60

BETONSKE KONSTRUKCUE

Minimalna povrlina armature kojom se mora annirati rebro T preseka zavisi od

povriine poprnog preselal rebra, a minimalni procenti armiranja u zavisnosti od vrste
armature iznose:

A .
"''"

l'min

bod

100

llm~a =

0.25% (GA 240/360)

11m~~~ =

0.20% (RA 400/SOO)

.

Kao odgovarajuci T preseci mogu

se prorafunavati iIi sandufasti poprefni preseci.
.

6.6

Ekscentricno.. optereceni elementi

- veliki ekscentricitet

Karla normalna sila pritiska deluje u jednoj od g]avnih osa koja se poklapa sa ravni
savijanja, ekscentri~no u odnosu na tezute popre~nog preseka (u upotrebi je jo~ i
termin sloleno savijanje), i kada je zadovoljen uslov:

za

MB~30

za

MB>30

naponsko stanje prescka je u oblasti velikog ekscentriciteta.

U slucaju elemenata opterecenih ekscentritnon1 silom zatezanja, poprecni preseci su

napregnuti u oblasti velikog ekscentriciteta, ukoliko se napadna ta~ka sile nalazi izvan
tezista zategnute armature popretnog preseka, odnosno kada je zadovoljen uslov:
e >

..
. .

. .

--a
2

staticki uticaji M = N e, odnosno M = Z e, sraC:uu:t it ; /

:: ~i ~te nu1;1 linijil pokla pa sa polovinon1 \isin c f\,,y-

:.- . ~::;,1 ~.b ~u

61

PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPONIMA

Elementi ekscentricno optereceni u oblasti velikog ekscentriciteta nalaze se u' fazi II

(preseci sa prslinama), pa vaze iste polazne pretpostavke proracuna, izlozene u poglavlju 6.5, koje vaze za elemente napregnute na cisto savijanje .
.

~a

preseke poznatih dimenzija, proracun se vr~i na isti nacjn kao i u slucaju cistog .
savijanja, samo sa vrednoscu momenta M 0 , sracunatom u odnosu na teziste zategnute armature:
. -----

-- -

d
Ma - M+ N" - -a
2

'

.
.
I

(6.47)

'
;
I

-- MMa
II
Bezdimenzioni koeficijent
lje 6.5) dobija oblik:

'I

d
-a
2

z,

'

r za dimenzionisanje (videti slucaj cistog savijanja, poglav-

(6.48)

pa se mogu koristiti iste tablice kao i za slucaj cistog savijanja, odakle se nalaze sve
potrebne velicine za dimenzionisanje.

N
e

....-. ..--..... ..-.-,.

-:.-:f
- :.-:
- .
. .- - -

x/3

...

h d

lAo
-==~

-ea

lb
I .

Stika 6.16

Ekscentri~no

<Z)

<Z>

optereren pravougaoni popretni presek u oblasti velikog ekscentriciteta

Kada e ravo
ni
ek
ekscentricnom silom
kolicina potrebne armature nalazi se iz uslova ravnoteze spoljasnjih i unutrasnjih sila: . ,

62

BETONSKE KONSTRUKC/JE

(6.49)
Kako je Z0 = A 0 oa, iz jednacine (6.49) se dobija:

(6.50)

--

Koristeci izraz za krak unutra~njih sila i uvodeci procenat armiranja kao u slucaju
cistog savijanja, dobija se izraz za .PWHADit.,j.1Q~nu. .
yt~ _
. .~f~.~_Lurs.:

, . . .- . .\ ;-c

p,. . \ - - . .... ' '

'

-- JJ,bh - N
100

(6.51)

prema 1zrazu:

r ., ".. .

-~; '' \ \ t:H

:
'-.. . ~.. \, - )

(6.52)
~ ~\..G'C:A:I

CV'Jo~.rr~.. \J~~

~~N.\~-"'~':2~

U slucaju da je moment savijanja Ma veci od momenta .n.osivosti jednostruko armiranog preseka Mb, odnosno ll.M = Ma- Mb > 0, gde je moment:

(6.53)

odreden sa koeficijentom r* cija vrednost odgovara dopu~t~.~~m naponima u betonu

i .armaturi,
takav
prese~ se mora dvostruko arm!rati. Svi izrazi su istog oblika kao u
-.
slucaju preseka opterecenog na cisto savijanje, te stoga nece biti ponavljani. Kolicina
pritisnute i zategnute armature za ekscentricno pritisnute preseke zavisi od usvojene
velicine napona u zategnutoj armaturi i njihov zbir treba da.je u minimumu.
.

'

Aka se proracunom dobije da je , potrebna povr~ina pritisnute armat~re . veca od

.
/
povrsine zategnute armature i to taka da je zadovoljeno Aa2 ~ 1.5 Aa1 , presek treba
armirati simetricno, armat~ro~ 0.5 (A01 + Aa2) postavljenom u abe zone.
.

PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPONJMA

63

Ako se pak, iz izraza (6.51), dobije da je potrebna povriina zategnute

vrlo
mala, iii ~ negativna vrednost (Ito je redovno slucaj kada je ekscentriC!Oit normaine sile pritiska bliZu granice malog ekscentriciteta), presek se mora
minimalno potrebnom zategnutom armaturom, koja iznosi Jlmm = 0.4% u odBolu na
povriinu betonskog preseka.
Elementi optereeeni na slai.eno savijanje sa normalnom silom pritiska veCq
ziteta su najcdte stubovi, a sa normalnim silama pritiska ili zatezanja man~ iatenziteta, obi~no su optereeenc grede armiranobetousklb ramovskih konstrukci~ u to..
jima se uticaj normalnih sila resto mofe zanemariti.

.. .

6.7
.

Elementi optereceni

sil

..

Kod Hnijskih nosaQ opterctenih na savijanje, pored momenata savijanja b#.C...njaju duf nosaQ, javljaju sci transverzalne .sne, ..--se mora izvditi_pr~
napona zatezanja, koji su posledica jednovremenog delovanja nonuamib
i

napona. U podrui!ju
gde su izrdeni i ~, naponi, vlada dvoosno .
stanje, a glavni naponi zatnanja se mogu odrediti iz izraza:
.
.

. .

(654)

+ 't'xy

Vrednosti napona o., su macajne jedino neposredno nad oslo:~cem, kada

glavne napone zatezanja. lzvan oslonca ovi naponi se mogu zanemariti, pa sc glavoi
naponi prora~unavaju usvajajuci oy-.- 0 i ox= o6

Imajuci ovo u vidu, u neutralnoj liniji, slika 6.17, gde je

no predstavljaju i glavne napone, tj.:

dok su pravci glavnih napona definisani preko ugla

cx 1 :

ab

=0,

smi~uci

napoai ujcd-

64

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Na slici 6.17 su prikazane trajektorije glavnih napona zatezanja (punim linijama),

odnosno pritisaka (isprekidanim linijama) u blizini oslonca linijsk~g nosaca opterecenog jednako podeljenim opterecenjem u slucaju naponskog stanja u fazi II.

~K'

'L

I I

- - -

Slllm 6.17 Trajektorije glavnih napona u gredi blizu oslonca za naponsko stanje u fazi II

6.7.1

Naponi smicanja u armiranobetonskim elementima

Za homogene armiranobetonske popre~ne preseke u fazi I (bez prslina), smicuce napone odredujemo iz izraza:
...

-,

TS;

(6.56)

b I I.

gde je si staticki moment idealizovane povr~ine preseka i~nad vlakna u kojem se

-. ..
trazi napon, a I; moment inercije idealizovanog
popr~cnog preseka u odnosu na te.
zi~nu osu.
.'

tezi~tu ar~iranobetonskog popreenog preseka velicina

unutrasnjih sila:

IiI S; predstavlja krak

z=
..,.

'

'

[.
I

(6.57)

s.
I

a kako je neutralna linija ujedno i tezi~na linija aktivnog poprecnog preseka, napon
smicanja u neutralnoj liniji za preseke.sa prslinom (faza II) je:
'

PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPON/MA

't

\1<"-'<" CU ~~ON\

65

(6.58)

bz

i'\e~~ e<:l

Po~to

se krak unutra~njih sila za pravougaone preseke menja u vrlo uskim granicama

quz ose nosaca, uobicajeno je da se u proracunu napona smicanja, kao srednja vred..
nost, usvoji:

pa je

z-

0.9h

(6.59)

T
0.9bh

(6.60)

ko~acno:

't

~to

predstavlja ujedno i maksimalnu vrednost smicuceg napona u pravougaonom

poprecnom preseku~

'n<.SCC.l
u slucaju ~ poprecnog preseka, krak unutrasnjih sila iznosi priblizno
pa je:
/

--

'

z = Ji- dp/2,

(6.61)

gde je b0 sirina rebr.a T preseka.

'

..

Kod nosaca
promenljive
visine
i
nosaca
sa
vutama,
slika
6.18,
promena
visine
nosaca
.
.
utice i na velicinu transverzalne sile, pa izra~ za odredivanj~ merodavnog napona
smicanja pisemo u obliku: .

t' =
-.

M
T+
tgcx
'h
bz

(6.62).

66

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Ukoliko je prirastaj momenta savijanja llM i staticke visine llh istog znaka, -u izrazu (6.62) u zagradi treba koristiti gornji znak ( - ), a u suprotnom slucaju, donji
znak ( + ).

h
D

'r'o
H

l ~ b~

ba
bo

a)

Slika 6.18 Nosaf sa vutama u

oslonaca

podru~ju

b)

Slika 6.19 Dijagram napona smicanja za nosat

T preseka za promenljivom irinom rebra

Za nosace promenljive ~irine rebra, npr. za nosac T preseka prikazan na slici 6.19a,
raspored smicucih napona po visini preseka prikazan je na slici 6.19b.

IJI1J11JliiiJ11illll1

Pri proracunu napona smicanja u

neposrednoj blizini oslqnaca, treba
koristiti mogucnost da se izvrsi redukcija transverzalne sile na duzini
c/2 + 0.1Sd, kako je. to prikazano
na slici 6.20.

I'

c,y
~ ., "0.7Sd,
1

'

Nairne, pri proracunu transverzalne

sile sa statickom semom prikazanom na slici 6.20, maze se smatrati
da se deo jednako podeljenog opterecenja q na duzinic/2 + 0.75d
direktno "uliva" u oslonac i, prema
tome, ne izaziv.a smicuce napone u
tom podrucju.

AT
T~

I I

~iib~
Redukcija transverzalne sile u podrutju
.-.
..

oslonca

Stepen naprezanja nosaca od dejstva tt:_ansverzalnih sila zavisi, kao ~to smo videli, od .
v~li~ine smjcu_
cih napone4 . odnosno glavnih napona zatezanja. Pravilnikom BAB 87
propisane su tri granice dopustenih napona smicanja: 1:a, 1: b i 1: c sa kojima se_

67 .

PRORACUN PRESEKA PREMA IXJPUSTENIM NAPONIMA

u
1: i
preseka. B zavisnosti od maksimalnih vrednosti racunskih

su sledeea tri slueaja:

..1.
.

smi~ucih

cnih
napona, moguca -

,~

"'

Kada je raeunska vredt;tost najveceg napona smicanja

. .

(6.63)

'

~-

om armaturom (uzengijama i glavpom poduznorp ~:

glame napone zatezaoja_, Rf ra~llSka arm,a tura, ~je"
~~.turom)_ p~a sve
...
potrebna..

beton arntiran kons'

~

..

I
(

Ukoliko je najveci napon smicanja u granicama:

(6.64)

P~!1j~~,.~~!Ee~ ~a ~~~..'!'? ~!22 ~~!:' -~~!;..J~ .e~e~~~~~~!:l! ~~2~.!e.l!~ .~'!

do os
se ~~ dtS_inom
A. ~inimalni procen~t !J.r~iranja poprecnom ar~3:turom ~~engijama) n~ ovom del~ nosaca iznosj:

ma<411>
- --

be11

gde je

100 ~ 0.2%

a!!) povr~ina poprecnog preseka ..uzengij~.

e" razmak, m_ secnost, a

; a

..

