a od pripravni~ke plate u Vojvodini, na primer, tako da je pripravnicima sa strane
odobren toliki iznos ne bi li se po plati izjedna~ili sa svojim kolegama iz Beograda - IP). Te{ko}u je pretstavqao nedostatak prostorija za
kolektivno u~ewe putem kruòka, za individualno u~ewe, zatim nedostatak uxbenika i stru~ne literature itd. Me|utim, sve ove prepreke
nisu mogle da uti~u na u~ewe i da spre~e slu{aoce da steknu dragoceno
znawe. To se najboqe videlo na stru~nom ispitu: slu{aoci su tada pokazali izvanredno znawe, koje je, po re~ima ~lanova Ispitne komisije,
prevazi{lo sva o~ekivawa. Svi slu{aoci su uspe{no zavr{ili te~aj i
to 17 s odli~nim, 39 s vrlo dobrim i jedan s dobrim uspehom. To su bile
ocene formirane od sredwih godi{wih ocena. Me|utim, na stru~nom
ispitu kandidati su pokazali jo{ boqe reziltate: s odli~nim uspehom
ispit je poloìlo 36, s vrlo dobrim 21 slu{alac, dok s ocenom dobar nije bilo nijednog kandidata. Treba ista}i da su ispit sa samim peticama
(bez ijedne ~etvorke) poloìli: Klara Be{li}, Aleksandar ]irkovi},
Leposava Doj~inov(i}) i Ilija Petrovi} (Novi Sad), Nade`da Ivkovi}
i Olga \erkovi} (Beograd), Danica Abramovi} i Ante Mari} (Titograd). Bilo bi nepravedno ako se ne bi reklo da se i ve}ina ostalih slu{alaca istakla na te~aju i na ispitu. (Sredwa ocena svih slu{alaca ovog
te~aja bila je 4,54 - IP).
Sve~anu predaju uverewa o zavr{enom Vi{em ptt te~aju i svedo~anstvo o poloènom pripravni~kom stru~nom ispitu, koja je odràna
na dan 27. V (pogre{no, bilo je to 27. VI - IP) 1958. godine, izvr{io je
pretsednik Ispitne komisije, pomo}nik generalnog direktora drug Vladimir [enk. Tom prilikom, on je u prisustvu nastavnika uru~io odli~nim slu{aocima nov~ane nagrade u ukupnom iznosu od 88.000 dinara.
(Ispla}eno je ukupno 80.000 dinara, po{to je pojedina~na nagrada vredela 10.000 dinara, a samo je osmoro kandidata na stru~nom ispitu imalo
sve odli~ne ocene - IP). Drug [enk je u kra}em govoru istakao zna~aj
14
Ilija Petrovi}
ovog te~aja i op{te zadovoqstvo Ispitne komisije i Generalne direkcije u vezi s postignutim uspehom, i izrazio uverewe da }e ova generacija pokazati zna~ajne rezultate, i da }e uskoro biti u mogu}nosti da zamene starije. U ime slu{alaca zahvalio je najmla|i i jedan od najboqih
slu{alaca, devetnaestogodi{wi Ilija Petrovi}. On je, pored ostalog,
istakao da svi slu{aoci nose s te~aja najlep{e uspomene, i da }e po povratku na svoja radna mesta uloìti sve snage i ste~eno znawe, kako bi
izvr{ili zadatke koji ih ~ekaju.
Tako je zavr{ila svoj plodan rad prva klasa slu{alaca Vi{eg ptt
te~aja u Beogradu, otvaraju}i put novim generacijama.
Novih generacija Vi{eg PTT te~aja bilo je jo{ svega dve, po{to se naslu}ivalo da bi u Beogradu i Novom Sadu mogle biti
otvorene sredwe PTT {kole.
IVa
1965/66
Otvarawe PTT {kole

Pripremne radwe. Nepostojawe jednog stabilnog obrazovnog sistema za potrebe PTT saobra}aja uticalo je na Zajednicu
PTT preduze}a Vojvodine iz Novog Sada da, najverovatnije jo{
krajem 1960, zapo~ne pregovore sa nadle`nim dràvnim organima o otvarawu PTT {kole u Novom Sadu i da ih do kraja februara naredne godine uglavnom privede kraju; ne znamo da li je do tih
pregovora do{lo na inicijativu Zajednice PTT, ili je podsticaj
stigao sa neke vi{e instance.
Vojislav Krmpoti}, prvi i jedini direktor budu}e [kole,
misli da je ideju za otvarawe PTT {kole dao Momir Xaxi}, diplomirani pravnik, tada{wi direktor Zajednice PTT preduze}a
Vojvodine, pre toga neki zna~ajan faktor u okru`nom javnom tuìla{tvu u Novom Sadu; tom ~oveku velike kulture i {irokih
vidika, ~im se upoznao sa kvalifikacionom strukturom zate~enih radnika u PTT saobra}aju, bilo je jasno da taj veliki sistem
mora preduzeti sve da sebi, u {to kra}em roku, i{koluje odgovaraju}e kadrove, te da o toj izuzetno ozbiqnoj stvari nastavi da brine na duge staze.
Kadrovi. Bilo kako bilo, Aleksandar Teofanovi}, onda{wi na~elnik Op{teg odeqewa Zajednice PTT Vojvodine, pod brojem 03-2638/61. od 3. marta 1961, predloìo je direktoru Momiru
Xaxi}u da se, s obzirom na to da septembra iste godine treba da
po~ne sa radom sredwa PTT {kola, oformi komisija za izradu
nastavnog programa za sva ~etiri razreda. U Komisiju bi u{li
nastavnici nièg PTT te~aja, kao i slu`benici Zajednice preduze}a PTT i Preduze}a PTT u Novom Sadu koji su ~lanovi raznih ispitnih komisija pri Zajednici preduze}a PTT saobra}aja.
Komisija bi se za izradu programa sluìla programom za Vi{i
PTT te~aj i programom sredwe ekonomske {kole.
U ovu Komisiju predloèna su slede}a lica:
Du{an Mari}, za po{tanski saobra}aj
Vladimir Luckar`, za platni promet
Stevan Tomin, za telefonski saobra}aj
Mi{o Gengelacki, za privredno poslovawe
Stevan Popovi}, za teleprintersku manipulaciju
\urica Stelki}, za me|unarodni po{tanski saobra}aj
Qubi{a Gli{i}, za telegrafski saobra}aj
Nikola Perwak, za tehni~ku slu`bu
16
Ilija Petrovi}
\or|e Vuki}evi}, za organizaciju rada u PTT

Aleksandar Teofanovi}, kao predsednik Komisije
Danilo Pudar, za kadrovske poslove
Neboj{a Du{i}, za kadrovske poslove.
Sva predloèna lica istog dana izve{tena su o imenovawu u
Komisiju i budu}oj ulozi u pripremama za otvarawe {kole.
Prostor. Ve} narednog dana, Teofanovi}ev stru~ni sektor
zatraìo je od Biroa za investicije u Zajednici PTT Vojvodine,
po{to se ve} naredne {kolske godine otvaraju dva odeqewa, da se
obezbedi prostor za rad {kole: dve u~ionice, kancelarija za direktora, kancelarija za sekretara {kole, koja }e istovremeno
sluìti i kao nastavni~ka zbornica, i prostorije za telegrafsku manipulaciju. Predloèno je da to budu prostorije na drugom
spratu stare po{tanske zgrade (onda jedine, po{to zgrada Telekomunikacija jo{ nije bila zavr{ena), tamo gde bi bilo najlak{e ukloniti zidove kako bi se dobilo oko 50 kvadratnih metara
po u~ionici. Zatraèn je i predra~un svih o~ekivanih radova,
kako bi se do 20. marta mogao prikqu~iti elaboratu za otvarawe
{kole, po{to do tog dana treba da bude poslat Narodnom odboru
Sreza novosadskog.
Verovatno se u okviru stru~nih slu`bi Zajednice PTT preduze}a Vojvodine sve odvijalo prema o~ekivawu, jer je wen direktor Xaxi} 22. marta potpisao jedan vrlo instruktivan predlog
Upravnom odboru iste te Zajednice. U najve}em delu, to je pismo
glasilo:
Dosada{wi sistem stru~nog osposobqavawa putem te~ajeva i seminara i individualni rad nije davao zadovoqavaju}e rezultate, s obzirom na brzi razvoj PTT slu`be.
îwenica je, da se brojno stawe PTT kadrova svake godine prose~no pove}ava za 100 qudi, a isto toliko napu{ta na{u slu`bu, kao preka
potreba name}e se otvarawe {kole iz koje bi se dobijali kadrovi sredwe stru~ne spreme, koji najvi{e nedostaju.
[kola bi po~ela sa radom 1. 9, u prvi razred bi se primilo oko 70
u~enika, odnosno dva odeqewa po 30-35.
Za predava~e bi se uzeli za op{te predmete honorarni nastavnici
sredwih {kola iz Novog Sada, a za stru~ne predmete na{i ptt slu`benici sa visokom i vi{om stru~nom spremom koji su ve} predavali na te~ajevima i seminarima.
Za rad {kole potrebno je pribaviti:
-inventar
a. za direktora {kole
213.000
b. za sekretara {kole i zbornicu 457.000
SPOMENICA PTT [KOLE

c. za u~ionice
-sitan inventar
-materijalni tro{kovi
-potro{ni materijal
-li~ni rashodi
-honorarni predava~i
-stru~ne kwige
-adaptacija u~ionica
Ukupno
17
1,584.000
231.800
647.000
44.465
480.000
436.000
400.000
612.000
5,106.065 dinara.
Na kraju, direktor je zamolio da se ovaj predlog usvoji u celosti, bez ikakvih izmena, kako bi se mogao nastaviti rad na otvarawu [kole.
Upravni odbor delovao je vrlo efikasno, te je finansijski
plan za rad budu}e [kole usvojen ve} 27. marta 1961. godine.
Razlozi. Dono{ewem ove odluke okon~ane su sve prethodne
administrativne i upravne formalnosti u vezi sa otvarawem
[kole, te je Zajednica PTT preduze}a Vojvodine, pismom od istog
dana, predloìla Odseku za prosvetu i kulturu Narodnog odbora
sreza novosadskog da se u Novom Sadu otvori PTT {kola. Razlozi za otvarawe detaqno su obrazloèni u pismu Savetu za prosvetu Srbije u Beogradu, Terazije 10, od 11. aprila iste godine. Pismo glasi, skoro u celosti:
Kao {to je poznato, po{tanski, telegrafski i telefonski saobra}aj u na{oj zemqi ima izuzetno veliki zna~aj za op{ti a naro~ito za
privredni razvoj. Zato se osnovni zadatak Jugoslovenskih PTT prema
dru{tvenoj zajednici sastoji u tome da na{oj privredi, dràvnoj upravi
i drugim korisnicima pruì {to kvalitetnije usluge. To zavisi od
mnogih ~inilaca a u prvom redu od stru~ne spreme, materijalne zainteresovanosti kadrova i stepena modernizacije sredstava veze.
Prema tome, stru~no obrazovawe i usavr{avawe PTT kadrova pretstavqa bitan preduslov kako za pruàwe {to kvalitetnijih usluga tako
isto i za {to brì razvoj Jugoslovenskih PTT uop{te. Da bi se ovo postiglo name}e se kao neodlo`na potreba da se u okviru Zajednice preduze}a PTT saobra}aja na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine
pristupi otvarawu PTT {kole i Centra za stru~no osposobqavawe kadrova.
Sadawe brojno stawe kadrova u PTT slu`bi u okviru ove zajednice,
koja obuhvata teritoriju Autonomne Pokrajine Vojvodine, kre}e se oko
3200 slu`benika i radnika.
Zajednica PTT preduze}a mogla je saop{titi da od ukupnog

broja zaposlenih u PTT saobra}aju Vojvodine ima ukupno 2424
slu`benika; od toga, vi{u i visoku {kolsku spremu imalo je 21,
18
Ilija Petrovi}
sredwu 473, a niù 1930 slu`benika. Od preostalih, 459 radnika

nalazilo se u kategorijama polukvalifikovanih, kvalifikovanih i visokokvalifikovanih, dok su razliku do oko 3200 ~inili slu`benici i radnici bez stru~nih kvalifikacija. Sa tim u
vezi, nadle`nim prosvetnim organima obja{weno je i slede}e:
Ako se uporedi brojno stawe slu`benika i radnika po kategorijama stru~ne spreme sa odgovaraju}im kategorijama radnih mesta koja ti
slu`benici i radnici zauzimaju, vide}e se da veliki broj radnih mesta
ne zauzimaju lica sa odgovaraju}om kategorijom stru~nosti. Tako, nedostaje 236 slu`benika sa visokom ili vi{om stru~nom spremom, 989 slu`benika sa sredwom stru~nom spremom, 109 visokokvalifikovanih i 263
kvalifikovana radnika. To zna~i da vi{e od polovine radnih mesta nije
popuweno sa licima odgovaraju}ih stru~nih kvalifikacija. Iz predloga
se vidi da se najve}i nedostatak ose}a u kategoriji sredwih stru~nih slu`benika. Kada se ima u vidu da gro radnih mesta otpada na sredwu kategoriju kao i da ta radna mesta po sadrìni poslova imaju primaran zna~aj za
potrebe na{e privrede i javnih slu`bi, tada se pitawe stru~nog obrazovawa PTT kadrova mora re{avati hitno i neodlo`no.
Razvoj PTT saobra}aja i veza uslovqava da se svake godine broj radnih mesta pove}ava u proseku za oko 100. Sem toga, isti toliki broj slu`benika i radnika napu{ta na{u slu`bu. Stoga ove okolnosti uslovqavaju da se svake godine u PTT slu`bu mora primiti novih 200 radnika i
slu`benika od kojih oko 50% zauzimaju radna mesta sredwe kategorije.
Sve ovo, kao i niz drugih okolnosti upu}uju nas da pitawu stru~nog
uzdizawa kadrova moramo pokloniti daleko ve}u pa`wu no {to je to do
sada ~iweno. Kao jedini mogu}i izlaz iz ovako kriti~nog stawa sa kadrovima jeste otvarawe po{tansko-telegrafsko-telefonske {kole, koja
}e u doglednom vremenu mo}i da pruì po kvalitetu i kvantitetu dovoqan broj stru~nog kadra. Pitawe stru~nog osposobqavawa drugih kategorija slu`benika i radnika kao {to su visokostru~ni slu`benici i
visokokvalifikovani radnici, se tako|e postavqa vrlo o{tro, ali
ipak u ne{to blaèm vidu, obzirom da za regrutovawe ovih kadrova ve}
postoje stru~ne {kole i fakulteti, ali koje prema svojim kapacitetima
ne mogu da u celini podmire potrebe PTT slu`be u FNRJ.
Treba napomenuti da dosada{wi na~in stru~nog osposobqavawa
PTT kadrova za potrebe eksploatacije, koji se odvijao uglavnom kroz
stru~ne kurseve i seminare a najve}im delom individualnim u~ewem,
nije dao èqene rezultate, niti je brojno mogao da zadovoqi rastu}e
potrebe koje se javqaju uporedo sa razvojem PTT saobra}aja i veza. Ove
okolnosti tako|e idu u prilog napred istaknute potrebe za postojawem
i radom Po{tansko-telegrafsko-telefonske {kole u Novom Sadu.
U nastavnom planu i programu predmeti su podeqeni u dve grupe, u
grupu op{teobrazovnih predmeta i grupu stru~nih predmeta.
Pri izradi istoga polazilo se od ovih postavki:
1. Da ukupno nedeqno optere}ewe u~enika ne prelazi 33 ~asa;
2. Da se u ciqu povezivawa teorijske nastave i wene prakti~ne
primene, gde god je to mogu}e i potrebno, uvede prakti~na obuka;
SPOMENICA PTT [KOLE
19
3. Da se kroz grupu op{tih predmeta osigura op{te kulturni razvoj

u~enika jedinstven za sve {kole istog nivoa, a kroz grupu stru~nih predmeta osposobqavawe za rad u svima vidovima ptt slu`be;
4. Da se nastavnim planovima osigura kontinuitet op{te i stru~ne
nastave.
Kod sastavqawa programa sluìli smo se Programom za gimnazije
koji je objavqen u Prosvetnom glasniku br. 6-9 iz 1960 godine, kao i
Programom za Vi{e ptt te~ajeve koji je objavqen u ptt Vesniku broj 7 i
8/57. Kod sastavqawa programa nastojalo se da se jedna materija ne obra|uje u vi{e srodnih predmeta, {to kod u~enika stvara zabunu. Da bi se
slabosti odnosno negativne posledice nastavnog plana i programa otklonile, uvedene su kod ve}eg broja stru~nih predmeta prakti~ne ve`be, koje }e u~enicima pruìti sliku problema koje izu~avaju u pojedinim predmetima.
Svr{eni u~enici radi}e na radnim mestima za koja se traì sredwa stru~na sprema po re{ewu o kategorizaciji radnih mesta u privrednim preduze}ima Zajednice privrednih preduze}a JPTT (Sl. list FNRJ
br. 26/58) - kao {to su:
{alterski slu`benik
administrator
blagajnik
kartista
sakqu~ar
upravnik po{te IV, V i VI reda
telegraf
fakturist
telefon
statisti~ar
planer
urednik telef. imenika
reìser i td.
Za polagawe diplomskog ispita predvi|a se izrada diplomskog
rada, koji bi kandidat pred komisijom branio.
Diplomski rad pretstavqao bi obradu odre|enog problema, kako
bi se sagledala ne samo teorijska ve} i prakti~na sposobnost kandidata
za obavqawe poslova u praksi.
Ptt {kola ima dva zadatka s jedne strane, da u~enicima pruì dovoqno stru~nog znawa za obavqawe poslova, koji ih u praksi o~ekuju, kao i
op{te obrazovawe koje }e omogu}iti da se samostalno daqe usavr{avaju.
Sa druge strane ova {kola treba da postane centar za stru~no obrazovawe PTT kadrova na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Na osnovu napred izloènog molimo naslov da priloèni plan i
program razmotri i da na isti dade odobrewe radi primene.
Saglasnost. Sva navedena uveravawa bila su prihva}ena bez

prigovora, tako da je Savet za prosvetu Sreza novosadskog 13. maja 1961. godine dao saglasnost da se PTT {kola otvori. Preostalo je samo da se nastavni plan i program budu}e [kole, ve} uskla|en sa propisima i potrebama PTT saobra}aja, onako kako je to i
obrazloèno u upravo citiranom pismu, narednog dana po{aqe
Savetu za prosvetu Srbije na odobrewe.
U i{~ekivawu ove saglasnosti, 26. maja, sa potpisom pomo}nika direktora Karla Gre~ela, Zajednica PTT obavestila je Sa-
20
Ilija Petrovi}
vet za prosvetu APV i Sekretarijat za prosvetu Op{tine novosadske o do tada preduzetim koracima:
Odlukom Upravnog odbora, Zajednica preduze}a ptt saobra}aja za
APV-u osniva {kolu u Novom Sadu sa nazivom: Po{tansko-telegrafsko-telefonska {kola.
Prostorije za sme{taj {kole sa inventarom su obezbe|ene u ul.
Narodnih heroja br. 22/II, a kvadratura i kubatura prostorija odgovara
propisima o {kolama. (Iz jednog izve{taja pisanog 8. maja 1964. godine
vidi se da je za [kolu bilo izdvojeno ukupno 774,24 m/2, od ~ega 576,06 m
na drugom, a 198,18 m na tre}em spratu stare po{tanske zgrade. Taj izve{taj sadrì i pregled u~ioni~kog prostora kori{}en za tada{we razrede, u kvadratnim metrima, kako sledi:
-Ia razred, 52
-Ib razred, 43
-Ic razred, 55
-IIa razred, 52,31
-IIb razred, 69
-IIIa razred, 59.
U~ionica za teleprintersku manipulaciju, sa ne{to preko 40 m/2,
{kolska biblioteka, sa 28 m/2, i zbornica nalazile su se na drugom, dok
su kancelarije direktora i administrativnog osobqa bile na tre}em
spratu.
Naredne {kolske godine, kad su radila sva ~etiri razreda sa ukupno osam odeqewa, i kad je [kola radila u dve smene, i daqe joj je bilo na
raspolagawu (ne ra~unaju}i prostor za teleprintersku manipulaciju) samo ovih {est u~ionica; pet na drugom spratu, a jedna na tre}em. Do toga
dana, a ni kasnije, [kola nije dobila sve prostorije koje su joj bile namewene i koje bi obezbedile da se nastava odvija u jednoj smeni - IP).
Nastavni plan i program uskla|en je sa propisima i potrebama ptt
saobra}aja. Op{te obrazovni deo obuhvata predmete koji se izu~avaju u
sredwim {kolama, a stru~ni deo predmete, koji obuhvataju sve vidove ptt
slu`be za ovu kategoriju stru~nosti.
Za predava~e iz op{tih predmeta bi}e obezbe|eni honorarni nastavnici sredwih {kola iz Novog Sada. Za predava~e stru~nih predmeta
obezbe|eni su ptt slu`benici iz Novog Sada, koji imaju visoku i vi{u
stru~nu naobrazbu kao i 15-godi{we iskustvo predava~a na stru~nim
jednogodi{wim te~ajevima koji se svake godine odràvaju 10 meseci kao
redovna {kolska godina, koje je garancija za odgovaraju}i kvalitet nastave. [kola bi trajala 4 godine, a imala bi rang sredwe stru~ne {kole.
[kola bi po~ela sa radom 1 septembra 1961 godine.
Kapacitet {kole bio bi 60 u~enika za svaki razred. Svaki razred
imao bi po dva odeqewa.
Finansijska sredstva za rad {kole obezbe|ena su od strane ove
Zajednice.
Prijavu za otvarawe ove {kole predali smo Sreskom narodnom
odboru - otseku za prosvetu i kulturu - Novi Sad dana 23. III. 1961 godine
pod br. 03-2638/61.
SPOMENICA PTT [KOLE
21
Sreski odbor za prosvetu dana 13. V. 1961 god. usvojio je na{ predlog za otvarawe ove {kole.
Nastavni plan i program predali smo na odobrewe Savetu za prosvetu NRS Beograd dana 14. IV. 1961 godine pod br. 03-2638/61.
Nastavni plan i program. Kona~no, posle mesec dana, nastavni plan i program bili su potvr|eni. Poslati Savetu za prosvetu Srbije, oni su u me|uvremenu prosle|eni Zavodu za stru~no obrazovawe Srbije u Beogradu, odakle je Zajednica PTT u Novom Sadu aktom od 23. juna 1961. godine obave{tena da je Zavod sa istima
saglasan; planom i programom bilo je predvi|eno da op{te obrazovni deo obuhvata predmete koji se izu~avaju u sredwim stru~nim {kolama, a stru~ni deo predmete, koji obuhvataju sve vidove
PTT slu`be za ovu kategoriju stru~nosti.
Nastavni plan bio je ura|en za sva ~etiri razreda, a sadràvao je:
Predmet
Srpskohrvatski jezik
Francuski jezik
Geografija
Istorija
Matematika
Fizika
Telesno vaspitawe
Predvojni~ka obuka
Unutra{wa po{tanska slu`ba
Me|unarodna po{tanska slu`ba
Po{tanska saobra}ajna slu`ba
Platni promet
Telegrafska slu`ba
Telefonska slu`ba
Telegrafska manipulacija morz
Telegrafska manipulacija teleprinter
TT tehnika
Privredna slu`ba
Zakonodavstvo
Ekonomika i organizacija
Politi~ka ekonomija
Svega, po razredu
Ir
3
3
4
3
3
2
2
3
1
2
1
1
1
2
2
1
33
II r
3
3
3
3
3
2
2
3
1
2
2
1
2
1
1
1
1
34
III r IV r
2
2
2
2
2
3
2
2
2
2
3
3
1
2
2
2
2
2
2
1
2
1
1
2
2
2
1
2
2
1
1
2
2
4
33
33
(Sredinom jeseni 1962. godine, Zavod za stru~no obrazovawe

Narodne Republike Srbije zatraìo je da se broj ~asova iz matematike pove}a na ~etiri nedeqno; s obzirom na okolnosti, ma-
22
Ilija Petrovi}
da nije re~eno koje, Savet [kole je solomonski zakqu~io da nastoja}e se da se program pre|e za tri ~asa, a ako ne moè da se d
jedan dopunski ~as).
Predmeti koji su se ticali po{tanskog, telegrafskog i telefonskog saobra}aja, po{tanskog transporta i privrednog poslovawa u po{tama nazvani su u ovom programu slu`bama. Razlog tome bio je ~isto prakti~ne prirode: sva uputstva za rad u po{tama, telegrafima i telefonima uvek su se odnosila na neku od
slu`bi; wihova primena ticala se odvijawa jednog dela saobra}aja, odnosno odre|ene slu`be u tom saobra}aju: pismonosne slu`be, paketske slu`be, uputni~ke slu`be, potra`ne slu`be, telegrafske slu`be, telefonske slu`be, i tako daqe. Zna~ewe re~i
slu`ba kasnije je preneto na celo poslovawe u po{tama, telegrafima i telefonima, tako da je, u trenutku kad je pravqen nastavni plan, za najve}i broj stru~nih predmeta uzet ba{ taj izraz. U
svakodnevnom op{tewu, paralelno se koristio i izraz saobra}aj, ali je u PTT {koli, u zvani~noj upotrebi, do kraja ostao izraz slu`ba.
Dràva odlu~uje, ali ne pomaè. U me|uvremenu, 1. juna 1961.
godine, pismo koje je poslato republi~kom Savetu za prosvetu
poslato je u prepisu i Sekretarijatu za saobra}aj AP Vojvodine
i Narodnom odboru Sreza novosadskog, sa ciqem da se izvidi mogu li se nadle`ni dràvni organi pojaviti kao finansijeri ove
[kole, barem delimi~no. Ovi su poku{aji bili uzaludni; nema
traga da li je iz Sreza stigao neki odgovor, ali je sa~uvan odgovor Sekretarijata pokrajinskog Izvr{nog ve}a za saobra}aj i
puteve, pisan 14. juna iste godine. Mada detaqno upoznat sa ciqevima i zna~ajem {kole u dana{wim prilikama, te da je sa svoje
strane preduzeo sve potrebno kod Fonda za {kolstvo APV-e da
vam se dodeli mogu}a pomo}, Sekretarijat je kratko izvestio
da su nov~ana sredstva Fonda za {kolstvo u potpunosti angaòvana za ovu godinu, te nije u mogu}nosti udovoqiti va{oj molbi.
Samo nekoliko dana kasnije, 19. juna, Savet za prosvetu APV
odrào je u Sremskim Karlovcima sastanak sa organizatorima
novoosnovanih posleosnovnih {kola, s jedinim ciqem da osniva~e stru~nih {kola upozna sa izvesnim wihovim formalnopravnim obavezama. Su{tina onoga {to je na tom sastanku izgovoreno bila je formulisana barem u dvema ta~kama:
Upozoruju se osniva~i stru~nih {kola na obavezu koju su prihvatili da se za direktore i nastavnike uè stru~nih predmeta
angaùju prvenstveno stru~waci iz privrednih organizacija sa
vi{e godina prakse u privredi, a po mogu}nosti i u {koli.
SPOMENICA PTT [KOLE
23
Skre}e se pa`wa da nastavnici ovih {kola mogu biti samo

stru~waci sa fakultetskom spremom.
Pored toga, ali kao mawe bitno, osniva~ima je preporu~eno
da u prvoj godini ne osnivaju odeqewa za odrasle, koja bi radila
po skra}enom programu; osnivawu takvih odeqewa po ~etvorogodi{wem programu treba pristupiti oprezno, naro~ito vode}i
ra~una o mogu}nostima nastavnog kadra.
Briga nadle`nih dràvnih organa za stru~ne {kole, barem
verbalna, bila je izraèna i kroz stavove jedne skup{tinske sednice Prosvetno-kulturnog ve}a Vojvodine, odràne 27. decembra
1963. godine. Osniva~ima {kola drugog stupwa, {to }e re}i: sredwim, preporu~eno je tada, izme|u ostalog, da ulaù vi{e napora
na konsolidaciji stawa u ranije osnivanim i novim {kolama.
Organi nadle`ni za verifikaciju {kola treba i nadaqe da postavqaju uslove i rokove za sre|ivawe i uskla|ivawe stawa sa
zakonskim propisima, a osniva~i {kola odlu~nije i odgovornije
da se zalaù za ostvarivawe tih uslova. Istovremeno, ovo skup{tinsko ve}e mudro je konstatovalo da za pravilnu orijentaciju u~enika posle {kole u izboru zanimawa zna~ajnu ulogu imaju slu`be profesionalne orijentacije, pa je potrebno da se one
(slu`be profesionalne orijentacije - IP) osposobe za pravilno funkcionisawe. Naravno, nije re~eno gde }e ih, kako i ko pravilno osposobiti.
Prema tvrdwi Vojislava Krmpoti}a, nekada{weg direktora [kole, u vi{e navrata traèno je od nadle`nih prosvetnih
vlasti da, barem delimi~no, finansijski podupru PTT {kolu;
u~iweno je to posledwi put u vreme kad je funkcionisala takozvana samoupravna interesna zajednica za {kolstvo. Sekretar te
zajednice bio je iskqu~iv: ako je Po{ti potrebna {kola, neka je
ona i pla}a. Postupqeno je, dakle, sasvim druk~ije no {to je to
u~iweno u Sloveniji, kad je slovena~ki PTT sistem zatraìo od
dràve finansijsku potporu za PTT {kolu u Qubqani; zahtev je
tamo odmah prihva}en, po{to se smatralo da svaka institucija
koja {koluje kadrove za sebe i odmah ih zapo{qava, zasluùje finansijsku podr{ku dràvnih organa.
[ta jo{ treba preduzeti. Ubrzo, 11. jula 1961. godine, u Zajednici preduze}a PTT saobra}aja Vojvodine odràn je jedan sastanak na kome je konstatovano {ta je sve do tada, hronolo{kim
redom, preduzeto da bi ve} u narednoj {kolskoj godini PTT {kola mogla po~eti sa radom.
Istoga dana sastao se i stru~ni kolegijum Zajednice, na kome je dogovoreno:
24
Ilija Petrovi}
-da direktor {kole treba da bude lice iz PTT struke, u rangu inspektora ili na~elnika odeqewa;
-da se u roku osam dana raspi{e konkurs za nastavnike;
-da {kola po~ne sa radom 5. septembra 1961. godine;
-da kandidati prijavqeni za upis polaù prijemni ispit iz
srpskohrvatskog jezika, matematike i geografije.
Neposredno posle tog sastanka, Momir Xaxi}, direktor Zaje dnice, sastao se sa nekolicinom saradnika ukqu~enih u postupak za otvarawe [kole. Bili su to: na~elnik Privrednog odeqewa \or|ije Vuki}evi}, na~elnik PTT odeqewa Budimir Jovanovi}, pomo}nik direktora Karlo Gre~el, na~elnik Op{teg odeqewa Aleksandar Teofanovi}, {ef kadrovske slu`be Danilo Pudar i kadrovski referent Neboj{a Du{i}.
Na ovom sastanku dogovoreno je i slede}e:
-da se do kraja jula pregledaju sve prostorije i utvrdi gde se i
kako mogu smestiti slu`be koje treba da isprazne prostor namewen budu}oj [koli, o ~emu }e se starati A. Teofanovi};
-da se do 10. avgusta isprazne prostorije na III spratu, predvi|ene za [kolu, o ~emu }e brinuti Karlo Hrubewa, {ef Slu`be
za investicije;
-da se od 10. avgusta do 1. septembra adaptiraju sve prostorije, {to podrazumeva wihovo kre~ewe i farbawe, ru{ewe dimwaka, ure|ewe sanitarnih prostorija, i drugo, o ~emu }e se starati
K. Hrubewa;
-da se do 25. jula u Dnevniku i Ma|arsou raspi{e konkurs za
prijem u~enika, te da se svi poslovi u vezi sa tim okon~aju do 25.
avgusta;
-da se od 25. avgusta do 1. septembra obave prijemni ispiti;
-da se u beogradskom PTT vesniku raspi{e konkurs za direktora i sekretara [kole, kao i za nastavnike, stalne i honorarne,
o ~emu }e se starati A. Teofanovi};
-da o nabavci materijala i opreme za [kolu, po ve} sa~iwenom spisku, brine komisija u ~ijem }e sastavu biti K. Gre~el, \.
Vuki}evi} i K. Hrubewa, i kojoj se pridodaje N. Du{i};
-da sve obaveze preuzete za otvarawe [kole budu okon~ane
do 1. septembra i da do tog dana sve bude na licu mesta.
Ko }e prekora~iti {kolski prag. U postupku za raspisivawe obaju konkursa, blagovremeno su utvr|eni konkursni uslovi,
tako da je procedura za izbor nastavnika i prijem u~enika mogla
biti otpo~eta.
Konkursni uslovi za administrativno i nastavno osobqe
bili su:
SPOMENICA PTT [KOLE
25
-za direktora, ekonomski, pravni ili prirodno-matemati~ki fakultet;

-za sekretara, sredwa {kola;
-za nastavnike op{teobrazovnih predmeta, odgovaraju}i fakultet;
-za telesno vaspitawe, DIF (Dràvni institut za fiskulturu) ili vi{a ili sredwa fiskulturna {kola;
-za telegrafsku manipulaciju, sredwa stru~na sprema;
-za nastavnike stru~nih predmeta, pravni ili ekonomski
fakultet, odnosno visoka ili vi{a stru~na sprema;
-za zakonodavstvo, pravni fakultet.
Konkursni uslovi za prijem u~enika bili su:
-prethodno zavr{en osmi razred osmogodi{we {kole;
-izvod iz mati~ne kwige ro|enih;
-lekarsko uverewe o zdravstvenom stawu;
-kratak ìvotopis, pisan rukom.
Bi}e da je konkurs za prijem u~enika objavqen u traènom
roku i da je zainteresovanih kandidata bilo, po{to je 19. avgusta
oformqena komisija za polagawe prijemnih ispita. U sastav te
komisije u{li su:
Vojislav Krmpoti}, predsednik;
Aleksandar Teofanovi}, stalni ~lan;
Mira Acin-Carevi}, iz [kole za vaspita~e, ispitiva~ za
srpski jezik;
Ranko Lep{anovi}, iz Gra|evinske {kole, ispitiva~ za
matematiku;
Du{an Zatezalo, iz Novog Sada, ispitiva~ za geografiju;
Neboj{a Du{i}, sekretar Komisije.
Svi ~lanovi komisije iz PTT saobra}aja imali su pravo na
honorar za rad u svom slobodnom vremenu (po 410 dinara za ~as),
dok je ispitiva~ima sa strane to pravo pripadalo prema vremenu
utro{enom za ukupan rad u ispitnoj komisiji (po 770 dinara po
~asu).
Prijemni ispit iz srpskog jezika i matematike u~enici su
polagali pismeno i usmeno, a iz geografije samo usmeno, uvek pred
tro~lanom komisijom ~iji je predsednik bio direktor [kole.
Uspeh na prijemnom ispitu je bodovan (ocena i bodovi imali su
istu brojnu vrednost), a u ukupan zbir tako ste~enih bodova uzet
je i kandidatov op{ti uspeh postignut u osmom razredu osnovne
{kole.
Na konkurs se prijavilo 110 kandidata, od kojih je u I razred
{kolske 1961/62. godine primqeno 70 u~enika.
26
Ilija Petrovi}
Stawe uo~i otvarawa. Nekoliko dana kasnije, 30. avgusta, direktor Momir Xaxi} podneo je Izve{taj o izvr{enim pripremama za po~etak rada PTT {kole u Novom Sadu; sude}i po kori{}enoj terminologiji i re~eni~kim konstrukcijama, stvarni autor tog Izve{taja bio je Voja Krmpoti}, budu}i direktor [kole. Po{to je saop{tio da su prijemni ispiti za upis u~enika u
prvi razred obavqeni, Xaxi} je potpisao i slede}e:
2. PTT {kola ne}e imati posebne odseke. Na prvoj godini bi}e dva
odeqewa, sa po 35 u~enika. Nastavni jezik }e biti srpsko-hrvatski.
3. Poimeni~ni spisak nastavnog osobqa, koji je planiran da bude
sastavqen od honorarnih nastavnika za prvu godinu, ovom prilikom jo{
nismo u mogu}nosti podneti. Naime, iako je konkurs blagovremeno objavqen, za pojedine predmete op{te naobrazbe nema prijavqenih kandidata pa }e se s toga to pitawe mo}i definitivno re{iti tek u roku 1-2
dana uz saradwu i pomo} sekretarijata za prosvetu NOO Novi Sad. Tada
}e ujedno nadle`na konkursna komisija osniva~a izvr{iti izbor i nastavnika za stru~ne predmete od stru~waka iz svoje sredine. Ina~e v.d. direktora je Krmpoti} Vojislav, pravnik, iz ptt struke, do sada na radnom
mestu inspektora u Zajednici PTT u N. Sadu. U ptt struci ima 21 godinu
slu`be, u prosvetnoj struci nije radio, ali je bio predava~ na osmomese~nim ptt te~ajevima i ~lan ispitne komisije za polagawe ptt stru~nih ispita.
4. Za rad u prvoj godini obezbe|ene su prostorije za dve u~ionice i
jedna zajedni~ka mawa prostorija za garedrobu u~enika. Nastava telesnog vaspitawa dok su vremenske prilike pogodne odvija}e se na slobodnom prostoru susedne tehni~ke {kole. (Bila su to igrali{ta Gra|evinske {kole, ~ijom se blizinom moè objasniti ~iwenica da su weni nastavnici fizi~kog vaspitawa: Branko Mrki}, Qubica Rajkova, Bogdan Sperwak, Vlada Kop~anski, uzimani za odgovaraju}u nastavu u PTT {koli IP). U me|uvremenu o~ekuje se dovr{ewe i predaja na upotrebu fiskulturne dvorane osnovne {kole Sowa Marinkovi} u Novom Sadu, u kojoj
dvorani }e se odvijati nastava telesnog vaspitawa za u~enike ove {kole. Osim toga, u~enicima }e stajati na raspolagawu posebna prostorija
sa instalisanim morz odnosno teleprinter ure|ajima radi sprovo|ewa
nastave telegrafske manipulacije na morzu i teleprinteru.
Za upravu {kole obezbe|ene su dve kancelarije - za direktora i posebna za sekretara, u kojoj }e se nalaziti i zbornica za nastavnike.
Za u~enike je predvi|eno sanitarno ~vori{te odvojeno za mu{ke i
za ènske, a posebno za nastavno osobqe.
5. [to se ti~e u~ila potrebnih za prvu godinu, ista }e se u potpunosti kupiti nova.
6. Tako|e je za obe u~ionice, kao i za kancelarije, kupqen nov name{taj.
7. Prakti~an rad i ve`be u~enika u prvoj godini prema nastavnom
planu i programu nije obiman, te }e se odvijati delimi~no u u~ioniciama, odnosno u prostoriji za morz i teleprinter manipulaciju, a u ma-
SPOMENICA PTT [KOLE
27
wem delu u prostorijama po{te Novi Sad 1 i u telegrafu i telefonskoj

centrali u Novom Sadu, koje se sve prostorije nalaze u zgradi u kojoj su
ina~e sme{tene i u~ionice.
8. Na radovima za kona~no re{ewe {kolske zgrade i u~ionica u istoj, pristupi}e se ve} na prole}e 1962 godine tj. kada se oslobode kancelarijske prostorije Zajednice ptt preduze}a i Preduze}a ptt saobra}aja, koji se idu}e godine sele u novu zgradu telekomunikacija u Novom Sadu. Nakon pomenutih preseqewa privrednih organizacija, dosada{wa
dvospratna zgrada u ul. Narodnih heroja 22, prvenstveno }e sluìti za
potrebe Ptt {kole u Novom Sadu.
9. Sredstva za osnovnu delatnost {kole su obezbe|ena do kraja ove
kalendarske godine u iznosu od 5,106.065 dinara. Ovim iznosom obuhva}ene su potrebe za li~ne rashode direktora, sekretara i sprema~ice, zatim honorari za celokupno nastavno osobqe, kao i rashodi materijalne
i funkcionalne prirode. Sredstva za idu}u 1962 g. kalendarsku godinu
naknadno }e se i posebno planirati i obezbediti.
10. Nastavni plan i program ptt {kole sastoji se iz predmeta op{te naobrazbe koji su identi~ni sa programom ovih predmeta u gimnazijama i stru~nih predmeta iz oblasti ptt eksploatacije i manipulacije. Program stru~nih predmeta sa~inili su stru~waci zaposleni u Zajednici ptt preduze}a, a prema iskustvu iz rada ranije dvogodi{we ptt
{kole i vi{ih ptt te~ajeva u Beogradu.
Nastavni plan i program bio je na rasmatrawu u Zajednici JPTT u
Beogradu, koja je uz jednu primedbu, dala svoje mi{qewe da po predloènom programu PTT {kola moè otpo~eti sa radom.
Nadaqe, nastavni plan i program bio je tako|e na uvidu kod Zavoda
za stru~no obrazovawe NRS u Beogradu, koji nas je svojim aktom br. 285
od 23 juna 1961 god. obavestio, da je saglasan za rad pomenute {kole.
Zavr{ne administrativne formalnosti. Iako je u pripremnoj fazi bilo re~eno da za otvarawe [kole sve mora biti spremno do 1. septembra 1961. godine, pokazalo se da je nedostajalo jo{
pone{to: i oprema za {kolu, i uxbenici, i nastavnici.
Stoga, 2. septembra zatraèno je od Zajednice poduze}a PTT
prometa Hrvatske da, ako je u mogu}nosti, za potrebe ove {kole
po{aqe uxbenike ili skripta pripremqena za vi{e PTT te~ajeve ili raniji PTT tehnikum.
Tri dana kasnije zatraèno je od Sektora PTT saobra}aja u
Zajednici PTT preduze}a Vojvodine da se u nekada{woj u~ionici PTT te~aja instali{e osam stolova sa po dva morzeova aparata i jedan aparat posebno, na katedri. [to se ti~e teleprintera,
bilo bi neophodno da se postave minimalno ~etiri aparata i osamnaest teleprinterskih tastatura.
Suo~ena sa kadrovskim problemima, Zajednica je zatraìla
od Preduze}a PTT saobra}aja iz Novog Sada da dozvoli Slavku
Beli}u, na~elniku PTT odeqewa, da preuzme nastavu iz pred-
28
Ilija Petrovi}
meta Unutra{wa po{tanska slu`ba (3 ~asa nedeqno), Miodragu [opalu, diplomiranom ekonomisti, referentu u Odseku za
plan, Ekonomiku i organizaciju PTT preduze}a (2 ~asa) i Qubici Ka}anskoj, PTT slu`benici u Osnovnoj TT jedinici, Teleprintersku manipulaciju (4 ~asa).
Nedequ dana kasnije, data je saglasnost Upravnog odbora za sve
traène osobe, sa preporukom direktora Preduze}a Koste Sabado{a da se u narednim godinama u tu svrhu prona|u i izdvoje stalni slu`benici, kako se ne bi iz privrede morali odvajati {to ko~i rad i ometa pravilno funkcionisawe u ovoj privrednoj grani.
[kola se upisuje u registar. Istovremeno sa prvim obrazovnim koracima, PTT {kola nastavila je proceduru u vezi sa svojim ozakowewem. Najpre, na osnovu ~lana 6. Pravilnika o registraciji ustanova sa samostalnim finansirawem, Narodnom odboru Op{tine Novi Sad dostavqena je 2. oktobra, pod brojem 43/61,
prijava za registraciju [kole. Iz prijave se vidi da je PTT {kola novoosnovana i da je po~ela sa radom 12. septembra 1961. godine, pod punim nazivom Po{tansko-telegrafsko-telefonska {kola Novi Sad. (Izve{taj broj 205 od 6. juna 1962. godine, upu}en
Zavodu za unapre|ewe op{teg i stru~nog obrazovawa Autonomne
Pokrajine Vojvodine (APV) u Novom Sadu, tvrdi da je redovna
nastava po~ela 11. septembra 1961. godine, sa malim zaka{wewem, po{to je trebalo sa~ekati da se obave neki adaptacioni radovi u prostorijama novootvorene {kole). Nadle`na komisija
Saveta za prosvetu Izvr{nog ve}a Vojvodine ispitala je sve uslove za po~etak rada [kole, ali odluku jo{ nije donela. Osniva~
[kole je Zajednica preduze}a PTT saobra}aja u Novom Sadu, a
odluku o osnivawu doneo je wen Upravni odbor na svojoj tre}oj
sednici odrànoj 27. marta 1961. godine. Nadle`ni dràvni organ
za ovu novoosnovanu instituciju jeste Sekretarijat za prosvetu
Narodnog odbora Op{tine Novi Sad.
Registraciona procedura nije mnogo trajala, po{to je Odeqewe za op{tu upravu Narodnog odbora Op{tine novosadske,
re{ewem broj 02-33861/1-61. od 19. oktobra 1961. godine, upisalo
PTT {kolu, sa ~etvorogodi{wim trajawem, u registar ustanova sa samostalnim finansirawem koji se vodi kod Narodnog odbora op{tine Novi Sad, Odeqewe za op{tu upravu na registarskom listu 81, strana 162, sveska 1, redni broj 1. Po{tan sko-telegrafsko-telefonska {kola Novi Sad. Kao delokrug ove
nove institucije slovi ~etvorogodi{wa stru~na sredwa {kola, a kao wen zadatak {kolovawe kadrova sa sredwom spremom
za potrebe ptt struke.
Nastavno i drugo osobqe

Nastavnici. U prvom trenutku, za honorarne predava~e iz op{tih predmeta uzeti su nastavnici iz nekih novosadskih sredwih {kola, kako sledi:
Mira Acin-Carevi}, profesor, za Srpski jezik;
Gorica Vujnovi}, profesor, za Francuski jezik;
Josip Horvati}, profesor, za Istoriju;
Du{an Zatezalo, nastavnik, za Geografiju;
Miroslava Timotijevi}, za geografiju;
Du{an Francuski, profesor, za Matematiku;
Bo{ko Tobxi}, profesor, za Fiziku;
Bogdan Sperwak, za Telesno vaspitawe.
Na jednom mestu pomiwe se i Qubica Rajkova; u nedostatku bilo kakvog podatka o wenom radu u PTT {koli, zapisujemo samo
da je ona devojkama iz oba odeqewa predavala Telesno vaspitawe.
Za predava~e stru~nih predmeta angaòvani su PTT slu`benici visoke i vi{e {kolske i stru~ne spreme (s izuzetkom za manipulaciju morzeom i teleprinterom), sa vi{egodi{wim predava~kim iskustvom na stru~nim te~ajevima i seminarima odràvanim prethodnih godina u okviru PTT. Na toj listi nalazila su
se slede}a lica:
Milan Rako~evi}, osam razreda gimnazije, vi{i PTT te~aj, slu`benik vi{e stru~ne spreme, zaposlen u Zajednici PTT
preduze}a, stru~ni saradnik za po{tanski saobra}aj, za Po{tansku slu`bu;
Slavko Beli}, osam razreda gimnazije, vi{i PTT te~aj,
slu`benik vi{e stru~ne spreme, zaposlen u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad, za Po{tansku slu`bu;
Mi{o Gengelacki, diplomirani ekonomista, zaposlen u
Zajednici PTT preduze}a, vi{i PTT te~aj, na~elnik Sektora za
plan i statistiku, za Platni promet i Ekonomiku i organizaciju
PTT saobra}aja;
Vojislav Krmpoti}, diplomirani pravnik, 22 godine radnog staà, ranije zaposlen u Zajednici PTT preduze}a u Novom
Sadu, za Telegrafsku slu`bu i Osnove dràvnog i dru{tvenog
ure|ewa;
Mirjana Trbojevi}, diplomirani pravnik, vi{i PTT te~aj,
zaposlena u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad, sekretar organa upravqawa, za Telefonsku slu`bu;
30
Ilija Petrovi}
Stevan Tomin, gimnazija, vi{i PTT te~aj i dve godine pravnog fakulteta, 28 godina radnog staà, zaposlen u Zajednici
PTT preduze}a, samostalni stru~ni saradnik za telefonski saobra}aj, za Telefonsku slu`bu;
\or|ije Vuki}evi}, diplomirani pravnik, vi{i PTT te~aj,
26 godina radnog staà, zaposlen u Zajednici PTT preduze}a, na~elnik Sektora za privredne poslove, za Privredno poslovawe u
PTT saobra}aju;
Miodrag [opalo, diplomirani ekonomista, zaposlen u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad, referent u Odseku za plan, za
Ekonomiku i organizaciju PTT saobra}aja;
Qubi{a Gli{i}, osam razreda gimnazije, vi{i PTT te~aj,
slu`benik vi{e stru~ne spreme, zaposlen u Zajednici PTT preduze}a, samostalni stru~ni saradnik za telegrafski saobra}aj,
za Morz manipulaciju;
Milica Vodalova, osnovna {kola i ~etiri razreda niè
gimnazije, 14 godina radnog staà, zaposlena u Osnovnoj TT jedinici, telegrafista, za Teleprintersku manipulaciju;
Qubica Ka}anska, zaposlena u Osnovnoj TT jedinici Novi
Sad, kontrolor Telegrafa, za Teleprintersku manipulaciju.
U svim slu~ajevima kad su za isti predmet angaòvana dva
nastavnika, svaki od wih radio je samo u jednom odeqewu, da bi se
{to mawe odsustvovalo sa redovnog radnog mesta u Po{ti, ali i
sa nasta ve u [koli.
Ustaquje se nastavni kadar. Na sednici Saveta [kole, odrànoj 11. juna 1962. godine, odlu~eno je da se raspi{e konkurs za
prijem tri nastavnika za op{teobrazovne predmete, po principu
dvopredmetnosti (srpskohrvatski i francuski jezik, matematika i fizika, istorija i geografija) i za jednog nastavnika za
stru~ne predmete. Za ovog posledweg traèno je da ima diplomu
pravnog ili ekonomskog fakulteta ili visoku stru~nu spremu, sa
najmawe pet godina staà u PTT, ili vi{u stru~nu spremu i najmawe deset godina staà u PTT. Kako to pi{e u izve{taju o radu
[kole tokom prve wene {kolske godine, sa~iwenom juna 1962,
na taj na~in }e se u~vrstiti i posti}i povezanost nastavnika sa
{kolom, {to nikada ne moè biti u slu~aju honorarnog rada.
Ono {to u konkursu nije nazna~eno, a bilo je dogovoreno sa
onda{wim pokrajinskim sekretarom za prosvetu Edom Qubibrati}em, jeste saglasnost da se profesorima op{teobrazovnih predmeta u PTT {koli moè dati plata za deset procenata ve}a od
one koju imaju profesori u dràvnoj prosveti.
SPOMENICA PTT [KOLE
31
Tokom leta taj konkurs je objavqen, a na sednici Upravnog

odbora od 27. avgusta, na~iwen je izbor:
Nade`da Vojnovi}, za srpskohrvatski i francuski jezik,
tada zaposlena u Osnovnoj {koli u Futogu; ona je tamo razre{ena du`nosti sa 1. septembrom 1962. godine i, mada weno ime nije
upisano u razre{nici, vidi se da je to u~iweno na osnovu re{ewa
Narodnog odbora op{tine, Odeqewa za prosvetu i kulturu broj
06-5537/1 od 13. februara 1962. godine. PTT {kola zamoqena je da
osnovnoj {koli refundira mese~nu platu za septembar, u ukupnom iznosu 40.718 dinara (pripravni~ka plata za profesora iznosila je 24.200 dinara, dok se razlika ticala doprinosa na neto
ispla}en iznos), vaqda zbog toga {to se smatralo da joj je mese~na plata ispla}ena unapred. Ipak, 13. septembra, uz izviwewe
zbog u~iwenog propusta, stiglo je novo pismo iz Futoga: plata
Nade`di Vojnovi} ispla}ena je unazad, tako da PTT {kola nema
prema futo{koj Osnovnoj {koli nikakvih obaveza;
@ivanko-@ivan-@ika Vukajlovi}, za matematiku i fiziku, bez zaposlewa.
Mesto nastavnika geografije i istorije nije popuweno, po{to niko od prijavqenih nije ispuwavao konkursni dvopredmetni uslov (istorija pod a/, a geografija pod b/, ili obrnuto).
Zbog toga, za narednu {kolsku godinu angaòvani su honorarni
predava~i za oba ova predmeta:
Jovanka Jovanovi}, za istoriju;
\ur|inka-\ur|ica Kosti}, za geografiju;
Za honorarnu nastavu Telesnog vaspitawa angaòvan je Branko Mrki}, iz Gra|evinske {kole.
Za stru~ne predmete (Po{tanska slu`ba i Platni promet)
konkurisali su Milan Rako~evi} i Vladimir Luckar`. Po{to
prvome Zajednica PTT nije dala saglasnost za prelazak u [kolu,
izabran je Vladimir Luckar`, sa svr{enom gimnazijom i dve godine pravnog fakulteta, 22 godine radnog staà, zaposlen u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad.
Po~etak druge {kolske godine protekao je u poku{ajima da
se, uz pomo} prosvetnih organa Narodnog odbora op{tine novosadske, do|e do nedostaju}ih nastavnika. Bilo je lak{e do}i do profesora istorije, tako da je 6. novembra 1962. godine na to mesto
primqena Jovanka Jovanovi}, u druk~ijoj kombinaciji no {to je
traèno konkursom: ona je preuzela deset ~asova istorije i {est
~asova francuskog jezika, vaqda zbog toga {to je Nada Vojnovi}
imala dovoqno ~asova srpskohrvatskog jezika. Po{to je Jovanka
Jovanovi} radila i u Zubotehni~koj {koli, sa svega ~etiri ~asa,
na predlog NOO Novi Sad ona je u PTT {kolu primqena za
32
Ilija Petrovi}
stalnog nastavnika (s obavezom da joj se plata ispla}uje tu, jer je

tu sadràn i wen ve}inski fond nastavnih sati). Nastavqeno
je tragawe za stalnim nastavnikom geografije.
Za stru~ne predmete i daqe su angaòvani radnici iz PTT:
-\or|ije-\oka Vuki}evi}, za Privrednu slu`bu (vaqda se
ovde mislilo na predmet Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe u po{tama);
-Mirjana Trbojevi} i Stevan Tomin, za Telefonski saobra}aj;
-Milica Vodalova, za Teleprintersku manipulaciju;
-Radivoj Todi}, osnovna {kola i ~etiri razreda niè gimnazije, slu`benik sa priznatom sredwom stru~nom spremom, osam
godina radnog staà, zaposlen u Osnovnoj TT jedinici, referent,
za Teleprintersku manipulaciju.
Na sednici nastavni~kog ve}a odrànoj 19. avgusta 1963. godine bilo je predloèno da se raspi{e konkurs za dva nova nastavnika stru~nih predmeta: jedan za predmete Telegrafski saobra}aj i Telefonski saobra}aj, a jedan za predmet Teleprin terska manipulacija; znalo se tada da bi oni imali po 24 ~asa nedeqno. Rasprava je okon~ana tako {to za onog prvog nije bilo kvalitetnog konkurenta, dok je konkurs za prijem drugog poni{ten: umesto da se primi nastavnik za Teleprintersku manipulaciju, zatraì}e se od Osnovne jedinice Telegraf i telefon da izdvoji jedno lice koje bi ovaj predmet predavalo do kraja naredne {kolske godine, pod uslovima vaè}im za honorarne predava~e. Ovakav stav obrazloèn je ~iwenicom da u to vreme u toj Osnovnoj jedinici nije bilo teleprinteriste sa sredwom {kolom, a nije bilo
dopu{teno da se na traèno radno mesto izabere lice bez najmawe
sredwe spreme.
Na po~etku {kolske 1963/64. godine, u vreme kad su radila
tri odeqewa prvog, dva drugog i jedno odeqewe tre}eg razreda,
nastavnici su imali slede}i anga`man:
-Srpskohrvatski jezik, Nada Vojnovi};
-Francuski jezik, Miroslava Kukin;
-Matematika i Fizika, @ika Vukajlovi};
-Geografija, Olga Ivkovi} i Miroslava Nikoli};
-Istorija, Jovanka Jovanovi};
-Po{tanska slu`ba i Platni promet, Vladimir Luckar`;
-Telegrafska slu`ba, Qubi{a Gli{i} u prvom, a Voja Krmpoti} u drugom i tre}em razredu;
-Telefonska slu`ba, Vera Krajnovi} u prvom, a Stevan Tomin u drugom i tre}em razredu;
-Privredna slu`ba, \oka Vuki}evi} u drugom, a Mi{o Gengelacki u tre}em razredu;
SPOMENICA PTT [KOLE
33
-Saobra}ajna slu`ba, Milan Rako~evi};

-Politi~ka ekonomija, Jovanka Jovanovi};
-Teleprinterska manipulacija, Radivoj Todi};
-Predvojni~ka obuka, Jovanka Jovanovi} za devojke, Jovan
Miju{kovi} za mladi}e;
-Telesno vaspitawe, Predrag Radojkovi}.
\ur|ica Kosti}, ranija nastavnica geografije, vratila se u
Ekonomsku {kolu, po{to je tamo dobila punu normu. Olga Ivkovi} imala je u PTT {koli svega petnaest ~asova, nedovoqno za
puno radno vreme, tako da je o wenom statusu i daqe trebalo brinuti u saradwi sa prosvetnim organima u op{tini.
Krajem aprila 1964. godine dogovoreno je sa Zavodom za prosvetu i kulturu u Novom Sadu da se u PTT {koli postavi nastavnik istorije, kao stalni, s tim da dopuwuje ~asove u nekoj drugoj
{koli, i pod uslovom da se ovoj {koli dodeli i nastavnik geografije koji bi tako|e mogao dopuwavati ~asove u nekoj drugoj
{koli. Ovakav dogovor mogao je biti postignut zahvaquju}i opredeqewu da se napuste dotada{wi dupli kriterijumi za izbor
nastavnika istorije i geografije, ili obrnuto, koji ima, na primer, diplomu nastavnika (ili profesora) istorije pod a/ i geografije pod b/, ili obrnuto.
Istovremeno, odlu~eno je da se raspi{e konkurs za profesora francuskog jezika, s tim da kandidat ima obezbe|en stan u Novom Sadu; kad je do toga do{lo, za profesora francuskog jezika izabrana je Miroslava Kukin.
Te {kolske godine, 1964/65, do{lo je do malih izmena u sastavu nastavni~kog kolektiva, tako da su se na spisku novih nastavnika na{li:
Vladimir Kop~anski, profesor, za Telesno vaspitawe, u
svim razredima;
Ilija Petrovi}, za Me|unarodnu po{tansku slu`bu, u ~etvrtom razredu.
Budu}i da je tada bio pove}an broj odeqewa, Veri Krajnovi}
dato je da u jednom odeqewu predaje i Telegrafski saobra}aj;
Na izbor stalnih nastavnika stru~nih predmeta ~ekalo se
ne{to duè, sve do po~etka {kolske 1965/66, zbog toga {to su ovi
predmeti najve}im delom ukqu~ivani u program u tre}em i ~etvrtom razredu.
Istina, 12. juna 1964. godine u~iwen je jedan poku{aj da se putem konkursa za dva nastavnika stru~nih predmeta popune personalne praznine; smatralo se da bi u novu {kolsku godinu trebalo u}i sa stalnim nastavnicima stru~nih predmeta, po{to bi
se zadràvawe honorarnog rada vode}ih stru~waka iz PTT, uz po-
34
Ilija Petrovi}
ve}an broj ~asova, negativno odrazilo i na nastavni proces u

[koli, i na obaveze angaòvanih radnika na wihovim radnim
mestima. Budu}im konkurentima postavqena su svega dva uslova:
visoka ili vi{a stru~na sprema i deset godina radnog iskustva u
PTT saobra}aju. Ko zna zbog ~ega, na konkurs se prijavila samo
izvesna Zora Gruji} iz Pan~eva, student druge godine Vi{e {kole za socijalne radnike; nije zabeleèno da li se radilo o PTT
radniku sa preko deset godina iskustva u PTT, ali sastavqa~u
ove kwige to ime nije bilo poznato ni tada, ni kasnije; on je, ina~e, imao obi~aj da kaè kako onaj ~ije ime iz PTT saobra}aja one
velike Jugoslavije nije poznavao, taj u tom PTT saobra}aju nije
predstavqao ba{ ni{ta. Delom i zbog toga {to je ona bila nepoznata i drugima, a delom i zbog toga {to je ona svoj dolazak u Novi Sad uslovqavala dobijawem stana, wena konkursna prijava odba~ena je na sednici odrànoj 3. septembra 1964. godine.
Istoga dana razmatran je i daqi status profesorice Miroslave Nikoli}, koja je do kraja prethodne {kolske godine bila
angaòvana kao honorarni nastavnik geografije. Budu}i da broj
~asova iz ovog predmeta nije dopu{tao zasnivawe radnog odnosa
sa punim radnim vremenom, direktor Voja Krmpoti} predloìo
je da se woj poveri i predmet Ekonomika SFRJ; ovaj predmet pojavio se te godine prvi put, u ~etvrtom razredu, i za wega nije bio
obezbe|en nastavnik. Krmpoti}eva logika bila je zasnovana na
~iwenici da se u okviru geografije izu~avaju i neke ekonomske
kategorije, tako da bi se ukqu~ivawe Mire Nikoli} u nastavu
tog novog predmeta moglo smatrati kvalifikovanom zamenom.
Direktorov predlog je prihva}en, te je Miroslava Nikoli} preuzeta od 1. septembra 1964. godine kao stalni honorarni nastavnik za narednu {kolsku godinu, sa li~nim dohotkom od 42.500
dinara.
Tokom 1964. godine unekoliko je mewan status nekih nastavnika op{teobrazovnih predmeta:
-Nada Vojnovi} poloìla je stru~ni ispit, te joj je li~ni
dohodak pove}an od 1. juna za 5.000 dinara, tako da je iznosio
37.500 dinara;
-Jovanka Jovanovi} i @ivan Vukajlovi} poloìli su svoje
stru~ne ispite sredinom jeseni (sa odli~nim, odnosno vrlo dobrim uspehom), tako da je i wima od 1. decembra plata pove}ana za
5.000 dinara (ali ne znamo na koliko);
Istoga dana, profesoricama Miroslavi Kukin i Miroslavi
Nikoli} pove}ana je plata za po 4.000 dinara, po{to su obe u me|uvremenu navr{ile deset godina radnog staà; u skladu sa Zakonom o javnim slu`benicima, one su sa tolikim staòm i visokom
SPOMENICA PTT [KOLE
35
{kolskom spremom svrstane u VIII platni razred, te su imale

pravo na pove}awe plate.
Krajem avgusta 1965. godine, na javnom konkursu izabrani su:
Milan Rako~evi}, za Po{tansku slu`bu i Po{tansku saobra}ajnu slu`bu (po{tanski transport);
Ilija Petrovi}, za Telegrafsku slu`bu i Telefonsku slu`bu (u prvom i drugom razredu), Ra~unsko i blagajni~ko poslovawe u PTT (drugi razred) i Me|unarodnu po{tansku slu`bu (~etvrti razred).
U vezi sa izborom ovog drugog, i po{to je Vojislav Krmpoti}
drào ~asove Telegrafske slu`be i Telefonske slu`be u tre}em
i ~etvrtom razredu, prestala je potreba za honorarnim radom
Vere Krajnovi} i Stevana Tomina.
Krajem novembra iste godine, jer drugog kadrovskog re{ewa u okviru Zajednice PTT Vojvodine nije bilo (ni po konkursu,
ni po slobodnoj ponudi), u [kolu je raspore|en Qubi{a Gli{i},
mimo svoje voqe, ne bi li od 1. decembra predavao Telegrafski saobra}aj; po{to se smatrao delegiranim samo za taj predmet, on je
najpre protivre~io odluci da prihvati i ~asove Telefonske slu`be u prvom i drugom razredu, ali se, posle duèg ube|ivawa, predomislio. Umesto ~asova ustupqenih Gli{i}u, Petrovi} je po~eo
da u jednom odeqewu tre}eg razreda predaje i Po{tansku slu`bu.
Naredne {kolske godine eliminisana je i honorarna nastava \or|ija Vuki}evi}a i Mi{e Gengelackog, a ~asove koje su oni
dràli (Privredno poslovawe u PTT, Ekonomika PTT preduze}a i Statistika u PTT) preuzeo je Ilija Petrovi}. U isto vreme,
Qubi{a Gli{i} nasledio je od Voje Krmpoti}a ~asove Telegrafske slu`be i Telefonske slu`be u tre}em razredu, da bi na
po~etku {kolske 1967/68. godine preuzeo nastavu tih predmeta i
u ~etvrtom razredu.
Godine 1967, po~ev od 6. februara, Nada Vojnovi} oti{la je
na porodiqsko odsustvo u trajawu ~etiri meseca. U me|uvremenu, zapo~et je postupak za nalaèwe zamene; prijavqene su dve
kandidatkiwe, obe iz Novog Sada: Ernestina Juri}, diplomirala 1966. godine, pripravnica, radila honorarno nekoliko meseci
u jednoj novosadskoj osnovnoj {koli; druga, Miruna Petrovi}, diplomirala 1963. godine, radila tri godine u sredwoj {koli u Nik{i}u. Na zame nu primqena je ova druga, kao pripravnica, budu}i
da u Crnoj Gori nije ni traèno da u roku dve godine poloì pripravni~ki ispit.
Uo~i po~etka nove {kolske godine, 24. avgusta 1968, sa~iwen
je pregled ukupnog broja nastavnih sati, po predmetima i razredima, za sve nastavnike, kako sledi:
36
Ilija Petrovi}
Milan Rako~evi}, 26 ~asova - Po{tanska slu`ba (III i IV),

Saobra}ajna geografija (III), Prakti~ne ve`be (III i IV);
Vladimir Luckar`, 24 ~asa - Po{tanska slu`ba (I i II);
Platni promet (II-IV); Prakti~ne ve`be (I-IV);
Ilija Petrovi}, 21 ~as - Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe
u PTT (II), Ekonomika PTT preduze}a (III), Statistika u PTT (IV),
Me|unarodna po{tanska slu`ba (IV);
Qubi{a Gli{i}, 24 ~asa - Telegrafska slu`ba (I-IV), Telefonska slu`ba (I-IV);
Radivoj Todi}, 24 ~asa - Teleprinterska manipulacija (I-IV);
@ivan Vukajlovi}, 24 ~asa - Matematika (I-IV), Fizika (I),
TT tehnika (II);
Nada Vojnovi}, 19 - Srpskohrvatski jezik (I-IV);
Miroslava Kukin, 17 ~asova - Francuski jezik (I-IV), Biblioteka;
Jovanka Jovanovi}, 19 ~asova - Istorija (I i II), Politi~ka
ekonomija (III), Dru{tveno ure|ewe (III), Predvojni~ka obuka,
devojke (IV);
Miroslava Nikoli}, 18 ~asova - Geografija (I i II), Ekonomika SFRJ (IV), Me|unarodna saobra}ajna geografija (IV);
Voja Krmpoti}, 4 ~asa - Pravo (IV);
Jovan Miju{kovi}, 4 ~asa - Predvojni~ka obuka, mu{ki (IV).
Stru~na sprema nastavnog osobqa. Bave}i se stru~nom i
{kolskom spremom nastavnog osobqa u svim sredwim {kolama
po Srbiji, Prosvetni savet SR Srbije, na sednici odrànoj 26.
februara 1968. godine, doneo je i Pravilnik o stru~noj spremi i
profilima nastavnog osobqa i stru~nih saradnika po{tansko-telegrafsko-telefonskih {kola (Slu`beni glasnik SR Srbije
broj 13/68).
Ovim Pravilnikom bilo je predvi|eno da nastavnici pojedinih stru~nih predmeta, kao i nastavnici prakti~ne nastave u
PTT {kolama, mogu biti lica koja su zavr{ila jednu od visokih
{kola i koja su poloìla stru~ni ispit u PTT struci: za Unutra{wi po{tanski saobra}aj, Me|unarodni po{tanski saobra}aj, Osnove TT saobra}aja, Telegrafski saobra}aj i Telefonski
saobra}aj - pravni fakultet, za Platni promet u PTT, Privredno poslovawe u PTT i Ra~unsko poslovawe u PTT - ekonomski
fakultet, a za Telegrafsko-telefonsku tehniku - elektrotehni~ki fakultet; samo se od nastavnika PTT geografije i transporta
nije traìo takav stru~ni ispit, budu}i da je taj predmet bio na-
SPOMENICA PTT [KOLE
37
mewen profesorima geografije. Od nastavnika Teleprin terske manipulacije zahtevano je da ima vi{u {kolu i poloèn ispit iz teleprinterske manipulacije.
[to se ti~e nastave op{teobrazovnih predmeta, ukqu~uju}i
ovde i nastavu iz Osnova dràvnog i dru{tvenog ure|ewa sa zakonodavstvom i Osnova politi~ke ekonomije i ekonomike SFRJ, za
wene izvo|a~e bio je potreban odgovaraju}i fakultet; za Matematiku i Fiziku dopu{tena je bila i visoka industrijsko-pedago{ka {kola, a za ovaj posledwi predmet i elektrotehni~ki fakultet. Za nastavnike Predvojni~ke obuke za omladince traèna je vojna akademija u rangu visoke {kole ili bilo koja visoka
{kola sa zavr{enom {kolom za rezervne oficire, dok je od nastavnika za om ladinke traèn medicinski fakultet ili vi{a
medicinska {kola i zavr{ena {kola za rezervne oficire.
Nastavnicima sa zavr{enom visokom {kolom, fakultetom,
odnosno akademijom umetnosti i nastavnicima prakti~ne nastave sa visokom ili vi{om stru~nom spremom, ~ija {kolska sprema nije odgovarala nekoj od navedenih u Pravilniku, bilo je dopu{teno da mogu izvoditi nastavu pojedinih nastavnih predmeta, ako su do stupawa na snagu ovog pravilnika poloìli stru~ni
ispit iz tog predmeta.
Ovaj Pravilnik stupio je na snagu 1. aprila 1968. godine; u
svemu je moglo biti zanimqivo i to {to je direktor PTT {kole
propustio da nastavnicima ukaè na ono {to se od wih traì i
na eventualne razlike izme|u pravnog i fakti~kog stawa.
Posle odluke o ukidawu [kole. Akt o ukidawu PTT {kole,
po~ev od 1. septembra 1969. godine, podrazumevao je i prestanak
radnog odnosa pojedinim nastavnicima, pre svega onima koji su
predavali op{teobrazovne predmete. Iako je bilo dogovoreno
da svi oni i daqe zadrè preostale ~asove, u jednom slu~aju to se
nije moglo ostvariti: Jovanka Jovanovi} ve} {kolske 1969/70. dobila je punu normu u Ekonomskoj {koli, zbog ~ega je morala odustati od ~asova Politi~ke ekonomije u III razredu; wih je honorarno preuzeo mr Bratislav-Bata Lomovi}, stalno zaposlen u Preduze}u PTT saobra}aja u Novom Sadu.
Dve posledwe {kolske godine. Posledweg dana juna 1970. godine na~iwena je podela preostalih predmeta za narednu {kolsku godinu, tako da su neki nastavnici preuzeli i predmete koje
ranije nisu predavali:
-Miroslava Kukin, Srpskohrvatski jezik;
-Vladimir Luckar`, Prakti~nu nastavu, u celosti;
38
Ilija Petrovi}
-Ilija Petrovi}, Po{tansku slu`bu u IV razredu;

-Radivoje Todi}, Telegrafsku slu`bu u svim razredima;
Uo~i po~etka posledwe {kolske godine, 26. avgusta 1971. godine, utvr|eno je koji }e nastavnici predavati posledwoj generaciji maturanata (u dva odeqewa) i koje predmete. Na toj listi
na{li su se:
-Miroslava Kukin, Srpskohrvatski jezik i Francuski jezik,
10 ~asova;
-@ika Vukajlovi}, Matematika, 4 ~asa;
-Miroslava Nikoli}, Ekonomika SFRJ, 4 ~asa;
-Voja Krmpoti}, Pravo, 4 ~asa;
-Qubi{a Gli{i}, Telefonska slu`ba, 4 ~asa;
-Rade Todi}, Telegrafska slu`ba i Teleprinterska manipulacija, 12 ~asova;
-Ilija Petrovi}, Me|unarodna po{tanska slu`ba, Unutra{wa po{tanska slu`ba, Statistika u PTT, 18 ~asova;
-Vladimir Luckar`, Platni promet, Prakti~na nastava, 12
~asova;
-Milan Rako~evi}, Po{tanska geografija i transport, 6 ~asova;
-Bogdan Sperwak, Gimnastika, 4 ~asa;
-Jovan Miju{kovi}, Odbrana i za{tita, 6 ~asova.
Administrativno osobqe. Na tre}oj sednici Upravnog odbora Zajednice PTT preduze}a, odrànoj 27. marta 1961. godine, usvojen je predlog Komisije za zasnivawe i raskidawe radnog odnosa pri ovoj Zajednici i odre|uje za direktora PTT {kole Krmpoti} Vojislava, sa platom na~elnika Sektora, a za sekre tara
{kole Petrovi} Mirjanu, sa dosada{wom platom.
Kako je jo{ dopisano u odluci o imenovawu, Vojislav Krmpoti} bio je po obrazovawu diplomirani pravnik, a radio je u inspekcijskoj slu`bi Zajednice PTT predu ze}a Vojvodine.
Za Mirjanu Petrovi}, kojoj su bili nameweni administracija i finansijska i materijalna slu`ba PTT {kole, u re{ewu o
preme{taju samo je re~eno da se bavila personalnim poslovima,
a mi dopisujemo jo{ nekoliko podataka o woj.
Mirjana Petrovi} ro|ena je 9. septembra 1926. godine u Novom Sadu. Wen otac Milivoje Ili~i}, brat od strica vladici ba~kom Nikanoru (Nedeqko Ili~i}, 1906-1986, na vladi~anskom tronu od 1955. godine), bio je berber, a majka Julijana doma}ica. [kolovala se u Novom Sadu, gde je svr{ila osnovnu {kolu i dva razreda gra|anske. Zaposlila se u
po{ti neposredno po svr{etku rata, da bi posle godinu dana bila upu}ena na niì PTT te~aj. Po{to je poloìla pripravni~ki ispit, raspore|ena je na rad u novosadski Telegraf, ali ne za dugo; kako je to onda
SPOMENICA PTT [KOLE
39
bilo uobi~ajeno, narednih godina seqakala se sa mesta na mesto, da bi u

trenutku dono{ewa odluke o preme{taju u PTT {kolu bila zate~ena u
personalnoj slu`bi novosadske Direkcije PTT.
Godine 1947, udala se za Miodraga-Mila Petrovi}a (Ni{, 1910 - Novi
Sad, 1950), tada {efa personalne slu`be u novosadskoj Direkciji PTT,
onoga koga smo pomiwali u vezi sa odràvawem posleratnih PTT te~ajeva u Novom Sadu; naredne godine rodio im se sin Miomir-Mikica, u vreme kad ovo pi{emo TT tehni~ar u novosadskom delu Telekoma.
Kad je [kola ukinuta, Mirjana se vratila u novosadsko Preduze}e
PTT saobra}aja i raspore|ena na rad u PTT odeqewe, na radno mesto referenta za telegrafski saobra}aj u Slu`bi TT saobra}aja. Nije do~ekala penziju; posle duè bolesti, umrla je 10. juna 1980. godine; sahrawena je na novosadskom Novom grobqu.
Istovremeno sa imenovawem ~elnih administrativaca, odlu~eno je da se oforme finansijska i materijalna slu`ba PTT {kole, sa posebnim ìro ra~unom.
Direktor i sekretar(ica) uvedeni su u du`nost u PTT {koli
tek 1. oktobra 1961. godine. (Direktor [kole ponovo je biran 22.
aprila 1968. godine, po{to ispuwava predvi|ene konkursne uslove, te da je pokazao zadovoqavaju}e rezultate u svom dosada{wem
radu u ovoj {koli; pada u o~i izraz zadovoqavaju}i, koji je, u
ocewiva~kom smislu, primewen na |ake, ozna~avao tek ne{to vi{e od ni~ega. Ne zna se da li mu je prethodni sedmogodi{wi mandat tekao u komadu, ili je u me|uvremenu ponovo bio biran).
Od 1. februara 1966. godine, na radno mesto finansijskog
slu`benika u [koli raspore|ena je Anita Verna~ka, slu`benica sredwe stru~ne spreme, sa zavr{enih osam razreda gimnazije i
poloènom velikom maturom (Novi Sad, 1947); ranije, ona je radila u kwigovodstvu Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja. (U me|uvremenu, mo`da i cele dve godine, te je poslove honorarno obavqala Milica Poàr, penzionerka PTT iz Novog Sada).
Pomo}no osobqe. Prvog oktobra 1961. godine uvedena je u
du`nost i jedna sprema~ica, ne znamo koja.
U [kolu, na radno mesto sprema~ice, 15. marta 1962. raspore|ena je Milica Jeremi}, ro|ena 12. juna 1927. godine u Novom
Selu, kod [apca, samouka, bez kvalifikacija; ugovor o radnom
odnosu sa~iwen je 19. februara. Ranije, od 10. oktobra 1961. godine, ona je bila zaposlena u Osnovnoj TT jedinici u Novom Sadu,
tako|e na radnom mestu ~ista~ice.
êtvrtog februara 1963. godine zasnovala je radni odnos na
probu Danica ôbanska, ro|ena 19. maja 1939. godine u Ja{i Tomi}u, nekvalifikovana radnica, sa kra}im radnim staòm u novosadskom trgovinskom preduze}u Jugopanonija.
40
Ilija Petrovi}
Ana Maksimovi}, o kojoj nema drugih podataka, po~ela je da

radi u [koli 16. septembra 1964, a razre{ena je du`nosti 31. januara 1972. godine; preme{tena je tada u Radnu zajednicu Zajedni~kih slu`bi Preduze}a PTT Novi Sad.
Godine 1964, 30. januara, posle preseqewa svih administrativnih slu`bi Preduze}a PTT saobra}aja Novi Sad i Zajednice
PTT preduze}a u novu zgradu, sistematizovano je u [koli radno
mesto portira; na to mesto primqen je Tihomir-Tika Pavlov, ro|en 27. septembra 1907. godine u I|o{u, kod Kikinde, koji je ve}
radio na poslovima obezbe|ewa u novosadskom Preduze}u PTT saobra}aja, na ulazu u staru zgradu, u kojoj su bile sme{tene {kolske prostorije; na radu u PTT {koli on se vodio od 1. januara iste godine, sa ukupnim mese~nim primawem od 17.800 dinara. (Pet
meseci kasnije, portirska plata iznosila je 19.500, a za sprema~icu 18.000 dinara).
Ovo radno mesto trajalo je tek {estu godinu kad je, po~etkom septembra 1969, [kola predloìla Zdruènom preduze}u
PTT saobra}aja Vojvodine (sledniku ranije Zajednice PTT preduze}a Vojvodine) da preuzme Tihomira Pavlova, portira, po{to se nastava odràva samo u jednoj smeni i nema potrebe za tim
radnim mestom; konstatovano je tom prilikom da je Pavlov 1. jula navr{io 25 godina radnog staà i da 27. decembra puni 62 godine ìvota. Po prilici, Zdruèno preduze}e nije moglo da ga
tada preuzme, tako da je [kola godinu dana kasnije ponovila svoju ponudu; ovoga puta nije bilo potrebno da se po{tanski (samo)upravqa~i zamajavaju jednim portirskim radnim mestom, jer
je 22. septembra 1970. godine Tika Pavlov podneo molbu da 31. decembra bude razre{en du`nosti, po{to 1. januara naredne godine ide u penziju; odabranog dana on }e imati 26 godina, pet meseci i osam dana radnog staà.
Finansirawe PTT {kole

Op{te postavke. Prema dogovoru postignutom u Zajednici
PTT preduze}a Vojvodine, finansijska sredstva za rad [kole
(za li~ne dohotke, honorare za nastavno osobqe i rashode materijalne i funkcionalne prirode) obezbe|iva}e PTT preduze}a u
sastavu te Zajednice na po~etku svake kalendarske godine. Istovremeno, utvr|eni su i procenti preko kojih su, verovatno po
broju zaposlenih radnika, a mo`da i preko ostvarenog ukupnog
prihoda, PTT organizacije upla}ivale svoj doprinos:
Novi Sad - 37,27
Zrewanin - 14,65
Pan~evo - 14,08
Sombor - 9,58
Sremska Mitrovica - 10,10
Subotica - 14,32.
Potrebna sredstva, utvr|ena finansijskim planom, [koli
}e odobravati Zajednica, ili preduze}a udruèna u Zajednicu, u
zavisnosti od toga koji }e se na~in smatrati prikladnijim.
Bio je to jedini izvor wenih prihoda, izuzimaju}i slu~aj kad
je [kola 6. marta 1964. godine zatraìla pomo} od op{tinskog
fonda za {kolstvo u Novom Sadu, ne bi li uspela da nabavi nekoliko teleprintera na list. [kola je, naime, za tu svrhu u plan unela 3,546.712 dinara, od ~ega je osniva~ uspeo da obezbedi svega
1,650.000 dinara. Odgovaraju}i na molbu, op{tinski Zavod za
{kolstvo odobrio joj je sumu od 1,568.000 dinara, tako da je plan
investicija bio ostvaren sumom od 3,434.229 dinara; razlika je
nastala zbog toga {to je Op{tina dala 50.000 dinara mawe od traène sume, a [kola je jo{ morala uplatiti i 2% na ime doprinosa za obnovu Skopqa, glavnog grada Ma}edonije, te{ko o{te}enog u stravi~nom zemqotresu od 26. jula 1963. godine. Mada nismo
nai{li na podatak kako je investicioni plan za tu godinu realizovan, verujemo da je [kola ba{ iz planiranih i dobijenih nov~anih sredstava uspela da nabavi potrebne teleprintere.
Administrativne prepreke finansijama. Po svoj prilici, ubrzo po formirawu nekih {kola za privredu, iskrsli su
administrativni problemi finansijske prirode (ili: finansijski problemi administrativne prirode). Zbog toga, 15. septembra 1962. godine, Savezni sekretarijat za finansije, pod brojem
12-18735/2 dao je jedno obja{wewe:
42
Ilija Petrovi}
[kole, {kolski centri i druge organizacije koje su do sada

osnovane sa zadatkom da se bave obrazovawem kadrova u privredi
i koje su do sada - po re{ewu Saveznog Dràvnog sekretarijata za
poslove finansija ili drugog nadle`nog organa - finansirane
iz sredstava doprinosa koji privredne organizacije pla}aju za
podmirewe redovnih rashoda komore, mogu se i daqe finansirati iz ovih sredstava, s tim da se to finansirawe vr{i iskqu~ivo u okviru iznosa predvi|enog u finansijskom planu komore
odnosno wene sekcije koji je odobrio svojim re{ewem ovaj Dràvni sekretarijat ili drugi nadle`ni organ.
Ovo odobrewe daje se izuzetno, i u napred izloènom smislu
postupi}e se do dono{ewa novog propisa o udruìvawu i poslovnoj saradwi koji je u pripremi i kojim }e se re{iti finansirawe pomenutih {kola, {kolskih centara i drugih ustanova koje se
bave stru~nim uzdizawem kadrova.
Napomiwe se da u istom smislu treba postupiti i kada se radi o finansirawu {kole, {kolskih centara i drugih organizacija za stru~no obrazovawe kadrova, prema kojima prava osniva~a vr{i Zajednica Jugoslovenskih èleznica i Zajednica Jugoslovenskih po{ta, telegrafa i telefona.
Po mi{qewu Zajednice JPTT, koja je, najverovatnije, posredovala za dobijawe ove saglasnosti, ako se ovo izuzetno odobrewe, odnosno izuzetne mogu}nosti koje data saglasnost pruà,
koristi pravilno i maksimalno, sigurno je da }e se finansirawe
{kola i {kolskih centara u okviru PTT sistema mo}i re{iti
na dosta povoqan na~in. U svom poduèm pismu zainteresovanim zajednicama PTT, me|u wima i onoj u Novom Sadu, bilo je napisano i slede}e:
Po{to se produàva va`nost ovog odobrewa i, cene}i mogu}nosti koje ono pruà, mi smatramo da bi doprinos od 1% za
stru~no obrazovawe kadrova trebalo da ostane preduze}ima PTT
saobra}aja, da bi iz wega mogla finansirati razne oblike stru~nog obrazovawa koje sama organizuje (kursevi za stru~no osposobqavawe, kursevi i seminari za stru~no uzdizawe, stipendirawe
i dr.), a finansirawe {kola i {kolskih centara trebalo bi iscelo uklopiti u finansijski plan Zajednice, odnosno, drugim
re~ima, rashode finansirawa {kola i {kolskih centara pokrivati iz sredstava doprinosa koji PTT preduze}a izdvajaju za podmirewe redovnih rashoda Zajednice. Pri tome, prilikom planirawa rashoda {kola i {kolskih centara, u duhu diskusije i zakqu~aka sa savetovawa po pitawima {kolstva, koje je odràno 11.
i 12. juna, smatramo da bi naro~ito trebalo povesti ra~una o slede}em:
SPOMENICA PTT [KOLE
43
1. Da se planiraju rashodi za participaciju {kolama u drugim republikama u koje }e zajednica uputiti na {kolovawe u~enike svojih preduze}a. Razume se, Zajednica treba prethodno u dogovoru sa preduze}ima da utvrdi broj u~enika po vrstama {kola
(vi{a PTT {kola, sredwe PTT {kole, {kole za telekomunikacije) i blagovremeno da stupi u kontakt sa svakom {kolom, da bi
se obezbedio prijem tog broja u~enika, sklopiti eventualno i
ugovor, i sli~no.
2. Da se planiraju sredstva za priru~nike i uxbenike koji }e
se izdati od strane Zajednice, ili koji }e se otkupiti od drugih
zajednica.
3. Da se planiraju i sredstva za odràvawe kurseva i seminara u okviru Zajednice ili {kolskog centra, a posebno i sredstva
za seminare i druge oblike pomo}i vanrednim u~enicima i studentima.
Makar koliko sve to zvu~alo u~eno i stru~no, ubrzo }e se
pokazati da sve bilo je zabluda: osniva~i PTT {kole u Novom Sadu - tek {to su je osnovali - prihvatili su weno finansirawe
kao prevelik teret, a sama [kola po~ela je da se tretira kao balast, odnosno nepotreban i suvi{an teret, ili stvar koju u pogodnom trenutku treba odbaciti.
Sredstva dru{tvenog standarda. Prvi put se o fondu zaje dni~ke potro{we u [koli govori 29. aprila 1963. godine, u trenutku kad se iz investicionih sredstava izdvaja po~etni iznos od
1,500.000 dinara; istog dana donosi se na~elna odluka da se kupi
jedan jednosoban stan u vrednosti 2,900.000 dinara. Drugi put, posle nepunih {est nedeqa, 7. juna, iz u{teda po predra~unu za 1962.
godinu odlu~eno je da se u fond zajedni~ke potro{we usmeri
1,500.000 dinara, u fond za investicije 1,883.593, a u fond za redovnu delatnost [kole 4,358.951 dinar; ovoga puta ne pomiwe se
u koje bi svrhe bila kori{}ena sredstva zajedni~ke potro{ we,
ali se podrazumevalo da }e se ona odnositi na kupovinu onog malopre pomenutog stana.
Ako se, naime, pri zapo{qavawu profesora francuskog jezika traìlo re{eno stambeno pitawe kao najva`niji konkursni uslov, sve ra~unice vezane za fond zajedni~ke potro{we i
kupovinu jednog stana bile su usmerene na profesora matematike, kao mawkavi kadar; briga o tom kadru bila je zaista primerna, utoliko pre {to je on upravo bio zaplovio u bra~ne vode;
wegov slu~aj potpuno se uklapao u logiku \oke Vuki}evi}a, rukovodioca privrednih poslova u Zajednici PTT preduze}a i honorarnog nastavnika u [koli: Problem se ne moè re{avati dok
44
Ilija Petrovi}
se ne na~ini; profesor je bio oèwen, tako da je problem bio

otvoren; novaca u stambenom fondu bilo je, te je i stan mogao
biti kupqen. (Dobra voqa prema ovom profesoru iskazana je i
krajem iste {kolske godine, 18. juna, kad je Nastavni~kom ve}u
predo~eno slede}e: profesor je bio stipendista Narodnog odbora op{tine Pan~evo i, po{to se zaposlio izvan stipenditorovog podru~ja, bio je duàn da vrati 180.000 dinara primqenih na
ime stipendije i da plati sudske tro{kove; kako je Vukajlovi}
pla}ao 25.000 dinara za kiriju name{tene sobe, a vra}ao je stipenditoru i iznos od 10.000 dinara mese~no, [kola je, opet na Vuki}evi}ev predlog, prihvatila da pan~eva~koj op{tini vrati ceo
duguju}i isnos, a da se imenovanom, na osnovu sudske zabrane, obustavqa 5000 dinara mese~no, sve dok mu èna ne diplomira na Tehnolo{kom fakultetu i zaposli; tek posle toga po~elo bi da mu se
odbija po 10.000 dinara mese~no).
O sredstvima iz fonda zajedni~ke potro{we ozbiqno se govorilo i 27. avgusta 1968. godine, u trenutku kad je Radivoju Todi}u trebalo pomo}i da kod Gra|evinskog preduze}a Neimar iz
Novog Sada kupi jednosoban stan u vrednosti od 69.800 dinara
(onda zvanih novi). Todi} je, naime, bio duàn da uplati 50% od
vrednosti stana, a da za ostatak koristi kredit kod Novosadske
banke. [kola je tada odobrila Todi}u kredit od 25.860 dinara, po
slede}oj konstrukciji:
a. 13.700 dinara iz sredstava stambenog fonda formiranog u
[koli po zavr{nom ra~unu za 1967. godinu;
b. 6.160 dinara upla}enih u stambeni fond tokom prvog polugo|a 1968. godine, po stopi od 3% na bruto li~ne dohotke;
v. iznos od oko 6.000 dinara koji }e se prikupiti u stambenom
fondu [kole tokom drugog polugo|a 1968. godine, primenom stope od 3% na bruto li~ne dohotke.
[kola se obavezala da na ra~un Novosadske banke odmah uplati 21.860 dinara, a da ostatak od 4.000 dinara upla}uje u mese~nim ratama za prethodni mesec, s tim da posledwa rata bude upla}ena 10. januara 1969. godine. Ostatak od 9.040 dinara uplati}e
Todi} kao svoje u~e{}e: odmah 5.000, a ostatak od 4.040 dinara do
10. januara 1969. godine.
Radivoj Todi} obavezao se da iznos kredita od 25.860 dinara
vrati [koli u roku 25 godina sa kamatom od 2% godi{we.
Prvi otpori. Po prilici, PTT preduze}a po~ela su da tokom
1966. godine postavqaju pitawa na koji bi se na~in moglo nastaviti sa finansirawem PTT {kole, a da se fondovi u preduze}u
malo rasterete. âk, moè biti da je upravi [kole, odnosno di-
SPOMENICA PTT [KOLE
45
rektoru, ve} skrenuta pa`wa na mogu}nost da [kola u skorom vremenu bude ukinuta. Poku{avaju}i da tako ne{to izbegne, [kola
je bila prinu|ena da se 30. avgusta 1966. godine pismom obrati
Sekretarijatu za kadrove Republi~ke privredne komore; ne zna
se za{to ba{ wemu, ali se verovatno ra~unalo da bi intervencija sa te strane mogla otkriti ko bi znao pravi odgovor na postavqeno pitawe.
Pismo je glasilo:
Po{tansko-telegrafsko-telefonska {kola u Novom Sadu
je sredwa stru~na {kola u ~etvorogodi{wem trajawu sa redovnim u~enicima iz redova omladine koji su zavr{ili osnovnu
{kolu. Svr{eni u~enici imaju op{te priznati stepen sredweg
stru~nog i op{teg obrazovawa (kao i svaka druga sredwa {kola,
na primer ekonomska ili tehni~ka). [kolu su osnovala 1961. god.
{est PTT preduze}a sa podru~ja APV radi re{avawa svojih potreba za sredwe stru~nim kadrovima koji su u PTT struci najbrojnije zastupqeni, a ~ija je kvalifikaciona struktura u proseku neodgovaraju}a... Od osnivawa do danas celokupno finansirawe {kole vr{ila su navedena {est preduze}a, a finansijska
sredstva odobravao je najvi{i organ upravqawa Zdruènog ptt
preduze}a (ranije Zajednice). U cenu obrazovawa po jednom u~eniku obuhva}eni su svi rashodi li~ni i materijalni ove {kole,
onako kako su realizovani... Otvarawem i odràvawem redovne
sredwe {kole od strane radne organizacije, a po zavr{etku {kolovawa preuzimawem u radni odnos svih svr{enih u~enika PTT
{kole, jasno je da ove radne organizacije samim tim vr{e ne samo
delatnost koja je u uèm smislu wihova kadrovska potreba, nego
ujedno sprovode i razre{avaju jednu dru{tvenu funkciju, jer
otvaraju mogu}nost daqeg {kolovawa izvesnog broja pristiglih
osnovaca, a kasnije im obezbe|uje zaposlewe. O~ito je da takav
tretman, a naro~ito zapo{qavawe, ne garantuju mnoge sredwe
{kole koje su osnovane i koje postoje po teritorijalnom principu. Otuda je ispravno da ove organizacije u~estvuju, tj. dobiju
sredstva koja privredna organizacija po sili zakona formira, a
ne da im sredstva budu upla}ena u zajednicu obrazovawa za odre|eno podru~je.
Ne znamo da li je Sekretarijat za kadrove odgovorio na ovo
pismo; ako jeste, nije nam poznato {ta je u wemu pisalo; ako nije,
znak je da se ni u Privrednoj komori nije znalo zbog ~ega dràva
nije zainteresovana za finansirawe malobrojnih {kola koje su
obavqale funkciju istovetnu onoj u {kolama na dràvnim jaslama, s malom razlikom {to su one izvan jasala svoje svr{ene
|ake zapo{qavale bez nekih posebnih te{ko}a.
Upravqawe PTT {kolom

Savet [kole. Samom ~iwenicom da je PTT {kola osnovana
i po~ela sa radom, podrazumevala se i nu`nost da se izabere Savet {kole, kao obavezan samoupravni organ. O toj stvari pisao
je direktor [kole svim institucijama koje su imali pravo da svoje predstavnike po{aqu u Savet:
Na osnovu ~lana 135 Op{teg zakona o {kolstvu (Slu`beni
list FNRJ broj 28/58) i nakon potrebnih konsultacija sa nadle`nim organima uprave Narodnog odbora op{tine Novi Sad, utvr|en je sastav {kolskog odbora koji treba biti oformqen izabran za novootvorenu PTT {ko lu u Novom Sadu. Pri ovome su
istovre meno sagledane i specifi~nosti ove sredwe ptt stru~ne
{kole, a i osobenosti obzirom da je ova {kola osnovana u potpunosti u duhu rezolucije Savezne skup{tine iz 1960 i novog zakona o finansirawu {kolstva.
Re~ene konsultacije pokazale su da ~lanove Saveta, po predstavni~kom sistemu, treba da delegiraju slede}e institucije:
-Zajednica PTT preduze}a, kao osniva~, 2;
-zainteresovana PTT preduze}a, 1;
-Pokrajinski odbor Sindikata, 1;
-Zbor bira~a stambene zajednice kojoj pripada [kola, 1;
-Nastavni~ko ve}e, 2;
-u~eni~ka zajednica, 1.
U Savet ulazi i direktor [kole, po poloàju.
Po tim merilima, u Savet su u{li (sa godinama ìvota, u
zagradi):
-Po odluci Upravnog odbora Zajednice od 17. novembra, Budimir Jovanovi} (46), glavni inspektor, i Aleksandar Teofanovi} (51), na~elnik Op{teg odeqewa;
-Po odluci Preduze}a PTT saobra}aja Novi Sad od 25. septembra, Rajko Subi} (50), {ef TT odseka u Odeqewu PTT eksploatacije;
-Po odluci Pokrajinskog odbora Sindikata radnika saobra}aja i veza u Novom Sadu, inèwer Nikola Perwak (36), potpredsednik tog Odbora, ina~e stalno zaposlen u Zajednici PTT preduze}a Vojvodine;
-\or|ije Vuki}evi} (51), honorarni stru~ni nastavnik, i Josip Horvati} (26), honorarni profesor istorije, kao predstavnici Nastavni~kog ve}a;
-Nikola Gagi} (37), slu`benik, predstavnik Zbora bira~a;
-Ratko Rakovi} (17), u~enik;
-Vojislav Krmpoti} (39), direktor.
SPOMENICA PTT [KOLE
47
(Od septembra 1962. godine u Savet [kole izabrani su Nade`da Vojnovi}, umesto Josipa Horvati}a, koji je prestao da radi u
PTT {koli, i Milivoj Joki}, umesto Ratka Rakovi}a, koji je
ponavqao razred).
Radni~ko samoupravqawe u [koli. Na tri dana uo~i Nove
1965. godine pri~a se o izboru organa radni~kog samoupravqawa u [koli. U~iweno je to u skladu sa saveznim i republi~kim
propisima, koji su i naloìli takav izbor. Po{to [kola ima
svega 13 zaposlenih, ne}e se obaviti izbori, ve} }e se ceo radni
sastav tretirati kao Savet u uèm sastavu. (Ovaj izraz kasnije se nije ni koristio, ve} je zamewen onim {to je stvarno i predstavqao: Radna zajednica). Moglo se toga dana samo dogovoriti
da }e se organi upravqawa konstituisati 20. januara 1965. godine, te da }e toga dana biti izabran i Upravni odbor. Kao neposredni odraz najavqenih prilika, prestao je da postoji ranije izabrani Savet [kole, {to je Budimiru Jovanovi}u, wegovom predsedniku, bila prilika da zahvali svim dotada{wim ~lanovima
Saveta na pokazanoj aktivnosti, a kolektivu [kole na saradwi.
Kako je bilo i dogovoreno, 20. januara 1965. godine ozvani~en
je i onaj Savet PTT {kole u uèm sastavu, tako {to je wegovu
prvu sednicu otvorio raniji predsednik [kolskog saveta Budimir Jovanovi}. Za predsednika novog Saveta u uèm sastavu
izabran je @ivan Vukajlovi}. Odmah zatim izabran je Upravni
odbor, u ~iji su sastav u{li Vladimir Luckar`, Mirjana Petrovi}, Jovanka Jovanovi} i Miroslava Kukin; u Odboru imao je svoje
mesto, po funkciji, kao direktor [kole, i Vojislav Krmpoti}.
Za zamenike ~lanova izabrane su Nade`da Vojnovi} i Miroslava
Nikoli}.
Kao {to je to bio red, istog dana sastao se i Upravni odbor;
on je najpre za svog predsednika izabrao Vladimira Luckarà, a
zatim su raspodeqene uloge u tom novom samoupravqa~kom poduhvatu:
-Voja Krmpoti}, zaduèn je da sa Ekonomskim i Saobra}ajnim fakultetom izvidi postoji li mogu}nost da se svr{eni u~enici PTT {kole upisuju tamo bez ikakvih administrativnih ili
nekih drugih obrazobnih smetwi;
-@ika Vukajlovi}, treba da sa~ini predlog za stvarawe fizi~kog kabineta;
-Miroslava Kukin, stara}e se o radu organizacije Crvenog
krsta;
-Miroslava Nikoli}, rukovodi}e {kolskom bibliotekom i
planinarskom sekcijom;
48
Ilija Petrovi}
-Vladimir Luckar`, zamewuje direktora, organizuje o~iglednu nastavu i stara se o deùrstvima u [koli;
-Jovanka Jovanovi}, vodi {kolsku hroniku;
-Ilija Petrovi}, odràva vezu sa omladinskom organizacijom i koordini{e slobodne |a~ke aktivnosti;
-Nade`da Vojnovi}, vodi dramsku sekciju i organizuje posete pozori{tu;
-Milan Rako~evi}, vodi stru~nu biblioteku i prati odvijawe ferijalne prakse.
Samoupravqawe je podrazumevalo i brigu o izradi raznih
pravilnika za potrebe [kole. Tako, na primer, 9. marta 1966. godine oformqene su Komisija za izradu pravilnika o li~nim dohocima (predsednik Milan Rako~evi}, a ~lanovi V. Krmpoti},
@. Vukajlovi} i I. Petrovi}) i Komisija za izradu Pravilnika
o radnim odnosima (predsednik V. Krmpoti}, a ~lanovi Vl. Luckar` i I. Petrovi}).
Godinu dana kasnije, 11. aprila 1967, do{lo je do smene na ~elu Radne zajednice; za predsednika izabran je Milan Rako~evi}.
Samoupravqa~i konferi{u. Krajem 1968. godine odràna
je u Zagrebu Konferencija samoupravqa~a PTT, na koju je trebalo i [kola da delegira jednog svog predstavnika. Kad se 6. novembra pristupilo izboru, Milan Rako~evi} predloìo je Voju Krmpoti}a, ali je reagovao Qubi{a Gli{i} primedbom da na tom
skupu ne treba da se okupqaju direktori, nego radnici; wegov predlog da tamo otputuje Ilija Petrovi} prihva}en je.
Konferencija je odràna kako je i zami{qeno, a Petrovi}
je svoj teorijski doprinos radni~kom samoupravqawu dao jednim kra}im razmi{qawem o {kolovawu kadrova u PTT sistemu;
taj tekst, objavqen u zborniku sa Konferencije, glasi, u celosti:
Na samom po~etku nagla{avam da moja diskusija, ovde, nije uslovqena ~iwenicom {to radim u PTT {koli u Novom Sadu, u instituciji
koja je, kao i ostale woj sli~ne, u skladu sa zakqu~cima osme sednice
skup{tinskog Odbora za pitawa stru~nog obrazovawa PTT radnika od
16. januara 1968. godine, osu|ena na tiho umirawe. Moje su re~i plod uop{tenih razmi{qawa o PTT struci, kojoj ja ve} vi{e od deset godina
stvarno pripadam, bez obzira na svoj sada{wi status u woj.
Toliko kao uvod.
Smatram da je komisija za pripremu ove konferencije shvatila svoj
zadatak ozbiqno, o ~emu ubedqivo govori visoka stru~nost obra|iva~a
svih tema sadrànih u materijalu.
Smatram tako|e da je osnovni i najozbiqniji nedostatak prezentovanog materijala u tome {to je, svesno ili nesvesno, zaobi|en problem kadrova.
SPOMENICA PTT [KOLE
49
Napomene o mogu}nostima zapo{qavawa do 1975. godine oko 30.000

prete`no kvalifikovanih lica, pre svega inèwera, tehni~ara i mehani~ara, o nepovoqnoj kvalifikacionoj strukturi PTT kadrova i o potrebi wenog poboq{awa, vaè samo kao uzgredne.
O kadrovskoj problematici u PTT hteo sam da govorim.
Poodavno je zapaèno da kvalifikaciona struktura PTT kadrova
ne zadovoqava. Radnici u manipulaciji, oni koji pokrivaju radna mesta
sredwe stru~ne spreme, u znatnom broju nisu ispuwavali osnovni zahtev
- stru~nost. I to je, pored ostalog, bio razlog {to se pre sedam-osam godina pristupilo otvarawu sredwih PTT {kola. Pristupilo se, zapravo, samostalnom {kolovawu novih stru~nih kadrova, svojih kadrova, jer
je u ono vreme veliko osipawe kadrova sa sredwom {kolskom spremom
bilo osnovno obele`je personalnih kretawa u PTT struci.
Sredwe {kole su, rade}i pod neujedna~enim uslovima, dale ovih godina ne mali doprinos otklawawu nedostataka u kadrovskoj strukturi
zaposlenih.
U me|uvremenu, sve su se slu`be, pa i PTT, na{le u stawu personalnog mirovawa. Prividno, prestala je potreba za novim kadrovima, {kolovanim pre svega. Odmah se to odraàva i na odnose prema {kolama.
[kole postaju suvi{ne.
Prihvatimo kao ispravna shvatawa da su {kole preskupe i da se
pripravnici sa sredwom {kolskom spremom mogu regrutovati i iz ekonomskih {kola i gimnazija. Pogledajmo, i danas u manipulaciji imamo
lica sa zavr{enim takvim {kolama. Od wih se traì da poloè odgovaraju}i ispit. Kao ~lan ispitne komisije, ve} dve godine uporno se uveravam u jedno zadivquju}e nepoznavawe poslova iz PTT manupulacije,
poslova koje oni svakodnevno obavqaju. Razlog je vrlo jednostavan: ovi
mladi qudi primqeni su kao jedno nu`no zlo, kao slu~ajni i uzgredni
poslenici, kao potencijalna opasnost za zate~ene stare kadrove, ne
ba{ uvek spremne da im pomognu u stru~nom pogledu. Niko od wih nije
na{ao za potrebno da im pomogne u pripremama za polagawe ispita. Nije neva`na ni pretpostavka da mnogi od starijih slu`benika (re~ starijih treba primiti kao vrlo relativnu) objektivno i nisu u stawu da
takvu pomo} pruè. Stoga, mladi pripravnici ostavqeni su da se sami
domi{qaju {ta, kako i odakle da u~e. Rezultati su razumqivi.
Dodajem jo{ da se na ispitima posle tre}eg poku{aja, uglavnom,
pro|e, jer }e {efovi ispitnih komisija insistirati da se i nikakvo
znawe na stru~nim ispitima proglasi dovoqnim. Kaù, boqe je ostaviti u slu`bi i takve no odbaciti ih, a umesto wih opet primiti one sa
osnovnom {kolom.
U sli~noj situaciji, ostavqeni sami sebi, nalaze se, dobrim delom,
i svr{eni u~enici PTT {kole. Ne mogu da se setim nijednog razloga koji bi, kao vredan, opravdao stav starijih slu`benika prema wima.
Komisija za stru~no uzdizawe kadrova predlaè, kako rekosmo,
primawe pripravnika iz ekonomskih {kola i gimnazija; {teta je {to
komisija nije rekla da li je to samo preduslov za prijem ili se od toga
o~ekuje i neki vi{i kvalitet.
Mislim da }e situacija biti istovetna sada{woj, ako se budu}im
pripravnicima sa gimnazijom ili ekonomskom {kolom ne omogu}i da
50
Ilija Petrovi}
saznaju jo{ pone{to o po{ti. Ho}u da kaèm da se ne}e ni{ta uraditi

ako se ne uvede neki organizovani oblik dopunskog stru~nog obrazovawa. Podse}am na ranija vremena kada su postojali vi{i PTT te~ajevi.
Sporno moè biti samo to da li }e ovakvi te~ajevi biti jeftiniji od
{kolovawa u redovnoj PTT {koli. (Desetomese~ni te~aj za samo tridesetak polaznika stajao bi najmawe toliko miliona za wihove li~ne dohotke. Dodajmo jo{ honorare za predava~e i ostale tro{kove, i razlika
ne}e biti velika. Razlika }e biti uo~qiva jedino u broju polaznika, po{to u redovnoj {koli, godi{we, barem dvostruko vi{e polaznika zavr{i {kolovawe).
Moè se, naravno, pro}i i bez te~ajeva, ali }emo onda pre}utno
prihvatiti nedou~enost, {arlatanstvo i diletantizam u po{ti. Konzervira}emo po{tu i, istovremeno, shvatawe o woj koje se grubo izraàva re~ima zadwa po{ta.
Trebalo bi da inspekcijske slu`be, slu`be interne kontrole ili
instruktori, kako se ve} gde zovu, pro{ire krug svojih interesovawa i
na stru~no uzdizawe radnika. Ako to nije mogu}e uraditi u sada{wim
uslovima s obzirom na (malo)brojnost tih slu`bi, moralo bi se pristupiti wihovom pro{irivawu. Treba teìti tome da inspektor ne bude
samo registrator uo~enih nepravilnosti, nego da na licu mesta, po
slu`benoj du`nosti, bude u~iteq, vaspita~.
Jasno, i takav poduhvat zahteva odre|ena sredstva, ili, ako ho}ete,
investicije.
Bilo bi korisno kada bismo nau~ili da ~oveku, radniku, treba pokloniti barem toliko pa`we da se on ne ose}a izgubqenim u {umi magistralnih objekata, koaksijalnih kablova, lokalnih investicija i drugih tehni~kih i ekonomskih kategorija.
Uveren sam da postoje}a shvatawa o odnosima u PTT saobra}aju direktno {tete po{tanskoj slu`bi. Ona se zanemaruje, a povremenim potezima izri~ito nestru~no obojenim, gura se u pozadinu. Kao potvrda za
to mogu posluìti personalne promene u nekim PTT jedinicama posle
uvo|ewa automatskog telefonskog saobra}aja: najlo{ije telefonistkiwe preme{tene su u {altersku slu`bu. A da bi bilo jo{ lep{e, one su
do{le na najoptere}enija radna mesta. Tako u direktnom kontaktu sa na{im korisnicima demonstriramo svoje neiìvqenosti.
Gre{imo {to ~oveka podre|ujemo svemu. Obrnuto treba da bude.
Direktna posledica neperspektivne kadrovske politike u PTT
saobra}aju jeste i zapu{tawe teorije PTT slu`bi. Bojim se da }e poku{aji [kolskog centra PTT u Zagrebu i {kol u Beogradu i Novom Sadu
da bar malo obogate teoriju PTT saobra}aja ostati usamqeni i, iznad
svega, neshva}eni.
Savet {kole i daqe postoji. Januar 1965. godine ostao je u

dokumentaciji o radu PTT {kole zabeleèn kao vreme u kome je
prestao da deluje Savet {kole. Ali, 20. februara 1970. godine
odjednom nailazimo na podatak da je toga dana konstituisan organ ba{ takvog naziva, u kome su se na{li:
SPOMENICA PTT [KOLE
51
-\urica Stelki} i Budimir Jovanovi}, kao predstavnici

Osniva~a;
-Stjepan Petras, iz PTT preduze}a Sremska Mitrovica;
-Todor Pla~kov, kao predstavnik novosadske Op{tine, ina~e otac jedne u~enice PTT {kole;
-Krsto Babi} i Vlado Lanc, kao predstavnici roditeqa ~ija
deca poha|aju PTT {kolu;
-Branka Kalezi}, Zorica Milo{evi} i Ruìca Ratkov, kao
predstavnici u~enika.
Radnu zajednicu PTT {kole zastupala je Mira Petrovi}, koja je izabrana za predsednika Saveta; ne znamo da li je (a verujemo
da jeste) u Savet u{ao i Vojislav Krmpoti}, direktor [kole, po
funkciji.
Ovaj zapis zanimqiv je i stoga {to je u wemu nagla{eno da je
Branka Kalezi} bila ~lan Saveta i 1969. godine, {to zna~i da je
taj organ funkcionisao i ranije, mada ne znamo od kada, u kom sastavu i sa kojim nadle`nostima.
IVa
1966/67
Jedanaest {kolskih godina

Primqena je prva generacija. Bez obzira na rezultate prijemnih ispita i na prvobitni izve{taj da je prijemni ispit za
upis u prvi razred {kolske 1961/62. godine poloìlo 70 kandidata, iz pisma upu}enog Sreskom zavodu za socijalno osigurawe, 6.
oktobra iste godine, vidi se da je u prvi razred upisano 72 u~enika; jedan od dvojice prekobrojnih bio je Dragan Topi}, za koga
nije re~eno da li je polagao prijemni ispit.
S obzirom na oslabqen izbor u drugom prijemnom roku
(kako to re~e Kawo{ Macedonovi}, boqi i vi{i po|o{e boqijema i vi{ijema, a ja jedva i vas dopadoh), PTT {koli dopali su
kandidati slabijih kvaliteta: tri odli~na, 28 vrlo dobrih, 37
dobrih i dva sa dovoqnim uspehom. Mimo toga kvalitetnog merila, dodajemo da je, po socijalnom poreklu, iz slu`beni~kih porodica bilo 17, radni~kih 15, zanatlijskih 11, zemqoradni~kih
24 i ~etvoro ~iji su roditeqi bili penzioneri.
I tada i kasnije, oko dve petine |aka putovalo je sa strane, dok
su ostali bili u internatskom ili privatnom sme{taju ili stalno nastaweni u Novom Sadu.
Prva sednica Nastavni~kog ve}a novoosnovane [kole odràna je 3. novembra 1961. godine, a prisustvovali su joj: direktor
Voja Krmpoti}, stru~ni nastavnici Milan Rako~evi}, \or|ije
Vuki}evi}, Mi{o Gengelacki, Qubi{a Gli{i}, Stevan Tomin i
nastavnici op{teobrazovnih predmeta: Gorica Vujnovi}, Miroslava Timotijevi}, Du{an Zatezalo, Mira Acin-Carevi}, Josip
Horvati}, Du{an Francuski. Bili su odsutni: stru~ni nastavnici Slavko Beli}, Miodrag [opalo i Qubica Ka}anska, profesor Bo{ko Tobxi} i nastavnica Qubica Rajkova.
[kolski savet brine o [koli. [kolski savet prvi put se sastao 15. decembra 1961. godine, u punom sastavu, sa osnovnim zadatkom da se konstitui{e; za predsednika izabran je Budimir Jovanovi}, PTT inspektor, kao predstavnik Osniva~ev. Kako je to zabeleèno u zapisniku sa tog sastanka, zadaci {kole su da spremi stru~ne kadrove ptt eksploatacije za potrebe ptt preduze}a u
Vojvodini, a sva prava N.O. (Narodnog odbora Op{tine Novi
Sad - IP) u odnosu na [kolski odbor vr{i Upravni odbor Zajednice PTT kao osniva~. Sve to bi}e upisano u Statut {kole
koji je tek u pripremi.
Razumqivo je {to se Savet pozabavio i rezultatima dotada{weg rada u [koli, naro~ito zbog toga {to je sasvim kratko
konstatovano da oni nisu zadovoqavaju}i: u prvom odeqewu bi-
SPOMENICA PTT [KOLE
53
lo je 115 slabih ocena, a u drugom ravno 100; bez slabih ocena bilo je {est u~enika u prvom i sedam u~enika u drugom odeqewu; neki u~enici imali su preko osam do dvanaest slabih ocena.
Predstavnici [kole poku{ali su da takav neuspeh opravdaju onim {to se obi~no zvalo objektivne te{ko}e. \. Vuki}evi}
je rekao da su u~enici do{li sa raznih strana iz osnovnih {kola, suo~eni sa novim stru~nim predmetima o kojima oni do sada
nikakvo saznawe ni predstave nisu imali. A osim toga u~enici
imaju 14 nastavnih predmeta, pa i to optere}uje u~enike, i smatra
da }e se stawe ve} u polugodi{tu popraviti kada u~enici podrobnije shvate materiju iz stru~nih predmeta.
J. Horvati}, opet, kaè da su mnogi u~enici smatrali da }e
ptt stru~na {kola za wih biti lak{a i da se stoga nisu odmah u
po~etku dovoqno trudili.
Uspeh na polugodi{tu nije bio mnogo boqi, tako da je i to
bio jedan od razloga {to se Savet tokom marta meseca sastao bar
dva puta.
Prvi put, bilo je to 7. marta, kad je Aleksandar Teofanovi}
traìo da se nastavni program obavezno mora mewati. Za narednu {kolsku godinu (treba) odmah pristupiti revidirawu prvogodi{weg programa, a postepeno pripremiti i (program) za ostale godine. Wegovo gledi{te podrào je Josip Horvati} mi{qewem da je nastavni program obiman, naro~ito iz istorije i
geografije. Doda li se tome i jedno zapaàwe, izre~eno na januarskom savetovawu prosvetnih radnika iz Novog Sada, da osnovne {kole ne daju dovoqno spremne kadrove za sredwe stru~ne {kole, moè se smatrati razumqivim {to |a~ki uspeh nije bio dobar. Stoga, Savet je obavezao Nastavni~ko ve}e da obavezno pripremi predlog za izmenu nastavnog programa, da se uvede prakti~na obuka (o~igledna nastava) i da se program iz stru~nih
predmeta prilagodi potrebama i mogu}nostima u~enika, s tim da
to pitawe razmotri i stru~ni kolegijum Zajednice PTT preduze}a Bojvodine.
Savet se prakti~noj obuci vra}ao i po~etkom novembra 1962,
kad je odlu~eno da se preduzmu sve potrebne mere za formirawe
ogledne {kole, s tim da sve to bude pripremqeno do po~etka naredne {kolske godine. I tokom prve {kolske godine obavqana je
o~igledna nastava; |aci su povremeno obilazili po{tu Novi
Sad 2 i Depo po{tanskih vrednosti; popuwavali su obrasce platnog prometa; bili su na {alteru za prijem telegrama i u telegrafskoj sali; stalno su uve`bavali prijem telegrama, brojawe
re~i i taksirawe telegrama; obilazili su i telefonsku centralu. Sve to, ipak, nije bilo dovoqno, jer je na pojedina radna mesta
54
Ilija Petrovi}
moglo odjednom oti}i najvi{e pet-{est u~enika sa nastavnikom,

a za to vreme ostali |aci ostajali su bez nadzora. Smatralo se da
se taj problem mogao prevazi}i samo otvarawem ogledne po{te, u
kojoj bi za vreme ~asa svaki u~enik bio stalno zauzet, jedno vreme
kao korisnik, a drugi put kao slu`benik. [to se ti~e aparata za
telegrafiju, stawe je sasvim nezadovoqavaju}e: morz aparati su
stalno u kvaru, iako se redovno pla}a wihovo odràvawe, dok teleprintera ima svega ~etiri na 18 u~enika u smeni; sve to nije
dovoqno, a zna li se da je i prostor u kome su oni instalisani
premali, jasno je da su radni ({kolski) uslovi u tom delu potpuno neodgovaraju}i.
Drugi put Savet sa sastao 19. marta, verovatno samo zbog toga {to je trebalo razmotriti izve{taj o radu [kole tokom prvog
polugodi{ta. U osnovi, taj je izve{taj bio dovoqno uop{ten da
bi pokrio svu problematiku, po~ev od odluke da se [kola osnuje,
pa sve do toga na koji na~in nastavnici ispuwavaju svoje profesionalne i honorarne obaveze. Tamo se moè pro~itati i da {kola je sredwa stru~na, a {kolovawe u woj traje 4 godine. Ciq {kole je - da pripremi mlade kadrove sa sredwom stru~nom spremom
i da popuni nedostaju}i broj ovih kadrova u ptt preduze}ima.
Podaci pokazuju da je godi{wa fluktuacija kadrova slu`benika
u manipulaciji na teritoriji APV oko 60 slu`benika, a upravo
taj broj treba da se svake godine regrutuje iz {kole. Kadar u ovoj
{kolskoj godini izabran je putem konkursa, a wihov radni odnos
sa {kolom je honorarni. Nastavni kadar za predmete op{te naobrazbe, tako i za stru~ne predmete, poseduje potrebne kvalifikacije i stru~no znawe. Sa nastavnicima predmeta op{te naobrazbe nemamo pote{ko}a, svoju du`nost obavqaju prema postoje}em programu i nastavnom planu, a wihova li~na disciplina u
pogledu dolaèwa na ~asove nastave je na visini. To se isto odnosi i na nastavnike iz stru~nih predmeta, me|utim s vremena na
vreme kod izvesnih nastavnika nastupi neka spre~enost, uvek iz
slu`benih objektivnih razloga, pa izostanu sa ~asova, usled ~ega
se mora vr{iti pomerawe i zamewivawe, {to se ne odraàva povoqno na u~enike a i na nastavu. Poduzeti su koraci da do toga ne
dolazi...
Desetak dana kasnije, 29. marta, Savet ponovo zaseda. Aleksandar Teofanovi} i ovoga puta pomiwe iste one probleme o kojima je ve} govorio na prethodnoj sednici. U pogledu u~eni~kog
(ne)uspeha na polugodi{tu, on misli da bi koristilo ukoliko bi
na ~as razrednog stare{ine jo{ u toku istog meseca mogli oti}i
direktor i predsednik Saveta, da proanaliziraju uspeh sa u~enicima i da ih upoznaju sa perspektivama wihovog razvoja u
SPOMENICA PTT [KOLE
55
struci. Tako|e, on traì da se dopune prija{wi zakqu~ci o obavezi nastavni~kog ve}a da pretrese program i da ga reviduje u
duhu smawewa, uz primenu prakti~ne nastave, tako {to bi Nastavni~ko ve}e moralo do kraja {kolske godine podneti izve{taj
Savetu o svemu {to je u~iweno. Novi program morao bi se primeniti ve} od naredne {kolske godine.
Zakqu~ne sednice razrednih ve}a na kraju prve {kolske godine bile su prilika da se jo{ jednom raspravqa o radnim efektima, naro~ito u~eni~kim. Bilans je bio prili~no obeshrabruju}i: odli~nih u~enika nije bilo, vrlo dobrih bilo je osmoro, dobrih 17, troje dovoqnih, na popravni ispit upu}eno je 27 (18 sa dve
slabe, a devetoro sa jednom slabom), jedan je ostao neocewen, a desetoro je upu}eno da ponavqa razred. Sredwa ocena bila je podaleko od trojke i iznosila je 2,63. Razliku od ovde pobrojanih do
ukupno upisanih u prvi razred na po~etku {kolske godine ({estoro) ~inili su oni u~enici koji su se tokom godine ispisali iz
{kole, iz raznih razloga.
Po{to je sa~iwen takav pregled, direktor [kole mogao je u
svoj izve{taj o radu upisati da posebno treba da nas interesuje
kako su nam u~enici savladali ptt stru~ne predmete. Moè se
slobodno re}i da je na ovom podru~ju wihovo znawe dobro, {ta
vi{e, da postoji i ve}a zainteresovanost za iste, a to je uspeh.
Prijatno je ~uti kada mlad ~ovek znala~ki odgovara pojedine partije iz ptt-a kao da je ve} stari slu`benik.
Na sednici Saveta, odrànoj 12. juna 1962. godine, oceweno
je da bi uspeh bio boqi da su nastavnici matematike, fizike i istorije imali ne{to blaè kriterijume pri ocewivawu; u ovim
trima predmetima bilo je najvi{e slabih ocena. \. Vuki}evi}
smatra da su nastavnici pomenutih predmeta bili preo{tri, po{to se pokazalo da su i neki |aci sa vrlo dobrim ocenama iz
stru~nih predmeta upu}eni na popravni ispit; on misli da su
stru~ni predmeti mnogo va`niji i treba nastojati da oni budu
glavni, a op{te predmete (treba ocewivati) po jednom op{tem
kriterijumu. Te{ko je pretpostaviti {ta je takav stav prema
nastavnicima op{teobrazovnih predmeta mogao zna~iti, da li
negaciju wihovog rada, da li pritisak da se ti predmeti predaju
(i ocewuju) tek reda radi, ali je bilo izvesno da A. Teofanovi}
ublaùje ovu izjavu pravdawem op{teg (ne)uspeha vremenom kad
su |aci stigli na konkurs, avgusta 1961. godine, i kad je izbor budu}ih u~enika bio slabiji.
Sa tim u vezi, nekoliko dana kasnije, Nastavni~ko ve}e saop{tilo je da se na konkurs za upis u drugu generaciju prijavilo
127 kandidata: 14 odli~nih, 44 vrlo dobra, 59 dobrih i 10 dovoq-
56
Ilija Petrovi}
nih u~enika. Odli~ni su oslobo|eni polagawa prijemnog ispita,

tako da }e se od preostalih prijavqenih primiti jo{ 60 u~enika.
Teofanovi}evo zalagawe za izmene nastavnog plana i programa urodilo je plodom, po{to je 27. juna 1962. godine, na sednici
Saveta, direktor Krmpoti} iscrpno izvestio {ta je dotle u~iweno sa tim u vezi:
Prethodno je na stru~nom kolegijumu Zajednice PTT prodiskutovano o profilu u~enika kakav nam je potreban da iza|e iz
{kole pa se stalo na stanovi{te, da svr{eni u~enik koji sti~e i
sredwu spremu, treba da poznaje ptt manipulaciju u celini i da
bude osposobqen da posle {kole odmah moè raditi na odgovaraju}im radnim mestima. Takav u~enik treba kroz op{te predmete
da stekne solidnu naobrazbu i kulturu, a kroz dru{tveno-ekonomske predmete da se upozna sa ekonomikom kako bi kasnije lak{e mogao raditi i na poslovima statistike, obra~una li~nih
dohodaka, ptt normativima ili u administraciji.
Prema takvom profilu u~enika postavqen je i nastavni
plan i utvr|eno, da se neki predmeti mogu spojiti a neki ukinuti. Tako na primer fizika (moè biti) spojena sa tt tehnikom, a
predmet ekonomika i organizacija rada u ptt ukinuta kao poseban,
s tim da se organizacija rada pripaja predmetu privredna slu`ba
u ptt, a delovi iz ekonomike pripojeni su predmetu zakonodavstvo. Nakon ovakve korekture nastavni plan ima ovaj sastav: u
prvoj godini 12 predmeta sa 31 ~asom (do sada 16 predmeta) nedeqno, u drugoj godini 13 predmeta sa 31 ~as, u tre}oj godi ni 15 predmeta sa 34 ~asa nedeqno i u ~etvrtoj godini 15 predmeta sa 34 ~asa
nedeqno.
Po pitawu op{teobrazovnih predmeta ve} su preduzeti koraci da se sa stru~nom slu`bom u prosveti Izvr{nog ve}a APV
ova stvar razmotri.
U Zavodu za unapre|ewe {kolstva APV prihvatili su ovako
postavqeni nastavni plan i program.
Jedna izmena u nastavni program unesena je i sredinom juna
1963. godine, kad je na sednici nastavni~kog ve}a direktor Krmpoti} predloìo da, s obzirom na ~iwenicu da se morz sve vi{e
gubi iz saobra}aja, trebalo bi izbaciti iz programa i predmet
nazvan Morz-manipulacija. Wegov predlog prihva}en je bez
rasprave, a ostavqeno je da se potrebne formalnosti u vezi sa
tim sprovedu do po~etka naredne {kolske godine.
Verovatno se uprava [kole tim pitawem nije bavila tokom
letweg raspusta, tako da je Nastavni~ko ve}e i na prvoj sednici
odrànoj 19. avgusta iste godine jo{ jednom prihvatilo predlog
da se iz programa bri{e predmet Morz manipulacija, utoliko
SPOMENICA PTT [KOLE
57
pre {to se u nekim srezovima APV vi{e aparati za morz i ne

koriste; takva radna mesta bila su na mnogim stranama ve} demontirana. Ve} od naredne {kolske godine taj je predmet izba~en iz nastavnog programa.s
Docniji prijemni ispiti. Od 74 primqena u~enika za {kolsku 1962/63. godinu (od ukupno 126 koji su konkurisali), sa uè
gradske teritorije bilo je 16, iz naseqa u sastavu novosadske op{tine osam, iz sreza novosadskog 25, iz ostalog dela APV 24, a
iz drugih republika jedan.
Prema izve{taju sa~iwenom juna 1962. godine, od 66 u~enika
iz prve generacije bilo je 56 Jugoslovena, dok Srba nije bilo.
Podaci dati 30. novembra 1962. godine kazuju da je [kola imala
~etiri odeqewa, po dva u prvom i drugom razredu; u prvim razredima bilo je 84 (od toga 10 ponovaca), a u drugom razredu 50 u~enika. Od ukupnog broja, devoj~ica je bilo 89, a de~aka 45. Po nacionalnoj pripadnosti, bilo je 111 Jugoslovena, Maxara 12, Slovaka i êha 7, Rusina 2, ostalih 2; Srba u PTT {koli nije bilo ni
ovoga puta.
Srba nije bilo ni na konkursu za prijem u~enika u prvi razred {kolske 1962/63. godine. Od ukupno prijavqenih 126 kandidata, primqeno ih je sedamdeset ~etvoro; pored pripadnika raznih naroda i narodnosti, primqeni su u [kolu samo Jugosloveni. Ali, zato, kad se u izve{taju o uspehu u~enika na kraju iste te
{kolske godine, sa~iwenom jula 1963, govori o stipendistima, onda se kaè da u {koli ima 106 Srba, od kojih {est wih prima stipendiju.
Ni {kolske 1963/64. godine nema Srba u PTT {koli, po{to
od ukupno 209 |aka, 185 wih otpada na Jugoslovene.
Prema podacima sa~uvanim u dokumentaciji, na konkurs za
upis u {kolsku 1966/67. godinu prijavila su se 164 kandidata, od
~ega 15 odli~nih, 58 vrlo dobrih, dobrih 80 i dovoqnih 11. Odli~ni u~enici nisu polagali prijemni ispit, tako da je pored wih
steklo pravo da se upi{e 32 sa vrlo dobrim, 24 sa dobrim i jedan
sa dovoqnim uspehom; ostala je mogu}nost da se u avgustovskom roku upi{e jo{ sedam kandidata. Ne zna se koliko se moè verovati ovim ciframa, po{to je 6. septembra 1969. godine saop{teno
da se u jedno odeqewe prvog razreda upisalo 35, a u drugo odeqewe 36 u~enika; najverovatnije, odustao je od upisa jedan od onih
koji su poloìli prijemni ispit.
U takvoj situaciji, direktor [kole predloìo je, ne zna se
kome, a tome se taj neko nije protivio, da se pozovu naknadno
za upis Panteli} Danica, }erka upravnika po{te iz Sremske
58
Ilija Petrovi}
Mitrovice, i u~enica iz doma za naho~ad u ûrugu; Danica

Panteli} upisala se u prvi razred, a za ovu drugu ni{ta nije zabeleèno, niti je upam}eno koja bi to kandidat kiwa mogla biti.
Stawe na kraju {kolske 1962/63. godine. Kqu~ni podatak
bio je da je na kraju {kolske 1962/63. godine prvi razred svr{ilo
62, a drugi razred 34 u~enika; upu}eno je da prvi razred ponovi 15,
a drugi razred 14 u~enika. Posle toga, oceweno je da su u~enici
prvog razreda pokazali dobar uspeh, ponajvi{e zbog toga {to je
izbor u junu bio ve}i, a od prijavqenih kandidata upisani su najboqi. Ostaje me|utim konstatacija, da jedan broj u~enika iz na{e prve generacije, tj. u~enici u drugim razredima, nisu u potpunosti ispunili o~ekivawa. Re~ je o onim u~enicima me|u wima,
kojima je prethodne godine pruèna mogu}nost da stabilizuju u~ewe, a oni to nisu u~inili, otuda su zbog slabog u~ewa otpali i
ponavqaju razred u ve}em broju nego {to se to o~ekivalo. Uzrok
ovome nalazi se u slabim radnim kvalitetima, nesre|enosti ovih
u~enika i olakom shvatawu du`nosti u~ewa, te je bilo krajwe vreme da se ovome stane na put. Oni u~enici koji su zavr{ili drugi
razred predstavqaju danas ozbiqno jezgro u koje je ve} u obimnoj
meri uskla|ena(? - IP) nastava, a i interesovawe i razumevawe
za ptt struku.
Na sednici Nastavni~kog ve}a odrànoj 18. juna 1963. godine, po{to je saop{tio podatak da je iz dva odeqewa drugog razreda otpalo 14 u~enika, te usled toga za tre}i razred preostaje 36
u~enika, {to ~ini normu za jedno odeqewe, direktor [kole predloìo je da se u prvi razred naredne godine upi{u tri odeqewa.
Wegovi razlozi bili su da za to postoje i {kolske prostorije, a
tako|e i nastavni~ki kadar, {to ne bi pove}alo tro{kove. Od tri
nova prva razreda o~ekuje se da posle dve godine otpadne jedna
tre}ina, pa bi ostala dva odeqewa u tre}em razredu. Direktorov
predlog prihva}en je, te je odlu~eno da se u prvi razred u narednoj
{kolskoj godini upi{e 90 |aka.
Prostorni propusti. Nepunih deset meseci po otvarawu
[kole ve} su se mogla uo~iti izvesna odstupawa od onih lepih
pri~a izgovaranih (i napisanih) pre dobijawe dozvole za rad. Naime, u izve{taju o radu tokom prethodnih meseci obja{weno je da
[kola radi u zgradi u kojoj su sme{tene uprave Zajednice PTT za
APV i Preduze}a PTT saobra}aja u Novom Sadu, ali da joj jo{
nije predat na upotrebu ceo predvi|eni prostor. To je zgrada
ptt, solidno gra|ena i temeqno, od betona i cigaqa, sa vodovodom i centralnim grejawem, dobrom elektrifikacijom, sa par-
SPOMENICA PTT [KOLE
59
ketom u prostorijama. Tokom prve godine sme{taj je bio privremen, po{to tokom druge godine pomenute uprave treba da se presele u novu zgradu telekomunikacija, pa }e u oslobo|enom prostoru obaviti potrebne adaptacije za u~ionice. Ostaje i daqe
problem {to nema dvori{nog prostora. Rad }e biti po smenama.
Iz jednog dopisa upu}enog 14. februara 1963. godine Zavodu
za {kolstvo i prosvetu u Novom Sadu, na wegov zahtev, vidi se da
je stawe iz prve godine jo{ uvek o~uvano, ali da se veruje u data
obe}awa. U staroj zgradi uprave PTT preduze}a u Novom Sadu,
PTT {koli stavqene su na raspolagawe prostorije na II spratu.
Do danas jo{ nisu sve prostorije ispra`wene obzirom da se ne
moè izvr{iti preseqewe u novu zgradu koja jo{ nije dovr{ena.
Osim toga, na raspolagawu nam ostaju dve u~ionice sa tri mawe
sobe na III spratu stare zgrade. Tako }e se dobiti ukupno 8 u~ionica za redovnu nastavu, dve u~ionice za prakti~nu obuku na telegrafskim ma{inama, jedna prostorija za biblioteku, jedna za
priru~ni fizikalni kabinet i dve mawe prostorije za dru{tvenu aktivnost i sli~no - u~enika. A uprava {kole dobija posebnu zbornicu i dve kancelarije sa zajedni~kim predsobqem-~ekaonicom.
Iako je Zavod traìo i situacioni plan, odnosno crteè
novog {kolskog prostora, to im uz citirano pismo nije poslato.
Iste te godine, tokom letweg raspusta, zapo~eti su neki adaptacioni radovi u zgradi: od ranijih u~ionica za telegrafsku manipulaciju (teleprinter i morz) trebalo je da se napravi jedna
u~ionica, postavqana je nova elektri~na instalacija (najve}im
delom za potrebe nove u~ionice za teleprinter), pro{irene su
sanitarne prostorije, molovani su hodnici i u~ionice.
Mimo svega toga, beleìmo ovde da sve do kraja {kolske
1963/64. godine [kola nije dobila sve predvi|ene prostorije za
svoje potrebe, tako da ni sva pripadaju}a oprema, pre svega name{taj, nije nabavqena.
Prostorije nisu dobijene ni kasnije, tako da je 3. septembra
1964. godine [kola bila prinu|ena da svoje radno vreme prilagodi stvarnim uslovima; donesena je odluka da se nastava obavqa
u dve smene, i pre i posle podne.
êtiri pune decenije posle toga, Voja Krmpoti} kazuje da je
to svima onima koji su se bavili otvarawem [kole i koji su izbliza pratili {ta se sa wom de{ava, bio prvi jasan znak da se ve}
u skoroj budu}nosti moè o~ekivati weno zatvarawe.
Ulaz u zgradu. U vreme kad je sve u PTT saobra}aju smatrano
tajnom, vojnom, poslovnom, strogo poverqivom, internom, i
60
Ilija Petrovi}
svakom drugom, veliki problem predstavqalo je i pitawe kako

|aci, nastavnici i, naro~ito, |a~ki roditeqi uop{te mogu u}i u
zgradu. Preduze}e PTT saobra}aja Novi Sad, kao nominalni vlasnik po{tanske zgrade u kojoj je i [kola sme{tena, uvelo je poseban bezbednosni reìm i odredilo vreme kad se moè u}i u zgradu. To je za [kolu bilo {tetno; ako se za |ake i nastavnike moglo
na}i neko re{ewe, za roditeqe je to ve} bilo mnogo problemati~nije. Stoga, direktor [kole intervenisao je kod Preduze}a jednim pismom, isti~u}i da je [koli u interesu da roditeqi {to
~e{}e dolaze i da se interesuju za svoju decu. Pogotovo je to od
zna~aja sada, pri kraju {kolske godine. A oni to mogu posti}i samo tako, ako traè odgovaraju}eg nastavnika ili razrednog stare{inu, ~ije pak radno vreme nije kancelarijsko od 7 do 14 ~asova,
nego je vezano za raspored ~asova nastave, {to zna~i da je mogu}e
da se nalazi u {koli samo od 8 do 9 ~asova itd... Zatim, skoro polovina roditeqa ne ìvi u Novom Sadu, nego doputuje iz bliè
ali i daqe unutra{wosti. Zbog toga, zatraèno je da se reìm
ulaska u zgradu i izlaska iz we ne primewuje na [kolu, odnosno
na |ake, nastavnike i, naro~ito, |a~ke roditeqe.
Preduze}e je odbilo sve sugestije i zahteve izloène u tom
pismu, prvenstveno rukovo|eno razlogom obezbe|ewa ure|aja u
ovoj zgradi. Obezbe|ewe se ne bi moglo uspe{no sprovesti ako
bi u zgradu stranke mogle ulaziti u svako doba. Zbog toga je preduze}e moralo ograni~iti vreme ulaska stranaka u zgradu i zavesti druge mere predostro`nosti, kako bi se u svakom trenutku
moglo znati ko je kojeg dana bio u zgradi, kod koga i koliko se u
zgradi zadrào. Ako bi se strankama koje idu u tu {kolu, omogu}io ulaz u svako doba, onda od na{e kontrole ne bi bilo ni{ta i
mi ne bi imali situaciju u svojim rukama. Mnoge bi stranke, pod
izgovorom da idu u {kolu, mogle nesmetano i nekontrolisano da
se kre}u po celoj zgradi. Naravno, da preduze}e ne moè dozvoliti da do toga do|e.
Ferijalna praksa. Tokom letwih meseci 1963. godine, u~enici drugog razreda prvi put su se pojavili pred javno{}u, PTT
kolektivima i korisnicima PTT usluga, na ferijalnoj praksi u
trajawu 24 radna dana. Iz jednog direktorovog izve{taja napisanog Osniva~u, proizilazi da prema onome {to je uprava [kole
usmeno saznala od pojedinih upravnika po{ta, a i po onome {to
se vidi u dnevnicima ferijalne prakse... moè se re}i da su se na{i u~enici vrlo dobro pokazali na prakti~nom radu, imaju}i svakako pritom u vidu i wihov uzrast u {kolovawu... Ve} su uo~ene
neke negativnosti u sprovo|ewu prakse, kao: u~enici nisu kori-
SPOMENICA PTT [KOLE
61
{}eni samo za rad na poslovima koje su oni samo teorijski savladali, nisu ravnomerno prolazili kroz ozna~ena radna mesta (na
pr. bio je slu~aj da je u~enik proveo dve tre}ine vremena prakse
samo u telefonskoj centrali). Nadaqe, ponegde su neki stariji
slu`benici stavqali primedbe ako su u~enici iznosili da po
propisu treba ne{to druk~ije raditi. O~igledno da je to u suprotnosti od onoga ~emu se u~enici u~e i vaspitavaju i nije potrebno posebno nagla{avati koliko to negativno deluje na formirawe lika mladog stru~waka. I ovom pitawu mora}e se ubudu}e
povesti jo{ striktnija pa`wa. Istovremeno, za svaku je pohvalu
lepi prijem na koji su u~enici nai{li u brojnim ptt jedinicama
i preduze}ima.
I naredne ~etiri godine na ferijalnu praksu i{li su u~enici drugog i tre}eg razreda. Tek pri kraju {kolske 1966/67. godine
[kola je unekoliko izmenila svoj odnos prema ovoj |a~koj obavezi. Naime, iskustvo je pokazalo da se ferijalna praksa ne sprovodi onako kako je to zami{qeno od strane stru~nog aktiva {kole;
izvr{ne jedinice u velikom broju kr{e uputstva o kori{}ewu
u~enika na praksi i zahtevaju od wih da obavqaju i one zadat ke za
koje jo{ uvek nisu pripremqeni. Zbog toga se na terenu sti~e utisak o nespremnosti i neznawu u~enika, a ne retko te se pritu`be
upu}uju i upravi {kole. Zbog toga, stru~ni aktiv predloìo je,
a Radna zajednica prihvatila, da se svr{eni u~enici drugog razreda ne {aqu na ferijalnu praksu; ne}e i}i na praksu ni oni koji
su ponavqali razred, a jednom su ve} bili na ferijalnoj praksi;
veruje se da }e na taj na~in biti smawen broj pritu`bi, naj~e{}e
zlonamernih.
Dru{tvene aktivnosti redovnih u~enika. O~ekivalo se da }e
se redovni u~enici PTT {kole baviti svim onim dru{tvenim aktivnostima koje su smatrane sastavnim delom {kolskog sistema:
rad omladinske organizacije u [koli, razne vannastavne ak tivnosti (sekcije vezane za pojedine predmete), u~e{}e na sportskim takmi~ewima, kulturno-prosvetni rad, debatni klub, streqa~ka druìna, i sli~no. Prvih nekoliko godina izve{taji o radu
[kole bavili su se i ovim temama, ali je svaki put isticano, kao
opravdawe za odsustvo takvog rada, da [kola nema gimnasti~ku
salu i da velik broj |aka na nastavu svakodnevno putuje iz okolnih, a izvestan broj ~ak i iz udaqenijih sela. Tako, na primer, na
kraju kalendarske 1964. godine napisano je da {to se ti~e dru{tvenog rada u~enika, postoji omladinska organizacija, razredna
i odeqewska rukovodstva koja sa promenqivim uspehom dejstvuju
u re{avawu u~eni~kih i {kolskih problema. Radio je debatni
62
Ilija Petrovi}
klub, streqa~ka druìna. Vi{e omladinaca ukqu~ilo se u planinarsko dru{tvo PTT, a neki u Kulturno-umetni~ko dru{tvo
PTT Ivan Klari}. Dramska sekcija u~enika dala je dve ostvarene priredbe u Novom Sadu, a jednom je gostovala izvan mesta.
Predstoji primawe najboqih i najaktivnijih u~enika u organizaciju Saveza komunista.
Jedan izve{taj iz 1968. godine pomiwe da su u~enici PTT {kole, mawe-vi{e sa dobrim uspehom, u~estvovali na raznim gradskim sredwo{kolskim takmi~ewima u fudbalu, rukometu (devojke), stonom tenisu, atletici (i devojke) i streqa{tvu.
U izve{taju o radu [kole tokom 1969. godine zapisano je da
vannastavna aktivnost u~enika bila je angaòvana kroz sportske sekcije u okviru sredwo{kolskog takmi~ewa gde su postigli
plasman iznad o~ekivawa, a posebno s obzirom na imamo mali
broj mu{karaca i veliki broj u~enika-putnika. Veoma dobro je
radila i planinarska sekcija. Kulturni ìvot zapo~eo je kroz
KUD Ivan Klari}, ali data priredba i predstava nije nai{la
na potreban odziv kod odraslih iz PTT. U~enici su aktivno poha|ali predstave Narodnog pozori{ta (piscu ovog izve{taja, direktoru Voji Krmpoti}u, bilo je mrsko da u puni naziv ovog pozori{ta smesti i re~ Srpsko - IP) u Novom Sadu.
Kadrovska konkurencija. Po~etkom 1964. godine, Sekretarijat narodne odbrane u Skup{tini sreza novosadskog, na zahtev
Komande Vojnog odseka u Novom Sadu (a verovatnije po traèwu
nekog vojnog organa sa vi{e instance), zatraìo je od PTT {kole podatke o u~enicima (mu{kim) u pogledu sada{wih i perspektivnih mogu}nosti za obezbe|ewe dovoqnog broja kandidata
za vojne {kole. Pri tome, vaqda da se uzgredno proveri da li
|aci ve} imaju kakvih obaveza prema drugim institucijama, postavqeno je i pitawe koliko ima stipendista, ko ih stipendira i
kolik je prosek wihovih stipendija. Ko zna sa kakvim razlozima
iz pozadine, postavqeno je i pitawe koliko u~enika, u proseku, otpadne tokom jedne {kolske godine.
[kola je jasno razumela namere vojnih organa; oni su poku{avali da davawem povoqnijih uslova za upis u vojne {kole (povoqnijih i od onih koje stipenditori pruàju |acima PTT {kole), kao i obe}awem da svi oni koji svr{e vojnu {kolu odmah dobijaju zaposlewe u nekoj od vojnih jedinica, pridobije ve}i broj
odli~nih svr{enih osnovaca pre no {to se oni opredele za upis
u neku od sredwih {kola u gra|anstvu. [kola je prepoznala sve
te razloge, te je na postavqena pitawa odgovorila 10. marta, daju}i podatke da je i ova {kola u sli~noj situaciji obzirom da
SPOMENICA PTT [KOLE
63
odmah zapo{qava svoje u~enike. Otuda je i nama najva`nije da

nam {to kvalitetniji u~enici do|u u prve razrede. A za to je potrebno i po na{em mi{qewu, da u~enici unapred znaju {ta im
{kola pruà u obrazovawu i kasnije u zapo{qavawu, kao i da se
sami za taj posao opredequju. Svakako va`no je da u opredeqewu
imaju saglasnu podr{ku svojih roditeqa.
Nije iskqu~eno da je ta prepiska sa vojnim organima dala
ideju [koli da se pre upisa nove generacije u prvi razred obrati
putem raspisa svim po{tama na podru~ju AP Vojvodine. Raspis je
poslat 27. maja 1964. godine, a u wemu je u prvi plan gurnuto obave{tewe da je raspisan konkurs za prijem u~enika u prvi razred
sredwih {kola i da je taj konkurs objavqen dan ranije u novosadskom Dnevniku. Za svaki slu~aj, u tom raspisu dopisano je i jo{
pone{to:
Kao i ranijih godina, osim interesovawa roditeqa, mo`da
}ete i sami biti u situaciji da znate u~enike koji bi èleli i
bili sposobni poha|ati PTT {kolu. U svakom takvom slu~aju to
bi trebalo da su odli~ni i vrlo dobri u~enici, koji }e zavoleti
PTT struku. U~enici koji su problemati~nog vladawa i u~ewa,
koji su ponavqali, ne bi do{li u obzir. To svakako treba uo~iti,
stoga smo mi{qewa da i sama po{ta izvr{i neki izbor i da nam o
tome pi{e, kako bi uprava {kole imala jasniju sliku o kandidatu... Ovo je veoma vaàn kadrovski zadatak - pronalaèwa najboqih i najsposobnijih u~enika za PTT {kolu, pa molimo sve po{te, ukoliko se kandidati budu na wih obra}ali, ili po{ta sama
zna takve kandidate, da doprinese pravilnom izboru.
Nije sa~uvan ni najmawi trag koji bi mogao potvrditi da je
neka od po{ta pomogla [koli u pravilnom izboru.
Stawe na kraju 1964. godine. Jedan izve{taj o radu [kole, sa~iwen na samom kraju 1964. godine, kazuje da PTT {kola ima usvojena normativna akta: Pravila [kole, Pravilnik o li~nim
dohocima, Pravilnik o vanrednom u~ewu i odobren Nastavni
plan i program. U pripremi je izrada Statuta {kole umesto dosada{wih Pravila, ~ija }e se, me|utim, kona~na redakcija mo}i
dati tek nakon usvajawa Statuta Osniva~a, iz kojeg }e, izme|u
ostalog, proizi}i i prava i obaveze ove {kole. Dosada{wi organ upravqawa {kole - [kolski odbor, doneo je shodno Osnovnom zakonu o organima upravqawa ustanovama, odluke sa kojima
se dopuwuju postoje}a Pravila {kole, u tom smislu, {to se utvr|uju novi organi upravqawa i wihova nadle`nost. Otuda imamo
kao nove organe upravqawa: Savet {kole koji sa~iwava ceo kolektiv, sa Savetom u {irem sastavu, u kome su delegirani neki
64
Ilija Petrovi}
predstavnici zainteresovanih organizacija, i upravni odbor od

pet ~lanova, te direktor {kole.
Na kraju ove godine PTT {kola je imala ukupno 13 (trinaest) lica u stalnom radnom odnosu. Od toga, osam nastavnika, jedan administrativno-finansijski slu`benik, jedan vratar-kurir
i tri sprema~ice. Sa pomenutim brojem nastavnika zastupqeni
su svi op{teobrazovni predmeti; preko propisane norme preostaje samo izvestan broj ~asova fizike i srpskohrvatskog jezika,
koje uz pripadaju}i honorar odràvaju stalni nastavnici tih
predmeta.
Iz stru~nih predmeta tada su nedostajala dva nastavnika.
Pre po~etka {kolske 1963/64. godine bio je raspisan interni
konkurs (u Po{ti), ali se nisu prijavila lica sa odgovaraju}im
kvalifikacijama; o~ekuje se da }e i ta mesta biti popuwena tokom 1965. godine. Zbog toga, [kola je primorana da za izvesne stru~ne predmete angaùje stru~wake koji su u radnom odnosu u PTT
organizacijama u Novom Sadu.
Stawe sredinom {kolske 1964/65. godine. Iz jednog izve{taja koji je aprila 1965. godine Zajednica PTT Vojvodine dala Zajednici JPTT, vidi se da je osnovni zadatak {kole da pripremi
sredwe stru~ne kadrove za potrebe PTT struke u AP Vojvodini
putem redovnog {kolovawa. Sem toga, organizovano je i vanredno {kolovawe ve} zaposlenih radnika sa ciqem da se popravi
kvalifikaciona struktura istih. Tada je u [koli bilo osam
odeqewa sa ukupno 270 redovnih u~enika, odnosno po razredima:
prvi - 101; drugi - 80; tre}i - 57; ~etvrti - 32 u~enika.
Op{ta ocena bila je da je interesovawe za {kolu veliko i da
se na prijemni ispit javqa mnogo ve}i broj kandidata od onog koji se prima u prvi razred. Znanstvena struktura |aka sa zavr{enom osnovnom {kolom sporo se popravqa. Dobijamo ne{to
vi{e odli~nih i vrlo dobrih u~enika, ali je to nedovoqno. A upravo su prvi razredi baza, razumqivo posle neophodne selek cije,
na kojoj moèmo daqe graditi kadrove.
U pogledu u~ewa izre~ena je lepa tvrdwa da u~enici u proseku veoma dobro savladavaju nastavno gradivo - posebno PTT stru~ne predmete. Na obaveznoj ferijalnoj praksi, kao i na organizovanom u~e{}u u radu u PTT jedinicama prilikom praznika, kada
dolazi do zagu{ewa u PTT saobra}aju, u~enici su se ve} afirmisali kao nova mlada generacija sposobna za obavqawe ptt poslova. Iako nova ustanova, me|u ostalim sredwim {kolama na {irem podru~ju Novog Sada, prema postignutim rezultatima PTT
{kola nalazi se u sredini liste.
SPOMENICA PTT [KOLE
65
Prvi maturanti PTT {kole. Tre}eg juna 1965. godine pripremqen je izve{taj o |a~koj generaciji koja prva izlazi iz [kole, uz napomenu da }e maturski ispiti biti odràni 14. i 15. juna.
Ve} tada se znalo da }e dva u~enika i}i na popravni ispit u avgustovskom roku i da se jedna u~enica ispisala iz [kole, te da bi
se moglo o~ekivati da dvadeset devetoro wih u junu okon~a svoje
{kolovawe i stavi na raspolagawe pojedinim PTT preduze}ima.
U tom izve{taju nazna~eno je bilo da su preduze}a bila zainteresovana za 36 u~enika, i to: Zrewanin, pet; Novi Sad, deset; Pan~evo, ~etiri; Sombor, {est; Sremska Mitrovica, {est; Subotica, pet.
Kako je to nazna~eno u pomenutom izve{taju, osniva~ PTT
{kole o~ekuje da maturanti budu raspore|eni na radna mesta u
sredwe velikim po{tama; ne, dakle, u najmawim, gde bi bili prinu|eni da sami obavqaju celokupno poslovawe, niti u najve}im,
gde bi im trebalo mnogo vremena da obi|u sva radna mesta. Zbog
toga, ne bi ih trebalo postavqati ni u sedi{tima PTT preduze}a. Vaspitno je, mislimo pravilno, da mladi ptt radnik ima i
odre|enih ambicija da do|e u ve}e mesto, a ne da sve wegove ambicije ve} na po~etku budu zadovoqene postavqawem u veliku ptt
jedinicu.
Sem toga, ciq je da u tom periodu u~enik pod dobrim nadzorom {to pre zaokruì ste~eno znawe na svim poslovima. U tom
smislu mora se voditi pravilna kadrovska politika po~ev od
prijema u~enika, pa do pra}ewa wihovih nastojawa, mogu}nosti,
te ve}eg ili maweg uspeha u radu. Stoga smatramo da kadrovska
slu`ba treba da ustroji karton za ove diplomirane u~enike sa
podacima o poslovima na koje se raspore|uje, kako se razvija, da
li ima inicijative i sli~no... Mogu}e je da }e se negde pojaviti,
da u~enici u prvom svom koraku u ptt slu`bi, ne budu dobro
primqeni od nekih ptt radnika iz ptt jedinice, i to u prvom redu
zato {to eto dolazi ~ovek sa {kolom i zbog straha da mu ne ugrozi radno mesto. Ovo bi bile pojave sa {tetnim posledicama, te
zbog toga kadrovska slu`ba preduze}a treba posebno i o ovome da
povede ra~una.
U~enike treba uvek upozoravati i zahtevati od wih da rade
strogo po propisima, i da se ne obaziru na rad nekih na{ih ptt
radnika koji se tih propisa ne pridràvaju uvek u dovoqnoj meri, te koji mogu sa tim da vr{e negativan uticaj na ove mlade
qude.
Ova prva generacija sluì}e i osniva~u i {koli kao orijentacija: sve pozitivno u wihovom razvoju koristi}e se kao putokaz - vaspitni argument za sada{we u~enike, a eventualne nega-
66
Ilija Petrovi}
tivnosti u radu, da bi se iste mogle otkloniti u budu}e, ve} kroz

nastavni proces".
O ovoj prvoj maturantskoj generaciji ostao je u novosadskim
PTT novinama jedan zapis, pod naslovom Kolege, sre}no; wegovi autori bili su Milan Rako~evi} i Ilija Petrovi}. Tekst ovde prenosimo u celosti:
Hroni~ar PTT {kole u Novom Sadu zabeleìo je da su 16. juna
1965. godine podeqena svedo~anstva o zavr{nom ispitu prvoj generaciji
maturanata ove {kole.
Iza tih {krtih re~i stoji, u ~etvorogodi{woj retrospekciji, èqa osniva~eva da PTT struci obezbedi kadrove sredweg stru~nog i op{teg obrazovawa. Naime, analizom stawa i strukture kadrova u PTT manipulaciji utvr|eno je da je za ve}inu poslova u struci potreban kadar sa
sredwom stru~nom spremom. Ranije usvojenim i praktikovanim prijemom
kadrova sa osnovnom {kolom i naknadnim osposobqavawem za poslove u
PTT manipulaciji kroz osmomese~ne te~ajeve, nije se postigao uspeh adekvatan uloènim naporima i materijalnim sredstvima.
Zbog toga je 1961. godine, udruènim sredstvima PTT preduze}a Vojvodine, otvorena PTT {kola u Novom Sadu, a u prvi razred upisano je
sedamdeset dvoje de~aka i devoj~ica sa svr{enom osnovnom {kolom. Na
stavnici za stru~ne predmete uzeti su iz redova PTT stru~waka, dok su za
op{teobrazovne predmete angaòvani profesori sa odgovaraju}im kvalifikacijama. Svi nastavnici, izuzev direktora [kole, bili su honorarni. Bez nekog ve}eg iskustva, bez potrebnih uxbenika, ali sa puno voqe i elana stvarao se kadar toliko potreban PTT struci. Iz godine u godinu upotpuwavani su nastavni plan i program, a profil budu}ih PTT
slu`benika sredwe stru~ne spreme i obrazovawa dobijao je sve jasnije
konture.
Svake godine primani su novi u~enici. Od po~etna dva odeqewa, u
{kolskoj 1964/65. godini [kola je stigla do osam odeqewa sa 286 u~enika.
-Kada smo se upisali u ovu {kolu nismo znali {ta }emo u~iti. Nije
nam bilo jasno ni kakve }emo poslove obavqati kada budemo maturirali, - rekla nam je Smiqa Niki}, u razgovoru vo|enom sa grupom slavqenika neposredno pred uru~ewe diploma.
-Stajali smo u uskom hodniku, jedno drugom nepoznati, o~ekuju}i da
nas pozovu u u~ionicu. Jednako nestrpqivi kao i sada kad o~ekujemo da
nam se uru~e diplome. Veseliji smo samo, to sigurno zapaàte, - veli
nam Ankica Ba{i}.
Kraj {kolske 1964/65. godine PTT {kola u Novom Sadu do~ekala je
sa prvom generacijom od 29 maturanata, koji su sa uspehom zavr{ili IV
razred. Samo dva u~enika nisu mogla podeliti radost sa svojim drugovima, jer su upu}ena na popravni ispit.
Posle zavr{enog razreda u~enici su se opredelili za jednu od tri
oblasti, iz koje je trebalo polagati zavr{ni ispit - maturu. Za prvu
oblast, Po{tanski saobra}aj (po{tanska i po{tansko-saobra}ajna slu-
SPOMENICA PTT [KOLE
67
`ba u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju), prijavilo se petnaest

u~enika. Za oblasti Telegrafska i telefonska slu`ba u unutra{wem i
me|unarodnom saobra}aju i Privredno-ekonomska slu`ba prijavilo se
po sedam kandidata. Kandidati su za izradu maturskog rada imali rok od
trideset dana.
Ispitne komisije, za svaku oblast posebno, sastavqene od po pet
~lanova, pregledale su sve radove, ocewuju}i stru~nost, samostalnost u
re{avawu datih zadataka, stil i pismenost svakog rada, odnosno u~enika. I na kraju, u~enici su pred istim komisijama branili svoj rad i
odgovarali na postavqena pitawa.
Sa sigurno{}u se moè re}i da su ~etvorogodi{wi rad i uloèna
materijalna sredstva dali pozitivne rezultate. Od 29 maturanata, zavr{ni ispit poloìlo je {estoro sa odli~nim uspehom, jedanaestoro sa
vrlo dobrim i dvanaestoro sa dobrim uspehom.
-Za vreme provedeno u ovoj [koli uspeli smo da steknemo predvi|eni stepen op{teg i stru~nog obrazovawa i vaspitawe u duhu na{eg dru{tvenog ure|ewa. Ovo smo postigli zahvaquju}i stalnom i kontinuiranom radu i velikom trudu i zalagawu na{ih nastavnika i profesora. Tokom celog {kolovawa nastojali smo da na{i odnosi budu na zdravim osnovama. Ba{ zbog takvih odnosa, koje smo ose}ali kao ~vrst oslonac, mi
smo uspevali da u potpunosti odgovorimo postavqenim zadacima, - govori nam Slobodan ûki}, predsednik Razredne zajednice (u ostavci, kako
sam re~e), a Ankica Ba{i} ga dopuwuje:
-Pona{ali smo se ponekad kao osnovci, kao da nam nije sedamnaest
ili devetnaest godina, ali to su bili samo prijatni trenuci. To nam nije
smetalo da nau~imo da radimo i da svoj hod orijenti{emo i usmerimo ka
jasnim ciqevima.
Ovim mladim qudima treba verovati. Svojim radom nisu pruìli
povoda da se u wihove re~i sumwa.
Sa svedo~anstvom o svr{enoj PTT {koli, u kojoj su se osposobili
za PTT slu`benika sredwe stru~ne spreme i obrazovawa, 29 mladi}a i
devojaka javi}e se PTT preduze}ima u APV, spremni da, sa àrom mladih, svoje sposobnosti i ste~eno znawe primene u prakti~nom radu u jednoj od PTT jedinica.
PTT kolektivi koji u svoju sredinu prime ove mladi}e i devojke
treba da ih do~ekaju predusretqivo, drugarski i prijateqski, da im pruè potrebnu pomo} u prvim danima wihovog samostalnog rada i da im omogu}e da se kroz rad osposobe za prave PTT stru~wake.
Mlade kolege, prva generacijo PTT {kole u Novom Sadu, sre}no!
Nedugo po okon~awu maturskih ispita, 21. jula 1965. godine,

dobijen je izve{taj od PTT preduze}a Zrewanin da je ono ve} zasnovalo radni odnos sa tri u~enice, a ~etvrta, Mirjana Kova~evi}, odbila je da radi na terenu, u Ja{i Tomi}u, ve} je izri~ito
zahtevala da radi u po{ti Zrewanin a u ovoj po{ti ve} sada imamo ve}i broj zaposlenih od predvi|enih sistematizacijom, te sa
wom nije zasnovan radni odnos.
68
Ilija Petrovi}
Oblikovawe nastavnog plana i programa. Krajem 1965. godine, bez neposrednog povoda, pomiwu}i najpre svr{ene maturante
prve generacije i ponavqaju}i neke ve} poznate pojedinosti o
[koli, ne uvek u neposrednoj vezi sa nastavnim planom i programom, direktor Vojislav Krmpoti} napisao je za {esti broj novosadskih PTT novina jedan vrlo informativan tekst. Objavqujemo ga ovde, uz napomenu da ga je opremila novinska redakcija:
Sredwa PTT {kola u Novom Sadu osnovana je 1961. godine sa ciqem da pripremi kadrove sa sredwom stru~nom i op{teobrazovnom
spremom za potrebe na{ih ptt preduze}a u Vojvodini i da putem vanrednog {kolovawa radi na podizawu spreme onih ptt radnika koji se ve} nalaze u radnom odnosu.
Iz {kole su iza{li, ove godine, prvi maturanti, puni ambicija i
optimizma, koji su, u zajednici sa nastavni~kim kolektivom, prebrodili sve prate}e objektivne pote{ko}e i spremni po{li u ìvot, na radna mesta.
Protekle ~etiri godine u radu {kole dale su dragoceno iskustvo
kako u pedago{kom smeru, tako i u kona~nom oblikovawu nastavnog plana i programa. Prikaza}emo samo neke od novina koje su u nastavnom procesu sprovedene u odnosu na stru~ne predmete.
Prvi nastavni plan bio je optere}en velikim brojem predmeta
(ukupno 21 - po razredima 16, 16, 18, 16), od kojih su svi stru~ni predmeti,
kao i oni dru{tveno-ekonomskog smera, potpuno novi za mlade u~enike
koji su tek zavr{ili osnovnu {kolu. Pojedini stru~ni predmeti nisu
bili zastupqeni sa dovoqnim brojem ~asova (svega jedan ~as nedeqno),
{to se ve} u samom po~etku pokazalo kao nedovoqno i neefikasno. Kod
nekih predmeta u programu bilo je i duplirawa, kao izme|u po{tanskog
saobra}aja i platnog prometa (kod po{tanskih uputnica) ili u jednom
odeqku izme|u telegrafske i telefonske me|unarodne slu`be, te kod
op{te fizike i telegrafsko-telefonske tehnike. Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe u~ilo se u prvoj godini, iako se ispostavilo da se napla}ivawe ptt prihoda po programu ptt predmeta zavr{ava tek koncem prve godine. Sem toga, nije bilo dovoqno ~asova o~igledne i prakti~ne
nastave kao neophodne za pra}ewe teoretske nastave. Posebnu pote{ko}u u me|uvremenu je predstavqalo stupawe na snagu novih propisa iz
po{tanskog saobra}aja, pa je razlike u odredbama trebalo ponovo prora|ivati sa u~enicima, koji su i ina~e sli~nu materiju ranije u~ili.
Sve boqa re{ewa. Uo~eni nedostaci postepeno su se otklawali.
Najpre je, ve} 1962. godine, utvr|en nov popis nastavnih predmeta sa novim rasporedom ~asova po razredima. Tako je TT tehnika spojena sa fizikom (o tome se govorilo, ali to nikada nije u~iweno - IP), kao wen
prirodan nastavak. Po{tanska uputni~ka slu`ba ukqu~ena je u po{tanski saobra}aj (slu`bu), jer u isti prete`no pripada. Geografija je ~vr{}e povezana sa po{tanskim transportom (saobra}ajem), kao wen nastavak, dok je privredna slu`ba u ptt pomaknuta u planu, pa se u~i od drugog
SPOMENICA PTT [KOLE
69
razreda daqe. Pravo i politi~ka ekonomija sa ekonomikom preba~eni

