0k 629.113.001.8, ‘JUGOSLOVENSKI Dramska vezila STANDARD DIMENZE MOTORNIH 1 PRIKLJUENIH VOZILA 5A PRINENON Torminijdafniije Ukupno strana 15 Road vehicles. Dimensions of motor vehicles and towed vehicfes. Terms and definitions Ova} stancard fe nasteo revizifom stendarda JUS M.NO.O12 iz 1856. godine iw sklady je 2 stanciordem Medunarodne orgonizzcija 2a standardizaciju ISO G12 iz 1978. godine, Nopomene u oven standard imaju samo informativan karaktor i neobavezne su, 1 Predmet standard (vim standarciom s2 uturduju termini i definicije koji’ so odnote na dimenaije motornih i prikljuécih vorila, . 2 ‘Oblast primene (crete ovogstonderd primeniiuse na notomaiprikjudre vee de finisanaustandarduJUSW.NDO10. Oval standard se ne chs! na drumsta vou, Kao io ww motoeltl | moped, nil a cruge vole, Kao to su poljeprivredni traktori, koja se izuzetno upotrebljavaju za prevor judi i twerets ili za vudu prikljud- ril-vozila koja se koriste za prevoz ud i tereta, § Opite odredbe Ako u vezi sajednimili inanije drugsdije neznaéeno, podrazuineva se sleded uv stajna povetina je herizontalna; di © 56 mere u horizentsino}, avisine u vertikalag] ravni; ‘ukupna masa voztla je najveta dozvoljena ukubna masa (vidi JUS M.N2.260),a raspodela oprerecenia s» dale prema tehniékom uputstvu proizvodata; <} preumatici su napumpani de pritisks koji odgovare pritisku 20 najveéu dozvoljenu masu vezila; 4) volo je u stenju mirovenj Postavijeni u poloza} Koji odgovara kretaniu po pravoj tn: voile je novo, isporutone od proizvedaés «2 cenovnom onremem; s¥i tobkovi votils nalaze se ha siainoj powssini; termin , vrata i prozori su zatvoreni @ toékovi j clementi za vocenje 1o0kova su ‘ 9 sonia ravan tocka”, Koja se jevlja U odredenom broju definicifa, eznaéava ravan koja jena Jednakom rastojonju od unuiratajih iviea neplatka toBka, 4 Definisanje srednje podune ravni (vozila) Srednjs poduina raven (vozils) — vertiksing raven Y koja prolazi uprsvno kroz sredinu dui AB, ako su tacke Ai B odredene na slededi no’ = 2a sraki took vertikatna raven prolazi kroz njegovu osovinu i sede srednju ravan to&ks (viel t. 33) due prave (A) Koja prodire kroz stajsu povetiau u jedno) tack — Ai B eu dve definisane tadke hoja edgovarsiu paru upraviis8kih ili pogonskih t cova na rajevims iste realne Ii zamifljene osevire SAVEENI ZAVOD ZA STAMDARINZACUUsna 2JUS MNO.OI2 Napomene: 1. Srednja pecuEna ravan (vorila) se takode naziva, z ‘Yiravan" (vidi JUS M.NQ.O18),—- ~~~ ~ 2. Stednja ravan udvojenih to&kovs je podjednske udaljens od unutrainieivice jediog tock i speljainje ivice deugos. Prava linija (4) je, u ovom posebnam slutaju, wpodutna ravan simetrie il muita 1usobni presei. srednje ravni udvojenin to€kova i vertikalne ravni koja prolati kroz ore rukavaca toékovs. a (ayTermini cefinicije Termin - stika 51 dutina vorils Vidotit. 5.1.1 do 8.6.1.3, Bt dutina motornog vorile Rastojanjeizmedu dve verukalne revni upravae na srednjs pods: fu revan (resis) (vil te), ko, waka postbno, dodiruju preerj | zadnji kraj voila, Napomens: Svidelevi vozila, sve isturere delove na_prednjem ili zadnjer krajy {vuéne kuke, brane’ |e), mala ete izmady ovih rae doting prikelice Dutine ea i bez rude dafinisane su Koo ut S.A, § tim fto ee druga vrecnast daje u ragract. Primer: 5500 (37¢0) Napomena: Pri odrecivaniv du- Zine prikolice sa rudom, ista fe tako postavliena da je osa oka rude ili vuéne kuke vertikelne i [e8i u vortikalng} ravni koja je najisturenija unapred 513 dudins Poluptikolice Definisans jo kao ut 5.1.1 i kao rastojanje i2medu o1e gavnog epa | zadniea krzja polupriko- lice, s tim Sta se druga vrednost daje u zagract. Primer: 10800 (7800)en, irene 4u5 M.0.012 Termin Dafinieija Fastojanje izmedu dve ravai ps- ralelne <2 srednjom podutnom ravni (vozila), koje dodirujy vo- zilo sa obe strane, Napomena: Swi delovi vorila, ukljuCujudi neke isturene celo- ve évrsto vezane za vozile (po- Klopci to8kova, brave, brenict nalaze se izmedu ove dve ‘sim retrovizora, boénin signainin svetilfki, pokazivaéa pritiska u pneumaticima, pokazi= vate pravea, pozicionih svete, carinskih kaiSeve, elastignin ble tobrana, uviagaih stepenica, lans- 2 za sneg i deformisanin delova Pneumatika u t2tki koja je ne pposredno iznad staine povrsine. 52 | dirina vozila | 53 | visina (neoptereée: non) Rastojanje izmecu staine powrs- re | horizontaine ravni koia do- ciruje najvisi deo vozila. Napomene: 1, Svi nepokretni delovi voila se nalaze izmedu ove dve revni. 2. Vosilo ja neopterséeno i spremno 2a voinju (vidi JUS M.N2.200),203 M.N0.012 Surend Termin ~---—--—Definicija... Ce 84 | razmak osovina) Vidi. 5.4.115.4.2. a 5.4.1 | raemak ox Rastojenje izmedu dve_ lini motornih vozila i prikelica Upravne na srecnju poduinu ra: van (vozilal, (vidi &. 4), powuge re kroz dafinisene tacke A ili 8 koie se nalaze na odgoverajutio toEkovime na ist) strani ecrosth ratmaka na levoj | de ‘oj strani vosila, ove vrecnosi Caju odvejene poviakom, + ko prva odgevara levi 2. Za vosila sa tr i vite csovina | je se razmek ceoving iemedu dvejususednih, pol predajeg ka zedrjem Ia, Ukupni razmak osovina 23 le vu ii desnastranu vosila debija £2 tablranjem ouh rstojaia, 542 razmak orovina poluprikolice Rastojanjs iemedy cx vuénog €epa uw vertikainom polozaju t vertikalne rami koja orolazi kroz osu prve esovine polupri= kolice. Napomena: U sugaju polupre kolice sa dve ili vile osevina do: je se razmak i iamedu dvciu fednih, polazed od pradcjag ka aadnjem kraju iis ces esaciat somennataona as a pesna 6 JUS M.NO.O1Z Deities Rezmak toBkova koji odgovara toskove stvamoj ili imaginernoj oti je 3 2bir dva raetojanja AH i BH u | odnosu na dva tosks koja se | nnalaze na isto} osovini, pri Ce- H mu su AH 1 BH rastojanja taca- 7 ka Ai 8, definisanih wt. 4, od srednje poduine ravni vorile, Nopomene: 1, Praktiéna kratka definicje: a u duésju dvs pojedinaéna tozks na istof stvarnoj ili, zamifljenoj osovini, razmak toékova pred- stavljarastojanje izmedu ose tragova togkove koje oni ostev- {jaju na stajnoj povrSii, 2. U stutaju udvojenin toskova, vidi napomenu 2ut. 4. 5.8 | prednii Rostejanje izmedu vertikalna Prepust fi koja prolszi kroz os pred niin to8kova | najudaljeniie t2e- ke na prednjem kraju voila, w rmajuéi v obtir vugnu kuku, regi starske tablice i svaki drugi deo Eursto vezan 23 vazilo, Prepust ravni koje prolazi kroz osu 22d: roBkova i najudaljenie t28. ke na zacnjem kreiu vozila, uzi+ rajuei u obzir vucnu kuku, reg starske tablice | svaki drugi deo visto vezan za vazilo, | 57 |secnit Restcjenje iemedu _vericine2US M.NO.O12 Stn gee Termin Defintcija suis 5.8 | najmanja Resicjanie izmedu stsjne powsi- Z vising ne i najnite teéke centralnog de- ianad Ia vorila, Centraini dao vouila je stajne doo koji to nalazi izmedu dve pa- | povrsine ralelne ravni i na istor je rasto- Janju od stecnje poduzne ravi vorile (vidi t 4), Medusobno ras- ‘ojanja ovih ravni iznosi £0 % od rnajmanjeg restojanja izmedu ta. aka unutrainjih ivica toBkova zasraku pojecinu osovinu. 59 | use Nejmonji oftar ugso izmedu dve repreke rayni upravne na srednju podus- | ru ravan vorila, koj3 eu tangent- rhe na statickl optereene pneu | matike prednjih I zadnjih totko- | va. Ove ravni se seku po liniji kor | ju dediruja najniza w&kalvozila | iemedu predajih i zadnjih toBko- va. Gvaj ugse odreduja najvecu prepreku preko koje vozilo mode | ase kreée, | 5.40 | predhii Najveéi ugao izmedu horizontal- prilazni re rayni i rayni tangentne nz sta- | ‘ugao Ueki opteredene pneumabke” pprednjih to&kova, takav da nijed- ra taéka na vozilu ispred osov ne, k30 i nijedan deo évrsto ve: an 29 vozilo, ne lel nifo izme- fu th ravi Najveé!_ugao izmedu horizoncal- re ravni i ravni tangentne ne sta- Ueki opteredene pneumetke zadnjih togkova, takav dz nijed- pa taéka na vosilu ia osovine, kao | nijedan deo evrsto vezen 22 vouilo, ne lete nite izmedu | th rarni hie R aTermin Detnicija siika PEP re 5.12 | visina ckvirs | Rastojanje izmedu ta i herizon- Sasjeiznad | talne linije upravre na scednjy stzjne poveéine | padunu raven vozila (vidi t 4) (teretna vazilal | koja cediruje gornju ivicu okvi- ra Sasije, mereno u vertikalno} ravni osovine toeka, Napomens 1. U sludajy vozia sa vite od dye osovine tastojenje xe met izme: u najudaljeniih osovina (so izu zetkom podizne osovine) 2. Vising okvira Saijeinned sta) re povesine se meri na neoptere: | | éenom vorilu, k3o | na voziiu | opterecenom do najvetes dozvo- os | mgatae | Rei h eurer nae 5 mia | Reet eer cea ra ° sete, | dean mets tases faire’ | 2on cise ors | (0) (vozilo sa titi ze nadgradniu, je najblite kebinom) kabini, — revan D dodiruje nojisturenifi leraj okvira faci 5.14 | dutina Rastoianje izrsedu dve ravni E i karoserie F upravne na sredrju pedutnu evan (vozila) (vidi t 4], odrege ne k20 ut, $.14,1 do 5.18.3, Napomeng: Duding karoserije ne obuhvate prednie i zadnie wuéne | uke, uredsj 22 vutu kod priko- lice, "zadnje registarske table, | branike Gr, osim ako su ov ce- | Io Treen dna va kraut 6 ' jem. | 5.14.1 | purigha vovile | — Ravan E prolat! kroz nists | Flacie bor rerio tabu karorerje na | kabine i bez prednjem vozila. |aksin pokioe | — Ravan F prez! ce nalsts |pscazamotor | rerifu watku karoserje na | perenata koje [bi mosle da 8 ne neki spalini eo vorila | iicrugin kom | zadnjem kraju voziia, |10 JUSM.NO.O12 Strays Termin - Definicija 5.14.2| dasije bez kabi- | — Raven E dodiruje zedaji kraj — - bine, aliea po. | vozatke table u taéki koja ja \ Klopcem 23 najisturenija unapeed u odno- moter naspolj-| una polezal vozaca, i2uz- jem celu vozila]_ majuet vice I lokaina ulegnu- ta. = Raven F je odredens kao u 1541, 5.14.3) tasilasa = Ravan E prolazi kroz najistu- katinorn reniji deo keroserie, @ nalazi vozate se iza voratke kabine, — Ravan F je edredena keo u | esas, | . 5.15. | najvece Unutrainja dutin, sirina i visina unuvatnie | tovarnog prostora, iauzimajuti dimeneije delove koji predstevijaja unutras revarneg _| nj neiskoriféeni prestor (prostor prestors 22 tobkove, rebra, zakabie i tlie (reretne enol. vozila) Napomene: 1, Portojeda unutrainja ispupes nja se bize oznacavaju. 2. Ako su zidovi tt krov sa krivie ‘nama, svaka dimenzija se meri iz medy avai (horizontalnih ili vertikalnih, u zavisnosti ed po- smatranog sluézja) tangentaih na wih krivine, s tim sto se mere unutasnje dimenzile tovarnog prostora 5.16 | isturenost Rastojanie Itmedu ose oka rude rude (u vertikatnoj ravni) i verukaine prikolice ravoi koja prolazi kroz xe pred | jin tofkove prikolice,Si Rana 1020s wnoore S Termin Dofiniciis Slike 5.17 | dutina Rastojaie fzmadu ore oka rude rade lu verteaina| ravi) i vertkalne rauni Koja protaal kroz osu u ko- joi se tude vezule 22 prikolieu [raven upravne na srednju po- ddutnu raven pikolce) (vidi 4). 5.18 | ugradsi Stednja_poduina evan vorile polois} Lvidi t. 4) je istevromenc i raven wuénog timatrije ugrednje vusnog ureda- ureaaja ia Poloza} vucnos uredaia je o¢re: Gen dimenzijama definisanirn u 1. 5.18.1, 5.18.2 15.18.3, 6.18.1 | isturenose Rostojanje izmedu vuénog ure vuénog aja i vertikslne eavni upravne na uredaja srednju pedufnu ravan Koja pro- lazi kroz osu zadnje osovine (ra- van Viz a} ze kuglu, od centra kugle; b) za vuSnu viljudku, od vord } kalne rauni koja prolaai kroz osu osovinice i paraleina je | se rami V; ©) ze kuku, od centre sredrieg preseka odgovarajuéeg torus: hog prstona, = tim dao: preseka bude vartikaina | fsa [vi Rattojanje lemedu vugnog ure- ugeadnie Saja i stajne porrsine: | wuenos a} ze kuglu, do centra kul |vreaaia bl ze vutnu villusku, do hoc nog pstena, s tim da osa pre- sok bude verticalna.2US #.N0.012 Sirann 115898 Termin. -| ~~~ -\~Definieija~~ - Slike \ 5.18.3 | uvudenost | Restojanje tzmedu ugradnog po- - - - wuénog lotsjs unos uredsja dofiniss- redsia nog u t. §.18.1 2), Bl ill) iver- ‘tkalne ravi W upravne na sred- ju pocuznu ravan voila, kola proiaci kroz najistureniju teeku nna zednjem kraju vozila, Napomena: Pri odredivanju po- lotsja ravni W. zenemaryju se - manje istureni dalovi, kao Bto su farke i brave 2adnjih veata, 5.19 | prepust Vidi 1. 5.19.11 5.19.2, sedla Nopomens: Za vuéna vozila sa ddve ili vide zadnjih orovina racto. janje se meri od vertikalne ravni koja prolazi kroz osu zacnjeg tok, 5.19.1 | prepust Rastojanjo izmedu vertikalne 0:9 L fodla 2a koja prolazi kroz eentar sedi i ‘zracunavanje | vwucnog cepa na vuénom vozilu | SS duzine I vertikaine ravnl koja prolazi kroz osu zadajeg tocka vucnog | Jr vozila, 2 kojaje upravna na sred- | (oo _T niu peduinu ravan vorils (vidi | 14) 5.18.2 | prepust Rastojanje izmedu horizontalne sedlaza brine ose sedla na vugnom vo" ieraSunevanje | ilu j veriikaine ravni koja prols: rspodale 21 kroz oy tednjeg toda vué- ‘optereéenjs | nog vozila 2 koja je upravna na r srednju podu3au ravan vorila idk 4). | + ell 520 |visina Najveée rattojanje contra sedita =i sedla ‘yuenog eens od stajne povetine. aS (va-tacka se nalazi u horizontal Cay no} ravni koja dodiruje gornji $9) deo sediste,{Uisuana 1208 M.NO.012 Termin 521 rastojanie iemedu vud- nog uredeja ipreenieg ‘raja vorila Vidit .21.115.21.2, 8214 rastojanie izmedu vugne vigjuike i predajeg keaia vezila Fastoianje ose osovinice viluske ili centra kusle ii, za kuku, cere tra srednjeg preseka odgovaraju- 0g torusnog prstena od vertical: ne ravni upravne na srednju po- dutnu ravan vorila, koja éedieu: Je prediji kraj vorila, 5.21.2 | rartojane | Restojenje iamedu vertkslne oxe red koja prolazi kroz cantar eects sediai wuénog Eepa na sedly i vertikal Prednieg ne ravni upravne na stednja po- raja cutnu ravan vorla, koja dociru- vealla Je prednitkrsj vale, | | - | | 22 Restojanje od ove vuenog dope prednik uu. | do poveline ellindiéneg dela 2 | enosti poiv- | Zenja i nekog drvgogisturenog |pritotice nanita¥a donje tone 5.23 |prednfipok» | Rartcjanje oe vuenog eps reenicives- | od najisturenie t2cke a pred | renost potu- | jem kralu poluprikotce | rikelice | 5.24 [boeni OStar ugao izmedu ose rukaves magia toeks 1 horizontaine lille Koja | tothe de nalai visto verdkalngl evn U kejoj i csa rukaves, Oval ugae je pozitivan kads je tame ugle, keji éine prave koje prolaze kroz ose toekove, us mereno nanite, Napomena: Ova] ucao je jecnak Strom uglu izmedu veriikalne Tinije i srednje ravni toéka. ‘Ova eva ugla, poemstrano u isto} rauni, su 4a’ medurobno uprav- im kracima.\ JUS MNO.O12 Stren Heat : Termin === + Definicija ~~ Sitka 5.25 | doeni Projekeija cftrog ugla, koji sa nagib vertikaiom zaklapa stvarna_ ill orovinice Tihaginarna obrina ose rukevca, rukeves nna raven koja je upravne ne seed ju peduinu raven vezila. | 526 | potupeenik | Rastojanie lemedu tataka pro okretanja dora, kroz siainu povrfinu, obre p— totka ne ose rukavca i srednje’ ravai tod Nopomens: Poluprednik kre ra todka prikaran ne slic t— 527 _[uimeresot | Vidi v 827.1 15.272, tether | 627.1 | uimerenost | Dutine je definsana na sede tetkova | atin Uzrateea | Krajei horizontal prenika autinom. | unutranjskenturanaplotka, ko | ‘edgovara|u isto} osovini vozila, | su temena trapeze, Razlika izme= Gu dudine cecnje i prednje osno- ve trapeza je pozitivna usmare- ost kada je duina prednje o:- nove mani od dutine zadnje os- hove, a negativna u suprowom h sludaju. 5.27.2 |usmerenost | Ugao koji éine horizontalni pee- todkova Erik todka i srednja poduna r2- izrazena van votila il oftar ugaa ized sion) vertikalne ravai G, u kolcl se n3- i ose rukavee, ivertikalne rav~ nil H, upravne na srecnju podut- nu raven vosils,{gurmna 14 JUS M.NO.OT2 Termin Definicija Rastojanje iemedu taéeka p i a. Ovo rastojanje je projekeia oF trog uals, koji savertikalom2a- klapa stvara ili zamisljena obrt- nna osa rukavea, na ravan kola je peralelna srednjoj poduznej ravai vorila, Zatur je pozitivan kada je p le pred q, pesmatrane u praveu kretenja vozita 5.20 vertikalne pomeranje tobks Vertikalno pomeranje to8ka u odness na tlartigno celonjeni | deo vozila, od polotsia koji od: govars najvecem de2valienam | opteredenju do polozaia naleca na na cranicnik, | | izatzanje robk Visine do koje se moze izaih jedan toEak pri demu svi ostali todkovi i dalje dodiruju stajnu pow 31 rug zaokreta tragova rodkove | teeke dodire srednje ravni upray-| | postavijeni u polotsj za najvece Pregnici krugova koje opisuju | akin toSkova 20 stsinom povr- Binom (upravijagki togkovi su skratanie) Napome; 1, Najmanji preénik kruga koli opisuje tacks dodira scednje rav- ni unuwreinjeg neupravijedkog totka 2 Koristi se pri Konstrukc fivozie. 2. Za tvako vorilo postoje keu- {ori zaokrata vleve i udesno,Sis a pe et JUS MLNO.012 Stranabis, Es Termin ~~ Definiciia - suiks 5.32 | preénici PreGnici krugova zaokreta (upra kruga Wjatki t2ékovi su postavijeni u zeokreta polods} zanajvete skretanie) su; voila 1, Pregnik najmanjeg keugs Koil opisuju projekcije taeaka voila, najplite centru okretanja na staj- ‘nu powrsinu, 2, Pregnik najvedeg kruga koji opisuju projekcije teeaka vorile, najudalienije od contra okretanja | na stajru pouriinu, | Napomena: Za ako vozilo pot- toje prednici kruge zackreta ule- va i udesna. Na oirovs millenia Republitheg sohretariat x0 kultura SA Sibije br. 61381/7402.0 4.11974, ne plata ¥ pores rm promt ‘ Stamge Severn) saved za rancarcizaciu ~ Beograd