Terorizam, pojam i vrste

Uvod poni nabrajanjem. (npr. Pretnja nasiljem. Strah. )

Globalna dimenzija terorizma je njegovo novo i vano svojstvo, a potreba za
njegovim naunim istraivanjem i definisanjem raste kako raste globalni fenomen
terorizma. Pregled tabele sa rezultatima pretraga na Guglu vezanih za pojmovno
odreivanje terorizma pokazuje da ne postoji vie terorizama, ve terorizam kao
jedan globalni fenomen.
Nepostojanje jedne svetski prihvaene definicije terorizma od brojnih istaknutih
naunika smatra se glavnim faktorom koji mogu podstai terorizam u budunosti.
Da bismo znali protiv ega se borimo i kako da se protiv neega borimo, moramo
prvo znati ta je to.
Unutar UN-a postoje najmanje dve strane koje zastupaju dve oprene potrebe za
meunarodnom definicijom terorizma: jedna zastupa potrebu za nametanjem jedne
takve opteprihvaene definicije, dok druga izbegava definisanje u strahu od
posledica koje bi iz takve definicije mogle proizai.
Nepostojanje definicije je uslovljeno razliitou i suprotstavljenou politikih
interesa, kao i postojanjem dvostrukih standarda i dvostrukog morala u
meunarodnoj politici, pogotovo od strane velikih sila.
Terorizam je tajna aktivnost, to i pored brojnih saznanja spreava potpuni uvid u
ovaj fenomen. Terorizam je vie puta do sada menjao znaenje u poetku je
oznaavao nasilje revolucionara koji su preuzeli vlast, nasilje vlasti, dok je u 19.
veku bio vezan za delovanje anarhistikih i nihilistikih organizacija. U 20. veku se
opet vezuje za nasilje vlasti i reime strahovlade poput nacistikog i staljinistikog,
kao i za borbu za osloboenje naroda od kolonijalnih vlasti. Od 70-ih godina se
opet oznaava kao nasilje protiv neke i neije vlasti, kao i nasilje nekih drava
sponzora terorizma.

Termin terorizam je danas izuzetno demonizovan usled politikog estetiziranja,

iako to nije uvek bio (francuski revolucionari i ruski anarhisti su sebe nazivali
teroristima, dok danas nijedan terorista sebe ne naziva tako, ve se trae pozitivniji
izrazi, kao to je borac za slobodu.
Trpanje mnogih drugih oblika politikog nasilja pod terorizam i esto posezanje za
ovim terminom predstavljaju oblike propagandne manipulacije, kao i nepoznavanja
samog fenomena terorizma i njemu srodnih fenomena. Najtipinije greke su
nerazlikovanje terora od terorisanja, terora od terorizma, kao i terorizma od gerile.
Terorisanje je sistematsko, proizvoljno i ciljno injenje nasilja nad uslovno reeno
istim objektom koje nije obavezno uzrokovano razlogom njegove krivice, ve je
isto izraz neijeg slobodnog izbora, neije velike situacione nadmoi i neije volje
za nasilje. Ne mora imati ni politiku dimenziju (primer oca koji terorie
porodicu).
Teror- nerazlikovanje terora i terorizma je zasnovano na tome to su u pitanju dva
srodna oblika politikog nasilja koji prete velikom broju potencijalnih rtava i
podrazumevaju neselektivno nasilje. Oba izazivaju strah, oruje su manjine, rtve
su im neduna lica i imaju za cilj da rtvom izazovu strah kod drutvene grupe
kojoj rtva pripada. Oba imaju dvostruku metu: neposrednu rtvu kad kojom vre
nasilje ione kojima je poruka zapravo namenjena. Ne poznaju moralna i pravna
ogranienja, a nasilje vre u ime velikih ciljeva.
Ipak, ono to ih otro razdvaja jeste pozicija vlasti, odnosno njeno imanje ili
nemanje. Teror sprovodi onaj koji ima vlast, a terorizmom se slui onaj koji eli da
neku i neiju vlast uniti. Ali, nije svako nasilje vlasti teror, kao to ni svako
delovanje protiv vlasti nije terorizam. Prema njihovoj legalnosti, teror koji
sprovodi vlast je uvek legalno nasilje, dok je terorizam uvek nelegalno nasilje.
Meutim, po principu legitimnosti nije umesno nainiti podelu, poto nije ni svaki
reim legitiman.
Teror i terorizam su srodni i zbog ekonomisanja silom. U sluaju terora,
ekonomisanje silom je deo strategije vlasti. a u sluaju terorizma je izraz
nedovoljnih resursa sile.

Gerila- nerazlikovanje terorizma od gerile je esta i uglavnom namerna greka.

Njoj doprinosti to to se terorizam i gerila esto primenjuju kombinovano, i to se
tokom svojih faza prelivaju jedno u drugo. Gerila obino nosi uvek pozitivnu, a
terorizam negativnu etiketu. Zajedniko im je to su i jedno i drugo neregularne
metode borbe. Gerilska borba je jedna vrsta vojne strategije, gerilci vre napade
koji su vojnog karaktera sluei se taktikom specijalnih jedinica, dok teroristi vre
atentate, otmice, podmeu bombe, i oni zapravo samo glume vojsku.Gerilci tee da
okupiraju prostor, a teroristi umove ljudi. Gerilci uvek tee da uspostave
personalnu vlast na osvojenoj teritoriji, dok teroristi ne tee linom osvajanju vlasti
kao primarnom cilju. Terorizam se razlikuje od gerile i po tome to teroristi ne
poseduju teritoriju, ne nose oruje javno i ne uivaju javnu podrku respektabilnog
dela stanovnitva. Gerila na panskom jeziku znai mali rat, dok terorizam nije
nikakvo ratovanje.
Definicije terorizma se po stepenu naunosti, ciljevima nastanka, upotrebljivosti u
praktine svrhe moe podeliti u dve grupe:
1) akademske definicije, nastale u okviru nauno-obrazovnih institucija;
2) administrativne definicije, nastale u okviru razliitih institucija i za njihove
potrebe.
Postoje i oni koji smatraju da se terorizam ne moe definisati i da je previe
apstraktan. Problem lei i u tome to je terorizam oduvek bio politiki vru
fenomen. Kada je re o naunim razlozima nepostojanja jedne opte definicije
terorizma, oni u prvom redu lee u arolikosti istraivakih pristupa. Iako reenje
lei u interdisciplinarnom pristupu, takav pristup je vrlo retka, a neuobiajena
pojava u irokom polju mogue saradnje drutvenih nauka.
Najvei broj definicija ukljuuje jedan od ova tri elementa: nasilje kao metod,
graane i vladu kao mete, i izazivanje straha i iznuivanje politikih i socijalnih
promena kao ciljeve.
Terorizam je izrazito politika pojava. On uvek nastaje sa politikim namerama i
uvek egzistira u polju politike. Ukoliko ne postoji politika motivisanost, odnosno
politiki cilj, ne moe se govoriti o terorizmu. Politika dimenzija je ta koja ga
odvaja od obinog kriminalnog akta i ini javnom pojavom.

Akteri terorizma subjekti, su najee grupe i organizacije, ali je mogue i da

neka institucija drave bude organizator, pa i izvrilac teroristikog akta. Teoretski,
mogue je i da pojedinac bude akter terorizma, iako je tih sluajeva odista malo.
Teroristika organizacija se, kao i svaka druga politika organizacija, stvara radi
ostvarivanja odreenog politikog cilja, a nikada nije sama sebi cilj.
Kao viedimenzionalni politiki fenomen, savremeni terorizam se moe teorijski
najoptije odrediti kao: sloeni oblik organizovanog grupnog, i ree individualnog
ili institucionalnog politikog nasilja, obeleen ne samo zastraujuim brahijalnofizikim i psiholokim, ve i sofisticirano- tehnolokim metodama politike borbe
kojima se obino u vreme politike i ekonomske krize, a retko i u uslovima
ostvarene ekonomske i politike stabilnosti jednog drutva, sistematski pokuavaju
ostvariti veliki ciljevi na morbidno spektakularan nain, a neprimeren datim
uslovima, pre svega drutvenoj situaciji i istorijskim mogunostima onih koji ga
kao politiku strategiju upranjavaju
* VRSTE
Terorizam se prema svojim glavnim ciljevima moe podeliti u sledee tri grupe:
1. Ideoloki motivisan terorizam
- leviarski terorizam
- desniarski terorizam
2. Etno-separatistiki terorizam
3. Verski fundiran terorizam
- terorizam sekti
- terorizam fundiran na interpretacijama velikih religija