su da se izu~avaju tek od tre}eg razreda, kada su u~enici zreliji.
U po~etku se izu~avala morze i teleprinterska manipulacija. Me|utim, razvoj telegrafskog saobra}aja upu}ivao nas je na zakqu~ak da je
u perspektivi potrebno davati znawa samo u vezi sa savremenim sredstvom - teleprinterom. Stoga je ukinuta nastava morze manipulacije, a
zadràna je, sa pove}anim brojem ~asova, teleprinter manipulacija,
koja je danas evo ve} neophodna i za novi genteks sistem prenosa telegrama.
Krajem 1964. godine pri Zajednici JPTT u Beogradu odràno je savetovawe predstavnika ptt {kolskih ustanova iz svih republika na kojem je razmatran program nastave, tj. sadràj u svetlu potreba ptt struke
u celini prema novim propisima. Pojedini {kolski centri su bili zaduèni da izrade takav, uskla|en program. PTT {kola iz Novog Sada
izradila je i branila novi program... za predmete - privredna slu`ba u
ptt i telegrafski saobra}aj, koji je od strane prisutnih u potpunosti
usvojen, te se od ove godine jedinstveno primewuje.
To je, dakle, novi ste~eni i uskla|eni osnov sa kojim se polazi u nastavi ptt predmeta.
Uxbenici, nastavnici. Za uspe{no sprovo|ewe nastave stru~nih
predmeta neophodni su uxbenici, ostala pomagala i sistematsko ukqu~ivawe o~igledne i prakti~ne obuke u nastavni proces. Na{a {kola
izdala je do sada pet privremenih uxbenika i jedan kra}i umnoèni rukopis. U o~ekivawu izlaska novih ptt propisa u posledwoj godini do{lo je do izvesnog zastoja. Me|utim, ove godine se to pitawe ponovo pokrenulo. U toku je izrada dva uxbenika za privrednu slu`bu u ptt, a prikupqa se gra|a za jo{ dva uxbenika. O~ekuje se da }e PTT {kola iz Beograda tako|e uskoro pristupiti izradi uxbenika iz po{tanskog saobra}aja, nakon ~ega bismo, zajedni~ki, imali uglavnom sve potrebne kwige osim za telefonski saobra}aj. O~igledna i prakti~na obuka nam je do
sada bila nedovoqna. Uzrok tome je, sa jedne strane, bio nedostatak stalnih nastavnika za pojedine predmete, a sa druge strane - nedostatak prostorija, u~ila i drugog. U ovoj godini kona~no je popuwen nastavni~ki
kolektiv stalnim nastavnicima iz stru~nih predmeta, izvr{en je dogovor za o~iglednu nastavu i sprovedena odgovaraju}a zaduèwa. Nadamo
se da }e biti povoqnije re{eno i pitawe neophodne prostorije i opreme. Novina u pogledu ukqu~ivawa u~enika starijih razreda u aktivan
proces rada bila je, pored ostalog, u vi{e navrata sprovo|ena i u obliku ispomo}i na radnim mestima koja su bila zagu{ena poslom u danima
pred dràvne praznike. U savla|ivawu zastoja u~enici su dali vidan
doprinos, za {to su dobili i odgovaraju}e priznawe. Smatramo da ovaj
vid saradwe treba i daqe da sprovodimo na korist i ptt organizacije,
{kole i u~enika.
Ferijalna praksa ima poseban zna~aj. Poseban vid prakti~ne
obuke sprovodio se kroz letwu ferijalnu praksu u~enika drugih i tre}ih razreda u ptt jedinicama, sa ciqem da se u~i i radi na onim poslo-
70
Ilija Petrovi}
vima koji su u {koli samo teoretski obra|eni. U najve}em broju slu~ajeva, kroz dnevnik ferijalne prakse, zalagawe i vladawe u~enika oceweno je, od strane upravnika po{ta (kod kojih su pojedini u~enici bili na
praksi - IP), pozitivno, kao vrlo dobro. Ipak, pored sve korisnosti, PTT
{koli je poznato da se intencije ferijalne prakse nisu svuda na terenu
jednako pravilno sprovodile. Naime, bilo je slu~ajeva da se u~enik nije
podjednako mewao na ve}em broju radnih mesta (poslova) i ponekad da se
prikazivao posao na pruàwu usluga ne uvek u potpunosti u skladu sa
PTT propisima, {to je dovodilo do zabune u~enika - jedno je u~io teoretski, a drugo video u praksi. Po{to je ferijalna praksa obostrani interes i ptt jedinica i ove {kole tj. wenih u~enika, uvedeno je da se ista
obavqa u dve smene kroz dva meseca, {to omogu}ava u pojedinim mestima,
da se u tim ptt jedinicama re{ava jednovremeno ~ak i pitawe kori{}ewa godi{weg odmora ptt radnika.
Stoga i u budu}e sva na{a nastojawa treba da se kre}u u tom pravcu da
ova praksa do maksimuma bude iskori{}ena u sticawu {to ve}eg prakti~nog znawa.
Dosada{we iskustvo je, dakle, pokazalo u kom pravcu treba daqe
raditi na usavr{avawu nastave u na{oj PTT {koli. Samo za uspe{no
sprovo|ewe plana i zamisli neophodna je ~vr{}a saradwa i ve}e razumevawe izme|u nastavni~kog kolektiva {kole i ptt organizacija.
Prohodnost ka fakultetu. Po~etkom marta 1966. godine, u

vreme dok su fakulteti donosili svoje statute, od Zavoda za
stru~no obrazovawe Srbije u Beogradu zatraèna je pomo} zbog
odbijawa nekih ekonomskih i pravnih fakulteta da na studije upisuju svr{ene u~enike PTT {kole. Fakulteti su, naime, suo~eni sa diplomom koja priznaje osposobqenost za PTT slu`benika, stalno postavqali pitawe da li je PTT {kola sredwa, sa odgovaraju}im programom, u ~etvorogodi{wem trajawu, itd. Stoga
se moli naslov da nam u ovim nastojawima pruì podr{ku, u tom
smislu da nam dostavi akt (re{ewe) u kome bi se na nedvosmislen
na~in podvuklo, objasnilo, da je PTT {kola sredwa stru~na kao
i svaka druga - napr. ekonomska, samo smera PTT eksploatacije i
manipulacije, a naro~ito da je wen program u delu op{teobrazovnih predmeta u obimu i visini kao i kod drugih sredwih {kola.
Odgovor na ovo pismo nije sa~uvan, ali se zna da je [kola u
vi{e navrata pisala pojedinim fakultetima i traìla da se diplome PTT {kole smatraju jednako vrednim kao i diplome bilo
koje druge sredwe {kole. (Prvi put, barem prema sa~uvanoj dokumentaciji, u~iweno je to 9. februara 1963. godine, kad je [kola
zatraìla od Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu da izvesti o
svom programu i planu, po{to postoji interesovawe da neki u~enici ove {kole produè studirawe na Saobra}ajnom fakultetu).
SPOMENICA PTT [KOLE
71
Mora se ovde ista}i da je direktor Voja Krmpoti} koristio

i svoja li~na poznanstva sa nekim univerzitetskim profesorima u Novom Sadu i Subotici, ne bi li ih uverio u teìnu svojih
argumenata. (Sredinom januara 1965. godine, u trenutku kad je samoupravqawe po~elo da se uvodi u [kolu, on je dobio zaduèwe
da sa Ekonomskim, Pravnim i Saobra}ajnim fakultetom izvidi
postoji li mogu}nost da se svr{eni u~enici PTT {kole upisuju
na ove fakultete bez ikakvih administrativnih problema zasnovanih na pitawu da li je PTT {kola sredwa {kola).
Ipak, sve se zavr{ilo na zadovoqstvo onih koji su bili zainteresovani da nastave sa studijama, jer, zna se, pojedini svr{eni u~enici PTT {kole upisivali su se na ekonomski ili pravni fakultet po redovnoj proceduri; bi}e da je prvi od wih bio
Vlado Kiseqa, koji nije ni po~iwao da radi u Po{ti, ve} se odmah upisao na Ekonomski fakultet u Subotici.
Nesumwivo, problem oko upisa na fakultete nastao je onog
trenutka kad su se svr{eni u~enici PTT {kole po~eli pojavqivati na {alterima studentskih slu`bi nekog od fakulteta sa svojim diplomama o poloènom zavr{nom ispitu na kojima je pisalo da se kandidat osposobio za PTT slu`benika sredwe stru~ne
spreme i obrazovawa. Ta je formulacija tamo tuma~ena kao jedan oblik diplome o poloènom zanatskom ispitu, diplome koja
wenom nosiocu ne daje pravo na zapo~iwawe fakultetskog obrazovawa. Sastavqa~ ove kwige zna da se o toj zlosre}noj formulaciji dosta raspravqalo uo~i zavr{nih ispita na kraju {kolske
1964/65. godine i da se on uporno zalagao da se u diplomu, kao zvawe, upi{e teh ni~ar PTT saobra}aja; predlog je odba~en kao neozbiqan, jer, navodno, zvawe tehni~ara sti~e se samo u sredwim
tehni~kim {kolama, gra|evinskoj ili ma{inskoj, na primer.
Zapo{qavawe narednih godina. Sa~uvano je i nekoliko kasnijih izve{taja o raspore|ivawu svr{enih u~enika PTT {kole
po preduze}ima i wihovom zapo{qavawu, a mi }emo ovde preneti
samo po nekoliko pojedinosti iz 1966, 1967, 1969. i 1970. godine.
Najpre, zna se da je 1966. godine, po usvojenom kqu~u (koji je
odgovarao procentualnom u~e{}u pojedinih PTT preduze}a u
finansirawu PTT {kole), trebalo rasporediti ukupno 54 maturanta (Novi Sad 19, Zrewanin 8, Pan~evo 7, Sombor 6, Sremska
Mitrovica 6, Subotica 8). Ne zna se koliko je ko od wih prihvatio da zaposli tokom iste te godine.
Juna 1967. godine bilo je za raspored ukupno 60 kandidata,
ra~unaju}i tu i jednog koji je zavr{ni ispit poloìo u januaru.
Po{to ih je {estoro upu}eno na popravni ispit, ostalo je da se
72
Ilija Petrovi}
rasporedi 54 lica. Na sva PTT preduze}a raspore|eno je svega 37

maturanata, po{to su se neka od wih velikodu{no odrekla svoje kvote. Prema podacima saop{tenim 22. decembra 1967. godine,
svoje kandidate primili su samo Novi Sad (17) i Subotica (7),
dok su Sremska Mitrovica, Zrewanin i Sombor uzeli po jednog
u~enika mawe, a Pan~evo ~etvoro mawe. Ostalo je dvanaest neraspore|enih, osam ide na popravni ispit, dvoje se zaposlilo u Bosni i Hercegovini, a troje u~enika izjavilo je da }e se upisati na
neki od fakulteta. U istom izve{taju istaknuti su i podaci koji
jasno kazuju da se u nekima preduze}ima na PTT {kolu gleda kao
na balast. Neka od wih, na primer, svr{ene u~enike PTT {kole
upo{qavaju na odre|eno vreme po vi{e od godinu i po dana, a jedno je po konkursu primilo tri lica iz gra|anstva, a one iz [kole
ne prihvata.
Posle svega, [koli je preostalo da konstatuje kako ona ne
moè uticati na zapo{qavawe, ve} ceo taj posao oko raspore|ivawa mora prepustiti Zdruènom preduze}u PTT da ono o tome brine; wemu treba samo dostavqati spiskove neraspore|enih,
sa kratkim opisom wihovog stawa, radnom karakteristikom i adresom. Pa {ta bude.
Sa gledi{ta onih koji su uspeli da se zaposle bez ~ekawa,
sve je teklo sa brigom mawe, odnosno kako se samo poèleti moglo. To nam svedo~i i Ilona Pete, maturantkiwa iz ~etvrte generacije, u jednom kra}em novinskom tekstu:
Sa diplomom u ruci krenuli smo u ìvot. Briga svih nas bila je da
se na|e zaposlewe u jednom od PTT preduze}a. Ve}inom smo èleli da
ostanemo u Novom Sadu, ali potrebe slu`be bile su druga~ije. Zbog toga
smo sa nestrpqewem i{~ekivali da nam saop{te u koje mesto }emo
oti}i.
I taj dan je do{ao.
Jo{ istog dana polazim u Mo{orin. U toj po{ti je moje prvo radno
mesto. Novo uzbu|ewe me obuzima i name}e mi se hiqadu pitawa. Jedno
mi se uvek vra}a: ho}u li mo}i da radim i kako }u se sna}i.
Moj prvi radni dan brzo je do{ao.
U po{ti smo nas ~etvoro: upravnik, moja koleginica koja je sa mnom
zavr{ila {kolu, dostavqa~ i ja. Upravnik obja{wava ko }e {ta da radi,
gde {ta stoji. Ja slu{am ozbiqno i trudim se da zapamtim sve {to ~ujem.
Shvatam da obaveze koje preuzimam nisu vi{e kwi{ke, nego zadaci koje
treba savesno da obavqam, jer to od mene o~ekuje kolektiv ~iji sam novi
~lan.
Korisnici ulaze i izlaze. Svako ima svoje èqe, molbe. Nastojim
da ih {to boqe shvatim, da im dam neko obja{wewe ili odgovor na
postavqeno pitawe. Mnoge stvari poznajem ve} iz prakse, a ne samo
teoretski, jer sam posle drugog i tre}eg razreda provela po mesec dana
SPOMENICA PTT [KOLE
73
na ferijalnoj praksi u dvema po{tama. Pored toga, u {koli smo tokom

cele zavr{ne godine imali prakti~nu nastavu. I sada, ba{ ti dani
provedeni na praksi pomogli su mi da se lak{e sna|em na radnom mestu i
da poslove obavqam samostalnije, bez ve} upravnikove pomo}i.
Vreme brzo prolazi. Zaboravqam da sam u novoj sredini, sa nepoznatim qudima. îni mi se da sam sve ono {to ovde obavqam i ranije radila, jer doga|alo mi se da, dok sam bila u {kolskoj klupi, zami{qam sebe na nekom neodre|enom radnom mestu. Sada to vi{e nije potrebno, sve
{to smo u~ili za protekle ~etiri godine ~ini mi se mnogo bliìm. Sada je to stvarnost.
Radni dan je zavr{en. Bez nekih velikih doga|aja. Ipak, osta}e mi u
se}awu, jer, bio je to moj prvi dan proveden na radnom mestu.
Iz jednog izve{taja sa~iwenog juna 1969. godine, vidi se da je

trebalo rasporediti 69 maturanata. Prema informacijama dobijenim od direktora, odràn je prvi pripremni sastanak sa
predstavnicima PTT da bi se sagledale wihove potrebe. Iznet je
niz pote{ko}a u vezi sa zapo{qavawem. Sremska Mitrovica i
Sombor nisu dostavili svoje potrebe. Trenutno moè da se primi 29 u~enika. Za sve ostale svr{ene u~enike {kola }e dostaviti spisak kandidata Zdruènom preduze}u i svim PTT preduze}ima radi pregleda i sukcesivnog zapo{qavawa, kao {to je to
bio slu~aj i u prethodnoj godini. Napomiwe se da je od pro{le
godine ostalo nezaposleno samo dve u~enice sa podru~ja Sombor
i jedan u~enik iz 1967, koji je u me|uvremenu odsluìo kadrovski
rok u JNA.
Juna 1970, svedo~anstva o poloènim maturskim ispitima
prvi put su dodeqena bez direktorovog u~e{}a; ranijih godina
on je diplome uru~ivao na sve~an na~in, jer je dotada{wim |acima, nekad svima, nekad skoro svima ili ve}em delu, mogao
saop{titi gde je ko od wih dobio zaposlewe. Te godine, kad je
bilo izvesno da }e se sva PTT preduze}a velikodu{no odre}i
svojih kvota za zapo{qavawe, direktor je zaduìo sastavqa~a
ove kwige da diplome uru~i bez uobi~ajenog ceremonijala. To je
on i u~inio, ali nije mogao propustiti da |acima objasni otkud
to da diplome deli on a ne direktor, i da ih posavetuje da bu du}e
zaposlewe, ako to ikako mogu, potraè preko neke veze. Direktor
je za tu poruku saznao jo{ pre kraja sve~anosti, tako da mu je to
bio lep povod da se naquti i grdno zameri zbog izgovorenog.
Posle zavr{nih ispita u junu i oktobru 1970. godine, ostala
su za raspored 53 maturanta; na dvojutarje Svete Petke direktor
je mogao saop{titi da se zaposlilo 27, a da na posao ~eka jo{ 26
svr{enih u~enika. Re~eno je tom prilikom da Sremska Mitrovica i Pan~evo nisu primili ni jednog jedinog, da je Sombor pri-
74
Ilija Petrovi}
mio dvoje, Subotica ~etvoro, a svi ostali na{li su zaposlewe u

Preduze}u PTT saobra}aja iz Novog Sada.
Stawe krajem juna 1969. godine. Krajem juna 1969. godine, [kola je imala 201 u~enika; u prvom razredu bilo je 39, drugom 36,
tre}em 55 i ~etvrtom razredu 66 u~enika. Sredwa ocena ukupnog
uspeha za celu {kolu je 3,15, a takva je bila sredwa ocena i u pro{loj godini. (Sredwa ocena na kraju 1963/64. godine bila je 3,27,
godinu dana kasnije 3,20 - u ~etvrtom razredu 3,40 -, dok je 1966/67.
godine bila 3,38, {to je na nivou sredwih {kola u gradu - IP).
To je dakle i nivo i standard koji postiù na{i u~enici. Kretawe uspeha po predmetima tako|e je ostalo na relacijama kao i u
prethodnim godinama. Ne{to boqi uspeh postignut je na kraju godine u ~etvrtim razredima u odnosu na pro{lu godinu, jer nijedan od ovih u~enika nije upu}en na popravni ispit, niti ponavqa
razred. Te godine na zavr{nom ispitu bilo je deset kandidata koji su poloìli sa odli~nim, dvanaest sa vrlo dobrim, 26 sa dobrim
i osamnaest sa dovoqnim uspehom.
Moglo bi se ovde naglasiti da su {kolska svedo~anstva ove
godine deqena, po ideji koju je, ne koriste}i se datumom ve} danom, uzgredno proturio sastavqa~ ove kwige, na Vidovdan.
Ukinuta [kola i maturanti bez posla. Kad je [kola prestala sa radom, krajem 1972. godine, nezaposlenih svr{enih u~enika
bilo je nekoliko desetina. Sva PTT preduze}a otezala su sa wihovim prijemom, tako da ih se podosta na{lo na birou za zapo{qavawe, gde se smatralo da ova kategorija nezaposlenih nije prikladna za zapo{qavawe bilo gde drugo osim u PTT saobra}aju. Posle izvesnog vremena, zahvaquju}i razumevawu Radovana Dun|erovi}a, tada{weg direktora Radne jedinice PTT eksploatacije u
Novom Sadu, primqeno je tridesetak svr{enih u~enika nekada{we PTT {kole sa novosadskog biroa; sam Dun|erovi} kasnije je
sa ponosom isticao da svojim najve}im uspehom u slu`bi, pored
toga {to je u Novom Sadu otvorio desetak novih po{ta, smatra
zapo{qavawe ovih mladih PTT radnika.
Uxbenici
Iz ~ega u~iti. Za op{teobrazovne predmete kori{}ene su
kwige namewene odgovaraju}im sredwim {kolama, pre svega ekonomskim. Na samom po~etku prve {kolske godine, videli smo, zatraèno je od Zajednice PTT Hrvatske da, ukoliko raspolaè
uxbenicima pripremanim za nekada{wi PTT tehnikum ili za
Vi{i PTT te~aj, po{aqe jednu koli~inu. Voqni smo otkupiti
(ih) ili da se uzmu na posudu dva tri meseca pa da se vrate. Kako
ni{ta nije dobijeno, ~ak ni pisani odgovor na upit, |aci su bili
primorani da, umesto pravih uxbenika za stru~ne predmete, koriste brojna uputstva i pravilnike za obavqawe pojedinih PTT
slu`bi.
Ipak, u toku prve {kolske godine, polovinom marta 1962, pojavio se uxbenik \or|ija Vuki}evi}a za predmet Ra~unsko i blagajni~ko poslovawe u PTT.
Sam taj podatak bio je dovoqan svima onima koji nisu umeli
pisati, ponajmawe uxbenik, niti su se razumeli u kwigu, da se odmah suprotstave svakoj pomisli na pla}awe tako obavqenog posla.
Naàlost, takvo raspoloèwe odràvalo se i godinama kasnije,
pa je ~ak i Vojislav Krmpoti}, direktor [kole, koji je i sam uradio dva uxbenika, u jednom trenutku spre~io da se uxbenici honori{u.
Na sednici Saveta PTT {kole, odrànoj 19. marta 1962. godine saop{teno je da je Vuki}evi}eva kwiga umnoèna na ge{tetneru, u 500 primeraka, da su PTT preduze}a sa podru~ja Jugoslavije ve} trebovala izvesnu ve}u koli~inu, tako da uxbenika vi{e
nema na zalihi. U trenutku kad je dodato da }e [kola ne{to ovih
kwiga ponuditi i PTT preduze}ima iz Vojvodine, do{lo je do nepredvi|enih varnica. Predsednik Saveta prigovorio je da je
propis jedno, a uxbenik drugo, na{to je Vuki}evi} objasnio da se
pri pisawu uxbenika najstroè pridràvao propisa, nije u wima ni{ta mewao, i da je nastojao da ih obogati primerima; èleo
je da na taj na~in budu}im ~itaocima, pre svega u~enicima, pribliì materiju sadrànu u Uputstvu o ra~unsko-blagajni~kom poslovawu u PTT, nazvanom UPS-5. Po wegovom mi{qewu, ovo
Uputstvo napisano je visokim stilom, a po wemu moè raditi samo slu`benik sa izvesnim radnim staòm; u~enicima u {koli on
je sasvim nepristupa~an. Kako uputstava i ina~e nema u opticaju,
uveren je da }e wegova kwiga, napisana kao komentar postoje}ih
propisa, mo}i da korisno posluì i PTT slu`benicima, te da }e
stoga ona biti jo{ traènija.
76
Ilija Petrovi}
Ako se ve} ta obja{wewa nisu mogla odbaciti, mogao se nametnuti spor oko autorskog honorara i honorara za recenzije. Buda Jovanovi} i Aleksandar-[aca Teofanovi} smatrali su da recenzentima ne treba priznati pravo na honorar, po{to su oni svoje recenzije pisali u radnom vremenu. Vuki}evi} je ponovo morao
da interveni{e, isti~u}i da se tu ne radi o pravu ili nepravu,
ve} o principijelnom pitawu i stimulaciji, da qudi koji znaju
odre|eni posao, svoje stru~no znawe predstave drugima savesno i
u {to kra}em roku. Po{to su oponenti ostali u mawini, odlu~eno je da se \urici Stelki}u i Dragoqubu Tasi}u, recenzentima,
isplati po 4.000 dinara na ime honorara za recenzije Vuki}evi}evog uxbenika za ra~unsko poslovawe u po{tama. Ipak, da se
stvar ne bi otela kontroli, formirana je komisija koja }e se
ubudu}e starati o isplati takvih honorara, wihovoj visini i na~inu pisawa (!? - IP) uxbenika; u komisiju u{li su A. Teofanovi}, \. Vuku}evi} i V. Krmpoti}.
[to se ti~e ove prve Vuki}evi}eve kwige (i prvog uxbenika
za neki stru~ni predmet koji se u [koli pojavio), nije zapisano
kolik je autorski honorar bio. Zna se samo da je cena pojedina~nog primerka te kwige bila za PTT preduze}a 650, a za u~enike
350 dinara.
Ve} narednog dana, 20. marta, pojavio se i uxbenik za Platni
promet; wegov autor bio je Mi{o Gengelacki. Ura|eno je, po prilici, 500 primeraka, a ceo tro{ak za izdavawe iznosio je 474.845
dinara. Od te sume autoru je ispla}eno 113.000 dinara, dok je na
ime poreza, po stopi od 15%, pla}en 19.941 dinar. Cena uxbenika
utvr|ena je na 400 dinara za |ake, a 900 dinara za ostale.
Samo sedam dana kasnije na{la se pred Savetom i kwiga Vojislava Krmpoti}a za predmet Telegrafski saobra}aj I deo, verovatno za prvi razred. îni se da je sve pro{lo lako, po{to je
bez ikakve rasprave dogovoreno da se uxbenik umnoì u 400 primeraka, da za u~enike ko{ta 250, a za preduze}a PTT 500 dinara;
ugovor }e sa autorom sklopiti B. Jovanovi}, predsednik Saveta.
Skoro tri meseca kasnije, 11. juna, ~lanovi Saveta saglasili
su se da honorar za recenzenta iznosi pet odsto od autorskog honorara; iz jednog zapisa nastalog novembra 1963. godine saznajemo da je autorski honorar te prve {kolske godine (i naredne) iznosio 500 dinara po jednoj strani gusto kucanoj pisa}om ma{inom,
odnosno 6.000 dinara za jedan autorski tabak od dvanaest strana.
Na zajedni~koj sednici [kolskog saveta i Nastavni~kog ve}a pred po~etak nove {kolske godine (na Preobraèwe 1963), jo{
jednom raspravqa se o uxbenicima. Direktor podse}a nastavnike
da bi trebalo poraditi na izradi uxbenika ili priru~nika za
SPOMENICA PTT [KOLE
77
pojedine predmete, naro~ito stru~ne. Po wegovoj ra~unici, trebalo bi najpre uraditi uxbenik za plan i statistiku, op{ti deo
(osim onoga {to je ve} publikovano za slu`benu upotrebu), kao i
za {tedwu. Mogao bi se obraditi jedan deo telegrafske slu`be,
~ija bi se izrada propisa mogla dogoditi naredne godine. Sa
priru~nicima za po{tanski saobra}aj treba jo{ sa~ekati, po{to je izrada novih propisa o obavqawu po{tanskih usluga u
zavr{noj fazi.
\. Vuki}evi} misli da bi stru~wacima iz Zajednice PTT
Vojvodine trebalo ponuditi da se ukqu~e u taj posao, a A. Teofanovi}, opet, smatra da su za taj posao najpozvaniji nastavnici.
Voja Krmpoti}, opet, uverava da bi se ceo taj posao mogao stimulisati ve}im honorarima.
Sve u svemu, dogovoreno je da skripta za Plan i statistiku napi{u Mi{o Gengelacki i \. Vuki}evi}, a za [tednu slu`bu M.
Gengelacki. O ostalim uxbenicima razgovara}e se tek kad budu
ura|eni novi propisi. [to se ti~e visine autorskih honorara, dogovoreno je da taj problem izu~i sam direktor [kole, te da o svojim saznawima na tu temu blagovremeno podnese izve{taj [kolskom savetu.
Smatraju}i da je visina honorara kalirala, [kola je sredinom novembra 1963. godine predloìla da se dotada{wi honorar pove}a za 40% i da po stranici iznosi 700 dinara, odnosno po
tabaku (od dvanaest gusto kucanih strana stranica) 8.400 dinara.
Neubi~ajeno je delovala odluka da se i recenzentski honorar pove}a za isti procenat, iako bi wegova vrednost bila uve}ana kroz
pove}ani autorski honorar. Na sednici odrànoj 25. novembra,
Savet je odbacio dati predlog, zaduùju}i direktora [kole da
na drugim stranama, u drugim sredwim i stru~nim {kolama (a ne
kod Zavoda za uxbenike!) prikupi podatke o honorarima; tek posle toga mo}i }e se raspravqati o podnesenom predlogu.
Ne zna se kod koga je direktor prikupqao potrebne podatke,
tek, 30. januara 1964. godine odlu~eno je da autorski honorar po
jednoj stranici iznosi 600 dinara za stru~ne kwige, a 750 dinara
za kwige iz op{teobrazovnih predmeta. Jo{ mawe se zna po kojim
je kriterijumima ta razlika napravqena, ali je o~igledno da je
nastava stru~nih predmeta sistematski potcewivana, da su se
~lanovi [kolskog saveta udvarali nastavnicima op{teobrazovnih predmeta (iako se, objektivno, od wih nije ni o~ekivalo da
rade posebne uxbenike za svoje predmete, jer su odgovaraju}i uxbenici postojali) i da se pisawe uxbenika za stru~ne predmete
smatralo uzgrednim poslom koji moè obaviti bilo koji ~inovnik u stru~nim slu`bama Zajednice PTT preduze}a.
78
Ilija Petrovi}
Do kraja 1964. godine pojavio se i uxbenik za predmet [tedna slu`ba, autora Mi{e Gengelackog. Kwiga je nosila naslov
Platni promet II deo, [tedna slu`ba, a cena joj je bila dvojna:
400 dinara za |ake i 900 dinara za ostale. U tom trenutku konstatovano je da se u zavr{noj fazi nalazi i rukopis \or|ija Vuki}evi}a za predmet Privredna slu`ba, ali niko nije pomiwao ona
obe}ana skripta za Plan i statistiku; taj se rukopis nije pojavio
ni narednih godina, po{to je onima od kojih se on o~ekivao ubrzo
postalo jasno da }e se [kola u neko dogledno vreme zatvoriti.
(Sastavqa~ ove kwige, koji je dve godine kasnije preuzeo predmet
Statistika u PTT, po~eo je da priprema uxbenik, ali je od posla
odustao u trenutku kad je svima, pa ~ak i wemu!, postalo jasno da
su se glavni samoupravqa~i ve} dogovorili o vrlo skorom zatvarawu [kole).
Intenzitet kojim su se uxbenici pripremali ne{to je usporen, najvi{e zbog toga {to je prethodna godina bila period u kojem je do{lo do promene niza stru~nih propisa koji reguli{u
PTT struku u celini, pa je neophodno pri~ekati i sagledati kako }e se novi propisi odraziti ne samo na prakti~nu primenu u
po{tama nego i na teorijsku obradu istih.
Uxbenik Ilije Petrovi}a za Me|unarodnu po{tansku slu`bu
(sa recenzijom dr Milomira Mi}i}a iz Zajednice JPTT, onda{weg vode}eg stru~waka za me|unarodni po{tanski saobra}aj, ne
samo u Jugoslaviji ve} i u okviru Svetskog po{tanskog saveza)
pojavio se po~etkom {kolske 1966/67. godine, a svi tro{kovi wegovog {tampa wa pali su na autorov teret. Istina, kad je kwiga
bila gotova i recenzije napisane, Upravni odbor, kome je predsedavao Vladimir Luckar`, saglasio se da autoru, na ime honorara, bude ispla }ena jedna mawe-vi{e bezna~ajna suma, ponajvi{e
simboli~na, i da se kwiga odmah da u {tampu. No, ve} narednog
jutra direktor Krmpoti} pozvao je autora i saop{tio mu da u
ovom trenutku [kola ne bi mogla isplatiti honorar, jer se ra~una da }e se pojaviti jo{ jedan uxbenik za telegrafski saobra}aj (wegov, Krmpoti}ev) i da bi se tek tada moglo videti ho}e li
biti novca za Petrovi}ev autorski honorar. Petrovi} je odbio
bilo kakvo cenkawe sa direktorom i [kolom, te je na svoj ra~un
naru~io da se od{tampa jedan tira` od oko 350 primeraka svog
uxbenika; kasnije, u dva navrata, uxbenik je do{tampavan, tako da
je ukupan wegov tira` izneo oko 1200 primeraka. (Autor je, iz
prakti~nih razloga, dozvolio [koli da se ona pojavi kao izdava~ i da distribui{e izvesnu koli~inu kwiga svim preduze}ima
PTT u onda{woj Jugoslaviji, kojih je bilo {ezdesetak; samo Preduze}e PTT saobra}aja iz Novog Sada i Zdruèno PTT preduze}e
iz Novog Sada nisu otkupili ni jedan jedini primerak ove kwige,
SPOMENICA PTT [KOLE
79
drè}i se stava, u obliku pitawa, {ta Ilija Petrovi} ima nas

da u~i. Te logike drào se i Voja Krmpoti}, ~ude}i se otkud
Milomir Mi}i} da napi{e recenziju, i uporno postavqaju}i pitawe, i sebi i autoru, da li je kwiga na nivou.
[ta je objavqeno. Ponovi}emo ovde da je Statut PTT {kole
predvi|ao obavezu pojedinih nastavnika da za svoj predmet pripreme odgovaraju}i uxbenik. U skladu sa tim, zakqu~no sa 1966. kalendarskom godinom ura|eni su slede}i uxbenici:
za Telegrafsku slu`bu, dve kwige, za prvi i za drugi razred (Vojislav Krmpoti});
za Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe u PTT, za drugi razred (\or|ije Vuki}evi});
za Ekonomiku PTT preduze}a, za tre}i razred (\or|ije
Vuki}evi});
za Privredno poslovawe u PTT preduze}ima, za tre}i razred (\or|ije Vuki}evi});
za Platni promet u po{tama, za prvi razred (Mi{o Gengelacki);
za [tednu slu`bu, za drugi razred (Mi{o Gengelacki)
za Me|unarodnu po{tansku slu`bu, ~etvrti razred (Ilija
Petrovi}).
Svi pomenuti uxbenici kori{}eni su i u PTT {koli u Beogradu, a od we je preuzet samo uxbenik Unutra{wa po{tanska
slu`ba Qubi{e Niki}a.
Osim navedenih uxbenika, umnoèni su bili i kra}i tekstovi u formi podsetnika:
Istorijat po{te (Vl. Luckar`, 1963);
Zakonodavstvo, za ~etvrti razred (V. Krmpoti}, 1968);
Me|unarodna telegrafska slu`ba (V. Krmpoti}, 1968);
Stru~na terminologija u PTT, na francuskom jeziku (M.
Kukin, 1966).
Kako se ubrzo pokazalo da PTT {kola u Novom Sadu ne}e opstati, nastavnici su izgubili bilo kakav interes da se bave pisawem uxbenika za ostale stru~ne predmete za koje su se i daqe
koristili priru~nici ili pravilnici za obavqawe usluga u
PTT saobra}aju. Naravno, nijedan od autora koji su uradili neki
od uxbenika nije ni pomi{qao da priredi novo, dopuweno, prilago|eno ili poboq{ano izdawe svoje ve} objavqene kwige.
Ugasila se, tako, jedna izuzetno korisna teoretska i izdava~ka delatnost novosadske PTT {kole.
80
Ilija Petrovi}
Biblioteka. Krajem {kolske 1962/63. godine konstatovano je

da je novosadska sindikalna organizacija PTT ustupila [koli
svoju biblioteku na kori{}ewe; nije re~eno koliko se kwiga u
woj tada nalazilo. Bibliote~ki fond dopuwen je kasnije na bavkom maweg broja stru~nih publikacija i kwiga iz obavezne lektire za nastavu srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti.
Na kraju {kolske 1963/64. godine biblioteka je raspolagala
sa ukupno 806 kwiga.
Da li je narednih godina {to god dokupqivano, ne znamo, ali
je izvesno da je kwi`ni fond {kolske biblioteke rasturen u
vremenu dok se rasturala i {kola; govorilo se da bi kwige bile
razdeqene preduze}ima PTT saobra}aja koja su {kolu finansirala, ali nije nam poznato da li je u tom smislu ne{to u~iweno;
~iwenica je da su bibliote~ki ormani (sa kwigama) dugo stojali
u hodniku stare po{tanske zgrade (na drugom spratu), najpre zakqu~ani a zatim otvoreni, tako da su kwige postepeno nestajale
iz wih; jednoga dana i ormani su ukloweni iz hodnika, a ostala je
tajna da li je sa wima uklowena i neka kwiga.
IVb
1966/67
Vanredno {kolovawe
êtvorogodi{wi program. Pri otvarawu [kole preporu~ili su prosvetni organi da se prve {kolske godine ne otvaraju
odeqewa za odrasle, po{to i ina~e treba tom vidu delovawa pristupati oprezno. Samo zbog toga, [kola te prve godine i nije upisivala vanredne u~enike; ona je to u~inila tek {kolske 1962/63. godine, kada je, prema tekstu jednog izve{taja, PTT {kola
organizovala i vanredno {kolovawe za slu`benike koji se ve}
nalaze u PTT struci. Odziv kod upisa septembra 1962 g. bio je preko o~ekivawa velik. Upisano je ukupno 366 vanrednih u~enika.
PTT preduze}a iz APV pokazala su puno razumevawe i interes
za potrebe vanrednog u~ewa, pa su na predlog {kole na{la neka
povoqna re{ewa u pogledu pomo}i u sna{awu tro{kova {kolovawa svojih kandidata. Sa svoje strane, uprava [kole predlagala je da vanredni u~enici ne pla}aju tro{kove za svoje ispite, ve}
da te tro{kove plate wihova preduze}a; s jedne strane, u~enici
bi bili li{eni jednog nevelikog tro{ka, ali bi zato, na drugoj
strani, preduze}a mogla pratiti kako wihovi radnici ispuwavaju svoje obaveze prema {koli.
Radilo se o {kolovawu po ~etvorogodi{wem programu, skra}enom za Telesno vaspitawe i Predvojni~ku obuku; ispiti su
polagani u tri ispitna roka: januarskom, junskom i septem barskom. U ve} pomenutom izve{taju nazna~eno je da je u januarskom
ispitnom roku 1963. godine polagalo 106 vanrednih u~enika i
prijavilo 399 predmeta. Od toga, poloèna su 282 predmeta, odustalo se od 26 ispita, a nije poloèn 91 predmet. Uglavnom, bili
su to stru~ni predmeti. Oceweno je tada da su kandidati ozbiqno
shvatili svoje obaveze i da je ukupan rezultat ovog ispitnog roka
bio zadovoqavaju}i. Prema informacijama kojima je uprava [kole raspolagala, pojedina preduze}a organizovala su seminare za
svoje polaznike, a neka od wih traìla su od [kole da ih nastavnici posete i pruè odgovaraju}u pomo} u vezi sa proradom pojedinih celina iz nastavnog programa.
U septembarskom roku bilo je prijavqeno za polagawe 84
predmeta, od ~ega je poloèno 56, od 15 ispita se odustalo, a nije
poloèno 13 predmeta.
Zapaà se da je intenzitet polagawa ne{to opao, {to je donekle razumqivo (s) obzirom na letwe mesece, a iz razloga, {to
poneki vanredni u~enici odustaju od daqeg u~ewa, obrazlaù}i
to navodima da zbog dvokratne slu`be nemaju dovoqno vremena za
u~ewe. No, postoje i prvi zna~ajni rezultati koji se posebno isti~u: jedna u~enica iz Sremske Mitrovice prva je u dva ispitna
82
Ilija Petrovi}
roka, juna ove godine ve} zavr{ila prvi razred, o ~emu je dobila
uredno {kolsko svedo~anstvo. Sem we, u septembarskom roku poloìlo je (zavr{ilo) prvi razred jo{ pet vanrednih u~enika, a
mnogim drugim preostala su svega 1-2 predmeta do zavr{avawa
prvog razreda.
U jednom izve{taju s po~etka 1964. godine broj vanrednih
u~enika ne{to se razlikuje; mo`da su oni ispisani vanredni
u~enici ve} zaboravqeni, te se daqe baratalo samo postoje}im
imenima (i ciframa). Pomiwe se u tom izve{taju grupa od 295
polaznika upisanih na samom po~etku (1962/63) i svega 29 polaznika upisanih 1963/64 {kolske godine; sve su to bili PTT radnici niè stru~ne spreme, po PTT preduze}ima, kako sledi:
Preduze}e
1962/63
Novi Sad
84
Zrewanin
84
Subotica
31
Pan~evo
30
Sombor
31
Sremska Mitrovica
33
Zajednica PTT
2
Svega
295
1963/64
525
2
2
2
6
2
29
Polagalo
25
35
10
17
11
1
110
Ve} do marta 1964. godine, kad je ovaj izve{taj sa~iwen, iz

{kole se ispisalo 25 polaznika. Iz jednog nepotpisanog izve{taja iz druge polovine juna 1964. godine vidi se da je u {koli bilo 355 vanrednih u~enika iz oko 130 mesta u Vojvodini i ostaloj pre kodunavskoj Srbiji.
Oktobra 1966. godine pri PTT {koli u Novom Sadu oformqeno je istureno odeqewe Vi{e PTT {kole iz Sarajeva, sa zadatkom da za odre|en broj vanrednih studenata organizuje seminar iz nekih predmeta koji se teè mogu u~iti individualno, a
zatim da pripremi, vodi i organizuje polagawe ispita u Novom
Sadu. U izve{taju na kraju kalendarske godine napisano je da jedan takav seminar u trajawu od mesec dana za pet predmeta ve} je
sa uspehom odràn, a kandidata za polagawe ispita u 1967. godini
ima oko 41. Nije u tom izve{taju re~eno da su za predava~e ~etiriju predmeta uzeti profesori sa Pravnog fakulteta i Vi{e
ekonomsko-komercijalne {kole, a za onaj peti predmet, Osnovi
PTT prava, jedan nastavnik iz PTT {kole. I nije re~eno da za taj
predmet nije mogao biti angaòvan neki diplomirani pravnik
iz Po{te, ili sam direktor PTT {kole Voja Krmpoti}, diplomirani pravnik, ve} je, posle duèg snebivawa, ube|en" Ilija
Petrovi}, nastavnik stru~nih predmeta, profesor istorije po
obrazovawu, da odrì taj jednomese~ni kurs. Kad je svim tim pre-
SPOMENICA PTT [KOLE
83
dava~ima trebalo isplatiti honorar za odràne ~asove, ovom posledwem obra~unat je jedan bezna~ajan iznos, kao za prekobrojne
~asove u PTT {koli, jer, ti si sredwo{kolski profesor. Naravno, gostuju}im profesorima ispla}en je vi{estruko ve}i iznos od onoga koji je ispla}en sredwo{kolskom profesoru.
U izve{taju o radu PTT {kole sa~iwenom na kraju 1966. godine, direktor [kole jo{ je napisao da je u 1966. godini {est
vanrednih u~enika kod nas maturiralo i to u toku svega tri godine polagawa ispita, pri ~emu je ~etvoro poloìlo zavr{ni ispit sa odli~nim uspehom, a dvoje sa vrlo dobrim. Svi {estoro daqe nastavqaju vanredno da studiraju na Vi{oj PTT {koli. To je
po oceni ove {kole primer za ugled i pravi put kako treba raditi na svom op{tem i stru~nom uzdizawu.
Druga pogodnost vanrednog {kolovawa u na{oj PTT {koli
je u tome {to iziskuje veoma malo materijalnih sredstava. U proseku cena za sve ispite u jednom razredu staje svega oko 18.000 starih dinara, a za budu}a tri razreda svega oko 58.000 starih dinara. Upore|ewa radi to je za celo {kolovawe mawi iznos nego
pristupna cena (upis) za Vi{u PTT {kolu u Sarajevu, a tri puta
mawe od cene za jednu godinu u Vi{oj PTT {koli u Zagrebu.
Sredinom juna 1967. godine [kola je mogla konstatovati da
je od svih dotle upisivanih vanrednih u~enika aktivno ostalo
svega 78 (po godinama: I razred - 37; II - 17; III - 16; IV - 8). Razlozi za
odustajawe bili su raznorodni: porodi~ne i druge obaveze mnogih polaznika; ve}ina èna imala je malu ili {kolsku decu; neki
su se upisali u Vi{u PTT {kolu u Sarajevu, po{to su tamo poloìli prijemni ispit. Ipak, najvi{e kolebawa kod polaznika
izazvala je namera PTT preduze}a da, na osnovu op{tih propisa,
donesu interne pravilnike po kojima se zate~enim radnicima,
ukoliko sa uspehom obavqaju poslove, moè priznati stru~na
osposobqenost za odnosno radno mesto. Iako to ne bi bilo priznavawe obrazovnog stepena, najve}em delu polaznika bio je to
znak da daqe ne moraju u~iti, pogotovo {to su tim priznawem
sticali li~ni dohodak jednak onom koji su imali radnici sa
odgovaraju}om {kolom i stru~nom spremom. Nadaqe, pruèna je
mogu}nost da radnik sa staòm preko odre|enog broja godina polaè stru~ni ispit za sredwu spremu i tako stekne kvalifikaciju ravnu onoj koju daje svr{ena sredwa {kola, ali sa internom
va`no{}u, u preduze}u u kome je ispit poloèn.
Bave}i se ovom problematikom i obrazlaù}i zbog ~ega je
broj vanrednih u~enika bio osetno smawen, [kola je morala podsetiti da su vanredni u~enici pla}ali minimalnu cenu za polagawe ispita, a posebno za zavr{ni ispit. [kolarina nije od wih
84
Ilija Petrovi}
uzimana, jer [kolu i ina~e finansiraju PTT preduze}a; ona nije

htela da preko vanrednih u~enika ostvaruje neki dodatni prihod. Osnovni ciq vanrednog {kolovawa (bio) je da se privu~e
{to ve}i broj polaznika PTT slu`benika koji su ve} u radnom
odnosu, tamo i afirmisani, rade na radnim mestima sredwe stru~ne spreme, da na savremen na~in, dru{tveno koristan i sigurno
najopravdaniji, steknu kroz {kolu sredwu stru~nu spremu i ujedno sredwo{kolsko op{te obrazovawe. Smatramo da je to i po polaznike i po preduze}a najjeftiniji na~in {kolovawa i da ovakav oblik treba razvijati.
Na samom kraju 1967. godine u [koli se moglo konstatovati
da se broj vanrednih u~enika smawio, po{to postoji i{~ekivawe, s obzirom na stavove preduze}a PTT da }e se radnicima priznavati stru~na osposobqenost na zate~enim radnim mestima.
Odnekud je [koli bilo poznato da je na jednom zasedawu Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja predsednik tog
tela izjavio da }e se od organa Zdruènog preduze}a zatraìti
da se preispita ~itava politika priznavawa osposobqenosti i
su{tine postoje}eg pravilnika za polagawe stru~nih ispita.
Ni{ta od toga nije bilo, jer se sve i daqe odvijalo po inerciji;
neka preduze}a ve} su do tada uspela da usvoje pravilnik o priznavawu stru~ne osposobqenosti, neka jo{ ~ekaju, pripravna da
u pogodnom trenutku izglasaju ono {to su i drugi u~inili. înilo se tada da bi samo Subotica i Sremska Mitrovica mogle odustati od toga.
Sa tim u vezi, [kola je zauzela stav da zaposlenim radnicima treba pruàti sigurnost u slu`bi, ali treba brinuti i o wihovoj perspektivi; samo onima najstarijim, mo`da sa preko 20 godina slu`be, vaqalo bi priznavati stru~nu osposobqenost, dok
bi od onih izme|u 12 i 20 godina trebalo ostaviti neke rokove da
poloè stru~ne ispite. One mla|e, sa malo godina slu`be, svakako bi trebalo obavezati da se upi{u u {kolu, vanredno u~e i polaù ispite.
Trogodi{wi program. Marta 1968. godine, po{to je u beogradskoj PTT {koli usvojen plan i program za trogodi{we {kolovawe vanrednih u~enika, i novosadska [kola pozabavila se mogu}no{}u da se od naredne {kolske godine uvede isti takav sistem. Qubi{a Gli{i} bio je protiv toga da se raspravqa o temi
sve dok se ne vidi {ta u tom programu pi{e, ali je predlog ipak
pro{ao u na~elu. Kona~no, 17. oktobra iste godine, predlog o
uvo|ewu vanrednog {kolovawa po trogodi{wem programu usvojen je; program je ne{to suèn, u uverewu da }e po kvalitetu biti
SPOMENICA PTT [KOLE
85
jednako dobar kao i raniji ~etvorogodi{wi. Sve po{te odmah su

obave{tene o tome, a kandidati koji su ve} poloìli deo ispita
po ~etvorogodi{wem programu bi}e prevedeni, gde god se to bude
moglo, na trogodi{wi.
Po~etkom novembra 1968. godine ponovo se raspravqa o vanrednim u~enicima, a u jednom zapisniku zabeleèno je da wihovo
brojno stawe opada, stagnira, postoji neka era i{~ekivawa da
li }e u preduze}ima biti priznavawa stru~ne spreme ili ne, pa
}e od toga zavisiti ve}a angaòvanost. U junskom roku 4 u~enika
su zavr{ila razred, a dvojica ispit (zavr{ni); dvojica su upu}ena na ponovno polagawe.
Ostali kursevi. Iz istog tog zapisnika saznajemo da je [kola u me|uvremenu organizovala dva seminara za vanredne studente
Vi{e PTT {kole u Sarajevu, sa ciqem da im se olak{a priprema
za polagawe ispita. U jednom ispitnom roku wima je bilo omogu}eno da ispite polaù u Novom Sadu, u prostorijama PTT {kole,
{to je, pre svega, imalo za ciq da studentima smawi tro{kove.
Ipak, sve se to ocewuje kao kratkotrajno, mada za studente korisno, po{to su postigli zadovoqavaju}i uspeh. Svega nekoliko kandidata odustalo je od studirawa.
Mimo toga, u PTT {koli organizovan je jedan ~etvoromese~ni seminar za TT montere, kao i za polagawe stru~nog ispita.
Uporno rade}i protiv PTT {kole, novosadsko Preduze}e PTT
saobra}aja nije dozvolilo svojim radnicima da taj ispit polaù
tamo gde su i poha|ali seminar, ve} su im naloìli da to u~ine u
Elektrotehni~kom {kolskom centru.
Pored toga, organizovan je i jedan jednomese~ni te~aj za montere kablovskih linija, sa orijentacijom na prakti~an rad; bio
je to prvi kurs te vrste na podru~ju Vojvodine, ali zato i jedini, po{to je tada ve} tekao postupak za ukidawe [kole.
Drugi se interesuju za PTT {kolu. Po~etkom prole}a 1963.
godine, stiglo je jedno pismo iz zagreba~ke [kole za prakti~nu
obuku za telekomunikacije, koja je po~ela pripreme za otvarawe
~etvorogodi{we {kole za PTT eksploataciju; ona je traìla da
joj se dostavi nastavni plan i program, a direktor novosadske
PTT {kole, odgovaraju}i na to i {aqu}i {to je traèno, dopisao
je i slede}e:
Ne tvrdimo da nam je sve najboqe postavqeno u programu i
planu, ali moramo strpqivo sa~ekati da pro|e jo{ barem jedna
godina, i da stupe na snagu novi propisi koji su sada u izradi, pa
da definitivno vidimo {ta bi trebalo mewati i uskla|ivati.
86
Ilija Petrovi}
Tokom 1963. godine PTT {koli u Novom Sadu stigla su i dva

pisma sa strane, u kojima su se po{iqaoci interesovali pod kojim bi se uslovima wihovi radnici mogli ovde {kolovati; jedno
pismo bilo je iz Mostara, a drugo iz Zadra. Ovo drugo bilo je ponajzanimqivije, naro~ito zbog toga {to je ne{to kasnije stiglo
i pismo iz zadarskog Radni~kog sveu~ili{ta, od Centra za stru~no obrazovawe, u kome se ono pita na koji bi se na~in moglo sara|ivati u stru~nom obrazovawu i usavr{avawu PTT radnika, da
li otvarawem posebne {kole u Zadru, da li posebnog odeqewa
novosadske {kole, da li organizovawem seminara u tom Centru,
uz u~e{}e nastavnika iz novosadske PTT {kole.
Neposredno pred po~etak {kolske 1963/64. godine stiglo je
Zajednici PTT preduze}a u Novom Sadu jedno pismo iz Zajednice
PTT Ma}edonije, s molbom da se jednoj grupi wihovih {ti}enika omogu}i upis u prvi razred; radilo se o redovnom {kolovawu
dece sa svr{enom osmogodi{wom {kolom. Pitawe je izneseno
pred [kolski savet i Nastavni~ko ve}e, koji su se na{li pred povelikim izazovom, naro~ito zbog toga {to je [kola, zbog maweg
u~ioni~kog prostora, imala ograni~ene mogu}nosti. S obzirom
na sve te{ko}e, naro~ito da se za to nije znalo pre upisa, u junu,
direktor Krmpoti} predloìo je, a Ve}e i Savet prihvatili, da
[kola ipak primi deset u~enika iz Ma}edonije, te da im se besplatno, odnosno na teret [kole, daju ubenici za sve predmete.
(Ne zna se sa kojim je ciqem cela ta prepiska zapo~eta, budu}i da
se |aci iz Ma}edonije nisu ni pojavili u Novom Sadu).
Saradwom u obrazovnoj delatnosti bavila se, ne{to kasnije,
i Vi{a PTT {kola iz Sarajeva. Ona se 18. marta 1967. godine interesovala da li bi novosadska PTT {kola mogla svoja odeqewa
otvoriti u Sarajevu, u okviru Vi{e {kole, s tim da se ispiti odràvaju u Sarajevu, pred komisijom novosadske {kole, da se uvedu
tri ispitna roka i da Vi{a PTT {kola pruà ispomo}, u vidu
seminara za pojedine i stru~ne i op{teobrazovne predmete. Nije
sa~uvan odgovor na ovaj upit, ali vaqa pretpostaviti da je ponuda odbijena, po{to je ve} bio zapo~et postupak za ukidawe PTT
{kole u Novom Sadu.
Moglo se, ali je neko pre}utao. Tek kad je ova Spomenica pripremana za {tampu, wen sastavqa~ otkrio je da je u Slu`benom
glasniku SR Srbije broj 18/1968 od 27. aprila 1968. godine objavqen Pravilnik o na~inu polagawa ispita za sticawe sredweg
obrazovawa lica koja su stekla stru~no obrazovawe prakti~nim radom u radnoj organizaciji, pripremqen u Republi~kom sekretarijatu za obrazovawe i kulturu, pod brojem 05-1775.
SPOMENICA PTT [KOLE
87
Prvim ~lanom tog Pravilnika bilo je predvi|eno da lica

koja su stekla stru~no obrazovawe prakti~nim radom u radnoj
organizaciji i kojima je u radnoj organizaciji priznata stru~na
osposobqenost za vr{ewe odre|enog zanimawa, a imaju zavr{enu
osnovnu {kolu u osmogodi{wem trajawu (~lan 29. stav 1. Zakona
o sredwem obrazovawu) polaù ispite za sticawe sredweg stru~nog obrazovawa (daqe: ispit) na na~in odre|en ovim pravilnikom. A taj je Pravilnik propisivao je da zainteresovana lica
sti~u sredwe stru~no obrazovawe polagawem ispita u odgovaraju}oj sredwoj {koli, da se ispiti polaù po propisanom nastavnom planu i programu za odre|eno sredwe obrazovawe, te da se
ispit polaè u celini, a ne po razredima, tokom tri ispitna
roka u {kolskoj godini (sa mogu}no{}u da se ubace jo{ dva ispitna roka), s tim da se zadwi ispit mora poloìti u roku od
tri godine od dana kada je polagawe ispita zapo~eto.
Celih osamnaest ~lanova ovog Pravilnika odnosi se na na~in polagawa ispita, a tekstu su priloèni obrasci Ispitne
kwiìce i Diplome, ~ija zakqu~na re~enica, po{to su u diplomu unesene ocene svih poloènih ispita (po programima za redovne u~enike odgovaraju}ih {kola... s tim {to kandidati ne polaù ispite iz fizi~kog vaspitawa, a iz predvojni~ke obuke samo ukoliko su regulisali vojnu obavezu), glasi:
Prema tome kandidat je sa ______________ uspehom poloìo
ispit za sticawe sredweg obrazovawa _________________ struke
_____________________ zanimawa i time stekao prava iz Zakona
o sredwem obrazovawu (Slu`beni glasnik SRS broj 21/67)
Diplomu su potpisivali predsednik ispitne komisije i direktor {kole u kojoj si polagani ispiti.
Ko zna zbog ~ega, ovaj Pravilnik ostao je u PTT saobra}aju
potpuna tajna za one kojih se najvi{e ticao; za PTT radnike sa
zavr{enom osnovnom {kolom u osmogodi{wem trajawu kojima je
prethodno, internim pravilnikom, u okviru PTT radne organizacije, bila priznata stru~na osposobqenost za obavqawe poslova
sredwe stru~ne spreme, odnosno zanimawa u okviru PTT struke.
Nije se za Pravilnik znalo ni u PTT {koli, budu}i da se wen direktor nije pobrinuo da svojim saradnicima, nastavnicima stru~nih predmeta pre svega, otkrije o kakvoj se revolucionarnoj
novini radi; da su oni saznali, do~uli bi za Pravilnik i oni vanredni u~enici koji su ispite polagali po trogodi{wem programu, mnogi me|u wima kojima je ve} bila priznata stru~na osposobqenost u PTT radnoj organizaciji; preko wih saznali bi za
taj Pravilnik i oni koji se jesu zadovoqili priznawem stru~ne
osposobqenosti, ali koji bi se ipak odvaìli da polaù ispite
88
Ilija Petrovi}
u celini, a ne po razredima, posle ~ega bi stekli i zakonom pri

znato sredwe obrazovawe.
Razlo`nom umu nedoku~ivo je zbog ~ega se tada na svim stranama }utalo o ovom Pravilniku; samo se moè pretpostaviti da
su se vode}e li~nosti u PTT preduze}ima u Vojvodini dogovorile
sa direktorom PTT {kole da se Pravilnik pre}uti, te da se tako
izbegne bilo kakav uticaj na ve} zapo~etu proceduru za ukidawe
PTT {kole.
Danas, kao jedino razlo`no obja{wewe ostaje ono na koje je
sastavqa~ ove kwige decenijama po{tapao bave}i se odnosom
pravnih slu`bi u PTT saobra}aju (i pravnika u wima) prema zaposlenim radnicima: pravne slu`be u PTT saobra}aju uvek su radile protiv interesa zaposlenih u istom tom saobra}aju.
Kraj vanrednog {kolovawa. [estog oktobra 1972. godine javqeno je [kolskom centru PTT u Beogradu da su svi redovni u~enici iz novosadske [kole zavr{ili {kolovawe, a kod van rednih u~enika, najpre se jedan broj istih ispisao, jer ne name rava
da u dogledno vreme nastavi {kolovawe. Zatim, shodno op{tim
propisima, [kola je izvestan broj vanrednih u~enika uputila na
ponavqawe razreda (ispita), jer su propustili rokove. Od ovih
kandidata tako|e se ne o~ekuje da }e nastaviti {kolovawe. Ostali vanredni u~enici sa uspehom su zavr{ili {kolovawe.
Ipak, preostalo je petoro vanrednih u~enika koji nisu zavr{ili {kolovawe, a imaju sve uslove da ga uspe{no okon~aju:
-dvoje je svr{ilo ~etvrti razred po ~etvorogodi{wem, a dvoje tre}i razred po trogodi{wem programu; svima je ostalo da polaù samo maturski ispit;
-jedan je svr{io drugi razred, po trogodi{wem programu, a
izrazio je èqu da tre}i razred i maturu polaè u Beogradu.
Zamoqena je {kola u Beogradu da svima wima, da ne bi izgubili {kolsku godinu, omogu}i naknadni upis, te da im pruì priliku da dovr{e zapo~eto {kolovawe.
Ukidawe PTT {kole

Osniva~eva odluka o ukidawu [kole. Samo {est godina po
otvarawu PTT {kole u Novom Sadu, isti organ koji je doneo tu
ne tako davnu odluku zaduìo je stru~nu slu`bu Zdruènog PTT
preduze}a da u dogovoru sa PTT preduze}ima i PTT {kolom pripremi elaborat u vezi sa daqim potrebama za stru~nim kadrovima PTT preduze}a uop{te, kao i mogu}nostima da se takvi kadrovi formiraju putem navedene {kole. Bila je to formula da se
[kola ukine, po{to je jedno od udruènih preduze}a, u vreme kad
je usvajan zavr{ni ra~un za prethodnu godinu, postavilo pitawe
kako da se smawe tro{kovi poslovawa. Tokom narednih meseci
obavqane su razne konsultacije po PTT preduze}ima, a 23. januara 1968. godine sagledavan je problem naro~ito po pitawu budu}ih potreba PTT preduze}a za kadrovima sredwe stru~ne spreme, po pitawu odakle da se uzimaju ti kadrovi s obzirom na tro{kove po jednom svr{enom u~eniku PTT {kole i po pitawu na
koji na~in da se finansira rad {kole.
Samo dan ranije, o perspektivama daqeg {kolovawa kadrova
za PTT struku razgovarano je i u PTT {koli. Na sastanku na{li
su se i predstavnici Zdruènog PTT preduze}a. Od wih se moglo
~uti da Preduze}e PTT saobra}aja iz Pan~eva traì od [kole
da sa wegovog podru~ja upi{e odre|en broj u~enika koje bi ono
finansiralo u celosti. Direktor Krmpoti} odmah je reagovao
tvrdwom da bi tako ne{to bilo neizvodqivo, sa ~im se sloìo i
\urica Stelki}, na~elnik Sektora za pravne i op{te poslove u
Zdruènom preduze}u. On je, po prilici, smatrao da nema potrebe za {kolovawem kadrova, po{to je svoju pri~u pro{irio navodom da je Odbor za kadrove u Skup{tini Zajednice JPTT ve} preporu~io pre neki dan (16. januara) da se sve sredwe {kole u PTT
sistemu odmah zatvore, a da od svih vi{ih {kola ostane samo ona
u Zagrebu, mada i ona privremeno.
Za razliku od Stelki}a, wegov na~elni~ki kolega Mi{o
Gengelacki verovao je da je predlog Pan~eva razloàn i prihvatqiv, te da bi tim primerom mogla po}i i ostala preduze}a. Podrazumeva se da niko od wih nije ni pomi{qao da odgovori na pitawe kuda bi to odvelo [kolu ukoliko bi se preduze}a sporazumela da prime po dva ili tri u~enika, i {ta bi se desilo ako bi
tako formirani razredi okupqali svega desetak ili petnaest u~enika. Imaju}i ba{ takvu mogu}nost u vidu, sastavqa~ ove kwige
traìo je da [kola postavi PTT preduze}ima jasno i nedvosmisleno pitawe da li su ona voqna da PTT {kolu i daqe izdràvaju, po ra~unici koja se iskazuje u finansijskim planovima
90
Ilija Petrovi}
za odre|enu godinu; [kola ni jednog jedinog trenutka ne bi smela biti u neizvesnosti. U odgovor na takvo zapaàwe, Genge lacki je, mo`da i ne èle}i da to u~ini, otkrio pozadinu zapo~ete
procedure: PTT {kola pu{tena je niz vodu, taman kao da je ona
stvorila samu sebe. Stoga, on je posavetovao, tek da se na|emo u
divanu, da [kola treba da pismeno dokaè opravdanost svoga
postojawa, imaju}i pri tom u vidu da kod nas jo{ ne dolazi do
smawewa radne snage. [kola treba da prihvati sve vidove stru~nog osposobqavawa radnika u PTT.
Do sredine maja 1968. godine, pet PTT preduze}a izjasnilo se
za postupno ukidawe PTT {kole, tako {to bi se sa {kolskom
1968/69. godinom prestalo daqe upisivawe novih u~enika u tu
{kolu, dok je samo jedno preduze}e zauzelo stav da se i u {kolskoj
1968/69. godini upi{e jedan nov I razred u PTT {kolu.
O istoj stvari izvestio je svoje saradnike u [koli i direktor Krmpoti}; on je samo dodao formalnu odredbu ~lana 143. Zakona o op{tem obrazovawu koji nalaè (onome ko ukida neku
{kolu) da o tom ~inu izvesti Pokrajinsko izvr{no ve}e; Krmpoti} je svoje izlagawe zavr{io napomenom da }e se naredne {kolske godine u prvi razred upisati svega 32 u~enika, na {to je Vlada Luckar` primetio da prema potrebama za kadrovima trebalo
bi da {kola i daqe radi. Potpuno druk~ijeg mi{qewa bio je
\urica Stelki}, koji je, poku{avaju}i da umiruju}e deluje na nastavnike, predloìo da se ponovo prikupe podaci o kadrov skim
potrebama, po{to, kad je dono{ena odluka o ukidawu [kole, finansijski momenat nije bio u pitawu ve} vi{ak kadrova kod PTT
preduze}a!
Vi{ka, naravno, nije bilo, jer je i tada, godi{we, primano u
slu`bu vi{e od sto radnika sredwe {kolske spreme. Ako je iz
PTT {kole iza{lo te godine tek 43 u~enika, jasno je da finansijski momenat nije bio u pitawu; radilo se o elementarnoj potrebi najvi{ih rukovodilaca u preduze}ima PTT saobra}aja po
Vojvodini da ukinu PTT {kolu i da sebi oslobode manevarski
prostor za prijem novih radnika sredwe {kolske spreme bez formalnog ograni~ewa u vidu obaveze prema istoj toj [koli; mogu}nost da se neko zaposli bila je tada privilegija retkih, i direktori se takve pogodnosti nisu èleli tek tako odre}i. (Prema
tvrdwi Voje Krmpoti}a, prvi takav privilegijski signal stigao je iz Novog Sada, odnosno preko tada{weg upravnika Osnovne PTT jedinice u Ba~koj Palanci; navodno, wega su palana~ki
op{tinski faktori qutito pitali kako }e oni zapo{qavati
svoju decu, sa op{tinskog podru~ja, ako jedna PTT {kola iz
Novog Sada liferuje kadrove za podru~je cele Pokrajine).
SPOMENICA PTT [KOLE
91
Da li sa namerom da ispravi Stelki}evu tvrdwu, ili zbog

ne~ega drugog, Krmpoti} je ustvrdio da Skup{tina Zajednice
JPTT, kad je odlu~ivala da preporu~i ukidawe svih {kola, u~inila je to jer veruje da je {kolovawe kadrova na ovaj na~in skupo.
Bio je to izazov @iki Vukajlovi}u da konstatuje, da, ako bi
[kola trebalo da d neki svoj sud o celoj stvari, trebalo bi zahtevati od onih koji stvarno odlu~uju o ukidawu [kole da iznesu
sve razloge zbog kojih se ona ukida; da li se to ~ini zbog reformisawa jugoslovenske privrede ili je {kolovawe u okviru jednog sistema zaista skupo. Pri tome, on pomiwe neko savetovawe
komunista u okviru PTT, na kome je donet zakqu~ak da u budu}nosti [kola treba da preraste u [kolski centar. Sve to imaju}i u
vidu, ali ne znaju}i za onaj Pravilnik koji je radnicima sa priznatom stru~nom osposobqeno{}u pruào mogu}nost da polaù
ispite za sredwe obrazovawe, on predlaè da se izu~i starosna
struktura zaposlenih u PTT preduze}ima i da se postave o{tri
kriterijumi (u pogledu stvarne stru~ne spreme) za zaposedawe
nekog radnog mesta. Pored toga, mo`da bi se i sa prosvetnim organima u Vojvodini mogli utana~iti odre|eni uslovi za finansirawe ove ili ovakve [kole.
Po{to je i sastavqa~ ove kwige malo pro{irio raspravu
uzgrednim navodom da je od jednog osredwe visokog ~inovnika
u pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovawe ~uo pitawe, u formi ~uda nad ~udima, kako se moè desiti da se isti razlozi navode i kad se jedna {kola otvara i kad se ista ta {kola ukida, usvojen je zakqu~ak da se uporedi tekst odluke o otvarawu [kole
sa tekstom odluke o wenom zatvarawu, te da se vidi u ~emu se te
dve ideje razlikuju ili, mo`da, podudaraju. Podrazumevalo se da
bi taj tehni~ki deo posla obavio direktor [kole, ali od toga
nije bilo koristi; ~lanovi Radne zajednice PTT {kole, koji nisu raspolagali tim tekstovima, nikada nisu izve{teni do ka kvih
je rezultata direktor do{ao. I podrazumeva se da im nikada nije
pokazan ni tekst pisma kojim je Pokrajinski sekretarijat za
obrazovawe izve{ten o zatvarawu [kole.
Ko je i kako ukidao PTT {kolu. Iz Zdruènog preduze}a
PTT saobra}aja u Novom Sadu, pod brojem 05-353/1968 od 16. maja
1968. godine i sa potpisom Budimira Jovanovi}a, direktorovog
zamenika, poteklo je pismo Radni~kom savetu Ovog preduze}a u
vezi sa stru~nim obrazovawem PTT kadrova putem PTT {kole u
Novom Sadu. To pismo sadrì kra}i istorijat dotada{wih nastojawa da se PTT {kola ukine, kao i stavove pojedinih PTT preduze}a iz Vojvodine prema tom ~inu. Zbog svega {to se kasnije
92
Ilija Petrovi}
de{avalo, i bez obzira na jezi~ke i pravni~ke nedostatke, a ponekad i logi~ke, tekst toga pisma dajemo u celini:
Radni~ki savet Zdruènog preduze}a na svojoj 2. sednici od 30. V
1967. god. re{avaju}i po pitawu budu}ih potreba PTT preduze}a za svr{enim u~enicima PTT {kole u N. Sadu, zaduìo je stru~nu slu`bu
Zdruènog preduze}a da u dogovoru sa PTT preduze}ima i PTT {kolom
u N. Sadu pripremi elaborat u vezi sa daqim potrebama za stru~nim kadrovima PTT preduze}a uop{te, kao i mogu}nostima da se takvi kadrovi
formiraju putem navedene {kole.
U vezi sa navedenim zakqu~kom Radni~kog saveta, u toku 1967. i
1968. godine izvr{eno je vi{e konsultovawa sa stru~nim predstavnicima PTT preduze}a.
Na sastanku rukovodilaca i drugih radnika stru~nih slu`bi za
obrazovawe kadrova u PTT preduze}ima odrànom 23. I 1968. g. u N. Sadu
uz prisustvo odgovaraju}ih stru~nih radnika iz zajedni~kih slu`bi
Zdruènog preduze}a i direktora PTT {kole, razmatrano je, izme|u ostaloga i pitawe daqeg sprovo|ewa u ìvot ranije pomenutog zakqu~ka
Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a od 30. V 1967. god. Tom prilikom
sagledavan je problem naro~ito po pitawu budu}ih potreba PTT preduze}a za kadrovima sredwe stru~ne spreme, po pitawu odakle da se uzimaju ti kadrovi s obzirom na tro{kove po jednom svr{enom u~eniku PTT
{kole i po pitawu na koji na~in da se finansira rad {kole u vezi sa eventualnim u~enicima koji bi se upisali u ovoj godini u I razred. Predstavnici PTT preduze}a izrazili su mi{qewe da po navedenim pitawima
treba da se obavezno konsultuju organi upravqawa PTT preduze}a, pre
no {to se ceo problem iznese na re{avawe pred Radni~ki savet Zdruènog preduze}a.
U vezi sa napred iznetim stavom predstavnika PTT preduze}a, 26. I
1968. godine dostavqen je PTT preduze}ima dopis - elaborat po predmetnom pitawu i od istih je zatraèno da putem svojih nadle`nih organa razmotre predmetni problem i da po istom zauzmu stav.
Na navedeni dopis, PTT preduze}a su odgovorila, i to:
1. PTT preduze}e Zrewanin:
Radni~ki savet Preduze}a PTT saobra}aja Zrewanina na svom
XVI zasedawu odrànom dana 8. marta 1968. godine razmatraju}i stawe i
potrebe kadrova sredwe stru~ne spreme doneo je slede}e zakqu~ke:
-Da ovo preduze}e ne snosi tro{kove {kolovawa u~enika PTT {kole u Novom Sadu koji bi se eventualno upisali u {kolskoj 1968/69. god.
-Predlaè se da PTT {kola u Novom Sadu sa~ini suèni program
po kome bi se do{kolovavali radnici niè stru~ne spreme zapo{qeni
na radnim mestima sredwe stru~ne spreme. Po skra}enom programu PTT
{kola bi mogla raditi na do{kolovavawu PTT radnika u prelaznom
periodu do 1972. godine.
-Razmatraju}i ostale delatnosti Radni~ki savet je mi{qewa da bi
ostale delatnosti {kole: seminari - razni, te~ajevi za montere, ispiti
studenata vi{ih PTT {kola, ispiti pripravnika i sl. mogli da budu
predmet poslovawa {kole u prelaznom periodu.
SPOMENICA PTT [KOLE
93
2. PTT preduze}e Novi Sad:

Obzirom da ovo preduze}e u narednom periodu ne}e imati mogu}nosti da prima u radni odnos svr{ene u~enike Po{tansko telegrafsko
telefonske {kole u Novom Sadu, Radni~ki savet doneo je odluku da
ubudu}e ne treba primati nove u~enike u pomenutu {kolu.
3. PTT preduze}e Pan~evo:
Izve{tavamo vas da je Radni~ki savet Preduze}a PTT saobra}aja
Pan~evo na svojoj 70. redovnoj sednici odrànoj 26. aprila 1968. godine
razmatrao budu}e potrebe ovog preduze}a za svr{enim u~enicima Sredwe PTT {kole u Novom Sadu.
Na osnovu sa~iwenog Plana kadrova, koji dostavqamo u prilogu,
proizilazi da bi preduze}u u periodu 1968-1971. godina trebalo svega sedam radnika sredwe stru~ne spreme.
Sagledav{i svoje potrebe Radni~ki savet je doneo Odluku da Preduze}u PTT saobra}aja Pan~evo postojawe PTT {kole u Novom Sadu
nije rentabilno, te se predlaè da se [kola ukine uz obavezu ovog preduze}a da do{koluje postoje}e generacije.
Prema tome, ukidawe {kole bi se izvr{ilo postepeno obzirom da
se nebi primale nove generacije u ovu {kolu.
4. PTT preduze}e Sombor:
Izve{tavamo vas da je na sednici Upravnog odbora ovog preduze}a, odrànoj dana 20. III 1968. godine razmatrano pitawe stru~nog obrazovawa PTT kadrova putem PTT {kole u Novom Sadu, gde je donet slede}i zakqu~ak: da preduze}e nema potrebe za upisom u~enika u Sredwu
PTT {kolu Novi Sad za {kolsku 1968/69. godinu. U~enici upisani u
1967/68 {kolskoj godini potrebno je da zavr{e {kolovawe, a to je ujedno
i zadwa generacija koja treba da izi|e iz ove {kole, gde je preduze}e
obavezno da snosi srazmeran deo tro{kova, {to posle ovog roka ne}e ~initi.
5. PTT preduze}e Sremska Mitrovica:
Obave{tavamo Vas, da je Radni~ki savet ovog preduze}a na sednici od 20. III 1968. godine razmotrio pitawe stru~nog obrazovawa PTT
kadrova putem PTT {kole u Novom Sadu i tom prilikom stao na stanovi{te da bi u {kolskoj 1968/69. godini trebao da se oformi jedan razred
u PTT {koli u Novom Sadu.
6. PTT preduze}e Subotica:
Radni~ki savet preduze}a je na 15. zasedawu 6. saziva odrànog
dana 1. aprila o.g. detaqno razmatrao pitawe stru~nog obrazovawa PTT
kadrova putem PTT {kole u Novom Sadu i u pojedina~nim slu~ajevima i
mogu}nostima doneo ove odluke:
Uzimaju}i u obzir stawe status quo i situaciju sa kadrovima sredwe
stru~ne spreme (mogu}nosti sredwih {kola na uòj teritoriji preduze}a) preduze}e u perspektivi nema potreba za kadrovima sredwe stru~ne PTT {kole i saglasno tome, prestaje i daqe potreba za finansirawe PTT {kole u N. Sadu, kao i za daqe otvarawe I razreda u toj {koli.
Ovde se ne iskqu~uje finansirawe zavr{etka {kolovawa dosada
upisanih u~enika, ali bez obaveza za preuzimawe na rad svr{enih u~enika.
94
Ilija Petrovi}
Vanredno {kolovawe PTT radnika se moè izvesti u vremenu dok

