Uvod U Mreze Za Prenos Podataka PDF

Telekomunikacione mree
Uvod u mree za prenos

podataka
SADRAJ:
Uvod u mree za prenos podataka:
Uvod
Vrste komutacije
OSI referentni model
Nivo voda podataka
Primeri komunikacionih protokola
Mreni uredjaji
LAN, MAN i WAN mree
JUPAK mrea
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN
2 / 105
UVOD
UVOD
Telefonske mree:
prenos govora
vremenski multipleks
komutacija kola
PDH, SDH
Javne paketske mree:
prenos podataka
na nacionalnom nivou (WAN)
statistiki vremenski multipleks
X.25 (komutacija paketa), Frame Relay (komutacija ramova)
Raunarske mree:
prenos podataka
lokalnog karaktera (LAN)
Ethernet
4 / 105
UVOD
trenutno stari koncept:
mrea
IMA
servise
IMAJU
korisnike
vie mrea specijalizovanih za odreene servise, na koju se

onda prikljuuju korisnici kojima je odreeni servis
potreban
telefonska mrea
paketske mree
Internet
....
5 / 105
UVOD
budunost:
konvergencija
jedna univerzalna mrea koja podrava sve servise:
prenos govora
prenos podataka
povezivanje LAN-ova
inteligentni servisi
korisnik
KORISTI
servise
KORISTE
mreu
6 / 105
UVOD
ATM razvijen za ovu namenu, ali nije uspeo da se

nametne
TCP/IP budunost?
ATM i TCP/IP se meusobno ne iskljuuju
7 / 105
Uvod
Sastavni elementi mree:
grane mree (prenosni
medijum, linkovi)
vorovi mree
Prenosna infrastruktura se
realizuje tako da se najvei deo
koristi zajedniki zahteva se
kontrolisano i ureeno
korienje kapaciteta
8 / 105
Podela mrea
Podela mrea prema tome da li se u okviru nje vri

usmeravanje saobraaja ili ne:
1. broadcast mree (mree sa difuzijom)
2. mree sa usmeravanjem saobraaja (sa komutacijom)
3. hibridne mree
9 / 105
Broadcast mree
ne postoji usmeravanje saobraaja

podaci emitovani sa nekog od
korisnikih ureaja se prenose do svih
ostalih
na osnovu adrese odredita (sadrane u
podacima) neki od krajnjih ureaja se
prepoznaje i prima podatke
LAN mree
10 / 105
Mrea sa komutacijom (usmeravanjem

saobraaja)
podaci se usmeravaju kroz

mreu, pomou mrene
opreme
bolje iskorienje kapaciteta
istovremenom komunikacijom
vie korisnika
X.25, Frame Relay, ATM,
Internet
11 / 105
Hibridne mree
vie povezanih mrea prethodna dva tipa

(vie LAN mrea povezanih ATM mreom)
12 / 105
Osnovni koraci pri usmeravanju

saobraaja
rutiranje (routing):
prikupljanje informacija o topologiji i stanju mree, i na osnovu ovih
informacija formiranje i osveavanje tabela rutiranja
prosleivanje (forwarding):
definisanje izlaznog porta ureaja za dolazne podatke, na osnovu
destinacije prema kojoj su podaci upueni i informacija dobijenih
rutiranjem
komutacija (switching):
prenos podataka sa ulaznog na izlazni port, na osnovu pravila
definisanih prosleivanjem
13 / 105
Osnovni koraci pri usmeravanju

saobraaja
rutiranje kompleksan i vremenski zahtevan zadatak
MREE SA DINAMIKIM RUTIRANJEM
mreni ureaji samostalno vre rutiranje
MREE SA STATIKIM RUTIRANJEM
nema rutiranja, prosleivanje predefinisano od strane
administratora
14 / 105
VRSTE KOMUTACIJE
Podela komutacija
jednostavna
komutacija
komutacija
kola
konstantan
protok
vieprotocna
komutacija
kola
komutacija
celija
komutacija
ramova
kompleksna
komutacija
komutacija
paketa
promenljiv
protok
16 / 105
Komutacija kola
najstariji oblik komutacije, razvijen za potrebe telefonske mree

prenos glasa
izmeu krajnjih taaka veze postoji rezervisana putanja koja se naziva kola
putanja se sastoji od niza linkova izmeu vorova mree
na svakom linku postoji dodeljen za datu vezu:
u poetku se koristio frekvencijski multipleks, kanal je frekvencijski opseg

dodeljen za datu vezu
kasnije se prelo na vremenski multipleks, kanal je vremenski slot u okviru
rama dodeljen za datu vezu
komunikacija se odvija u tri faze:

1. uspostava kola
2. prenos korisnikog saobraaja
3. raskidanje kola
17 / 105
vor 5 prihvata zahtev i donosi odluku o

sledeem linku na putanji (statiko ili
dinamiko rutiranje). Alocira kanal na linku
i preko njega prosleuje zahtev za
komunikacijom sa D ka voru 6.
Prva faza
uspostavljanje kola
A alje zahtev za
komunikacijom sa D
voru na koji je
povezan
korisnik A eli da
razgovara sa
korisnikom D
vor 6 prihvata zahtev i

donosi odluku o sledeem
linku na putanji. Alocira
kanal na njemu i prosleuje
zahtev za komunikacijom sa
D ka voru 3.
1
A
5
kolo
vor 3 prihvata zahtev. Utvruje da li je

D raspoloiv za komunikaciju sa A. Ako
jeste, prosleuje mu zahtev. Sada
postoji rezervisana putanja za prenos
podataka.
3
D
18 / 105
Druga faza prenos korisnikog

saobraaja
kolo direktna i rezervisana putanja
preko linka se emituju ramovi, u okviru kojih se nalaze vremenski
slotovi (kanali)
kanal dodeljen za prenos se pojavljuje u regularnim intervalima:
konstantan protok:
64 kbit/s (8000 odbiraka/s * 8 bita)
sinhron prenos
prenos podataka moe biti:

jednosmeran (simplex)
dvosmeran (dupleks):
semi-duplex (toki voki)
full-duplex (istovremena primopredaja na oba kraja)
19 / 105
Primer vremenskog multipleksa

125 s
...
14
15
16
17
...
30
31
bit 1 bit 2 bit 3 bit 4 bit 5 bit 6 bit 7 bit 8
sinhronizacioni kanal
16
signalizacioni kanal
B kanal
E1
20 / 105
vor 5 prihvata zahtev

prosleuje ga dalje du kola
i dealocira rezervisani kanal.
Trea faza raskidanje kola

A alje zahtev
raskidanjem.
1
A
5
...
raskidanje kola se
vri na inicijativu
nekog od korisnika
(npr. A)
3
D
21 / 105
Komutacije kola
Prednosti
9 malo i konstantno
kanjenje (vrlo bitno pri
prenosu glasa i videa)
9 kada je kolo jednom
uspostavljeno, vorovi
vre samo prekidaku
funkciju (komutaciju)
Mane
protok konstantan
(nefleksibilno)
loa iskorienost
kapaciteta dodeljene
putanje - pogotovo kod
meuraunarskih
komunikacija
ne postoje posebne
procedure za zatitu od
greaka u toku prenosa
22 / 105
Vieprotona komutacija kola

pokuaj da se ublae nedostaci komutacije kola u pogledu
nefleksibilnosti protoka
kola (kanali na linkovima) mogu biti razliitog kapaciteta
primer je ISDN:
2 kanala x 64 kbit/s
1 kanal x 16 kbit/s
jednom dodeljen, protok je konstantan

i dalje postoji opasnost da protok bude neefikasno
iskorien
23 / 105
Komutacija paketa
razvijana za potrebe klasinih raunarskih komunikacija (prenos
fajlova)
podaci se dele u pakete i tako prenose kroz mreu
na prijemnoj strani se iz paketa rekonstruiu podaci
pored podataka, svaki paket sadri i zaglavlje
zaglavlje = kontrolna informacija koja sadri adresu, bite za proveru
ispravnosti prenosa, redni broj paketa...
u svakom voru se paket skladiti, zaglavlje razmatra, a zatim se paket

prosleuje dalje (store-and-forward princip)
prenos je po principu best-effort (bez ikakvih garancija, ali najbolje to
se moe)
ne rezerviu se resursi unpred, ve se samo definie putanja
varijacija kanjenja, gubitak paketa
24 / 105
Komutacija paketa
Dve tehnike komutacije paketa:
virtuelno kolo
datagram
Virtuelno kolo:
lii na komutaciju kola

tri faze:
1. prva faza - uspostava virtuelnog kola
2. druga faza - prenos podataka
3. trea faza - raskidanje virtuelnog kola
25 / 105
vor 5 prihvata zahtev i donosi

odluku o sledeem linku na putanji
(statiko ili dinamiko rutiranje).
Prosleuje zahtev za
komunikacijom sa D ka voru 6.
Virtuelno kolo
A alje specijalan
paket - CR, sa
zahtevom za
komunikacijom sa D.
korisnik A eli da
komunicira sa
korisnikom D
...
CR
5
CR
CA
CA
vor 3
prosleuje
zahtev ka D.
CR
virtuelno kolo
4
CA
CA
E
D se odluuje da prihvati poziv

alje potvrdu - CA, koja se vraa
istom putanjom ka A.
CR
D
26 / 105
Virtuelno kolo
kada je putanja uspostavljena, vorovi vre samo
komutaciju i svi paketi slede istu putanju
vor emituje pakete tek kada link postane slobodan:
statistiki vremenski multipleks
bolja iskorienost kapaciteta od komutacije kola
kanjenje moe da varira od paketa do paketa
u svakom voru du putanje se vri detekcija ispravnosti

prenosa, i ako se utvrdi da je bilo greke u prenosu, vri se i
korekcija (link-by-link error detection and correction)
27 / 105
Virtuelno kolo
u praksi postoje dve vrste virtuelnih kola:

dinamiko (komutirano) virtuelno kolo
skraeno se obeleava sa SVC (Switched Virtual Circuit)
statiko (permanentno) virtuelno kolo
skraeno se obeleava sa PVC (Permanent Virtual Circuit)
SVC se kreira po potrebi

prolazi se kroz sve tri faze:
razmena signalizacije radi kreiranja virtuelnog kola
prenos podataka
razmena signalizacije radi ukidanja virtuelnog kola
PVC je virtuelno kolo kreirano od strane administratora mree

izmeu svakog para korisnika kojima je dozvoljena meusobna komunikacija,
postoji unapred definisana putanja
nema potrebe za signalizacijom, prenos podataka moe odmah da pone
28 / 105
Datagram
vor 5 prima P1 i donosi odluku o

sledeem linku na putanji (dinamiko
rutiranje). Odluuje sa za link ka voru 6 i
tuda alje P1.
A eli da komunicira
sa D. Odmah alje
prvi paket (P1) ka D
prenos podataka
zapoinje odmah
ne postoji
predefinisana putanja
kojom e se paketi
prenositi
vor 6 prima P1.

Odluuje se za
link ka voru 3.
P1
5
P1
za svaki paket se u
svakom voru vri
prosleivanje i
komutacija nezavisno
P1
4
P1
D
vor 6
prosleuje
paket ka D.
29 / 105
Datagram
pretpostavka da je i za
drugi paket (paket P2)
bilo isto stanje u mrei
- to znai da e P2
prei istu putanju kao i
P1
meutim, pre
emitovanja treeg
paketa (P3) stanje se
promenilo - vor 6 je
postao zaguen, pa se
vor 5 odluio za link
ka voru 4
vor 5 prima P3. Sada se

odluuje za link ka voru 4
i na njega alje P3.
P2
5
P3
P2
P3
P2
4
P3
P3
P2
D
30 / 105
Virtuelno kolo
9
9
9
zahteva vreme za uspostavu

kola
nakon uspostave kola u
vorovima samo komutacija
paketi stiu u poetnom
rasporedu
pouzdaniji prenos, detekcija i
korekcija greaka se automatski
vre u svim vorovima du
putanje
prenos osetljiv na prekid
virtuelnog kola
X.25
Datagram
9 ne troi se vreme na uspostavu
kola
u vorovima se vri i rutiranje i
prosleivanje i komutacija, to
troi vreme
redosled paketa se moe
poremetiti
sekvenciranjei korekcija greaka
na strani korisnika
(u vorovima samo detekcija
greaka, ali ne i korekcija)
9 fleksibilan prenos
IP
31 / 105
Kanjenja kod komutacija kola i

komutacija paketa
vreme
uspostava
virtuelnog
kola
uspostava
kola
call
request
signal
call
acept
signal
podaci
call
request
paket
podaci
call
accept
paket
P1
P2
P3
samo
komutacija
komutacija
kola
P1
P2
P3
podaci
P1
P2
P3
P1
P2
P3
P1
P2
P3
P1
P2
P3
paket
potvrde
prijema
virtuelno kolo
rutiranje,
prosleivanje,
komutacija
datagram
32 / 105
Komutacija kola i paketa (informativno)
komutacija kola
komutacija
paketa
33 / 105
Komutacija ramova
ram = paket kod koga je zaglavlje smanjeno
klasina metoda virtuelnog kola je razvijana u vreme kada su
komunikacioni linkovi bili loeg kvaliteta:
u svim vorovima du putanje se vrila automatska detekcija i
korekcija greaka
spor ali pouzdan prenos
dananji linkovi omoguuju vrlo pouzdan prenos

komutacija ramova:
koristi se virtuelno kolo
za razliku od virtuelnog kola kod komutacije paketa, u vorovima
du putanje se vri samo detekcija greke
neispravni ramovi se odbacuju
korisnik mora da zatrai retransmisiju nedostajuih ramova
34 / 105
Komutacija ramova
virtuelno kolo kod komutacije paketa podrazumeva povratno slanje
potvrde o ispravnosti prenosa iz svakog vora u prethodni
kod komutacije ramova toga nema
smanjenjem vremena obrade protok povean za red veliine
primer je Frame Relay
protoci do 50 Mbit/s
dalje ubrzanje korienjem cut-through principa - paketi se ne baferuju
(skladite) ve se odmah komutiraju dalje
nema ni provere ispravnosti prenosa (detekcije greke)
35 / 105
Komutacija elija
elija = paket fiksne duine
jo krae vreme obrade jo vei protoci
poznat protok na linku + konstantna duina elija =
unapred poznato broj koliko se elija moe emitovati u jedinici
vremena
za prenos koji zahteva fiksan protok (glas, video) rezerviemo
konstantan broj elija u jedinici vremena
za prenos koji zahteva dinamiki promenljiv protok (fajlovi,
komprimovan video), po potrebi dodeljujemo zahtevani broj elija
objedinjava najbolje osobine komutacije kola i komutacije paketa
36 / 105
Komutacija elija
nastavlja ideju komutacije ramova
nema korekcije greaka u svakom voru, ve samo detekcije
ukoliko je potrebno, korekcija postoji sa kraja na kraj veze
(end-to-end)
ATM je primer protokola koji koristi ovu vrstu komutacije

protoci reda veliine 1 Gbit/s pa ak i vie (optika vlakna)
37 / 105
Poreenje tehnika komutacije