Klasifikacija prema sredstvima:

1. klasini (konvencionalni) terorizam
2. biohemijski terorizam
3. nuklearni terorizam

Klasifikacija prema metodama:

1. klasini (konvencionalni) terorizam
2. samoubilaki terorizam
3. sajber terorizam
4. narko terorizam

Klasifikacija prema akterima-subjektima:

1. individualni terorizam
2. terorizam organizacija i ilegalnih grupa
3. institucionalni terorizam

* NASTANAK TERORIZMA
Terorizam je roen kao dete ekstremne levice. Iako je nastao posle Francuske
revolucije, nesporna je njegova veza sa levim krilom te revolucije. Sledea velika
revolucija, 1848, nosila je jasan predznak leviarskih ideja. Po njenom neuspehu su
zapravo i zapoeli prvi bombaki napadi i atentati frustriranih revolucionara. Ruski
anarhista Mihail Bakunjin je zapravo idejni otac terorizma, iako mu on kao
teorijska kategorija nikad nije bio u centru uenja. Njegovi govori i tekstovi su
pozivali na anarhistiki bunt i teroristiko nasilje. Nasilje je za njega nuan
instrument za ostvarivanje svake radikalne promene.

*Nastanak teroristikih organizacija

Prva prava teroristika organizacija na svetu, Narodna volja, nastala je u Rusiji
1878. u vreme vladavine najprogresivnijeg ruskog cara, Aleksandra I Romanova.
Sloboda govora i delovanja koje je on omoguio donele su slobodu ekstremnog
delovanja u politici. On je i sam stradao od ruke Narodne volje (1881), nakon 7
pokuaja atentata.
Ova tendencija da demokratizovanje reima ujedno dovodi i do porasta
ispoljavanja ekstremizma, pa i terorizma ostala je trajno obeleje uslova u kojima
nastaje i odrava se terorizam.

*PREZENTACIJA
Epistemoloko- pojmovno odreenje
- Termin teror dolazi iz sanskrita, od rei tras to znai tresti se, drhtati od
straha
- I latinska re terror znai strah
- Bitna etimoloka odrednica rei terorizam jeste i sufiks izam koji u rei
terorizam ukazuje na stremljenje, odnosno tenju da se politiki ciljevi
ostvaruju pomou tako zastraujueg i intenzivnog nasilja koje bi nadilazilo
teror
- Amerika je puna straha, niko se nee oseati sigurnim u SAD-u, Osama
Bin Laden
- Izraz politike nemoi
- Terorizam je kao pozorite- cilj je da mnogo ljudi gleda, a ne da mnogo
ljudi pogine
- Teroristiki in je u sutini politiki in
- Toruka teroristikog ina je u sutini politika poruka
- Oekivani rezultati teroristikog ina su politiki rezultati
Dvojnost mete i simboliko znaenje kao odlike teroristikog ina
Borci za slobodu ili teroristi?
Razlike u teroristikom delovanju pre i posle 11. septembra 2001.

 Terorizam danas:
- Globalan- dravne granice vie nisu brana od terorizma
- Smrtonosan- pomeranje od teatralnih nasilnih akata prema masovnom,
neselektivnom ubijanju civilnog stanovnitva u cilju izazivanja dubokih
drutvenih potresa
- Civilno obojen- glavni vinovnici teroristikih dela danas su tzv. nedravni
akteri
- Tehnoloki modernizovan- u teroristikim napadima koriste se najnovija
dostignua savremene tehnologije
- Ekstremno fanatian- prilikom izvoenja teroristikih napada mnogi
njihovi izvrioci rtvuju sopstvene ivote
- Zasnovan na realpolitikom principu- mo za unitenje tei da se izjednai
sa moi usmerenom na promene i kontrolu
- Pun mrnje- terorista eli da meta njegovog napada pati. Meta je kriva
samim tim to postoji
- Nov i prepun nepoznatih izazova- bie potrebna velika vizija i pronicljivost
da se sa njim izae na kraj
Demokratizacija nasilja- Farid Zakarija
- jedna od najfundamentalnijih i najstranijih odlika svetske politike
- drave su kroz vekove imale monopol na legitimnu upotrebu sile.
Meutim, tokom prethodnih nekoliko decenija prednost drave u ovom polju
nad ostalim akterima svetske politike je slabila. Sada i mala grupa ljudi
moe da ini grozne stvari. Danas je terorizam, iako ne jedini, a onda
najozbiljniji udarac autoritetu drave.
Kako se boriti sa neprijateljem koji je fiziki slab, ali ima fanatinu
motivaciju- Zbignjev Beinski