PTT {kola radi, sa posebnom pogodno{}u sa trogodi{wim {kolovawem (zavr{etak u~ewa upisanih vanrednih u~enika) dok se {kolovawe
preostalog dela PTT radnika svodi na ostale sredwe {kole. (Pitawe
individualnog karaktera, sa posebnim osvrtom na mali broj onih PTT
radnika koji su ovu {kolu koristili u vremenu od osnivawa do dana razmatrawa daqeg opstanka {kole).
Pitawe pro{irewa delatnosti {kole na ostale vidove (seminari,
te~ajevi, ispiti - prema ta~kama 4. 5. 6. i 7. dopisa) smatramo nepotrebnim u okvirima {kole, jer je zauzet takav stav - obzirom da se svi ovi
vidovi jo{ i posebno finansiraju prema stvarnim tro{kovima - da se
organizacija poveri Zdruènom preduze}u koje raspolaè potrebnim
kvalitetom nastavnog kadra, pri ~emu ostaje pla}awe stvarnih tro{kova kao i dosada.
Kao {to se iz odgovora PTT preduze}a vidi, 5 preduze}a su zauzela
stav da se pristupi postupnom ukidawu PTT {kole tako {to bi sa {kolskom 1968/69. godinom prestalo daqe upisivawe novih u~enika u tu {kolu, dok je samo jedno preduze}e zauzelo stav da se i u {kolskoj 1968/69.
godini upi{e jedan nov I razred u PTT {kolu.
U vezi sa iznetim stavovima PTT preduze}a ukazuje se Radni~kom
savetu na slede}e:
1. Po odredbama pro~i{}enog Ugovora o spajawu PTT preduze}a su
preuzela obavezu da zajedni~ki finansiraju daqe {kolovawe PTT {kole
u N. Sadu samo dok se ne dovr{i {kolovawe postoje}ih generacija, tj. onih
u~enika koji su upisani u tu {kolu zakqu~no sa {kolskom 1967/68. godinom.
2. Prema odredbi ~l. 139 Zakona o sredwem obrazovawu (Sl. Glasnik SR Srbije br. 2/67), koji je stupio na snagu 1. septembra 1967. godine,
Osniva~ {kole, koji namerava da ukine {kolu, duàn je da o tome obavesti Republi~ko odn. pokrajinsko izvr{no ve}e najmawe godinu dana
pre dono{ewa akta o ukidawu {kole.
Prema odredbi ~lana 140 citiranog zakona, aktom o ukidawu {kole odre|uje se... u slu~aju postupnog ukidawa {kole... {kolska godina od
koje {kola prestaje da upisuje nove u~enike u prvi razred.
Prema jednom uputstvu Republi~kog sekretarijata za obrazovawe,
obavest osniva~a o nameri ukidawa {kole moè se podneti najkasnije do
31. avgusta u godini sa dejstvom od 1. septembra idu}e godine.
Iz napred citiranih odredaba Zakona odn. uputstva jasno proizilazi slede}e:
a. Zdruèno preduze}e kao osniva~ {kole, ako namerava da ukine tu
{kolu, moralo bi {to pre, a najkasnije do 31. avgusta ove godine da o tome obavesti Pokrajinsko izvr{no ve}e.
b. Zdruèno preduze}e bi tek nakon godinu dana od dana obave{tewa Pokrajinskog izvr{nog ve}a o svojoj nameri da ukine {kolu, moglo
da donese i formalnu odluku o tome i da u toj odluci utvrdi da {kola
prestaje da upisuje nove u~enike u prvi razred tek sa {kolskom godinom
koja sleduje danu dono{ewa te odluke, tj. u konkretnom slu~aju sa {kolskom 1969/70. godinom. Ovo zna~i da bi {kola u {kolskoj 1968/69. godini
jo{ morala da upi{e nove u~enike u prvi razred.
SPOMENICA PTT [KOLE
95
Ovo smo proverili i u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe

gde nam je u razgovoru sa Pokrajinskim sekretarom za obrazovawe i wegovim stru~nim saradnicima skrenuta pa`wa da su navedene zakonske
odredbe jasne i da se istih moramo pridràvati.
3. Koordinacioni odbor PTT preduze}a sa podru~ja uè Srbije tako|e je doneo odluku o postupnom ukidawu Sredwe PTT {kole u Beogradu, s tim {to }e, shodno navedenim propisima, jo{ u ovoj godini upisati nove u~enike u prvi razred. (Pokazalo se ovaj navod nije ta~an, po{to je PTT {kola u Beogradu nastavila da radi svih narednih godina,
tako da postoji i u vreme kad kwigu objavqujemo - IP).
S obzirom na navedeno, predlaè se Radni~kom savetu da donese
slede}e zakqu~ke:
a. da se {to pre obavesti Pokrajinsko izvr{no ve}e o nameri Zdruènog preduze}a da postupno ukine PTT {kolu u Novom Sadu,
b. da PTT {kola u ovoj godini posledwi put upi{e nove u~enike u
prvi razred, i to najvi{e 35 u~enika sa ponovcima.
Da se preporu~i PTT preduze}ima da svako sa svog podru~ja izabere odre|eni broj u~enika koji èle da se upi{u u prvi razred PTT {kole u N. Sadu, a PTT {koli da se ukaè da takvim u~enicima pruì prednost prilikom upisivawa.
c. da se nakon godinu dana od dana obave{tewa Pokrajinskog izvr{nog ve}a o nameri Zdruènog preduze}a da ukine PTT {kolu pripremi
za Radni~ki savet formalna odluka o postupnom ukidawu te {kole.
d. da se od PTT {kole zatraì da se {to pre izdejstvuje verifikovawe ve} pripremqenog trogodi{weg programa za sticawe sredweg
stru~nog obrazovawa, kako bi se omogu}ilo {to ve}em broju zainteresovanih PTT radnika da u periodu do 1972. godine steknu taj stepen
stru~nog obrazovawa.
Preporu~eno je, dakle, Radni~kom savetu Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja u Novom Sadu da, ako èli da donese odluku
o ukidawu PTT {kole, o tome se do 31. avgusta 1968. godine mora
obavestiti Pokrajinsko izvr{no ve}e; u takvom slu~aju, naredne
{kolske 1968/69. godine morala bi se upisati jo{ jedna generacija u~enika.
Radni~ki savet prihvatio je ovu preporuku, tako da je 30. maja 1968. godine, shodno odredbama ~l. 143. Zakona o sredwem obrazovawu, doneo formalnu odluku o postupnom ukidawu PTT {kole u Novom Sadu.
Zdruèno preduze}e PTT izvestilo je [kolu 9. maja 1969. da
je wegov Radni~ki savet na sednici od 19. marta iste godine doneo odluku da preporu~i preduze}ima da se i {kolske 1969/70. godine upi{e jedno odeqewe u prvi razred. Ova preporuka je prvenstveno data iz razloga da se omogu}i velikom broju vanrednih
u~enika PTT radnika da u roku od ~etiri godine vanredno zavr{e PTT {kolu u trogodi{wem trajawu. Naime, sada u prvi raz-
96
Ilija Petrovi}
red ima upisano 235 vanrednih u~enika kojima treba pruìti

podr{ku i realnu {ansu da zavr{e {kolovawe. Sa tom preporukom saglasila su se PTT preduze}a iz Sremske Mitrovice, Subotice i Zrewanina, dok su se Novi Sad, Pan~evo i Sombor usprotivili tome. Stoga, Zdruèno preduze}e zatraìlo je od [kole
da onim preduze}ima koja su voqna da se [kola odrì, prikaè
planirane tro{kove za upis jednog odeqewa.
Verovatno je o toj stvari kasnije vo|ena prepiska, ili je to
raspravqano u li~nim kontaktima ovla{}enih predstavnika onih preduze}a koja su bila za, tek, i ona su se, usled stava ostala tri preduze}a tako|e izjasnila da nisu u mogu}nosti da pod
promewenim uslovima pristanu na upis I razreda u 1969/70 {kolskoj godini.
Posle svega, Zdruèno preduze}e PTT saobra}aja Novi Sad
zadalo je zavr{ni udarac: U vezi sa navedenim a s obzirom da je
sa danom 30. V 1969. godine protekao rok od jedne godine od dana
dono{ewa prethodne /probne/ odluke o ukidawu {kole, potrebno je da Radni~ki savet sada donese i formalnu odluku o ukidawu
(postupnom) PTT {kole u Novom Sadu.
U tu svrhu predlaè se da Radni~ki savet donese slede}u
Odluku
o ukidawu PTT {kole u Novom Sadu
1. Po~ev sa {kolskom 1969/70 godinom prestaje upis novih
u~enika u prvi razred PTT {kole u Novom Sadu ([kola).
2. [kola se u potpunosti ukida i prestaje sa radom krajem {kolske 1971/72. godine dana 31. VIII 1972. godine kada treba da zavr{i
{kolovawe posledwe generacije u~enika upisanih u tu [kolu.
[kola }e izuzetno nastaviti sa radom do 31. X 1972. godine
za slu~aj potrebe da u oktobarskom roku te godine, shodno vaè}im propisima polaù zavr{ni ispit oni u~enici ~etvrtog razreda koji u junskom roku nisu zavr{ili razred ili polaù zavr{ni ispit.
3. Od dana dono{ewa ove odluke nadaqe, [kola }e u skladu
sa smawivawem obima poslovawa, odnosno u skladu sa smawenim
brojem ~asova nastave, re{avati pitawe smawivawa broja nastavnika op{teobrazovnih predmeta, a saglasno op{tim propisima.
Za nastavnike PTT stru~nih predmeta i drugo osobqe koji
su u PTT {kolu pre{li iz neke od PTT radnih organizacija, potrebno je da organi upravqawa [kole i Zdruènog preduze}a u
dogovoru sa PTT radnim organizacijama iz kojih su oni pre{li
na rad u [kolu, blagovremeno preduzimaju mere da se ti kadrovi
postupno vrate na odgovaraju}a radna mesta u svoje mati~ne PTT
radne organizacije.
SPOMENICA PTT [KOLE
97
4. Po prestanku rada [kole sva wena arhiva kao i sva wena

sredstva imaju se predati na daqe ~uvawe i rukovawe Zdruènom
preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad.
Ovaj predlog Radni~kom savetu potpisao je direktor Zdruènog preduze}a Karlo Gre~el, 30. maja 1969. godine.
Verovatno zbog toga {to Radni~ki savet nije odmah sazvan,
[kola je 18. juna 1969. godine zatraìla od Zdruènog preduze}a
da najkasnije do 30. juna donese kona~nu odluku o ukidawu, kako
bi se blagovremeno mogle preduzeti personalne mere u odnosu na
nastavnike, naro~ito PTT radnike koji rade u {koli.
I [kola ima svoj stav. Neposredno posle toga, u [koli je
pripremqen jedan izve{taj u vezi sa postupkom za weno ukidawe
i on, datovan sa 25. junom 1969. godine, pod brojem 696/69, glasi:
Prema op{tim propisima, o tome je obave{ten Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, a od kolektiva {kole i od pokrajinske stru~ne slu`be zatraèno je da dostave stru~no mi{qewe
o tome. Pokrajinski zavod (koji ? - IP) i PTT {kola dostavili
su o tome svoje mi{qewe koje se sastojalo u tome da PTT {kolu
ne treba ukinuti, da ona ima svoje dru{tveno i ptt stru~no opravdawe, kako za priliv mladih kadrova za struku, tako i za dovr{ewe okvalifikovawa ptt radnika kroz vanredno {kolovawe
u ciqu sticawa sredwe {kolske i stru~ne spreme. Shodno takvom stavu, PTT {kola je uz podr{ku osniva~a Zdruènog preduze}a, putem svojih predstavnika izvr{ila obilazak i razmatrawe sa PTT preduze}ima nastale situacije u ciqu odlagawa odluke o ukidawu PTT {kole. Nadaqe, PTT {koli je uspelo da verifikuje trogodi{wi program {kolovawa za vanredne u~enike koji }e doprineti (program - IP) da se {to ve}i broj ptt radnika
do{koluje, na brì i lak{i na~in. Smatralo se da ba{ ovim radnicima treba pruìti sve uslove, naro~ito vremenske, da bi barem za ~etiri godine dovr{ili zapo~eto {kolovawe. Na{a akcija za omasovqewe vanrednih u~enika po trogodi{wem planu
dovela je do upisa novih 235 ovakvih u~enika.
Zatim, PTT {kola je preko organa upravqawa Zdruènog
preduze}a - Upravnog odbora i radni~kog saveta, iznose}i objektivno argumente uspela da ovi organi donesu svoju odluku u vidu
preporuke da se {kola ne ukine u ovoj godini, ve} da se upi{e ponovo jedno odeqewe redovnih u~enika, imaju}i u vidu potrebu
obezbe|ivawa roka za dovr{ewe {kolovawa navedenog broja vanrednih u~enika. Po ovim preporukama trebalo je da se izjasne sva
ptt preduze}a u SAPV. U toku meseca maja o.g. ptt preduze}a Novi Sad, Sombor i Pan~evo su se izjasnila za ukidawe {kole.
98
Ilija Petrovi}
Ostala tri preduze}a (Subotica, Sremska Mitrovica i Zrewanin) po{to su dobila od {kole podatke koliko bi iznosili doprinosi posebno za izdràvawe jednog upisanog odeqewa ~ije bi
tro{kovi snosili oni sami, bili su zbog toga prinu|eni da i oni
sami odustanu, te da donesu odluku o ukidawu [kole. Prema tome, po{to su se sva preduze}a izjasnila o ukidawu, ista odluka je
stupila na snagu pa PTT {kola u 1969 ve} nije vr{ila prijemni
ispit za prvi razred.
Ovakva kona~na odluka neminovno se odrazila, u jednom delu, i na pitawe statusa radnika u {koli. Naime, za {kolsku
1969/70 godinu u {koli ostaje svega 4 odeqewa, po jedno II i III te
dva IV razreda, pa usled toga svi nastavnici op{teobrazovnih
predmeta imaju bitno smawenu normu ~asova nastave, dok su ptt
stru~ni nastavnici uglavnom na normi. Smawena norma iznosi u
rasponu od 6 do 15 ~asova nedeqno. Zbog toga, za sve nastavnike
op{teobrazovnih predmeta mora da usledi prestanak radnog odnosa s tim, da isti imaju sva prava po Zakonu i op{tim aktima
{kole u ostajnom roku od {est meseci, koji bi trebalo da te~e od
dana saop{tewa odluke pa do 31. XII 1969. godine. Nakon toga
{kola bi sa ovim nastavnicima zakqu~ila ugovor o radnom odnosu na odre|eno vreme do kraja {kolske godine sa svim pravima
koja iz toga proisti~u po Zakonu i Pravilima {kole, a prema
normi ~asova koju }e odràvati... U odnosu na ptt radnike koji su
u {kolu pre{li iz ptt postoji odluka Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a da isti treba da budu u sporazumu sa ptt preuzeti sukcesivno opet u ptt organizacije na odgovaraju}a radna
mesta.
Ovaj izve{taj potpisali su predsednik Saveta PTT {kole
Milan Rako~evi} i direktor [kole Voja Krmpoti}.
Bez neposredne veze sa ovim pismom, ali u sklopu zapo~etih
samoupravnih formalnosti, Radni~ki savet Zdruènog preduze}a sastao se uo~i Vidovadne 1969. godine i doneo kona~nu odluku o ukidawu PTT {kole u Novom Sadu, s tim da se od {kolske
1969/70. |aci ne upisuju u prvi razred.
[kola jo{ jednom na potezu. Posle ove kona~ne odluke Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a, PTT {koli i wenim samoupravnim organima preostalo je samo da sazovu sastanak Radne
zajednice, da se tamo prepri~a ono o ~emu su odlu~ivali osniva~i i {to se ve} znalo, te da i ona o svemu zauzme kona~ni stav. Ukidawe PTT {kole u Novom Sadu detaqno je obrazloìo direktor PTT {kole V. Krmpoti}. Zatim je predsednik Radne zajednice ptt {kole (Milan Rako~evi}) pro~itao odluku osniva~a ptt
SPOMENICA PTT [KOLE
99
{kole o ukidawu {kole. Nakon toga predsednik Radne zajednice

~ita odluku Radne zajednice i upoznaje ~lanove o prestanku rada
nastavnicima u PTT {koli u Novom Sadu, bez wihovog pristanka. Za odluku glasalo je 11 ~lanova, a ~etiri se uzdràlo. Sve to
ura|eno je na Vidovdan 1969. godine, da bi pod brojem 969/69 dobilo i svoju zvani~nu pisanu formu:
Radna zajednica PTT {kole u Novom Sadu, na osnovu odluke
osniva~a ove {kole - Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a ptt
saobra}aja iz Novog Sada od 30. maja 1968. god. i 27. juna 1969. god.
o ukidawu PTT {kole u Novom Sadu, kao i ~l... (ostalo je neupisano - IP) Statuta ptt {kole u Novom Sadu, na sednici odrànoj 28. juna 1969. god. donosi slede}u
Odluku
1. Nastavnicima op{teobrazovnih predmeta: Vojnovi} Nade`di, profesoru srpskohrvatskog jezika, Vukajlovi} @ivanu,
profesoru matematike, Jovanovi} Jovanki, profesoru istorije,
Kukin Miroslavi, profesoru francuskog jezika, i Nikoli} Miroslavi, profesoru geografije, prestaje radni odnos u PTT {koli u Novom Sadu, bez wihovog pristanka, po{to je od strane
osniva~a {kole doneta odluka o ukidawu ove {kole.
2. Imenovani imaju pravo da ostanu na radu u PTT {koli u
Novom Sadu od dana saop{tewa ove odluke pa do 31. decembra
1969. god., kada ima da budu razre{eni du`nosti. U ovom periodu
je obuhva}eno i vreme kori{}ewa godi{weg odmora u toku ovog
letweg {kolskog raspusta. Ako pojedini nastavnik zahteva ima
pravo da prestane sa radom u PTT {koli u Novom Sadu i pre isteka navedenog roka.
3. Svim imenovanim nastavnicima zakqu~no sa 31. decembrom 1969. god. pripadaju sva prava shodno zakonu, Statutu i drugim op{tim aktima ove {kole. Posebno, imenovanima do kraja
1969. god. pripada potpuni li~ni dohodak, a od 1. septembra do 31.
decembra 1969. god. eventualni varijabilni deo li~nog dohotka
pripada samo srazmerno prema ostvarenoj normi ~asova nastave.
4. Direktor {kole, u smislu ovla{}ewa i Statuta i Pravilnika o radnim odnosima ptt {kole i u skladu sa ovom odlukom izda}e imenovanima pojedina~no obrazloèno re{ewe.
Naravno, u nagove{tenim re{ewima data je i pouka o pravnom leku, ali to je bio ~isto formalisti~ki savet; niko od imenovanih nastavnika nije ni pomi{qao da tome traì leka, ni
van PTT {kole, jo{ mawe u woj.
Mimo svega, sa svim ukinutim nastavnicima op{teobrazovnih predmeta postignut je prijateqski dogovor da, bez obzira
na broj ~asova koji im bude preostao u narednim {kolskim godi-
100
Ilija Petrovi}
nama, nastave da te ~asove drè u PTT {koli do kraja, zarad

kontinuiteta obrazovnog rada.
Profesori se povla~e. Krajem avgusta 1969. godine, Nade`da Vojnovi} izvestila je da je primqena u Gimnaziju Svetozar
Markovi}, na odre|eno vreme, do 31. avgusta 1970. godine, sa 14
~asova nastave, s tim da ~asove dopuwuje u PTT {koli.
Miroslava Nikoli} rekla je da je konkurisala za prijem u
Metaloprera|iva~ku {kolu, ali da joj nije poznato ni kolik je
fond ~asova, niti kakvi su joj izgledi za prijem.
Kad je u Gimnaziji Mo{a Pijade u Novom Sadu trebalo
preporu~iti Jovanku Jovanovi}, koja je tamo konkurisala na radno mesto profesora istorije, Voja Krmpoti} je 25. avgusta 1969.
godine napisao slede}u preporuku:
Jovanka Jovanovi} je sedam godina bila nastavnik istorije
u ovoj {koli. U posledwe tri godine dopuwavala je ~asove i sa
nastavom iz predmeta politi~ka ekonomija. Imenovana je nastavu obavqala veoma stru~no, savesno, pa je postizala vidan nivo
znawa kod u~enika. Veoma je neposredna u radu sa u~enicima, wena predavawa su zanimqiva, uspe{no koristi sva savremena nastavna sredstva i metode u radu. U tom smislu je dobijala i zapaène povoqne ocene od strane prosvetnog savetnika nadle`nog
Zavoda prilikom uobi~ajenog obilaska wenih ~asova nastave.
Kao razredni stare{ina tako|e se isticala i bila posebno
omiqena.
U kolektivu {kole uvek je ceweno weno zalagawe u radu, samonicijativnost, jednostavnost u opho|ewu i dobro drugarstvo.
Saèto re~eno: primeran nastavnik i dobar ~lan kolektiva.
Da li zbog preporuke, da li zbog stvarne prednosti na konkursu, tek, Jovanka Jovanovi} primqena je u Gimnaziju Mo{a
Pijade na radno mesto profesora istorije; preostalo je samo da
2. septembra iste godine bude razre{ena du`nosti u PTT {koli;
zadràna je samo da i daqe predaje iste predmete koje je i ranije
predavala, kao i da ispituje vanredne u~enike, sve dok wen fond
ne bude istro{en ga{ewem pojedinih razreda.
Za svaki slu~aj, na samom po~etku {kolske 1969/70. godine, 4.
septembra, PTT {kola dostavila je Me|uop{tinskoj zajednici
obrazovawa spisak svih nastavnika op{teobrazovnih predmeta
koji su zbog ukidawa [kole ostali bez dovoqno ~asova, sa predlogom da ih udomi. U vezi sa raspisivawem konkursa za popunu
radnih mesta u sredwim {kolama u Novom Sadu, kao i sa tendencijom da se preuzmu oni nastavnici koji su nakon vi{egodi{weg
uspe{nog rada u {kolama ostali bez zapo{qewa zbog ukidawa
SPOMENICA PTT [KOLE
101
wihove {kole, moli se Zajednica da i pomenute nastavnike ove

{kole tako|e ima u vidu i pruì im podr{ku kada se ta pitawa
budu razmatrala i re{avala.
Ne{to kasnije, 22. oktobra, Voja Krmpoti} pi{e preporuku
i za @ivana Vukajlovi}a, ovoga puta zbog konkursa za profesora
matematike u Ekonomskoj {koli. Ima ve} 8 godina prakse u nastavi. U ovoj {koli radio je i privrednu matematiku, sli~nu po
programu onoj u ekonomskim {kolama. Poloìo je stru~ni profesorski ispit. Ima u potpunosti re{eno stambeno pitawe. Na
radu je imenovani solidan, dobar nastavnik, skroman, sa pravilnim odnosom prema u~enicima. Sve napred izneto govori u prilog da }e imenovani na radu i u va{oj {koli u potpunosti zadovoqiti.
Mira Kukin ostala je u PTT {koli i {kolske 1969/70. godine, na odre|eno vreme, sa smawenim brojem ~asova. Naredne godine ona je sa pola radnog vremena primqena u Gimnaziju Mo{a
Pijade, tako|e na odre|eno vreme. S obzirom na to da je i u PTT
{koli imala ~asova za ne{to preko polovine norme, produèn
joj je radni odnos sa pola radnog vremena, i ovde na odre|eno
vreme, od 1. septembra 1970. do 31. avgusta 1971. godine. Kasnije, 1.
decembra 1971. godine, ona je primqena u Gimnaziju Jovan Jovanovi} Zmaj, konkursom, na neodre|eno vreme, tako da joj je radni
odnos u PTT {koli prestao sa prethodnim danom. I pored toga,
ona je sve do kona~nog ukidawa [kole, nastavila da honorarno
drì preostale ~asove francuskog i srpskohrvatskog jezika.
Prosvetna inspekcija i daqe brine. Sedmog oktobra 1970.
godine, prosvetni inspektor Dragoqub [iqegovi} bio je u inspekcijskom pregledu [kole sa prvenstvenim ciqem da kontroli{e stru~nu zstupqenost nastave i stru~ne kvalifikacije nastavnika koje su predvi|ene Pravilnikom o stru~noj spremi i
profilima nastavnog osobqa i stru~nih saradnika PTT {kola
(Slu`beni glasnik SRS br. 12/68).
Prosvetni inspektor mogao je konstatovati da su svi predmeti sadràni u nastavnom planu i programu u {kolskoj 1970/71.
godini za III i IV razred zastupqeni sa odgovaraju}im brojem ~asova. Tako|e, on je na osnovu pregledane dokumentacije konstatovao i slede}e:
[kola je u postupku ukidawa blagovremeno izna{la mogu}nosti za ukqu~ivawe svojih prosvetnih radnika u druge sredwe
{kole, tako da su svi nastavnici op{teobrazovnih predmeta ve}
ukqu~eni u druge sredwe {kole, a ostatak ~asova iz op{teobrazovnih predmeta do kona~nog zatvarawa {kole izvodi}e neki od
102
Ilija Petrovi}
ovih nastavnika kao dopunu svoje norme. Tako|e su ve} i dva nastavnika stru~nih ptt predmeta preuzeta od strane osniva~a
{kole.
-Miju{kovi} Jovan predaje stru~no {est ~asova predmeta
odbrane i za{tite od osnivawa ove {kole, sada je penzioner, a
kako {kola za ovako mali broj ~asova nije mogla angaòvati
stru~no lice, {kola je istome dodelila ove ~asove do wenog kona~nog zatvarawa.
-Sperwak Bogdan, predaje nestru~no 6 ~asova fizi~kog vaspitawa. [kola je poku{ala preko Zajednice obrazovawa da angaùje lice sa visokom stru~nom spremom, pa kako takvih nema na
raspoloèwu kadrovske komisije Me|uop{tinske zajednice obrazovawa, [kola je imenovanog zadràla i dodelila mu 6 ~asova
nastave.
-Nikoli} Mira, profesor geografije predaje nestru~no ekonomiku SFRJ sa nedeqnim fondom od 6 ~asova, u IV razredima.
Po{to je imenovana do sada izvodila nastavu ovog predmeta, radi kontinuiteta nastave {kola je ove ~asove dodelila istoj za
ovu {kolsku godinu.
-Todi} Radivoj, predaje stru~ne predmete (telegrafiju i teleprintersku manipulaciju). Imemovani prema Pravilniku nema pravo da izvodi nastavu ovih predmeta. Me|utim, kako imenovani studira na Vi{oj PTT {koli u Sarajevu gde mu je ostao
samo diplomski ispit, a {kola nije u mogu}nosti da na|e nastavnika profila koji se traì za ovo radno mesto i to iz PTT struke, [kola je bila prinu|ena da imenovanog i daqe zadrì i angaùje do zatvarawa [kole.
...S obzirom da se radi o ovakvom zate~enom stawu i situaciji da se ova [kola ukida, smatramo da je ovakvo stawe dopustivo
do wenog kona~nog zatvarawa.
Postepeno uzmi~u i po{tari. Dvadesetog aprila 1970. godine [kola je saop{tila Op{tem odeqewu Zdruènog preduze}a
PTT saobra}aja da se u skladu sa odlukom od 27. juna 1969. godine,
kojom je {kola ukinuta, mora po~eti sa re{avawem preostalih
personalnih pitawa. Pri tome, mislilo se iskqu~ivo na stru~ne nastavnike i osobqe pozajmqeno iz PTT struke, po{to je
dotle bilo sve u~iweno da se nastavnici op{teobrazovnih predmeta udome, a i jedan stru~ni nastavnik vratio se 1. februara
iste te godine u Zdruèno preduze}e; bio je to Milan Rako~evi}.
Pomenutim pi smom bilo je predloèno da se iz [kole preuzmu
jedan stru~ni nastavnik, jedan finansijski slu`benik-administrator, jedna sprema~ica i jedan vratar.
103
Nepunu godinu kasnije, 31. jula 1970, Qubi{i Gli{i}u sporazumno je prestao radni odnos, po{to je primqen na novootvoreno radno mesto stru~nog saradnika za telegrafski saobra}aj u
Zajedni~kim slu`bama Zdruènog PTT preduze}a. U isto vreme,
i Radivoje Todi} prestao je da radi u [koli; vratio se u Telegraf i telefon, jedinicu iz koje je svojevremeno pre{ao u PTT
{kolu.
Ukidawe preostalog osobqa PTT {kole. Blagovremeno,
11. septembra 1972. godine, pre no {to bi na red do{li posledwi
popravni, vanredni i zavr{ni ispiti, [kola je uputila jedan dopis Zdruènom PTT preduze}u i izvestila ga koje bi sve radnike
jo{ trebalo da Po{ta preuzme nazad, tamo odakle su i do{li u
[kolu. Na toj listi, sa naznakom stru~ne spreme i godinama radnog staà u zagradi, na{li su se:
Vojislav Krmpoti}, visoka (32)
Vladimir Luckar`, vi{a (31)
Ilija Petrovi}, visoka (14)
Mirjana Petrovi}, priznata vi{a (28)
Anita Verna~ka, gimnazija (24)
Danica ôbanska, nekvalifikovana (12).
Nazna~eno je da }e svi oni ostati u [koli do 31. oktobra
1972. godine, dana koji je odlukom o ukidawu [kole predvi|en
kao posledwi.
Likvidacija posledwih. Po{to direktor [kole nije uspeo
da do kraja oktobra re{i i vra}awe stru~nih nastavnika na ranija radna mesta, donesena je odluka da se rad [kole produì do
kraja novembra; u tom vremenu trebalo je izna}i kakvo-takvo re{ewe za posledweg iz te nere{ene grupe, profesora Iliju Petrovi}a, koji je 1965. godine u PTT {kolu pre{ao po sporazumu sa
Osnovnom PTT jedinicom iz Novog Sada, svojim tada{wim poslodavcem.
Direktor [kole, koji je pa`qivo izbegavao da slu~aj nere{enog profesora re{i Petrovi}evim preme{tajem u Radnu
zajednicu Zdruènog PTT preduze}a, odjednom je domislio da
se izlaz na|e u dogovoru sa PTT {kolom u Beogradu. Sa tim u vezi, on je, posle navodnog telefonskog razgovora sa @ivojinom
Markovi}em, direktorom tamo{weg [kolskog centra PTT, 15.
novembra uputio jedan dopis i ponudio da beogradska PTT {kola (posle nove odluke Radni~kog saveta Zdruènog preduze}a da
se status novosadskoj [koli produì do kraja meseca) primi
104
Ilija Petrovi}
Iliju Petrovi}a u stalni radni odnos, kao nastavnika za neki od

stru~nih predmeta. Nazna~eno je u tom pismu da je Petrovi} zavr{io Vi{i PTT te~aj, da je vanredno diplomirao na grupi za
istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da mu je Upravni
odbor Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja 1969. godine priznao visoku stru~nu spremu u PTT struci, da je kao profesor u
ovoj {koli predavao stru~ne ptt predmete. Naime, kao afirmisanom poznavaocu ptt manipulacije stru~ni predmeti su mu najvi{e odgovarali. Tako je predavao Me|unarodnu po{tansku slu`bu, Unutra{wi po{tanski saobra}aj, Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe, Privredno poslovawe u PTT. Smatrao je svojom obavezom da kao stru~ni nastavnik pomogne redovnim i vanrednim
u~enicima PTT {kole, kao i za PTT radnike koji se {ire interesuju za teoriju PTT saobra}aja, pa je napisao kwigu (uxbenik)
Me|unarodna po{tanska slu`ba, koja je kori{}ena kao uxbenik
za sve u~enike ove {kole, tako|e je prihva}ena i kori{}ena i od
strane va{e {kole. [ta vi{e, na internom konkursu PTT {kolskog centra u Zagrebu, prihva}en je i odobren rukopis, pod istim
naslovom sa ne{to izmewenim programom i za potrebe pomenutog [kolskog centra.
Kako pisanog odgovora na ovu ponudu nije bilo, Krmpoti}
je Petrovi}u poru~io da ode u Beograd i tamo razgovara sa gospodinom Markovi}em; razgovor je obavqen, ali se pokazalo da je
Krmpoti} sve ovo domislio tek reda radi: direktor Markovi}
je Petrovi}evu pri~u pratio potpuno nezainteresovano, tako da
re{ewe nije na|eno ni na toj strani.
U me|uvremenu, \urica Stelki}, diplomirani pravnik, rukovodilac pravne slu`be nekada{weg osniva~a [kole, uz svesrdnu stru~nu pomo} Pravdoquba Nikoli}a, rukovodioca odgovaraju}e slu`be novosadskog PTT preduze}a i diplomiranog
pravnika, nastavio je da traga za svojim re{ewem, odnosno re{ewem koje }e zadovoqiti Milana Prodanovi}a, poznatijeg kao
[vabu, vrhovnog samoupravqa~a u tom Preduze}u jo{ od decembra 1962. godine. Radilo se, naime, o svima dobro poznatoj Prodanovi}evoj li~noj netrpeqivosti prema Petrovi}u, nastaloj na
je dnom sindikalnom skupu s po~etka 1963. godine, kad je Petrovi} neke Prodanovi}eve primedbe na navodno lo{ rad Glavne po{te u Novom Sadu, u kojoj je Petrovi} tada bio kontrolor, odbacio re~ima da je drug direktor sve to izgovorio zbog toga {to
ima mnogo duì sta` kao stranka nego kao po{tar. A negde u me|uvremenu, dok se nije ni naslu}ivalo da bi [kola mogla biti uskoro ukinuta, Prodanovi} je na zasedawu Radni~kog saveta svog
PTT preduze}a, izjavio, na ~u|ewe mnogih prisutnih, da, kad PTT
SPOMENICA PTT [KOLE
105
{kola bude ukinuta, Ilija Petrovi} ne}e biti primqen natrag,

jer je prepametan za po{tara.
Kona~no, Prodanovi}evo re{ewe na|eno je u formulaciji
da }e Preduze}e PTT saobra}aja Novi Sad, u ~ijem se sastavu nalazila Osnovna PTT jedinica Novi Sad, raniji Petrovi}ev poslodavac, preuzeti od PTT {kole sve radnike koji su porodi~no
vezani za Novi Sad. Kako je Petrovi} tada ìveo u Zmajevu, to je
zna~ilo da }e biti preuzeti samo direktor, sekretar i finansijski slu`benik, a da }e sa Petrovi}em biti raskinut radni odnos, jer nije bio porodi~no vezan za Novi Sad.
To se i dogodilo: Radni~ki savet Zdruènog preduze}a PTT
saobra}aja Novi Sad, na sednici odrànoj 28. decembra 1972. godine, doneo je odluku o prestanku rada Petrovi} Iliji sa danom
31. XII 1972. godine.
Protiv ovakve odluke, pozivaju}i se na ~iwenicu da je u
PTT {kolu pre{ao po sporazumu sa svojim ranijim poslodavcem
(Osnovnom PTT jedinicom), kao i svi ostali stru~ni nastavnici, kojima nije pravqen bilo kakav problem u vezi sa povratkom
na ranije radno mesto, Petrovi} je pokrenuo sudski spor.
Re{avaju}i po tu`bi, Op{tinski sud u Novom Sadu, pod
Posl. brojem P. 456/73 od 27. februara 1973. godine, naloìo je
Zdruènom PTT preduze}u da tuìoca vrati na posao. Veran
svom prvobitnom stavu, oformqenom u glavi Milana Prodanovi}a, direktora Preduze}a PTT saobra}aja Novi Sad, Radni~ki
savet Zdruènog PTT preduze}a, dana 30. marta iste godine, na
osnovu ~lana 121. ta~ke 2 Statuta Zdruènog preduze}a, doneo je
zakqu~ak da se presuda Op{tinskog suda izvr{i.
Presudu je istog dana izvr{io direktor Zdruènog preduze}a Josip Horvat, svojim re{ewem broj 05-907/1972: Petrovi}
Ilija, biv{i stru~ni nastavnik PTT {kole u N. Sadu vra}a se sa
danom 1. I 1973. god. na rad na isto radno mesto u PTT {koli u N.
Sadu. Wegovo obrazloèwe, dato ovde u celosti, bilo je vrlo
pou~no:
Radni~ki savet ZP PTT N. Sad na sednici od 28. XII 1972. g.
doneo je odluku o prestanku rada Petrovi} Iliji u PTT {koli u
N. Sadu sa danom 31. XII 1972. god. kada je {kola prestala fakti~ki da postoji. Protiv te odluke Radni~kog saveta imenovani je
pokrenuo radni spor pred Op{inskim sudom u N. Sadu. Navedenom presudom toga dana poni{tena je odluka Radni~kog saveta
kao nezakonita (Radni~ki savet nije bio stvarno nadleàn da je
donese) a Zdruèno preduze}e je obavezno da imenovanog vrati na
rad na wegovo dotada{we radno mesto, po{to je {kola tek 26.
februara 1973. god. brisana iz registra.
106
Ilija Petrovi}
Iako to nije bilo napisano u re{ewu o izvr{ewu presude,

moglo se naslutiti da }e Iliji Petrovi}u prestati radni odnos
u PTT {koli sa 26. februarom 1973. godine, danom kad je [kola
izbrisana iz sudskog registra. Tako je i bilo, mada o prestanku
radnog odnosa nije dono{eno posebno re{ewe; prestanak se podrazumevao, a kasnije je pisano da je Radni~ki savet tada doneo i
odluku da Iliji Petrovi}u prestane radni odnos ba{ toga dana.
Ko zna zbog ~ega, u vizu Horvatovog re{ewa nije upisano ni
ono {to je istaknuto u posebnom re{ewu da se Petrovi}u isplati li~ni dohodak od 1. januara do 26. februara. A tamo je, opet, pomenuta presuda Op{tinskog suda, pomenut je i ~lan 121 Statuta,
ali je dodat i pismeni sporazum sa SO Novi Sad broj 033-13/72
od 3. I 1973. god. po kome Zdruèno ptt preduze}e Novi Sad preuzima sva sredstva, prava i obaveze ukinute ptt {kole u Novom
Sadu, {to bi zna~ilo da, u okviru tih prava i obaveza, i profesor Ilija Petrovi} mora biti preuzet, odnosno raspore|en, na
neko radno mesto u PTT, da li u Preduze}u PTT saobra}aja (odakle je pre{ao u PTT {kolu), da li u Zdruènom PTT preduze}u,
koje je i odlu~ivalo (da li stvarno, da li formalno) o otvarawu i
o ukidawu PTT {kole.
Onaj ve} pomiwani \urica Stelki}, rukovodilac pravne
slu`be u Zdruènom PTT preduze}u, pozvao je Petrovi}a da mu
uru~i re{ewe o prestanku rada i da mu, kako je to sam rekao, dobronamerno kaè da vi{e ne vredi ni{ta preduzimati. Jo{ mu
je tom prilikom prijateqski savetovao da konkuri{e u nekom
od vojvo|anskih PTT preduze}a na neko radno mesto sredwe stru~ne spreme i da otud krene iznova.
Odmah prekidaju}i razgovor, ~ak i bez pozdrava, i polaze}i
od stava iskazanog u sudskoj presudi da je prvobitnu odluku o prestanku rada doneo Radni~ki savet Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja kao nenadleàn, te da je, shodno tome, i citirano Horvatovo re{ewe moralo biti nezakonito, jer je doneseno na osnovu novog nezakonitog zakqu~ka Zdruènog preduze}a, Petrovi}
je podneo novu tu`bu.
Sa svoje strane, Zdruèno PTT preduze}e potrudilo se da ta
nepuna dva meseca radnog staà upi{e u Petrovi}evu radnu kwiìcu, na osnovu posebne potvrde, ~ije se obrazloèwe bavi pravnim i fakti~kim krajem PTT {kole. To je obrazloèwe glasilo:
Sporazumom zakqu~enim sa Skup{tinom op{tine Novi Sad
broj 122-13/72 od 3. I 1973. god., Zdruèno PTT preduze}e N. Sad
preuzelo je sva sredstva, prava i obaveze Po{tanske, telegrafske i telefonske {kole u Novom Sadu u redovnoj likvidaciji .
Na osnovu tog Sporazuma, Okru`ni privredni sud u N. Sadu
SPOMENICA PTT [KOLE
107
svojim re{ewem Fi. br. 139/73 od 26. II 1973. god. sa tim danom
brisao je {kolu iz registra suda.
Presudom Op{tinskog suda u N. Sadu Posl. br. P. 456/73 od
27. II 1973. god. bilo je Zdruèno PTT preduze}e Novi Sad, kao
preuzimalac sredstava, prava i obaveza nevedene {kole obavezno da Petrovi} Iliju, biv{eg nastavnika te {kole vrati na rad
na wegovo dotada{we radno mesto. U izvr{ewu te presude Petrovi} je re{ewem Zdruènog PTT preduze}a broj 05-907/72 od 30.
II 1973. god, vra}en sa danom 1. I 1973. god. na rad u PTT {kolu na
wegovo ranije radno mesto. Kako je, pak, PTT {kola brisawem iz
registra sa danom 26. II 1973. god. pravno prestala da postoji, Radni~ki savet Zdruènog PTT preduze}a svojom odlukom broj 05-907 od 30. III 1973. god, utvrdio je prestanak rada imenovanom u
PTT {koli sa danom 26. II 1973. god. Imenovani je za period od 1. I
do 26. II 1973. god. prijavqen Slu`bi zdravstvenog osigurawa u N.
Sadu i to, prijava pod br. 13592 od 5. IV 1973. god., a odjava pod br.
13593 od 5. IV 1973. god. Upis o radnom staù imenovanog za period od 1. I do 26. II 1973. god. u navedenoj wegovoj radnoj kwiìci,
nije mogao biti overen pe~atom {kole, po{to se isti nalazi u
Istorijskom arhivu u Novom Sadu, a direktor tog arhiva odbija
da dozvoli da se izvr{i navedena overa pe~atom {kole.
Ni ovoga puta, dakle, Zdruèno PTT preduze}e ne bavi se
pravima i obavezama preuzetim sporazumom sa Skup{tinom novosadske op{tine; ono, jednostavno, ide pre~icom i, bez obzira
na to {to ono nije bilo Petrovi}ev poslodavac, donosi re{ewe
po kome profesoru Petrovi}u prestaje radni odnos.
U me|uvremenu, i nekoliko narednih meseci, vo|en je pred
Op{tinskim sudom u Novom Sadu onaj drugi Petrovi}ev radni
spor sa Zdruènim PTT preduze}em. Ponajvi{e zahvaquju}i razumevawu Janka Pejanovi}a, onda{weg direktora PTT preduze}a u Subotici, preduze}a PTT saobra}aja iz Vojvodine, izuzimaju}i Prodanovi}evo novosadsko, zakqu~ila su separatni ugovor o
organizovawu Slu`be TT manipulacije u okviru Odbora za TT saobra}aj Zdruènog preduze}a PTT saobra}aja u Novom Sadu, o otvarawu radnog mesta stru~nog saradnika za TT saobra}aj i o raspore|ivawu Ilije Petrovi}a na to radno mesto. Taj je sporazum
po~eo da se primewuje 10. avgusta 1973. godine, {to je spor pred Op{tinskim sudom u Novom Sadu u~inilo bespredmetnim. Sporno vreme (od 27. februara do 9. avgusta) Petrovi}u je priznato
kao da je radio; u wegovu radnu kwiìcu ono je upisano kao radni
sta` ostvaren u Zdruènom PTT preduze}u.
Posle toga, PTT {kola prestala je da se zvani~no pomiwe, a
pisani tragovi o woj preseqeni su u Arhiv grada Novog Sada.
108
Ilija Petrovi}
Bila jednom jedna {kola. PTT {kola prestala je, dakle, da

radi krajem {kolske 1971/72, po{to su okon~ani svi popravni,
razredni i maturski ispiti za redovne i vanredne u~enike. Iz
administrativnih razloga, jer je vo|en jedan spor u vezi sa radnim odnosima, sudskom odlukom je kao posledwi dan postojawa
PTT {kole upisan 26. februar 1973. godine.
Prestala je, tako, da postoji [kola koja je delovala samo jedanaest {kolskih godina i koja je u tom vremenu pokazala kakav
bi lik trebalo da ima prava stru~na {kola.
U~enici koji su iza{li iz ove {kole predstavqali su tokom
svog radnog veka okosnicu po{tanskog saobra}aja u Vojvodini.
Svi oni, izuzimaju}i zanemarqivo mali broj onih koji su jo{ u
ranoj fazi otpali od struke zbog naivnih uverewa da su otkrili
na~in kako da zloupotrebe PTT propise i svoje mesto u PTT sistemu, obavqali su posao na izuzetno kvalifikovan na~in: najve}i deo wih raspore|ivan je na radna mesta upravnika po{ta i
na druge stru~ne poslove u po{tama i stru~nim slu`bama, ukqu~uju}i i rukovode}a radna mesta; nekoliko wih nalazilo se na
~elu nekada{wih organizacija udruènog rada, a trojica (po azbu~nom redu i imena i prezimena), Mirko Boì}, Radi{a Bo{ki} i Stevan Pil, bili su i na mestima direktor najve}ih organizacionih celina po{tanskog, odnosno TT saobra}aja u Novom
Sadu, me|u najve}im u PTT saobra}aju Republike Srbije; wihove
kra}e ìvotopise dajemo u poglavqu Oni su u struci postigli
najvi{e, na stranama 197-199.
Ne samo na wih, ve} i na sve one koji su svojim trudom ostavili mawe ili vi{e dubok trag u PTT saobra}aju Vojvodine to kom
tridesetak-~etrdeset godina, sve do dana{wih dana, mogle su se
odnositi re~i koje je sastavqa~ ove Spomenice izgovorio na opro{taju sa maturantima iz {kolske 1970/71. godine:
Dani u~ewa i godine i{~ekivawa su iza nas. Pripremamo se
da zakora~imo u novo. Vi, dragi moji mladi prijateqi, prvi put,
kao razvigor, mi ostali, ko zna koji put, sa roditeqskom strepwom za prvi samostalni let svojih lastavi}a.
Imamo vremena samo jo{ da vam preporu~imo da sa~uvate
ideale i nezadovoqstvo sa ve} postignutim. Samo }ete sa tim
mo}i i}i napred, mo}i misliti. [to je ~ovek nezadovoqniji,
vi{e misli; {to je dubqe obuzet onim {to se zbiva u sada{wici i onim {to se moè o~ekivati od budu}nosti, dubqe misli.
Ne moè misliti ono {to je nezadovoqno.
Nezadovoqni mewaju svet.
Mi u vas verujemo.
Oni su poha|ali PTT {kolu

Prema podacima iz glavnih kwiga (upisnica). U~enici su u
ovu Spomenicu upisani po {kolskim godinama i, unutar svake
{kolske godine, po azbu~nom redu svojih prezimena.
Iza imena svih u~enika upisanih u prvi razred, uz svega nekoliko izuzetaka (ispisanih pre kraja prve {kolske godine), dato
je ime jednog od roditeqa; ta dva podatka, po primerima sa samog po~etka ovih spiskova, treba ~itati kao: Radi{a, sin Milunov, ili,
Ana, k}i Pavlova. Iza tih podataka upisani su mesto (vrlo retko
i neka blià oznaka: op{tina, kraj ili dràva), dan, mesec i godina ro|ewa svakog od u~enika.
Za u~enike koji su prvi razred poha|ali drugi put, kao ponovci (ponavqa~i), upisano je samo prezime, ime i po~etno slovo
o~evog (ili maj~inog) imena; na isti na~in u~enici su upisivani
i u spiskove o poha|awu ostalih razreda.
Na nekoliko mesta, da bi se izbegla bilo kakva nedoumica u
pogledu roda, mu{kog ili ènskog, iza imena Quba, Rada, Sava i
Cvija (i o~evog imena tih u~enika ili u~enica) stavqena je u zagradu od govaraju}a oznaka, (`), odnosno (m).
U vrhu svakog spiska nazna~eni su razred i odeqewe, i, u nastavku, ime i prezime razrednog stare{ine.
U~enici koji su se {kolovali vanredno, uz rad, upisani su
pod oznakom vanredni u~enici, s tim {to je uvek nazna~eno da
li se radilo o trogodi{wem ili ~etvorogodi{wem programu; u
ovoj grupi nalazi se i petnaestak u~enika koji su posle dva ponavqawa istog razreda, ili iz nekog drugog razloga, izgubili pravo
na redovno {kolovawe.
Vanredni u~enici koji su posledwi ispit iz nekog od razreda poloìli u bilo kom od ispitnih rokova tokom jedne {kolske
godine, popisani su iza svih spiskova redovnih u~enika iz odnosne {kolske godine.
110
Ilija Petrovi}
[kolska 1961/62
Ia, 36 - Mira Acin-Carevi}
Vrlo dobar uspeh, 3
Drobwak, Radi{a Milunov, Brajkovac, Prijepoqe, 2. avgust 1944.
Pil, Stevan Petrov, Augzburg, Nema~ka, 7. decembar 1946.

êrvewi, Ana Pavlova, êlarevo, 13. novembar 1946.
Dobar uspeh, 11
Batak, Mileva Kojina, Bo~ar, 19. oktobar 1946.

Vlaovi}, An|elka Qubomirova, Novo Milo{evo, 13. mart 1946.
Vujkov, Vladimir, sin Andrije ûhe, Novi Sad, 25. maj 1946.
Kova~evi}, Dragica Danina, Qubav, Gospi}, 7. januar 1945.
Kova~evi}, Mirjana \or|eva, Stepanovi}evo, 16. oktobar 1946.
Qubi~i}, Du{an \urin, Krupa, Benkovac, 10. februar 1944.
Meleg, Ana Mihaqeva, Ba~ki Petrovac, 23. jun 1945.
Niki}, Smiqa Bogdanova, Drageqi, Bawa Luka, 20. april 1944.
Paro{ka, Du{anka Miladinova, Srbobran, 3. maj 1944.
Taminxija, Danica Mihajlova, Gajdobra, 26. novembar 1946.
To|erov, Jagoda Ivanova, Vojvoda Stepa, 21. jun 1946.
Dovoqan uspeh, 11
Bani}, @ivka Nikolina, Koviq, 18. septembar 1946.

Bjelivuk, Stevan Milo{ev, Ba~ki Brestovac, 3. april 1947.
Valovi}, Ankica Frawina, Novi Slankamen, 23. mart 1944.
Vi{ekruna, Stana Radina, Ti~evo, Lijevno, 15. mart 1946.
Zirojevi}, Tomislav Savin, Zalom, Nevesiwe, 10. april 1945.
Ivkov, Marija Kostina, ûrug, 12. jun 1946.
Kova~evi}, Qubica Nikolina, In|ija, 11. oktobar 1946.
Popin, Verica Jovanova, Kisa~, 30. april 1947.
Rajkovi}, Marija Jocina, Star~evo, 30. septembar 1946.
Srdi}, Du{anka \urina, Crni Vrh, Lijevno, 10. april 1945.
Ursi}, Josip Ivanov, Novi Sad, 12. februar 1947.
Ponavqaju, 8
Vuka{inovi}, Danislav Vidov, Zmajevo, 13. jul 1946.

Jela~i}, Slobodanka Mihajlova, Novi Sad, 31. avgust 1945.
Milankov, Zora Lukina, Novo Milo{evo, 3. april 1946.
Mili{i}, Sowa \urina, Novi Sad, 29. april 1946.
Pajor, Ilona Antina, ântavir, 8. avgust 1946.
Rakovi}, Ratko Milo{ev, Ma{i}i, Gradi{ka, 22. septembar 1944.
Re{wak, Ana Andrijina, Novi Sad, 14. maj 1946.
Tanurxi}, Sun~ica @arkova, De~, 7. februar 1946.
Ispisani i neoceweni, 3
Na|segi, Joza Stevin, Draganovci(?), 3. jul 1945.

Kosmajac, Svetlana Vojislavova, Novi Sad, 17. maj 1946.
Cvitko, Julijana Mikolina, Gunaro{, 1. septembar 1945.
SPOMENICA PTT [KOLE
111
Ib, 36 - Milan Rako~evi}

Vrlo dobar uspeh, 6
Varga, Marija Mihajlova, Kucura, 3. oktobar 1946.

Vu~enovi}, Du{anka Milina, Temerin, 15. januar 1947.
Jeremi}, Desimirka Nikolina, Mar{i}, Kragujevac, 30. avgust 1944.
Joki}, Milivoj Milanov, Sombor, 26. januar 1947.
Novi}, Anica Pavlova, Bo|ani, 8. septembar 1945.
ûki}, Slobodan Miloradov, Nova Pazova, 17. novembar 1945.
Dobar uspeh, 13
Arsenov, Smiqa Kamenkova, Farka`din, 7. decembar 1946.

Ba{i}, Ankica Danilova, \ur|evo, 25. septembar 1946.
Ga{par, Roìka Elemirova, Kovin, 9. decembar 1946.
Jakobac, Mirko Slavoqubov, Petrovaradin, 30. septembar 1946.
Kesi}, Danica Stevanova, Stepanovi}evo, 1. mart 1946.
Krcanovi}, Slobodanka Ilijina, Neradin, 6. april 1946.
Mato{, Ivan Stipin, Be{ka, 19. jul 1946.
Milivojev, Mirjana Mladenova, Koviq, 11. oktobar 1946.
Milinov, Natalija Jovanova, Me|a, 2. oktobar 1944.
Mitri}, Milo{ Simin, Titel, 11. novembar 1946.
Na|alin, Ruìca Brankova, ûrug, 26. novembar 1946.
Peji}, Sava Milanova (`), Srpska Crwa, 27. jun 1946.
Petrovi}, Fabijan Matin, Be{ka, 17. avgust 1946.
Suba{i}, Stojanka Stanojeva, Kqaji}evo, 25. januar 1946.
Dovoqan uspeh, 5
Vig, Vera Markova, êrevi}, 19. maj 1946.

Gu`vica, Du{an Uro{ev (Jawin), Krupa, Benkovac, 16. februar 1945.
Lovre, Jelka Simina, Hatlovci, Lijevno, 17. novembar 1944.
Radman, Marija Stipina, Novi Sad, 18. septembar 1946.
Sladojev, Branka \or|eva, Zemun, 29. septembar 1946.
Ponavqaju, 7
Atanackovi}, Tanasije \or|ev, Lok, 14. decembar 1946.

Vari}ak, Dobrila Vasina, Titel, 15. mart 1947.
Vrawe{, Milica Boìna, Ba~ki Brestovac, 20. decembar 1945.
Vrsajkov, Branislava Velimirova, Titel, 13. avgust 1946.
Gluhovi}, Mirjana Milo{eva, Novi Sad, 6. maj 1946.
Mom~ilovi}, Vera Bogdanova, Golubinci, 3. mart 1944.
Topi}, Dragan Jovanov, Gerzovo, Jajce, 16. oktobar 1943.
Ispisani, 4
Vajnard, Katarina Borisova, Novi Sad, 1. januar 1946.

Opa~i}, Nada Dimitrijeva, Novi Sad, 21. novembar 1946.
Pavlovi}, Jovan Brankov, [ajka{, 1. avgust 1945.
[proh, Julka Pajina, Novi Sad, 21. novembar 1946.
112
Ilija Petrovi}
[kolska 1962/63
Ia, 40 - Nade`da Vojnovi}
Odli~an uspeh, 2
Karanov, Zorica @arkova, Mo{orin, 13. januar 1947.

Maksa, Gordana Aleksandrova, Opovo, 9. maj 1947.
Vrlo dobar uspeh, 6
Dobanova~ka, Dragiwa Emilova, Ka}, 6. avgust 1947.

Juric, Mandica Josipova, Hrtkovci, 25. februar 1945.
Kiseqa, Vlada Jovanov, Kisa~, 6. decembar 1946.
Stefanovi}, Milen Miroslavov, Igro{, Brus, 30. avgust 1947.
Ugrinov, Katica Milo{eva, Opovo, 2. oktobar 1947.
[ranka, Samuel Jurajov, Gloàn, 24. februar 1948.
Dobar uspeh, 20
Bala`, Valerija Vinceva, Temerin, 25. mart 1947.

Beqanski, Milan Vojislavov, Novi Sad, 4. jul 1946.
Brstina, Radmila Lazareva, Gajdobra, 1. novembar 1946.
Bugarski, Dubravko Slavujev, Silba{, 21. septembar 1947.
Golijanin, Qubica Manojlova, Gajdobra, 19. jun, 1947.
Dickov, \or|e Radin, Novi Sad, 9. jul 1947.
Jawi}, Cvija Jovina (`), Gajdobra, 13. avgust 1947.
Ka}anska, Miqana Milanova, Novi Sad, 25. oktobar 1947.
Krsti}, Mirjana Svetozarova, Nadaq, 23. decembar 1947.
Male{evi}, Petar Ne|in, Zrewanin, 21. jun 1947.
Marjan, Mira Petrova, Ba~ki Brestovac, 26. septembar 1947.
Marjanovi}, Zora Nikolina, Ba~ki Brestovac, 4. decembar 1947.
Miqu{, Petra Gojkova, Gajdobra, 3. septembar 1947.
Mitri}, Rade Joksimov, Kru{~i}, 16. januar 1948.
Predojevi}, Borislav Petrov, Baj{a, 15. januar 1948.
Stevanov, Gorica Milanova, Ba{aid, 20. januar 1947.
Stupar, Ruìca Boìna, Duìne, 27. decembar 1947.
Tadi}, Ivan Jurin, Bukovica(?), 19. maj 1947.
Tubi}, Olga @ivkova, [abac, 11. januar 1948.
]ur~i}, Dobrinka Radovanova, Sivac, 21. januar 1947.
Ponavqaju, 8
Vuka{inovi}, Danislav V.
Georgijevi}, Sofija Mitina, Neradin, 8. februar 1947.
Dene{i, \or|e, sin \or|a Vinkovi}a, Novi Sad, 12. mart 1948.
Markovi}, Milen Draganov, Ratkovo, 31. avgust 1947.
Milankov, Zora L.
Radakovi}, Dara Lukina, Prigrevica, 20. januar 1947.
Radi{i}, Slavica Dragi{ina, Novi Sad, 25. novembar 1947.
Svetlik, Jan Jozefov, Kova~ica, 16. juna 1947.
Ispisani, 4
Bojovi}, Milivoje Radomirov, Dubnica, Podujevo, 13. januar 1946.

Gorwak, Borislav Blagojev, Petrovaradin, 22. novembar 1947.
Re{wak, Ana A.
Re{wak, Jolan Andrijina, Novi Sad, 14. maj 1946.
SPOMENICA PTT [KOLE

Ib, 40 - @ivan Vukajlovi}
Vrlo dobar uspeh, 9
Balog, Marija \urina, Crvenka, 25. decembar 1947.

Vari}ak, Dobrila Vasina, Titel, 15. mart 1947.
Joki}, Milena Milanova, Sivac, 18. april 1948.
Prusina, Drago Ilijin, Gajdobra, 18. septembar 1947.
Savi}, Mirjana Vasilijeva, Ruma, 28. april 1947.
Topolska, Gizela Pavlova, Titel, 23. decembar 1947.
Fulajter, Enika Eugenova, Novi Sad, 30. oktobar 1947.
Horvatska, Mira Milanova, Budisava, 15. maj 1945.
[evi}, Mirko Mirkov, Ka}, 26. jun 1947.
Dobar uspeh, 21
Adamovi}, Du{anka Vasina, Bawani, Biha}, 15. jun 1947.

Atanackovi}, Tanasije \.
Bo{wakovi}, Zlatica Pavlova, Golubinci, 18. jun 1947.
Voli}, Radoslav Slavkov, Sombor, 11. decembar 1947.
@ivan~ev, \okica Aleksin, Novi Sad, 7. januar 1948.
Kisi}, Ruìca Uro{eva, Sirig, 6. april 1948.
Mak, Ruà Gaborova, Apatin, 5. decembar 1947.
Male{evi}, Zora Mitrova, Temerin, 10. oktobar 1947.
Mili{i}, Sowa \.
Mom~ilovi}, Verica B.
Niki}, Miroslava @ivina, Mokrin, 5. februar 1947.
Pil, Petar Petrov, Augzburg, Nema~ka, 18. februar 1948.
Prokin, Danilka Stevanova, \ur|evo, 14. decembar 1946.
Raja~i}, Mira Sofijina, Kara|or|evo, Banat, 30. april 1947.
Raji}, Boà Nikolin, Be{ka, 5. avgust 1947.
Rakovi}, Ratko M.
Ranitovi}, Zorica Radivojeva, Kr~edin, 30. oktobar 1947.
Sremac, Slobodan Vojislavov, Despotovo, 23. januar 1948.
Stepanov, Mara Todorova, Novi Sad, 3. oktobar 1947.
Tanurxi}, Sun~ica @.
Tomi}, Ivanka Jovanova, Novi Sad, 7. jul 1947.
Ponavqaju, 8
Berowa, Zora Nikolina, Veliki Radi}, Krupa, 8. novembar 1946.

Gavrilovi}, Obrad Jovanov, Bege~, 6. novembar 1947.
\etka, Marija Pavlova, Ba~ka Palanka, 26. novembar 1947.
\ur|evi}, Slobodan Savin, Ruma, 20. septembar 1947.
Zinaji}, Du{ko \urin, ônopqa, 12. oktobar 1946.
Lazi}, Borislav Milutinov, Novi Sad, 5. novembar 1947.
Milivojevi}, Boàna Tomina, Gajdobra, 7. januar 1947.
Pucovska, Verica Jovanova, Novi Sad, 29. maj 1947.
Ispisani, 2
Ap~ok, Katica Nikolina, [id, 18. septembar 1947.

Gluhovi}, Mirjana M.
113
114
IIa, 25 - Jovanka Jovanovi}
Odli~an uspeh, 1
êrvewi, Ana P.
Vrlo dobar uspeh, 7
Vujkov, Vladimir A.
Drobwak, Radi{a M.
Kova~evi}, Mirjana \.
Niki}, Smiqa B.
Pil, Stevan P.
Taminxija, Danica M.
To|erov, Jagoda I.
Dobar uspeh, 7
Bani}, @ivka N.
Batak, Mileva K.
Vlaovi}, An|elka \.
Ivkov, Marija K.
Qubi~i}, Du{an \.
Meleg, Ana M.
Srdi}, Du{anka \.
Ponavqaju, 10
Bjelivuk, Stevan M.
Valovi}, Ankica Fr.
Vi{ekruna, Stana R.
Zirojevi}, Tomislav S.
Kova~evi}, Dragica D.
Kova~evi}, Qubica N.
Paro{ka, Du{anka M.
Popin, Verica J.
Rajkovi}, Marija J.
Ursi}, Josip I.
Ilija Petrovi}
IIb, 25 - \ur|ica Kosti}
Odli~an uspeh, 1
Novi}, Anica P.
Vrlo dobar uspeh, 5
Vu~enovi}, Du{anka M.
Jeremi}, Desimirka N.
Joki}, Milivoj M.
Peji}, Sava M. (`)
ûki}, Slobodan M.
Dobar uspeh, 12
Arsenov, Smiqa K.
Ba{i}, Ankica D.
Varga, Marija M.
Gu`vica, Du{an U.
Jakobac, Mirko Sl.
Krcanovi}, Slobodanka I.
Lovre, Jelka S.
Mato{, Ivan St.
Milivojev, Mirjana Ml.
Mitri}, Milo{ S.
Petrovi}, Fabijan M.
Suba{i}, Stojanka St.
Ponavqaju, 7
Vig, Vera M.
Ga{par, Rozalija E.
Kesi}, Danica St.
Milinov, Natalija J.
Na|alin, Ruìca Br.
Radman, Marija St.
Sladojev, Branka \.
VANREDNI UÊNICI
I razred, 4
Vrlo dobar uspeh, 1
Miji}, Aleksandar Dragojlov, Novi Sad, 5. mart 1932.
Dobar uspeh, 3
Vidovi}, Veqko Vasin, Ruma, 30. septembar 1931.

Vidovi}, Radmila Pavlova, Sremska Mitrovica, 29. septembar 1937.
Petrovi}, Srbobran Stanislavov, Svrqig, 1. mart 1928.
SPOMENICA PTT [KOLE
115
[kolska 1963/64
Ia, 34 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 2
Nedeqkov, Zorica Cvetkova, Me|a, 21. februar 1949.

Sabo, Mira Antunova, Petrovaradin, 24. mart 1948.
Vrlo dobar uspeh, 9
Depalov, Vitomir Radmilov, Stapar, 4. avgusta 1947.

Dudok, Ana Samuelova, Gloàn, 1. maj 1948.
Kastratovi}, Vladimir Du{anov, Novi Sad, 29. januar 1948.
Krndija, Mla|en Markov, [emenovci, Kupres, 10. januar 1948.
Lazi~i}, Simo Simin, Lusi}i, Bawa Luka, 15. april 1946.
Lon~ar, Nada Milanova, Ba~ki Brestovac, 15. april 1948.
Markovi}, Milen Drag.
Tasevska, Radica Velimirova, Duìne, 3. oktobar 1948.
[kundri}, Slobodanka Milanova, Vo|enica, Petrovac, 17. decembar 1945.
Dobar uspeh, 12
Berowa, Zora N.
Bugarski, Panta Slavujev, Silba{, 23. decembar 1948.
\uki}, Vitomir \or|ev, Silba{, 16. april 1948.
Lon~ar, Bosiqka Milanova, Ba~ki Brestovac, 16. januar 1949.
Nemet, Ivica [tefi~in, Novi Sad, 21. januar 1949.
Panteli}, Tatjana Nikolina, Pe}inci, 6. maj 1948.
Petakov, Nada Mijina, Mo{orin, 28. februar 1949.
Radi{i}, Slavica Drag.
Radovi}, Kosana Ilijina, Koviq, 9. februar 1948.
Rajkovi}, Milena Jovina, Gustovara, Mrkowi} Grad, 15. oktobar 1948.
Ribarevi}, Qiqana Dimitrijeva, Novi Sad, 20. oktobar 1948.
Svetlik, Jan J.
Ponavqaju, 8
Galko, Jaroslav Danijelin, Erdevik, 19. avgust 1948.

Erdeqan, Vera Danilova, Novi Sad, 10. februar 1948.
Kajtez, Stoja \urina, Ba~ki Jarak, 12. decembar 1948.
Kozarev, Petar Savin, Novi Sad, 29. septembar 1948.
Lazarevi}, Branislava Borislavova, Srbobran, 27. jun 1948.
Popejkov, Qubomir Pajin (i Marin), Pan~evo, 22. decembar 1949.
Popovi}, Predrag Ivanov, Morovi}, 16. jun 1947.
Sobowa, Erèbet Mihaqeva, Doroslovo, 5. februar 1948.
Ispisani, 3
Loli}, Nadica Savina, Perlez, 14. maj 1948.

Pu{i}, Qubica Pajina, Koviq, 13. mart 1948.
êrvewi, Marija.
116
Ilija Petrovi}
Ib, 32 - Miroslava Kukin

Odli~an uspeh, 3
Bohinc, Boàna Ivanova, Uì~ka Poèga, 4. februar 1949.

@ivanov, Sofija Brankova, Tetovo, 24. avgust 1948.
Zagor~i}, Slavica Stevina, Novi Sad, 10. april 1948.
Vrlo dobar uspeh, 8
Antoni}, Nikola Ilev, Srpska Crwa, 24. decembar 1948

Jovanov, Qubica Savina, Titel, 1. mart 1948.
Jovanovi}, Milanka Slavkova, Beograd, 6. novembar 1948.
Jovi~i}, Gordana Mihailova, [id, 7. jul 1947.
Mijatov, Branislav Stevanov, Gajdobra, 7. maj 1948.
Milivojevi}, Boàna Tomina, Gajdobra, 7. januar 1947.
Mi}a{evi}, Ruìca Stevanova, Irig, 12. jul 1948.
Rosi}, \uro Simin, Ba~ki Jarak, 1. maj 1948.
Dobar uspeh, 10
Andri}, Qiqana Petrova, Novi Sad, 26. septembar 1947.

\ura{inov, Milica Borivojeva, Banatsko Aran|elovo, 11. april 1948.
Zja~i}, Radojka Milina, Ba~ki Brestovac, 14. oktobar 1946.
Juri}, Gabrijela Gabrijelova, Petrovaradin, 21. mart 1948.
Juri}, Mirjana Nikolina, Duìne, 21. jul 1948.
Kova~evi}, Milica Nikolina, In|ija, 19. mart 1948.
Luckar`, Zlatan Vladimirov, Zagreb, 9. novembar 1946.
Mun}an, Branislav êdomirov, Titel, 4. avgust 1948.
Rado{evi}, Nevenka Du{anova, Dowi Vija~ani, Prijedor, 7. septembar 1947.
Subi}, An|elija Rajkova, Ratkovo, 12. decembar 1947.
Ponavqaju, 11
Daki}, Slavica Krstina, [abac 22. decembar 1947.

\ur|evi}, Slobodan S.
@uq, Frawa Boìn, Be{ka, 1. maj 1947.
Zori}, Milan Radin, Ba~ki Jarak, 12. mart 1948.
Jojki}, Mirjana Vasina, Be~ej, 30. oktobar 1948.
Kosani}, Du{an Lazarev, Be{ka, 2. februar 1948.
Ko{ocka Marija Stevanova, Novi Sad, 24. avgust 1948.
Lazi}, Borislav M.
Manojlovi}, Sava Savin, Vr{ac, 26. jun 1948.
Mataruga, Svetislav Rajkov, Ba~ko Novo Selo, 31. maj 1947.
Milovi}, Radmila Petrova, Sremska Kamenica, 12. mart 1948.
SPOMENICA PTT [KOLE
117
Ic, 34 - Jovanka Jovanovi}

Odli~an uspeh, 1
Pete, Ilona Joèfova, Vr{ac, 14. avgust 1948.
Vrlo dobar uspeh, 7
Damwanovi}, Zagorka Ivi~ina, Negotin, 9. jul 1948.

Krstin, Zlatica Mom~ilova, Vajska, 12. jul 1948.
Marinovi}, Ivanka Jovanova, Sirig, 7. jul 1948.
Nem~anin, Marija Frawina, Petrovaradin, 21. novembar 1948.
Radosav, Mara Petrova, Srpski Itebej, 26. oktobar 1948.
Siroma, Martin Martinov, Kova~ica, 2. januar 1948.
Srdanov, Dragiwa Nikolina, Novi Sad, 20. jul 1948.
Dobar uspeh, 15
Bauer, Julijana Vilmo{eva, Maradik, 16. oktobar 1948.

Blaàn, Milka Vinkova, Kozara, Gradi{ka, 27. jul 1948.
Gavrilovi}, Obrad J.
Geler, Ana Adamova, Novi Sad, 28. april 1948.
Dene{i, \or|e Vilimov (ime poo~imovo)
Qubi~i}, Persa Radina, Gardinovci, 8. april 1948.
Nikoli}, \or|e Svetozarov, Novi Sad, 12. april 1947.
Obradovi}, Mirka Miroslavova, Brankovina, Vaqevo, 16. avgust 1947.
Pe}kovska, Natalija, k}i Qubomira Dar~ina, Novi Sad, 7. maj 1948.
Pili}, Ilija Milo{ev, Titel, 5. avgust 1948.
Putnik, Anka @ivanova, [ajka{, 21. avgust 1948.
Pucovska, Vera J.
Rudi}, Anica Ivanova, Bajmok, 11. decembar 1948.
êpi}, Milorad Boòv, Kru{~i}, 22. januar 1948.
în~urak, Josip Jovanov, Pivnice, 29. mart 1948.
Ponavqaju, 8
Baweglav, Melanija \or|eva, Be{ka, 8. novembar 1947.

Buri}, Jela Petrova, Ba~ki Jarak, 2. jun 1948.
Dvoranac, Radmila Mirkova, Vi{wi}evo, [id, 10. oktobar 1948.
@ivanov, Jelena Gligorijeva, Vr{ac, 25. avgust 1948.
Pani}, Staza Vasina, Ba{aid, 31. avgust 1948.
Radakovi}, Milorad Dragomirov, Mileti}evo, Banat, 24. januar 1949.
Tegeltija, Novak Bogdanov, Titel, 26. februar 1947.
Hang, Ivan Stevanov, Novi Sad, 10. jul 1948.
Ispisani, 3
Den~ev, Ilija \or|ev, Zvonce, Babu{nica, 2. avgust 1948.

Krivokapi}, Radomir Jovanov, Be{ka, 3. novembar 1947.
Orlovi}, @ivka Pajina, Ruma, 16. avgust 1948.
118
IIa, 38 - Nade`da Vojnovi}
Odli~an uspeh, 4
Karanov, Zorica @.
Kiseqa, Vlada J.
Maksa, Gordana A.
Ugrinov, Katica M.
Ilija Petrovi}
IIb, 40 - @ivan Vukajlovi}
Odli~an uspeh, 1
Horvatska, Mira M.
Vrlo dobar uspeh, 7
Dobanova~ka, Dragiwa E.
Juric, Mandica J.
Stefanovi}, Milen M.
[ranka, Samuel J.
Balog, Marija \.
Ga{par, Rozalija E.
Joki}, Milena M.
Prusina, Drago I.
Sremac, Slobodan V.
Topolska, Gizela P.
[evi}, Mirko M.
Dobar uspeh, 19
Dobar uspeh, 22
Vrlo dobar uspeh, 4
Bala`, Valerija V.
Beqanski, Milan V.
Valovi}, Ankica Fr.
Vidovi}, Vera S.
Golijanin, Qubica M.
Dickov, \or|e R.
Jawi}, Cvija J. (`)
Male{evi}, Petar N.
Marjan, Mira P.
Popin, Verica J.
Predojevi}, Borislav P.
Rajkovi}, Marija J.
Stupar, Ruìca B.
Tadi}, Ivan J.
]ur~i}, Dobrinka R.
Ponavqaju, 9
Brstina, Radmila S.
Bugarski, Dubravko Sl.
Ka}anska, Miqana M.
Krsti}, Mirjana Sv.
Marjan~evi}, Zora N.
Miqu{, Petra P.
Mitri}, Rade J.
Stevanov, Gorica M.
Tubi}, Olga @.
Gube pravo
na redovno {kolovawe, 2
Bjelivuk, Stevan M.
Na|alin, Ruìca Br.
Adamovi}, Du{anka R.
Bo{wakovi}, Zlatica P.
Vari}ak, Dobrila V.
Vig, Vera N.
Vi{ekruna, Stana V.
Voli}, Radoslav Sl.
Jovanovi}, Nikola D.
Jovi}, Stani{a B.
Kisi}, Ruìca U.
Kesi}, Danica St.
Mak, Ruà G.
Paro{ka, Du{anka M.
Pil, Petar P.
Prokin, Danilka St.
Radman, Marija St.
Raji}, Boà N.
Savi}, Mirjana V.
Sladojev, Branka \.
Stepanov, Mara T.
Tomi}, Ivanka J.
Ursi}, Josip I.
Fulajter, Enika E.
Ponavqaju, 6
@ivan~ev, \okica A.
Male{evi}, Zora M.
Mom~ilovi}, Vera B.
Niki}, Miroslava @.
Raja~i}, Mira S.
Ranitovi}, Zorica N.
Gube pravo
Atanackovi}, Tanasije \.
Mili{i}, Sowa \.
Rakovi}, Ratko M.
Tanurxi}, Sun~ica @.
SPOMENICA PTT [KOLE

III, 33 - Jovanka Jovanovi}
Odli~an uspeh, 2
Novi}, Anica P.
Vrlo dobar uspeh, 10
Drobwak, Radi{a M.
Joki}, Milivoj M.
Niki}, Smiqa B.
Peji}, Sava M. (`)
Pil, Stevan P.
ûki}, Slobodan M.
Dobar uspeh, 20
Arsenov, Smiqa K.
Bani}, @ivka N.
Batak, Mileva K.
IVb
1968/69
119
Ba{i}, Ankica D.
Varga, Marija M.
Vlaovi}, An|elka Q.
Vujkov, Vladimir A.
Gu`vica, Du{an U.
Jakobac, Mirko Sl.
Lovre, Jelka S.
Qubi~i}, Du{an \.
Mato{, Ivan St.
Meleg, Ana M.
Mitri}, Milo{ M.
Srdi}, Du{anka S.
To|erov, Jagoda I.
êrvewi, Ana P.
Ponavqa, 1
Ivkov, Marija K.
120
Ilija Petrovi}
VANREDNI UÊNICI, ~etvorogodi{wi program

I razred, 19
Vrlo dobar uspeh, 3
Botka, Andrija Mihaqev, Toba, Zrewanin, 3. april 1935.

Ke{eq, Radmila Zlatanina, Vajska, 9. avgust 1939.
Rado~aj, Milica Manina, Miqevci, Prijedor, 9. septembar 1939.
Dobar uspeh, 16
Berar, Veselin Milenkov, Velike Livade, 20. decembar 1933.

Bjeleti}, Bogdan Vasiqev, Kova~i, Nik{i}, 14. mart 1935.
Bolf, Mihajlo Martinov, Selen~a, 26. septembar 1932.
Vodalov, Milica Qubi~ina, Vrbas, 13. avgust 1932.
\orovi}, Qubi{a Jovanov, Le{ak, Kraqevo, 8. novembar 1936.
\ur|evi}, Radu{a Milo{eva, Komarnica, [avnik, 20. mart 1932.
Ivani}, Eufemija Julijanova, Kucura, 11. septembar 1941.
Karai, Lajo{ Lajo{ev, Stara Moravica, 26. maj 1932.
Kunovac, Bora Mihajlov, Dowi Vakuf, Jajce,
Medan, Qubomir Vasin, Poqice, Qubiwe, 25. jul 1938.
Mila{inovi}, Mihajlo Milanov, Dugo Poqe, Doboj, 24. jul 1936.
Pavlovski, Risto Stojanov, Gradec, Valandovo, 16. april 1931.
Spremo, Du{an Petrov, Zvornik, 8. april 1939.
Todi}, Radivoj, sin Ilije Kise, Kara|or|evo, Banat, 10. oktobar 1933.
Tot, Vilmo{ Stevanov, Subotica, 18. maj 1925.
[ofranko, Petar Milanov, Hajdu~ica, Pan~evo, 1. jun 1937.
II razred, 3
Vrlo dobar uspeh, 1
Miji}, Aleksandar Drag.
Dobar uspeh, 2
Vidovi}, Radmila P.
Ke{eq, Radmila Zl.
SPOMENICA PTT [KOLE
121
[kolska 1964/65
Ia, 35 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 2
Arsenin, Nevenka Veselinova, Novi Sad, 3. januar 1950.

Boì}, Mirko Uro{ev, Medna, Bara}i, 3. jun 1949.
Vrlo dobar uspeh, 5
Varenika, Emilija Brankova, Koviq, 1. jun 1949.

Maksimovi}, Marija Zoranova, Koviq, 14. avgust 1949.
Mirkovi}, Mirjana Nikolina, Novi Sad, 16. oktobar 1949.
Mun}an, Angelina Vasilijeva, Novi Sad, 10. juna 1949.
[tigler, Milan Emilov, Novi Sad, 7. avgust 1949.
Dobar uspeh, 20
Vare~ka, Katica Ivanova, Ne{tin, 25. novembar 1948.

Vrzi}, Milica Ivanova, Ba~ki Brestovac, 30. mart 1949.
Gvozden, Vladimir Dragoqubov, Petrovaradin, 14. april 1949.
Gruji}, Katarina Andrijina, Kneèvo, Barawa, 13. decembar 1949.
Divni}, Jovanka Draganova, Novi Sad, 3. mart 1949.
@uq, Frawa B.
Zoni}, Rizah Selimov, Novi Sad, 14. april 1949.
Joha, Ana Stevanova, Selen~a, 26. jul 1949.
Kosani}, Du{an Lazarev, Be{ka, 2. januar 1948.
Latas, Zlatinka Milenkova, Novi Sad, 22. decembar 1948.
Mun}an, Branislav êdomirov, Titel, 4. jul 1948.
Novakovi}, \uja Jovina, Krweu{a, Bosanski Petrovac, 17. jun 1949.
Pavlovi}, Blagoje Mitrov, Mladenovo, 9. april 1948.
Pani}, Staza V.
Ro{uq, Nada \or|eva, Vilovo, 8. februar 1950.
Slonka, Ana Martinova, Selen~a, 26. mart 1949.
Sobowa, Erèbet M.
Tadi}, Ante Jurin, Be{ka, 12. avgust 1949.
Tot, Karoq Joèfov, Vr{ac, 3. avgust 1949.
Ham, I{tvan Aleksandrov, Novi Sad, 5. oktobar 1949.
Ponavqaju, 6
Vukovi}, Zdenka Vladimirova, Novi Sad, 3. jul 1949.

Gajinovi}, Dimitrije Jovanov, 28. jun 1949.
Kajtez, Stoja \.
Kalnak, Katalin Joèfova, Stari Lec, Plandi{te, 31. jul 1949.
Lon~ar, Zorica Lazareva, Oxaci, 15. maj 1949.
Qubojev, Ilinka Todorova, Novi Sad, 2. avgust 1949.
Ispisani, 2
Batalo, Mirjana
Kova~evi}, Radovan
122
Ilija Petrovi}
Ib, 32 - Miroslava Nikoli}

Vrlo dobar uspeh, 5
Bohinc, Mirko Ivanov, Novi Sad, 6. februar 1950.

Zori}, Milan R.
Kanazir, Radojka Isidorova, Veternik, 17. januar 1949.
Laslovska, Marija Stevanova, Novi Sad, 23. oktobar 1949.
Mijatov, Nada Savina, Oxaci, 30. septembar 1949.
Dobar uspeh, 12
Berente, Ana Joèfova, Novi Sad, 13. oktobar 1949.

Galetin, Sr|an Simin, Oxaci, 19. decembar 1949.
Galko, Jaroslav D.
@eravica, Nada Mi{ina, Novi Sad, 22. maj 1949.
Jojki}, Mirjana V.
Ke~an, @ivko Markov, Titel, 14. april 1949.
Manojlovi}, Sava S.
Milovi}, Jelica Petrova, Novi Sad, 3. jun 1949.
Petkovi}, Radoslav Branislavov, Sli{aw, Lebane, 20. septembar 1948.
Prugi}, Petra Radmila, Mo{orin, 26. mart 1949.
Stoj{i}, Nada Jovanova, Stapar, 13. decembar 1949.
]ur~i}, Radmila Milina, Gajdobra, 12. avgust 1949.
Ponavqaju, 12
Baji, Zlatoje Samuilov, Novi Sad, 12. april 1949.

Vlajkov, Branislava Mirkova, Baj{a, 20. maj 1949.
\ukanovi}, Joca Bosiqkin i \or|a Pani}a, Ka}, 10. novembar 1948.
Kolar, Jan Marijin (i [tefanov), Gloàn, 10. oktobar 1949.
Qu{tina, Marijana \or|eva, Zabok, Hrvatska, 22. mart 1948.
Qu{tina, Milan \or|ev, Medak, Gospi}, 22. februar 1950.
Ma{a, Evica Mihajlova, Ba~ko Dobro Poqe, 1. maj 1949.
Mirkov, Qubisav Jevremov, Titel, 14. jun 1949.
Ra|enovi}, Ankica Josipova, Ba~ki Breg, 25. novembar 1949.
Savi}, Danilka Qubomirova, Derowe, 15. oktobar 1949.
Staji}, Miroslav Brankov, Novi Sad, 2. april 1949.
ôrdarov, Julka Bogdanova, Rumenka 8. mart 1949.
Gubi pravo na redovno {kolovawe, 1

@ivanov, Jelena Gl.
Ispisani, 2
Baraji}, Mirjana Savina, Omoqica, 27. avgust 1949.

Buri}, Jela Petrova, Ba~ki Jarak, 2. jun 1946.
SPOMENICA PTT [KOLE
123
Ic, 34 - Miroslava Nikoli}

Odli~an uspeh, 2
Su{i}, Mirjana Svetkova, âlma, 26. decembar 1949.

Xuxar, Veronika Vladimirova, \ur|evo, 19. oktobar 1949.
Vrlo dobar uspeh, 4
Engert, Petar Mihajlov, Hrtkovci, 12. oktobar 1949.

Milo{evi}, Nada Lazareva, Novi Sad, 18. januar 1949.
Pa{ko, Vera Stevanova, Titel, 17. mart 1948.
Popejkov, Qubomir P.
Dobar uspeh, 6
Antonijev, @ivadinka Milanova, Dubovac, Kovin, 12. avgust 1949.

Grbavac, Lenka Jozina, Veqaci, Qubu{ki, 13. oktobar 1947.
Davidovi}, Petar Stevin, Ratkovo, 8. jul 1949.
Panaotovi}, Jovica \or|ev, Beograd, 29. jun 1949.
Simi}, Slavica Dobrinkova, Veliko Sredi{te, Vr{ac, 11. novemb 1949.
Filko, Gizela Jano{eva, Novi Sad, 25. jul 1949.
Ponavqaju, 12
Babi}, Milan Dragomirov, Novi Sad, 2. oktobar 1949.

Bandobranski, Todomir Borivojev, Baj{a, 5. juna 1949.
Beli}, Miodrag Slavkov, Sremska Mitrovica, 8. decembar 1947.
Vuki}, Qubi{a Velimirov, Novi Sad, 23. oktobar 1949.
Dukovski, Qubomir Marinkov, Jabuka, Pan~evo, 25. decembar 1949.
@ivanovi}, Prvoslav @ivomirov, Osipaonica, Smederevo, 10. jun 1949.
@ivan~eva, Verica Aleksandrova, Vilovo, 17. decembar 1949.
Jovanovi}, Stanislav Petronijev, ]uprija, 10. maj 1949.
Miloradov, Desanka @ivina, Rumenka, 4. februar 1949.
Miqani}, Slobodanka Jakovova, Novi Sad, 9. maj 1949.
Oqa~a, Dragica Uro{eva, Prhovo, Kqu~, 11. decembar 1948.
Radi~i}, Jovanka \okina, Beo~in, 17. januar 1949.
Gube pravo na redovno {kolovawe, 3
Ko{ocka, Marija St.

Mataruga, Svetislav R.
Tegeltija, Novak B.
Ispisani, 7
Baweglav, Melanija \.
Baweglav, Ruìca Nikolina, Novi Karlovci, In|ija, 24. avgust 1949.
Gruji}, Slobodanka Jovanova, Novi Sad, 16. jul 1949.
Kova~, Marija
Kozarev, Petar Savin, Novi Sad, 27. septembar 1949.
Milovi}, Radmila P.
Na|, Mihaq \urin, Belo Blato, Zrewanin, 29. novembar 1949.
124
IIa, 40 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 2
Bohinc, Boàna I.
Zagor~i}, Slavica St.
Vrlo dobar uspeh, 8

Antoni}, Nikola I.
Jovanov, Qubica J.
Jovi~i}, Gordana M.
Krndija, Mla|en M.
Krstin, Zlatica M.
Lon~ar, Nada M.
Rosi}, \uro S.
Stevanov, Gorica M.
Dobar uspeh, 21

Geler, Ana A.
\ura{inov, Milica B.
Jovanovi}, Milanka Sl.
Juri}, Mirjana N.
Kova~evi}, Milica N.
Krsti}, Mirjana Sv.
Lazi~i}, Simo S.
Lon~ar, Bosiqka M.
Luckar`, Zlatan Vl.
Mijatov, Branislav St.
Miqu{, Petra G.
Mi}a{evi}, Ruìca St.
Nikoli}, \or|e Sv.
Rado{evi}, Nevenka D.
Rudi}, Anica I.
Siroma, Martin M.
Subi}, An|elija R.
Ponavqaju, 5
Andri}, Qiqana P.
Zja~i}, Radojka M.
Milivojevi}, Boàna T.
Nikoli}, Miroslava @.
în~urak, Josip J.
Gube pravo
Berowa, Zora N.
Dene{i, \or|e V.
Pucovska, Verica J.
Ranitovi}, Zorica R.
Ilija Petrovi}
IIb, 40 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 5
@ivanov, Sofija Br.
Kastratovi}, Vladimir D.
Nedeqkov, Zorica Cv.
Pete, Ilona J.
Sabo, Mira A.
Blaàn, Milka V.
Damwanovi}, Zagorka I.
Depalov, Vitomir R.
Male{evi}, Zora M.
Marinovi}, Ivanka J.
Nem~anin, Marija Fr.
Panteli}, Tatjana N.
Radosav, Mara P.
Srdanov, Dragiwa N.
Tasevska, Radica V.
Dobar uspeh, 14
Bauer, Julijana V.
Bugarski, Panta Sl.
\uki}, Vitomir \.
@ivan~ev, \or|e A.
Juri}, Gabrijela G.
Ka}anska, Miqana M.
Nemet, Ivica [t.
Obradovi}, Mirka M.
Petakov, Nada M.
Pe}kovska, Natalija Q.
Pili}, Ilija M.
Ribarevi}, Qiqana D.
[kundri}, Slobodanka M.
Ponavqaju, 7
Qubi~i}, Persa R.
Mitri}, Rade J.
Putnik, Anka @.
Radovi}, Kosana I.
Raja~i}, Mira S.
Rajkovi}, Milena J.
êpi}, Milorad B.
Gube pravo
Brstina, Radmila L.
Tubi}, Olga @.
Ispisani, 2
Dudok, Ana S.
Svetlik, Jan J.
SPOMENICA PTT [KOLE

IIIa, 28 - Nade`da Vojnovi}
Odli~an uspeh, 3
Karanov, Zorica @.
Kiseqa, Vlada, J.
Maksa, Gordana A.
125
IIIb, 29 - @ivan Vukajlovi}
Odli~an uspeh, 1
Topolska Gizela P.
Vrlo dobar uspeh, 7
]ur~i}, Dobrinka R.
Juric, Mandica J.
Marjan, Mira P.
Stefanovi}, Milen N.
Ugrinov, Katica M.
Vig, Vera M.
Ga{par, Rozalija E.
Joki}, Milena M.
Savi}, Mirjana V.
Sremac, Slobodan V.
Horvatska, Mira M.
[evi}, Mirko M.
Dobar uspeh, 18
Dobar uspeh, 21
Vrlo dobar uspeh, 5
Bala`, Valerija V.
Beqanski, Milan V.
Valovi}, Ankica Fr.
Vidovi}, Vera S.
Dickov, \or|e R.
Ivkov, Marija K.
Jawi}, Cvija J. (`)
Male{evi}, Petar N.
Popin, Verica J.
Stupar, Ruìca B.
[ranka, Samuel S.
Gubi pravo
Rajkovi}, Marija J.
Umro
pre kraja {kolske godine, 1
Tadi}, Ivan J.
Balog, Marija \.
Vari}ak, Dobrila V.
Vi{ekruna, Stana R.
Voli}, Radoslav Sl.
Jovi}, Stani{a B.
Kisi}, Ruìca U.
Kesi}, Danica St.
Mak, Ruà G.
Paro{ka, Du{anka M.
Pil, Petar P.
Prokin, Danilka St.
Prusina, Drago I.
Radman, Marija St.
Raji}, Boà N.
Sladojev, Branka \.
Stepanov, Mara T.
Tomi}, Ivanka J.
Ursi}, Josip I.
126
Ilija Petrovi}
IV, 32 - Jovanka Jovanovi}

Odli~an uspeh, 3
Novi}, Anica P.
Pil, Stevan P.
Varga, Marija M.
Drobwak, Radi{a M.
Joki}, Milivoj M.
Niki}, Smiqa B.
Peji}, Sava M. (`)
To|erov, Jagoda I.
ûki}, Slobodan M.
Dobar uspeh, 18
Arsenov, Smiqa K.
Bani}, @ivka N.
Batak, Mileva K.
Ba{i}, Ankica D.
Vlaovi}, An|elka Q.
Vujkov, Vladimir A.
Gu`vica, Du{an U.
Jakobac, Mirko Sl.
Qubi~i}, Du{an \.
Mato{, Ivan St.
Meleg, Ana M.
Mitri}, Milo{ S.
Srdi}, Du{anka \.
êrvewi, Ana P.
Ispisana, 1
Lovre, Jelka S.
IV
1964/65
SPOMENICA PTT [KOLE
127

I razred, 4
Dobar uspeh, 4
Kosanovi}, Boìdar Du{anov, Gorwa Mo~ila, Karlovac, 14. januar 1937.

Marinovi}, Katica Marijina, Ledinci, 15. novembar 1932.
Peji}, Stevan Perin, Pecka, Mrkowi} Grad, 18. decembar 1936.
Tati}, Dragoqub Stevanov, Nadaq, 15. maj 1935.
II razred, 6
Vrlo dobar uspeh, 1
Todi}, Radivoj I.
Dobar uspeh, 5
Bjeleti}, Bogdan V.
Vidovi}, Veqko V.
Vodalov, Milica Q.
\orovi}, Qubi{a J.
Pavlovski, Risto St.
III razred, 4
Vrlo dobar uspeh, 3
Ke{eq, Radmila Zl.

Todi}, Radivoj I.
Dobar uspeh, 1
Vidovi}, Radmila P.
IVb
1965/66
128
Ilija Petrovi}
[kolska 1965/66
Ia, 34 - Jovanka Jovanovi}
Odli~an uspeh, 2
Markovi}, Qiqana Draganova, Ratkovo, 29. novembar 1950.

Pla~kov, Nevenka Todorova, Ankara, Turska, 30. septembar 1950.
Vrlo dobar uspeh, 5
Bandobranski, Todomir B.
Biki}, Angelina Rankova, Turija, 14. oktobar 1950.
Bo{ki}, Radi{a Milenkov, Bioska, Uìce, 6. avgust 1950.
Duvwak, Radojka Rajkova, Mladenovo, 14. maj 1950.
Sabo, Erèbet Frawina, Novi Sad, 28. oktobar 1950.
Dobar uspeh, 20
Babi}, Du{anka Stevanova, Mo{orin, 7. novembar 1950.

Veselinovi}, Du{an Jordanov, Beograd, 30. avgust 1950.
Vu~eti}, Nada Du{anova, Maradik, In|ija, 2. januar 1951.
Govor~in, Vitomirka Stevanova, Rumenka, 16. februar 1950.
Kova~ik, Marija Lukina, Novi Sad, 13. decembar 1950.
Lon~ar, Zorica L.
Qubojev, Ilinka T.
Qu{tina, Milan \.
Maletin, Leposava Mirkova, Be~ej, 4. septembar 1950.
Mari}, Vladimir Vidov, Temerin, 7. mart 1951.
Mijatov, Radovan Stevanov, Gajdobra, 2. jul 1950.
Mr|anov, Ivanka Marinkova, Stapar, 2. jul 1950.
Ra|enovi}, Ankica J.
Rajkai, Marija Joèfova, Bezdan, 17. april 1950.
Staji}, Mirjana Mitrova, Senta, 11. jul 1950.
Staji}, Miroslav Br.
Hajtl, Ivka Ivanova, Sombor, 5. maj 1950.
Hegedi{, Marija Frawina, Novi Sad, 6. maj 1950.
ôrdarov, Julka B.
[usti}, Josip Boìn, Be{ka, 9. mart 1950.
Ponavqaju, 7
Egi}, Zorica Nikolina, Kr~edin, 20. mart 1950.

@ekov, Radivoj Jovanov, Novi Sad, 23. jul 1950.
Kalezi}, Branka Blaòva, Mostar, 13. januar 1951.
Pavlovi}, Lenka Vitomirova, Likodra, Krupaw, 18. maj 1950.
Peji}, Dragan Milanov, Srpska Crwa, 10. avgust 1949.
Suxum, Du{anka Du{anova, Oku~ani, Hrvatska, 6. jun 1950.
]eran, Quba Vujina (`), Bojna, Glina, 1. mart 1950.
SPOMENICA PTT [KOLE
129
Ib, 38 - Ilija Petrovi}

Odli~an uspeh, 1
Miki}, Dragica Pavlova, Lok, Titel, 15. februar 1951.
Vrlo dobar uspeh, 7
An|elovska, Verica Stojanova, Duìne, 29. januar 1951.

Vukasovi}, Mirjana Simina, Novi Sad, 10. avgust 1950.
@ivan~ev, Verica A.
Mandi}, Veroslava Dobrivojeva, Beograd, 18. jul 1950.
Popin, Milanka Bogdanova, Turija, 27. avgust 1950.
Cvijanovi}, Qubica Qubomirova, Stepanovi}evo, 6. mart 1950.
[omkereki, Julijana Jano{eva, Novi Sad, 23. jun 1950.
Dobar uspeh, 17
Bulatovi}, Violeta Milutinova, Gostivar, 22. februar 1950.

Vujatovi}, Teodor Jovanov, Ne{tin, 15. septembar 1950.
\uki}, Marija Radina, Sirig, 30. mart 1950.
Jankovi}, Milijana Momirova, Sivac, 30. jun 1950.
Kova~evi}, Vujadin Nikolin, Mladenovo, 1. decembar 1950.
Kolar, Jan [t.
Kordi}, Mirjana Bogdanova, Ba~ki Brestovac, 18. septembar 1950.
Qu{tina, Marijana \.
Matkovi}, Radovan Markov, Gajdobra, 11. jun 1950.
Ma{a, Evica M.
Peti}, Mirjana @ivkova, Pra~a, Gora`de, 10. januar 1950.
Pleli, Jolanda Josipova, Sremski Karlovci, 19. februar 1950.
Popovi}, Stoja Jovi~ina, Hrgar, Ripa~, 21. januar 1950.
Radosav, Miroslava Perina, Srpski Itebej, @iti{te, 13. april 1950.
Srem~ev, Negovanka Savina, Turija, 25. april 1949.
Staji}, Qubinka Branislavova, Ka}, 31. oktobar 1950.
Horvat, Anica Brankova, [ajka{, 13. jun 1950.
Ponavqaju, 9
Gatalo, Gojko Miroslavov, Gajdobra, 14. februar 1950.

Govor~in, Du{anka \or|eva, Novi Sad, 1. april 1950.
Dimovska, Ruà Aleksandrova, Glogow, Pan~evo, 9. januar 1950.
Kosti}, Branka Jovanova, Novi Sad, 23. avgust 1950.
Novakovi}, Mila Du{anova, Banatski Karlovac, 9. novembar 1950.
Purkov, Strahiwa Reqin, Zrewanin, 29. avgust 1950.
Stefanovi}, Mira @ivkova, Perlez, 23. april 1950.
Subotin, @ivko Savin, Novi Sad, 24. oktobar 1950.
Turkaq, Mara Ivanova, Pavlovac, Sluw, 10. januar 1950.
\ukanovi}, Joca, sin \or|a Pani}a

Mirkov, Qubisav J.
Radi~i}, Jovanka \.
Ispisana, 1
Vukovi}, Zdenka Vl.
130
Ilija Petrovi}
Ic, 34 - Qubi{a Gli{i}

Vrlo dobar uspeh, 8
Baji, Zlatoje S.
Beqanski, Emil Milo{ev, Turija, 5. april 1949.
Vrawe{, Milica Milanova, Ba~ki Sokolac, 24. februar 1950.
@iàki}, Desanka Markova, Irig, 22. januar 1951.
Marinkovi}, Zorka Brankova, Orijevac, Duga Resa, 17. novembar 1949.
Milnovi}, Zora Miloradova, [ajka{, 23. februar 1950.
Paqik, Zuzana Janova, Gloàn, 26. februar 1950.
Piperska, Mirjana Miloradova, Novi Sad, 6. novembar 1950.
Dobar uspeh, 16
Ani~in, Olgica Milojkova, Parage, 28. februar 1951.

Vlajkov, Branislava Mirkova, Baj{a, 20. maj 1949.
Vuki}, Qubi{a Velimirov, Novi Sad, 23. oktobar 1949.
Dukovski, Qubomir M.
@iki}, Dragiwa Jovanova, Koviq, 8. april 1951.
Zlokolica, Zorica Stevanova, Novi Sad, 20. jun 1950.
Koji}, Pelagija Gigina, Koviq, 22. april 1950.
Ratkov, Radomir Miroslavov, Vrbas, 25. maj 1950.
Sabo, Roìka Mihaqeva, Doroslovo, 3. jul 1951.
Stejin, Aleksandra Mihajlova, Novi Sad, 20. april 1950.
Stojanovi}, Vladimir \or|ev, Vrbas, 24. novembar 1950.
Stojanovi}, Miroslava Stojanova, Bajina Ba{ta, 13. januar 1951.
Stupar, Darinka Bo{kova, Duìne, 30. maj 1950.
Holot, Katarina \urina, Zmajevo, 27. jul 1949.
Cibula, Josip Josipov, Pivnice, 6. mart 1950.
âle, Jelica Ivanova, Novi Slankamen, 20. jun 1940.
Ponavqaju, 10
Api}, êdomir Pavlov, @abaq, 22. decembar 1950.

Bodnar, Beìka Jovanova, Srpski Itebej, 17. decembar 1949.
Vukojev, Du{an Slobodanov, Novi Sad, 28. decembar 1950.
Dolàn, Zdenka S., k}i Vukice Dimitrijevi}, Maribor, 21. decembar 1949.
@vi`dak, Verica Veselinova, Srpska Crwa, 19. jul 1951.
Male{ev, Milevka Milo{eva, Gospo|inci, 10. mart 1950.
Milovanovi}, Miroslav Miloradov, Novi Sad, 23. septembar 1950.
Miloradov, Sofija, Rumenka, 4. februar 1949.
Nikezi}, Petar Boìdarov, Zmajevo, 3. april 1950.
Sekej, Katica [andorova, Irig, 3. novembar 1950.
SPOMENICA PTT [KOLE
131
IIa, 33 - Milan Rako~evi}

Odli~an uspeh, 2
IIb, 29 - Miroslava Nikoli}

Odli~an uspeh, 2
Vrlo dobar uspeh, 5
Boì}, Mirko U.
Su{i}, Mirjana Cv.
Joha, Ana S.
Laslovska, Marija S.
Milo{evi}, Nada L.
Pa{ko, Vera S.
Xuxar, Veronika Vl.
Dobar uspeh, 17
Vare~ka, Katica I.
Vrzi}, Milica P.
Gvozden, Vladimir D.
Galetin, Sr|an S.
Zja~i}, Radojka M.
Jojki}, Mirjana V.
Kanazir, Radojka I.
Latas, Zlatinka M.
Qubi~i}, Persa R.
Manojlovi}, Sava S.
Mijatov, Nada S.
Mirkovi}, Mirjana M.
Popejkov, Qubomir M.
Slonka, Ana M.
Tadi}, Ante J.
Filko, Gizela J.
êpi}, Milorad B.
Ponavqaju, 5
Antonijev, @ivadinka M.
Davidovi}, Petar St.
Zoni}, Rizah S.
Stoj{i}, Nada J.
Ham, I{tvan A.
Gubi pravo
Pani}, Staza V.
Ispisani, 3
Galko, Jaroslav D.
Zori}, Milan R.
Sobowa, Erèbet M.
Arsenin, Nevenka V.
Bohinc, Mirko I.
Berente, Ana J.
Varenika, Emilija B.
Maksimovi}, Marija Z.
Mun}an, Angelina V.
Mun}an, Branislav ^.
Novakovi}, \uja J.
Prugi}, Radmila P.
Putnik, Anka @.
Tot, Karoq J.
[tigler, Milan E.
Dobar uspeh, 14
Grbavac, Lenka J.
Divni}, Jovanka Drag.
Engert, Petar M.
@eravica, Nada M.
@uq, Frawa B.
Ke~an, @ivko M.
Milovi}, Jelica P.
Pavlovi}, Blagoje P.
Petkovi}, Radoslav B.
Radovi}, Kosana I.
Rajkovi}, Milena J.
Ro{lov (ranije: Ro{uq), Nada \.
Simi}, Slavica D.
]ur~i}, Radmila M.
Ponavqaju, 3
Gruji}, Katarina A.
Kosani}, Du{an L.
Panaotovi}, Jovica \.
132
IIIa, 32 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 2
Bohinc, Boàna I.
Vrlo dobar uspeh, 6

Jovanov, Qubica S.
Jovi~i}, Gordana M.
Krndija, Mla|en M.
Luckar`, Zlatan Vl.
Rudi}, Anica I.
Stevanov, Gorica M.
Dobar uspeh, 24
Antoni}, Nikola I.
Geler, Ana A.
Juri}, Mirjana N.
Krstin, Zlatica M.
Krsti}, Mirjana S.
Lazi~i}, Simo S.
Lon~ar, Bosiqka M.
Lon~ar, Nada M.
Miqu{, Petra G.
Nikoli}, \or|e Sv.
Rosi}, \uro S.
Siroma, Martin M.
Subi}, An|elija R.
Ilija Petrovi}
IIIb, 28 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 4
Pete, Ilona J.
Sabo, Mira A.
Blaàn, Milka V.
Damwanovi}, Zagorka M.
Depalov, Vitomir R.
@ivanov, Sofija Br.
Male{evi}, Zora M.
Obradovi}, Mirka M.
Radosav, Mara P.
Srdanov, Dragiwa N.
Tasevska, Radica V.
Dobar uspeh, 13
Bauer, Julijana V.
\uki}, Vitomir \.
@ivan~ev, \okica A.
Juri}, Gabrijela G.
Ka}anska, Miqana M.
Marinovi}, Ivanka J.
Nemet, Ivica [t.
Petakov, Nada M.
Pili}, Ilija M.
Ponavqa, 1
Bugarski, Panta Sl.
SPOMENICA PTT [KOLE

IVa, 26 - Nade`da Vojnovi}
Odli~an uspeh, 4
Karanov, Zorica @.
Kiseqa, Vlada J.
Maksa, Gordana A.
[ranka, Samuel, J.
Vrlo dobar uspeh, 5
Juric, Mandica J.
Marjan, Mira P.
Stefanovi}, Milen N.
Ugrinov, Katica M.
Dobar uspeh, 16
Bala`, Valerija V.
Valovi}, Ankica Fr.
Vidovi}, Vera S.
Dickov, \or|e R.
Ivkov, Marija K.
Jawi}, Cvija J.
Male{evi}, Petar, N.
Popin, Verica J.
Stupar, Ruìca B.
]ur~i}, Dobrinka R.
Ponavqa, 1
Beqanski, Milan V.
133
IVb, 28 - @ivan Vukajlovi}
Odli~an uspeh, 1
Topolska, Gizela P.
Vrlo dobar uspeh, 7
Balog, Marija \.
Ga{par, Rozalija E.
Jovi}, Stani{a B.
Joki}, Milena M.
Savi}, Mirjana V.
Horvatska, Mira M.
Dobar uspeh, 20
Vari}ak, Dobrila V.
Vig, Vera M.
Vi{ekruna, Stana R.
Voli}, Radoslav Sl.
Kisi}, Ruìca U.
Kesi}, Danica St.
Mak, Ruà G.
Paro{ka, Du{anka M.
Pil, Petar P.
Prokin, Danilka St.
Prusina, Drago M.
Radman, Marija St.
Raji}, Boà N.
Sladojev, Branka \.
Sremac, Slobodan V.
Stepanov, Mara T.
Ursi}, Josip I.
[evi}, Mirko M.
134
Ilija Petrovi}

I razred, 9
Dobar uspeh, 6
Anovi}, Spasenija Miloradova, Melenci, 9. jul 1941.

Jevti}, \or|e Dragoqubov, Pra~a, Caribrod, 5. septembar 1937.
@ivanovi}, @ivorad Novi~in, Boùrwa, Topola, 26. novembar 1938.
Petkovi}, Boò Vasiqev, Brani Do, Trebiwe, 20. decembar 1939.
Hrubewa, Janko Jankov, \ur|evo, 16. jun 1939.
ârapi}, Vidosava Stojanova, Skopqe, 6. april 1938.
Ispisani, 3
Zdravkovi}, Desanka Milanova, Rakovac, 13. jun 1940.

Karanovi}, Leposava Lazareva, ôrtanovci, 3. maj 1941.
Malba{ka, Florina Georgova, Kovin, 23. april 1937.
II razred, 14
Vrlo dobar uspeh, 3
IV razred, 6
Vrlo dobar uspeh, 4
Dobar uspeh, 11
Dobar uspeh, 2
Botka, Andrija M.
Karai, Lajo{ L.
Kunovac, Bora M.
Anovi}, Spasenija M.
Berar, Veselin M.
Bolf, Mihajlo M.
Dene{i, \or|e V.
\ur|evi}, Radu{a M.
Medan, Qubomir V.
Mila{inovi}, Mihajlo M.
Peji}, Stevan P.
Petrovi}, Srbobran St.
Tot, Vilmo{ St.
[ofranko, Petar M.
III razred, 6
Vrlo dobar uspeh, 1
Vodalov, Milica Q.
Dobar uspeh, 5
Berar, Veselin M.
Bjeleti}, Bogdan V.
\orovi}, Qubi{a J.
Kunovac, Bora M.
Vodalov, Milica Q.
Ke{eq, Radmila Zl.
Bjeleti}, Bogdan V.
Vidovi}, Radmila P.
SPOMENICA PTT [KOLE
135
[kolska 1966/67
Ia, 37 - Nade`da Vojnovi}
Odli~an uspeh, 1
Mati}, Katica Aleksandrova, Koviq, 15. septembar 1951.
Vrlo dobar uspeh, 5
Api}, êdomir Pavlov, @abaq, 22. decembar 1950.

Bauer, Hilda Vilmo{eva, Maradik, In|ija, 13. maj 1951.
Vukani}, Jelica Sretenova, Savino Selo, 2. maj 1951.
Kora}, Nada Mihajlova, Savino Selo, 16. avgust 1951.
Medi}, Milena Milo{eva, Sutjeska, Se~aw, 31. jul 1951.
Dobar uspeh, 19
Baji}, Smiqa Boìna, Mladenovo, 5. avgust 1951.

Blaàn, Nada Vinkova, Novi Sad, 15. oktobar 1951.
Zub~i}, Zdenka Vicencijeva, Raànac, Zadar, 26. jun 1951.
Ivan~i}, Mirjana Stevanova, Bege~, 25. septembar 1951.
Jankovi}, I{tvan I{tvanov, Bezdan, 21. mart 1952.
Male{ev, Milevka M.
Markovi}, Milena Golubova, Zmajevo, 27. mart 1951.
Mizdrak, Bo{ko Vasin, Mra~aj, Bosansko Grahovo, 3. januar 1952.
Pavlovi}, Lenka V.
Panteli}, Danica Nikolina, Pavlovci, Ruma, 21. april 1952.
Peji}, Du{an Ilijin, Titel, 27. oktobar 1951.
Pe{i}, Kosara Vladimirova, Ravni Topolovac, @iti{te, 19. mart 1951.
Ra|enovi}, Borica Budimirova, Toponica, Bela Palanka, 21. jul 1951.
Rumenovi}, Qubica Predragova, Beograd, 23. avgust 1951.
Sekej, Katica [.
Slonka, Marija Martinova, Selen~a, 26. septembar 1951.
Stanimirov, Qubica Du{anova, ûrug, 10. januar 1951.
Stoji}, Qubica Jovina, Vrdnik, 3. decembar 1951.
Suxum, Du{anka D.
Cibula, Pavle Pavlov, Pivnice, 5. januar 1950.
Ponavqaju, 7
Ralevi}, Vera Mirkova, Savino Selo, 4. septembar 1949.

Bodnar, Jovan Jovanov, Srpski Itebej, 15. jula 1951.
Dubiwi, Piro{ka Andra{ova, Sivac, 23. jul 1951.
\ur|ev, Miroslavka Georgijeva (\urina), Stapar, 17. januar 1951.
Mili}, Dragomir Svetozarov, Novi Sad, 17. jun 1951.
Petrovi}, Zora Savina, Titel, 27. oktobar 1951.
Cvetkovi}, Zlata Stojanova, Reka, Hrvatska, 30. septembar, 1951.

Bodnar, Beìka J.
Ispisani, 4
A}im~ev, Qubica Petrova, 19. mart 1951.

Milovanovi}, Miroslav R.
Pe{ke, Kazimir Egonov, Petrovaradin, 26. januar 1951.
Subotin, @ivko S.
136
Ilija Petrovi}
Ib, 38 - @ivan Vukajlovi}

Ga{par, Magdalena Elemirova, Avramica, Zaje~ar, 15. mart 1952.

Jurkovi}, Nevenka Svetozarova, Ba~ki Brestovac, 22. jun 1951.
Kalezi}, Branka Bl.
Milo{evi}, Zorica Vasina, Sarajevo, 9. januar 1951.
Milo{evi}, Jelena Savina, Irig, 25. april 1951.
Siri{ka, Zorka Brankova, Turija, 2. avgust 1951.
Sre}kov, Qubica Spasojeva, ûrug, 3. jul 1951.
Stepanov, Nade`da Mihajlova, Turija, 26. decembar 1951.
]irin, Marija Jovanova, \ur|evo, 19. septembar 1951.
Ham, Marta Aleksandrova, Novi Sad, 27. novembar 1951.
Dobar uspeh, 22
Areìna, Du{an Bo{kov, Ba~ko Novo Selo, 20. septembar 1951.

Balint, Erèbet Deèva, Petrovaradin, 17. januar 1951.
Brzi}, Nade`da Milo{eva, Koviq, 7. januar 1951.
Vasi}, Du{ica \okina, Lok, 7. decembar 1951.
Gatalo, Miroslav G.
Devi}, Mileta Jovanov, Novi Sad, 8. novembar 1951.
Egi}, Zorica N.
Jovanov, Jovan @arkov, Gardinovci, 24. novembar 1951.
Lozi}, Stipe Mirkov, Novi Sad, 13. mart 1951.
Mijin, Katica Velimirova, @abaq, 24. maj 1951.
Mileti}, Natalija Petrova, Sanad, ôka, 30. mart 1951.
Nikezi}, Petar B.
Nikoli}, Marija Vasina, Despotovo, 20. maj 1951.
Oli~kov, @ivoslav Miloradov, Novi Sad, 22. jun 1950.
Pavlovi}, Qubomir Brankov, Novi Sad, 20. avgust 1951.
Peji}, Dragan M.
Pe{kan, Sofija Aleksina, Novi Sad, 22. jul 1951.
Popov, Rada Lazarev (m), Novi Sad, 18. oktobar 1951.
Sekej, Katica [.
Stefanovi}, Mira @.
Ursi}, Dragica Ivanova, Novi Sad, 1. septembar 1951.
Horvatski, Dragan Milanov, Novi Sad, 26. maj 1952.
Ponavqaju, 2
Gruji~i}, Jovan Manojlov, Novi Sad, 12. mart 1952.

Leki}, Svetlana Petrova, Novi Sad, 1. maj 1949.
Govor~in, Du{anka \.
Kosti}, Branka J.
Novakovi}, Mila D.
Ispisana, 1
Turkaq, Mara I.
SPOMENICA PTT [KOLE

IIa, 28 - Jovanka Jovanovi}
Odli~an uspeh, 2
Markovi}, Qiqana Drag.
Pla~kov, Nevenka T.
Vrlo dobar uspeh, 3
Duvwak, Radojka R.
Sabo, Erèbet F.
Dobar uspeh, 22
Babi}, Du{anka St.

Biki}, Angelina R.
Bo{ki}, Radi{a M.
Veselinovi}, Du{an J.
Vu~eti}, Nada D.
Govor~in, Vitomirka St.
Kova~ik, Marija L.
Qubojev, Ilinka T.
Qu{tina, Milan \.
Maletin, Leposava M.
Mari}, Vladimir V.
Mijatov, Radovan St.
Mr|anov, Ivanka M.
Rajkai, Marija J.
Staji}, Mirjana M.
Hajtl, Ivka I.
Hegedi{, Marija F.
ôrdarov, Julka B.
[usti}, Josip B.
Gubi pravo
Lon~ar, Zorica L.
137
IIb, 29 - Ilija Petrovi}
Vrlo dobar uspeh, 6
An|elovska, Verica S.
Mandi}, Veroslava D.
Miki}, Dragica P.
Milnovi}, Zora M.
Cvijanovi}, Qubica Q.
[omkereki, Julijana J.
Dobar uspeh, 15
Bulatovi}, Violeta M.
Vujatovi}, Teodor J.
Vukasovi}, Mirjana S.
@ivan~ev, Verica A.
Jankovi}, Milijana M.
Ma{a, Evica M.
Pleli, Jolanda J.
Popin, Milanka V.
Popovi}, Stoja J.
Radosav, Miroslava P.
Srem~ev, Negovanka S.
Staji}, Qubinka Br.
Ham, Marta A.
Ponavqaju, 6
\uki}, Marija R.
Kova~evi}, Vujadin N.
Kordi}, Mirjana B.
Matkovi}, Radovan M.
Peti}, Mirjana @.
Horvat, Anica B.
Gube pravo
Kolar, Jan [t.
138
IIc, 26 - Qubi{a Gli{i}
Vrlo dobar uspeh, 4
Ani~in, Olgica M.
Gruji}, Katarina A.
@iàki}, Desanka M.
Paqik, Zuzana J.
Dobar uspeh, 13
Baji, Zlatoje S.
Beqanski, Emil M.
Vrane{, Milica M.
Zlokolica, Zorica S.
Zoni}, Rizah S.
Koji}, Pelagija G.
Marinkovi}, Zorka Br.
Piperska, Mirjana M.
Sabo, Roà M.
Stojanovi}, Vladimir \.
Stojanovi}, Miroslav St.
Stupar, Darinka B.
Holot, Katarina \.
Ilija Petrovi}
Ponavqaju, 4
@iki}, Dragiwa J.
Ratkov, Radomir, M.
Cibula, Josip J.
âle, Jelica M.
Gube pravo
Vlajkov, Branislava M.
Vuki}, Qubi{a V.
Stoj{i}, Nada J.
Ispisani, 2
Dukovski, Qubomir M.
Stejin, Aleksandra M.
IVb
1969/70
SPOMENICA PTT [KOLE
139
IIIa, 25 - Milan Rako~evi}

Odli~an uspeh, 3
IIIb, 26 - Miroslava Nikoli}

Odli~an uspeh, 3
Vrlo dobar uspeh, 6
Vrlo dobar uspeh, 3
Boì}, Mirko U.
Joha, Ana S.
Su{i}, Mirjana Cv.
Vare~ka, Katica I.
Laslovska, Marija St.
Milo{evi}, Nada L.
Mirkovi}, Mirjana N.
Pa{ko, Vera St.
Xuxar, Veronika Vl.
Dobar uspeh, 14
Bugarski, Panta Sl.

Galetin, Sr|an S.
Gvozden, Vladimir Drag.
Zja~i}, Radojka M.
Jojki}, Mirjana V.
Kanazir, Radojka I.
Latas, Zlatinka M.
Qubi~i}, Persa R.
Manojlovi}, Sava S.
Mijatov, Nada S.
Slonka, Ana M.
Tadi}, Ante J.
Filko, Gizela J.
êpi}, Milorad B.
Ponavqa, 1
Vrzi}, Milica P.
Gubi pravo
Popejkov, Qubomir M.
Arsenin, Nevenka V.
Bohinc, Mirko I.
Varenika, Emilija Br.

Mun}an, Angelina V.
Dobar uspeh, 15
Berente, Ana J.
Grbavac, Lenka J.
@eravica, Nada M.
@uq, Frawa B.
Ke~an, @ivko M.
Milovi}, Jelica P.
Novakovi}, \uja J.
Pavlovi}, Blagoje M.
Petkovi}, Radoslav Br.
Prugi}, Radmila P.
Rajkovi}, Milena J.
Ro{lov, Nada \.
Tot, Karoq J.
]ur~i}, Radmila M.
[tigler, Milan E.
Ponavqaju, 2
Engert, Petar M.
Simi}, Slavica D.
Gubi pravo
Ispisane, 2
Putnik, Anka @.
Radovi}, Kosana I.
140
IVa, 32 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 2
Bohinc, Boàna I.
Vrlo dobar uspeh, 7

Jovanov, Qubica S.
Jovi~i}, Gordana M.
Krstin, Zlatica M.
Luckar`, Zlatan Vl.
Rudi}, Anica I.
Dobar uspeh, 23
Antoni}, Nikola I.
Geler, Ana A.
Juri}, Mirjana N.
Krndija, Mla|en M.
Krsti}, Mirjana Sv.
Lazi~i}, Simo S.
Lon~ar, Bosiqka M.
Lon~ar, Nada M.
Miqu{, Petra G.
Nikoli}, \or|e Sv.
Rosi}, \uro, S.
Siroma, Martin M.
Stevanov, Gorica M.
Subi}, An|elija R.
Ilija Petrovi}
IVb, 27 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 5
Pete, Ilona J.
Sabo, Mira A.
Bauer, Julijana V.
Blaàn, Milka V.
Damwanovi}, Zagorka M.
Depalov, Vitomir, R.
@ivanov, Sofija Br.
Male{evi}, Zora M.
Marinovi}, Ivanka M.
Obradovi}, Mirka M.
Radosav, Mara P.
Srdanov, Dragiwa N.
Tasevska, Radica V.
Dobar uspeh, 10
\uki}, Vitomir V.
@ivan~ev, \okica A.
Juri}, Gabrijela G.
Ka}anska, Miqana M.
Nemet, Ivica [t.
Petakov, Nada M.
Pili}, Ilija M.
SPOMENICA PTT [KOLE
141

I razred, 5
Vrlo dobar uspeh, 1
Radulovi}, Qubinko Krstin, Mili}evo Selo, Poèga, 4. novembar 1939.
Dobar uspeh, 4
Kova~evi}, \ur|e Dragoqubov, Tr{anovci, Brus, 1. decembar 1933.

Rajkovi}, Branko Jokov, Kosijeri, Cetiwe, 13. oktobar 1932.
Rako~evi}, Slobodan Milutinov, Sela, Kola{in, 20. septembar 1939.
ûbranovi}, Mihailo Qubomirov, Qubi{, âjetina, 23. jun 1926.
II razred, 8
Vrlo dobar uspeh, 1
Hrubewa Janko J.
Dobar uspeh, 7
Andri}, Qiqana P.
Ivani}, Eufemija J.
Kosanovi}, Boìdar D.
Marinovi}, Katica M.
Spremo, Du{an P.
ârapi}, Vidosava St.
Tati}, Dragoqub St.
III razred, 5
Dobar uspeh, 5
Bolf, Mihajlo M.
Vidovi}, Veqko V.
Peji}, Stevan P.
IV razred, 5
Dobar uspeh, 5
Beqanski, Milan V.
Bolf, Mihajlo M.
\orovi}, Qubi{a J.
Peji}, Stevan P.
142
Ilija Petrovi}
[kolska 1967/68
Ia, 40 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 1
Hromi{, Marija Jankova, \ur|evo, 25. decembar 1952.
Vrlo dobar uspeh, 4
Be{lin, Mirjana Nenadova, Novo Milo{evo, 17. novembar 1952.

Kuku~ka, Zuzana Ondrejeva, Gloàn, 10. decembar 1952.
Tadi}, Bosiqko Jurin, Be{ka, 8. avgust 1952.
î`manska, Zuzana Pavlova, Kisa~, 23. avgust 1952.
Dobar uspeh, 22
Ara~i}, Vera Ivanova, Novi Sad, 26. avgust 1952.

Grubi{i}, Dragica Negovanova, Martinci, 5. jul 1952.
Drqa~a, Radojka Nikolina, Suvaja, Krupa, 10. januar 1952.
Zeqkovi}, Jelena Jovanova, Srpska Crwa, 28. februar 1952.
Jano{i, Zoltan Andra{ov, Novi Sad, 2. januar 1952.
Kawo, Kata Josipova, Nikinci, 11. jun 1952.
Lasica, Vinka Dragomirova, Gora`de, 28. jun 1952.
Male{evi}, Vid Mitrov, Temerin, 25. mart 1952.
Medi}, Radoslav Milin, Oxaci, 23. oktobar 1951.
Nogalo, Marica Ivanova, Slivno, Makarska, 21. 12. 1952.
Pisarev, Sofija Velimirova, Vrbas, 27. oktobar 1953.
Podolska, Zlata Pavlova, Ba~ka Palanka, 26. maj 1952.
Popi}, Vukica Stevanova, Novi Sad, 20. oktobar 1952.
Predojevi}, Dragica Petrova, Baj{a, 18. avgust 1952.
Ralevi}, Vera M.
Ro{i}, Katica Nikolina, Erdevik, 7. april 1952.
Ribi}, Marija Bogdanova, Ka}, 30. novembar 1952.
Sur~inska, Milica Nikolina, Dowi Petrovci, Ruma, 24. jul 1952.
Frivarski, Miroslav Vinkov, Novi Sad, 27. jun 1952.
Horvati}, Danijela \urina, Petrovaradin, 29. maj 1952.
[ev~i}, Qerka Jeronimova, Petrovaradin, 7. mart 1952.
[eparevi}, Miroslav Frawin, Sremska Kamenica, 26. februar 1952.
Dovoqan uspeh, 7
Babi}, Nada Krstina, Novi Sad, 26. avgust 1952.

Bodnar, Jovan J.
Budi}, Milojka Ratkova, Parage, 15. april 1952.
Gruji~i}, Jovan M.
Petrovi}, Zora S.
Raji}, Ivica Matin, Be{ka, 9. maj 1952.
Cvetkovi}, Zlata St.
Ponavqaju, 4
Jovi}, Danica Milo{eva, Feketi}, 20. jul 1952.

Karanovi}, Milka Milanova, Ba~ka Palanka, 20. septembar 1952.
Panteli}, Katica Pantina, Ledinci, 16. jul 1952.
Rako~evi}, Rajko Jovanov, Kru{~i}, 4. novembar 1952.
Ispisane, 2
Kana~ka, Bogdanka Petrova, Novi Sad, 18. decembar 1952.

Leki}, Svetlana P.
SPOMENICA PTT [KOLE

IIa, 33 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 4
Bauer, Hilda V.
Zub~i}, Zdenka V.
Kora}, Nada M.
Mati}, Katica A.
Vrlo dobar uspeh, 4
Vukani}, Jelica Sr.

Ivan~i}, Mirjana St.
Medi}, Milena M.
Ran|elovi}, Borica B.
Dobar uspeh, 15
Api}, êdomir P.
Blaàn, Nada V.
\ur|ev, Miroslavka \.
@iki}, Dragiwa J.
Markovi}, Milena G.
Panteli}, Danica N.
Ratkov, Radomir M.
Slonka, Marija M.
Stanimirov, Qubica D.
Suxum, Du{anka D.
Kordi}, Mirjana B.
Rumenovi}, Qubica Pr.
Cibula, Josip J.
âle, Jelica I.
Dovoqan uspeh, 6
Baji}, Smiqa B.
Jankovi}, I{tvan I.
Mizdrak, Bo{ko V.
Peji}, Du{an I.
Peri}, Mirjana @.
Stoji}, Qubica J.
Ponavqaju, 4
Male{ev, Milevka V.
Pavlovi}, Lenka V.
Pe{i}, Kosara Vl.
Sekej, Katica [.
143
IIb, 33 - @ivan Vukajlovi}
Vrlo dobar uspeh, 7
Ga{par, Magdalena E.
Jurkovi}, Nevenka Sv.
Kalezi}, Branka Bl.
Milo{evi}, Jelena S.
Milo{evi}, Zorica V.
Siri{ka, Zorka Br.
Stepanov, Nade`da B.
Dobar uspeh, 15
Areìna, Du{an B.
Brzi}, Nade`da M.
Gatalo, Miroslav G.
\uki}, Marija R.
Egi}, Zorica N.
Mileti}, Natalija P.
Nikoli}, Marija V.
Pe{kan, Sofija A.
Popov, Rada L. (m)
Sre}kov, Qubica Sp.
]irin, Marija J.
Ursi}, Dragica I.
Ham, Marta A.
Horvatski, Dragan M.
Dovoqan uspeh, 8
Balint, Erèbet D.
Vasi}, Du{ica \.
Devi}, Mileta J.
Jovanov, Jovan @.
Lozi}, Stipe M.
Oli~kov, @ivoslav M.
Pavlovi}, Qubomir Br.
Horvat, Anica Br.
Ponavqaju, 2
Mijin, Katica V.
Peji}, Dragan M.
Ispisan (12. januara 1968), 1

Nikezi}, Petar B.
144
IIIa, 34 - Qubi{a Gli{i}
Odli~an uspeh, 3
Miki}, Dragica P.
Paqik, Zuzana J.
Vrlo dobar uspeh, 2
Vu~eti}, Nada D.
@iàki}, Desanka M.
Dobar uspeh, 16
An|elovska, Verica St.

Beqanski, Emil M.
Biki}, Angelina R.
Bo{ki}, Radi{a M.
Vrane{, Milica M.
Duvwak, Radojka R.
Kova~ik, Marija L.
Koji}, Pelagija G.
Sabo, Roà M.
Staji}, Mirjana M.
Ham, I{tvan A.
Hegedi{, Marija Fr.
Holot, Katarina \.
[usti}, Josip B.
Dovoqan uspeh, 11
Babi}, Du{anka St.

Vrzi}, Milica P.
Zlokolica, Zorica St.
Qu{tina, Milan \.
Mr|anov, Ivanka M.
Rajkai, Marija J.
ôrdarov, Julka B.
Gubi pravo
na redovno {kolovawe,1
Engert, Petar M.
Ispisana, 1
Sabo, Erèbet Fr.
Ilija Petrovi}
IIIb, 33 - Jovanka Jovanovi}
Odli~an uspeh, 1
Pla~kov, Nevenka T.
Vrlo dobar uspeh, 2
[omkereki, Julijana I.
Dobar uspeh, 19
Ani~in, Olgica M.
Mari}, Vladimir V.
Milnovi}, Zora M.
Panaotovi}, Jovan \.
Pleli, Jolanda J.
Popin, Milanka B.
Popovi}, Stoja J.
Simi}, Slavica D.
Staji}, Qubinka Br.
Stojanovi}, Miroslava St.
Hajtl, Ivka I.
Dovoqan uspeh, 11
Baji, Zlatoje S.
Gruji}, Katarina A.
@ivan~evi}, Verica A.
Qubojev, Ilinka T.
Ma{a, Evica M.
Stupar, Dara B.
SPOMENICA PTT [KOLE

IVa, 23 - Milan Rako~evi}
Odli~an uspeh, 3
Laslovska, Marija St.
Su{i}, Mirjana, Sv.
Xuxar, Veronika Vl.
Vrlo dobar uspeh, 4

Boì}, Mirko U.
Joha, Ana St.
Milo{evi}, Nada L.
Pa{ko, Vera St.
Dobar uspeh, 8
Bugarski, Panta Sl.

Vare~ka, Katica I.
Gvozden, Vladimir Drag.
Mijatov, Nada S.
Mirkovi}, Mirjana N.
Slonka, Ana M.
Tadi}, Ante J.
Filko, Gizela J.
Dovoqan uspeh, 7
Zja~i}, Radojka M.
Jojki}, Mirjana V.
Kanazir, Radojka I.
Latas, Zlatinka M.
Qubi~i}, Persa R.
Manojlovi}, Sava S.
êpi}, Milorad B.
Ponavqa, 1
Galetin, Sr|an S.
145
IVb, 21 - Miroslava Nikoli}
Odli~an uspeh, 2
Arsenov, Nevenka V.
Bohinc, Boàna I.
Vrlo dobar uspeh, 6
Berente, Ana J.
Varenika, Emilija Br.
Mun}an, Angelina V.
Prugi}, Radmila P.
Dobar uspeh, 13
Grbavac, Lenka J.
@eravica, Nada M.
@uq, Frawa B.
Ke~an, @ivko M.
Milovi}, Jelica P.
Novakovi}, \uja J.
Pavlovi}, Blagoje M.
Petkovi}, Radoslav Br.
Rajkovi}, Milena J.
Ro{lov, Nada \.
Tot, Karoq J.
]ur~i}, Radmila M.
[tigler, Milan E.
146
Ilija Petrovi}

I razred, 2
Dobar uspeh, 1
III razred, 10
Vrlo dobar uspeh, 1
Dovoqan uspeh, 1
Dobar uspeh, 7
Bodnar-Soli}, Beìka J.
II razred, 9
Vrlo dobar uspeh, 1
Radulovi}, Qubinko Kr.
Dobar uspeh, 7
Dudok, Ana S.
@ivanovi}, @ivorad N.
Jevti}, \or|e Drag.
Kova~evi}, \ur|e Drag.
Raja~i}, Mira S.
Rajkovi}, Branko J.
Rako~evi}, Slobodan M.
Dovoqan uspeh, 1
Hrubewa, Janko J.
Dene{i, \or|e V.
\ur|evi}, Radu{a M.
Medan, Qubomir V.
Popejkov, Qubomir P
[ofranko, Petar M.
Dovoqan uspeh, 1
Radovi}-Vuni}, Kosana I.
IV razred, 7
Dobar uspeh, 6
Berar, Veselin M.
Vidovi}, Veqko V.
Kunovac, Bora M.
Medan, Qubomir V.
Hrubewa, Janko J.
Dovoqan uspeh, 1
VANREDNI UÊNICI, trogodi{wi program

I razred, 3
Dobar uspeh, 2
Begovi}, Laslo Ma}a{ov, Subotica, 16. januar 1933.

Sekula, Jelena Maksimova, Ilinci, [id, 16. decembar 1942.
Dovoqan uspeh, 1
Petakovi}, Dragica Slavkova, Klenak, 28. jun 1942.
SPOMENICA PTT [KOLE
147
[kolska 1968/69
Ia, 40 - Miroslava Nikoli}
Odli~an uspeh, 1
Sabado{, Melanija Vladimirova, \ur|evo, 2. novembar 1953.
Vrlo dobar uspeh, 5
Budinski, Jakim Jakimov, Crvenka, 19. februar 1953.

Igra~ev, Marija Milenkova, Koviq, 23. maj 1954.
Markovi}, Svetozar @ivkov, Br|ani, Kozarac, 10. novembar 1953.
Odaxin, Bojana Milovanova, Rumenka, 23. novembar 1953.
Sabado{, Amalija Nikolina, Ruski Krstur, 7. avgust 1953.
Dobar uspeh, 16
Ba}ina, Radislav An|elkov, Gajdobra, 7. februar 1953.

Boì~kovi}, Qiqana Milanova, Ba~ki Brestovac, 16. septembar 1953.
Boji}, Dragica Rajkova, Budisava, 20. jul 1953.
\urovi}, Zdenka Milanova, Zagreb, 18. jun 1953.
Zagor~i}, Jovanka Savina, Novi Sad, 7. avgust 1953.
Ili}, Radmila Vojislavova, Pa|ene, Knin, 2. januar 1954.
Karanovi}, Milan Vojinov, Sirig, 8. januar 1953.
Lanc, Mirijana Vladina, k}i Petra Ili}a, Lovinac, Gra~ac, 4. oktobar 1951.
Matija{evi}, Rada Savina (`), Hrva}ani, Prwavor, 25. jun 1953.
Peri{ki}, Tereza Ivanova, Ba~ki Mono{tor, 20. maj 1953.
Petkovi}, Kosta Gavrin, Susek, 4. mart 1954.
Perinovi}, Sava Stankova (`), Medna, Mrkowi}, 17. februar 1954.
Rako~evi}, Rajko Jovanov, Kru{~i}, 4. novembar 1952.
Ratkov, Ruà Borivojeva, Novi Sad, 7. septembar 1953.
Staji}, \or|e Brankov, Novi Sad, 12. mart 1954.
Tokodi, Ana Andrijina, Novi Sad, 13. april 1953.
Tombac, Eleonora \urina, Skopqe, 24. jun 1953.
Dovoqan uspeh, 12
Bojanovi}, Marija \or|eva-\uri~ina, Novi Sad, 27. avgust 1953.

Divni}, @ivan Draganov, Novi Sad, 7. mart 1953.
Dimitrijevi}, @ivko Brankov, 5. mart 1954.
Jovi~i}, Tode Stojanov, Vrbqani, Kqu~, 1. april 1953.
Katani}, Vera Bo{kova, \ur|evo, 7. april 1953.
Kutla~a, Du{ko Milin, Ba~ka Palanka, 10. novembar 1953.
Miji}, Panto Ne|in, Krupa na Vrbasu, 9. septembar 1953.
Mihajlovi}, Dimitrije Stevanov, Koviq, 17. april 1953.
Nastasi}, Milica Pavlova, Nadaq, 13. februar 1953.
Neme{, Marija Andra{ova, Bogojevo, 11. jul 1953.
Ostoji}, Ruìca Joksina, Mladenovo, 26. februar 1953.
Prelevi}, Dragan Miloradov, Zmajevo, 25. oktobar 1952.
Ponavqaju, 3
Kezunovi}, Miodrag Rajkov, Sombor, 8. april 1954.

Pjani}, Bogdanka Ristina, Sarajevo, 10. april 1952.
Lazovi}, Milanka Vujadinova, Novo Mesto, Slovenija, 28. jun 1952.
148
Ilija Petrovi}

Jovi}, Danica M.
Ispisani, 2
Dela~, Ivan Drago{ev, Novi Sad, 19. februar 1954.

Matovi}, Stojanka Radivojeva, Savino Selo, 1. mart 1953.
IVa
1968/69
SPOMENICA PTT [KOLE

IIa, 39 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 1
Hromi{, Marija J.
Vrlo dobar uspeh, 4
Ara~i}, Vera I.
Be{lin, Mirjana N.
Jano{i, Zoltan A.
î`manska, Zuzana P.
Dobar uspeh, 20
Grubi{i}, Dragica N.
Drqa~a, Radojka N.
Zeqkovi}, Jelena J.
Kawo, Kata J.
Kuku~ka, Zuzana O.
Male{evi}, Vid M.
Nogalo, Marica I.
Peji}, Dragan Z.
Petrovi}, Zora S.
Pisarev, Sofija V.
Podolska, Zlata P.
Popi}, Vukica Sp.
Predojevi}, Dragica P.
Ribi}, Marija B.
Ro{i}, Katica N.
Sur~inska, Milica N.
Tadi}, Bo{ko J.
Frivarski, Miroslav V.
[ev~i}, Qerka J.
[eparevi}, Miroslav Fr.
Dovoqan uspeh, 11
Babi}, Nada Kr.

Budi}, Milojka R.
Gruji~i}, Jovan M.
Lasica, Vinka Drag.
Male{ev, Milevka M.
Medi}, Radoslav M.
Mijin, Katica V.
Pe{i}, Kosara Vl.
Raji}, Ivica M.
Ralevi}, Vera M.
Horvati}, Danijela \.
Ponavqa, 1
Bodnar, Jovan J.
Ispisane, 2
Pavlovi}, Lenka V.
Cvetkovi}, Zlata S.
149
150
Ilija Petrovi}
IIIa, 29 - Vladimir Luckar`

Odli~an uspeh, 2
IIIb, 30 - @ivan Vukajlovi}

Odli~an uspeh, 2
Vrlo dobar uspeh, 5
Vrlo dobar uspeh, 3
Bauer, Hilda V.
Mati}, Katica A.
Vukani}, Jelica Sr.

Zub~i}, Zdenka V.
Kora}, Nada M.
Markovi}, Milena G.
Panteli}, Danica N.
Dobar uspeh, 9
Api}, êdomir P.
Blaàn, Nada V.
Medi}, Milena M.
Slonka, Marija M.
Suxum, Du{anka D.
Cibula, Josip J.
Dovoqan uspeh, 7
âle, Jelica I.
@iki}, Dragica J.
Jankovi}, I{tvan I.
Peji}, Du{an I.
Peti}, Mirjana @.
Ratkov, Radomir M.
Ponavqaju, 2
Baji}, Smiqa B.
Mizdrak, Bo{ko V.
Ispisane, 4
\ur|ev, Miroslavka \.
Kordi}, Mirjana B.
Nikoli}, Marija V.
Stoji}, Qubica J.
Ham, Marta A.
Sre}kov, Qubica Sp.
Stepanov, Nade`da M.
Dobar uspeh, 15
Areìna, Du{an V.
Devi}, Mileta J.
\uki}, Marija R.
Jovanov, Jovan @.
Kalezi}, Branka Bl.
Milo{evi}, Jelena J.
Pe{kan, Sofija A.
Popov, Rada L. (m)
Siri{ka, Zorka Br.
]irin, Marija J.
Ursi}, Dragica I.
Terzi}, Milan Miodragov, Selevac,
Azawa, 25. februar 1950.
Dovoqan uspeh, 9
Brzi}, Nade`da M.
Vasi}, Du{ica \.
Gatalo, Miroslav G.
Egi}, Zorica N.
Lozi}, Stipe M.
Horvat, Anica Br.
Ponavqa, 1
Balint, Erèbet D.
SPOMENICA PTT [KOLE
151
IVa, 34 - Qubi{a Gli{i}

Odli~an uspeh, 2
IVb, 34 - Jovanka Jovanovi}

Odli~an uspeh, 2
Vrlo dobar uspeh, 6
Vrlo dobar uspeh, 6
Dobar uspeh, 22
Dobar uspeh, 19

Paqik, Zuzana J.
An|elovska, Verica St.
Biki}, Angelina R.
Bo{ki}, Radi{a M.
@iàki}, Desanka M.
Miki}, Dragica P.
Babi}, Du{ica St.
Beqanski, Emil D.
Vrane{, Milica M.
Vrzi}, Milica P.
Vu~eti}, Nada D.
Galetin, Sr|an S.
Duvwak, Radojka R.
Zlokolica, Zorica St.
Kova~ik, Marija L.
Koji}, Pelagija G.
Mr|anov, Ivanka M.
Putnik, Anka @.
Sabo, Roà, M.
Staji}, Mirjana M.
Ham, I{tvan A.
Hegedi{, Marija Fr.
Holot, Katarina \.
ôrdarov, Julka B.
[usti}, Josip B.
Pla~kov, Nevenka T.
Ani~in, Olgica M.
Gruji}, Katarina A.
Mari}, Vladimir B.
[omkereki, Julijana I.
Baji, Zlatoje S.
@ivan~ev, Verica A.
Zoni}, Rizah S.
Milnovi}, Zora M.
Pleli, Jolanda J.
Popin, Milanka B.
Popovi}, Stoja J.
Simi}, Slavica D.
Staji}, Qubinka Br.
Stojanovi}, Miroslava St.
Hajtl, Ivka I.
Dovoqan uspeh, 6

Qu{tina, Milan \.
Rajkai, Marija J.
Ma{a, Evica M.
Stupar, Dara B.
Ispisana, 1
Ispisana, 1
Dovoqan uspeh, 3
Qubojev, Ilinka T.
152
Ilija Petrovi}

II razred, 2
Dovoqan uspeh, 2
IV razred, 10
Dobar uspeh, 5
III razred, 10
Dobar uspeh, 5
Dovoqan uspeh, 5
Lon~ar-ûdi}, Zorica L.
ûbranovi}, Mihailo Q.
Dudok, Ana S.
Ivani}, Eufemija J.
Tati}, Dragoqub, St.
Dovoqan uspeh, 4
Popejkov, Qubomir P.
[ofranko, Petar M.
Dene{i, \or|e V.
Jevti}, \or|e Drag.
Radovi}-Vuni}, Kosana I.
Jevti}, \or|e Drag.

Raja~i}, Mira S.
Ispisana, 1
Lon~ar-ûdi}, Zorica L.

I razred, 53
Vrlo dobar uspeh, 1
Kneèvi}, Bojana Radivojeva, Orahovica, Bijelo Poqe, 15. septembar 1937.
Dobar uspeh, 38
Beànov, Branislav Aleksandrov, Ba~, 5. decembar 1945.

Bo{ki}, Ana Dragojeva, Vrba{ka, Gradi{ka, 15. februar 1938.
Brki}, Du{anka Mirkova, Ba~ije, Prokupqe, 15. decembar 1940.
Galamb, Frawa Karoqev, Sonta, 28. januar 1934.
Grbi}, Smiqa Radina, Opovo, 17. oktobar 1933
Grulovi}, Savo Stevanov, Kistawe, Knin, 19. oktobar 1933.
Debeqa~ka, Ruìca Svetozarova, Turija, 13. oktobar 1936.
Diwa{ka, Leposava Qubina, ro|. Ija~i}, Tasov~i}i, âpqina, 19. oktobar 1935.
Jerkovi}, Svetko Milo{ev, Dowa Suvaja, Krupa, 29. april 1930.
Jovi~i}, Saveta Pavlova, Ba~, 7. januar 1937.
Jokni}, Petar Nikov, Boqani}i, Pqevqa, 21. februar 1938.
Keravica, Dragica Batri}eva, Zabr|e, Berane, 16. januar 1937.
Kqaji}, Tereza Frawina, Sombor, 22. avgust 1942.
Kozlica, Soka Perina, Bjelopoqe, Korenica, 10. novembar 1939.
Kova~, Irena Ferencova, Kula, 24. januar 1937.
Marinkovi}, Desanka Milovanova, Orijevac, Duga Resa, 8. april 1938.
SPOMENICA PTT [KOLE
153
Ma{i}, Radovan Milanov, Driwa~a, 21. septembar 1939.

Merkulov, Vera Ivanova, Kikinda, 1. jun 1942.
Mesaro{, Jano{ Joèfov, Hetin, @iti{te, 20. novembar 1928.
Milo{evi}, Milosava An|elkova, Ratkov Dol, \akovo, 28. oktobar 1939.
Mi}i}, Sofija Svetina, Ruma, 27. avgust 1937.
Na|, Verona I{tvanova, Senta, 20. decembar 1937.
Nosowin, @iva Markov, Kumane, Novi Be~ej, 10. decembar 1932.
Waradi, Jovan Julijanov, Kucura, 27. avgust 1935.
Ostojin, Mom~ilo Vladimirov, Beograd, 15. januar 1936.
Popov, Borka Dimitrijeva, Vr{ac, 19. mart 1931.
Preda, Verka \or|eva, Stepance, Kumanovo, 20. januar 1943.
Pu{i}, Du{an Veselinov, Novo Milo{evo, 15. septembar 1934.
Rodi}, Mile Jandrijin, Trubar, Drvar, 12. oktobar 1937.
Sabado{, Natalija Stevanova, Krstur, 25. april 1930.
Staj{i}, Vidosava Slavkova, Stapar, 28. jun 1940.
Staj{i}, Milosava Milenkova, Sombor, 10. februar 1940.
Stojanac, Andrija Petrov, Klenak, 13. jun 1934.
Tanurxi}, Srbinka Kostina, Kovin, 5. avgust 1935.
Terzi}, Marija Tomina, Sremska Mitrovica, 15. septembar 1939.
Cvrku{i}, Marta Matijina, Bezdan, 6. april 1932.
ûqat, Ana Milina, Rudni~ke Bare, Jagodina, 27. april 1941.
[kori}, Marija Ivanova, Touw, Ogulin, 17. mart 1936.
Dovoqan uspeh, 14
Vojnovi}, Zdravka Jovina, Vrawska, Krupa, 10. septembar 1938.

David, Slavica Ja{ina, Erdevik, 20. jun 1946.
\uri}, Slobodan Aleksandrov, Klisura, Bela Palanka, 5. mart 1942.
@ivanov, Dragica \urina, Dowi Tovarnik, Ruma, 26. septembar 1936.
Ili}, Stojadin Borisavov, Roga~ica, Bajina Ba{ta, 8. maj 1927.
Kli~kovi}, Vidosava Jovanova, Plati~evo, 23. jul 1937.
Mitrovi}, Stamena Mladenova, Gostiqe, Uìce, 10. novembar 1936.
Peji}, Vidosava Aleksandrova, Koviq, 28. jun 1938.
Putica, Katica A}imova, Sremska Ra~a, 12. mart 1934.
Rastovi}, Nada Pavlova, Sremska Mitrovica, 2. decembar 1938.
Rodi}, Smiqa Cvetkova, Mokrin, 14. februar 1934.
Sekuli}, Jelica Petrova, Sremska Mitrovica, 1. jul 1941.
Stojkov, Mirjana Velimirova, Srpski Itebej, 18. mart 1931.
]opi}, Qubica Petrova, Podlokaw, Zrewanin, 24. jul 1940.
II razred, 2
Dobar uspeh, 1
Beànov, Branislav A.
Dovoqan uspeh, 1
Petakovi}, Dragica Sl.
154
Ilija Petrovi}
[kolska 1969/70
IIa, 36 - Radivoj Todi}
Odli~an uspeh, 2
Budinski, Jakim J.
Sabado{, Melanija Vl.
Vrlo dobar uspeh, 4

Karanovi}, Milan V.
Odaxin, Bojana M.
Peri{ki}, Tereza I.
Sabado{, Amalija N.
Dobar uspeh, 18
Ba}ina, Radislav A.
Bojanovi}, Marija \.
Boì~kovi}, Qiqana M.
Boji}, Dragica R.
\urovi}, Zdenka M.
Zagor~i}, Jovanka S.
Ili}, Radmila V.
Igra~ev, Marija M.
Jovi~i}, Tode St.
Kutla~a, Du{an M.
Matija{evi}, Rada S. (`)
Markovi}, Svetozar @.
Neme{, Marija A.
Petkovi}, Kosta G.
Perinovi}, Sava St. (`)
Staji}, \or|e Br.
Tombac, Eleonora \.
Tokodi, Ana A.
Dovoqan uspeh, 12
Bodnar, Jovan J.
Dimitrijevi}, @ivko Br.
Divni}, @ivan Drag.
Katani}, Vera B.
Lanc, Mirijana Vl.
Mihajlovi}, Dimitrije St.
Miji}, Panto N.
Nastasi}, Milica P.
Ostoji}, Ruìca J
Prelevi}, Dragan M.
Rako~evi}, Rajko J.
Ratkov, Ruà B.
IIIa, 41 - Miroslava Kukin

Odli~an uspeh, 2
Hromi{, Marija J.
Vrlo dobar uspeh, 2
Be{lin, Mirjana N.
Jano{i, Zoltan A.
Dobar uspeh, 23
Ara~i}, Vera I.
Babi}, Nada Kr.
Drqa~a, Radojka N.
Zeqkovi}, Jelena J.
Kawo, Kata J.
Kuku~ka, Zuzana O.
Male{evi}, Vid M.
Nikoli}, Marija V.
Nogalo, Marica I.
Petrovi}, Zora S.
Pisarev, Sofija V.
Podolska, Zlata P.
Popi}, Vukica St.
Ribi}, Marija B.
Ro{i}, Katica N.
Tadi}, Bosiqko J.
[ev~i}, Qerka J.
Dovoqan uspeh, 9
Baji}, Smiqa B.
Balint, Erèbet D.
Budi}, Milojka R.
Lasica, Vinka Drag.
Mizdrak, Bo{ko V.
Mijin, Katica V.
Peji}, Dragan M.
Pe{i}, Kosara Vl.
Stoji}, Qubica J.
Ponavqaju, 5
Gruji~i}, Jovan J.
Male{ev, Milevka M.
Medi}, Radoslav M.
Raji}, Ivica M.
Ralevi}, Vera M.
SPOMENICA PTT [KOLE

IVa, 24 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 2
Bauer, Hilda V.
Mati}, Katica A.
Vrlo dobar uspeh, 4

Vukani}, Jelica Sr.
Zub~i}, Zdenka V.
Markovi}, Milena G.
Suxum, Du{anka D.
Dobar uspeh, 11
Blaàn, Nada V.
Jankovi}, I{tvan I.
Kora}, Nada M.
Medi}, Milena M.
Panteli}, Danica N.
Peji}, Du{an I.
Cibula, Josip J.
âle, Jelica I.
Dovoqan uspeh, 7
Api}, êdomir P.
@iki}, Dragiwa J.
Peti}, Mirjana @.
Ratkov, Radomir M.
Slonka, Marija M.
155
IVb, 29 - Ilija Petrovi}
Vrlo dobar uspeh, 5
Sre}kov, Qubica Sp.
Stepanov, Nade`da M.
]irin, Marija J.
Dobar uspeh, 15
Vasi}, Du{ica \.
Gatalo, Miroslav G.
\uki}, Marija R.
Egi}, Zorica N.
Kalezi}, Branka Bl.
Milo{evi}, Jelena S.
Pe{kan, Sofija A.
Popov, Rada L. (m)
Siri{ka, Zorka Br.
Terzi}, Milan M.
Ursi}, Dragica I.
Ham, Marta A.
Dovoqan uspeh, 9
Areìna, Du{an B.
Brzi}, Nade`da M.
Devi}, Mileta J.
Jovanov, Jovan @.
Lozi}, Stipe M.
Horvat, Anica Br.
156
Ilija Petrovi}

II razred, 3
Dovoqan uspeh, 3
Bodnar-Soli} Beìka J.
Tubi}-[kriwar, Olga @.
III razred, 7
Dobar uspeh, 1
Rajkovi}, Branko J.
Dovoqan uspeh, 6
IV razred, 8
Dobar uspeh, 2
Dudok, Ana S.
\ur|evi}, Radu{a M.
Dovoqan uspeh, 6

Qubojev, Ilinka T.
Raja~i}, Mira S.
Tati}, Dragoqub St.
Andri}-êrevicka, Qiqana P.
Spremo, Du{an P.
IVa
1969/70
SPOMENICA PTT [KOLE
157

I razred, 59
Dobar uspeh, 13
Bajovi}, Radmila Miloradova, Ravna Reka, Despotovac, 14. februar 1937.

Vemi}, Du{an Milivojev, Sefkerin, Opovo, 16. april 1941.
Vlajkov, @iva Milovanov, Elemir, 22. septembar 1940.
Dobrosavqevi}, Jovan Gojkov, Mu`qa, Zrewanin, 25. maj 1928.
@ivanovi}, Milanka Savina, Crvenka, 24. jul 1945.
Ivo{evi}, Milan \urin, Krakar, Ogulin, 15. april 1915.
Kisa, Rajko Jovin, âprazlije, Lijevno, 11. novembar 1932.
Kraw~evi}, Darinka Bo{kova, Divo{, Srem, 23. septembar 1938.
Lomovi}, Dragica Nikolina, ro|. Tepavac, ûrug, 8. septembar 1939.
Mandu{i}, Teodora Vasina, Martinci, Srem, 10. april 1932.
Plav{i}, Helena \urina, Irig, 3. april 1937.
Stankov, Velinka Nikolina, Konak, Ja{a Tomi}, 10. februar 1939.
Suki}, Ankica Danina, Vitez, 8. februar 1941.
Dovoqan uspeh, 46
Bawac, \uro \or|ev, Sanica, Kqu~, 15. maj 1934.

Baxa, Milan Lazin, Bili{ane, Obrovac, 10. oktobar 1931.
Beli}, Dragoqub Severov, Kula, 5. novembar 1925.
Bijelovi}, @ivadin Damjanov, Vidova~a, Prokupqe 9. oktobar 1934.
Biro, [andor [andorov, Feketi}, 26. maj 1922.
Bjelobaba, Milan Petrov, Oluji}, Udbina, 11. oktobar 1933.
Bodnar, Eva Balintova, Novi Itebej, Zrewanin, 10. jul 1935.
Bokan, Qubica Bogdanova, Osredci, Gospi}, 10. novembar 1938.
Brajovi}, Boìdarka Milanova, Vajska, 7. januar 1939.
Bu|anovac, Nada Mili~ina, Be{enovo, 11. april 1939.
Veskovi}, Milija Vukov, Zabr|e, Berane, 29. jul 1936.
Vidi}, Branka Vasina, Beograd, 18. maj 1947.
Vidi}, @ivko Novakov, 7. januar 1946.
Vuja{kovi}, Marica Josifova, Bogomila, Veles, 7. oktobar 1934.
Vukovi}, Petar Lazarev, Bukovac, 11. oktobar 1938.
Gajevi}, Dragica Brankova, Subotica, 12. maj 1939.
Guti}, Du{an Milin, Koqani, Siw, 17. avgust 1937.
Damjanovi}, Bo{ko Savin, Mihoqa~ki Martinci, 23. januar 1934.
Devrwa, Vera Pavlova, Karlov~i}, 15. jun 1936.
Deli}, Qubomir Vasin, Javorani, Kotor Varo{, 11. jul 1937.
Divnin, Emilija \or|eva, Zrewanin, 27. maj 1941.
Draganovi}, Bogdan \uri~in, Dobrwa, Bawa Luka, 17. jul 1938.
Dr~a, Bogdan, Dobroselo, Gospi}, 7. januar 1937.
Zubanov, Vidosava Du{anova, Kikinda, 25. septembar 1940.
Joki}, Blagoje Du{anov, Vrbqani, Kqu~, 14. oktobar 1937.
Kalabi}, Lazar \or|ev, Qubine, Kqu~, 15. april 1936.
Koqivrat, Todo Spasin, Taleà, Trebiwe, 15. jun 1935.
Kockar, Qiqana Damjanova, Mokrin, 15. mart 1946.
Luki}, \ura Milivojev, Stajkovce, Leskovac, 10. april 1939.
Mitrovi}, Zora @ivkova, Plati~evo, 27. februar 1929.
Moldovanov, Milu{ka Savina, Ne{tin, 2. januar 1941.
158
Ilija Petrovi}
Nikoli}, Uro{ Vojislavov, Matej~e, Kumanovo, 23. novembar 1940.

Nonin, \or|e Slavkov, Ba~ko Petrovo Selo, 23. april 1924.
Pap, Vladimir Vladimirov, \ur|evo, 19. novembar 1941.
Petkovi}, Veqko \or|ev, Dobrwa, Bawa Luka, 20. april 1937.
Petroni}, Qubica Emilova, Stani{i}, 8. mart 1942.
Plav{i}, Svetozar Milivojev, Diwa{, Rumunija, 23. mart 1941.
Popara, Kosta Spasojev, Kukri~je, Bile}a, 10. maj 1939.
Pribi}, Jelica Milivojeva, Kuzmin, 21. maj 1939.
Risti}, Budimir Timotijev, Sukovo, Pirot, 10. april 1935.
Sudarski, @ivojin Veselinov, Novi Be~ej, 23. avgust 1940.
Tokarek, Andrija Stevanov, Bawa Luka, 26. jul 1939.
Filip, Milka Ivanova, Srpski Itebej, 30. mart 1938.
Filipovi}, Emica Ilijina, Kuzmin, 6. maj 1938.
[veqa, Mara Nikolina, [iroka Kula, Gospi}, 1. januar 1934.
[e}erov, Vladimir Zlatojev, Krstur, 28. oktobar 1938.
II razred, 28
Dobar uspeh, 13
Bo{ki}, Ana Drag.

Brki}, Du{anka M.
Grbi}, Smiqa R.
Jerkovi}, Svetko M.
Jovi~i}, Saveta P.
Kozlica, Soka P.
Lomovi}, Dragica N.
Mi}i}, Sofija Sv.
Nosowin, @iva M.
Preda, Verka \.
Pu{i}, Du{an V.
Sekula, Jelena M.
Staj{i}, Milosava M.
Dovoqan uspeh, 15
Vojnovi}, Zdravka J.
Debeqa~ka, Ruìca Sv.
Galamb, Frawa K.
Joki}, Blagoje D.
Keravica, Dragica B.
Kli~kovi}, Vidosava J.
Merkulov, Vera I.
Mesaro{, Jano{ J.
Peji}, Vidosava J.
Popara, Kosta Sp.
Rodi}, Mile J.
Rodi}, Smiqa Cv.
Sekuli}, Jelica P.
Stojanac, Andrija P.
]opi}, Qubica P.
III razred, 2
Dobar uspeh, 1
Debeqa~ka, Ruìca Sv.
Dovoqan uspeh, 1
Beànov, Branislav A.
SPOMENICA PTT [KOLE
159
[kolska 1970/71
IIIa, 39 - Radivoj Todi}
Odli~an uspeh, 2
Budinski, Jakim J.
Vrlo dobar uspeh, 3

Igra~ev, Marija M.
Odaxin, Bojana M.
Sabado{, Amalija N.
Dobar uspeh, 18
Ba}ina, Radislav A.
Boì~kovi}, Qiqana M.
Boji}, Dragica R.
Jovi~i}, Tode St.
Kutla~a, Du{an M.
Karanovi}, Milan V.
Medi}, Radoslav M.
Miji}, Panto N.
Neme{, Marija A.
Peri{ki}, Tereza I.
Petkovi}, Kosta G.
Perinovi}, Sava St. (`)

Tombac, Eleonora \.
Tokodi, Ana A.
Dovoqan uspeh, 15
Bodnar, Jovan J.
Gruji~i}, Jovan M.
Dimitrijevi}, @ivko B.
Divni}, @ivan Drag.
Ili}, Radmila V.
Katani}, Vera B.
Lanc, Mirijana Vl.
Nastasi}, Milica P.
Ostoji}, Ruìca J.
Prelevi}, Dragan M.
Raji}, Ivica M.
Rako~evi}, Rajko J.
Ratkov, Ruà B.
Staji}, \or|e Br.
Ispisana (pre{la u beogradsku

PTT {kolu), 1
\urovi}, Zdenka M.
IVb - 1970/71
160
IVa, 18 - Miroslava Kukin
Odli~an uspeh, 1
Vrlo dobar uspeh, 9
Zeqkovi}, Jelena J.
Jano{i, Zoltan A.
Kawo, Kata J.
Kuku~ka, Zuzana O.
Male{evi}, Vid M.
Popi}, Vukica S.
Tadi}, Bosiqko J.
[ev~i}, Qerka J.
Dobar uspeh, 5
Budi}, Milojka R.
Lasica, Vinka Drag.
Petrovi}, Zora S.
Dovoqan uspeh, 3
Babi}, Nada Kr.

Balint, Erèbet D.
Peji}, Dragan M.
IVa
1971/72
Ilija Petrovi}
IVb, 19 - Ilija Petrovi}
Odli~an uspeh, 3
Ara~i}, Vera I.
Be{lin, Mirjana N.
Hromi{, Marija J.
Vrlo dobar uspeh, 3
Nogalo, Marija I.
Podolska, Zlata P.
Dobar uspeh, 8
Drqa~a, Radojka N.
Mizdrak, Bo{ko V.
Nikoli}, Marija V.
Pisarev, Sofija V.
Ribi}, Marija B.
Ro{i}, Katica N.
Dovoqan uspeh, 2
Baji}, Smiqa B.
Pe{i}, Kosara V.
Ispisane, 2
Mijin, Katica V.
Stoji}, Qubica J.
SPOMENICA PTT [KOLE
161

II razred, 1
Dovoqan uspeh, 1
IV razred, 5
Dobar uspeh, 1
III razred, 4
Dobar uspeh, 1
Dovoqan uspeh, 4
Josi}, Nada J.
Dovoqan uspeh, 3
Male{ev, Milevka M.
Ralevi}, Vera M.
Tubi}-[kriwar, Olga Vl.
Rajkovi}, Branko J.
Andri}-êrevicki, Qiqana P
Ivani}, Eufemija J.
[rak, Katica Velimirova, @abaq,
24. maj 1951.

I razred, 11
Dobar uspeh, 1
[uba{i}, Mira Savina, Kolut, Sombor, 29. novembar 1947.
Dovoqan uspeh, 10
Beqin, Pavle Mitrov, Golubinci, 7. mart 1936.

@ivi}, Sava Jovanov, [imanovci, 2. oktobar 1937.
Jurik, Jan Janov, Kulpin, 17. februar 1943.
Kova~, Josip Karlov, Ore{ac, Virovitica, 15. jul 1933.
Mr|an, Ruìca Ivanova, Vrdnik, 10. oktobar 1943.
Ristanovi}, Qubica Vladimirova, Qubu{ki, 6. januar 1925.
Stankovi}, Radisav Angelinin, Statovac, Prokupqe, 18. januar 1929.
Tomin, Qubomir @arkov, Srpska Crwa, 29. jul 1933.
To{i}, Ika Ilijina, ro|ena Radeti}, Oèzi, Podgorica, 10. jun 1937.
Fuks, Rudolf Emilov, Ba~, 17. april 1939.
II razred, 66
Dobar uspeh, 14
Bijelovi}, @ivadin D.
Brajovi}, Boìdarka M.
Vemi}, Du{an M.
@ivanov, Dragica \.
Zubanov, Vidosava D.
Kisa, Rajko J.
Kneèvi}, Bojana R.
Mirkov, Milica M.
Moldovanov, Milu{ka S.
Na|, Verona I.
Ostojin, Mom~ilo Vl.
Plav{i}, Helena \.
Suki}, Ankica D.
Tanurxi}, Srbinka K.
Dovoqan uspeh, 52
Bawac, \uro \.
Baxa, Milan L.
Beli}, Dragoqub S.
Bodnar, Eva B.
Bu|anovac, Nada M.
Vlajkov, @iva M.
Vuja{kovi}, Marica J.
Gajevi}, Dragica Br.
Grulovi}, Savo St.
Guti}, Du{an M.
David, Slavica J.
Damjanovi}, Bo{ko S.
Deli}, Qubomir V.
Diwa{ka, Leposava Q.
Draganovi}, Bogdan \.
162
Ilija Petrovi}
\uri}, Slobodan I.
Ivo{evi}, Milan \.
Ili}, Stojadin B.
Jokni}, Petar N.
Kalabi}, Lazar \.
Kova~, Irena F.
Koqivrat, Todo Sp.
Kockar, Qiqana D.
Kraw~evi}, Darinka B.
Luki}, \ura M.
Marinkovi}, Desanka M.
Milo{evi}, Milosava A.
Mitrovi}, Zora @.
Mitrovi}, Stamena Ml.
Nikoli}, Uro{ V.
Waradi, Jovan J.
Pap, Vladimir Vl.
Petkovi}, Veqko \.
Petroni}, Qubica E.
Pribi}, Jelica M.
Putica, Katica A.
Ristanovi}, Qubica Vl.
Risti}, Budimir T.
Rastovi}, Nada P.
Sabado{, Natalija St.
Staj{i}, Vidosava Sl.
Stankov, Velinka N.
Stojkov, Mirjana V.
Sudarski, @ivojin V.
Terzi}, Marija T.
Tomin, Qubomir @.
Filip, Milka I.
Cvrku{i}, Marta M.
ûqat, Ana M.
[veqa, Mara N.
[e}erov, Vladimir Zl.
[kori}, Marija I.
III razred, 29
Dobar uspeh, 12
Dovoqan uspeh, 17
Vemi}, Du{an M.
Grbi}, Smiqa R.
Ivo{evi}, Milan \.
Jerkovi}, Svetko M.
Jovi~i}, Saveta P.
Kozlica, Soka P.
Lomovi}, Dragica N.
Mesaro{, Jano{ J.
Ostojin, Mom~ilo Vl.
Sekula, Jelena M.
Sekuli}, Jelena P.
]opi}, Qubica P.
Bo{ki}, Ana Drag.

Vojnovi}, Zdravka J.
\uri}, Slobodan A.
Joki}, Blagoje D.
Kli~kovi}, Vidosava J.
Merkulov, Vera I.
Nosowin, @iva M.
Rodi}, Mile J.
Rodi}, Smiqa Cv.
Stojanac, Andrija P.
Staj{i}, Milosava M.
Peji}, Vidosava A.
Petakovi}, Dragica Sl.
Popara, Kosta Sp.
Preda, Verka \.
Pu{i}, Du{an V.
[kori}, Marija I.
SPOMENICA PTT [KOLE
163
[kolska 1971/72
IVa, 18 - Vladimir Luckar`
Odli~an uspeh, 2
IVb, 18 - Radivoj Todi}

Odli~an uspeh, 2
Vrlo dobar uspeh, 7
Vrlo dobar uspeh, 7
Dobar uspeh, 9
Dobar uspeh, 9
Budinski, Jakim J.
Odaxin, Bojana M.
Ba}ina Radislav A.
Igra~ev, Marija M.
Karanovi}, Milan V.
Nastasi}, Milica P.
Perinovi}, Slavica (Sava) St.
Dimitrijevi}, @ivko B.
Divni}, @ivan Drag.
Katani}, Vera B.
Kutla~a, Du{an M.
Lanc, Mirijana Vl.
Prelevi}, Dragan M.
Raji}, Ivica M.
Rako~evi}, Rajko J.
Tombac, Eleonora \.
Sabado{, Amalija N.
Boì~kovi}, Qiqana B.
Ili}, Radmila V.
Jovi~i}, Tode St.
Peri{ki}, Tereza I.
Tokodi, Ana A.
Bodnar, Jovan J.
Boji}, Dragica R.
Medi}, Radoslav M.
Miji}, Panto N.
Neme{, Marija A.
Petkovi}, Kosta G.
Ratkov, Ruà B.
Staji}, \or|e Br.
Dovoqan uspeh, 2
Gruji~i}, Jovan M.
Ostoji}, Ruìca J.
164
Ilija Petrovi}

III razred, 2
Dovoqan uspeh, 2
Bodnar-Soli}, Beìka J.
Josi}, Nada J.
IV razred, 8
Dobar uspeh, 1
Dovoqan uspeh, 7
Male{ev, Milevka M.
Lovre-Mrvi}, Jelka S.
Ralevi}, Vera M.
Spremo, Du{an P.
Tubi}-[kriwar, Olga @.
IVb
1971/72
SPOMENICA PTT [KOLE
165

I razred, 1
Dovoqan uspeh, 1
Do{en, Milan Stankov, Glogovac, Pri{tina, 22. mart 1928.
II razred, 30
Dobar uspeh, 2
Bajovi}, Radmila M.
Fuks, Rudolf E.
Dovoqan uspeh, 25
Beqin, Pavle M.
Biro, [andor [.
Bjelobaba, Milan P.
Bokan, Qubica B.
Veskovi}, V. Milija
Vidi}, @ivko N.
Vidi}, Branka V.
Vukovi}, Petar L.
Devrwa, Vera P.
Dobrosavqevi}, Jovan G.
Do{en, Milan St.
Dr~a, Bogdan
III razred, 91
Dobar uspeh, 20
Bawac, \uro \.
Bijelovi}, @ivadin D.
Bodnar, Eva B.
Bajovi}, Radmila M.
Bokan, Qubica B.
Brajovi}, Boìdarka M.
Brki}, Du{anka M.
Vlajkov, @iva M.
Jokni}, Petar N.
Kova~, Irena F.
Kneèvi}, Bojana R.
Moldovanov, Milu{ka S.
Na|, Verona I.
Waradi, Jovan J.
Pap, Vladimir Vl.
Pribi}, Jelica M.
Stankovi}, Radisav A.
Suki}, Ankica D.
Tanurxi}, Srbinka K.
ûqat, Ana M.
@ivanovi}, Milanka S.
@ivi}, Sava J.
Kova~, Josip K.
Mandu{i}, Teodora V.
Ma{i}, Radovan M.
Mr|an, Ruìca I.
Nonin, \or|e Sl.
Plav{i}, Svetozar M.
Stankovi}, Radisav A.
Tokarek, Andrija St.
To{i}, Ika I.
Filipovi}, Emica I.
[uba{i}, Mira S.
Ispisani, 3
Divnin, Emilija \.
Jurik, Jan J.
Popov, Borka D.
Dovoqan uspeh, 71
Ba{a, Milan L.
Biro, [andor [.
Beli}, Dragoqub S.
Beqin, Pavle M.
Bjelobaba, Milan P.
Bu|anovac, Nada M.
Veskovi}, Milija V.
Vidi}, Branka V.
Vidi}, @ivko N.
Vuja{kovi}, Marica J.
Vukovi}, Petar L.
Gajevi}, Dragica Br.
Galamb, Frawa K.
Grulovi}, Savo St.
Guti}, Du{an M.
David, Slavica D.
Damjanovi}, Bo{ko S.
Devrwa, Vera P.
Deli}, Qubomir V.
Diwa{ka, Leposava Q.
Dobrosavqevi}, Jovan G.
Do{en, Milan St.
166
Ilija Petrovi}
Draganovi}, Bogdan \.
Dr~a, Bogdan
@ivanov, Dragica \.
@ivanovi}, Milanka S.
Zubanov, Vidosava D.
Ili}, Stojadin B.
Kalabi}, Lazar \.
Keravica, Dragica B.
Kisa, Rajko J.
Kova~, Josip K.
Koqivrat, Todo Sp.
Kockar, Qiqana D.
Kraw~evi}, Darinka B.
Luki}, \ura M.
Mandu{i}, Teodora V.
Marinkovi}-Tubi}, Desanka M.
Ma{i}, Radovan M.
Milo{evi}, Milosava A.
Mirkov, Milica M.
Mitrovi}, Zora @.
Mitrovi}, Stamena M.
Mi}i}, Sofija Sv.
Mr|an, Ruìca I.
Nikoli}, Uro{ V.
Nonin, \or|e Sl.
Petkovi}, Veqko \.
Petroni}, Qubica E.
Plav{i}, Helena \.
Plav{i}, Svetozar M.
Putica, Katica A.
Rastovi}, Nada P.
Ristanovi}, Qubica Vl.
Risti}, Budimir T.
Sabado{, Natalija St.
Staj{i}, Vidosava Sl.
Stankov, Velinka N.
Stojkov, Mirjana V.
Sudarski, @ivojin V.
Terzi}, Marija T.
Tokarek, Andrija T.
Tomin, Qubomir @.
To{i}, Ika I.
Filip, Milka I.
Filipovi}, Emica I.
Fuks, Rudolf E.
Cvrku{i}, Marta M.
[veqa, Mara N.
[e}erov, Vladimir Zl.
[uba{i}, Mira S.
IVa - 1967/68
Oni su poloìli maturski ispit

Prema podacima iz kwig zavr{nih ispita. U istoj vrsti, po
azbu~nom redu prezimena, popisani su svi u~enici, i redovni i
vanredni, koji su u PTT {koli poloìli zavr{ni, ili diplomski, ili maturski ispit, po~ev od prvog, odrànog sredinom juna
1965, do posledweg, krajem oktobra 1972. godine. Uz ime svakog
maturanta upisani su ispitni rok, ocena na zavr{nom ispitu i,
za vanredne u~enike, kratica za status (v).
Ukupno se u ovom imenoslovu nalazi 547 maturanata: 378 okon~alo je svoje {kolovawe redovno, a 169 vanredno (49 po ~etvorogodi{wem i 120 po trogodi{wem programu). Od wih, zavr{ni ispit poloìlo je: 57 sa odli~nim, 119 sa vrlo dobrim, 255 sa dobrim i 116 sa dovoqnim uspehom.
Adamovi}, Du{anka Radina, jun 1966, vrlo dobar
Andri}-êrevicka, Qiqana Petrova, oktobar 1971, dovoqan (v)

An|elovska, Verica Stojanova, jun 1969, vrlo dobar
Ani~in, Olgica Milojkova, jun 1969, odli~an
Anovi}, Spasenija Miloradova, septembar 1968, dovoqan (v)
Antonijev, @ivadinka Milanova, jun 1969, dobar
Antoni}, Nikola Ilev, jun 1967, dobar
Api}, êdomir Pavlov, jun 1970, dobar
Ara~i}, Vera Ivanova, jun 1971, odli~an
Areìna, Du{an Bo{kov, oktobar 1970, dovoqan
Arsenin, Nevenka Veselinova, jun 1968, dobar
Arsenov, Smiqa Kamenkova, jun 1965, vrlo dobar.
Babi}, Du{anka Stevanova, jun 1969, dovoqan
Babi}, Nada Krstina, jun 1971, dobar

Baji, Zlatoje Samuilov, jun 1969, dobar
Baji}, Smiqa Boìna, jun 1971, dobar
Bajovi}, Radmila Miloradova, oktobar 1972, vrlo dobar (v)
Bala`, Valerija Vinceva, septembar 1966, dobar
Balint, Erèbet Deèva, jun 1971, dobar
Balog, Marija \urina, jun 1966, vrlo dobar
Bandobranski, Todomir Borivojev, jun 1969, dobar
Bani}, @ivka Nikolina, jun 1965, dobar
Bawac, \ura \or|ev, april 1972, dobar (v)
Batak, Mileva Kojina, jun 1965, vrlo dobar
Ba}ina, Radislav An|elkov, jun 1972, dobar
Bauer, Julijana Vilmo{eva, jun 1967, dobar
Bauer, Hilda Vilmo{eva, jun 1970, odli~an
168
Ilija Petrovi}
Baxa, Milan Lazov, jun 1972, vrlo dobar (v)

Ba{i}, Ankica Danilova, jun 1965, dobar
Beànov, Branislav Aleksandrov, jun 1970, dobar (v)
Beli}, Dragoqub Severov, april 1972, dobar (v)
Beqanski, Emil Milo{ev, jun 1969, dobar
Beqanski, Milan Vojislavov, januar 1968, dobar (v)
Beqin, Pavle Mitrov, jun 1972, dobar (v)
Berar, Veselin Milenkov, jun 1968, vrlo dobar (v)
Berente, Ana Josipova, jun 1968, dobar
Be{lin, Mirjana Nenadova, jun 1971, odli~an
Bijelovi}, @ivadin Damjanov, januar 1972, odli~an (v)
Biki}, Angelina Rankova, jun 1969, vrlo dobar
Biro, [andor [andorov, oktobar 1972, dobar (v)
Bjeleti}, Bogdan Vasiqev, septembar 1966, vrlo dobar (v)
Bjelobaba, Milan Petrov, oktobar 1972, dobar (v)
Blaàn, Milka Vinkova, jun 1967, vrlo dobar
Blaàn, Nada Vinkova, oktobar 1970, dobar
Bodnar, Eva Balintova, jun 1972, dobar (v)
Bodnar, Jovan Jovanov, jun 1972, dobar
Boì}, Mirko Uro{ev, jun 1968, vrlo dobar
Boì~kovi}, Qiqana Milanova, jun 1972, vrlo dobar
Bojanovi}, Marija \or|eva-\uri~ina, jun 1972, vrlo dobar
Boji}, Dragica Rajkova, jun 1972, vrlo dobar
Bokan, Qubica Bogdanova, oktobar 1972, dovoqan (v)
Bolf, Mihajlo Martinov, januar 1968, dobar (v)
Bohinc, Boàna Ivanova, jun 1967, odli~an
Bohinc, Mirko Ivanov, jun 1968, vrlo dobar
Bo{ki}, Ana Dragojeva, jun 1971, dobar (v)
Bo{ki}, Radi{a Milenkov, jun 1969, odli~an
Bo{wakovi}, Zlatica Pavlova, jun 1966, vrlo dobar
Brajovi}, Boìdarka Milanova, jun 1972, dobar (v)
Brzi}, Nade`da Milo{eva, oktobar 1970, dovoqan
Brki}, Du{anka Mirkova, jun 1972, dobar (v)
Bugarski, Dubravko Slavujev, jun 1967, vrlo dobar
Bugarski, Panta Slavujev, septembar 1968, dovoqan
Budinski, Jakim Jakimov, jun 1972, odli~an
Budi}, Milojka Radojkova, jun 1971, dobar
Bu|anovac, Nada Mili~ina, jun 1972, dobar (v)
Bulatovi}, Violeta Milutinova, jun 1969, dobar.
Valovi}, Ankica Frawina, septembar 1966, dobar

Varga, Marija Mihajlova, jun 1965, dobar
Varenika, Emilija Brankova, jun 1968, dobar
Vare~ka, Katica Ivanova, jun 1968, dovoqan
Vari}ak, Dobrila Vasina, januar 1967, dobar
SPOMENICA PTT [KOLE

Vasi}, Du{ica \okina, jun 1970, dovoqan
Vemi}, Du{an Milivojev, april 1972, dobar (v)
Veselinovi}, Du{an Jordanov, jun 1969, dobar
Veskovi}, Milija Vukov, oktobar 1972, dobar (v)
Vig, Vera Markova, jun 1966, dobar
Vidovi}, Veqko Vasin, jun 1968, vrlo dobar (v)
Vidovi}, Vera Svetozarova, septembar 1966, dobar
Vidovi}, Radmila Pavlova, oktobar 1966, vrlo dobar (v)
Vi{ekruna, Stana Radina, septembar 1966, dobar
Vlajkov, @iva Milovanov, jun 1972, vrlo dobar (v)
Vlaovi}, An|elka Qubomirova, jun 1965, dobar
Vodalov, Milica \okina, septembar 1966, odli~an (v)
Vojnovi}, Zdravka Jovina, septembar 1971, dovoqan (v)
Voli}, Radoslav Slavkov, septembar 1966, vrlo dobar
Vrane{, Milica Milanova, jun 1969, dovoqan
Vrzi}, Milica Petrova, jun 1969, dovoqan
Vujatovi}, Teodor Jovanov, jun 1969, vrlo dobar
Vuja{kovi}, Marica Josifova, januar 1972, dobar (v)
Vujkov, Vladimir, sin Andrije ûhe, jun 1965, vrlo dobar
Vukani}, Jelica Sretenova, jun 1970, dobar
Vukasovi}, Mirjana Simova, jun 1969, odli~an
Vukovi}, Petar Lazarev, oktobar 1972, dobar (v)
Vu~enovi}, Du{anka Milina, jun 1965, odli~an
Vu~eti}, Nada Du{anova, jun 1969, dobar.
Gavrilovi}, Obrad Jovanov, septembar 1967, dobar
Gajevi}, Dragica Brankova, april 1972, dobar (v)

Galamb, Frawa Karoqev, jun 1972, vrlo dobar (v)
Galetin, Sr|an Simin, jun 1969, dobar
Gatalo, Miroslav Gojkov, jun 1970, dovoqan
Ga{par, Magdalena Elemirova, jun 1970, vrlo dobar
Ga{par, Rozalija Elemirova, jun 1966, dobar
Gvozden, Vladimir Dragoqubov, jun 1968, dobar
Geler, Ana Adamova, jun 1967, vrlo dobar
Govor~in, Vitomirka Stevanova, jun 1969, dovoqan
Govor~in, Du{anka \or|eva, jun 1971, dovoqan (v)
Golijanin, Qubica Manojlova, jun 1966, vrlo dobar
Grbavac, Lenka Jozina, jun 1968, dobar
Grbi}, Smiqa Radina, oktobar 1971, dovoqan (v)
Grubi{i}, Dragica Negovanova, jun 1971, vrlo dobar
Gruji}, Katarina Andrijina, jun 1969, dobar
Gruji~i}, Jovan Manojlov, oktobar 1972, dovoqan
Grulovi}, Savo Stevanov, oktobar 1972, dovoqan (v)
Gu`vica, Du{an Uro{ev, jun 1965, dobar
Guti}, Du{an Milin, jun 1972, dovoqan (v).
169
170
Ilija Petrovi}
David, Slavica Ja{ina, oktobar 1972, dobar (v)
Davidovi}, Petar Stevin, jun 1969, dobar

Damjanovi}, Bo{ko Savin, april 1972, dobar (v)
Damwanovi}, Zagorka Ivi~ina, jun 1967, vrlo dobar
Debeqa~ka, Ruìca Svetozarova, novembar 1970, vrlo dobar (v)
Devi}, Mileta Jovanov, oktobar 1970, dovoqan
Devrwa, Vera Pavlova, oktobar 1972, dovoqan (v)
Deli}, Qubomir Vasin, jun 1972, dobar (v)
Dene{i, \or|e Vilimov, jun 1969, dobar (v)
Depalov, Vitomir Radmilov, jun 1967, odli~an
Divni}, @ivan Draganov, jun 1972, dobar
Divni}, Jovanka Draganova, jun 1968, vrlo dobar
Dimitrijevi}, @ivko Brankov, jun 1972, dobar
Diwa{ka, Leposava Qubina, jun 1972, dobar (v)
Dickov, \or|e Radin, januar 1967, dobar
Dobanova~ka, Dragiwa Emilova, jun 1966, dobar
Dobrosavqevi}, Jovan Gojkov, oktobar 1972, dovoqan (v)
Do{en, Milan Stankov, oktobar 1972, dovoqan (v)
Draganovi}, Bogdan \uri~in, oktobar 1972, dovoqan (v)
Drqa~a, Radojka Nikolina, jun 1971, dobar
Drobwak, Radi{a Milunov, jun 1965, vrlo dobar
Dr~a, Bogdan, oktobar 1972, dovoqan (v)
Duvwak, Radojka Rajkova, jun 1969, vrlo dobar
Dudok, Ana Samuilova, april 1970, dobar (v).
\orovi}, Qubi{a Jovanov, septembar 1967, dobar (v)

\uki}, Vitomir \or|ev, jun 1967, dobar
\uki}, Marija Radina, jun 1970, dovoqan
\ura{inov, Milica Borivojeva, jun 1967, vrlo dobar
\ur|evi}, Radu{a Milo{eva, oktobar 1970, dobar (v)
\uri}, Slobodan Aleksandrov, januar 1972, dobar (v).
Egi}, Zorica Nikolina, jun 1970, dobar.

@eravica, Nada Mi{ina, jun 1968, dobar
@ivanov, Dragica \urina, januar 1972, dovoqan (v)

@ivanov, Sofija Brankova, jun 1967, vrlo dobar
@ivanovi}, @ivorad Novi~in, jun 1972, dobar (v)
@ivanovi}, Milanka Savina, oktobar 1972, dobar (v)
@ivan~ev, Verica Aleksandrova, jun 1969, dovoqan
@ivan~ev, \okica Aleksandrov, jun 1967, dobar
@iàki}, Desanka Markova, jun 1969, odli~an
@iki}, Dragiwa Jovanova, oktobar 1970, dovoqan
@uq, Frawa Boìn, jun 1968, dovoqan.
SPOMENICA PTT [KOLE
Zagor~i}, Jovanka Savina, jun 1972, vrlo dobar
Zagor~i}, Slavica Stevanova, jun 1967, odli~an

Zeqkovi}, Jelena Jovanova, jun 1971, dobar
Zirojevi}, Tomislav Savin, septembar 1966, dobar
Zja~i}, Radojka Milina, jun 1968, dobar
Zlokolica, Zorica Stevanova, jun 1969, dobar
Zoni}, Rizah Selimov, jun 1969, dovoqan
Zubanov, Vidosava Du{anova, jun 1972, vrlo dobar (v)
Zub~i}, Zdenka Vicencijeva, jun 1970, odli~an.
Ivani}, Eufemija Julijanova, jun 1971, dobar (v)
Ivan~i}, Mirjana Stevanova, jun 1970, dobar

Ivkov, Marija Kostina, septembar 1966, vrlo dobar
Ivo{evi}, Milan \urin, septembar 1971, vrlo dobar (v)
Igra~ev, Marija Milenkova, jun 1972, vrlo dobar
Ili}, Radmila Vojislavova, jun 1972, odli~an
Ili}, Stojadin Borisavov, april 1972, dovoqan (v).
Jakobac, Mirko Slavoqubov, septembar 1965, dobar
Jankovi}, I{tvan I{tvanov, oktobar 1970, dobar

Jankovi}, Milijana Momirova, jun 1969, dobar
Jano{i, Zoltan Andra{ov, jun 1971, vrlo dobar
Jawi}, Cvija Jovina, jun 1966, dobar
Jevti}, \or|e Dragoqubov, jun 1970, dobar (v)
Jeremi}, Desimirka Nikolina, jun 1965, odli~an
Jerkovi}, Svetko Milo{ev, novembar 1971, dovoqan (v)
Jovanov, Jovan @arkov, oktobar 1970, dobar
Jovanov, Qubica Savina, jun 1967, vrlo dobar
Jovanovi}, Milanka Slavkova, jun 1967, dobar
Jovanovi}, Nikola Dimitrijev, januar 1967. dobar
Jovi}, Stani{a Boìn, jun 1966, dobar
Jovi~i}, Gordana Mihailova, jun 1967, vrlo dobar
Jovi~i}, Saveta Pavlova, april 1971, dobar (v)
Jovi~i}, Tode Stojanov, jun 1972, vrlo dobar
Jojki}, Mirjana Vasina, jun 1968, dobar
Joki}, Blagoje Du{anov, jun 1971, vrlo dobar (v)
Joki}, Milena Milanova, jun 1966, odli~an
Joki}, Milivoj Milanov, jun 1965, vrlo dobar
Jokni}, Petar Nikov, jun 1972, vrlo dobar (v)
Joha, Ana Stevanova, jun 1968, dobar
Juri}, Gabrijela Gabrijelova, jun 1967, dobar
Juri}, Mirjana Nikolina, jun 1967, dobar
Juric, Mandica Josipova, jun 1966, vrlo dobar
Jurkovi}, Nevenka Svetozarova, jun 1970, dobar.
171
172
Ilija Petrovi}
Kalabi}, Lazar \or|ev, april 1972, dovoqan (v)
Kalezi}, Branka Blaòva, jun 1970, vrlo dobar

Kanazir, Radojka Isidorova, septembar 1968, dovoqan
Kawo, Kata Josipova, jun 1971, odli~an
Karanov, Zorica @arkova, jun 1966, odli~an
Karanovi}, Milan Vojinov, jun 1972, vrlo dobar
Kastratovi}, Vladimir Du{anov, jun 1967, odli~an
Katani}, Vera Bo{kova, jun 1972, dovoqan
Ka}anska, Miqana Milanova, jun 1967, dobar
Keravica, Dragica Batri}eva, januar 1972, dovoqan (v)
Kesi}, Danica Stevanova, jun 1966, dobar
Ke~an, @ivko Markov, jun 1968, dovoqan
Ke{eq, Radmila Zlatanina, septembar 1966, vrlo dobar (v)
Kisa, Rajko Jovin, april 1972, dovoqan (v)
Kiseqa, Vlada Jovanov, jun 1966, vrlo dobar
Kisi}, Ruìca Uro{eva, jun 1966, dobar
Kli~kovi}, Vida Jovanova, oktobar 1971, dovoqan (v)
Kneèvi}, Bojan Radivojev, januar 1972, vrlo dobar (v)
Kova~, Irena Ferencova, april 1972, dobar (v)
Kova~, Josip Karlov, oktobar 1972, dovoqan (v)
Kova~evi}, Vujadin Nikolin, oktobar 1970, dobar
Kova~evi}, Dragica Danina, septembar 1966, dobar
Kova~evi}, \ur|e Dragoqubov, jun 1970, dobar (v)
Kova~evi}, Qubica Nikolina, jun 1966, vrlo dobar
Kova~evi}, Milica Nikolina, septembar 1967, dobar
Kova~evi}, Mirjana \or|eva, jun 1965, odli~an
Kova~ik, Marija Lukina, jun 1969, vrlo dobar
Kozlica, Soka Perina, april 1971, vrlo dobar (v)
Koji}, Pelagija Gigina, jun 1969, dovoqan
Koqivrat, Todo Spasin, april 1972, vrlo dobar (v)
Kora}, Nada Mihajlova, jun 1970, dobar
Kosanovi}, Boìdar Du{anov, januar 1970, dobar (v)
Kockar, Qiqana Damjanova, jun 1972, dovoqan (v)
Kraw~evi}, Darinka Bo{kova, oktobar 1972, dobar (v)
Krndija, Mla|en Markov, jun 1967, dobar
Krstin, Zlatica Mom~ilova, jun 1967, vrlo dobar
Krsti}, Mirjana Svetozarova, jun 1967, dobar
Krcanovi}, Slobodanka Ilijina, jun 1965, dobar
Kuku~ka, Zuzana Ondrejeva, jun 1971, vrlo dobar
Kunovac, Bora Mihajlov, jun 1968, vrlo dobar (v)
Kutla~a, Du{an Milin, jun 1972, dobar.
Lazi~i}, Simo Simin, jun 1967, dobar
Lanc, Mirijana Vladina, jun 1972, vrlo dobar

Lasica, Vinka Dragomirova, jun 1971, dobar
SPOMENICA PTT [KOLE
173
Laslovska, Marija Stevanova, jun 1968, odli~an

Latas, Zlatinka Milenkova, septembar 1968, dovoqan
Lovre-Mrvi}, Jelka Simina, april 1972, dobar (v)
Lozi}, Stipe Mirkov, oktobar 1970, dovoqan
Lomovi}, Dragica Nikolina, septembar 1971, vrlo dobar (v)
Lon~ar, Bosiqka Milanova, jun 1967, dobar
Lon~ar, Nada Milanova, jun 1967, dobar
Luki}, \ura Milivojev, januar 1972, dovoqan (v)
Luckar`, Zlatan Vladimirov, jun 1967, vrlo dobar.
Qubi~i}, Du{an \urin, jun 1965, dobar
Qubi~i}, Persa Radina, septembar 1968, dovoqan

Qubojev, Ilinka Todorova, april 1970, dovoqan (v)
Qu{tina, Marijana \or|eva, septembar 1969, dovoqan (v)
Qu{tina, Milan \or|ev, jun 1969, dobar.
Mak, Ruà Gaborova, jun 1966, vrlo dobar
Maksa, Gordana Aleksandrova, jun 1966, odli~an

Maksimovi}, Marija Zoranova, jun 1968, dovoqan
Maletin, Leposava Mirkova, jun 1969, dovoqan
Male{ev, Milevka Milo{eva, januar 1972, dobar (v)
Male{evi}, Vid Mitrov, jun 1971, vrlo dobar
Male{evi}, Zora Mitrova, jun 1967, dobar
Male{evi}, Petar Ne|ov, jun 1966, dobar
Mandi}, Veroslava Dobrivojeva, jun 1969, odli~an
Mandu{i}, Teodora Vasina, oktobar 1972, dovoqan (v)
Manojlovi}, Sava Savin, septembar 1968, dobar
Marinkovi}, Zorka Brankova, jun 1969, vrlo dobar
Marinkovi}-Tubi}, Desanka Milovanova, oktobar 1972, dobar (v)
Marinovi}, Ivanka Jovanova, jun 1967, vrlo dobar
Marinovi}, Katica Marijina, jun 1970, vrlo dobar (v)
Mari}, Vladimir Vidov, jun 1969, dobar
Marjan, Mira Petrova, septembar 1966, dobar
Marjan~evi}, Zora Ilijina, septembar 1967, dobar
Markovi}, Qiqana Draganova, jun 1969, odli~an
Markovi}, Milen Draganov, jun 1967, dobar
Markovi}, Milena Golubova, jun 1970, odli~an
Markovi}, Svetozar @ivkov, jun 1972, dobar
Matija{evi}, Rada Savina (`), jun 1972, dobar
Mati}, Katica Aleksandrova, jun 1970, odli~an
Matkovi}, Radovan Markov, jun 1970, dobar
Mato{, Ivan Stipin, jun 1965, dobar
Ma{a, Evica Mihajlova, jun 1969, dovoqan
Ma{i}, Radovan Milanov, oktobar 1972, dobar (v)
174
Ilija Petrovi}
Medan, Qubomir Vasin, septembar 1968, dobar (v)

Medi}, Milena Milo{eva, oktobar 1970, vrlo dobar
Medi}, Radoslav Milin, jun 1972, dobar
Meleg, Ana Mihaqeva, jun 1965, dobar
Merkulov, Vera Ivanova, oktobar 1971, dovoqan (v)
Mesaro{, Jano{ Joèfov, septembar 1971, dobar (v)
Mizdrak, Bo{ko Vasin, jun 1971, dovoqan
Mijatov, Branislav Stevanov, jun 1967, vrlo dobar
Mijatov, Nada Savina, jun 1968, dovoqan
Mijatov, Radovan Stevanov, jun 1969, dobar
Miji}, Aleksandar Dragojlov, septembar 1966, odli~an (v)
Miji}, Panto Ne|ov, jun 1972, dobar
Miki}, Dragica Pavlova, jun 1969, vrlo dobar
Mila{inovi}, Mihajlo Milanov, septembar 1968, dobar (v)
Mileti}, Natalija Petrova, oktobar 1970, dovoqan
Milivojev, Mirjana Mladenova, jun 1965, dobar
Milinov, Natalija Jovina, septembar 1966, vrlo dobar
Milnovi}, Zora Miloradova, jun 1969, dovoqan
Milovi}, Jelica Petrova, jun 1968, dobar
Milo{evi}, Zorica Vasina, jun 1970, dobar
Milo{evi}, Jelena Savina, jun 1970, dovoqan
Milo{evi}, Milosava An|elkova, januar 1972, vrlo dobar (v)
Milo{evi}, Nada Lazareva, jun 1968, dobar
Miqu{, Petra Gojkova, septembar 1967, dobar
Mirkov, Milica Manina, januar 1972, dovoqan (v)
Mirkovi}, Mirjana Nikolina, septembar 1968, dovoqan
Mitri}, Milo{ Simin, septembar 1965, dobar
Mitrovi}, Zora @ivkova, april 1972, dobar (v)
Mitrovi}, Stamena Mladenova, jun 1972, dovoqan (v)
Mi}a{evi}, Ruìca Stevina, septembar 1967, dobar
Mi}i}, Sofija Svetina, jun 1972, dobar (v)
Mihajlovi}, Dimitrije Savin, jun 1972, dobar
Moldovanov, Milu{ka Savina, januar 1972, dobar (v)
Mr|an, Ruìca Ivanova, oktobar 1972, dovoqan (v)
Mr|anov, Ivanka Marinkova, jun 1969, dovoqan
Mun}an, Angelina Vasilijeva, jun 1968, vrlo dobar
Mun}an, Branislav êdomirov, april 1972, dobar (v).
Na|, Verona I{tvanova, jun 1972, dobar (v)
Nastasi}, Milica Pavlova, jun 1972, dobar

Nedeqkov, Zorica Cvetkova, jun 1967, odli~an
Nemet, Ivica [tefi~in, jun 1967, dobar
Neme{, Marija Andra{ova, jun 1972, vrlo dobar
Nem~anin, Marija Frawina, jun 1967, odli~an
Niki}, Smiqa Bogdanova, jun 1965, odli~an
SPOMENICA PTT [KOLE

Nikoli}, \or|e Svetozarov, jun 1967, dobar
Nikoli}, Marija Vasina, jun 1971, dobar
Nikoli}, Uro{ Vojislavov, april 1972, dobar (v)
Novakovi}, \uja Jovina, jun 1968, vrlo dobar
Novi}, Anica Pavlova, jun 1965, vrlo dobar
Nogalo, Marica Ivanova, jun 1971, dobar
Nonin, \or|e Slavkov, oktobar 1872, dobar (v)
Nosowin, @iva Markov, jun 1971, dovoqan (v).
Waradi, Jovan Julijanov, april 1972, odli~an (v).

Obradovi}, Mirka Miroslavova, jun 1967, vrlo dobar
Odaxin, Bojana Milovanova, jun 1972, vrlo dobar

Oli~kov, @ivoslav Miloradov, jun 1970, dobar
Ostojin, Mom~ilo Vladimirov, oktobar 1971, dobar (v)
Ostoji}, Ruìca Joksina, oktobar 1972, dovoqan.
Pavlovi}, Blagoje Mitrov, septembar 1968, dovoqan
Pavlovi}, Qubomir Brankov, oktobar 1970, dovoqan

Pavlovski, Risto Stojanov, januar 1968, vrlo dobar (v)
Paqik, Zuzana Janova, jun 1969, odli~an
Panaotovi}, Jovica \or|ev, jun 1969, dobar
Panteli}, Danica Nikolina, jun 1970, vrlo dobar
Panteli}, Tatjana Nikolina, jun 1967, dobar
Pap, Vladimir Vladimirov, jun 1972, vrlo dobar (v)
Paro{ka, Du{anka Miladinova, jun 1966, dobar
Pa{ko, Vera Stevanova, jun 1968, odli~an
Peji}, Vidosava Aleksandrova, jun 1971, dovoqan (v)
Peji}, Dragan Milanov, jun 1971, dovoqan
Peji}, Du{an Ilijin, jun 1970, odli~an
Peji}, Sava Milanova (`), jun 1965, vrlo dobar
Peji}, Stevan Perin, septembar 1967, vrlo dobar (v)
Perinovi}, Slavica-Sava Stankova, jun 1972, vrlo dobar
Peri{ki}, Tereza Ivanova, jun 1972, vrlo dobar
Petakov, Nada Mijina, septembar 1967, dobar
Petakovi}, Dragica Slavkova, jun 1971, dovoqan (v)
Pete, Ilona Joèfova, jun 1967, odli~an
Peti}, Mirjana @ivkova, oktobar 1970, dovoqan
Petkovi}, Veqko \or|ev, oktobar 1972, dovoqan (v)
Petkovi}, Kosta Gavrin, oktobar 1972, dobar
Petkovi}, Radoslav Branislavov, jun 1968, dovoqan
Petrovi}, Zora Savina, jun 1971, dobar
Petrovi}, Srbobran Stanislavov, jun 1969, odli~an (v)
Petrovi}, Fabijan Matin, jun 1965, vrlo dobar
175
176
Ilija Petrovi}
Petroni}, Qubica Emilova, jun 1972, dovoqan (v)

Pe}kovska, Natalija Qubomirova, jun 1967, dobar
Pe{i}, Kosara Vladimirova, jun 1971, dovoqan
Pe{kan, Sofija Aleksina, jun 1970, dobar
Pil, Petar Petrov, jun 1966, dobar
Pil, Stevan Petrov, jun 1965, odli~an
Pili}, Ilija Milo{ev, jun 1967, dobar
Piperska, Mirjana Miloradova, jun 1969, dobar
Pisarev, Sofija Velimirova, jun 1971, dobar
Plav{i}, Svetozar Milivojev, oktobar 1972, dovoqan (v)
Plav{i}, Helena \urina, jun 1972, dovoqan (v)
Pla~kov, Nevenka Todorova, jun 1969, odli~an
Pleli, Jolanda Josipova, jun 1969, dovoqan
Podolska, Zlata Pavlova, jun 1971, vrlo dobar
Popara, Kosta Spasojev, novembar 1971, dobar (v)
Popejkov, Qubomir Pajin, septembar 1969, dovoqan (v)
Popin, Verica Jovanova, septembar 1966, dobar
Popin, Milanka Bogdanova, jun 1969, dovoqan
Popi}, Vukica Stevanova, jun 1971, dobar
Popov, Rada Lazarev (m), jun 1970, dobar
Popovi}, Stoja Jovi~ina, jun 1969, dobar
Preda, Verka \or|eva, april 1971, dovoqan (v)
Predojevi}, Borislav Petrov, septembar 1966, dobar
Predojevi}, Dragica Petrova, jun 1971, vrlo dobar
Prelevi}, Dragan Miloradov, jun 1972, dovoqan
Pribi}, Jelica Milivojeva, jun 1972, dobar (v)
Prokin, Danilka Stevanova, septembar 1966, dobar
Prugi}, Radmila Petrova, jun 1968, dobar
Prusina, Drago Ilijin, jun 1966, dobar
Putica, Katica A}imova, januar 1972, vrlo dobar (v)
Putnik, Anka @ivanova, jun 1969, dobar
Pu{i}, Du{an Veselinov, april 1971, dovoqan (v).
Radi{i}, Slavica Dragi{ina, septembar 1967, dobar
Radman, Marija Stipina, jun 1966, vrlo dobar

Radovi}-Vuni}, Kosana Ilijina, jun 1969, dovoqan (v)
Radosav, Mara Petrova, jun 1967, dobar
Radosav, Miroslava Petrova, oktobar 1970, dovoqan
Rado{evi}, Nevenka Du{anova, jun 1967, dobar
Radulovi}, Qubinko Krstin, septembar 1969, dobar (v)
Ra|enovi}, Ankica Josipova, jun 1969, vrlo dobar
Raja~i}, Mira Sofijina, april 1970, dovoqan (v)
Raji}, Boà Nikolin, jun 1966, dobar
Raji}, Ivica Matin, jun 1972, dobar
Rajkai, Marija Josipova, jun 1969, dovoqan
SPOMENICA PTT [KOLE
177
Rajkovi}, Branko Jokov, jun 1971, vrlo dobar (v)

Rajkovi}, Milena Jovina, jun 1968, dobar
Rako~evi}, Rajko Jovanov, jun 1972, dobar
Rako~evi}, Slobodan Milutinov, septembar 1969, dobar (v)
Ralevi}, Vera Mirkova, jun 1972, dovoqan (v)
Ran|elovi}, Borica Budimirova, jun 1970, dovoqan
Rastovi}, Nada Pavlova, jun 1972, dovoqan (v)
Ratkov, Radomir Miroslavov, oktobar 1970, dovoqan
Ratkov, Ruà Borivojeva, jun 1972, dovoqan
Ribarevi}, Qiqana Dimitrijeva, jun 1967, dobar
Ribi}, Marija Bogdanova, jun 1971, dobar
Ristanovi}, Qubica Vladimirova, april 1972, vrlo dobar (v)
Risti}, Budimir Timotijev, oktobar 1972, dovoqan (v)
Rodi}, Mile Jandrijin, jun 1971, dobar (v)
Rodi}, Smiqa Cvetkova, jun 1971, dobar (v)
Rosi}, \uro Simov, jun 1967, dobar
Ro{i}, Katica Nikolina, jun 1971, dobar
Ro{lov, Nada \or|eva, jun 1968, dovoqan
Rudi}, Anica Ivanova, jun 1967, vrlo dobar.
Sabado{, Amalija Nikolina, jun 1972, odli~an
Sabado{, Melanija Vladimirova, jun 1972, odli~an

Sabado{, Natalija Stevanova, oktobar 1972, dobar (v)
Sabo, Mira Antunova, jun 1967, odli~an
Sabo, Roà Mihaqeva, jun 1969, vrlo dobar
Savi}, Mirjana Vasilijeva, jun 1966, dobar
Sekula, Jelena Maksimova, oktobar 1971, dobar (v)
Sekuli}, Jelica Petrova, april 1971, dobar (v)
Simi}, Slavica Dobrivojeva, jun 1969, dobar
Siri{ka, Zorka Brankova, jun 1970, dobar
Siroma, Martin Martinov, jun 1967, dobar
Sladojev, Branka \or|eva, septembar 1966, dobar
Slonka, Ana Martinova, jun 1968, dobar
Slonka, Marija Martinova, oktobar 1970, dovoqan
Spremo, Du{an Petrov, jun 1972, vrlo dobar (v)
Srdanov, Dragiwa Nikolina, jun 1967, odli~an
Srdi}, Du{anka \urina, jun 1965, dobar
Sremac, Slobodan Vojislavov, jun 1966, dobar
Srem~ev, Negovanka Savina, jun 1969, dovoqan
Sre}kov, Qubica Spasojeva, jun 1970, vrlo dobar
Staji}, \or|e Brankov, oktobar 1972, dobar
Staji}, Qubinka Branislavova, jun 1969, dobar
Staji}, Mirjana Mitrova, jun 1969, dovoqan
Staji}, Miroslav Brankov, jun 1969, vrlo dobar
Staj{i}, Vidosava Slavkova, jun 1972, dobar (v)
178
Ilija Petrovi}
Staj{i}, Milosava Milenkova, oktobar 1971, dobar (v)

Stanimirov, Qubica Du{anova, jun 1970, dovoqan
Stankov, Velinka Nikolina, jun 1972, dobar (v)
Stankovi}, Radisav Angelinin, oktobar 1972, dobar (v)
Stevanov, Gorica Milanova, septembar 1967, dobar
Stepanov, Mara Todorova, jun 1966, dobar
Stepanov, Nade`da Mihajlova, jun 1970, odli~an
Stefanovi}, Milen Miroslavov, jun 1966, odli~an
Stojanac, Andrija Petrov, jun 1971, dobar (v)
Stojanovi}, Vladimir \or|ev, jun 1969, dovoqan
Stojanovi}, Miroslava Stojanova, jun 1969, dobar
Stojkov, Mirjana Velimirova, jun 1972, dovoqan (v)
Stupar, Darinka Bo{kova, jun 1969, dovoqan
Stupar, Ruà Bo{kova, septembar 1966, dobar
Suba{i}, Stojanka Stojanova, jun 1965, dobar
Subi}, An|elija Rajkova, jun 1967, dobar
Sudarski, @iva Veselinov, jun 1972, dovoqan (v)
Suki}, Ankica Danina, januar 1972, vrlo dobar (v)
Sur~inska, Milica Nikolina, jun 1971. dobar
Suxum, Du{anka Du{anova, jun 1970, dobar
Su{i}, Mirjana Svetkova, jun 1968, odli~an.
Tadi}, Ante Jurin, jun 1968, dobar
Tadi}, Bosiqko Jurin, jun 1971, vrlo dobar

Taminxija, Danica Mihajlova, jun 1965, odli~an
Tanurxi}, Srbinka Kostina, jun 1972, dobar (v)
Tasevska, Radica Velimirova, jun 1967, vrlo dobar
Tati}, Dragoqub Stevanov, oktobar 1970, vrlo dobar (v)
Terzi}, Marija Tomina, oktobar 1972, dovoqan (v)
Terzi}, Milan Miodragov, jun 1970, dobar
Todi}, Radivoj Ilijin, septembar 1966, odli~an (v)
To|erov, Jagoda Ivanova, jun 1965, vrlo dobar
Tokarek, Andrija Stevanov, oktobar 1972, dovoqan (v)
Tokodi, Ana Andrijina, jun 1972, dobar
Tombac, Eleonora \urina, jun 1972, dobar
Tomin, Qubomir @arkov, jun 1972, dovoqan (v)
Tomi}, Ivanka Jovanova, septembar 1966, dobar
Topolska, Gizela Pavlova, jun 1966, odli~an
Tot, Karoq Joèfov, septembar 1968, dobar
To{i}, Ika Ilijina, oktobar 1972, dovoqan (v)
Tubi}-[kriwar, Olga @ivkova, jun 1972, dobar (v).
]irin, Marija Jovanova, jun 1970, vrlo dobar

]opi}, Qubica Petrova, jun 1971, dobar (v)
SPOMENICA PTT [KOLE

]ur~i}, Dobrinka Radovanova, jun 1966, vrlo dobar
]ur~i}, Radmila Milina, jun 1968, dobar.
Ugrinov, Katica Milo{eva, jun 1966, vrlo dobar

Ursi}, Dragica Ivanova, oktobar 1970, dobar
Ursi}, Josip Ivanov, jun 1966, dobar.
Filip, Milka Ivanova, oktobar 1972, dobar (v)
Filipovi}, Emica Ilijina, oktobar 1972, dovoqan (v)

Filko, Gizela Jovanova, jun 1968, dovoqan
Frivarski, Miroslav Vinkov, jun 1971, dobar
Fuks, Rudolf Emilov, jun 1972, dobar (v).
Hajtl, Ivka Ivanova, jun 1969, dobar
Ham, I{tvan Aleksandrov, jun 1969, dovoqan

Ham, Marta Aleksandrova, jun 1970, vrlo dobar
Hegedi{, Marija Frawina, jun 1969, odli~an
Holot, Katarina \urina, jun 1969, dobar
Horvat, Anica Brankova, oktobar 1970, dovoqan
Horvati}, Danijela \urina, jun 1971, dobar
Horvatska, Mira Milanova, jun 1966, dobar
Horvatski, Dragan Milanov, oktobar 1970, dobar
Hromi{, Marija Jankova, jun 1971, odli~an
Hrubewa, Janko Jankov, septembar 1968, odli~an (v).
Cvijanovi}, Qubica Qubomirova, jun 1969, odli~an

Cvrku{i}, Marta Matijina, jun 1972, dovoqan (v)
Cibula, Josip Josipov, jun 1970, dovoqan.
âle, Jelica Ivanova, jun 1970, dovoqan
ârapi}, Vidosava Stojanova, april 1972, vrlo dobar (v)

êpi}, Milorad Boòv, septembar 1968, dobar
êrvewi, Ana Pavlova, jun 1965, vrlo dobar
î`manska, Zuzana Pavlova, jun 1971, odli~an
ôrdarov, Julka Bogdanova, jun 1969, dobar
ûbranovi}, Mihailo Qubomirov, jun 1970, vrlo dobar (v)
ûki}, Slobodan Miloradov, jun 1965, vrlo dobar
ûqat, Ana Milina, jun 1972, dobar (v).
Xuxar, Veronika Vladimirova, jun 1968, odli~an.

[veqa, Mara Nikolina, jun 1972, dovoqan (v)
[evi}, Mirko Mirkov, jun 1966, vrlo dobar
179
180
Ilija Petrovi}
[ev~i}, Qerka Jeronimova, jun 1971, dobar

[eparevi}, Miroslav Frawin, jun 1971, dobar
[e}erov, Vladimir Zlatojev, april 1972, vrlo dobar (v)
[kori}, Marija Ivanova, septembar 1971, dobar (v)
[kundri}, Slobodanka Milanova, jun 1967, dobar
[omkereki, Julijana Jano{eva, jun 1969, vrlo dobar
[ofranko, Petar Milanov, jun 1969, vrlo dobar (v)
[rak-Mijin, Katica Velimirova, septembar 1971, vrlo dobar (v)
[ranka, Samuel Jurajov, jun 1966, odli~an
[tigler, Milan Emilov, jun 1968, dovoqan
[uba{i}, Mira Savina, oktobar 1972, dobar (v)
[usti}, Josip Boìn, jun 1969, vrlo dobar.
Napomena: Enciklopedija Novog Sada, kwiga 17 NED-NOJ, Novi Sad
2001, na strani 114, desni stubac, pi{e da je PTT {kolu svr{io i
Petar Nikezi}. Podatak nije ta~an; on se iz [kole (iz drugog razreda) ispisao 12. januara 1968. godine, a kasnije se nije ni upisivao
kao vanredan u~enik.
IVa
1970/71
SPOMENICA PTT [KOLE
181
Po ispitnim rokovima. Na narednim stranama, po ispitnim

rokovima i azbu~nom redu unutar wih (ukqu~uju}i i oznaku za uspeh), nalaze se imena svih redovnih i vanrednih u~enika (v) koji
su poloìli maturski ispit:
Jun 1965 (29)
Arsenov, Smiqa Kamenkova, vrlo dobar
Bani}, @ivka Nikolina, dobar
Batak, Mileva Kojina, vrlo dobar
Ba{i}, Ankica Danilova, dobar
Varga, Marija Mihajlova, dobar
Vlaovi}, An|elka Qubomirova, dobar
Vujkov, Vladimir, sin Andrije ûhe, vrlo dobar
Vu~enovi}, Du{anka Milina, odli~an
Gu`vica, Du{an Uro{ev, dobar
Drobwak, Radi{a Milunov, vrlo dobar
Jeremi}, Desimirka Nikolina, odli~an
Joki}, Milivoj Milanov, vrlo dobar
Kova~evi}, Mirjana \or|eva, odli~an
Krcanovi}, Slobodanka Ilijina, dobar
Qubi~i}, Du{an \urin, dobar
Mato{, Ivan Stipin, dobar
Meleg, Ana Mihaqeva, dobar
Milivojev, Mirjana Mladenova, dobar
Niki}, Smiqa Bogdanova, odli~an
Novi}, Anica Pavlova, vrlo dobar
Peji}, Sava Milanova (`), vrlo dobar
Petrovi}, Fabijan Matin, vrlo dobar
Pil, Stevan Petrov, odli~an
Srdi}, Du{anka \urina, dobar
Suba{i}, Stojanka Stojanova, dobar
Taminxija, Danica Mihajlova, odli~an
To|erov, Jagoda Ivanova, vrlo dobar
êrvewi, Ana Pavlova, vrlo dobar
ûki}, Slobodan Miloradov, vrlo dobar.
Septembar 1965 (2)
Jakobac, Mirko Slavoqubov, dobar
Mitri}, Milo{ Simin, dobar.
Jun 1966 (35)
Adamovi}, Du{anka Radina, vrlo dobar
Balog, Marija \urina, vrlo dobar
Bo{wakovi}, Zlatica Pavlova, vrlo dobar
182
Vig, Vera Markova, dobar
Ga{par, Rozalija Elemirova, dobar
Golijanin, Qubica Manojlova, vrlo dobar
Dobanova~ka, Dragiwa Emilova, dobar
Jawi}, Cvija Jovina, dobar
Jovi}, Stani{a Boìn, dobar
Joki}, Milena Milanova, odli~an
Juric, Mandica Josipova, vrlo dobar
Karanov, Zorica @arkova, odli~an
Kesi}, Danica Stevanova, dobar
Kiseqa, Vlada Jovanov, vrlo dobar
Kisi}, Ruìca Uro{eva, dobar
Kova~evi}, Qubica Nikolina, vrlo dobar
Mak, Ruà Gaborova, vrlo dobar
Maksa, Gordana Aleksandrova, odli~an
Male{evi}, Petar Ne|ov, dobar
Paro{ka, Du{anka Miladinova, dobar
Pil, Petar Petrov, dobar
Prusina, Drago Ilijin, dobar
Radman, Marija Stipina, vrlo dobar
Raji}, Boà Nikolin, dobar
Savi}, Mirjana Vasilijeva, dobar
Sremac, Slobodan Vojislavov, dobar
Stepanov, Mara Todorova, dobar
Stefanovi}, Milen Miroslavov, odli~an
Topolska, Gizela Pavlova, odli~an
]ur~i}, Dobrinka Radovanova, vrlo dobar
Ugrinov, Katica Milo{eva, vrlo dobar
Ursi}, Josip Ivanov, dobar
Horvatska, Mira Milanova, dobar
[evi}, Mirko Mirkov, vrlo dobar
[ranka, Samuel Jurajov, odli~an.
Septembar 1966 (21)
Bala`, Valerija Vinceva, dobar
Bjeleti}, Bogdan Vasiqev, vrlo dobar (v)
Valovi}, Ankica Frawina, dobar
Vidovi}, Vera Svetozarova, dobar
Vi{ekruna, Stana Radina, dobar
Vodalov, Milica \okina, odli~an (v)
Voli}, Radoslav Slavkov, vrlo dobar
Zirojevi}, Tomislav Savin, dobar
Ivkov, Marija Kostina, vrlo dobar
Ke{eq, Radmila Zlatanina, vrlo dobar (v)
Kova~evi}, Dragica Danina, dobar
Ilija Petrovi}
SPOMENICA PTT [KOLE

Marjan, Mira Petrova, dobar
Miji}, Aleksandar Dragojlov, odli~an (v)
Milinov, Natalija Jovina, vrlo dobar
Popin, Verica Jovanova, dobar
Predojevi}, Borislav Petrov, dobar
Prokin, Danilka Stevanova, dobar
Sladojev, Branka \or|eva, dobar
Stupar, Ruà Bo{kova, dobar
Todi}, Radivoj Ilijin, odli~an (v)
Tomi}, Ivanka Jovanova, dobar.
Oktobar 1966 (1)
Vidovi}, Radmila Pavlova, vrlo dobar (v).
Januar 1967 (3)
Vari}ak, Dobrila Vasina, dobar
Dickov, \or|e Radin, dobar
Jovanovi}, Nikola Dimitrijev, dobar.
Jun 1967 (51)
Antoni}, Nikola Ilev, dobar
Bauer, Julijana Vilmo{eva, dobar
Blaàn, Milka Vinkova, vrlo dobar
Bohinc, Boàna Ivanova, odli~an
Bugarski, Dubravko Slavujev, vrlo dobar
Geler, Ana Adamova, vrlo dobar
Damwanovi}, Zagorka Ivi~ina, vrlo dobar
Depalov, Vitomir Radmilov, odli~an
\uki}, Vitomir \or|ev, dobar
\ura{inov, Milica Borivojeva, vrlo dobar
@ivanov, Sofija Brankova, vrlo dobar
@ivan~ev, \okica Aleksandrov, dobar
Zagor~i}, Slavica Stevanova, odli~an
Jovanov, Qubica Savina, vrlo dobar
Jovanovi}, Milanka Slavkova, dobar
Jovi~i}, Gordana Mihailova, vrlo dobar
Juri}, Gabrijela Gabrijelova, dobar
Juri}, Mirjana Nikolina, dobar
Kastratovi}, Vladimir Du{anov, odli~an
Ka}anska, Miqana Milanova, dobar
Krndija, Mla|en Markov, dobar
Krstin, Zlatica Mom~ilova, vrlo dobar
Krsti}, Mirjana Svetozarova, dobar
Lazi~i}, Simo Simin, dobar
183
184
Lon~ar, Bosiqka Milanova, dobar
Lon~ar, Nada Milanova, dobar
Luckar`, Zlatan Vladimirov, vrlo dobar
Male{evi}, Zora Mitrova, dobar
Marinovi}, Ivanka Jovanova, vrlo dobar
Markovi}, Milen Draganov, dobar
Mijatov, Branislav Stevanov, vrlo dobar
Nedeqkov, Zorica Cvetkova, odli~an
Nemet, Ivica [tefi~in, dobar
Nem~anin, Marija Frawina, odli~an
Nikoli}, \or|e Svetozarov, dobar
Obradovi}, Mirka Miroslavova, vrlo dobar
Panteli}, Tatjana Nikolina, dobar
Pete, Ilona Joèfova, odli~an
Pe}kovska, Natalija Qubomirova, dobar
Pili}, Ilija Milo{ev, dobar
Radosav, Mara Petrova, dobar
Rado{evi}, Nevenka Du{anova, dobar
Ribarevi}, Qiqana Dimitrijeva, dobar
Rosi}, \uro Simov, dobar
Rudi}, Anica Ivanova, vrlo dobar
Sabo, Mira Antunova, odli~an
Siroma, Martin Martinov, dobar
Srdanov, Dragiwa Nikolina, odli~an
Subi}, An|elija Rajkova, dobar
Tasevska, Radica Velimirova, vrlo dobar
[kundri}, Slobodanka Milanova, dobar.
Septembar 1967 (10)
Gavrilovi}, Obrad Jovanov, dobar
\orovi}, Qubi{a Jovanov, dobar (v)
Kova~evi}, Milica Nikolina, dobar
Marjan~evi}, Zora Ilijina, dobar
Miqu{, Petra Gojkova, dobar
Mi}a{evi}, Ruìca Stevina, dobar
Peji}, Stevan Perin, vrlo dobar (v)
Petakov, Nada Mijina, dobar
Radi{i}, Slavica Dragi{ina, dobar
Stevanov, Gorica Milanova, dobar.
Januar 1968 (3)
Beqanski, Milan Vojislavov, dobar (v)
Bolf, Mihajlo Martinov, dobar (v)
Pavlovski, Risto Stojanov, vrlo dobar (v).
Ilija Petrovi}
SPOMENICA PTT [KOLE

Jun 1968 (37)
Arsenin, Nevenka Veselinova, dobar
Berar, Veselin Milenkov, vrlo dobar (v)
Berente, Ana Josipova, dobar
Boì}, Mirko Uro{ev, vrlo dobar
Bohinc, Mirko Ivanov, vrlo dobar
Varenika, Emilija Brankova, dobar
Vare~ka, Katica Ivanova, dovoqan
Vidovi}, Veqko Vasin, vrlo dobar (v)
Gvozden, Vladimir Dragoqubov, dobar
Grbavac, Lenka Jozina, dobar
Divni}, Jovanka Draganova, vrlo dobar
@eravica, Nada Mi{ina, dobar
@uq, Frawa Boìn, dovoqan
Zja~i}, Radojka Milina, dobar
Jojki}, Mirjana Vasina, dobar
Joha, Ana Stevanova, dobar
Ke~an, @ivko Markov, dovoqan
Kunovac, Bora Mihajlov, vrlo dobar (v)
Laslovska, Marija Stevanova, odli~an
Maksimovi}, Marija Zoranova, dovoqan
Mijatov, Nada Savina, dovoqan
Milovi}, Jelica Petrova, dobar
Milo{evi}, Nada Lazareva, dobar
Mun}an, Angelina Vasilijeva, vrlo dobar
Novakovi}, \uja Jovina, vrlo dobar
Pa{ko, Vera Stevanova, odli~an
Petkovi}, Radoslav Branislavov, dovoqan
Prugi}, Radmila Petrova, dobar
Rajkovi}, Milena Jovina, dobar
Ro{lov, Nada \or|eva, dovoqan
Slonka, Ana Martinova, dobar
Su{i}, Mirjana Svetkova, odli~an
Tadi}, Ante Jurin, dobar
]ur~i}, Radmila Milina, dobar
Filko, Gizela Jovanova, dovoqan
Xuxar, Veronika Vladimirova, odli~an
[tigler, Milan Emilov, dovoqan.
Septembar 1968 (13)
Anovi}, Spasenija Miloradova, dovoqan (v)
Bugarski, Panta Slavujev, dovoqan
Kanazir, Radojka Isidorova, dovoqan
Latas, Zlatinka Milenkova, dovoqan
Qubi~i}, Persa Radina, dovoqan
185
186
Manojlovi}, Sava Savin, dobar
Medan, Qubomir Vasin, dobar (v)
Mila{inovi}, Mihajlo Milanov, dobar (v)
Mirkovi}, Mirjana Nikolina, dovoqan
Pavlovi}, Blagoje Mitrov, dovoqan
Tot, Karoq Joèfov, dobar
Hrubewa, Janko Jankov, odli~an (v)
êpi}, Milorad Boòv, dobar.
Jun 1969 (70)
An|elovska, Verica Stojanova, vrlo dobar
Ani~in, Olgica Milojkova, odli~an
Antonijev, @ivadinka Milanova, dobar
Babi}, Du{anka Stevanova, dovoqan
Baji, Zlatoje Samuilov, dobar
Bandobranski, Todomir Borivojev, dobar
Beqanski, Emil Milo{ev, dobar
Biki}, Angelina Rankova, vrlo dobar
Bo{ki}, Radi{a Milenkov, odli~an
Bulatovi}, Violeta Milutinova, dobar
Veselinovi}, Du{an Jordanov, dobar
Vrane{, Milica Milanova, dovoqan
Vrzi}, Milica Petrova, dovoqan
Vujatovi}, Teodor Jovanov, vrlo dobar
Vukasovi}, Mirjana Simova, odli~an
Vu~eti}, Nada Du{anova, dobar
Galetin, Sr|an Simin, dobar
Govor~in, Vitomirka Stevanova, dovoqan
Gruji}, Katarina Andrijina, dobar
Davidovi}, Petar Stevin, dobar
Dene{i, \or|e Vilimov, dobar (v)
Duvwak, Radojka Rajkova, vrlo dobar
@ivan~ev, Verica Aleksandrova, dovoqan
@iàki}, Desanka Markova, odli~an
Zlokolica, Zorica Stevanova, dobar
Zoni}, Rizah Selimov, dovoqan
Jankovi}, Milijana Momirova, dobar
Kova~ik, Marija Lukina, vrlo dobar
Koji}, Pelagija Gigina, dovoqan
Qu{tina, Milan \or|ev, dobar
Maletin, Leposava Mirkova, dovoqan
Mandi}, Veroslava Dobrivojeva, odli~an
Marinkovi}, Zorka Brankova, vrlo dobar
Mari}, Vladimir Vidov, dobar
Markovi}, Qiqana Draganova, odli~an
Ilija Petrovi}
SPOMENICA PTT [KOLE

Ma{a, Evica Mihajlova, dovoqan
Mijatov, Radovan Stevanov, dobar
Miki}, Dragica Pavlova, vrlo dobar
Milnovi}, Zora Miloradova, dovoqan
Mr|anov, Ivanka Marinkova, dovoqan
Paqik, Zuzana Janova, odli~an
Panaotovi}, Jovica \or|ev, dobar
Petrovi}, Srbobran Stanislavov, odli~an (v)
Piperska, Mirjana Miloradova, dobar
Pla~kov, Nevenka Todorova, odli~an
Pleli, Jolanda Josipova, dovoqan
Popin, Milanka Bogdanova, dovoqan
Popovi}, Stoja Jovi~ina, dobar
Putnik, Anka @ivanova, dobar
Radovi}-Vuni}, Kosana Ilijina, dovoqan (v)
Ra|enovi}, Ankica Josipova, vrlo dobar
Rajkai, Marija Josipova, dovoqan
Sabo, Roà Mihaqeva, vrlo dobar
Simi}, Slavica Dobrivojeva, dobar
Srem~ev, Negovanka Savina, dovoqan
Staji}, Qubinka Branislavova, dobar
Staji}, Mirjana Mitrova, dovoqan
Staji}, Miroslav Brankov, vrlo dobar
Stojanovi}, Vladimir \or|ev, dovoqan
Stojanovi}, Miroslava Stojanova, dobar
Stupar, Darinka Bo{kova, dovoqan
Ham, I{tvan Aleksandrov, dovoqan
Hegedi{, Marija Frawina, odli~an
Holot, Katarina \urina, dobar
Hajtl, Ivka Ivanova, dobar
Cvijanovi}, Qubica Qubomirova, odli~an
ôrdarov, Julka Bogdanova, dobar
[omkereki, Julijana Jano{eva, vrlo dobar
[ofranko, Petar Milanov, vrlo dobar (v)
[usti}, Josip Boìn, vrlo dobar.
Septembar 1969 (4)
Qu{tina, Marijana \or|eva, dovoqan (v)
Popejkov, Qubomir Pajin, dovoqan (v)
Radulovi}, Qubinko Krstin, dobar (v)
Rako~evi}, Slobodan Milutinov, dobar (v).
Januar 1970 (1)
Kosanovi}, Boìdar Du{anov, dobar (v).
187
188
Ilija Petrovi}
April 1970 (3)
Dudok, Ana Samuilova, dobar (v)

Qubojev, Ilinka Todorova, dovoqan (v)
Raja~i}, Mira Sofijina, dovoqan (v).
Jun 1970 (39)
Api}, êdomir Pavlov, dobar
Bauer, Hilda Vilmo{eva, odli~an
Beànov, Branislav Aleksandrov, dobar (v)
Vasi}, Du{ica \okina, dovoqan
Vukani}, Jelica Sretenova, dobar
Gatalo, Miroslav Gojkov, dovoqan
Ga{par, Magdalena Elemirova, vrlo dobar
\uki}, Marija Radina, dovoqan
Egi}, Zorica Nikolina, dobar
Zub~i}, Zdenka Vicencijeva, odli~an
Ivan~i}, Mirjana Stevanova, dobar
Jevti}, \or|e Dragoqubov, dobar (v)
Jurkovi}, Nevenka Svetozarova, dobar
Kalezi}, Branka Blaòva, vrlo dobar
Kova~evi}, \ur|e Dragoqubov, dobar (v)
Kora}, Nada Mihajlova, dobar
Marinovi}, Katica Marijina, vrlo dobar (v)
Markovi}, Milena Golubova, odli~an
Mati}, Katica Aleksandrova,odli~an
Matkovi}, Radovan Markov, dobar
Milo{evi}, Zorica Vasina, dobar
Milo{evi}, Jelena Savina, dovoqan
Oli~kov, @ivoslav Miloradov, dobar
Panteli}, Danica Nikolina, vrlo dobar
Peji}, Du{an Ilijin, odli~an
Pe{kan, Sofija Aleksina, dobar
Popov, Rada Lazarev (m), dobar
Ran|elovi}, Borica Budimirova, dovoqan
Siri{ka, Zorka Brankova, dobar
Sre}kov, Qubica Spasojeva, vrlo dobar
Stanimirov, Qubica Du{anova, dovoqan
Stepanov, Nade`da Mihajlova, odli~an
Suxum, Du{anka Du{anova, dobar
Terzi}, Milan Miodragov, dobar
]irin, Marija Jovanova, vrlo dobar
Ham, Marta Aleksandrova, vrlo dobar
Cibula, Josip Josipov, dovoqan
âle, Jelica Ivanova, dovoqan
ûbranovi}, Mihailo Qubomirov, vrlo dobar (v).
SPOMENICA PTT [KOLE

Oktobar 1970 (21)
Areìna, Du{an Bo{kov, dovoqan
Blaàn, Nada Vinkova, dobar
Brzi}, Nade`da Milo{eva, dovoqan
Devi}, Mileta Jovanov, dovoqan
\ur|evi}, Radu{a Milo{eva, dobar (v)
@iki}, Dragiwa Jovanova, dovoqan
Jankovi}, I{tvan I{tvanov, dobar
Jovanov, Jovan @arkov, dobar
Kova~evi}, Vujadin Nikolin, dobar
Lozi}, Stipe Mirkov, dovoqan
Medi}, Milena Milo{eva, vrlo dobar
Mileti}, Natalija Petrova, dovoqan
Pavlovi}, Qubomir Brankov, dovoqan
Peti}, Mirjana @ivkova, dovoqan
Radosav, Miroslava Petrova, dovoqan
Ratkov, Radomir Miroslavov, dovoqan
Slonka, Marija Martinova, dovoqan
Tati}, Dragoqub Stevanov, vrlo dobar (v)
Ursi}, Dragica Ivanova, dobar
Horvat, Anica Brankova, dovoqan
Horvatski, Dragan Milanov, dobar.
Novembar 1970 (1)
Debeqa~ka, Ruìca Svetozarova, vrlo dobar (v).
April 1971 (5)
Jovi~i}, Saveta Pavlova, dobar (v)
Kozlica, Soka Perina, vrlo dobar (v)
Preda, Verka \or|eva, dovoqan (v)
Pu{i}, Du{an Veselinov, dovoqan (v)
Sekuli}, Jelica Petrova, dobar (v).
Jun 1971 (46)
Ara~i}, Vera Ivanova, odli~an
Babi}, Nada Krstina, dobar
Baji}, Smiqa Boìna, dobar
Balint, Erèbet Deèva, dobar
Be{lin, Mirjana Nenadova, odli~an
Bo{ki}, Ana Dragojeva, dobar (v)
Budi}, Milojka Radojkova, dobar
Govor~in, Du{anka \or|eva, dovoqan (v)
Grubi{i}, Dragica Negovanova, vrlo dobar
Drqa~a, Radojka Nikolina, dobar
189
190
Ilija Petrovi}
Zeqkovi}, Jelena Jovanova, dobar

Ivani}, Eufemija Julijanova, dobar (v)
Jano{i, Zoltan Andra{ov, vrlo dobar
Joki}, Blagoje Du{anov, vrlo dobar (v)
Kawo, Kata Josipova, odli~an
Kuku~ka, Zuzana Ondrejeva, vrlo dobar
Lasica, Vinka Dragomirova, dobar
Male{evi}, Vid Mitrov, vrlo dobar
Mizdrak, Bo{ko Vasin, dovoqan
Nikoli}, Marija Vasina, dobar
Nogalo, Marica Ivanova, dobar
Nosowin, @iva Markov, dovoqan (v)
Peji}, Dragan Milanov, dovoqan
Peji}, Vidosava Aleksandrova, dovoqan (v)
Petakovi}, Dragica Slavkova, dovoqan (v)
Petrovi}, Zora Savina, dobar
Pe{i}, Kosara Vladimirova, dovoqan
Pisarev, Sofija Velimirova, dobar
Podolska, Zlata Pavlova, vrlo dobar
Popi}, Vukica Stevanova, dobar
Predojevi}, Dragica Petrova, vrlo dobar
Rajkovi}, Branko Jokov, vrlo dobar (v)
Ribi}, Marija Bogdanova, dobar
Rodi}, Mile Jandrijin, dobar (v)
Rodi}, Smiqa Cvetkova, dobar (v)
Ro{i}, Katica Nikolina, dobar
Stojanac, Andrija Petrov, dobar (v)
Sur~inska, Milica Nikolina, dobar
Tadi}, Bosiqko Jurin, vrlo dobar
]opi}, Qubica Petrova, dobar (v)
Frivarski, Miroslav Vinkov, dobar
Horvati}, Danijela \urina, dobar
Hromi{, Marija Jankova, odli~an
î`manska, Zuzana Pavlova, odli~an
[eparevi}, Miroslav Frawin, dobar
[ev~i}, Qerka Jeronimova, dobar.
Septembar 1971 (6)
Vojnovi}, Zdravka Jovina, dovoqan (v)
Ivo{evi}, Milan \urin, vrlo dobar (v)
Lomovi}, Dragica Nikolina, vrlo dobar (v)
Mesaro{, Jano{ Joèfov, dobar (v)
[kori}, Marija Ivanova, dobar (v)
[rak-Mijin, Katica Velimirova, vrlo dobar (v).
SPOMENICA PTT [KOLE

Oktobar 1971 (7)
Andri}-êrevicka, Qiqana Petrova, dovoqan (v)
Grbi}, Smiqa Radina, dovoqan (v)
Kli~kovi}, Vida Jovanova, dovoqan (v)
Merkulov, Vera Ivanova, dovoqan (v)
Ostojin, Mom~ilo Vladimirov, dobar (v)
Sekula, Jelena Maksimova, dobar (v)
Staj{i}, Milosava Milenkova, dobar (v).
Novembar 1971 (2)
Jerkovi}, Svetko Milo{ev, dovoqan (v)
Popara, Kosta Spasojev, dobar (v).
Januar 1972 (13)
Bijelovi}, @ivadin Damjanov, odli~an (v)
Vuja{kovi}, Marica Josipova, dobar (v)
\uri}, Slobodan Aleksandrov, dobar (v)
@ivanov, Dragica \urina, dovoqan (v)
Keravica, Dragica Batri}eva, dovoqan (v)
Kneèvi}, Bojan Radivojev, vrlo dobar (v)
Luki}, \ura Milivojev, dovoqan (v)
Male{ev, Milevka Milo{eva, dobar (v)
Milo{evi}, Milosava An|elkova, vrlo dobar (v)
Mirkov, Milica Manina, dovoqan (v)
Moldovanov, Milu{ka Savina, dobar (v)
Putica, Katica A}imova, vrlo dobar (v)
Suki}, Ankica Danina, vrlo dobar (v).
April 1972 (18)
Bawac, \uro \or|ev, dobar (v)
Beli}, Dragoqub Severov, dobar (v)
Vemi}, Du{an Milivojev, dobar (v)
Gajevi}, Dragica Brankova, dobar (v)
Damjanovi}, Bo{ko Savin, dobar (v)
Ili}, Stojadin Borisavov, dovoqan (v)
Kalabi}, Lazar \or|ev, dovoqan (v)
Kisa, Rajko Jovin, dovoqan (v)
Kova~, Irena Ferencova, dobar (v)
Koqivrat, Todo Spasin, vrlo dobar (v)
Mitrovi}, Zora @ivkova, dobar (v)
Lovre-Mrvi}, Jelka Simina, dobar (v)
Mun}an, Branislav êdomirov, dobar (v)
Nikoli}, Uro{ Vojislavov, dobar (v)
Waradi, Jovan Julijanov, odli~an (v)
191
192
Ilija Petrovi}
Ristanovi}, Qubica Vladimirova, vrlo dobar (v)

ârapi}, Vidosava Stojanova, vrlo dobar (v)
[e}erov, Vladimir Zlatojev, vrlo dobar (v).
Jun 1972 (70)
Ba}ina, Radislav An|elkov, dobar
Baxa, Milan Lazov, jun 1972, (v)
Beqin, Pavle Mitrov, dobar (v)
Bodnar, Eva Balintova, dobar (v)
Bodnar, Jovan Jovanov, dobar
Boì~kovi}, Qiqana Milanova, vrlo dobar
Bojanovi}, Marija \or|eva-\uri~ina, vrlo dobar
Boji}, Dragica Rajkova, vrlo dobar
Brajovi}, Boìdarka Milanova, dobar (v)
Brki}, Du{anka Mirkova, dobar (v)
Budinski, Jakim Jakimov, odli~an
Bu|anovac, Nada Mili~ina, dobar (v)
Vlajkov, @iva Milovanov, vrlo dobar (v)
Galamb, Frawa Karoqev, vrlo dobar (v)
Guti}, Du{an Milin, dovoqan (v)
Deli}, Qubomir Vasin, dobar (v)
Divni}, @ivan Draganov, dobar
Diwa{ka, Leposava Qubina, dobar (v)
Dimitrijevi}, @ivko Brankov, dobar
@ivanovi}, @ivorad Novi~in, dobar (v)
Zagor~i}, Jovanka Savina, vrlo dobar
Zubanov, Vidosava Du{anova, vrlo dobar (v)
Ili}, Radmila Vojislavova, odli~an
Jovi~i}, Tode Stojanov, vrlo dobar
Jokni}, Petar Nikov, vrlo dobar (v)
Katani}, Vera Bo{kova, dovoqan
Karanovi}, Milan Vojinov, vrlo dobar
Kockar, Qiqana Damjanova, dovoqan (v)
Kutla~a, Du{an Milin, dobar
Igra~ev, Marija Milenkova, vrlo dobar
Lanc, Mirijana Vladina, vrlo dobar
Markovi}, Svetozar @ivkov, dobar
Matija{evi}, Rada Savina (`), dobar
Medi}, Radoslav Milin, dobar
Miji}, Panto Ne|ov, dobar
Mitrovi}, Stamena Mladenova, dovoqan (v)
Mi}i}, Sofija Svetina, dobar (v)
Mihajlovi}, Dimitrije Savin, dobar
Na|, Verona I{tvanova, dobar (v)
Nastasi}, Milica Pavlova, dobar
SPOMENICA PTT [KOLE

Neme{, Marija Andra{ova, vrlo dobar
Odaxin, Bojana Milovanova, vrlo dobar
Pap, Vladimir Vladimirov, vrlo dobar (v)
Perinovi}, Slavica-Sava Stankova, vrlo dobar
Peri{ki}, Tereza Ivanova, vrlo dobar
Petroni}, Qubica Emilova, dovoqan (v)
Plav{i}, Helena \urina, dovoqan (v)
Prelevi}, Dragan Miloradov, dovoqan
Pribi}, Jelica Milivojeva, dobar (v)
Raji}, Ivica Matin, dobar
Rako~evi}, Rajko Jovanov, dobar
Ralevi}, Vera Mirkova, dovoqan (v)
Rastovi}, Nada Pavlova, dovoqan (v)
Ratkov, Ruà Borivojeva, dovoqan
Sabado{, Amalija Nikolina, odli~an
Sabado{, Melanija Vladimirova, odli~an
Spremo, Du{an Petrov, vrlo dobar (v)
Staj{i}, Vidosava Slavkova, dobar (v)
Stankov, Velinka Nikolina, dobar (v)
Stojkov, Mirjana Velimirova, dovoqan (v)
Sudarski, @iva Veselinov, dovoqan (v)
Tanurxi}, Srbinka Kostina, dobar (v)
Tokodi, Ana Andrijina, dobar
Tombac, Eleonora \urina, dobar
Tomin, Qubomir @arkov, dovoqan (v)
Tubi}-[kriwar, Olga @ivkova, dobar (v)
Fuks, Rudolf Emilov, dobar (v)
Cvrku{i}, Marta Matijina, dovoqan (v)
ûqat, Ana Milina, dobar (v)
[veqa, Mara Nikolina, dovoqan (v).
Oktobar 1972 (36)
Bajovi}, Radmila Miloradova, vrlo dobar (v)
Biro, [andor [andorov, dobar (v)
Bjelobaba, Milan Petrov, dobar (v)
Bokan, Qubica Bogdanova, dovoqan (v)
Veskovi}, Milija Vukov, dobar (v)
Vukovi}, Petar Lazarev, dobar (v)
Gruji~i}, Jovan Manojlov, dovoqan
Grulovi}, Savo Stevanov, dovoqan (v)
David, Slavica Ja{ina, dobar (v)
Devrwa, Vera Pavlova, dovoqan (v)
Dobrosavqevi}, Jovan Gojkov, dovoqan (v)
Do{en, Milan Stankov, dovoqan (v)
Dr~a, Bogdan, dovoqan (v)
193
194
Ilija Petrovi}
Draganovi}, Bogdan \uri~in, dovoqan (v)

@ivanovi}, Milanka Savina, dobar (v)
Kova~, Josip Karlov, dovoqan (v)
Kraw~evi}, Darinka Bo{kova, dobar (v)
Mandu{i}, Teodora Vasina, dovoqan (v)
Marinkovi}-Tubi}, Desanka Milovanova, dobar (v)
Ma{i}, Radovan Milanov, dobar (v)
Mr|an, Ruìca Ivanova, dovoqan (v)
Nonin, \or|e Slavkov, dobar (v)
Ostoji}, Ruìca Joksina, dovoqan
Petkovi}, Veqko \or|ev, dovoqan (v)
Petkovi}, Kosta Gavrin, dobar
Plav{i}, Svetozar Milivojev, dovoqan (v)
Risti}, Budimir Timotijev, dovoqan (v)
Sabado{, Natalija Stevanova, dobar (v)
Staji}, \or|e Brankov, dobar
Stankovi}, Radisav Angelinin, dobar (v)
Terzi}, Marija Tomina, dovoqan (v)
Tokarek, Andrija Stevanov, dovoqan (v)
To{i}, Ika Ilijina, dovoqan (v)
Filip, Milka Ivanova, dobar (v)
Filipovi}, Emica Ilijina, dovoqan (v)
[uba{i}, Mira Savina, dobar (v).
IVb
1967/68
Oni su stekli diplomu

vi{e ili visoke {kole (76)
Ara~i}, Vera - Pravni fakultet Novi Sad
Ba}ina, Radislav - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
Ba{i}-Vi{ekruna, Ankica - Vi{a pedago{ka {kola Novi Sad
Beànov, Branislav - PTT {kola Beograd
Berar, Veselin - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Bjeleti}, Bogdan - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Boì}, Mirko - Vi{a PTT {kola Zagreb, 1976
Ekonomski fakultet Subotica, 1982
Botka, Andrija - Vi{a PTT {kola Sarajevo

Bohinc, Mirko - Ekonomski fakultet Subotica

Bohinc-[atora, Boàna - Vi{a PTT {kola Sarajevo, 1971
Bo{ki}, Radi{a - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad

Ekonomski fakultet Subotica
Bugarski, Dubravko - Vi{a PTT {kola Sarajevo

Budinski, Jakim - Vi{a PTT {kola Beograd
Vidovi}-Anu~in, Vera - Vi{a PTT {kola Beograd, 1983
Vidovi}, Radmila - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Vodalov-Prelevi}, Milica - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Golijanin-Kova~evi}, Qubica - Vi{a PTT {kola Beograd, 1982
Grubi{i}-Grahovac, Dragica - Ekonomski fakultet Subotica
Gu`vica, Du{an - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Debeqa~ka, Ruìca - Vi{a PTT {kola Beograd
Depalov, Vitomir - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Divni}, @ivan - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Dickov, \or|e - Vi{a PTT {kola Beograd, 1986
Drobwak, Radi{a - Pravni fakultet Novi Sad
Duvwak, Radojka - Vi{a PTT {kola Beograd
@iàki}-Nini}, Desanka - Vi{a PTT {kola Beograd
Zeqkovi}-Kru{~i}, Jelena - Ekonomski fakultet Beograd
Zirojevi}, Tomislav - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad, 1982
Zub~i}-Kasper, Zdenka - Filozofski fakultet Novi Sad, 1991
Jawi}-Vukovi}, Cvija - Vi{a PTT {kola Beograd (V stepen), 1989
Jeremi}-Simi} Desanka - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Joki}, Milena - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Joki}, Milivoj - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Karai, Lajo{ - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Karanov-Kolarska, Zorica - Vi{a PTT {kola Beograd, 1983
Karanovi}, Milan - Vi{a PTT {kola Beograd
Ke{eq, Radmila - Vi{a PTT {kola Sarajevo
196
Ilija Petrovi}
Kiseqa, Vlado - Ekonomski fakultet Subotica, 1972

Kova~evi}-Slavkovi}, Mirjana - Vi{a PTT {kola Beograd
Kunovac, Bora - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Lon~ar-Lazi}, Nada - Vi{a PTT {kola
Male{evi}, Vid - Ekonomski fakultet Subotica
Mari}, Vladimir - Ekonomski fakultet Subotica
Markovi}, Svetozar - Ekonomski fakultet Subotica
Mati}-Radosavqevi}, Katica - Vi{a PTT {kola Beograd, 1992
Mijatov, Branislav - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
Miji}, Aleksandar - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Mun}an-Kreki}, Angelina - Vi{a PTT {kola Beograd
Niki}-Tele~ka, Smiqa - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
Novi}-Kova~evi}, Anica - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Pavlovi}, Qubomir - Ekonomski fakultet Subotica, 1981
Paqik-Mijatov, Zuzana - Ekonomski fakultet Subotica (I stepen), 1977
Peji}, Stevan - ?
Pil, Stevan - Vi{a PTT {kola Sarajevo, 1969
Pla~kov-Rot, Nevenka - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad

Prusina, Drago - Vi{a {kola za organizaciju rada Novi Sad
Radulovi}, Qubinko - Vi{a PTT {kola Beograd
Rako~evi}, Slobodan - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
Rodi}, Mile - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Rodi}, Smiqa - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Rosi}, \uro - Vi{a kriptografska vojna {kola Beograd, 1975
Sabado{-Rac, Melanija - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
Staji}, Miroslav - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Ekonomski fakultet Subotica
Stefanovi}, Milen - Vi{a PTT {kola Beograd, 1980

Stepanov, Mara - Vi{a PTT {kola Beograd
Tadi}, Bo{ko - Ekonomski fakultet Subotica
Taminxija-Perunovi}, Danica - Vi{a PTT {kola Sarajevo
Tot, Karoq - Vi{a PTT {kola Beograd
Ursi}, Josip - Vi{a PTT {kola Beograd, 1976
Frivarski, Miroslav - Ekonomski fakultet Zagreb
Cvijanovi}-Petrovi}, Qubica - Vi{a PTT {kola Beograd, 1979
ûki}, Slobodan - Vi{a PTT {kola Sarajevo, 1978
Privatni Fakultet za menaxment Megatrend Beograd, 2003
[ev~i}-Ursi}, Qerka - Vi{a PTT {kola Beograd, 1977

[eparevi}, Miroslav - Vi{a ekonomsko-komercijalna {kola Novi Sad
[ofranko, Petar - Vi{a PTT {kola Sarajevo
[ranka, Samuel - Vi{a PTT {kola Sarajevo, 1978.
Oni su u struci postigli najvi{e

