Stevan Raikovi

Kamena Uspavanka
-Analiza pesmeStevan Raikovi oblikuje pesmu Kamena uspavanka u sonet. Sastoji se od etiri strofe - dva katrena i
dva terceta. U trinaest stihova soneta, sem u trinaestom stihu, muzikalno se usklauju rime (zateeni,
zaneseni, u seni, zaljubljeni, kameni, ubijeni, peni, izvijeni, ne veni, neveni, umoreni, okreni, skameni).
Dominantni motivi u pesmi su prolaznost i smrt. Stevan Raikovi se obraa svemu to je esencija
ivota i to ima oblik nekog trajanja. Njegovo obraanje ima intonaciju i opratanja od svega to je na
neki nain bilo od nekog znaaja za njega ili za oveka uopte.
U prvoj strofi pesme pesnik se obraa ljudima, dobrim, gorkim, zanesenim, zakrvavljenim i
zaljubljenim. Poziv na kamenu uspavanku odnosi se na ljude, ali i na ruke u travi, na usta u seni. U
pokretu ruku i dodiru usta sublimisani su svi uzdasi i treptaji due, svi izlivi nenosti i topline, itav
jedan kosmos od ljudske sree.
I u drugoj strofi pesnik se obraa oveku. Pred neminovnou iezavanja i gubitka, svi su jednaki - oni
zakrvavljeni od besa, mrnje, osvete, i oni zaljubljeni. Svi treba da potonu i zarastu u plav san kameni,
san u kome sve miruje. On se obraa i vodama i mostovima, koji su simboli ljudskih plemenitih namera
da se premosti svaka praznina, da se sve povee, i svemu postojeem da jedan vii smisao.
U treoj strofi pesnik kae biljci da ne vene, jer bez nje nema raskoi i punoe ovog sveta, a ni pravog
ljudskog ushienja lepotama sveta.
Svi stihovi u pesmi se zavravaju pravilnom, istom rimom, a samo se pretposlednji stih u etvrtoj
strofi - izgovori tiho ovo ime - izdvaja, ostaje bez rime i potrebne eufonije. Pesnik za let ptice vezuje
svoje ime. Izdvajajui sebe iz prirodnog jedinstva i poretka stvari i bia, i tako naglaava da on nije
toliko bitan u odnosu na one vrednosti i mnotva koja nestaju. Pesnik poruuje ptici da se okrene
njegovom liku, izgovori njegovo ime i da se u vazduhu skameni. On eli da ptica ostane vena u toj
svojoj lepoti, da bi odraz njegovog lika u oima ptice postao vean. I pesnik e tako ostaviti trag i
pobedie prolaznost.
U pesmi Kamena uspavanka Stevan Raikovi povezuje dva suprotna simbola, kamen i san stilskom
figurom koja se zove oksimoron. Kamen simbolizuje venost, a san bekstvo od stvarnosti, smrt, ali i
venost. Uspavanka je nenost, ljubav, smirenost, spokojstvo, oputenost i zato traje veno. Pesnik
upuuje poziv na san svevremeni, da se sve u prirodi okameni. Sve treba zaustaviti da bi se sauvao
jedan savren trenutak u kome e se ovekoveiti lepota i smisao ljudskog postojanja, da bi se izbegla
smrt, zaustavila prolaznost. Ptica koja simbolie slobodu, visinu, nebo, umetnost postaje okamenjena
forma koja e pobediti vreme i smrt.