Dale Carnegie, autor je bestselera koji je prodan u vi e od 30 miliona kopija i jo

uvijek se prodaje irom svijeta.Putem svoje knjige

How to Win Friends and Influenc
e People , ponudio je dobre savjete kako stei prijatelje i kako imati to bolje odno
se sa ljudima kojima smo okru eni. Mada je knjiga pisana dosta davno,smjernice i s
avjeti koji se u njoj mogu nai sasvim su primjenjivi i na dana nje vrijeme.Ovo je j
edna od knjiga koja e vam pomoi u ivotu i u komunikaciji sa prijateljima, porodicom
, poslovnim partnerima, ili ako imate intervju za posao.
1.

Koje su to osnovne tehnike u ophoenju sa ljudima?

Ne kritikujte, ne osuujte, i nemoj pridikovati (ponekad je ovo te ko izb

jei, ali u su tini, niko ne voli da ga se prosuuje i kritikuje i to vam sigurno nee p
omoi da steknete prijatelje!)
Dajte ljudima osjeaj da su va ni
pohvalite ih kada god to zaslu uju. Ako p
rimijetite ne to interesantno, lijepo i vrijedno na osobi, istaknite te karakteris
tike u vidu pohvale. Svaki ovjek posjeduje odreene, hvale vrijedne, osobine.
Zainteresujte druge ljude za sebe, tako to ete im se predstaviti na nai
n koji je zanimljiv i drugim ljudima. Npr. ako imate intervju za posao, umjesto t
o biste rekli elim ovaj posao , nabrojte svoje kvalitete zbog kojih smatrate da ga
zaslu ujete.
2.
-

Kako se svidjeti ljudima?

Budite iskreno zainteresovani za druge ljude.

Najjednostavniji nain da ostavite dobar prvi utisak

smije ite se. Ovdje
se, naravno misli na iskreni osmjeh i dobro raspolo enje u svakoj komunikaciji sa
ljudima. Dobro raspolo enje je zarazno, i prenijee se i na va eg sagovornika.
-

Zapamtite imena svojih sagovornika, i esto ih oslovljavajte po imenu.

Najlak i nain da budete dobar sagovornik je da budete dobar slu alac. Ohr
abrite druge ljude da priaju o sebi.
-

Dajte drugim ljudima osjeaj va nosti

i uradite to iskreno.

3.
Kako ljude pridobiti svojem nainu razmi ljanja i nesporazume rije iti u svoju k
orist?
-

Jedini nain da budete pobjednik u svai jeste da svau izbjegnete

Po tujte tue mi ljenje.

Ako ste napravili gre ku, priznajte je.

Uvijek zaponite nesporazum/raspravu prijateljski raspolo eni.

Sokratova tajna je bila da je sve rasprave/diskusije uvijek zapoinjao

tako to je postavljao lahka pitanja na koje je znao da e se obje strane slo iti

Kako pridobiti saradnju drugih: dajte ljudima osjeaj da je ideja i n

jihova, a ne samo va a.
-

Uvijek poku ajte gledati na stvari iz ugla druge osobe.

Imajte razumijevanja za ideje i

elje drugih ljudi.

Dramatizujte svoje ideje, i napravite ih interesantnima tako

ati anegdotu u vezi va e ideje.
rani.

to ete im

Ako ni ta drugo ne uspijeva, predstavite va u ideju kao izazov drugoj st

4. Kako promijeniti ljude, a da ih ne uvrijedite?

- Ako ve morate da komentarisati, zaponite najprije sa pohvalom
- Ako ve morate da kritikujete, uradite to na indirektan nain.
- Zaponite tako to ete prvo priati o svojim slinim gre kama.
- Po to niko ne voli da mu se nareuje, postavljajte pitanja umjesto da dajete nare
dbe.
- Uvijek pohvalite napredak kod drugih (bez obzira koliko je mali taj nepredak)
.
- Dajte drugoj osobi dobru reputaciju, i ta osoba e uiniti sve u njenoj moi da dost
igne tu reputaciju.
- Gre ke tretirajte tako kao da se veomalahko mogu ispraviti. To e ohrabriti druge
ljude i nee poljuljati njihovo samopouzdanje.
- Ako predla ete ne to drugoj osobi, nainite je zadovoljnom to prihvata va prijedlog.

Autodestruktivna pona anja

AUTOR: MARINA BRA I

Reenica
eleo je sebi da oduzme ivot! naje e je konstatacija i neverica nakon situaci
kojoj je osoba izvr ila ili nameravala da izvr i suicid. U profesionalnom radu iskus
ili smo ili smo bili izlo eni, nekom vidu autodestruktivnog pona anja i uglavnom se
pitamo da li smo dobro kao profesionalci odreagovali i da li smo mogli preventiv
no da reagujemo. Nakon toga javlja se uveno za to. Za to je jedna mlada osoba radila n
e to to je ugro ava? ta je uzrok takvom pona anju?
Autodestruktivna pona anja
Autodestruktivna pona anja imaju razliite oblike ispoljavanja i isto toliko opravda
nja za to se javljaju. Samoubistvo je najekstremniji oblik autodestruktivnog pona an
ja, ali i sva ona pona anja koja tete samoj osobi,a nemaju momentalni ishod vlastit
u smrt,ve samopovreivanje (poku aji samoubistva,razmi ljanja o samoubistvu,uzimanje al
kohola i droge,izvr enje krivinih dela, odlaganje izvr enja va nih zadataka i dr.) spad
aju u autodestruktivna pona anja. Bilo kako bilo, autodestruktivna pona anja mogu bi
ti svakodnevna iosnovni cilj im je da rade u korist tete.
Nije mogue nabrojati sve uzroke autodestrukcije,jer se svako sebi na svojstven nai
n brani od nekog nezadovoljstva,pa je individualnost glavna karakteristika autod
estruktivnog pona anja. Da bi se olak alo razumevanje uzroka iu skladu sa tim pru anje
pomoi, treba otkriti ta takvo pona anja radi za tu osobu, koju korist donosi za nju t
j.koju emocionalnu dobit osoba ostvaruje za sebe na takav nain. Naravno, ta korist
nije racionalna, ali osoba osea da iz autodestruktivnih pona anja izvlai ne to to joj j
e potrebno, zadovoljava neku svoju emocionalnu potrebu.
udno zvuito da seneko samopovreuje,a od toga ima neku korist. Ipak kroz analizu tih
radnji mo ese videti da,na primer,osoba timeubla ava oseaj krivice, potvruje svoju iz

graenu sliku o sebi , uni tava bol koji osea, ka njava nekoga na koga je besna... i, n
a taj nain,poku ava da uni ti neprijatnost koju osea(tugu,bol, bes...) i postigne olak a
nje i zadovoljstvo. Meutim,nain na koji to radi donosi,moglo bi se rei,vi e tete nego
koristi.
Autodestrukcija sadr i u sebi agresivnostprema drugimakoja je usmerena ka sebi.
Agresivnost usmerena ka sebi

Autodestrukcija sadr i u sebi agresivnost koja je usmerena ka sebi. Analiza agresi

vnosti je jedna iroka tema koja zahteva posebno razmatranje,ali svakako treba nap
omenuti njen mehanizam koji prati autodestruktivnost. Psihoanaliza i Frojd govor
e o psihikoj energiji ili libidu kojeg svaka osoba poseduje u manjoj ili veoj meri
. Tako mo emo videti ljude koji svoj energiju investiraju u druge objekte (npr.pos
ao koji vole,osobe koje vole i dr.) ili je usmeravaju ka sebi . Dobro izbalansir
ani odnos ulaganja psihike energije u druge objekte i u sebe donosi zadovoljstvo
i razvoj linosti. Meutim, de ava se da psihika energija bude investirana samo u druge
objekte, pa ti objekti postaju najznaajniji i najvredniji deo linosti (npr.rodite
lje). U tom sluaju gubitak objekta znai i gubitak sebe. U sluaju investiranja samo
u sebe, osoba radi sve one stvari koje potvruju da ona vredi,da je savr ena i najbi
tnija u odnosu na druge koji su beznaajni,nebitni i neinteresantni. Isto se de ava
i sa agresivnim nagonom, on se mo e vezati ili za sebe ili e biti usmeren ka drugim
a. Kada je agresivnost usmerena ka drugima,agresivne osobe napadaju druge objekt
e,poni avaju ih,ogovaraju...sve do injenja te kih krivinih dela. Drugi su krivi za nez
adovoljstvo i lo a oseanja. U sluaju samopovreivanja,agresivnost je usmerena ka sebi,
jer osoba eli da uni ti ono to je boli, mui i neda joj da di e punim pluima . Samopov
je je re enje ili put ka postizanju zadovoljstva.
Kao to sam u prethodnom delu rekla, samoubistvo je ekstremni oblik autodestruktiv
nosti. Jedna od op te prihvaenih definicija samoubistva je autodestruktivan in koji
ima za cilj oduzimanje vlastitog ivota. Meutim, ako se osvrnemo na gore reeno mo emo
se pitati da li je glavni cilj: oduzimanje vlastitog ivota ili nestajanje nepodno l
jivih oseanja.
Tolerancija na egzistenciju-sposobnost za podno enje

ivota

Za to neki ljudi podnose ivotne te koe bez poku aja da pobegnu od ivota, bez autodestukc
je, a neki ne? Znamo da je ivot te ak i da esto frustrira na e potrebe. Adekvatnim saz
revanjem ovek stie odreene emocionalne kompetencije koje ga ine sposobnim da se nosi
sa te koama i frustracijama koje ivot sa sobom nosi. U O.L.I. Integrativnoj Psihodi
namskoj Psihoterapiji ta op ta sposobnost da se podnosi ivot sa svim svojim razvojn
im i svakodnevnim problemimanaziva se tolerancija na egzistenciju. To je slo ena s
posobnost izgraena od odreenog broja bazinih emocionalnih kompetencija koje razvija
mo tokom ivota.Ukazau na neke od bazinih emocionalnih kompetencija koje ine oveka otp
ornijim na frustracije ivota, a iji nedostatak u razvoju dovodi do brojnih emocion
alnih problema, pa i do problema autodestrukcije.
Ambivalencija i autodestruktivnost

Jedna od bazinih osobenosti suicidnih osoba je ambivalentnost prema ivotu - stalna

klackalica izmeu ivota i smrti. Postoji neodlo na potreba da se pobegne od patnje,
a sa druge strane skrivena elja da se ivi. ele da trenutni bol koji oseaju nestane k
ako bi nastavile da ive. Zbog njihove ambivalencije osobe iz okoline uvek su na n
jihovoj klackalici . Prilino stresno i frustrirajue deluje, jer se stalno prebacuj
e odgovornost na okolinu da svojim injenjem ili ne injenjem odluuju o tuem ivotu. Meu
im, glavnu odluku ipak donosi sama osoba,a okolina mo e samo uticati na smer odluk
e. ivot na klackalici nije ba zanimljiv, ne donosi potpuno zadovoljstvo(razre enje p
roblema). Nikada ne mo e da odlui emu eli potpuno da se prepusti . ivot uvek sa sobo
i prijatne i neprijatne stvari. Razre iti ambivalenciju prema ivotu znai imati jasnu

unutra nju odluku

elim da ivim, i pored neprijatnih stvari koje ivot donosi . Sposobno
t za podno enje ambivalencije (sposobnost za toleranciju na ambivalenciju) razvija
se tokom detinjstva i kada je prethodno razvijena sposobnosti za podno enje frust
racije (sposobnost za toleranciju frustracije). Znai,da bi osoba mogla ne to da odl
ui morae da podnese odreeni stepen frustracije koji dolazi sa odlukom. U ovom sluaju
,suicidna osoba ivi u zaaranom krugu dono enja odluke: da li da ivim,a to znai da mora
m da podnesem svoju nepodno ljiva oseanja ili da umrem,iako mi se ivi,ali u time da r
e im svoj problem. Moglo bi se na razliite naine posmatrati ambivalentnost - kako se
razvija i kako se odr ava ,ali ono to je za rad sa ovakvim osobama bitno jeste pru i
ti im podr ku da odlue u korist svog ivota. U zavisnosti od uzrasta osobe, oklnostim
a koje prate njen ivot,mo e se napraviti plan po kome e se raditi na prevazila enju am
bivalentnih oseanja,razvijanju tolerancije na frustraciju i sa tim dono enje odluke
da se ivi.
Impulsivnost i autodestruktivnost

Druga osobina suicidnih osoba jeimpulsivnost -odmah i sad elim da ne oseamneprijat

nost. Osoba je pod naletom energije za sopstvenim uni tenjem. Ne razmi lja,samo eli d
a dela. Imulsivno reagovanje je prolazno i mo e trajati od nekoliko sati do nekoli
ko dana,u zavisnosti koliko je osoba sposobnada neutrali e nagone. Sposobnost za n
eutralizaciju omoguava da se sirova energija emocija(kao to je npr. bes, strah, oaj
) najpre sti a ( smiri strasti ) a potom pretvori u razumni oblik pona anja u datoj situ
aciji. Ova sposobnost se izgraduje tokom detinjstva ,a zapoinje u kontaktu sa maj
kom. Najpre dete ui kako da umiri samo sebe,onako kako ga je majka umirivala, a v
remenom ui koju emociju umiruje (npr.kada sam ljut radim fizike ve be ili priam o tom
e). Kod agresivnih nagona, sposobnost osobe za neutralizaciju pretvara je u unut
ra nju snagu kojom se bori protiv problema. I kod odraslih osoba estomo emo primetiti
da im manjka sposobnost sti avanja pa takve osobe besne,ne mogu da odlo e zadovolje
nje svojih potreba,imaju izlive emocija na male povode i dr. Sposobnost za neutr
alizaciju posebno dobija na znaaju kada su situacije nabijene emocijama odnosno u k
riznim situacijama. Da bi osoba neutralizovala impuls za sampovreivanjem,potrebno
je da neko bude uz nju, jer ona to sama oigledno ne mo e,odnosno da joj bude neutr
alizator i mentalna podr ka i snaga. Poku ae da prepozna oseanja suicidalne osobe, ume
sto nje e ih mentalno obraditi-razumeti injenino stanje,njegove elje,uverenja,svrhu
takvog pona anja, a potom e ih vratiti samoj osobi na nain da ih lak e razume. Proces
mentalizacije nije samo puko ponavljanje tuih rei, ve su tinsko filtriranje namere ta
nom samopovreivanja osoba eli da uradi i ta oekuje od okoline. Sposobnost za mentali
zaciju suicidalna osoba razvija tokom razgovora sa profesionalcem nakon prolaska
krizne impulsivne situacije.Ona ui da razume, mentalno obradi sopstvene emocije
i stanja, da razume sebe . U literaturi se mogu pronai razne tehnike za razvoj naved
enih sposobnosti,ali se i kroz svakodnevnu komunikacije pospe uje njihov razvoj.
Celovito do ivljavanje stvarnosti
Jedna od kljunih emocionalnih kompetencija je ono to u OLI metodu nazivamo celovit
ost objekta-ili lepak psihe . Impulsivnost je vezana i za celoviti do ivljaj sebei dr
ugih. Lo a kontrola emocija uzrokovana je nedostatkom sposobnosti da se trenutna s
ituacija sagleda na razborit nain,sa svim svojim pozitivnim i negativnim stranama
, potom da se prihvati i deluje na najbolji nain za tu osobu. Osobakoja nema ovu
sposobnostsagledava svet ili crno ili belo. Mehanizam cepanja je dominantan i iz
ra ava se kroz fokusiranje samo na jednu stranu,u sluaju suicida samo na negativnocrno. Obezvreivanje sebe rezultira oajemilimr njomusmerenomka sebi.Kad izgubi lepak
psihe, sposobnost celovitog opa anja sebe i drugih, izmeanih dobih i lo ih aspekta, o
soba odlepi , stvari vidi ekstemno crnoima ili belima.
Zbogtogmehanizma cepanja i nesposobnosti za neutralizaciju,kao i nedovoljno razv
ijene kontantnosti objekta (bazine sigurnosti dobijene u porodici),suicidalne oso
be brzo menjaju raspolo enje, ini nam se da na najmanji povod reaguju burno, te ko po
sle toga opra taju i te ko prevazilaze razoarenja. Razvoj ovih sposobnosti je va an i z
ahteva tretmanski rad u du em periodu.

Trea osobina suicinih osoba je rigidnost

kategoriko mi ljenje. O tro sude i lako sme ta
u ljude, sebe, situacije u razgdvojene suprotne kategorije dobrog i lo eg (idealiz
uju ili ocrnjuju). Kod suicidalnih osoba fokus je uglavnomna negativnim stvarima
, a pozitivne stvari se zanemaruju, nisu bitne,odnosno potiskuju se. Celovita do i
vljaj sebe (ja sam u isto vreme i dobar i lo ) nije prisutna. U situacijama kada na
leti problem osoba razmi lja iskljuivo crno i sve to je do tada bilo lepo se zaboravl
ja. Rigidnost se ogleda i u ponavljanju istog obrasca samopovreivanja-isti nain,is
ta mesta,esto su iste osobe ukljuene i iste misli koje pokreu situaciju. Jaanjem cel
ovitosti do ivljaja (sebe,drugih i situacija) i konstantnosti smanjivae se rigidnos
t u celokupnom pona anju,a sama osoba e se osposobiti vremenom da odstupi od ve utvre
nih obrazaca.

Otpornost na ivotne te koe je slo ena sposobnost, sastavljena od odreenog broja bazinih
emocionalnih kompetencija, meu kojima su sposobnost za podno enje frustracije, spos
obnost celovitog do ivljavanja stvarnosti, sposobnost uti avanja i obrade emocija...
Smernice za osobe koje su podr ka suicidnim osobama:

Dajte do znanja osobi da nije sama, budite dobar i pa ljiv slu alac, ne kritikujte j
e, ne morali ite, ne sa aljevajte,budite strpljivi i otvoreno postavite pitanja veza
na za samoubistvo, poku ajte da utvrdite da li osoba ima jasan plan kako e izvr iti s
amoubistvo,uklonite sve rizine predmete,nemojte poku avati da je razveselite i ute ite
omalova avanjem njenog problema ( nije to tako stra no , proie to ),budite dobar podnosil
ne,utite zajedno sa tom osobom.
Pomozite osobi da shvati da su problemi re ivi,a ako i nisu - da postoje naini kako
prihvatiti nere ive probleme i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pom
ozite joj da shvati da nepodno ljivi unutra nji do ivljaj koji ima nee trajati veno i da
samoubistvo nije nikakvo re enje.Pomozite joj da shvati da ne eli da ode zauvek,ve
samo da njen do ivljaj nestane na neko vreme.

- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/autodestruktivna_ponasanja

.62.html?news_id=293552#sthash.CSyaRvMZ.dpuf

Odlomak iz knjige

Strah od

ivota

Panini napadi su simptomi anksioznosti, ali injenica je da je panini napad jedno po

sebno stanje koje je povezano sa anksiozno u drugaije od svih ostalih. Osnovna vidlj
iva karakteristika napada panike je da se oni javljaju jako naglo, do ivljavaju pr
ilino emocionalno i ugro avajue i utiu na ljude tako da se oni u toku napada oseaju po
tpuno onesposobljeno. Danas u svetu, panini napadi predsatavljaju veliki problem
. Na primer, prognozira se da e oko 60 miliona ljudi u toku ivota do iveti napad pan
ike. Dok oko 3 miliona ljudi u toku ivota do ivi pravi panini poremeaj. Najrizinije g
odine za prvo javljanje napada panike su izmeu 15 i 19.
ene dva puta e e nego muskarci do ivljavaju napade panike, i do osam puta je verovatnij
e da e se napad panike javiti kod bliskog lana porodice koje imaju istoriju napada
panike, nego kod onih koje nemaju.
Napadi panike se razlikuju po vrsti i izra enosti simptoma. Nee svi ljudi do iveti sv
e simptome i nee ih do iveti u jednakoj jaini. Meutim, koliko god bili izra eni simpt
omi, napad panike za sve koji ga do ive predstavlja vrlo neugodno i zastra ujue iskus
tvo.
Napadi obino traju desetak minuta, ali mogu trajati i krae ili du e: nekada traju od
jednog do pet minuta, a ima sluajeva u kojima su potrajali i po pola sata. Ima i
ljudi kojima su tek lekari, po odlasku u hitnu pomo, zaustavili napad panike. Ge
neralno, svi koji do ive neprijatno iskustvo u vidu napada panike, potra e savet lek
ara op te prakse, ili savet kardiologa. Posebno iz razloga to ti napadi imaju tende
nciju da se ponavljaju.
Napad panike, bio on povezan sa agorafobinim strahovima (agorafobija je strah od
otvorenog prostora) ili ne, mo e da preraste u poremeaj panike. Uglavnom se ovi nap
adi ponavljaju i javljaju iznenadno u toku vi e meseci ili godina. Oni traju dok s
e pojedinac ne odlui na tra enje profesionalne pomoi povodom sve jaih simptoma koji u
tiu na celokupan ivot. Taj uticaj na celokupan ivot se ne odnosi iskljuivo na sve jae
simptome panike, ve i na druge negativne emocije koje se javljaju povodom panike
, povodom simptoma i napada. Ljudi se uglavnom stide svojih poremeaja, a posebno
se stide povodom napada panike. Kako napadi panike bude burna pona anja koja ljudi
u toku napada ne znaju kako da spree, jednom kada napad proe i kada osoba ostane
sa svojim seanjem na pona anje i rei koje je izgovorila u toku napada, uglavnom se o
sea postieno, neadekvatno, osramoeno, sa ponavljanim pitanjima oko toga
ta li sada ok
olina misli o meni kada sam u stanju da tako izgubim kontrolu . Sopstvena oseanja n
eadekvatnosti se esto do ivljavaju kao vee ili manje narcistike povrede. Stid povodom
napada panike je mo da ak i manje neugodna emocija od straha povodom sledeeg napada
panike Strah povodom napada panike gotovo sigurna garancija da e osoba do iveti sl
edei napad. to je jai strah od narednog napada, to e naredni napad biti jai, neprijat
niji, a osoba se posledino oseati manje kompetentno i funkcionalno.
Pozitivna strana i lepa vest za ljude koji pate od napada panike je da je uspe nos
t tretmana napada panike visoka, u jednom broju sluajeva, tretman tegoba zavr ava r
elativno brzo, dok kod drugih mo e da potraje nekoliko meseci ili ak godina. U zavi
snosti od individue i vrste pomoi koju izabere, tretman napada panike se, kod jed
nog broja ljudi, mo e uspe no zavr iti za samo nekoliko terapijskih seansi. Meutim, sva
ki tretman je posebno dizajniran za datog klijenta i, ako se ne zavr i za nekoliko
seansi, to ne znai da je osoba ozbiljno poremeena. Svako ima svoj ritam no enja s t
e koama. I u sluaju veoma brzog re avanja simptoma, ponekada je mogue da se simptomi vr
ate, te i klijenti ponovo potra e konsultacije s terapeutom. Iako je ritam uvek in
dividualan, poenta je da do pobolj anja i uenja kako da se nosimo sa simptomima i p
reuzmemo odgovornost za ono to nam se de ava, u nekim sluajevima dolazi veoma brzo.
Kriterijumi za napad panike:
palpitacija, lupanje sra, povi en puls
znojenje
obamrlost ili drhtavica

oseaji kratkoe uzdaha i gu enja

oseaj davljenja
bol ili oseaj nelagode u grudima
munina ili nerijatnost u stomaku
oseanja vrtoglavice, nestabilnosti, muenja u glavi i nesvestice
derealizacije (oseaj da se ne nalazimo u realnosti) ili depersoanlizacija (oseaj o
dvojenosti od samog sebe)
strah od gubitka kontrole ili ludila
strah od smrti
oseaj utrnulosti
jeza ili naleti vruine
Kriterijumi za poremeaj panike:

obnovljeni neoekivani napadi panike

bar jedan od napada je u trajanju od bar jednog meseca (ili du e) praen jednim (ili
vi e) od sledeih simptoma:
konstantnom brigom oko javljanja sledeeg napada panike
brigom oko implikacija ili posledica napada (kao to su gubitak kontrole, srani nap
ad, strah od ludila itd)
znaajna promena u pona anju koja se dovodi u vezu sa napadima panike
panini napadi nisu proizvod fiziolo kih efekata supstanci kao to su lekovi ili doge,
niti posledica lo eg fizikog zdravlja, kao to je uveanje titaste lezde ili neki drugi
problem sa telesnim zdravljem
panini napadi nisu sastavni deo drugih mentalnih poremeaja kao to je socijalna fobi
ja, opsesivno-kompulsivni poremeaj, posttraumatski stresni poremeaj, separacione a
nksioznosti.
Kako nastaje napad panike?
Vodei se principima Kognitivno bihejvioralnih terapija (KBT & REBT) mo emo dati sle
dee odreenje. Jednom kada ste ve osetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, tad
a je mogue da izgradite anksiozan stav prema potencijalnim buduim epizodama anksio
znosti. U tom sluaju, mislili biste ne to poput bilo bi ba grozno da opet budem anksi
ozan. A misliti na ovaj nain vodi u anksioznost (setimo se izreke: strah se strahom
hrani )! Zatim, na sledeem nivou, vi opa ate narastajuu anksioznost i mislite ne to u s
tilu ovo je ba gadno, sad postajem anksiozan. Ovakvo mi ljenje vodi do poveane anksioz
nosti koja je okida za sledeu misao tipa O ne, sada ve gubim kontrolu, ta ako se ones
vestim, ili uspaniim ili dobijem srani udar ili ponem da se pona am potpuno ludo? To b
i bilo u asno. Anksioznost je, na ovaj nain, ponovo uveana, to vodi do jo drastinijih
nksioznih misli, i tako u krug. Bitno je obratiti pa nju na injenicu da se ovaj obr
azac odvija veoma brzo, i da osobe, u najveem broju sluajeva, ne prate sopstvene m
isli koje izazivaju napad panike.
Da dodamo i negativne propratne elemente. Veliki broj ljudi koji do ivljava napade
panike ima tendenciju ka hiperventilaciji (prebrzom, preobimnom disanju). To zn
ai da u organizam unose previ e kiseonika, dok se paradoksalno oseaju kao da moraju
jo vi e i br e da di u jer nemaju dovoljno vazduha. Smanjenje nivoa ugljen-dioksida je
glavna posledica hiperventilacije. Osim toga, hiperventilacija dovodi do manjka ki
seonika u mnogim elijama, bez obzira to brzim udisanjem unosimo i vi e kiseonika u p
lua. To za posljedicu ima sledece dve grupe simptoma:
1. Vrtoglavicu; dozivljaj zbunjenosti; nedostatak vazduha; zamagljen vid i osjean
je da je sve nestvarno
2. Ubrzan rad srca; utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama; oznoje
ni dlanovi i ukoenost mi ia
Kako hiperventilacija predstavlja fiziki napor, osoba koja hiperventilira esto osea
toplotu u telu, crvenilo, iscrpljenost i umor. Naprezanje grudnih mi ia tokom hipe
rventilacije dovodi do stezanja i bolova u grudima. Ako se prebrzo ili preduboko
disanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava na sl
edei nain

jo jaom vrtoglavicom, esto praenom oseajem munine

oseanjem gu enja
bolom u grudima
privremenom oduzeto u mi ia
gubitkom svesti
sve veim oseanjem straha straha da e se ne to stra no dogoditi, u krajnjem sluaju-smr
Novi set injenica koje bi bilo po eljno da naue svi ljudi koji imaju probleme sa epi
zodama panike je da bez prisustva anksiznog stava koji glasi da je anksioznost,
i sve njene posledice, grozna i nepodno ljiva, panika se ne bi pojavila ak iako bi
osoba ubrzano disala i unela u organizam previ e kiseonika! Dakle, anksiozni stav,
odnosno mi ljenje je ono to valja prepoznati i promeniti kako bi se spreili panini n
apadi. Meutim, veoma mali broj ljudi je upuen u ove injenice. Zato se mnogi i dalj
e skalanju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili u
zimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, to na kratke staze mo e da pomogne, ali
ne lei uzrok anksioznosti niti paninih napada.

Ukoliko ste anksiozni, ili ste nekada do iveli napad panike, za poetak bi valjalo d
a obratite pa nju na sopstveno mi ljenje, na ono to sebi govorite kada osetite strepn
ju ili slutite da se napad panike bli i. Sasvim je izvesno da ete meu tim mislima nai
neke poput prethodno opisanih: grozno je biti anksiozan, biu postien ako do ivim nap
ad panike, neu moi da podnesem taj u as, ni ta gore od toga ne mo e da mi se dogodi . Set
mo se jo jednom, na kraju ovog teksta da se strah strahom hrani! U asavanje povodom
neprijatnosti vodi sve veim neprijatnostima. Ideja da ne mo ete podneti sledei napa
d panike, ini da se oseate slabo (takoe je i potpuno nerealna, s obzirom na injenicu
da ste u pro losti ve uspeli da podnesete i pre ivite panino stanje). Zahtev da budet
e mirni, u vama stvara sve vei nemir. Probajte da ulovite svoje anksiozne misli i p
repoznate obrazac po kom vas one ine sve anksioznijim. Ako uspete u tome, napravi
li ste najva niji korak
korak koji vodi razumevanju porekla anksioznosti i napada
panike. Nakon tog koraka, su tina se svodi na upornu te nju da iskorenite iracionaln
e misli i ve bate ideju da se neprijatnosti mogu podneti. To ete najbolje i najbr e ui
niti suoavanjem sa situacijama u kojima se oseate anksiozno ili panino.

a to bi se ovek toliko upla io ivota, ili neega u ivotu, da ga uhvati panika ili anksio
ni poremeaj? Najloginiji odgovor na anksioznost i napad paniketo je: zato to osea da
mu nedostaje neka sposobnost, ili sposobnosti, kojima bi mogao da prevlada situ
aciju ili problem.
O. L. I. metod ne porie da u osnovi paninih stanja ili napada mogu stajati mnoge s
tvari o kojima govore razliiti psihoterapijski pravci: nesvesni uzroci, trauma, p
risila ponavljanja radi ovladavanja, iracionalna uverenja, ivotni skript Sve je to
tano. Ali, za to neko dr i u nesvesnom neke sadr aje koje bi mogao da osvesti i prevazie
? Za to ponavlja traumu umesto da je osvesti, psiholo ki obradi i prevazie? Za to intel
igentna osoba stvara i odr ava iracionalna uverenja o sebu, svetu, ivotu? Ako bi sa
ma, i bez pomoi strnjaka, razmislila o nainu na koji misli, mogla bi da shvati da i
ma iracionalna uverenja. ivot nas stalno suoava sa na im iracionalnim uverenjima kro
z posledice sa kojima se suoavamo. Za to ne uimo iz tih iskustava?
Verujem da odgovor le i u bazinim sposobnostima za obradu emocija
emocionalnim komp
etencijama koje nismo razvili, a koje bi nam omoguile da izaemo na kraj sa ivotnim
problemima i emocijama koje oni izazivaju. Kad ne razvije neophodne sposobnosti,
ovek poku ava da re ava ivotne probleme onako kako ume i mo e bez tih sposobnosti koris
tei, kao zamenu, razne skupe i neefikasne odbrambene mehanizme. Pronalazi razliite n
aine kako da obavi neki ivotni posao bez neophodnog alata, da skrpi ne to kako-tako ,

principu dr i vodu dok majstori odu . Na taj nain ljudi razvijaju organizovane sisteme
misli, emocija i pona anja koje u O. L. I. metodu nazivamo kontrave tine . Kontrave tine
su nelegitimni naini da se obave neki ivotni zadaci, oblici fu eraja kojima poku avamo
da zakrpimo rupe u sopstvenim sposobnostima da se nosimo sa ivotom. One su, na krae
staze, lak i naini da se prevazie neka tenzija, neugodnost, bol ali, na du e staze, zaus
tavljaju razvoj na ih ivotnih kompetencija-sposobnosti, i ko taju nas puno. Kontrave ti
ne su naizgled lak i, ali izrazito skupi naini da se prevaziu neprijatne emocije i s
tanja. To su oblici poslovanja sa ivotom na crno , oblici lenjosti koje plaamo skupo,
ali na odlo eno plaanje. Naje i naziv za te oblike pona anja je mehanizmi odbrane . Sv
ehanizam odbrane je neka vrsta la i, iskrivljavanja stvarnosti da bi nam bilo lak e.
Naravno, to su bili oblici adaptacije na sredinu u kojoj je osoba odrastala i i
mali su svoju razvojnu funkciju. Problem sa infantilnim adaptivnim mehanizmima j
e u tome to odrasla osoba mo e da razvije zrelije mehanizme i sposobnosti za obradu
emocija koje slu e adaptaciji a ne iskrivljavaju realnost.
Da li su zreli mehanizmi odbrane maksimalni domet ljudskog razvoja. Nisu. Umesto m
ehanizama odbrane ljudi mogu da razviju bazine sposobnosti za obradu emocija ili
emocionalne kompetencije koje se ne zasnivaju na iskrivljavanju stvarnosti, ve na
njenom testiranju i ovladavanju. Te emocionalne kompetencije su ve otkrivene u p
sihodinamskim teorijama, u etiri psihoanalitike psihologije: klasinoj psihoanalizi-t
eoriji nagona , Ego psihologiji , psihologiji objektnih odnosa i self psihologiji . Gra
OLI metod nisam otkrivao rupu na saksiji niti toplu vodu , ve iz razliitih psihodinams
ih teorija ekstrakovao bazie sposobnosti za obradu emocija, a iz razliitih psihote
rapijskih modaliteta tehnike koje mogu slu iti za njihov razvoj ili deblokiranje.
Anksioznom poremeaju, u O.L.I. metodu, pristupamo preko izgradnje ili deblokiranj
a bazine sposobnosti za obradu emocija koja ne funkcioni e, a zbog toga dolazi do a
nksioznih reakcija ili poremeaja.
Jedno od ivotnih pravila, zakona po kojima funkcioni u ljudi, i kojima uimo svoje kl
ijente u O.L.I. psihoterapiji glasi: ljudi rade ono to ne bi smeli zato to ne rade
ono to bi morali . Ljudi koriste razne manipulativne ve tine (kontrave tine) na sebi i
u odnosima sa drugima zato to nisu razvili ili ne koriste (zbog blokada) legitimn
e ljudske sposobnosti za upravljanje emocijama.
Koje su to sposobnosti?
1. Neutralizacija i mentalizacija
Regulator psihe
2. Celovitost objekta - lepak psihe
3. Konstantnost objekta - Stabilizator psihe
4.
Tolerancija na frustraciju - Imunitet psihe
5. Tolerancija na ambivalenciju - Usmeriva psihe
6. Volja- motor psihe
7. Inicijativa- pokreta psihe

Kroz tridesetogidi nju praksu psihoterapeuta shvatio sam da su ljudi veoma kompete
ntna bia i da nikada ni ta ne rade ako od toga nemaju neku korist. ak i kada rade oig
ledno destruktivne ili autodestruktivne stvari, ljudi to rade zato to iz tih akti
vnosti izvlae neku emocionalnu korist, neko zadovoljstvo ili neko, makar privreme
no i skupo, oslobaanje od tenzije, straha, bola ili nekih drugih neprijatnih emoc
ija i stanja. Ta korist ne mora biti, i esto nije, razvojna. Ne vodi oveka ka napred
ovanju, razvoju sposobnosti, sticanju ivotnih kompetencija ali ini da mu ne to, makar
na kratko, bude lep e, lak e ili manje bolno, predstavlja manje zlo . Ljudi su veoma kr
eativni i raznovrsni u razvijanju sopstvenih kontrave tina i postaju pravi ekspert
i za njihovo praktikovanje. Ljudi su eksperti za pravljenje bolesti od kojih bol
uju. To va i i za anksiozni poremeaj-ljudi koji ga imaju pravi su strunjaci za stvar
anje tavih stanja. I treba im pristupiti kao strunjacima, a ne kao rtvama . ta to znai
Pronai nain, algoritam kojim stvaraju ta stanja.
Da bismo promenili rezultate, ako nam se ne dopadaju neke ivotne posledice, moram
o promeniti ve tine koje do njih dovode. Potrebno je da, prvo, prepoznamo, detektu
jemo svoje kontrave tine, pa da ih, potom, zamenimo legitimnim emocionalnim kompet
encijama. Na taj proces je usmerena O.L.I. psihoterapija. O.L.I. je pristup oveku
preko sposobnosti-proces osve ivanja kontrave tina i razvoj bazinih emocionalnih komp
etencija.

Metod rada se, dakle, mo e prikazati u nekoliko koraka:

Otkrivanje kontrave tina , bagova u obradi emotivnih informacija, naina na koji klije
stvara svoj problem poku avajui da ovlada nekim razvojnim zadatkom na neadekvatan n
ain.
Suoavanje klijenta sa odbranama, kontrave tinama , neuspe nim oblicima adaptacije.
Edukovanje o emocionalnoj kompetenciji koja je zdrav adaptivni mehanizam. Pokazi
vanje kako se to radi , proceduralno uenje.

Panini napad mo e nastati kada ivotna situacija od nas zahteva bilo koju od navedeni
h sposobnosti koje nisu razvijene ili su blokirane. Zapravo, onda kada mi ne to eli
mo i hoemo, a nemamo nain da to i ostvarimo. Kada kontrave tine nisu dovoljne da nas
dovedu do neega to nam je va no, da ovladaju anksiozno u, a bazine sposobnosti nisu ra
vijene da zamene kontrave tine, nastaje velika anksioznost koja mo e da preraste u n
apad panike i panina stanja. Nee nas uhvatiti panika ako odustanemo od cilja koji
nam je jako va an. Ako ubijemo elju, potrebu, odustanemo od cilja i umrtvimo se, pr
e e nas uhvatiti depresija. Panika nastaje kada ne to hoemo, a ne mo emo. Ona je, na n
eki nain, prijatelj, koliko god to udno zvualo. Panika je unutra nje upozorenje da ne t
o nije u redu, da ne mo emo vi e tako , da ne to moramo da menjamo da bismo dostigli ono
o u ivotu elimo, ili da ubijemo sopstvene elje i potrebe. Panika je unutra nji poziv
na odrastanje, na razvoj sposobnosti. Panini napad je ansa. Ako je iskoristimo, na
terae nas da se razvijamo i postanemo kompetentniji. Ako je ne iskoristimo, nater
ae nas na zloupotrebu jo skupljih kontrave tina koje vode umrtvljavanju, nerealnosti
, samoobmani. Kontrave tine moramo zameniti sposobnostime jer nema zanata bez alata .
Bazine emocionalne kompetencije su na alat za no enje sa ivotom. Svaka od njih je al
at za zdravo ovladavanje odreenom vrstom anksioznosti. Ne postoji jedan anksiozni
poremeaj. Svaka od sposobnosti koje emo navesti ima svoj specifini oblik anksiozno
sti koji nastaje kada sposobnost nije razvijena. I pristup psihoterapeuta odreen
je vrstom anksioznosti i defektom u nekoj emocionalnoj kompetenciji koju poku ava
da razvije ili deblokira kod klijenta. Da vidimo koje su to neophodne emotivne a
latke i koju vrstu anksioznosti donosi njihov deficit.
Neutralizacija i mentalizacija -anksioznost preplavljivanja
Bez razvijene neutralizacije osoba je u vlasti svojih nagona ( kao bez glave ), impu
lsivna, iracionalna i neartikulisana. Bez mentalizacije ne obrauje mentalno svoje
impulse i dela kao da je ne to spopalo . Verbalizuje: To je jae od mene , ne znam za t
vati me nezadr
Anksioznost preplavljivanja: je vezana za opsednutost , ludilo , nekontrolu , gubljen
zuma - difuzni strah od sopstvenih impulsa i moguih posledica.

Celovitost objekta-progoniteljska anksioznost

Bez celovitosti objekta , lepka psihe
sposobnosti za celovito do ivljavanje druge os
( objekta ) i sebe do ivljaji druge osobe ili selfa su rascepljeni na crno
beli svet
dobra i zla (ka e se da je odlepila ). Osnovna mentalna operacija je kategorizacija.
Progoniteljska anksioznost-strah od uni tenja i dezintegracije: biu uni ten , raspa u
inira mehanizam cepanja i projekcija, anksioznost zbog sopstvene destruktivnosti
- zlo u meni e uni tiu sve dobro .
Konstantnost objekta-separacione anksioznosti
Bez konstantnosti objekta-stabilizatora psihe, osoba je nestabilna , zavisna od dru
gih. Nema stabilnu mentalnu reprezentaciju drugoga i sebe i mogunost samoregulaci
je. Izra ena potreba-strah dilema (sna na elja za simbiozom i strah od gu enja, gubljenj
sebe, granica, Ja u odnosu). U zavisnosti od faze razvoje konstantnosti objekta
mogu dominirati razliite anksioznosti:
Anksioznost bespomonosti, svemirske samoe , Svet je prazan, bez objekta
faza simbi
Anksioznost gu enja , gubljenja sebe u odnosu
faza diferencijacije sebe i objekta.
Anksioznost gubljenja podr ke, nema nazad -faza ponovnog pribli avanja , krivica zbog o
janja
Separaciona anksioznost
gubitak objekta, nesposobnost da se bude sam, strah od s
amoe, samostalnosti faza separacije
Tolerancija na frustraciju-anksioznost nepodno enja osujeenja ( To ne mogu da podnese
m )
Bez tolerancije na frustraciju-osoba nema imunitet na frustracije koje donosi ivo

t, ljubav i rad, puca pod pritiskom .

Ima Ahilovu petu , specifinu frustraciju koju ne mo e da podnese, strah samo da mi se
o ne desi .
Specifine netolerancije- anksioznosti nepodno enja frustracije, mogu biti: oralne (fr
ustracija potreba za primanjem, brigom, za titom, analne (frustracija potrebe za aut
onomijom, zadr avanjem vlasni tva ), falusne (frustracija egzibicionistikih potreba, ri
skih )
Netolerancija na frustraciju narcistikih potreba-preosetljivost na povredu slike
o sebi (grandiozni self) i sliku idealizovanog objekta (idealizovana roditeljska
slika)-anksioznost narcistike povrede (stida, bruke .)
Tolerancija na ambivalenciju-anksioznost odluivanja, gre ke
Bez tolerancije na ambivalenciju osoba je neodluna, nesposobna da se suoi sa opreni
m emocijama prema nekome ili neemu (ili prema sebi) i da odmeri i presee , da se opre
deli i donese odluku. Zrela odluka zahteva merenje bez varanja , iskreno odmeravanj
e svih emocija koje imamo prema objektu.
Anksioznost odluivanja, opredeljivanja, strah od gre ke, od druge strane medalje , gub
itka kontrole, ambivalentnih emocija prema objektu.
Anksioznost preuzimanja odgovornosti

Volja-anksioznost samopodr ke, istrajavanja

Bez volje, osoba je kratkog daha, bez energije da podr i u kontinuitetu sopstvene e
lje i ciljeve. Ili manipuli e i namee volju drugima.
Anksioznost nedostatka samopouzdanja-mogu li da se pouzdam u sopstvenu istrajnos
t, volju, samodisciplinu
Anksioznost gubitka slobode, autonomije, od toga da se bude iskori en, nametnue mi, z
arobie me, iskoristie me - osoba nerazvijene volje se name ta da je kontroli u, a poto
opire kontroli.
Inicijativa-anksioznost isticanja, rivaliteta, kastraciona anksioznost
Bez inicijative osoba je reaktivna, nema klju za svoj motor , potrebno je da je pokre
e neko drugi. Pla i se da ne to otpone samostalno i da stoji iza toga.
Kastraciona anksioznost- ponizie me , skinue me sa polo aja , kazniti zbog tranja
a, pretenzija na ne to to mi ne pripada .
Anksioznost rivalstva, poraza, impotencije , simbolizacija manjeg penisa , rival e me
bediti i poniziti .
Anksioznost narcistike povrede
Implikacije na tehniku rada
U O.L.I. metodu
Ne pristupamo svakoj vrsti anksioznosti na isti nain.
Zapravo, ne leimo anksioznost, ve se usmeravamo na emocionalnu kompetenciju koja nij
e razvijena
koja je psihodinamski mehanizam prevladavanja te anksioznosti.
Ispravljamo gre ke u softveru koje su pozadina klinike slike .
Kako svaka od navedenih bazinih emocionalnih kompetencija ima svoj algoritam, kor
ake koji se odvijaju u na em mentalnom aparatu kada je primenjujemo, mo emo jasnije
odrediti i vrste uenja i psihoterapijske tehnike koje doprinose razvoju ili deblo
kiranju odreene sposobnosti.
Primeri klasifikacije tehnika prema emocionalnim kompetencijama koje razvijaju
Celovitost objekta-tehnike lepljenja do ivjaja :
holding , kontejning , odr avanje optimalne distance
Psihoanaliza
Tehnika Fokusiranja (Eugen Gendling)
Reframing
NLP
Krug linosti, testiranje validnosti uverenja, avolji advokat
REBT
jeziki pristupi , rad sa metaforama , igre pojekcije
Ge talt
Uzemljivanje
Bioenergetika,
Centriranje
Radiks
Konstantnost objekta-tehnike stabilizacije mentalnih predstava
Konstantnost odnosa-preno enje ego funkcija kroz identifikaciju i introjekciju i m

etakognitivnu edukaciju
psihoanaliza
Trening ve tina samoregulacije Biofidbek, autogeni trening
Pijaca osobina , O.L.I. Protokoli
O.L.I. Metod
Tehnike za rad s konfluencijom , Retrofleksijom , projekcijom , Introjekcijom ,
ta i povlaenja
Ge talt

Rita

Tolerancija na frustraciju
tehnike podno enja, razu asavanja, desenzitizacije
Optimalna frustracija, apstinencijalno pravilo , frustracija sa empatijom
psihoanali
za,
Trening tolerancije na frustraciju, kognitivno restrukturiranje, osporavanje zah
teva, ideja o nepodno enju, analiza dobiti i tete REBT
Eksperimenti , vizualizacija frustrirajue situacije Ge talt.
U oviru O.L.I. metoda, radimo na tome da napravimo spisak tehnika iz razliitih ps
ihoterapijskih metoda (kao i tehnika koje smo razvili), spisak bazinih emocionaln
ih kompetencija sa uzrasnim zadacima, i da pove emo ta dva spiska sugestijama koje
se tehnike mogu koristiti za razvoj odreenih kompetencija.
Kontakt ispred tehnika
O.L.I. Metod nije tehnologija
Da bi te tehnike stvarno pomogle nekom klijentu da razvije sposobnosti za obradu
emocija neophodno je da se one primenjuju kroz dobar, dubok emotivni kontakt sa
terapeutom.
O.L.I. metod nije tehnologija za promenu u kojoj je kontakt sporedna stvar.
O.L.I. metod je full cocntact pristup. Sposobnosti se usvajaju kroz identifikaciju
klijenta sa sposobnostima psihoterapeuta, kroz prenos funkcija i takozvano proce
duralno uenje (neposredno preuzimanje funkcija obrade emocija).
Neboj a Jovanovi
Trei kongres psihoterapueta Srbije
Okrugli sto- Susret modaliteta: Anksioznost-Kako razliiti modaliteti pristupaju ank
sioznom poremeaju
Literatura:
Jovanovi, N., (2013) Sposobnost za ljubav i rad-O.L.I. Psihodinamska Integrativna
Psihoterapija (tom I, tom II), Beoknjiga, Beograd
Seni, R, Jovanovi, N. (2011), Strah od ivota-o anksioznosti i paninim napadima,Beokn
jiga, Beograd
Ispoljavanje nedostatka:
-Nedostatak inicijative: soba ni ta ne mo e da pokrene sama, eka da
drugi pone
U ljubavi, uvek oekuje inicijativu druge osobe
ivna je.

joj se ka e , da neko

gotovo ni ta ne polazi od nje, reakt

U radu, mo e da prihvati i radi na onome to su drugi zapoeli, ali ne i da ona otpone

ne to. Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Izbegavanje svakog ist
icanja, prikazivanja, pokazivanja

-Intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokree stvari, ali pri tome
ne vodi rauna o drugima, probija u i svojim glasom, upada u re , namee svoje mi ljen
dozvoljava drugima inicijativu Eksploati e druge, bezobzirna je mora u svemu da bude
prva. Nema oseaj za uzajamnost. Postoji samo poraz ili pobeda. Sve je takmienje.
-Egzibicionizam preterana potreba za pokazivanjem, nadmoi,
se ili aktivnosti radi dokazivanja .

da svi vide

ula enje u odn

U oblasti nagonske motivacije: smer inicijative je obrnut (ka pregenitalnim naini

ma zadovoljenja potreba) kvalitet inicijative je obojen sepcifinostima naina zadov

oljenja potreba u odreenom stadijumu razvoja libida:

Oralna inicijativa : generalno izra ena te nja za tra enjem stimulacija, upijanjem, napa
anjem, hranjenjem stimulacijama Pokreta je glad, fizika ili psiholo ka
Analna inicijativa : osoba e inicirati uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontr
oli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, od
laganju Njene aktivnosti mogu biti praene tvrdoglavo u i pasivnim oblicima agresivnos
ti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analn
o u.
Falika inicijativa : falika inicijativa ima smer ka separaciji ili individuaciji, ali
je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostat
ak oseaja za uzajamnost, bezdu na inicijativnost na u trb drugih, bezoseajnost, borba
za mo konflikti u vezi s inicijativom mogu se izraziti kroz samoograniavanje (a nek
ada u relativnoj seksualnoj impotenciji ili frigidnosti). Ili se mo e, nasuprot kr
ivici, preterano kompenzovati iskazivanjem neumorne inicijative kroz jedan kvalite
t veite akcije po svaku cenu.

U oblasti objektne motivacije: smer inicijative obrnut: aktivnosti koje pokree os

oba nisu usmerene ka separaciji, diferencijaciji i individuaciji, ve na kontrolu
objekta, na manipulaciju drugima i poku aje nelegitimnih naina spajanja s objektom, ne
o tovanja tuih granica, slobode ostvarivanja koristi koje nisu razvojne. Ponavljanje o
brazaca ranih objektnih odnosa radi ovladavanja je primarna motivaciona sila. Kv
alitet inicijative obojen je specifinostima stadijuma razvoja objektnih odnosa ko
je osoba ponavlja (u fazi odnosa sa parcijalnim objektima
inicijativa usmerena d
a se kontroli u i koriste ljudi jer su do ivljeni kao produ etak potrebe, u fazi simbi
oze inicijativa usmerena na stapanje, u fazi separacije-ponovnog pribli avanja-ini
cijativa je udljiva , menja smer, obojena je potreba
strah dilemom
jurenje i be anje
Ako dominiraju potrebe za reparacijom (popravljanjem tete nanete objektu vlastito
m nesvesnom agresijom) dominira inicijativa usmerena na popravljanje tete, humani
tarne aktivnosti, rtvovanje
U oblasti Ego motivacije: smer inicijative ide ka ponavljanju automatizovanih, r
azvojno neproduktivnih mehanizama adaptacije. Osoba igra igre , inicira aktivnosti
s predvidljivim scenariom u kojem koristi naviknute mehanizme odbrane, manipulat
ivne kontrave tine , da bi izbegla neprijatnost, psihiku bol. Inicijativa vodi ponavlj
anju adaptivnih navika, ne dovodi do novih adaptacionih mehanizama. Funkcioni e po
istom kalupu . Osoba je zadrta . Ne istra uje nove mogunosti.

U oblasti narcistike motivacije: smer inicijative je obrnut, jer su poku aju kompen
zacije usmereni na stvaranje nerealnih predstava o sebi (grandiozni Self uverava
nje sebe i drugih da osoba jeste to to zami lja) i drugima (idealizovani roditeljsk
i imago), a ne na realistina samoostvarenja koja bi mogla popraviti narcistiku rav
note u. Kvalitet inicijative zavisi od toga koje su narcistike potrebe osujeene i po
ku avaju se kompenzovati nerealno u. Njena inicijativa mo e biti usmerena ka tome da nae
Selfobjekte u svetu (tra enje gurua, voa, idealizovanih linosti), ili ka tome da kr
oz njih potvrdi svoj grandiozni Self
da se ogleda u njima ( mirroring , odavanje pri
znanja, divljenje od idealizovanog objekta), da se stopi s njima, da ih kontroli e
(ti si moan, a ja mogu da te kontroli em ja sam moan) ili da, kroz odnose s idealizo
vanim Selfobjektom, do ivi blizana tvo ili alter ego funkcija Selfobjekta ( Ti si veli
a ja sam tvoj blizanac, dakle, su tinski ista veliina ).
U zrelijim varijantama narcistikih potreba osoba prepoznaje drugoga kao zasebnu o
sobu (kao objekt) i ispoljava inicijativu u tra enju od objekta da se pridru i njego
vim egzibicionistikim potrebama (gledajte me, tap ite mi, hvalite me )
Ispoljavanje razvijene sposobnosti:
Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenj
e i uverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili gre aka.
Ima oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost dono enja odluka, saraivanje sa drugima i
voenje drugih, sposobnost da se defini e lino usmerenje i ciljevi, sposobnost da se

preduzme inicijativa i prikladni rizici.

-Osoba poseduje izvestan vi ak energije koji mu omoguava da zaboravi prilino brzo mn
oge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim po eljnim oblastima, makar izgleda
le i opasne
-U odnosima, ima jasan oseaj za uzajamnost.
-Osoba je hrabra, usmerena ka ostvarivanju svojih ideala i ciljev

Re emocija potie od latinske rijei emovere, to znai pokretati. Dakle, emocije slu e da
nas pokrenu na odreena pona anja. Ali, ne bilo koja pona anja, ve ona koja su znaajna z
a na e pre ivljavanje. Funkcija emocija je da nas pokrenu na akciju kako bismo se bo
lje prilagodili datoj sredini i , grubo reeno, pre iveli. Bez emocija ne bismo imal
i orjentire kako da se pona amo u nekoj situaciji koja je znaajna za nas i na e snala e
nje i pre ivljavanje u svetu. Emocije ne postoje tek tako, radi pesnikog ushita, ve
imaju znaajnu evolutivnu funkciju
Ljudski mozak je sedi te emocija.Tokom evolucije se kod homo sapiensa razvio neoko
rteks (Novi mozak), evolutivno najmlai deo mozga koji upravlja na im emocionalnim r
eakcijama. Neokorteks je odgovoran za na e misli, civilizacijaska dostignua, umetno
st itd. Ali, zanimljivo je da nije samo taj najmlai i najsofisticiraniji deo mozg
a odgovoran za emocije. U trenucima emocionalne krize, na primer, neokorteks se
pokorava limbikom sistemu, evolutivno starijm delu mozga u kome su sme tene sirove
emocionalne reakcije. to znai da je razvoj ljudskog mozga kroz celo vrijeme evoluc
ije stvarao sve slo enije i suptilnije emocionalne reakcije,ali su emocije postoja
le oduvek, poev od najstarijih ljudskih mo danih struktura. Kada nekome pukne film i
kada u takvom stanju uradi ne to to inae ne bi hteo, izvie se na nekog ili fiziki nasr
ne na nekog, u tim trenucima se aktivira limbiki sistem koji alje signale da je je
potrebno neodlo no reagovati na hitnu sitauciju, pre nego to uop te ta informacija s
tigne da bude obraena od strane neokorteksa koji nema vremena da razmisli da li j
e takva rekacija uop te i dobra. Dakle, emocije postoje oduvek i reguli u ih kako no
viji mo dani centri, tako i oni primitivniji, stariji, jer su one neophodne za na e
funkcionisanje i pre ivljavanje. Kada smo u opasnosti, stariji mo dani centri alju si
gnale, ponemo da osjeamo strah koji nas priprema za borbu ili beg, ve kako je u tom

trenutku bolje za nas.

Razne emocije i emu one slu e
Ne postoje pozitivne i negativne emocije ve prijatne i neprijatne i adekvatne i n
eadekvatne.

Razni psiholo ki pravci nagla avaju da mi ne oseamo emocije uvek,u svakoj situaciji v
e samo u onim situacijama koje smo procenii da su znaajne za nas. Dakle, kada mi v
isoko u svom sistemu vrednosti imamo neku vrednost ukoliko do ivimo afirmaciju te
vrednosti, do iveemo i prijatnu emociju, a ukoliko do ivimo neko ugro avanje te na e vred
nosti do iveemo neku neprijatnu emociju. Npr.ukoliko mi visoko vrednujemo ljubav, a
ko nam bliska osoba poka e ljubav, oseaemo se prijatno, ali ukoliko nam u nekim situ
acijama tu ljubav uskrati, mo emo da osetimo ljutnju. Sve zavisi od toga ta nam je
u ivotu znaajno i onda u skladu sa time imamo razne emocije. One su tu da nas upoz
ore da li je neka na a vrednost ugro ena ili potvrdjena a koja je znaajna za nas i na
i
vot. Ako nam ne to nije znaajno neemo oseati ni ta, biemo ravnodu ni ili prostije, bie
ba briga za to.
Postoji predrasuda da su emocije pozitivne i negativne, t.j.da pozitivne emocije
treba oseati, kako npr.sreu, radost, ushienje itd., a da su emocije kao to su tuga,
ljutnja, strah negativne i treba ih izbegavati. To nije tano. Kako to nagla avaju ra
zni psiholo ki pravci, emocije se ne dele na pozitivne i negativne, ve na prijatne
i neprijatne, a i jedne druge su znaajne za pre ivljavanje (tj.neprijatne su ak znaaj
nije). Prijatne emocije slu e tome da neku na u va nu vrednost afirmu u, da nas obaveste
da na e funkcionisanje i prilagodjavanje sredini u tom trenutku tee dobro, da ne m
oramo ni ta bitno da menjamo, da je taj kontekst dobar za nas. Nasuprot tome, nepr
ijatne emocije nas obave tavaju da su neke na e va ne vrednosti ugro ene, da situacija u
kojoj se nalazimo nala e da ne to mora da se promeni da bismo opet funkcionisali ka
ko treba. Znai da nas neprijatne emocije upozoravaju da ne to menjamo, pokreu nas na
akciju. Onda mi odluujemo da reagujemo na neki nain i ponovo uspostavljamo ravnot
e u. Tako vidimo da neprijatne emocije ne treba izbegavati, ve treba obratiti pa nju
na ta nas upozoravaju. Tako, na primer, strah nam govori da situacija mo e da se iz
begne i navodi nas na beg. Ljutnja nam govori da elimo da se neka situacija prome
ni, npr.da elimo da neko promeni svoje pona anje prema nama. Tuga govori o nezbe noj
situaciji, npr. tugujemo kada izgubimo nekog bliskog, jer nam tuga poma e da se na
viknemo na ivot bez te osobe. (Navedeno prema Zoran Milivojevi Emocije ).
Po to smo videli da svaka emocija imu svoju funkciju u pre ivljavanju i adaptaciji j
edinke na svet, mo emo zakljuiti da ne treba izbegavati neprijatne emocije. Samo je
pitanje da li su one adekvatne za tu situaciju i emu u tom trenutku slu e. Ako smo
, na primer, tu ni jer smo izgubili nekog bliskog to je sasvim u redu, ali nije u
redu da se oseamo depresivno zbog toga. Ka e se da je tuga opra tanje od nekog, a dep
resija samookrivljavanje zbog gubitka. Ako nismo i krivi ni odgovorni za npr.smr
t drage osobe, nije uputno da se oseamo depresivno, ve samo tu no. Vidimo kako nam e
mocije govore, zapravo, koja su na a bazina uverenja o svetu i koje su na e vrednosti
. Preko emocija koje dominiraju u na em unutra njem svetu lako mo emo da zakljuimo ta je
ono to nam je zapravo va no i da li je ne to od tih na ih uverenja neispravno, odnosno
nije u skladu sa realno u. Ako sretnete osobu koja se veinu svog vremena u ivotu osea
anksiozno, a nije u nekoj vitalno ugr avajuoj situaciji, mo ete da zakljuite kakav im
a stav prema sebi. Anksioznost je emocija koja nam govori da na e sposobnosti nisu
dorasle situaciji u kojoj se nalazimo, odnosno da bi trebalo da ih poveamo. Na alo
st, kod mnogih ljudi ta emocija nije u skladu sa realno u, ve se radi o tome da imaj
u pogre no uverenje o sebi da nisu dovoljo sposobni iako postoje objektivni pokaza
telji da jesu. Kada se promene ta sr na uverenja o sebi, menjaju se i emocije. Dak
le, ne postoje pozitivne i negativne emocije, ve prijatne i neprijatne i adekvatn
e i neadekvatne.

Upravljanje emocijama
Razgovaraju dva uenika: Kako e se za 15 godina nazvati
ma, kako? .
ef - odgovara prvi.

treber?

- pita jedan.

Nemam po

Odavno se u psihologiji govori o istra ivanjima koja, na osnovu povezanosti koefic

ijenta inteligencije i uspeha u koli, predvidjaju budui uspeh u ivotu. Oni ljudi ko
ji su uspe ni u koli e biti uspe ni i u ivotu. Da li ja tako? Nije. Ili nije bar uvek.
Za uspeh u ivotu je potrebno jo ne to. Danijel Goleman u svojoj knjizi Emocionalan in
teligencija otkriva rezultate istra ivanja praenja uspeha 450 djeaka ,uenika iz jednog
mjesta u Masausetsu. Istra ivanje je pokazalo da oni uenici koji su imali najbolje
akademsko postignue nisu morali obavezno da budu i u najvi oj profesionalnoj dru tven
oj grupi u dobi od 30 god. Izgleda da nee svi treberi postati efovi. A ko onda hoe?
U novije vreme se u psihologiji pojavio pojam emocionalne inteligencije. Ovaj po
jam je bilo nepohodno uvesti upravo zbog ovakvih istra ivanja. Po to smo videli da j
e za uspeh u ivotu potrebno ne to vi e od dobrih ocena i pameti, vreme je da se zapit
amo ta je to potrebno za uspeh u ivotu. Emocionalna inteligencija, ka u istra ivai. To
je sposobnostmotivisanja samoga sebe iustrajavanja uprkospote koama i frustracijama
; obuzdavanje impulsivnosti i
odlaganje trenutka primanja nagrade; regulisanje svojih raspolo enja i onemoguavanj
e da uzbuenost ugu i sposobnost razmi ljanja; saoseanje i nadanje. Upravljanje sopstve
nim emocijama je va no jer nam omoguava da prepoznamo emocionalna stanja drugih lju
di, da se pove emo sa njima, da izrazimo saoseanje, da prepoznamo svoje emocije i r
eagujemo u skladu sa onim to elimo da postognemo, da nauimo ta nam odgovara i ta je z
a nas najbolje. Ljudi koji znaju te stvari posti u uspehe u ivotu, bilo da se radi
o poslu, bilo o intimnim vezama I prijateljstvima. Ljudi koji imaju izgraenu emoc
ionalnu inteligenciju obino znaju kakve su elje i potrebe drugih ljudi, ta ih motiv
i e, kako da na najbolji nain sarauju sa njima. Zato im je uspeh zagarantovan, pored
rada, znanja i pameti.
Emocionalna inteligencija je je sposobnostmotivisanja samoga sebe iustrajavanja
uprkospote koama i frustracijama; obuzdavanje impulsivnosti i odlaganje trenutka pr
imanja nagrade; regulisanje svojih raspolo enja i onemoguavanje da uzbuenost ugu i spo
sobnost razmi ljanja; saoseanje i nadanje.
Kako biti emocionalno uspje an?
Da bismo imali uspeha u onome to se naziva emocionalna inteligencija, potrebno je
da poznajemo sebe. Ako se ne poznajemo dovoljno, onda se moramo potruditi da up
oznamo sebe, svest o sopstvenoj linosti, na im eljama, nadanjima, strahovanjima, veo
ma je va na ako elimo da nauimo da upravljamo emocijama uspe no. Moramo znati koje su
na e vrednosti i kakav je na odnos prema sebi da bismo znali za to imamo emocije koje
imamo. Jesmo li esto zabrinuti a ne znamo za to? Jesmo li esto ljuti na druge? Da l
i negde smatramo da smo nezaslu eno bili izlo eni neemu? Cenimo li sebe? Iskren odgov
or na ova pitanja mo e da nam rasvetli poreklo na ih emocionalnih reakcija. One se n
e javljaju niotkuda i ne obuzimaju nas samo tako, mi ih stvaramo u skladu sa na im
implicitnim uverenjima. Sad, jesu li ta uverenja dobra za nas, to je druga stva
r
Ono to mo e dodatno da komplikuje na e raspetljavanje emocija je i to da se esto nekak
o oseamo, a ne znamo da imenujemo kako. ak postoje ljudi koji su vrlo udaljeni od
svojih emocija, oseaju ne to to ne umeju da defini u. Ova se pojava u psihologiji zove
aleksitimija (bez rei za osjeaje). Ne to oseamo, ali ne umemo da imenujemo, esto jer
ta oseanja nismo izra avali kad smo bili mali. Vi e ih ne prepoznajemo. Zato se ponov
o uimo emocionalnoj pismenosti da bismo mogli da budemo u boljem i potpunijem kon

taktu sa sobom i drugima. Isplati se. Biti vrlo udaljen od sebe i svojih oseanja
zna da bude izvor patnje i obamrlosti. I obrnuto, svaki korak ka upoznavanju seb
e,vodi do boljeg upravljanja sobom i do lak eg postizanja ciljeva koji su nam va ni.
Dobri i kad je te ko
Prema grkoj legendi, Pandora je bila princeza kojoj su bogovi zavidjeli na lepoti
. Dali su joj tajanstvenu kutiju, rekav i joj da nikako ne sme da je otvori. S obz
irom da je bila veoma radoznala, Pandora je otvorila i iz nje su iza le sve nevolj
e sveta: bolest, ludilo, zlo. Ali jedan bog se sa alio na nju i na dnu kutije osta
vio nadu.
Istra ivanja koja je naveo Goleman, vezana za nadu, pokazuju da je ona iznenaujue sn
a an faktor predvidjanja uspeha u ivotu. Oni ljudi koji imaju nadu i koji su optimi
stini, lak e i br e nalaze efikasna re enja za konkretne probleme, za razliku od onih k
oji se lako demotivi u i lako upadaju u koncentrine krugove negativnih misli. Oni k
oji su u stanju da izdr e isku enje, odnosno da odlo e zadovoljenje, trenutne elje, ima
ju vei uspjeh u ivotu kasnije. Izgleda da to da li e neko biti uspe an zavisi od toga
da li e nastaviti sa tom aktivno u i kad bude te ko. Na muci se poznaju junaci. A da
bismo nauili kako da razvijamo nadu i optimizam, moramo pone to znati o sebi i emoc
ijama uop te.
Emocionalno opismenjavanje bi trebalo da dovede do boljeg upoznavanja sa sobom,
istrajavanja u aktivnostima koje su bitne, podizanja kvaliteta ivota, zbli avanja s
a ljudima, uenja empatije i saradnje. Emocije su pokretai, mo emo da nauimo kako da i
h usmjeravamo da bismo stigli tamo gde elimo da budemo
- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/emocije_nasi_losi_gospodar
i_ili_dobri_ucitelji.62.html?news_id=269023#sthash.PIeZeaPo.dpuf

ta su mehanizmi odbrane?
Mehanizmi odbrane predstavljaju svako psiholo ko sredstvo kojime se osoba titi od n
eprijatnih oseanja. Ono to je od velike va nosti jeste da oni deluju automatski i va
n svesne kontrole, stoga, nismo uvek svesni da radimo to to radimo .
Mehanizmi odbrane, u naj irem smislu, predstavljaju svako psiholo ko sredstvo kojime
se osoba titi od neprijatnih oseanja. Ono to je od velike va nosti jeste da oni delu
ju automatski i van svesne kontrole, stoga, nismo uvek svesni da radimo to to radi
mo , iako je drugima na e pona anje oigledno, kristalno jasno, i neretko nas opominju n
a njega.
Onaj koji mehanizme odbrane inicira jeste Ego ili Ja, izvr na instanca linosti koji
miri zahteve ljudskih nagona sa zahtevima sredine, i reguli e unutra nju ravnote u ps
ihe. Ego koristi ove mehanizme kao alat za razre enje neprijatnog oseanja koje mo e u
groziti samopo tovanje i koje preti da ispliva kao krivica, strah ili stid. Dakle,
da ne bi do lo do takvih neprijatnih stanja, Ego poku ava da prividno razre i potisnu
to oseanje ili predstavu, koje je isprva i potisnuto jer je neprijatno i neprihva
tljivo, i pusti ih napolje u prihvatljivijem obliku. Ipak, cena ovakvog re enja jest
e krivotvorenje i poricanje stvarnosti.
itajui o njima, svako od nas e se prepoznati u nekom od mehanizama odbrane i pripis
ati ga sebi ili nekome koga poznaje. U tome nema niega lo eg niti udnog, a ponajmanj

e patolo kog i zabrinjavajueg. Ove strategije predstavljaju takozvane neurotine odbr

ane Ega od unutra njih konflikata, i nisu dijagnoza niti bolest. Naprotiv, oni su
veoma este tehnike koje ljudi koriste u svrhu ouvanja balansa. Svakako da je racio
nalniji i svrsishodniji nain razre enja konflikata njihovo konstruktivno re avanje. T
o se mo e postii ulaganjem intenzivnijih napora da se sa problemom suoi i da se on r
azre i, nala enjem alternativnih naina da se re i konflikt, ili zamenom ciljeva. Ukolik
o se konflikt i neprijatno oseanje potisne, od jo uvek nere enih i zaturenih problem
a Ja se brani mehanizmima odbrane.
Vrste mehanizama odbrane
Postoji vi e mehanizama odbrane kojima se ego bori sa neprijatnostima njihovim odbac
ivanjem, preme tanjem u spolja nju sredinu ili preoblikovanjem u prihvatljiviji obli
k:
1. Potiskivanje
Potiskivanje je ovde ve spomenuto na poetku i predstavlja naje i mehanizam odbrane. Fu
nkcioni e tako to se neprijatno oseanje ili predstava koje se nae u svesti osobe, a k
oja je zbog svog neprijatnog sadr aja ili nedozvoljenih elja opasna, odmah ukloni i
z svesti kao garancija da se vi e nee ponoviti. Time se posti e ponovni mir , odnosno ne
o sa ime nismo u trenutku mogli i eleli da se izborimo i to je bilo previ e intenzivn
o za racionalno suoavanje, sklanjamo sa strane. Deluje lako, ak i previ e.
Ipak, ono to se de ava kao cena koju Ego plaa za ovakvu prevaru jeste da energija poti
snutog afekta ostaje u nesvesnom i eka svoj trenutak kada e se ispoljiti u svesnom
. Potisnutom sadr aju oduzima se svesno seanje, ali ostaje potisnuta mentalna repre
zentacija. Takoe, ostaje i energija afekta koja nikuda nije oti la, ve je samo preme t
ena na sigurno
u nesvesno.Time se potiskivanje razlikuje od svesnog uklanjanja sad
r aja iz svesnog. Kada se ne to svesno ukloni, ostaje seanje na to.
Potiskivanje se u svakodnevnom ivotu manifestuje kroz zaboravljanje imena, oma ke u
govoru, gre ke u govoru zamenom rei ili izostavljanjem slova, pogre no oslovljavanje
itd.
2. Poricanje

Poricanje se sastoji u negiranju, odnosno neprihvatanju stvarnosti vezane za nek

i intenzivno neprijatan do ivljaj. Kao mehanizam odbrane mo e se videti na primeru o
soba koje su do ivele gubitak bliske osobe, to ih emotivno jako pogaa, i negiraju da
se to dogodilo. Takoe, u prvim momentima kada osoba uje stra nu i traginu vest, prva
pomisao - kao reakcija Ega da bilo kako vrati uru eni mir i stabilnost - jeste da
se to nije desilo i da je gre ka. Suoavanjem sa injenicama i realno u osoba uvia ta s
apravo dogodilo.
Takoe, poricanje se nakon faze oka javlja kod rtva nasilja, bilo da su to deca ili
odrasli. Ljudska psiha ne prihvata preterano intenzivne neprijatne afekte, i pok
u ava na sve mogue naine da se od njih odbrani.
3. Reaktivna formacija
Ovaj mehanizam funkcioni e po principu okretanja u suprotnost. Naime, s obzirom na
neprijatne i nepo eljne nesvesne te nje, kako one ne bi izbile u svesno, stvaraju s
e kruti i preterano intenzivni, obino socijalno po eljni stavovi i crte linosti. Na
primer, osoba koja osea stid usled sopstvenog manjka samopouzdanja ili kukaviluka
mo e pokazivati ekstremni nagon za adrenalinskim sportovima kao neku vrstu kompenz
acije za sopstveno oseanje manje vrednosti koje je potisnula u nesvesno kao nepri
hvatljivo. Takoe, preterano po tovanje autoriteta i nagla avanje njegovih vrednosti i
kvaliteta mo e biti reaktivna formacija usled potisnute mr nje ili straha od autori
teta.

Svi odbrambeni mehanizmi su neka vrsta izvrtanja stvarnosti da bi se ubla ila nape
tost. Mogu biti korisni kao osigura , za tita psihe u stanjima intenzivnih emocija, al
i I tetni ako se zloupotrebljavaju, koriste kao esta odbrana od istine.
Najpoznatiji mehanizmi odbrane su: potiskivanje, poricanje, reaktivna formacija,
racionalizacija, kompenzacija i nadkompenzacija, projekcija, regresija, fiksaci
ja, intelektualizacija, sublimacija, sanjarenje.
4. Racionalizacija

Dve vrste racionalizacije koje se spominju u svakodnevnom govoru jesu kiselo gro e i s
latki limun . Tip kiselog gro a sree se i u basni sa lisicom koja za gro e koje ne mo
hvati ka e da je kiselo, i da ga svakako i ne eli, ak i da joj je dostupno. Slini izg
ovori preslikani na svakodnevicu mogu glasiti ta e mi taj fakultet kad danas svako
mo e da ga zavr i ili On je na ao posao u toj firmi jer je imao vezu i mnogo sree . U pi
ju je mehanizam omalova avanja vrednosti i ciljeva koje pojedinac nije uspeo da po
stigne. U sluaju slatkog limuna , osoba drugom cilju, koji predstavlja zamenu za prv
obitni, a koji je dostupan, pripisuje znatno veu vrednost. Na primer, Fakultet koj
i sam ja upisao kao zamenu je mnogo bolji jer ima vi e prakse ili Firma u kojoj sam
se ja zaposlio je mnogo zahtevnija i u njoj rade pravi profesionalci . Zapravo, ra
cionalizacija predstavlja neku vrstu pravdanja neuspeha prividnim uspehom.
5. Kompenzacija i nadkompenzacija
Direktna kompenzacija predstavlja ulaganje posebnog, dodatnog napora u ostvarenj
e cilja, i predstavlja konstruktivni odgovor na frustraciju (lo uenik postaje jako
uspe an student u oblasti koja ga interesuje). Indirektna kompenzacija deluje kro
z zadovoljenje motiva u drugom podruju ( ena koja ne mo e da ima decu radi kao vaspit
aica u vrtiu gde brine o deci i time zadovoljava svoju potrebu u izvesnoj meri). N
adkompenzacija se ogleda u isticanju spolja njih obele ja sa ciljem podizanja ugleda
i samopo tovanja, ime se umanjuje primarno oseanje manje vrednosti (skupa garderoba
i automobili kao spolja nja maska inferiornosti).
6. Regresija
Razvojno gledano, regresija, odnosno vraanje na prevaziene, ranije oblike pona anja
koje je osoba prerasla , reakcija je koja se esto mo e sresti i kod dece i kod odrasli
h osoba. Tipian primer regresije je psovanje prilikom gu ve u saobraaju, kada frustr
acija u trenutku preplavi osobu i ona odreaguje nezrelim oblikom pona anja. Uz to,
regresija je lomljenje stvari, vikanje i ponekad pla. Takoe, dete u sluaju do ivljen
og osujeenja ili traume mo e ponovo poeti da sisa prst ili da puzi jedno odreeno vrem
e, ili da se vrati igrakama sa kojima se igralo na ranijim stupnjevima razvoja.
7. Fiksacija
Kada se ka e da je neko fiksiran na odreenu fazu razvoja ili na konkretnu stvar, znai
da je u nekom smislu zaglavljen . Fiksacija podrazumeva rigidno ponavljanje neke ak
tivnosti koja ne dovodi do cilja. Prilikom suoavanja sa frustracijom, odnosno pro
blemom, osoba ga mo e naizgled re avati, ali zapravo samo iznova i iznova ponavljati
iste, neefikasne oblike pona anja.
8. Projekcija
Projekcija doslovno znai prebacivanje spolja, odnosno izbacivanje. Kada se neki p
sihiki sadr aj isprojektuje, on se zapravo preme ta u neki spolja nji objekat, osobu il
i situaciju. Ona je u osnovi brojnih neurotskih poremeaja, izmeu ostalog i fobija.
Filozofija kojom se rukovodi projekcija jeste da je lak e kloniti se neeg stra nog a
ko je ono napolju, nego ako je u nama. Jer, ako je ne to izbaeno napolje, od njega

je lak e pobei jer nad tim imamo kontrolu, a ako je unutra, izjeda nas i mui. Primer
projekcije jeste preme tanje sopstvene paranoidnosti i sumnjiavosti napolje, i rez
ultat je da se ceo svet do ivljava kao ugro avaju i opasan. Takoe, agresivna osoba svo
ju agresivnost mo e isprojektovati u nekoga, te njega optu ivati da je besan i napad
an, umesto prihvatiti to u sebi samom.
9. Intelektualizacija
Ovaj mehanizam odbrane posebno je karakteristian za adolescente. Intelektualizaci
jom se, kako samo ime ka e, akcenat stavlja na intelektualno i u zapeak se stavlja
emotivno. U trenutku kada osoba ne mo e ili ne eli da se suoi sa afektom koji je pre
vi e intenzivan i trenutno neprihvatljiv, fokusira se na intelektualiziranje i pre
vi e razmi lja i filozofira . Filozofskim raspravama i racionalnom argumentacijom, osob
a se zapravo brani od sna nih oseanja koja nije u stanju da obradi i da se sa njima
suoi.
10. Sublimacija
Sublimacija se naziva i plemenitim, odnosno najzdravijim mehanizmom odbrane. Sas
toji se u zameni cilja koji je zabranjen i opasan, drugim, koji je lino i socijal
no prihvatljiv. Time se ini dvostruko dobro delo
oslobaa se neprijatnog oseanja ili
potrebe, a uz to je menja neim dobrim, duhovnim, plemenitim. esto se kao primeri
sublimacije navode sublimirana agresivnost kod zubara i hirurga i sintagma plemen
iti sport kako nazivaju boks, a ime se upravo obja njava sublimirana agresija u svrh
u sporta i zdravog ivota.
11. Sanjarenje
Svi sanjarimo, kao to svi koristimo i ostale mehanizme odbrane prilino esto. Sanjar
enje je mehanizam odbrane ukoliko preraste u svakodnevnu pojavu i pone da se kori
sti kao dominantan nain be anja od realnosti sa ciljem privremenog be anja od problem
a. U suprotnom, povremeno zami ljanje lepih prizora ili eljenog ishoda nekog dogaaja
koristi kao dobar nain za relaksaciju i odmor. Sve do povratka u realnost.
Normalno je da se ovek ponekada brani od prevelike neprijatnosti kori enjem mehaniza
ma odbrane, ali mo e imati negativan uticaj ako se oni koriste kao uobiajeni naini f
unkcionisanja.
- See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/psiholoski_mehanizmi_odbra
ne.62.html?news_id=267901#sthash.IdOb2eb9.dpuf
Da li ste Brunhilda, Pepeljuga ili Venera?
Re kompleks predstavlja skup oseanja, opa anja i seanja kao dinamiki deo linosti koji
tiu na pona anje pojedinca. Kompleksi u izvesnoj meri remete normalno mi ljenje i pon
a anje, a nekad dovode i do patolo kih poremeaja. Veoma smo skloni da svaku na u slabos
t obja njavamo ovom stranom rei. injenica je, meutim, da podjednako, i mu karci i ene,
aista mui neki kompleks, poev od nepojmljivog straha koji je mo da posledica do ivljaj
a iz ranog detinjstva, pubertera, ili iz kasnijeg vremena.
Kompleks ni e (manje vrednosti)

Kompleks ni e vrednosti je organizovan skup ideja, emocija i stavova vezanih za os

eanje manje vrednosti, koji na patolo ki nain odreuje ovekovo mi ljenje i pona anje. Sv
ovek u sebi ima oseanje ni e vrednosti, ali ono ne deluje kao kompleks, sve dok ne
postane preterano sna no, nerazumno i nekonstruktivno potcenjivanje sopstvenih spo
sobnosti i vrednosti. Na nastanak kompleksa manje vrednosti utiu neke uroenje tele
sne mane deteta (telesna nerazvijenost, slabovidost, srane mane...), neadekvatno
porodino vaspitanje (preterano ma enje ili podsmevanje i poni avanje deteta), nizak s
ocijalni status porodice (siroma ni roditelji, roditelji alkoholiari ili kriminalci

) ili nerazvijne mentalne sposobnosti (inteligencija, verbalne ili numerike sposb

nosti).
Kompleks vi e vrednosti
Kompleks vi e vrednosti je skup emocionalno obojenih i nesvesnih ideja, predstava
i te nji koje su organizovane oko ovekove predstave sopstvene superiornosti, nadmono
sti nad drugim ljudima. Ta fizika, intelektualna, socijalna ili moralna nadmo, obin
o je izmi ljena. Osoba sa kompleksom vi e vrednosti uglavnom se boji da svoju umi ljen
u superiornost stavi na probu i zato nalazi bezbroj naina (fizika bolest, muanje, p
ovlaenje...) da izbegne bilo koji vid testiranja svojih sposobnosti. esto je pona an
je koje odgovara kompleksu vi e vrednosti nadmeno, agresivno, arogantno.
Kompleks savremene Brunhilde

Nemaka legenda o Brunhildi je gotovo svima poznata. Vagnerova heroina bila je veo
ma lepa ena. Kao rob svoje lepote, ona je elela da spoji svoju sudbinu jedino sa m
u karcem koji bi bio lep, sna an i estit i u stanju da joj pru i dokaz hrabrosti. Meutim
, takvog mu karca nije mogla da nae. Kralj Ginter, smrtno zaljubljen u Brunhildu, z
atra io je da nepobedivi Zigfrid, koji je posedovao i maginu mo da postaje nevidljiv
, zauzme njegovo mesto i pru i Brunhildi dokaz moi i sposobnosti. Zahvaljujui Zigfri
dovim vrlinama Bunhilda se udala za Gintera, ali kada je Zigfridova magina mo pres
tala, ona se na la pored nejakog i nemonog mu karca. Savremenim Brunhildama se mo e sav
etovati da sebe ne postavljaju iznad ostalih ena, ne precenjuju sebe i svoje kval
itete i ne oekuju mu karca koga prate samo vrline. Ovaj sluaj se itekako mo e uzeti ka
o dobar primer kompleksa superiornosti ili vi e vrednosti. Meutim, to je u stvari i
zriiti sluaj kompleksa inferiornosti ili ni e vrednosti, jer se Brunhilda nada da e u
z tako savr enog mu karca i ona postati savr ena. Kasnije, ona otkriva da njen princ nij
e ni umniji, ni sna niji, ni mnogo bolji od drugih, to postaje uzrok njene nesree i
razoaranja. ena sa ovakvim kompleksom treba da bude iskrena prema sebi, obuzda ma tu
ne zami ljajui i izmi ljajui ideale iz bajki. Jedino se na taj na in mo e ukloniti ili u
la iti ukorenjeni kompleks ni e vrednosti, koji je primorava da uzdi e mu karce, da bi u
stvari uzdigla samu sebe.
Kompleks Pepeljuge
Izvesno razoaranje pre ivljeno mo da u detinjstvu, superiorno dr anje majke, odnos prem
a sestrama koje su do le vi e do izra aja zbog vee snala ljivosti ili lepote, kao i brae
oja enu smatraju biem ni im od sebe, sanjarenje o mu karcu iz snova, koji je mo e izvui
z monotonije svakodnevice i odvede u ivot ispunjen pustolovinama, jesu dovolji ra
zlozi da Pepeljuga uobrazi kako nema nikakve vrednosti, kvalitete i postane nesi
gura u sebe. Kompleks Pepeljuge uoava se kod ena koje se pasivno odnose prema ivotu
. Ma tanje o princu na belom konju tipino je za devojke u pubertetu, ali neke ene ni
kad ne izlaze iz te faze i oekuju da ih neko obo ava i zabavlja tokom itavog ivota.
Kompleks Venere

Venera je boginja ljubavi i lepote. Ona je pravo olienje svega to se vezuje za lep
otu, tie se privlanosti, posedovanja, umetnosti i uop te ljubavi. ena koju svi smatra
ju lepom, enstvenom, osea potrebu da ne razoara nikoga i bori se da sauva to je du e m
gue svoju lepotu mo e se nai u luku Venere. Svaki as je pred ogledalom, osmatra i stu
dira svaki svoj pokret. Za nju je pravi ko mar pojava prve bore oko oiju i velika n
esrea ako ne bude zapa ena. Po to je obuzeta kompleksom Venere, ona se trudi da bude
prijatna i duhovita. Obino je li ena umnosti, ak i kad su mladost i lepota davno pro l
i. Va no je znati da se mu karac zaljubljuje u lepotu, ali se ne eni samo zbog lepote
, potrebni su i drugi kvaliteti.
Kompleks klimaksa
U periodu klimaksa veina

ena osea nervozu, napetost, nepodno ljivost za sve oko sebe

i sebe, dosadu, ali i gubitak enstvenosti. Prepla ene mitom o klimakterinom periodu,
ene u ovom periodu ivota, oseaju da je za njih sve zavr eno i do ivljavaju sebe kao be
znade ne starice. Meutim, to je period preporoda, gde su psihike i umne sposobnosti
u velikom usponu, period kada ene postaju aktivnije, dinaminije, umnije.
Kompleks preosetljivosti
Jo jedan est kompleks, ne samo kod mlaih ena, ve i onih starijih jeste kompleks preos
etljivosti. Nain da se ovaj kompleks ubla i jeste sticanje veeg samopouzdanja, sigur
nosti u svoje vrednosti i kvalitete, kao i pomo i razumevanje okoline, porodice,
prijatelja.