Marina Cvetajeva

NOVOGODINJE
Srena ti Nova nov svet i kraj pod novim krovom!
I prvo pismo tebi na novom
Nesporazum je da je na rodnom
(Rodnom-plodnom) mestu zvunom, mestu zvonkom,
Kao Eolova kula prazna i strana.
Prvo pismo tebi iz jueranje,
Gde u bez tebe da zgasnem,
Domovine, sad ve nejasne
Zvezde... Zakon odlaska i odbijanja,
Po kojem za srce vie prianja
Nebila i neviena, neznana.
Da priam kako sam za tvoju saznala?
Ne zemljotres, ne lavina snena.
ovek je uao bilo koji (neno
Voljeni Ti). Najbolnije od zbitija svih.
U Novosti i Danu. lanak il stih?
Gde? U planini. (Prozor u granju jele.
arav.) Zar ne vidite novine, je l te?
lanak, dakle? Ne. Al... Potedite me truda.
Glasno: Teko je. Unutra: Nisam Juda.
U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.)
Dan? Jue, prekjue. Pamenje izdaje.
Biete u Alkazaru? Ne prolazim tuda.
Glasno: Porodica. Unutra: sve sam, al ne Juda.
Srena ti Nova! (Rodilo se sutra!)
Da kaem ta rekoh saznavi jutros da...
Pssst... Po navici, eto omaklo mi se.
ivot i smrt davno ve stavljam u navodnice,
Zna se da su to fraze sroene veto.
Nisam nita uinila, ali se neto
Uinilo, bez senke i odjeka, lako
Delotvorno!
A sad: Kako si putovao? Kako
Se kidalo srce i kako to da
Nije se iskidalo? Ko to na kasaima iz Orla,
Koji i orlovima, rekao si, prednjae,
Ponestao ti je dah ili jae?
Slae? Nigde visine, nigde spusta.
Leteo je na orlovima Rusa
Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom:
U Rusiji si bio onaj svet na ovom, prokletom,
Video si. Bekstvo udeeno veto!
ivot i smrt izgovaram sa smekom
Skrivenim svojim e ga dotai potom!
ivot i smrt izgovaram sa fusnotom,
Zvezdicom (no kojoj se nadam uopte:
Mesto modane polulopte

Zvezdana!)
Da ne zaboravim, prijatelju, ovo
to sledi: ako je slovo
Rusko zamenjeno nemakim to se moe
To nije zato to e danas, toboe,
Sve biti primljeno, to e mrtav (nii) pojesti sve
Ne trepnuvi! ve zato to onaj svet,
Na trinaesti, u Novodevijem, nagonski
Sam shvatila: nije bez-, ve sve-jeziki.
Tako i pitam, ne bez tuge snane:
Ne pita vie kako se ruski kae
Nest? Ta jedina to sva gnezda
Pokriva rima: zvezda.
Udaljujem se? Al nema takve stvari
Koja od tebe moe da udalji.
Svaka pomisao, svaki, Du Lieber,
Slog u tebe vodi ma o emu tu lire
Govorile (od ruskog nemaki ako
Mi je blii, aneoski mi je blii!) kako
Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (gree):
Grob. Sve je kako ne bee i sve je ko to bee,
A o meni ba nita zar ne?!
Okruenje, samooseanje, o, Rajnere?
Uporno, sveneizostavno naselje
Prvo vienje vaseljene
(Podrazumeva se: i pesnika zanetog
U njoj) i poslednje planete,
samo jednom i date tebi u celini, celom!
Ne pesnika s prahom, duha s telom
(Odvojiti ih znai uvredu, neistinu)
Ve tebe s tobom, tebe s istim u
Tebi. Biti Zevsov ne znai biti polubog
I od Kastora bolji tebe s tobom-Poluksom,
Mermera-tebe s tobom-travkom,
Ne rastankom i ne sastankom
Ve suoenjem: sastanak i rastanak, u lku,
Odjednom.
Sopstvenu ruku
Kako si gledao (trag na njoj mastila)
Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja
Beskrajne jer bespoelne i stalne
Visine, nad razinom kristalnom
Sredozemnog i ostalih jezera slitih.
Sve je kako ne bee i kako e biti
I sa mnom posle kraja predgraa i mesta.
Sve je kako ne bee i sve je kako ve jeste.
Zar je onome ko je pisao do nedelje
Silno jo do iega! i gde jo gledati nevolje,
Nalaktivi se na rub loe, na lakat,
Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak
Ako ne na mnogopaeniki ovaj, naih strana.
U Belviju stanujem. Gradi od grana
I gnezda. Izmenih pogled s vodiem; pogledam:

Belvi. Zatvor sa divnim pogledom

Na Pariz dvorac himere galske
Na Pariz i na malo dalje, bar se...
Nalaktivi se na purpurni rub,
Kako ti mora biti smean (kome) taj stub,
(I meni) moraju to biti, s visina bezmernih,
Nai Belviji i Belvederi!
Prebacujem se. Pojedinanost. Hitnja. Mata.
Nova godina na vratima. S kim u i za ta
Da se kucnem preko stola? ime? Mesto pene vate
Pramen. Zato? Evo i otkucava ta u ja tu, brate?
ta da radim u ovogodinjoj noi umnoj
S tom unutranjom rimom: Rajner je umro.
Ako si ti, ako se takvo oko ugasilo, smrailo,
Znai ivot nije ivot, smrt nije smrt. Znai
Smrauje se: shvatiu kad se sretnemo uspee?
Nema ni ivota, ni smrti ve neto tree,
Novo. I iza njega (slamom bezgrenom
Zastrvi sedmom dvadeset estom
Odlazeem kakva mi srea pesmu zapeati:
Tobom zavriti, tobom zapoeti!)
Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim,
Kucnuu se s tobom kucnjem tihim
Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu:
Ja o ti, to sliveni daju rimu:
Tree.
Vidim preko stola: krst tvoj sja pa nesta.
Koliko je mesta izvan grada, i mesta
Za gradom! I kome to mae
Ako ne nama bun? Mesta upravo naih
I niijih vie! Sve lie! Sva etina to stoji!
Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih).
(Koliko bi i koliko moglo
Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo!
A nedelja! A kinih predgraa
Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznaa
to slavuji jo ni poeli nisu!
Sigurno loe vidim, jer sam u klisuri.
Ti sigurno vidi bolje jer si se vie uspeo:
Ba nita izmeu nas nije ispalo, uspelo.
Toliko, tako esto i tako prosto.
Nita, toliko po meri i prostoru
Naem da ni prebrojavati ne vredi.
Nita drugo; ne ekaj onog to iz reda
Izlazi (nije u pravu to ispada
Iz takta!) a u koji bi, i kako bi, sada,
U red ulazei?
Pripev veni:
Ba nita na neto neim
Bilo ta bar izdaleka bar sen seni!
Nita to: as taj, i dan taj sneni,
Dom taj ak osueniku na smrt to u okovima usta
Seanjem je poklonjeno: ta usta!

Ili smo se suvie razumeli u sredstva?

Od svega toga jedan je samo svet taj
Na bio, kao to smo mi sami samo odsev,
Ns, - u zamenu za sve to sav onaj svet!
Sreno ti najneizraenije predgrae
Sreno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!
Srean ti dokaza krajnji rt, pronaen
Sreno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!
Sve ti je prepreka
Bilo: strast i drug.
Srean ti nov zvuk novog Odjeka!
Srean ti novi odjek, novi Zvuk!
Koliko puta na gimnazijskoj stoliici:
Kakve su ono planine? Kakve reice?
Lepi su krajolici bez turistikih krda?
Nisam se prevarila, Rajnere raj je sav od brda,
Olujan? Ne onaj iz udovijih tuga, ne tajTa nije samo jedan raj, nad njim drugi raj
Je? U terasama? Sudei po Tatrama
Raj ne moe da amfiteatar
Ne bude. (A zavesa nad kim je sputena...)
Nisam se prevarila, Rajnere, Bog je natuten
Baobab to raste? Ne, Zlatni Luj nije
Jedini Bog? Nad njim drugi je
Bog?
Kako se pie na novom mestu?
Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu:
Sam i jesi stih! Kako se pie u tom iu laku
Bez stola za lakat, bez ela za aku
(Pest).
Poruku uobiajenim iframa!
Rajnere, raduje li se novim rimama?
Jer, previlno tumaei rei iz
Rima i rimu ta je drugo ona do ceo niz
Novih rima Smrt?
Nema se kud: jezik je izuen.
Ceo je niz znaenja i sazvuja izvuen
Novih.
Do vienja! Do poznanstva!
Videemo se? Ne znam, al spojiemo se.
Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom
S celim morem, Rajnere, sa mnome celom!
Da se ne mimoiemo obavesti me ranije.
Srean ti novi nagovetaj zvuka, Rajnere!
Na nebu lestvice, po njima s Darovima...
Sreno ti novo rukopoloenje, Rajnere!
Da se ne razliju drim dlanovima
Iznad Rone i iznad Rarogne,
Iznad oitog i potpunog rastanka i tuge
Rajneru Mariji Rilkeu u ruke.
(Sa ruskog preveo Danilo Ki)