Kada se najveci napon smicanja nalazi u granicama:

.

..

.... : .... ~ --:-;

~.,.. ..

.....

...

, .

< 'to ~

L.._

\ ,;b

1:c

(6.65)

racunska
armatura
{obavezno
ponrecna
i
koso
noviienal
se
postavlQa
na
-~1
'"
.
i!-..
'
~
~-:
..,.'.~
:r:.
.
.
.

:
.
~
.
'

.
.
"'
.~P..-.:
.
.
.
.
...
.
.
.
.,/::.
..
:,.
~
t.,J.
.
.
:
..
~'
-~-....
.
..
...........
--
..
.
.....~
citavom
delu nosaca
na~:: r"'kame
Je transverzalna sila istoo
znaka bez obzira ~to u
{~.~
~ "'~ .....:-~
~'f."<.-.
Q ' . ;. : ... It~nekim zonania nosaca moze biti 1:0 < 'ta.
- .. . ... .

. :.

..~

::x:.:-

. .........., .. r, ' -4 . ... ' :

"' .,.

......,,.

..... ,;::

-;.

r.. ..,, . ::

'

...

.. -. .:.it'_

"

..........

......

.... -

.,n

'

~.~

"'

-~~-

.. "--

'. ,'

: . . ' ... ..
-.
-.,

.....
' ...

"= ...

..''

. ....'"' "

. ...: . : . .. : . ... .

...

..; ; .:

..

,. -

_Najveci naponi smicanja ne smeju prekoraciti granicu 1:c. U slu_~aju njenog ~rekoracenja, moraju se poveca.ti dimenzije prescka ili marka betona, jer ~u i .. gr:aJ!ic~
dopu~tenih napo~a- smicanja fl!n~cij~ ~arke ~~t~n~.

68

BETONSKE KONSTRUKCIJE

6.7.2

Proracun armature za prijein

napona zatezanja

gl~vnih
.

Da bismo odredili potrebnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja, u slucaju., . .

-- '
.
kada je -r0 > -ra, posmatracemo elementarni deo nosaca duzine dx u blizini oslonca,
slika 6.21a. Podsetimo da su, u neutralnoj- liniji i ispod nje, normalni naponi ax= 0 i
a, ,. 0. Iz ravnoteze prizmaticnog elementa jedinicne debljine, izdvojenog iz ave zone
nosa~a, sledi da su naponi smicanja u v~rtikalnoj i horizontalnoj ravni jednaki, odnosno t'x = t'1 , slika 6.21b. Veza izmedu pritisnutog i zategnutog dela poprecnog preseka
nosa~a u fazi II, odrzava se preko napona smicanja, odn<tSno preko sile smicanja
dT0 , slika 6.21a.

6" .
5t,+d~
r----~-~----.~-~
1)'\,+ ~

T+d..T
~+dZOl

a)

Slika 6.21

Unutr~nje

sile na delu nosaQi dufine dx u blizini oslonca

~na

smicanja T0 je sila na jedinici duzine, koja u neutralnoj liniji tezi da pritisnuti

.
.
deo preseka smakne po zategnutom delu, dT0 = t' b dx.
m

,-

'

'

~ila

kona~noj

smicanja na

sila veze:

duzini naziva se h
l.

Hv

= d T0
0

-r b dx

:::;

(6.66)

0
.

g_~e je

A. dutina. o~~ra7J,ia armaturom, _dakle deo ~osaca gde )e -r Q__ > . ~~ .

.-

Iz ravnoteze'hotiiontalni~ sila ispod neutralne linije, prema .slici 6.21, sledi:

.

'

' ~
' ''

.. :',. .
. .., .;...
. ... ..

. dZa

. ..

= d1:0 =

~bdx =

aHv

(6.67)

69

PRORACUN PRESEKA PREMA DOPUSTENIM NAPONIMA

.

K~ko su ispod neutralne linije glavni napom zatezanja jednaki naponu smicanja, hori-

zontalna sila veze maze da se razlozi na silu zatezanja dZic, koja potice od glavnih
napona zatezanja o 2 i na silu pritiska u betonu dD/c, koja potice od glavnih napona.
pritiska a 1 , prikazane na slici 6.22.

cix
Slika 6.22 Ravnotefa sila u zategnutoj zoni

nosa~

u sluatju kose armature

Sa slike je jasno da je .$ila zate-,

zanja u kosoj armaturi:

(6.68)

ZCA..+dk

/
~

a sila pritiska koju prima .beton:

-

(6.69)

Slilm 6.23 Ravnotel.a sila u zategnutoj zoni nosaOi u

sluOiju vertikalne armature

'

Ukoliko se osiguranje vrsi vertikalnim uzengijama, sila zatezanja u pravcu uzengija,

na duzini dx, iznosi ( slika 6.23):
~

(6.70)

Dakle, . ~ila zatezanja Zlc se poverava koso povijenoj armaturi, sila Z, uzengijama, a
silu pritiska D1 prima beton sa naponom pritiska a 1 = .
Ukuppa horizontalna sila veze Hv, u

op~tem

slutaju, prihvata se jednim delom uzen-

gijama,koje primaju silu Hvu' a drugim delom kosom armaturom koja prima.. silu Hv~:=

PRETHODNO NAPREGNUI7 BETON

8.1

Poja10 i sustina

Glavna mana armiranobetonskib konstrnkcija- veliki udeo sopstvene te:

nom optereCenju konstrnkcije, naro&o dolazi do izrabja kod veCih i
pona. Osim toga, pojava napona zatezanja, a samian tim i prslina,
krutost ar&JJiranobetonskih konstrukcija,
Ito
dovodi
,
d
o
poveCanih
ug.ba.
-.
umnogome se pr~ u:uazc pri~enom prethodnog naprezanja.
17ft

-.

..

Sultina ideje o prethodnom naprezanju je da se ~ elementima

rukciji u celini), u kojima se usled dejstva spoljalnjeg optereeenja javljaju
tezanja, pre ili u toku nanolenja spoljaJnjeg
ostvari
ponsko stanje pntiska. Da bi se u tako prethodno ilapregnutim
poni zatezanja, prethodno moraju biti iscrpljeni OYi velta~ki ostvareDi
Kao ilustracija ove ideje mofe poslutiti primer
grede, prikazan na sJici 8.1 .
.
I

nosafa
.. ... . .

.,

"

'

.... .

..

>

(Ck)

( N)

Slika 8.1 Efekat pretbodnog naprezanja zategnutog pojasa rdetkasto& DOIIII

Tokom eksploatacije, pod delovanjem ukupnog spoljaJnjeg optereeenjadonjeg pojasa resetke javice se naponi zatezanja oz (usvojeno je da je

no zate~nut). A.ko se prethodno, dakle pre nego Ito pOCne da .deluje opllllliiF~
u stapove donie~ po.1asa na pogodan na~in unese sila pritiska N,

'

'

.
- -- --

..._

..

---------

--~-----..-~--------

slu~aJU

-------------

= o l , onda rt~

pojasa pritisnut pod naponinta ob

q. f(!zultujut~i napon biti ab = 0.

dt HlJCg

l~

/1/~"T(JNSI\F

/((JN.\'1RfjJ\( '/.II

--

-~---

'

pnsk; JHlllO~lllJd

nptl.rcccn.pl

dt.~l~1vanja

grednog elemcnta sistema proste gredc, uslc.d

eksploataeioHo!:I
naponsko sta nJe pnkazano n~1

, l'lll.)re~e nja q, u preseku u sredini raspona javicc

'lI ;
J
1l

st~

v,

f) . ._.

........ ---

.....

'.

. . -. .w

_____...

_..,,

.... .

~-liE=

.............

. - ' -

bS. ttp;q "' ePJa:

,..

"11

22iiiiJitl,

,..._

ae

b L SII'

.. ..... . . . .

.:: ... -. . .....:: :. :

... : . , ...... ......:::::

. -

..

.~.

"

. . ..

."
.

.
:

. ' + /
.

.. .
.
.. . . . . . . . .
. . .. .
.
. . .

'

~c:~

. .
. .. ,. . . ...

...... "'<:).~.\. .
. . .. .
.. .. . . .

.... .

Efckal

'

....
. ...' .-...
: . .... ::;; .-<:! . ..
. . ... . .. : . . . .
:

~.

..

....

. l:

. . .

..... . . .

.
.

..

. .

..

..

..

..

'

(1w+N)

unok~nja ccntri~nc

..,

.:. . <~ .: .

(ll.)
Slik~ H.2

. .
. :...: ::.'/ . :.

. .

..

. :.:

.. .6z .. "

. ..
. ..

..

. .

~ .. ; '
... :,.,.. . .....: ;
. . ~ ~.::::.~ .. l :.: ..
;A..,.........
.....,._.~:.... -;.: ....

' . . .. --;~~.:.
l
. ~'""'
. .;
': .. ... '.....

. .

.
..
-

...

silc prcthodnog naprc1.anja u nosal: sistcna prostc

I'Jl~dt~

.\k\ ~ sc 1-ahtcva da sc u nnsacu nc javljaju naponi zatczanja u toku ckspluatHriJc,

rn< rz.c ~c prcthodno greda opteretiti centricnom silonl pritiska N koja izazi\a napnnc
priti~ka o, ~ ot. Na pritisnutoj ivici prescka napon1 pritiska u hctonu rnoraju :;..adnvnIJ1t i usio, 2 o b = ah.Wp.. t; tom slucaju se od dcjstva spoljasnjeg optcn:cc n_p tJ nu >il
!\~.. iHi~ttli ~arno po1ovina d'lrustcno~! napona priti~k;l u bl~{)tnu. jcr Jl. drug~1 polovittt
'c. pt ~t 1, '~cna!' oc..l utii.:aj;t prethodnog napn:zanja. Pn tnn1c je potrchnd "iia pn:tllPdil'-'t:

llti prt,_anJa:

1
;;; -~ A o

1)d

b,dtJp.

!'1 ~t

;1~dnn

potpuno iskoristin napon prit1ska u bctonu prl dcjstvu opterv'-\~nj~ tj. r;tcioJ<-" da sc napadna tncka rczultujucc silc prcthodnog netprczanja pornt~ri u douju

i.H.'ku jczgra pre~ka, slika 8.3. Na taj nacin je ob ~-

tnuzc da

St.~

prihvati dvoopterece.nJe,
pri
istoj
ostvarenoj
sili
prethodnog
naprezanja
N
struko vece spoljainje
.
.
.
. ...

..

. . ..

(Jbldop. j
..

i p(ltpuntlm pon~_tayanju
.napona
zatezftnja
na.
donjoj
ivici
.rrcsck~~~
.
..
.
.
.

. .. .

...

. .

:.

..

l\ ,~ t up~' k Vt!~ta~kog unoscnja siJe N naziva S(.~ prt!thodno naprezanje. a tak vc konsank~i_Je

nazivaju se pretliodno napregnutim konJtn-lkcijatna. lJ staticki

odrcL1eni~n kons'

./.

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

153

trukcijama prethodno naprezanje ne uti~e na preraspodelu sila i momenata, jer nije

spre~eno sl<?bodno deformisanje konstr~kcije koje nastaje pri prethodnom naprezanju.
Nasuprot ovome, u stati~ki neodredenim konstrukcijama javljaju se dodatni uticaji. U
prora~uni~a konstrukcija prethodno naprezanje se moze tretirati kao zaseban slu~aj
spolja~njeg opterecenja.