 Slabost i nestrpljenje odlikuju veoma razliite tipove i karaktere terorista

Fenomen terorizma je:
- Subjektivan
- Nepredvidiv
- Senzacionalan
- Emocionalan
Ralanjivanje- in, poionici, efekat
ta je genus proximus, a ta differnetia specifica teroristikog ponaanja?
- Politiko nasilje
- Naelo nepovredivosti neboraca i zabrana nediskriminativne upotrebe
oruja
Terorizam podrazumeva nameravano ciljanje neboraca i ne bira oruja ni
sredstva
Terorizam kao rat, kao zloin, kao bolest
Terorizam treba da zadovolji dva zahteva:
- Da bude prihvatljiv- saglasan sa osnovnim zahtevima demokratije
- Da bude uspean- u minimiziranju i iskorenjivanju problema
etiri mogua odgovora na terorizam
-

Odbrana i unitenje koji vode zastraivanju

Istraga i obavetenost koji vode spreavanju
Reakcija i popravljanje koji vode oporavku
Kompromisi koji vode prihvatanju

Totalni ili ogranieni globalni rat protiv terorizma?

Represivna strategija je efikasnija to je podrka teroristima ogranienija , a
strategija pomirenja je nezamenljiva u uslovima kada postoji iroka podrka
teroristima

 Uzroci terorizma
- Masovno nezadovoljstvo, drutveni razdor
- Nezadovoljstvo jednog dela elite

*DOZEF NAJ- KAKO RAZUMEVATI MEUNARODNE SUKOBE

VIII poglavlje, od 223. str.

Transnacionalni terorizam
- Terorizam nije nov u svetskoj politici, njegovi koreno seu daleko u
istoriju
- Koristile su ga vlade u Francuskoj Revoluciji i Staljinovom Sovjetskom
Savezu, ali i anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u XIX veku
- Nova tehnologija
- Broj samih napada je opao, ali broj rtava u njima raste
- Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio voen
ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve vie
davala ekstremna religijska verovanja
- Po amerikom zakonu terorizam je unapred planirano, politiki
motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliitih
drutvenih grupa
- UN su donele konvencije za suzbijanje teroristikih podmetanja bombi,
ubistava, uzimanja talaca i finansiranja terorizma
- Ipak Generalnoj skuptini je bilo teko da se usaglasi oko rezolucije koja
bi definisala terorizam
- Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu
- Svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo
nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u
prolosti, ne moe ikada opravdati namerno ubijanje nevinihpredsednik Dord V. Bu

- Njegova izjava u skladu je sa doktrinom pravednog rata i sa

meunarodnim pravom
- Uprkos svim potekoama koje postoje u vezi sa odreenjem terorizma,
kljuno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politike svrhe, iroko je
osueno moralnim kodeksima svih velikih religija, kao i meunardnim
pravom
- Danas neke drave daju utoite teroristima da bi napadali njihove
protivnike ili zato to su suvie slabe da kontrolitu takve grupe

*ARLS KEGLI- SVETSKA POLITIKA

(628- 637)
Novi globalni terorizam
- Nijedna brojka nije prihvatljiva, ali u proseku mnogo manji broj ljudi
gine svake godine u teroristikim akcijama od godinjeg broja ubijenih u
SAD-u
- Sa gledita statistike moe se rei da postoji vea verovatnoa da nekoga
udari grom nego da pogine u nekoj teroristikoj akciji
- Izazivanje straha je sutinski cilj teroristike igre
- Ima mnogo toga novog, a samim tim i razliitog u vezi sa dananjim
terorizmom u poreenju sa terorizmom s kraja XX veka, pre 11.
septembra. Mogu se uoiti dve epohe zbog ega mnogi posmatrai tvrde
da se sve promenilo i da e 11. septembar verovatno biti zapamen kao
"dan kada se svet promenio"
nastajanje novih pravila za estoku staru igru koju igraju slabi protiv
jakih, ali koju sada vode ideoloki terroristi sa grandioznim
revolucionarnim ambicijama na transnacionalnom planu sa ciljem da
transformiu meunarodni status quo
*** Pre 11. septembra pr venstvena svrha terorizma bila je publicitet, zadobijanje
panje i simpatija za teroristike ideale. U skladu s tim, ranije se na terorizam
gledalo kao na neku vrstu pozorita i esto se iznosilo misljenje da teroristi ele
veliki broj gledalaca, a ne veliki broj poginulih. To vise nije sluaj. Teroristi su

sada poeli da se uputaju u novu praksu zbog novih ciljeva, svesno nastojei ne
samo da prinude neprijatelja da promeni politiku, ve i da unite neprijatelja. Oni
sada ele veliki broj poginulih. U prolosti, kada su teroristi pogaali mete, ubijali
su mali broj ljudi skromnim orujem. Meutim 11. septembar je predstavljao
prekretniki korak u novom smeru. U njemu je ubijen mnogo vei broj ljudi nego
to je bio slucaj 7. decembra 1941. godine, u japanskom napadu na Perl Harbor.
Najubilakiji napad u istoriji na amerikoj teritoriji 11. septembra najavio je sablast
permanentnog terorizma u itavom svetu.
***
- Novo doba terorizma je:
1. Globalno
2. Letalno
3. Potpuno novo
4. Voeno od civila
5. Oslonjeno na najrazvijeniju tehnologiju
6. Organizuju ga transnacionalne nedravne organizacije
7. Sprovode ga fanaticni ekstremisti
8. Voeno mrnjom prema meti

Borba protiv terorizma

- Terorizam se vie ne smatra sukobom izmeu neprijatelja, ve je to rat
globalnih dimenzija koji obuhvata sve i svakog
- Globalizacija novog terorizma- Dord Bu
- Novi terorizam ne moemo da spreimo ukoliko ga prvo ne definiemo,
niti moemo imati uspenu strategiju kontrole ukoliko ne razumemo njegove
uzroke
- Dijametralno suprotni stavovi u pogledu toga da li je represija ili pomirenje
najefikasniji lek u borbi protiv terorizma
Represija: Terorizam proistie iz racionalnih odluka ekstremista da se
oslone na politiko nasilje. Savetuje se prevencija ili ak preventivni udari
kako bi se omoguili precizni napadi i ubijanje terorista, a ukoliko to ne
uspe, onda predlau brzu i estoku odmazdu
Pomirenje: Koreni terorizma se nalaze u razoaranjima zbog politikog
ugnjetavanja i oskudice. Preporuuje se hvatanje u kotac sa tim korenima