Mirko Boì}, ro|en je 3. marta 1949. godine u Medni, kod
Mrkowi} Grada, od oca Uro{a (1906-1999) i majke Miqe (1916-2002),
ro|ene Perinovi}. Osnovno {kolovawe zapo~eo je u rodnom mestu, da bi posledwih pet razreda osmogodi{we {kole svr{io u
Ba~kom Novom Selu, gde se porodica doselila na samom po~etku
1960. godine. U PTT {kolu upisao se septembra 1964, a maturirao je juna 1968. godine. Istog leta potom po~eo je da radi u Osnovnoj PTT jedinici Ba~ka Palanka, i u woj ostao punih dvadeset
godina, najpre na radnim mestima {alterskog radnika, telegrafiste prve grupe i upravnika mawih po{ta, a zatim (1972-1982)
na mestu sekretara Jedinice, u me|uvremenu preimenovane u Osnovnu organizaciju udruènog rada (OOUR). Svoje sekretarske vreme upotrebio je da se vanredno do{koluje: na Vi{oj PTT
{koli u Zagrebu diplomirao je 1976, a na Ekonomskom fakultetu
u Subotici 1982. godine. Po sticawu ove druge diplome izabran
je za rukovodioca OOUR Ba~ka Palanka, da bi sa tog mesta bio
postavqen za pomo}nika rukovodioca OOUR Po{ta u Novom
Sadu. Tokom kalendarske 1989. godine bio je i rukovodilac te jedinice. U trenutku kad je stvoreno Javno preduze}e PTT saobra}aja Srbije (1. januar 1990), imenovan je za direktora Radne jedinice po{tanskog saobra}aja Novi Sad. U politi~kim previrawima na samom po~etku oktobra 2000. godine bio je smewen, ali je
krajem decembra iste godine bio postavqen za savetnika, rukovodioca grupe poslova za po{tansku mreù i rukovodioca grupe
poslova za nov~ano poslovawe u istoj toj Radnoj jedinici. U vreme kad ovo pi{emo, i daqe se nalazi na tom radnom mestu.
Iz braka sa Nata{om (*1949) ima k}eri Miroslavu (*1972) i
Jelenu (*1977); obe su diplomirane ekonomistkiwe.
Radi{a Bo{ki}, sin Milenkov, ro|en je 6. avgusta 1950.
godine u Bioski, kod Uìca. U PTT {kolu upisao se septembra
1965, a maturirao 1969. godine. Svr{io je Vi{u ekonomsko-komercijalnu {kolu u Novom Sadu i Ekonomski fakultet u Subotici.
Oèwem Mirom Jovanovi} iz Sremske Kamenice, ~inovnicom PTT u Novom Sadu. Imaju dva sina.
Sredinom 2001. godine, Radi{a Bo{ki} imenovan je za direktora Teritorijalne direkcije Telekoma u Novom Sadu.
Sastavqa~ ove Spomenice uzaludno je poku{avao da dopre do
direktora Radi{e Bo{ki}a i dobije koji podatak vi{e o wegovom ìvotu i radu. Prvi put, u~inio je to u vreme kad je pisan tek-
198
Ilija Petrovi}
stualni deo ove kwige (s prole}a 2002), a drugi put po~etkom septembra 2003. godine, kad je kwigu trebalo kona~no uobli~iti.
Oba puta, poku{aji su se zavr{avali na po desetak telefonskih
razgovora sa Bo{ki}evim sekretaricama i na wihovim obe}awima da }e, po{to su zapisale sastavqa~ev broj telefona, same pozvati kad direktor bude slobodan; u onoj ranoj fazi, jednog dana,
sastavqa~ je pred direktorovim kabinetom podugo ~ekao na prijem, ali je direktor, iako za to vreme nije imao drugih mu {terija, izbegao da ga primi.
Stevan Pil, ro|en je 7. decembra 1946. godine u Augzburgu (Nema~ka); otac Petar (In|ija, 1913) bio je bravar, a majka
Emilija (Vara`dinske Toplice, 1914 - Novi Sad, 1995) tkaqa. Osmogodi{we i sredwo{kolsko obrazovawe (u PTT {koli, 1961-1965) stekao je u Novom Sadu, Vi{u PTT {kolu svr{io je u Sarajevu, dok je na Ekonomskom fakultetu u Subotici diplomirao
1974. godine.
Neposredno po svr{etku PTT {kole po~eo je da radi u po{ti Novi Sad 2, najpre na {alterskim poslovima, a kasnije, do
1972. godine, obavqao je razne poslove sredwe spreme u po{tanskom centru. Budu}i da je u me|uvremenu stekao vi{u stru~nu
spremu, bio je raspore|en na radno mesto referenta za dostavu u
upravi novosadskog PTT preduze}a; na tom je mestu ostao punih
pet godina, da bi 1977. godine bio izabran za rukovodioca slu`be
po{tanskog saobra}aja; ove je poslove obavqao sve do kraja 1989.
godine, kad je formirano Javno preduze}e PTT saobra}aja Srbije. Za tih desetak godina bio je vrlo aktivan u organizovawu po{tanske dostave i u automatizaciji tehnolo{kih procesa u po{tanskom saobra}aju; bio je ~lan grupe koja je 1982. godine pripremila program za automatizaciju nov~anog poslovawa na po{tanskim {alterima, ure|ajem nazvanim Banker remo, kasnije prilago|en za TIM 100. Bio je ~lan Komisije Zajednice JPTT za ekonomske odnose u PTT saobra}aju, a povremeno je u~estvovao u radu komisija ZJPTT za izradu prpisa iz oblasti po{tanskog saobra}aja; u~estvovao je u radu Odbora za po{tanski saobra}aj
PTT Vojvodine, a povremeno se u novosadskim PTT novinama i
PTT saobra}aju, stru~nom ~asopisu Zajednice Jugoslovenskih
PTT iz Beograda, javqao vrlo kvalifikovanim prilozima o po{tanskoj dostavi, radnom vremenu u po{tanskom saobr}aju, o automatizaciji po{tanskog saobra}aja, o marketingu u PTT.
U novostvorenoj organizaciji on je prvog radnog dana 1990.
godine raspore|en na radno mesto {efa slu`be za po{tanski saobra}aj u Sektoru za po{tanski saobra}aj Vojvodine u Novom
SPOMENICA PTT [KOLE
199
Sadu, a polovinom 1993. godine preuzeo je poloàj direktora tog

Sektora. Po~etkom novembra 2000. godine postavqen je na mesto
pomo}nika generalnog direktora Javnog preduze}a PTT saobra}aja Srbije za podru~je Vojvodine, zauzimaju}i istovremeno i poloàj direktora Radne jedinice po{tanskog saobra}aja u Novom
Sadu. Na ovim mestima ostao je do 20. januara 2002. godine, a svoj
vrlo kratak mandat uspeo je da oplemeni zapo{qavawem oko sto
dvadeset novih radnika sa trì{ta rada, ve}inom sa svr{enom
sredwom saobra}ajnom {kolom u Novom Sadu, smer po{tanski
saobra}aj, i Vi{om PTT {kolom u Beogradu. Wegova smena sa
tih mesta bila je rezultat zakulisnih politi~kih igara, a da bi
se do kraja iskazala besmislenost tog poteza, raspore|en je na
radno mesto referenta u Radnoj jedinici, bez ikakvih zaduèwa.
Oèwen Qiqanom Rau{kom (Novi Sad, 1950), diplomiranom pravnicom, koja je ceo svoj radni vek provela u poslovnom udruèwu Agrokoop u Novom Sadu. Wihova k}i Nata{a (*1976)
diplomirala je na Prirodnomatemati~kom fakultetu u Novom
Sadu, na grupi za biologiju; bavi se laboratorijskom biologijom
u Zavodu za za{titu prirode u Novom Sadu.
Na Brankovcu, posle petnaest godina (1980): U gorwem redu: Vladimir Vujkov,

Milo{ Mitri}, Mirko Jakobac, Du{an Gu`vica, Voja Krmpoti},
@ika Vukajlovi}, Stevan Tomin. Ispred wih: Mirjana Kova~evi},
Mirjana Milivojev, Smiqa Niki}, Desimirka Jeremi}.
U prvom redu: Slobodan ûki}, Ankica Ba{i}, Du{an Qubi~i},
Ilija Petrovi}, Du{anka Srdi}, Jelka Lovre, Stojanka Suba{i},
Radi{a Drobwak, @ivka Bani}, Milivoje Joki}, Stevan Pil.
Oni su radili u PTT {koli

U PTT {koli, od wenog osnivawa pa do ukidawa, u svojstvu
honorarnog ili stalnog predava~a (nastavnika, profesora) ili
stru~nog u~iteqa, radilo je ukupno trideset osam osoba.
Da}emo u nastavku wihove kra}e ìvotopise, bez obzira na to
koliko im je dugo trajala nastavni~ka delatnost. Naàlost, nismo mogli do}i do èqenih podataka o svima, budu}i da oni nisu
sa~uvani ni u {kolskoj arhivi, ni u arhivi PTT organizacija koje su ih u [kolu delegirale, a sa nekima od wih, ili sa ~lanovima wihovih porodica, nismo mogli ostvariti kontakt iz koga bi
se izvukao neki koristan podatak za ovu Spomenicu. Po prirodi
stvari, sve to uslovilo je da objavqeni ìvotopisi budu nejednaki, i po metodolo{koj obradi i po obimu.
@ivotopise dajemo po azbu~nom redu imena.
Bogdan Sperwak (Uqma, 15. jul 1904 - Novi Sad, 16. februar 1996), nastavnik fizi~ke kulture (telesnog vaspitawa, telesnog ve`bawa, fiskulture, gimnastike, kako se to u raznim vremenima zvalo), sportski radnik, rezervni kowi~ki oficir. Osnovnu {kolu u~io u Izbi{tu, gde mu je otac Velimir bio sve{tenik,
a na samom kraju Prvog svetskog rata ~lan mesnog Srpskog narodnog odbora i poslanik u Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buwevaca i ostalih Slovena, koja je 25. novembra 1918. godine donela odluku o prisajediwewu Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji. Dva razreda gimnazije u~io u Segedinu, da bi zatim pre{ao u Vr{ac; zbog nekog verbalnog sukoba sa jednim od profesora, bio je iskqu~en iz {estog razreda (verovatno {kolske 1920/21. godine). Na nagovor svog ne{to starijeg druga @arka Zrewanina (Izbi{te, 1902 - Pavli{, kod Vr{ca, 1942), tada u~enika
U~iteqske {kole u Somboru, septembra 1921. upisao se u U~iteqsku {kolu u Vr{cu i tamo maturirao juna 1924. godine; po prilici, peti razred gimnazije bio mu je priznat za prvi razred u~iteqske {kole.
Jo{ kao u~enik U~iteqske {kole zavr{io je ùpski predwa~ki te~aj, tako da se po diplomirawu potpuno posvetio pozivu
u~iteqa gimnastike; godinama i decenijama stalno se usavr{avao na raznim te~ajevima u zemqi i inostranstvu, te je postao svestrani sportski radnik, kao aktivan ve`ba~, takmi~ar, trener,
predwak, sudija, organizator i rukovodilac: u atletici, ko{arci, odbojci, fudbalu, rukometu, jahawu, sportskoj gimnastici,
plivawu, smu~awu, ma~evawu i narodnim igrama.
SPOMENICA PTT [KOLE
201
Neposredno po svr{etku redovnog {kolovawa radio je u Vr{cu, godinu i po dana u Ohridu, a zatim je preme{ten u Vinkovce.
Kako je tada u Jugoslaviji bilo premalo nastavnika fizi~ke kulture, nije mu bilo te{ko da se posle nekoliko godina na|e u Beogradu; ne znamo u koju je {kolu tada do{ao, ali je izvesno da je
{kolske 1939/40. godine radio u [koli za fizi~ko vaspitawe.
Bio je organizator Saveza nastavnika gimnastike Jugoslavije i
od 1934. do 1940. ~lan wegove uprave.
Godine 1935-36. bio je sekretar Olimpijskog odbora u Beogradu. Uo~i Olimpijskih igara u Nema~koj (1936), bio glavni organizator prenosa olimpijske bakqe ({tafete) kroz Jugoslaviju,
pratio bakqu od granice sa Bugarskom do izlaza prema Maxarskoj; kad je uz zvuke jugoslovenske, a zatim i maxarske himne, olimpijsku vatru trebalo predati Maxarima, zvani~ni predstavnik
maxarske olimpijske organizacije, ina~e uniformisani oficir,
odbio je da se tokom tog ~ina svira jugoslovenska himna; zbog toga, bakqa je vra}ena u Suboticu, a do wene primopredaje do{lo je
tek kad su se Maxari predomislili i, da bi se izbegao diplomatski spor, prihvatili prvobitno zami{qeni protokol. Zasluàn je {to su na otvarawu Olimpijskih igara u Berlinu samo
jugoslovenski sportisti pozdravili Hitlerov ulazak na stadion stavom mirno, a ne, kao {to su to u~inili svi ostali, fa{isti~kim pozdravom; uspeo je to pitawem svojim olimpijcima
kako }e se na wihovo pona{awe gledati u Beogradu ako podignu
ruke u znak pozdrava.
Bio je na~elnik sokolskih dru{tava i sokolskih ùpa u Vr{cu, Vinkovcima i Beogradu, na~elnik sokolske ùpe u Oseku, a
izvesno vreme i potpredsednik Sokolske ùpe u Beogradu; bio je
i ~lan na~elni{tva Sokola Kraqevine Jugoslavije. U~estvovao
je na ve}em broju sokolskih priredaba, kao organizator, vo|a ili
autor nekih sletskih ve`bi.
Za vreme rata ìveo je u Beogradu; povremeno se kretao izme|u Izbi{ta i Beograda, a posle pogibije svog druga @arka Zrewanina uhap{en je u Izbi{tu i proteran za Beograd, uz upozorewe da se vi{e ne pojavquje u Banatu. Jedno vreme radio je i kao
nastavnik gimnastike u beogradskoj IV mu{koj gimnaziji, ali ne
znamo kojih godina.
Posle rata do{ao je u Pan~evo, i tamo, rade}i kao nastavnik
gimnastike u Gimnaziji i sara|uju}i u obnovqenim ili tek osnovanim fiskulturnim organizacijama, organizovao razne sportske priredbe, javne ve`be i sletove; bio je autor nekolikih sletskih ve`bi, a jednu ve`bu osmislio je i za prvi veliki svesokolski slet u Beogradu posle Drugog svetskog rata.
202
Ilija Petrovi}
Jula 1948. godine preme{ten je u Novi Sad, u Glavni izvr{ni

odbor Vojvodine, na mesto inspektora u Povereni{tvu za prosvetu Vojvodine; tri godine kasnije prekomandovan je u Povereni{tvo za prosvetu sreza Novi Sad, ali se tamo nije dugo zadrào. Ipak, za to vreme uspeo je da organizuje tri te~aja za nastavnike fizi~ke kulture iz Pokrajine, a pokrenuo je osnivawe Udruèwa nastav nika fizi~ke kulture Novog Sada i AP Vojvodine; bio je predsednik i sekretar tih organizacija. U okviru svojih zaduèwa, uspeo je da obnovi ma~evala~ki sport u Vojvodini,
iako se ranije nije tim sportom bavio; kao ~lan izvr{nih odbora
radio u ma~evala~kim organizacijama Srbije i Jugoslavije, a u
Savezu Vojvodine i kao sekretar, potpredsednik i predsednik;
kasnije bio instruktor za ma~evawe i predava~ na instruktorskom te~aju u Roviwu (1960).
Po dolasku u Novi Sad zapo~eo je da studira na Vi{oj pedago{koj {koli u Novom Sadu (u mati~noj kwizi vo|enoj za nastavno osobqe Gra|evinske {kole pi{e da je i diplomirao), a poha|ao je vi{e kurseva i seminara iz oblasti fizi~ke kulture, {to
je bio osnov da mu najvi{i pokrajinski organ za prosvetu zvani~no prizna status profeso ra fizi~ke kulture; kad je otvoren
Dràvni institut za fiskulturu u Beogradu (DIF), nu|eno mu je
da se i on upi{e, ali je to odbio, jer, kako je sam govorio, bilo bi
ga sramota da studira upore do sa svojim nekada{wim u~enicima.
(Na wegovoj u~eni~koj listi, do tada i kasnije, nalazili su se
mnogi aktivni sportisti i sportski radnici, kao: Milica [epa,
profesor na DIF-u, {ahisti Bora Tot i Bora Ivkov, atletski
radnici Ivanovi}, Janc, @ivkovi}, Lenert, Tav~ar, Vidak, fudbalski radnici Slobodan ]osi}, dr Babi}, Selena, Petar Nikezi}, profesori Lesko{ek i Konstantinovi}).
Iz novosadske op{tine, u kojoj je ostao mawe od godinu i po
dana, na svoje traèwe, 1. decembra 1952. pre{ao je u Gra|evinsku
{kolu u Novom Sadu; na tom mestu ostao je sve do 31. avgusta 1961.
godine, kad je penzionisan; u re{ewu o tom ~inu napisano je da se
penzioni{e kao profesor.
Ipak, zbog male penzije, nastavio je sa honorarnom nastavom
fizi~ke kulture u nekolikim novosadskim {kolama, me|u wima
u [koli za primewenu umetnost i, najduè, u PTT {koli; sa nestankom ove posledwe, prestao je i on da se druì sa |acima. U
radu sa u~enicima naro~itu je pa`wu posve}ivao wihovom van{kolskom sportskom vaspitawu, tako da su |aci, pre svih oni iz
Gra|evinske {kole, osvajali prva mesta u atletici, ko{arci,
rukometu, gimnastici, odbojci u Novom Sadu i Vojvodini, a u
fudbalu i na prvenstvu Srbije.
SPOMENICA PTT [KOLE
203
Kao potvrda wegovih visokih pedago{kih vrednosti moè

posluìti podatak da mu je jedne {kolske godine dato stare{instvo u odeqewu Gra|evinske {kole u kome su se uglavnom na{li
ponavqa~i i problemati~ni u~enici, a na kraju ~etvrtog razreda bilo je to odeqewe me|u najboqima u {koli.
Bavio se i nau~nom-istraìva~kim radom u oblasti fizi~ke kulture i istorije sporta. Napisao je Povest gimnastike i
sokolstva, Vinkovci 1928. i 1930; Pregled stranih sistema telesne kulture, Beograd 1934; Tir{ov sistem telove`be, Beograd 1938; Ma~evawe u Vojvodini, Novi Sad 1974. U rukopisu mu je
ostalo nekoliko mawe ili vi{e obimnih tekstova: Istorija
telesnog vaspitawa (1939); Istorija sokolstva (1941); Predvojni~ka obuka u staroj Jugoslaviji; Postanak pesme Oj Sloveni; 50 godina ma~evawa u Novom Sadu; O sportovima; Dnevnik
sa puta po [vedskoj 1958 (za vreme Evropskog prvenstva u atletici; Dnevnik sa puta po Francuskoj; Dnevnik sa puta po Evropi 1971, za vreme Evropskog atletskog prvenstva u Finskoj.
Ure|ivao je Bilten Udruèwa nastavnika telesne kulture Novog Sada; povremeno sara|ivao u sportskim rubrikama novosadskih
listova Dnevnik i Ma|arso, kao i u beogradskom Sportu.
Odrào je preko pedeset pradavawa i referata na raznim narodnim univerzitetima, priredbama, te~ajevima i seminarima,
kao i na Radio Beogradu.
Bio je gimnasti~ki, atletski i ma~evala~ki sudija.
Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnom zvezdom; dobitnik je
Majske nagrade Saveza organizacija za fizi~ku kulturu Srbije
(1972) i nagrade SOFK Vojvodine Jovan Miki} Spartak (1971),
kao i ~etrdesetak raznih priznawa, medaqa, statua, diploma i
poveqa od raznih organizacija fizi~ke kuture. Uvr{ten je u jugoslovenski Sportski leksikon, Zagreb 1984, kao i u drugo izdawe
maxarskog sportskog leksikona.
Bio je oèwen Jelisavetom Luki} (1910-1989), k}erju Todorovom, iz Dalbo{ca, danas u rumunskom Banatu (isto~no od Bele
Crkve, na pravcu prema Mehadiji), koja je osnovnu {kolu i ~etiri razreda gimnazije u~ila u Pan~evu, a devoja~ku {kolu u [vajcarskoj; govorila je nema~ki, maxarski, francuski i rumunski
jezik, ali to svoje znawe nije mogla iskoristiti u posleratnom
vremenu, jer wenom muù nije bilo po voqi da se producira izvan ku}e. Wihov sin Velimir (Beograd, 1936), osnovnu {kolu
u~io je u Izbi{tu, a gimnaziju u Pan~evu i Novom Sadu (u Prvoj
vi{oj me{ovitoj gimnaziji Svetozar Markovi}). Diplomirao
je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; radio je u nekolikim
projektnim organizacijama u Novom Sadu, a penzionisan je 1996.
204
Ilija Petrovi}
godine, kao ~lan Udruèwa primewenih umetnika u Novom Sadu.

Bavio se sportom, najduè atletikom (baca~kim disciplinama),
a sportsku karijeru zavr{io je kao golman u vaterpolo klubu
Vojvodina u Novom Sadu. Wegov sin Bogdan (1962) ma{inski je
tehni~ar; ìvi u Belgiji i bavi se rashladnim ure|ajima; ima
dvoje dece.
Bo{ko Tobxi}, profesor fizike, ro|en je u Ba~kom Petrovom Selu 29. marta 1930. godine; otac mu @arko bio je zemqoradnik, a majka Kosana, ro|ena Velicka, doma}ica. Osnovnu {kolu u~io u rodnom mestu, gimnaziju u Be~eju, a diplomirao na Prirodnomatemati~kom fakultetu u Beogradu, na grupi za fiziku;
studirao je i matematiku, ali taj deo studija nije uspeo da privede kraju. Po~eo je da slu`buje u Tehni~koj {koli za prehrambenu
industriju u Vrbasu; u Gra|evinsku {kolu u Novom Sadu do{ao je
1. septembra 1960, da bi naredne {kolske godine honorarno predavao i u PTT {koli. Petog oktobra 1978. pre{ao je u osnovnu
{kolu Petar Petrovi} Wego{, a zatim u Medicinsku {kolu,
odakle je 1990. godine penzionisan.
Bio je oèwen Katarinom Urlih (Vrwa~ka Bawa, 1937 - Sremska Kamenica, 1999), po{tanskom ~inovnicom; nisu imali dece.
Umro je 30. decembra 2002. godine u Sremskoj Kamenici; sahrawen je na tamo{wem grobqu.
Branko Mrki}, profesor fizi~ke kulture, ro|en 24. jula
1924. godine u Parsonsu, u Pensilvaniji (SAD), gde mu je otac Vidak Andrijin, iz Dragovoqi}a kod Nik{i}a, srpski dobrovoqac
u Velikom ratu 1914-1918), bio u ekonomskom iseqeni{tvu jo{
pre balkanskih ratova. Svr{io je sredwu fiskulturnu {kolu i
DIF; u Gra|evinskoj {koli u Novom Sadu bio je stalno zaposlen
od 1. oktobra 1956. godine, a jedno vreme bio je i pomo}nik direktora; penzionisan je 1. septembra 1970. godine. [kolske 1962/63.
godine radio honorarno u PTT {koli.
Umro je 28. maja 2003. godine u Novom Sadu; kremiran je u Beogradu, a urna s wegovim pepelom pohrawena je na novosadskom
Novom grobqu, na grobnom poqu 4/3, u kaseti 034.
Bratislav-Bata Lomovi}, diplomirani ekonomista
i diplomirani pravnik, magistar pravno-poslovnih nauka, visoki PTT ~inovnik, ro|en je 11. maja 1939. godine u Takovskoj Brezni, kod Gorweg Milanovca, od oca Qubi{e i majke Anke, ro|ene
Jokovi}. Prema porodi~nom predawu, porodica Lomovi} vodi poreklo iz Rovaca, u Crnoj Gori, iz lomnijeh brda, po kojima je do-
SPOMENICA PTT [KOLE
205
tada{we prezime Kneèvi} zameweno u [umadiji prezimenom

Lomo; direktni je potomak vojvode ka~erskog Arsenija Loma, u~esnika skupa u Ora{cu (1804) na kome je donesena odluka o dizawu
ustanka, pokreta~a ustanka u Rudni~koj nahiji, jednog od organizatora Drugog srpskog ustanka; Arsenijevi potomci danas se prezivaju Loma, Lomi} i Lomovi}.
Bratislav je osnovnu {kolu u~io u Brezni, ~etiri razreda
niè gimnazije u bliskom susedstvu, u Gorwim Bawanima, a sredwu ekonomsku {kolu svr{io u Gorwem Milanovcu, 1958. godine.
Na samoj sredini oktobra iste godine dolazi u Novi Sad i zapo{qava se u onda{wem Preduze}u PTT saobra}aja za Vojvodinu,
kao pripravnik u Privrednom odeqewu. Nared ne jese ni zapo~eo
je studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i okon~ao ih
1963. godine; ~etiri godine kasnije upisao se na Pravni fakultet
u Novom Sadu i tamo, kao {to se to desilo i na Ekonomskom fakultetu, diplomirao u roku; na postdiplomske studije na pravno-poslovnom smeru Pravnog fakulteta u Novom Sadu upisao se 1972,
da bi magistarski stepen stekao 1976. godine.
Prvih pet godina po zapo{qavawu radio je na ra~unovodstveno-kwigovodstvenim poslovima, a narednih pet na radnom
mestu diplomiranog ekonomiste. Od jeseni 1965. do jeseni 1966.
godine bio je u vojsci; po povratku, bio je postavqen za {efa
Slu`be za organizaciju rada u tada{wem Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad; tri godine kasnije ve} je na~elnik Sektora za
plan, analize, organizaciju rada i sistem raspodele; dveju {kolskih godina (1969/70. i 1970/71) honorarno je predavao Politi~ku
ekonomiju u PTT {koli. Od 1974. do 1988. godine pomo}nik je generalnog direktora istog Preduze}a; po smewivawu sa tog radnog mesta (smewen u paketu sa generalnim direktorom), postavqen je za inspektora materijalnog i finansijskog poslovawa u
Preduze}u, a 1990. godine, kad je stvoreno Javno preduze}e PTT
saobra}aja Srbije, imenovan je za savetnika u Direkciji za po{tanski saobra}aj, sa sedi{tem u Novom Sadu. Sa tog radnog mesta
penzionisan je 31. marta 2000. godine. @ivi u Novom Sadu.
Tokom svog radnog veka obavqao je mnoge zna~ajne poslove u
onda{wem PTT sistemu Jugoslavije: ~lan Komisije za ekonomske odnose PTT preduze}a, ~lan Komisije za obra~un me|unarodnih PTT prihoda, ~lan brojnih komisija u Zdruènom PTT preduze}u (i wegovom nasledniku Sloènoj organizaciji udruènog
rada PTT saobra}aja Vojvodine), u Po{tanskoj {tedionici ~lan
komisije koja se bavila plasirawem sredstava, ~lan Skup{tine
Zajednice JPTT u jednom mandatu.
Povremeno se bavio teorijskim radom, tako da je u beogradskom stru~nom ~asopisu PTT saobra}aj objavio dvadesetak kra-
206
Ilija Petrovi}
}ih stru~nih priloga vezanih za raspodelu zajedni~kih prihoda

u PTT sistemu Jugoslavije. Uz profesora dr Stojana Novakovi}a
sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pojavio se kao koautor dveju studija; prva (1984), bavila se cenama PTT usluga, a druga (1987),
alokacijom tro{kova po vrstama PTT usluga.
Bio je recenzent vi{e stru~nih kwiga.
Iz braka sa Dragicom Tepavac (ûrug, 1939), penzionisanom
PTT ~inovnicom, ima dvoje dece. Sin Sa{a (1965), diplomirani
inèwer telekomunikacija, radi privatno, ima k}er Aju (1998).
K}i Nata{a (1969) svr{ila je sredwu PTT {kolu u Beogradu,
zaposlena je u PTT u Novom Sadu; ima sina Marka (1990).
Vera Krajnovi} (Vrbas, 16. aprila 1924), PTT ~inovnica; k}i Sime [uvakova i Julijane, ro|ene Male{ev iz Zmajeva.
Osnovnu {kolu u~ila je u Vrbasu, a pred rat tamo je zavr{ila i
malu maturu. Po~etkom 1945. godine po~ela je da radi u vrbaskoj
po{ti, a istovremeno privatno je polagala ispite u tamo{woj
Gimnaziji. No, po potrebi slu`be, 1947. godine poslata je u
dvogodi{wu PTT {kolu u Beogradu (koja je naredne godine progla{ena PTT tehnikumom). Po zavr{etku ove {kole (1949) raspore|ena je na rad u Ministarstvo PTT, u plansku slu`bu, gde je
ostala do maja 1952. godine. Slu`bovawe je nastavila u Novom
Sadu, u personalnoj slu`bi Direkcije PTT saobra}aja za Vojvodinu. Kra}e vreme radila je u Glavnoj po{ti u Novom Sadu, kao
kontrolor, zatim kao sekretarica kod direktora Direkcije, da
bi 1957. pre{la u PTT sektor u Direkciji, na radno mesto referenta za TT saobra}aj; jedno vreme taj Sektor bio je razdvojen na
Po{tanski i TT sektor, tako da je ona pripala ovom drugom. Po
formirawu Preduze}a PTT saobra}aja Novi Sad (1960), ona se ponovo nalazi u PTT sektoru, kao samostalni referent za TT saobra}aj; godine 1960. upisala se na Vi{u ekonomsko-komercijalnu {kolu u Novom Sadu, a diplomirala je dve godine kasnije, u roku, {to joj je stvorilo pravni osnov da bude angaòvana za honorarnog nastavnika (sa vi{om {kolskom spremom) u PTT {koli.
Penzionisana je sredinom jula 1978. godine.
Nalazila se me|u osniva~ima Planinarskog dru{tva Po{tar iz Beograda (1953), kao i u najuèm krugu onih koji su osnovali Planinarsko dru{tvo Po{tar iz Novog Sada (1955); u
prvom, bila je predsednik Komisije za omasovqewe Dru{tva, a u
drugom sekretar.
Bila je udata za Gaju Krajnovi}a (îtluk, kod Gospi}a, 1907 Novi Sad, 1978), dugogodi{weg pomo}nika ministra, odnosno
pokrajinskog sekretara za poqoprivredu; nisu imali dece.
SPOMENICA PTT [KOLE
207
Vladimir Kop~anski (Novi Sad, 1933 - Novi Sad, 6. april 1999), profesor fizi~ke kulture, ceo svoj radni vek, do penzionisawa 1994. godine, proveo je rade}i u Ma{inskoj {koli u
Novom Sadu; jednu godinu radio je honorarno i u PTT {koli. U
van{kolskom radu sa mladima postizao je zapaène rezultate; na
brojnim {kolskim takmi~ewima u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji, wegovi |aci (iz Ma{inske {kole, naravno, po{to je u PTT
{koli gostovao toliko kratko, da nije imao vremena ni da dobro upozna wene |ake),~esto su pobe|ivali, pre svega u ekipnim
sportovima: fudbalu, rukometu i, naro~ito, ko{arci.
Vladimir Luckar`, PTT ~inovnik, ro|en je 1. maja 1920.
godine u Zemunu; otac mu Ivan bio je po{tanski ~inovnik, a majka Jelisaveta, ro|ena Klinovska, rodom iz Plavne, doma}ica. Osnovnu {kolu i {est razreda gimnazije u~io je u Novom Sadu, a
posledwa dva razreda vi{e gimnazije u Somboru; tamo je poloìo i veliku maturu. Dve godine studirao na Pravnom fakultetu
u Zagrebu.
Godine 1941. oènio se Marijom De{i}, Srpkiwom iz Iriga, koja je po dolasku u Zagreb bila prevedena u katoli~anstvo;
wihovi sinovi Miroslav (1942) i Zlatko (1946) ro|eni su u Zagrebu. Stariji je ma{inski inèwer, ve} ~etrdeset godina na radu u Nema~koj; mla|i je svr{io PTT {kolu u Novom Sadu i radi u
po{ti Novi Sad 2. (Marija je umrla 7. januara 2004. godine).
Vlado je ceo svoj radni vek proveo u po{ti. Prolazak ruske
vojske kroz Vojvodinu (oktobra 1944) zatekao ga je u po{ti na
Pali}u; krajem 1944. i po~etkom 1945. godine otvarao je po{te u
oslobo|enim selima po Sremu; od 1946. do 1948. ili 1949. godine
bio je pomo}nik upravnika po{te u Vukovaru, a zatim prelazi u
Zagreb, najpre u glavnu blagajnu Po{te Zagreb 1, a docnije u po{tu Zagreb 2; tamo ostaje do 1955. godine, kad biva preme{ten u
Novi Sad, u Direkciju po{ta, na radno mesto referenta za nov~ani promet. Narednih nekoliko godina radio je i kao honorarni predava~ na niìm PTT te~ajevima u Novom Sadu; godine
1963. pre{ao je na stalni rad u novootvorenu PTT {kolu, i tamo
predavao Platni promet i Po{tansku slu`bu. Po ukidawu PTT
{kole raspore|en je u Elektronski ra~unski centar u Po{ti, na
radno mesto organizatora, odakle je sredinom sedamdesetih godina 20. veka penzionisan. Umro je 6. januara 2004. godine.
Vojislav-Voja Krmpoti}, diplomirani pravnik, visoki PTT ~inovnik, ro|en 11. aprila 1923. godine u Subotici. Osnovnu {kolu i gimnaziju sa velikom maturom u~io je u rodnom
208
Ilija Petrovi}
mestu. Kad je bio u sedmom razredu (1940), otac mu Laj~o, gra|evinski preduzima~, i majka Ruà, doma}ica, umrli su u razmaku od
dva i po meseca; bio je to jedan od razloga zbog kojih je posle maturskog ispita, odrànog pod maxarskom upravom, pre{ao u Zagreb, kod sestre i zeta, ~inovnika u tamo{woj Direkciji èleznica. Ratne prilike navele su Voju da se leta 1941. godine zaposli u po{ti Bawa Luka 1, koja je pripadala po{tanskoj upravi
Nezavisne Dràve Hrvatske; tamo je radio do prole}a 1943. godine, da bi, po{to je poloìo pripravni~ki ispit, bio postavqen
za upravnika po{te Sanski Most. Po ulasku partizanskih jedinica u to mesto, oktobra 1943, Voja odlazi sa wima i u vojsci ostaje sve do decembra 1945. godine; nije bio borac, ve} se nalazio u
sastavu kulturnih sekcija pojedinih partizanskih jedinica.
Po demobilizaciji i povratku u Suboticu stavqa se na raspolagawe Direkciji po{ta u Petrovgradu (Zrewaninu), te je dobio postavqewe za upravnika po{te u Adi. Avgusta 1947. imenovan je za upravnika nadzorne po{te u Subotici (koja je imala u nadle`nosti 42 po{te), i na tom radnom mestu (u me|uvremenu nazvanom upravnik sreske po{te) ostaje sve do kraja januara 1959. godine; tokom 1949. i 1950. godine otpravqao je i poslove {efa TT
sekcije Subotica, na prostoru od Horgo{a do Apatina (na zapadu), do Kule i Vrbasa (na jugu), do Mola, i, daqe, uz Tisu, prema
maxarskoj granici. Februara 1959, u vreme kad su mu do kraja
vanrednih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu bila ostala
svega dva ispita, on je preme{ten u Novi Sad, na mesto inspektora PTT saobra}aja Vojvodine, koji je po poloàju, uz na~elnike
pojedinih odeqewa, bio i ~lan direktorovog kolegijuma u Preduze}u PTT saobra}aja Vojvodine; diplomirao je iste godine; te
se godine na{ao i u prvoj zvani~noj delegaciji Zajednice Jugoslovenskih PTT koja je imala za ciq da se upozna sa funkcionisawem PTT saobra}aja u Austriji, Zapadnoj Nema~koj, [vajcarskoj, Francuskoj i Italiji. Dve i po godine kasnije (1. oktobra
1961) postavqen je za direktora PTT {kole, i na tom je mestu ostao sve do ukidawa [kole.
Do kraja {kolske 1965/66. godine, u nekim odeqewima (sa malim brojem ~asova) predavao je Telegrafski saobra}aj, a svih godina (u zavr{nim razredima) i Pravo. Od januara 1973. godine radi u Zdruènom PTT preduze}u (kasnije SOUR PTT saobra}aja
Vojvodina), na mestu direktorovog savetnika, ali bez nekih
odre|enijih obaveza; jedini tada{wi ozbiqniji anga`man, a bio
je vrlo ponosan na wega, imao je u skup{tinskom Odboru za me|unarodne odnose ZJPTT, Jugomarku i PTT muzej; dvadeset meseci bio je predsednik tog Odbora.
SPOMENICA PTT [KOLE
209
Na mestu savetnika ostao je celih deset godina, do penzionisawa, po~etkom marta 1983. godine. (Poku{ao je u tom me|uvremenu da osvoji upra`weno mesto rukovodioca Sektora za pravne i op{te poslove u SOUR PTT Vojvodine, ali nije uspeo da
pro|e, zbog navodnog nemawa moralno-politi~ke podobnosti).
Osam godina bio je angaòvan u penzionerskom udruèwu
grada Novog Sada, kao sekretar, a istovremeno bio je penzionerski predstavnik u SIZ penzijskog osigurawa za grad Novi Sad.
Govori maxarski i nema~ki jezik. Od 1950. do 1962. godine bavio se novinarstvom, kao dopisnik Narodnog sporta iz Zagreba.
Iz braka sa Lili-Lilikom Bek (Subotica, 1925 - Novi Sad,
2000) ima dvoje dece; fakultetsko obrazovawe oboje su stekli u
Novom Sadu, a sada ìve i rade u Melburnu (Australija). Sin
Miroslav (1957) diplomirani je inèwer tehnologije; od 1989.
godine radi na mestu {efa slu`be za razvoj i unapre|ewe u najve}oj papirnoj industriji u Australiji; oèwen Ivankom [najder, diplomiranom pravnicom iz Novog Sada, sada zaposlenom
kao finansijski stru~wak u jednom privatnom domu zdravqa u
Melburnu), ima sina Milo{a (1987), koji poha|a kolex, a srpski
jezik skoro da i ne zna. K}i Tamara (1958) diplomirala je na grupi za engleski jezik i kwièvnost Filozofskog fakulteta, a radi kao profesor u nekim {kolama i, pride, kao zvani~ni prevodilac za srpski i engleski jezik; udata je za dr Pitera Hokinga,
poreklom iz Velsa, nau~nika koji se bavi organizacijom za rezerve u poqoprivredi; imaju k}er Mi{el (1991), koja sasvim dobro
govori srpski jezik.
Posle Lilikine smrti ponovo se oènio, ovoga puta [tefkom Kolesnik; nije bio sre}ne ruke, po{to je, na samom po~etku
2003. godine, i ona umrla.
Gorica Vujnovi}, profesorica francuskog jezika.

Du{an Zatezalo ([id, 28. avgust 1910 - Novi Sad, 23. avgust 2002), nastavnik geografije; otac mu Rafailo-Rade bio je
}ur~ija, a majka doma}ica. Osnovnu {kolu u~io je u rodnom mestu, u~iteqsku {kolu u Sremskoj Mitrovici, a na Vi{oj pedago{koj {koli u Novom Sadu diplomirao je na grupi za geografiju i
istoriju; docnije, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu,
okon~ao je i studije na grupi za istoriju.
U PTT {koli u Novom Sadu predavao je samo prve {kolske
godine (1961/62).
Penzionisan je 1972. godine, sa radnog mesta stru~nog saradnika za kadrove u Privrednoj komori Vojvodine.
210
Ilija Petrovi}
Bavio se i kwièvno{}u; objavio je kwigu pesama Pisar

Sredoje i }uk (Novi Sad, 1999) i hroniku Malih Radinaca Na
partizanskom putu (Sremska Mitrovica, 1987).
Du{anov stariji sin, Predrag (1947), ma{inski je inèwer,
nekad istaknuti takmi~ar u planinarskoj orijentaciji, ìvi na
Novom Zelandu; ima k}er Anu (1975), magistru menaxmenta, i sina Mirka (1978), vi{eg trenera za plivawe i biciklizam.
Mla|i, Miodrag (1948), profesor je fizike u Elektrotehni~koj {koli u Novom Sadu (predavao je mnogim dana{wim radnicima u Telekomu), a u slobodnom vremenu me|unarodni je atletski sudija; wegov sin Bojan (1978) apsolvent je na Prirodnomatemati~kom fakultetu, a k}i Ivana (1980) student je na istom tom
fakultetu u Novom Sadu.
Du{an Francuski, (Novi Sad, 23. avgust 1929 - na Majevici, 19. jul 1994), profesor matematike; wegovi roditeqi Vasa
i Jelena bili su licideri (licitari, poslasti~ari koji izra |uju
razne kola~e sa medom i igra~ke od testa). [kolovao se u rodnom
gradu; svr{io sredwu ma{insku {kolu, a zatim studije matematike i fizike na Vi{oj pedago{koj {koli; godine 1959, diplomirao je na Filozofskom fakultetu, na grupi za matematiku.
Po~eo da slu`buje kao profesor u [koli u~enika u privredi
\or|e Zli~i}, zatim u Hemijsko-tehnolo{koj i u Gra|evinskoj
{koli u Novom Sadu; {kolske 1961/62. godine honorarni je nastavnik u PTT {koli; dve godine bio pedago{ki savetnik u novosadskoj Op{tini. Od septembra 1969. godine radio izvan Novog
Sada: godinu dana u Kwaèvcu, dve godine u Bosanskom [amcu i
~etiri godine u Apatinu. Po povratku u Novi Sad zaposlio se u
Umetni~koj {koli na Detelinari, u odeqewima za pozivno-usmereno obrazovawe (9. i 10. razred). Bio je vrlo sposoban i ve{t
pedagog: umeo je da su{tinu nekog matemati~kog problema predstavi i onim |acima koji su bili najmawe spremni da razumeju
matematiku, odnosno onima za koje se smatralo da su za matematiku netalentovani; govorio je da matematiku treba u~iti preko
~ula; kad se prihvatao da |ake podu~ava privatno, radio je iskqu~ivo pojedina~no, polaze}i od stava da je svaki od wih slu~aj za
sebe.
Penzionisan je 1984. godine, posle jedne saobra}ajne nesre}e
u kojoj mu je znatno o{te}eno ~ulo sluha.
@enio se dva puta. Iz braka sa Darom Kobilarov (Zmajevo,
1931), k}erju Milo{evom, medicinskom sestrom, ima k}er Jelku
Ko~i{ (1952), administrativnu ~inovnicu na Prirodnomatemati~kom fakultetu, i sina Aleksandra (1956), diplomiranog po-
SPOMENICA PTT [KOLE
211
qoprivrednog inèwera, u privatnom poslu mimo struke. Iz braka sa Jovankom Jeli} (Novi Sad, 1948), administrativ nom ~inovnicom sa svr{enom Vi{om ekonomsko-komercijalnom {kolom
(penzionisanom posledweg dana 2002) ima sina Branislava (1971),
stru~waka za ra~unare, zaposlenog u Izvr{nom ve}u Vojvodine,
i k}er Sowu (1976), doma}icu. Od troje starije dece ima po dvoje
unu~adi, a od najmla|e k}eri jo{ jedno.
Bio je aktivan sportski radnik, najpre u sokolskom dru{tvu, a posle rata u kajaka{tvu, kao takmi~ar, trener i organizator. Po~etkom maja 1947. godine jedan je od {estorice osniva~a
prvog kajaka{kog kluba Uskok u Novom Sadu i ~lan wegove uprave; zahvaquju}i pomo}i Narodne tehnike, od Zlatoja Tomina
iz Apatina, oca jugoslovenskog kajaka{tva, kupqeno je nekoliko ~amaca. Ne{to kasnije, Francuski je kod istog majstora naru~io, da mu po meri, jer je bio visok, izradi olimpijski kajak.
Juna naredne godine novosadska kajaka{ka ekipa, u ~ijem je sastavu bio i D. Francuski, u~estvovala je na maratonu Zemun-Smederevo i plasirala se na tre}e mesto. Jula 1948. godine, u ekipnoj
konkurenciji, Novosa|ani su na prvenstvu Srbije bili drugi, a
Francuski je bio drugi u me{ovitoj {tafeti (2x500 metara). Iste godine on je bio prvak Vojvodine na 1000 metara, dok je na prvenstvu Jugoslavije u trci dvoseda, u paru sa Tominim, bio drugi.
Godine 1955, na dràvnom prvenstvu bio je drugi na 1000 i tre}i na
500 metara. Iako vrlo talentovan, Francuski u kajaka{tvu nije
postigao vi{e, jer je imao i nekih drugih obaveza: oènio se vrlo
mlad, tako da su mu starawe o porodici i matemati~ke studije bili za zaveslaj pre~i.
Narednih godina on se posvetio trenerskom poslu, a wegovi
u~enici pokazali su izvanredne rezultate. Ve} 1956. godine wegova juniorska ekipa osvojila je prvenstvo Jugoslavije, a Radovan
Boìn u trci jednoseda na 500 metara bio je prvak tri godine uzastopno; posle tre}e pobede, Frakcuski mu je poklonio onaj svoj
kajak nabavqen kod Tomina. Posle toga, Boìn je uspeo da bude i
dva puta seniorski prvak Jugoslavije (1960. i 1961)
Po povratku iz Apatina, gde je kao predsednik tamo{weg kajaka{kog kluba uspeo da kajaka{i dobiju hangar na Dunavu, ukqu~io se u rad Sportskog dru{tva sportova na vodi Danubius u
Novom Sadu. Rade}i kao predsednik ovoga Dru{tva, zajedno sa
Boìnim kao trenerom, doprineo da izraste grupa kajaka{a koja
je osvajala brojne {ampionske titule i postizala vrhunske rezultate u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, a mnogi od wih bili
su i ~lanovi dràvne reprezentacije. Godine 1983. Danubius je
u{ao u sastav Sportskog dru{tva Vojvodina, pod nazivom Kajak-
212
Ilija Petrovi}
-kanu klub Vojvodina. Delovao je i u Kajaka{kom savezu Vojvodine, kao predsednik Stru~nog saveta; bio je predsednik Odbora
za mirne vode u vojvo|anskom Savezu sportova i tehnike na vodi.
Na Mediteranskim igrama u Splitu (1973) vodio je jugoslo vensku ekipu u kajaku na mirnim vodama.
Zahvaquju}i wegovom zalagawu, ostvarena je ideja o izgradwi monta`ne kajaka{ke staze, sa devet traka, duìne 1000 metara; prvi put ona je postavqena 1983. godine u Srbobranu, sa svega 300 metara, za potrebe pionirskog prvenstva Jugoslavije, a mesec dana kasnije, u ~itavoj duìni, za prvenstvo Vojvodine u Ba~koj Palanci. Wegovim trudom uspeli su novosadski kajaka{i da
tada nabave prve ~amce iz inostranstva. Radan, sistemati~an, uporan i do kraja posve}en onome ~ime se bavi, ostavio je neizbrisiv trag u razvoju kajaka{kog sporta u Novom Sadu i Vojvodini.
Oba wegova sina bavila su se kajaka{tvom.
Svojim u~enicima, mladim kajaka{ima, znao je da kaè: Zapamtite, kad vam je najteè, i drugima je te{ko, a wegovo takmi~arsko i trenersko na~elo glasilo je da ko izdrì zaveslaj vi{e, taj pobe|uje.
U ratovima za odbranu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske u~estvovao kao dobrovoqac-borac; januara i februara
1994. bio na prevoju Alan, na Velebitu, a jula iste godine na Maje vici, gde je i poginuo, pred nesrazmerno velikim brojem muxahedina i hrvatskih usta{a uspe{no brane}i povla~ewe svoja 23
mlada saborca; sahrawen je oktobra meseca iste godine na Novom
grobqu u Novom Sadu. Za ratne zasluge, predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} odlikovao ga je medaqom zasluga za narod.
\or|ije-\oka Vuki}evi} (Zabr|e, kod Andrijevice,

1911 - Novi Sad, 1992), diplomirani pravnik, visoki PTT ~inovnik. Rano je ostao bez roditeqa, oca Milije Radowina i majke
Milosave, ro|ene Jeli}; brigu o wemu preuzela je starija sestra
Duwa, udata Baki}, tako|e iz Zabr|a. Osnovnu {kolu u~io je u
rodnom selu; kako je bio bistar i vredan, porodica mu je omogu}ila da {kolovawe nastavi u gimnaziji, najpre u Beranama (svakodnevno pe{a~e}i dvadesetak kilometara od ku}e do {kole,
~ak i nedeqom, ne bi li prisustvovao probama vojnog duva~kog
orkestra lokalnog garnizona), a zatim, od polugo|a u sedmom razredu, na Cetiwu, gde je poloìo veliku maturu, odnosno ispit
zrelosti (1929). Svoje {kolovawe nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu; studije je okon~ao 1933. godine. Neposredno zatim zaposlio se u Direkciji PTT na Cetiwu i tamo ostao svega
godinu dana; nakratko je radio u Petrovgradu (Zrewaninu), tako-
SPOMENICA PTT [KOLE
213
|e u PTT, odakle je 1934. poslat na Vi{i PTT te~aj pri Ministarstvu po{ta u Beogradu, sa klasom kojoj su pripadali i Stevan Tomin i Milan Rako~evi}; dràvni i stru~ni ispit poloìo je
1935. godine, posle ~ega je raspore|en na rad u Direkciju po{ta u
Novom Sadu (1935). Mo`da je tada oti{ao na odsluèwe vojnog roka, jer se u porodici drì da je \oka po~eo u Novom Sadu da radi
1936. godine. (Vuki}evi}i poti~u iz Pje{ivaca, kod Nik{i}a).
Ceo radni vek proveo je u istoj instituciji (u trima dràvama - Kraqevini Jugoslaviji, Hortijevoj Maxarskoj i Brozovoj
Jugoslaviji - i u uslovima brojnih promena u organizacionim
formama), na mnogim poslovima: u ranoj fazi na poslovima nièg nivoa, jer se tada smatralo da i fakultetski obrazovani ~inovnici moraju pro}i sva radna mesta i poznavati celokupnu
PTT struku, ne samo poslove koji se pokrivaju ste~enom {kolskom spremom; posle rata bio je na skoro svim va`nim funkcijama u vojvo|anskom PTT saobra}aju (Direkciji PTT, Preduze}u
PTT, Zajednici PTT preduze}a, Zdruènom PTT preduze}u, Sloènoj organizaciji udruènog rada PTT Vojvodine): inspektor
PTT saobra}aja ili na~elnik pojedinih sektora; posledwe radno mesto bilo mu je sekretar Odbora za privredne poslove SOUR
PTT Vojvodine. Penzionisan je 1976. godine.
Svih posleratnih godina bio je predava~ na niìm PTT
te~ajevima, uglavnom za predmete privredne struke, ukqu~uju}i
ovde i Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe u po{tama. Kad je u Novom Sadu otvorena PTT {kola (1961), angaòvan je da honorarno
predaje neke od predmeta privrednog karaktera; za to vreme uradio je tri uxbenika: Ra~unsko i blagajni~ko poslovawe u PTT
(1962), Privredno poslovawe u PTT preduze}ima (1963) i Ekonomika PTT preduze}a (1963). Prema svojim u~enicima, i na te~ajevima i u {koli, odnosio se kao prema sopstvenoj deci.
Od vremena kad se zaposlio u po{ti bavio se filatelijom;
decenijama, skoro do samog kraja ìvota, bio je generalni sekretar Saveza filatelista Vojvodine. Kako je sam ponekad znao da
kaè, zahvaquju}i tome {to je bio strastan sakupqa~ po{tanskih maraka, za vreme rata imao je {ta da proda i da sa svojom
porodicom preìvi.
Svoju qubav prema muzici i umetnosti uop{te, za~etu na beranskim nedeqnim duva~kim prepodnevima na obali Lima, iskazao je i staraju}i se o delovawu kulturno-umetni~kog dru{tva
novosadskih po{tara Ivan Klari}; uz to Dru{tvo odrastalo je
i vaspitavalo se i wegovo troje dece.
Upokojio se i stupio pred Svevi{weg u 81. godini, ~ista obraza, zadovoqan svojim minulim qudskim htewima i postignu-
214
Ilija Petrovi}
}ima i, naro~ito, ponosan na svoje brojno i vredno potomstvo.

Spomen mu je u Novom Sadu, daleko od malog seoskog grobqa u
rodnom Zabr|u, na kome po~ivaju i wegovi roditeqi; mada je ponekad, ali samo na tren, pomi{qao da bi se, tamo, u dalekom zavi~aju, mogao pridruìti svojim precima, imao je va`nih razloga
da se naglas predomisli: Ako sam je morao, nekada, odvojiti se
od rodne grude, sada }u ostati kraj svoje dece... i opstajati u wihovim likovima, mislima i delawu.
Bio je oèwen Natalijom (1912-1993), ro|enom Cvetkovi},
iz Novog Sada; iako je svr{ila trgova~ku akademiju, ona je penziju stekla kao peva~ica u horu novosadske Opere. Iz toga braka
ostalo je dvoje dece: Mom~ilo (1939) i Olga (1941); uz wih, podigao je i Milicu ]ulafi} (1935), k}er svoje rano preminule sestra Stanke.
Mom~ilo je doktor pravnih nauka, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, {ef katedre ekonomskih nauka, ekspert
me|unarodne organizacije AIEST. Iz braka sa Elizabetom Esert
(1938-1975) ro|ena su dva sina: Aleksandar (1964-1982) i \or|e
(1967), menaxer. Iz drugog braka, sa Ivankom Stanisavqev, bankarskom ~inovnicom, ima dve k}eri: Qiqanu Stoji} (1978), ekonomistkiwu (ìvi u Modri~i), i Vladanu (1979), koja je menaxer
i ìvi u Novom Sadu.
Olga (1941), penzionisana inèwerka agronomije, iz braka
sa Mom~ilom Vukoti}em ima dva sina: Petra (1967), profesora
fizi~ke kulture i Branislava (1969).
Milica ]ulafi}, penzionisana PTT radnica, bila je udata
za Vladu N. Stefanovi}a (1934-1981), sjajnog spikera novosadske
Radio-televizije; iz braka sa wim ima dvoje dece: k}i Branislava (1962) radi u Radio-televiziji Novi Sad kao organizator, a
sin Slobodan (1967), pravnik, oèwen Magdalenom Trstewak, ìvi u Novom Sadu, sa sinovima Ilijom (1998) i Nikolom (2003).
\ur|inka-\ur|ica Kosti}, profesorica geografije,

ro|ena 25. marta 1925. godine; geografiju studirala na Prirod
nomatemati~kom fakultetu u Beogradu i tamo diplomirala 1952.
godine; u vreme kad je u PTT {koli radila honorarno, bila je stalno zaposlena u Ekonomskoj {koli u Novom Sadu; imala je tada deset godina radnog staà; u PTT {koli dràla je 12 ~asova nedeqno. [kolske 1962/63. bila je razredna stare{ina jednom odeqewu drugog razreda.
@ivanko-@ivan-@ika Vukajlovi}, profesor matematike, ro|en 7. marta 1933. godine u Gaju, kod Kovina; otac \ura,
SPOMENICA PTT [KOLE
215
majka An|elka, ro|ena Veselinovi}. Osnovnu {kolu u~io u rodnom mestu, a gimnaziju u Beloj Crkvi i Beogradu; studije matematike okon~ao 1962. godine na Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu. Svr{io [kolu rezervnih oficira; u vreme zapo{qavawa
u PTT {koli bio rezervni potporu~nik. Kratko vreme po diplomirawu predavao fiziku u Zubotehni~koj {koli u Novom Sadu,
kao honorarac. U PTT {koli radio od 1. septembra 1962. do 31.
avgusta 1969. godine, a ~asove iz svojih predmeta nastavio je da
honorarno drì sve do wenog kona~nog ukidawa krajem {kolske
1971/72 godine. U Trgovinsku {kolu, koja je sa nekada{wom Ekonomskom {kolom prerasla u Sredwu {kolu za ekonomsku, trgovinsku i ugostiteqsku struku Svetozar Mileti}, pre{ao je 1.
septembra 1969. i u woj ostao pune tri decenije, sve do penzionisawa 1999. godine; godinama je u toj {koli bio pomo}nik direktora za nastavu.
Bio je oèwen An|elkom Jaji}, inèwerom tehnologije, dugogodi{wom nastavnicom i direktorkom Hemijske tehnolo{ke
{kole u Novom Sadu; iz braka sa wom ima sina Neboj{u (1965) i
k}er Draganu (1969); oboje su lekari.
Umro je u no}i izme|u 31. decembra 2001. i 1. januara 2002.
godine, a sahrawen je na Novom grobqu u Novom Sadu.
Komemorativni skup posve}en @iki Vukajlovi}u odràn je
u [koli Svetozar Mileti}, a tamo se prisutnima obratilo
dvoje profesora. Prvi od wih, ne znamo ko je to bio, izgovorio je
slede}e re~i:
Okupili smo se u ovoj sali gde tolike godine pri~amo o problemima {kole i u~enika, o svim onim stvarima koje ~ine su{tinu na{eg
ìvota i rada. Ovoga puta smo ovde da odamo po{tu na{em dragom i voqenom kolegi @iletu Vukajlovi}u.
Re}i da je @ile bio dobar profesor jeste op{te mesto, jer svaki
~ovek koji se odlu~i za teàk, ali lep i plemenit prosvetiteqski poziv
trudi se da svoj posao obavi korektno i profesionalno. Svojim nastupom u odeqewu, svojom èqom da |acima prenese znawe, dovodio je do
toga da su se |aci bavili matematikom ne kao od pamtiveka poznatim baukom, ve} kao jednim od predmeta koji se moè nau~iti lako i brzo, ~ak i
zavoleti.
Iako matemati~ar po obrazovawu, @ile je bio pesnik u du{i, uvek
okruèn stihovima; na radnom stolu, na ormanu pored stola, bili su
zalepqeni stihovi. U kabinetu, me|u panoima sa formulama, centralno
mesto zauzima pesma Laze Kosti}a Me|u javom i med snom. Mo`da su ti
stihovi podsvesno izabrani, jer @ile je i bio osoba koja je ìvela i
javom i snom. Ako mu je {kola bila java, onda je tu javu ìveo srcem ispuwenim qubavqu za svoju {kolu, jer i kad se spremao da ode i sawa svoje
snove, svima koji su ga pose}ivali u bolnici ostavqao je u amanet da ~u-
216
Ilija Petrovi}
vaju {kolu. A snovi su mu bili izatkani od stihova, slika i se}awa na

detiwstvo u Gaju, na vinograde, vo}wake i kowe o kojima je ~esto pri~ao,
sa suzom u oku.
Kada smo na godinu dana pred wegov odlazak u penziju bili u Sent-Andreji, tom sedi{tu na{e duhovnosti, sedeli smo u jednom restoranu i
@ile je izvadio kwiìcu sa stihovima Milo{a Crwanskog o Sent Andreji. îtaju}i ih, on se zaplakao nad lepotom tih stihova, nad se}awima o vremenu provedenom u {koli i ko zna nad ~im jo{, samo wemu znanom. Neko je tada rekao da }e sve biti isto kao pre, ali znali smo dobro,
i @ile, i mi, i kolega koji je to izgovorio, da se tako ne{to ne moè
nikad vi{e dogoditi; vi{egodi{wem vremenu jave sada je mesto bilo
samo u snima i u se}awu.
No, ìvot kao da je hteo da bude druga~ije. @ile se nije ose}ao kao
penzioner, ~esto je i rado dolazio u {kolu, a mi smo ga iskreno i radosno do~ekivali.
Ne}emo da govorimo o @iletovoj bolesti. Mi ho}emo da ga zadrìmo u se}awu kao na{eg @ileta, nasmejanog, vedrog, punog {arma i duhovitosti, punog ìvotne mudrosti, koji nam je svima bio ne samo kolega i
rukovodilac, ve} i u~iteq, i drug, i prijateq kome smo se obra}ali za
savet, pomo} i utehu i uvek smo sve to dobijali, umno, promi{qeno i
dobronamerno.
Krasila ga je vrlina koju malobrojni poseduju, a to je sposobnost da
bude zainteresovan i strpqiv slu{alac. Znao je satima posle obavqenog posla da sedi, slu{a i u~estvuje, kako u re{avawu tu|ih problema,
tako i u radosti ~ovekovih uspeha.
Svojim odlaskom u ve~nost uskratio nam je radost i zadovoqstvo da
zajedno proslavimo 120 godina postojawa na{e {kole, a do svog posledweg svesnog trenutka zakliwao nas je da ~uvamo {kolu, jer mi svi prolazimo, a {kola ostaje.
Sto za kojim je najduè sedeo osta}e do veka @iletov sto. A na wemu, @iletovom rukom napisan je stih Trag wihovih nogu zaveja}e sneg.
I danas je sneg. Ne}e biti nikada dovoqno visok da bi se}awe na
@ileta zavejao u na{im srcima.
Istom skupu obratila se i Mira Krsti}, profesor matematike u istoj [koli:

Qudi dolaze, lebde neko vreme u sazve`|u kome i sami pripadamo,
i i{~ezavaju. Sa godinama, broj uga{enih qudskih zvezda pove}ava se, a
ostaju samo se}awa optere}ena nelagodom zbog ne~ega {to je u~iweno
ili, ~e{}e, zbog ne~ega {to nije u~iweno, zbog re~enog ili, ~e{}e, zbog
ne~ega neizgovorenog.
Prema ìvima nikad nismo dovoqno uvi|avni. Zaboravqamo da
svaki susret moè biti posledwi i svaka re~ opro{tajna. Za ono najva`nije {to bi ~ovek trebalo da kaè svome bli`wem, vrlo ~esto nemamo
ni snage ni hrabrosti, a i povod se retko i te{ko nalazi.
Iako, @iko, nisam bila tvoj najbliì saradnik, susretala sam te,
ne samo u odajama ove {kole, ve} ~esto i u svojim mislima. Zato, evo, da-
SPOMENICA PTT [KOLE
217
nas, ja stojim pred tobom, i pred svima vama iz aktiva matemati~ara i

profesora ove {kole. Sve ono {to smo ja i ve}ina drugih bili obavezni
da ti kaèmo jo{ za ìvota, re}i }u sada.
Ja sam matemati~ar i znam {ta si ti zna~io za na{u struku, ali isto tako znam {ta si ti zna~io za sve one sa kojima si sara|ivao: za u~enike, kolege i prijateqe... Bio si zapaèn i osta}e{ upam}en po nenametqivoj qubaznosti i po onoj vrsti dostojanstvene uqudnosti koju mogu da
podare samo dobro porodi~no vaspitawe i izuzetna posve}enost radu.
Posledwe tvoje re~i, izgovorene pre nekoliko dana u bolnici, jo{ u
na{em pam}ewu odzvawaju svojom hrabro{}u, lepotom i mudro{}u. I
bi}e tako dugo, isto kao {to tvoj osmeh, neopisiv, otvoren, tvoj prijatan, diskretan i iskri~av smisao za humor, tvoj {arm, nikada ne}e izbledeti u se}awu onih koji su se sa tobom sretali.
Tvoj put u ìvotu i struci bio je svojevrsno predavawe o po`rtvovawu, istinskoj skromnosti, bezgrani~nom razumevawu i hri{}anskoj
lepoti pra{tawa. Iz tvoga puta zra~ila je radost stvarawa, zadovoqstvo preno{ewa svog znawa drugima, ushi}ewe tu|im uspesima i, pre
svega, podsticawe pozitivnih vrednosti i osobina kod drugih.
Svi koji su imali sre}u da te poznaju, dobro su razumevali tvoj ponekad o{tar i protestan govor, tvoje }utawe i {apat diskretnih poruka
tvoje elokvencije.
Ne mogu a da ne spomenem da si nam ti na svom putu ostavio i neizbrisive materijalne znakove po kojima }e te pamtiti svi u~enici i kolege; svedo~anstva koja si ispisivao krasnopisom kakav se danas retko
moè sresti, pri~a}e generacijama i o lepoti tvoje li~nosti. Da nisi
ni{ta drugo uradio, ostao bi sigurno zapam}en samo po wima.
@ivanko Vukajlovi}u, hvala ti na prstu belog an|ela kojim si nam
diskretno otkrivao staze po{tewa i istine, na potocima tvoje dobrote
i milosti na jeziku.
Ispred kapele na Novom grobqu, od wega se najpre oprostio

direktor [kole, rekav{i slede}e:
Danas se opra{tamo od dragog nam kolege, prijateqa, supruga i
oca @ivana Vukajlovi}a, na{eg @ileta... Svoj radni vek podredio je
u~enicima koji su bili wegova druga deca, a kao pomo}nik direktora doprineo je afirmaciji {kole na svakom mestu... Svojim pona{awem, kulturom i stavovima ugra|ivao je pozitivne osobine |acima, kolegama i
svima koje je poznavao. Svaki susret sa @iletom bio je sadràjan, ispuwen i oboga}ivao je ~oveka u svakom pogledu. U najteìm trenucima borbe sa bole{}u savetovao nas je kako da se borimo sa problemima i u jednom trenutku re~e: Do|ite i sada kada bijem posledwu bitku, opet }u
vam pomo}i, - toliko je voleo {kolu.
U liku stru~nog matemati~ara ìvela je i du{a pesnika. Vedar,
nasmejan, mudar i duhovit, na{ @ile je inspiraciju za svoje plemenito
delovawe nalazio u stihovima. Nadahnut snagom pesni~ke ose}ajnosti,
svima nama, i kolegama i |acima, bio je u~iteq i drug koji je uvek pruào pomo} i savet.
218
Ilija Petrovi}
Porodica koju je neizmerno voleo bila je wegov oslonac za sve {to

je ostvario. Supruga An|a, k}i Dragana i sin Neboj{a neka budu ponosni {to su imali takvog supruga i oca, a unuk Milo{, koga je @ile neizmerno voleo, imao je {ta da nau~i od svoga dede...
Od @ike se oprostila i Ruà Karaxi}, profesorica Hemijske tehnolo{ke {kole:

Ispuwavam èqu mnogih kolega da se danas oprostim od Tebe i ~inim to sa tugom i bolom, ali i sa ponosom; ~inim to u ime mnogih Tvojih
prijateqa iz Hemijsko-tehnolo{ke {kole, ali i kao Tvoj li~ni prijateq i prijateq Tvoje porodice... Upoznali smo se preko Tvoje supruge
An|elke, na{e koleginice, jedno vreme direktora na{e {kole... Druìli smo se iskreno i dugo, vi{e od trideset godina, a sada vidimo da je
to trajalo prekratko. Ti si nas, @ile, sa An|elkom iskreno do~ekivao
u svom uzornom doma}instvu i pose}ivao u na{im domovima. Moram da
priznam da si nam uvek imponovao, pa je to druèwe preraslo u divno,
ni~im pomu}eno prijateqstvo, {to govori o Tvojoj postojanosti i privrènosti prijateqima i pravim vrednostima. Tvoj i An|elkin dom
bio je uvek otvoren za prijateqe, uvek pun i topao, a svi oni koji su bili
po~a{}eni Tvojim prijateqstvom zahvalni su Ti za mnogobrojne zajedno
provedene divne ve~eri... Ostaje nam da àlimo {to se nismo jo{ vi{e
druìli, {to sa Tobom odlazi i deo na{eg ìvota i deo na{eg bi}a, i da
se nadamo da ovaj bolni trenutak prednazna~uje ponovni susret, blizak
ili dalek, ne znamo...
...@ile je do savr{enstva ispuwavao sve svoje obaveze ili je u svemu
teìo savr{enstvu, do kraja daju}i i radnim obavezama, i porodici, i
prijateqima. A to je prava puno}a ìvota. Povrh svega, on je do samog
kraja na ovom svetu bio i ostao ~ovek, slede}i vrhunsko pravilo qudskosti - pomozi kome moè{, ne {kodi nikome. @ile nije znao za mr`wu,
on nikome nije smetao, nikoga sputavao, bio je veran, marqiv i po`rtvovan prema svojoj porodici i prema prijateqima i okruèwu. Do kraja je
po{tovao svetiwe koje je poneo iz roditeqskog doma: porodicu, moral i
prijateqe. @ile je u ìvotu i qudima mnogo davao, ali ìvot je kod
wega jo{ jednom potvrdio ravnoteù izme|u davawa i dobijawa, {to
ina~e u ìvotu nije uvek pravilo.
U svemu savr{en i po`rtvovan, ìve}e @ile u srcima mnogih u~enika i kolega. Mnogi svr{eni u~enici novosadskih sredwih {kola i
svr{eni studenti novosadskog Univerziteta ponosi}e se celog svog ìvota svojim krasnopisanim diplomama. I to je @ile radio sa qubavqu.
U svaki posao unosio je sebe i svoju du{u i to ga je tako|e ~inilo sre}nim. Drào se Kantovog principa Priznajem samo zvezdano nebo nad
sobom i moralni zakon u sebi.
Svesno saìmaju}i svojih {ezdeset devet godina, svoje bivstvovawe i svoj odlazak, kad je ve} bio na izmaku snage, u samrtnom ~asu, takore}i, svestan svoga kraja i spreman za taj kraj, bez roptawa i àqewa,
@ile je, dostojanstven, kakav je ina~e uvek bio, rekao Qubomiru Luki}u, jednom od svojih starih i najiskrenijih prijateqa:
SPOMENICA PTT [KOLE
219
ôvek ne treba da bude neskroman.

@ile je znao da mu je ìvot mnogo dao i da je u wemu zaista mnogo
postigao. Ve} ozbiqno bolestan, i meni je rekao: Ne znam {ta bih svojoj deci zamerio. Da, on je stekao i do kraja ìvota sa~uvao qubav i po{tovawe svoje supruge An|elke, k}eri Dragane, sina Neboj{e i beskrajnu qubav i ne`nost oboàvanog unuka Milo{a. Oti{ao je sa saznawem
da je na putu jo{ jedno unu~e i sa èqom da }e ih biti i vi{e. I tako
opet: Sve je grobqe, al je i kolevka.
Doìveo je @ile velike radosti kao glava porodice; wegova deca
su obrazovani, ~estiti i ugledni mladi lekari, ceweni u svojoj sredini,
a unuk mu je na sve de~je na~ine uzvra}ao qubavqu za trud koji je deda
uloìo u wega.
Lepo je kad nas ima vi{e bliskih, u raznim kombinacijama i porodi~nim prijateqstvima. Ja~i smo i zdraviji kad smo zajedno. Imamo
obaveza jedni prema drugima, a to nas ~ini odgovornim, rekao je jednom
prilikom Du{ko Radovi}.
Tu`na porodico, tu`na rodbino... neka vam bude uteha {to je @ile
od vas i od svih nas oti{ao ~iste du{e i svetla obraza, svestan va{e qubavi prema wemu, zahvalan za negu i pa`wu koju ste mu u ìvotu, a posebno u wegovoj te{koj bolesti, pokazivali i ukazivali...
Iz nekada{we PTT {kole nikog nije bilo na ispra}aju; u

vreme novogodi{wih praznika, kad je i mogu}nost za komunicirawe bitno smawena, kad ni novine nisu izlazile, moglo se desiti da vest o @ikinoj smrti ne bude prenesena; tek je 3. januara jedan telegram ukazao na minuli tuàn doga|aj.
Ilija Petrovi}, videti Bele{ku o piscu, na kraju ove
kwige.
Jovan Miju{kovi}, nastavnik predvojni~ke obuke, ro|en je u Stubici, pored Nik{i}a, 18. septembra 1901. godine.
[kolovani vojnik, general{tabni oficir jugoslovenske kraqevske vojske, neprikladan za komandovawe u narodnoj armiji,
mogao se u posleratnim uslovima zaposliti samo kao nastavnik
Predvojni~ke obuke. Predavao je ovaj predmet u raznim novosadskim {kolama, najvi{e u Vi{oj me{ovitoj gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj (1950-1960), odakle je i penzionisan. U PTT {koli
bio je honorarni predava~ od septembra 1963. do kraja 1972. godine; prestao je da radi kad je ta {kola ukinuta. Na rastanku,
po{to je primio jedan mali poklon u vidu nalivpera, hemijske
olovke i patent olovke, rekao je da mu je to u dugom radnom veku
bilo prvo i jedino priznawe koje je dobio od svojih saradnika.
Umro je 3. aprila 1981. godine; sahrawen je na Gradskom grobqu u Novom Sadu.
220
Ilija Petrovi}
Jovanka Jovanovi}, profesorica istorije, ro|ena 29.

marta 1931. godine u Novom Sadu; k}i Branislava Borote (Stari
Be~ej, 1888 - Novi Sad, 1945), advokata, koji je krajem dvadesetih
i po~etkom tridesetih godina bio i gradona~elnik Novog Sada,
a unuka starobe~ejskog prote Jovana Borote (Babi}, kod Vrgin
Mosta, 1851 - Stari Be~ej, 1924); majka Jelena (kr{tena tako u
pravoslavqu), ro|ena Ilona Hajno{ (Budimpe{ta, 1898 - Novi
Sad, 1981), bila je doma}ica. Jovanka se {kolovala u Novom Sadu:
osnovnu {kolu u~ila je pre Drugog svetskog rata, prva ~etiri razreda gimnazije za vreme okupacije, u maxarskoj gimnaziji na srpskom jeziku, a posle rata ~etiri razreda vi{e gimnazije; maturirala je u @enskoj gim naziji, 1949. godine. Neposredno po maturi
udala se za dr Du{ka Jovanovi}a i, po{to je svr{ila kurs za medicinske laborante, zaposlila se u laboratoriji Pokrajinske bolnice; tamo je ostala pune ~etiri godine. Studije istorije i francuskog jezika zapo~ela 1955. godine na Filozofskom fakultetu
u Novom Sadu, gde je 1960. diplomirala. Kra}e vreme radila u
Zubotehni~koj {koli, a jednu {kolsku godinu paralelno u Zubotehni~koj i u PTT {koli. U PTT {koli stalno je zaposlena od
septembra 1962. do kraja avgusta 1969. godine; ~im je zapo~et
postupak za postepeno ukidawe PTT {kole, pre{la je u Gimnaziju Mo{a Pijade, a zatim u Gimnaziju Jovan Jovanovi} Zmaj,
u kojoj je ostala sedam godina; na samom po~etku velikih promena
u {kolskom sistemu, iz kojih su nastale takozvane {uvarice, nazvane po tada{wem partijskom ideologu Stipi [uvaru, raspore|ena je na rad u Ekonomsku {kolu i u woj ostala sve do penzionisawa, 1994. godine.
Jovankina i Du{kova k}i Mara (1953) lekar je i ìvi u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, u Springfildu, Wu Xersi; u braku
sa \or|em Steriom, tako|e lekarom, ro|enim u Novom Sadu, ima
bliznakiwe (1977) Milenu i Jelenu; prva je svr{ila studije me|unarodnog prava, a druga je biolog.
Josip Horvati} (Petrovaradin, 25. januar 1931), sin Ivanov, profesor istorije. Osnovnu {kolu u~io u rodnom mestu, tri
razreda gimnazije u Sremskim Karlovcima, a pet razreda sa velikom maturom (1954), u Vi{oj me{ovitoj gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj u Novom Sadu. Istoriju je studirao na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, sa prvom generacijom, gde je diplomirao 1958. godine. Po~eo je da radi u Gra|evinskoj {koli (1961/62),
a honorarno je predavao i u PTT {koli. Godine 1962. pre{ao je u
Hemijsko-tehnolo{ku {kolu u Novom Sadu i tamo ostao do penzionisawa (1989); stalno je radio u nastavi.
SPOMENICA PTT [KOLE
221
Wegov sin Miro (1965) svr{io je Hemijsko-tehnolo{ku {kolu, petrohemijski smer; radi u Jugoinspektu (u okviru Rafinerije nafte u Novom Sadu). Mirov sin Igor ro|en je 1997. godine.
Qubica Ka}anska, ~inovnica novosadskog Telegrafa, ro|ena je 23. januara 1926. godine u Srbobranu, od oca Pere Besermewija i majke Ankice. Osnovnu {kolu i dva razreda gra|anske
svr{ila u rodnom mestu. Godine 1946. udala se za Milana Ka}anskog, pilota Jugoslovenske vojske, koji je rat proveo u nema~kom
zarobqeni{tvu, a po povratku, nekoliko godina bio instruktor
letewa na ~enejskom aerodromu; iz wihovog braka ro|eno je troje dece: Miqana (1947), PTT penzionerka, Vladislav (1950), glumac Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, i Vladislava
(1954), ~inovnica u novosadskoj policiji.
Qubica se u Telegrafu zaposlila po~etkom 1952. godine; radila je malo kao administrator, a malo kao teleprinteristkiwa;
bavila se i sindikalnim poslovima. [kolske 1961/62. godine, u jednom odeqewu PTT {kole honorarno je dràla stru~nu nastavu za
predmet Teleprinterska manipulacija. Krajem 1962. godine pre{la je u novosadsku Rafineriju nafte i tamo ostala do odlaska u
invalidsku penziju (1973). Umrla je 1986. godine u Novom Sadu.
Qubica Rajkov, nastavnica fiskulture, ro|ena 1. januara 1934. godine u Bano{tru, k}i je @arka Raki}a i Jelene @ivi}.
Mada je u spisima Medicinske i Gra|evinske {kole zabeleèno
da je diplomirala na Vi{oj pedago{koj {koli, wenog imena nema u
spiskovima diplomiranih studenata novosadske VP[ izme|u 1952.
i 1962. godine; mo`da sa time treba dovesti u vezu i podatak da se
februara 1952. godine udala za Zdravka Rajkova, fudbalera Vojvodine, nekoliko puta i reprezentativca Jugoslavije. Ne zna se
koliko je dugo radila u pomenutim dvema {kolama; izvesno je samo
da je 1. oktobra 1959. godine iz one prve pre{la u drugu. U PTT
{koli radila je samo {kolske 1961/62. godine.
Qubi{a Gli{i}, PTT ~inovnik, ro|en 23. septembra
1913. godine u Smederevskoj Palanci; otac mu Boìdar bio je
terzija (kroja~ koji {ije odela od ~ohe), ali se tim poslom bavio
samo do po~etka oslobodila~kih ratova (1912), po{to je tada, po
prilici, srpska narodna no{wa po~ela naglo da se povla~i pred
evropskom; u zamenu za taj zanat, on se okrenuo trgovini ìtom
i izvozom u Rusiju, Rumuniju i Austriju; majka Leposava bila je
doma}ica, sa svr{enom dvogodi{wom doma}i~kom {kolom, i po
wenoj liniji on je nasledio dugove~nost. Osnovnu {kolu u~io je
222
Ilija Petrovi}
u rodnom mestu, isto kao i {est razreda gimnazije (jer je palana~ka gimnazija tada bila nepotpuna); preostala dva razreda svr{io je u Vrawu, {kolske 1930/31. godine; veliku maturu poloìo
je, dakle, sa nepunih osamnaest godina, tako da mu u svedo~anstvu
nije moglo biti upisano da mu se priznaje zrelost (jer se ona
priznavala samo onima koji su navr{ili osamnaest godina); zbog
toga, u wegovm svedo~anstvu zapisano je da mu se priznaje vrednost.
Narednih godinu-dve pomagao je ocu u vo|ewu trgova~kih poslova, a onda se zaposlio u op{tini, u slu`bi koja se bavila re{avawem gra|anskih sporova, do vrednosti 1.000 dinara. Odatle je oti{ao na odsluèwe vojnog roka, u Sarajevo, u [kolu rezervnih oficira, da bi, po povratku, nastavio sa obavqawem istih poslova u op{tini, sve tamo do Vidovadne 1939. godine, kad je
dobio postavqewe u po{ti Sombor. Naredne jeseni poslat je na
Vi{i PTT te~aj u Beograd; neposredno posle dvadesetsedmo martovskih doga|aja te~aj je prekinut, svim wegovim slu{aocima
priznat je kao zavr{en, a on je raspore|en na rad u po{tu Mladenovac. Tamo jo{ nije bio ni preuzeo du`nost, kad je dobio poziv
za mobilizaciju, u bolni~ku ~etu u Novom Sadu; potraga za tom
je dinicom potrajala je (bila je najpre u Ba~koj Topoli, pa u [apcu, potom u Vaqevu, da bi stigla ~ak u Sarajevo), taman toliko da
ga u Sarajevu, 13. aprila, stignu Nemci; nije dospeo u zaro bqeni{tvo, jer mu se u Sarajevu nalazila verenica, koja mu je uniformu zamenila bratovim odelom; kod wenih se krio ~itavih mesec
dana, da bi preko rodbinskih veza i {efa èlezni~ke stanice,
Nemca, uspeo da dobije putnu objavu i propusnicu za odlazak u
Srbiju; sa wim je otputovala i verenica Darinka-Dara Kosti}
(1919), wegova budu}a èna. Juna meseca stigao je u Beograd, javio
se Ministarstvu po{ta i dobio name{tewe u po{ti u Smederevskoj Palanci, gde je ostao do kraja rata; u me|uvremenu poloìo
je dràvni (pripravni~ki) ispit, a 1942. godine tamo mu se rodio
i sin Gradimir.
Odmah po oslobo|ewu, obnovqena Direkcija PTT za Vojvodinu pozvala je sve predratne radnike da se vrate u mesta ranijeg
slu`bovawa; on se odmah javqa na du`nost, u po{tu Sombor, gde
je ostao sve do 1955. godine, najpre kao telegrafista, potom kontrolor telegrafa i, ne{to kasnije, kontrolor telegrafa i telefona. Godine 1955. preme{ten je u Direkciju PTT u Novom Sadu,
na radno mesto finansijskog planera (sa~iwavao je buxet za sve
po{te u Vojvodini). Dve godine kasnije, na raspisanom konkursu,
izabran je za {efa Telegrafskog odseka u PTT odeqewu; kad je
formirana Zajednica preduze}a PTT saobra}aja Vojvodine, on
SPOMENICA PTT [KOLE
223
se na{ao na mestu samostalnog stru~nog saradnika za telegrafski saobra}aj; svih tih telegrafskih godina bio je honorarni
predava~ Telegrafskog saobra}aja na niìm PTT te~ajevima,
odràvanim svake godine za pripravnike sa osnovnom {kolom;
sa tog mesta, 1. decembra 1965. godine, delegiran je za nastavnika Telegrafskog saobra}aja u PTT {koli, i na wemu ostao do 31.
jula 1970. godine, odnosno do povratka u Zdruèno PTT preduze}e (preimenovanu Zajednicu PTT preduze}a). Mo`da godinu dana
kasnije, kad je to radno mesto ukinuto, preme{ten je u Preduze}e
PTT saobra}aja Novi Sad, na novootvoreno mesto instruktora
za TT saobra}aj; bilo je to mesto bez poslova i radnih zadataka,
i Qubi{i je samo preostalo da sedi i ~eka penzionisawe; taj doga|aj zbio se 1. avgusta 1976. godine.
Bio je ~lan nekolikih komisija Zajednice Jugoslovenskih
PTT za izradu propisa o obavqawu telegrafskog saobra}aja, a u
vreme kad su u okviru ZJPTT organizovana takmi~ewa teleprinterista, on je bio ~lan takmi~arskih komisija.
Wegova èna Dara svih tih godina nije se zapo{qavala; ona
je obavqala doma}i~ke poslove i, povremeno, u~enicima je davala privatne ~asove francuskog jezika.
Sin Gradimir diplomirao je na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a kao inèwer vodoprivrede, bavio se melioracijom poqoprivrednog zemqi{ta. Umro je 2001. godine; iza wega
ostala je supruga Qiqana (1941) i dvoje dece: k}i Aleksandra
(1975) svr{ila je sredwu gra|evinsku {kolu, ali se ne bavi tim
poslom, ve} zastupa jednu stranu firmu za proizvodwu filmova;
sin Aleksandar (1981) studira sportski menaxment.
Madlen Stevanov, ro|ena je 25. juna 1923. godine u mestu

Seleskat, u Alzasu (Francuska); {kolovala se u rodnom kraju, a
studije filosofije okon~ala u Klermon-Feranu. Juna 1944. godine udala se za Milo{a Stevanova (Deska, kod Segedina, 1914 Novi Sad, decembra 1979), potoweg profesora porodi~nog prava
na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, i sa wim izrodila ~etvoro
dece: Marinu (1945), profesoricu matematike, Danicu (1946), magistru biohemije, Mi{ela (1948), ma{inskog inèwera i Qiqanu (1952), profesoricu francuskog jezika; od wih ima desetoro
unu~adi i {estoro praunu~adi.
U Jugoslaviju je do{la 1946. godine, i narednih jedanaest godina bavila se iskqu~ivo doma}instvom. Prvo zaposlewe dobila je u beogradskom Institutu za strane jezike, da bi posle nekoliko godina pre{la u Novi Sad, najpre na mesto {efa jezi~ke
laboratorije na Radni~kom univerzitetu, a potom na Filozof-
224
Ilija Petrovi}
ski fakultet, na radno mesto vi{eg stru~nog saradnika i lektora na Katedri za francuski jezik. Penzionisana je posle muève
smrti, ali je nastavila da se bavi prevodila~kim radom; uglavnom je na francuski jezik prevodila kwige Aleksandra Ti{me.
[kolske 1961/62. godine honorarno je predavala francuski
jezik u PTT {koli.
Milan Rako~evi}, PTT ~inovnik, ro|en je 1915. godine u