~k

(~ +N)
Slika 8.3 Efekat unoenja ekscentrifne sile prethodnog naprezanja u nosaf sistema proste grede

'

'

8.2
Sam postupak unosenja sile N ostvaruje se pomocu specijalnih
mehani~kih sprava i Zica od visokovrednog ~elika .

hidrauli~nih

presa,

Prema na~inu na koji se ostvaruje prethodno naprezanje razlikujemo dve grupe

prethodnog naprezanja: naknadno i adheziono.
'

8.2.1

Naknadno prethodno naprezanje

U ovom slu~aju se, pre ugradivanja betona, u oplatu elementa postavljaju, prema
projektovanoj trasi, fleksibilne profilisane cevi od ~eli~nog lima, slika 8.4. Kroz ave
cevi se naknadno, posle betoniranja, provla~e kablovi za prethodn6 naprezanje. Kab ..
love cine snopovi glatkih zica od visokovrednog
~elika,
precnika
od
0 5 do 0 12 mm
.
(obicno 6 do 12 zica ), iii uzad dobijena upredanjem od 3 do 7 zica manjeg precnika.
Sila prethodnog naprezanja se unosi u el~ment konstrukcije zatezanjem kablova te.k
-~

154

BETONSKE KONSTRUKCIJE
'

nakon oOO"~cavanja
betona,
onda
kada
je
dostignuta.
potrebna
fvrstoea_.
betona
pri
,
.
pritislru. Trasa ovakvih kablova je naj~e~ee krivolinijska i_prati promenu dijagrama
momenta savijanja po du~i prethodno napregnute konstrukcije.
.
.

- IV

A-A

KA8J...

CEV

Slika 8.4 Postupak naknadnog utezanja

\

-Sam

po~t,upak

prethq$1n9g

napr~zanja. uglavnom

je sledeci:

Posle dostizanja odgovarajuce ~stoce betona, kablovi se provla~e kroz unapred

pripremljene cevi. Na krajevima se hvataju specijalnim hidraulickim presama koje se
oslanjaju preko celicnih ploca na povr~inu betona. Povla~enjem kabla vr~i se njegovo zatezanje silom Z, a istovremeno, po!to se presa oslanja na betonski element,
unosi se u njega sila pritiska N, jednaka sili Z. Posle dostizanja potrebne sile, po~-~
nim mehanickim uredajirna - na primer kotvama i klinovima, kablovi se fiksiraju, cime se obezbeduje trajno izduzenje kabla i posle uldanjanja hidraulickih presa. Sematski prikaz kabla, prese i 'kotvi na kraju betcnskog elementa, dat je uprosceno na
slici 8.5.
-

'
PRE

'P0\'1e~lNA

SETO~SKOG

ELE.He~T~

c AUR A. KOTVE

CEV
KA&LOVI

____8.5
___., Sematski prikaz ut~zanja presama

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

155

Klin kotve, prikazan

tovanom iiduzenju i
vr~i sa oba, iii samo
kabl se na kraju koji
na neki drugi na~in.

na ~emi, .i_!lla ulogu da trajno "zaklini" kabl u kotvi pri projekostvarenoj sili zatezanja u kablu. Utezanje kabla maze da se
sa jednog kraja betonskog elementa. U ovom drugom slu~aju,
se ne uteze, fiksira pomocu filane kotve (tzv. "mrtva" kotva), iii

Ako ukotvljen kabl na kraju B, zatezemo silom Z pomocu prese koja se oslanja na
element na kraju A, slika 8.6, onda se kabl izduzuje za 4lt,. (o4 /E4 ) l,. Usled uno-

sile pritiska N = Z u element, dolazi do njegovog elasti~nog skracenja za duzinu al, = (o,J E,) lb~ Pri tome je ukupno pomeranje klipa prese Ill= 6.lz + Al, .
~enja

z.
-~""-'~

t~
I L - - - - - -- ---=------------:

Sllka 8.6 Elastifne deforn1acije kablovskog relika i betonskog elementa

pri prethodnom naprezanju

Ako se uteze jedan za. drugim veci broj kablova, utezanje svakog sledeceg kabla do.vodi do novog skraeenj~ duZine elementa i samim tim, do skraeenja duZine vee zategnutih kablova. Ovo dovodi do pada sile u tim kablovima. Skracenje duzine elemen~a od vremenskih deformacija betona (te~enje i skupljanje), takode dovodi do daljeg pada (gubitka) sile prethodnog. naprezanja. 0 ovim i drugim pojavama koje dovode do gubitaka s_ile prethodnog naprezanja bice vi~e govora u poglavlju 8.6.
.

Posle izvrsenog utezanja kablova treba izvrsiti njihovu trajnu za~tititu od korozije. To
. se postize injektiranjem zastitnih cevi, naj~esce cementnom smesom, iii vezivom na
bazi epoksi smole. Kotve na krajevima se takode moraju zastititi.

Sistemi za prethodno naprezanje .

U svetu postoje razli~iti sistemi naknadnog prethodnog naprezanja koji se medusobno

razlikuju uglavnom po konstrukciji mehanizma kojim se postiZe ukotvljenje kablova i
po veli~ini sile koja se postize u jednom kabl1;1. U na8oj zemlji primenjuje se sistem
prethodnog naprezanja IMS (Institut za ispitivanje materijala Srbije) iz Beograda:

156

BETONSKE KONSTRUKCUE

Autor sistema je akademik Branko Zezelj, a rad na istraZivanju zaporet je jo~- 1949.
godine.

Ukotvljenje kablova w.i se pomocu kotve koja se sastoji iz ~aure . i konusnog klina,
~ematski vee prikazanih na slici 8.5. Sila u kablovima od glatkih Zica se krece u gra. nicama Od 150 do 32()() kN, 8 U kablovima Od upredenih UZadi, sila Se krece od 30
do 3000 kN.

Jedan - od
najuspenijih
sistema
u
svetu
je
~ajcarski sistem BBRV kod koga je int~resantan na~in ankerovanja Zica_J) kotvi. Ovaj sistem iskoristio je mogucnost da se
kod prirodno. tvrdih ~elika, zbijanjem na kraju zice, moze formirati pro~irenje u QQ_liku "glave", slika 8.7. Taka oblikovane Zice ankeruju -se u pomi~ni deo kotve, koji se
preko navoja vezuje sa prstenastim delom kotve, slika 8.7. Posebnim presama povla~i
se kotva i iste!u zice za odredenu duZi~u, a zatim se prstenasti deo preko navoja
vraca prema ivici betonskog elementa i preko podlome plq~e oslanja na beton. Na
. taj rta~in, posle otpu~tanja prese, os~aruje se potrebna sila prethodnog naprezanja.
.
Najveca prednost ovog sistema je ta, ~to se sila prethodnog naprezanja, aka je pot. ~bno, maze naknadno korigovati na relativno lak na~in, dodatnim istezanjem kablova i daljim pom~ranjem prstenastog dela kotve, a eliminiu se i gubici sile usled zaklinjavanja kablova, ~oji se javljaju kod sistema tipa /MS .
....; . .
'

'

0 .
~

...

t:" c ' <.)

0 ......

C..-r

1.
I

.
tem BBRV .. ematski prikaz ankemog uredaja
.

'

8.2.2

Adheziono prethodno naprezanje

( ~/\ s~~l)

Kod ovog na~ina prethodnog naprezanja prvo se, pre betoniranja elementa, zatezu
zice izmedu dva snama oporca, slika 8.8, izmedu kojih je -postavljena oplata za izradu betmnskih elemenata, taka da kroi otvore na njenim krajevima Zice nesmetano
prolaze.

'

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

157

ZICA

El-EMENT I

OPORAC

z
Slika 8.8 Sematski prikaz staze za adheziono prethodno naprezanje

'

,
'

'

Posle betoniranja elemenata i dostizanja potrebne evrstoce betona pri pritisku, prese. .

caju se_ zice sa obe strane jednog elementa. Nakon presecanja, zice teze da se vrate
na prvobitnu duzinu. Usled pojave tangencijalnih napona izmedu zica i betona (uz
.
izrazen Poisson-ov efekat), sila zatezanje se sa zica/ prenosi, kao sila pritiska, na be. .
tonski element.
.

Da bi se povecala adh~zija izmedu celika i betona, za ovakvo prethodno naprezanje

koriste se tanje zice, precnika 2 + 3 mm, koje imaju veliki specificni obim. Vi~e zica
(do pet komada) se blago upredaju cime. se povecava adhezija, iii se upotrebljavaju
gotova uzad .

. .

~-----

Slilm 8.9 Tipifni poprefni preseci adheziono prethodno napregnutih

elemenata
.

. sa

~ematskim

prikazom

polo~ja ~ica

za prethodno naprezanje
/

Zbog relativno malih sila u zicama kod ovog sistema, u odnosu na sile koje se mogu
ostvariti naknadnim prethodnim naprezanjem, elementi koji se naprezu ovim postupkom su manjih dimenzija i raspona. Najceice se prethodno naprezu romjace,
korube, stubovi dalekovoda i slicni elementi montaznih konstrukcija, slika 8.9. Kako
su ovi elementi duzine obicno do 15 m, prethodno naprezanje se vr~i na vecem
broju elemenata odjednom i to na stazama cija je duZina nekoliko desetina metara.
Trasa zica je pravolinijska, poligonalna iii kombinacija ove dve trase.
Radi ubrzanja ciklusa proizvodnje, maze se vr~iti i zaparivanje betona, pa se potrebna cvrstoca betona na pritisak u trenutku secenja Zica, maze dostici vee nakon 1p
do 20 casova od trenutka betoniranja
.
.

158

BETONSKE KONSTRUKCIJE

'

'

'8.3

Oblasti primene prethodno napregnutih

konstrukcija
\

Prethodno naprezanje je nalo veliku primenu u gradenju raznovrsnih gradevinskih

objekata iii njihovih pojedinih delova:
- koristi se za izradu montaZnih elemenata meduspratnih konstrukcija,
- primenjuje se za konstrukcije velikih raspona, naro~ito u mostogr~dnji i gradnji sportskih hala i drugih objekata,
- velika je primena u gradnji objekata koji sprovode iii drze tecnost, jer se rna'
ze spreciti pojava prslina (rezervoari, vodotornjevi, cevovodi, brane, ustave i
sli~no),

- primenjuje se za izradu kolovoznih ploca modernih autoputeva, zeleznickih

pragova, aerodromskih pista, stubova dalekovoda itd.

8.4

Prednosti i .nedostaci prethodno napregnutih

konstrukcija
-

U odnosu na klasicne armiranobetonske, prethodno napregnute konstrukcije imaju niz

prednosti:

- uteda u betonu maze da iznosi do 30%, a u celiku i do 70%, jer ceo presek
ucestvuje u nosivosti. Smanjenje sopstvene tezine omogucava i postizanje
vecih raspona,
- mogu se koris,titi visokovredni celici,
- za iste poprecne preseke i isto iskoricenje napona ugibi su nekoliko puta
manji u odnosu na armiranobetonske nosace istih raspona,
- u slucaju trenutnog preopterecenja, aka i dade do pojave prslina, nakon rasterecenja prsline se zatvaraju i element se prakticno vraca u prvobitni polozaj,

- zbog manjih tezina, lakSe je izvodenje u montaznom sistemu. U mostovskim

konstrukcijama~ spajanjem pojedinih segmenata konstrukcije pomocu prethodnog naprezanja, omoguceno je montazno gradenje bez upotrebe skele.

'

PRETHODNO NAPREGNUT/ BETON

159

Por~d

toga to rad na ovakvim konstrukcijama zahteva preciznost, velilru pafnju,

obu~enu i stru~nu radnu snagu, osnovni nedostatak je osetljivost na dejstvo pofara.