kako bi se terorizam suzbio. Kao polazna taka uzima se rezolucija UN iz

novembra 1972. u kojoj se zakljuuje da mere za spreavanje terorizma
zahtevaju prouavanje uzroka onih oblika terorizma i nasilnih akcija koje
lee u bedi, razoaranju, nezadovoljstvu i razoaranju.
- Postavlja se pitanje kako povui granicu izmeu legitimnog i nelegitimnog
korienja vojne sile
- Pravedni rat?
- Ono to borbu protiv terorizma ini tako kontroverznom jeste to da stratezi
esto ne uspevaju da uoe razliite tipove teroristikih pokreta i njihovo
razliito poreklo i stoga radije konstruiu jednu apstraktnu strategiju za
borbu protiv terorizma umesto da pronalaze razliite pristupe za hvatanje u
kotac sa brojnim vidovima terorizma
- Borba protiv terorizma je kontroverzna jer ono to je za jednog oveka
reenje, za drugog je problem, a odgovori su esto nejasni. Program borbe
protiv terorizma koji moe da ima uspeha na jednom mestu, moe da doivi
potpuni neuspeh na drugom
- Meunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, koju su 2000.
godine usvojile Ujedinjene nacije, nije uspela da smanji teroristiku
aktivnost, uprkos najboljim namerama, u sve vie meuzavisnom svetu koji
olakava slobodno kretanje Ijudi i dobara preko nacionalnih granica
- Poto teroristima sada stoji na raspolaganju niz novih taktika, kao to je
korienje elektronskih pretnji, tako da mogu da sprovode "sajber
terorizam i da se uputaju u strategije "Netwar", opasnosti postaju sve vee
- Drugi razlozi zbog kojih meunarodni terorizam ostaje prisutan i u XXI
veku:
1. Postmoderni terorizam
globalizovano rnedunarodno okruzenje bez znacajnljir; barijera
ornogucava teroristima da sprovode u dele svo]e stare namere uz
pomoc novih pravila i metoda, dok istovremeno podstice terorizam
pod sponzorstvom drzava kao zarnenu za rat i cini najrazvijenije
zemlje nairanjivijim
2. Brzo irenje novog oruja i tehnologije
3. Meunarodne centrale organizovanog kriminala koje daju novac
globalizovanim teroristikim mreama
4. Moralna nejasnoa oko aktivnosti ekstremistikih milicija

*POL VILIJAMS- UVOD U STUDIJE BEZBEDNOSTI

Terorizam- Pol Roders (237-252)
- Pretnja nasiljem i korienje straha da se pridobije javna panja
- Definicija koju koristi amerika vlada
- Element podsticanja straha u iroj populaciji od one koja predstavlja
metu je kljuni aspekt terorizma i jedno od objanjenja zato on privlai
toliku panju u poreenju sa ostalim oblicima nasilja i stradanja
- Dravni terorizam (Staljin, Mao Ce Tung, kolonijalne sile)
- Mnogo je kontroverzi oko toga ko je terorista
- Terorizam koji tei fundamentalnoj promeni u dravi i drutvu (uvod u
meunarodnu promenu)
- Terorizam koji tei posebnoj promeni u zajednici koja se moe
identifikovati (retko imaju meunarodne ambicije)
- Tri iroka pristupa odgovoru na poddravni terorizam
Antiterorizam- Pol Pilar (477- 491)
- Antiterorizarn, kao udrueno i kooperativno nastojanje vlada da se bore
protiv terorizma, nije toliko star, ali je stariji od svakog "rata protiv terora",
odnosno islamske varijante meunarodnog terorizma koji je u poslednje
vreme najvie u centru panje
- Napad- ofanzivne antiteroristike operacije imaju svojstvenu prednost nad
defanzivnim. Naime, ofanzivnim merama se ne daje inicijativa teroristima
niti se odustaje od pokuaja da se sazna gde i kada e oni sledei put napasti.
Uspena ofanzivna operacija spreava teroristu da ikada vie poeli da
napadne bilo koju metu. Ali to ne znai da su ofanzivne operacije alternativa
defanzivnim, ve su pre komplementarni delovi sveobuhvatnog
antiteroristikog programa. Ofanzivni antiterorizam obuhvata upotrebu
nekoliko razliitih orua od kojih svako ima svoje prednosti i nedostatke.
Zbog transnacionalne prirode modernog terorizma vano orue predstavlja
diplomatija. Antiteroristika diplomatija moe biti multilateralna i
bilateralna. Drugo orue je i finansijska kontrola u obliku zamrzavanja ili

zaplene teroristike imovine. Takoe, jedno od naglaenijih orua je

obavetajna sluba.
- Odbrana- defanzivne mere bezbednosti koje se oznaavaju kao
antiterorizam primenjuju se na nekoliko razliitih nivoa.
Nivo zatite odreenih objekata- najspecifiniji; re je o
poslovnim zgradama, vojnim bazama, ambasadama ili bilo
kojem drugom mestu koje moe biti meta teroristikog napada
Sistemski nivo bezbednosti- bezbednost koju pruaju
sveoubhvatni sistemi; najveu ulogu igra sistemski nivo
bezbednosti koji okruuje civilnu avijaciju; ranjivost putnikih
aviona uvek e predstavljati metu terorista
Zatita drave- najoptiji nivo defanzivnih mera bezbednosti;