Jabuci, kod Mate{eva, u Crnoj Gori; otac mu se zvao Gligorije, a
majka Milica, ro|ena Vujisi}. Osnovnu {kolu u~io je u Kola{inu, dva razreda niè gimnazije na Cetiwu kod starije sestre Stoje, a ostale razrede u Somboru, gde je {kolske 1932/33. godine poloìo veliku maturu; boravak u Somboru i {kolovawe u tamo{woj Gimnaziji omogu}io mu je stariji brat Milosav (1905), koji je
tu do{ao neku godinu ranije i radio kao kroja~.
Po zavr{etku {kolovawa zapo{qava se u PTT saobra}aju, u
po{ti Cetiwe, kao pripravnik; naredne godine poslat je na Vi{i PTT te~aj u Beogradu, organizovan pri Ministarstvu po{ta,
gde je 1936. godine poloìo i dràvni ispit. Na Cetiwu ponovo
radi, ne{to vi{e od dve godine. Ubrzo biva preme{ten u po{tu
Negotino na Vardaru, a 1940. godine u Kwaèvac. Godine 1943.
odlazi u partizane, da bi, po demobilizaciji, 1945. godine, do{ao
u Sombor, ponovo u PTT. Pet godina kasnije stigao je u Novi Sad,
u onda{wu Direkciju PTT saobra}aja za Vojvodinu, i tu ostaje do
kraja radnog veka: u Op{tem odeqewu (kra}e vreme bio i na~elnik), u PTT odeqewu (u Slu`bi za po{tanski saobra}aj), u Zajednici PTT preduze}a (u Sektoru za PTT saobra}aj), u PTT {koli
(od 1965. do 1970. godine; gde je pradavao Po{tansku slu`bu i
Po{tanski transport) i u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad,
na radnom mestu rukovodioca Slu`be za dru{tveni standard.
Penzionisan je 1983. godine. Umro je 20. decembra 1995. godine;
sahrawen je na Novom grobqu. (Nad otvorenim grobom, izgovaraju}i i molitvu Gospodwu, posledwi se od wega oprostio sastavqa~ ove Spomenice).
Iz braka sa Jelenom (Cetiwe, 1916 - Novi Sad, 1992), ro|enom
[o}, imao je dva sina i k}er, a od wih ~etvoro unu~adi. Sva Milanova i Jelenina deca zavr{ila su fakultetske studije. Najstariji, Miroslav (Negotino, 1938), diplomirao je na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, na grupi za engleski jezik; kra}e vreme
radio u prosveti, a zatim u Slu`bi dràvne bezbednosti. Sredwa, Mirjana (Kwaèvac, 1942), diplomirala je na grupi za srpski
jezik i ju`noslovenske kwièvnosti i magistra je lingvistike;
radi na Filozofskom fakultetu kao stru~ni saradnik. Najmla-
SPOMENICA PTT [KOLE
225
|i, Miodrag (Sombor, 1950), diplomirao je na Arhitektonskom

fakultetu u Sarajevu, a vodi svoje privatno preduze}e Ba~ka-projekt u Temerinu.
Milica Vodalova, telegrafska ~inovnica, ro|ena 13.

avgusta 1932. godine u Vrbasu; k}i je \oke Sekickog i Qubice,
ro|ene Ratkov. Osnovnu {kolu i ~etiri razreda niè gimnazije
svr{ila u rodnom mestu, a peti razred po~ela u Novom Sadu; [kolovawe prekinula i zaposlila se u novosadskom Telegrafu, 1950.
godine; naredne godine oti{la na niì PTT te~aj i zavr{ila ga
1952. godine. Raspore|ena je na rad u po{tu Novi Sad 1, ali je ve}
posle nekoliko meseci preba~ena u Telegraf na radno mesto morziste i teleprinteriste. Kad je otvorena PTT {kola, angaòvana je da honorarno predaje Teleprintersku manipulaciju; te poslove obavqala je dve {kolske godine. îm se ukazala mogu}nost
vanrednog {kolovawa, i ona se upisala u {kolu; zavr{ila je najpre sredwu PTT {kolu, a zatim i Vi{u PTT {kolu u Sarajevu.
Godine 1966. raspore|ena je na rad u Sektor PTT saobra}aja, na
radno mesto referenta za telegrafski saobra}aj; kad je taj sektor podeqen, ona je pripala Telegrafsko-telefonskom sektoru,
a raspore|ena je na mesto samostalnog saradnika za telegrafiju;
na tom je mestu ostala do penzionisawa, 1984. godine. Udovica je
Vasilija Prelevi}a, dugogodi{weg PTT radnika; nisu imali dece. @ivi u Novom Sadu.
Miodrag [opalo, diplomirani ekonomista, sin Spasojev, ro|en je 13. novembrar 1937. godine u Novom Sadu. Osmogodi{wu {kolu i gimnaziju sa velikom maturom (1956) u~io je u Novom Sadu, a na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao
1961. godine. Neposredno po okon~awu studija zaposlio se u Preduze}u PTT saobra}aja Novi Sad, kao prvi diplomirani ekonomista, i bio raspore|en na referentske poslove u slu`bi za plan,
analize i raspodelu. Septembra 1961. angaòvan je da u PTT {koli honorarno predaje Ekonomiku PTT preduze}a, a te je ~asove
zadrào i tokom naredne dve godine. Godine 1964. napu{ta Po{tu i u gotovo pravilnim razmacima od {est godina mewa jo{
tri firme: Naftagas (do 1970), Stambeno preduze}e i SIZ za
stanovawe (do 1976) i Novkabel (do 1982); stabilizovao se u Osiguravaju}em zavodu Novi Sad, zvanom DDOR, u kome je jo{ uvek
radio krajem septembra 2003. godine; sa ovim posledwim prelazom promenom poklapa se i okon~awe wegovih studija na postdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i sticawe magistarskog stepena.
226
Ilija Petrovi}
U svim ovim organizacijama zauzimao je zna~ajne rukovode}e

poloàje; u DDOR on je pomo}nik generalnog direktora i, istovremeno, direktor firme-k}eri Vestans, koja se bavi odràvawem i gra|ewem sopstvenih objekata u zemqi.
Od 1984. do 1988. godine bio je potpredsednik Izvr{nog ve}a
Novog Sada.
Iz braka sa Verom Vrzi} (Banatsko Kara|or|evo, 1935), koja
je jedno vreme tako|e radila u PTT, ima sina Aleksandra (1970),
diplomiranog ekonomistu, zaposlenog u marketingu DDOR Novi
Sad.
Mira Acin-Carevi}, ro|ena je u Novom Sadu 2. juna

1929. godine; otac Svetozar bio je zanatlija, a majka Jovanka, ro|ena Suzana Stracinska iz Ba~kog Petrovca, najpre ~inovnica,
a potom doma}ica. Osnovnu {kolu u~ila je u rodnom gradu, sredwo{kolsko obrazovawe stekla je u @enskoj gimnaziji u Novom
Sadu, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi ju`noslovenskih jezika i kwièvnosti, diplomirala je 1953. godine.
Odmah po diplomirawu (1953) po~ela je da radi u takozvanoj Radni~koj gimnaziji (ve~erwoj {koli za gimnazijsko obrazovawe)
koja je imala sedi{te u Wego{evoj ulici; iste godine dopuwavala
je normu u Medicinskoj {koli. Naredne godine pre{la je u tek
godinu dana staru [kolu za vaspita~e (na uglu ulica [kolske
i Augusta Cesarca, danas Danila Ki{a), iza dana{we Elektrotehni~ke {kole. Prve dve generacije (1952/53. i 1953/54) pripremale su se za vaspita~ki poziv po ~etvorogodi{wem, a potom je
wihovo obrazovawe trajalo pet godina. Po~ev od septembra 1973.
godine, [kola za vaspita~e prera sla je u Peda go{ku akademiju,
~ija su ~etiri razreda delovala po slovu Zakona o sredwoj {koli, a preostala dva po Zakonu o visokom obrazovawu. U ovoj {koli, bez obzira na povremene izmene wenog obrazovnog profila,
ona je srpskohrvatski jezik uvek predavala u sredwo{kolskim
razredima; pored toga, u svojoj {koli vodila je lutkarsku sekciju. Tih godina, zajedno sa svojim kolegama, radila je na otvarawu
de~jih vrti}a, stvaraju}i tako mogu}nost za zapo{qavawe svr{enih u~enica [kole za vaspita~e. Kasnije, kad je u Sarajevu otvorena sli~na {kola (po{to su prethodnih godina mnoge u~enice iz Novog Sada nalazile zaposlewe u Bosni i Hercegovini, nekih {kolskih godina i cela odeqewa), i tamo je povremeno dràla kurse ve iz kwièvnosti, ali i iz lutkarskih ve{tina. U toj je
{koli radila sve do penzionisawa, 1988. godine.
Mira Acin radila je u PTT {koli prve dve {kolske godine
(1961/62. i 1962/63); koriste}i iskustvo ste~eno pri uobli~ava-
SPOMENICA PTT [KOLE
227
wu svoje mati~ne {kole, svesrdno je pomogla da se i rad u tek otvorenoj PTT {koli uhoda i normalizuje; u se}awu joj je ostalo
koliko je direktor Krmpoti}, iako nije bio iz prosvetne struke,
snala`qivo i lepo rukovodio {kolom, {to je doprinosilo da
radna atmosfera bude poletna i prijatna. Kad je zbog preoptere}enosti redovnim obavezama u [koli za vaspita~e morala prekinuti saradwu sa PTT {kolom, nije prestala da se interesuje za
wen rad; àlila je kad je saznala da je ta [kola ukinuta, jer je visoko cenila zapo~eti napor da se kroz jednu specifi~nu stru~nu
{kolu obrazuju kadrovi potrebni PTT sistemu.
Iz braka sa Borom Carevi}em, koji je vodio porodi~no preduze}e za pogrebne usluge, ima dva sina; Vuk (1960) je invalid, a
Neboj{a (1964) profesor u Saobra}ajnoj {koli u Novom Sadu.
Mirjana Trbojevi}-[pindler (Kru{kovac, kod Metka, 22. novembar 1937), diplomirana pravnica, k}i Vuje Trbojevi}a. Osnovnu {kolu i gimnaziju u~ila u Vrbasu, gde je 1956. poloìla i veliku maturu. S jeseni iste godine zaposlila se u PTT
preduze}u u Novom Sadu, a tada se vanredno upisala i na Pravni
fakultet u Be ogradu. Tokom {kolske 1957/58. godine svr{ila
Vi{i PTT te~aj u Beogradu i poloìla stru~ni ispit; naredne
godine prekida radni odnos u Po{ti i prelazi na redovno studirawe; diplomirala je marta 1962. godine, posle ~ega se vra}a u
Preduze}e PTT saobra}aja Novi Sad, u Slu`bu za pravne i op{te poslove, u kojoj je obavqala sve poslove od referenta do {efa slu`be; pravnim poslovima bavila se i u Javnom preduze}u
PTT saobra}aja Srbije (u Novom Sadu, 1990-1996); od 1997. do
penzionisawa, krajem 2002. godine, bila je rukovodilac pravne
slu`be u novosadskom delu Telekoma.
Svih godina od dolaska u Po{tu bavila se i planinarstvom,
ne prekidaju}i svoje veze sa Planinarskim dru{tvom ni za vreme
studija; u jednom mandatu bila sekretar, a u jednom i ~lan Saveta
Dru{tva; posle udaje za Konstantina [pindlera (1931), ma{inskog inèwera, povukla se na samom po~etku sedamdesetih godina, e da bi vi{e vremena mogla posvetiti deci, sinu Alekseju
(1971) i k}eri Tamari (1974).
Miroslava-Mira Kukin, profesorica francuskog jezika, ro|ena je 18. februara 1925. godine u Beogradu; otac joj Milo{ Milo{evi}, poreklom iz Jagodine, bio je trgovac, a majka
Qubinka, ro|ena Mili}evi}, doma}ica. [kolovala se u rodnom
gradu; tamo je svr{ila ~etiri razreda osnovne {kole, gimnaziju
(u êtvrtoj ènskoj), a diplomirala je na Filozofskom fakul-
228
Ilija Petrovi}
tetu, na grupi za romanske jezike: a/ francuski jezik; b/ srpski

jezik; v/ italijanski jezik i latinski jezik. Po{to se udala za
Aleksandra Kukina, geologa, do{la je u Novi Sad i po~ela da radi na svoj ro|endan 1952. godine, u Osnovnoj {koli na Temerinskom putu, iza kanala; tamo je ostala svega pola godine; kra}e
vreme radila je i u Osnovnoj {koli @arko Zrewanin, kao i u
sredwim {kolama Zubotehni~koj, Ekonomskoj i Medicinskoj.
Pre{la je zatim u [kolu za vaspita~e i tamo ostala punih osam
godina; od septembra 1962. do 30. novembra 1971. godine bila je u
radnom odnosu u PTT {koli, iako je na samom po~etku {kolske
1970/71. godine primqena u Gimnaziju Mo{a Pijade sa brojem
~asova nedovoqnim za normu; na dan 1. decembra 1971. godine, neposredno po prestanku wenog radnog odnosa u PTT {koli, zaposlila
se u Gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj, na neodre|eno vreme. Penzionisana je sedam godina kasnije.
Mirin mu` Aleksandar doktorirao je na Rudarskom fakultetu u Beogradu, a ceo svoj radni vek proveo je na Poqopriv rednom fakultetu u Novom Sadu, kao profesor hidrogeologije i geologije. Wihov sin Dejan (1954), koji se u mla|im danima bavio
stonim tenisom i jedno vreme bio ~lan jugoslovenske reprezentacije, diplomirani je tehnolog; radi u Rafineriji nafte u Novom Sadu; oèwen je Dragicom, ro|enom Stanojevi}, diplomiranom pravnicom, zaposlenom u Naftnoj industriji Srbije u Novom Sadu; imaju dve k}eri: Marinu (1987) i Nata{u (1991); starija je gimnazijalka, a mla|a ide u osnovnu {kolu.
Kako je to rekla na jednom od sastanaka sa nekada{wim svojim maturantima, godine u PTT {koli upamtila je kao najlep{e
u svom radnom veku.
Taj period, ne samo u odnosu na cewene i vrlo po{tovane kolege i
direktora, ve} i na u~enike, bio je obeleèn istinskim zanosom i odu{evqewem, ali ne samo zbog toga {to smo tada svi bili mla|i. Rad sa
u~enicima predstavqao mi je posebno zadovoqstvo, jer je to bila vrlo savesna, vredna, odgovorna i skromna mlade`, uvek spremna da prihvati
svaki odmeren savet u pogledu u~ewa, pona{awa i druèwa. Ta dobra i
plemenita deca bila su spremna da razgovaraju o raznim ìvotnim problemima, a nije im smetalo ni da povremeno ~uju i neku primedbu na svoje obla~ewe.
Nesumwivo, takav odnos umnogome je doprineo formirawu wihovih li~nosti i stava prema ìvotu i radu. To su generacije koje su svuda
~asno predstavqale PTT {kolu. Sa mnogima od wih, onima koje sam povremeno sretala u gradu ili na wihovim radnim mestima, ostala sam dobar prijareq i do dana{weg dana. Mada mi se ponekad, pri uzgrednim susretima na ulici, zbog toga {to sam radila u devet ili deset {kola, de{avalo da nekog od wih ne mogu da odmah da smestim u pravu {kolu,
SPOMENICA PTT [KOLE
229
takvi moji propusti nisu bili prepreka da me moji maturanti redovno

pozivaju na uobi~ajene memorijalne godi{wice. Sve to moè posluìti kao primer dana{wim generacijama kako |aci treba da se pona{aju
prema svojim profesorima, i kako treba da ih po{tuju i cene.
Danas, u mojim vrlo ozbiqnim godinama i po proteku skoro tri decenije od zatvarawa PTT {kole, zahvalna sam {to me generacije nekada{wih u~enika ne zaboravqaju i {to me redovno pozivaju na svoje proslave. Makar koliko se to nekome ~inilo prirodnim, uobi~ajenim i,
~ak, nevrednim pomiwawa, ja taj ~in, budu}i da sam volela svoju profesiju i rad sa u~enicima oboàvala, prihvatam kao znak izuzetne du{evnosti i pa`we kojom me daruju meni uvek drage osobe.
Miroslava-Mira Nikoli}, profesorica geografije,

planinarka, ro|ena je 12. maja 1930. godine u Kremnima, na Tari,
u imu}noj porodici, od oca Gvozdena Moqkovi}a i majke Milene. êtiri razreda osnovne {kole u~ila je u rodnom selu, a maturirala u gimnaziji u Uìcu (1949). Na Prirodno-matemati~kom
fakultetu u Beogradu po~ela da studira matematiku, da bi naredne godine pre{la na geografiju; studije okon~ala 1954. godine.
Neposredno po diplomirawu dobila zaposlewe u somborskoj gimnaziji, a iste godina udala se za Sini{u Nikoli}a (Stubal, kod
Blaca, 11. jun 1928 - Drenovik, kod Igala, 8. oktobar 2002, sahrawen u Kremnima), dopisnika beogradske Politike iz Sombora.
Dve godine kasnije pre{la u Suboticu i tamo radila tri godine
u jednoj osnovnoj {koli i godinu dana u me{ovitoj u~iteqskoj
{koli. Godine 1962, sa porodicom prelazi u Novi Sad; najpre radi u internatu Hemijske tehnolo{ke {kole kao vaspita~, a zatim
sa pola radnog vremena i u PTT {koli. U PTT {koli stalno je zaposlena od 7. septembra 1963, pa sve do 31. avgusta 1970. godine,
kad je donesena odluka o wenom ukidawu i kad je pre{la u Metaloprera|iva~ku {kolu; svoje ~asove u PTT {koli nastavi la je
da drì honorarno, sve dok ona nije prestala da postoji, krajem
{kolske 1971/72. godine. Posle punih trideset {est godina rada,
1990. godine, penzionisala se iz Ma{in skog {kolskog centra u
Novom Sadu, sa kojim se wena ranija {kola fuzionisala.
Planinarstvom je po~ela da se bavi kao gimnazijalka, uz svog
profesora istorije koji je |ake ~esto vodio po okolnim planinama. Tokom studija bila je vrlo aktivna u Planinarskom dru{tvu Kopaonik iz Beograda, a sa wim je pohodila mnoge planine
po Srbiji i Ma}edoniji. Wene somborske godine tako|e su bile
ispuwene izletima, uglavnom po slavonskom gorju, dok je za vreme boravka u Subotici, pored male dece, wena planinarska strast
mirovala. Planinarstvu je bila vrlo posve}ena tokom svog rada
u PTT {koli, tako da je nekoliko godina bila pokreta~ najve}eg
230
Ilija Petrovi}
dela planinarskih aktivnosti u {koli; vodila je u~enike na izlete u Fru{ku goru, po [umadiji i Kosovu, na nekoliko pohoda
mladosti, a u~estvovala je i na dva ili tri sleta planinara PTT
Jugoslavije. Po prelasku u Metaloprera|iva~ku {kolu, nemaju}i oko sebe nikog zainteresovanog za planinarewe, sa svojim |acima, a uz potporu op{tinskog Saveza izvi|a~a, osnovala je izvi|a~ku druìnu; onda{wi direktor te {kole Bogdan Stani} bio je
odu{evqen tom aktivno{}u, te je svesrdno potpomagao svoje
izvi|a~e i wihove redovne izlete po Fru{koj gori; neke kwige
koje je tada od [kole dobila kao uzdarje za rad u izvi|a~kom pokretu, draga su joj uspomena.
Planinarsko dru{tvo Po{tar nije se setilo Mire Nikoli} u vremenima kad je svojim zaslu`nim ~lanovima umelo da oda
priznawe za dotada{wi rad.
Mirin sin @arko (1957), diplomirani poqoprivredni inèwer, zaposlen je u Rafineriji nafte u Novom Sadu; ima troje dece. K}i Tamara (1959), diplomirana pravnica, zaposlena u novosadskom Op{tinskom sudu kao stru~ni saradnik; ima jednog sina.
Mirinom dedi Miliji, ocu Gvozdenovom, i Milijinom bratu
Davidu, govorio je jedan od kremanskih proroka: [ta vi je,
qudi?! [to ne zastanete malko te ne odahnete. Zalud vi je svako argatovawe i ovolika zemqa, kade oni {to do|u iza vas ne}e vi{e
tuj ìvjeti... ûj me, Milija, to tvoje ogwi{te }e se ugasiti samo
od sebe. Ku}e ti ne}e izgorjeti niti }e ih kakva ala sru{iti, ali
}e ih tvoji potomci napustiti od svoje voqe... Oti}i }e u velike
varo{i da tamo rade i ìve. Vi{e }e voqeti kwigu, nego sve ovo
tvoje bogatstvo. Proro~anstvo se obistinilo, jer su brojna Gvozdenova deca posvr{avala razne {kole i fakultete i, po prirodi
svojih zanimawa, oti{la da ìve daleko od Kremana. I tako je,
zaista, zbog qubavi prema kwizi, ova familija, nekada toliko vezana za zemqu i svoje bogatstvo, napustila Kremna, da bi se samo
ponekad, obi~no u letwim mesecima, ponovo skupqala oko stare
Moqkovi}a ku}e.
Naravno, me|u wima bila je i Miroslava, ali sve re|e i re|e. Jer, sa muèm i decom, u prikolici za kamovawe, ona je godinama krstarila Jugoslavijim i Evropom. Na samom po~etku osamdesetih godina 20. veka kupili su na crnogorskom Primorju, na
Drenoviku iznad Igala, zemqi{te za kampovawe, odakle su jo{
jedno vreme odlazili, leti, da obi|u neke krajeve koje su dràli
u lepoj uspomeni. Deset godina kasnije, kad su se penzionisali,
oni su na svom prostoru za kampovawe po~eli da grade ku}u; nekoliko godina ona i Sini{a tamo su ìveli, u jo{ nedovr{enoj
ku}i. Za posete Kremnima bilo je sve mawe vremena, snage i, na-
SPOMENICA PTT [KOLE
231
ro~ito, razloga: roditeqi ve} poodavno nisu me|u ìvima, a i

Mirina generacija sve se vi{e osipa.
Posle Sini{ine smrti, Mira je ostala u Drenoviku, sama.
Miroslava Timotijevi}, profesorica geografije.

Miruna-Mira Petrovi}, profesorica srpskog jezika
i kwièvnosti, ro|ena je 17. februara 1936. godine u Drenov{tici, kod Nik{i}a, od oca Ilije Perunovi}a (oko 1883-1939) i
majke Petrane (1898-1987), ro|ene Domazetovi} iz Bro}anca, kod
Nik{i}a. Osnovnu {kolu i gimnaziju u~ila je u Vrbasu, a 1963.
godine diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za ju`noslovenske kwièvnosti i srpskohrvatski jezik. Prvo zaposlewe dobila je u Zanatskoj {koli \or|e Zli~i}
u Vrbasu (1963/64); dve {kolske godine radila je na Pedago{koj
akademiji u Nik{i}u, posle ~ega dolazi u Novi Sad; pola godine
radila je honorarno u PTT {koli, po jednu {kolsku godinu u
Osnovnoj {koli \or|e Nato{evi} i [koli za osnovno obrazovawe odraslih na Radni~kom univerzitetu Radivoj ]irpanov, a potom, od 1971. do penzionisawa 1996. godine, u Hemijsko-tehnolo{koj {koli u Novom Sadu.
Iz braka sa Dragoqubom Petrovi}em (Kosor, kod Podgorice, 1935), lingvistom, penzionisanim profesorom Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu, ima dvoje dece; sin Boris (1965) lekar,
do sredine decembra 2003. godine radio je kao dijagnosti~ar na
odeqewu magnetne rezonace u Institutu u Sremskoj Kamenici, a
zatim je pre{ao na rad u jednu privatnu kliniku u Novom Sadu;
k}i Jelena (1971) svr{ila je studije klasi~ne filologije, postdiplomac je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, a bavi se i
prevodila{tvom.
Mi{o Gengelacki (Stara Pazova, 22. septembar 1919 - Beograd, 18. avgust 2001, sahrawen u Staroj Pazovi), visoki ~inovnik PTT, diplomirani ekonomista. Osnovnu {kolu u~io u Novom
Sadu, gde su mu jedno vreme rodite qi ìveli, a otac Mi{o radio
kao berber; gimnaziju u~io u Novom Sadu i Zemunu. Ceo svoj radni vek proveo je u PTT saobra}aju: po~eo da radi u po{ti u Staroj
Pazovi, da bi za vreme rata, u uslovima okupacionih teritorijalnih podela, svr{io Vi{i PTT te~aj u Zagrebu; posle rata do{ao
u Novi Sad i tu, na najodgovornijim poslovima u Direkciji PTT
i wenim docnijim naslednicama, Zajednici PTT preduze}a i
Zdruènom PTT preduze}u, ostao ~etvrt veka, najduè u slu`bi
za plan i statistiku. U me|uvremenu, vanredno studiraju}i, dip-
232
Ilija Petrovi}
lomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svih posleratnih godina radio kao nastavnik na niìm PTT te~ajevima u Novom Sadu, a od 1961. do 1967. godine i u novosadskoj PTT {koli; za
potrebe PTT {kole (i one beogradske) izradio uxbenike Platni promet i [tedna slu`ba. Na samom kraju {ezdesetih godina dvadesetog veka preme{ten je u Beograd, u Sektor za ekonomske poslove Za jednice Jugoslovenskih PTT. Penzionisan je 1979.
godine.
Wegova èna Smiqa tako|e je ceo radni vek provela u Po{ti; nisu imali dece. Posle Smiqine smrti, posledwih petnaest godina ìvota bio u braku sa Dinkom Aranickom, PTT penzionerkom iz Novog Sada.
Nade`da-Nada Vojnovi}, proofesorica srpskog jezika i kwièvnosti, ro|ena 9. oktobra 1938. godine u Beodri (Novom Milo{evu); k}i Boìdara Miki}a, èlezni~ara, i Milice,
ro|ene Dimitrijevi}, doma}ice. êtiri razreda osnovne {kole
u~ila u Kisa~u, gde joj je otac jedno vreme bio {ef èlezni~ke
stanice; osam razreda gimnazije svr{ila u Novom Sadu, a veliku
maturu poloìla 1957. godine u Vi{oj me{ovitoj gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj; godine 1961. diplomirala na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, na grupi ju`noslovenskih kwièvnosti i jezika. Po~ela da slu`buje u Futogu, u tamo{woj Osnovnoj
{koli; u PTT {koli radila od septembra 1962. do kraja avgusta
1969. godine, kad je pre{la u Gimnaziju Svetozar Markovi}; tamo je ostala sve do penzionisawa, 1997. godine.
Bila udata za Boru Vojnovi}a (1934-1988), foto-reportera
novosadskog Dnevnika; wihova k}i Ivana (1967) diplomirala
je na Akademiji muzi~ke umetnosti, smer kompozicije; radi kao
asistent na istoj Akademiji, za teorijski predmet Strukturalna
analiza.
Se}aju}i se svojih po~etaka u PTT {koli, Nada Vojnovi} je
za ovu Spomenicu zapisala:
Do{la sam u PTT {kolu septembra 1962. godine, konkursom, u isto
vreme kad su primqeni i profesor istorije Jovanka Jovanovi} i profesor matematike @ika Vukajlovi}.
Svi mi bili smo po~etnici u nastavi i prosvetiteqskom poslu, sa
tek kojim mesecom rada u u~ionici. Nije nam bilo lako, iako je direktor Voja Krmpoti} znao da u {ali kaè: Svaki od vas {ef je svoje katedre. Verovatno je lak{e mladom profesoru kad do|e u veliki kolektiv, pa moè da se osloni na znawe i iskustvo nekog od svojih starijih
kolega. Mi tu mogu}nost nismo imali, pa smo sami morali da tragamo za
na~inom svog rada.
SPOMENICA PTT [KOLE
233
Sada, posle toliko godina, ~ini mi se da je to bila i neka prednost.

Morala sam da radim mnogo vi{e od ve}ine mojih kolege sa fakulteta,
koji su mogli da u istoj nastavni~koj zbornici, odmah, u svakom trenutku, potraè, i dobiju, stru~nu i pedago{ku pomo}, ali mi je, van svake
sumwe, ba{ to, {to sam bila jedina nastavnica srpskog jezika i kwièvnosti i po~etnica kao i drugi, pomoglo da sama izna|em svoj metod rada
i da tako postepeno steknem sigurnost u sebe samu.
Bila je prednost i u tome {to je to bila {kola sa malim brojem
odeqewa, mali kolektiv, pa smo mi kolege me|usobno blisko sara|ivali. Na{ posao u jednom odeqewu bio je i timski, a kako je u na{em
kolektivu postojala velika solidarnost, to se odrazilo i na odnos prema u~enicima. Svi zajedno, sa mnogo pa`we i odgovornosti, pratili smo
wihov rad i razvoj.
Ceo svoj radni vek provela sam kao prosvetni radnik i, ako ho}u da
uporedim u~enike brojnih generacija sa kojima sam radila, mogu sa sigurno{}u da kaèm da su se u~enici iz {ezdesetih i sa samog po~etka sedamdesetih godina pro{log veka sa mnogo vi{e odgovornosti i ozbiqnosti odnosili prema {koli, {kolskim i ìvotnim obavezama; kada to
kaèm, mislim da prema kasnijim generacijama nisam nepravedna.
Mo`da u mojim se}awima na po~etak ima i malo sentimentalnosti,
jer je to bilo vreme kad sam ja u~ila |ake, a, iskreno da kaèm, i kad sam
ja u~ila od wih. Od dece sam nau~ila kako da na|em meru u odnosu prema
wima, da im, pored znawa, poklonim i brigu, i pa`wu, i razumevawe za
wihove probleme, ali da pri tome o~uvam i svoj autoritet.
A moè biti da je takvo mi{qewe o prvim godinama moga rada i o
u~enicima iz tog vremena stvoreno na ~iwenici da je PTT {kola bila
specifi~na institucija, da su weni u~enici po zavr{etku {kolovawa,
ponekad i bez imalo ~ekawa, dobijali odgovaraju}e radno mesto u nekoj
od po{ta {irom Vojvodine (vrlo retko na strani), te da su oni, i{~ekuju}i trenutak svog zaposlewa, i na svoje {kolske obaveze druk~ije gledali. (Van svake sumwe, PTT {kola u Novom Sadu bila je uzorno organizovana sredwa {kola, jedna od vrlo retkih koja je svoje u~enike odmah
uvodila u posao, pa je prava {teta {to je posle svega desetak godina plodnog rada zatvorena. U kasnijim reformama kroz koje je prolazilo na{e
sredwo{kolsko obrazovawe, ovakva jedna {kola mogla je biti vrlo zna~ajan uzor, i u prakti~nom i u teorijskom smislu.
Na odluke o ukidawu PTT {kole profesori nisu mogli uticati.
Mogli su samo da potraè novi posao i da, jedan po jedan, na|u za sebe
neku novu {kolu. U takvim uslovima, ja sam samo pre{la na drugu stranu
ulice i nastavila da radim u Gimnaziji Svetozar Markovi}; ona se tada nalazila u zgradi sada{we Ekonomske {kole, u Ulici narodnih heroja, naspram zgrade stare novosadske po{te u kojoj je PTT {kola bila
sme{tena.
Zanemarimo li na ~asak pedago{ko, obrazovno i vaspitno iskustvo
koje smo kao nastavnici sticali tih prvih godina u PTT {koli, u prvi
plan izbija se}awe da su tamo nastala i mnoga lepa i trajna prijateqstva. îni mi se da se nekada{wi nastavnici PTT {kole nikada nisu
potpuno razi{li. Naprotiv, skoro svi oni nastavili su da se druè sa
234
Ilija Petrovi}
nekim od nekada{wih kolega, a neka od tih druèwa postepeno su prerasla u povremena porodi~na okupqawa.
Decenije su iza nas, {kole odavno nema, a me|u ìvima nema ni nekih dragih kolega i prijateqa. Oni ostali sada su penzioneri, a u penziji su i mnogi wihovi nekada{wi |aci. Mo`da me ba{ te ~iwenice navode na verovawe da je moj osvrt na to poodavno vreme objektivan, a
nadam se da }e mi neki docniji nepoznati ~italac ovih redova oprostiti
ako mu se u~ini da sam èqenu objektivnost malo okrwila svojom sentimentalno{}u.
Predrag Radojkovi}, stru~ni u~iteq fizi~ke kulture,

ro|en je 16. aprila 1939. godine u Tobolcu, kod Trstenika; svr{io
sredwu fiskulturnu {kolu u Novom Sadu. Verovatno se zaposlio,
ali ne znamo gde, odmah po svr{etku {kole, po{to je na odsluèwe vojnog roka oti{ao tek s jeseni 1961. godine; po povratku
iz vojske, po~eo je 15. marta 1963. da radi u Zubotehni~koj {koli
u Novom Sadu, i u woj ostao do kraja te {kolske godine. Kra}e
vreme, samo jednu {kolsku godinu, predavao je Telesno ve`bawe i
u PTT {koli.
Radivoje Todi}, PTT ~inovnik, ro|en 20. oktobra 1933. godine u Banatskom Kara|or|evu. Otac mu se zvao Ilija Kisa, a majka Jovanka Todi}; kad su zasnovali brak, otac nije imao vaqana
dokumenta, tako da je wihovo prvoro|en~e dobilo maj~ino prezime; iako je otac kasnije ispunio sve potrebne formalnosti, Radivoju je prezime ostalo nepromeweno. Osnovnu {kolu u~io je u
rodnom mestu, a tri razreda niè gimnazije u Srpskom Itebeju.
Po odsluèwu dvogodi{weg vojnog roka, zaposlio se u po{ti
Zrewanin (1955); septembra meseca naredne godine poslat je na
desetomese~ni niì PTT te~aj u Novom Sadu, da bi, po{to je poloìo pripravni~ki ispit, nastavio da radi u zrewaninskoj po{ti; kao samac, jo{ neoèwen, najvi{e vremena proveo je na zamenama po malim banatskim po{tama, sve dok posle ne{to vi{e
od pola godine nije pozvan da do|e u novosadski Telegraf; wegove sposobnosti zapaène su jo{ dok je bio na te~aju, jer je, za
vreme dok je onda{wa nastavnica Teleprinterske manipulacije
dràla ~asove na te~aju, on je wu zamewivao na radnom mestu u
Telegrafu. Godine 1961. angaòvan je da u PTT {koli honorarno
predaje Morz manipulaciju i Teleprintersku manipulaciju, a od
septembra 1964. godine tamo je stalno zaposlen. Kad je [kola ve}
bila na izdisaju, predavao je i Telegrafski saobra}aj i Telefonski saobra}aj.
îm je [kola otvorila mogu}nost vanrednog {kolovawa, i
on je po~eo da polaè ispite; po zavr{etku sredwe PTT {kole,
SPOMENICA PTT [KOLE
235
upisao se u Vi{u PTT {kolu u Sarajevu, poloìo sve ispite i

ostavio diplomski za posle; a to posle proteglo se u nedogled, jer je on, kad je bio povu~en iz [kole, postavqen na radno
mesto pomo}nika upravnika novosadskog Telegrafa i telefona,
da bi ubrzo, pri jednoj od ~estih reorganizacija, bio imenovan za
rukovodioca OOUR Telegraf i telefon Novi Sad; na tom je
mestu ostao celih jedanaest godina; posle toga, kad je Telegraf i
telefon prikqu~en tehni~koj slu`bi i u{ao u sastav OOUR
Telefon, on je imenovan za pomo}nika direktora te Jedinice,
ostaju}i na tom mestu pet godina; godine 1987. preba~en je u Unutra{wu kontrolu Preduze}a PTT saobra}aja Novi Sad (kasnije
Javnog preduze}a PTT saobra}aja Srbije), odakle je penzionisan
1992. godine.
Nekoliko godina obavqao je du`nost zamenika predsednika
novosadskog Udruèwa penzionisanih PTT radnika, a po~etkom
2003. godine izabran je za sekretara penzionerskog udruèwa
Novog Sada.
Iz braka sa Du{icom Krsti} (Novi Sad, 1942 - Novi Sad,
1990), profesorkom engleskog jezika, ima dve k}eri. Starija, Jovanka Stojakovi} (1970), studirala je jugoslovensku kwièvnost,
ali je studije zapustila i po~ela da radi u novosadskom Telegrafu i telefonu, u Slu`bi informacija (988); ima sinove Marka i Radivoja. Mla|a, Mirjana (1972), vaspita~ica je sa svr{enom
Pedago{kom akademijom i ima k}er Sawu.
Radivoje se ponovo se oènio Bosiqkom Anti}-Va{a{ (Banatsko Kara|or|evo, 1942), penzionisanom ~inovnicom novosadskog Telegrafa; ìve u Novom Sadu.
Sini{a Popov (ôrtanovci, 2. januar 1933 - Novi Sad, 25.

april 1992), vi{i TT tehni~ar, ovla{}eni projektant TT linija
i mreà. Otac mu Petar bio je PTT radnik, a majka Vladislava-Nada doma}ica. Osnovnu {kolu po~eo da u~i u rodnom mestu, a
posle progonstva, u prole}e 1941. godine, u trenutku kad je Srem
prikqu~en novostvorenoj usta{koj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, {kolovawe je nastavio u Beogradu. Po svr{etku rata porodica se nastawuje u Novom Sadu, a Sini{a, po{to je svr{io tri
razreda niè gimnazije, 1947. godine odlazi u êhoslova~ku, u
Prag, da u~i TT tehni~ku {kolu. Kad je do{lo do sukoba Komunisti~ke partije Jugoslavije sa wenom maticom iz Moskve, on se
vra}a u Jugoslaviju i {kolovawe dovr{ava u Beogradu, u tamo{woj sredwoj tehni~koj {koli.
Po odsluèwu vojnog roka zaposlio se u Preduze}u PTT saobra}aja u Novom Sadu, u TT sekciji, tako da je u tehni~koj slu`-
236
Ilija Petrovi}
bi proveo ceo svoj radni vek. Jedno vreme radio je kao vo|a monterske grupe, a zatim je raspore|en u slu`bu za projektovawe TT
linija i mreà, na radno mesto visoke stru~ne spreme; ove je poslove obavqao i u Zajednici PTT preduze}a i wenim naslednicama (Zdruènom PTT preduze}u i SOUR PTT saobra}aja Vojvodine). U me|uvremenu, upisao se u Vi{u PTT {kolu u Zagrebu,
ali, kad mu je, kao ovla{}enom projektantu, bila priznata vi{a
stru~na sprema, odustao je od daqeg {kolovawa. Dve {kolske godine honorarno je predavao TT tehniku u PTT {koli. Penzionisan je 1990. godine.
Iz braka sa Borkom Vojnov (Pan~evo, 1931), dugogodi{wom
radnicom novosadskog Telegrafa i telefona, penzionisanom
1984. godine, ima k}er Draganu (1966); ona je diplomirala na novosadskoj Muzi~koj akademiji i radi kao profesor klavira u
Muzi~koj {koli Isidor Baji} u Novom Sadu; udata je, nema
dece.
Slavko Beli}, sin Ivanov, ro|en je u Vojki 6. februara

1916. godine; PTT ~inovnik vi{e stru~ne spreme; posle gimnazije u Sremskoj Mitrovici, po~eo da radi u po{ti Beograd 2, kao putuju}i slu`benik, a zatim, po svr{enom vi{em PTT te~aju, bio
kontrolor; posle Drugog svetskog rata pre{ao u Sremsku Mitrovicu i izvesno vreme radio kao kontrolor po{te; tokom druge polovine pedesetih godina bio upravnik Saobra}ajne po{te Novi
Sad 2; po~etkom 1960. godine postavqen je za na~elnika PTT odeqewa novostvorenog Preduze}a PTT saobra}aja u No vom Sadu; u
vreme dok je funkcionisala Radna jedinica po{tanskog saobra}aja, bio je wen direktor (do 1972), a potom opet na~elnik PTT odeqewa, do penzionisawa (1974). U PTT {koli, po{to mu je vi{i
PTT te~aj op{tim propisima bio priznat kao vi{a stru~na sprema, dve godine honorarno predavao Po{tansku slu`bu.
Umro je 29. decembra 1986. godine; sahrawen je na Gradskom
grobqu u Novom Sadu.
Stevan Tomin, PTT ~inovnik, ro|en 3. oktobra 1910. godine u Dobrici; otac mu Lazar bio je zemqoradnik, a majka Quba,
koja je umrla kad je Steva imao dve i po godine, doma}ica. êtiri
razreda osnovne {kole u~io u rodnom mestu, a osam razreda realne gimnazije i veliku maturu svr{io 1930. godine u Pan~evu, u
generaciji kojoj je pripadao i slikar Stojan Trumi}. Odmah se
upisao na Pravni fakultet u Beogradu, ali je posle godinu dana
prekinuo studije i oti{ao na sluèwe vojnog roka, u devetomese~nu [kolu rezervnih oficira u Bile}i.
SPOMENICA PTT [KOLE
237
Po izlasku iz vojske podneo je molbu za prijem u Direkciju

èleznica u Subotici, ra~unaju}i da bi tamo mogao nastaviti
studije na Pravnom fakultetu. U i{~ekivawu pozitivnog odgovora, do{lo je do promene vlade, koja je u Ministarstvu saobra}aja eliminisala uticaj wegove veze u za zapo{qavawe u Subotici, tako da je narednu godinu dana proveo u Dobrici, bave}i se
poslovima u doma}instvu. U slobodnom vremenu bavio se sportom: igrao je fudbal u seoskom klubu Jedinstvo, a po{to se od
{kolskih dana bavio gimnastikom, organizovao je mesno sokolsko dru{tvo; bio je wegov predwak, a vodio je svoje drugove na razne sletove po Jugoslaviji. Bio je vrlo aktivan u podizawu seoskog parka, za koji su sadnice nabavqane na strani, delom i kao
poklon; u okviru tog parka bilo je izgra|eno igrali{te za odbojku i prostor za gimnasti~ko ve`bawe.
Sredinom 1933. godine pokazalo se da wegova molba za zaposlewe ipak nije bila sasvim zaturena, jer je dobio dekret o postavqewu, ali ne na èleznici i u Subotici, kao {to je traìo, ve}
u po{ti u Novom Sadu. Prihvatio je ponudu i po~eo da radi kao
pripravnik u po{ti Novi Sad 1, narodski zvanoj Glavna po{ta.
Septembra naredne godine poslat je na Vi{i PTT te~aj u Beogradu, istovremeno kad i \or|ije Vuki}evi} i Milan Rako~evi}; te~aj i dràvni ispit svr{io je juna 1935. godine.
Umesto da se posle te~aja vrati u Novi Sad, bio je raspore|en u Sremsku Mitrovicu; radio je na svim radnim mestima sredwe stru~ne spreme, izuzev blagajnika, a izvesno vreme (krajem
1937) bio je izaslat u [id, kao telegrafista i, s prole}a 1938.
godine, u Vinkovce, kao spoqni kartista (koji na èlezni~koj
stanici prisustvuje razmeni). Ubrzo se vratio u Mitrovicu.
U Mitrovici ga je zatekao Svetski rat; jo{ marta meseca
bio je mobilisan kao rezervni oficir, u ~inu kapetana druge
klase; bio je komandir ~ete u okolini Dervente. Na samoj polovini aprila, wegova jedinica (u sastavu pe{adijskog puka) zaputila se ka Vinkovcima, zano}ila u Starim Jankovcima, ali, kad
je zapaèno da se pred wima nalazi nema~ka tenkovska jedinica,
puk je promenio pravac i krenuo ka Ora{ju na Savi, ne bi li se
prebacio u Bosnu. U tom pokretu, 17. aprila, saznalo se za kapitulaciju. Krene on tada prema Doboju, da bi sa nekim svojim oficirskim kolegama stigao u Sarajevo, odakle je ra~unao da }e se
lak{e vratiti u Mitrovicu, èni i k}eri. U tome su ih kod Gra~anice presreli Nemci i zarobili; posle nekoliko dana bili su
preba~eni u Kazneni dom u Sremskoj Mitrovici, a odatle teretnim vagonima, preko Be~a, u Nema~ku, kroz Drezden, u Tje{in, u
logor u kome su se ve} nalazili engleski oficiri; tu se zadrào
238
Ilija Petrovi}
tridesetak dana, da bi potom bio preba~en u Nirnberg, u Langvaser, Oflag 13b, gde su ve} bili sme{teni francuski oficiri.
Sa wim se kretao jedan oficir iz Ma}edonije, bankarski ~inovnik i dirigent, koji je svoje poznanstvo sa direktorom skopske
duvanske fabrike iskoristio tako {to je wegova skopska veza
uspela da {estoricu Srba iz Vojvodine predstavi Nemcima kao
banatske Bugare, nema~ke saveznike, i za wih izdejstvuje oslobo|ewe iz logora. Tako je Steva, posle svega stotinak dana u zarobqeni{tvu, uspeo da se sa ostalim oslobo|enim pravim Bugarima
vrati vozom u Beograd, te da, u susretu (u vozu, izme|u Zemuna i
Beograda) sa bugarskim oficirom zaduènim da do~eka svoje
zemqake, dobije pismenu potvrdu da je slobodan kao banatski
Bugarin; i on i wegovi sapatnici iskoristili su ceremonijalnu
gu`vu oko sve~anog do~eka bugarskih zarobqenika na èlezni~koj stanici u Top~ideru i neopaèno isko~ili iz voza.
Steva je zatim oti{ao u Ministarstvo po{ta i od personalne slu`be zatraìo da bude raspore|en u po{tu Pan~evo; mada je
dobio raspored samo na godinu dana, tamo je ostao u slu`bi tokom
celog rata. Ne{to kasnije stigle su iz Mitrovice wegova èna i
k}i i bile sme{tene u Dobrici.
Posle okon~awa ratnih operacija do{ao je najpre u Novi
Sad, gde je Direkcija iz Petrovgrada (oformqena tokom ratnih
godina) bila preseqena. Zatraìo je da bude poslat u Mitrovicu, ali mu je dato re{ewe za Ba~ku Palanku; insistirao je, i
uspeo, da ga vrate u Mitrovicu, gde je bio postavqen za upravnika
po{te. Tamo se skoro dve godine bavio obnavqawem PTT saobra}aja i wegovim organizovawem u Sremu. Posle dve godine preme{ten je u Novi Sad i raspore|en u gra|evinski odsek; kako nije
pokazivao dobru voqu da se bavi tim novim poslom, bio je prekomandovan u PTT sektor, na radno mesto {efa telefonskog saobra}aja. Na tom mestu ostao je dugi niz godina, u najrazli~itijim uslovima organizacije PTT saobra}aja na podru~ju Vojvodine: i u Direkciji, i u Zajednici PTT preduze}a, i u Zdruènom
PTT preduze}u.
Svih tih godina predavao je Telefonski saobra}aj na niìm
PTT te~ajevima, a kad je otvorena PTT {kola, bio je tri {kolske godine angaòvan da predaje isti taj predmet. U me|uvremenu, kad je otvoren Pravni fakultet u Novom Sadu, vratio se vanrednim studijama i okon~ao ih 1965. godine. Mada mu je nu|eno da
pre|e u PTT {kolu, kao stalni nastavnik stru~nih predmeta, odbio je; iako je, kako sam kaè, imao jako dobar odnos sa |acima,
voleo wihovo veselo dru{tvo i razgovore sa wima, a wihovi povremeni nesta{luci nisu mu smetali ~ak ni na ~asu, naslu}ivao
SPOMENICA PTT [KOLE
239
je da [kola ne}e biti dugog veka; pribojavao se da bi posle wenog

ukidawa, kad se odre|eni krug qudi iz PTT sistema bude do{kolovao, mogao ostati bez posla kojim se bavio celih trideset godina; znao je da tokom preostalih radnih godina ne bi mogao biti
pripravnik u nekoj drugoj instituciji, ili slu`bi.
Po~etkom sedamdesetih godina, u vreme kad su preduze}a
PTT saobra}aja vodila veliku bitku za svoje osamostaqewe u odnosu na razne organizacione forme pokrajinskog karaktera, i
kad su suàvane nadle`nosti tih institucija u korist novosadskog PTT preduze}a, bio je preme{ten u to Preduze}e, ovoga puta
kao instruktor za telefonski saobra}aj; na tom radnom mestu,
bez stvarnih poslova i radnih zadataka, ostao je sve do 1975.
godine, kad je penzionisan posle ~etrdeset godina radnog staà.
Bio je aktivan sportski radnik; pored delovawa u sokolskom
pokretu u Dobrici, istim poslom bavio se i u Sremskoj Mitrovici; tamo je igrao i odbojku. Kasnije, u Novom Sadu, radio je u
Fudbalskom klubu Vojvodina, a petnaest godina bio je i fudbalski sudija podsaveznog ranga.
U Sremskoj Mitrovici delovao i kao ~lan peva~kog zbora.
Oènio se Olgom Milakovi} (Privina Glava, 1918 - Novi
Sad, novembar 2001), koja je tako|e bila sokolica i igrala odbojku; ven~ali su se u manastiru Privina Glava; kum na ven~awu bio
im je Bo{ko Novakovi} (Sremska Mitrovica, 1905 - Novi Sad,
1981), tada{wi stare{ina sokola u Sremskoj Mitrovici, potowi doktor kwièvnih nauka, kwièvni kriti~ar i istori~ar,
profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Steva ima dve k}eri, obe ro|ene u Sremskoj Mitrovici. Starija, Branislava (1940), udata Dimitrov, svr{ila je sredwu ekonomsku {kolu; ima sina Nikolaja (1965), koji je svr{io elektrotehni~ku {kolu, smer TT tehni~ara. Po{to, ko zna iz kojih razloga, na nekolikim konkursima nije uspeo da se zaposli u PTT
preduze}u, koje je jedino u Novom Sadu moglo da takve kadrove
apsorbuje, oti{ao je u Nema~ku; sa wim je oti{la i Branislava;
tamo je radila kao bolni~arka i posle {esnaest godina privremenog rada i penzionisawa, vratila se u Novi Sad. Vratio se i
wen sin; bavi se privatnim poslom.
Mla|a k}i Mira (1946) tako|e je svr{ila sredwu ekonomsku
{kolu; dugo godina radila je u Beogradu, u Internoj banci Pekabete (Poqoprivrednog kombinata u Beogradu). I ona je penzionisana; imala je jedno dete, koje je prerano umrlo.
Do sudwe ure, 5. avgusta 2003. godine, Steva je ostao pokretan
i ~istog uma. Sahrawen je narednog dana na Novom grobqu u Novom Sadu.
240
Ilija Petrovi}
[andor Tan~ik (Doroslovo, 26. marta 1928), vi{i TT tehni~ar; osnovnu {kolu u~io u rodnom mestu, a sredwu elektrotehni~ku (jakostrujni smer) u Subotici. îm je maturirao (1949), u
okviru tada{we planske raspodele kadrova dobio je zaposlewe u
Elektroprivredi Srbije u Beogradu, da bi posle kra}eg vremena
bio preme{ten u termoelektranu Kostolac. Po odsluèwu vojnog roka, s jeseni 1952. godine, do{ao je u Novi Sad i zaposlio se
u onda{woj Direkciji PTT Vojvodine, kao referent za automatske telefonske centrale; na tom je mestu ostao sve do stvarawa
Zajednice PTT preduze}a Vojvodine, kad je raspore|en na radno
mesto stru~nog referenta za telefonski saobra}aj. Godine 1966.
poloìo je u Zajednici Jugoslovenskih PTT ispit za vi{eg tehni~ara, {to mu je, ne{to kasnije, Upravni odbor Zdruènog PTT
preduze}a Vojvodine priznao kao vi{u stru~nu spremu. Poslove
samostalnog stru~nog referenta (odnosno samostalnog stru~nog
saradnika) obavqao je jedno vreme i u Zdruènom PTT preduze}u, sve dok 1971. godine nije bio izabran za sekretara Odbora za
TT saobra}aj; godine 1985, posle jedne reorganizacije u okviru PTT
saobra}aja, imenovan je za ~lana Poslovodnog odbora SOUR PTT
saobra}aja; na tom je mestu ostao sve do penzionisawa, na samom
po~etku 1990. godine.
Bio je ~lan brojih komisija za dono{ewe tehni~kih uslova
za telefonski saobra}aj i za dono{ewe propisa o obavqawu telefonskog saobra}aja; ~lan Komisije koja je za TT sistem Druge
Jugoslavije odabrala tranzitne centrale Metaconta-10C; zamenik
~lana Odbora za TT saobra}aj u Zajednici JPTT.
Na nekolikim niìm PTT te~ajevima u Novom Sadu predavao je TT tehniku, a od septembra 1966, tokom tri {kolske godine, isti taj predmet predavao je i u PTT {koli.
Iz braka sa Katalin-Katicom (Temerin, 1928), dugogodi{wom ~inovnicom novosadskog Telegrafa, penzionisanom 1983,
ima sina Atilu; ro|en je 1955. godine, diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Novom Sadu, na smeru jakih struja; radi u
novosadskom Naftagasu, u slu`bi Informatike; nije èwen.
Izvori i literatura
Istorijski arhiv u Novom Sadu, F-591, PTT {kola Novi Sad;

M(om~ilo) \or|evi}, Dvogodi{nja PTT {kola zavr{ila je rad, PTT vesnik 7-8, Beograd
1949;
M(ile) Petrovi}, Zavr{en je kurs za PTT manipulante u Novom Sadu, PTT 7-8, Beograd
1949;
Ilija Drezgi}, @ivojin Boì}, Drugi zbor omladine PTT Jugoslavije, PTT broj 7-8,
Beograd 1958;
@ivojin Joci}, Prva klasa slu{alaca zavr{ila Vi{i ptt te~aj u Beogradu, PTT ~asopis
Beograd, 7-8/58, Beograd 1958.
Milan Rako~evi}, Ilija Petrovi}, Kolege, sre}no, PTT novine Novi Sad,
broj 2, 25. jun 1965;
Vojislav Krmpoti}, Novosti u nastavnom planu i programu PTT {kole,
PTT novine Novi Sad, broj 6, 10. oktobar 1965;
Ilona Pete, Prvi dan na radnom mestu, PTT novine Novi Sad, broj 33, 17.
april 1968;
Prva konferencija samoupravlja~a PTT Jugoslavije, Zagreb 1968, 164-166;
[kola otrgnuta od zaborava

Izvod iz recenzije
...Podeqen u ~etrnaest poglavqa, Petrovi}ev rad prati sudbinu nekada{we PTT {kole u Novom Sadu, po~ev od ideje za weno osnivawe, pa sve do dono{ewa akta kojim je ona ukinuta.
Dobro znaju}i da vreme mnoge doga|aje potiskuje u zaborav,
autor je sebi postavio osnovni ciq da sa~uva tragove o postojawu
PTT {kole, wenom obrazovnom i vaspitnom radu sa redovnim |acima i izuzetnom trudu da jednom prili~no velikom broju PTT
radnika, putem vanrednog {kolovawa, omogu}i stru~no usavr{avawe, sticawe sredwe {kolske spreme i, potom, napredovawe u
struci. Uporedo sa tim, verujem, autor je imao i dodatni motiv da
napi{e ovu kwigu, budu}i da je wegov ìvotni put dobrim delom
bio vezan za [kolu; ako ve} [kola nije uspela da opstane, on je, i
pored brojnih prepreka, imao dovoqno snage da se izbori za svoj
ugled i status vrhunskog stru~waka u PTT saobra}aju.
Nesumwivo, odluka Zajednice PTT preduze}a Vojvodine da
se u Novom Sadu formira PTT {kola bila je vizionarska. Potreba za kadrovima sredwe stru~ne spreme i iskustvo koje je sticano {kolovawem u PTT tehnikumu i PTT te~ajevima, umnogome
su olak{ali ostvarivawe ove plemenite ideje. Veli~ina PTT
{kole i wenog nastavni~kog kadra bila je u tome {to su oni,
preuzimaju}i na sebe obavezu da u op{teobrazovnom, stru~nom i
vaspitnom pogledu pripreme budu}e mlade kadrove za PTT struku, uspeli da im na najlep{i na~in pribliè jedno sasvim nepoznato gradivo, te da radni rezultati i radna disciplina budu na
istoj visini kao {to su bili me|usobni odnosi svih |aka i wihov
odnos prema [koli. Mnogo je u~enika bilo iz malih mesta {irom Vojvodine i PTT {kola bila im je prvi kontakt sa velikim
gradom i ìvotom u wemu. Sa svoje strane, nastavnici su uloìli veliki trud da svoja predavawa pripreme stru~no, da im izlagawa budu sistemati~na i jasna i da, na taj na~in, o~uvaju autoritet, i svoj li~ni i PTT {kole. Mada je u po~etku nedostajala
stru~na literura, nastavnici su se potrudili da u vrlo kratkom
roku pripreme i objave uxbenike za skoro sve stru~ne predmete.
Ostao je neizbrisivi utisak da su nastavnici gledali na |ake kao
na svoju decu, a na [kolu kao na svoj dom.
Rezultat takvoga rada bio je da je velik broj nekada{wih |aka PTT {kole dospeo da obavqa najstru~nije poslove u PTT sistemu, najpre u Vojvodini, a potom i PTT saobra}aju Srbije. Wihovom stru~nom napretku doprinelo je i nastojawe da uz rad nastave sa svojim {kolovawem i stru~nim usavr{avawem: sedamde-
SPOMENICA PTT [KOLE
243
setak nekada{wih |aka novosadske PTT {kole okon~alo je studije na vi{im {kolama i fakultetima.
Mnogim podacima iz kwige osvetqavaju se pojedinosti koje
su do sada bili nedostupne i |acima i profesorima. Bi}e veliki
kvalitet {to }e se budu}i ~itaoci ove kwige upoznati sa tim poje dinostima, a ceo tekst, kao i prate}i u~eni~ki spiskovi, podseti}e nekada{we |ake na godine i dane redovnog ili vanrednog
{kolovawa, a preìvelim profesorima bi}e to podsetnik na
svoje nastavni~ke po~etke, u [koli koja je po svemu bila i ostala primer kako bi trebalo da bude organizovana i da deluje jedna
namenska obrazovna institucija. Jer, novosadska PTT {kola
uspela je da na zaista lep na~in ispuni svoj osnovni zadatak i da
obrazuje i vaspita velik broj budu}ih PTT radnika, od kojih se, u
na{im danim, ve}ina nalazi pri kraju radnog veka; usu|ujem se
re}i da }e wihovim skorim penzionisawem PTT struka u Vojvodini biti trajno osiroma{ena...
...Petrovi}eva kwiga zna~ajno }e doprineti da se ne zaboravi jedan sjajan period u ìvotu onih koji su ~inili PTT {kolu i
koje je ista ta [kola u~inila svojim mnogogodi{wim predstavnicima u PTT sistemu.
Stevan Pil
Novi Sad, 30. septembar 2003.
Bele{ka o piscu
Ilija Petrovi}, PTT ~inovnik i profesor, publicista i
istori~ar, srpski nacionalni radnik, ro|en je u Ku~ima, na Kosoru, kod
Podgorice, 6. septembar 1938. godine, od oca Ma{ana Spa(h)ova Petrovi}a (1898-1978), zemqoradnika, i Milice (1910-1982), doma}ice, k}eri
Boìne Mikova Ba{ovi}a, oficira crnogorske i jugoslovenske vojske,
iz Rijeke Piperske i ène mu Vidne, ro|ene Vujoti}.Osnovnu {kolu u~io
na Ublima (kod Podgorice) i Pa{i}evu (Zmajevu), niù gimnaziju sa malom maturom svr{io u Zmajevu (1950), a veliku maturu u Novom Sadu, u
Drugoj vi{oj me{ovitoj gimnaziji Jovan Jovanovi} Zmaj (1956). Studiraju}i vanredno, januara 1967. godine diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za istoriju.
Ceo radni vek (od 1956, sa vojni~kim prekidom od septembra 1959.
do februara 1961) proveo u PTT saobra}aju: pripravnik u Glavnoj po{ti u Novom Sadu; u Zajednici Jugoslovenskih PTT svr{io Vi{i PTT
te~aj ({kolske 1957/58); od 1959. do 1965. kontrolor Glavne po{te u Novom Sadu. Od 1964. do 1972. predaje stru~ne predmete u novosadskoj Sredwoj PTT {koli. Od 1973. do 1989. samostalni stru~ni saradnik u PTT
organizaciji Vojvodine, a kao ~lan brojnih komisija i radnih grupa u
Zajednici JPTT i Po{tanskoj {tedionici u~estvuje u izradi propisa
iz oblasti po{tanskog, telegrafskog i telefonskog saobra}aja i nov~anog prometa u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju. Od 1990. do
sredine 1993, u novostvorenom Javnom preduze}u PTT saobra}aja Srbije
direktor Sektora za po{tanski saobra}aj Vojvodine, a posle toga, do
penzionisawa, savetnik u Direkciji za po{tanski saobra}aj u Beogradu
(sa sedi{tem u Novom Sadu).
Oèwen Qubicom Cvijanovi} (Stepanovi}evo, 1950), k}erju Qubomira Cvijanovi}a (Stepanovi}evo, 1925) i Dragice (Kruge, Dowi Lapac, 1929), ro|ene Biqetina; ima dva sina: Dejana (1970) i Nemawu (1977)
i dve unuke: Milicu (1993) i Lidiju (1996).
Za obrazovne potrebe PTT saobra}aja izradio dva uxbenika iz me|unarodnog po{tanskog saobra}aja. Svojim saop{tewima u~estvovao na
ve}em broju stru~nih skupova u okviru Zajednice JPTT, a nekoliko tekstova objavqeno mu je u stru~nom ~asopisu PTT saobra}aj u Beogradu.
Skoro pedeset godina ~lan Planinarsko-smu~arskog dru{tva Po{tar u Novom Sadu; krajem {ezdesetih godina, u jednom dvogodi{wem
mandatu sekretar Planinarskog saveza Vojvodine, a po~etkom devedesetih i predsednik svog mati~nog Dru{tva. Planinarski vodi~, sa licencom Planinarskog saveza Srbije broj 021; organizovao i vodio mnoge izlete i pohode po jugoslovenskim planinama; pre{ao ve}i broj planinskih transverzala, od kojih dva puta i Slovena~ku, najduù u ranijoj Jugoslaviji; do Triglava stizao jedanaest puta, naj~e{}e predvode}i grupe od po desetak mladih planinara-po~etnika, uglavnom iz PTT {kole.
Sa sinom Nemawom premerio stazu Fru{kogorskog maratona (po etapama), a sa wim trasirao i obeleìo tri planinarske staze u Fru{koj
gori. Napisao ve}i broj novinskih tekstova i dve kwige o planinarewu
SPOMENICA PTT [KOLE
245
(jednu u koautorstvu). Svojim pristupom planinarstvu, svojim obrazovnim, vaspitnim i propagandnim delovawem i svojim li~nim i porodi~nim primerom, pridobio za planinarsku organizaciju na desetine mladih ~lanova, dobrim delom i dece. U vreme dok je Fru{kogorski maraton bio podaleko od dana{weg ugleda, dovodio je na stazu i po ~etrdesetak svojih prijateqa i znanaca; mnogi od wih i sada su bliski planini.
Dobitnik nekoliko planinarskih odli~ja: zlatnih zna~aka PSD
Po{tar, Gradskog saveza planinarskih dru{tava u Novom Sadu i Planinarskog saveza Srbije i srebrne i zlatne zna~ke Planinarskog saveza
Jugoslavije; zaslu`ni ~lan Planinarsko-smu~arskog saveza Vojvodine;
dobitnik plakete Planinarskog saveza Srbije za vi{egodi{wi zna~ajni doprinos razvoju planinarstva u Srbiji.
Dobrovoqni davalac krvi (77 puta); propagator dobrovoqnog davala{tva i jedan od utemeqiva~a prvog aktiva dobrovoqnih davalaca krvi u Novom Sadu (u okviru PTT - 1969).
Od 1964. do 1966. ~lan ure|iva~kog kolegijuma PTT novina, glasila
Radnog kolektiva Preduze}a PTT saobra}aja u Novom Sadu i urednik jedne od rubrika. Jedan od pokreta~a, vlasnika i urednika novosadske Samouprave, prvih privatnih novina u Srbiji postbrozovske ere (1986-1990).
Godine 1989, jo{ uvek u uslovima jednopartijskog sistema, ~lan Inicijativnog odbora za formirawe Saveza radikalnih demokrata u Novom
Sadu, prve izvankomunisti~ke politi~ke stranke u Srbiji novijeg vremena; naàlost, ve} do sredine naredne godine, pred naletom zvu~nijih
imena na novoj politi~koj sceni, deo okupqenog ~lanstva pristupio Radikalnoj (advokata Veqka Guberine) ili Demokratskoj stranci (koju je
onda predvodio dr Dragoqub Mi}unovi}), a najve}i deo u{ao je u Srpsku
demokratsku stranku profesora Jovana Ra{kovi}a (1929-1992).
Osniva~ i ~lan Srpskog nacionalnog vije}a Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema i wegov port-parol (1991); glavni i odgovorni urednik Srpske Zemqe, glasila Srpskog nacionalnog vije}a (1991-1992); ministar informisawa u Vladi Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema (1991-1992); savetnik Predsednika Republike Srpske Krajine (1992-1994). Od kraja 1990,
u~estvuju}i u petnaestak sati televizijskog i preko sedamdeset sati radijskog programa, obrazlagao politi~ke i nacionalne stavove srpskog
naroda sa zapadne strane i za razne dnevne listove i ~asopise napisao
dvadesetak tekstova neposredno vezanih za istu tu problematiku.
Na Velikoj narodnoj skup{tini Srpskog narodnog pokreta Svetozar Mileti}, odrànoj 25. novembra 2001. godine u Novom Sadu, izabran za ~lana wegovog Sabora.
Od 1994. objavio dvadeset kwiga, a u raznim stru~nim ~asopisima
isto toliko duìh ili kra}ih tekstova, sve sa tematikom iz srpske istorije s po~etka i kraja XX veka; podneo saop{tewa na trima nau~nim
skupovima iz novije srpske istorije. Otkrio jedan zabraweni Zbornik
Matice srpske za dru{tvene nauke (iz 1959. godine). Na svetlo dana izneo zabrawenu kwigu Hrvati u svetlosti istoriske istine, Beograd
1944, potpisanu prezimenom Psuwski, de{ifrovao ovaj pseudonim i
otkrio autora Veli{u Rai~evi}a (Trep~a, kod Andrijevice, 1903 - Beograd, 1972). Za Enciklopediju Novog Sada napisao stotinak priloga.
246
Ilija Petrovi}
Kako je to zapaèno u nekim recenzijama ili prikazima wegovih

kwiga, u obradi pojedinih tema, koriste}i se raspoloìvom literaturom i objavqenim istorijskim izvorima, kao i konsultovawem poznate
arhivske i relevantne muzeolo{ke gra|e, on na sebi svojstven na~in, neobi~nom metodologijom i kompozicijom, uspeva da za|e u tamnu stranu
onih delova na{e novije istorije za koje se smatralo da su bez zatamwewa. Nastojawe da od jo{ uvek ìvih u~esnika nekog doga|aja sazna pojedinosti koje nisu zabeleène a bez kojih bi slika tih doga|aja bila nepotpuna, predstavqa ga ne samo kao vrednog istraìva~a, ve} i kao krajwe savesnog istori~ara. Snagom argumenata, po{tovawem ~iwenica, on
uvek uspeva da zaokruì celinu iz koje se jasno mogu sagledati istorijski tokovi na podru~jima koje srpski narod smatra svojima. U wegovim
kwigama, uvek bolno o{trim ali i uvek veoma inspirativnim, lako se
uo~avaju gre{ke i proma{aji nacionalne politike, u kojima on nalazi
odgovor na pitawe kako je do{lo do stradawa i propadawa srpskog naroda, a u na{em vremenu, danas, i do nestajawa istog tog naroda i wegove
dràve. Svoje radove on objavquje u uverewu da }e to podsta}i istori~are od karijere da se najzad ume{aju u svoj posao i pred preostalim
Srbima bar istaknu smislena pitawa pre nego {to ih stihijski odgovori na srpsko pitawe ne u~ine zauvek besmislenim. Wegovi radovi pisani su jasnim jezikom, tako da otkrivenim istorijskim istinama uvek mogu zadovoqiti radoznalost brojnih ~italaca, dok je istovremeno jedan
deo tog ~itali{ta iznena|en ~iwenicama koje su godinama ili decenijama skrivane. Kad se radi o pro{losti Vojvodine Srpske, wegove kwige
predstavqaju preokret u prou~avawu te i danas zna~ajne teme i upu}uju
~itaoce i politi~ku javnost na istorijske korene Srema, Banata, Ba~ke
i Barawe i oslobodila~ku ideologiju pre~anskih Srba zasnovanu jo{
u vreme Svetozara Mileti}a, a razvijenu kod Ja{e Tomi}a. Za mnoge budu}e istraìva~e i tuma~e novije srpske istorije, wegove kwige predstavqa}e nezaobilazno {tivo.
Zajedno sa Milojem Gavrilovi}em (Radu{a, kod Vaqeva, 1941), penzionisanim novinarom Radio-Novog Sada, za~etnik ideje o podizawu
hrama na Bistrici u Novom Sadu, posve}enog Prenosu mo{tiju Svetoga
Save (6/19. maj); odabrao mesto za hram; ~lan prvog Gra|evinskog odbora
za podizawe ovog hrama; kumovao stambenom bloku Savina na Bistrici,
u ~ijem se krugu hram i nalazi.
Na dan kad je oti{ao u penziju, 31. marta 2000. godine, u Glavnoj po{ti u Novom Sadu (21101 Novi Sad) na{ao se u prodaji prigodni koverat sa wegovim likom, na predwoj strani, i kra}im ìvotopisom, na pole|ini. Koverat je {tampan u 650 primeraka, u dve varijante. Istog
dana, u istoj toj po{ti bio je u redovnoj upotrebi i prigodni ìg sa wegovim likom. (Tek nekolikim li~nostima u Drugoj i Tre}oj Jugoslaviji
pripalo je ovakvo priznawe za ìvota). Prema uobi~ajenoj praksi, ìg
je ostao u po{ti jo{ tri dana i bio je kori{}en u filatelisti~ke svrhe.
Petnaestak dana kasnije, Jugomarka iz Beograda, pod brojem 02-49/30 od
22. 03. 2000. godine, u slu`benom glasilu Zajednice Jugoslovenskih PTT
iz Beograda (PTT vesnik broj 8 od 16. aprila 2000), objavila je odredbu
kojom se dozvoqava upotreba ovog ìga. Tekst te odredbe glasi:
SPOMENICA PTT [KOLE
247
Re{ewem Javnog preduze}a PTT saobra}aja Srbija Beograd, Direkcija za po{tanski saobra}aj - Podru~ni sektor za po{tanski saobra}aj Novi Sad broj 02-1137/2000 od 21. 3. 2000. godine, odobrena je izrada
prigodnog po{tanskog ìga sa nepokretnim datumom i wegova upotreba
u po{ti 21101 Novi Sad, sa ciqem da se obeleì odlazak Ilije Petrovi}a u penziju, sa tekstom u ìgu: (42) DOAJEN PO[TANSKOG SAOBRA]AJA ILIJA PETROVI] 21101 NOVI SAD 31. 3. 2000.
Uvr{ten je u Enciklopediju Novog Sada, kwiga 20, PET-POK, Novi Sad 2002, 80-82.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
Kwige:
Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966;
Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968;
Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974;
Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979;
Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koautorstvu), Novi Sad 1990;
Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994;
Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, Novi
Sad 1994;
Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi Sad
1996;
Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996;
Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad 1997;
Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998;
Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999;
Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999;
Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999;
Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu), Novi Sad 1999;
Starinci i novci, Novi Sad 2000;
Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000;
Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001;
Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941, Novi Sad
2001;
Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju Zmajeva, Zmajevo 2002;
Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003;
Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003.
Kerski imenoslov, Novi Sad 2003;
Nepoznati 27. mart, Novi Sad 2004;
Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004.
Pripremqeno za {tampu:
26. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918;
27. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada;
29. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva Po{tar Novi Sad.
1.
Ostalo:
Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupa odrà-
248
Ilija Petrovi}
nog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset ~etvrte
godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji 1918, Novi Sad
1993, 141-158.
2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Vojvodine,
Novi Sad 1993, 29-39.
3. O autorstvu kwige Hrvati u svetlosti istoriske istine, Rad
Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.
4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup{tini Dru{tva srpsko-italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994 (objavqeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko
pitawe, Novi Sad 1997, 258-271).
5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istoriju Matice
srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.
6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualaca u Beogradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183-188.
7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj
I/1997, Ruma 1997, 29-45.
8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu, umetnost
i nauku Lu~a Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.
9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop{tewe na
Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u
Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornik radova nije
objavqen).
10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171
11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, saop{tewe
na okruglom stolu u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar 1998 (zbornik radova nije objavqen).
12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi} Moj Brskut, Novi Sad 1998, 470-479.
13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Matice srpske
za kulturu usmene i pisane re~i Jezik danas br. 7, Novi Sad 1998, 14-16.
14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.
15. Biv{i Srbi crnogorski (dato za Letopis Matice srpske u Novom Sadu,
ali nije prihva}eno; objavqeno u autorovoj kwizi Starinci i novci,
Novi Sad 2000, 81-107).
16. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlova~ke novine, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.
17. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik, Slu`beni list Srpske pravoslavne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108.
18. Tri veka srpskog {kolstva Norma, ~asopis za teoriju i praksu vaspitawa i obrazovawa broj 1/2003, U~iteqski fakultet Sombor, 2003, 167-179.
19. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40, Novi Sad
2003, str. 55-72;
20. Kerski imenoslov 18. veka (Dato za Onomatolo{ke priloge Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu; jo{ nije objavqeno).
Priredio: Milorad Predojevi} (Brskut. 1939), kwièvnik
Ilija Petrovi}
SPOMENICA NOVOSADSKE PTT [KOLE

Autorsko izdawe
tamparija
PIPERI, Novi Sad
Ulica Arse Teodorovia 11
Kompjuterska obrada sloga i prelom
Nemawa Petrovi
Korektura
Jelena Petrovi
Tira
41 primerak
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
373.5:656.8(497.113)1961/1972
PETROVI], Ilija
Spomenica novosadske PTT {kole / Ilija Petrovi}. Novi Sad : I. Petrovi}, 2004 (Novi Sad : Piperi). - 248 str. ;
21 cm
Tira` 41. - Bibliografija.
a) Po{tansko-telegrafsko-telefonska {kola (Novi Sad) 1961-1972

COBIS.SR-ID 191142919
...Lep je u nas obi~aj, ali, ~ini se, sve re|i, da se o nekoj {koli pi{e spomenica ve} kad ona napuni pet ili deset godina. To je, svakako, prilika da svi zainteresovani, i nastavnici, i u~enici, i roditeqi, ali i
drugi, vide dokle se stiglo i kojim putom vaqa i}i daqe, i {ta uop{te
zna~i nadahwivati se iskustvima i saznawima prethodnih generacija...
...Ova nam Spomenica ukazuje na prete~e novosadske sredwe PTT
{kole, povezuju}i ulogu nekada{wih kurseva i te~ajeva sa profesionalnim obavezama i osposobqavawem slu`benika u PTT saobra}aju pre
i posle Drugog svetskog rata. Posebno su pou~na po~etna nastojawa da se,
uz brigu o dru{tveno-vaspitnom radu sa u~enicima i za organizaciju ìvota i rada u [koli, nivo stru~nog znawa wenih polaznika podigne na
vi{i nivo. A ìvot wenih u~enika, uistinu, bio je povezan sa dru{tveno zna~ajnim doga|ajima u kojima su, pored wih i wihovih nastavnika,
u~estvovale i pojedine ugledne li~nosti iz politi~kog, privrednog i
dru{tvenog ìvota sa strane.
Privla~nost i ubedqivost svih tih kazivawa obezbe|uje se i li~nim svedo~ewem autora ove Spomenice, i kao polaznika prvog posleratnog Vi{eg PTT te~aja u Beogradu, i kao jednog od stalnih nastavnika
stru~nih predmeta u PTT {koli. Pa`qivijem ~itaocu ne}e proma}i zanimqivi prikazi uporne borbe za kvalitet stru~ne i op{teobrazovne
nastave u [koli, za dru{tveni status i [kole i nastavnika u [koli,
ali i za wen opstanak. Ta iskustva, a preko wih i uvid u jedno prosvetno
pregala{tvo, mogu biti podsticaj onima koji i u na{im uslovima, ili
}e to ~initi u nekom budu}em vremenu, budu tragali za pravim modelom
sopstvene {kole i wenom najboqom organizacijom.
Pred nama se nalazi povesnica jednog u~ili{ta koje je, s obzirom
na prirodu PTT saobra}aja i wegovu dru{tvenu ulogu, u relativno kratkom vremenu zna~ajno uticalo na javni ìvot u Srbiji, posebno u Vojvodini, jer su wegovi nastavnici i u~enici decenijama bili prisutni u va`nim domenima dru{tvenog ìvota. Upozoravaju}i da li~nosti stvaraju istoriju, Spomenica nam predstavqa likove skoro svih nastavnika
PTT {kole, a najosnovniji biografski podaci dati su i za sve u~enike
koji su u woj poloìli zavr{ni ispit, kao i za one koji su se potrudili
da nastave {kolovawe i pro{ire svoja stru~na znawa; broj ovih posledwih i nije ba{ mali: skoro svaki sedmi maturant PTT {kole stekao je diplomu neke od vi{ih ili visokih {kola. Stoga, ova Spomenica moè
predstavqati izvor nadahnu}a svima koji èle da grade nove puteve i tragaju za autenti~nim mogu}nostima trajawa u vremenu. Uputno je znati
kako je nekad bilo, budu}i da ta saznawa mnogima mogu pomo}i da jo{ pone{to nau~e i pri tome otkriju da u obrazovawu moè biti i boqe.
Dr Isidor Graorac

Pttskola

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pttskola

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ilija Petrovi}

Novi Sad, 2004

Tehnikumi, {kole, te~ajevi - 7; PTT tehnikumi - 10; PTT

Otvarawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nastavno i drugo osobqe. . . . . . . . . . . . . . . . .

Nastavnici 29; Ustaquje se nastavni kadar - 30; Stru~na

Finansirawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . .

Upravqawe PTT {kolom . . . . . . . . . . . . . . . .

Jedanaest {kolskih godina . . . . . . . . . . . . . . .

Iz ~ega u~iti - 75; [ta je objavqeno - 79; Biblioteka - 80

^etvorogodi{wi program - 81; Trogodi{wi program - 84;

Ukidawe PTT {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Oni su poha|ali PTT {kolu . . . . . . . . . . . . . .

Prema podacima iz glavnih kwiga

Oni su polo`ili maturski ispit . . . . . . . . . . .

Prema podacima iz kwig zavr{nih ispita - 167; Po ispitnim rokovima - 181

Oni su stekli diplomu vi{e ili visoke {kole (76)

SPOMENICA PTT [KOLE

prihvate i komplikovanije i odgovornije poslove i du`nosti i

obrazaca Svetske po{tanske konvencije. Iz matematike pre{li

SPOMENICA PTT [KOLE

SPOMENICA PTT [KOLE

Otvarawe PTT {kole

\or|e Vuki}evi}, za organizaciju rada u PTT

SPOMENICA PTT [KOLE

Zajednica PTT preduze}a mogla je saop{titi da od ukupnog

sredwu 473, a ni`u 1930 slu`benika. Od preostalih, 459 radnika

SPOMENICA PTT [KOLE

3. Da se kroz grupu op{tih predmeta osigura op{te kulturni razvoj

Saglasnost. Sva navedena uveravawa bila su prihva}ena bez

SPOMENICA PTT [KOLE

(Sredinom jeseni 1962. godine, Zavod za stru~no obrazovawe

SPOMENICA PTT [KOLE

Skre}e se pa`wa da nastavnici ovih {kola mogu biti samo

SPOMENICA PTT [KOLE

-za direktora, ekonomski, pravni ili prirodno-matemati~ki fakultet;

SPOMENICA PTT [KOLE

wem delu u prostorijama po{te Novi Sad 1 i u telegrafu i telefonskoj

Nastavno i drugo osobqe

SPOMENICA PTT [KOLE

Tokom leta taj konkurs je objavqen, a na sednici Upravnog

stalnog nastavnika (s obavezom da joj se plata ispla}uje tu, jer je

SPOMENICA PTT [KOLE

-Saobra}ajna slu`ba, Milan Rako~evi};

ve}an broj ~asova, negativno odrazilo i na nastavni proces u

SPOMENICA PTT [KOLE

{kolskom spremom svrstane u VIII platni razred, te su imale

Milan Rako~evi}, 26 ~asova - Po{tanska slu`ba (III i IV),

SPOMENICA PTT [KOLE

-Ilija Petrovi}, Po{tansku slu`bu u IV razredu;

SPOMENICA PTT [KOLE

bilo uobi~ajeno, narednih godina seqakala se sa mesta na mesto, da bi u

Ana Maksimovi}, o kojoj nema drugih podataka, po~ela je da

Finansirawe PTT {kole

[kole, {kolski centri i druge organizacije koje su do sada

SPOMENICA PTT [KOLE

se ne na~ini; profesor je bio o`ewen, tako da je problem bio

SPOMENICA PTT [KOLE

Upravqawe PTT {kolom

SPOMENICA PTT [KOLE

SPOMENICA PTT [KOLE

Napomene o mogu}nostima zapo{qavawa do 1975. godine oko 30.000

saznaju jo{ pone{to o po{ti. Ho}u da ka`em da se ne}e ni{ta uraditi