\ ~.5
8.5.1

Beton

Beton mora da zadovolji odredena svnjstva i to po kriterijnmima koji su stroZi ad

onih za izradu armiranobetonskih konstrukcija~- ..Ova se narofito odnosi ria ~stoee
pri pritisku i zatezanju i na
deformacije betona. NajniZa marka za izradl!
prethodno napregnutih konstrukcija je MB 30. Naro~ita pafnja se mora posvetiti
pravilnon1_.Pgra_divanju betona i negovanju o~sJ~.&.. ~!!l.!!~~

8.5.2

~f\ Q.4"o /1bc,

t: " ct C('l 1 r00
~ ~ /Cbc>

Celik

ldeja o predhodnom naprez'!_~_tju, . iako teorijski razradena jo krajem XIX veka, prak
ti~no nije mogla da se realizuje sve dok nije osvojena proizvodnja visokovrednih
celika. Kako bi se poni~tili uticaji vremenskih deformacija betona (skupljanje i tefenje ), celik koji se koristi za izradu prethodnp napregnutih elemenata mora da ima
veliku ~stocu i tvrdocu, znatno iznad onih 'koje poseduju ~elici koji se upotrebljavaju u armiranobetonskim konstrukcijama.
'

'

Ovo cemo ilustrovati na jednom jednostavnom primeru. Ako je ukupna vremenska

deformacija betona, npr. 1 %o (sto je realna vrednost od te~enja i skupljanja), u zici
za prethodno naprezanje dolo bi do pada napona ao" = ebEa = 0.001 x 20000 =
2
= 20 kNI em = 200 MPa, ~to je neznatno manje od doputenog napona u rebrastoj
armaturi, koja se upotrebljava u armiranom betonu. Jasno je da bi se samo posle vremenskih deformacija, u takvom celiku prakticno izgubila sva prethodno uneta sila. Za
razliku od .rebrastog ~elika, primenom visokovrednog felika za prethodno naprezanje,
sa doputenim naponom zatezanja oa,t1Dp. = 1350 MPa, pad napona u zici posle obavljenih vremenskih deformacija iznosi svega (200 /1350) x .~.00 15%.

Cvrstoca celika je, medutim, ograni~ena osobinom celika koju nazivamo zilavost i
koja je potrebna da bi se izbegao krti lorn ~elika. Iz tog razloga, gornja granica karak~
teristicne cvrstoce ~elika za prethodno naprezanje ograniGlva se na napon izmedu
1450 i . 2100 MPa, sto zavisi od precnika zice. Pri tome, zice nianjeg prefnika imaju
vece ~st_oce na zatezanje.

}I-,{)
. .

----

' h; t kt)

\'isoke tvrstoce

..... ...,.0

post ii.u
obrada

_,.,,. .............. - ... .. . .

vv..

-..c posehnim termi~kim

rna tclika (patentiranje i hladno
izvlacenje ). Dijagram napon ..
dilatacija ovih felika prikazan je
na dijagramu. slika 8.10& Kako
,,,.i te lici nemaju jasno izrazenu
~ranl(.u iazvla~enja, i ovdc se

pojam

upotrehljava

'

T---

tehnilka

...

!
!
i

'"

1.

-~

-~

+--+--

-t~-+--~~-

-#-+--~" _ __..,__........~

. xranica ranJlacelt}d_. o02 ~ koja oz~~"

fnnatava
napon
pri
.kOtfte
.
.
:

.
>~

2 :
.
aa
...
.......
. :. < .;.......
:<.
.
. . .:. . . /: . . .. :.. .
. . .
... :: .... .
J.( nepovfatna)
..
posle.' : . - W. Dtjagnml~:,dirafaidij. tCiilra 1;3 \ .
~:

::.~:

..,i.,. . . . . . . . . <.

-- ..... . .

....

:?( '
~......

..

.'

....

..

'

. ...

4.! ...

. . . ..

. . : ..... - .

..J,..; .,.

. . . . . . .

t .

~..;.......

rasterecenja iznosi 0..2%.. Gra. . prethodno . . . : ;.: . ~.:~~;~c.~~ :>- / . :

nica elastitnosti (proporcional., ,:
nosti) definisana je naponom pri k.ome jc velitina nepovratne dilata~ije ~le..Jaste.~:'
..
.
.

rcccnJa 0.. 01%.

. '
.

. .

'

. ,.

:' <

. (~ . ..

. .....~.

. .. ""

...

.,

<

..

. ..

::-,>

:Xi . . .. , . . .: . . :,:f::. ;;;;; xi!

. .. : .. . .

.. .

r- ..

. . ..

. .

-~

.'..... ..

.4~..

.. .... .

..

.:; _,. ....: .. . -~ ...........~ ..-.

..

,c.:~ ';~~'fi'F
....

-:~

4 ......

.," " :

;: l.>ozvul~eni napo:fti.~mtC!Unist... . .,.:~~a. kOjii\.~$C~:;,cXJretlu~:.~~tna:;;:Sita:'.~retii<KitK),g!:

.
~t~--.~
.. . .
: naprezanja, odredenf propisim~ ~;~
. .~JOva: . . /
>~-.-~. ,: : <~;.. :-

.....:... :

su

.. :~ . f.~ .... :-, . ,.

'~.,.,.. .. .:

. .

'

.1~;

...... ,:')~

.JI,,a

~ ~-~!r ..

-. ~~: .. ~; ~)!;~ :,~.... ... :: . . .

.. .

. .... ; ..

~,.1.~
~

... :.. . .

...

. . >'
: -..;-..

"'

""..

. . ' ~ ...~ ..

f~.
:

:.lo

:_

..., :':,

....

o.a,dDp. = -Dlln.

pri cctnu jc

f.

0.87

002

0.15/ak

prek.idna tvrstoCa upotrcbljenc fice za prethodno n~tprczanJt.~.

rrcha nagtasitl da su ovi tclici veomti pod1o7.ni knroziji. Pored elek1 rohcrnijskt knn l

knd nvih ~elika St~ Javlja i naponska korozija pri dclovanJU vtsnkih na pon~t 1.a te
;;lllja. Pojava korozijc n1ozc da dovcde do krtog ion1a~ pa se ntora ugradivati ap~ntutI.!Jt".

no tista zica.

8.6

Gt1bici sile prethodnog

naprez~1nja

Puslc ohavlJcnog postupka prethodnog naprezanja. u clcrncntu dclujc fJO<'eiiUI sila

prt~thodnog

.
.a

naprezanja N0 . Zatim, u toku 'Temena.. dolazi do gubitka

potct
n~}
llll~tc.~
...
. .
silc, koji, 7.-ti uobitajenc .tipove .konstrukcija, naj~c~cc iz.n6si c~d 1.5': :<.k_i>25\'tf; <_)(!. -~~~~..
nn~t 1 pot~l~tnc sile.. . . . . .
;- . . .
. .
.
. :; ~><>: ..';~:'~(:.:.:::.:.j~c.: :._ f ,
.

."

. .

.. .. .. . .

~ ..

..

. .:..::.--. .. ; . ...
;:; .~

'<

. . : .... .j

. :

: " . ,;,

...: ...
. .

. .

PRET/f(JDNl) NAPREllNUTI BETOlV

161

1'1 eostal;t sil;1 u vn..:ntt:nu t ....-; nazlva sc lrajna sila prcthndnog naprez..anja N.

l; slcdecem pogiavlju dace sc kraci pregJed najvaznijih pojava koje dovode do guhitaka pocctne siJc prcthoonog naprczanja, pri cemu se u da1jem tekstu ncce raz~
rnatrati nckc spccificnosti vezanc za gubitkl~ pri adhez.ionon1 postupku prethodnog

naprczanJH.

8.6.1

Trenje kabla

U trenutku naprezanja ka"la njegovim povla~enjem, javljaju se -po njegovoj duiini sile
trenja, _kao
posJedica.kontakta
zice
j
za~titne
cev.i.
Cak
i
kod
teorijski
pravih
kablova,
:'
:.
-._ zbog n~cina njih~og dritanja u .oplati, _javlja se odreden stepen valovitosti . kablova i
cevi 1 ~Jihovf:t
.
P,<Jstupanj~
~~
tep_r_ijsk~pravea.
Pad
sile,
na
duti_ni
x'
od
me:~ta
uteza
.......
..
.,.
...

..

. nja,
;.

. . .

"'

~reduje
..

~:

. . .

.
~

~..

: .

. .

..

. ..

..

__ . AZ

'
.

! .

..

>

>

~- Z

..

...
. ...

( 1 - e ~toe)

..

....

'. .

-.

...

..

.,.

se
preko
izraza:
_
_
.
..
:
....
..
.

..

..

~.::

..

.: :u konl_e ~j~ :z_,sila u- kabJ~ ~a eelu nosaca, a k koeficijent t~enja izmedu kabta i cevi,
cija prosecna vrednost iznosi k 1.5 x to~l l/m prema podacima za sistem /MS.
.

Kada su kabJovi krivolinijski,

sto jc t:cst slucaj Jcr se postiz.t~ veci cfckat predhodnog
na preza nJa, na svakoj proj(~k ..
tovanoj
krivini
se,
usled
skrctfinja kahla. za centralni

I
'

. . otj, . _,.

il(l

..... t

--..

- . ____.,

ugao ;, javljaju skretne sile

u ~ z% Jr' kojima kabl deluje'

Slilut H. II

pre hodtlOJ~ naprc1.anJa

(i uhit~k ~ic

na beton, slika 8.11.. Ove sile

izazivaju sile trenja t koje su
tangencijalne i deluju suprotno
od smcra sile 7..ate7~nja,

u~lcd

trcnJa knvnlinljskug kahla

I -...
. .

..

. ..

..

..

-.

1
. ()vdc. j~ . sa .r:-~ .:oz.~uc~.n ,>pi }j ~- ~1 ~ r:~ -~ ~ nik . krivi.[l~
~':.f.,::

..

J~cn<~j ~(

.. .

. .

"

. .

.'

. .

.ka~~a, dok Je ul skretni

ugao, izrazen u: .
.
. ...
.

.. .

.:

-~

..

.. .

. .

. . ..
'

;...

>

,. :

..

:._ ~
' -

.' .
.
..
'. ~
a
:
.
~

162

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Koeficijent trenja za krivolinijski deo kabla, ako je kabl u za~titnoj celi~noj cevi, za
sis tern IMS iznosi ~ 0.25 1/ rad. Sila u kablu nakon ukupnog skretanja kabla za
ugao E (Xi (veci_broj skretnih uglova javlja se npr. kod kontinualnih nosa~a), iznosi:
'

'

..,...---

..-

...-.

""

. . ,;,r" -- ---- -- - : ..

.. -

. .<...._
......_

.
\.
l

'

'

...

-------.

---..-

..._.

..

-... -

Iz svega"proizilazi da pri projektovanju treba izbegavati isuvise duge kablove, velike

skretne uglove i ceste prelome trase .
. -- -

'

8.6.2

Skupljanje i

~-~J'\; \ ~\. ~(

l)~ t (' ~

' :

te~enje
\ :.

betona

~:'( -~ ~~

1 ~ ')

.......,_.------ - ~ --- .

-,

-- - - -..........

__ , ,,. ....... _ ..... -- ~ - -

-~

..

<

c: . .

..;r- y

b ":!)

fo, 2

Ako ne postoje eksperimentalni podaci, uticaj deformacija od skupljanja i tecenja

betona na gubitak sile predhodnog naprezanja treba sra~unati sa podacima iz Pravilnika, oslanjajuci se na sto realnije procene karakteristika betona, dimenzija
elemenata konstrukcije i ambijenta u kame se konstrukcija nalazi.
U~icaj

skupljanja
i
tecenja
betona
na
pad
sile
prethodnog
naprezanja
u
principu
je
-.
~ci kod adhezionog na~ina prethodnog naprezanja zbog upotrebe elemenata manjih
debljina betona. Kod naknadnog predhodnog naprezanja, pad po~etne site samo usled
skupljanja betona iznosi 3 do 6%.- Kao prva procena (za prosecne uslove gradenja),
maze se ra~unati da gubitak site u kablovima od . ukupnih vremenskih deformacija
betona iznosi od 12 do 20%.
'

8.6.3

Elasti~n~ deformacije

betona

....

