GADAMER

- SHVATANJE HERMENEUTIKOG KRUGA Sutina problema hermeneutikog kruga je u

tome to da bismo razumeli celinu teksta moramo
razumeti delove te celine, a da bismo razumeli
delove teksta, moramo razumeti ceo tekst. Svako
razumevanje
tumaenja
se
zasniva
na
prednacrtima, na oekivanju celine teksta - moramo
da anticipiramo celinu smisla (progresivnoregresivno razumevanje).
lajermaher je pokuao da rei problem
hermeneutikog kruga tako to smatra da se radi o
dva naina itanja:
1. dijagonalno itanje = povrno itanje, ono koje
ima za cilj da se sagleda celina i da se detektuju
problemi
2. detaljnije itanje = itanje drugog nivoa,
upoznavanje sa detaljima, mogunost da se rei
problem hermeneutikog kruga u dokazivanju
Da li se hermeneutiki krug moe svesti na logiki
krug? Gadamer u Istini i metodi tvdi da je re o
ontolokom krugu. Gadamer je pod velikim uticajem
Hajdegera. Osnovna ideja je da se istina mora
1

odvojiti od metode. Istina je dublja od same

metodike zasnovasnosti - bavljenje samim
stvarima, ono to je temeljno, izvorno mesto istine
nije u sudu. Istina je neskrivenost (Hajdeger). Nije
presudno da li metodiki moemo zasnovati tvrdnje.
Temeljna Gadamerova ideja: RAZUMEVENJE nije
metod, postupak subjekta u odnosu na ono to je
predmet tumaenja, ve je to ontoloki dogaaj. To
je prodor u dogaanje povesti. Razumevanje kao
usklaivanje kretanja tradicije sa interpretatorom
(kretanje jednog i drugog). U razumevanju je
prisutna povesnost i ona nije samo predmet
duhovnih nauka, ve i karakter samog razumevanja.
Cilj je uzdizanje povesnog razumevanja u
hermeneutiki princip (povest / istorija).
GADAMER VS. DILTAJ
Kod Diltaja je mogunost razumevanja duhovnih
tvorevina
u
samorazumevanju
znaaj
autobiografske naracije. Po Gadameru je pogreno
to reprivatizovanje istorije, Diltaj sa zato po njemu
nije uzdigao na povesno shvatanje hermeneutike,
ve je ostao na istorizmu. Istorizam podrazumeva
odnos
prema
prolosti,
kao
nepovratnim,
2

neponovljivim, jedinstvenim, unikatnim sentencama,

sagledavanje dogaaja u nekom vremenskom nizu,
hronoloki. Ali, u pitanju je hronoloki tok bez
uvianja povesnosti, ne uvia se povesnost, ni
ukljuenost interpretatora u istorijske procese.
Interpretator
je
deo
tradicije.
Povesna
hermeneutika
tradicija
je
neodvojiva
od
interpretatora. Tradicija je uvek iva, prolost nije
samo prolo vreme, ve je aktualno i sadanje.
Diltaj je prevideo da se mi prema istoriji odnosimo iz
vlastite hermeneutike situacije, da je prolost
posredovana sadanjou. Sutina hermeneutike je
u stapanju horizonata, povesno podrazumeva
totalitet i koegzistenciju prolosti, sadanjosti i
budunosti. Istorizam prolost vidi samo kao
prolost, deli ih na trenutke.
Po Gadameru nae razumevanje prolosti je
posredovano naim ciljevima u budunosti. Zato je
Diltajev pristup po Gadameru antipovesan i okree
se Hajdegeru, pronalaei dublje shvatanje
temporalnosti, odnosno povesnosti.
Filozofija egzistencije: bitna je razlika izmeu
vulgarnog - hronolokog (istorijsko = nazad-napred)
i egzistencijalnog - izvornog, povesnog (napred3

nazad). Tu je vana dimenzija

sagledano je sve kao totalitet.

budunosti,

Nema univerzalne ljudske prirode kao kod Diltaja,

ve konkretizacije koje se otkrivaju kroz projekte
pojedinaca, na predlogikom nivou razumevanje
ima karakteristiku tubivstvovanja. Kod Gadamera
imamo zajednicu kao skup pojedinaca - vana je
ontoloka povesnost, jer je razumevanje uvek
zasnovano
na
predrazumevanju,
ono
je
predstruktura razumevanja. Povesnost pojedinca ili
tubivstvovanja je konkretizacija svetsko-istorijskog
sveta, odnosno bivstvovanja. Hajdeger i Diltaj
naglaavaju konanost, koja nema univerzalni
karakter, ve proizilazi iz povesnosti kao baenosti u
svet. Tu se vidi teza o varijabilnosti oveka, da
nema
nieg
supstancijalnog,
to
bi
bilo
nepromenljivo (egzistencija prethodi esenciji).
ovek je uvek u poziciji razumevanja ili
predrazumevanja. Hermeneutiki krug zavisi od
egzistencijalne situacije u kojoj se ovek nalazi.
Zato se istina ne moe redukovati na metodu jer mi
ve jesmo u poziciji da uvek ve tumaimo svet.
Osvetljavanje tog predrazumevanja je sutina
4

hermeneutikog
kruga.
Osvetljavanje
podizanje na vii reflexivni nivo.

znai

Pojam hermeneutike situacije - o njoj ne moemo

imati predmetno znanje. A to znai da smo MI uvek
u situaciji. Uvek smo obuhvaeni situacijom i nismo
u poziciji da vladamo hermeneutikom situacijom.
Predmetno znanje uvek podrazumeva kontrolu.
Hermeneutiko znanje je zapravo moralno znanje, a
ne tehniko. Hermeneutike situacije su uvek
situacije delovanja - ukljueni smo kao akteri i uvek
moramo da se bavimo ciljevima. Tehniko znanje je
neutralno u odnosu na ciljeve i moralnost.
Hermeneutike situacije manifestuju ono to je
Gadamer rekao: nemamo mi povest, nego povest
ima nas. U pitanju je delatno-povesna svest razumevanje
je
neodvojivo
od
delovanja.
Razumevanje je uvek primenjivanje u konkretnoj
situaciji, u kojoj postoji jedinstvo izmeu teorije i
praxe.
Postupak razumevanja je determinisan odreenim
horizontom (predrasude prisutne u tradiciji kojoj
pripadamo). Naunost ili objektivnost neke teme ne na neki apstraktan nain - tema koja ja oduvek
5

bila problem kojim se bavimo. Kretanje u krugu je

najvea poast miljenja - mi zapravo u krugu
pokazujemo legitimnost miljenja (teme, problema).
Nema napretka u smislu dolaenja do reenja, ali je
cilj doi do vieg reflexivnog miljenja ili reflexivnog
stepena u postavljanju pitanja. Jasnije artikulisanje
pitanja predstavlja napredak u istraivanju - kretanje
na viem stepenu reflexije.
GADAMER VS. PROSVETITELJSTVO
Gadamer smatra da istorizam predstavlja izdanak
prosvetiteljske tradicije i da su osnovi istorizma
objektivnost,
nepristrasnost,
oslobaanje
od
autoriteta i tradicije. Gadamer smatra da je
prosvetiteljstvo krivo za situaciju u kojoj se nalaze
duhovne
nauke
(predrasuda
protiv
samih
predrasuda). Treba prevazii predrasude i treba ih
rehabilitovati od pogrenih razumevanja. Prevazii
ne znai isto to i odbaciti ih.
Kant: sutina prosvetiteljstva je da se izae iz
samoskrivene nezrelosti koja se sastoji u
preputanju idolima. Sutina saznanja je u
prevazilaenju predrasuda.
6

Racionalistika tradicija sve autoritete podvre sudu

vlastitog uma. Momenat individualnog racionalizma
podrazumeva afirmaciju pojedinca kao autonomnog
pojedinca. Prosveivanje je proces demitologizacije.
Prosvetiteljska
filozofija
podrazumeva
ideju
prirodnog poretka, prirodnog stanja do koga
moemo doi prirodnom svetlou uma. U osnovi je
optimistiko vienje oveka. Podrazumeva se
ljudska priroda, koja je deformisana, ali joj se
moemo vratiti.
Gadamer smatra da ne postoji neto iskonsko iskrivljeno praznoverjem, ve je ovek uvek
oblikovan navikama, pa se ne moemo vratiti neem
iskonskom bez odreenih uticaja. Mi se ne
moemo osloboditi predrasuda. Gadamer eli da
rehabilituje predrasude. Tradicija i autoritet su
nezaobilazni i ne moemo iveti u vakuumu tradicije
i opozicije prema svim autoritetima.
Kao reakcija na prosvetiteljstvo javlja se
romantizam, koji odlazi u suprotnu krajnost.
Ovekoveena je krajnja suprotnost izmeu UMA i
MITA. Romantizam je svestan povratak u nesvesno.
Zato je to druga krajnost, to je dominantan
predlogiki, mitski odnos prema svetu.
7

 GADAMEROVA POVESNA HERMENEUTIKA

Gadamer tei da prevazie jednostranosti
prosvetiteljstva i romantizma. Nisu sve predraude
podjednako dobre i vane. On vri podelu na
legitimne i nelegitimne prerasude. lajmaher smatra
da predrasude proistiu iz prevelike urbe,
usvajamo predrasude od strane autoriteta i tradicije.
Prosvetiteljska kritika autoriteta deluje naivno.
Tri vrste izvora predrasuda:
1. ishitrenost, brzopletost
2. autoritet
3. tradicija
Imamo pravi autoritet - to je racionalni autoritet,
kompetentan je jer najbolje poznaje stvari; i lani
autoritet - nametanje silom, ne proistie iz
kompetencije
Treba da postanemo svesni pozitivnog smisla
predrasuda. Ne moemo se osloboditi predrasuda u
potpunosti. Civilizacija je zasnovana na autoritetu
znanja - to se ne moe u potpunosti odbaciti. Ne
moemo sve podrediti sumnji i u sferi morala ne
moemo u sve sumnjati. Moramo biti svesni vlastitih
8

predrasuda da bismo bolje razumeli druge, a to u

smislu da i drugi imaju predrasude. A to vodi
stapanju horizonata - uzajamno priznavanje uz
ouvanje vlastitog individualiteta (ne u smislu
pojedinanog, ve kulturnog modela), u smislu
tradicije kojoj pripadamo. Proirivanje horizonta
razumevanja ukljuuje sve vie aspekata u taj
proces.
Objektivnost
je
shvaena
kao
intersubjektivnost. Ono predstavlja vii stepen
razumevanja. Predrasude nikad nisu stvar
pojedinca, one su povesna stvarnost pojedinca.
Predrasude treba uiniti legitimnim (da je to o emu
govorimo
ukorenjeno
u
tradiciji).
Privatne
predrasude su nelegitimne i svoj izvor nalaze u
naoj brzopletosti, u urbi ka strastima. Vremensko
odstojanje i istorijska distanca donosi nam vii
stepen samosvesti o predrasudama, ono ima
poseban znaaj u duhovnim naukama. Vremensko
odstojanje omoguuje da ustanovimo legitimne
predrasude.
GADAMEROVO SHVATANJE DUHOVNIH
NAUKA
Veza izmeu hermeneutike i duhovnih nauka
proizilazi iz razumevanja hermeneutike. Krug
9

izmeu prolosti i sadanjosi se manifestuje kroz

tradiciju koja je uvek iva, nikada se je ne moemo
osloboditi. Predrasude su povesna stvarnost njenog
bia. Cilj hermeneutikog postupka je dolaenje do
same stvari. U interpretativnom postupku nas ne
zanima ta je autor hteo da kae, ve sma stvar,
tako to osveujemo vlestiti horizont razumevanja i
horizont autora koga interpretiramo. Dolazimo do
nenasilnog
sporazuma
oko
same
stvari.
Hermeneutiki krug je kruenje izmeu sadanjosti i
prolosti; ne samo da ne moemo da izaemo iz tog
kruga, ve je to ansa za te duhovne nauke. Ovo je
kritika onih koncepcija koje smatraju da duhobne
nauke treba da preu duhovni krug, i da budu
istorijske nauke jer bi se jasno razgraniile
vremenske dimenzije duhovnih nauka.
Nasuprot istorijskom shvatanju duhovnih nauka, kod
Gadamera imamo povesno shvatanje duhovnih
nauka. Ne moemo se osloboditi tradicije, treba da
je reflektujemo. Um je uvek realno-povesni um.
Smisao ne postoji, ne postoji neto to je prirodni
um. Ne postoji neto poput prirodno-istorijskog
procesa ve samo realno-povesni um - relativan,
situaciona promenljivost, transformacija razliitih
10

epohalnih vidova. Ne postoji vanvremenski um. Ova

kritika je uperena s jedne strane protiv
prosvetiteljstva, a sa druge protiv Hegela i njegovog
shvatanja apsolutnog uma, i istorijskog naina
sagledavanja stvarnosti i sveta. Sve se ve
dogodilo, zato zavrenost istorije podrazumeva da
je mogue potpuno zavreno znanje. Kod
Gadamera je u pitanju nezavreno znanje i iskustvo
je otvoreno.
Duhovne nauke su situaciono odreene, one za svoj
uzor treba da imaju juristiku hermeneutiku, a ne
prirodne nauke. Teiti objektivnosti u duhovnim
naukama je besmisleno. One moraju da poivaju na
drugaijem modelu koji je prisutan ve kod Diltaja.
Za Gadamera je Diltaj ostao na pola puta, jer je
njegova ideja da je saznanje samo jedan deo ivota,
a za razumevanje nije nuno saznanje. Kod
Gadamera je razumevanje oblik delovanja. On
kritikuje koncept duhovnih nauka koji je
podrazumevao istorijski pristup, a zanemarivao
praktini. Jedna od bitnih karakteristika duhovnih
nauka je praktiki karakter.

11

Aristotel o hermeneutici: domen teorije uvek

podrazumeva neto isto, dok domen praxe
podrazumeva uvek neto drugaije.
Duhovne nauke se moraju shvatiti kao neodvojive
od aktualnih situacija u kojima prouavamo duhovne
tvorevine. Vana je razlika izmeu moralnog i
instrumentalnog, jer duhovne nauke nemaju smisao
tehnikog saznanja. Za prirodne nauke je
karakteristina
instrumentalna
racionalnost
ovladavanje odreenim procesima. Tu dominira
ideja o pravoj ili vrednosnoj neutralnosti prirodnih
nauka. Smisao ili svrhovitost duhovnih nauka je u
neodvojivosti i upitanosti o ciljevima kojima slue.
Vaan je razultat anganmana za ciljeve i vrednosti.
Hermeneutika
situacija
uvek
pretpostavlja
involviranost istraivaa i ona je prepostavka
saznanja u duhovnim naukama.
Gadamer govori o interpretaciji ne samo u kontextu
itanja, ve i u kontextu izvoakih umetnosti.
Naglaava neophodnost konkretizacije, dovravanja
ili evociranja smisla (u muzici, textu). Umetnika
dela su nedovrena, dovravaju se u svesti
auditorijuma. Isto vai i za predmet duhovnih nauka
12

- on je nedovren i tek interpretator evocira smisao

onoga to je naznaeno duhovnim tvorevinama.
Bitan je aktivitet saznajnog subjekta koji jedini moe
razaznati smisao duhovnih nauka.
Imamo Aristotelovu ideju vodilju o pravoj meri - ona
se moe odrediti samo u situacijama, i ne postoji
unapred odreena ideja o pravom trenutku.
Duhovno-povesno znanje zavisi od pogodnog
trenutka. Bitna karakteristika duhovnih nauka je
dijaloki karakter - forma razgovora ili dijaloga.
Logika duhovnih nauka je logika pitanja i odgovora.
Polazi se od pitanja - hermeneutiko prvenstvo
pitanja - pitanje je ono od ega treba uvek polaziti.
Podrazumeva
otvorenost,
spremnost
za
komunikaciju. Smo tumaenje teksta je vrsta
razgovora. Dijalog podrazumeva oivljavanje smisla
ili izvorne situacije ivog razgovora. Nepisano
uenje je najvanije - favorizovanje ive rei
(Platon). U tumaenju prevazilazimo samootuenost
ive rei u pisanoj. Svaka duhovna tvorevina je izraz
nekog unutranjeg dijaloga. U duhovnim naukama
tradicija je komunikacioni partner.
Pravo razumevanje nije isto to i psiholoko
razumevanje. Ne treba da se uivljavamo u duu
autora, ve treba da nas interesuje sma stvar.
13

Smo ono to je neko hteo da kae je nedovoljno.

Psiholoka pozadina je u tome ta neko misli. Vano
je izlaenje iz vlastitog okvira u vii nivo optosti
(horizont vlastitih prevazilaenja). Zajednika stvar
je neto to se pitamo i mi i tvorac duhovnih
tvorevina. Koncept duhovnih nauka podrazumeva
interakciju izmeu interpretatora i autora. Nije bitno
ta je autor hteo da kae, jer ne postoji
privilegovana hermeneutika pozicija. Smisao
hermeneutikog postupka je uvek u prevazilaenju
jednokratnog znaenja - ireg sporazumevanja koje
ukljuuje objektivnost u smislu intersubjektivnosti. U
hermeneutikom postupku treba razlikovati prave od
retorikih pitanja. Prava otvaraju nove horizonte, ali
su istovremeno ukorenjena u tradiciji.
Pojam iskustva u empiristikoj tradiciji je redukovan
na
potkrepljivanje
hipoteza;
iskustvo
je
shematizovano - iskustvo kao neto ponovljivo
Pojam iskustva u duhovnim naukama ima karakter
neponovljivosti - ono je izraz unutranje povesnosti
iskustva. Potencira se crta konanosti iskustva.
Hermeneutiko iskustvo je produbljivanje svesti o
vlastitoj konanosti. Samo kroz uvaavanje
konanosti moe se teiti ka samoj stvari.
14

Protivrenost kod Gadamera: potencira individualno,

neponovljivo, konano, a sa druge strane
univerzalno, zajedniko - cirkularnost u povesnome,
ali ne u smislu vraanja istog.

15