Ergonomske tetnosti na

radu u zdravstvenim
ustanovama
Dr sci. med. Sran Borjanovid
Institut za medicinu rada Srbije
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

Rad zdravstvenih radnika

Povedan rizik od fizikih, hemijskih, biolokih i

psihosocijalnih tetnosti
Dugo stajanje, nefizioloki poloaji tela pri radu,
podizanje i prenoenje bolesnika
Emocionalno opteredenje i stres na radu
esta deurstva, rad nodu i prekovremeni rad (esto
nepredvidivo)
Preopteredenost, intenzivan tempo rada koji se ne
moe individualno uskladiti
Rastrzanost izmeu posla i porodice
Bolesti u vezi sa radom (hronini lumbalni sindrom,
kardiovaskularne, psihosomatske bolesti)
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

Rad zdravstvenih radnika

Autonomija i inicijativa u radu su ograniene (med.

sestre)
Broj zaposlenih na najteim poslovima nedovoljan
(anestezija, intenzivna nega)
Hijerarhija autoriteta i nadreenih
Povedanje veliine bolnica i birokratije

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Ergonomija

Ergonomija je disciplina koja s pozicije

razliitih nauka nastoji prilagoditi rad i radnu
sredinu psihikim i somatskim
karakteristikama oveka

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

ta je ergonomija?

Karakteristike
posla

Mogunosti
oveka

Ergonomija je nain da se radi pametnije - sa manjim

naporom - prilagoavanjem naina rada, maina, ureaja,
alata, radnog mesta i radne sredine oveku NE oveka
radu
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

ta je ergonomija?
Ergonomija je prilagoavanje rada oveku

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

Ergonomski rizici u zdravstvu

Rad u nefiziolokim (prinudnim) poloajima tela

statiki rad
Runo podizanje, prenoenje i repozicija nepokretnih
bolesnika (intenzivna nega)
Uvrtanje tela pri podizanju
Neoekivana promena opteredenja prilikom noenja
Dugo stajanje i hodanje (hirurzi i instrumentarke,
fizioterapeuti u intenzivnoj nezi)
Ergonomski rizici na radu ultrasonografista
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

Kritine radne operacije

(zdravstveni radnici)

Rad sa bolesnicima podizanje, pomeranje i

prenoenje nepokretnih bolesnika
Nametanje kreveta sa nepokretnim pacijentima
Bona repozicija pacijenata
Podizanje pacijenata u krevetu
Guranje kreveta/kolica sa pacijentima
Kupanje konfuznih ili potpuno zavisnih pacijenata
Podizanje pacijenata sa poda (psihijatrijske
ustanove)
Dugotrajno stajanje (operacioni blok)
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

Kritine radne operacije

(zaposleni u zdravstvu)

Serviranje hrane guranje i vuenje kolica sa

hranom, prenoenje posua i kontejnera
Odravanje higijene podizanje i sputanje
predmeta
Rad u perionicama guranje i vuenje tekih kolica
Radnici na odravanju podizanje, premetanje i
rukovanje sa velikim paketima, kutijama i opremom

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

Kritine radne operacije

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

10

Podizanje bolesnika

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

11

Podizanje bolesnika

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

12

Podizanje bolesnika

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

13

Rad ultrasonografista

Prinudni poloaji ekstremiteta i tela fleksija i abdukcija desnog ramena

Produeno statiko optereenje - sonda se
dri pritisnuta na povrinu tela
Ponavljani pokreti ruku
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

14

Posledice kotanomiidne
bolesti/poremedaji

iroka grupa multikauzalnih promena na

tetivama, miidima, nervima i
kotanozglobnim strukturama.
Bol u leima
Diskopatije
Bolni sindrom vrata
Karpal tunel sindrom
Tendosinovitis

Bolesti u vezi sa radom / povreda na radu ?

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

15

Faktori rizika za pojavu KMO

Ponavljani snani pokreti;

Produeno naprezanje pojedinih grupa miida;
esto podizanje tereta ili podizanje vedih tereta;
Guranje ili vuenje tereta;
Noenje vedih tereta;
Dugotrajni nefizioloki poloaj tela i statiki rad;
Radne operacije koje se obavljaju blizu granica
maksimalne miidne snage;
Nedovoljna fizika pripremljenost i neiskustvo u
radu.
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

16

Veliina problema

Proseno opteredena sestra na bolnikom odeljenju

podigne priblino 1,8 tona tereta u toku jedne smene
Uvrtanje trupa ili prinudni poloaji ine oko 20-30 %
svih pokreta u toku radne smene
98 % podizanja pacijenata jo uvek se obavlja runo
(ANA, 2000)

Bolniari zauzimaju drugo mesto, a medicinske

sestre peto mesto na listi deset profesija sa najvedim
rizikom od KMO (US Department of Labor, Bureau of Labor
Statistics, 2006)
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

17

Veliina problema

52 % medicinskih sestara u SAD ima simptome

hroninog lumbalnog sindroma (ANA, 2008)
12 % med. sestara u SAD svake godine naputa
posao zbog hroninog lumbalnog sindroma (ANA,
2008)

U SAD stopa incidencije hroninog lumbalnog

sindroma kod bolniara je 526 na 10000 radnika to
je 4x vie nego kod svih ostalih zanimanja zajedno
(US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, 2006)

Rizik od KMO je 3,5 x vedi kod zdravstvenih radnika

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

18

Veliina problema

30 % svih bolovanja povezano sa KMO

Procenjeni godinji trokovi:
20 milijarda dolara za direktne medicinske
trokove (bolovanja)
100 milijardi dolara indirektni trokovi
(bolovanje + smanjena produktivnost)
40.000 $ po jednom sluaju hroninog
lumbalnog sindroma

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

19

Biomehanika podizanja tereta

NIOSH (3400-6400 N)
Kod podizanja pacijenata, razvija se sila
kompresije L5/S1 u rasponu od 4000-12000 N,
to je znaajno vie od 3400 N (Maras, 1999)
Pri 3400 N, oekuje se pojava mikrofraktura
kotanog i zglobnog tkiva kimenih prljenova
3400-6400 N, oko 50% populacije bi razvilo
mikrofrakture kimenih prljenova
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

20

3D Static Strength Prediction Program

3D SSPP (University of Michigan)

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

21

3D SSPP (University of Michigan)

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

22

3D SSPP (University of Michigan)

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

23

SANTOS University of Iowa - Biomehaniki

model kimenog stuba
3D analiza pokreta i
opteredenja kimenog
stuba
Metoda konanih
elemenata (FE) primenjena
na segmente kimenog
stuba
izraunavanje: sile, pritisci,
opteredenje i naprezanje
povrina prljenova
nemogude merenje na
ispitaniku
deformacije anatomskih
struktura pri pokretima i
nefiziolokim radnim
poloajima
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

24

Sile koje deluju na L5/S1 pri podizanju tereta od 150 N na dva

naina

Pognut poloaj,
ispravljena kolena

Sila smicanja L5/S1=

500 N

Sila u pravcu
kompresije kimenog
stuba = 1800 N

uanj, savijena kolena

Sila smicanja L5/S1=

340 N

Sila u pravcu
kompresije kimenog
stuba = 2700 N
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

25

NIOSH Lifting Equation

AL = 40 (15/H) {1 - (0.004 [V-75])}(0.7 + 7.5/D) (1 F/F max)

AL: Action Limit, (kg) dozvoljena teina tereta. Za vede vrednosti
obavezno smanjenje teine tereta i/ili ukupnog fizikog opteredenja
na radu
H: horizontalna udaljenost (cm) tereta u poetku podizanja u odnosu
na sredinu maleolusa (15-81 cm)
V: visina (cm) tereta u poetku podizanja (0-178 cm)
D: vertikalni put (cm) od poetka do kraja dizanja, izmeu 25 cm i
200-V cm
F: prosena frekvenca dizanja na minut, izmeu 0.2 (1 na 5 min) i
Fmax
Fmax: za 1 sat podizanja u toku smene Fmax je 18/min, za visinu
tereta > 75 cm (stojedi poloaj) i 15/min za visinu tereta 75 cm
(uanj), za kontinuirano podizanje tokom svih 8 sati rada Fmax je
15/min (stojedi poloaj) i 12 (uanj)
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

26

NIOSH Lifting Equation

Teret umerene irine, bez otrih ivica, nije klizav, bez

fizikih prepreka u pravcu podizanja tereta,
mikroklimatski uslovi u zoni komfora, prostorija nije
pretrpana, bez klizavog poda

Prosena energetska potronja ne sme biti veda od 3.5

kcal/min a to je fiziko opteredenje koje vedina radnika
moe da podnese u duim periodima rada

AL je izraunat na prema maksimalnoj kompresiji L5/S1

od 3400 N koja je prema biomehanikim ispitivanjima
maksimalna za vedinu ljudi
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

27

NIOSH Lifting Equation

Maksimalna dozvoljena vrednost teine je 3 X AL

Izmeu AL i 3 X AL obavezna je primena ergonomskih mera i

reorganizacija rada i radnih operacija

Maksimalna vrednost je izraunata na bazi kompresije L5/S1

od 6400 N, a to je najveda vrednost koju vedina radnika moe
da podnese a da ne doe do povrede ustanovljeno na sveim
anatomskim preparatima

Rad sa podizanjem tereta ovakve teine podrazumeva

prosenu energetsku potronju u toku rada 5 kcal/min (1 l O2 /
min)

Samo 25 % mukaraca i 1 % ena moe raditi pri ovakvom

opteredenju
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

28

Pri podizanju pacijenata

Ne postoji jednaka distribucija tereta, objekat-telo je

asimetrino
Pokreti pacijenta se ne mogu predvideti
neoekivana promena opteredenja u toku noenja
Ne postoje ruke
Nije adekvatan za pokrete koji zahtevaju uvrtanje
trupa i okretanje u lateralnoj ravni sa angaovanjem
drugih miidnih grupa
Edukacija iz biomehanike podizanja tereta ne
smanjuje rizik od povreda lea
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

29

Mere prevencije

Eliminacija runog podizanja pacijenata i primena

mehanizovane opreme za dizanje i prenoenje
pacijenata
Upotreba nosila, kolica i kreveta podesive visine
smanjenje podizanja tereta u korist bonih pomeranja
koji nose manje opteredenje
aravi, vazduni dueci za bono pomeranje
Formiranje adekvatno edukovanih timova za podizanje i
prenoenje pacijenata
Koridenje kolica ili stolova sa tokidima za premetanje
tekih predmeta i opreme
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

30

Mere prevencije

Procena rizika
Edukacija zaposlenih o potencijalnim rizicima i
reenjima
Poznavanje rizika omogudava izbegavanje rizika
Ergonomsko ureenje radnog mesta eliminacija
nepotrebnih radnih operacija i pokreta
Pregledi-ispitivanje snage miida angaovanih pri
radu (selekcija)
Obezbeivanje dovoljnog broja zaposlenih i eda
rotacija, pre svega u jedinicama za intenzivnu negu
Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih
radnika, Beograd 2010.

31

Mehanizovana oprema

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

32

Mehanizovana oprema

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

33

Mehanizovana oprema

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

34

Mehanizovana oprema

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih

radnika, Beograd 2010.

35

KRAJ

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

36