Komutacija
Kola
Paketa
Ramova
elija
Nain prenosa
kanal u okviru
multipleksa
paketima
paketima
paketima
Multipleks
pozicioni
statistiki
statistiki
statistiki
Konstantna
duina
da
ne
ne
ne
ne
detekcija greke i
ispravljanje greke
na svakom linku du
putanje
detekcija greke, bez

ispravljanja
(samo krajnji ureaji
mogu da zatrae
retransmisiju)
detekcija greke, bez

ispravljanja
(samo krajnji ureaji
mogu da zatrae
retransmisiju)
telefonija,
prenos podataka
modemom
prenos podataka
(nekvalitetni linkovi),
X.25 (64kb/s)
Frame Relay, bri od

X.25
ATM, audio, video i

podaci, razne brzine
prenosa
Ispitivanje
greaka u
prenosu
Primena i
karakteristike
38 / 105
Uticaj duine paketa na trajanje prenosa

(informativno)
pretpostavimo da
koristimo metodu
virtuelnog kola
neka aljemo
podatke duine 30
bajta
zaglavlje konstantne
duine od 3 bajta,
bez obzira na duinu
dela paketa sa
podacima
1
A
5
3
D
39 / 105
Uticaj duine paketa na trajanje prenosa

(informativno)
kanjenje
prenosa
30
15
3
6
1
2
3
3
1
2
4
5
63
72
A-5-1-B
1
2
10
10
A-5-1-B
10
A-5-1-B
99
zaglavlje
A-5-1-B
podaci
40 / 105

u poetku je svaki proizvoa mrene opreme imao svoje
standarde
umreavanje raunara sa mrenom opremom razliitih
proizvoaa je bilo nemogue
1978. godine ISO je u saradnji sa ITU-TSS-om izdao OSI
(Open System Interconnection) referentni model protokola
za komunikaciju u mreama za prenos podataka
Uloga OSI referentnog modela je da omogui komunikaciju
bilo kojih raunara, sve dok se pridravaju OSI standarda
42 / 105
Faze razvoja OSI referentnog modela

1. Pronalaenje zajednikih logikih i funkcionalnih celina ve
postojeih protokola
2. Od uoenih celina formirani su nivoi OSI referentnog
modela
3. Za svaki od nivoa OSI-ja definisani su protokoli, koji
funkcionalno odgovaraju protokolima postojeih mrea
43 / 105

OSI referentni model nije uspeo da se nametne kao jedini
protokol stek
danas je u upotrebi i veliki broj protokol stekova razliitih
proizvoaa
Najvanija funkcija OSI referentnog modela je njegovo

korienje kao polazne take pri
prouavanju i unapreenju postojeih protokol stekova
projektovanju novih protokol stekova
44 / 105
Arhitektura OSI-ja
OSI se sastoji se od 7 nivoa
Svakom od nivoa odgovara
jedan podskup protokola
Svaki od nivoa karakterie se
funkcijama koje vri i vezama
sa nivoima ispod i iznad sebe
Podela na nivoe obezbeuje
modularnost sistema, a time i
fleksibilnost sistema
OSI model
Nivo aplikacije
Nivo prezentacije
Nivo sesije
Transportni nivo
Mreni nivo
Nivo voda podataka
Fizicki nivo
45 / 105
Primer ljudske komunikacije
Nemaka firma
Srpska firma
Predsednik srpske firme
Predsednik nemake firme
Srpsko-engleski prevodilac
Nemako-engleski prevodilac
Faks operater
Faks operater
Telefonska mrea
Efektivne (logike) komunikacije izmeu pojedinih nivoa
46 / 105
Modularnost omoguava promenu unutranje

realizacije nivoa bez uticaja na ostale nivoe sve dok se
ne menjaju
Primer
ljudske
komunikacije
njegova funkcionalnost
spoljanje veze
Nemaka firma
Srpska firma
Predsednik srpske firme
Predsednik nemake firme
Srpsko-francuski
Srpsko-engleski
prevodilac
prevodilac
Nemako-francuski
Nemako-engleski
prevodilac
prevodilac
Faks operater
Faks operater
Telefonska mrea
Efektivne (logike) komunikacije izmeu pojedinih nivoa
47 / 105
peer nivoi
Komunikacija dva OSI sistema
48 / 105
svaki od nivoa obuhvata sve nivoe ispod sebe i izoluje ih od

