Carevo novo odelo

Jednom davno u Indiji ivljahu sedmorica brae. Svi bejahu poenjeni, ali domainstvo je vodila
njihova sestra, a ne supruge. Pakosne snahe nisu podnosile vrednu zaovu i reie da joj
napakoste. Tako se prvom prilikom poalie muevima na njihovu sestru:
-Ona se izbezobrazila, niti okopava vrt sa jasminima, niti seje u polju, ve neprestano dangubi
kod kue i pritom ni ruak ne zna zgotoviti kako valja!
Zmije tada podnesoe rtvu na oltar seoskom duhu i on im zauzvrat obea ispunjenje elje.

-Kada naa zaova sutra doe da zahvati vode u reci ti namesti da joj voda izmakne svaki put
kad joj priblii kondir. Zatim vrati vodu nazad im podigne kondir. Najposle je odvedi sobom kud
ti volja.
Sutra u podne devojka se obre na obali reke i zamahnu kondirom da u njega zajti vode, ali reka
uzmaknu. Bezuspeno je pokuavala vie puta, a onda zarida.
Brate moj roeni, voda mi je do kolena a ne mogu je usuti u vr - zapomoe uplaeno!
Voda joj se pope do pasa, i ona opet zapomoe

-Brate moj najmiliji, voda mi je do struka, a nee u moj vr!

Najzad voda joj se pope do vrata i ona zapoe da se davi
- Brate moj, brajko najdrai, voda mi je do vrata i vr se konano puni!
I doista, vr se ispuni vodom i potonu zajedno sa mladicom. Seoski duh tada pretvori mladicu u
duha i povede je kao svog pratioca.
Godinu i neto potom ogromno bambusovo drvo idiglja i popne se u nebesa na tom mestu
kraj reke. Bilo je toliko krupno da se moglo videti izdaleka. U njegovoj kronji stanovala
je devojka-duh. Blizu drveta prolazio drum i jednog dana pustinjak prekinu svoj put i zastade da
predahne pod njim. Dobro se zagleda u kronju i ree:
-Ovaj bambus jednog dana izrodie udesnu violinu.
Zatim dohvati sekiru i stade da see drvo pri korenu. Uzjoguni se duh iz drveta.
-Ne seci kod korena, nego pri vrhu!
Pustinjak poslua i krene sei pri vrhu, no duh se snova oglasi:
-Ne seci pri vrhu, seci kod korena!
Pustinjak razumede da ga drvo plai, pa se prestade obazirati na povike iz kronje, isee ga pri
samom korenu i odvue u svoju radionicu gde izdelja violinu. I kad god bi dotaknuo strune na
instrumentu svi koji bi ga sluali divljahu se veoma.
Pustinjak je bio omiljen gost u kui sedmorice brae i kad god bi oni sluali nenu melodiju
violine bee im teko na srcu i suze su se kotrljale niz njihova lica. Izgledalo je da violina grca i
pripoveda najalosniju pesmu o usudu.
Pustinjak je obiavao da svira kod seoskog kmeta. Kmetu se violina silno dopade i htede da je
otkupi od pustinjaka. Na astal bi poloena zadebljala vrea novca, ali posao ne bee sklopljen.
Pustinjaku se nije mililo da se odvoji od instrumenta. Kmet pribee lukavstvu: napi pustinjaka i,
kad ovaj poinu, umesto arobne poturi obinu sandalovu violinu. Tako stari asketa i veti
drvodelja ode kui sa zamenjenom violinom.

Kmetov sin je otada svirao na violini i svi se udivie njegovom umeu, ali jo vema zvuku koji
je dopirao iz trupa instrumenta. Danju, dok su ukuani bili zauzeti radovima na imanju i u selu,
devojka-duh izlazila bi iz violine i pripremala jelo koje je zatim sama jela i stavljala ga na astalu
u odaji kmetovog sina. To se ponavljalo neko vreme i zaudilo mladia. On odlui da ostane kod
kue, sakrje se i rasvetli misteriju. Uskoi u sanduk s kuhinjskim posuem i stade gviriti kroz
pukotinu na njemu. Malo potom iz violine se iskrade mladica, popelja se krivudavim eljiem
od ilibara i uze da kuva pirina. Pokusavi pola zdelice ostatak ostavi u mladievoj sobi.
Paljivo je prativi pogledom, mladi delija iskoi iz sanduka i uhvati je za laktove.
-Pusti me! Ko si ti? Ako si lan nie kaste ne sme me pipati! - zakoprca
se devojka bespomono.
- Ja sam iz iste kaste kao i ti! S obzirom da tako krasno kuva bilo bi lepo da postane mojom
nevestom - ne zbuni se mladi.
Mlaani delija bejae naoit i dopade se devojci koja pristade da zajedno s njim pristupi svetoj
ustanovi braka.
U meuvremenu, sedmorica njene brae osiromaie vrlo i krenue svetom da prose za
nasunu aku pirina. Uzmeu ostalih, pohodie kmetovu kuu u kojoj ne poznae
mladu gospodaricu. Umesto najprostije milostinje ona ih pozva unutra i pristavi im itav kotao
pirina. Dok se pirina kuvao devojka ih posadi na divan i ispoveda im ta se sve s njom zbilo i
kako su joj naudile njihove ene.
- Niko od vas me nije zatitio od otrovnih jezika, a verovatno ste znali za sve to.
Vie nije izgovorila ni jedne reipokude za brau. Nahrani ih, napoji i otpusti da putuju po svetu,
nazvavi im Bogada ih uva.