Kad~

se konstrukcija prethodno napreze sa dva iii vi~e kablova, svaki naknadno utegnut kabl izaziva nove elasti~ne deformacije betona i gubitke sile u prethodno utegnutim i ukotvljenim kablovima. 'Sarno kabl koji se poslednji uteze nema gubitak sile
od elasticne deforntacije betona. Zbog toga se, k~o procena, maze usvojiti da l.lkupan
pad sile (za sve kablove) iznosi priblizno 50% pada sile u sVim kablovima koji bi bio
izazvan Od ukupnDg e}asti~nog skracenja elementa.

8.6.4

Uvlalenje klina

J~.od

sistema p~ethodnog naprezanja u kojima se trajna sila ostvaruje zaklinjenjem

zice u kotvi, dolazi do pada sile koji nastaje povla~enjem 'klina pri ukotvljenju. Kako
.

'

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

163

je ova pomeranje klina, zavisno od pre~nika upotrebljenog uieta, za sistem IMS u

granicama ad 2 do 12 mm, bitan uticaj na veli~inu sile maze se javiti
narocito
kod
.
kracih kablova. U presecima u sredini raspana grednih nosaca, koji su abicno
.memdavni za dimenzionisanje, ovaj gubitak se najcece ne oseca..
.

'

>

8.6.5

~elika

Relaksacija

Pad napona u toku vremena u zici za prethodno naprezanje pri konstantnoj defor. .
maciji, poznat je kao relaksacija ~elika. Ona zavisi od kvaliteta celika, pocetnog
napona kojim je izvrseno istezanje Zice, temperature j vremena koje je proslo od
pocetka naprezanja. Danas se upotrebljavaju zice posebno obradene . . stabilizovane,
kod kojih je pad napona usled relaksacije znatno smanjen i iznosi od 3 do 7%, .sto

zavisi od velicine trajnog napona u teliku.

8.7

et
.

Vee je u ranijem izlaganju pomenuto da se .efekat prethodnog naprezanja u statickern proracunu i uopste, u analizi ponaanja prethodno napregnutih elemenata i
konstrukcija, maze uzeti u abzir kao poseban slucaj dodatnog (nezavisnog) spoljas.
, .
DJeg opterecenJa.
U avakvim analizama je pogodno koristiti postupak poznat pod nazivom metod ek-
vivalentnog opterecenia kojim se proracun znatno pojednostavljuje, naro~ito kada su
u pitanju slozenije visestruko staticki neodredene konstrukcije. Kao primer, pomenucemo da proracun prethodno napregnutih placa, koje se sve vise primenjuju u svetu,.
postaje znatno jednostavniji upatrebom ovog metoda.
Sustina
ideje
o
primeni
ekvivalentnog
opterecenja
je
u
tome
da
se
uticaj
kabla
na
. ..
~emet:tt prethodno napregnute konstrukcije zameni odgovarajucim, ekvivalentnim sistem~m sila ( sile na kotvama, skretne sile usled zakrivljenosti iii preloma trase kabla)
,
~qje deluju na element iii konstrukciju, a tretiraju se kao poseban slucaj spolja!njeg
, .
apterecenJa.
'

Pri ovome se koristi cinjenica da prethodna naprezanje, s jedne strane, proizvodi sile
koje deluju na kabl, a istovremeno, odgovarajuce (ekvivalentne) sile deluju na beton. .
ski element. Ova dva sistema sila zadovoljavaju uslove ravnoteze: sile su jednake po .
intenzitetu, a deluju u suprotnim smerovima. Dakle, moguce je da se uticaj kabla na

164

BETONSKE KONSTRUKCIJE

deo elementa, ceo element iii konstrukciju u celini, zameni odgovarajucim sistemom
.
uravnotezenih sila, koji je nezavisan od stati~kog sistema.
-

Defini~imo

prvo sile koje deluju na kabl, a zatim uvedimo odredena upro~eenja koja
ce omogu~iti da metoda bude laka za praktitnu primenu, a da pritom bude dovoljno
pouzdana.
- ..
-

Na delu nosa~a duZine dx, slika 8.12, _prikazane su sile koje deluju na deo krivoli-
nijskog kabbi: sile prethodnog
naprezanja
Zx
i
Zx
+ dZx, skretne sile Uc.x> i sile trenja
.
t<x>. Ove sile predstavljaju uravnotezeni sistem sila, kod koga je sila prethodnog naprezanja kabla promenljiva po duZini nosa~a, to je vee pokazano u delu 8.6.1 .
.

J ll --lll
f~tt.~-lA

- -'lrc

U.

&ft

~------,

f
z~

~r
z

I
I

L_________

~~

c:ix
-- --- '

lka 8.1

&!ika s]J} Delovanje sila na kabl

Skretne sile kod krivolinijskog

kabla

- priblihn postupak

Uvodeci prvu pretpostavku o malim nagibima kabla u odnosu na osu nosata, to je

naj~e~ci slu~aj u konstrukcijama, komponente skretne sile postaju:

u%

usinu ,. 0

uy ,. u

'

a komponenta
sile
zatezanja
kabla
u
pravcu
ose
nosaca
postaje
konstantna
duz
nasa.
ca i jednaka normalnoj sili pritiska u betonskom elementu od prethodnog naprezanja:
. ....

.-.

.-_.rq,_,_,_

-w

' - - ~--

_,.,.'

"Jf

Z = Z cosa\

---~-----

.....

X -.. ..... .--.. ---

\) -:: : . -r ~ s ~ J__

c._--~
:X

...- --\

~L ':-. "'-

Drugom pretpostavkom usvaja se da je trasa svakog krivolinijskog kabla parabola dru- ,

gog stepena, za koju je krivina konstantna. U tom slucaju, vertikalna komponenta ___
-~kretne sile koja deluje na. kabl, slika 8.13, odreduje se iz uslova_ravnoteze sila kaje
d~luju na Jca~l i _
;rp.Qze ..se izraziti. kao:
..

..

o\~

PRETHODNO NAPREGNUrl BETON

165

gde

8
Z I

z2

const.

predstavlja strelu parabole kojom je definisana trasa kabla.

Vertikalna komponenta skretne sile koja deluje na nosac, uz napred ucinjene pretpostavke, odreduje se iz izraza:

u=

Prema tome, da bismo odredili ekvivalentno opterecenje na element konstrukcije

od

dela krivolinijskog kabla duzine l, koristi se pribliZ8n uravnotezen sistem sila koga
cine sile na krajevima N i N tg a i skretne sile u na jedinici duzine.
'

'

fff t f[

U.

Bf N .
- -........
._ .........
._

~~--4

..

--......___
.. '""

S'ika
...__ 8.14.. ~kvivalentno opteretenje za sluaj

paraboli~ne, odnosno pravolinijske trase kablova

Il:ustracije radi, na slici 8.14 su prikazana ekvivalentna opterecenja koja deluju na

prethodno napregnuti element, od kablova cije su trase parabolicne, odnosno pravolinijske.
.

Ekvivalentno opterecenje, odnosno

sile na krajevima N i N tg i skretne sile u po
.
..
duzini nosaca sistema proste grede prikazane su na slici 8.15.
Prikazane sile se mogu rastaviti na dve grupe: sile koje deluju direktno na oslonce i
ne izazivaju staticke uticaje u gredi, i raspodeljeno ekvivalentno opterecenje lroje deluje kao 3polja~nje opterecenje i izaziva staticke uticaje, slika 8.15. Ocigledno je da

166

BETONSKE KONSTRUKCIJE

.skretanje kabla duz nosa~a (krivolinijsko ili poligonalno) izaziva one efekte koji nastaju pri njihovoj temji_da
se
isprave.

()'I~

e,

~~~J'v~illt:~~-~::.; , !~~~_!_!..!.~ '~. ~,~~~

~~~

'tJ ~()~~,If

e~

n.'

~~ \J\\J

~ \ l~

N~f'oN

U.\~6>

"'"~ C2. ~~ \\,-A.

'

"''
.

I'
'

....

s c~T\1~\)

~~\Nu ~o

Slika s.i~ Ekvivalentno optererenje nosaa sistema proste grede

'

----~---

_.........

.. .

- - ------r--w-..----1

~1
~

Sllka ~~~:..:::6--~valentno opteretenje i odgovarajuti d_ijagrami M, T, N usle~ prethodnog naprezanja

za kontinualni gredni nosaf na tri oslonca

'

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

167

Primer ekvivalentnog opterecenja prethodno napregnute kontinu~lne grede na tri

oslonca i dijagrami odgovarajucih stati~kih uticaja M, T, N prikazani su na slici 8.16.
/

Pri odredivanju ekvivalentnog opterecenja pretpostavlja se da je sila prethodnog nap. .

.rezanja konstantna duz nosa~a, odnosno zanemarena je njena promena duz nosaea
izazvana .efektima opisanim u delu 8.6. ( uticaji trenja, valovitosti kabla i sl.) .. U prak. .
ticnim proracunima (na primer, za odredivanje statickih uticaja u staticki neodrede. .
nim nosacima, iii za proracun ugiba), dovoljno
je
tacna
usvojiti
sr~dnju vrednost sile

prethodnog naprezanja na duzini kabla:

., .

N=

Nmax + Nmia....

gde su sa Nmax i Nmin oznacene njena maksimalna, odnosno minimalna vrednost na

duzini kabla ciji se uticaj na prethodno napregnuti nosa~ razmatra.

8.8

ODISatge

I .

( I

'

'

na

l
'

U odnosu na klasicne armiranobetonske konstrukcije, dimenzionisanje prethodno

napregnutih konstrukcija i elem~nata je ne~to komplikovanije. Za definisan betonski
poprecni presek nepoznata je ne samo veli~ina sile prethodnog naprezanja, vee i
njen polozaj.
Osim
toga,
sila
je
i
promenljiva
u
toku
vremena.
Postupak
dimenzio

nisanja se, prema tome, zasniva na iterativnoj analizi.

.

Prema stepenu prethodnog naprezanja, razlikujemo dva slucaja: potpuno prethodno

naprezanje, kada se u preseku ne javljaju naponi zatezanja i ogran~eno prethodno
naprezanje, kada se u popre~nom preseku doputaju naponi _zatezanja odredenog in. .
tenziteta. ~Granicna stanja upotrebljivosti - pojava prslina i velicina ugiba, obi~no nisu "
merodavni za dimenzionisanje potpuno prethodno napregnutih konstrukcija. U drugom slucaju, normalni naponi zatezanja se prihvataju armaturom GA ili RA, a ako je
element izlozen dejstvu agresivne sredine, potrebno je kontrol~~ati sigurnost od pojave
prslina.
,
U nekim zemljama dozvoljen je i slufaj parcijalno pr.ethedno napregnutih konstrukcija
i elemenata, kada se za odredene vrste i kombinacije opterecenja dopulta prekq-

168

BETONSKE KONSTRUKC/JE

'
racenje ~store
betona pri zatezanju, odnosno doputa se pojava kratkotrajnih prslina ograni~enih'" !irina.

--

-.

Iz napred izlozenog vidimo, da postupak dimenzionisanja treba da sadrZi deo kojim

se dokazttje da nisu prekora~eni dopu!teni normalni i glavni naponi, zatim deo kojim
se dokazuje potreban koeficijent sigumosti od pojave lorna i pojave prslina. Dokaz
ugiba pri eksploatacionom optereeenju je takode obavezan.
\

Ekvivalentno opterecenje se koristi za proracun

sistema i za prora~un ugiba.

stati~kih

uticaja

stati~ki

neodredenih

Analiza i dokaz normalnih napona u poprecnim presecima prethodno napregnutih

.
elemenata najcesce se svode na uobicajeni proracun idealizovanih poprecnih pre-.
seka armiranobetonskih elemenata opterecenih na . slozeno savijanje sa p.ormalnom
silom pritiska, kako je to uobicajeno u Otpornosti materijala.

Kako je sila promenljiva u toku vremena, dovoljno je tacno u praksi da se proracun

napona sprovede sa pocetnom (N0 ) i trajnom silom prethodnog naprezanja (N Pri
tome se vodi racuna o najnepovoljnijim kombinacijama spolja~njeg opterecenja.
00

'

).

. .,_

~EZULTAt-.lTt-.ll ~1..

- ..

.., .,

f
.

. __.__

I T~ZI6TE

--,

...

.
1\Jx 6t1lo(

GREt;)~

N" co~ol
4

--

~X

Slika 8.17 Komponente sile prethodnog naprezanja

. ~ada

postoji veci broj kablova, proracun se sprovodi sa rezultantom

sila
u
kablovima.
.
Za prethodno napregnute elemente u kojima su kablovi postavljeni po krivolinijskoj
trasi, na slici 8.17 su prik~zane komponente ~ile prethodnog na.prezanja za takozvani
rezultantni kabl.
.

Dokaz normalnib napona u karakteristi~nom p oprecnom preseku nosaca, svodi se na

ispitivanje ~etiri napons~a uslova:
1.

U poce_tnom stanju, .koje odgovara vremenu

odmah
po
unosenju
sile
prethod,
.
...
nog naprezanja ( t = 0 ), sila prethodnog naprezanja je najveca ( N0 ), a pri tome
..
~

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

169

QQ_..spoJjasnjeg opterecenja naj~ece je pristuna sam'? sopstvena teZina (g

dakle, u merodavnom preseku deluje najmanji moment savijanja ( Mmm

kombinaciji sa ...najvecom silom prethodnog naprezanja Nmx = N0 .'

);

= M

1)
u
1

Sa ovakvim stanjem sila u preseku moraju da budu zadovoljeni uslovi:

.

la~ .

Napon pritiska na donjoj ivici mora biti manji od doputenog ( o 61 0 s obdO'

slika 8.18a)

_6~~~2~,0~---------------------

+
'

,,

~1,0

'

Slika 8.18 Karakteristifni naponski dijagrami: a) u fazi utezanja; b) u fazi eksploatacije

,
,

lb. Napon na gornjoj ivici ne sme da bude zatezanje ( a 62 ,0 ~ 0 ), u slu~aju

potpunog prethodnog naprezanja, odnosno napon na gomjoj ivici mora da
"' napona zatezanja ( a 62 0 s '?bz.dO) u slu~aju
bude manji od dopuAtenog
ogranirenog prethodnog naprezanja.
2.

~J

krajnjem stanju ( t .... oo ), kada su obavljeni svi vrell)enski gubici sile prethodnog
naprezanja, krajnja sila prethodnog naprezanja je prakti~no najmanja ( N. ), a
.moguea je pojava najveceg eksploatacionog ukupnog opterecenja, i to stalnog g
1
11
(sopstvena tefina g i dodatno stalno opterecenje g ), i povremenog p. Ukupno opterecenje izaziva najvece momente savijanja u merodavnom preseku

(Mmax = M6 + Mp)_i u kombiilaciji sa silom prethodnog naprezanja. Nmtn = N.

treba da budu zadovoljena sledeca dva naponska uslova:

'

2a. Nal?on pritiska na gornjoj ivici mora da bude manji ili jednak doputenoril
naponu pritiska ( a 62 ~ ab4 .).
2b. Istovremeno, na donjoj ivici ne sme da se javi zatezanje ( a 61 ~ o-), odnosno u slu~aju ograni~enog prethodnhg .na.prezanja, napon zatezanja mora da
bude manji od dopustenog napona zatezanja ( obl, ~ obz.d), slika 8.18b.

_Obi~no se pri dimenzionisanju, npr. za slu~j potpunog prethodnog naprezanja, polazi

~
od uslova 2b, sa unapred pretpostavljenim dinlepzijama popre~nog preseka:

'

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

111

'

Kontrola koeficijenta, sigurnosti od lo~a prethodno napregnutih nosa~a vr~i se na

sli~an na~in kao i arn1iranobetonskih nosa~a. Kontrola se vr~i i u fazi utezanja kablova i u fazi eksploatacije~ Pri tome se za radni dijagram eelika koristi bilineama ill

t~ilineama aproksimacija stvamog dijagrama CJJ:- eJ: ~elika za prethodno naprezanje.

,

Ukupnu dUataciju kablovskog ~elika u fazi lorna cini zbir

dilatacija
celika
pri
kojoj
se
.
dostize nuhf napon u betonu na qtestu rezultujuceg kabUl (dilatacija kabta u fazi
dekompresije) i granicne dilatacije ~elika, koja moze iznositi maksimalno 10%o, kao
i u slucaju armiranobetonskih nosa~a:

Cesto se u proracunu maze -zane~ariti

uti~aj
nezategnute
cmeke")
ariuature,
a
ako
,.
~e i ona ~zima u obzir, za nju vafi odgovarajuci RDC.

8.9

Uvodenje sile prethodnog naprezanja

(

Jedan od osnovnih zahteva naknadnog prethodnog naprezanja je uvodenje velike sile

u betonski element preko relativno male ~nkerne plo~e, slika 8.19a.

..

'

l
I

'

SUka 8.19 Uvodenje sile prethodnog naprezanja u nosaf: a) trajektorije normalnib

napona
..
b) raspored napona zatezanja

Trajektorije napona pritiska u betonu pri delovanju koncentrisane sile na povr~ini

elementa, prikazane su na slici punom linijom, a napona zatezanja isprekidanom linijom. Da hi se uspostavilo jednako podeljeno naponsko stan~ a0 po celom preseku,
potrebna je odredena duzina uvodenja sile, le. Ova duZina je priblimo jednaka visini .
preseka d.

172

'

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Za pravilno armira~je elementa u zoni uno~enja sile, od interesa je poznavanje naponskog stanja na _ovoj duZini. Raspodela napona zatezanja ay, koja je u ovoj zoni
ematskf prikazana na slici 8.19b, zavisi od odnosa dimenzija a/d i od polofaja delo
.
vanja sile N. Integracijom napona zatezanja dobija se sila cepanja Z1 , na .osnovu koje
'
se odreduje potrebna armatura u zoni uvodenja sile.
\

Orijentaciona vrednost sile cepanja, kada je poloZaj napadne tacke koncentrisane sile
N u teZitu poprecnog preseka, .iznosi: ,
...

,_

0 .3N 1- a
d

- lJ

- - f

Slika 8.20 Armatura za prihvatanje site cepanja

'
Ka'ko je irina ankeme~ plocice obicno manja od irine elementa, to se sila .cepanja
javlja i u pravcu irine grede. Annatura kojom se armira zona uvodenja sile ematski
je prikazana na slici 8.20. Zbog karakteristicnog oblika ova annatura se naziva "zmijasta arrnatura".
'

.'

8.10 Neki konstruktivni detalji

..

..

Da bi se obezbedila neophodna duktilnost betona, u pretholln~ napregnute elemente

se ugraduje minimalna kolicina konstrukcijsk~ ("meke") armature od glatkog (GA) ili
rebrastog (RA) celika. Ovom arntaturom se opiva element u popre"fnom i
podumom pravcu prateci njegovu geometriju, tako da ukupna kolicina celika bude
3
u granicama od 40 do 60 kglm betona.
Za tipican prethodno napregnuti element sistema proste grede T poprecnog preseka,
na slici 8.21 je prikazana konstrukcijska armatura i njen raspored.

'

PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

173

Kod upotrebe kablova koji menjaju visiilski polo!aj dliZ ras~na

elementa
treba
vo.
diti ra~una da se konstrukcijska arma~ura oblikuje taka da ne smeta njihovom prolasku. Radi bolje za~tite kablova, -za~titne cevi treba da su od ivice preseka udaljene
najmanje 5 em ~ 0, gde je 0 spolja~nji pre~nik zatitne cevi. Medusobni raztnak
izmedu cevi kablova takode treba da je najmanje 5 em ~ 0, ~to o_~ogucava pravilno
ugradivanje betona, slika 8.22.
'

...

..

()

..,
A

"') .. c - _),;

_..
'

5-

I.

00

Slika 8.21 Primer raspore<tivanja "meke"

armature u poprefnom preseku

Slika 8.2Z .Raspored i naan drf.anja

kablova u popremom preseku

Zbog velikih napona pritisaka u prethodno napregnutim elementima, treba izbegavati

sve nagle promene debljina elemenata, iii ih izvesti sa odgovarajucim vutama u
nagibu najmanje 1:3.
'

Elementi i konstrukcije

OPTERECENJA

9.

177

OptereCenja

.Kol}_strukcija opjekta mora da bude projektovana tako da prihvati, sa odredenim

stepenom sigumosti, sva opterecenja koja se u toku gradenja i eksploatacije realno
mogu poj~vit!. Zbog toga je od izuzetne vaZilosti uraditi korektnu analizu op~
terecenja, kako za sv.aki element konstrukcije, taka i za konstrukciju u celini. Na osnovu analize opterecenja defini~u se ~erne opterecenja stati~kog sistema za najnepovoljnije. moguce kombinacije pojedinih tipova opterecenja.

Da bi podloge za proracun bile jedinstvene, postoje posebni propisi za opterecenja.

U njima je data idealizacija realnih opterecenja i to uglavnom taka da su definisane
njihove maksimalne vrednosti.
U naoj zemlji postoji vie posebnih propisa za opterecenja: zgrada, zeleznickih i
drumskih mostova, skloni!ta, od dejstva vetra i seizmi&ih uticaja, itd.

Prema privremenim tehnickim propisima za opterecenja zgrada,' koji datiraju jo~ iz

1948. godine, opterecenja se dele na osnovna, dopunska i naro~ita.

9.1
~

U osnovna

opterec~nja

spadaju:

- stalita vpterecenja, koja su po prirodi takva da uvek moraju delovati na

~onstrukciju,

a poticu od sopstvene teZine konstrukcije i od tezine pojedinih

elemenata na objektu kao sto su: podovi, plafoni, krovni pokrivaci, izolacije,
obloge, fasadni i pregradni zidovi, ograde, stalna oprema, instalacije i dr. Kao
primer, navescemo da se sapstvena tezina elemenata od armiranog betona
3
sracunava sa zapreminskam tezinom ad 25 kN/m , ad cega je tezina ar3
2
~mature 1 kN/m ; tezina cementnog maltera debljine 1 em iznosi 0.21 kN/m ,
2
keramickih plocica debljine 1 em prosecno 0.20 kN/m , a tezina zidova od

178

BETONSKE KONSTRUKCIJE

pune opeke debljine 12 em zajedno sa slojem maltera debljine 3 em, iznosi

2
pribliZno 2.60 kN/m Stalna opterecenja se obicno obelezavaju sa g, imaju
karakter statickog opterecenja i deluju vertikalno.
,

- povr-en:aena ili../corima:opteretenja po svojoj prirodi.s_u takva da mogu, ali ne

moraju, delovati na konstrukciju. Najcesce su vertikalna Hi horizontalna. U

yertikalna povremena spadaju opterecenja od ljudske navale, dejstva snega,
saobracaja, tehnolo~ke i masinske opreme koja nema stalan karakter, uskla.
distenog materijala i sl. U horizontalna -p ovremena spadaju opterecenja od
~et~a, uskladistene tecnosti i od pritiska tla!_Intenzitet korisnog opterecenja
o~ _
ljudske navale zavisi od namene objekta: u stambenim zgrad~ma usvaja se
2
2
1.25 d~ 1.50_kN/m (zavisno od raspopa), u cekaonicama 4.0 -kN/m , dok se
2
stepe-nista st~mbenih_ i javnib zgfada ra~unaju na 3.0 kN/m Sneg se uzima sa
2
0~ 75 kN/m osnove. krova, ali _treba voditi racuna o nadmorskoj visini i eventualnoj mogucnosti
zavejavanja
i
nagomilavanja
snega.
Korisno
opterecenje
u
.
, garazama za laka putnicka vozila uzima se sa _2.50 kN/m2 Obicno je u statickom proracunu oznaka ovih opterec~nja p.
-

9.2

Dopunska opterecenja obuhvataju dejstva temperaturnih promena (najcesce su

obuhvacene samo sezonske promene ), skupljanja betona, sile kocenja i bocnih udara
kranova i vozila.
Promena temperature i skupljanje betona su prinudne deformacije koje izazivaju
uticaje samo u staticki neodredenim sistemima. Obi~rio je dovoljno tacna da se
skupljanje betona u proracunu tretira kao odgovarajuce smanjenje temperature u osi
~tapa.

Promenu temperature elemenata konstrukcije treba realno proceniti sto u velikoj

meri zavisi od klimatskih uslova i stepena za~ticenosti konstrukcije (npr~ _J2_ostojanje i
vrsta izolacije, dimenzije elemenata); za na~e podneblje propisima je predvidena
promena temperature za prora~un od 15 o C, a skupljanje se . uzima kao pad
temperature od 15C.
I

Kombinacije opterecenja koje sadrze i dopunsko opterecenje imaju, kao

videli u poglavlju 7.1.4., manje koeficijente sigurnosti.

~to

smo

OPTERECENJA

179 .

9.3
Po svom ka~akteru ova optereeenja se javljaju izuzetno. U njih spadaju delovanje

zemljotresa, neravnomemo sleganje oslonaca, pritisak leda na re~ne stubove, udar

vozila
u stubove.
.
'

Sem za izuzetne objekte, kod kojih se zahteva dinamicka analiza, dejstvo seizmickih
..
sila se proracunava metodom ekvivalentnog sta~ckog optereeenja, u kojoj se
delovanje seizn1ickih sila zamenjuje sistemom static~ horizontalnih sila altemativnog
znaka, koje deluju u nivou teZilta masa koje osciluju. lntenzitet horizontalnih se~mickih sila zavisi od vrste objekta, seiznicke zone, vrste' tla, mase objekta, oblika i
perioda sopstvenih oscilacija objekta.
,.

Da bi se sracunale ekstremne vrednosti statickih uticaja na osnovu kojih se vrli

dimenzionisanje elemenata konstrukcije, neophodno je_ izvr!iti odgovarajuea kombinovanja opterecenja, zavisno od toga da li se staticki uticaji povecavaju iii smanjuju
u odredenim presecima merodavnim za dimenzionisanje. Pri tome treba voditi racuna
o realnoj proceni mogucnosti da se dva ill vile optereeenja. istovremeiio dogode ( na
primer, povecanje temperature iskljucuje-dejstvo $nega, a dejstvo zemljotresa se kombinuje najrelee samo sa stalnim opterecenjem, .snegom i procenjenim korisnim opterecenjem, obicno sa p/2 ).
.

.
!

-- ---------------- -- -
...

: RETOlVSI\E K(WSTRl JJ:t ,.Ill:

-"'-"

Meduspratne konstrukcije

10

. .

Mcduspratne konstrukcije su noseci horizontalni Clementi konstrukrijc, ciji jc zadatak

da t:clokupno opterecenje na jednoj etazi prencsu na vcrttkalnc clemente. lA1vrsnu
meduspratnu konstrukciju naziv.~mo krovnom konstrukcijom. Ona je testo istog
konstruktivnog sistema kao i medusprat.na konstrukcija.
,I

Prcn1a nnfinu

izv.odenjlt~ .

na;

monolitne,

polumontaine,
montatne.

10.1 :MGDolitne medUspratne .konstrukcije

Izvndc sc betoniranjem na lieu mesta, uz upotrchu skclc i opiate. Ovakav nacin

iz~

vodcnj~l

mada sa izvesnim manama, jo~ uvek sc ~esto koristi i srnatra sc kJasicnim

.natinom gradenja.
Osnovni
nedostatak
ovakvog
sistema
gradenja
je
taj
da
hrzina
i
. .
.
.

.. .

kvalitet izvodenja zavisi bitno od atmosferskih uslova.

JU.1.1

Ploce u jednorn pravcu

Plucc su ravni povrsinski nosaci kod kojih su dve dintcnziJC izrazno ve(e u odnnsu
na trc~u debljinu p1ote . Optereccnje dcluje upravno na srt.;tlnju ravan plucc i
izaziva savijanje, uli moze biti kombinovano i sa oplcrcccnjcm u sred njoj ravn i p lntl,
~to nvdc nece biti razlnatrano. Slutaj kada optcrccenje dcluje sarnn u sn.JnjoJ r<lvnt
~pada u problem anajize ravnog stanja napona i nice razmotren u dclu 13.3.
Plo~e

koje prenose. opterecenje u jednorn pravcu (i to u pravcu kraceg raspona),

prora~unavaju se kao linijski nosaci.

Primeri
oslanjanja
ovakvih
ploca
prikazani
su
na
.
.
.
.
sli~l 10.1.

"

'.

-: . '.

. .

.. ' -.
'.~

~.

..

...

. ....

- ,." .

'

..

. ....

..

.. .
. :, . .
..
......

~.

MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE

(f

=u

u
.A

181

[f

=:

c.

d.

Stika 10.1 Plore koje prenose opteretenje u jednom .pravcu

a) sistema proste grede; b) kontinualna; c) konzolna;
d) oslonjena na retiri strane sa odnosom raspona /Y > 2/x

U stati~kinf prora~unima place se sematski prikazuju taka da se punom i

isprekidanom linijom oznacava slobadan oslonac, a sa udvojenorn punom linijom
puna ukljestenje (slika 10.1c). _Ploca koja je prikazana na slici 10.1d, oslanjena na sve
cetiri strane, proracunava se kao ploca u iednom pravcu (u pravcu kraceg raspona),
ukoliko je odnos raspona ly>2lx . U suprotnom, ukoliko je 1, ~ 2 lx, taka oslonjena
ploca se proracunava kao krstasto armirana (ploca koja prenosi opterecenje u dva
pravca), 0 cemu ce biti govora u delu 10.1.2.
Za delovanje opterecenja upravno na srednju f'!Van, savijanje place je dominantno u
pravcu kraceg raspona, odnosno vece krutosti. Za jednako raspodeljeno opterecenjet
proracun statickih uticaja sprovodi se za traku sirine 1 m, slika 10.1, .~ to za odgovarajuci linijski nosac raspona /x. Deformisana povr place je cilindricnog oblika. Pri
ovakvoj. deformaciji, zbog sprecenih bocnih defortnacija u y pravcu (monolitna veza
place i greda), u tom pravcu se javljaju jos i momenti savijanja koji. su jednaki:
.

gde je v Poisson-ov koeficijent, cijaje vrednost za beton izmedu 0.16 i 0.20, kao sto
je obja~njeno u delu 3.1.3.

..

MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE

205

..

'

' .

::::

..

..

..

60

.
..

_I

,s

c.

b.

Q ..

'

Slika 10.30 Razlifiti oblici kasetirane

tavanice
. .
.
' .

..

Kada je e ~ 1.2~ m, p:r;-ora~uri ovakvih konstrukcija sprovodi se kao za linijske

ro~tilje, kod kojih. se n~ mestima :ukr.itanja . greda javljaju po tri nepoznate staticke
velicine: vertikalna sila X1 , moment savijanja X2 i moment torzije X3 , slika 10.31.

..

10.31 Gredni

rol~ilj
. .

..

.'

Zbog vi!estruke stati~ke neodredenosti. ovih konstrukcija proracun

se
vrsi
primenpm
.
racunara i specijalizovanih programa za prora~un linijskih sistema (STRESS, SAN,
SAP i sl.).
.

Ako su ro~tilji greda oslonci krstasto arrniranih plo~a vecih, raspona, tada se ovakvini
konstrukcijama mogu pokriti velike povrsine ~ije su dim~nzije f preko. 40m.
.

....

.
. .

l .

10.2 Polumon
Qsnovna prednost ovakvih konstrukcija je usteda
u
oplati
i
skeli,
cime
se
dobija
..
. .
1'
.
.
.
. .
.
;~Jco!lomicnije resenje meduspratn~ konst~kcije u _ce\ini. Obicno se rebra izvode kao
montazne. celine, a zatim se ploca betonira na li~u mesta.
.

...

'

206

BETONSKE KONSTRUKCIJE

10.2.1.

rM favanice

'

Opfata
za izr~du rebara i plo~e ove konstrukcije obr~je se od lakih ~upljih
opeka~skih --elemena~a, . a betoniranje rebara i plore vr~i se na lieu mesta. U
stati~kom _ pngled .ova konstrukcija je sitnorebrasta, slika 10.32, sistema proste grede.
2
Koristi se ~ raspone do 6.5 m i za povremena opterecenja do 3.0 kN/m
..

'

Aaz

Acm

- .
01

-<0 '
N

~~-_____
2_5
______
~~------~25~----~~~
..

SUka 10.32 Tavanica sistema TM

'

Visina blokova je 16 iii 20 em, a debljina plo~e je 4 em, odnosno 5 em. Na taj nacin
2
dobija se laka meduspratna konstrukcija,ukupne tezine oko 2.60 kN/m
I

Na samom gradili~tu se od blokova dinienzija 25 x 25 em, uz pomoc armature

obelezene sa A01 , fiksirane u Zljebu bloka pomocu eementnog maltera, formiraju
montazne gredice. Uz pomoc podupira~a od drvene grade, koji se postavljaju na
-rastojanju do 2.5 m i .na medusobnom r~zmaku od 0.~ do 1.0 m, ove gredice se slazu
jedna do druge na mestu ugradnje, slika 10.33.

- - s.trklai.

12 12

A= 0.5 -1m

---- +----..~~_2-~--_:::. . .+--~

.
.

Slika 10.33 a) Podupiranje TM tavanice u toku montale

b) Ojaanje ispod pregradnog zida

MEDUSPRATNE KONSTRUKCIJE

207

. Po potrebi se za vece raspone ugraduje i armatura A03 , a za raspone preko 5 m i armatura Aa 2 U seizmicki aktivnim zonama ploca se armira sa 06/25 u oba pravca.
Armatura -gredica kao i armatura place povezuje se sa serklazima koji se rade u
nivou tavanice. Preko taka pripremljene opiate betonira se ploca betonom najnize
marke MB 20.
>

Dimep.zionisanje ove konstrukcije sistema proste grede vrsi se kao za T presek sa

neiskoriscenim naponima, a prema maksimalnom momentu savijanja koji se ra~una
svodenjem opterecenja na jedno rebro.
Ispod pregradnih zidova sirine vece od 10 em radi s_e skrivena greda. koja se obrazuje
umesto jednog reda opekarskih blokova. Armatura ove grede sracunava se na osnovu
opterecenja od sopstvene tezine grede i ukupne tezine pregradnog zida, slika 10.33b.
.

'"'KAT'"' favanice

10.2.2

Slicno kao i kod prethodnog tipa tavanice, _k ao oplata sluze_.gotovi opekarski blokovi,
ali drugog oblika i vece ~ sirine. Prednost u odnosu na TM tavanicu je u tome sto se
blokovi oslanjaju na gotova armiranobetonska rebra koja mogu da prime tezinu
'
blokova i svezeg betona \ pri betoniranju place, bez dodatnog podupiranja, kada
rasponi ne prelaze 5.5 m.
-

_,-""
-
I
I

'Jl l

N '

'1~== ~

~- ~:::! =~

lil

-"r;

3 0 od 0 fLo 0 14

~
F.

15
4

..... _

;,

r=

- - .. - -

50- 60-

- - - -r<~
I

'

Slika 10.34 Polumontazna tavanica sistema KAT

Montazna rebra vezana sa plocom dimenzionisu se kao T presek za ukupno opterecenje (stalno i povremeno ), ali se moraju proveriti i za fazu kada samostalno primaju
opterecenje od opekarskih elemenata i sveze betonske mase .
Horizontalni serklaz je armiranobetonski gredni element koja se betonira kontinualno iznad zidova
od opeke u nivou meduspratne konstrukcije, sa zadatkom da kao prsten utegne objekat u horizontalnom smislu. Armira se simetri~no rasporedenom poduznom armaturom i uzengijama. Na uglovima objekta i na mestima sureljavanja zidova rade se i vertikalni serklazi po ~itavoj visini objekta.

208

10.2.3

BETONSKE KONS'l'RUKCUE

Tavaniee sistema "A

Ovo je sitnorebrasta polumontafna tavanica koja se formira od gotovih armiranobetonsldli giediCi

obiaio betoniraju na sa mom gradililtu. U gredice se
bOCno ugraduju ~liau klinovi koji slu!e za ddanje opiate, najre~Ce od lima u
oblilru svoda. Oplata mote biti i od dasaka, slika 10.35. Kada beton ploee dostigne
potrebnu M5totu, oplata se skida i mole se ponovo koristiti.

koje se-

!.4 !.t_

IV

I
U'll

N -

~~.311.- --~-co

7
-Jt--;.

..
10.35 Polumontama tavanica sistema AYRAMENKO

10.2.4

"OMNIA" plole
'

Danas se vrlo festo koriste kao meduspratne konstrukcije u stambenim, javnim i

industrijskim objektima. Prednost im je u tome Ito je e a klasima oplata i
znatno
, b1zina gradenja, jer se u prvoj fazi rade kao monta!ne plate velike
povriine. Zbog famog gradenja, teZina montaznih elemenata je relativno mala, Ito
omogutava laklu montaZu uz upotrebu standardne opreme.
Plore se mogu raditi kao nosaci
sistema proste grede, ili kao kontinualne ploee kod kojih se iznad
oslonca u gomjoj zoni ugraduje
stati~ki potrebna armatura (mreZasta ili rebrasta). Kontinuiranje
plo~ ovom dodatnom armaturom vrJi se pre betoniranja druge
faze.

./'
(\
Slika 10.36 OMNIA plore

Montazne pn:;fabriknvane ~ )l nC:l~ rade se sa rasponima do 6.0 m. Debljina place u

prvoj fazi se krece u gra ni ~ .. ~ r n : ' (~ J :l do R em, a sirina je obicno do 75 em, ali moze
hiti i znatno

vc:c~ L

MEDUSPRATNE KONSTRUKCUE

209

Armiraju se prefabrikovanom visokovrednom armaturom u obliku prostorne re~etke,

koja se postavlja na medusobnom razrnaku od 30, 45 ili 62.5 em, u kombinaciji sa
mrefastom armaturom MAG. Re~etkasta mrebsta armatura poveeava krutost prefabrikovane ploee u fazi montafe i znatno doprinosi boljoj vezi novog i starog betona.
'

'

''

,_ .

' "' '

'
.,
' ' '
'
.
. .

'.
'

'
.
'
'

'
'
'
.'
'
,
'
.....
. . '
.

' ''
.
.. ' .
...
'

'

.,

'l,

....
'

. '

, ' ' ' .J ' /' .-;~'..... "" ' .

"
/ ' '''/'1'
,
- ..
. , ..~ i I ...

..
...j:

'

1J

'.

'
=

.,

' ...

'

'"

...
'

'

'

'

'
'\.

'

'

'

'
... '

'

'

' ' l ~// / ' ' .

. '//./ '. ' .,.
a a'

..

'

'

.,

'

.... - ..
'

-,...

'

..

'

'

.
'.

'

.'
/

'

"-,.

..

.. .
...
. ' .
.
.
'
'
.
'
.

.J .

'

.'

..

.'

.
.

1111

.
.

'.

.,

' . .

. '

.. .

&

'.

/ ,'

I I

-..

.'

.. :""

'

.).

\.

:! !

~- ~0 C:.tu

cSii':lftiv Arminnje spoja monta~ib plot.a

'

I I 0

Da bi se obezbedio zajednitki rad susednih ploca u toku eksploatacijet a narocito pri

delovanju koncentrisanog optereCenja, po duZini spoja montaZnih plom vrii se armiranje mref.astom armaturom, kao

~to

je to prikazano na slici 10. 37.

Posle izr8de betona u drugoj fazi, ukupna visina piOCe je izmedu 10 i 30 em.
I

10.3 Montaine
l

pratne

To su konstrukcije od gotovih prefabrikovanih elemenata koji se ugraduju sa svojim

kona~nim dimenzijama; obim dodatnih radova i utro!ak materijala posle njihove
montaze, sveden je na minimum. Naj~e~ce se ove konstrukcije izvode kao sistemi
prostih gr~da, cime se elimini!u problemi vezani za uspostavljanje kontinuiteta
izmedu elemenata.

10.3.1

Durisol. ploce , .

I.

To su montazne plo~e standardne !irine 50 em, a duzine do 5.0 m. Debljina place

se krece u granicama .od' . 8. do 20 em. Proizvedene su od lakog betona, zapreminske
3
tezine oko 10 kN/m Kako je materijal od koga je uradena plo~a agresivan, arntatura se ablaze po eeloj duzini za~titnim slojem cementnog malt~ra. Zavr~ni sloj montazne place, koji prima napone pritiska, radi se od cementnog maltera debljine 2 em.
P osle obavljene montaze, poduzna spojniea izmedu dve susedne plo~e se na lieu
mesta popunjava eementnim malterom. Preko ovako formirane meduspratne

210

BETONSKE KONSTRUKCIJE

konstrukcije obicno se izvodi izravnavajuci sloj najmanje debljine 4 em, lako armiran
mrezastom armaturom. Zbog svojih dobrih termickih svojstava, ove ploce cesto sluze
i za izradu krovnih konstrukcija.

Slika 10.38 Durisol plore

10.3.2

Armiranobetonske korube

Korube su lake montazne arebrene place, koje se rade za raspane do 12 m. lvicna

rebra ovih ploca, minimalne debljine 6 em, obezbeduju im potrebnu krutost na savijanje. Od razmaka rebara, koji ne treba da je veci ad 1.20 m, zavisi i debljina place.
Place se rade minimalne debljine 3 em. Sa ovakvim dimenzijama se dobijaju relativno
lake i efikasne meduspratne konstrukeije.
(

Sllka 10.39

. b

Razli~iti

oblici armiranobetonskih koruba

Za vece irine, obicno do 2.20 m, korube mogu imati poprecni presek oblika I I
("dvostrukq T'), slika 10.39. U avom slucaju, ploea je sistema grede sa prepustima.
Armira se mreiastoJ;D ar~aturom koja prati liniju momenata u ploci, ili kao kombinaeija mrefaste armature u donjoj zoni i produzene armature uzengija iz rebara,
kojom se armira gornja zona ploee.
. .
I u jednom i u drugom slucaju na krajevima korube projektuju se aslanacka rebra u
paprecnom pravcu. Slicno kao i kod sitnorebraste konstrukcije, rade se poprecna
rebra za ukrucenje, ciji broj zavisi od raspona.

MED1/SPRATNE KONSTRUKCIJE

10.3.3

211

Osl!Pijene ploce

Kada je konstrukeija opterecena relativno velikim povremenim opterecenjem, radi

smanjenja sop.stvene tezine, uz istovremeno ocuvanje potrebne krutosti na savijanje,
rade. se osupljene montazne place. Supljine se obezbeduju ugradnjom kartonskih
vodootpornih iii plasticnih eevi. Posebno se mora osigurati da pri betoniranju one
ostanu u projektovanom polozaju. Najmanja debljina ovih ploca je 20 em.
~Scm

1. .

I,

~~em

=: 20
30cm

Slika 10.40

O~upljena plo~

Od gornje i donje ivice place do iviee otvora mora se ostaviti najmanje po S em. Za
veca opterecenja, izmedu otvora se ugraduje i odredena kosa armatura .
'

Aka su oslonjene na cetiri strane, ave place se mogu racunati i kao place armirane
u dva pravcal ali pri tome treba voditi racuna da su razlicite krutosti na savijanje u
jednom i drugom praveu ( Ix ~ IY ). Potrebna povrsina armature ovih ploca odreduje
se za ekvivalentan T, o<;lnosno I presek.

212

BETONSKE KONSTRUKCIJE

11

Stepenista

Stepeni~ne

konstrukcije javljaju se kao neminovni element gotovo svakog objekta

kojim se savladavaju visinske razlike.

as
~

sz
~

"V

Slika 11.1

Razli~iti

oblici stepenita

Postoji citav niz Jrazlicitih tipova i konstrukcija stepeni~ta, s_lika 11.1, ali ovde cemo
se zadrzati samo na jednostavnijem primeru dvokrakog kolenastog stepeni~ta sistema
proste grede, slika ll.ta.
....

'

): H+

2
-

I
I
I
-r-

a.

b.

Sllka 11.2 Kolenaste. stepenine plore sistema: a) proste grede b) kontinualne grede

Za vece raspone i !irine podesta, cesto se projektuju i poprecne grede koje

predstavljaju oslonce stepeni~ne place, pa se tako dobija sistem kontinualne
kolenaste place, slika 11.2b.

STEPENISTA

213

Kolenasta ploca stepenista sistema proste grede proracunava se sa razlicitim inten

zitetom opterecenja na podestima i na kosom delu. Na kosom delu uzimaju se u
obzir sopstvene tezine ploce, stepenika, horizontalne i vertikalne obloge, prema
sledecoj analizi:
- sopstvena tezina place

dP YAsl cos a
0.5 bh Y8 / b

- tezina stepenika
- tezina horizontalne obloge
- tezina vertikalne obloge

dob Yob
dobYobh/b

- tezina maltera plafona

dMyM/cosa

----

[kN/m

[
[
[
[

ukupn.o stalno opterecenje

g --

ukupno korisno opterecenje

p -

]
]
]
]

II
II
II

"

.,

[kN/m ]
2
[kN/m ]

U gornjoj analizi opterecenja, svaki sloj ulazi sa svojom zapreminskom tezinom, a za

3
stepeDike se uzima zapreminska tezina nearmiranog betona ( y B = 24.0 kNI m ).

Korisna opterecenja stepenista stambenih i javnih zgrada su obicno p = 3.0

kN/m

G)~ll./18

l (3)UJ9

I.

lc

I,

.1

'
'
\

I
'

Slika 11.3 Jcdnokrako

stepeni~te

sistema proste grede: a) poduzno armiranje

b) detalj stepenika

Dimenzionisanje place stepenista debljine dP vrsi se prema najvecem momentu

savijanja. U _blizini oslonaca povija se polovina armature u gornju zonu place po principu armiranja ploca u jednom pravcu. Serna armiranja i detalj stepenistw sa
prikazanim oblogama dati su na slici 11.3.

214

BETONSKE KONSTRUKCIJE

Ovde treba skrenuti paznju na armiranje preloma plore gornjeg podesta. Kod ovakima tendenciju da se ispravi, odvog preloma, armatura koja je zategnuta silom
nosno javlja se komponenta sile
koja je prikazana na slici 11.4a.

za

za

a.

b.

Stika 11.4 Detalj armiranja preloma u

plo~i:

a) nepravilno armiranje;
b) pravilno armiranje preklapanjem armature

Za~titni

sloj betona do armature nije dovoljan da primi silu R koja tezi da ispravi
poduznu armaturu. Zbog toga se na ovom mestu armatura prekida, a svaki deo se
ankeruje u inasu betona za potrebnu duzinu sidrenja ls. Varijanta da se sila R prihvati posebnom armaturom, kao sto se to cesto radi u gredama, u ovom slucaju nije
pravo i sigurno re~enje.