viih nivoa
Komunikacija
dva
(vii nivo "vidi" samo
nivoOSI
koji jesistema
neposredno ispod)
49 / 105
Nivo aplikacije
interfejs prema korisniku (aplikaciji)
prosleuje primljene podatke od korisnika niim nivoima
prikazuje podatke pristigle sa niih nivoa korisniku
NIVO APLIKACIJE
nivo prezentacije
nivo sesije
transportni nivo
mre ni nivo
nivo voda podataka
fizicki nivo
50 / 105
nivo aplikacije
NIVO PREZENTACIJE
nivo sesije
transportni nivo
mre ni nivo
nivo voda podataka
fizicki nivo
Nivo prezentacije
podatke pristigle sa nivoa aplikacije prevodi u opti (zajedniki
format) koji se zove kanonika reprezentacija
za podatke pristigle sa nivoa sesije vri inverzni postupak
51 / 105
Nivo sesije
vri sinhronizaciju razmene podataka izmeu aplikacija
koordinira komunikaciju i obavetava prvu aplikaciju o statusu
druge i obrnuto
nivo aplikacije
nivo prezentacije
NIVO SESIJE
transportni nivo
mreni nivo
nivo voda podataka
fizicki nivo
52 / 105
nivo aplikacije
nivo prezentacije
nivo sesije
TRANSPORTNI NIVO
mre ni nivo
nivo voda podataka
fizicki nivo
Transportni nivo
uspostavlja, odrava i raskida peer-to-peer vezu izmeu dva
raunara
vri kontrolu greaka i otklanjanje greaka, multipleksiranje i
kontrolu protoka
TCP i UDP
53 / 105
Mreni nivo
vri rutiranje
odreuje najbolji put izmeu krajnjih taaka komunikacije
(end-to-end)
logiko adresiranje
IP
nivo aplikacije
nivo prezentacije
nivo sesije
transportni nivo
MRE NI NIVO
nivo voda podataka
fizicki nivo
54 / 105
nivo aplikacije
nivo prezentacije
nivo sesije
transportni nivo
mre ni nivo
NIVO VODA PODATAKA
fizicki nivo
Nivo voda podataka

prenos izmeu vorova du putanje (po pojedinim linkovima)
fiziko adresiranje
detekcija i (eventualno) korekcija greaka, kontrola toka
HDLC, LAP-B, IEEE 802.3 (Ethernet)
55 / 105
Fiziki nivo
interfejs prema prenosnom
medijumu
definie:
elektrine
mehanike
proceduralne
funkcionalne
specifikacije veze
odgovoran za aktiviranje,
odravanje i deaktiviranje fizike
veze
nivo aplikacije
nivo prezentacije
nivo sesije
transportni nivo
mre ni nivo
nivo voda podataka
FIZICKI NIVO
RS-232, V.22 bis, X.21

56 / 105
OSI nivoi
na svakom nivou postoji entitet koji obavlja funkcionalnost
tog nivoa N entitet
svaki nivo prua usluge nivou iznad sebe
skup svih usluga N servis
pruanje servisa se vri na nivou entiteta
taka u kojoj se prua servis se zove SAP (Service Access
Point taka pristupa servisu)
57 / 105
N notacija
N+1
nivo
N+1
entitet
interfejs
N
nivo
N
entitet
protokol
N SAP
interfejs
N-1
nivo
N-1
entitet
N-1SAP
N-1 konekcija
58 / 105
Komunikacija izmeu OSI nivoa

podaci se razmenjuju u paketima koji se zovu PDU
(Protocol Data Unit)
PDU se sastoji od:
PCI (Protocol Control Information) - zaglavlje,
SDU (Service Data Unit) podaci
u taki pristupa servisu (SAP)
entitet nieg nivoa prima PDU
od entiteta vieg nivoa
i pravi sopstvenu PDU
N+1 PCI
N+1 SDU
N+1 PDU
N PCI
N SDU
N PDU
59 / 105
Komunikacija izmeu OSI nivoa

pored podataka, razmenjuju se servisne primitive
specijalne SDU kojima se vri interakcija izmeu provajdera
i korisnika servisa
etiri vrste primitiva:
REQUEST zahtev za servisom

INDICATION indikacija o zahtevu za servisom
RESPONSE odgovor o prihvatanju ili neprihvatanju servisa
CONFIRMATION - potvrda o prihvatanju servisa
60 / 105
OSI PRIMITIVE connection-oriented

servis
servis sa potvrdom, odnosno sa uspostavljanjem veze
N+1 nivo
N+1 entitet
(entitet B)
N+1 entitet
(entitet A)
1
request
SAP
N nivo
3
response
4
confirm
2
indication
SAP
N servis provajder
(entitet C)
61 / 105
OSI PRIMITIVE - connectionless servis
servis sa bez potvrde, odnosno bez uspostavljanja veze
N+1 nivo
N+1 entitet
(entitet B)
N+1 entitet
(entitet A)
request
SAP
N nivo
indication
SAP
N servis provajder
(entitet C)
62 / 105
Tok komunikacije u OSI modelu
63 / 105
Nivo voda podataka
Nivo voda podataka (drugi OSI nivo)

zaduen za lokalni prenos - izmeu vorova mree
najvanije funkcije protokola drugog nivoa:
detekcija (i ispravljanje) greke
kontrola toka
detekcija greke se vri pomou bita za proveru greke

(najee u repu paketa)
ispravljanje greke se vri na dva naina:
ARQ (Automatic repeat reQuest)
FEC (Forward Error Control)
65 / 105
ARQ Automatic Repeat reQuest

ARQ = automatski zahtev za ponavljanjem
za formiranje bita provere koriste se kodovi za detekciju
greaka
biti provere se na unapred poznat nain izvode iz bita koji
nose podatke
ukoliko primljeni paket ne zadovoljava provere, odbacuje se
i zahteva se retransmisija
jednostavan i pouzdan metod
66 / 105
FEC Forward Error Control

koriste se kodovi za detekciju i korekciju greaka
znatno kompleksniji metodi kodovanja i vea redundansa
u sluaju kada povratni kanal ili ne postoji ili ga je
neefikasno koristiti (satelitske komunikacije)
ARQ se koristi znatno ee (jednostavnost)
67 / 105
ARQ
postoje dva tipa ARQ:
stani i ekaj (stop-and-wait)
kontinualna (continuous)
Stop-and-wait
predajnik alje paket i eka potvrdu, a sledei paket se emituje tek nakon
prispea pozitivne potvrde
potvrda moe biti:
pozitivna primljeni paket je ispravan
negativna primljeni paket neispravan, zahteva se retransmisija
nakon slanja paketa predajnik startuje tajmer:
ukoliko stigne potvrda, tajmer se resetuje
ukoliko potvrda ne stigne, po isteku tajmera reemituje se paket
68 / 105
Karakteristina vremena
kod stop-and-wait ARQ
Tp - vreme emitovanja
paketa
trajanje tajmera mora biti bar

jednako ovom zbiru
u praksi je obino nekoliko
puta vee
p
predaja DATA
2t + To + Ta
t - kanjenje usled
propagacije
To - vreme obrade
paketa na prijemu
Ta - vreme emitovanja
ACK
potvrde
prijem
Ta
t
69 / 105
ARQ
paketi sa podacima i potvrde se numeriu
tajmer
predaja
D0
tajmer
D1
A0
D0
A1
prijem
70 / 105
ARQ - piggybacking
istovremeno slanje podataka i potvrde
tajmer
predaja
D0
tajmer
D1 , A0
D0 , A0
prijem
D1 , A1
tajmer
71 / 105
Kontinualna ARQ
predajnik emituje pakete ne ekajui na potvrde
potvrde moraju kad-tad da stignu
predajnik
prijemnik
A0
A1
A2
A3
A4
A5
72 / 105
Kontinualna ARQ
dva mehanizma ispravljanja greaka nastalih u
prenosu
selektivno ponavljanje (selective-repeat)
vrati se za N (Go-back-N)
Selektivno ponavljanje
reemituju se samo oni paketi za koje stigne negativna potvrda ili
potvrda uopte ne stigne (tajmer za dati paket istekne)
kompleksna za realizaciju bafer i na predajnoj i na prijemnoj
strani
73 / 105
Vrati se za N
ako ne stigne oekivani paket ili paket pristigne sa grekom
prijemnik odbacuje sve naknadno pristigle pakete i zahteva
reemitovanje poevi od njega
predajnik reemituje sve pakete, poevi od onog za koji
potvrda ili nije stigla ili je stigla negativna potvrda
jednostavnije za realizaciju (prijemnik nema bafer)
74 / 105
CRC kodovi (Cyclic Redundancy Check)

slue za formiranje bita
provere
unapred dogovoreni
IDEJA:
delilac je 84
podeli broj unapred

dogovorenim deliocem
poalji ostatak deljenja
zajedno sa brojem
na prijemu se primljeni broj
podeli sa istim deliocem i
uporedi dobijeni ostatak sa
primljenim ostatkom
predajnik
57268 : 84 = 681 + 64/84
57268
64
prenos
prijemnik
57548 : 84 = 685 + 8/84

57548
64
8 je razliito od 64
detekcija greke
75 / 105
CRC kodovi (Cyclic Redundancy Check)

sekvenca bita podataka se moe reprezentovati
polinomom:
1001101 = x6 + x3 + x2 + x0
podeli se sa unapred dogovorenim polinomom
deliocem
polinom ostatka se konvertuje u niz bita i dodaje na
kraj poetne sekvence.
na prijemu se odvoje biti koji nose informaciju,
podele sa sa unapred dogovorenim polinom
deliocem, i dobijeni ostatak uporedi sa primljenim
ostatkom
lako se hardverski realizuje
76 / 105
Kontrola toka
kontrola toka sinhronizacija predajnika i prijemnika
omoguava komunikaciju ureaja razliitih performansi
npr. prijemnik sporije obrauje pakete nego to ih predajnik
alje:
prijemni bafer se napuni
nakon toga se paketi odbacuju
reemitovanje odbaenih paketa
kod stop-and-wait ARQ kontrola toka se vri automatski
77 / 105
Kontrola toka kod kontinualne ARQ

koristi se metoda
klizeeg prozora
(sliding window)
veliina prozora je
broj paketa koji
predajnik moe da
emituje pre nego
to mu stigne
potvrda
predajnik
0
A0
A1
A2
A3
prijemnik
78 / 105
Primeri komunikacionih
protokola
X.25
1976. usvojen standard
standard specificira protokol stek
podaci
mreni nivo
X.25
zaglavlje
X.25 (PLP)
nivo voda podataka
LAPB
fizicki nivo
X.21 - RS 232
LAPB
zaglavlje
LAPB
nastavak
biti
80 / 105
X.25
koristi virtuelno kolo:
dinamiko SVC (Switched Virtual Circuit)
statiko PVC (Permanent Virtual Circuit)
SVC:
klasino virtuelno kolo (sve tri faze)
uspostavlja se po potrebi
PVC:
predefinisana virtuelna kola od strane operatera
nema potrebe za signalizacijom, ve odmah moe da pone
prenos podataka
na drugom nivou se koristi kontinualna ARQ ema

81 / 105
Frame relay
1988. usvojen standard
komutacija ramova
PVC i SVC
ne koristi ARQ ubrzanje prenosa za red veliine
u vorovima du putanje se vri samo odbacivanje
neispravnih paketa, prijemnik mora da zatrai retransmisiju
82 / 105
Mreni ureaji
RIPITER
fiziki nivo
dva porta
3R Reamplify,
Reshape, Retime
poveava
rastojanje u mrei
84 / 105
HAB
fiziki nivo
ista funkcionalnost kao i
ripiter, sa razlikom da
poseduje vie portova
to primi na jednom
portu prosleuje na sve
ostale, pri tome vri 3R
funkcionalnost
85 / 105
BRID
na drugom OSI nivou
dva porta
rastavlja mreu na logike
celine izmeu kojihse vri
komutacija
poseduje tabelu sa adresama
ureaja zna na kom segmentu
se nalazi koji ureaji
86 / 105
BRID
Port 1
Ethernet
62:FE:F7:11:89:A3
Port 2
Bridge
Ethernet
7C:BA:B2:B4:91:10
51:EB:C4:23:D1:20
Adresa
62:FE:F7:11:89:A3
7C:BA:B2:B4:91:10
51:EB:C4:23:D1:20
...
Port
1
23
1
...
87 / 105
SVI
na drugom OSI nivou
isto kao i brid, samo vie
portova
u stanju je da vri
komutaciju usmeravanje
saobraaja na osnovu
adrese sadrane u
paketima
dva moda rada:

store-and-forward
cut-through
88 / 105
Ruter
na treem OSI nivou
vri rutiranje paketa
na osnovu zaglavlja
treeg nivoa
(mrene adrese)
razmena informacija o topologiji i stanju mree - protokoli
rutiranja RIP, OSPF, BGP
rutiranje, prosleivanje i komutiranje
89 / 105
LAN, MAN i WAN
Podela mrea
jedna od najvanijih podela mrea se vri na osnovu
kombinacije sledeih karakteristika:
po geografskom rasponu (dimenzijama mree),

mrenim ureajima koji se koriste (OSI nivou),
servisima koji se nude,
vlasnitvu
Dele se na:
LAN (Local Area Network)
MAN (Metro Area Network)
WAN (Wide Area Network)
91 / 105
LAN
lokalne raunarske mree
raspona od 100 m do 10 km
do prvog rutera:
mogu, i obino sadre ripitere, svieve i habove, ali ne i
rutere prva dva OSI nivoa
obino su u privatnom vlasnitvu
primeri protokola:
Ethernet (ubedljivo se najee koristi)
Token Ring
92 / 105
MAN
zovu se jo i Metro mree
raspona od nekoliko desetina kilometara (gradsko podruje)
mogu da sadre i rutere
povezuje LAN-ove, ali nude i dodatne servise:
npr. distribucija video signala, pristup Internetu
93 / 105
WAN
najveih dimenzija, 10 km 1000 km
sadre i rutere
obino su u javnom vlasnitvu
glavna namena da poveu LAN-ove
primeri protokola:
X.25
Frame Relay
ATM
MPLS
94 / 105
JUPAK1 i JUPAK2
JUPAK mrea- OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Nacionalna javna paketska mrea
Deo globalne svetske paketske mree
JUPAK 1
prva realizacija mree putena u rad 1990.
X.25 protokol
96 / 105
ARHITEKTURA JUPAK 1 MREE

SIEMENS EDX tehnologija
dva mrena vora
BG i NS
16 koncetratora
Zvezda konfiguracija
Linkovi:
9,6 kbit/s
64 kbit/s
Zastarela oprema
1997. proirena novim
vorovima JUPAK 2:
EDA-Develcon
Podrka Frame Relay-u
97 / 105
X.25 SERVIS JUPAK 1 MREE

X.25 mrea omoguava:
Prenos podataka izmeu raznorodnih raunara koji rade na
istim ili razliitim protocima i protokolima
Povezivanje udaljenih LAN-ova
Povezivanje na Internet
Nain pristupa:
Direktan sinhroni, protoka 2.4 64 kbit/s
Direktan asinhroni, protoka do 9.6 kbit/s
Dial-up preko PSTN, asinhroni, protoka do 14.4 kbit/s
98 / 105
DODATNI SERVISI JUPAK 1 MREE

Dodatni servisi:
Koji se ugovaraju na odreeni vremenski period:
Preusmeravanje poziva, prihvatanje tarifiranja, dogovaranje
klase protoka, CUG, dogovaranje parametara kontrole protoka,
informacije o tarifiranju, prioritet poziva, itd.
Koji se ugovaraju po pozivu:

Tarifiranje u dolazu, brzo biranje (Fast Select), dogovaranje
klase protoka, CUG, dogovaranje parametara kontrole protoka,
informacije o tarifiranju
99 / 105
JUPAK 2
Do 1995. svi kapaciteti JUPAK 1 su popunjeni
1996. se mrea se proiruje Frame Relay opremom EDADevelcon Athena
U prvoj fazi oprema montirana na 6 lokacija:
Beograd, Novi Sad, Ni, Valjevo, abac, Vranje
Nova oprema je povezana sa starom
2000. druga faza novih 23 Athena vora
Mogue prenositi X.25 pakete FR-om
100 / 105
JUPAK 2
vor u Beogradu ima vezu sa Podgoricom, Francuskom,
Slovenijom, Makedonijom X.75 protokolom
U Bgd, NS i Niu ostvarena veza sa Internet okosnicom
X.25 i FR korisnici mogu pristupiti Internet-u
Pristup:
direktno ako je FR vor u blizini
preko mree digitalnih kola Nx64 kbit/s
preko iznajmljene linije
101 / 105
JUPAK 2
Mrea digitalnih kola
Nx64 kbit/s
102 / 105
JUPAK 2
JUPAK 2 nudi:
PVC veza sa kraja na kraj (sa dve prikljune take)
PVC veza sa Internet okosnicom Telekom-a Srbije (jedna
prikljuna taka)
PVC veza sa korisnikom inostrane FR mree (sa jednom
prikljunom takom), po prikljuenju na neku od inostranih
FR mrea
103 / 105
JUPAK 2
Sa korisnikom se ugovara:
Pristupna brzina na UNI: do 2 Mbit/s u koracima od 64 kbit/s
CIR (Commited Information Rate) Dogovoreni informacioni protok
po DLCI-u - od 0 do 1 Mbit/s
Za PVC veze korisnik plaa:

Taksu za stvaranje tehnikih mogunosti
Zakup FR porta zavisi od pristupne brzine
CIR za svaku PVC vezu preko jednog fizikog linka
104 / 105
KRAJ

Uvod U Mreze Za Prenos Podataka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Uvod U Mreze Za Prenos Podataka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvod U Mreze Za Prenos Podataka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Telekomunikacione mree

Uvod u mree za prenos

Javne paketske mree:

vie mrea specijalizovanih za odreene servise, na koju se

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

ATM razvijen za ovu namenu, ali nije uspeo da se

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Podela mrea prema tome da li se u okviru nje vri

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

ne postoji usmeravanje saobraaja

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Mrea sa komutacijom (usmeravanjem

podaci se usmeravaju kroz

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

vie povezanih mrea prethodna dva tipa

Osnovni koraci pri usmeravanju

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Osnovni koraci pri usmeravanju

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

najstariji oblik komutacije, razvijen za potrebe telefonske mree

u poetku se koristio frekvencijski multipleks, kanal je frekvencijski opseg

komunikacija se odvija u tri faze:

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

vor 5 prihvata zahtev i donosi odluku o

vor 6 prihvata zahtev i

vor 3 prihvata zahtev. Utvruje da li je

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Druga faza prenos korisnikog

prenos podataka moe biti:

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Primer vremenskog multipleksa

bit 1 bit 2 bit 3 bit 4 bit 5 bit 6 bit 7 bit 8

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

vor 5 prihvata zahtev

Trea faza raskidanje kola

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Vieprotona komutacija kola

jednom dodeljen, protok je konstantan

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

u svakom voru se paket skladiti, zaglavlje razmatra, a zatim se paket

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Dve tehnike komutacije paketa:

lii na komutaciju kola

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

vor 5 prihvata zahtev i donosi

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

D se odluuje da prihvati poziv

kanjenje moe da varira od paketa do paketa

u svakom voru du putanje se vri detekcija ispravnosti

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

u praksi postoje dve vrste virtuelnih kola:

SVC se kreira po potrebi

PVC je virtuelno kolo kreirano od strane administratora mree

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN