Eu 2020

Evropa
Vodi kroz strategiju
2020
Evropa
2020
Evropa
2020
Sadraj
Predgovor
I Opti pregled
Put od Lisabonske strategije
do strategije Evropa 2020
11
II Tematski pregled
Evropa 2020 i Srbija
Zapoljavanje
Istraivanja, razvoj i inovacije
Klimatske promene
Energija
Obrazovanje
Socijalna inkluzija i
smanjenje siromatva
31
31
32
44
64
81
96
112
III Pojmovnik
125
IV Literatura
133
11
Vodi kroz strategiju Evropa 2020
Evropa
Vodi kroz Strategiju
2020
6
Predgovor
Potovani itaoci pred vama se nalazi Vodi kroz strategiju Evropa 2020 koji ima
za cilj da pobolja informisanost i razumevanje prioriteta strategije Evropa 2020
kao i da doprinese unapreenju procesa
planiranja i sprovoenja neophodnih reformi u procesu evropske integracije Republike Srbije.
Ekonomska situacija u dravama lanicama EU jasno pokazuje da Evropska
unija nije izuzetak u odnosu na ostatak
sveta. Usled posledica Svetske ekonomske krize, u poslednje dve godine, milioni
graana irom Evrope su ostali bez posla. Ono to je sigurno jeste da e soci-
Predgovor
jalne posledice krize trajati due od same

ekonomske krize. Da bi se obezbedio
odriv razvoj i bezbedna budunost, potrebno je traiti reenja koja prevazilaze
kratkorone mere. Strategija Evropske
unije Evropa 2020 upravo predstavlja viziju kako obezbediti nova i sigurna radna
mesta i bolji ivot za graane. Strategija
Evropa 2020 ima za cilj ekonomski razvoj
EU zasnovan na znanju uz ouvanje ivotne sredine, visok nivo zaposlenosti,
produktivnosti i socijalne kohezije.
svih nivoa vlasti za uspeno sprovoenje

predvienih aktivnosti strategije Evropa
2020 neophodno je da se u njenu implementaciju ukljue i predstavnici biznisa,
sindikata, profesionalnih udruenja i nevladinih organizacija.
Strategija Evropa 2020 nije bitna samo
za drave lanice EU, ve predstavlja i
znaajan potencijal za drave kandidate
i potencijalne kandidate za lanstvo u EU
za usmeravanje njihovih reformskih procesa. Ako dublje analiziramo formulisane
ciljeve strategije Evropa 2020 videemo
da su formulisani prioriteti istovremeno i
prioriteti razvoja Republike Srbije i ostalih drava Zapadnog Balkana, meutim,
makroekonomska stabilnost, nerazvijena
infrastruktura, neadekvatno obrazovanje,
nedovoljna ulaganja u ivotnu sredinu,
tehnoloka zavisnost, izraeno siromatvo, korupcija i organizovani kriminal,
neefikasno pravosue i druge specifinosti naeg regiona, zahtevaju da se uzmu
u obzir i posebnosti ovog dela Evrope. U
suprotnom, ukoliko prioriteti budu formulisani tako da vie odgovaraju razvijenim
dravama lanicama EU, konkurentnost
Evrope e moda biti postignuta na globalnom planu, ali to nije garancija da e
biti ostvarena i konkurentnost i napredak
drava Zapadnog Balkana.
Od drava lanica EU se oekuje da,

uzimajui u obzir okvir strategije Evropa
2020, precizno definiu sopstvene ciljeve i rezultate, kao i mere koje e biti
sprovedene u narednom finansijskom
periodu (posle 2013. godine) kroz nacionalne budete, strukturne fondove i
ostale izvore finansiranja kako bi se dostigli utvreni dugoroni zajedniki ciljevi.
Pored centralnog nivoa vlasti veoma veliku ulogu u postizanju definisanih ciljeva
strategije EU 2020 imaju i regionalne i
lokalne vlasti. Stoga veoma je vano da
svi nivoi vlasti budu svesni potrebe za efikasnim sprovoenjem strategije Evropa
2020 na terenu kako bi se postigao sveobuhvatan i odriv ekonomski rast i da
svaki nivo vlasti ima svoju ulogu u sprovoenju neophodnih promena. Pored
Evropa
2020
Korisno bi bilo kada bi svaka drava Zapadnog Balkana na odgovarajui nain
predstavila svoje ciljeve koji doprinose
ostvarenju okvira definisanog u strategiji Evropa 2020, kao i jasan plan kako
ostvariti utvrene ciljeve. Predstavljanjem
nacrta strategije Srbija 2020, na dobrom
smo putu da konano pripremimo dokument koji e definisati jasan plan razvoja
Srbije. Ono to je jo bitnije jeste da ovaj
dokument ne ostane mrtvo slovo na papiru, kao to je to bio sluaj sa mnogim
strategijama u prolosti. A da bismo promenili Srbiju moramo da mislimo, uimo i
radimo za XXI vek.
Ognjen Miri
Zamenik direktora Kancelarije
za evropske integracije
Koordinator za fondove EU
Evropa
2020
10
I Opti pregled
Put od
Lisabonske
strategije
do strategije
Evropa 2020
Jasminka Kronja
11
I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020
1. Lisabonska
strategija
znanja, podsticajni kapital i vie kreativnih

pojedinaca.
1.1. Istorijat
osnovne informacije
Evropska unija je 2000. godine, u Lisabonu usvojila strategiju razvoja poznatu kao
Lisabonska strategija sa stratekim ciljevima da EU do 2010. godine, postane
najkonkurentnija i najdinaminija privreda
na svetu, zasnovana na znanju, sposobna
da ostvari odrivi ekonomski rast sa veim
brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jaom socijalnom kohezijom.1
Inovacije kao rezultat transformacije znanja u dodatnu vrednost, u rast i nove poslove bili su u centru nove agende koja je
zahtevala vie preduzetnikih i inovativnih
preduzea, jae povezivanje izmeu poslovnih firmi i istraivakih i obrazovnih
institucija, infrastrukturu za unapreenje
1 European Council, Presidency conclusions,

Lisbon, 23-24 March, 2000, internet: http://www.
europarl.europa.eu/summits/lis1_en.htm. Detaljne informacije o celom Lisabonskom procesu na:
http://ec.europa.eu/archives/growthandjobs_2009/
12
Suoena sa velikim promenama koje je

donela globalizacija, problemom starenja populacije, izazovima nove ekonomije
zasnovane na znanju, kao i oekivanim
prijemom novih lanica, EU je definisala
ciljeve i instrumente kako da obezbedi
konkurentnost u izmenjenim uslovima i
pobolja standard svojih graana. Kljuna komponenta Lisabonske strategije
bila je razvoj i unapreenje znanja to
je podrazumevalo vea ulaganja u obrazovanje i struno usavravanje, nauna i
tehnoloka istraivanja i inovacije.
U poetku su postavljeni ambiciozni
kvantitativni ciljevi do 2010. godine: prosena stopa rasta oko 3% godinje; stopa zaposlenosti 70%, zadrati 50% radnika izmeu 55. i 64. godine u radnom
odnosu produenjem radnog veka za pet
godina; ulaganje u istraivanja i razvoj od
3% BDP, od toga dve treine sredstava
treba da bude iz privatnog sektora; obezbediti da 30% evropskog stanovnitva
koristi brzi internet.
Imajui u vidu da je realizacija veine
ciljeva gotovo u potpunosti bila u nadlenosti drava lanica, utvren je novi
Evropa
2020
mehanizam za sprovoenje strategije
Otvoreni metod koordinacije (OMK) koji
se zasniva na saradnji meu dravama
lanicama ije se nacionalne politike time
usmeravaju prema zajednikim ciljevima.
Otvoreni metod koordinacije podrazumeva zajedniko utvrivanje ciljeva, zajedniki izbor indikatora za praenje i
komparaciju rezultata u dravama lanicama i razmenu informacija o primenjenim reenjima.
Svake godine, na prolee, odravao se
poseban samit EU na kome je razmatrana realizacija postavljenih ciljeva gde
su se vrile korekcije i dopune (proleni
Evropski savet). Lisabonska strategija
je postepeno prerasla u vrlo sloen program s brojnim ciljevima i nejasnom podelom odgovornosti izmeu EU i zemalja lanica. Realizacija postavljenih ciljeva
nije se odvijala predvienim tempom,
delimino zbog pogorane globalne ekonomske situacije i sve vee konkurencije
novih ekonomskih sila, ali i zbog sporog
napretka reformi u samim zemljama EU.
Slabosti su posebno bile uoljive na tritu rada.
Ne odustajui od svog osnovnog cilja,
Evropski savet je, marta 2005. godine,
redefinisao iroko postavljene ciljeve iz
13
Lisabona i fokusirao prioritete na rast i

zapoljavanje. Potvreno je da su znanje, inovacije i optimizacija ljudskog kapitala kljuni za razvoj. Definisana su tri
prioritetna pravca delovanja:
1) snana podrka razvoju znanja i inovacija;
2) stvaranje boljih uslova za investiranje i
rad u Evropi i
3) vie posla, to jest jaa socijalna kohezija.
Ranije postavljeni ambiciozni kvantitativni
ciljevi svedeni su na dva: stopa zaposlenosti 70%, pri tom vei procenat zaposlenih ena i ulaganje u istraivanja
i razvoj od 3% BDP.
Usvojen je set novih mehanizama za
ostvarivanje ciljeva druge faze Lisabonske strategije na nivou EU i posebno u
zemljama lanicama: integrisane smernice za rast i zapoljavanje; nacionalni
programi reformi; konkretne preporuke
za svaku zemlju lanicu; Lisabonski program Zajednice; godinji izvetaji Komisije o napretku, a Otvoreni metod koordinacije zadran je kao meuvladin metod
meke koordinacije. Istovremeno zemlje
lanice su imenovale nacionalne koordinatore za Lisabonsku agendu.
Integrisane smernice za rast i zapoljavanje, koje je Savet EU usvojio 2005.

i revidirao 2008. godine, bile su centralni
instrument kreiranja politika za razvoj i realizaciju revidirane Lisabonske strategije.
Smernice su se odnosile na makroekonomska, mikroekonomska i pitanja zapoljavanja u okviru navedena tri prioritetna
pravca delovanja. Na osnovu dvadeset
etiri smernice svaka zemlja lanica napravila je svoj nacionalni program reformi.
Vei deo sektorskih politika EU kao i vei
deo budeta za period 2007-2013. god.
(strukturni fondovi i programi EU) bili su
usmereni na ostvarivanje ciljeva Lisabonske strategije.
1.2. Rezultati lisabonske

strategije
Iako nije ostvaren primarni cilj Lisabonske
strategije da transformie EU u najdinaminiju i najkonkurentniju privredu sveta,
ne moe se rei da je ona neuspeo projekat, ve da su ostvareni razliito uspeni
rezultati kada se radi o dostizanju kvantitativnih ciljeva, a slabiji na polju implementacije. Kada je re o ciljevima, rezultati su
bolji u oblasti rasta i zapoljavanja, a loiji
14
na polju istraivanja i razvoja. U implementaciji Strategije problem je bio u otvorenom metodu koordinacije koji nije imao
pravno obavezujuu snagu. Pored toga,
meu zemljama lanicama postojale su
znatne strukturne razlike, pa se primena
integrisanih smernica po principu jedna
mera za sve pokazala neadekvatnom.2
Prema dokumentu Evropske komisije o
evaluaciji rezultata Lisabonske strategije, generalna ocena je pozitivna iako nisu
dostignuta dva osnovna cilja (stopa zaposlenosti 70% i ulaganje u nauno-tehnoloka istraivanja od 3% BDP).3 Stopa zaposlenosti na nivou EU dostigla je u 2008.
godini, 66% (u odnosu na 62% u 2000.
godini) pre nego to je ponovo znatno pala
usled svetske ekonomske i finansijske krize. Ukupna ulaganja u I&R marginalno su
poveana, sa 1,82% u 2000. godini, na
1,9% od BDP u 2008. godini.4
2 V. Samardija, H. Butkovi, From the Lisbon
strategy to Europe 2020, prilog M. Mrak, IMO,
Zagreb, 2010, str. 78
3 European Commission, Lisbon Strategy Evaluation Document. SEC (2010) 114 final, Brussels.
2 2. 2010.
4 Radi se o proseku za celu EU, iako su neke
drave kao Danska, Finska, vedska premaile
3%, a druge su bile blizu (Austrija, Nemaka),
Eurostat.
Evropa
2020
Naalost, finansijska i ekonomska kriza
je tokom 2008-2009. godine dovela do
znatnog pada privrednih aktivnosti ime
je gotovo ponitena veina rezultata usko
vezanih za lisabonske ciljeve. Samo u
2009. godini, BDP na nivou EU pao je za
4%. U periodu od marta 2008. do decembra 2009. godine, nezaposlenost se
poveala za 7 miliona, dok je industrijska
proizvodnja pala za 20%.5 Ipak, pokazalo
se da su zemlje lanice EU koje su najvie poodmakle u ostvarivanju lisabonskih
reformi najspremnije doekale krizna vremena.6
5 European Commission, Europe 2020 Background Information for the Informal European
Counci, 11.2. 2010, http://ec.Europa.eu/commission_2010-2014/president/news/statements/
pdf/20100210_3_en.pdf
6 Najbolje rezultate u sprovoenju Lisabonske
strategije imale su nordijske zemlje, Austrija i
Holandija, neto slabije Francuska, Nemaka i
Velika Britanija, a loije panija, Portugal, Grka i Italija, Tilford, S. and Whyte, P. The Lisbon
Scorecard X: The Road to 2020. Centre for European Reform. 2010, http://www.cer.org.uk/pdf/
rp_967.pdf
15
2. Evropa 2020
Neostvareni strateki ciljevi EU postavljeni 2000. godine i dalje su odraavali glavne izazove s kojima se suoavaju kako
Evropska unija u celini tako i njene lanice, pa je jo 2008. godine, na nivou EU
poeo proces stvaranja novog stratekog okvira za razvoj u periodu od 2010.
do 2020. godine. Proces je rezultirao
dokumentom Evropske komisije Evropa
2020: strategija za pametni, odrivi i inkluzivni rast u kojoj su na sveobuhvatan
nain prikazani najvaniji elementi novog
programa (mart, 2010).7 Evropski savet
postigao je dogovor o novoj strategiji 25.
i 26. marta, a odluka je slubeno usvojena na Evropskom samitu 17. juna 2010.
godine.8
7 European Commission, EUROPE 2020 A strategy for smart, sustainable and inclusive growth,
COM (2010) 2020 final, Brussels, 3.3.2010, internet: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:2020:FIN:EN:PDF
8 European Council, Brussels, 17 June 2010, Conclusions, internet: http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/
council_conclusion_17_june_en.pdf
2.1. Proces donoenja

strategije
Potreba da se definie novi strateki razvojni okvir EU za period posle 2010.
godine, zvanino je izraena na sastanku Evropskog saveta9, u martu 2008.
godine. Lideri zemalja lanica zakljuili
su da e biti neophodno da se nastave
strukturne reforme, odrivi razvoj i jaanje socijalne kohezije i posle 2010. godine, oslanjajui se na dobre rezultate
Lisabonske strategije. Evropski savet je
pozvao Komisiju, Savet EU i nacionalne
koordinatore za Lisabonsku strategiju da
ponu da razmiljaju o pravcima nove
strategije za period posle 2010. godine.
To je motivisalo mnoge organizacije i pojedince da formiraju ideje o novoj strategiji na osnovu analize i ocene postignua
Lisabonske strategije. Zvanina javna rasprava je poela 24. novembra 2009. godine, kada je Komisija objavila dokument
Konsultacije o buduoj strategiji EU
2020 u kojem je dala opte karakteristike
budue strategije i pozvala sve zainteresovane da do 15. januara 2010. godine
9 European Council, 13/14 March 2008, Presidency conclusions, Brussels.
16
dostave svoje predloge.10 Rezultate javne rasprave Komisija je objavila 4. marta

2010. godine u posebnom dokumentu11.
iroki krug aktera iz skoro svih zemalja
EU, ali i organizacije i drave van EU dostavili su oko 1400 priloga.12 Konano,
Komisija je izradila dokument Evropa
2020: strategija za pametni, odrivi i inkluzivni rast u kojoj su na sveobuhvatan
nain prikazani najvaniji elementi novog
programa (mart, 2010).
10 Consultation on the future "EU 2020" strategy,

COM (2009)647 final, Brussels, 24.11.2009.
11 Europe 2020 public consultation. Overview
of responses, SEC (2010) 246 final, Brussels,
4.3.2010.
12 Odgovore su dostavile vlade svih zemalja lanica EU, 2 nacionalna parlamenta, 8 evropskih i
nacionalnih politikih partija, 30 ministarstava ili
vladinih agencija, 148 regionalnih organa i tela,
10 tela na nivou EU, 45 evropskih i nacionalnih
sindikalnih organizacija, 232 evropske i nacionalne poslovne i strune federacije, 51 kompanija,
190 NVO, 54 'think tank' organizacije, 32 predstavnika akademske zajednice, 10 organizacija
potroaa i oko 500 graana. Svi prilozi su dostupni na http://ec.europa.eu/dgs/secretariat_general/eu2020/contributions_en.htm (pristupljeno
8. 2. 2011).
Evropa
2020
2.2. Osnovne karakteristike
programa Evropa 2020
Nova strategija ima kratkoroni cilj da
obezbedi uspean izlazak iz aktuelne
ekonomske i finansijske krize i istovremeno da obezbedi odrivu budunost
sa vie posla i boljim uslovima ivota. Polazne osnove u izradi Strategije bile su:
plan izlaska iz ekonomske krize; suoavanje s globalnim izazovima; kontinuitet
u sprovoenju nastavak Lisabonske
strategije; jaa finansijska podrka; bolja koordinacija sa ostalim politikama EU;
bolja podela rada izmeu institucija EU i
zemalja lanica; novi mehanizmi za sprovoenje; jai instrumenti evropskog ekonomskog upravljanja i jaanje konkurentnosti na evropskom nivou.
Osnovni meusobno povezani elementi
nove strategije su: tri povezane prioritetne
oblasti, pet glavnih kvantitativnih ciljeva,
sedam vodeih inicijativa, deset integrisanih smernica, koordinacija ekonomskih politika, vri instrumenti praenja
ostvarivanja Strategije, jasna podela nadlenosti i relevantnost za zemlje koje ele
da postanu lanice EU. Treba naglasiti
eksternu dimenziju nove strategije, koja
je nedostajala Lisabonskoj. Lisabonski
17
ugovor omoguio je konzistentniji i koherentniji spoljni nastup EU koji podrazumeva zajedniku spoljnu i bezbednosnu
politiku, trgovinu, saradnju, humanitarnu
pomo i spoljne dimenzije internih politika
kao to su: energetika, istraivanje, obrazovanje, zapoljavanje i dr. Evropa 2020
nije relevantna samo u okvirima EU nego
i za zemlje kandidate i zemlje susedstva
kao katalizator njihovih reformi.
2.2.1. Tri prioritetne oblasti

Kao to je reeno, strategija Evropa 2020
fokusirana je na tri meusobno povezana
prioriteta:
1. Pametan rast - razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (nauno-tehnoloka istraivanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno drutvo).
2. Odrivi rast - istovremeno podstie
konkurentnost i proizvodnju koja se
efikasnije odnosi prema resursima.
3. Inkluzivni rast bolja participacija na
tritu rada, borba protiv siromatva i
socijalna kohezija.
Treba dodati i kratkoroni prioritet izlazak iz krize.
2.2.2. Pet glavnih ciljeva

Nova strategija kroz pet kvantitativnih ciljeva definie gde bi EU trebalo da bude
kroz 10 godina:
Pet glavnih ciljeva strategije Evropa 2020
* Podii
stopu zaposlenosti populacije

starosti od 20. do 64. godine sa 69% na
75% kroz vee uee mladih ljudi, starijih radnika i nekvalifikovanih radnika i
bolju integraciju legalnih migranata.
Postavljeni ciljevi su meusobno povezani,

tako da postizanje cilja u oblasti obrazovanja poveava zapoljivost, a poveanje
stope zapoljavanja smanjuje siromatvo.
Unapreeni kapaciteti za istraivanja, razvoj i inovacije u svim sektorima privrede
kombinovani sa efikasnijim korienjem
resursa poveavaju konkurentnost i stvaraju nove poslove. Investiranje u iste,
nisko-ugljenine tehnologije titi ivotnu
sredinu, doprinosi borbi sa klimatskim
promenama i kreiranju novih poslovnih i
radnih mogunosti.
Svaka drava lanica EU u obavezi je da
do aprila 2011. godine, izradi nacionalni
program reformi u kome treba ove ciljeve da prilagodi svojim mogunostima i
uslovima. Nacionalni ciljevi bie merilo napretka u ostvarivanju ciljeva Strategije.
* Poveati procenat BDP koji se izdvaja za

istraivanje i razvoj sa 1,9 na 3%.
* Ostvariti 20/20/20 klimatsko-energetski
cilj 20% smanjenja emisije gasova koji

izazivaju efekat staklene bate u odnosu na 1990. godinu, (ili ak za 30% ako
dozvole uslovi), 20% poveanje udela
obnovljivih izvora energije u finalnoj potronji i za 20% poveanje energetske
efikasnosti.
2.2.3. Sedam vodeih

inicijativa
* Smanjiti
stopu ranog naputanja kole

na ispod 10% sa trenutnih 15%, uz istovremeno poveanje procenta stanovnitva sa diplomom visokokolske ustanove sa 31% na 40%.
Da bi se ispunili navedeni ciljevi Evropska unija je lansirala sedam vodeih

inicijativa (engl. flagship initiatives) koje
razrauju specifine akcije koje treba da
se ostvare kako na nivou EU tako i na
nivou zemalja lanica.
* Smanjiti broj ljudi koji ive ispod linije siro-
matva za 25%, to e predstavljati izlazak

preko 20 miliona ljudi iz siromatva.
18
Evropa
2020
Pametan rast
Odrivi rast
Inkluzivan rast
Inicijativa Unija inovacija

Unapreuje okvirne uslove i pristup
za finansiranje istraivanja i inovacija
u cilju trasformisanja inovativnih ideja u proizvode i usluge koji e kreirati nove poslove i podsticati rast.
Inicijativa Resursno
efikasna Evropa
Stimulie prelaz na resursno efikasnu, nisko-ugljeninu ekonomiju uz vei stepen korienja
obnovljivih izvora energije, modernizaciju transportnog sektora, unapreenje konkurentnosti i
energetsku bezbednost.
Inicijativa Agenda za nove

vetine i poslove
Stvara uslove za modernizaciju
trita rada, poveanje vetina i
znanja radne snage, poveava
stopu zapoljavanja i usklaivanje ponude i potranje, izmeu
ostalog kroz bolje uslove za mobilnost radne snage.
Inicijativa Industrijska
politika za eru globalizacije
Unapreuje poslovno okruenje, posebno za MSP i podrava
razvoj jake i odrive industrijske
baze konkurentne na globalnom
nivou.
Inicijativa Evropska
platforma protiv siromatva
Obezbeuje ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju; jaa
svest i unapreuje osnovna ljudska prava osoba suoenih sa siromatvom i socijalnom iskljuenosti, obezbeuje njihovo aktivno
uee u drutvu.
Inicijativa Mladi u pokretu

Unapreuje performanse obrazovnih sistema i stimulie ukljuivanje mladih ljudi na trite rada.
Inicijativa Evropska
digitalna agenda
Usmerena na razvoj digitalnog
jedinstvenog trita i promociju njegove prednosti za firme i
domainstva, podrava razvoj
Interneta velike brzine i irokopojasni pristup Internetu za sve.
2.2.4. Deset integrisanih

smernica
U drugoj polovini 2010. godine, Savet
EU usvojio je deset integrisanih smernica
koje treba da obezbede realizaciju 5 stratekih ciljeva do 2020. godine.13
13 Prvo je 13. jula, u Briselu Savet EU u formaciji ministara za ekonomska i finansijska pitanja
usvojio Opte smernice ekonomskih politika drava lanica, a zatim je 21. oktobra, u Luksemburgu
Savet u formaciji ministara za zapoljavanje, socijalnu politiku, potroae i zdravlje usvojio Smernice za zapoljavanje. Internet: http://ec.europa.eu/
eu2020/pdf/Brochure%20Integrated%20Guidelines.pdf
19
Kao i u drugoj fazi Lisabonske strategije,

Integrisane smernice objedinjuju Opte
smernice ekonomskih politika drava lanica (engl. Broad Economic Policy Guidelines BEPG) i Smernice za zapoljavanje
(engl. Employment guidelines EGs) sada
u skladu sa odreenim lanovima novog
Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.
Prvih est smernica se odnosi na probleme ekonomske politike, a etiri na politiku zapoljavanja. Treba naglasiti ukljuivanje posebne smernice o unapreenju
socijalne inkluzije i smanjenju siromatva
(br. 10) koja potvruje fokus Strategije na
borbu protiv siromatva.
Deset integrisanih smernica strategije

Evropa 2020
Nove smernice daju precizna uputstva

zemljama lanicama EU u definisanju
njihovih programa i implementaciji. Takoe, odraavaju meuzavisnost programa
Evropa 2020 i Pakta za stabilnost i rast.14
Integrisane smernice nee se bitnije menjati do 2014. godine, kako bi teite bilo
na implementaciji.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Obezbeivanje kvaliteta i odrivosti

javnih finansija.
Reavanje makroekonomskih debalansa.
Smanjivanje debalansa disproporcija u
evro zoni.
Optimizovanje podrke za istraivanje &
razvoj i inovacije, jaanje trougla znanja
i oslobaanje potencijala digitalne ekonomije.
Poboljanje efikasnosti resursa i smanjenja emisije gasova staklene bate.
Poboljanje poslovnog i potroakog
okruenja i modernizacija industrijske
baze.
7.
Poveanje participacije uea na

tritu rada i smanjenje strukturne nezaposlenosti (usled raskoraka izmeu
ponude i potranje).
8. Razvijanje kvalifikovane radne snage
odgovarajui na potrebe trita rada,
unapreenje kvaliteta posla i celoivotno
uenje.
9. Poboljanje performansi sistema obrazovanja i obuke na svim nivoima i poveanje uea u visokom obrazovanju.
10. Promovisanje socijalne inkluzije i borba
protiv siromatva.
14 Pakt za stabilnost i rast sporazum je izmeu

zemalja lanica EU koji se odnosi na voenje
fiskalne politike, tj. na treu fazu Ekonomske i
monetarne unije, koja je poela 1. januara, 1999.
godine. Namera je bila da se u zemljama lanicama EMU nakon uvoenja jedinstvene valute
obezbedi budetska disciplina.
20
2.2.5. Jaanje koordinacije

ekonomske politike
Kao to je ve reeno, prilikom usvajanja
nove strategije lideri EU su se dogovrili o
merama za vru koordinaciju ekonomskih politika svih drava lanica, ne samo
Evropa
2020
onih u evrozoni, sa ciljem to breg savladavanja posledica ekonomske i finansijske krize. Novo ekonomsko upravljanje
podrazumeva jaanje postojeih pravila u
pogledu budetske discipline, usklaivanje s pravilima Pakta za stabilnost i rast,
dublju koordinaciju u oblasti fiskalne politike, nadziranje makroekonomskih debalansa i konkurentnosti, kao i proceduru
za krizno upravljanje evrozonom.
Bitna novina je uvoenje evropskog
semestra - nove inicijative za koordinaciju makroekonomskih i fiskalnih politika koju mnogi ocenjuju mini-revolucijom
u evropskim integracijama. Evropski semestar poinje u januaru, kada Evropska komisija objavljuje Godinji pregled
ekonomskog rasta, a u martu-aprilu taj
dokument potvruje Evropski savet. U
dokumentu se ocenjuje ekonomska situacija u Evropskoj uniji i daju preporuke
dravama lanicama o budetskoj i ekonomskoj politici. U aprilu drave lanice
predstavljaju Komisiji svoje budetske
planove i ekonomsku strategiju, koje Komisija zatim ocenjuje i predlae Savetu
EU preporuke za drave lanice. Bitna
novina je da se nacionalne ekonomske
i fiskalne politike ocenjuju prvo u Briselu pre usvajanja u dravama lanicama.
Novi sistem koordinacije evropske fiskal-
21
ne politike poeo je 12. januara 2011.

godine objavljivanjem Godinjeg pregleda rasta15.
Sada se vie panje posveuje nivou zaduenosti zemalja lanica, paralelno s
praenjem budetskih deficita. Ubudue bi zemlje lanice mogle biti kanjene
ako im dug prelazi 60% BDP, ak i ako je
budetski deficit manji od dozvoljenih 3%.
Pakt za stabilnost i rast prua odgovarajui okvir za sprovoenje fiskalnih izlaznih
strategija koje zemlje lanice ugrauju
u svoje programe o stabilnosti i konvergenciji. Za veinu zemalja, fiskalna konsolidacija treba da pone 2011. godine,
a proces smanjivanja budetskog deficita
na ispod 3% BDP treba da bude zavren
do 2013. godine.
15 Annual Growth Survey: advancing the EU's

comprehensive response to the crisis, COM (2011)
11 final, Brussels, 12.1.2011. http://ec.europa.eu/
europe2020/tools/monitoring/annual_growth_survey_2011/index_en.htm
2.3. Instrumenti za
implementaciju
strategije
vezana za makroekonomsku dimenziju

konkurentnosti? Da li postoje spill-over
efekti (negativni i pozitivni) iz nacionalnih
ekonomija, posebno u evrozoni?
Za svaku strategiju posebno je vano

predvideti efikasne instrumente za njeno
ostvarivanje, pa je tako i u strategiji Evropa 2020 razraen set novih instrumenata
koji treba da obezbede efikasno sprovoenje dogovorenih mera. Predvieno je
stroe praenje nacionalnih reformskih
programa i jasnije je definisana podela
zaduenja izmeu Unije i drava lanica.
Reforme za jaanje rasta Kako

strukturne reforme stimuliu I&R i inovacije, efikasno korienje resursa, zdravo
poslovno okruenje, zapoljavanje, obrazovanje i socijalnu inkluziju? Kakav je napredak ostvaren u pravcu pet glavnih EU
ciljeva i ciljeva na nacionalnom nivou?
Treba dodati da e sve politike EU, instrumenti i pravni akti, kao i finansijski instrumenti biti u funkciji ostvarivanja ciljeva
Strategije. Komisija e u tom kontekstu
posebno ojaati glavne politike i instrumente kao to su jedinstveno trite,
budet i spoljna ekonomska agenda EU.
Institucije Evropske unije prate ostvarivanje Strategije u tri pravca:
akroekonomski faktori Da li je
M
makroekonomsko okruenje stabilno i
povoljno za poveanje rasta i zaposlenosti? Da li su politike u stanju da reavaju makroekonomske debalanse,
makrofinansijske disproporcije i pitanja
22
Javne finansije (stroi fiskalni nadzor

u okviru Pakta za stabilnost i rast) ta
je uinjeno da se smanji dug drave i
budetski deficit (fiskalna konsolidacija)
u pravcu odrivih javnih finansija? Kakva
su fiskalna ogranienja u sprovoenju
dravne politike za poveanje rasta?
Ostvarivanje Strategije se prati uz pomo
sledeih instrumenata:
omisija objavljuje poetkom svake
K
godine u januaru, Godinji pregled
ekonomskog rasta (engl. Annual
Growth Survey) koji sadri mere za makroekonomsku stabilnost drava lanica Evrozone kako bi uravnoteile dravne budete i poveale ekonomski rast.
Vlade zemalja lanica treba da imaju
Evropa
2020
ove mere u vidu prilikom izrade nacrta
budeta za sledeu godinu, koji u aprilu tekue godine predstavljajuKomisiji i
Savetu EU. Obe institucije treba do jula
da procene i predloe mogue promene. To je prvi korakprema zajednikom
ekonomskom upravljanju u EU u okviru
evropskog semestra.
roleni sastanak Evropskog saP
veta razmatra i usvaja Godinji pregled ekonomskog rasta i set prioriteta
u oblasti ekonomske politike. Posebno razmatra: ukupnu makroekonomsku situaciju, napredak u odnosu na 5
postavljenih ciljeva i napredak u okviru
vodeih inicijativa. Zakljuke zemlje lanice ugrauju u svoje programe reformi
i stabilizacije.
Nacionalni programi reformi i programi stabilnosti/konvergencije16
koje zemlje lanice podnose svakog
aprila za narednu godinu i koji slue za
praenje napretka prema zacrtanim
ciljevima. Novina je istovremeno podnoenje oba programa.

reporuke i/ili miljenja Komisije
P
za svaku zemlju posebno se daju svakog juna na osnovu ocene nacionalnih
programa.
U
pozorenja ukoliko preporuke Komisije nisu ispunjene u odreenom
roku, mogue su sankcije u sluaju
prekomernog debalansa. Preporuke i miljenja Komisije treba da budu
ugraeni u finalnu verziju nacionalnog
budeta za narednu godinu. Na osnovu ocena Komisije Evropski savet i Savet EU poetkom jula mogu uputiti pojedinim zemljama konkretna uputstva
za voenje odreenih politika. Nakon
toga u drugoj polovini godine zemlje
lanice finaliziraju i usvajaju budet.
M
inistarski sastanci (Savet EU u
razliitim formacijama) razmatraju
odreena pitanja iz politika za koje je
Savet nadlean.
16 U okviru Pakta za stabilnost i rast, odnosno

ekonomske i monetarne unije, zemlje lanice
Evrozone su u obavezi da pripremaju programe
stabilnosti ili programe konvergencije. lanice
EU koje su uvele evro pripremaju programe stabilnosti, a lanice koje nisu uvele zajedniku valutu pripremaju programe konvergencije.
23
Pregled zaduenja
Evropske institucije i tela
2.4. Podela zadataka i

odgovornosti
Zemlje lanice su zaduene za izradu

svojih programa stabilnosti i konvergencije, kao i nacionalnih reformskih programa, zatim za ostvarivanje politika vezanih
za Strategiju na regionalnom i lokalnom
nivou.
17 Statistiki zavod EU (Eurostat) razradio je

osam indikatora za praenje ostvarivanja 5 glavnih ciljeva. Indikatori i relevantni statistiki podaci mogu se videti na Internet adresi: http://epp.
eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators
24
Savet EU (ministri)
napretka i ocena ukupne makroekonomske situacije (proleno

zasedanje).
* Horizontalno usmeravanje politika EU i evrozone u celini.
* Rasprava o ekonomskim kretanjima i tematskim prioritetima u
okviru Strategije.
* Monitoring i uzajamno ocenjiva-
nje ministri zadueni za pojedine oblasti (konkurentnost, zapoljavanje i obrazovanje) diskutuju

o napretku u odnosu na 5 ciljeva i
7 inicijativa.
* Godinji pregled situacije na

Evropska komisija
Ukratko institucije EU zaduene su za

strateko usmeravanje - horizontalno i
vertikalno, za godinje praenje realizacije i ocenu napretka pomou dogovorenih
indikatora,17 zatim za izradu Godinjeg
pregleda rasta, kao i za davanje miljenja i preporuka (preporuke, upozorenja,
sankcije).
Evropski parlament
Sve institucije EU, zemlje lanice, kao i

sektor civilnog drutva imaju svoju ulogu
u usmeravanju i praenju realizacije ciljeva strategije Evropa 2020.
Evropski savet
* Godinja sveukupna ocena
osnovu indikatora za ocenu ukupnog napretka.

* Izrada godinjeg pregleda rasta i
ocena izvetaja zemalja lanica,
kao i njihovih programa za stabilnost/ konvergenciju.
* Objavljivanje preporuka i kada je
to potrebno, upozorenja zemljama lanicama.
* Uestvuje u svakoj fazi procesa
kao zakonodavac i kao mobilizator graana i nacionalnih

parlamenata. Daje svoj prilog
za proleni sastanak Evropskog
saveta.
Evropa
2020
Pregled zaduenja
Pregled zaduenja
Evropske institucije i tela
Civilno drutvo
* Uspeh strategije zavisi od uklju-
Ostale institucije
* Evropski ekonomski socijalni ko-
enosti svih segmenata drutva,

kao to su poslovni krugovi,
sindikati, strune asocijacije,
akademska zajednica, nevladine organizacije, lokalne vlasti i
graani.
* Na evropskom nivou Evropski
ekonomski i socijalni komitet
i Komitet regiona kroz svoje
Monitoring platfome i mree
nacionalnih komiteta doprinose
ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji.
mitet i Komitet regiona su vani

forumi za razmenu dobre prakse,
vrednovanje i umreavanje u
ostvarivanju ciljeva reformi.
* Evropska investiciona banka i
Evropski investicioni fond pruaju
nove finansijske instrumente za
podsticaj inovacija i preduzetnitva.
Pregled zaduenja
Zemlje lanice EU
Dravni organi
* Prezentovanje programa sta-
bilnosti i konvergencije institucijama EU pre usvajanja na

nacionalnom nivou.
* Izrada nacionalnih programa na
osnovu kojih se prati ostvarivanje nacionalnih ciljeva strategije
(podsticaj rasta kroz ulaganja u
obrazovanje, instraivanja, inovacije i energetsku efikasnost).
2.4.1. Primer: Nacionalni

program reformi u
skladu sa strategijom
Evropa 2020 Republika
Maarska
Regionalni i lokalni
organi vlasti
* Budui da su u mnogim ze-
mljama EU regionalni i lokalni

organi vlasti nadleni za politike
u oblasti obrazovanja i obuke,
preduzetnitva, trita rada ili
infrastrukture, veoma je vano
da postoji kontinuirana saradnja i dijalog svih nivoa vlasti
u pitanjima koja su kljuna za
ostvarivanje ciljeva Strategije.
Predstavljamo ukratko nacrt nacionalnog programa reformi Maarske kako

bi se stekao utisak kako izgledaju ovi
programi. Program Maarske (novembar, 2010) definie nacionalne ciljeve na
osnovu pet glavnih ciljeva na evropskom
nivou i sadri kljune mere maarske vla-
25
de za ostvarivanje ciljeva.18 Program prvo

daje srednjoroni ekonomski scenario,
opisuje glavne strukturne probleme koji
su prepreka za ekonomski razvoj i mere
koje Vlada namerava da preduzme da
se te prepreke otklone. Zatim utvruje
svoje ciljeve po oblastima i kratkorone i
srednjorone mere koje e preduzeti. Za
svaki cilj razraen je akcioni plan kako
e se odreena mera realizovati, rokovi,
koji ministar je odgovoran za to, kakve
su implikacije na budet i koja je relacija
sa realizacijom odgovarajue vodee inicijative iz strategije Evropa 2020. Posebna panja je posveena implementaciji i
monitoringu nacionalnog programa. Ministarstvo nacionalne ekonomije (MNE)
je odreeno za nacionalnog koordinatora Maarske za ostvarivanje strategije
Evropa 2020 i Nacionalnog programa
reformi.
Nacrt Programa dat je na javnu debatu
nakon koje e biti usvojen finalni Program
(april, 2011) i podnet institucijama EU. U
proces konsultacija na organizovan nain
ukljuen je najiri krug organizacija civilnog sektora (NVO, profesionalna i nau18 Nacrt Programa dostupan na internetu: http://
www.ngm.gov.hu/data/cms2088603/ENIT_FINAL_EN.pdf
26
na udruenja, predstavnici manjina, akademska zajednica, predstavnici konfesija

i drugi).
Kako se navodi u Programu najvaniji
cilj Maarske je poveanje stope zaposlenosti.
Nacionalni ciljevi Maarske do 2020. godine su sledei:
1. Podii stopu zaposlenosti populacije starosti od 20. do 64. godine na
75%, to znai milion novih poslova
(stopa zaposlenosti u 2009. godini
u Maarskoj je bila meu najniim u
Evropi - 60,5%). Maarski cilj korespondira sa evropskim ciljem.
2. Poveati ulaganja u I&R na 1,8%
BDP (u 2009. godini procenat je bio
1,15% BDP). Evropski cilj je 3% ulaganja u I&R.
3. Poveati udeo obnovljivih izvora
energije za 14,6%, poveati emisiju
gasova staklene bate maksimalno
za 10% u odnosu na 2005. godinu
i smanjiti potronju energije za 10%.
4. Poveati procenat stanovnitva sa
fakultetskom diplomom na 30,3%
Evropa
2020
u odnosu na 23,9% u 2009. godini
(evropski cilj je 40%) i smanjiti stopu ranog naputanja kole na 10%
u odnosu na 11,4% u 2009. godini.
Evropski cilj je ispod 10%.
5. Smanjiti za 20% siromatvo u svakoj
od sledeih kategorija stanovnitva: u
porodicama sa decom; broj ljudi koji
ive u vrlo tekim materijalnim uslovima i broj ljudi koji ive u domainstvima sa niskim primanjima.
Treba da se naglasi da je za svaki cilj dat
tabelarni prikaz predvienih konkretnih
mera, rokovi za njihovo postizanje i nadleno ministarstvo.
3. Relevantnost
strategije Evropa
2020 za zemlje
kandidate
Ciljevi Lisabonske strategije nisu predstavljali neke dodatne kriterijume za
drave na putu prema lanstvu u Uniji,
iako su politike EU prema tim dravama
odraavale sadraj Strategije u sklopu
kratkoronih i srednjoronih prioriteta.
Za razliku od Lisabonske strategije, u
strategiji Evropa 2020 izriito se istie
vanost ovog programa za drave kandidate i drave susedstva, koji ima znaajan potencijal kao putokaz za ubrzanje
i kompatibilnost reformskih procesa u
buduim dravama lanicama. Strategija Evropa 2020 nije relevantna samo
unutar EU, ve nudi znaajan potencijal
zemljama kandidatima i naim susedima
i pomae im da ubrzaju svoje reforme.
Proirenje prostora na kojem se primenjuju pravila EU kreirae nove mogunosti kako za EU tako i za njene susede.19
19 Europe 2020, A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, p. 23.
27
U tom smislu strategija Evropa 2020

moe da bude putokaz i katalizator reformi u zemljama kandidatima za lanstvo u
EU kako na nacionalnom nivou tako i u
regionalnoj saradnji.
Relevantnost strategije Evropa 2020 za
ove zemlje moe se sagledati u sledeim
pravcima:
Jaanje stratekog razmiljanja na nacionalnom i regionalnom nivou.
Identifikovanje vlastitih prioriteta; identifikovanje ciljeva u pojedinim oblastima i
instrumentima za implementaciju.
Uspeh strategije Evropa 2020 najvie

e zavisiti od spremnosti sadanjih drava lanica, ali i buduih lanica, da je
prihvate i sprovode kao svoj nacionalni
program. Zemlje kandidati za lanstvo
u EU, to Srbija planira da postane to
pre, imaju obavezu da izrade nekoliko stratekih dokumenata koji treba da
budu usklaeni sa prioritetima EU, a koji
predstavljaju pripremu za primenu ciljeva strategije Evropa 2020. To su sledea
dokumenta:
Izgradnja administrativnih i apsorpcionih kapaciteta za korienje programa i

fondova Evropske unije.
Pretpristupni ekonomski program

(engl. Pre-accession economic programme - PEP) jedan je od kljunih dokumenata pretpristupnog fiskalnog nadzora i koordinacije ekonomske politike koji
drava kandidat izrauje u okviru multilateralnog fiskalnog nadzora. Program treba da utvrdi odgovarajuu ekonomsku
politiku i strukturne reforme i da razvije
institucionalne i analitike kapacitete za
uee u procedurama multilateralnog
nadzora Ekonomske i monetarne unije
(EMU). Nakon pristupanja Evropskoj uniji
zemlje kandidati e umesto ovog programa pripremati Nacionalni program reformi i Program konvergencije.
Unapreivanje prakse uea u implementacionim mehanizmima (OMK).
Nacionalni strateki referentni okvir

(engl. National Strategic Reference Fra-
Usvajanje dobre prakse drugih zemalja:

strateki dokumenti, predlozi praktinih politika, akcijski planovi, implementacija; unapreivanje sistema
prikupljanja i praenja kvalitativnih i
kvantitativnih indikatora, usklaenih sa
strukturnim indikatorima EU (EUROSTAT).
28
Evropa
2020
mework - NSRF) je krovni strateki
dokument za programiranje korienja
strukturnih fondova EU i Kohezionog fonda po stupanju u punopravno lanstvo
Evropske unije. Ovaj dokument je tesno
povezan sa Pretpristupnim ekonomskim
programom i drugim stratekim dokumentima. Predstavlja vaan kriterijum za
zatvaranje poglavlja 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u pregovorima sa EU o pristupanju.
Strateki koherentni okvir (engl.
Strategic Coherence Framework - SCF)
je osnovni strateki dokument za korienje III i IV komponente IPA instrumenta (regionalni razvoj i razvoj ljudskih
resursa).20 Dokument ukljuuje tematske prioritete, definiciju tematskih oblasti u kojima odreena zemlja namerava da koncentrie pomo, opis ciljeva,
spisak programa i budetski okvir za
sprovoenje tih programa za period od
tri godine. U skladu sa SCF relevantne
institucije (tzv. operativne strukture) izrauju viegodinje operativne programe
20 Za detaljnije informacije videti publikaciju grupe autora Instrument za pretpristupnu pomo

EU 2007-2013, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009, http://www.emins.org/sr/publikacije/
knjige/09-ipa.pdf
29
po oblastima, na primer, za ivotnu sredinu, saobraaj, regionalnu konkurentnost i druge na osnovu kojih se predlau projekti.
Zajedniki memorandum o socijalnom ukljuivanju (engl. Joint Inclusion
Memorandum - JIM) je dokument koji
potpisuju drava kandidat i Evropska komisija. Memorandum prikazuje glavne
izazove koji se odnose na reavanje siromatva i socijalne iskljuenosti i mere
koje e drava preduzeti. Dokument
slui kao okvir za programiranje pretpristupne pomoi u okviru pretpristupnog
programa IPA (engl. Instrument for PreAccession Assistance).
Zajedniki memorandum o prioritetima politike zapoljavanja (engl. Joint Assessment of the Employment Policy Priorities - JAP) priprema se u okviru
pretpristupne strategije Evropske unije
za dravu u pristupanju. Znaajan dokument za pripremu uea u otvorenom
metodu koordinacije u oblasti politike zapoljavanja i predstavlja osnovu za korienje finansijske pomoi u komponenti
IV IPA programa), a nakon pristupanja
EU za korienje strukturnih fondova.
Memorandum, a posebno njegova efikasna implementacija, predstavlja jedan
I Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020
od vanih koraka za zatvaranje poglavlja

19 - Socijalna politika i zapoljavanje u
pretpristupnim pregovorima.
Vano je naglasiti da e i finansijski instrumenti EU za lanice i one koji su na
putu da to postanu biti u funkciji ostvarivanja ciljeva strategije Evropa 2020, pa
e se to odraziti u odreenom smislu i na
instrument IPA, programe prekogranine
saradnje Srbije sa lanicama EU, kao i
uee Srbije u programima EU, kao to
su PROGRES, FP 7, CIP i drugi.21
Kao to je reeno, strategija Evropa
2020 moe da bude znaajan putokaz i
za programiranje regionalne saradnje, pa
je Savet za regionalnu saradnju (Sarajevo) inicirao februara 2010. godine, projekat Zapadni Balkan 2020 koji treba da
izgradi zajedniku viziju razvoja regiona
u skladu sa ciljevima EU. Iako je stepen
razvijenosti zemalja regiona razliit, problemi i ciljevi u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja, obrazovanja i nauke su
slini. I za region su kljune oblasti konkurentnost, zapoljavanje, obrazovanje,
21 Detaljnije o internim programima EU sa podacima o ueu Srbije videti u publikaciji Programi Evropske zajednice, Evropski pokret u Srbiji,
Beograd, 2009.
30
nauno-tehnoloka istraivanja, inovacije. Veliki broj tematskih regionalnih inicijativa parcijalno se bavi pitanjima koja su
obuhvaena strategijom Evropa 2020,
ali nedostaje koherentan, integrisan strateki pristup koji se oekuje od projekta
Zapadni Balkan 2020.
II Tematski pregled
Evropa 2020
i Srbija
31
II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija
Zapoljavanje
Nivo zaposlenosti stanovnitva umnogome utie na ukupno socio-ekonomsko ustrojstvo jedne drave. Aktivacija
stanovnitva radnog uzrasta i visoka zaposlenost osiguravaju odrivost drave
blagostanja, jer se iz poreza i doprinosa
zaposlenih, izmeu ostalog, finansiraju i
javni rashodi za penzije, socijalne naknade i zdravstvo, dok se sa rastom zaposlenosti broj korisnika sistema socijalne
zatite umanjuje. Sa druge strane, visok
nivo zaposlenosti stanovnitva je pokazatelj optimalnog funkcionisanja privrednog sistema i makroekonomske politike
jedne zemlje, te je za rast zaposlenosti
potrebno reformisati veliki broj javnih politika koje, direktno ili indirektno, utiu na
unapreenje i uravnoteenje ponude i
potranje na tritu rada.
Sonja Avlija
32
Evropa
2020
1. Politika
zapoljavanja
u Evropi:
2010-2020.
trendovi na tritu rada zaustaviti tokom

2010-2011. godine i da e se rast zaposlenosti u narednoj deceniji u proseku
kretati neto iznad 1% godinje.
Svetska ekonomska kriza koja je poela

2008. godine, otkrila je strukturne slabosti evropskih ekonomija i u velikim razmerama uticala na smanjenje zaposlenosti i
rast nezaposlenosti u svim zemljama EU.
Pored drugih ekonomskih faktora, pogoranje indikatora trita rada dovelo je
u pitanje odrivost postojeih sistema drave blagostanja, a Evropa 2020 se pojavila kao strategija pametnog, odrivog
i inkluzivnog rasta od koje se oekuje da
revidira i reformie javne politike, kako na
nivou Evropske unije, tako i na nivou zemalja lanica. Poto e se reforme i inicijative sprovoditi u velikom broju oblasti,
za oekivati je da e one direktno i indirektno uticati na evropsko trite rada.
Jedan od osnovnih ciljeva strategije Evropa 2020 jeste da se stopa zaposlenosti
stanovnitva izmeu 20. i 64. godine starosti povea sa trenutnih 69% na barem
75% do 2020. godine. Ovaj cilj zasnovan
je na pretpostavkama da e se negativni
33
Poveanje zaposlenosti u Evropi u narednoj deceniji prvenstveno je planirano preko veeg ukljuivanja ena, mladih, starijih radnika i migranata u radnu snagu.
Konkretni koraci koji treba da doprinesu
ovom cilju su definisani kroz inicijativu
Evropske komisije Agenda za nove vetine i poslove: evropski doprinos punoj
zaposlenosti. Od ove inicijative se oekuje da uspostavi mehanizme za modernizaciju trita rada irom Evrope.
Prvi cilj Agende za nove vetine i poslove jeste bolje funkcionisanje trita rada
usled unapreenja tzv. politika fleksigurnosti (engl. flexicurity), to jest uspostavljanjem novog post-kriznog balansa izmeu fleksibilnosti radnog zakonodavstva i
garantovanja sigurnosti radnicima.
Drugi cilj ove inicijative jeste poveanje
vetina i znanja radne snage, da bi se ona
uspeno prilagoavala novim tehnologijama i broj dinamici radnog okruenja.
Ovaj cilj je usko povezan sa reformom
obrazovne politike i njenom boljom povezanou sa zahtevima trita rada (kao
to istiemo u odeljku ovog Vodia koji

se odnosi na oblast obrazovanja), ali je
takoe u vezi i sa predvianjem buduih
potreba trita rada i sprovoenjem aktivnih mera, koje imaju za cilj da to bolje
uparuju poslodavce sa licima koja trae
zaposlenje. Poveanje mobilnosti radne
snage unutar Evropske unije i oslanjanje
na imigraciju iz treih zemalja su takoe
prepoznati kao ciljevi koji mogu unaprediti efikasnost evropskih trita rada i dovesti do boljeg uparivanja ponude i potranje za radnom snagom.
Kao trei cilj identifikovano je unapreenje kvaliteta poslova i uslova rada, s tim
da se oekuje da e samo poveanje zaposlenosti dovesti do poveanja kvaliteta
poslova, usled manjeg broja nezaposlenih i veeg izbora poslova. Unapreenje
uslova rada vano je jer osigurava bolje
psiho-fiziko zdravlje stanovnitva i dui
radni vek, to, dugorono gledano, rastereuje sistem socijalne zatite.
Konano, potrebno je da se primene agresivnije politike koje imaju za
cilj stvaranje radnih mesta i poveanje
potranje za radnom snagom. Evropa
2020 istie da nije dovoljno osigurati da
lica radnog uzrasta aktivno trae posao
i usvajaju vetine koje im mogu pomoi
34
pri zapoljavanju, ve da sveobuhvatan

put ekonomskog oporavka iz krize mora
da bude zasnovan na kreiranju novih
radnih mesta. Aktivne mere trita rada,
kao to su selektivne i dobro targetirane
subvencije pri zapoljavanju, te politike
koje dovode do smanjenja jedininih
trokova rada, mogu da budu od pomoi pri zapoljavanju tee zapoljivih
kategorija, kao to su dugorono nezaposleni i neaktivni. Meutim, od presudne vanosti za stvaranje novih poslova je
i paralelna implementacija politika i mera
koje unapreuju poslovno okruenje, te
promoviu preduzetnitvo i samozapoljavanje.
Uloga Evropske komisije u implementaciji
Agende za nove vetine i poslove jeste
da nadgleda i prati napredak zemalja lanica po zadatim ciljevima, kao i da facilitira razmenu iskustava izmeu institucija
zemalja lanica koje uestvuju u kreiranju i implementaciji politike zapoljavanja
(npr. nacionalnih slubi za zapoljavanje).
Evropska komisija je takoe preuzela na
sebe izradu krovnih stratekih i zakonskih
dokumenata koji e unaprediti fleksigurnost i mobilnost radne snage na nivou
Unije, kao i jaanje kapaciteta socijalnih
partnera da koriste instrument socijalnog
dijaloga za unapreenje efikasnosti tri-
Evropa
2020
ta rada. Konano, Komisija se obavezala i na praenje i predvianje potreba za
radnom snagom na nivou Unije.
Uloga zemalja lanica jeste da izrade
sopstvene planove i ciljeve kojima e
doprineti ukupnom cilju Evrope 2020 da
se zaposlenost na nivou Unije povea
do barem 75% stanovnitva izmeu 20.
i 64. godine starosti. Od njih se takoe
oekuje da optimizuju nacionalne politike
fleksigurnosti i revidiraju politike oporezivanja zarada, te da ujedno jaaju socijalne partnere kroz pospeivanje socijalnog
dijaloga. Konano, od zemalja lanica se
oekuje i da unaprede integraciju formalnog i neformalnog obrazovanja sa tritem rada.
Uspena implementacija Agende za
nove vetine i poslove zahteva kombinovanje instrumenata za sprovoenje
javnih politika na svim nivoima vlasti, a
za oekivati je i da e druge inicijative u
okviru strategije Evropa 2020 direktno i
indirektno doprineti rastu zaposlenosti u
Uniji. Imajui u vidu karakteristike evropskog trita rada, najvei dodatni pozitivni
efekti na zaposlenost mogu se oekivati
usled uspene implementacije inicijativa
Industrijska politika za eru globalizacije,
Unija inovacija i Mladi u pokretu.
35
2. Politika
zapoljavanja
u Srbiji:
2010-2020.
Ekonomska kriza se izuzetno nepovoljno odrazila na trite rada u Srbiji. Stopa
zaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (izmeu 15. i 64. godine starosti) je u
2010. godini dostigla svoj istorijski minimum od 47% (sa 54% u 2008). U istom
periodu je stopa nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta dostigla izuzetno
visokih 20%.22
Srbija je doivela drastino vei pad zaposlenosti nego BDP za vreme krize, to
nije bio sluaj ni u jednoj od zemalja u
okruenju. Naime, u Srbiji je za vreme
krize BDP ukupno opao za 4,7%, dok
je zaposlenost ukupno opala za 12,5%,
to daje elasticitet zaposlenosti od 2,6.
U drugim zemljama Centralne i Istone
Evrope elasticitet zaposlenosti nije preao 1. U Hrvatskoj je, na primer, uprkos
mnogo veem padu BDP nego u Srbiji,
22 Anketa o radnoj snazi, oktobar, 2010. Republiki zavod za statistiku.
zaposlenost samo blago opala, te je njen

elasticitet iznosio 0,2 (Kvartalni monitor,
2010).
krize). Njihova stopa zaposlenosti je izmeu 2008. i 2010. godine pala sa 45%
na 36,6%.25
Kriza je otkrila lou strukturu zaposlenosti u Srbiji i zapostavljenost politike zapoljavanja u prethodnoj deceniji. Trite
rada je podeljeno na primarno (sa visokom sigurnou zaposlenja) i sekundarno (sa niskom sigurnou zaposlenja), a
etvrtina ukupno zaposlenih radi u javnom sektoru, koji pripada primarnom tritu rada. Procenjuje se da neformalna
zaposlenost ini oko 20% ukupne, dok
oko 22% stanovnitva radi u poljoprivredi.23 Visok udeo ranjive zaposlenosti24
pre krize doveo je do toga da odmah
na poetku krize veliki broj lica izgubi
zaposlenje. Potom je usledilo zatvaranje
radnih mesta u onim delovima ekonomije koji jo uvek nisu bili proli tranziciono restruktuiranje, ime objanjavamo
tako visok ukupan pad zaposlenosti u
poslednje dve godine. Posmatrano po
starosnim grupama, kriza je najvie uticala na zaposlenost mladih izmeu 20 i
29 godina starosti (koja je bila niska i pre
Visoka nezaposlenost, dualni karakter trita rada, lo institucionalni ambijent za

razvoj privatnih preduzea i visoko oporezivanje niskih zarada samo su neki od
faktora koji su onemoguili stvaranje odrivih radnih mesta u poslednjoj deceniji.
Kada je 2001. godine, poela tranzicija,
nije bila definisana jasna strategija zaposlenosti, ve je oekivano da e privredni
rast sam po sebi obezbediti nova radna
mesta, to se nije dogodilo (Kvartalni monitor, 2011).
23 Anketa o radnoj snazi, oktobar, 2010. Republiki zavod za statistiku

24 Samozaposlenost i rad u poljoprivredi, obino bez
adekvatne pokrivenosti radnim zakonodavstvom.
36
Vlada Republike Srbije je krajem 2010.

godine, objavila strategiju Srbija 2020 u
kojoj prepoznaje problem visoke nezaposlenosti kao veoma vaan prioritet i
predvia da e zaposlenost stanovnitva
izmeu 20. i 64. godine do 2020. godine, sa sadanjih 49% dostii 66% (MAT i
FREN, 2010)26 to predstavlja porast bro25 Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010. Republiki zavod za statistiku.
26 Ovi ciljevi su preuzeti iz projekcija MAT i
FREN (2010). Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2010-2020, koji je izradio tim
ekonomskih strunjaka za potrebe Vlade Republike Srbije.
Evropa
2020
ja zaposlenih za oko 440.000 lica i neto
je ispod stope koju je EU imala u 2010.
godini. Time bi se razlika izmeu stopa
zaposlenosti stanovnitva uzrasta izmeu 20. i 64. godine starosti u Evropskoj
uniji i Srbiji sa sadanjih 19 procentnih
poena smanjila na 9 procentnih poena.
Ova procena je zasnovana na pretpostavkama da e Srbija imati veu stopu
privrednog rasta od prosene evropske,
kao i da e taj rast biti vie, ili barem isto,
radno intenzivan kao rast BDP u Evropi
(MAT i FREN, 2010).
Iako je Nacionalna strategija zapoljavanja 2011-2020 jo uvek u izradi, Srbija
2020 daje pregled osnovnih smernica u
kojima e se kretati politika trita rada
u narednoj deceniji. Srbija 2020 najavljuje izmene Zakona o radu, kojima e se
unaprediti politika fleksigurnosti, a samim
tim i konkurentnost privrede. Ona takoe
predvia vea izdvajanja za aktivne mere
trita rada, te moguu reviziju trenutnog
poreskog optereenja na zarade. Jedan
od osnovnih fokusa strategije Srbija 2020
u oblasti zapoljavanja jeste zapoljavanje ranjivih i tee zapoljivih kategorija
uz pomo aktivnih mera. Izdvajanja za
aktivne mere trita rada gotovo su udvostruena ve u 2011. godini i iznose
55.500.000 evra, odnosno 0,17% BDP,
37
to predstavlja pozitivan primer implementacije nekih planova predstavljenih u

Srbija 2020.
Strategija takoe optimistino ocenjuje
da je cilj zaposlenosti od 66% u 2020.
godini, za stanovnitvo uzrasta izmeu
20. i 64. godine uz adekvatne napore
mogue dostii. Strategija istie da e
sa jedne strane demografsko starenje
stanovnitva, to jest odliv tee zapoljivih
starijih radnika sa trita rada, pozitivno
uticati na ukupnu stopu zaposlenosti,
dok e do 2020. godine, mladi sa novim
vetinama, koji e biti lake upoljivi, izai
iz obrazovnog sistema. Naime, procenjuje se da e, usled demografskog pranjenja, stanovnitvo radnog uzrasta (izmeu
15. i 64. godine starosti) u Srbiji opasti za
oko 420.000 lica izmeu 2010. i 2020.
godine to e, ceteris paribus, doprineti poveanju njihove stope zaposlenosti
za oko 4 do 5 procentnih poena (MAT i
FREN, 2010).
3. Preporuke za
pribliavanje
Srbije ciljevima
strategije Evropa
2020 u oblasti
zapoljavanja
Srbija, zarad razmene iskustava i

dobrih praksi (npr. Baltike zemlje ili
panija).
Imajui u vidu opte tekoe koje pogaaju trite rada u postkriznom periodu, planove i inicijative strategije Evropa
2020, kao i empirijske dokaze o kretanjima na tritima rada zemalja u tranziciji,
dajemo sledee preporuke za politiku
zapoljavanja u Srbiji koje je potrebno
usvojiti da bi se Srbija pribliila cilju znatnog poveanja zaposlenosti u narednoj
deceniji koji je sebi postavila Evropska
unija.
1. Poto je teko govoriti o prosenoj
evropskoj stopi zaposlenosti, uzimajui u obzir velike razlike u nacionalnim i regionalnim tritima rada irom
Evropske unije, potrebno je analizirati
i pratiti izvrenje akcionih planova za
poveanje zaposlenosti u narednoj
deceniji zemalja lanica koje imaju
sline karakteristike trita rada kao
38
2. Kako istie Arandarenko (2011), potrebno je revidirati politike fleksigurnosti, uz pronalaenje optimalnog
odnosa izmeu sigurnosti radnika i
fleksibilnosti zapoljavanja i otputanja, istovremeno vodei rauna o ravnotei izmeu rada i privatnog ivota
(engl. work and life balance). Izmeu
ostalog, potrebno je izmeniti Zakon
o radu koji propisuje isplate visokih
otpremnina u sluaju prekida radnog
odnosa koje su vezane za ukupno
radno iskustvo zaposlenog, a ne za
duinu radnog staa kod tog poslodavca. Takoe, potrebno je revidirati naknade za odsustva i godinje
odmore. Konano, vea fleksibilnost
pri zapoljavanju se moe realizovati
kroz uvoenje zakonske mogunosti
rada sa nepunim radnim vremenom
(engl. part-time work).
3. Kao to to nalae Evropa 2020, potrebno je jaanje uloge socijalnih partnera van javnog sektora i osnaivanje
socijalnog dijaloga kao instrumenta
za optimizaciju odnosa izmeu zatite radnika i zatite poslodavaca.
Evropa
2020
4. Poto su nezaposlenost mladih, kao
i njihova obeshrabrenost i neaktivnost, trenutno osnovni problemi srpskog trita rada, rast zaposlenosti
neminovno je povezan sa reformom
obrazovanja. Ovo se naroito odnosi
na struno srednjokolsko obrazovanje, jer je, posmatrano po obrazovnoj
strukturi, najvia stopa nezaposlenosti u Srbiji meu licima sa zavrenom
srednjom kolom (22,7%).27 Tokom
ove reforme, potrebno je posebnu
panju obratiti na uvoenje prenosivih vetina28 (engl. transferable skills) u obrazovni sistem, koje bi licima omoguile lake prilagoavanje
novim tehnologijama i promenama
u radnom okruenju. Takoe treba
imati na umu da je dinamika obrazovanja spora, te da jedan ciklus obrazovanja traje izmeu 12 i 16 godina.
Stoga je potrebno zapoeti ove reforme odmah, iako je nerealno oekivati
da e ve do 2020. godine mladi iz
obrazovnog sistema izlaziti sa potpuno novim vetinama i znanjima, te biti
mnogo bolje upoljivi.
27 Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010. godine,
Republiki zavod za statistiku.
28 Prenosive vetine su npr. strani jezici, rad na
kompjuteru, prezentovanje materijala, pisanje.
39
5. Ne sme se upasti u klopku u kojoj se

ogromna sredstva izdvajaju za obuke
nezaposlenih, gde kratkim kursevima
pokuavaju da se poprave propusti
obrazovnog sistema, koji ionako dobija novac od drave da koluje kadrove i stvara nove vetine. Mora se imati
u vidu da rezultati brojnih evaluacija
aktivnih mera irom sveta ukazuju da
aktivne mere upravljene ka ugroenim mladima uglavnom nemaju efekta
(Card et al, 2009). Rezultati evaluacija
ukazuju na to da kod mladih uglavnom funkcioniu rane intervencije za
vreme obrazovnog ciklusa kao i menjanje njihovih stavova prema radu uz
mentorstvo odraslih, te da nita to bi
politika trita rada uradila ne moe da
ispravi ove propuste (Martin, 2000).
Stoga jo jednom istiemo vanost i
hitnost reforme obrazovne politike.
6. Fokus na zapoljavanje ranjivih i
tee zapoljivih kategorija kroz aktivne mere je neadekvatan uzimajui
u obzir visoku nezaposlenost i veliku konkurenciju na srpskom tritu
rada. Naime, postavlja se pitanje
da li se ita postie time to se daju
podsticaji za zapoljavanje najnekonkurentnijih lica, ili time to se ta lica
obuavaju da budu malo konkuren-
tnija, jer opet nee imati anse da se

zaposle u odnosu na veliki kontigent
nezaposlenih kojima treba samo mali
podstrek ili podrka pri zapoljavanju. Samim tim, moda je adekvatnija
strategija da se preko aktivnih mera
trita rada pomae onima koji imaju anse da se zaposle nakon to
se neto uloi u njih (engl. creaming
effect), a da teko upoljive i ranjive
kategorije treba prvenstveno da budu
u fokusu socijalne politike, dok se ne
stvore uslovi na tritu rada u kojima
e biti mogue zaposliti i njih.29
7. Kao to smo ve istakli, aktivne mere
trita rada nisu dovoljne same po
sebi da bi pospeile rast zaposlenosti,
ali je ipak potrebno znaajno poveati
izdvajanja za njih u narednom periodu, jer one slue da bi premoavale jaz izmeu ponude i potranje za
radnom snagom. Preporuke strunjaka su da se u roku od tri godine
povea uee aktivnih mera u BDP
na 0,4%, a potom na oko 0,5% BDP
29 Ovaj komentar se prvenstveno odnosi na lica
niske obrazovne strukture, a nikako na lica sa
invaliditetom koja su sa trita rada iskljuena
usled fizikih barijera (neprilagoenosti prostora i/ili tehnologije) ili predrasuda poslodavaca, a
koja su poseban fokus politike trita rada.
40
u drugoj polovini naredne decenije

(MAT i FREN, 2010). Meutim da bi
uloena sredstva bila opravdana, potrebno je izvriti evaluacije uticaja postojeih mera kao i unaprediti njihovo
targetiranje, tako da budu upravljene
ka onima kojima zaista mogu pomoi.
8. Kako Evropa 2020 preporuuje, smanjenje poreskog optereenja niih
zarada (koje bi se npr. nadoknadilo
preko veeg oporezivanja potronje
energije ili zagaivanja) je veoma vano u vreme visoke nezaposlenosti, jer
fiskalni gubitak usled velike isplate socijalnih naknada u sluaju nezaposlenosti sigurno premauje fiskalni dobitak od naplate veih poreza. Stoga
je potrebno unaprediti progresivnost i
pravninost postojeeg sistema oporezivanja zarada u Srbiji, na osnovu
kog niske zarade podleu neopravdano velikom poreskom optereenju.
9. Nedavno uraena analiza (Altiparmakov, 2011) ukazuje na injenicu da je
uvoenje progresivnosti u oporezivanje zarada iz 2007. godine, dovelo do
toga da je sistem raspodele prihoda
od poreza na zarade po optinama
neproporcionalno vie umanjio prihode nerazvijenih optina ostvarene po
Evropa
2020
ovom osnovu, to jest da je ovaj sistem
regresivan. Nominalni pad prihoda od
poreza na zarade u 2007. godini, kao
posledica smanjenja poreske stope
sa 14% na 12% i uvoenja neoporezivog cenzusa od oko 5.000 dinara, je
na optini Savski venac u Beogradu
iznosio 6,9%, dok je u Trgovitu, koja
je jedna od najnerazvijenijih optina u
Srbiji, ovaj pad iznosio 18,4%. Ovakva nepravina raspodela poreskih
prihoda na utrb nerazvijenih optina
bi se i poveala ukoliko bi se dodatno smanjilo poresko optereenje niih
zarada. S tim u vezi, istiemo znaaj
uzajamne povezanosti javnih politika i
strukturne ravnotee budeta. Altiparmakov (2011) predlae da se sistem
raspodele poreskih prihoda izmeu
optina zasniva na bruto zaradama,
umesto na oporezivim zaradama, da
bi ovaj problem bio otklonjen.
10. Smanjenje poreskog optereenja niih zarada pospeilo bi i formalizaciju neformalnih poslova i uticalo na
eliminaciju sekundarnog trita rada.
Evropa 2020 preporuuje kreiranje
formalnih poslova u oblasti socijalne
nege i drugim neprofitnim aktivnostima za one koji su najtee upoljivi.
S tim u vezi, zakonski obavezujui
41
sistem razvoja usluga socijalne zatite na nivou zajednice moe pojeftiniti

ukoliko se iskombinuje sa aktivnim
merama trita rada za npr. zapoljavanje dugorono nezaposlenih ena
koje se esto usled upravo ovakvih
porodinih obaveza ne ukljuuju na
trite rada (npr. obuke za gerontodomaice). Konano, integracijom
primarnog i sekundarnog trita rada
bi se poveao kvalitet rada i umanjilo siromatvo lica koja su zaposlena,
koje je trenutno u porastu.
11. Zarad stvaranja novih radnih mesta,
potrebno je unaprediti poslovni ambijent i smanjiti trokove poslovanja
da bi se stimulisalo stvaranje novih
firmi. Na primer, Nacionalna alijansa
za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
je prepoznala oko 200 nepotrebnih
administrativnih procedura koje prekomerno optereuju preduzea. Procena ukupnih trokova za firme samo
odabranih pet od ovih 200 nepotrebnih procedura iznose preko 5 milijardi
dinara godinje (Zelovi, 2010).
Iako Evropa 2020 definie jasne smernice za unapreenje ishoda na tritu
rada u narednoj deceniji, poveanje zaposlenosti e nakon krize biti posebno
izazovan cilj irom Evrope, imajui u vidu

fenomen istrajnosti nezaposlenosti, na
koji ukazuju brojna empirijska istraivanja. Ovaj fenomen se bazira na dokazima da je izuzetno teko zaposliti lica
koja u vreme krize postanu dugorono
nezaposlena (preko godinu dana), jer su
nakon oporavka privrede oni ve izgubili vetine i/ili alju signal poslodavcima
da nisu kvalitetna radna snaga (Mikhail 2002; Leon-Ledesma and McAdam
2003). Iz tog razloga se nezaposlenost
nakon negativnog oka nikada u potpunosti ne vraa na nivo pre tog oka,
ve se samo poveava produktivnost
radnika koji u toku krize nisu ostali bez
posla.30 O ovome svedoi i injenica da
ravnotena, odnosno prirodna stopa nezaposlenosti31 u Evropi u poslednjih 30
godina puzi na gore.
Poveanju stope zaposlenosti moe do30 Postoji veliki broj emipirijskih nalaza koji ukazuju da je produktivnost radnika pro-ciklina, odnosno da su radnici u dobrim vremenima spremni vie da rade i imaju veu motivaciju, dok lica
koja su dugorono nezposlena postaju nemotivisana i nezainteresovana da trae posao.
31 Nivo zaposlenosti gde su agregatna ponuda i agregatna potranja za radnom snagom uspostavile ekvilibrijum, na nivou realne plate koju definie trite.
42
prineti starenje stanovnitva, ali to nije dobra stvar, jer se ne umanjuje ukupan broj
korisnika socijalne zatite, tj. poveava se
broj penzionera koje je potrebno izdravati, a pravi se i vei pritisak na raspoloivu radnu snagu od koje se oekuje da
preko unapreenja svojih vetina i znanja
postane produktivnija i konkurentnija, te
i da finansira ovo fiskalno optereenje.
Time je ovaj demografski izazov, koji je
naroito izraen u Srbiji, usko povezan sa
obrazovnim izazovom.
Dodatno, kao deo aranmana sa MMF,
Srbiji predstoji i reforma javnog sektora
koji trenutno zapoljava etvrtinu ukupno
zaposlenih i smanjenje uea njegovih
trokova u BDP. Procenjuje se da bi relativno uece zaposlenosti u administraciji, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti trebalo da bude smanjeno sa
12,7% u 2010. na 11,8% u 2020. godini
(MAT i FREN, 2010).
Konano, Srbiji e biti teko da dostigne
zadate ciljeve poveanja zaposlenosti
na 66% stanovnitva uzrasta izmeu
20. i 64. godine, uprkos demografskom
starenju, jer je kriza najvie pogodila najmlae uesnike na tritu rada. Ujedno,
njima najmanje mogu da pomognu aktivne mere trita rada, ve je za njih vano
Evropa
2020
unapreenje ishoda formalnog obrazovanja, a verovatno i sistem nepravinog
poreskog optereenja niih zarada, koje
ih najee dri na marginama, to jest
usled kojeg se njihovo zapoljavanje esto ne formalizuje (zaposlenost mladih je
najvie i opala u krizi, jer su trokovi njihovog otputanja bili gotovo nepostojei).
Jasno je da e smanjivanju jaza u osnovnim indikatorima izmeu Evropske unije
i Srbije u narednoj deceniji vie doprineti
izrazito nepovoljni demografski trendovi,
nego pozitivni trendovi u rastu zaposlenosti, te e sutinski uticaj rasta zaposlenosti na privredni rast biti negativan (MAT
i FREN, 2010). S tim u vezi, namee se
i pitanje adekvatnosti promovisanja imigracije i vee mobilnosti radne snage,
ali se mora imati u vidu osetljivost ovog
pitanja, uzimajui u obzir skoriju politiku
istoriju regiona.
43
Istraivanja,
razvoj i
inovacije (IRI)
1. Uloga istraivanja,
razvoja i inovacija
u strategiji
Evropa 2020
Strategija Evropa 2020 je opredeljenje za
ekonomski rast Evrope do 2020. godine koji je (1) ambiciozan i pametan
razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama; (2) odriv resursno
efikasne, ekoloki i drugaije odrive i
globalno konkurentne ekonomije i (3) inkluzivan ekonomije visoke zaposlenosti koje ostvaruju socijalnu i teritorijalnu
koheziju. Jedan od ciljeva ove strategije
Vlastimir Mateji
44
Evropa
2020
je Poboljanje uslova za istraivanja,
razvoj i inovacije. Za dostizanje ovog
cilja definisana je tzv. vodea inicijativa
nazvana Unija inovacija koju sainjava
13 tzv. kljunih inicijativa koje se, neto
kasnije, u ovom tekstu navode.
Dve su injenice od kljunog znaaja za
primenu ove strategije. Prva, ostvarivanje
svakog od pojedinanih ciljeva strategije uslovljeno je ostvarivanjem svih ostalih
ciljeva, te je neuputno baviti se jednim, a
zanemariti ostale ciljeve. Druga, cilj poboljanja uslova za istraivanja, razvoj
i inovacije nekako se izdvaja poto ima
ulogu viestruke poluge za ostvarivanje
strategije u celini. Istraivanja, razvoj i inovacije su kljuna poluga za razvoj zasnovan na znanju, koji nema alternativu kada
je u pitanju razvoj Evrope. Jer, samo takav
razvoj omoguuje (1) poveanje zaposlenosti (nema novih sektora i radnih mesta
bez novih proizvodnih sektora i novih
proizvoda; dakle, inovacija); (2) energetsku sigurnost (poveanje energetske
efikasnosti i razvoj novih izvora energije
moe se postii samo novim znanjima i
na njima razvijenim tehnologijama); (3)
ouvanje ivotne sredine i reavanje problema klimatskih promena (ovo se postie ekoloki bezbednim proizvodnim
procesima i proizvodima i znanjima kako
45
bi se bezbedno iskoristio otpad nastao u

proizvodnji i potronji); (4) poveanu socijalnu inkluziju (znanje je osnov i uslov i
za ovo); (5) jau meunarodnu konkurentnost (konkurentnost sve vie zavisi od
necenovnih faktora tj. od znanja ugraenog u proizvode) i (6) bolju strateku poziciju evropskih ekonomija u odnosima sa
drugim ekonomijama i tome slino.
2. Strategija EU za
period do 2010.
godine i stanje
kojim poinje
strategija Evropa
2020
Da podsetimo, ve je strategija razvoja
EU za prvu deceniju XXI veka utvrdila da
istraivanja, razvoj i inovacije imaju kljunu
ulogu za socijalni i ekonomski razvoj svojih lanica i EU u celini. Evropski savet je
2000. godine lansirao Lisabonsku strategiju kojom je do 2010. godine EU trebalo
postati u celom svetu najkonkurentnija i
dinamina ekonomija zasnovana na znanju
i sposobna da osigura odriv rast, sa vie

boljih radnih mesta i veom socijalnom kohezijom kojom bi se korigovale ekonomske
neuravnoteenosti unutar EU. U Barseloni je 2002. godine, preporueno da do
2010. godine treba da se bar 3% BDP izdvoji za istraivanja i razvoj, u emu e biznis (proizvodni) sektor uestvovati bar sa
2/3 dok bi se iz javnih izvora za ove svrhe
izdvajalo 1% BDP. Evropski savet je 2007.
godine utvrdio da je jedan od prioriteta u
razvoju Evrope poveanje investicija u znanje i rast. Iste godine, Evropska komisija
je lansirala ideju o stvaranju Jedinstvenog
evropskog prostora istraivanja (ERA) sa
ciljem da se defragmentizuju istraivaki
kapaciteti i uine atraktivnijim za ulaganja
u istraivanja i razvoj.
Ova i druga strateka opredeljenja doprinela su jaanju finansijske i druge
podrke istraivanjima i razvoju i gajenju
inovacija u zemljama lanicama EU. Ali,
sugerisani nivo izdvajanja za istraivanja
i razvoj (IR) je samo delimino dostignut,
jer su ukupna ulaganja u IR u EU iznosila
2010. godine, tek 2% BDP. Pored toga,
IR kapaciteti su ostali primetno fragmentirani, nedovoljno povezani i integrisani
sa drugim sektorima (slaba povezanost
istraivanja, visokog obrazovanja i proizvodnog sistema), manje atraktivni za
46
ulaganja i jo u neemu slabiji od ovih

kapaciteta u SAD, Japanu, naprednim
zemljama Jugoistone Azije, u novije
vreme u Kini, Indiji, itd. Veina lanica
EU razvijala je, u okviru ove strategije,
sopstvene mere podrke privatnim IR
aktivnostima, ali i zapostavljala prioritete
u alokaciji javnih sredstava za IR. Iz ovih
i drugih razloga rezultati IR sistema EU u
celini tokom prve decenije XXI veka, esto upozoravajue, zaostaju za rezultatima ovih sistema u SAD, Japanu, Kini,
itd. Finansijska kriza je, krajem 2010.
godine, u EU dovela do pojaane tedljivosti privrede kada su u pitanju ulaganja u IRI i do restrikcija u budetima
iz kojih se finansiraju javna istraivanja i
razvoj. Stoga se u EU, koja eli svoj dalji
razvoj da zasniva na znanju, ulo zvono
za uzbunu.
2.1. Glavni cilj i inicijativa

vodilja istraivanja,
razvoja i inovacija na
nivou EU
Glavni cilj je da ulaganje u istraivanja i
razvoj u 2020. godini, dostignu nivo od
bar 3% BDP EU poto se procenjuje da
bi se inovacijama koje bi otuda proistekle
Evropa
2020
kreiralo oko 3,7 miliona novih radnih mesta i 2025. godine, poveao BDP EU za
795 milijardi evra.
Inicijativa vodilja, u okviru ovog cilja,
je nazvana Unija inovacija. Nju ini,
za sada, 13 tzv. kljunih inicijativa za
poboljanje uslova i za pristup finansiranju istraivanja, razvoja i inovacija.
Osnovni zadatak Unije inovacija je da se
inovativne ideje pretvore u proizvode, procese i usluge koji dovode do
ekonomskog rasta i kreiranja novih
radnih mesta. Dakle, akcenat se sada
stavlja na stvaranje onih uslova za istraivanja, razvoj i inovacije koje e osigurati da se inovativne ideje pretvore u nove
proizvode, procese i usluge. U prolosti
fokus politika istraivanja i razvoja su bili
ulazi u ovaj sistem, tj. finansiranje istraivanja, opremljenost laboratorija, broj
istraivaa, nauna literatura i informacije, itd. U strategiji Evropa 2020 fokus
se usmerava i na izlaze ovog sistema
tj. na naune invencije, objavljene naune radove, zatiene patente, inovacije
nastale na naunim invencijama i znanju, nove tehnologije, doprinos inovacija
meunarodnoj konkurentnosti, na racionalizaciju upotrebe postojeih i razvoj
novih resursa (posebno energetskih),
na doprinos razvoju zelene ekonomije
47
i zatiti ivotne sredine, itd. Dostizanje

eljenih ishoda, uticaja i doprinosa istraivanja i inovacija ekonomskom rastu i
socijalnoj dobrobiti zahteva organizacionu rekonstrukciju istraivakih sistema
unutar EU, u prvom redu ka defragmentaciji, jaanju saradnje, umreavanjima i
slino.
2.2. Kljune inicijative

i praktine akcije
istraivanja, razvoja i
inovacija na nivou EU
Za ostvarivanje 13 kljunih inicijativa
Unije inovacija utvreno je, za sada, 33
konkretne akcije. Pored toga, uvode se:
(a) budeti za javne nabavke koje su u
vezi sa inovacijama; (b) posebna (engl.
Scoreboard) metodologija sa 25 indikatora za evaluaciju inovacija; (c) evropsko
trite znanja za patente i licence i (d)
mere za pojaanje postojeih uspenih
inicijativa. Slede nazivi 13 kljunih inicijativa i skraeni opis 33 akcije za realizaciju
ovih inicijativa. Namera ovih navoenja je
da se prui konkretna, detaljna i dovoljna informacija (okvir) za definisanje naih
nacionalnih inicijativa i akcija u ovom podruju.
romocija izvrsnosti u obrazovanju

P
i razvoju vetina
1. Do kraja 2011. godine zemlje lanice
bi trebalo da primenjuju strategiju osposobljavanja dovoljno istraivaa za
potrebe ciljeva njihovog nacionalnog
istraivanja i razvoja i da promoviu
privlane uslove zapoljavanja u javnim istraivakim institucijama.
2. Tokom 2011. godine Komisija EU e
podrati primenu multi-dimenzionog
sistema rangiranja uinaka univerziteta... Komisija e podrati saradnju
privrede sa univerzitetima putem uspostavljanja Alijansi znanja izmeu
privrede i obrazovanja sa ciljem da se
razvije obrazovni program koji bi popunio prazninu u vetinama za inovacije.
3. Tokom 2011. godine Komisija e
predloiti integralni okvir za razvoj i
promociju e-vetina za inovacije i konkurentnost.
spostavljanje Evropskog prostora
U
istraivanja
4. Tokom 2012. godine Komisija e predloiti okvir i mere podrke kojima se
otklanjaju prepreke mobilnosti i prekogranine saradnje, sa ciljem da ponu
da deluju do kraja 2014. godine.
48
5. Do 2015. godine zemlje lanice zajedno sa Komisijom treba da okonaju ili lansiraju izgradnju 60% prioritetne
Evropske istraivake infrastrukture, utvrene od strane Evropskog
stratekog foruma za istraivaku infrastrukturu (ESFRI).
Fokusiranje EU instrumenata finansiranja na prioritete Inovacione unije
6. Budui EU programi istraivanja i inovacija fokusiraju se na ciljeve strategije Evropa 2020 i naroito na Uniju
inovacija.
7. Komisija e sainiti budue EU programe istraivanja i inovacija da bi
osigurala lak pristup i jae obuhvatanje malih i srednjih preduzea.
8. Komisija e ojaati naunu osnovu za
formulisanje politike preko svog Zajednikog istraivakog centra (JRC)
i kreirati Evropski forum za budue
aktivnosti.
P
romocija Evropskog instituta za
inovacije i tehnologiju (EIT) kao modela upravljanja inovacijama u Evropi
9. Sredinom 2011. godine Evropski institut za inovacije i tehnologiju, koji
se nalazi u Budimpeti (http://eit.eu-
Evropa
2020
ropa.eu/home.html) treba da saini
Plan stratekih inovacija.
oveati pristup finansiranju inovaP
tivnih kompanija
10. Do 2014. godine EU treba da pusti
u dejstvo finansijske instrumente za
privlaenje veeg rasta privatnog finansiranja istraivanja i razvoja.
11. Do 2012. godine Komisija e obezbediti da fondovi venture kapitala, uspostavljeni u bilo kojoj zemlji lanici,
mogu da funkcioniu i investiraju slobodno u okviru EU i nastojae da eliminie bilo koje oporezivanje koje ne
favorizuje prekogranine aktivnosti.
12. Komisija e ojaati prekogranino
uparivanje inovativnih firmi sa odgovarajuim investitorima.
13. U 2011. godini Komisija e obaviti
uvid u okvir u kome drava pomae
istraivanja, razvoj i inovacije sa ciljem
da se razjasni koje forme inovacija se
mogu na pogodan nain podravati.
Kreiranje jedinstvenog trita inovacija
14. Evropski parlament i Savet treba da
usvoje predloge o EU patentu, njego-
49
vom jezikom reimu i jedinstvenom sistemu reavanja sporova. Cilj je da se

prvi EU patent dodeli u 2014. godini.
15. EU i zemlje lanice treba da u 2011.
godini ponu sa proveravanjem regulatornih okvira u kljunim podrujima, najpre sa onima koja su u vezi
sa ekolokim inovacijama i sa Evropskim partnerstvom u inovacijama.
16. Ve poetkom 2011. godine Komisija
e predstaviti Komunikaciju sa lanicama zajedno sa pravnim predlozima
o standardizaciji, to e, izmeu ostalog, pokriti i sektor informacionih i telekomunikacionih tehnologija (IKT) da bi
se ubrzalo i modernizovalo postavljanje standarda koji omoguavaju interoperabilnost i gaje inovacije na globalnim tritima koja se brzo razvijaju.
17. Od 2011. godine zemlje lanice i regioni treba da imaju budete koji su strogo namenjeni nabavkama inovativnih
proizvoda i usluga za pred-komercijalne potrebe i javne nabavke. Ovim bi se
kreiralo, na nivou EU, trite poetnog
obima od najmanje 10 milijardi evra za
inovacije koje poboljavaju efikasnost i
kvalitet javnih usluga, sa ciljem da ovo
trite dostigne obim istoga u SAD.
18. Poetkom 2011. godine Komisija e

predstaviti ekoloki inovacioni plan
akcija koji se fokusira na dostizanje
ciljeva u vezi sa ouvanjem okruenja
putem inovacija.
napreenje otvorenosti i kapitaliU
zovanja na kreativnom potencijalu
Evrope
19. U 2011. godini Komisija e postaviti
Odbor za liderstvo evropskog planiranja iji e zadatak biti da doprinese
poveanju uloge planiranja u inovacionim politikama i ustanovie Alijansu evropskih kreativnih industrija
sa zadatkom da se razviju nove forme podrke kreativnim industrijama i
promovie korienje kreativnosti i u
ostalim sektorima.
20. Komisija e promovisati otvoren pristup rezultatima istraivanja finansiranih iz javnih izvora.
pskog trita znanja za patente i

licence.
23. Komisija e ispitati ulogu Politike konkurentnosti u zatiti protiv upotrebe
prava intelektualne svojine za spreavanje konkurencije.
irenje koristi od inovacija na celu
EU
24. Tokom 2010. godine zemlje lanice
bi trebalo da su znaajno unapredile korienje postojeih Strukturnih
fondova za istraivake i inovacione
projekte, tako to su pomagale ljudima da steknu potrebne vetine, a
zatim, poboljale uinke nacionalnih
istraivakih sistema i primenjivale i
pametno odabranu specijalizaciju
i trans-nacionalne projekte. Ovo e
vaiti i za pretpristupno finansiranje
zemalja kandidata.
21. Komisija e olakati efektivan transfer rezultata zajednikih istraivanja i

znanja kako unutar Okvirnog Programa tako i izvan njega.
25. Zemlje lanice treba da iniciraju pripremu programa Strukturnog fonda

za period nakon 2013. godine, sa
pojaanim fokusom na inovacije i pametno odabrane specijalizacije.
22. Komisija e u zajednikom radu sa

zemljama lanicama do kraja 2011.
godine, sainiti predlog razvoja Evro-
oveati socijalne koristi

P
26. Komisija e lansirati Evropski ogled
socijalnih inovacija koji e obez-
50
Evropa
2020
bediti ekspertizu i drugo za socijalne preduzetnike, javni i trei sektor
i promovisae socijalne inovacije
preko Evropskog socijalnog fonda, ukljuujui znaajne investicije
u socijalne inovacije koje bi trebalo
da budu u glavnom fokusu sledee
generacije programa Evropskog socijalnog fonda.
27. Poev od 2011. godine, Komisija e
podravati program istraivanja javnog sektora i socijalne inovacije.
28. Komisija e konsultovati socijalne partnere o tome kako se ekonomija zasnovana na znanju moe proiriti na
sve nivoe zanimanja i na sve sektore.
Udruivanje snaga radi postizanja proboja: Evropska inovaciona partnerstva
29. Pozivaju se Savet, Parlament, zemlje lanice, privreda i drugi inioci
da podre koncept inovacionog partnerstva i da navedu specifina angaovanja koja e preduzeti da bi ovaj
koncept bio sproveden u praksi.
obitno korienje politika EU u
D
spoljnom svetu
30. Do 2012. godine Evropska unija i zemlje lanice treba da stave u dejstvo
51
integrisane politike da bi se obezbedilo da vodei univerzitetski nastavnici, istraivai i inovatori ive i rade
u Evropi i da privuku dovoljan broj
visokokvalifikovanog osoblja iz treih
zemalja da se nastane u Evropi.
31. Evropska unija i zemlje lanice treba
da tretiraju naunu saradnju sa treim
zemljama kao predmet od zajednikog interesa i da razviju zajedniki pristup sa treim zemljama. Ovo treba da
doprinese globalnim pristupima i reenjima socijalnih izazova i ustanovljavanju podruja nivelisane saradnje.
32. Evropska unija treba da pojaa svoju
saradnju u razvoju globalne istraivake infrastrukture.
eformisanje istraivakih i inovaR
cionih sistema
33. Zemlje lanice su pozvane da obave
svoju procenu i da identifikuju kljune izazove i kritine reforme kao deo
svojih Programa nacionalnih reformi.
erenje napretka
M
Svrha ove inicijative je da se razviju potrebne metodologije i procedure za pouzdano merenje kvaliteta i nivoa ostvarivanja svake od ovih inicijativa tj. realizacija
konkretnih akcija. Do oktobra 2010. godine nisu bile definisane konkretne akcije
za ovu kljunu inicijativu, iji je znaaj izuzetan ona treba da osigura valjano praenje i kontrolu realizacije strategije i da
ukae na eventualno potrebne korekcije
u strategiji. Tehniki reeno, ovom inicijativom se ostvaruje tzv. povratna sprega u
procesu realizacije ove strategije.
2.3. Nova industrijska

inovaciona politika
EU konkurentnost
zasnovana na
inovacijama
Jedna od centralnih poluga strategije rasta EU, koja je u tesnoj vezi sa Unijom
inovacija je Nova industrijska inovaciona politika. Jer, susret sa izazovima globalne konkurencije i zahtevima
odrivog razvoja trai izvrsne inovacije, a
Evropa nije dovoljno efikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za trite. Stoga je zadatak
Nove industrijske inovacione politike da
podstakne bri razvoj i komercijalizaciju
novih proizvoda i usluga da bi Evropa
bila dovoljno konkurentna kako u novim
52
tako i u tradicionalnim industrijama. Za

Evropu je kljuni izazov da se to pre razviju i izau na trite istraivake snage
i sposobnosti Evrope u tzv. nastajuim
(sasvim novim) tehnologijama. Evropa
poseduje tehnologije koje omoguavaju
radikalna unapreenja proizvodnje i poslovanja firmi, kako malih tako i velikih.
Re je o sledeim tehnologijama: nanotehnologije, mikroelektronika, novi materijali, fotonika, industrijska biotehnologija,
napredni sistemi prerade, informacione
tehnologije, telekomunikacije i dr. Da bi
se iskoristile ove mogunosti potrebno
je, u prvom redu, sledee: (a) znatno bolja koordinacija obrazovanja, istraivanja i
inovacionih aktivnosti privrede; (b) iroko
razvijena produktivna saradnja u nauci i
inovacijama na globalnom nivou; (c) laki
pristup finansiranju istraivanja i inovacija i razvijen venture kapital; (d) smiljeno
fokusiranje na konkurentnost onoga to
se razvija i to e se proizvoditi kao i na
brojne nove socijalne izazove u vezi sa
time i (e) jedinstveno trite inovativnih
dobara i usluga.
Obavie se uvid u stanje direktiva u okviru kojih se alociraju finansijske podrke
istraivakim, razvojnim i inovacionim aktivnostima sa ciljem da se utvrdi koje forme inovacija e se podravati i sa kojim
Evropa
2020
ciljevima i oekivanim ekonomskim i socijalnim ishodima. Ostaje i veoma vaan
zadatak - da se zaustavi dalje proirenje i
pristupi suavanju jaza u inovacionim kapacitetima i aktivnostima zemalja lanica.
Evropska unija je ustanovila programe i institucije iji je zadatak da se zajednikim
akcijama ojaa baza znanja evropske privrede. U pitanju su: (a) tehnoloke platforme Evrope izgradnja zajednikih osnova
za tehnoloki napredak svih lanica; (b)
zajednike tehnoloke inicijative sa zadatkom da se unaprede istraivanja na nivou Evrope u oblastima sa visokim inovacionim potencijalom; (c) tri javno-privatna
partnerstva Fabrika budunosti, Energetski efikasne zgrade, Zeleni automobil
i druge. Poseban znaaj je dat poboljanju
korienja informacionih i komunikacionih
tehnologija (IKT) usmerenim na podizanje
konkurentnosti, efikasniju upotrebu resursa i inovativnost. Procenjuje se da e se
evropske ekonomije susresti sa manjkom
strunjaka za IKT i sa nedostatkom veoma
naprednih korisnika IKT.
poboljaju konkurentnost i inovacije. Regionalna politika i Okvirni program istraivanja EU pomau smiljanje i usvajanje
strategije pametne specijalizacije koje
mogu osigurati inovacije i konkurentnost.
Podrku ovakvim i slinim povezivanjima
daju drave lanice i EU povoljnijim finansiranjem zajednikih istraivakih i inovacionih projekata onih koje zajedniki
izvode dve ili vie zemalja lanica ili pak
vie malih i srednjih preduzea.
Klasteri i umreavanja su organizacioni aranmani koji (a) objedinjavanjem

resursa i ekspertnosti i (b) promocijom
saradnje izmeu poslovnih firmi, obrazovanja i javnih institucija mogu veoma da
53
3. Stanje u Srbiji
u poreenju sa
Evropskom
unijom
Ukratko reeno, tekue stanje istraivanja, razvoja i inovacija u Srbiji, u poreenju sa EU i pojedinim njenim lanicama,
je sledee:
1. Uee istraivaa u Srbiji u ukupnom broju zaposlenih je oko 0,5%,
dok u EU iznosi 1,5% da bi u nekim
zemljama lanicama priblino bilo
znatno vee: Island (3,58%), Finska
(3,22%), vedska (2,71%). Broj istraivaa u veini nauka i naunih disciplina u Srbiji je, za date okolnosti,
zadovoljavajui. Ali, istraivaa gotovo da nema u privrednim organizacijama i to je jedan od kljunih strukturnih problema istraivanja i razvoja u
Srbiji i u tome su razlike u odnosu na
EU veoma velike.
2. Kapaciteti za generisanje inovacija
su, komparativno sa EU, ali i u apsolutnom smislu, veoma mali, sa
izuzetkom delova nekih samostalnih
54
instituta, pojedinih fakulteta i individualnih inovatora. U EU najvei procenat ukupnog broja istraivaa je
zaposlen u privrednim organizacijama (51%), manji, ali znatan procenat
u visokom obrazovanju (35%) i najmanje u dravnim institutima (14%).
Struktura institucionalne zaposlenosti
istraivaa u Srbiji je potpuno suprotna ovoj u EU.
3. Finansiranje istraivanja, razvoja i
inovacija u Srbiji obavlja se, gotovo
u celini, iz vladinog budeta i iznosi
oko 0,38% BDP to je, u poreenju
sa EU (2%) od ega oko 2/3 ulaganja potie iz privrede, a samo 1/3
iz javnih izvora, veoma nisko ulaganje. I u poreenju sa manjim zemljama lanicama EU ova ulaganja u
Srbiji su primetno manja: Bugarska
0,53%; Grka 0,58%; Hrvatska
0,84%; Maarska 1,15%; Portugal 1,66%; Slovenija 1,86%;
Austrija 2,75%; Danska 3,02%;
Finska 3,96%. Moemo primetiti da male, a nauno, tehnoloki i
privredno veoma razvijene lanice
(Austrija, Danska, Finska, vedska
i druge) ulau u istraivanja i razvoj
znatno vei procenat svog BDP
nego EU u celini.
Evropa
2020
4. U Srbiji se dominantno finansiraju
nauna istraivanja - to je u redu
jer se ova istraivanja po pravilu finansiraju iz javnih izvora i to daje
odgovarajue rezultate: raste broj
objavljenih naunih radova, broj citata domaih istraivaa i slino.
Finansiranje razvojnih istraivanja i
inovacija, koje po prirodi stvari treba
da bude najveim delom iz sredstava proizvodnog sektora, je veoma
slabo. Podrka iz javnih izvora ovim
istraivanjima ne moe dati i ne daje
odgovarajue rezultate u odsustvu
osnovnog finansiranja koje obavlja
korisnik rezultata.
5. Broj prijavljenih i broj zatienih patenata godinje je jedna od mera
produktivnosti nacionalnog istraivakog, razvojnog i inovacionog
sistema. Broj prijavljenih patenata
na milion stanovnika u Srbiji (53) je
znatno manji od EU u celini (230) i
veoma manji od svih malih, a razvijenih zemalja lanica EU: Norveka
(340), Finska (330), Danska (300),
Austrija (280), vedska (280), Slovenija (150), itd. Posebno je nepovoljna injenica da broj patentnih prijava i zatienih patenata individualnih
inovatora veoma nadmauje institu-
55
cionalne inovatore (univerziteti, instituti, privredne organizacije). Ovo

zaostajanje Srbije u produkciji novih
tehnologija jo je vee u oblasti visokih tehnologija.
6. Privrede u kojima sektori i proizvodi
visokih tehnologija imaju znatno uee poseduju brojne i znaajne prednosti, kao to su: (a) visoka dodatna
vrednost i otuda, osnov za vii standard stanovnitva i lake finansiranje
razvoja; (b) manja podlonost kriznim
stanjima, jer su sektori visokih tehnologija uvek budunost i ono to doprinosi spreavanju krize i izlasku iz iste;
(c) povoljniji poloaj u meunarodnoj
razmeni i trgovini, itd. Uee Kine u
ukupnom svetskom izvozu proizvoda
visoke tehnologije koje je 1995. godine, iznosilo skromnih 2,1%, da bi ve
2006. godine, dostiglo 16,9% uzimamo za jedno od objanjenja ekonomskog rasta i razvoja Kine tokom
zadnje dve decenije. Uee EU u
ukupnom svetskom izvozu proizvoda
visoke tehnologije, 2006. godine je
iznosilo 17% i bilo vee od uvoza ovih
proizvoda. U ukupnom izvozu EU
proizvodi visoke tehnologije uestvuju
(2006) sa 16,6%, dok to uee kod
nekih manjih evropskih zemalja izno-
si: Irska 29%, vajcarska 21,3%,

Maarska 20,3%, Finska 18,1%,
Danska 12,8%, eka - 12,7%,
Portugal 7%, Slovenija 4,7% dok,
sasvim zauujue, u sluaju Malte
to iznosi itavih 54,6%. Ovi podaci
kazuju da i sasvim mala zemlja moe
biti veoma konkurentna u podruju
visokih tehnologija. Proizvodi visokih
tehnologija u izvozu Srbije gotovo da
ne uestvuju.
4. Kljune
karakteristike
istraivakog,
razvojnog i
inovacionog
sistema Srbije
1. Tekui istraivaki, razvojni i inovacioni sistem Srbije je nasleen iz perioda
samoupravnog socijalizma sa znaajnim strukturnim slabljenjem tokom
godina sankcija, privatizacije i tranzicije. Ovaj sistem je ranije imao respektabilne kapacitete, bio kako-tako
povezan sa privredom i ostvarivao
zadovoljavajue rezultate, posebno u
transferu tehnologija. Kljuna dugogodinja unutranja slabost ovog sistema je nerazvijenost istraivanja na
univerzitetima i nedovoljni istraivaki
kapaciteti u privredi koji su, gotovo
potpuno, nestali tokom zadnje dve
decenije. Kljuna spoljna slabost je
hronian manjak tranje za istraivanjima, oslanjanje na uvoz tehnologija
i drugih znanja, odsustvo strategije
pametne specijalizacije istraivanja.
56
Evropa
2020
Ovo dovodi do nedovoljnog finansiranja iz ega slede nedovoljni rezultati
istraivakog, razvojnog i inovacionog sisterma to, naalost, nikada
nije zvonilo na uzbunu niti bilo predmet politikog, privrednog, istraivakog, kulturnog i drugog interesa.
Ovaj sistem je u nekoj vrsti zatija,
bez praktino ikakvog uticaja na razvoj, posebno ekonomski, zatvoren
u sebe i usredsreen na sopstveno
preivljavanje.
2. Povezanost istraivakog, razvojnog i
inovacionog sistema Srbije sa drugim
sistemima ima znaajne strukturne
nedostatke koji doprinose manjem
od mogueg uinka ovog sistema, a
u prvom redu sledee: (a) istraivaki
instituti su veoma slabo ili nikako povezani sa visokim obrazovanjem to
rezultuje niom efikasnou resursa
visokog obrazovanja i istraivakog
sistema; (b) istraivaki instituti i univerziteti, sa izuzetkom instituta koji
se dominantno finansiraju na tritu,
su slabo povezani sa privredom; (c)
privreda i drugi potencijalni korisnici
istraivanja i naunog znanja nemaju
nikakvu tranju za istraivanjima i znanjima izuzev za onim koje je ugraeno u opremu, softver i tome slino,
57
to se kupuje kao standardan resurs

na tritu; (d) istraivake organizacije
koje bi mogle da rade za potrebe trita preferiraju, iz tenje za stabilnou
sopstvene egzistencije, da budu to
due i to vie angaovane za finansiranje iz javnih izvora, itd.
3. Sledee okolnosti u Srbiji bitno odreuju efektivnost i ponaanje istraivakog i inovacionog sistema: (a) realni sektor ekonomije, sa izuzetkom
poljoprivrede, je zaputen za raun
razvoja ekonomije usluga i transakcija te su potrebe privrede Srbije za
istraivanjima minimizirane, ak nestale; (b) ekonomija Srbije, sa izuzetkom nekih usluga, je tipino neinovativna, zasnovana na pribavljanju i
transferu uglavnom zrelih tehnologija;
(c) uloga znanja u drutvu je uistinu
neznatna; (d) politika i druga spremnost za razvoj zasnovan na znanju
okonava se deklaracijama i idejama
koje niko ne namerava da ostvari; (d)
javno finansiranje istraivanja i razvoja najvie je motivisano eljom da se
ovaj sistem socijalno i politiki dri
pod kontrolom i da se izae u susret
duboko ukorenjenoj tradiciji Srbije da
iskazuje simpatije prema nauci i da se
na tome i zadrava.
4. Unutranji i spoljni strukturni nedostaci sistema istraivanja i razvoja i

ukupne socijalno-ekonomsko-politike okolnosti Srbije imaju za posledicu
tri vana ishoda od znaaja za formulisanje buduih strategija razvoja: (a)
zabrinjavajui odliv mozgova koji e
se verovatno nastaviti; (b) relativno
pristojna ouvanost ljudskih kapaciteta ovog sistema obnavljanjem iz
mlade talentovane generacije istraivaa, delom usled nedostatka alternative unutar Srbije i (c) znatno manji
od potrebnog doprinosa ovog sistema privrednom i socijalnom razvoju
zemlje.
5. Napred navedeno oituje se sledeim ekonomskim i socijalnim performansama Srbije koje su u vezi sa
istraivanjim, razvojem i inovacijama:
(a) negativan bilans u razmeni sa inostranstvom usled nepovoljne strukture izvozne ponude i niske konkurentnosti po osnovi znanja i inovacija; (b)
statistiki neznaajno uee roba i
usluga iz sektora visokih tehnologija i
veeg inovacionog sadraja u izvozu
Srbije i rast uea ovih roba i usluga
u uvozu; (c) rast tehnoloke zavisnosti od uvoza praen zastarevanjem
tehnologija, posebno u proizvodnom
58
sektoru; (d) niska efikasnost upotrebe resursa, posebno energije; (e)

mali kapaciteti za razvoj zelene ekonomije i zatitu ivotne sredine; (f)
odsustvo poslova i radnih mesta za
visokoobrazovanu populaciju; (g) nestanak istraivako-razvojnih slubi i
jedinica u privrednim organizacijama;
(h) neznatan broj novih proizvoda nastalih u Srbiji; (i) slabljenje sposobnosti za tehniku i proizvodnu kooperaciju sa drugim, posebno razvijenijim,
zemljama, itd.
Evropa
2020
5. Preporuke za
pribliavanje Srbije
ciljevima strategije
Evropa 2020 u
oblasti IRI
jaoj meri vai i za Srbiju, jer je Srbija gotovo sasvim neefikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge
za trite. Ovu karakterizaciju problema
EU i Srbije treba uzeti kao kljunu osnovu
za sledea politika, razvojna i kulturna
opredeljenja Srbije u oblasti istraivanja,
razvoja i inovacija iju realizaciju navodimo u sledeih 12 smernica:
U strategiji Evropa 2020 pie sledee:

Svaka lanica Evropske unije e primenjivati ovu strategiju tako to e sama i na svoj
nain definisati svoje nacionalne razvojne
ciljeve s obzirom na svoju polaznu poziciju
i tekue okolnosti. U uverenju da ovo vai
i za budue lanice, Srbija treba da formulie svoje ciljeve, planove, inicijative, akcije,
instrumente, mehanizme koji se tiu istraivanja, razvoja i inovacija. To moe uiniti
tako to e se ugledati na elemente date
u strategiji Evropa 2020, koristiti ak istu
terminologiju, ili e pak, sasvim samosvojno i na svoj nain sav taj posao obaviti, to
bi bilo najbolje reenje. Za obavljanje tog
posla sugeriemo sledee.
1. Dosadanji model razvoja Srbije treba ubrzano, posveeno i pametno

zamenjivati onim koji se zasniva na
znanju.
U formulisanju strategije za istraivanje,

razvoj i inovacije EU polazi od tvrdnje da
Evropa nije dovoljno efikasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode
i usluge za trite. Ova tvrdnja, u znatno
59
2. Srbija ne moe proizvoditi sve to joj

je potrebno, te mora postati meunarodno konkurentna u briljivo izabranim sektorima i grupama proizvoda
i usluga, ali nikako po osnovi niskih
cena rada i prirodnih resursa ve po
osnovi znanja kao centralnog faktora
kreiranja vee novostvorene vrednosti.
3. Reenje problema visoke nezaposlenosti u Srbiji treba traiti u novim
i tehnoloki modernizovanim tradicionalnim sektorima, jer samo tako nova
zaposlenost obezbeuje rast ivotnog standarda. U ovom smeru treba
inovirati postojeu ili formulisati novu
industrijsku (privrednu) politiku.
4. Velike regionalne razlike u razvijenosti

unutar Srbije treba smanjivati preko razvoja novih i modernizacije tradicionalnih sektora, jer se u suprotnom razlike
u razvijenosti regiona ne smanjuju ve
poveavaju. U ovom smeru treba, na
osnovama inovirane industrijske politike, inovirati postojeu ili formulisati
novu politiku regionalnog razvoja.
5. Neophodno je primetno poveanje
efikasnosti upotrebe resursa, u prizvodnji i u potronji, posebno energetskih. Tekua neefikasnost vodi ka
znanto nioj od mogue konkurentnosti proizvoda i usluga, ka niim
cenama rada i na neto dui rok, ka
neisplativosti investiranja i uguivanju
produktivnog privreivanja i biznisa. Posedovanje i korienje znanja
i odgovarajuih tehnologija je kljuni
uslov za poveanje efikasnosti privrednih i neprivrednih sektora Srbije.
6. Razvoj zasnovan na znanju, istraivanjima i inovacijama trai novo razumevanje samog razvoja; obrazovanu
i stalno ueu populaciju; jaku meuzavisnost i saradnju obrazovanja, istraivanja i privrede; preduzetnike stimulisane i usmeravane ka razvoju novih
nepekulativnih biznisa; kompeten-
60
tnost u saradnji sa spoljnim svetom;

vladu sposobnu, voljnu i odgovornu
da svojim mehanizmima, odlukama,
inicijativama podri takav razvoj; inovacioni ambijent koji preduzetnike i
druge napore fokusira na pretvaranje
ideja, invencija, elja za uspehom, dovitljivost za nove proizvode i usluge koji
su sposobni da izdre rastuu konkurenciju na globalizovanom tritu.
7. Raskid sa svim mehanizmima i strukturama koji okivaju drutvo i umrtvljuju
napore i posveenost za rast opteg
blagostanja. Ovde se misli, u prvom
redu, na eliminisanje onih strukturnih
aranmana koji stvaraju distributivne
koalicije i monopole i koji odravaju
korupciju bilo koje vrste. Jer, razvoj
zasnovan na znanju pretpostavlja
preduzetnika koji nema mogunosti
ili je destimulisan da drugim, neproizvodnim, putevima ostvaruje svoje
preduzetnike ciljeve.
8. Neophodan je radikalan raskid sa tradicijom u kojoj se deklarativno uvaava znanje dok se uistinu oslonci za
razvoj trae izvan znanja. Za taj raskid
neohodan je drutveni konsenzus
svih aktera, u prvom redu: politike,
vlade, preduzetnika, sindikata, mlade
Evropa
2020
i starijih generacija, kulturnih i drugih
institucija i organizacija. Srbija e se ili
radikalno i posveeno okrenuti buduem svetu zasnovanom na znanju ili
e ostati na razvojnoj periferiji. U vezi
sa ovim, Srbija treba Evropsku uniju
(pravce i strategije razvoja, institucije,
potencijale za kooperaciju, konkurentne pritiske, izvore podrke i pomoi,
ugledne prakse...) da shvata i sagledava najvie kao izvor motiva, podstreka, podrke i pomoi za onaj svoj
razvoj koji e na najbolji nain iskoristiti postojee i razviti nove kreativne
potencijale stanovnitva Srbije.
9. Tradicionalnu fokusiranost istraivakog i obrazovnog sistema Srbije na
usvajanje znanja i ispoljavanja inventivnosti i dovitljivosti, treba proiriti i na
korienje svega ovoga za stvaranje
novih, konkurentnih proizvoda i usluga
i za njihovu komercijalizaciju. Ta nova
fokusiranost trai saradnju razliitih
sektora, strunih podruja i profila, delova organizacija, institucija, itd. Istraiva moe biti uspean samostalan
inventor; razvojni ili tehniki sektor nekog proizvodnog preduzea moe biti
veoma uspean u kreiranju tehnikih
reenja, itd. Ali, kreacija inovacije trai posveen, organizovan, zajedniki
61
i esto konfliktan rad praktino svih

sektora preduzea u kome nastaje
(marketing, razvojni, tehniki, finansijski, kadrovski, pravni, prodajni, nabavni i drugi sektori i slube) i veoma esto, kooperaciju sa brojnim akterima iz
okruenja, unutar zemlje i preko granice. Za uspenost sloenih poduhvata
a nema iole znaajnije inovacije, a da
proces njenog stvaranja nije sloen
potrebne su odgovarajue organizacijske procedure, menaderske vetine,
uzajamno poverenje uesnika procesa, slobodan i znatieljan duh, znanje
i vetine, finansijska i druga ulaganja,
sposobnost da se prihvati rizik, osiguranost nagrade onih koji su doneli uspeh, itd. Inovativno drutvo je ono koje
stalno generie inovacije, nikako samo
jednu, ma kako znaajnu i veliku.
10. Uloga vlade u podruju istraivanja i
inovacija je veoma znaajna i delikatna. Najpre, u dostizanju konsenzusa
o buduem razvoju zemlje i u onome
to se naziva pametno izabrana specijalizacija privrede. Zatim u stvaranju uslova da nastane i da se razvija
inovacioni ambijent u zemlji. Potom u
zapoinjanju, ohrabrivanju i omoguavanju meunarodne saradnje u istraivanjima, razvoju i inovacijama, itd.
11. Za sve ovo, ovde navedeno, Srbiji

je potreban politiki i institucionalan
sistem koji e kreativne kapacitete
Srbije usmeriti ka modernom razvoju
zasnovanom na znanju i ka dostizanju zavidne konkurentne pozicije. Da
bi se ovo ostvarilo politiki i institucionalni sistem, treba da odstrani brojne
neproduktivne koalicije zasnovane na
pohlepi i korupciji i da razvije sposobnosti za izbor pravih puteva u dostizanju eljene budunosti.
12. Prihvatanje, adaptacija i obogaivanje
razvojnih usmerenja datih u strategiji
Evropa 2020 moe pomoi Srbiji da
napusti razvojnu periferiju na kojoj se
sada nalazi i da se usmeri ka centru
budueg razvoja Evrope, a time i razvoju na globalnom nivou.
Za podruje istraivanja, razvoja i inovacija, u kontekstu strategije Evropa 2020
na samom poetku treba uiniti sledee
(preporuke za formulisanje kljunih inicijativa):
1. Saglasiti se ili preraditi napred datih
12 smernica i za ono to je konano
usvojeno utvrditi za njihovo ostvarivanje: (a) mehanizme i instrumente koji
ve postoje; (b) one koji nedostaju i
62
(c) puteve, nosioce, resurse i odgovornosti za ostvarivanje usvojenih

smernica.
2. Prouiti, poev od EU inicijative vodilje u ovom podruju (Unija inovacija),
preko svake kljune inicijative i svake
praktine akcije za realizaciju inicijativa, njihovo znaenje sa stanovita razvojnih potreba i interesa Srbije i utvrditi kako se sve to moe, na najbolji
nain, iskoristiti za potrebe razvoja
Srbije.
3. Definisati, a potom javno, a kompetentno i kritiki razmotriti svaki jasan
predlog ta da se uradi i postigne
u ovom podruju u Srbiji do 2020.
godine i nadalje. Ideju, inicijativu,
praktinu akciju za ta se ne zna
ta treba da bude konaan rezultat
od interesa za razvoj Srbije treba ili
definitvno odbaciti ili reformulisati sa
odgovarajuim sadrajem, svrhom
i oekivanim rezultatima i ponovo
podvrgnuti istoj proceduri kritikog
preispitivanja.
4. Ambicije sasvim saobraziti raspoloivim resursima, koji se mogu poveati strukturnim promenama u privredi
(razvoj realnog sektora i istraivanja u
Evropa
2020
njemu), drugaijom alokacijom javnih
sredstava, pribavljanjem resursa iz inostranstva, posebno iz izvora koji su instrumenti strategije Evropa 2020, podsticanjem preduzetnitva zasnovanog
na inovacijama i novim tehnologijama.
razvoju zemlje (kulturnom, ekonomskom, socijalnom...) sada, na srednji

i na dugi rok, a doprinose ovog sistema globalnom oveanstvu davati
preko doprinosa razvoju sopstvene
zemlje;
5. Visoko obrazovanje to pre modernizovati razvojem istraivakog rada studenata i nastavnika tako da se obrazovni
proces dominantno zasniva na istraivanjima. Tekui nedostatak resursa
za ovu modernizaciju moe se smanjiti
radnom kooperacijom istraivakih institucija i univerziteta u Srbiji, u mnogim
sluajevima i organizacionom integracijom ova dva, za sada meusobno podvojena sistema. Produktivnim radom i
kompetentnom kooperacijom, pristupiti Evropskom prostoru obrazovanja i
Evropskom istraivakom prostoru.
8. Kritiki razmotriti, pre bilo kog prihvatanja, razne institucionalne, organizacione i sline novotarije koje se pojavlju u svetu i svaku panje vrednu
novotariju adaptirati stvarnim nacionalnim osobenostima i potrebama
nacionalnog razvoja.
6. Urediti meunarodnu saradnju u

istraivanjima i razvoju tako da se tekui princip saradnja sa svakim i u
svemu zameni principom saradnja
na dui rok od koje se mogu ostvariti
po razvoj zemlje najvee koristi.
9. Otvoriti sve istraivake i razvojne institucije za saradnju, prihvatiti i

dosledno primenjivati odgovarajue
kriterijume vrednovanja politika, organizacionih modela, istraivakih procesa i rezultata. Definisati konkretne
akcije za kljunu inicijativu Merenje
napretka tako da su podeene osobenostima IRI sistema u Srbiji.
7. Vrednovati istraivaki, razvojni i inovacioni sistem Srbije i njegove rezultate sa stanovita doprinosa ukupnom
63
Klimatske
promene
1. Ciljevi
strategije
Evropa 2020
u oblasti
klimatskih
promena
Dragoljub Todi
Pokuaj EU da se na strateki nain odgovori na savremene izazove u oblasti

klimatskih promena kroz reenja sadrana u strategiji Europa 2020: strategija za
pametan, odriv i ukljuiv razvoj rezultat
je nekoliko okolnosti i inilaca. Najpre,
64
Evropa
2020
razumevanje sloenosti problema klimatskih promena i njihove zavisnosti od stanja i mera u razliitim sektorima privrede
i drutva podrazumeva integralan pristup
moguim instrumentima za njihovo reavanje. Zatim, nastojanje EU da ima vodeu (ili jednu od vodeih) uloga u kreiranju
odgovora na izuzetno sloene uzroke i
dugorone posledice klimatskih promena u meunarodnoj zajednici u celini,
druga je kljuna okolnost koja dodatno
uslovljava definisanje klimatskih promena
kao jednog od najznaajnijih prioriteta.32
U irem konktekstu, radi se o istovremenom pokuaju da se odgovori na izazove
globalne ekonomske (i ekoloke) krize33
korienjem razliitih instrumenata radi
ostvarivanja tzv. zelenog rasta, koji ciljeve u oblasti ivotne sredine integrie u
politike podsticanja ekonomskog rasta u
32 EU je lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 21. marta 1994. godine, (u grupi Annex I), a Kjoto protokola od 16. februara,
2005. godine. Videti: http://unfccc.int/essential_
background/convention/status_of_ratification/
items/2631.php; http://unfccc.int/kyoto_protocol/status_of_ratification/items/2613.php)
33 Za izvesne naznake videti: Todi, D., Vukasovi, V., Ekoloka kriza i odgovor meunarodne
zajednice (izbor najznaajnijih meunarodnih
dokumenata i jugoslovenskih propisa), Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003,
str. 1-27.
65
celini, podsticanja zapoljavanja, produktivnosti i inovacija.

Kroz tri formulisana cilja EU u oblasti klimatskih promena (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate za najmanje 20% u odnosu na nivo iz 1990.
godine,34 20% uea obnovljivih izvora
energije u potronji elektrine energije i
unapreivanje energetske efikasnosti
kroz smanjenje primarne potronje ener-
34 Poveanje smanjenja emisija na 30% do

2020. godine, predloeno je pod uslovom da se
druge, kako razvijene, tako i zemlje u razvoju,
obaveu na fer udeo u buduem globalnom klimatskom sporazumu nakon isteka prvog obavezujueg perioda po osnovu Kjoto protokola.
U maju, 2010. g. Evropska komisija je objavila
Saoptenje koje sadri analizu implikacija razliitih nivoa ambicija (ciljevi od 20% i 30%) i
procene rizika od curenja ugljenika. European
Commission, 2010. Communitacion from the
Commission to the European Parliament, the
Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions,
Analysis of options to move beyond 20% greenhouse gas emission reductions and assessing
the risk of carbon leakage, {SEC(2010) 650},
Brussels, 26.5.2010, COM(2010) 265 final. Za
podatke o emisijama GHG videti: Annual European Community greenhouse gas inventory
19902004 and inventory report 2006, Submission to the UNFCCC Secretariat, European
Environment Agency, 2006; Report of the review
of the initial report of the European Community,
FCCC/IRR/2007/EC, 15 February 2008.
gije za 20% u poreenju sa projektovanim nivoima) snano je naglaen fundamentalni karakter energetskog sektora
i nunost integralnog pristupa ciljevima
i instrumenatima u razliitim sektorskim
oblastima od znaaja za oblast klimatskih promena. Zbog toga je za razumevanje implikacija ovako definisanih ciljeva neophodno voditi rauna o ukupnoj
politici EU u oblasti odrivog razvoja,35
ivotne sredine,36 prirodnih resursa,37
industrijskog sektora, zatim poljoprivredi, saobraaju, i drugom, to zahteva
znatno detaljniju analizu. Vei broj razliitih instrumenata za ostvarenje ovih
ciljeva, ukomponovanih u ostale ire
ciljeve koje bi trebalo imati u vidu, razvrstane su u dve vodee inicijative koje
su naslovljene sa Industrijska politika za
35 Za ire videti: Todi, D., Ekoloka politika EU

u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog
razvoja, Pravni ivot, str. 53-66.
36 Videti: Decision No 1600/2002/EC of the
European Parliament and of the Council of 22
July 2002 laying down the Sixth Community
Environment Action Programme, (OJ L 242,
10.09.2002, p. 1-15).
37 Za ire videti: Strategija Evropske unije o odrivom korienju prirodnih resursa, Evropsko zakonodavstvo, br. 29-30. 2009. str. 104-113.
66
eru globalizacije38 i Resursno efikasna

Evropa.39 U delu koji se odnosi na industrijsku konkurentnost aktivnosti na
nivou EU obuhvataju, izmeu ostalog,
preciznu analizu svih novih propisa koji
budu donoeni sa stanovita njihovog
uticaja na konkurentnost, preispitivanje
postojeih propisa s ciljem smanjivanja
kumulativnih efekata njihovog delovanja na konkurentnost, podrku malim i
srednjim preduzeima, jaanje evropske
standardizacije, unapreivanje evropske
transportne, energetske i komunikacione infrastrukture, izradu nove strategije u
oblasti upravljanja sirovinama radi podsticanja odrivog upavljanja, podizanje
efikasnosti korienja resursa kroz specifina sektorska unapreivanja (napred-
38 An Integrated Industrial Policy for the Globalisation Era Putting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, Communication from
the Commission to the European Parliament,
the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the Regions,
{SEC(2010) 1272}, {SEC(2010) 1276}, European Commissions, Brussels, COM(2010) 614.
39 A resource-efficient Europe Flagship initiative under the Europe 2020 Strategy, Communication from the Commission to the European
Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions, European Commission, Brussels,
26.1.2011, COM (2011) 21 final
Evropa
2020
ne proizvodne tehnologije, izgradnja,
biogoriva, drumski i elezniki saobraaj), podrku inovacijama u energetski
intenzivnim industrijama, jaanje mera
u oblasti upravljanja prostorom i razvoj
prostorno-industrijske politike koja obuhvata itav lanac snabdevanja, itd. U
ovoj grupi aktivnosti deo mera koji treba
da se ostvari na nacionalnom nivou obuhvata sledee: unapreivanje poslovnog
okruenja naroito u odnosu na mala i
srednja preduzea ukljuujui nabavke
u javnom sektoru radi podrke inovativnim inicijativama, unapreivanje uslova za zatitu intelektualnog vlasnitva,
smanjivanje administrativnih trokova za
kompanije i unapreenje kvaliteta propisa koji reguliu poslovanje, preduzimanje
zajednikih aktivnosti (sa razliitim sektorima kao to su poslovni sektor, sindikati,
akademska zajednica, nevladine organizacije, organizacije za zatitu potroaa)
na identifikaciji prepreka i razvoju zajednikih pristupa pitanju kako odrati jaku
osnovu za industriju i nauku radi obezbeivanja vodee pozicije EU u oblasti
odrivog razvoja.
U delu koji se odnosi na unapreenje efikasnosti korienja resursa predviene
aktivnosti na nivou EU obuhvataju, izmeu ostalog: mobilizaciju finansijskih instru-
67
menata (ruralni razvoj, strukturni fondovi,

istraivako-razvojni programi); jaanje
okvira za korienje trino zasnovanih instrumenata (trgovina emisijama, naknade
u energetskom sektoru, politika dravne
pomoi, javne nabavke); modernizaciju
transportnog sektora (mrena infrastruktura, inteligentno upravljanje saobraajem, bolja logistika, nove tehnologije u
putnikom, avio i pomorskom sektoru
radi smanjenja CO2 emisija ukljuujui i
zelene inicijative u sektoru automobilske industrije); promovisanje obnovljivih
izvora energije na jedinstvenom tritu;
unapreivanje evropskih mrea (ukljuujui i transevropsku energetsku mreu,
pametne mree i interkonekcije obnovljivih izvora energije na mreu, unapreivanje infrastrukturnih projekata strateke
vanosti za EU na Baltiku, Balkanu, Mediteranu i euroruskom regionu); usvajanje i
reviziju Akcionog plana u oblasti energetske efikasnosti (podrka malim i srednjim
preduzeima i domainstvima) korienjem odgovarajuih strukturnih i drugih
fondova, a radi unapreenja modela proizvodnje i potronje; uspostavljanje vizije
strukturalnih i tehnolokih promena radi
prelaska (do 2050. g.) na ekonomiju sa
niskom emisijom ugljenika koja e biti i
resursno efikasna i prilagodljiva na klimu
i koja e obezbediti ostvarivanje ciljeva u
oblasti smanjenja emisija i biodiverziteta

(ukljuujui mere koje se odnose na spreavanje i odgovor na katastrofe, koristei i
doprinos kohezione, poljoprivredne, ruralne i politike u oblasti pomorstva, posebno
kroz primenu mera adaptacije zasnovanih
na efikasnijem korienju resursa to bi,
takoe, trebalo da doprinese globalnoj
bezbednosti u sektoru hrane). U okviru
ove inicijative planirane aktivnosti na nivou
drava lanica obuhvataju, izmeu ostalog, sledee: ukidanje subvencija koje su
tetne po ivotnu sredinu, osim onih koji
se odnose na osobe sa posebnim potrebama, promenu trinih instrumenata kao
to su fiskalni podsticaji i nabavke radi
prilagoavanja metodama proizvodnje i
potronje, razvoj, unapreenje i potpuno povezivanje transportne i energetske
infrastrukture, obezbeivanje koordinisane primene infrastrukturnih projekata
to bi trebalo da doprinese efektivnosti
ukupnog transportnog sistema EU, fokusiranje na gradske aspekte transporta,
korienje propisa, izgradnju standarda
uinka i trinih instrumenata, subvencija,
javnih nabavki radi smanjenja korienja
energije i resursa kao i korienje strukturalnih fondova radi investiranja u podizanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, podsticanje instrumenata kojima
se postie tednja energije, itd.
68
Ako se za iri normativni okvir zvanine

politike EU u oblasti klimatskih promena
uzme paket propisa za ostvarenje 2020-20 ciljeva (klimatski i energetski
paket) dogovoren od strane Evropskog
Parlamenta i Saveta u decembru, 2008.
i u junu, 2009. godine40 onda bi operacionalizaciju ciljeva EU najveim delom trebalo traiti u instrumentima definisanim u
etiri grupe komplementarnih propisa.41
To su: propisi koji se odnose na reviziju
i jaanje sistema trgovine dozvolama za
emisije (ETS-Emissions Trading System),
to predstavlja kljuno sredstvo EU za
efikasno smanjenje trokova emisija;42
odluka koja se odnosi na podele napora koja regulie emisije iz sektora koji
nisu pokriveni sa EU ETS, kao to su pre-
40 Videti: http://ec.europa.eu/clima/policies/brief/eu/package_en.htm
41 Ovde se, zbog ogranienog prostora, ostavljaju po strani ostali brojni propisi u oblasti klimatskih
promena ili od znaaja za klimatske promene.
42 Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003
establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community
and amending Council Directive 96/61/EC (Text
with EEA relevance) (OJ L 275, 25.10.2003, p.
3246).
Evropa
2020
voz, stanovanje, poljoprivreda, otpad;43
obavezujui nacionalni ciljevi za obnovljive izvore energije, iji je cilj da zajedniki
poveaju udeo obnovljivih izvora energije
u EU za 20% do 202044 i unapreenje
razvoja i bezbedno korienje tehnike
hvatanja i skladitenja ugljenika (Carbon
capture and storage-CCS).45
43 Decision No 406/2009/EC of the European

Parliament and of the Council of 23April 2009 on
the effort of Member States to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys
greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020 OJ L 140 5.6.2009, p. 136148.
44 Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the
promotion of the use of energy from renewable
sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC, OJ
L 140, 5.6.2009. p. 16-62.
45 Directive 2009/31/EC of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the
geological storage of carbon dioxide and amending Council Directive 85/337/EEC, European
Parliament and Council Directives 2000/60/EC,
2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/EC, 2008/1/
EC and Regulation (EC) No 1013/2006, OJ L
140, 5.6.2009. p. 114-135.
69
2. Politika Republike
Srbije u oblasti
klimatskih
promena
Meu brojnim iniocima koji determiniu
politiku Republike Srbije u oblasti klimatskih promena verovatno se optim mogu
smatrati oni koji proistiu iz zastarele privredne strukture i nasleenih problema
privrede i drutva, pored geografskog poloaja i karakteristika koje su povezane sa
njim ili proizilaze iz njega.46 Kao element
politike u oblasti ivotne sredine u celini, ona je odreena postojeim stanjem
prirodnih resursa i mogunostima da se
46 U vezi sa ovim trebalo bi voditi rauna i o specifinostima regiona u kojem se nalazi Srbija i
nastojanjima da se ostvari intenzivnija regionalna saradnja u ovoj oblasti. Videti sajt Virtuelnog
klimatskog centra za jugoistonu Evropu: http://
www.seevccc.rs/?p=668. Videti i: Belgrade Initiative: enhancing the regional South-East European
cooperation in the field of climate change Climate Change Framework Action Plan for the SouthEastern European region and the establishment
of a subregional, virtual Climate Change related
centre for research and systematic observation,
education, training, public awareness, and capacity building, ECE/BELGRADE.CONF/2007/20,
ECE/BELGRADE.CONF/2007/20/Add.1
drutvo realno suoi sa ovim problemima.

Aktuelne manifestacije problema klimatskih promena,47 svest razliitih subjekata
i saznanje o njihovim ukupnim implikacijama, takoe, znaajno utiu i na preduzimanje konkretnih mera i aktivnosti. Zato
bi ciljeve nacionalne politike Republike Srbije u oblasti klimatskih promena trebalo
posmatrati u kontekstu ukupne politike i
stanja propisa u oblasti ivotne sredine,48
a najpre sa stanovita obaveza koje ima
po osnovu lanstva u relevantnim meunarodnim ugovorima. Pored Okvirne konvencije UN o promeni klime, Kjoto protokola49 i drugih meunarodnih ugovora koji
se odnose na zatitu atmosfere, trebalo bi
47 Videti npr. Izvetaj o stanju ivotne sredine
u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo
ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija
za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010. str.
131-137.
48 Za ire videti: Vukasovi, V, Todi, D, Environmental Law (Serbia), International Encyclopedia of Laws, Suppl. 68 (April 2009), Kluwer
Law International, BV, The Netherlands, 2009.
49 Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije UN o
promeni klime (Slubeni list SRJ - Meunarodni
ugovori, broj 2/97); Zakon o potvrivanju Kjoto
protokola uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni
klime, 1997. (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 88/07). Srbija je lanica Konvencije od 10. juna, 2001. godine (u grupi NonAnnex I ), a Kjoto protokola od 17. juna, 2008.
godine.
70
imati u vidu i obaveze i prava iz vie drugih

meunarodnih ugovora koji imaju znaaj
za oblast klimatskih promena, a naroito
u oblasti zatite biodiverziteta, dezertifikacije, upravljanja otpadom, upravljanja
vodnim resursima, itd.50 Deo napora Republike Srbije u oblasti klimatskih promena
snano je determinisan i aktivnostima koje
se sprovode u okviru procesa pribliavanja
Republike Srbije lanstvu u EU i usklaivanjem nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. U tom smislu je potrebno voditi
rauna o aktuelnom nivou usklaenosti,
trenutnim aktivnostima i projektovanoj dinamici usklaivanja nacionalnih propisa u
vie oblasti, pored onih koji se neposredno
odnose na klimatske promene.51
50 U vezi sa meunarodnim ugovorima od neposrednog znaaja za ciljeve u oblasti klimatskih

promena treba spomenuti i Zakon o ratifikaciji
Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije,
Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike
Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije UN na Kosovu
u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN (Slubeni
glasnik RS, broj 62/06 od 27. jula, 2006. godine).
51 Videti: Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku
uniju, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009.
str.571-601. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf
Evropa
2020
Prema konstatacijama iz Prostornog plana Republike Srbije osnovni problemi u
oblasti klimatskih promena u Republici
Srbiji se sastoje u sledeem: 1) u primeni
klimatskih podataka i informacija u planiranju i projektovanju jo uvek se koriste
standardne metode i uputstva bazirana
na stacionarnosti klime; 2) ne postoji
razvijena svest o potrebi ukljuivanja klimatskih promena kao faktora odrivog
razvoja u sektorske strategije, naroito
sektora ranjivih na klimatske promene
(poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo,
energetika, turizam, zdravlje, graevinarstvo, saobraaj); 3) nije obezbeena
adekvatna podrka za implementaciju
multidisciplinarnih programa istraivanja
uticaja klimatskih promena, ranjivosti i
opcija adaptacije; 4) ne postoji poseban
dravni program za reavanje problema
klimatskih promena; 5) ograniene finansijske mogunosti za potrebe jaanja
kapaciteta (sistemskih, institucionalnih i
individualnih), obrazovanja, obuke i informisanja.52
Formalno posmatrano, ciljevi Republike Srbije u oblasti klimatskih promena,

obnovljivih izvora energije i energetske
efikasnosti relativno su uopteno formulisani u nekoliko stratekih dokumenata53 meu kojima se najznaajnijim mogu
smatrati: Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u Mehanizam
istog razvoja Kjoto protokola za sektore
upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva (Nacionalna CDM strategija),54
Prva nacionalna komunikacija (Prvi izvetaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime)55, Nacionalni
program zatite ivotne sredine56, Nacio-
53 Preispitivanje stvarnog znaaja takvih opredelenja zasluuje posebnu i detaljnu analizu.

54 Videti: Nacionalna strategija za ukljuivanje
Republike Srbije u mehanizam istog razvoja
Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, Beograd, http://
www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.
php?id=45678
55 Initial National Communication of the Republic of Serbia, Ministry of Environment and Spatial Planning, Belgrade, November 2010. http://
unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf
52 Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do

2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije,
br. 88/2010); http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/
Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf, str. 117.
71
56 Nacionalni program zatite ivotne sredine. Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010. http://www.
ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm (Slubeni glasnik RS, broj 12/10).
nalna strategija odrivog razvoja57, Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj
17/09), itd.
Osnovni cilj Nacionalne strategije za
ukljuivanje Republike Srbije u Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za
sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva je izgradnja kapaciteta
i podizanje svesti zainteresovanih strana
o mehanizmu istog razvoja, ali i identifikacija potencijalnih projekata i finansijskih
mogunosti za sprovoenje istih u okviru ovog mehanizma Kjoto protokola.58
Prema reenjima iz Nacionalnog programa zatite ivotne sredine prioritetan
karakter imaju aktivnosti na ublaavanju
klimatskih promena uz istovremeno naglaavanje znaaja i potrebe sprovoenja akcija prilagoavanja na izmenjene
klimatske uslove. Nacionalna strategija

odrivog razvoja i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog
razvoja za period 2009-2017. godine,
definiu klimatske promene kao jedan od
kljunih faktora rizika po ivotnu sredinu
i formuliu odreene akcije, u oblasti mitigacije i adaptacije. U okviru dela koji
se odnosi na ivotnu sredinu jedan od
glavnih ciljeva je prilagoavanje postojeih institucija potrebama aktivnog sprovoenja politike zatite klime i ispunjenje
obaveza iz meunarodnih dokumenata
(UNFCCC, Kjoto protokola...) kao i izrada akcionog plana adaptacije privrednih
sektora na klimatske promene. U ostalim sektorima definisan je niz prioritetnih
akcija ije bi sprovoenje trebalo da doprinese ublaavanju i prilagoavanju na
izmenjene klimatske uslove.
57 Nacionalna strategija odrivog razvoja, Vlada

Republike Srbije. Beograd, 2008. http://www.
odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-RepublikeSrbije.pdf (Slubeni glasnik Republike Srbije,
br. 57/08).
Poveanje energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije definisani su kao dva glavna prioriteta (od pet)
u Strategiji razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine.59 Inae, smatra se da je primena obnovljivih izvora
energije u energetskom sektoru na po-
58 Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo

je dokument Strategija primene mehanizma istog razvoja u energetskom sektoru Republike
Srbije. Nacionalni program zatite ivotne sredine, op. cit. str. 29.
59 Strategija razvoja energetike Republike Srbije

do 2015. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd. 2005. str. 12-13.
72
Evropa
2020
etku i podsticajne mere su na snazi od
1. januara 2010. godine.60 Usvojen je
(2010) Prvi akcioni plan za energetsku
efikasnost Republike Srbije za period od
2010. do 2012. godine, za koji se smatra da je sainjen u skladu sa Direktivom
2006/32/EZ.61
U Strategiji naunog i tehnolokog razvoja zatita ivotne sredine i klimatske
promene, energetika, energetska efikasnost definisane su kao dve od sedam
nacionalnih priorireta u periodu 2011-
60 Videti: Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom
elektrine i toplotne energije (Slubeni glasnik
RS, broj 99/09). U toku je realizacija projekta
Energetska efikasnost u Srbiji koji finasira Svetska banka, a s ciljem unapreenja energetske
efikasnosti u grejanju javnih objekata iz sektora
zdravlja, prosvete i socijalne zatite.
61 Directive 2006/32/EC of the European Parliament and of the Council of 5 April 2006 on energy
end-use efficiency and energy services and repealing Council Directive 93/76/EEC, OJ L 114, 27.
4. 2006. p.64-85. Prema ovom planu planirano je
da se cilj utede finalne energije od 1,5 % ostvari
realizacijom mera poboljanja energetske efikasnosti u sektorima: domainstava i javne i komercijalne delatnosti, industrije i saobraaja. Naelno
je definisan posredan cilj za prvi trogodinji Akcioni plan i on do kraja 2012. godine iznosi 2% prosenog iznosa potronje finalne energije u okviru
Direktive.
73
2015.62 U Strategiji razvoja umarstva

naglaena je i potreba stalnog poveanja
kapaciteta uma, u cilju efikasnije borbe
protiv klimatskih promena.63 Strategija
bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine,
klimatske promene posebno razmatra u
delu koji se odnosi na pritiske i direktne
faktore ugroavanja biodiverziteta Re-
62 Videti: Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine, Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj, Beograd,
2010. http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/
vesti/strategija/strategija_prelom.pdf, str. 20.
63 Videti: Strategija razvoja umarstva Republike
Srbije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Uprava za
ume, Beograd, 2006. (http://www.minpolj.sr.gov.
yu/index.php?option=com_docman&task=cat_
view&gid=60&Itemid=67, str. 10, 17. Slino i u
Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, Vlada Republike Srbije, Beograd, http://www.srbija.gov.rs/
vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 str. 25.
Meutim, Strategija razvoja turizma Republike
Srbije ne spominje posebno pitanja klimatskih
promena iako se oblast ivotne sredine direktno
i posredstvom drugih kategorija i forumlacija spominje na nekoliko mesta i u razliitim kontekstima.
Strategija razvoja turizma Republike Srbije Srbije
(Slubeni glasnik RS, broj 91/06). Za ire videti:
Todi, D, Petrovi, S, Klimatske promene i turizam u stratekim dokumentima Republike Srbije,
Zbornik radova: Peta regionalna konfernecija ivotna sredina ka Evropi, Beograd, 4-5. juni 2009.
godine, Ambasadori ivotne sredine i Privredna
komora Srbije, Beograd, str. 38-42.
publike Srbije64 pri emu se konstatuje neophodnost izgradnje kapaciteta za

kreiranje i sprovoenje strategija za prilagoavanje klimatskim promenama.65
Ciljevi Strategije u delu koji se odnosi
na klimatske promene posebno su definisani i oni obuhvataju, izmeu ostalog,
sledee aktivnosti: 1) razviti i sprovesti
Nacionalni akcioni plan za biodiverzitet
i klimatske promene; 2) razviti strategije
prilagoavanja na klimatske promene
na osnovu procene ranjivosti; 3) izvriti procenu ranjivosti na klimatske promene za zatiena podruja i osetljive,
retke ili ugroene ekosisteme; 4) utvrditi
potrebe za indikatorima, informacijama i
opremom, kao i prioritete za dugorono
praenje uticaja klimatskih promena na
biodiverzitet; 5) ukljuiti informacije o klimatskim promenama na internet stranicu
o biodiverzitetu radi lakeg informisanja i
razmenu informacija izmeu odgovornih
za upravljanje resursima i zemljitem, donosioca odluka i javnosti.
64 Strategiaja bioloke raznovrsnosti Republike

Srbije za period od 2011. do 2018. godine, Vlada
Republike Srbije, Beograd, 2010, str. 42-43.
65 Ibid, str. 50.
74
3. Razlike i slinosti
izmeu Republike
Srbije i EU u
oblasti klimatskih
promena
Razlike (i slinosti) izmeu stanja i projektovanih ciljeva EU u oblasti klimatskih
promena i stanja i projektovanih ciljeva
Republike Srbije teko je jasno i precizno odrediti. Ovo pre svega zbog irine i
broja pitanja koja su obuhvaena raspravom i brojnih metodolokih pitanja koja bi
prethodno trebalo razjasniti,66 kao i zbog
sutinski razliitih pozicija u odnosu na
pojedina prethodna pitanja koja su znaajna za izvlaenje konanih zakljuaka.
Ovome treba dodati i formalno (trenutno)
razliit status u Okvirnoj konvenciji UN o
promeni klime (Annex I odnosno NonAnnex I). Ipak, na pojedina pitanja je mogue i potrebno je posebno ukazati.
66 Verovatno je da bi uporedna analiza nacionalne politike u oblasti klimatskih promena pojedinih
drava lanica EU (naroito nekih od njih) i RS
bolje ilustrovala zajednike elemente i razlike od
posrednog znaaja za zakljuivanje o odnosu ciljeva politike EU i RS.
Evropa
2020
a) Najpre, moe se konstatovati na opti
nain da strateki ciljevi definisani relevantnim dokumentima EU nisu eksplicitno formulisani u nacionalnim dokumentima Republike Srbije na nain kako
je sadrano u dokumentima EU. Naravno, izvesni elementi nacionalne politike
preklapaju se na opti nain sa ciljevima
EU, a tek detaljnija analiza bi mogla preciznije pokazati stepen i karakter ovog
preklapanja.
b) Generalno govorei, moe se postaviti pitanje do koje mere i na koji nain
je politika u oblasti klimatskih promena
inkorporirana u politiku u oblasti ivotne sredine u celini i naroito, sektorske
politike od znaaja za politiku u oblasti
klimatskih promena i ivotne sredine.
Iako je na pojedine elemente ve ukazano u prethodnom tekstu, detaljniji odgovor na ovo pitanje podrazumeva analizu
brojnih inilaca, naroito sa stanovita
realnih mogunosti privrede i drutva da
se suoe sa ovim pitanjima kao i meusobne usaglaenosti pojedinih ciljeva
i instrumenata.
c) U pogledu konkretnijih ciljeva, koji se
odnose na smanjenje emisije gasova sa
efektom staklene bate (engl. greenhouse gas GHG), mogu se konstatova-
75
ti razlike u projekcijama koje su date za

Republiku Srbiju i to samo za deo predvienog perioda.67 Prema projekcijama iz
Prvog izvetaja Republike Srbije prema
Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime,
ukupne emisije GHG u delu perioda na
koji se odnosi strategija Evropa 2020 ne
bi bile smanjenje, nego poveane. Tako
bi prema osnovnom scenariju, 2012.
godine, ukupne emisije GHG dostizale
nivo od 112,23%, a 2015. godine, nivo
od 120,41% emisija GHG 1990. godine.
Prema alternativnom scenariju, ovakav
trend porasta emisija bio bi ublaen, tako
da bi emisije GHG 2012. godine, bile
na nivo od 110,56%, a 2015. godine,
111,66% ukupnih emisija GHG u baznoj
1990. godine.68 Poreenjem ukupne
emisije GHG projektovane prema osnovnom i alternativnom scenariju, oekivano
67 Ovde treba imati u vidu da Republika Srbija,
kao ne-Aneks I ugovornica (zemlja u razvoju),
nema obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate u prvom
obavezujuem periodu (2008-2012. godina). Nacionalni program zatite ivotne sredine, op. cit.
str. 28. Istovremeno, EU je, kao lanica Aneksa
B Kjoto protokola, obavezna na smanjenje emisija za 8% (period 2008-2012). http://unfccc.int/
kyoto_protocol/items/3145.php.
68 Prvi izvetaj R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Vlada R. Srbije, Beograd, 2010.g., str. 11.
poveanje emisije GHG u 2015. godini,

moglo bi se smanjiti za oko 7.000 Gg.
Cilj je da se primenom dodatnih mera, i u
relativno kratkom predstojeem periodu
do 2015. godine, uspori oekivani trend
porasta GHG.
d) to se tie ciljeva koji se odnose na
obnovljive izvore energije, postojei strateki dokumenti i propisi koji se odnose
na ova pitanje sadre elemente koji se
na opti nain uklapaju u trendove EU.69
Donet je i Akcioni plan za biomasu za
Republiku Srbiju (Slubeni glasnik RS,
broj 56/10). Inae, Direktiva 2009/28/
EEC (koja se odnosi na obnovljive izvore
energije) nije transponovana u nacionalni
pravni sistem Republike Srbije.
efekata postojeih i planiranih mera zasluuje posebnu i detaljnu analizu.70

f) Propisi koji se odnose na sistem trgovine dozvolama za emisije (Direktiva
2003/87/EC i drugi propisi), kao i Direktiva 2009/31/EC o geolokom skladitenju CO2, nisu transponovani u nacionalni
pravni sistem.
e) Unapreenje energetske efikasnosti

definisano je kao cilj Republike Srbije u
nekoliko stratekih dokumenata i nekim nacionalnim propisima, ali pitanje
sistemskog pristupa, primene i ukupnih
69 Udeo obnovljivih izvora energije u potronji finalne energije u 2008. godini, iznosio je 14%. Odgovori na upitnik EU poglavlje 15 Energetika,
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010, str. 54.
(http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2)
76
70 Za ire o nekim aktivnostima u ovoj oblasti videti sajt Agencije za energetsku efikasnost: http://
www.seea.gov.rs/Serbian/Prezentacija1.htm
Evropa
2020
4. Preporuke za
pribliavanje Srbije
Evropa 2020 u
oblasti klimatskih
promena
Sagledavanje potreba i mogunosti Republike Srbije za usklaivanje nacionalne
politike sa projektovanim ciljevima EU
podrazumeva uvaavanje svih okolnosti
specifinih za Republiku Srbiju i njeno
nastojanje da postane lanica EU. Preporuke za preduzimanje potrebnih mera
i sprovoenje odreenih aktivnosti u metodolokom smislu bi mogle da budu povezane sa odgovorom na nekoliko optih
pitanja meu kojima su: pitanje integracije ciljeva u oblasti klimatskih promena
i ivotne sredine u relevantne sektorske
politike; pitanje dalje harmonizacije nacionalnih propisa sa propisima EU naroito
u sektorskim politikama od neposrednog
znaaja za oblast klimatskih promena;
pitanje investicija u pojedine privredne
grane od znaaja za klimatske promene;
pitanje adekvatnosti postojeih institucio-
77
nalnih okvira, itd. Pri tom bi trebalo imati

u vidu da je jedan deo aktivnosti od znaaja za oblast klimatskih promena ve
planiran ili su neke aktivnosti na razliite
naine otpoele.71 Sve one bi mogle biti
klasifikovane u nekoliko grupa i obuhvataju sledee:
a) Preispitivanje i reviziju postojeih stratekih opredeljenja Republike Srbije definisanih u stratekim dokumentima, a
prevashodno Strategije razvoja energetike72 i drugih stratekih dokumenata, obavezu da se pri donoenju novih stratekih
dokumenata ukljue ciljevi koji se odnose
71 Verovatno je da ve definisane prioritetne aktivnosti koje su predviene projektom IPA 2009
- Regionalna mrea za pristupanje u oblasti ivotne sredine (RENA), u delu koji se odnosi na
klimatske promene, odraavaju urgentnost problema i redosled poteza. Ove aktivnosti obuhvataju sledee: tehnika pomo za uspostavljanje
inventara gasova sa efektom staklene bate,
aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti, priprema strategije ublaavanja klimatskih promena i prilagoavanja na izmenjene klimatske
uslove, izgradnja kapaciteta za administrativne
strukture, itd. Videti sajt Reginal Environmental Network for Accession: http://www.renanetwork.org/index.php?view=wgroup&groups=
wgroups&id_group=2
72 Pripremljen je projektni zadatak za izradu
nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije sa projekcijama do 2025. godine, odnosno
do 2030. godine.
na pojedina pitanja od znaaja za klimatske promene i na nain kako se klimatske promene razumeju u strategiji EU.
b) Jedan pravac daljih aktivnosti odnosi
se na stvaranje pretpostavki za prenoenje u nacionalni pravni sistem i sprovoenje EU paketa za klimu i energiju; harmonizaciju propisa u oblasti energetike, a
naroito Zakona o energetici sa relevantnim propisima EU; usvajanje Zakona o
racionalnom korienju energije koji bi na
nov nain trebalo da regulie pitanja koja
se odnose na energetsku efikasnost, racionalnu potronju energije i smanjenje
emisija GHG; zatim, preispitvanje i usklaivanje propisa u drugim oblastima od
znaaja za oblast klimatskih promena, a
sa stanovita kriterijuma u oblasti klimatskih promena (propisi u oblasti umarstva, poljoprivrede, vodoprivrede, upravljanja otpadom, itd).
c) Obezbeivanje uslova za odgovarajuu i doslednu primenu propisa u oblasti ivotne sredine, a naroito Zakona
o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS, broj
36/09) posebno u delu koji se odnosi na
aktivnosti na donoenju Strategije zati-
78
te vazduha73 i Nacionalnog programa za

postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih emisija zagaujuih
materija;74 izradu Akcionog plana za zatitu vazduha i suzbijanje klimatskih promena; izradu Nacionalnog plana akcija
za spreavanje (mitigaciju) za podsektor
energetske efikasnosti do 2020. godine.
To ukljuuje i norme koje se odnose na
uspostavljanje informacionog sistema
kvaliteta vazduha i uspostavljanje razliitih registara koji omoguavaju procene
glavnih atmosferskih zagaujuih materija. To se odnosi i na Nacionalni inven73 lanom 26. Zakona o zatiti vazduha predvieno je da su instrumenti politike i planiranja
zatite vazduha: 1) Strategija zatite vazduha; 2)
planovi kvaliteta vazduha; 3) kratkoroni akcioni planovi; 4) Nacionalni program za postepeno
smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih
misija zagaujuih materija; 5) planovi operatera
za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja.
Strategija zatite vazduha je dokument na osnovu kojeg se donose planovi kvaliteta vazduha,
kratkoroni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagaujuih materija u vazduh.
74 Izrada Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje je sastavni deo Nacionalnog programa za postepeno
smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih
emisija zagaujuih materija. Utvrivanje nivoa
emisija zagaujuih materija iz postojeih velikih
postrojenja za sagorevanje za 1990. godinu, kao
referentnoj godini, prethodna je pretpostavka za
donoenje Nacionalnog programa.
Evropa
2020
tar emisije gasova sa efektom staklene
bate i odstranjenih koliina ovih gasova
putem ponora, pored registra supstanci
koje oteuju ozonski omota, registra
izvora zagaivanja vazduha i inventara
nenamerno isputenih dugotrajnih organskih zagaujuih materija.
d) Poseban znaaj imalo bi prenoenje
odredbi Direktive 2009/28/EZ o obnovljivim izvorima energije75 u nacionalni pravni
sistem i u vezi sa tim realizacija projekta
koji se odnosi na njenu implementaciju
(zapoet u okviru Energetske zajednice)
kao i priprema i donoenje Nacionalnog
akcionog plana za obnovljive izvore energije do 2020. godine.
e) Jedan deo moguih aktivnosti Republike Srbije odnosi se na analizu i sagledavanje stanja u vezi sa unapreenjem
razvoja i bezbednim korienjem tehnika
skupljanja i skladitenja ugljenika (engl.
Carbon capture and storage-CCS), tj.
transponovanjem Direktive 2009/31/EC
o geolokom skladitenju CO2 i drugih
75 Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the
promotion of the use of energy from renewable
sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and2003/30/EC, OJ
L 140, 5.6.2009. p. 16-62.
79
relevantnih propisa u nacionalni pravni

sistem, kao i stvaranje pretpostavki za
njihovu odgovarajuu primenu.76
f) Jedna od kljunih pretpostavki odnosi
se na izgradnju odgovarajuih podsticajnih mehanizama u oblasti ivotne sredine
koji su od znaaja za oblast klimatskih
promena;77 uvoenje podsticajnih mera
za podrku primeni zelenih tehnologija
u relevantnim privrednim delatnostima
i uslugama; podizanje svesti graana o
znaaju klimatskih promena i njihovim
implikacijama kao i izgradnju odgovarajueg obrazovnog sistema; jaanje
institucionalnih kapaciteta u oblasti ivotne sredine, a posebno monitoringa
ivotne sredine; izgradnju odgovarajue
statistike metodologije kompatibilne sa
metodologijom EU, kao i meusobno
usklaenom; uvoenje povlaenih tarifa
76 Transponovanje Direktive koja se odnosi na

trgovinu dozvolama za emisije planirano je kao
kratkoroni cilj (2010-214). Nacionalni program
zatite ivotne sredine, op. cit. str. 92.
77 Za izvesne naznake videti: Todi, D, Trini
instrumenti u politici ivotne sredine Evropske
unije, Evropsko zakonodavstvo, br. 31-32/2010,
str.124-133. Videti takoe i: Community Guidelines on state aid for environmental protection,
(Text with EEA relevance), (2008/C 82/01), OJ C
82/1. 1.4.2008, p. 1-33.
za odreene privilegovane proizvoae

elektrine energije; osnivanje Fonda za
energetsku efikasnost; uvoenje instrumenata i programa podrke za primenu
energetske efikasnosti u zgradama, transportu, industriji i domainstvima; uvoenje sistema energetskog menadmenta
u velikim potroaima energije, dravnim
institucijama i lokalnoj samoupravi; podsticanje masovnog korienja sistema
merenja za pojedinane potroae toplote; izgradnju i primenu instrumenata
koji bi obezbedili promovisanje izgradnje
visokoefikasnih zgrada, to jest poveanje energetske efikasnosti postojeih
zgrada; uvoenje obaveze energetskog
oznaavanja kunih ureaja, itd.
80
Evropa
2020
1. Energija u
kontekstu
programa
Evropa 2020
Energija
Aleksandar Kovaevi
Energija ini okosnicu programa Evropa

2020. Pitanja pribavljanja, proizvodnje,
prenosa, prodaje i kupovine, kao i pitanje
korienja energije proimaju prioritetne
oblasti (Pametan rast, Odriv rast, Inkluzivni rast, Izlazak iz krize), glavne ciljeve,
vodee inicijative, Opte smernice ekonomske politike i posebnu smernicu o
unapreenju socijalne politike i smanjenju
siromatva. Pored vodeih inicijativa, program Evropa 2020 podrazumeva i korienje postojeih stratekih instrumenata
81
(jedinstveno trite, investicije u rast i instrumenti spoljne politike) gde je energije

ukljuena u jo veoj meri i praktino ini
kljuni sadraj primene ovih instrumenata.
Pored okolnosti da je energija ukljuena
u celu strukturu programa Evropa 2020,
odgovarajui organi Evropske komisije
preduzimaju aktivnosti za izradu specifinih razvojnih dokumenta u oblasti
energetike kojima se operacionalizuju
mnogobrojni i razliiti aspekti odnosa
energetike u programu Evropa 2020 i
stavljaju na raspolaganje strateki alati
specifini za sektor energetike. Najznaajnji dokumenti su:
nergija 2020 - Energetska Strategija
E
za Evropu 2011-2020 (donet 2010);
aket energetske infrastrukture (2010)
P
kao i Komunikacija o prioritetima energetske infrastrukture za 2020. i dalje
koja se oekuje;
Meutim, razvoj energetske politike u

Evropskoj uniji je na izvestan nain prethodio ili iao u susret razvoja stratekog
programa Evropa 2020. Poev od januara, 2007. godine, Evropska komisija je
objavila vie paketa mera i dokumenata
koji se na sveobuhvatan nain bave energijom. Ovo naroito ukljuuje:
rei paket liberalizacije energetskog
T
trita.
Klimatsko - energetski paket.
aket energetske bezbednosti i efikaP
snosti.
rogram finansijske pomoi za prioriP
tetne projekte u energetskom sektoru u
okviru Evropskog oporavka (koji je usvojen posle krize u snabdevanju prirodnim
gasom iz januara, 2009. godine).
2050 - Mapa puta (2011);
Propisi iz okvira ovih paketa su ve u primeni,

ali se paralelno menjaju i dopunjavaju. Pravni
okvir Evropske unije u oblasti energije evoluira u kontekstu razvoja programa Evropa
2020 s jedne strane, i uestalih stratekih kriza koje se deavaju na energetskom tritu.
omunikacija u vezi spoljnih dimenzija

K
energetske politike (oekuje se 2011).
Ovi paketi propisa i oekivani razvoj Evropske energetske politike imaju dalekosean
kcioni plan za energetsku efikasnost

A
(2011);
82
Evropa
2020
znaaj za meunarodne odnose Evropske
unije. Oni utiu na zemlje koje su pristupile
Ugovoru o Energetskoj zajednici (UEnZ) sa
Evropskom unijom tako to se kroz mehanizam ovog Ugovora prenose i primenjuju i
u tim zemljama. Pored toga, brza evolucija
energetske politike u Evropskoj uniji vri
uticaj na odnose EU i zemalja snadevaa
energentima: Ruskom Federacijom, Mediteranskim zemljama i zemljama OPEC
(Organizacije zemalja izvoznica nafte).
Ruska Federacija smatra da razvoj i liberalizacija evropskog energetskog trita sa
naglaskom na energetsku efikasnost i razvoj unutranje infrastrukture dovodi u rizik
postojee, zapoete ili planirane projekte
izgradnje infrastrukture, jer uvodi element
neizvesnosti u procenu i predvianje plateno sposobne tranje za energijom.
2. Plan stratekih
energetskih
tehnologija
(SET plan)
Nasuprot velikoj kompleksnosti energetske politike Evropske unije i vrlo kompleksnom okviru u kome se ta energetska politika sprovodi u odnosu na druge
sektore razvoja, smatra se da energetska politika sadri svega etiri osnovne
obaveze ili etiri osnovna procesa koji se
na razliite naine prepliu u ranije pomenutim mnogobrojnim dokumentima.
Ta etiri kompleksa mogu se sumirati
kako sledi:
1. kompletiranje unutranjeg energetskog trita do 2014. godine;
2. nijedna drava lanica ne moe ostati energetsko ostrvo posle 2015. godine;
3. snano poboljanje energetske efikasnosti i
4. uvoenje koordinacije spoljne energetske politike Evropske unije.
83
AD1. Kompletiranje unutranjeg

energetskog trita do 2014.
godine
Energetsko trite u Evropi je za sada i
dalje visoko koncentrisano. Potrebno je
podstai ukljuenje novih uesnika na trite i nezavisnih snabdevaa energijom.
Isto tako, potrebno je podstai potroae da biraju najpovoljnijeg isporuioca.
Smatra se da su ove dve komponentne
kljune za razvoj energetskog trita. Bez
obzira na bitno poboljanje kvaliteta regulacije, uvoenje nezavisnih regulatora
i poboljanje ukupnog pravnog okvira za
razvoj energetskog trita i dalje, finalno
poboljanje, stvarno poboljanje strukture energetskog trita potie od novih
ulaganja, uvoenja novih uesnika na trite i uopte sniavanja brana za ulazak
na trite. Ovo je prepoznato u energetskoj politici Evropske unije i praktino se
povlai kroz sve dokumente koji tu energetsku politiku opisuju ili ine.
Najvei deo planova za razvoj iz okvira
Energija 2020 se temelji na oekivanju
privatnih investicija. Bez obzira na okolnost da Evropska komisija predvia znaajne finansijske podsticaje za investicije
u infrastrukturu i izgradnju novih energetskih objekata, obnovljive izvore energije i
84
energetsku efikasnost, i dalje najvei deo

investicionih sredstava treba da stigne od
privatnih investitora. Oekuje se masovno
angaovanje privatnih investitora kako bi
se ostvarili kvantitativni ciljevi energetske
politike Evropske unije. Shodno tome potreban je odgovarajui pravni okvir koji e
omoguiti privatnim uesnicima da imaju
izvesnu pravnu sigurnost radi planiranja
i investiranja u oblast energetike. Isto
tako, neenergetski investitori poev od
domainstava, industrije, javnih objekata,
javnih ustanova, optina, gradova, regiona i dravnih uprava od njih se takoe
oekuje da investiraju u energetsku efikasnost, distribuiranu proizvodnju energije,
obnovljive izvore energije i tome slino.
Najkrae reeno, potreban je takav pravni okvir koji e omoguiti i podstai sve
ove subjekte na poveano investiranje u
narednom periodu.
Da bi ovo investiranje imalo dodatni podsticaj i da bi se energetska trita mogla
razviti potreban je takoe razvoj ne samo
integrisane nego i inteligentne infrastrukture. Poev od inteligentnih mrea do
inteligentnih ureaja za proizvodnju energije, takozvana inteligentna infrastruktura
ini okosnicu razvoja energetskog trita.
U kombinaciji otvorenih komercijalnih i
kompetitivnih energetskih trita, inteli-
Evropa
2020
gentne infrastrukture i snienih barijera za
ulazak na trite smatra se da e Evropska unija do 2014. godine, ostvariti kompletno unutranje energetsko trite.
AD2. Nijedna drava lanica ne

moe ostati energetsko ostrvo
posle 2015. godine
U ovom trenutku sa svega 3% elektrine
energije u Evropskoj uniji se trguje preko
dravnih granica. Ovo je neobino mali
procenat i smatra se da tako mali obim
trgovine u odnosu na ukupan obim proizvodnje i isporuke elektrine energije nije
dovoljan da izvri odgovarajue cenovne
uticaje i formiranje jedinstvenog energetskog trita. Bez obzira to se nalazi na
kontinentu i to su tehniki povezane u
zajedniku elektrinu mreu veina lanica Evropske unije su u stvari energetska
ostrva i u velikoj meri se njihovo funkcionisanje temelji na njihovom unutranjem
separatnom energetskom tritu. Postoji
intencija da se integracija trita na nivou
Evropske unije znaajno povea i da kao
posledica toga vei obim energije prelazi
unutranje dravne granice.
U ovom trenutku veliki broj regiona je
efektivno iskljuen od glavnine trita
Evropske unije. Da li se radi o ostrvskim
85
dravama ili o regionima koji nemaju dovoljan kapacitet infrastrukture ili dovoljnu
funkcionalnost infrastrukture koja ih povezuje sa ostatkom Evropske unije postoje
teritorije koje nisu u potpunosti integrisane
u Evropsku uniju u energetskom smislu.
Jedan od ciljeva nove energetske politike
Evropske unije je da svi ovi regioni budu
ukljueni u jedinstveno energetsko trite.
Kljuni uslovi za potpunu interkonektivnost su:
izvesnost u vezi budue potronje energije i tehnolokih potreba;
beanje znaajne komercijalne stope
o
povrata;
poboljana regulacija tarifa i cena i
s manjenje duine raznih procesa dobijanja dozvola, donoenja odluka, itd.
U ovom kontekstu Evropska unija je u
prilici da napravi intervenciju i pomogne
u sledeem:
da ustanovi dugoronu viziju prioritetnih i
koridora za razvoj energetske infrastrukture;
a osigura pojednostavljen proces dod
bijanja dozvole i donoenja odluke i
Gas
Elektrina energija
Elektrina energija i gas
Nafta i gas
Pametne mree za elektrinu
energiju u Evropskoj uniji
Centralna/Jugoistona
mrea elektrine
energije
Gasni koridor Sever-Jug
Gasovodne
u Zapadnoj Evropi
interkonekcije
Sever-Jug i
snabdevanje
naftom
Juni gasni koridor
Prezentacija
.M. Barosa
pred
Evropskim
Savetom
4. 2. 2011.
godine.
Jugozapadna interkonekcija
elektrine energije
Slika 1: Prioriteti razvoja energetske infrastrukture u Evropi do 2020. godine
a kanalie finansiranje u pravcu prekod

graninih projekata od ukupnog evropskog interesa.
energiju u Evropi za preko 200 milijardi

evra u 2020. godini;
AD3. Znaajno uveanje

energetske efikasnosti
a se smanji prosean godinji raun

d
za energiju krajnjih potroaa za oko
1000 evra po domainstvu;
Efikasna upotreba energije moe pomoi

u sledeem:
a se redukuje emisija ugljendioksida

d
za oko 740 miliona tona u 2020. godini i
da se smanji ukupan godinji raun za
da se pomogne otvaranje do dva milio-
86
Evropska unija, Generalni direktorat za energiju, novembar 2010. godine
Severnomorska
priobalna mrea
Plan
interkonekcije
elektrine energije
i gasovoda
unutar baltikog
energetskog
trita
Evropa
2020
na novih radnih mesta do 2020. godine.
Meutim, smatra se da Evropska unija
zaostaje u tempu ostvarivanja ovog cilja.
Ukoliko se postojei trendovi nastave do
2020. godine e biti ostvareno svega 10%
poboljanja energetske efikasnosti odnosno svega polovina od stratekog cilja koji
je postavljen na 20% utede. Smatra se
da postoji veliki neiskorieni potencijal
energetske efikasnosti u transportu i zgradarstvu. Shodno tome najnoviji dokumenti
iz konteksta evropske energetske politike
pojaavaju (usmereni su na to da pojaaju) delovanje i podsticaje za primenu mera
energetske efikasnosti kao i za dalje investicije u energetsku efikasnost.
Smatra se da javni sektor moe da obezbedi vostvo i prui primer primene mera
energetske efikasnosti. U Evropskoj uniji
javni objekti ine negde oko 12% ukupnih
zgrada u zemljama EU. Smanjenje potronje energije u ovim zgradama ne samo da
moe da obezbedi znaajno smanjenje
ukupne potronje u Evropskoj uniji ve
moe da bude i dobar primer ostalim privatnim investitorima. Pored toga napor za
poboljanje energetske efikasnosti ovih
objekata daje dovoljan podsticaj za tehnoloki razvoj i uvoenje novih tehnologija
energetske efikasnosti u primenu. Pored
87
toga poboljanje energetske efikasnosti

javnih objekata omoguava razvoj i uspostavljanje boljih standarda energetske efikasnosti koji se onda mogu primeniti na
nove objekte i obnovu postojeih objekata u privatnom vlasnitvu.
AD4. Poboljanje koordinacije

spoljne energetske politike EU
U ovom trenutku Evropska unija ini oko
20% ukupne potronje energije u svetu.
Kao veliki potroa, Evropska unija je i
jedan od najznaajnijih uesnika na svetskom energetskom tritu. Preduzea iz
EU trguju energijom na svetskom tritu
u mnogo veem obimu i njihov uticaj na
ukupno svetsko energetsko trite je vei
od ovih 20% koliko se energije troi u samoj Evropskoj uniji. Isto tako, preduzea iz Evropske unije ostvaruju znaajan
uticaj na svetski razvoj energetskih tehnologija, otvaranje novih izvora energije,
primenu obnovljivih izvora energije i mera
energetske efikasnosti u mnogim zemljama u svetu i van EU. Evropski tehniki
standardi su osnov za razvoj i primenu
tehnikih standarda u mnogim zemljama
i van Evropske unije. Pored toga to je
najvei svetski uvoznik energije, Evropska unija je i znaajan izvoznik znanja,
tehnologije, iskustva i standarda.
Kao takva EU je strateki partner za mnoge izvoznike energije, omoguava im odgovarajuu ekonomiju obima i omoguava im razvoj pojedinih izvora energije koji
bi inae ostali nerazvijeni.
3. Stanje u
Republici
Srbiji
Osnovni ciljevi Evropske unije u smislu

bolje koordinacije spoljne energetske politike su:
Razvoj energetskog sektora i u vezi sa

tim smanjenje siromatva je preka potreba Republike Srbije. Teritorija Srbije je
izloena delovanju klimatskih promena i
nadprosenom zagaenju iz energetske
industrije. Sigurnost snabdevanja energijom je nia od proseka u Evropskoj uniji
to pokazuju i dogaaji iz perioda krize u
snabdevanju prirodnim gasom iz januara,
2009. godine.
integrisati susedne zemlje na jugu i

istoku u zajedniko energetsko trite
i znaajno poboljati saradnju sa kljunim isporuiocima energije;
alja diversifikacija izvora i puteva snabd
devanja. Ovo se naroito odnosi na
usmereni razvoj gasne infrastrukture
i transporta gasa kao to je na primer
takozvani Juni koridor;
ekuje se odgovarajui progres u uso
postavljanju jedinstvenog evropskog
interfejsa za pregovaranje ugovora o
kupovini energije sa zemljama proizvoaima energije;
ekuje se uspostavljanje zajednikog
o
informativnog mehanizma Evropske
unije koji bi obuhvatio sve energetske
ugovore sa treim zemljama zakljuno
sa 1. januarom, 2012. godine.
88
Srbija nema izlaz na more niti ekvivalentan pristup meunarodnom energetskom tritu. Za ovu zemlju, napredna
regulacija prava pristupa energetskoj
infrastrukturi na teritoriji treih zemalja je
od vee vanosti nego za mnoge zemlje
Evropske unije.
Energetska efikasnost u Srbiji je nia od
proseka Evropske unije to implicira vii
nivo siromatva i slabiju sigurnost snabdevanja energijom od proseka EU. Pored
toga, osetljivost energetskog sistema na
meteoroloke uticaje je neobino velika
to dalje komplikuje probleme sigurnosti
Evropa
2020
snabdevanja i implicira nisku upotrebljivost infrastrukture.
Priroda (skromnih) energetskih resursa
Srbije je takva da upuuje na regionalnu
integraciju i na potrebu da regionalno trite bude to je mogue razvijenije radi
bolje valorizacije skromnih i ekonomski
vrlo sofisticiranih resursa.
Imajui u vidu ograniene resurse za nauni i tehnoloki razvoj u Srbiji postoji oigledna potreba za saradnjom sa tehnoloki naprednim partnerima u kontekstu
naprednog okvira saradnje.
Najznaajniji isporuilac energije u Srbiju je sada Ruska Federacija sa kojom
Evropska unija ima razvijen energetski dijalog. Uee u ovom dijalogu moglo bi
pomoi Srbiji da bolje postavi svoje trgovinske odnose sa tom zemljom.
Meutim, Srbiji nedostaju osnovne okolnosti neophodne da izradi nacionalne
strategije sline po obuhvatu programu
Evropa 2020 odnosno Energija 2020,
kao i da se stvarno i svrsishodno prikljui
ovom programu. Moe se zamisliti mogunost da se mnogi pravni instrumenti
EU nominalno usvoje u Srbiji, ali e oni
imati potpuno razliite stvarne efekte i u
89
mnogim sluajevima mogu biti upotrebljeni potpuno suprotno temeljnim tekovinama programa Evropa 2020 Energija 2020.78
Mogu se izdvojiti tri najznaajnije okolnosti (to ne umanjuje znaaj mnogih drugih
okolnosti) koje, stavljene u kontekst naprednog pravnog okvira koji proizilazi iz
programa Evropa 2020 Energija 2020,
oteavaju stvarnu primenu osnovnih tekovina ovog programa ili, u sluaju primene, dovode do neoekivanih stvarnih
rezultata. Te okolnosti se mogu sagledati
kako sledi:
riroda dravne uprave i odnos dravne
p
uprave prema javnom dobru;
k arakter energetskog preduzea u Srbiji i
s posobnost donoenja investicionih,
reformskih i razvojnih odluka uz uee
kvalifikovane javnosti.
78 U vezi unoenja inostranih pravnih normi u

nerazvijenu privredu uporedi: Making Development Work: Legislative reform for Institutional
Transformation and Good Governance urednici
A. Seidman, R.B. Seidman, T.W. Walde, Kluwer
Law, London, UK, 1999.
Modernu dravnu upravu karakterie jasno razdvajanje pet osnovnih vrsta vlasti:
akonodavna vlast koja se stara o raZ
zvoju nacionalne politike i dostupnih
javnih dobara.
udska vlast koja obezbeuje sigurS
nost ugovora i ostvarenje prava.
egulatorna vlast koja regulie pristup i
R
ouvanje javnog dobra.
Izvrna vlast koja se stara o izvrenju
akata ostalih organa vlasti.
rivatno pravna vlast drave nad drP
avnom komercijalnom imovinom koja
se bavi komercijalnim poslovima poverenim dravi.
Svaka od ovih vrsta vlasti ima jasno odreen odnos prema javnom dobru. Prihode
dravne uprave ine porezi i komercijalni
prihodi iz poslova komercijalne imovine
koja je poverena na upravu dravi. Prihodi od korienja javnih dobara namenjeni
su razvoju javnih dobara i njima dravna
uprava upravlja u ime i za raun javnosti.
Ukoliko prihodi od korienja javnih dobara stupe u celini ili delimino na mestu poreskih prihoda i budu dovedeni u
90
vezu sa komercijalnim prihodima, uzajamna nezavisnost pomenutih vrsta vlasti

se dovodi u pitanje. Kao posledica toga,
moe doi do meanja nadlenosti i formulisanja nacionalne politike u kontekstu
maksimiranja budetskih prihoda. Selektivno prihvatanje i primena meunarodnih
propisa e biti logina posledica takvog
stanja.
Evropska unija oekuje da se najvei
deo programa Evropa 2020 Energija
2020 ostvaruje komercijalnim investicijama. Kljuna uloga u tome pripada preduzeima. Stoga su odredbe programa
namenjene preduzeima i imaju u vidu
izvestan karakter preduzea. Ukoliko
karakter preduzea u nekoj zemlji ne odgovara modelski karakteru preduzea u
EU, iste odredbe pravnog okvira mogu,
u toj zemlji, dati potpuno neoekivane rezultate. Energetsko preduzee u Srbiji je
osobeno preduzee. Glavne osobine tog
preduzea moemo porediti sa standardnim evropskim karakterom preduzea
shodno sledeoj tabeli:
Evropa
2020
Tabela: Uporedni pregled karakteristika energetskog preduzea u Srbiji i Evropskoj uniji
Osobina
Energetsko preduzee u Srbiji
Energetsko preduzee u EU
Imovina
U vlasnitvu je drave i data na korienje preduzeu. Moe biti oduzeta

u svakom trenutku. Steena imovina i
prava prelaze u vlasnitvo drave.
U vlasnitvu je preduzea. Jasno

razgraniena od imovine drave ili
lokalne samouprave.
Razgranienje
imovine
Nije jasno. Popis dravne imovine nije

javno dostupan.
Popis i javni registri.
Forma preduzea
Javno preduzee ili akcionarsko

drutvo u zajednikom vlasnitvu drave i stranog partnera uz minimalno
uee malih akcionara.
Akcionarsko drutvo najee kotirano na javnoj berzi. Akcije mogu biti i u

dravnom vlasnitvu.
Delatnost
Najee je delatnost od opteg

interesa.
Komercijalna delatnost. Neka javna

ovlaenja.
Delatnosti od
javnog interesa
Skoro sve energetske delatnosti.
Samo delatnosti kod kojih je propisano pravo pristupa tree strane.
Pribavljanje
prava obavljanja
delatnosti od
javnog interesa
Predato preduzeu poveravanjem

najee prilikom osnivanja.
Steeno na javnom tenderu u konkurentnom postupku.
Javno dobro
U vlasnitvu drave.
U javnom vlasnitvu. Drava upravlja javnim dobrom u ime i za raun

javnosti.
91
Osobina
Pravo preduzea
da se okoristi
javnim dobrom
Dato na korienje od strane drave

uz malu ili nikakvu naknadu.
Steeno u koncesionom postupku uz

trinu naknadu.
Pribavljnaje zemljita iz privatnog vlasnitva
Priznato opte pravo eksproprijacije

radi obavljanja delatnosti od opteg
interesa.
Kupovina na tritu.
Trini poloaj
Monopol ili semi monopol. Visoki

trokovi ulaza u granu.
Oligopol uz niske trokove ulaska u

granu.
Upravljanje
Upravni odbor donosi odluke uz

saglasnost odgovarajuih dravnih
organa.
Upravni odbor. Znatno uee javnosti.
Rukovoenje
Dravna uprava (osniva) imenuje

direktore esto do niih nivoa rukovoenja. Duina mandata nije jasno
odreena.
Upravni odbor imenuje direktora. Trajanje mandata odreeno ugovorom.
Cene
Pod dravnom kontrolom.
Komercijalno formiranje cena uz

minimalnu dravnu inervenciju u jasno
definisanim sluajevima.
Kreditna sposobnost preduzea
Minimalna ili nikakva.
Apsolutna, u skladu sa komercijalnom

sposobnou.
Investicije
Uz dravnu garanciju ili direktno iz

javnog budeta.
Komercijalno finansiranje.
Odobrenje investicije
U skladu sa nacionalnom energetskom strategijom i prostornim

planom, to su propisi jednake pravne
snage kao propisi o zatiti privatne
imovine ili ivotne sredine.
Prema zahtevu komercijalnog

investitora, uz zadovoljenje propisa
o prostornom ureenju i uticaju na
ivotnu sredinu.
92
Evropa
2020
Osobina
Kredit
Od meunarodnih finansijskih organizacija ili iz meudravnih aranmana.

Motivisan monetarnim potrebama
dravne uprave (minimalno korienje raspoloive infrastrukture kreira
dodatnu tranju za infrastrukturom).
Iz komercijalnih izvora.
Korienje raspoloive imovine

i infrastrukture
Minimalno. Optimizovano radi

dobijanja dodatne dravne pomoi,
ouvanja monopolskog poloaja i
minimiziranja trokova odravanja.
Maksimalno.
Dravna pomo
U mnogim oblicima. Nepotpuno evidentirana.
Minimalna i jasno ograniena.
Naplata prodate
robe ili usluge
Poverena dravnom organu.
Direktna.
Uticaj na ivotnu
sredinu
Znaajan.
Minimalan.
Merenje uticaja na ivotnu

sredinu
Povereno samom preduzeu ili dravnom organu. Malo uee javnosti.
Od strane javne uprave. Dostupno

mnogim privatnim i nevladinim ustanovama.
Princip zagaiva plaa
Da, dravnom organu i u dogovorenom obimu. Retki primeri sudske

zatite.
Da, oteenim licima. Sudska zatita.
Uee javnosti
u donoenju odluka i poslovnoj
praksi
Minimlano i najee ex-post.
Maksimalno u skladu sa komercijalnm

interesom preduzea, naroito zainteresovane grupe i akcionari.
93
Osobina
Nezavisna regulacija
Da, uz saglasnost dravne uprave i za

najvei deo delatnosti.
Da. Ogranieno na delatnosti gde je

propisano pravo pristupa tree strane
ili ouvanje javnog interesa.
Poreski tretman
Diskrecioni. Ukoliko postoji strani

partner stvarni poreski tretman moe
biti dogovoren izmeu drave i tog
stranog partnera.
U skladu sa zakonom i bez diskriminacije/diskrecije poreskog organa.
Drutvena sposobnost donoenja odluka

koje se tiu budunosti je od sutinskog
znaaja za razvoj energetskog sektora
uopte. Imajui u vidu dugi ivotni vek
energetske infrastrukture i uticaj koji njena struktura ima ili moe imati na kvalitet uprave, razvoj siromatva, odrivost i
privredni razvoj u budunosti treba uoiti
znaaj odluka koje se danas donose za
budunost. Korisno je da se krupne odluke ije e se posledice oseati dugo u
budunosti budu donete na temelju najboljih raspoloivih informacija i uz iroku
drutvenu saglasnost.
Potrebno je da su detaljne informacije
o raspoloivoj infrastrukturi, proizvodnji
i potronji energije, uticajima na ivotnu
sredinu, drutvenim uticajima, i druge prikupljene, obraene i dostupne javnosti.
Bilo bi dobro da postoji zainteresovana,
kvalifikovana i obavetena javnost koja
94
moe da uestvuje u procesu donoenja

odluka. Konano, potrebno je da problemi budu izneti pred takvu javnost kada su
sve ili mnoge opcije za reenje na raspolaganju i kada je uee javnosti u ovom
procesu svrsishodno. Isto tako, potrebno
je da postoje drutveni mehanizmi za postizanje konsenzusa i donoenje odluka
u jasno definisanom vremenu. Program
Evropa 2020 - Energija 2020 podrazumeva ove okolnosti, a ostvarenje tih okolnosti u Srbiji je tek u povoju.
Evropa
2020
4. Preporuke za
pribliavanje Srbije
Evropa 2020 u
oblasti energije
Program Evropa 2020 Energija 2020
sadri promene u upravljanju energetskim
tokovima, stvarne ciljeve ili kvantitativne
obaveze koje treba ostvariti u zadatim
rokovima i sredstva iz javnih izvora namenjena ostvarenju tih ciljeva. Kako je ve
ranije pomenuto, stvarno ostvarenje takvih ciljeva je od izuzetne koristi za razvoj
Srbije. Pored toga, slika 1 pokazuje da se
najmanje tri kompleksa nove Evropske
energetske infrastrukture dotiu teritorije
Srbije. Energetski sektor u Srbiji shodno
tome ima ili moe imati i specifine odgovornosti u kontekstu ostvarenja programa Evropa 2020 Energija 2020 na
nivou celog kontinenta.
nad tim preduzeem koje moe ostati i u

potpunom ili deliminom dravnom vlasnitvu. Potrebna je meutim promena
karaktera preduzea i njegova potpuna
korporativizacija.
Isto tako treba nastaviti napore da se
pobolja kvalitet energetske statistike i
izvetavanja o uticajima na ivotnu sredinu. Da bi ovi napori imali svrhu, bilo bi
potrebno razviti sistem podrke aktivnostima profesionalnih organizacija, organizacija potroaa i zainteresovane javnosti
u nevladinim organizacijama.
Treba imati u vidu dubinu i sveobuhvatnost promena koje su potrebne kao i
okolnost da ove promene treba da prethode eventualnoj primeni naprednih
Evropskih razvojnih instrumenata. Lako
se uoava da potrebne promene zahvataju vei deo domaeg pravnog sistema
i najvei deo sada funkcionalne privredne
aktivnosti.
Ukoliko postoji volja da se ovakav program zaista ostvaruje u Srbiji potrebna je

kompleksna reforma energetskog preduzea koja je kao to se vidi u Tabeli 1 potpuno nezavisna od strukture vlasnitva
95
Obrazovanje
Obrazovanje predstavlja jednu od centralnih tema strategije Evropa 2020. Od

ukupno sedam inicijativa, obrazovanje direktno proima najmanje tri (Mladi u pokretu, Nove vetine za nova radna mesta,
Evropska platforma protiv siromatva), a
indirektno je povezano i sa ostale etiri, imajui u vidu da je znanje jedan od
osnovnih resursa napretka i razvoja.
Jelena Brankovi
96
Evropa
2020
1. Evropska unija i
obrazovanje
Kao to je poznato, oblast obrazovanja
i obuka je u nadlenosti zemalja lanica
Evropske unije, te je mogunost direktne
intervencije u njihove obrazovne sisteme za Evropsku komisiju uvek bila vrlo
ograniena. Iako je bilo inicijativa, pa i
pomaka (npr. Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije, lan 167, kojim se od
Unije oekuje da pospeuje saradnju u
oblasti obrazovanja), do sutinskog prenosa kompetencija do danas nije dolo.
Pored ove odredbe, pravne tekovine EU
u oblasti obrazovanja i obuka ine i Direktiva o obrazovanju dece radnika migranata, kao i presude Evropskog suda
pravde. Ovo zapravo znai da, bez obzira na to koliko je obrazovanje kao oblast
delanja krucijalna za samu zajednicu ili je
konkretno navedena kao vitalna, kao to
je to bilo u sluaju Lisabonske strategije,
sa supra-nacionalnog nivoa se malo toga
moe uraditi, a da se zaobie princip subsidijarnosti. Ovo praktino znai da je
spremnost zemalja lanica, to se neretko odnosi na politiku podrku njihovih
elnika, faktor od izuzetnog znaaja za
implementaciju jedne panevropske zamisli koja targetira obrazovanje. U praksi se
97
ovo pokazalo vrlo tanim, to se posebno

moe videti u visokom obrazovanju, gde
je Evropska zajednica gotovo od svog
osnivanja, a kasnije i kao Evropska unija,
imala niz vie i manje uspenih pokuaja
da odreene inicijative sprovede u delo
(Corbett, 2005). Kao ilustraciju moemo
navesti razvojni proces Erazmus programa, od trenutka raanja ideje (sredina
sedamdesetih godina dvadesetog veka),
kada je ona izazivala ne samo skepsu,
ve i negodovanje mnogih, do njegovog
osnivanja 1987. godine, pa sve do danas
kada se ovaj program smatra jednim od
pokazatelja uspenosti Evropske unije
kao projekta.
U praktinom smislu, ovo stanje stvari
za Evropsku komisiju znai veu kreativnost i korienje alternativnih instrumenata u implementaciji politika EU, koji po
svojoj prirodi nisu obavezujui. Ovo se
pre svega, odnosi na korienje raznih
podsticaja koje bi zemlje lanice, to jest
njihove institucije i organizacije, usmerile
u odreenom pravcu, prema Ugovoru o
funkcionisanju Evropske unije, odnosno
stimulisale i pospeivale saradnju izmeu zemalja lanica, a u okviru ciljeva EU.
Programi poput Programa za celoivotno
uenje i Erazmus Mundusa su primeriovog mehanizma. Evropska unija moe
imati i programe koji seu ire od zemalja

lanica i namenjeni su zemljama u neposrednom okruenju EU, pa i ire, kao
to je to sluaj sa TEMPUS programom
i programom Mladi u akciji. Srbija trenutno ima pravo uea u svim navedenim
programima (ukljuujui i Program za celoivotno uenje, sa odreenim ogranienjima) koje u velikoj meri i ostvaruje.
Drugi mehanizam (po prvi put za obrazovanje) uveden je tokom prethodne
decenije. U pitanju je Otvoreni metod
koordinacije (OMK)79 i njegova primena
je imala za cilj da omogui bru i efikasniju implementaciju zakljuaka donetih
tokom Evropskog samita odranog u
Lisabonu 2000. godine. Poznato je da
su tada elnici drava i vlada usvojili za
cilj da do 2010. godine, Evropa mora
postati najkonkurentnija i najdinaminija
ekonomija utemeljena na znanju. Ovaj,
od tada poznat kao Lisabonski proces,
je takoe podrazumevao i bolji odrivi
razvoj, vei broj kvalitetnijih radnih mesta
i veu socijalnu koheziju do 2010. godine. Iako je pomak ostvaren u veini zemalja EU, te i na nivou same Unije, to nije
bilo u dovoljnoj meri srazmerno inicijalno
79 Engleski: Open Method of Coordination
(OMC)
98
postavljenim ciljevima, te su ovi ciljevi

u velikoj meri ostali prisutni i u strategiji
Evropa 2020.
Otvoreni metod koordinacije zapravo
predstavlja instrument namenjen procesu
uzajamnog uenja politika i mera izmeu
drava lanica. Ovim putem drave razmenjuju primere dobre prakse i usmeravaju jedne druge u pravcu efikasnijih i
efektivnijih politika i mera. OMK nadgleda
Evropska komisija, koja takoe belei pomake i ostvarene rezultate, objavljuje ih, a
sve u cilju efikasnijeg uenja. Meutim,
ovo uenje je neretko praeno pritiskom
na drave, posebno od strane Evropske
komisije. Imajui u vidu da se ostvareni
rezultati esto prikazuju u kvantitativnom
obliku (npr. broj visokoobrazovanih) radi
lakeg poreenja, za oekivati je da e
zemlje lanice EU biti manje ili vie uspene u odnosu jedna na drugu. Sveukupno,
Evropska unija e biti manje ili vie uspena u poreenju sa SAD ili Japanom.
Na taj nain se globalna utakmica prenosi i na intraevropski plan. Ovo, naravno,
kreira posebnu dinamiku u pogledu toga
kako se pristupa merama koje dolaze iz
Brisela, bez obzira to su one gotovo u
potpunosti nelegalistike i moda nimalo
u sukobu sa suverenitetom pojedinih drava lanica. Prema odgovorima koje je
Evropa
2020
Vlada Republike Srbije nedavno dala na
Upitnik Evropske komisije (Vlada Republike Srbije, 2011) Srbija ja izuzetno zainteresovana za ovaj vid razmene iskustava
u domenu obrazovanja, dok je, kako se
navodi, inicijativa za uee Srbije u OMK
u obrazovanju ve pokretana.
OMK nastavlja da ivi i u drugoj deceniji XXI veka, bar kada je obrazovanje u
pitanju i to u sinergiji sa gorenavedenim
programima EU, koji su u momentu pisanja ovog teksta u fazi evaluacije kao
deo pripreme nove generacije programa
EU za obrazovanje i mlade, a za period
2014-2020. godina. Jedna od sedam
inicijativa pod zastavom strategije Evropa
2020 se odnosi direktno na obrazovanje i
nain funkcionisanja OMK i programa namenjenih obrazovanju koji e biti usklaeni sa osnovnim idejama inicijative pod
nazivom Mladi u pokretu (Youth on the
Move).
2. Evropa 2020:
Mladi u
pokretu
Inicijativa Mladi u pokretu ima za cilj da
unapredi efikasnost, efektivnost i atraktivnost Evropskog visokog obrazovanja,
a kroz unapreenje kvaliteta svih nivoa
obrazovanja, unapreenje mobilnosti i
zapoljivosti mladih, kao i kroz dostizanje
vieg nivoa izvrsnosti. Takoe, ova inicijativa ima za cilj i podizanje nivoa drutvene
jednakosti kroz obrazovanje kao instrument drutvene reprodukcije.
Za implementaciju inicijative na nivou
EU je odgovorna Evropska komisija koja
pred sobom ima sledee ciljeve kada je
ova strategija u pitanju:
Integrisanje i unapreenje mobilnosti,
univerzitetskih i istraivakih programa,
poput Erazmusa, Erazmus Mundusa,
Tempus i Mari Kiri, koje treba povezati
sa nacionalnim programima i resursima.
Dalja modernizacija visokog obrazovanja, ukljuujui uporeivanje uspenosti
rada univerziteta u globalnom kontekstu.
99
Ispitivanje naina putem kojih se moe

unaprediti preduzetnitvo kroz programe mobilnosti za mlade profesionalce.
obrazovnih sistema kroz izgradnju nacionalnih okvira kvalifikacija i boljim ishodima uenja spram potreba trita rada.
romovisanje priznavanja neformalnog

P
obrazovanja i informalnog uenja.
oboljati prohodnost mladih ka tritu

P
rada kroz integrisanu akciju koja izmeu ostalog podrazumeva voenje, savetovanje i pripravniku obuku.
spostavljanje Okvira zapoljavanja

U
mladih koji e ukazati na politike koje
imaju za cilj da smanje nezaposlenost
mladih, to bi konkretno znailo ulazak
mladih na trite rada kroz stairanja i
druge prelazne oblike ka punom angaovanju na tritu rada.
Na nivou drava lanica, preporuuju se
sledei koraci:
sigurati efikasno ulaganje u obrazovaO
nje i obuku na svim nivoima (od predkolskog do visokog obrazovanja).
naprediti ishode obrazovanja, osvrU
ui se na svaki segment (predkolsko, osnovno, srednje, visoko i struno
obrazovanje), ali istovremeno zadrati
pristup obrazovanju kao celovitom sistemu koji obuhvata kljune kompetencije i stremi ka smanjenju broja osoba
koje prevremeno naputaju kolovanje.
Unaprediti otvorenost i relevantnost
100
Evropska unija je sebi postavila dva cilja

u ovoj strategiji kada je obrazovanje u pitanju:
s manjiti procenat osoba koje su prevremeno prekinule kolovanje sa trenutnih
15% na 10%80 i
oveati udeo visokoobrazovanih u pop
pulaciji starosne dobi od 30 do 34 godine sa trenutnih 31% na najmanje 40%.
U nastavku ovog dela obrazovni sistem
u Srbiji bie ukratko opisan po nivoima
(osnovno, srednje, visoko), dok e efikasnosti kolovanja pojedinaca i broju visokoobrazovanih, kao dva specifina cilja
postavljena na nivou Evropske unije, biti
pridata posebna panja.
80 Odnosi se na procenat osoba od 18 do 24
godine koje imaju samo osnovno obrazovanje i
nisu nastavile kolovanje ili obuku.
Evropa
2020
3. Obrazovanje u
Srbiji
Moe se sa sigurnou tvrditi da je
obrazovanje jedna od relevantnijih tema
kada se govori o razvoju bilo koje drave. Meutim, mera u kojoj je ova oblast
prepoznata kao relevantna za sveukupni
drutveni napredak varira od zemlje do
zemlje, odnosno u zavisnosti od politikih, ekonomskih ili pak, drugih okolnosti
u kojima se ona zadesila. Ovde se pre
svega misli na njenu eksplicitnu zastupljenost u javnim politikama i prepoznatljivost kao jedan od bitnijih instrumenata
drutvenog ili ekonomskog napretka.
Srbija u ovom sluaju nije izuzetak, s tim
da se mora napomenuti da je bez obzira na stepen politike determiniranosti
dravnog vrha kada su u pitanju evropske integracije u proteklih deset godina,
obrazovanju se pristupalo vie segmentirano nego u celini. Drugim reima, reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja
se sprovodila (i jo uvek se sprovodi)
odvojeno od reforme visokog obrazovanja. Dok se reforma osnovnog i srednjeg
obrazovanja sprovodi vie centralistiki,
visokim obrazovanjem se u velikoj meri
upravlja odozdo, tj. od strane samih vi-
101
sokokolskih ustanova. Kada je obrazovanje van formalnog sektora u pitanju, pa

i dublje razumevanje i primena koncepta
celoivotnog uenja i pomeranje teita
ka ishodima uenja na svim nivoima i bez
obzira na sektor u kome se uenje dogaa, obrazovni sistem u Srbiji se nalazi
pred velikim izazovima. Ovo je od posebne vanosti kada se govori o privrednom
rastu, zapoljavanju i razvoju ljudskog kapitala uopte.
U 2009. godini donet je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je postavljen temelj modernijem sistemu predkolskog, osnovnog i
srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Ovim
zakonom je regulisan inkluzivni pristup
i predvieni si mehanizmi podrke za
decu iz socijalno ugroenih grupa. Takoe, sam zakon predvia novine u zahtevanim kompetencijama nastavnika u
kolama, dok su procedure evaluacije i
nadzora kola, kao i procedure zatite
prava deteta i uenika.
Prema popisu iz 2002. godine, 21,9%
stanovnitva starijeg od 15 godina nema
zavreno osnovno obrazovanje, 41,1%
ukupnog stanovnitva ima zavrenu
srednju kolu, dok samo osnovno obrazovanje ima 23,9%. Visoko obrazovanje
(ukljuujui i nekadanje vie obrazovanje) ima 11% stanovnitva. Prema istim

podacima, 3,4% stanovnitva starijih od
10 godina je nepismeno. Obuhvat uenika uzrasta od 10 do 14 godina osnovnim
obrazovanjem je u 2009. godini, iznosio
95,2%, dok je za uzrast od 15 do 19 godina, odnosno srednje obrazovanje iznosio
77,7% (Vlada Republike Srbije, 2011). U
kolskoj 2009/10, 95,6% svrenih osnovaca nastavilo kolovanje,81 od kojih oko
15% nee zavriti srednju kolu.82 Procenat populacije koja odustane od osnovnog obrazovanja je 10% (Srbija, 2020).
rogodinjim srednjim strunim kolama

nego trogodinjim. Isto tako, prohodnost ka visokom obrazovanju je vea kod
svrenih gimnazijalaca nego kod ostalih
srednjokolaca. Na odustajanje od kolovanja tokom osnovne ili srednje kole
mogu uticati faktori koji dolaze iz obrazovnog sistema ili ne moraju biti vezani
za obrazovanje ve za npr. demografska
kretanja (primera radi, u nekim krajevima
poput okruga u Istonoj Srbije je ovo izraenije), socio-ekonomske ili druge okolnosti, kao to su mogunosti zaposlenja
nakon zavretak kole.
Procenat osoba koje su prevremeno prekinule kolovanje je u opadanju, s tim to

postoje razlike meu okruzima. U 2008.
godini, svaki peti stanovnik Vojvodine
i svaki esti stanovnik Centralne Srbije
nije upisao srednju kolu u dobi koja se
uzima kao tipina za pohaanje srednje
kole.83 Priblino 81,5% uenika koji upiu srednju kolu zavri istu u oekivanom
roku (3 ili 4 godine). Stopa zavravanja
je via u gimnazijama nego u srednjim
strunim kolama, odnosno via u etvo-
U poreenju sa evropskim prosekom od

15% onih koji su prevremeno prekinuli
kolovanje, Srbija je sa svojih 30% (Vlada Republike Srbije, 2011) pred ozbiljnim
izazovom. Meutim, Srbija je ve sebi
zadala za zadatak da do 2020. godine,
dostigne trenutno evropskih 15%, umesto ambicioznijih 10% (Srbija 2020) to
se moe ostvariti ukoliko se ve zapoete
reforme preduniverzitetskog obrazovanja
nastave sprovoditi dosledno i uz redovnu evaluaciju stanja, odnosnu adekvatnu
reakciju na nalaze evaluacija. S druge
strane, sam procenat koji pokazuje obuhvat i uspenost u sticanju obrazovanja
na bilo kom nivou sme biti jedini cilj, budui da se pitanje kvaliteta, adekvatnosti
81 Izvor: Centar za obrazovne politike.

102
Evropa
2020
i drugih aspekata obrazovanja nuno ne
mora odraziti ovim indikatorima. U tome,
zapravo, lei i opasnost kvantifikacije postavljenih ciljeva i to ne samo u obrazovanju nego uopte.
U poslednjih deset godina se pria o visokom obrazovanju i njegovoj reformi (i to
ne samo u Srbiji) esto svodi na priu o
Bolonjskom procesu. Iako Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije, bez njene podrke, to institucionalne, to finansijske, proces formiranja Evropske zone
visokog obrazovanja do danas moda i
ne bi daleko odmakao. Srbija je procesu
pristupila 2003. godine, u Berlinu i time
postala deo te evropske visokobrazovne
porodice, sa mogunou da uestvuje
u kreiranju njene budunosti. Pristupanje
Bolonjskom procesu podrazumevalo je i
promenu domae legislative, pre svega
tadanjeg Zakona o univerzitetu, kao i niz
drugih sistemskih poteza.
Krajem leta, 2005. godine donet je Zakon
o visokom obrazovanju koji je, kako su
to njegovi autori izjavljivali, bio potpuno u
skladu sa odredbama Bolonje. Trenutno, prema Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, sve akreditovane visokokolske ustanove imaju reformisane studijske
programe. Meutim, slaba efikasnost
103
studiranja (recimo, nizak procenat studenata koji u toku akademske godine prikupi 60 ESPB bodova) u novonastalom
sistemu sugerie da reforme nisu sprovedene temeljno i srazmerno optereenju prosenog studenta, kako to nalau
pravila Bolonje. S druge strane, razvoj
kurikuluma prema ishodima uenja, a ne
prema raspoloivom nastavnom kadru i
njihovim kapacitetima i preferencijama i
dalje predstavlja izazov za mnoge fakultete i visoke kole. Drugim reima, uspeh
primene Bolonjskog procesa u Srbiji je i
dalje otvoreno pitanje. Jedan od razloga
esto sueljavanih miljenja na ovu temu
je i nedostatak podataka koji bi izmerili
koliko je Bolonja uspela ili nije uspela i zato. Podaci koje prikuplja Republiki zavod za statistiku nisu dovoljni, dok podaci
koji se prikupljaju na univerzitetima i fakultetima nisu u dovoljnoj meri dostupni.
Takoe, Komisija za akreditaciju i proveru
kvaliteta poseduje zavidnu bazu podataka prikupljanih tokom akreditacije studijskih programa i visokokolskih ustanova,
no ona takoe nije dostupna javnosti i
nije poznato da li se i na koji nain koristi
van procesa akreditacije.
S druge strane, sistem visokog obrazovanja predstavlja daleko iru kategoriju
od pomenutog meuvladinog ugovora,
to se esto zanemaruje od strane donosioca odluka i relevantnih aktera uopte,

kako na nivou sistema, tako i na nivou institucija, te u javnosti imamo pripisivanje
pojedinih pojava u sistemu (npr. izuzetno
visoke kolarine) koji su nastale ili eskalirale u proteklih deset godina u primeni
Bolonje. Meutim, esto je i teko dati
odgovor na pitanja o stvarnim uzrocima
problema, koji mogu nastati i usled primene Bolonje ili pak njene loe primene,
usled okolnosti koje su i starije ili vee
od ovog procesa, odnosno, usled nekih
nedovoljno sagledanih specifinosti naeg sistema visokog obrazovanja ili usled
novonastalih okolnosti na evropskom ili
globalnom nivou koji utiu na dinamiku u
Srbiji, a na koje se nije reagovalo na pravi naina ili se nije reagovalo uopte (npr.
svetska ekonomska kriza, promene u zahtevima trita rada, itd). Takve nepotpuno ili krivo sagledane uzrono-posledine
veze onemoguavaju efikasne intervencije u sistemu, odnosno, oteavaju razvoj i
primenu politika. Upravo je iz ovog razloga vano da politike i instrumenti implementacije budu meusobno usaglaeni i
pre svega zasnovani na pouzdanim analizama stanja.
Trenutni udeo visokoobrazovanih u populaciji od 30 do 34 godine je 21%, dok
104
je strategijom Srbija 2020 predvien cilj

od 30% za narednih deset godina, skromnije od ambicije EU od 40%. Za sada je
teko proceniti kakav bi se scenario mogao desiti kroz deset godina, s obzirom
na to da nije poznata efikasnost studiranja za period nakon donoenja Zakona
o visokom obrazovanju 2005. godine.84
Trenutno je jedino poznat procenat studenata koji su odustajali od studija u tzv.
pre-Bolonjskom sistemu 45%. U tom
smislu, deo populacije starosne dobi od
30. do 34. godine, u 2020. godini, je zapravo sadanja populacija od 21. do 25.
godine. Prema projekcijama Republikog
zavoda za statistiku njih je 2009. godine,
bilo 467.657. Ako pretpostavimo da je
broj novoupisanih studenata u periodu
od 2005. do 2009. godine, (tj. kada se
oekuje da je ova grupa prvi put upisivala
prvu godinu studija) u proseku bio 55.000
po godini,85 to bi znailo da, pod pretpostavkom da su svi i dalje u sistemu, njih
sada ima oko 275.000, odnosno 58.8%
od ukupne populacije trenutne starosti
84 Pojedini univerziteti i fakulteti poseduju ove
podatke za svoje institucije, dok podataka za itavu zemlju za sada nema.
85 Prema podacima Republikog zavoda za
statistiku, novoupisanih u akademskoj 2005/06
bilo je 60.259, u 2008/09. 57.687, dok u 2009/10
54.510.
Evropa
2020
od 21. do 25 godina. Ako pretpostavimo
da je njihova stopa zavravanja studija
ista kao i kod pre-Bolonjskih studenata, odnosno 55% (Vukasovi & Sarrico,
2010) oekuje se da e diplomu visokog
obrazovanja imati 151.250 studenata
po prvi put upisanih od 2005. do 2009.
godine, odnosno dela populacije koji e
2020. godine imati od 30 do 34 godine,
to je 32,34%. Drugim reima, i naravno, uzimajui u obzir da je ova procena
zasnovana na nizu pretpostavki, oekuje
se da e se u narednim godinama broj
visokoobrazovanih u Srbiji poveati. U
sluaju da se efikasnost u meuvremenu poveala, kako ukazuju analize koje
su pojedini univerziteti sproveli,86 Srbija
je na dobrom putu da se jo vie priblii
evropskom cilju od 40%. Kljuni faktor
koji e odluiti nije broj upisanih studenata, s obzirom da on ve prelazi 50%
starosne grupe, ve efikasnost studiranja, odnosno broj onih koji odustaju od
studija. Kako je poznato na ovo e uticati ne samo struktura (tj. teina) studija,
ve i procenat onih sa visokim obrazovanjem ili bez njega koji e u meuvremenu
86 Na osnovu izjava za medije od strane univerzitetskih zvaninika. Izvor: http://www.politika.
rs/rubrike/Drustvo/Upis-po-starom.lt.html Pristupljeno 2.4.2011.
105
napustiti zemlju, kao i dostupnost studija

za one nieg socio-ekonomskog porekla.
Ovo se konkretno odnosi na mere ekonomske i socijalne podrke usmerene
ka dostupnijem visokom obrazovanju,
odnosno smanjenju reprodukcije drutvenih nejednakosti kroz obrazovanje,
pre svega, jer je poznato da je upravo
ova grupa sklonija riziku da prevremeno
prekine visoko obrazovanje. Trenutno,
visoko obrazovanje u Srbiji je skupo za
veinu roditelja, imajui u vidu da su oni
principijelni finansijeri post-sekundarnog
kolovanja studenata, a za mnoge je i
nepriutivo. Trenutne mere koje su naelno usmerene ka ovom problemu i nain
na koji se one sprovode (subvencionirani
smetaj i hrana za studente, dravni krediti i stipendije...) izazivaju suprotan efekat, pre svega, jer nisu usmerene ka onima kojima su najpotrebnije (Petkovska &
Vukasovi, 2009).
Kao to je sluaj i sa preduniverzitetskim
obrazovanjem, povean broj visokoobrazovanih nije sam po sebi indikator
kvalitetnog visokog obrazovanja, visokokvalifikovane radne snage (ili sa kvalifikacijama koje bar nominalno odgovaraju
zahtevima trita rada), jake intelektualne
elite ili adekvatne socijalne mobilnosti. U
tom smislu i ovom cilju se mora prii sa
oprezom i sagledati to je vei broj implikacija do kojih preduzete mere zarad

njegovog ostvarivanja mogu dovesti.
Trenutno, Srbija ima pravo uea u svim
programima EU namenjenih obrazovanju,
ali ne iz iste pozicije kao zemlje lanice.
Moe se sa sigurnou tvrditi da je Srbija jedna od aktivnijih zemalja u TEMPUS
programu, imajui u vidu i broj projekata i
ukupan budet kada se uporede sa ostalim zemljama u ovom programu. Takoe,
Srbija uestvuje i u Erazmus Mundus programu, takoe uspeno. Za koordinaciju
i promociju nacionalnih aktivnosti u okviru ova dva programa zaduena je Nacionalna Tempus kancelarija.87 Omladinske organizacije iz Srbije, takoe aktivno
uestvuju u programu Mladi u akciji, koji
bitno podrava aktivnosti iz domena neformalnog obrazovanja. to se Programa
za celoivotno uenje tie, Srbija moe
uestvovati u odreenim segmentima
koje ovaj program predvia i uz odreene uslove.88 Da bi Srbija uestvovala punopravno u svim segmentima Programa
87 http://tempus.ac.rs/
88 Detaljan opis je dat na stranama Tempus kancelarije u Srbiji: http://www.tempus.ac.rs/sr/ostali-programi-i-stipendije/program-za-celozivotnoucenje/. Pristupljeno 5.4.2011.
106
za celoivotno uenje, neophodno je ispuniti odreene uslove, s obzirom da je

ovaj program usmeren ka zemljama lanicama (dok su prethodna dva vie okrenuta ka zemljama u okruenju EU ili kao
promociji evropskog visokoobrazovnog
prostora uopte). Osim toga to zemlja
mora biti u procesu pristupanja EU, mora
postojati i nacionalna agencija koja bi administrirala ovaj program u zemlji, koja jo
uvek nije osnovana, kao i zapoet dijalog
sa Evropskom komisijom o pristupanju.
Bitno je i naglasiti da onog momenta
kada Srbija bude dola do ovog programa, njen status u okviru TEMPUS i
Erazmus Mundus programa e biti izmenjen, te vie nee biti partnerska zemlja ve e uivati isti status kao lanice EU, to znai i uee u finansiranju
ovih programa.
Od 2014. godine, poinje novi ciklus
programa EU namenjenih obrazovanju
i mladima. Ukoliko do tada Srbija ispuni traene uslove, obrazovne institucije,
vladine institucije, organi lokalne samouprave, nevladine organizacije i ostale za
obrazovanje relevantne strukture moi
e da sa istim pravima uestvuju u programima Evropske unije kao i njene zemlje lanice.
Evropa
2020
4. Preporuke za
pribliavanje
Srbije ciljevima
strategije Evropa
2020 u oblasti
obrazovanja
4.1 Politike zasnovane

na podacima i
uenje iz iskustva
drugih
Kao to se u prethodnim paragrafima

sugerie, ciljevima EU treba pristupiti sa
sveu u tome da svaka njena lanica,
u svakom sektoru, pa i obrazovanju, ima
odreene posebnosti koje su manje ili vie
vidljive i koje mogu pozitivno ili negativno
uticati na uspeh implementacije odreene politike. S druge strane, stavljanje
akcenta na dostizanje odreenih ciljeva
moe ugroziti druge, neretko podjednako
relevantne aspekte obrazovnog sistema
i ne mora nuno znaiti napredak. Preporuke, ovde date, tiu se unapreenja
obrazovanja uopte, njegove vee pravinosti, doprinosa i uloge u poveanju
drutvenih jednakosti i prilika. One skoro u celosti inkorporiraju gore navedene
preporuke konkretno date dravama lanicama EU (deo 1.2), a uzimajui u obzir
okolnosti u Srbiji.
107
Jedan od osnovnih preduslova za kreiranje i primenu odreene politike jesu

podaci o sistemu u kome se vre intervencije. Kada govorimo o obrazovanju to
podrazumeva neophodnost postojanja
jedinstvenog sistema prikupljanja pouzdanih uporedivih podataka na svim nivoima
obrazovanja koji bi obuhvatali sve relevantne aspekte sistema i to pre svega socijalne i ekonomske. Jedino bi ovako prikupljani i dalje obraivani podaci omoguili
celovito sagledavanje sistema i adekvatnu
primenu eljene politike. U tom smislu,
svaka politika bi i morala biti zasnovana na
analizi i evaluaciji zateenog stanja, a njena implementacija, zajedno sa prateim
instrumentima koje ta politika podrazumeva, pravovremenom i kontinuiranom evaluacijom od strane relevantnih aktera (Vlada, resorna ministarstva, kolske uprave,
Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni
savet za visoko obrazovanje, optine,
aci/studenti, nastavnici, poslodavci, itd).
Ukljuivanje relevantnih aktera u proces je
od podjednakog znaaja za razumevanje
i legitimitet politike i za uspeh njene imple-
mentacije. Takoe, u ovom procesu bi se

posebno morala obratiti panja na efekte
koje promene i inovacije u sistemu imaju
na ponaanje aktera na svim nivoima unutar sistema, kao i na drutvo uopte.
Bez obzira na injenicu da svaka zemlja
obiluje specifinostima u svim segmentima drutva, praksa je pokazala (primer
OMK, recimo) da zemlje mogu uspeno
uiti jedne od drugih i koristiti iskustvo
koje druge zemlje imaju u implementaciji
politika i primeni dobrih praksi. Ovaj resurs
moe biti od izuzetnog znaaja za Srbiju, kako za dostizanje nacionalnih tako i
evropskih ciljeva. Postojei programi EU
za obrazovanje otvoreni za Srbiju jesu jedan od naina kako bi se ovo sprovelo.
4.2 Finansiranje
obrazovanja
Drugi neophodan korak se odnosi na finansiranje obrazovanja. Kada govorimo
o visini ulaganja, nedvosmisleno je da se
za obrazovanje mora izdvajati vie iz dravnog budeta nego to se to sada ini.
S druge strane, trenutni nain raspodele
budetskih sredstava na svim nivoima
obrazovanja je takav da on ini sam
108
sistem manje efikasnim nego to bi on

mogao biti ukoliko bi dolo do promene
mehanizma alokacije. Trenutni sistem finansiranja obrazovanja na svim nivoima
je usmeren ka odravanju mrea obrazovnih ustanova, a ne ka potrebama
aka/studenata, to jest, zasnovan je na
ulaznim parametrima, dok se izlazni parametri ne uzimaju u obzir. Neophodno
je poveati vidljivost izlaznih parametara
u mehanizmu alokacije, kao i osetljivost
na drutvene prilike aka/studenata, a u
cilju pristupanijeg obrazovanja na svim
nivoima. U tom pogledu, potrebna je redefinicija sistema potpora i subvencija
(domovi, ishrana, stipendije, krediti, itd),
uvoenje finansiranja po glavi uenika/
studenta89 u kombinaciji sa finansiranjem po izlaznim parametrima (ovo se
posebno odnosi na visoko obrazovanje i to npr. po diplomiranom studentu
ili ostvarenim rezultatima visokokolskih
ustanova na domaem i meunarodnom nivou).
89 Ministarstvo prosvete i nauke ve uveliko

radi na razvoju formule za ovu vrstu finansiranja
predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazozanja
i prva pilotiranja se oekuju kolske 2012/2013.
godine.
Evropa
2020
Bitno je i napomenuti da se obrazovanje finansira i iz nebudetskih izvora (u
najveoj meri od strane roditelja aka/
studenata) i to posebno kada govorimo
o visokom obrazovanju, te se i pria o razliitim izvorima finansiranja mora uzeti u
obzir i to posebno kada govorimo o jednakopravnosti u obrazovanju, drutvenoj
inkluziji, drutvenoj reprodukciji i mobilnosti. Dok se u preduniverzitetskom obrazovanju krenulo sa reformama u domenu
drutvene inkluzije i pristupu obrazovanju, visoko obrazovanje nije zahvaeno
ovim talasom mera. tavie, socijalna
dimenzija u visokom obrazovanju je tek
nedavno postala tema rasprave meu
akterima. Od izuzetnog je znaaja za dostupnost, ali i efikasnost visokog obrazovanja, njegov doprinos socijalnoj koheziji
i efikasnost studiranja da se ovom pitanju
prida vei znaaj i u reavanje kljunih pitanja ukljue svi relevantni akteri. Pored
toga to obrazovanje mora biti efikasno
i efektivno, ono mora biti i svima jednako
dostupno, bez obzira na socio-ekonomsko poreklo, to jest imovinsko stanje, to
trenutno nije sluaj. U tom smislu, finansiranje obrazovanja od strane pojedinaca
(kolarine, smetaj, knjige i ostalo) i sistem
potpora u vidu stipendija, kredita i drugih
subvencija, moraju biti usmereni tako da
obrazovanje na svim nivoima ine svima
109
jednako dostupnim, sa posebnom osetljivou za ve pomenute grupe koje imaju tendenciju da odustanu od kolovanja
ili ostvaruju loije rezultate. Konkretna
preporuka donosiocima odluka bi ovde
bila da se preduzmu neophodni koraci
kako bi materijalni status aka/studenata
imao veu teinu pri raspodeli stipendija, domova, kredita i drugih instrumenata
podrke, utvrivanju kolarina, a u cilju
jednakih uslova kolovanja i istih ansi za
uspeno zavravanje.
4.3 Otvorenost,
fleksibilnost i
relevantnost
obrazovanja
Neophodno je usvojiti jedinstveni Nacionalni okvir kvalifikacija za sve nivoe
obrazovanja koji e ne samo odgovarati ishodima uenja, ve i omoguiti veu
fleksibilnost i prohodnost, pre svega,
unutar nivoa obrazovanja (od srednjih
strunih kola ka gimnazijama, prohodnost svrenih srednjokolaca iz trogodinjih strunih kola ka daljem obrazovanju
i usavravanju, kao i od visokih kola ka
univerzitetima), zatim, meuuniverzitet-
sku i meunarodnu mobilnost, kao i priznavanje neformalnog obrazovanja i ishode informalnog uenja. Kako bi se ovo
na najbolji nain realizovalo neophodno
je ne samo formalno usvojiti Nacionalni
okvir kvalifikacija, ve i dublje institucionalizovati koncepte ishoda uenja i kljunih kompetencija kao polaznu osnovu u
razvijanju kurikuluma, osiguranja i evaluacije kvaliteta i dijaloga izmeu relevantnih aktera unutar, ali i izvan obrazovnog
sistema, pre svega trita rada i privrede
uopte. S tim u vezi, ishodi uenja treba
da budu prilagoeni potrebama drutva,
to jest, moraju biti relevantni. Ovako postavljen sistem, u sinergiji sa promenom
naina finansiranja kola i visokokolskih
ustanova bi doprineo omoguavanju
obrazovnim institucijama svih profila i nivoa da kvalitetnije odgovore na potrebe
drutva i privrede.
usavravanju i sl. Ove ankete su praksa u

nekim zapadnoevropskim zemljama (npr.
u Holandiji i Nemakoj) i mogu biti kljuni instrument u prilagoavanju studijskih
programa potrebama trita rada, ali i u
implementaciji i evaluaciji mera podrke
acima/studentima za koje postoji vea
verovatnoa da e prevremeno napustiti
kolovanje ili napustiti visoko obrazovanje
bez steenog zvanja (npr. koji su nieg
socio-ekonomskog porekla, dolaze iz ruralnih sredina, iji su roditelji nieg stepena obrazovanja i sl). Ove studije bi trebalo
da sprovode same obrazovne institucije
ili nezavisna tela, dok bi resorna ministarstva (obrazovanja, rada, socijalne politike
i ostalih relevantnih oblasti) bila nadlena
za nadgledanje i idealno, koristila nalaze
u kreiranju i sprovoenju politika, dok bi
same institucije studije koristile za unapreenje sopstvenog rada.
Jedan od konkretnih naina koji bi doprineo jaanju spone izmeu obrazovnih

institucija i trita rada, to jest uticao na
smanjenje broja onih koji su prevremeno
napustili kolovanje, jesu kontinuirane ankete o bivim uenicima/studentima (bez
obzira na to da li su sa uspehom zavrili
kolovanje ili su ga prevremeno napustili)
od strane obrazovnih institucija (tzv. tracer
studies), a o njihovom zaposlenju, daljem
Iz gore navedenog se, direktno ili indirektno, mogu proitati i preporuke koje je
Evropska unija dala zemljama lanicama
EU. Drugim reima, kada je obrazovanje
u pitanju, gotovo sve predloene mere
se mogu odnositi i na Srbiju, imajui u
vidu potekoe sa kojima se ovdanji
obrazovni sistem, a kroz njih i drutvo
u celini, suoava. U nekim segmentima
(npr. finansiranje obrazovanja ili dostu-
110
Evropa
2020
pnost obrazovanja) preporuke date ovde
delom izlaze iz okvira preporuka dravama lanicama, ali to ne umanjuje njihovu
relevantnost, naprotiv. U tom smislu je
od velike vanosti jo jednom se osvrnuti
na same ciljeve strategije Evropa 2020.90
Kao to je ranije u tekstu navedeno, bitno je sagledati problem i okolnosti to
je celovitije mogue i u odnosu na njih
postaviti kvantitativne ili kvalitativne ciljeve. Iako su ciljevi postavljeni u strategiji
Evropa 2020 (te shodno tome i u strategiji Srbija 2020) zaista relevantni, njihovo
dostizanje ne mora nuno ukazivati na to
da e 2020. godine obrazovanje u EU
biti kvalitetnije i efikasnije ili da e bolje
odgovarati potrebama njenog stanovnitva i njegovog blagostanja. Obrazovni sistem svake zemlje (i ne samo obrazovni)
je sam za sebe dovoljno kompleksan, te
njegova dinamika i razvoj zavise od niza
esto nemerljivih, pa i teko sagledivih
faktora i u tom smislu kvantitativni prikaz
jednog njegovog aspekta svakako daje,
u najmanju ruku, nepotpun prikaz stanja.
A kako je obrazovanje i dalje specifina
kompetencija zemalja lanica i ne moemo govoriti o obrazovnom sistemu EU,
nepotpunost tog prikaza se umnogostruuje kada pokuamo da 27 obrazovnih sistema Evropske unije svedemo pod
jedan procenat.
90 Ovde se konkretno misli na dva cilja EU: smanjiti broj osoba koje su prevremeno napustile
kolovanje i poveati broj visokoobrazovanih.
111
Socijalna inkluzija
i smanjenje
siromatva
Sonja Avlija
112
Siromatvo predstavlja nemogunost

zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba.
Dok se ekstremno siromatvo u zemljama u razvoju definie kao nemogunost
pristupa adekvatnoj ishrani, istoj vodi
ili primarnoj zdravstvenoj zatiti, u Evropi siromatvo ukazuje na razliite oblike
uskraenosti pojedinaca u odnosu na
prosean standard ivota. Siromani ljudi
u Evropi su lica koja nemaju adekvatne
prihode niti dovoljno materijalnih resursa
za dostojanstven ivot, koja nemaju odgovarajui pristup osnovnim uslugama
poput zdravstvene zatite, stanovanja i
obrazovanja, te ona lica koja su iskljuena sa trita rada ili rade na poslovima
niskog kvaliteta.
Evropa
2020
Siromatvo vodi u socijalnu iskljuenost,
to jest drutvenu marginalizaciju, koja pojedince sve vie udaljuje od mogunosti
izbavljenja iz zaaranog kruga siromatva
i razliitih dimenzija uskraenosti. Nedopustivo je da jedna zemlja koja se zalae
za evropske vrednosti oekuje da se uz
ekonomski rast siromatvo moe smanjiti
samo po sebi. Ovakva pogrena pretpostavka moe da zaustavi drutveni napredak, naroito preko poveanja socioekonomskih razlika izmeu odreenih
grupa stanovnitva i bespovratnog gubitka ljudskog kapitala. Iako je rast BDP
neophodan zarad poveanja ukupnih resursa kojima raspolae jedna drava, od
izuzetne je vanostii da svi graani imaju
pristup prednostima do kojih dolazi usled
ekonomskog napretka. Da bi ekonomski
rast bio inkluzivan, cilj borbe protiv siromatva mora biti uveden u kreiranje svih
javnih politika.
1. Socijalna inkluzija
i smanjenje
siromatva u
Evropi:
2010-2020.
Strategija Evropa 2020 ukazuje na zabrinjavajuu injenicu da je u 2008.
godini, vie od 80 miliona ljudi irom
Evropske unije ivelo ispod granice siromatva.91 Ovo predstavlja vie od
ukupnog broja stanovnika najvee zemlje lanice, odnosno 16,5% ukupnog
broja stanovnika EU.92
91 Lica iji je dohodak po potroakoj jedinici manji od 60% medijane nacionalnog dohotka.
92 Najnoviji podaci ukazuju da je rizik od siromatva u EU u 2009. ostao na istom nivou, tj. iznosio
je 16,3%. Uprkos produbljivanju ekonomske krize,
ovakvi rezultati su za oekivati, jer je indikator rizik
od siromatva relativan, odnosno izraava se u
odnosu na medijanu dohotka u svakoj zemlji lanici ponaosob i time prilagoava varijacijama u prosenom standardu ivota. To znai da se rizik od
siromatva nee poveati ukoliko opadne ukupni
standard ivota u zemlji, osim ako najsiromaniji
nisu bili proporcionalno vie ugroeni ovim padom
standarda u odnosu na najvei deo populacije.
113
Vie od polovine siromanih u Evropi

ine ene, a 20 miliona siromanih ine
deca. Rizik od siromatva meu nezaposlenima porastao je sa 39% na 44% od
2005. godine. Najvei rast nezaposlenosti zabeleen je meu mladima, migrantima i nekvalifikovanim licima, dok preko
9% stanovnitva radnog uzrasta ivi u
domainstvima bez ijednog zaposlenog.
Meu siromanima se nalazi i 8% zaposlenih, to ukazuje na lo kvalitet nekih
oblika zaposlenja, dok se lica sa najniim
zaradama suoavaju i sa velikim rizikom
od zapadanja u dugove. Konano, 8%
stanovnika EU nije u mogunosti sebi
da priuti niz potreptina, poput telefona
ili adekvatnog grejanja koje se smatraju
osnovnim preduslovima za pristojan ivot u Evropi.
Jedan od osnovnih ciljeva strategije
Evropa 2020 jeste da se broj lica koji
ive ispod nacionalne linije siromatva
u zemljama lanicama smanji za 25% u
narednoj deceniji. Ovo smanjenje podrazumeva izlazak preko 20 miliona ljudi iz
siromatva.
Evropa 2020 je pokrenula inicijativu
Evropska platforma za borbu protiv siromatva i socijalne iskljuenosti: evropski
okvir za socijalnu i teritorijalnu koheziju u
114
kojoj istie da se borba protiv siromatva

i iskljuenosti mora oslanjati na rast i zapoljavanje kao i na modernu i efikasnu
socijalnu zatitu. Strategija preporuuje
da se inovativne mere socijalne zatite kombinuju sa velikim brojem razliitih
socijalnih politika ukljuujui specifine
mere u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstva i porodine politike.
Koraci koji treba da dovedu do postizanja cilja smanjenja siromatva za 25% do
2020. godine, definisani su kroz nekoliko
stratekih pravaca delovanja, od kojih se
zapoljavanje prepoznaje kao najvaniji
i najodriviji nain. Drugi pravac delovanja jeste unapreenje socijalne zatite i
adekvatniji pristup socijalnim uslugama,
ukljuujui i ravnopravan pristup penzijama i zdravstvenoj zatiti za sve stanovnike Evrope.
Ostali podjednako vani stubovi za poveanje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva jesu obrazovanje i omladinska
politika, integracija migranata, kao i borba
protiv diskriminacije, koja podrazumeva
unapreenje rodne ravnopravnosti, prava osoba sa fizikim i mentalnim invaliditetom, te Roma kao posebno ugroene i
marginalizovane kategorije stanovnitva.
Kao najekstremniji oblik socijalne isklju-
Evropa
2020
enosti se prepoznaje i beskunitvo,
te Evropska platforma za borbu protiv
siromatva i socijalne iskljuenosti takoe predvia mere za borbu protiv ove
dimenzije siromatva.
Kao komplementarne, gorenavedenim osnovnim pravcima delovanja, definisane su i sektorske politike, koje su
upravljene ka poveanju dostupnosti i
upotrebe informacionih i komunikacionih
tehnologija, uklanjanju rizika od energetskog siromatva i pristupu finansijskim
uslugama za najugroenije (npr. mikrokreditiranje).
Evropska komisija planira da transformie Otvoreni metod koordinacije (OMK)93

u oblastima socijalne iskljuenosti i socijalne zatite u platformu za saradnju i razmenu dobrih praksi, kao i u instrument
koji e da stimulie javne i privatne subjekte da uz podrku Evropskog socijalnog fonda preuzmu konkretne korake u
pravcu poveanja socijalne ukljuenosti u
svojim sredinama.
Evropa 2020 istie i vanost obimnijeg i

adekvatnijeg korienja EU fondova za
podrku socijalnom ukljuivanju, kao i
potrebu za praenjem uticaja javnih politika na drutvo, promovisanjem socijalnih inovacija zasnovanih na podacima i
poboljanjem koordinacije javnih politika
izmeu zemalja lanica.
Komisija se takoe obavezuje da implementira programe koji e da promoviu socijalne inovacije za najugroenije,
naroito kroz inovativno obrazovanje,
treninge, prilike za zapoljavanje u siromanim sredinama, borbu protiv diskriminacije (npr. osoba sa invaliditetom),
kao i pokuaje integracije imigranata.
Konano, Komisija planira da analizira
adekvatnost i odrivost socijalnih i penzionih sistema zemalja lanica i da identifikuje modele univerzalnijeg pristupa
zdravstvenom sistemu.
Iako zemlje lanice nose najveu odgovornost za siromatvo u svojim sredinama, postizanje zajednikog evropskog
cilja smanjenja siromatva za 25% zahteva zajednike napore i aktivnu saradnju izmeu Evropske komisije i zemalja
lanica.
93 OMK je glavni mehanizam EU za unapreenje politike drutvene ukljuenosti zemalja lanica koji kombinuje i uporeuje ciljeve socijalnih
politika zemalja lanica, kao i njihove nacionalne
akcione planove i indikatore (engl. Open Method
of Coordination OMC).
115
Od zemalja lanica se oekuje da promoviu kolektivnu i individualnu odgovornost

u borbi protiv siromatva i socijalne iskljuenosti, da definiu mere za konkretne
ugroene grupe kao to su samohrani roditelji, starije ene, manjine, Romi,
osobe sa invaliditetom i beskunici, kao
i da optimizuju svoje penzione i socijalne sisteme tako da obezbede adekvatnu
novanu podrku i pristup zdravstvenoj
zatiti onima kojima je to potrebno.
Kako e smanjeni dravni budeti najverovatnije obeleiti vei deo decenije koja
je pred nama, navedene aktivnosti bi trebalo da doprinesu stvaranju novih, inovativnih i participativnih reenja za problem
siromatva, uz istovremeni razvoj preventivnih politika i odgovarajue targetiranje
potreba. Imajui u vidu da je siromatvo
multidimenzionalni fenomen koji se tie
gotovo svih javnih politika, za oekivati
je da e uspena implementacija i drugih
est inicijativa u okviru strategije Evropa
2020 direktno i indirektno doprineti smanjenju siromatva i poveanju socijalne
ukljuenosti u Uniji.
2. Socijalna inkluzija
i smanjenje
siromatva u
Srbiji:
2010-2020.
Pored apsolutnog siromatva, koje predstavlja broj lica iji se dohodak nalazi ispod nacionalne linije siromatva,94 u Srbiji
se od 2006. godine, prati i relativno siromatvo, preko EU indikatora stopa rizika
od siromatva. Ovu stopu ine sva lica iji
je dohodak po potroakoj jedinici manji
od 60% medijane nacionalnog dohotka.
Dok je apsolutno siromano u 2009. godini, bilo 6,9% stanovnitva, stopa rizika
od siromatva iznosila je 17,7%, odnosno 1.350.000 lica bilo je u riziku od siromatva. Dodatno, apsolutno siromatvo
je za vreme krize blago poveano,95 dok
je relativno siromatvo ostalo na istom
nivou, zato to se izraava u odnosu na
srednju vrednost prihoda, odnosno prila94 Linija siromatva se odreuje u odnosu na
osnovnu potroaku korpu.
95 Sa 6,1% u 2008. na 6,9% u 2009. iako je u
poslednjih 10 godina prepolovljeno.
116
Evropa
2020
goava se optem standardu populacije
(za detaljnje objanjenje, videti fusnotu 92
na strani 113).
Stopa rizika od siromatva u Srbiji bila
je neto iznad prosene stope rizika siromatva 27 zemalja EU u 2008. godini
(16,5%), a znatno je nia nego u Rumuniji (23,4%) i Bugarskoj (21,4%), koje su
meu zemljama sa najviom stopom rizika od siromatva (Vlada Republike Srbije
2010). Gini koeficijent, kao mera nejednakosti dohotka, iznosi oko 30 za Srbiju,
to je na nivou proseka EU. Gini nije porastao za vreme krize, ime i objanjavamo injenicu da se relativno siromatvo,
tj. poloaj siromanih u odnosu na najvei deo populacije, nije promenio, iako je
ukupan standard ivota opao.
U odnosu na status na tritu rada, u Srbiji je veliki broj nezaposlenih, kao i neaktivnih koji ne primaju penziju, relativno
siromani (30,5% i 47,4% respektivno),
s tim da neaktivne ene koje nisu penzionerke imaju stopu rizika od siromatva
koja iznosi izuzetno visokih 50,2%. Samozaposleni su takoe veoma ugroeni,
i njihova stopa rizika od siromatva iznosi
26,5%, ukazujui na to da se samozaposlenost u Srbiji esto svodi na poslove
poslednjeg utoita. I meu zaposleni-
117
ma je znaajan broj lica u riziku od siromatva (13,6%), ali su oni svakako manje
ugroeni od proseka populacije. Siromatvo zaposlenih takoe je najee
prisutno u domainstvima koja zavise od
zarade samo jednog zaposlenog lana.96
Posmatrano po strukturi - domainstva
koja ine dvoje odraslih sa troje i vie dece
imaju najvei rizik od siromatva (32,7%).
Rizik od siromatva takoe je izuzetno
visok meu samohranim roditeljima sa
jednim ili vie zavisne dece (30,6%). I
jednolana domainstva imaju visok rizik
od siromatva (24,7%), a naroito ona u
kojima lice ima preko 65 godina starosti
(26,5%). Ipak, rizik od siromatva za penzionere je ispod proseka i iznosi 12,9%.
Konano, gledano po starosnim grupama, deca do 18 godina su u najveem
riziku od siromatva (22,1%).97
Vlada Republike Srbije je krajem 2010.
godine, predstavila strategiju Srbija 2020
u kojoj prepoznaje evropske ciljeve smanjenja siromatva i poveanja socijalne
96 Anketa o potronji domainstava 2009. Republiki zavod za statistiku. Podaci preuzeti iz izvetaja Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji,
Vlada Republike Srbije, 2010.
97 Ibid.
ukljuenosti i predvia da e se stopa

rizika od siromatva smanjiti sa sadanjih 17,7% na 14% do 2020. godine, odnosno za 300.000 lica. Ovaj cilj je blago
ispod cilja EU smanjenja stope rizika od
siromatva za 25%, ali treba imati u vidu i
da je trenutna stopa rizika od siromatva
u Srbiji neto iznad proseka EU.
Vlada Republike Srbije je upravo definisala smernice u svim oblastima koje pokriva Evropa 2020, a tiu se poveanja
socijalne inkluzije, ukljuujui i obrazovnu
politiku, zdravstvo i stanovanje.98 Nakon
to Srbija postane kandidat za lanstvo
u EU, zapoee izrada Zajednikog memoranduma o socijalnom ukljuivanju
(engl. Joint Inclusion Memorandum), kojim e se napraviti presek postojeih politika koje utiu na socijalnu ukljuenost,
definisati izazovi koji predstoje kao i razviti
strateki pravci delovanja u ovoj oblasti.99
98 Vlada Republike Srbije usvojila je 17. marta,

2011. g. Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom
ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici
Srbiji.
99 JIM ne obezbeuje nikakva dodatna sredstva
za poveanje socijalne ukljuenosti, ve samo
definie pravce delovanja u ovoj oblasti u skladu
sa evropskim smernicama.
118
3. Preporuke za
pribliavanje
Srbije ciljevima
strategija Evropa
2020 u oblasti
socijalne inkluzije
i smanjenja
siromatva
Imajui u vidu da su ciljevi smanjenja siromatva i poveanja socijalne ukljuenosti
povezani sa ogromnim brojem javnih politika, za detaljne preporuke u oblastima
preko kojih moe da se unapredi socijalna ukljuenost potrebno je osloniti se na
izvetaje o socijalnoj iskljuenosti i ostale
resorne strategije Vlade Republike Srbije. U okviru ovog Vodia, dajemo pregled
kljunih pitanja i odrednica koje je vano
definisati u narednom periodu da bi se cilj
smanjenja rizika od siromatva na 14%
stanovnitva postigao do 2020. godine.
Kako je osnovni cilj strategije Srbija 2020
u oblasti trita rada poveanje broja zaposlenih za oko 440.000 do 2020. go-
Evropa
2020
dine, uz paralelno poboljanje kvaliteta
radnih mesta i smanjenje siromatva zaposlenih, cilj smanjenja rizika od siromatva na 14% je moda i mogue dostii.
snovne pretpostavke za dostizanje
O
cilja smanjenja siromatva moraju biti
da se u narednom periodu usled ekonomskog rasta prihodne nejednakosti
nee poveavati i da e se i najugroeniji zapoljavati. U meunarodnoj strunoj literaturi i empirijskim studijama ne
postoje konani zakljuci o tome da li
ekonomski rast sam po sebi dovodi do
porasta nejednakosti, ve to zavisi od
injenice da li je ekonomski rast inkluzivan ili ne.
ako je za oekivati da e se lake upoK
ljavati lica koja nisu ugroena, te da do
poveanja zaposlenosti nee nuno
doi meu najugroenijima, potrebno
je delovati na poloaj najugroenijih i
preko drugih politika, a ne samo preko
politike zapoljavanja. Ovo uvruje
tvrdnju da ekonomski rast, ak i kada
on stvara nova radna mesta,100 sam
po sebi ne moe dovesti do poveanja
100 Prvih 6 godina tranzicije u Srbiji karakterisao je fenomen besposlenog rasta, tj. privrednog rasta koji nije
doveo do porasta zaposlenosti (engl. jobless growth).
119
socijalne ukljuenosti i smanjenja siromatva za veliki deo stanovnitva, ve

da je potrebno boriti se protiv ovih problema irokom lepezom javnih politika
koje su upravljene ka najugroenijima.
S tim u vezi, empirijski nalazi ukazuju da
je ulaganje u obrazovanje osnovni nain
da se sprei poveanje nejednakosti u
drutvu, te jo jednom istiemo vanost
obrazovne politike u narednom periodu.
sim toga to e poveanje zaposlenosti
O
smanjiti broj lica u riziku od siromatva,
zapoljavanje je takoe neophodno da bi
se obezbedila budetska sredstva za finansiranje podrke primanjima i socijalnih
usluga za lica koja su zavisna od razliitih
oblika socijalne zatite. Ovo je naroito
znaajno kada se imaju u vidu fiskalna
ogranienja i karakteristike srpskog trita rada na kom usled visoke nezaposlenosti najugroeniji nisu konkurentni.101
eritorijalna dimenzija siromatva i soT
cijalne iskljuenosti posebno je vana,
s obzirom na injenicu da su siromani esto koncentrisani u nerazvijenim
oblastima. Meutim, u javnim politika101 Za vie detalja videti odeljak Vodia Zapoljavanje.
ma se mora napraviti razlika izmeu

radno sposobnih i radno nesposobnih
siromanih u nerazvijenim oblastima.
a radno sposobne u nerazvijenim poZ
drujima mogua reenja predstavljaju
zapoljavanje preko poveanja njihove
mobilnosti, to jest selidbe u vee centre
u potrazi za poslom (preko, npr. unapreenja politike stanovanja) ili preko
pribliavanja poslova njima, preko njihovog kompjuterskog opismenjavanja
i digitalizacije udaljenih oblasti (npr. rad
na daljinu, uz pomo Interneta).
S tim u vezi, lica koja ive u udaljenim
i devastiranim podrujima potrebno je
povezati sa inicijativom Evrope 2020
Evropska digitalna agenda, jer njihov
pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama moe da otkloni
mnoge barijere koje dovode do spacijalne iskljuenosti (kao i iskljuenosti sa
trita rada) i to na mnogo bri nain
nego izgradnja fizike infrastrukture,
kojoj ipak treba vremena, i mnogo je
skuplja. Na primer, inicijativa Ministarstva telekomunikacija iz 2009. godine,
koja je trebalo da obavee sve operatore da obezbede univerzalan servis,
to jest subvencionisane prikljuke za
telefon i internet za lica koja primaju so-
120
cijalnu pomo (kao i posebnu opremu,

u sluaju invaliditeta) nije prola, usled
albi operatora. Potrebno je obnoviti
ovu inicijativu.
Ruralna politika se mora unaprediti, zarad stvaranja odrivih radnih mesta baziranih na korienju postojeih prirodnih
resursa. Teko je zamisliti da e izgradnjom ekonomski neopravdanih fabrika
u svakom malom mestu, kao u vreme
socijalizma, biti stvorena odriva radna
mesta u devastiranim podrujima.
ora se imati u vidu da to to je neko
M
siromaan i nezaposlen, ne znai da je
siromaan zato to je nezaposlen. Lica
koja ive u siromatvu esto su izloena
mnogim drugim problemima, a nezaposlenost je samo posledica toga.
zimajui u obzir visoku nezaposlenost
U
u Srbiji, ukoliko se aktivne mere trita
rada upravljaju na najugroenije, postoji
velika ansa da to nee uticati na njihov
dugoroniji status na tritu rada, jer su
ta lica i dalje nekonkurentna u odnosu
na veliki broj nezaposlenih sa veim
nivoom kvalifikacija i vetina, dok ih i
druge dimenzije njihove socijalne iskljuenosti spreavaju da se trajno ukljue
na trite rada. ak i ukoliko je svrha
Evropa
2020
aktivnih mera socijalnog karaktera, u
smislu da se socijalno iskljuena lica
privremeno ukljue u ivotne tokove,
ne postoje empirijski dokazi da aktivne
mere trita rada imaju ikakav efekat na
smanjenje socijalne marginalizacije ili
poveanje motivacije i samopouzdanja
kod lica koja uestvuju u ovim programima (Breidahl and Clement, 2010). S
tim u vezi, i javne radove treba tretirati
kao instrument socijalne politike, preko kog siromani dobijaju kratkoronu
ansu da neto zarade, a ne kao instrument preko kojih bi im se pospeile
anse za budue zaposlenje.
ako Evropa 2020 preporuuje, onima
K
koji su najudaljeniji od trita rada potrebna je snana socijalna podrka ak
i kada se zaposle da bi se izbegla situacija vrtenja u krug, kada se oni nau
u zamci izmeu nezaposlenosti i loe
plaenog i nesigurnog zaposlenja. Ova
podrka na nivou pojedinca moe biti
u vidu postepenog, umesto iznenadnog, povlaenja socijalnih naknada za
lica koja se formalno zaposle, dok se
na makro nivou moe ostvariti preko jaanja inspekcije rada, garantovanja minimalne zarade, podrke malim i srednjim preduzeima, te jaanja sindikata i
socijalnog dijaloga u privatnom sektoru.
121
Potrebno je raditi na otklanjanju fizikih

barijera za iskljuenost, npr. osoba sa
invaliditetom, ije zapoljavanje najee nema veze sa njihovim kapacitetima, ve sa predrasudama drutva i/
ili neprilagoenou prostora i opreme
za njihov rad.
Zarad unapreenja poloaja radno nesposobnih, naroito u siromanijim sredinama, potrebno je unaprediti kvalitet i pristup osnovnim javnim uslugama, kao to
su zdravstvena nega i socijalne usluge.
tim u vezi, potrebno je nastaviti proS
cese decentralizacije, deinstitucionalizacije i diversifikacije socijalnih usluga koji su u toku i koji imaju za cilj da
poveaju kvalitet socijalnih usluga i da
ih prilagode potrebama korisnika koji
bi mogli da im pristupe u okviru svojih
zajednica (umesto da budu smeteni u
ustanove socijalne zatite).
procesu decentralizacije javnih usluU
ga na lokalni nivo, izuzetno je vano lokalnim samoupravama vratiti novac koji
im je Vlada oduzela za vreme ekonomske krize, kao i obezbediti nove izvore
finansiranja za sve usluge koje lokalni
nivo vlasti preuzima na sebe. Meutim, mora se imati u vidu da poveanje
potronje na javne usluge nee nuno

dovesti do poboljanja standarda ivota
niti poveati pristup zdravstvu, obrazovanju i drugim javnim uslugama, ve se
istovremeno mora raditi na unapreenju njihovog kvaliteta i pristupanosti
najugroenijima.
ovi Zakon o socijalnoj zatiti i obezN
beivanju socijalne sigurnosti graana
je trenutno u procesu usvajanja. On
olabavljuje kriterijume za dobijanje socijalne pomoi i samim tim proiruje
krug potencijalnih korisnika. Meutim,
stopa nekorienja naknada uprkos
ostvarivanju prava (engl. non-take-up
ratio) je veoma rasprostranjena u Srbiji
i procenjena je na 76,9% (Arandarenko
et al, 2011). Ovaj problem je prisutan i u
Evropi, i esto se povezuje sa stigmom
primanja socijalne pomoi, nedostatku
informacija o programima ili komplikovanim administrativnim procedurama,
te ukazuje na to da je potrebno raditi
na suzbijanju fenomena neuzimanja
naknada, a ne samo na irenju kruga
potencijalnih korisnika.
Potrebno je i poveati fleksibilnost kriterijuma za ostvarivanje prava na socijalnu zatitu, naroito u sluaju krize
(npr. krize cena hrane koja opet po-
122
inje da dobija na znaaju), da ne bi

dolo do potronje trajnih dobara (npr.
prodaje automobila) i upadanja u jo
dublje siromatvo pojedinih domainstava. Ovo je povezano sa preporukom Evrope 2020 da javne politike
sadre komponentu rane intervencije,
da bi se izbeglo da ljudi koji padnu u siromatvo ostanu zarobljeni u sve teim
i problematinijim socio-ekonomskim
uslovima.
vropa 2020 istie da je smanjenje deE
ijeg siromatva od izuzetne vanosti
za smanjenje socijalne iskljuenosti,
naroito u budunosti, jer se ulaganjem
u decu stvara kvalitetnija i fleksibilinija
radna snaga koja moe da odgovori
potrebama visoko produktivne privrede. Evropa 2020 takoe napominje da
je predkolsko obrazovanje verovatno
najpresudniji faktor za izlazak iz zaaranog kruga meugeneracijskog siromatva i da je ono najisplativija socioekonomska investicija.
otrebno je i raditi na podizanju svesti
P
svih uesnika u drutvu o diskriminaciji
pojedinih marginalizovanih grupa, kao
to su osobe sa invaliditetom, Romi, interno raseljena lica i ene, kao i na stvaranju podsticaja za njihovu integraciju.
Evropa
2020
otrebno je i imati u vidu politiku ekoP
nomiju socijalne politike u uslovima
ogranienih resursa, te odluiti koje
grupe stanovnitva prvenstveno treba targetovati. Na primer, iako podaci
ukazuju da su penzioneri u ispodprosenom riziku od siromatva, oni predstavljaju znaajan deo glasakog tela
i bolje su zastupljeni nego neke druge
marginalizovane grupe, te samim tim
ostvaruju vie prava iz oblasti socijalne
politike od njih.
onano, kako Evropa 2020 istie, od
K
izuzetne je vanosti praenje indikatora
socijalne iskljuenosti kao i donoenje
politika zasnovano na dokazima. S tim
u vezi, neke od kljunih dimenzija procesa socijalnog ukljuivanja jesu prikupljanje podataka i olakan pristup podacima za istraivaku zajednicu.
123
Evropa
2020
124
III Pojmovnik
Aktivne mere trita rada mere koje

drava sprovodi preko Nacionalne slube za zapoljavanje da pomogne nezaposlenima da se zaposle (npr. treninzi i
obuke, subvencije pri zapoljavanju i sl).
Apsolutno siromatvo mera broja
lica ija su primanja ili potronja ispod linije siromatva.
Arhuska konvencija (engl. Aarhus Convention) konvencija o dostupnosti informa-
125
III Pojmovnik
cija, ueu javnosti i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine.
unapreenju ekonomskih i socijalnih prava svojih graana.
Celoivotno uenje (engl. lifelong learning) koncept koji se odnosi na usvajanje znanja, sposobnosti i vetina tokom
itavog ivota, bez obzira na uslove u
kojima se uenje deava, metod ili nameru. Celoivotno uenje se esto pogreno poistoveuje sa obrazovanjem
odraslih.
Dugorono nezaposleni lica koja su

nezaposlena preko godinu dana.
Decentralizacija prenoenje nadlenosti na nie nivoe vlasti zarad to veeg

pribliavanja procesa odluivanja graanima.
Deinstitucionalizacija socijalnih usluga zamena institucionalne nege nerezidencijalnom negom u okviru zajednice u
kojoj korisnik ivi (npr. geronto-pomo u
kui, dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju, ivljenje sa invaliditetom uz
podrku).
Diversifikacija pruaoca socijalnih
usluga ukljuivanje nevladinog i privatnog sektora u pruanje socijalnih usluga.
Drava blagostanja koncept upravljanja dravom karakteristian za Evropu u
kom drava ima glavnu ulogu u zatiti i
126
Ekonomija zasnovana na znanju

privreivanje koje se obavlja na veini resursa i na tehnologijama koji su proistekle
iz naunog znanja. Za nacionalnu privredu koja se dominantno zasniva na intimnoj vezi tehnologija i nauke kaemo da
je nauno zasnovana, jer je u njoj nauno
znanje kljuni faktor privreivanja.
Energetska efikasnost/upravljanje potronjom globalni ili integrisani pristup
iji je cilj da utie na koliinu i vreme potronje energije da bi se smanjila ukupna
potronja primarne energije i vrna optereenja dajui prednost merama energetske efikasnosti i drugim merama kao to
su ugovori o snabdevanju sa klauzulama
o moguim prekidima isporuke, u odnosu
na mere uveanja proizvodnih kapaciteta ovaj pristup podrazumeva da su mere efikasnosti ekonominije u odnosu na mere
uveanja proizvodnih kapaciteta uzevi u
obzir i pozitivne posledice po ivotnu sredinu nastale usled smanjenja potronje kao
i smanjenje trokova vezanih za obezbeivanje sigurnosti snabdevanja.
Evropa
2020
Energetska politika opti akt koji predstavlja pravce i ciljeve razvoja energetike.
Energetska regulativa skup propisa
koji ureuju energetsku oblast delovanja.
Energetska zajednica nastala Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice
izmeu Evropske zajednice i Republike
Albanije, Republike Bugarske, Bosne i
Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive
Jugoslovenske Republike Makedonije,
Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih
nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ugovor je potpisan 25. oktobra 2005. godine i stupio je na snagu
jula, 2006. godine, sa ciljem stvaranja
zajednikog trita energije drava Jugoistone Evrope, koje bi se integrisalo sa
tritem energije Evropske unije.
Energetske mree elektroenergetski
vodovi i cevovodi: gasovodi, naftovodi,
toplovodi koji slue za prenos i distribuciju elektrine energije, transport i distribuciju prirodnog gasa za transport nafte,
distribuciju tople vode i sl.
Evropski sistem prenosa i akumulacije bodova, ESPB (engl. European Cre-
127
dit Transfer and Accumulation System,

ECTS) predstavlja numeriki sistem
kvalitativnog vrednovanja rada studenta u
visokom ubrazovanju u procesu sticanja
znanja, vetina i kompetencija predvienih
programom studiranja, to jest konkretnim
predmetom. ESPB sistem predstavlja jedan od sastavnih elemenata Bolonjskog
procesa, dok je sam princip vrednovanja
u nekim zemljama postojao od ranije.
Fleksigurnost kombinacija fleksibilnosti trita rada u trinoj ekonomiji sa
odgovarajuom zatitom radnika.
Gasovi staklene bate oznaavaju
one gasne sastojke atmosfere, kako prirodne tako i antropogene, koji apsorbuju i
ponovo emituju infracrveno zraenje (lan
1. t. 5 Okvirne konvencije UN o promeni
klime); Ugljendioksid (CO2); Metan (CH4);
Azotsuboksid (N2O); Vodonikfluorugljovodonici (HFCs); Perfluorugljovodonici
(PFCs); Sumporheksafluorid (SF6) (Aneks
A Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o
Ujedinjenih nacija o promeni klime).
Gini (Dini) koeficijent mera nejednakosti distribucije (najee potronje ili
prihoda) meu stanovnitvom, gde vrednost 0 predstavlja punu jednakost, a 1
punu nejednakost.
III Pojmovnik
Informalno uenje (engl. informal learning) proces uenja koji se dogaa u

svakodnevnim ivotnim situacijama, kod
kue, na poslu ili kroz interakciju i odnose
meu lanovima drutva. Ovaj oblik uenja je esto spontan i ne mora biti svestan niti nameran.
Ishodi uenja (engl. learning outcomes)
skup zanja, vetina i kompetencija steenih nakon procesa uenja, u formalnom ili neformalnom okruenju, ili u situacijama informalnog uenja.
Inovacija nov ili veoma poboljan proizvod, usluga to jest proces koji je uspeno proizveden, plasiran na tritu i doneo
koristi svom kreatoru.
Inovacioni sistem naelno, skup organizacija i institucija i njihovih veza za stvaranje, difuziju i primenu naunih i tehnolokih znanja. Detaljnije, inovacioni system
je kompleksna mrea preduzea, univerziteta, instituta, profesionalnih drutava,
finansijskih institucija, obrazovne i informacione infrastrukture, dravnih agencija
i javnih resursa za stvaranje, difuziju o primeni naunih i tehnolokih znanja.
Invencija ideja, skica ili model nove ili
poboljane naprave, proizvoda, procesa
128
ili sistema. Invencije ne vode nuno ka

tehnikim inovacijama.
Javna usluga usluga dostupna u svako vreme svim kupcima i energetskim
subjektima po regulisanoj ceni i prema regulisanim uslovima pristupa i korienja,
koja se obavlja prema naelima javnosti
rada i nadzora tela odreenih zakonom;
Javna usluga obezbeuje se i plaanjem
iz javnih fondova u delu koji se ne moe
ostvariti normalnim trinim delovanjem.
U tom delu javna usluga se pribavlja i
ugovara uz uobiajna naela javnih nabavki. Plaanje ovog dela javnih usluga
obavlja se iz javnih fondova /budeta i ne
moe se obavljati vanbilansnim poravnanjem sa pravima i koncesijama koje je
vrilac javne usluge eventualno ostvario u
drugom postupku.
Javno dobro dobra koja su na raspolaganju svima bez konkurencije i gde bi
trokovi iskljuenja bili vii od socijalno
prihvatljivih trokova. Smatra se da drava ili druga javna uprava upravlja javnim
dobrima u ime i za raun javnosti. U Srbiji
Javna dobra su definisana kao vlasnitvo
Republike Srbije.
Javno preduzee u Srbiji: posebna
forma privrednog subjekta koje drava
Evropa
2020
osniva radi obavljanja delatnosti od opteg interesa upotrebom sredstava i prava u svojini Republike Srbije; u EU: preduzee iji su izvetaji javno dostupni i izvori
kapitala pribavljeni na otvorenom tritu.
Kjoto protokol meunarodni ugovor
zakljuen 1997. godine, (kao protokol uz
Okvirnu konvenciju UN o promeni klime)
radi ostvarivanja ciljeva Konvencije definisanih u lanu 2. (ciljevi se odnose na postizanje stabilizacije koncentracije gasova
staklene bate u atmosferi na nivou koji
bi spreavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Takav nivo trebalo
bi da se postigne u vremenskom periodu koji bi omoguio ekosistemima da se
prirodno prilagode promeni klime, potom
bi obezbedio da ne bude ugroena proizvodnja hrane i omoguio bi dalji odriv
ekonomski razvoj).
Klimatski sistem oznaava celinu
koja obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu i geosferu i njihove interakcije (lan
1. taka 3. Okvirne konvencije UN o promeni klime).
Kljune kompetencije za celoivotno uenje (engl. key competences for
lifelong learning) set znanja, vetina i
stavova definisanih od strane Evropske
129
unije, a koji odgovaraju svakom kontekstu i predstavljaju osnovu za svakog pojedinca u drutvu zasnovanom na znanju.
Konkurentnost mera tekue i budue
sposobnosti proizvoaa da konstruie,
proizvede i proda dobra ija cena i drugi
atributi formiraju takvu predstavu o proizvodu da on postaje privlaniji za kupca
nego kod drugog proizvoaa. Meunarodna konkuretnost otvorene ekonomije je
sposobnost da se osvoji, povea i zadri
deo stranog trita, da se sprei ekscesna
penetracija uvoza sve bez neekonomskih inilaca i uz rast profita firme, standarda uposlenih i atraktivnost za investiranje.
Linija siromatva minimalan nivo prihoda koji je potreban za adekvatan standard ivota na odreenoj lokaciji.
Nauno istraivanje ljudska aktivnost koja izgrauje sopstveni put za
shvatanje i reavanje zagonetki koje postavljaju priroda i drutvo. Nauno razumevanje realnosti je radikalno drugaije
i potpuno neuporedivo sa znanjem koje
potie od tradicija, kontemplacija, religioznih dogmi, metafizikih zakljuivanja i
tome slino. Rezultat naunog rada je
nauno znanje koje moe da sadri i
neposredna i uoljiva obeanja za rea-
III Pojmovnik
vanje praktinih problema ovekovog

ivljenja. Tehnologija koja se zasniva na
principima i rezultatima dobijenih naunim radom je aktualizacija praktinih
obeanja sadranih u rezultatima naunih istraivanja.
Neformalno obrazovanje (engl. nonformal education) obrazovanje koje pruaju organizacije, institucije, poslodavci i
ostale strukture koje nisu obrazovne institucije u konvencionalnom smislu. Pored okruenja, karakteriu ga fleksibilne
i prilagoene metode uenja, fokusirane
na ishode uenja, kao i postojanje svesti
i jasne namere ka usvajanju odreenih
vetina i kompetencija. Neformalno obrazovanje se esto uzima kao suprotnost
formalnom obrazovanju koje karakterie
uenje u formalnim obrazovnim institucijama (kolama, univerzitetima).
Obnovljivi izvori energije Sunce, vetar, biomasa, voda, geotermalna energija, energija plime i oseke, energija talasa.
Otvoreni metod koordinacije, OMK
(engl. Open Method of Coordination,
OMC) instrument upravljanja u Evropskoj uniji koji se zasniva na dobrovoljnoj
saradnji izmeu zemalja lanica i predstavlja okvir za razmenu politika, mera
130
i dobrih praksi. OMK se primenjuje u

oblastima poput socijalne politike, javnog
zdravlja, obrazovanja, tj. u onima u kojima nadlenost imaju drave lanice.
Politika trita rada sektorska politika
kojom se direktno utie na trite rada.
Politika zapoljavanja ira ekonom
ska politika koja direktno ili indirektno uti
e na ishode na tritu rada.
Promena klime oznaava promenu
klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima koje izazivaju
promene u sastavu globalne atmosfere
i koja je superponirana na prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom uporedivih vremenskih perioda. (Okvirna
konvencija UN o promeni klime, lan 1.
taka 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime).
Razvoj proces koji integrie korienje
postojeih i razvoj novih duhovnih i materijalnih resursa ka dostizanju humanih
ciljeva.
Ranjiva zaposlenost predstavlja samozaposlenost i rad u poljoprivredi, obino bez adekvatne pokrivenosti radnim
zakonodavstvom.
Evropa
2020
Relativno siromatvo mera koja svrstava lica u siromana poredei ih sa
prosekom populacije koja se posmatra,
umesto u odnosu na unapred definisanu
liniju siromatva.
Socijalna iskljuenost na nivou
Evropske unije predstavlja proces kojim
su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu
drutva i spreeni da potpuno uestvuju
u drutvenim procesima zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i
mogunosti za doivotno uenje i/ili zbog
diskriminacije.
Socijalni dijalog najee tripartitna
komunikacija i dogovor izmeu socijalnih
partnera, tj. predstavnika sindikata, unija
poslodavaca i vlade, o temama vanim
za funkcionisanje trita rada.
Stopa rizika od siromatva mera relativnog siromatva Evropske unije koja
klasifikuje kao u riziku od siromatva ona
domainstva iji je dohodak po potroakoj jedinici manji od 60% medijane (najee vrednosti) nacionalnog dohotka.
Strategija razvoja energetike Instrument prava energetike koji predstavlja
izraz volje kojim se odreuje nain ostvarivanja energetske politike.
131
Tehnologija formalizovano i ureeno

znanje reavanja praktinih problema,
dato u raznim formama i ugraeno u razliite nosioce. Tehnologija je dobro, kao i
svako drugo, koje se pribavlja u formi gotovoj za korienje. Neto drugaije reeno, tehnologija je sistem iji su delovi standardizovana znanja, procedure i recepti za
obavljanje bilo koje ljudske aktivnosti.
Tranzit prenos ili transport energije
koja se niti proizvodi niti koristi na teritoriji
pod jurisdikcijom sistema preko koga se
taj prenos ili transport vri.
Tranziciono restruktuiranje privatizacija i/ili restruktuiranje drutvenih i javnih preduzea zarad njihovog prilagoavanja uslovima trine ekonomije.
Venture kapital (kapital rizinih poduhvata) odnosi se na investiranje u vlasnitvo za lansiranje nove poslovne ideje,
rani razvoj proizvoda i drugo to nosi vee
rizike. Investira se u razliite faze razvoja,
te se razlikuju seed (seme) kapital - za
istraivanja, procenjivanja i razvoj nekog
inicijalnog koncepta odnosno proizvoda,
zatim start-up finansiranje lansiranja proizvoda i inicijani marketing, itd. Venture
kapital je u tesnoj vezi sa razvojem ekonomije zasnovane na znanju.
III Pojmovnik
Visoke tehnologije tehnologije za iji

je razvoj potreban istraivaki napor znatno iznad prosenog i znaajna po obimu
i izuzetna po mogunostima istraivaka
oprema, instrumentacija i ureaji. Grane visoke tehnologije su one koje (a) se
zasnivaju na naunim istraivanjima i razvoju i koje obino angauju ekstenzivan
istraivaki napor; (b) inkorporiraju u svoj
rad zadnje raspoloive naune i industrijske metode, materijale i komponente;
(c) su, u veini sluajeva, u nascentnom
stanju i obino imaju potencijal da rastu tokom dueg vremenskog perioda;
(d) zbog strogih zahteva u toku razvoja
obino trae veliki kapital i sadre veliki
rizik u svim fazama svog razvoja, (e) zahtevaju veoma savremeno rukovoenje
proizvodnim procesom i (f) mogu biti, u
nekim sluajevima, ograniene samo na
veoma specijalizovana trita.
Zelena energija (Green energy) energija dobijena iz obnovljivih izvora energije.
132
IV Literatura
Opti pregled
European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000.
European Council, Presidency conclusions, Brussels, 13 -14 March 2008.
European Council, Presidency Conclusions, Brussels, 25-26 March 2010.
European Council, Presidency Conclusions, Brussels. 17 June 2010.
133
IV Literatura
European Commission, Consultation on

the Future Europe 2020 Strategy, COM
(2009) 647 final. Brussels. 24. 11. 2009.
European Commission, Lisbon Strategy
Evaluation Document. SEC (2010) 114
final, Brussels. 2. 2. 2010.
European Commission, Europe 2020
Background Information for the Informal
European Council. 11. 2. 2010.
public consultation. Overview of responses, SEC (2010) 246 final, Brussels,
4. 3. 2010.
European Commission. Europe 2020 A
Strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth, COM (2010) 2020. Brussels, 3. 3. 2010.
Integrated Guidelines for the Economic
and Employment Policies of the Member
State,. SEC (2010) 488 final, Brussels.
27. 4. 2010.
European Commission, Reinforcing economic policy coordination, COM (2010)
250 final, Brussels. 12. 5. 2010.
134
European Commission, Europe 2020 Flagship Initiative Innovation Union, COM (2010)
546 final, Brussels, 6.10.2010, internet:
http://ec.europa.eu/research/innovationunion/pdf/innovation-union-communication_en.pdf#view=fit&pagemode=none
European Commission, Youth on the
Move, An initiative to unleash the potential
of young people to achieve smart, sustainable and inclusive growth in the European
Union, COM(2010) 477 final, Brussels,
15. 9. 2010, internet: http://ec.europa.
eu/education/yom/com_en.pdf
European Commission, A Digital Agenda for Europe, COM (2010) 245 final/2,
Brussels, 26.8.2010, internet: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
do?uri=COM:2010:0245:FIN:EN:PDF
European Commission, A resource-efficient Europe Flagship initiative under
the Europe 2020 Strategy, COM(2011)
21, Brussels, 26.1. 2011, internet:http://
ec.europa.eu/resource-efficient-europe/
pdf/resource-efficient_europe_en.pdf
European Commission, An Integrated Industrial Policy for the Globalisation EraPutting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, COM(2010) 614,
Evropa
2020
Brussels, internet: http://ec.europa.eu/
enterprise/policies/industrial-competitiveness/industrial-policy/files/communication_on_industrial_policy_en.pdf
European Commission, An Agenda for new
skills and jobs: A European contribution towards full employment, COM (2010) 682 final,
Strasbourg, 23.11. 2010, internet: http://
eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
European Commission, The European
Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and
territorial cohesion, COM (2010) 758 final,
Brussels, 16.12. 2010, internet: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
European Commission, Annual Growth
Survey: advancing the EUs comprehensive response to the crisis, COM (2011)
11 final, Brussels, 12. 1. 2011
V. Samardija, H. Butkovi, From the Lisbon Strategy to Europe 2020, IMO, Zagreb, 2010.
Tilford, S. and Whyte, P. The Lisbon
Scorecard X: The Road to 2020, Centre
for European Reform, London, 2010.
135
Internet portali
Detaljne informacije o Lisabonskoj strategiji
http://ec.europa.eu/archives/growthandjobs_2009/
Internet portal Evropa 2020 http://
ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm
Unija inovacija (engl. Innovation Union)
http://ec.europa.eu/research/innovationunion/index_en.cfm
Mladi u pokretu (engl. Youth on the Move)
http://europa.eu/youthonthemove/index_en.htm
Evropska digitalna agenda (engl. A digital Aenda for Europe) http://ec.europa.
eu/information_society/digital-agenda/
index_en.htm
Resursno efikasna Evropa (engl. Resource
Efficent Europe) http://ec.europa.eu/resource-efficient-europe/index_en.htm
Industrijska politika za globalizacijsku eru
(engl. An Industrial Policy for the Globalisation Era) http://ec.europa.eu/enterprise/policies/industrial-competitiveness/
industrial-policy/index_en.htm
IV Literatura
Agenda za nove vetine i poslove

(engl. An Agenda for New Skills and
Jobs) http://ec.europa.eu/social/main.
jsp?langId=en&catId=958
Evropska platforma protiv siromatva
(engl. European Platform against Poverty)
http://ec.europa.eu/social/main.
jsp?catId=961&langId=en
Statistiki zavod EU (Eurostat). Indikatori
i relevantni statistiki podaci za Evropa
2020 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/
portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators
Zapoljavanje
Altiparmakov, N. (2011) Naplata i raspodela
poreza na zarade u Srbiji: pogled unapred,
Kvartalnimonitor ekonomskih trendova i
politika u Srbiji, FREN, br. 23, str. 64-70.
Arandarenko, M. (2011) Trite rada u
Srbiji: Trendovi, institucije, politike, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, prvo izdanje.
Card, D. et al (2009) Active Labor Market Policy
Evaluations: A Meta-Analysis,IZA DP No. 4002.
136
Kvartalni monitor ekonomskih trendova i

politika u Srbiji (2010) Zaposlenost i zarade, FREN, br. 21, str. 17-21.
politika u Srbiji (2011) Zaposlenost i zarade, FREN, br. 23, str. 16-20.
Leon-Ledesma, M. & McAdam, P. (2003)
Unemployment, Hysteresis and Transition, Working Paper No. 234, European
Central Bank, May.
Martin, J. P. (2000) What works among
active labour market policies: evidence
from OECD countries experiences,OECD
Economic Studies, No. 30.
MAT i FREN (2010) Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2010-2020, Beograd, pristupljeno
15.02.2011. na: http://www.fren.org.rs/
attachments/074_001%20Makroekonomska%20Projekcija%20Razvoja%20
Srbije%202011-2020.pdf
Mikhail, O. (2002) Hysteresis and Persistence in Unemployment: a Definition, University of Central Florida, radna verzija, pristupljeno 18. 2. 2011. na:http://sdamerican.
com/osmikhail/research/hysteresis-persistence/hysteresis-persistence-ue.pdf
Evropa
2020
Vlada Republike Srbije (2010) Srbija
2020: Koncept razvoja Republike Srbije
do 2020. godine, Nacrt za javnu raspravu, decembar, pristupljeno 26.1. 2011.
na: http://www.predsednik.rs/mwc/pic/
doc/SRBIJA%202020%20FINAL%20
18122010.pdf
Zelovi, M. (2010) Trokovi preduzeca
zbog opterecenja suvinim administrativnim procedurama,Kvartalni monitor
ekonomskih trendova i politika u Srbiji,
FREN, br. 21, str. 68-72.
Istraivanja, razvoj i
inovacije (IRI)
Peport to the EC: PROJECT EUROPE

2030 Challenges and Opportunities,
Group on the Future of the EU 2030, May
2010
Science, technology and innovation in
Europe, Eurostat, parts: R&D expenditure, R&D personnel, Innovation, Patents, High-technology, 2010
Vlastimir Mateji, RAZVOJ SRBIJE ZASNOVAN NA ZNANJU: POMODNA PRIA
ILI STVARNA MOGUNOST, Zbornik
radova, Nauni skup TKR, Udruenje
tehnologija i drutvo, Beograd, 2008.
Klimatske promene
Conclusions, European Council, CO EUR

9, CONCL 2, 17 June 2010.
EUROPE 2020 A European strategy for
smart, susainable and inclusive growth,
COMMUNICATION FROM THE COMMISSION, European Commission, COM
(2010) 2020, 3. 3. 2010
Maria Joao Rodrigues, ON THE EU2020
FROM LISBON, The Lisbon Agenda
Group, www.mariajoaorodrigues.eu
137
Analysis of options to move beyond 20%

greenhouse gas emission reductions and
assessing the risk of carbon leakage, European Commission, COM (2010) 265
final, Brussels, 26. 5. 2010.
Belgrade Initiative: enhancing the regional
South-East European cooperation in the
field of climate change Climate Change
Framework Action Plan for the South-Eastern European region and the establishment
of a subregional, virtual Climate Change
IV Literatura
related centre for research and systematic observation, education, training, public
awareness, and capacity building, ECE/
BELGRADE.CONF/2007/20, ECE/BELGRADE.CONF/2007/20/Add.1
carbon dioxide and amending Council

Directive 85/337/EEC, European Parliament and Council Directives 2000/60/
EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/
EC, 2008/1/EC and Regulation (EC) No
1013/2006, OJ L 140, 5. 6. 2009.
Decision 280/2004/EC of the European

Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for
monitoring Community greenhouse gas
emissions and for implementing the Kyoto Protocol, OJL 49, 19. 2. 2004.
Energy 2020 - A strategy for competitive,

sustainable and secure energy, European Commission, COM (2010) 639 final,
Brussels, 10. 11. 2010.
Decision No 406/2009/EC of the European Parliament and of the Council of 23

April 2009 on the effort of Member States
to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020, OJ L 140, 5. 6. 2009.
Europe 2020 a strategy for smart, sustainable and inclusive growth, European
Commission, COM (2010) 2020. Brussels. 3 March 2010.
Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo
ivotne sredine i prostornog planiranja,
Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010.
Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13

October 2003 establishing a scheme
for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and
amending Council Directive 96/61/EC,
OJ L 275, 25. 10. 2003.
Directive 2009/31/EC of the European Parliament and of the Council of 23
April 2009 on the geological storage of
138
Initial National Communication of the

Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention on Climate
Change, The Ministry of Environment and
Spatial Planning, Belgrade, 2010. (http://
unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.
pdf or http://www.ekoplan.gov.rs/en/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrtizakona/propisi/serbia_inc_english_version.pdf)
Evropa
2020
Limiting Global Climate Change to 2 degrees Celsius - The way ahead for 2020
and beyond, Communication from the
Commission, of 10 January 2007, COM
(2007)2 final, Brussels, 10. 1. 2007.
Nacionalna strategija odrivog razvoja,
Vlada Republike Srbije. Beograd, 2008.
http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategijaodrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf
(Slubeni glasnik RS, br. 57/08).
Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja
otpadom, poljoprivrede i umarstva, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja, Beograd, 2010. (http://www.
srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.
php?id=45678)
Nacionalni program zatite ivotne sredine,
(Slubeni glasnik RS, broj 12/2010);
http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostaladokumenta-127-document.htm
Odgovori na upitnik EU poglavlje 27
ivotna sredina, Vlada Republike Srbije,
Beograd, 2010. (http://www.seio.gov.rs/
code/navigate.asp?Id=2)
139
Odgovori na upitnik EU poglavlje 15 Energetika, Vlada Republike Srbije, Beograd,

2010. (http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2)
Presidency Conclusions, European Council, Lisbon. 23-24 March 2000.
Prostorni plan Republike Srbije od 2010.
do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2010); Regulation (EC) No 842/2006 of the European
Parliament and of the Council of 17 May
2006 on certain fluorinated greenhouse
gases, OJ L 161, 14. 6. 2006.
- Resolution of 16 June 2010 on EU
2020, European Parliament. 2010. (http://
www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.
do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P7-TA2010-0223+0+DOC+XML+V0//EN)
Strategija bioloke raznovrsnosti Republike
Srbije za period od 2011. do 2018. godine,
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010.
http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/
Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf;
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Vlada Republike Srbije,
Beograd. 2005. Slubeni glasnik RS, broj
44/2005) http://www.srbija.gov.rs/extfile/
sr/60775/strategija_energetika_lat.zip
IV Literatura
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije.

(http://www.minpolj.sr.gov.yu/index.
php?Itemid=75&id=64&option=com_
content&task=view;)
Vukasovi, V, Todi, D, Environmental

Law (Serbia), International Encyclopedia
of Laws, Suppl. 68 (April 2009), Kluwer
Law International, BV, The Netherlands,
2009.
Strategija uvoenja istije proizvodnje u

Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije,
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja. Beograd. 2009. (Slubeni
glasnik RS, broj 17/09), (http://www.
php?id=45678)
Todi, D, Ekoloka politika EU u svetlu
stratekih opredelenja u oblasti odrivog
razvoja, Pravni ivot, str. 53-66.
White paper, Adapting to climate change:

Towards a European framework for action, Commission of the European Communities, Brussels, COM (2009) 147/4
Todi, D, Petrovi, S, Klimatske promene

i turizam u stratekim dokumentima Republike Srbije, Zbornik radova: Peta regionalna konferenecija ivotna sredina
ka Evropi, Beograd, 4-5. juni 2009.
godine, Ambasadori ivotne sredine i
Privredna komora Srbije, Beograd, str.
38-42.
Todi, D, Vukasovi, V, Ekoloka kriza i
odgovor meunarodne zajednice (izbor
najznaajnijih meunarodnih dokumenata i jugoslovenskih propisa), Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003.
140
Energija
Barroso, J.M: Presentation: Energy Priorities for Europe President of the European Commission to the European Council of 4. February 2011
Commission Staff Working Document
Results of the Public Consultation on
the Stocktaking Document towards a
New Energy Stgrategy for Europe 20112020, accompaniyng document to the
Communication from the Commission
to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social
Committee and the Committee of the
Regions: Energy 2020 A Strategy for
Competitive, Sustainable and Secure
Energy, Brussels, 10. 11. 2010.
Evropa
2020
Commission Staff Working Document:
Serbia 2010 Progress Report, Accompanying the Communication from the
Commission to the European Parliament
and the Council, Enlargement Strategy
and main challenges 2010-2011 Brussels, 9. 11. 2011.

Regions: Energy 2020 A Strategy for
Competitive, Sustainable and Secure
Energy, Brussels, 10. 11. 2010.

Regions: Energy Efficiency Plan 2011,
Brussels, 8. 3. 2011.

to the European Parliament, the Council,
the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Energy Infrastructure Priorities, for
2020 and beyond a Blue print for an
Integrated European Energy Network,
Brussels, 17. 11. 2010.
Communication from the Commission to the European Parliament, the

Council, the European Economic and
Social Committee and the Committee
of the Regions: A Resource Efficient Europe Flagship initiative under
the Europe 2020 Strategy, Brussels,
26. 1. 2011.
the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: An Integrated Industrial Policy for
the Globalisation Era putting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, Brussels, December 2010.
141

the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: A Roadmap for Moving to a Competitive Low Carbon Economy in 2050,
Brussels, 8. 3. 2011.
the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Tackling the Challenges in Commodity Markets and on Row Materials,
Brussels, 2. 2. 2011.
IV Literatura

the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: The European Platform Against
Poverty and Social Exclusion: A European Framework for Social and Territorial
Cohesion, Brussels, 16. 12. 2010.
Europe 2020 a strategy for smart, sustainable and inclusive growth, European
Commission, COM (2010) 2020. Brussels. 3 March 2010.
European Commission: EU Energy Projects Funded Under the European Economic Recovery Programme, Brussels,
2010.
Initial National Communication of the Republic of Serbia under the United Nations
Framework Convention on Climate Change, The Ministry of Environment and Spatial Planning, Belgrade, 2010. (http://unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf
or http://www.ekoplan.gov.rs/en/uploadcentar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/
propisi/serbia_inc_english_version.pdf)
Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo
ivotne sredine i prostornog planiranja,
142
Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010.

Legge Thomas: Rival Visions of TransAtlantic Energy Security, Paper, Brussels Forum, March 2011.
Nacionalna strategija odrivog razvoja,
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008
http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/cir/strategija-odrzivog-razvoja/
Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja
otpadom, poljoprivrede i umarstva, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja. Beograd, 2010. (http://www.
php?id=45678)
Odgovori na upitnik EU poglavlje 15
Energetika, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.seio.gov.rs/
code/navigate.asp?Id=2)
Prostorni plan Republike Srbije od 2010.
do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2010.
Strategija razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine, Vlada Republike
Srbije, Beograd. 2005. Slubeni glasnik
Evropa
2020
RS, broj 44/2005) http://www.srbija.
gov.rs/extfile/sr/60775/strategija_energetika_lat.zip
Obrazovanje
Corbett, A. (2005). Universities and the
Europe of Knowledge: ideas, institutions
and policy entrepreneurship in European
Community higher education policy, 19552005. Basingstoke: Palgrave Macmillan
Petkovska, S., & Vukasovi, M. (2009).
Efikasnost i pravinost sistema studentskog standarda. U Markovi, J. (Ur).
Analiza karakteristika siromatva u Srbiji,
99-114. Beograd: Tim potpredsednika
Vlade za implementaciju Strategije za
smanjenje siromatva. http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2009/11/
Analiza-karakteristika-siromastva-u-Srbiji.pdf. Pristupljeno 5. 4. 2011.
Srbija 2020 (nacrt za javnu raspravu).
http://www.predsednik.rs/mwc/pic/
18122010.pdf. Pristupljeno 28. 2. 2011.
Vlada Republike Srbije (2011). Poglavlje
26: obrazovanje i kultura. U Vlada Repub-
143
like Srbije. Odgovori na Upitnik Evropske

komisije. http://www.media.srbija.gov.rs/
medsrp/dokumenti/odgovori_na_upitnik_
ek_cyr2011.zip. Pristupljeno 28.2.2011.
Vukasovi, M., & Sarrico, C. (2010). Inequality in Higher Education: Definitions,
Measurements, Inferences. The Serbian
Case. U Gaele, Goastellec (ed.), Understanding Inequalities in, through and by
Higher Education, 1-16. Rotterdam: Sense
Publishers. https://www.sensepublishers.com/files/9789460913082PR.pdf.
Pristupljeno 5. 4. 2011.
Socijalna inkluzija
i smanjenje
siromatva
Arandarenko et al (2011) Simulacija efekata Predloga novog Zakona o socijalnoj
zatiti na distribuciju i siromatvo u Srbiji,
politika u Srbiji, FREN, br. 23, str. 56-63.
Breidahl, K. N. & Clement S. L. (2010)
Does Active Labour Market Policy have
an Impact on Social Marginalization?, Social Policy & Administration, Vol. 44, No.
7, December, pp. 845864.
IV Literatura
Vlada Republike Srbije (2010) Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji, izvetaj, pristupljeno 10. 2. 2011. na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/
Pregled-stanja-socijalne-ukljucenosti-uSrbiji-jul-2010.pdf
Vlada Republike Srbije (2010) Srbija
2020: Koncept razvoja Republike Srbije
do 2020. godine, Nacrt za javnu raspravu, decembar, pristupljeno 26. 1. 2011.
na: http://www.predsednik.rs/mwc/pic/
18122010.pdf
Vlada Republike Srbije (2011) Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju
i smanjenju siromatva u Republici Srbiji
za period 2008 2010. godine, usvojen
17. 3. 2011. pristupljeno 30. 3. 2011. na:
http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/
uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva.pdf
144
Impresum
Izdava
Evropski pokret u Srbiji
Kralja Milana 31
Beograd
www.emins.org
Lektura i korektura
Marija Todorovi
Dizajn
Igor Sergej Sandi
igor.sandic@issstudiodesign.com
Za izdavaa
Maja Bobi
ISBN: 978-86-82391-62-3
Urednica
Jasminka Kronja
Tira
1.500
Autori
Jasminka Kronja
Sonja Avlija
Vlastimir Mateji
Dragoljub Todi
Aleksandar Kovaevi
Jelena Brankovi
tampa
Mladost, Loznica
2011.
146
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodno i
zvanine stavove Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) niti Fonda za otvoreno drutvo (FOS).
CIP -
,
341.217.02(4-672EU:497.11)(035)
341.176(4-672EU)(035)
341.232(4-672EU)(035)
VODI kroz strategiju Evropa 2020 /
[Jasminka Kronja ... et al.]. - Beograd :
Evropski pokret u Srbiji, 2011 (Loznica :
Mladost grup). - 146 str. : ilustr. ; 24 cm
Podatak o autorima preuzet iz kolofona. Tira 1.500. - Str. 7-9: Predgovor / Ognjen
Miri. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst. - Bibliografija: str. 133-144.
ISBN 978-86-82391-62-3
1. , , 1950- []
a) - -
- b) -
COBISS.SR-ID 183795468
Evropa
2020

Eu 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Eu 2020

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eu 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evropa

Vodi kroz strategiju

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

jalne posledice krize trajati due od same

svih nivoa vlasti za uspeno sprovoenje

Od drava lanica EU se oekuje da,

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

znanja, podsticajni kapital i vie kreativnih

1 European Council, Presidency conclusions,

Suoena sa velikim promenama koje je

Lisabona i fokusirao prioritete na rast i

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Integrisane smernice za rast i zapoljavanje, koje je Savet EU usvojio 2005.

1.2. Rezultati lisabonske

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.1. Proces donoenja

9 European Council, 13/14 March 2008, Presidency conclusions, Brussels.

dostave svoje predloge.10 Rezultate javne rasprave Komisija je objavila 4. marta

10 Consultation on the future "EU 2020" strategy,

2.2.1. Tri prioritetne oblasti

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.2. Pet glavnih ciljeva

Pet glavnih ciljeva strategije Evropa 2020

stopu zaposlenosti populacije

Postavljeni ciljevi su meusobno povezani,

* Poveati procenat BDP koji se izdvaja za

* Ostvariti 20/20/20 klimatsko-energetski

cilj 20% smanjenja emisije gasova koji

2.2.3. Sedam vodeih

stopu ranog naputanja kole

Da bi se ispunili navedeni ciljevi Evropska unija je lansirala sedam vodeih

* Smanjiti broj ljudi koji ive ispod linije siro-

matva za 25%, to e predstavljati izlazak

Inicijativa Unija inovacija

Inicijativa Agenda za nove

Inicijativa Mladi u pokretu

2.2.4. Deset integrisanih

Kao i u drugoj fazi Lisabonske strategije,

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Deset integrisanih smernica strategije

Nove smernice daju precizna uputstva

Obezbeivanje kvaliteta i odrivosti

Poveanje participacije uea na

14 Pakt za stabilnost i rast sporazum je izmeu

2.2.5. Jaanje koordinacije

ne politike poeo je 12. januara 2011.

15 Annual Growth Survey: advancing the EU's

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

vezana za makroekonomsku dimenziju

Za svaku strategiju posebno je vano

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

1.2. Rezultati lisabonske

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.1. Proces donoenja

2.2.1. Tri prioritetne oblasti

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.3. Sedam vodeih

2.2.4. Deset integrisanih

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.5. Jaanje koordinacije

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Reforme za jaanje rasta Kako

Javne finansije (stroi fiskalni nadzor

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.4. Podela zadataka i

2.4.1. Primer: Nacionalni

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Izgradnja administrativnih i apsorpcionih kapaciteta za korienje programa i

Unapreivanje prakse uea u implementacionim mehanizmima (OMK).

Usvajanje dobre prakse drugih zemalja: