Priručnik Za Obuku - Razumevanje Institucija Evropske I Procesa Priključivanja Kao I Njegovog Uticaja Na Opštine U Srbiji

Program
obuke u
optinama
Exchange Municipal
Training Courses
Project
PRIRUNIK TRAINING
ZA OBUKU GUIDE
Razumevanje
Understanding
institucija
EU institutions
Evropske unije i
and pre-accession
procesa prikljuivanja
process and their
kao i njegovog uticaja
impact on Serbian
na optine u Srbiji
municipalities
EU funded project managed by the
European Agency for Reconstruction
and implemented by
Louis Berger SAS, France
Projekat finansira Evropska unija preko

Evropske agencije za rekonstrukciju, a
sprovodi konsultantska kua
Louis Berger SAS, Francuska
Standing Conference of
Towns and Municipalities
Stalna konferencija
gradova i optina
Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa
prikljuivanja kao i njegovog uticaja na optine
Understanding EU institution and pre-accession process
and their impact on Serbian municipalities
CD
Tira: 400
Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Evropske

komisije.
Izdava je iskljuivo odgovoran za informacije koje se nalaze
u publikaciji.
Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za

rekonstrukciju, a sprovodi konsultantska kua
Louis Berger SAS
S A D R A J
1
2
3
4
5
6
7
Prvo poglavlje ..................................

Uvod u temu
Drugo poglavlje ................................

Kratak pregled teme
Tree poglavlje .................................

Teorija i praksa evropskih optina
etvrto poglavlje ..............................

Metodologija obuke
Peto poglavlje ..................................

Primeri dobre prakse u Srbiji
esto poglavlje .................................

Primeri dobre prakse iz Evrope
Sedmo poglavlje ........................................

Preporuke predavaa
Dodatni izvori informacija i renik pojmova..........
13
17
23
29
43
55
58
58
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Subotica Baka Topola Mali Io Kikinda Bela Crkva Lebane
Trgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Bela
Crkva Kovin Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja Kovin Inija
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Kragujevac Lajkovac Mionica Kni aak Kraljevo Kruevac
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel Palilula Pantelej
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica Ljubovija Mali
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kragujevac Beograd Crna Trava ievac Dimitrovgrad Odaci
Oseina Peinci Leskovac Vrnjaka Banja Aleksandrovac Brus
Novi Pazar Tutin Raka Surin Mladenovac Negotin Kladovo
Majdanpek Sokobanja Vladiin Han Stari Grad Vraar Kikinda
Zrenjanin Panevo Vrac Nova Crnja
Kovin Opovo Kovaica
Alibunar Titel Ba Bosilegrad Crna Trava ievac Dimitrovgrad
Doljevac abari agubica Ada Velika Plana Lebane Trgovite
Stari Grad Vraar Despotovac Pirot Vranje Preevo Bujanovac
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Obrenovac Rakovica Sopot Surin Mladenovac Negotin Kladovo
Majdanpek Kuevo Svilajnac Poarevac Smederevo Smederevska
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Trgovite Kurumlija Zrenjanin Panevo Vrac Bela Crkva Kovin
Zrenjanin Panevo Vrac
Kovin Inija Stara Pazova Sremska
Mitrovica id Irig Beograd Lapovo Kragujevac Lajkovac Mionica
Kni
aak Kraljevo Kruevac Vrnjaka Banja Aleksandrovac
Plana Petrovac na Mlavi Malo Crnie Golubac Brus Novi Pazar
Tutin Raka Sokobanja Aleksinac Zajear Bor Knjaevac Svrljig
Ni Crveni krst Medijana Kovin Opovo Kovaica Alibunar Titel
Palilula Pantelej Nika Banja Jagodina Parain uprija oka
abalj itite itoraa Subotica Baka Topola Krupanj Loznica
Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja
Predgovor
Prirunik na temu Razumevanja institucija Evropske unije, procesa pristupanja
Evropskoj uniji i njihovog uticaja na optine jedan je od osam tematskih prirunika
pripremljenih za Stalnu konferenciju gradova i optina u okviru Exchange Programa obuke u optinama, finansiranog od strane Evropske unije. Cilj aktivnosti
koje su trajale godinu dana nije pravljenje uputstva za upotrebu, prikupljanje ili
dupliranje ve postojeih materijala, ve pruanje pomoi lokalnim samoupravama
u Srbiji pri reavanju problema sa kojima se one u ovoj oblasti suoavaju i to na
pragmatian i efikasan nain.
Nadamo se da e ovaj prirunik biti od pomoi optinama u daljem obuavanju i
osposobljavanju zaposlenih za obavljanje kljunih aktivnosti vezanih za socioekonomski razvoj i da e doprineti napredovanju ka efikasnoj lokalnoj samoupravi
u procesu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji.
Poglavlje 4 ovog prirunika sastoji se od kratkog opisa predloene metodologije
obuka, bazirane na lekcijama nauenim tokom trajanja projekta, i odraz je znanja i
iskustva grupe domaih predavaa, kao i preporuka dugoronih i kratkoronih
eksperata iz Evrope.
Sadraj ovih prirunika uglavnom je baziran na doprinosu uesnika iz 105 optina
koje su aktivno uestvovale na 36 radionica, istovremeno odravanih u periodu od
maja do decembra 2007. godine u pet gradova u Srbiji: Niu, Kragujevcu, Beogradu,
Subotici i Uicu. Za realizaciju ovog prirunika bila je neophodna svesrdna podrka
zaposlenih na projektu, osoblja angaovanog od strane konsultantske kue Louis
Berger SAS, Valentine Miloevi (Vanje), Aleksandre Vlahovi (Sake), Radmile
ermanovi (Rade) i Ljiljane Milivojevi.
Uesnici radionica:
Ime
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Duko
Viera
Eva
Ljubomir
Timea
Zoran
Ismet
Mile
Slavka
Tomislav
Zoran
Slobodan
Zorica
Neboja
Prezime
SUBOTICA PALI
arokovi
Mikovi
evenjhazi
Lili
Kljaji
Kovaevi
Ademovski
Stevanovi
Anelkovi Petrovi
Ratkovi
Kova
Tabaki
Bili
Popovski
Optina
Sremska Mitrovica
Baki Petrovac
oka
Sombor
Kanjia
Irig
Beoin
id
Odaci
Novi Beej
Beej
Seanj
Kikinda
SKGO
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
Meran
Ognjen
Slavica
Csilla
Robert
Ivana
Romko
Ilija
Svetlana
Mirjana
Dragan
Novak
Zorica
28
29
30
31
Dragana
Biljana
ivoslav
Nenad
Luki
Pivaevi
Medi
Goli
Fejstamer
Veselica
Papuga
Japundi
Glavaki
Milovi
Risti
Zubac
Uroevi
BEOGRAD
Stojkovi
Koi
Lazi
Preli
32
33
34
35
Daa
Milutin
Sneana
Darko
Stoki
Tomovi
Gligori
Miliki
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
Gordana
Trifu
Sanja
Nada
Svetlana
Zora
Jelena
Dragana
Aleksandra
Dragan
Sanja
Dejan
Dragana
Aleksandar
Nedeljkovi
Livijus
Boi
Debeljaki
Dobrosavljevi
Petrovi
Sekuli
ivanovi
orevi
Dragievi
Isailovi
Nei
Todorovi
Mitrovi
50
51
52
Miroslava
Saa
Biljana
53
54
Saa
Bojan
Andri
Sremevi
Buzadi
KRAGUJEVAC
Obradovi
Bogosavljevi
SKGO
Ba
oka
Subotica
Kanjia
Irig
id
Odaci
Novi Beej
Vrbas
Beej
Seanj
Novi Sad
Malo Crnie
Poarevac
Veliko Gradite
Beograd - Savski
Venac
Golubac
Panevo
abac
Beograd-Novi
Beograd
Lazarevac
Alibunar
Obrenovac
Beograd - Vraar
Petrovac na Mlavi
Titel
Kruevac
Poarevac
Veliko Gradite
Ub
Vladimirci
Vladimirci
Peinci
Beograd - Novi
Beograd
Lazarevac
Obrenovac
Grad Beograd
abari
Svilajnac
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
Antonija
Mili
Verica
Dragi
Vesna
Gordana
Biljana
Gordana
Tanja
Radia
Jelena
Suzana
Gordana
Slavia
Gordana
Borislav
Jasmina
Sneana
Aleksandar
Martinovi
Radosavljevi
Milanovi
Damnjanovi
ivkovi
Lazovi
Pantovi
Rodi
Milanovi
Isailovi
Stevanovi
Radovanovi
Grani
Paunovi
Uzunovi
Petrovi
Vidovi
Kaplarevi
Lazarevi
74
75
76
77
78
79
80
Dragia
Jovica
Velibor
Ivan
Slaana
Jasmina
Ljubica
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
Ljiljana
Milutin
Zoran
Urhan
Ljilja
Mirjana
Predrag
Violeta
Slaana
Hranislav
Neboja
Dimitar
Vlastimir
Mile
Miroslav
Svetlana
Marija
Bogdanovi
Stojanovi
Brki
Petrainovi
Milojevi
Stevanovi
Filipovi
NI
Mujagi
Vukovi
Miti
aidi
Milenkovi
Bjeleti
Brankovi
Miladinovi
Ili
orevi
Vidi
Asenov
Radenkovi
Stanojkovi
Krsti
Jovanovi
iki
Boljevac
ievac
Kraljevo
agubica
Raanj
Kragujevac
Kni
Trstenik
Varvarin
Velika Plana
Raa
Bor
Kladovo
Vrnjaka Banja
Vrnjaka Banja
Boljevac
Parain
Kraljevo
Smederevska
Palanka
agubica
agubica
Raanj
Trstenik
Varvarin
Raa
Bor
Vladiin Han
Medvea
Pirot
Preevo
Knjaevac
Prokuplje
Vranje
uprija
Ni - Pantelej
Meroina
itoraa
Ni-Crveni Krst
Bela Palanka
Lebane
Gadin Han
Grad Ni
Sokobanja
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
Ankica
Sinia
Kosta
Saa
Anica
Predrag
Slavica
Jelena
ivorad
Ljubisav
Radojica
Dragutin
Suzana
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
Savo
Binela
Dragana
Branko
Vladimir
Nenad
Slavica
Sneana
Biljana
Ljiljana
Sead
Nina
Goran
Vasvija
Predrag
ivana
Zorana
Radovan
Zdravko
Jelena
Zdenka
Radosav
Milenkovi
Marinkovi
Dimitrijevi
Kosti
Tomi
Miloevi
Bogdanovi
Dini
Stanisavljevi
Panti
Ranelovi
Stojkovi
oki
UICE
Sredojevi
Toketi
Bogdanovi
Radi
Panti
Ostraanin
Maksimovi
Nedovi
Milovanovi
Nikoli
Ramievi
ehov
Raoni
Gusinac
Milinkovi
ivkovi
ekovi
Jakovljevi
Panteli
Milosavljevi
Dabi
Cvijovi
Surdulica
Vladiin Han
Medvea
Pirot
Knjaevac
Prokuplje
uprija
Ni - Pantelej
Meroina
Ni - Crveni Krst
Bela Palanka
Grad Ni
Sokobanja
Bajina Bata
Novi Pazar
Ivanjica
Mali Zvornik
Valjevo
Raka
aak
Nova Varo
Poega
Loznica
Tutin
SKGO
Bajina Bata
Novi Pazar
Ivanjica
Raka
Nova Varo
Arilje
Tutin
Krupanj
ajetina
Priboj
Predavai:
Dejan Pavlovi,
Maja Kovaevi,
Stanka Para,
Marijana Trifunovi.
Tim za praenje:
Zoran Krtini,
Katarina Milanovi,
Mirjana Stankovi.
I projektni tim Louis Berger-a sastavljen od dugoronih i kratkoronih eksperata.
U ime Exchange projektnog tima, posebno se zahvaljujem svim ekspertima iz Srbije,
Stalnoj konferenciji gradova i optina (naroito Centru za obuku), uesnicima
obuka i optinama iz kojih potiu (za presudan doprinos projektu), kao i Evropskoj
agenciji za rekonstrukciju na podrci u realizaciji samog projekta.
Richard W.L. Crofts

Voa tima
Daniel P. SERAFIMOVSKI
Regionalni predstavnik
i Koordinator projekta
EXCHANGE - Program obuke u optinama
LOUIS BERGER SAS Francuska
10
Uvod
Program obuke u optinama je komponenta veeg programa Exchange
namenjena predstavnicima optina i sprovodi se u saradnji sa Stalnom
konferencijom gradova i optina (SKGO). Programom upravlja Evropska agencija za
rekonstrukciju, finansira ga Evropska unija, a sprovodi konsultantska kua Louis
Berger SAS.
Projekat ima za cilj da prui podrku Srbiji u procesu evropske integracije kroz
jaanje kapaciteta optina, kao i pribliavanje postojee dobre prakse u oblasti
lokalne samouprave zemalja Evropske unije potrebama i inicijativama srpskih
gradova i optina. Takoe, projekat je identifikovao i koristio iskustva optina koje
su ve razvile primere dobre prakse u Srbiji i omoguio im meusobnu razmenu
takvih iskustava.
Jedna od aktivnosti ovog projekta bila je izrada odreenog broja prirunika za
obuku za koje smatramo da e biti od pomoi optinama. U njihovoj izradi
uestvovali su optinski predstavnici, lokalni predavai i konsultanti iz Evropske
unije. Kljuni element ovog projekta bila je identifikacija i korienje iskustava
optinskih slubenika iz optina u kojima takvi modeli dobre prakse ve postoje, ali
i konsolidovanje i ojaavanje takvih iskustava zarad dobrobiti optina sa manje
iskustva. Ovo je jedan od osam prirunika koji razmatraju sledee teme:
Korporativno planiranje optinskih usluga;
Profesionalna priprema predloga projekata za finansiranje;
Upravljanje projektnim ciklusom;
Ekonomski razvoj, ukljuujui ulogu optina u stimulisanju privatnog
biznisa;
Razumevanje institucija Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji
i njihovog uticaja na optine;
Optinski marketing;
Rad optinskih uslunih centara;
Upravljanje imovinom.
U ovom priruniku obraena je peta od navedenih tema Razumevanje institucija
Evropske unije, procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihovog uticaja na
optine. Sami prirunici predstavljaju praktian izvor materijala za budue
predavae i druga zainteresovana lica i organizacije koji bi se bavili razvojem
odgovarajuih vetina i ekspertiza slubenika u srpskim optinama.
Prirunik je pisan u formatu pogodnom za dalje korienje i unapreivanje, a neka
poglavlja lako mogu biti upotrebljena za organizovanje obuka. Sve Power point
prezentacije takoe su dostupne i na CD-u priloenom uz prirunik.
Optine kojima je potrebna dodatna pomo, van okvira ovog prirunika, mogu se
obratiti:
Centru za obuku SKGO-a,
Stalnoj konferenciji gradova i optina.
11
" Usredsredite se na pronalaenje

reenja, a ne na problem"
Dim Ron
12
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
13
Prvo poglavlje
Uvod u temu
Jedan od ciljeva lokalnih vlasti je pruanje kvalitetnih usluga graanima, to se

neposredno odraava na kvalitet svakodnevnog ivota zajednice. Iskustva srpskih
optina u korienju pretpristupnih fondova Evropske unije veoma su razliita. Ista
situacija bila je i u Bugarskoj i Rumuniji u periodu prikljuenja. Iako su neke
optine veoma angaovane i postoje primeri dobre prakse, oni jo uvek predstavljaju
izuzetak, a ne pravilo.
Evropska unija nema uticaja na unutranje ureenje sistema centralne ili lokalne
vlasti u dravama lanicama. Ovaj domen potpuno se nalazi u nadlenosti drava
lanica. Savet Ministara, ipak, zahteva potovanje standarda decentralizacije
odreenih funkcija vlasti, uvek uvaavajui razliite potrebe drava, njihove
specifinosti i postojee tradicije.
Odreivanje prioritetnih mera i razvojnih ciljeva regiona i uee u Strukturnim
fondovima Evropska unija smatra nadlenou svake drave lanice. Cilj Evropske
unije je da obezbedi da drave lanice, kao i drave kandidati za lanstvo, razvijaju
sopstvene kapacitete za dobro i efikasno korienje raspoloivih razvojnih fondova.
U Srbiji postoji duga tradicija sistema lokalne vlasti, meutim ona je prekinuta
tokom poslednje decenije 20. veka to je u znaajnoj meri uticalo na sposobnost
lokalne samouprave za sprovoenje svojih nadlenosti. Lokalna samouprava u
Srbiji jo uvek pokazuje znake slabosti u pogledu razvijenosti ljudskih resursa,
finansiranja, rukovoenja i stratekog planiranja. Infrastruktura je zastarela i
potrebna su velika ulaganja. Naalost, lokalne vlasti nisu u dovoljnoj meri
osposobljene, niti spremne da koriste raspoloive fondove i resurse.
Na lokalne vlasti u Srbiji uticala je i preterana politizacija i birokratizacija od strane
centralnih vlasti, to je dovelo do neefikasnosti u odluivanju, neadekvatnog ili
nedovoljnog korienja resursa, a u nekim sluajevima i do korupcije. Graani nisu
zadovoljni radom rukovodioca u lokalnoj samoupravi, kao ni radom predstavnika
centralnih vlasti, jer ovakav, nedovoljan stepen angaovanja elnika u Srbiji, dovodi
do ograniavanja uea graana u procesu odluivanja i utie na kvalitet pruanja
usluga.
U procesu prikljuenja Srbije Evropskoj uniji, zabeleeni su sledei problemi sa
kojima su se suoavale lokalne samouprave u Srbiji (uz nekoliko veoma dobrih i
ohrabrujuih izuzetaka).
Predstavnici lokalnih vlasti uglavnom nemaju dovoljno znanja o Evropskoj uniji,
njenim institucijama i mehanizmima funkcionisanja, i uglavnom su nedovoljno
upoznati sa odnosima izmeu Evropske unije i Srbije u pretpristupnom procesu.
14
Komunikacija izmeu optina i predstavnika Evropske unije u Srbiji je slaba ili

gotovo ne postoji.
Organizacione strukture lokalne vlasti su veoma centralizovane i pod uticajem
politikih stranaka. U optinama se relativno retko primenjuju mehanizmi poput
korporativnog upravljanja, stratekog planiranja, transparentnosti odluivanja ili
obuke zaposlenih.
Korienje raspoloivih fondova koji slue kao podsticaj ekonomskom razvoju,
ukljuujui fondove Evropske unije, uglavnom je sporadino i delimino, a njihova
realizacija se uglavnom odvija na inicijativu iz inostranstva. Posledice se ogledaju u
nedostatku lokalnog vlasnitva nad rezultatima projekata, odnosno nedovoljnosti i
nepostojanju stvarnih posledica realizacije projekata i dobrog uticaja na lokalnu
zajednicu. Sami optinski slubenici nisu motivisani za uee u projektima
realizovanim u saradnji sa stranim donatorima budui da im najee nije
omoguena finansijska nadoknada za dodatni rad. Zbog nepoznavanja engleskog
jezika i nedostatka praktinih znanja u upravljanju projektnim ciklusom, lokalne
samouprave su u velikoj meri upuene na angaovanje stranih konsultanata. Mali
broj optina angauje specijalizovane agencije za realizaciju projekata. Takav
pristup onemoguuje kontinuitet u planskom korienju inostranih fondova
podrke.
Lokalne vlasti u Srbiji smatraju da je veoma teko prilagoditi se sloenoj proceduri
konkurisanja za EU fondove i uglavnom nerado ulau napor u takve poduhvate.
Jedan od razloga za takvo opredeljenje je i postojanje drugih donatora koji imaju
daleko manje zahteve u pogledu ispunjavanja uslova za dobijanje finansijske
podrke.
Lokalne zajednice u naoj zemlji imaju potekoa u ostvarivanju partnerstava i u
prihvatanju regionalnog pristupa u korienju EU fondova kao i u samom
definisanju strategija ekonomskog razvoja. Politika pitanja i konkurencija na
lokalnom nivou pri raspolaganju resursima usporavaju svaki napredak u
ostvarivanju regionalne saradnje ili saradnje sa susednim optinama. Takav pristup
ima za posledicu smanjenu iskorienost fondova to ve, samo po sebi, predstavlja
prepreku za saradnju optina. Paradoksalno je da ovakvo stanje u optinama utie i
na smanjene mogunosti lobiranja kod centralnih vlasti institucija Evropske unije.
Istovremeno, oteavajua okolnost je i ta da lokalne vlasti nedovoljno koriste usluge
svoje asocijacije Stalne konferencije gradova i optina trenutno najvanije
organizacije sa ciljem da sprovede obuku, obezbedi informacije, koordinaciju
zajednikih aktivnosti i efikasno lobiranje u korist lokalnih zajednica.
Lokalne samouprave u Srbiji nisu dovoljno upoznate sa standardima Evropske
unije, to je od velikog znaaja za njihovo dobro funkcionisanje. Izmeu ostalog, to
utie na neadekvatan razvoj i primenu sektorskih strategija i politika, posebno u
oblasti zatite ivotne sredine, javnih finansija, zakona o konkurenciji, zatiti
potroaa, javnih nabavki i radu komunalnih preduzea. Lokalne vlasti u zemljama
Evropske unije imaju vanu ulogu u navedenim oblastima i poznavanje regulative je
od presudnog znaaja.
15
" Ne moemo reiti problem ako

razmiljamo na isti nain kao kad smo
ga stvorili"
Albert Ajntajn
16
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
17
Drugo poglavlje
Kratak pregled teme
EU INSTITUCIJE: PRETPRISTUPNI PROCES I ULOGA LOKALNIH

VLASTI
Evropska unija - definicija
Evropska unija (EU) je zajednica demokratskih drava Evrope koje zajedniki deluju
u cilju poboljanja ivota svojih graana i izgradnje boljeg sveta1. Evropska unija se
sastoji od suverenih drava lanica koje su, na osnovu sporazuma, ujedinile svoj
suverenitet kako bi postigle veu mo i uticaj u svetu, kakav pojedinano ne bi
mogle ostvariti. Prenos suvereniteta znai da drave lanice na osnovu sporazuma
prenose deo svojih ovlaenja na zajednike institucije osnovane radi odluivanja o
pitanjima od zajednikog interesa na evropskom nivou2.
Proirenje EU Drave lanice i kandidati za lanstvo u EU
Proces formiranja EU zapoet je 1951. godine sporazumom sklopljenim izmeu est
evropskih zemalja: Belgije, Nemake, Francuske, Italije, Luksemburga i Nizozemske.
Nakon est talasa proirenja 1973: prikljuenje Velike Britanije, Irske i Danske;
1981: Grke; 1986: Portugalije i panije; 1981: Austrije, Finske i vedske; 2004:
eke, Kipra, Maarske, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske, Slovake i
Slovenije; 2007: Bugarske i Rumunije, Evropska unija danas broji ukupno 27
drava lanica.
Tri drave imaju status Kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji (Hrvatska, Biva
Jugoslovenska Republika Makedonija i Turska), a etiri zemlje status potencijalnog
kandidata za lanstvo u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija sa
Kosovom). Njihov status definisan je na osnovu predloga Evropske Komisije
dostavljenog Evropskom Parlamentu i Savetu, br. COM (2006) 649 u okviru
dokumenta: Strategija proirenja i kljuni izazovi 2006-2007.
Proces prikljuenja nove drave
lan 49 Ugovora o Evropskoj uniji (Treaty of European Union) predstavlja pravni
osnov prikljuenja za svaku zainteresovanu dravu. Odredbama ovog lana
definisani su uslovi i sporazumi koje svaka zemlja koja eli da ue u lanstvo
Evropske unije mora da ispuni. Prvi uslov je da drava bude u sastavu Evrope, a
drugi da potuje zajednike principe na kojima se zasniva Evropska unija, tj.
***, How the European Union works, European Commission Directorate General for Press and
Communication Publications, Brussels 2005, page 3
2 ibidem
1
18
potovanje principa slobode, demokratije, ljudskih prava i principa vladavine

prava3.
Svaka evropska drava koja donese odluku o kandidovanju za lanstvo u EU mora
proi kroz sledee faze:
Podnoenje Zahteva za pristupanje u lanstvo predsedavajuem Evropske
unije;
Razmatranje zahteva od strane Evropske komisije i donoenje miljenja. Na
osnovu miljenja Evropske komisije, Savet Ministara donosi odluku o
dodeljivanju statusa zemlje kandidata. Potom sledi potpisivanje bilateralnog
Evropskog sporazuma;
Evropska komisija u narednoj fazi vri procenu stanja drave kandidata i
priprema izvetaje o ispunjenju uslova koji su obavezni za proces
prikljuenja.
Ovi uslovi su opte poznati pod nazivom Kriterijumi iz Kopenhagena (Copenhagen
Criteria, 1993), a usvojeni su na sednici Saveta Ministara u Kopenhagenu 1993, i
dopunjeni odlukom Saveta u Madridu 1995.
Kriterijumi se mogu podeliti na:
Politike: podrazumevaju stabilnost demokratskih institucija, vladavinu
prava, potovanje ljudskih prava i zatitu prava manjina;
Ekonomske: zahtevaju razvijenu trinu ekonomiju, sposobnost
prilagoavanja pod pritiskom konkurencije na tritu Evropske unije;
Zakonodavne: podrazumevaju sposobnost drave kandidata da preuzme
obaveze proistekle iz pravnih i politikih tekovina Evropske unije (Acquis
Communautaire) i da prihvati politike, ekonomske i monetarne ciljeve
Evropske unije;
Administrativne: zahtevaju stvaranje preduslova za integraciju
prilagoavanjem administrativnih struktura4;
Na osnovu periodinog izvetaja o ostvarenom napretku, Savet ministara moe
doneti odluku o poetku pregovora o pristupanju sa dravom kandidatom.
Meutim, u tom pogledu nema automatizma. Naveemo primer drave Turske,
koja ima status drave kandidata od decembra 1999. godine. Pregovori su zapoeti
oktobra 2005. godine i zasnivaju se na kriterijumima iz Acquis Communautaire
kojim su obuhvaene 33 posebne oblasti u okviru kojih se vode pregovori.
Dalje, na osnovu predloga Evropske komisije, Savet ministara donosi dokument pod
nazivom Partnerstvo o pristupanju kojim se definie pregovaraki okvir, ukljuujui i
sam program pregovaranja, kao i finansijsku podrku reformama zemlje sa
statusom kandidata.
Pitanja o kojima se vode pregovori utvruju se na osnovu procene stanja za svaku
oblast pojedinano. Ovakvi, tzv. posebni pregovori smatraju se zakljuenim po
ispunjenju preduslova za svaku od ovih oblasti. Konano, po zavretku pregovora o
http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l14536.htm
ibidem
19
svakoj pojedinanoj oblasti, zakljuuje se proces pristupanja i potpisuje Sporazum

o pristupanju Evropskoj uniji izmeu drava lanica i zemlje kandidata.
Hrvatska i Turska su, kao zemlje kandidati, otpoele ove pregovore o pristupanju u
lanstvo Evropske unije u oktobru 2005. Biva Jugoslovenska Republika
Makedonija trenutno ima status kandidata, ali pregovori o njenom pristupanju jo
nisu otpoeli.
Instrumenti pretpristupne podrke za drave kandidate
Za drave kandidate, Evropska unija izdvaja sredstva finansijske podrke za proces
prikljuenja, odnosno za mere koje je potrebno sprovesti kako bi se ispunili
postavljeni kriterijum za pristupanje u Evropsku uniju. Grupa od 12 novih drava
lanica je, tokom pretpristupnog perioda, na raspolaganju imala tri finansijska
instrumenta podrke, sada zamenjena jednim novim Instrumentom za pretpristupnu
podrku IPA, a to su:
PHARE (Poland and Hungary Aid for Reconstruction of the Economy) osnovan je
Odlukom Saveta (Council Regulation EEC, No. 3906/89 ) za podrku jaanja
institucionalnih kapaciteta javne uprave i dravne administracije, investicije na
planu razvoja infrastrukture i privrednog razvoja, uz unapreenje ekonomske i
socijalne kohezije, odnosno podrku kljunim oblastima regionalnog razvoja.
ISPA (Instrument za podrku strukturnim promenama u pretpristupnom periodu Instrument for Structural Policies for Pre-Accession) osnovan Odlukom Saveta
Ministara (European Council Regulation EC, No. 1297/99) za podrku nacionalnim
investicijama u prilagoavanju standardima Evropske unije u oblasti zatite ivotne
sredine, kao i investicijama u transportnu infrastrukturu i putnu mreu u okviru
Trans-evropske mree.
SAPARD (Poseban Program podrke za poljoprivredu i ruralni razvoj - Special PreAccession Programme for Agriculture and Rural Development) uspostavljen Odlukom
Saveta Ministara (Council Regulation EC, No. 1268/89) za podrku reformama u
poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Za podrku zemljama Balkana, 2000. godine osnovana je Evropska Agencija za
Rekonstrukciju (EAR European Agency for Reconstruction) za potrebe Republike
Srbije, ukljuujui i Kosovo, Crnu Goru i Bivu Jugoslovensku Republiku
Makedoniju. Osnovni instrument podrke u okviru EAR-a je program pod nazivom
CARDS (Podrka EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju - Community
Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation). Poslednji projekti u
okviru CARDS Programa bie realizovani tokom 2008. godine, kada e EAR i
prestati sa radom, a njegove funkcije i nadlenosti preuzee Delegacija Evropske
komisije (European Commission Delegation) u Republici Srbiji. Period od 2007. do
2008. godine bie obeleen prenosom obaveza i nadlenosti Evropske agencije za
rekonstrukciju na Delegaciju Evropske komisije.
Sadanje tri drave kandidati i potencijalni kandidati, ukljuujui Srbiju, nalaze se
u reimu podrke u okviru novouspostavljenog Instrumenta IPA. Ovaj mehanizam
osnovan je u skladu sa Odlukom Saveta ministara (Council Regulation EC, No
20
1085/2006 ) i predstavlja novi finansijski instrument pretpristupne podrke

namenjen pomenutim zemljama u okviru novog programskog perioda od 2007. do
2013. godine. IPA e zameniti programe podrke PHARE i CARDS. Za Republiku
Srbiju u navedenom periodu predvieno je oko 1,5 milijardi evra iz IPA fondova.
IPA (Instrument for Pre-accession Assistance) sastoji se od pet komponenti, od
kojih se svaka odnosi na prioritete definisane u skladu sa potrebama drava
korisnika fondova. Dve komponente zajednike za sve drave su: podrka tranziciji
i izgradnji institucija i prekogranina saradnja. Svrha ovih komponenti je
finansiranje podizanja kapaciteta institucija, razvoj prekogranine saradnje,
meudravne i regionalne, kao i saradnje sa zemljama Evropske unije. Preostale tri
komponente odnose se samo na drave kandidate5 to znai da trenutno nisu
primenjive na Republiku Srbiju.
Uloga lokalnih vlasti

Optine imaju kljunu ulogu u procesu tranzicije, izgradnji institucija i
prekograninoj saradnji i zbog toga je i predvieno da one budu korisnici programa
podrke tranziciji i izgradnje institucija, odnosno prekogranine saradnje u IPA
programu. Svrha ovog prirunika, kao i celokupnog Exchange - programa obuke u
optinama upravo je u pruanju pomoi optinama u Srbiji kroz blagovremeno
informisanje, identifikaciju najadekvatnijih pristupa i pronalaenju mehanizama za
unapreenje lokalnih kapaciteta. Istovremeno, ovaj prirunik treba da poslui i za
bolje razumevanje procesa pristupanja fondovima IPA i njihovu efikasniju upotrebu.
http://www.europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/e50020.htm
21
" Jedini problem u sluajevima kada

ne radite nita je to to ne znate kada
ete zavriti"
Bendamin Frenklin
22
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
23
Tree poglavlje
Teorija i praksa evropskih optina
Zavretak procesa pristupanja novih drava lanica u lanstvo Evropske unije

istovremeno predstavlja proirenje geografskih granica Evropske unije, to jest tzv.
horizontalnu integraciju. Ovaj proces odvija se uporedo sa procesom tzv.
vertikalne integracije koja podrazumeva jaanje institucija na nivou drave lanice
u skladu sa Acquis Communautaire. Ovo praktino podrazumeva usaglaavanje
nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, to opet dovodi
do progresivnog proirenja i produbljivanja oblasti saradnje izmeu drava lanica.
Tokom pretpristupnog perioda obezbeuje se podrka dravama kandidatima i
potencijalnim kandidatima u oblasti vertikalne integracije. Posebne potrebe
pojedinih zemalja u postizanju vertikalne integracije definisane su dokumentom
Partnerstvo za pristupanje, koji se potpisuje izmeu Saveta ministara i drave
kandidata ili potencijalnog kandidata i primenjuje se tokom pretpristupnog procesa,
a njime se reguliu sledee oblasti:
Utvrivanje reformskih prioriteta u pripremi za pristupanje u lanstvo;
Finansijska podrka realizaciji projekata iz dogovorenih prioritetnih oblasti;
Principi upravljanja procesom primene Sporazuma o partnerstvu.
Sporazum o partnerstvu sa 12 novo-primljenih drava lanica prestaje da vai
nakon njihovog prijema u punopravno lanstvo Evropske unije.
Za drave zapadnog Balkana definisan je i jedinstveni okvir za pristupanje u
lanstvo Evropske unije pod nazivom Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju,
formulisan na samitu odranom u Zagrebu novembra 2000. godine. Njime su
uspostavljene tri kljune stvari: proces stabilizacije i efikasna tranzicija ka trinoj
ekonomiji, unapreenje regionalne saradnje i perspektive EU integracija. Program
predvia i podrku zemljama u regionu u izgradnji administrativnih kapaciteta za
usvajanje i primenu EU standarda, ukljuujui i Acquis Communautaire, ali i druge
meunarodne standarde.
Ovaj dokument je kasnije potvren i dopunjen na samitu u Solunu juna 2003.
godine (Thesaloniki Agenda - June 2003), pri emu je Sporazum o stabilizaciji i
pridruivanju postao osnova za dalje sporazume o partnerstvu u okviru kojih
Evropska unija obezbeuje kombinovane trgovinske olakice, ekonomsku i
finansijsku podrku i ugovorne odnose. Najznaajniji instrument u okviru
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju jeste sporazum pod nazivom Evropsko
partnerstvo (ekvivalent Sporazumima o partnerstvu za pristupanje u lanstvo za
zemlje van Balkana). Prva grupa evropskih partnerstava odobrena je tokom 2004.
godine. Identifikacijom kratkoronih i dugoronih prioriteta za pojedine zemlje,
ukljuujui Srbiju, Sporazumom o evropskom partnerstvu definisane su oblasti
24
podrke zemljama zapadnog Balkana u sprovoenju reformi i pripremama za

njihovo budue lanstvo u Evropskoj uniji. Plan primene Sporazuma o evropskom
partnerstvu za Srbiju usvojen je u aprilu 2006. godine. Videti vebsajt:
http://ec.europa.eu/enlargement/serbia/key_documents_en.htm
Januara 2006. godine, Evropska komisija je usvojila saoptenje pod nazivom
Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji: konsolidovanje stabilnosti i
prosperiteta (The Western Balkans on the road to the European Union: consolidating
stability and raising prosperity). Videti vebsajt:
http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/index_en.htm#western_balkans
Saoptenje sadri procenu napretka ostvarenog nakon samita u Solunu i utvruje
dalje konkretne mere u cilju jaanja politike i instrumenata podrke Evropske unije
zapadnom Balkanu.
Novembra 2006. godine Evropska komisija usvojila je Dokument o strategiji
proirenja i Izvetaj o napretku ostvarenom u Srbiji. Videti vebsajt:
http://ec.europa.eu/enlargement/key_documents/reports_nov_2006_en.htm
Ovim dokumentom otkazani su pregovori o stabilizaciji i asocijaciji u kontekstu
procene Evropske unije o neispunjavanju obaveza Srbije u saradnji sa Hakim
tribunalom. Dokument sadri brojne pozitivne, ali i negativne procene napretka
ostvarenog u Srbiji u periodu od odravanja samita u Solunu do novembra 2006.
godine.
Pregovori u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju nastavljeni su 8. juna
2007. godine nakon pozitivne procene napretka ostvarenog u pogledu ispunjavanja
obaveza Srbije prema Hakom tribunalu.
Uloga lokalnih vlasti

Tokom pretpristupnog procesa, Republika Srbija, kao i ostale drave kandidati i
potencijalni kandidati za lanstvo u Evropskoj uniji, dobija finansijsku podrku
Evropske unije za reformu zakonodavstva, razvoj privrede i unapreenje javne
uprave. Instrument podrke IPA i komponente koje e biti primenjive u Srbiji
donose i niz novih pravila i procedura koje e neminovno uticati na uspostavljanje
nove kulture organizacionog upravljanja. U tom smislu, optine e biti u prilici da
budu korisnici, ali i aktivni uesnici procesa promene.
Direktive Evropske unije bie primenjene u nacionalnom zakonodavstvu u cilju
usklaivanja domaih zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije (Acquis
Communautaire). Meutim, ovi zakoni, iako usvojeni na nacionalnom nivou, uticae
u najveoj meri na lokalnu samoupravu. Za lokalne vlasti Republike Srbije
najznaajniji e biti zakon o optinskoj imovini i upravljanju imovinom, zakon o
organizovanju lokalnih samouprava i zakon o lokalnim izborima.
Na srednjeronom planu, jedna od bitnih promena za optine odnosi se na
korienje programa finansijske podrke Evropske unije i striktnog potovanja
postupaka i procedura javnih nabavki shodno propisanim pravilima Evropske unije.
Koristan izvor informacija su smernice Praktinog prirunika za ugovorne
procedure Evropske komisije u oblasti pruanja meunarodne podrke (PRAG -
25
Practical Guide to Contract procedures for EC External Actions), koji se odnosi na sve
ugovore putem kojih se angauju finansijska sredstva Evropske unije.
Videti vebsajt:
http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_august2006/index_en.htm
Oblasti privrede i javnih uprava uglavnom su u domenu nadlenosti nacionalnih
vlasti, ali Evropska unija, naroito putem Komiteta Regiona (Committee of the
Regions videti vebsajt: http://www.cor.europa.eu/En ), takoe podstie jaanje
uloge regionalnih vlasti u ovim oblastima. U ovom segmentu, znaajnu ulogu imaju
i lokalne vlasti, posebno u pogledu projekata obnove lokalne infrastrukture i
programa ekonomskog razvoja. Fondovi podrke Evropske unije u pretpristupnoj
fazi znaajni su i za unapreenje ekonomske i socijalne kohezije zbog ega optine
u Srbiji mogu delovati kao:
Partneri regionalnih i nacionalnih vlasti u realizaciji velikih projekata
finansiranih u okviru fondova IPA, u obezbeivanju transportnih usluga
(magistralne saobraajnice, drumski i reni saobraaj), izgradnji
infrastrukture, unapreenju zatite ivotne sredine (upravljanje otpadom,
preiavai, sistemi za snabdevanje pijaom vodom od regionalnog ili
nacionalnog interesa);
Direktni korisnici sredstava finansijske podrke reformama i modernizacije
uprave;
U tom smislu optine mogu biti u funkciji:
Partnera u okviru veih projekata realizovanih na nacionalnom ili
regionalnom nivou, korisnika programa podrke tehnikog razvoja ili razvoja
institucija;
Glavnih nosioca manjih projekata, u sluajevima direktne podrke samim
optinama.
Razmena dobre prakse i iskustava iz EU

Vei deo programa obuke odnosi se mere koje se u optinama u Srbiji mogu
primenjivati u interesu graana i u cilju njihovog to boljeg upoznavanja sa
mogunostima koje donose pretpristupni fondovi podrke, a zatim i sa lanstvom u
Evropskoj uniji.
Lokalne vlasti u zemljama EU razvile su brojne mehanizme i institucije za saradnju
sa Evropskom unijom. Ukoliko se radi o veoj optini, osnivaju se interne slube za
EU koje se, pored ostalog, bave lobiranjem i istraivanjem mogunosti finansiranja
projekata iz EU fondova. U veini optina, bez obzira na veliinu, razvijena je
praksa formalnih ili neformalnih regionalnih partnerstava u cilju realizacije
dogovorenog investicionog poduhvata koji je dovoljno atraktivan da privue panju
Evropske komisije ili njenih predstavnika.
Program obuke obuhvata praktine primere iz dosadanje prakse optina iz zemalja
Evropske unije. Kroz vebe i rad u grupama, uesnicima obuke iz srpskih optina
pruane su potrebne informacije kako bi i sami mogli primenjivati ova znanja u
praksi.
26
U primeru studije sluaja obraenom kasnije u ovom priruniku, a koji se odnosi

na pogranino podruje izmeu Rumunije i Bugarske, ilustrovan je nain
korienja sredstava pretpristupne podrke za ostvarivanja ciljeva vertikalne
integracije u zemlji koja je tek odnedavno lan EU.
Pogledati primere navedene u estom poglavlju ovog prirunika (naroito studije
sluaja 1 i 2).
Primeri dobre prakse u korienju EU fondova u optinama u

Srbiji
Exchange - Program obuke u optinama doprineo je razmeni iskustava izmeu
predstavnika lokalnih samouprava (zaposlenih u optinskoj upravi i izabranih
funkcionera) koji su naveli primere dobre prakse korienja EU fondova i
prethodnih programa finansijske podrke u sledeim oblastima:
Osnivanje Slube za EU integracije u optini;
Obuka zaposlenih u optinskoj upravi i funkcionera u oblasti evropskih
integracija, vrednosti, regulative i standarda;
Izgradnja kapaciteta optinske uprave i njenih zaposlenih, naroito u oblasti
pruanja usluga graanima i njihove informatike osposobljenosti;
Razvijanje kampanja za jaanje svesti, edukaciju i informisanje graana o EU
integracijama;
Osnivanje i osposobljavanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj;
Priprema strategija lokalnog razvoja i/ili izrada planova odrivog razvoja;
Podrka privatnoj inicijativi i unapreenje privatno-javnog partnerstva;
Rad u partnerstvu na regionalnom nivou i unapreenje principa
subsidijarnosti;
Profesionalizacija i reforma javne uprave;
Primena EU standarda;
Osnivanje timova/slubi za upravljanje projektima;
Uvoenje elektronske uprave ( e-government);
Unapreenje participativnog modela odluivanja uz uee graana i
nevladinih organizacija;
Saradnja sa optinama iz zemalja Evropske unije kao i razmena iskustava i
dobre prakse.
Pogledati primere navedene u petom poglavlju ovog prirunika.
27
" Pesimista vidi problem u svakoj

ukazanoj ansi, a optimista nalazi
ansu u svakom problemu"
Vinston eril
28
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
29
etvrto poglavlje
Metodologija obuke
Ovo poglavlje sadri ukupan materijal za obuku sainjen u prvoj fazi Exchange
Programa obuke u optinama, a konkretno se odnosi na saradnju optina sa
institucijama Evropske unije.
U poetnoj fazi programa Exchange uestvovala je grupa eksperata iz Evropske
unije koja je sastavila program seminara i definisala sadraj obuke. Nakon toga, u
izradi detaljnog programa uestvovao je ekspertski tim iz Srbije.
U samoj realizaciji projekta Exchange uestvovali su predstavnici 120 optina iz
Srbije koji su dali svoj doprinos razvoju ovog prirunika, naroito u kontekstu
dosadanjih iskustava u saradnji sa institucijama Evropske unije i procesu
priprema za lanstvo u Evropskoj zajednici.
Osnovni cilj obuke je primena kombinovanog metodolokog pristupa koji obuhvata:
Primenu metode razmene dobre prakse i iskustava u zemljama EU;
Analizu prakse u Srbiji kroz prizmu realizacije projekata;
Visok stepen interakcije meu uesnicima.
Svaki seminar organizovan je u 5 centara za obuku (u Subotici na Paliu, u
Beogradu, Kragujevcu, Niu i u Uicu u Sirogojnu i arganskoj osmici), u trajanju
od po est dana podeljenih na dva bloka (jedan od etiri radna dana, a drugi od
dva). Izmeu dva bloka od uesnika je traeno da pripreme podatke ili evidenciju o
realizovanim projektima u svojim optinama. Rezultati njihovih istraivanja i
prikupljenih podataka predstavljeni su na tematskim radionicama u okviru
dvodnevnog bloka obuke.
Programom obuke predvieno je vreme za prezentacije i analizu stvarnih studija
sluaja, kao i za vebe simulacije u okviru kojih su uesnici pripremali planove
razvoja i reavali pojedinane probleme upotrebom radioniarske tehnike igre uloga
(role-play). Predavai su odvojili vreme za pruanje podrke uesnicima obuke u
razvijanju i realizaciji strategija primene znanja u svojim optinama. U okviru
Exchange Programa obuke u optinama izraen je vebsajt i interaktivni forum
putem kojeg je uesnicima omoguena komunikacija i razmena informacija nakon
zavretka obuke.
Materijal sa seminara i radionica, prezentacije i vebe treba da pomognu u
usvajanju teorije i evropske prakse od strane lokalnih samouprava.
30
RADIONIARSKE TEHNIKE KORIENE NA OBUKAMA:

Diskusija
Diskusije predstavljaju dobar nain da uesnici obuka otkriju svoje stavove o
odreenim pitanjima. Kao jedna od esto korienih radioniarskih tehnika veoma
je korisna za razmenu miljenja izmeu uesnika i njihovo meusobno
upoznavanje. Uenici tokom diskusije sami istrauju i analiziraju probleme. Vesti,
posteri i analize pojedinanih sluajeva predstavljaju korisna sredstva za
podsticanje diskusije. Ponite pitanjem ta vi mislite o...?.
Grupne zujalice
Ovaj metod naroito je koristan u sluajevima kada postoje tekoe u iznoenju
ideja tokom diskusije u kojoj su ukljueni svi uesnici. U tom sluaju od uesnika
se trai da minut-dva razgovaraju na datu temu u parovima, a zatim svoje ideje
podele sa ostatkom grupe.
Rad u malim grupama
Rad u malim grupama razlikuje se od rada sa celom grupom. To je metod koji
podstie svakoga na uee, pomae razvijanje saradnje izmeu uesnika obuke i
uspostavlja timski rad. Veliina grupe zavisi od praktinih pitanja kao to su
ukupan broj uesnika i veliina prostora u kome se obuka odrava. Malu grupu
mogu sainjavati dva ili tri uesnika, ali je najbolje raditi u grupi sa osam do deset
uesnika. Rad u malim grupama moe trajati petnaest minuta, sat ili ceo dan u
zavisnosti od postavljenog zadatka. Retko kada je produktivno jednostavno rei
uesnicima da porazgovaraju o problemu. ta god bila tema, od sutinske je
vanosti da rad bude jasno definisan kao i da uesnici obuke budu skoncentrisani
na rad u cilju pruanja povratne informacije itavoj grupi. Na primer, postavite
zadatak u obliku problema koji treba reiti ili pitanja koje zahteva odgovor.
Organizovanje problema u klastere i "oblake"
Svrha dijagnoze problema je definisanje jasne hijerarhije ciljeva i postavljenih
zadataka. Ovi ciljevi i zadaci treba da se odnose na probleme vezane za odreenu,
stvarnu ili izmiljenu, situaciju. Navedeni problemi se uoavaju i prikazuju u fazi
identifikacije problema. Do tog trenutka oni jo uvek nisu meusobno povezani, to
je svrha "oblaka problema" koji se utvruju u fazi dijagnoze problema. Svi
pojedinani problemi organizuju se u oblake, u (manje ili vie) adekvatne grupe sa
specifinim naslovima. Poto su uesnici ve upoznati sa problemima od njih se
oekuje da predloe nain grupisanja problema. Predavai zatim pripremaju kartice
za naslove "oblaka" koje uesnici radionice odreuju, a onda zapoinju diskusiju u
cilju utvrivanja ovih "oblaka". Predavai treba da vode rauna o tome da ne bude
formiran suvie veliki broj "oblaka problema". Vaan oblak problema je tzv. "koveg
sa blagom", koji je namenjen svim idejama ije mesto ili vrednost u sveobuhvatnom
kontekstu nije odmah jasno.
31
Veba se nastavlja dok svi problemi ne budu sortirani bilo u jedan od oblaka
problema, bilo u "koveg sa blagom". Predavai uvek moraju pronai ravnoteu
izmeu kvaliteta procesa (koji zavisi od nivoa panje uesnika) i zahteva koje
postavlja radna satnica i koja moe zahtevati "pourivanje". Problemi mogu biti
reorganizovani u kasnijoj fazi (kada celokupni "oblaci" mogu biti spajani ili
razdvajani od drugih oblaka) i kada se dodatno raspravlja o njihovom odnosu.
Tokom utvrivanja i analize problema javljaju se dve osnovne tekoe:
Neadekvatno odreivanje problema u sluaju kada problem nije dovoljno
detaljno odreen kako bi izraavao pravu prirodu problema.
Netransparentna reenja se odnose na probleme koji ne opisuju trenutnu
negativnu situaciju.
DRVO PROBLEMA I DRVO CILJEVA
Drvo ciljeva i drvo problema predstavljaju veoma korisne alate za uspostavljanje
hijerarhije ciljeva, ali i za utvrivanje njihove usklaenosti sa viim ciljevima i to su
najee koriene tehnike na radionicama u organizaciji Exchange Programa
obuke u optinama.
Drvo problema
Nesigurnost u
proizvodnji
Niska
primanja
Naputena
polja
Posledice
Niski prinosi
Opadajua plodnost
zemljita
Nedostatak
prirodnog ubriva
Nedostatak
radne
Gubitak
ivotinja
Redovne
etve
Nedovoljno
zemlje
Usitnjavanje
zemlje
Kljuni
problem
Nedostatak
vetakog ubriva
Siromatvo
Loe
snabdevanje
Uzroci
Drvo problema predstavlja grafiki prikaz glavnog problema sa svim njegovim

potproblemima, uzrocima i posledicama. Jednom sastavljeno, drvo problema
predstavlja zbirnu sliku postojee negativne situacije.
Nakon to uesnici obuke odlue o pitanju izvodljivosti konstruisanja drveta
problema od postojeih "oblaka", prvi korak predstavlja utvrivanje centralnog ili
"sutinskog" problema za svaki oblak (samo u posebnim sluajevima mogue je nai
"sutinski problem" prisutan u svim "oblacima" i tako konstruisati samo jedno
32
"drvo" problema). Ovi problemi smatraju se "stablom" drveta problema. Od uesnika

se trai da diskutuju o vezi ostalih problema sa "sutinskim problemom", tj. da
utvrde da li je odreeni problem uzrok ili posledica sutinskog problema? U odnosu
na grafiku prezentaciju drveta, da li je odreeni problem jedan od "korena" koji
vodi ka stablu ili radije predstavlja jednu od grana koja izrasta iz stabla? Praktino
to znai da uesnici uzimaju kartice sa njihovog trenutnog mesta u jednom od
"oblaka" i reorganizuju ih prema logici drveta u praznom delu stola. Uesnici ne
treba da se obeshrabre ukoliko naiu na potekoe u kreiranju "kompletnog" drveta
problema. esto se deava da postoje dobri argumenti za svrstavanje odreenog
problema u uzroke (koren) drugog problema, kao i to da se argumenti svrstavaju u
posledice (grane).
Drvo ciljeva
Obezbeene
zalihe hrane
Vii
prihodi
Ekonomski
odrive farme
Posledice
Poboljani
prinosi
Opti
cilj
Poveana
plodnost
Plodored
Upotreba prirodnog
ubriva
Privremene
subvencije
Vlade
Povean
broj grla
stoke
Razreen
problem
vlasnitva
Racionalizacija
zemljita
Upotreba vetakog
ubriva
Privremene
subvencije
Vlade
Eksterna
nabavka
Specifini cilj
Rezultati
Jednom sastavljeno, drvo ciljeva predstavlja zbirnu sliku eljene budue

situacije, ukljuujui indikativne naine kojima se mogu postii eljena stanja.
Drvo ciljeva predstavlja pozitivan odraz drveta problema. Reenja problema i
potproblema drveta problema preformulacijom prelaze u opte i specifine ciljeve
drveta ciljeva. Ono predstavlja grafiki prikaz ciljeva koji daje sliku budunosti, tj.
stanja nakon otklanjanja problema. Ono, takoe, omoguava sagledavanje
hijerarhije i meusobne veze ciljeva to podrazumeva preformulaciju problema u
ciljeve. Drvo ciljeva moe biti zamiljeno kao (ogledalo) pozitivna slika drveta
problema.
Vano je pronai jasne ciljeve koji se odnose na svaki od kljunih problema koje
su uesnici obuka ve identifikovali u prethodnoj vebi, a onda treba, u jednoj
jasnoj reenici, opisati situaciju u kojoj odreeni kljuni problem nije vie prisutan
ili je umanjen u znaajnoj meri.
33
Analiza rizika
Analiza rizika je metod kojim se utvruje koliko je eljeni cilj, unapred definisan od
strane uesnika, realan, i kolike su realne anse za njegovo ostvarenje.
Za svaku pretpostavku uesnicima stoje na raspolaganju dva parametra:
teta naneta cilju kojem se tei ukoliko se pretpostavka ispostavi pogrenom;
Verovatnoa da se pretpostavka ispostavi pogrenom.
Pretpostavke sa "visokim uticajem" i "visokom
posveivanje vremena za razmatranje alternativa.
verovatnoom"
zasluuju
Berza ideja
Berza ideja (brainstorming) je nain da se uvede nova tema, ohrabri kreativnost i za
kratko vreme doe do brojnih ideja. Moe da se koristi za reavanje specifinih
problema ili za dobijanje odgovora na odreeno pitanje.
Uputstva:
Izaberite temu koju elite razmatrati i formuliite pitanje sa vie moguih
odgovora;
Zapiite pitanje na jasno vidljivom mestu;
Zamolite uesnike da iskau svoje ideje i zapiite ih na jasno vidljivom
mestu. Ideje treba da budu formulisane u obliku jedne rei ili kratke fraze;
Prekinite razmatranje kad ponestane ideja i zatim proite kroz sve predloge
traei komentare.
Napomene:
Zapiite SVAKI novi predlog. esto su najkreativniji predlozi najkorisniji i
najzanimljiviji!;
Niko ne treba da komentarie ili ocenjuje ono to je zapisano sve do samog
kraja, kao to ne treba ni ponavljati ve izreene ideje.
Ohrabrite svakog da prui svoj doprinos.
Svoje ideje iznesite samo ako je potrebno da podstaknete uesnike.
Ako je predlog nejasan, zatraite pojanjenje.
Pisanje po zidu
Ovo je jedan oblik tehnike berze ideja. Uesnici zapisuju svoje ideje na malom
paretu papira i lepe ih o zid. Prednost ove metode je u tome to uesnici mogu da
sednu i mirno razmisle pre no to ideje drugih mogu imati uticati na njih, i u tome
to papiri kasnije mogu biti razmeteni u cilju razvrstavanja ideja i njihovog
grupisanja na odreen nain.
Igra uloga
Igru uloga (roleplay) ini krai dramski prikaz u izvoenju uesnika radionice. Iako
ljudi crpe ideje za igru uloga iz sopstvenog ivotnog iskustva, ovde se uglavnom radi
o improvizaciji. Cilj je oivljavanje situacija ili okolnosti nepoznatih uesnicima. Igra
uloga moe poboljati razumevanje situacije i podstai saoseanje prema onima koji
34
su u nju ukljueni. Vrednost igre uloga lei u tome to se njome imitira stvaran
ivot, a moe dovesti do pitanja na koja nema jednostavnih odgovora. Da bi se
postigao to bolji uvid korisna je tehnika zamene uloga.
Igru uloga treba paljivo koristiti. Na prvom mestu, od sutinske je vanosti da
uesnicima bude dato vremena da po zavretku izau iz uloge. Na drugom mestu,
svako treba da potuje oseanja pojedinaca i socijalnu strukturu grupe.
Takoe, vodite rauna o stereotipima. Igra uloga izvlai iz uesnika njihovo
miljenje o drugim ljudima kroz njihovu sposobnost da ih glume ili imitiraju.
Upravo je to ono to ovu tehniku igre uloga ini zabavnom.
Moe biti od koristi da problem preispitate postavljanjem pitanja da li mislite da su
ljudi koje ste upravo glumili zaista takvi?. Uvek je pouno da uesnici shvate
potrebu za stalnim kritikim osvrtom na informacije. Stoga moete upitati uesnike
o poreklu informacije na kojoj su zasnovali razvoj lika.
SWOT analiza
Ova metoda je iroko primenjiva i uvek rado koriena zbog svoje jednostavnosti i
verodostojnosti rezultata koji se njome postiu. Dobila je naziv po poetnim slovima
engleskih rei:
Strengths Snage (prednosti) ,
Weaknesses - Slabosti,
Opportunities Mogunosti (anse),
Threats Pretnje (prepreke).
SWOT analiza omoguava dobijanje odgovora na pitanja o tome gde se u sadanjoj
situaciji organizacija, u ovom sluaju optina, nalazi, koje su joj glavne prednosti
(snage) i slabosti, kakve su joj anse (mogunosti), i koje su prepreke (pretnje) u
stizanju do planiranih ciljeva u budunosti.
Prilikom primene SWOT analize smatra se da se snage i slabosti odnose na optinu
i njene potencijale u odnosu na okolinu, pre svega konkurenciju i potroae, tj.
korisnike usluga, dok se mogunosti i pretnje odnose na okolinu i mogue pozitivno
i negativno delovanje raznih okolnosti i faktora iz okruenja na samu optinu.
SWOT analiza moe biti primenjena na optinu u celini, na neki njen deo ili
organizacionu jedinicu. Zatim, analiza moe biti izvrena za odreeni projekat, za
odreene konkurente, ali i za odreeno trite ili deo trita, i sl. SWOT analiza se
vri u tri glavne faze i to su:
Evidentiranje svih internih snaga i slabosti i eksternih ansi i pretnji;
Traenje naina na koje snage mogu biti iskoriene za prevazilaenje
identifikovanih slabosti i anse mogu biti iskoriene za smanjenje slabosti;
Formulisanje strategija za pravljenje poboljanja.
SWOT analiza pomae da svoje aktivnosti usredsredite na oblasti koje su vam jake
i gde imate najvie mogunosti, kao i da na vreme uvidite slabosti i izbegnete
pretnje koje vas okruuju.
35
Analiza sila u polju

Analiza sila (Force Field Analysis) koje deluju za
i protiv predstavlja kvalitetnu metodu za
stvaranje sveobuhvatnog pregleda razliitih
'sila' koje mogu delovati na potencijalnu
politiku, odnosno pitanje, kao i za procenu
njihovih izvora i snaga.
Gantov dijagram
Gantovi dijagrami su korisna sredstva za
planiranje i pravljenje rasporeda projekata.
Izradom ovog dijagrama mogue je proceniti
koliko dugo e projekat trajati, odrediti
neophodne resurse, kao i uspostaviti redosled
izvravanja zadataka. Kada je projekat u toku,
Gantovi dijagrami su korisni za praenje
njegovog napretka. Iz njih se moe videti ta
treba postii u odreenom periodu, kao i ta se
moe preduzeti za vraanje projekta na pravi put ukoliko neka od navedenih
aktivnosti nije ispunjena. Izrada Gantovog dijagram doprinosi uspenoj realizaciji
projekta.
Studija sluaja
Studija sluaja (Case Study) je veoma esto koriena metoda u zapadnim
zemljama, naroito u Americi, u veini aspekata ljudskih aktivnosti. Ova metoda
predstavlja jedinstven nain uenja i sticanja novih znanja na osnovu reavanja
realnog problema iz prakse, a potie iz poslovne kole u Harvardu i poslednjih
godina se sve ee sree kao obrazovni model na evropskim univerzitetima. Studija
sluaja predstavlja studiju odreenog preduzea, proizvoda ili usluge, brenda,
grane, oblasti, ekonomije, situacije u nekom preduzeu, nekog menadera,
rukovodioca i sl. sa nekog odreenog aspekta ili u celini. Ovo obino pretpostavlja i
obuhvatanje dotine teme u odreenom vremenskom periodu. Studija sluaja treba
da bude analiza nekog aspekta poslovanja, strategije, ili nekog problema ili
specifinosti u poslovanju. Ova radioniarska tehnika koristi dogaaje, tj. razliite
strategije i aktivnosti sprovoene sa nekom poslovnom svrhom, kao i njihove
rezultate, radi davanja praktinih primera uspenih i neuspenih kampanja i
projekata. Na osnovu toga izvode se mogui pravci akcije u sopstvenom sluaju i
vri se izbor najboljeg pravca. Veoma je vano da studije sluaja ne budu
preslikane, ve prilagoene konkretnoj situaciji i uslovima. Vrlo je redak sluaj
potpunog poklapanja dve situacije, a ak i u sluaju poklapanja postoje mnogi
nepredvidivi faktori koji ne dozvoljavaju primenu studije sluaja u izvornom obliku.
36
PROGRAM RADA OBUKE NA TEMU RAZUMEVANJA

INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE I PROCESA
PRIKLJUIVANJA EU
Ovaj blok obuke organizovale su dve grupe predavaa, a sama obuka trajala je est
dana, podeljenih na dva bloka od etiri i dva dana sa nedelju dana pauze izmeu.
Sledei raspored odravanja obuke i prezentacije koriene na radionicama pruaju
okvir po kojem se mogu struktuirati budue obuke na ovu temu.
Prvi dan
Nakon registracije uesnika, na poetku radionice definisani su ciljevi obuke i kroz
prezentaciju date su osnovne informacije o institucijama EU i procesu integracije
(videti Aneks 1).
Prikazani su poeci EU, od pljake svetskih ratova XX veka, "Tragedije Evrope...6 i
elje za stvaranjem Evropske porodice koja bi obezbedila politiku i ekonomsku
stabilnost u odnosu na ostale glavne politiko-ekonomske blokove toga doba (SSSR
i SAD) do umanove deklaracije (1950) kojom je predloena ekonomska integracija
kao najefektivniji nain za ostvarivanje ciljeva politike integracije.
Zatim su navedeni najvaniji koraci u razvoju Evropske unije, kao to su: Pariski
ugovor (osnivanje Evropske zajednice za ugalj i elik - ECSC) iz 1951. godine i
Rimski ugovor (osnivanje Evropske ekonomske zajednice - EEZ) iz 1957. godine,
zatim spajanje evropskih zajednica 1967. do prvog proirenja 1973. godine kada
su se Danska, Velika Britanija i Irska prikljuile Evropskoj zajednici. Proirenje je
nastavljeno ulaskom Grke (1981), panije i Portugalije (1986).
Jedinstvenim evropskim aktom 1986. godine ustanovljena su naela etiri slobode
kretanja: kapitala, ljudi, robe i usluga, a 1992. godine, Mastrihtskim ugovorom
osnovana je Evropska unija, pri emu EEZ zvanino postaje Evropska unija (EU) i
biva uspostavljen princip subsidijarnosti.
Evropskoj uniji su se 1995. godine prikljuile Austrija, Finska i vedska, a tokom
1990. godine uklonjene su pasoke kontrole na unutranjim granicama na
evropskom kopnu. U XXI veku 12 drava lanica je formiralo monetarnu uniju
tzv. Evro zonu. Proirenje je nastavljeno ulaskom 10 novih drava koje su se
prikljuile maja 2004. godine, raunajui i Rumuniju i Bugarsku koje su postale
lanice januara 2007. godine.
Radionica je nastavljena detaljnim objanjenjem procesa odluivanja u EU:
Evropska komisija predlae zakone o kojima se raspravlja i postie dogovor u
Evropskom parlamentu, a zatim ih usvaja Savet ministara sastavljen od vlada
drava lanica. Aktivnosti ova dva tela su usaglaene jer Evropski parlament i Savet
nijedan akt ne mogu usvojiti samostalno.
Uesnicima je predstavljen i budet za 2007-2013 koji iznosi oko 864 milijardi, i
razmotreni su budui izazovi:
Ekonomske, socijalne i politike posledice lanstva 12 novih drava;
Govor Vinstona erila na cirikom univerzitetu 19. septembra 1946.
37
Budue proirenje Srbija i druge drave koje imaju potencijal da postanu

lanice EU;
Potreba za novim Ustavom za Evropu kako pomiriti razlike i interese 27
drava lanica;
Razoarenje meu graanima EU.
Ovaj deo radionice je zavren diskusijom u etiri grupe: evro-optimisti, evropesimisti, predstavnici EU i predstavnici Republike Srbije. Optimisti i pesimisti su
razmatrali temu "Koji je pravac daljeg razvoja EU?", a preostale dve grupe temu Da
li i kada e Srbija postati lan EU?.
Tokom diskusije i debate, kojom je zavren prvi dan, od uesnika je traeno da
popune upitnik o procesu integracije.
Drugi dan
Drugi dan je zapoet prezentacijom (videti Aneks 2) kojom je razmatran odnos
Srbije i EU, kao i proces stabilizacije i integracije. Na poetku je organizovan Kviz o
EU kako bi se utvrdio prethodan nivo znanja uesnika radionice o EU.
Zatim je sainjen pregled planiranja i pripreme budeta EU tokom sedmogodinjeg
ciklusa programiranja i njegove strukture, a predstavljeni su i izvori finansiranja u
formi dijagrama onih lanova koji su programirani da budu neto doprinosioci i
onih koji su neto potroai. Konano, dat je pregled BDP EU (2005) i poreenje
BDP drugih drava kako bi EU bila prikazana u svetskom kontekstu.
U daljem toku obuke razmatran je proces stabilizacije i pridruivanja EU.
Naroito je znaajna EU strategija za zemlje zapadnog Balkana (Albaniju, Bosnu i
Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru) koja je lansirana u junu
1999. godine u cilju stabilizacije regiona kroz:
Potencijalno lanstvo u EU kao podstrek reformama;
Podsticanje regionalne saradnje;
Stvaranje politikih i ekonomskih uslova koji treba da budu zadovoljeni u
cilju poboljanja procesa pridruivanja.
Definisani su ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SAA) i osnovni
elementi procesa SAA. Nakon objanjavanja procesa pridruivanja EU kao podrke
svemu prethodno reenom napravljen je pregled napretka Srbije u periodu od 2002.
do sadanjeg trenutka (poetak 2008.) u kojem je SAA iniciran i eka potpisivanje.
Zatim su definisane kljune odgovornosti Srbije u oblasti trgovine i reforme statuta
nakon formalnog potpisivanja SAA, koje e takoe otvoriti vrata formalnoj aplikaciji
za lanstvo u EU. Data je dijagramska prezentacija faza koje treba slediti nakon tog
momenta, preko statusa kandidata i pregovora o Sporazumu o pridruivanju do
aktuelnog lanstva u EU.
Zatim su razmatrani Acquis Communautaire, osnivaki statut, regulativa i
ugovorni principi koje bi svi lanovi trebalo da prihvate pre nego to razmotre ulogu
i odgovornost lokalnih vlasti ili jedinica lokalne samouprave, naglaavajui da se
38
preko 70% pravnih normi EU primenjuje na lokalnom nivou. Nakon ovoga, usledila
je diskusija na temu "Kako moemo da se pripremimo za ulazak u EU?".
Nakon diskusije, u periodu do pauze za ruak, izloena je Regionalna politika EU i
instrumenti finansijske podrke lokalnom razvoju, definisanjem scene regionalne
politike jedne od najznaajnijih politika EU na koju odlazi skoro polovina
ukupnog budeta Unije, oko 213 milijardi evra u periodu od 2000. do 2006. godine i
preko 308 milijardi evra planirano za period od 2007. Do 2013. godine. Preko mapa
je ilustrovana prostorna situacija i model pomoi EU.
Obuka je nastavljena razgovorom o Komitetu regiona. Komitet regiona (CoR
Committee of Regions) je formiran Mastrihtskim ugovorom 1992. godine, i
predstavlja konsultativno telo za Komisiju i Savet i politiku skuptinu koja daje
lokalnim i regionalnim vlastima glas u srcu Evropske unije. Poiva na tri glavna
principa:
1. Princip subsidijarnosti;
2. Princip blizine (blizine graanima);
3. Princip partnerstva.
Njegova uloga dobro je objanjena u prezentaciji dostupnoj na sledeoj internet
adresi: http://www.cor.europa.eu/document/powerpoint/en.swf
Zatim su razmatrani ciljevi regionalne politike EU, i to svaki od njih ponaosob:
konvergencija (prvi cilj), regionalna konkurentnost i zapoljavanje (drugi cilj) i
evropska teritorijalna saradnja (trei cilj). Kod konvergencije, odreuje se uloga
EUROSTAT-a i statistikih jedinica 'NUTS' u planiranju merenja ove velike
investicije.
Ova pomo se programira i sprovodi kroz nacionalne ekonomske planove
"Nacionalni strateki referentni okviri" i operativne programe, koji funkcioniu
tokom sedmogodinjih ciklusa planiranja (sadanji ciklus 2007. 2013.) i vode se
pregovori izmeu zemalja lanica i Evropske komisije.
Dat je i osvrt na prethodni period (2000. 2006.) i 'Inicijative Zajednice' koje su
sada integrisane u tri prioriteta programiranja, uz istovremeno osvrtanje na
iskustvo i lekcije posebno nauene iz preko-graninih inicijativa.
Razmatrani su finansijski instrumenti regionalne politike (koji se generalno
nazivaju Strukturni fondovi) i definisane njihove kljune karakteristike pre
razgovora o instrumenatima pretpristupanja i postavljena neka kljuna pitanja
uesnicima radi stimulisanja diskusije:
Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim instrumentima EU (na
primer, INTERREG)?
Da li ste imali iskustva u zajednikom povezivanju pograninih regiona?
Ako ste saraivali, ko je zapoeo inicijativu?
Koliko ste zadovoljni korienjem dostupnih sredstava?
ta je u toj saradnji bilo najkorisnije za vau optinu?
ta je, po vaem miljenju, najvei problem ovog oblika saradnje?
Poslepodnevni deo obuke bio je fokusiran na poslovne sluajeve. Prvi se odnosio na
Vels kao region Velike Britanije i ulogu velkih lokalnih vlasti u ovom procesu
39
ukljuujui i razvoj Ruralnog ekonomskog akcionog programa (REAP - Rural

Economy Action Programme) i njegovu implementaciju kroz niz projekata.
Drugi se odnosio na grad Birmingem (Birmingham), najveu lokalnu upravu u
Velikoj Britaniji i drugu po znaaju statistiku oblast prema NUTS, koji je uspeo da
privue oko 550 miliona investicija EU izmeu 1984. i 2002. godine i na taj nain
uspeo da se kompletno transformie. Uspeh je postignut kroz identifikaciju
problema ovog grada:
Pad industrijske proizvodnje:
o
Nezaposlenost;
Zanemarena zemlja.
Zagaeni i pretrpani gradski centar;

Rasipanje/odlazak sektora usluga i bankarstva iz gradskog jezgra;
Betonski prsten oko krunog puta;
Nedostatak kulturnih/turistikih prostora i sadraja.
Ovi problemi su reeni uz pomo dobro formulisane strategije sa integrativnim
pristupom i posmatranjem dobrog partnerskog aranmana u radu sa vladinom
regionalnom kancelarijom i Briselom.
Trei dan
Trei dan obuke je zapoet prezentacijom o lokalnom iskustvu u saradnji sa
Evropskom unijom.
Prezentacijom (videti Aneks 3) su sagledani mehanizmi dostupni lokalnim vlastima
za komunikaciju sa institucijama EU i vrenje uticaja na njih. U Srbiji je za to
trenutno zaduena Evropska agencija za rekonstrukciju, ali tokom 2008. godine ova
uloga e biti prenesena na proirenu Delegaciju EK u Srbiji.
Zatim je podvuena uloga partnerstva kao vanog inioca, naroito tzv. 'spoljanje'
partnerstvo sa drugim optinama radi postizanja 'kritine mase' zastupljenosti i
uticaja, kao i znaaj 'unutranjeg' partnerstva sa lokalnim iniocima u cilju jaanja
kredibiliteta optine.
Usledilo je razmatranje razliitih opcija i zakljueno je da, u cilju efektivnosti na
svim nivoima ili sa svakim partnerom, optina treba da bude jasna u pogledu svojih
potreba i svog kapaciteta, a treba da izgradi i oblasti od zajednikog interesa i
prevazie sve postojee razlike. Ovaj deo radionice je zavren grupnim vebanjem
na izradi jednog akcionog plana za zajedniku zastupljenost interesa pred
centralnim vlastima i nad Delegacijom Evropske komisije.
Nakon krae pauze, predstavljen je koncept partnerskog rada i stvaranja
partnerstava i poelo se sa uvoenjem optimistikih i pesimistikih stanovita o
partnerstvu:
Optimistino (pozitivno) partnerstvo smatra sebe "Jednom koalicijom organizacija i
pojedinaca iz nekoliko sektora, koji se dogovorili o radu na realizaciji zajednikog cilja
40
uz upravljanje zajednikim resursima, sa zajednikom odgovornou, saglasnou i

meusobnom podrkom.
Pesimistiko (negativno) partnerstvo radi na suzbijanju meusobne netolerancije
kako bi se ostvario neki cilj.
U stvarnosti partnerstva su esto negde izmeu ova dva ekstrema, ali da bi
partnerstvo bilo uspeno, treba obezbedi sledee:
Visok nivo poverenja meu partnerima;
Spremnost na zajedniki rad;
Konsultacije sa zajednicom (okruenjem) i korisnicima date usluge;
Obavezu razmene informacija da bi se izbegla meusobna sumnja;
Jednakost partnera da bi se izbegle nepotrebne reference na lini status,
osim kada je to u interesu donoenja neke odluke;
Fleksibilniji pristup otvorenost za nove ideje i naine razmiljanja.
Treba da postoje i jasni zajedniki ciljevi, pozitivno uee i jasna odgovornost
partnera, jasno dogovoren formalni pristup u kljunim oblastima, dobra uprava i
meusobno potovanje. Generalno, formiranje efektivnih partnerstava zahteva
vreme i predanost uspehu.
Ova prezentacija zavrena je predlozima za vebu u kojoj se trai izrada jednog
akcionog plana zasnovanog na sledeim parametrima:
EAR je ponudila sredstva u iznosu od 600.000 evra za realizaciju jednog projekta
koji e podrati poveanje tranzitnog turizma od grada Nia do makedonske granice.
Kako planirate da upotrebite taj novac?
Koje partnere nameravate da ukljuite u projekat i na koji nain?
Na kraju dana od uesnika je traeno da iznesu svoje utiske i stavove o temama
obraenim ovog dana.
etvrti dan
Poslednji dan prve faze obuke zapoeo je razmatranjem teme usaglaavanja sa
standardima EU na lokalnom nivou (videti Aneks 4), a na samom poetku su
predstavljene neke oblasti u kojima e to biti sluaj. Zatim se razgovaralo o
pitanjima zatite ivotne sredine, kapitalnim investicijama u javnim komunalnim
preduzeima, posebno o upravljanju vodom i otpadom, vazdunom zagaenju i
buci, socijalnoj brizi i zapoljavanju i svim ostalim vanim pitanjima reforme
dravne administracije i izgradnje kapaciteta.
Na kraju je napravljen uvod u dravnu pomo (dravna podrka poslovnom
sektoru) kao i zatitu potroaa, nakon ega su uesnici diskutovali o formulisanju
jednog akcionog plana za implementaciju standarda EU u lokalnu samoupravu.
Nakon pauze, radionica je nastavljena razmatranjem dostupne pomoi u
pretpristupnom periodu, ukljuujui CARDS i IPA fondove, i naina na koje se
njima moe pristupiti. Definisan je i okvirni plan za period 2007. - 2010. i kalendar
godinjeg programiranja, a takoe su utvreni i mogui korisnici pomoi.
41
Dat je blii prikaz specifinih karakteristika instrumenta za pretpristupnu pomo

(IPA), projektovanog kao jedinstvena zamena za svih ostale instrumente u fazi
pretpristupanja, a koji nastoji da, to je mogue vie, oponaa principe Strukturnih
fondova.
Obuka je nastavljena pregledom nekih pitanja, preduslova i potencijalnih problema
sa kojima se moemo suoiti tokom implementacije instrumenta IPA i zavrena
vebom pripreme 15-minutne prezentacije prioritetnih projektnih ideja za
finansiranje iz IPA fondova. Ovom vebom i diskusijom uesnika zavren je prvi
blok obuke.
Peti dan
Poslednja dva dana obuke su realizovana nakon pauze od nedelju dana tokom koje
je od uesnika traeno da prikupe i donesu relevantne primere iz svojih optina,
koji se mogu analizirati i o kojima cela grupa moe diskutovati. Radionica je
zapoeta prezentacijom (videti Aneks 5) nekih primera razmene iskustava i dobre
prakse u projektima finansiranim od strane EU, koji su implementirani na
lokalnom nivou, a zavrena primerom iz panije o pripremi za korienje sredstava
EU.
Preostali deo petog dana obuke bio je ispunjen interaktivnim radionicama koje su
se odnosile na iskustva lokalnih vlasti u okviru Programa razmene i prelaenje sa
lokalnih/regionalnih problema na projektna reenja.
esti dan
Poslednji dan obuke zapoeo je pripremom Projektnih reenja, a nakon pauze, su
razmatrane povratne informacije i uraena je procena ovih reenja. Poslepodnevni
deo obuke zapoet je navoenjem korisnih izvora informacija o EU, nakon ega su
usledili komentari i zakljuci i konana procena obuke.
42
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
43
Peto poglavlje
Primeri dobre prakse u Srbiji
GRUPACIJA MALIH OPTINA ZAPADNE SRBIJE

Optine Bogati, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Lajkovac, Ljig, Ljubovija, Mali
Zvornik, Mionica, Oseina i Ub dogovorile su saradnju sa izgledima za postizanje
odrivog razvoja i zajednikog nastupa prema lokalnim, regionalnim, nacionalnim i
meunarodnim partnerima.
Predsednici jedanaest optina sloili su se da uspostave Grupaciju malih optina
zapadne Srbije kao funkcionalni region i usvojili su Protokol o saradnji. Na sednici
Stalne konferencije gradova i optina predloili su uspostavljanje specijalizovanog
tela zaduenog za razvoj malih optina.
Grupacija je organizovala sastanke sa UNOPS-om, Regionalnom privrednom
komorom Valjeva, nevladinim organizacijama i predsednicima Mavanskog i
Kolubarskog okruga radi razmatranja mogunosti korienja italijanskog iskustva u
regionalnoj organizaciji. Odlueno je o osnivanju Agencije za socijalno-ekonomski
razvoj kao operativnog tela, odreene su aktivnosti i zaduenja Agencije, i zatraena
je tehnika i finansijska podrka programa Grad gradu.
U par navrata, Grupacija je kontaktirala Vladu Srbije predlaui zajednike
aktivnosti uglavnom vezane za infrastrukturne probleme.
Grupacija se finansira iz optinskih budeta, dok e Agencija za socijalnoekonomski program biti finansirana iz programa Grad gradu.
44
VEE ZA REGIONALNI RAZVOJ ZLATIBORSKOG OKRUGA

U maju 2007. godine na inicijativu Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva Zlatibor (RCD Zlatibor), predstavnici optina
Zlatiborskog okruga uspostavili su saradnju u promovisanju privrednog razvoja
Zlatiborskog okruga organizovanjem dvodnevne donatorske konferencije. Ova
inicijativa preduzeta je tek nedavno i rezultati se tek oekuju, ali ovakav jedan
projekat moe predstavljati polaznu taku jedne plodne saradnje.
Optine Arilje, Bajina Bata, ajetina, Kosjeri, Nova Varo, Priboj, Prijepolje,
Poega, Sjenica, Uice, RCD Zlatibor i Regionalna privredna komora Uice potpisali
su Protokol o saradnji kao prvi korak ka uspostavljanju institucionalne saradnje na
regionalnom nivou.
Partneri su se dogovorili da finansijsko uee optina treba da bude zasnovano na
procentualnom broju stanovnika svake optine u odnosu na ukupan broj
stanovnika same optine Zlatiborskog okruga, i procentualnom udelu optinskog
budeta u odnosu na zbir budeta svih deset optina. Korienje finansijskih
resursa bie kontrolisano od strane Vea za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga.
Vee za regionalni razvoj Zlatiborskog okruga sainjeno je od po jednog
predstavnika iz svake od partnerskih optina (predsednik optine, potpredsednik ili
menader optine), predstavnika RCD Zlatibora i predstavnika Regionalne privredne
komore Uica. Ovo Vee treba da bude odgovorno za definisanje razvojnih prioriteta,
identifikaciju zajednikih problema i inicijative za njihovo reavanje, kao i za
uspostavljanje zajednikih programa i prioriteta regionalnog razvoja, na
koordinisani i institucionalizovani nain. Sastanci Vea treba svaki put da budu
organizovani u drugoj optini, najmanje jednom svaka dva meseca. Odluke treba da
budu usvajane koncenzusom.
Programska komisija treba da pomogne implementaciju aktivnosti prema odluci
Vea za regionalni razvoj. Nju ini po jedan predstavnik svakog od partnera.
45
JAANJE PARTNERSTVA
PRIMER OPTINE ABAC (SRBIJA) I GRADA KRALUPA
(EKA REPUBLIKA)
Projekat sa ekom zapoet je 22. maja 2006. godine i trajao je do 22. marta 2007.
godine. Grad Kralupa ima slian geografski poloaj kao optina abac, a isto tako
poseduje i razvijenu hemijsku industriju. Cilj projekta je unapreenje rada lokalne
samouprave putem uvoenja informacionih tehnologija i novih metoda u poslovanju
lokalnih kancelarija.
Dobrobit steena kroz partnerstvo:
Iskustvo u optinskim procedurama u zemljama EU;
Znanje u domenu informacionih tehnologija;
Upoznavanje sa optinskim procedurama i dokumentima;
Razmena u oblasti kulture kontakti optinskih pozorita apca i Kralupa;
Organizovanje turistikih poseta optinskih slubenika ekoj Republici;
Saradnja u okviru razliitih novih projekata dva su ve pripremljena.
Projektni rezultati:
Sprovedena obuka za zaposlene i opremanje lokalnih kancelarija 30
slubenika prolo obuku;
Pojednostavljen postupak izdavanja dokumenata graanima : dokumenti
mogu biti dostavljeni na kunu adresu;
Podstaknuto sticanje poverenja graana u organe lokalne samouprave :
prema sprovedenoj proceni 99,52% graana je zadovoljno;
Poveana dostupnost informacija od opteg i lokalnog znaaja graanima na
teritoriji optine: do informacija se moe doi u svim mesnim kancelarijama;
Iskustvo iz ovog projekta je primenjivo na optine u Srbiji;
Postignuto motivisanje graana za ukljuivanje u rad lokalnih tela: razgovori
sa graanima su sprovedeni u svim mesnim zajednicama;
Realizovana savremena internet prezentacija optine sa glasakim spiskom,
optinskim uredbama itd. u bazi podataka.
Ogranienja u okviru partnerstva:
Nedostatak kadra u optini koji bi mogao da se bavi meunarodnom
saradnjom i izradom projekata;
Nedostatak politike volje predstavnika optine i nizak nivo motivacije
graana;
Budetska ogranienja ne postoje raspoloivi fondovi za dalje jaanje
saradnje sa inostranim partnerima;
Jezika prepreka.
46
Reenja:
Imenovanje osobe/a zaduenih za meunarodnu saradnju (kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj ima tri zaposlena);
Uspeno voeni projekti jaaju poverenje kod graana, kao i meu najviim
predstavnicima vlasti;
Problem sredstava moe delimino biti reen tako to e se izraditi projekti
visokog kvaliteta koji mogu da obezbede potrebna sredstva;
Angaovanjem osoba koje dobro poznaju strane jezike mogu se prevazii
problemi u komunikaciji.
Budui projekti
Naziv projekta: Iskustvo i znanje lanica EU nakon prvog kruga finansiranja : eka
Republika i Srbija
Korisnik: Optina abac;
Vrednost projekta: 18.220 $;
Projekat je finansiran od strane Fonda za otvoreno drutvo.
Naziv projekta: Upravljanje javnim otpadom u seoskim mesnim zajednicama u
optini abac
Korisnik: Optina abac;
Vrednost projekta: 150.000.00 ;
Investitor: Vlada eke Republike 75.000,00 ;
Ko - investitor: Javno komunalno preduzee Stari Grad 35.000,00;
Optina: 40.000,00 .
47
FORMIRANJE AGRO-INFORMATIVNOG CENTRA U UPRIJI

Projekat realizovan u okviru programa Exchange.
Partneri
Optina Celje, Slovenija-pobratimska optina;
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
Budet: 25.000 evra. Optina uprija uestvuje sa platama zaposlenima, a
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede uestvuje u delu finansiranja
obuke.
Opti cilj:
Obezbediti edukativno-informativnu podrku poljoprivrednim
optine uprija u skladu sa Evropskim standardima.
proizvoaima
Poseban cilj:
Uspostaviti centar za edukaciju i informativnu podrku farmera optine uprija.
Rezultati:
Osnovan Agro-informativni centar uprija;
Iznajmljivanje prostorija;
Prostorije renovirane i opremljene;
Edukovano 150 i praktino obueno 50 poljoprivrednih proizvoaa;
Kreirana agro-informativna baza podataka;
Uraen internet sajt.
Aktivnosti:
Osnivanje i promocija Agro Informativnog centra ;
Edukacija i trening;
Organizovanje posete Meunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu,
obilazak uspenih poljoprivrednih kompanija i slinih centara u Vojvodini;
Organizovanje posete jednom od meunarodnih poljoprivrednih sajmova u
regionu;
Prikupljanje, obrada i pruanje informacija o agroproizvodnji, poslovnom
okruenju, marketingu i tritu;
Odraavanje agro-informativne baze;
Dvomeseno publikovanje broura i publikacija;
Planiranje, izrada i postavljanje sajta.
48
PUTEVIMA MEDA KA EU
SUSEDSKA SARADNJA GRADA NIA I OPTINA CRVENI KRST,
PANTELEJ I GADIN HAN SA BUGARSKIM OPTINAMA
Vrednost: 55.000 evra.
Cilj projekt:
Edukacija postojeih i buduih proizvoaa meda o standardima EU u proizvodnji
meda, kontroli kvaliteta, potrebnih sertifikata, akreditacije radi plasmana proizvoda
od meda na trite EU. Stvaranje meunarodne mree i meunarodne asocijacije
medara na lokaciji Stare planine.
Oekivani rezultati:
Formirano meususedska asocijacija pelara Srbije i Bugarske na lokaciji
Suve planine;
Izraen vebsajt meunarodne asocijacije pelara Suve planine;
Izraena broura o EU standardima o proizvodnji meda;
Izraena broura o uzgajanju pela po standardima EU;
Medijska pokrivenost.
Planirane aktivnosti:
Formiranje projektnih timova u Niu i Perniku;
Organizovano Meususedsko udruenje pelara Srbije i Bugarske na lokaciji
Stare planine;
Priprema detaljnog plana aktivnosti za realizaciju obuke pelara;
Sprovoenje zajednike obuke;
Izrada broure o EU standardima u proizvodnji meda,
Broura o uzgajanju pela po EU standardima.
Emitovanje specijalizovanih emisija o pelarstvu na lokalnim medijima;
Obezbeenje besplatnog reklamiranja proizvoda u Srbiji i Bugarskoj.
49
IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA SOCIJALNE ZATITE U

OPTINI OKA
Ideja projekta:
Unapreenje sistema socijalne zatite u optini oka;
Unapreivanje partnerstva i saradnje lokalne vlasti, dravnih institucija,
nevladinih organizacija i socijalne zatite;
Inoviranje i proirivanje usluga socijalne zatite u skladu sa potrebama
korisnika.
Projektne aktivnosti
Formiranje koordinacionog odbora za socijalnu politiku (KOSP).
KOSP ine predstavnici:
Lokalne samouprave oka;
Centra za socijalni rad;
Korisnika usluga centra za socijalni rad;
Civilnog drutva;
Privatnog sektora.
Anketiranje korisnika usluga socijalne zatite

Istraivanje i analiza:
Identifikacija potreba korisnika;
Analiza prikupljenih podataka.
Najvei problemi prilikom realizacije:
Formiranje projektnog tima;
1.
Mladost u odnosu na iskustvo;
2.
Nedovoljan kapacitet male optine.
PODELA ULOGA
Otpor promenama.
Rezultati projekta:
Izraen strateki dokument razvoja na osnovu identifikovanih potreba
graana;
Opremljene i renovirane prostorije Centra za socijalni rad;
Osposobljeni kadrovi za primenu novih strunih standarda i organizacije u
socijalnoj zatiti.
50
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
51
esto poglavlje
Primeri dobre prakse iz Evrope
STUDIJA SLUAJA 1
PHARE PROJEKAT, REALIZOVAN U GRADU KLU NAPOK, U
RUMUNIJI
Naziv projekta: Ekonomski razvoj zapadnog
industrijskog parka za moderne tehnologije.
dela
Klu-Napoka:
Izgradnja
Korisnik: Tetarom S.A. (privatna kompanija koju su kao deoniarsko drutvo

osnovale lokalne vlasti Klu-Napoka i regiona Klu. Deoniar sa najveim udelom,
preko 98%, je upanijski savet Klua).
Ukupna vrednost projekta: 5,188,674 evra od kojih iznos od 3,362,261 evra ini
donaciju iz programa PHARE, 1,120,754 evra je izdvojeno iz budeta vlade
Rumunije, a 705,659 evra potie iz lokalnog budeta.
Cilj projekta je izgradnja industrijskog parka (pod nazivom Tetarom I) na
raspoloivoj parceli od preko 26ha u optini Klu Napok. Projekat je odobren za
finansiranje u februaru 2002. godine, a industrijski park je bio spreman za
upotrebu u novembru 2005. godine. Park u ijem su sastavu izgraeni
multifunkcionalni proizvodni objekti veliine 4,960m2 i 27 parcela za izdavanje,
ukupne veliine 19ha, danas zainteresovanim klijentima moe da prui svu
potrebnu infrastrukturu, kao i neophodne slube poslovne podrke.
Tetarom I Park izuzetno je uspean u privlaenju velikog broja konkurentnih
preduzea, uglavnom u oblasti informacionih tehnologija i inenjerstva. Danas je
celokupan raspoloiv prostor u upotrebi to je prevazilo sva oekivanja sa poetka
projekta zbog ega je kompanija Tetarom S.A (preduzee koje upravlja industrijskim
parkom) donela odluku o podnoenju dva nova projekta za finansiranje (Tetarom II,
koji je ve u funkciji i Tetarom III, koji je u fazi izgradnje).
Videti vebsajt: http://www.nord-vest.ro/detaliiProiect.aspx?pid=3
Opte informacije o projektu: www.tetarom.ro
52
STUDIJA SLUAJA 2
PHARE CBC (PREKOGRANINA SARADNJA) REALIZOVAN U
POGRANINOM PODRUJU KALARA (RUMUNIJA) I
SILISTRA (BUGARSKA)
Naziv projekta: granini prelaz Kalara (Rumunija) Silistra (Bugarska).
Korisnik projekta: upanijski savet Kalaraa i optina Silistra kao lokalni korisnici
uz podrku rumunskog i bugarskog ministarstva za razvoj i javne radove.
Ukupna vrednost projekta: ukupno ulaganje sa rumunske strane iznosilo je preko
7.7 mil. evra, donacija iz PHARE programa iznosi oko 3.3 mil. evra, upanijski
savet Kalaraa doprineo je realizaciji projekta sa 2.75 mil. evra, a preostali deo
izdvojen je iz dravnog budeta.
Cilj projekta je izgradnja infrastrukture za novi granini prelaz i terminala za
trajekte koji bi povezivao dve optine na obalama Dunava. Projektom je predviena
izgradnja terminala za trajekte na rumunskoj i bugarskoj strani obale, jedne zgrade
na rumunskoj strani granice (carinska sluba, pogranina policija) i popravka puta
u duini od 5 km kojim bi bio povezan sa autoputem. Partneri su obezbedili i dva
feribota koji su poeli da saobraaju u oktobru 2007. godine. (radovi na izgradnji
objekta poeli su u januaru 2004. godine)
Detalji o projektu: http://www.calarasi.ro/index-eng.aspx?page=doc&docID=275
Pogledati i primere navedene u prezentacijama i komentarima predavaa, koje su
dodatak ovom priruniku (primeri Birmingema, Velsa, Palma de Majorke...).
53
" Jedini put kada sam zaista bio

obeshrabren je onda kada sam
pomislio na sve one stvari koje bih
voleo da uradim i na ono malo
vremena koje imam za to"
Tomas Edison
54
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain
uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
55
Sedmo poglavlje
Preporuke predavaa
Izrada programa obuke o razumevanju integracionog procesa EU, njenim

politikama i institucijama, predstavljala je vie od izazova za tim predavaa i
konsultanata. Na glavni cilj bio je da se zadovolje potrebe, kako lokalno izabranih,
tako i postavljenih savetnika koji rade, ili e uskoro raditi, na predlozima projekata
koje finansira EU. Zbog toga je glavno obrazloenje bilo da se uradi jedan program
obuke sa izbalansiranim pristupom izmeu ogromne koliine dostupnih informacija
i potreba za obukom uesnika razliitog nivoa znanja, a koji dolaze iz razliitih
optina. Na mnogo naina, komponente programa obuke predstavljaju odraz takvog
jednog fleksibilnog pristupa, koji se sastoji iz sledeih tematskih elemenata:
Istorijat integracije EU;
Razumevanje institucija EU;
irenje EU i Zapadni Balkan;
EU i Srbija: Proces stabilizacije i pridruivanja;
Prioriteti EU 2007-2013, IPA;
Regionalna politika EU pristup razmene dobre prakse;
Rad sa EU pristup razmene dobre prakse.
Metodologija obuke bila je drugi vaan izazov koji je trebalo zadovoljiti i zato je
primenjen kombinovan pristup sastavljen od kratkih prezentacija predavaa i iroke
lepeze tematskih radionica i vebi za animaciju uesnika. Vano je napomenuti da
je postignut visok stepen interakcije izmeu uesnika svake od grupa, a nakon toga
su uspostavljene akcije i projektna partnerstva. Ovo je pomoglo predavaima da
integriu mnogo povratnih informacija uesnika, a od samog poetka sadraj i
metodologija bili su fokusirani na velikom broju fundamentalnih pitanja, koja se
mogu javiti prilikom pripreme predloga projekata koje finansira EU:
Razvoj projektnog sadraja;
Izgradnja tima i partnerstva;
Finansijski resursi;
Vetine komunikacije i prezentacije,
EU terminologija.
Bolje razumevanje integracionog procesa EU podrazumeva potrebu za istovremenim
radom i uenjem optinskih kadrova koji su predani tom poslu. Akcenat je stavljen
na rad u timovima i uenje u grupama, kao neizbene procese izgradnje kapaciteta
kojem su, i kojem e mnoge optine tek biti sve vie izloene. Da bi se uesnici
podstakli na razmiljanje van ustaljenih okvira i na bolje razumevanje logikog
56
okvira, obuka je posluila kao mogunost za jaanje vetina za razvoj zajednikih

predloga, razmenu sugestija/nagovetaja o tome kako formulisati i koristiti
specifinu EU terminologiju, ali isto tako i kao mogunost za komunikaciju i
razmenu informacija ljudi na istom poloaju.
Nakon niza odranih obuka, mogu biti izvedena neka zakljuna opaanja.
Razumevanje EU integracija
Lokalne samouprave imaju vanu ulogu u integraciji EU i stoga treba da budu
dobro opremljene znanjem i vetinama kako bi razumele koja je institucija
odgovorna za odreene odluke, procedure kojima se treba baviti, koji fondovi i
druga sredstva pomoi su na raspolaganju u razliitim fazama integracionog
procesa EU.
Drugi imperativ za sve nivoe uprave, ukljuujui i lokalnu, jeste svest o evropskim
standardima u raznim oblastima, jer e veina tih standarda biti sprovedena na
lokalnom nivou uprave. Bolje informisani imae vee anse da shvate najpogodniji
instrument kao reenje za svoje probleme ili razvojne potrebe.
Izgradnja kapaciteta za integraciju u EU
Lokalnim samoupravama se savetuje da uloe vie napora u sistematsku
profesionalnu obuku svojih optinskih, administrativnih kadrova o pitanjima
vezanim za integraciju u EU i sektorske politike EU relevantne za lokalni nivo.
Kljuni preduslovi za uspenu primenu i sprovoenje predloga projekata EU su
zadovoljavajui administrativni kapaciteti za obavljanje zadataka u timovima i
partnerstvima. Takoe, znanje engleskog jezika, razumevanje EU procesa i razvoja
projekata i vetina upravljanja predstavljaju sine qua non uslov uspeha u
efektivnom korienju mogunosti EU finansiranja.
Nekoliko lokalnih uprava ve je osnovalo specijalizovane kancelarije/timove za
razvoj projekata vezanih za proces integracije u EU i ne iznenauje injenica da su
te lokalne uprave ostvarile mnogo vei uspeh u korienju razvojnih mogunosti
vezanih za EU.
Kontakti i partnerstva za EU integraciju
Lokalne uprave treba da izgrade svoje odnose kako sa susednim lokalnim
upravama, tako i sa drugim potencijalnim partnerima, na nacionalnom/
regionalnom i meunarodnom nivou. Partnerstva obezbeuju bolji protok
informacija, bolje ljudske resurse i esto predstavljaju formalan preduslov za
prijavljivanje za raspoloiva sredstva EU.
Jedna od konkretnih preporuka lokalnim upravama je da trae partnere u cilju
reavanja zajednikih problema ili rada na zajednikim razvojnim mogunostima.
Priprema i potpisivanje pisma o razumevanju i, na ugovornoj osnovi, pravljenje liste
zadataka i odgovornosti svih strana moe da bude preporueni pristup. Vano je
napomenuti da su kvalitet i sadraj dugoronih partnerstava meu vanim
prioritetima u skoro svim finansijskim instrumentima EU, za period 2007. - 2013.
57
U Srbiji ve ima nekih dobrih iskustava u ovom smislu, kao to su, na primer,
regionalni sistemi za upravljanje otpadom, partnerstva za regionalni ekonomski
razvoj, osnivanje poslovnih inkubatora.
Lobiranje i EU
Lobiranje kod institucija EU jo uvek je sporadino na nivou lokalnih uprava u
Srbiji. vrsto se savetuje negovanje jednog pro-aktivnijeg pristupa u pogledu
vrenja pritiska i lobiranja za optinske projekte i razvojne potrebe. iroki dijapazon
evropskih organizacija, mrea i regionalnih partnerstava aktivno je ukljuen u
lobiranje kod institucija EU, dok e Delegacija Evropske komisije u Srbiji preuzeti
vodeu ulogu u buduim pitanjima vezanim za integraciju u EU. Lobiranje takoe
treba da bude usmereno na sektorska ministarstva i druge relevantne nacionalne
(regionalne) institucije, u zavisnosti od vrste problema koje lokalne uprave ele da
razree. Takoe, lokalne uprave treba da koriste vie usluga koje prua Stalna
konferencija gradova i optina, koja ima bolji pristup relevantnim institucijama.
Postoje i posebno projektovane obuke za poboljanje vetina lobiranja za lokalne
zvaninike.
58
Dodatni izvori informacija
Tema
PRETPRISTUPNI
FONDOVI
DRUGI FONDOVI
EVROPSKE UNIJE
Institucija
Adresa
Evropski parlament
www.europarl.eu.int/
Evropska komisija
www.europa.eu.int/comm/
Evropski savet
www.ue.eu.int
Evropska banka za
obnovu i razvoj
www.ebrd.com/
PHARE (2000-2006)
http://europa.eu.int/comm/enlarg
ement/pas/phare/
CARDS (2000-2006)
http://europa.eu.int/comm/europe
aid/projects/cards/index_en.h
tm
IPA (2007-2013)
http://www.europa.eu.int/comm/e
nlargement/ipa_en.htm
Strukturni fondovi
www.europs.be/en/progsf.htm
http://europa.eu.int/comm/region
al_policy/index_en.htm
Evropski socijalni fond
www.europa.eu.int/comm/dg05/ef
s/en/index.htm
Evropski fond za
upravljanje i garancije u
poljoprivredi
www.europa.eu.int/comm/agricult
ure/fin/index_en.htm
Evropska agencija za
zatitu okoline
www.eea.eu.int/
Evropska fondacija za
obrazovanje
www.etf.it/
Evropska fondacija za
poboljanje ivotnih i
radnih uslova
www.eurofound.eu.int/
Evropski centar za razvoj

strunog usavravanja
www.cedefop.gr/
Evropska informaciona
sluba
www.eis.be/
59
PROPISI EU OD REGIONALNOG I LOKALNOG ZNAAJA

JAVNE NABAVKE
Direktiva Saveta 93/36/EC od 14. juna 1993. o usaglaavanju postupaka za
dodelu ugovora za javne isporuke;
(http://eurlex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnum
doc&lg=EN&numdoc=31993L0036&model=guichett)
dodelu ugovora za javne radove;
javne nabavke preduzea koja posluju u sektorima vodosnabdevanja,
energetike i telekomunikacija;
Preporuka Komisije o principima koji se primenjuju na tela odgovorna za
vansudsko reavanje sporova u oblasti zatite potroaa (98/257/EC:
Commission Recommendation of 30 March 1998 on the principles applicable
to the bodies responsible for out-of-court settlement of consumer disputes
(31998H0257);
(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELEXnumdo
c&lg=EN&numdoc=31998H0257&model=guichett)
Preporuka Komisije o principima za vansudska tela ukljuena u sporazumno
reavanje sporova u oblasti zatite potroaa (2001/310/EC: Commission
Recommendation of 4 April 2001 on the principles for out-of-court bodies
involved in the consensual resolution of consumer disputes (32001H0310);
c&numdoc=32001H0310&model=guichett&lg=en)
Direktiva 98/6/EZ o zatiti potroaa isticanjem cena proizvoda ponuenih
potroaima (Directive 98/6/EC on consumer protection in the indication of
the prices of products offered to consumers),
Direktiva 374/85 o odgovornosti proizvoaa za robu s grekom (Council
Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 concerning liability for defective
products),
c&lg=EN&numdoc=31985L0374&model=guichett)
Direktiva Saveta 84/450/EEZ koja se odnosi na obmanjujue reklamiranje
(Council Directive 84/450/EEC concerning misleading advertising);
60
c&lg=EN&numdoc=31984L0450&model=guichett)
ZATITA IVOTNE SREDINE
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/2004);
(http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=183
&t=Z)
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br.
135/2004) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine
(Sl. glasnik RS, br. 135/2004);
(http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_detalji. asp?Id=182&t=Z)
UPRAVLJANJE OTPADOM
Okvirna direktiva za postupanje sa otpadom (75/442/EEC sa izmenama
91/156/EEC);
(http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
do?uri=CELEX:31975L0442:EN:HTML)
Direktiva za postupanje sa opasnim otpadom (91/689/EEC);
(http://europa.eu.int/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!CELE
Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31991L0689&model=guichett)
KVALITET VODE - VODA ZA PIE, OTPADNE VODE
Direktiva 2000/60/EC (Okvirna direktiva za delovanje Zajednice u oblasti
zatite voda),
(http://ec.europa.eu/environment/water/water-framework/index_en.html)
Direktiva o podzemnim vodama (80/68/EEC)
(http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!
CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett)
Direktiva o vodi za pie (98/83/EC);
(http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celexapi!prod!
CELEXnumdoc&lg=en&numdoc=31980L0068&model=guichett)
KVALITET VAZDUHA
Direktiva 96/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom vazduha u ivotnoj
sredini, poznata i pod nazivom Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha
uspostavlja osnovne principe jedinstvene strategije kojima se definiu i
utvruju ciljevi za kvalitet vazduha u EU kako bi se izbegle, smanjile ili
spreile tetne posledice po zdravlje ljudi i na ivotnu sredinu u celini,
ocenjuje kvalitet vazduha u dravama lanicama na osnovu zajednikih
metoda i kriterijuma, garantuju odgovarajua upozorenja javnosti kada
zagaenost dostigne granine vrednosti ;
61
Xnumdoc&lg=EN&numdoc=31996L0062&model=guichett)
Direktiva 2002/3/EC (Prisustvo ozona u vazduhu) utvruje dugorone ciljeve u vezi sa sadrajem ozona o vazduhu koji treba da budu ostvareni do
2010. a koji ograniavaju emisiju gasova. U sluaju nepotovanja datih graninih vrednosti, drave lanice su dune da izrade planove i programe za
smanjenje emisije, koji moraju da budu dostavljeni Komisiji i stavljeni na
uvid javnosti.
Xnumdoc&lg=en&numdoc=32002L0003&model=guichett)
62
Renik pojmova
ACQUIS
COMMUNAUTAIRE ILI
PRAVNA TEKOVINA
EU
To je francuski izraz, koji u osnovi znai pravna

tekovina EU, drugim reima, podrazumeva prava i
obaveze koje preuzimaju zemlje po stupanju u
punopravno lanstvo. "Acquis" ine svi ugovori i pravni
akti Evropske unije, deklaracije, rezolucije, direktive,
meunarodni sporazumi o pitanjima EU, kao i presude
Evropskoga suda. ine ga i mere koje zajedniki
preduzimaju drave lanice u oblasti pravosua i
unutranjih poslova, kao zajednike spoljne i
bezbednosne politike. "Prihvatanje pravne tekovine"
stoga znai prihvatanje Unije upravo onakve kakva ona
jeste. Zemlje kandidati dune su da usvoje "acquis" pre
pristupanja Uniji, a shodno tome pravo Unije uine
delom svog nacionalnog zakonodavstva.
EUROBAROMETAR
Posebna Sluba Komisije, osnovana 1973. godine, uz

pomo koje se obavljaju istraivanja, procene i analize
trendova javnog mnjenja u svim zemljama lanicama i
zemljama kandidatima. Imajui u vidu znaaj javnog
mnjenja u postupku donoenja novog zakonodavstva,
ali i prilikom donoenju odluka u Komisiji, kao i pri
ocenjivanju njenog rada, Eurobarometar se slui
metodama ispitivanja, anketama kao i praenjem tzv.
Fokus-grupa. Istraivanja Eurobarometra objavljuju se
svake godine u vie od 100 izvetaja. Za vie
informacija videti vebsajt:
http://ec.europa.eu/public_opinion/index_en.htm
EUROKRAT
Pojam eurokrate, izveden iz termina birokrate,

oznaava hiljade dravljana Evropske unije koji su
zaposleni u institucijama EU (Parlamentu, Savetu,
Komisiji itd.), posebno u Briselu.
EVROPSKA
GODINA
Svake godine Evropska komisija (esto u saradnji sa

Savetom Evrope), u nameri da promovie i ojaa svest
graana o zajednikim evropskim temama, inicira
organizovanje posebnih programa i sadraja na tu
temu. Tako na primer 2007. godina bila je proglaena
Evropskom godinom jednakih mogunosti za sve, a
2008. je Evropska godina interkulturalnosti.
KRITERIJUMI IZ
KOPENHAGENA
Na sastanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu juna

1993. godine, postavljeni su Kriterijumi iz
Kopenhagena koji su drave kandidati dune ispuniti
ukoliko ele postati lanice EU. Prvi uslov je politiki i
zahteva stabilnost institucija koje osiguravaju
63
demokratiju, princip vladavine prava, potovanja

ljudskih i manjinskih prava, kao i politikih ciljeva
Unije. Pored toga uslovi se odnose na postojanje
efektivne trine ekonomije i sposobnost trita da
podnese konkurenciju koja vlada unutar EU. Pravni
preduslov podrazumeva usvajanje ukupne pravne
tekovine Unije. Taj uslov ukljuuje sposobnost
preuzimanja svih obveza koje proizlaze iz lanstva,
ukljuujui adminstrativne kapacitete za sprovoenje
ciljeva politike, ekonomske i monetarne Unije. EU
zadrava pravo donoenja odluke o tome da li zemlja
kandidat ispunjava svaki od kriterijuma, odnosno kada
e je prihvatiti kao novu dravu lanicu.
LISABONSKA
STRATEGIJA
Evropski Savet je na svojoj sednici odranoj u Lisabonu

u martu 2000. postavio cilj da EU do 2010. postane
"najdinaminija i najkonkurentnija ekonomija na
svetu, zasnovana na znanju, inovativnim
tehnologijama, osposobljena za odrivi razvoj, sa
brojnijim i boljim radnim mestima, ouvanom ivotnom
sredinom i veom socijalnom kohezijom. elnici EU
takoe su usvojili detaljnu strategiju za postizanje tih
ciljeva. Lisabonska strategija obuhvata oblasti poput
nauke i istraivanja, obrazovanja, profesionalne
edukacije, pristupa internetu, onlajn poslovanja, kao i
programa finansijske podrke za njihovo unapreenje.
SAVET EVROPSKE
UNIJE
Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja

najvanije telo EU, koje ima zakonodavne i izvrne
nadlenosti. Savet EU ini po jedan ministar iz svake
drave lanice, i to u zavisnosti od oblasti koja se
nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadlean za
donoenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom
utvrenih ciljeva, donoenje propisa, usaglaavanja
ekonomskih politika drava lanica itd. U Savetu se
odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom veinom.
SPORAZUM O
STABILIZACIJI I
PRIDRUIVANJU
(SSP)
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je

meunarodni ugovor izmeu evropskih zajednica i
njihovih drava lanica i drave zapadnog Balkana
kojim se utvruje program reformi koje drava
potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvanian
status kandidata za lanstvo u EU. SSP je zasnovan na
potovanju demokratije i ljudskih prava, vladavine
prava i trinoj ekonomiji. Sporazumom o stabilizaciji i
pridruivanju uspostavlja se pravni okvir kojim se
utvruju odnosi drave potpisnice i EU u pitanjima
slobodnog prometa roba, radnika, usluga i kapitala,
64
pravosua i unutranjih poslova, konkurencije,

finansijske saradnje, usklaivanja zakona itd.
Sprovoenjem SSP, drava potpisnica poinje
postepeno da usvaja acquis communautaire u
prioritetnim oblastima i da razvija zonu slobodne
trgovine sa EU. EU je do sada sklopila SSP sa
Makedonijom, Hrvatskom i Albanijom, a otpoeti su
pregovori sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom.
STUDIJA
IZVODLJIVOSTI
Studija izvodljivosti izraava procenu spremnosti

odreene drave da zapone pregovore o zakljuivanju
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Na osnovu
zakljuka studije koji podnosi komisija EU, Savet EU
donosi odluku o poetku pregovora.
SUD PRAVDE
EVROPSKIH
ZAJEDNICA /
EVROPSKI SUD
Evropski sud (European Court of Justice, osnovan

1952.) institucija koja se od 1989. godine sastoji iz dva
suda: Sud pravde EZ (Court of Justice of the European
Communities) i Prvostepenog suda (Court of First
Instance). Osnovna uloga Evropskoga suda kao
institucije je da obezbedi potovanje evropskog prava u
primeni i tumaenju Osnivakog ugovora. Iako sud
ima ograniene nadlenosti, bio je od izuzetne vanosti
pri uobliavanju pravnog poretka Unije. Sud je
pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora EU.
Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu,
ve i vanu politiku ulogu. Sud pravde evropskih
zajednica jedini je ovlaeni tuma odredaba
osnivakih ugovora EU. Sud je nadlean za primenu
prava Zajednice i za tumaenje odredbi prava EU. Sud
moe odluivati u sluajevima koje podnose drave
lanice, institucije Zajednice, kao i pravna i fizika lica.
U okviru postupka prethodnog tumaenja prava
Zajednice, pokrenutog na zahtev suda drave lanice,
Sud obezbeuje jedinstveno tumaenje prava
Zajednice. Sud pravde Evropskih zajednica ima po
jednog sudiju iz svake drave lanice ( 27 ) i devet
optih pravobranilaca. Sedite Suda nalazi se u
Luksemburgu.
UGOVOR IZ
AMSTERDAMA
Ugovor iz Amsterdama dopunjuje i menja osnivake

ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor iz
Amsterdama rezultat je rada Meuvladine konferencije
u Torinu 1996. godine. Ugovor su potpisali ministri
drava lanica EU oktobra 1997. godine, a na snagu je
stupio 1. maja 1999. godine.
UGOVOR IZ
MASTRIHTA/
Ugovorom iz Mastrihta (potpisanim 1992.,

ratifikovanim 1993. godine) izvrena je do tada
65
UGOVOR O EU
najradikalnija reforma EZ. Ovim ugovorom stvorena je

Evropska unija, ime je nastala vra unija naroda
Evrope i zapoeta nova era u procesu evropske
integracije. Ugovorom o EU postavljeni su jasni ciljevi:
ostvarivanje ekonomske i monetarne unije, uvoenje
jedinstvene valute, zajednike spoljne i bezbednosne
politike, zajednike odbrambene politike, a zatim i
odbrana, uvoenje dravljanstva EU, kao i saradnja u
oblasti pravosua i unutranjih poslova.
UGOVOR IZ NICE
Ugovor iz Nice dopunjuje i menja osnivake ugovore

(Ugovor o EU i Ugovor o EZ). Ugovor je usvojen krajem
2000. godine, a stupio je na snagu 1. februara 2003.
godine. Ugovor predvia znaajne institucionalne
reforme EU sa ciljem stvaranja institucionalnog okvira
za proirenje EU, koje se desilo 2004. godine. Reforme
koje sadri ugovor iz Nice predviaju izmene sastava i
naina rada Komisije EU, izmene u odmeravanju
glasova u Savetu, naputanje prava veta i mehanizam
ojaane saradnje koji omoguava dravama lanicama,
koje su dostigle odreeni stepen ekonomskog razvoja,
bre stupanje u proces integracije.
UGOVOR IZ PARIZA UGOVOR O

OSNIVANJU
EVROPSKE
ZAJEDNICE ZA
UGALJ I ELIK
SR Nemaka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg i

Holandija potpisale su 18. aprila 1951. godine Ugovor o
osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik. Ugovor je
potpisan na pedeset godina, i omoguio je da se
celokupna proizvodnja uglja i elika drava potpisnica
stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti. Ovaj
ugovor predstavljao je poetak novog oblika
meunarodne saradnje. Njegov kljuni princip bio je
nadnacionalnost. Drave potpisnice obavezale su se da
e izvravati odluke Visoke vlasti. Principi
demokratinosti i saradnje ostvarivani su kroz
zajednika tela: Visoka vlast (devet lanova izabranih
na est godina), Sud pravde (sedam nezavisnih sudija),
Savet ministara (est ministara spoljnih poslova) i
zajednika Skuptina (78 poslanika). Po isteku
Pariskog ugovora, 23. jula 2002. godine, EZU je
prestala da postoji, a proizvodnja i promet uglja i elika
preli su u nadlenost Evropske zajednice, i sada se
tretiraju kao i svaka druga industrijska roba na tritu
EU.
UGOVORI IZ RIMA
Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine,

osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i
Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM).
Ugovorima je ustanovljena carinska unija izmeu
66
drava lanica Evropske zajednice za ugalj i elik EZU (SR Nemaka, Francuska, Italija, Holandija,
Belgija i Luksemburg) i postavljeno je kao cilj stvaranje
jedinstvenog trita unutar kojeg bi se obezbedilo
slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Cilj
EVROATOM-a bio je zajedniki razvoj u oblasti
korienja atomske energije u civilne svrhe u est
drava lanica. Rimski ugovori i Ugovor o EZU (1951)
predstavljaju osnivake ugovore Evropskih zajednica.
UNAPREENI STALNI
DIJALOG
Unapreeni stalni dijalog (USD), predstavlja

mehanizam zajednike saradnje EU i Srbije u procesu
pridruivanja. Uspostavljen je jula 2003. godine kako
bi se vreme do poetka pregovora o Sporazumu o
stabilizaciji i pridruivanju iskoristilo za dodatne
pripreme. U okviru USD periodino se odravaju
strune konsultacije u vezi sa trenutnim stanjem i
kapacitetima u razliitim sektorima privrede i dravnoj
administraciji. Rezultat ovih sastanaka su zajednike
preporuke od ije primene zavisi spremnost Srbije za
pregovore i sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju.
ZAJEDNIKA
SPOLJNA I
BEZBEDNOSNA
POLITIKA
Zajednika spoljna i bezbednosna politika ustanovljena

je Ugovorom o EU kao vii stepen do tada postojee
Evropske politike saradnje (1970) meu dravama
lanicama i kao tzv. drugi stub EU. Razvoj savremenih
meunarodnih odnosa uslovio je stvaranje zajednike
spoljne politike drava lanica EU. Glavni zadaci
navedene politike jesu: ouvanje osnovnih
spoljnopolitikih interesa, nezavisnosti i bezbednosti
EU, ouvanje mira, jaanje demokratije, vladavine
prava i ljudskih prava. Sve odluke iz oblasti zajednike
spoljne i bezbednosne politike donosi Savet EU.
UMANOV PLAN
Francuski ministar spoljnih poslova Rober uman

predstavio je 9. maja 1950. godine plan kojim je
zapoet proces integracije drava osnivaa Evropske
zajednice za ugalj i elik. Njime je bilo predvieno
pomirenje razliitih interesa zemalja u oblasti
proizvodnje uglja i elika, omoguavanje zajednikog
upravljanja ovim resursima i spreavanje eventualnih
novih sukoba. Ovaj datum (9. maj) slavi se i kao Dan
Evrope.
Exchange Program obuke

u optinama
Makedonska 22/IX
11000 Beograd
Tel.: 011 /3221208
Veb sajt: www.skgo.org
Konsultantska kua Luj

Bere SAS, Francuska
Hilandarska 23/ 3
11000 Beograd
Tel.: 011 / 3344593
Veb sajt:
www.louisberger.com
Stalna konferencija
gradova i optina (SKGO)
Makedonska 22/VIII
Tel.: 011 /3223446
Exchange Municipal
Training Courses Project
22, Makedonska St
11000 Belgrade
Phone: 381 11 3221208
Web site: www.skgo.org
Consulting company Louis

berger SAS, France
3, Hilandarska St
11000 Belgrade
Phone: 381 11 3344593
Web site: www.louisberger.com
Standing Conference of
Towns and Municipalities
(SCTM)
22, Makedonska St
Phone: 381 11 3223446
Veb sajt: www.skgo.org
Web site: www.skgo.org
Evropska agencija za
rekonstrukciju ( EAR)
European agency for

reconstruction
Vasina 2 - 4
2 4, Vasina St
11000 Beograd
11000 Belgrade
Tel.: 011 /3023400

Veb sajt: www.ear.eu.int
Phone: 381 11 3023400

Web site: www.ear.eu.int
Radna sveska
sa
prezentacijama
i vebama
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Stara Pazova
Sremska Mitrovica
id
Irig
Batoina
Lapovo
Vrnjaka Banja
Aleksandrovac
Plana
Petrovac na Mlavi
Malo
Crnie
Golubac
Brus
Novi Pazar
Tutin
Raka
Sokobanja
Aleksinac
Zajear
Bor
Knjaevac
Svrljig
Ni
Crveni krst
Nika Banja
Jagodina
Parain uprija
oka
abalj
itite
Zvornik
Kosjeri
Uice
Topola
Raa
Batoina
Lapovo
Kovin Opovo Kovaica
Medvea
Lebane
Trgovite
Kurumlija
Leskovac
Meroina
Vladiin Han
Stari Grad
Vraar
Grocka
Barajevo
Lazarevac
Palanka
Velika Plana
Petrovac na Mlavi
Malo Crnie
Golubac
Novi Beej
Novi Kneevac
Novi Sad
Odaci
Oseina
Peinci
Plandite
Prokuplje
Raanj
Rekovac
Ruma
Seanj
Senta
Sombor
Srbobran
Temerin
Trstenik
Ub
itite
itoraa
Kni
Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuivanja EU
Prvi dan
10:30 - 11:00
Registracija
11.00 - 12.00
Uvod cilj obuke i meusobno upoznavanje uesnika
12.00 - 13.00
Prezentacija: Evropska unija institucije i proces integracije (1)
13.00 - 14.00
Ruak
14.00 - 15.00
Prezentacija: Evropska unija institucije i proces integracije (2)
15.00 15.15
Pauza
15.15 16.30
Radionica 1 diskusija i provera znanja o procesu evropskih integracija kroz popunjavanje upitnika
16.30 17.00
Zakljuci
Drugi dan
09.30 10.00
Radionica 2 pregled institucija Evropske unije
10.00 11.00
Prezentacija: - Srbija i Evropska unija: proces stabilizacije i pridruivanja
11.00 11.15
Pauza
11.15 11.45
Radionica 3 - diskusija
11.45 13.00
Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije i instrumenti finansijeske podrke lokalnom

razvoju
13.00 -14.00
Ruak
14.00 15.30
Radionica 4 studija sluaja i diskusija
15.30 15.45
Pauza
15.45 16.00
Zakljuci
Trei dan
09.30 10.00
Radionica 5 iskustva lokalne samouprave i saradnja sa Evropskom unijom
10.00 11.00
Prezentacija: Saradnja lokalnih vlasti sa institucijama Evropske unije
11.00 - 11.15
Pauza
11.15 12.00
Prezentacija: Stvaranje partnerstva
12.00 13.00
Radionica 6 partnerstvo i umreavanje
13.00 14.00
Ruak
14.00 15.00
Radionica 6 nastavak prezentacija po grupama
15:00 15:15
Pauza
15.15 15.45
Komentari
15.45 16.00
Zakljuci
etvrti dan
09.30 10.45
Prezentacija: Usklaivanja sa standardima Evropske unije na lokalnom nivou
10.45 11.30
Radionica 7 - diskusija
11.30 11.45
Pauza
11.45 13.00
Prezentacija: Finansijska podrka Evropskoj uniji u pretpristupnom periodu - IPA
13.00 14.00
Ruak
14.00 14.45
Radionica 8 - similacija planiranja pretpristupne pomoi
14.45 15.00
Pauza
15.00 15.45
Prezentacija simulacije
15.45 16.00
Zakljuci
Peti dan
10:30 - 11:00
Registracija uesnika
11.00 11.15
Uvod
11.15 12.15
Prezentacija iskustava i rezultata meunarodnih projekata sprovedenih na lokalnom nivou
12.15 12.30
Pauza
12.30 13.00
Radionica: pregled iskustava lokalne samouprave u okviru Exchange programa
13.00 14.00
Ruak
14.00 16.00
Radionica: od lokalnih /regionalnih problema do projektnih reenja
esti dan
09.30 11.00
Radionica nastavak pripreme projektnih reenja
11.00 11:15
Pauza
11.15 12.30
Radionica prezentacija projektnih ideja
12.30 13.00
Ocena predstavljenih zadataka
13.00 14.00
Ruak
14.00 14.30
Korisni izvori informacija o Evropskoj uniji
14.30 14.45
Pauza
14.45 15.30
Zakljuci i komentari
15.30 16.00
Evaluacija odrane obuke
Razumevanje institucija
EU
EXCHANGE

Aneks 1
Evropska unija integracija u
zajednicu evropskih zemalja,
njihova uzajamna saradnja i
partnerstvo za o uvanje mira i ve i
prosperitet.
Evropska integracija: Prenos dela

suvereniteta sa drava lanica
Odluke o pitanjima od zajednikog interesa mogu
biti demokratski usvojene na evropskom nivou
EXCHANGE

RAT
EXCHANGE

Dozvolite mi da danas kaem neto o tragediji

koja je zadesila Evropu. (...)
Uprkos svemu, postoji reenje koje bi kao udo
moglo da izmeni sve, za nekoliko godina uinilo
vei deo Evrope slobodnim i prosperitetnim kao
to je vajcarska danas. Koje je to osnovno
reenje? To je ponovna izgradnja Evropske
porodice, bar u meri u kojoj je to mogue, i
stvaranje strukture u kojoj e trajati u miru,
sigurnosti i slobodi. Moramo graditi neku vrstu
Sjedinjenih Drava Evrope. Prvi korak na tom putu
mora biti uspostavljanje partnerstva izmeu
Francuske i Nemake.
Vinston eril
Govor na Univerzitetu u Cirihu
19. septembar 1946.
EXCHANGE

10
Kljuni istorijski razlozi

integracije
Posleratna Evropa politiki i
ekonomski oslabljena u odnosu na SAD
i SSSR
Dosta je bilo ratovanja! (neophodnost
sporazuma izmeu Francuske i
Nemake);
Opta elja za stvaranjem slobodnijeg,
pravinijeg i prosperitetnijeg
kontinenta.
EXCHANGE

umanova Deklaracija
(1950)
Ambicija politika integracija u
okviru nove federalne drave.
Usvajanje principa najefikasniji
nain ostvarivanja tog cilja je putem
ekonomske integracije
EXCHANGE

Istorijski koraci
1951: Pariski ugovor - osnivanje
Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC) sa 6

drava potpisnica (Belgija, Nemaka,
Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija)
1957: Rimski ugovori - osnivanje
Evropske ekonomske zajednice (EEC)
zasnovane na jedinstvenom tritu za irok
spektar roba i usluga, i Euratoma (Evropske
zajednice za atomsku energiju)
EXCHANGE

11
Istorijski koraci
1967: stupanje na snagu odluke o
spajanju institucija tri Evropske
zajednice
1973: prvo proirenje: prikljuuju se
Danska, Irska i Velika Britanija.
1981-1986: novo proirenje
Evropskih zajednica: Grka (1981),
panija i Portugal (1986)
EXCHANGE

Istorijski koraci
1986: Jedinstveni evropski akt (principi o etiri slobode
kretanja: kapital, ljudi, roba, usluge)
1992: Ugovor iz Mastrihta, kojim se osniva Evropska unija.
EEZ postaje EZ
- Jedinstveno tr ite: uklanjanje trgovinskih barijera

- Ekonomska i politi ka integracija: zajedni ke
sektorske politike
1995: novi talas proirenja: Austrija, Finska i vedska

Tokom 90-tih uklanjanje carinske i pasoke kontrole na
veini unutranjih granica u okviru EU.
EXCHANGE

Istorijski koraci
2002: Monetarna unija: uvoenje jedinstvene
valute EURO u 12 zemalja lanica, euro- zona
Maj 2004.: najvei talas proirenja: 10 drava,
ukljuujui i zemlje biveg istonoevropskog bloka, EU
broji 25 drava lanica
2006: predloeni nacrt Ustava EU nije usvojen na
referendumu u tri drave lanice, brojna pitanja
budunosti EU i dalje otvorena;
Januar 2007: Bugarska i Rumunija, EU 27 drava
lanica
EXCHANGE

12
Proces odluivanja EU
Evropska Komisija
Predla e regulativu
Evropski
Parlament
Savet Evropske unije
Usvajaju regulativu
EXCHANGE

Najvanije procedure za
usvajanje EU regulative
Saodluivanje Evropski parlament i
Savet ne mogu jedan bez drugoga
usvojiti akt
Saradnja Savet moe, ali ne mora
usvojiti stav Parlamenta
Konsultovanje Savet ne mora
usvojiti miljenje Parlamenta
Davanje saglasnosti
EXCHANGE

Novi finansijski okvir

2007-2013
Ukupan bud et: preko 864 milijardi Eur
Odrivi razvoj
(382.1 milijardi Eur)
Ouvanje i upravljanje prirodnim resursima (ukljuujui

poljoprivredu)
Graanstvo, slobode, bezbednost, pravda (10.7 milijardi Eur)
EU kao globalni akter
Administracija
EXCHANGE

13
Novi finansijski okvir

2007-2013
Ukupan bud et za 2007.: preko 120 milijardi Eur
Odrivi razvoj
Ouvanje i upravljanje prirodnim resursima (ukljuujui

poljoprivredu)
(55 milijardi Eur)
Graanstvo, slobode, bezbednost, pravda
(1.2 milijardi Eur)
EU kao globalni akter
(6.2 milijardi Eur)
Administracija
(6.6 milijardi Eur)
EXCHANGE

Evropska unija:
Novi izazovi u budunosti...
Ekonomske, socijalne i politike posledice
ulanjenja 12 novih drava;
Budue proirenje Srbija i druge drave
koje imaju tenju da postanu lanice EU;
Neophodnost novog Ustava za Evropu
kako pomiriti razliite potrebe i interese 27
drava lanica;
Razoaranost meu graanima pojedinih
drava u odnosu na EU.
EXCHANGE

15
Zadatak
Panel diskusija po
grupama:
1. Evro optimisti
2. Evro pesimisti
3. Predstavnici EU
4. Predstavnici RS
EXCHANGE

Uesnicima se daje prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj

zajednici
14
Zadatak
Teme:
Grupe 1 i 2:
U kom pravcu e se
dalje razvijati EU?
Grupe 3 i 4:
Da li e i kada Srbija
postati lanica
EU?
EXCHANGE

15
PRVI DAN OBUKE

Cilj dana je upoznavanje polaznika sa programom obuke i njegovim ciljevima, kao i
prouavanju strukture jednog dela institucija EU i njihovog naina rada. Prvi dan
obuke podrazumeva primenu sledeih znanja i mehanizama:
Prezentacija: Istorija i struktura EU;
Rasprava;
Prezentacija: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budunosti;
Rasprava;
Grupni rad: Igra uloga (roll play);
Materijali za obuku su u prilogu.
PREZENTACIJA: Istorija i struktura Evropske unije

Napomene:
Uvodni deo programa obuke sadri osnovne informacije koje se odnose na
istorijski kontekst i faze razvoja evropskih integracija, pregled kljunih
institucija Evropske unije, njihovih uloga i nadlenosti u procesu izgradnje
institucionalne arhitekture dananje Evropske unije, to opet predstavlja
preduslov za bolje razumevanje posleratnog toka procesa integracije u
zajednicu evropskih zemalja, njihove uzajamne saradnje i temeljnih vrednosti
na kojima ona poiva.
Proces je zapoet u periodu nakon zavretka Drugog svetskog rata i trajao do
1951. godine uz podrku i zalaganje najistaknutijih vizionara ujedinjene
Evrope i dravnika poput Konrada Adenauera, Vinstona erila i Roberta
umana. Svoju punu afirmaciju doiveo je usvajanjem umanove deklaracije
9. maja 1950., i predlogom o osnivanju Zajednice za ugalj i elik. Datum 9.
maj danas se obeleava kao Dan Evrope, a 1951. godina, (Pariski ugovor) je
godina zvaninog ustanovljavanja Zajednice za ugalj i elik iji su osnivai
est zemalja: Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg i Nemaka.
Time su do tada kljune sirovine za ratne sukobe stavljene pod kontrolu
zajednikih institucija i u funkciju ekonomskog prosperiteta. Ve 1957.
godine, proces je nastavljen potpisivanjem Rimskog ugovora o osnivanju
Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju
(EURATOM).
Godina potpisivanja Rimskog ugovora danas se obeleava kao godina
osnivanja moderne Evropske unije, odnosno smatra se godinom u kojoj je
proces evropske integracije dobio puni zamah. Kljuni istorijski koraci na
tom putu vodili su ka stvaranju nove institucionalne arhitekture kako u
pravcu jaanja i produbljivanja procesa integracije, tako i u pravcu
proirenja Evropske unije. Temeljni principi (jedinstveno trite, vladavina
prava, saradnja meu narodima, unapreenje jedinstva, ouvanje razliitosti)
16
afirmisani su i ugraivani u kljune sporazume usvojene na nivou Zajednice

i koji prema Ugovoru iz Mastrihta (1993) poivaju na tri stuba:
I stub: Komunitarni stub koga ine zajednike institucije jedinstvenog trita,
ekonomska i monetarna unija, kao i institucije zajedniki utvrenih sektorskih
politika.
II stub: Meuvladina saradnja u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne politike.
III stub: Meuvladina saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova.
Kljuni koraci na putu ka punoj afirmaciji temeljnih principa:
1967. Stvaranje Evropske ekonomske zajednice (EEZ).
1973. Prikljuenje u EEZ Danske, Velike Britanije i Irske.
1981. Prikljuenje Grke.
1986. Prikljuenje panije i Portugala.
1986. Jedinstveni Evropski Akt (principi etiri slobode: kretanja ljudi, kapitala,
roba, usluga).
1993. Ugovor u Mastrihtu, osnivanje Evropske zajednice, proirenje oblasti
saradnje na meuvladinom nivou, jedinstveno evropsko trite, uklanjanje
trgovinskih barijera.
1995. Prikljuenje Austrije, Finske i vedske.
2002. Osnivanje monetarne unije (Evro zona, EU 12).
2004. Istorijsko proirenje i prijem 10 novih drava - EU 25 (eka, Slovaka ,
Poljska, Maarska, Slovenija, Letonija, Estonija, Litvanija, Malta i Kipar).
2007. Pristupanje Bugarske i Rumunije (EU 27).
Evropsku uniju i dalje oekuju brojni izazovi meu kojima su svakako:
Ekonomske i drutvene posledice istorijskog proirenja.
Proirenje Evropske unije na zapadni Balkan.
Neophodnost donoenja novog Ustava i pronalaenje naina za usaglaavanje
razliitih interesa i potreba 27 drava lanica.
Razoarenje graana pojedinih drava Evropskom zajednicom.
17
PREZENTACIJA: Institucije EU, finansiranje i izazovi u budunosti

TEMATSKA RADIONICA GLAVNI IZAZOVI U BUDUNOSTI
Cilj radionice je podsticanje rasprave meu uesnicima na temu kljunih pitanja u
vezi sa integracijom u EU.
Materijal: Prezentacija trenera o institucijama EU, slajdovi u ppt formatu sa
uputstvima za grupni rad, flipart tabla.
Opcija 1
Bez prezentovanja slajdova o izazovima pristupa EU
Uesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 lanova)
Zadatak od uesnika se trai da naprave spisak moguih izazova koji predstoje
ulasku u EU i da o njima raspravljaju.
Nakon prezentacija o listama izazova moe zapoeti iva rasprava, uporeivanje
lista, uoavanje slinosti i razlika.
Zakljune primedbe predavaa usmerene su ka razliitim vienjima graana
zemalja EU u pogledu budueg proirenja, uz poreenje sa drugim evropskim
zemljama; visokim oekivanjima u pogledu pristupanja EU itd.
Kao zakljuak rasprave, predava prikazuje slajd sa ranije pripremljenim spiskom
izazova i trai dodatna poreenja i komentare o moguim razlikama, ukoliko one
postoje.
Opcija 2
Slajd o izazovima pristupanja EU
Uesnici su podeljeni u grupe (od 3 do 5 lanova)
Zadatak od uesnika se trai da pogledaju listu izazova prikazanu na slajdu,

raspravljaju o njoj i zatim dopune, skrate ili izmene datu listu.
Nakon prezentacije slaganja/neslaganja sa listom izazova moe zapoeti iva
rasprava, uporeivanje lista, uoavanje slinosti i razlika.
Zakljune primedbe predavaa usmerene su ka razliitim vienjima graana
zemalja EU u pogledu budueg proirenja, uz poreenje sa drugim evropskim
zemljama; visokim oekivanjima u pogledu pristupanja EU itd.
Trajanje: 30 45 minuta
18
TEMATSKA RADIONICA - EU-SKEPTICI PROTIV EU-OPTIMISTA SRBIJA NASPRAM EU

Cilj je podsticanje uesnika na raspravu o kljunim pitanjima u vezi sa integracijom
u EU
Materijal: Prezentacija predavaa na temu EU institucija, slajdovi u ppt formatu sa
uputstvima za grupni rad, flipart tabla
Uesnici su podeljeni na 4 grupe ( 4 do 5 lanova)
Aktivnost: Od svake grupe se trai da preuzme svoju ulogu ili su predstavnici EUskeptika, EU optimista, EU zvaninika ili zvaninika srpske vlade. Na osnovu obe
prezentacije lanovi svake grupe raspravljaju o svojim ulogama i pripremaju izjave
(ili prave crtee) na flipart tabli kako bi dali odgovore na sledea pitanja:
Za EU-skeptike i EU-optimiste: kakva je budunost EU?
Za srpske i EU zvaninike: kada e se Srbija pridruiti EU, i da li e?
Nakon prezentacija EU-optimista i EU-skeptika, predava podstie panel raspravu
(ta vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente
biste vi izneli kako biste dodatno podrali svoj stav?)
Nakon prezentacije EU i srpskih zvaninika, predava podstie panel raspravu (ta
vi mislite? kako biste vi komentarisali izjave grupa? koje dodatne argumente bi
koristili? kada e se Srbija pridruiti EU? ta svi mi treba da radimo da bi se to
ostvarilo?).
19
Regionalna politika EU i
instrumenti finansijske
podrke lokalnom razvoju
EXCHANGE

20
21
Regionalna politika EU
Regionalna politika - jedna od
najznaajnijih politika EU
ini gotovo polovinu ukupnog
budeta Unije
213 milijardi EUR u periodu
2000-2006.
Preko 308 milijardi EUR u
periodu 2007-2013.
EXCHANGE

EXCHANGE

EXCHANGE

22
Uloga Komiteta regiona

Sastav (344 lana):
9 24 Nemaka, Francuska, Italija i VB
9 21 panija i Poljska
9 15 Rumunija
9 12 Austrija, Belgija, Bugarska, Grka,
Maarska, Holandija, Portugal, eka i
vedska
9 9 Danska, Finska, Irska, Litvanija i Slovaka
9 7 Estonija, Letonija i Slovenija
9 6 Kipar i Luksemburg
9 5 Malta
EXCHANGE

Ciljevi Regionalne politike

EU 2007-2013
Konvergencija
Regionalna konkurentnost i
zapoljavanje
Evropska teritorijalna saradnja
EXCHANGE

Konvergencija
Pomo najmanje razvijenim
regionima da dostignu EU prosek
Oblasti finansiranja
9
9
9
9
9
9
9
Infrastruktura
Ljudski resursi
Drutvo zasnovano na znanju
Inovacije
Prilagodljivost promenama
Zatita ivotne sredine
Efektivna administracija
EXCHANGE

23
Konvergencija
Preko 251 milijardi EUR (81,5%)
Pravo imaju regioni (NUTS II nivo) u
kojima je GDP per capita ispod 75%
proseka EU
Sredstva za regione iji se poloaj
promenio nakon proirenja
70-85% vrednosti finansira EU
EXCHANGE

NUTS Klasifikacija
teritorijalnih jedinica
Minimum
populacije
Nivo
Maksimum
populacije
NUTS 1
3 miliona
7 miliona
NUTS 2
800 000
3 million
NUTS 3
150 000
800 000
EXCHANGE

Regionalna konkurentnost
i zapoljavanje
Podsticanje konkurentnosti i
zapoljavanja u regionima koji su
razvijeniji od regiona konvergencije,
ali i dalje zaostaju za prosekom EU
49 milijardi EUR (blizu 16%)
EU finansira 50% vrednosti
projekata (do 85% za najzaostalije
regione)
EXCHANGE

24
Evropska teritorijalna
saradnja
Zasnovana na INTERREG
inicijativi
Blizu 8 milijardi EUR (oko 3%)
974% za prekograninu saradnju
921% za transnacionalnu saradnju
95% za meu-regionalnu saradnju
EU finansira 75% vrednosti

projekta
EXCHANGE

Sprovoenje
Svaka zemlja lanica priprema
Nacionalni referentni strateki
okvir za 2007-2013
Zemlje lanice pripremaju
Operativne programe 20072013 za svaki od tri prioriteta
EXCHANGE

Inicijative EU u
prethodnom periodu
INTERREG III: prekogranina,
transnacionalna i meuregionalna
saradnja
URBAN II: oporavak gradskih podruja
koja se nalaze u krizi
LEADER+: ruralni razvoj kroz inovativne
lokalne projekte
EQUAL: borba protiv diskriminacije i
nejednakosti na tritu rada.
EXCHANGE

25
Prethodna iskustva:
INTERREG III
INTERREG III A prekogranina saradnja
izmeu pograninih regiona
INTERREG III B transnacionalna
saradnja koja ukljuuje nacionalne,
regionalne i lokalne organe vlasti i ima za
cilj da promovie veu integraciju unutar
EU kroz formiranje velikih grupa evropskih
regiona
INTERREG III C meuregionalna
saradnja koja ima za cilj da povea
efektivnost regionalnih razvojnih politika i
instrumenata kroz iroku razmenu
informacija i iskustava putem umreavanja
EXCHANGE

Prethodna iskustva:
INTERREG III B-CADSES
Program CADSES (Jadranski, dunavski, i prostor
Jugoistone Evrope) - preko 237 miliona EUR
Prioriteti Programa:
9 Unapreenje prostornog planiranja i socijalna i
ekonomska kohezija (64 miliona EUR)
9 Efikasni i odrivi transportni sistemi (56 miliona
EUR)
9 Zatita prirodnog i kulturnog naslea (49
miliona EUR)
9 Zatita prirode i upravljanje resursima (53
miliona EUR)
9 Tehnika pomo (16 miliona EUR)
EXCHANGE

Finansijski instrumenti
regionalne politike EU
(2007-2013)
Evropski fond za regionalni razvoj
Kohezioni fond
EXCHANGE

26
Evropski fond za regionalni

razvoj
European Regional
Development Fund (ERDF)
ERDF)
9Proizvodne investicije
9Infrastrukturni projekti
9Razvoj malih i srednjih preduzea
EXCHANGE


European Social Fund (ESF)
Mere za unapreenje
zaposlenosti
9Obrazovni sistemi
9Profesionalne kvalifikacije
9Pomo u zapoljavanju
EXCHANGE

Kohezioni fond
Namenjen onim dravama lanicama
u kojima GDP per capita iznosi
manje od 90 % od proseka EU 25
eka, Estonija, Grka, Kipar,
Letonija, Litvanija,Maarska, Malta,
Poljska, Portugal, Slovenija,
Slovaka (panija do kraja 2013.)
Zatita ivotne sredine i razvoj
transportne infrastrukture
EXCHANGE

27
Pretpristupni fondovi ISPA

i SAPARD
Nastali 1999. godine sa ciljem pripreme
tadanjih 10 zemalja kandidata Centralne i
Istone Evrope za lanstvo u EU
Do 2003. godine, godinji budet ISPA za
deset zemalja kandidata je iznosio 1.1
milijardu , SAPARD 560 miliona
Poslednji put primenjivani u Bugarskoj i
Rumuniji
9 ISPA 452 miliona u 2004
9 SAPARD 225 miliona u 2004
EXCHANGE

Pretpristupni fondovi
ISPA i SAPARD
Pretpristupni instrument za
strukturne politike ISPA:
finansiranje krupnih infrastrukturnih
projekata u oblastima zatite ivotne
sredine i transporta
Specijalni pristupni program za
poljoprivredni i ruralni razvoj
SAPARD: priprema za budue
uee u Zajednikoj poljoprivrednoj
politici
EXCHANGE

Prekogranina saradnja
Program novog susedstva
Maarska
Bugarska
Italija
Rumunija
CADSES
Nacrt Programa sa Hrvatskom
EXCHANGE

28
9 Da li ste imali iskustva sa regionalnim finansijskim

instrumentima EU (INTERREG na primer)?
9 Da li ste imali iskustva u meusobnom
povezivanju pograninih regiona?
9 Ako je saradnje bilo, ko je pokrenuo inicijativu?
9 Kako ste zadovoljni korienjem raspoloivih
fondova?
9 ta je za vau optinu bilo najkorisnije u ovoj
saradnji?
9 Koji je, po vama, najvei problem u ovim oblicima
saradnje?
EXCHANGE

Vels:
Region
EU
EXCHANGE

Optina Vels i EU
9 Asocijacija optina Velsa
kancelarija u Briselu
osnovana 2003;
9 Vels podeljen na 11
regiona;
9 Optine u partnerstvu sa
regionima;
9 Optine ukljuene u rad EU
institucija kroz regione,
Asocijaciju optina (WLGA)
i Skuptinu Velsa
EXCHANGE

29
Akcioni plan za razvoj

ruralnog Velsa (REAP)
EXCHANGE

REAP Ciljevi
9
9
9
9
9
Odrive ruralne zajednice u Velsu.

Visok kvalitet usluga u ruralnom
podruju uz izgradnju odgovarajuih
objekata.
Bolji pristup i komunikacija izmeu
stanovnitva i poslovnog sektora.
Unapreenje odrivog ruralnog
privreivanja i vea zaposlenost.
Unapreenje poloaja: mladih, ena,
Velana koji govore samo velki, osoba
sa invaliditetom, starijih, etnikih
manjina;
Odrivost i unapreivanje posebnosti i
raznolikosti okruenja ruralnog podruja
EXCHANGE

Akcioni plan ruralnog

ekonomskog razvoja
9 Osnovni fond od
4.3 mil. Evra za
podrku obnove
ruralnih
zajednica.
9 Organizacije
civilnog sektora
pravo na 100%
finansiranje javni
sektor 50%
EXCHANGE

30

ekonomskog razvoja
Projekti:
Projekti
Strategije lokalnog ekonomskog
razvoja;
Finansiranje stratekih projekata;
Podrka lokalnim zajednicama,
socijalnom preduzetnitvu za novo
zapoljavanje, pruanje osnovnih
lokalnih usluga, podsticaj mladima
na povratak/ostanak u svojim
zajednicama;
EXCHANGE


ekonomskog razvoja
9 Podrka zelenom
turizmu u lokalnim
zajednicama;
9 Unapreenje usluga
javnog saobraaja i
povezivanje udaljenih i
zabaenih zajednica,
9 Festivali
marketinke
promocije seoskih
zajednica.
EXCHANGE

Zeleno more
zajedniki projekti
Efekti realizacije projekta
39 obnovljenih plaa
50 plaa oznaenih
Plavom zastavom
Upravljanje i redovno
odravanje objekata
na plaama
Nacionalni fondovi, ali
uz uvaavanje lokalnih
prioriteta
EXCHANGE

31
Zeleno more zajedniki

projekti
5.5 miliona Evra
10 optina Velsa, plus
Turistika organizacija
Finansijski paket:
9 EU = 46%
9 Turistika org. Velsa
= 25%
9 Optine = 29%
EXCHANGE

Studija sluaja
Birmingham, UK
EXCHANGE

1984 - 2002
550 milliona Eura
EXCHANGE

32
Kako je jednom gradu

uspelo da dobije tako
velike EU donacije
?
EXCHANGE

Pitanje je pogreno!
EXCHANGE

Kako je jednom gradu

polo za rukom da se
toliko transformie
koristei EU fondove?
EXCHANGE

33
Ovo pitanje je na mestu!
EXCHANGE

Grad Birmingem je postigao

uspeh time to je identifikovao
5 kljunih problema shvativi
da je neophodno neto
preduzeti u cilju njihovog
reavanja!
EXCHANGE

Kljuni problem(i)
Birmingema
Pad industrijske proizvodnje:
9 Nezaposlenost;
9 Zaputeno zemljite.
Zagaeno i zakreno gradsko jezgro;
Osipanje/odlazak uslunog &
bankarskog sektora iz centra grada;
betonski okovratnik gradskog krunog
puta
Nedostajui kulturni/turistiki objekti i
sadraji
EXCHANGE

34
Reenja?
Niz projekata kojim se
reava svaki problem
ponaosob?
EXCHANGE

NE!
Ve iznalaenje celovitog reenja:

Strategija razvoja kojom se na
sveobuhvatan nain pristupa
reavanju problema jednog grada
EU fondovi samo su deo ove
strategije.
EXCHANGE

U poetku...
...
Strategija ekonomskog razvoja
9 Vizija
9 Jasni ciljevi
9 Politiki prioriteti (ni Rim nije izgraen u
jednom danu!)
9 Strateka perspektiva razvoja grada, a ne
izolovani/pojedinani projekti.
9 Hrabrost u celovitom urbanom planiranju
razvoja.
EXCHANGE

35
Konkretne odluke
9Reenja za zagaeno urbano
jezgro
9Proirivanje centra grada.
Strategija ouvanja kvartova
9Diversifikacija privrednih
sadraja, t.j. obezbeivanje
lokacija pogodnih za investicije i
razvoj
EXCHANGE

Realizacija
dogovorenog
Investicije u zemljite, imovinu,
ljudske resurse, inovacije, ideje i
akciju.
Uravnoteen pristup izmeu novog
zapoljavanja i edukacije/ obuke
graana i lokalnih zajednica za
znanja i vetine potrebne za nova
radna mesta
EXCHANGE

Finansiranje reenja
9 Usmeravanje gradskog
budeta u bolji kvalitet
obrazovanja
9 Uspostavljanje
mehanizama i institucija
zaduenih za
planiranje/dizajniranje
konkretnih projekata
obnove
9 Javno/ privatna
partnerstva
9 EU fondovi za
popunjavanje
nedostajuih
sredstava
9 EU gradovi partneri
(Lion, Milano, Lajpcig
i Frankfurt) i
razmena dobre
prakse.
EXCHANGE

36
Odnosi sa Briselom
Podrka predstavnitvu regiona West
Midlands in Europe iz kancelarije u
Briselu;
Efikasno zastupanje prioriteta Birmingema
u okviru regionalne kancelarije, kroz:
9 Regionalni pristup i partnerstva;
9 Uspostavljanje efikasne komunikacije sa
timom konsultanata u kancelariji u
Briselu.
EXCHANGE

Efekti
EXCHANGE

37
Aneks 2 - DRUGI DAN OBUKE

Cilj dana je razmena miljenja o politici Evropske unije i pretpristupnom procesu za
zemlje zapadnog Balkana, kao i upoznavanje uesnika radionice sa regionalnom
politikom Evropske unije, i njenim uticajem na Srbiju. Drugog dana obuke
primenjuju se sledei materijali i mehanizmi:
1. EU i Zapadni Balkan
Prezentacija:
Rasprava o procesu stabilizaciju i pristupanju zemalja zapadnog
Balkana Evropskoj uniji.
Radionica:
2.
Prezentacije linih iskustava uesnika u radu sa institucijama EU.
Regionalna politika EU
Prezentacija: Regionalna politika Evropske unije

Primeri najbolje prakse iz Ujedinjenog Kraljevstva (Birmingem i ruralni deo Velsa),
panije, Irske i Italije.
Materijal za obuku je u prilogu.
TEMATSKA RADIONICA: KVIZ O EU

Cilj: Vebe zagrevanja / izvoenje zakljuaka sa rasprava voenih prethodnog dana
Zadatak: Uesnici rade u parovima i popunjavaju Upitnik koji sadri 10 pitanja u

vezi sa kljunim istorijskim koracima u procesu integracije u EU. Nakon zavretka
zadatka, predava deli Klju za pitanja kako bi oni sami mogli uporediti rezultate i
napraviti neku vrstu samo-procene. Maksimalan broj bodova je 10 i svaki od parova
izvetava o broju osvojenih bodova dok obrazlae svoje odgovore.
IN TOT File EU Quiz -na CD-u
EU i Zapadni Balkan: Proces stabilizacije i pridruivanja

Proces stabilizacije i pridruivanja EU zemalja Zapadnog Balkana ima za cilj
stabilizaciju regiona putem potencijalnog lanstva u EU kao podsticaja reformama,
regionalnoj saradnji, ispunjavanju politikih i ekonomskih uslova kako bi se
unapredio proces pridruivanja.
Osnovni instrumenti ove politike su Autonomne trgovinske mere, Programi
finansijske pomoi CARDS/IPA, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju.
Srbija je proces stabilizacije i pridruivanja zapoela ve krajem 2000. godine
ukidanjem carina za izvoz za preko 95% proizvoda i ukljuivanjem u program
finansijske pomoi CARDS-a. Ve 2001. godine, tadanja SRJ je zapoela pripreme
za pregovore o stabilizaciji i pridruivanju koji su zvanino zapoeti u oktobru 2005.
38
godine. Do kraja 2007. godine se oekuje parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i

pridruivanju Srbije Evropskoj uniji.
U meuvremenu, Hrvatska i Makedonija su dobile status kandidata za lanstvo u
EU dok je Hrvatska u oktobru 2005. godine zapoela pregovore o lanstvu sa
Evropskom unijom. Albanija i Crna Gora su potpisale Sporazum o stabilizaciji i
pridruivanju sa EU, dok je u sluaju BiH tehniki deo pregovora zavren, ali se
parafiranje i potpisivanje tek oekuju.
TEMATSKA RADIONICA: PRIPREMA ZA EU

Cilj radionice je upoznavanje uesnika sa pripremnim merama drave u cilju
integracije u Evropsku uniju.
Materijal: Prezentacija predavaa na temu SAP, EU programa pomoi za zemlje
zapadnog Balkana; slajdovi u ppt formatu sa opisom zadatka, flipart tabla.
Aktivnost: Uesnici su podeljeni na 4 grupe (4 do 5 lanova) i meusobno
raspravljaju o merama koje treba uspostaviti u cilju ukljuenja drave u EU:
Razmatra se na koji nain bi Srbija trebalo da se pripremi za ulazak u EU?
Svaka od grupa pravi prezentaciju sa spiskom neophodnih mera i preduslova, dok
nakon svake prezentacije (od kojih svaka traje 5 do 10 minuta) predava podstie
komentare i pitanja: ta vi mislite? Koje druge mere biste vi dodali? Moete li
napraviti poreenje liste mera sa aktivnostima implementiranim u drugim zemljama
u regionu?
Trajanje: 60 70 minuta.
TEMATSKA RADIONICA: PREZENTACIJE LINIH ISKUSTAVA

UESNIKA U RADU SA EU INSTITUCIJAMA
Svrha ove vebe je motivisati uesnike da se otvore tako to e podeliti svoje lino
iskustvo u radu sa institucijama EU. Treba ih podstai na kritikovanje i davanje
prigovora, kao i podrke. Uloga predavaa je da raznolika iskustva i zapaanja
oblikuje u generalne poruke podlone daljoj raspravi.
PREZENTACIJA: Regionalna politika Evropske unije

Regionalna politika Evropske unije
Regionalna politika predstavlja jednu od najznaajnijih sektorskih politika Evropske
unije (oko 35%
ukupnog budeta EU) koja od samog poetka, sredinom
sedamdesetih godina, ostvaruje dvojaku funkciju, to jest promovie uravnoteen
regionalni razvoj na nivou itave Zajednice i obezbeuje dodatna sredstva dravama
lanicama kako bi se bre ukljuile u proces integracije. Osnovni ciljevi regionalne
politike sadrani u principima definisanim sredinom 50-tih godina su obezbeenje
uravnoteenog, odrivog ekonomskog razvoja na itavoj teritoriji Zajednice, uz
adekvatne mere finansijske podrke i izgradnju odgovarajuih institucija koje su
tokom proteklih decenija evoluirale moda u veoj meri nego u drugim sektorima.
39
Posebno znaajna uloga ostvarena je u oblasti prekogranine saradnje i povezivanja

regiona u pograninim oblastima zemalja lanica. U tom smislu, najznaajnije
institucije finansijske podrke su Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF),
Evropski kohezioni fond (ECF), Evropski socijalni fond (ESF) i Evropska investiciona
ado Razvoj strukturnih fondova podrke regionima zasnovanim na principima
a)programiranja, b)koncentracije, c) dodavanja i d) partnerstva, danas predstavlja
osnov za uspostavljanje brojnih programa podrke u okviru Komunitarnih
inicijativa, poput Interreg Programa. Komitet regiona danas je jedno od najuticajnih
savetodavnih tela na nivou Evropske unije, a zaduen je za praenje realizacije i
planiranje regionalne politike u ijem sastavu su predstavnici iz preko 250 regiona
drava lanica, koji su pored toga ukljueni u brojne organizacije povezivane na
regionalnom nivou. Regionalna politika Evropske unije je od velikog znaaja za
proirenje EU i predstavlja mogunost ukljuivanja lokalnih-regionalnih vlasti
Srbije kroz razliite programe podrke.
PREZENTACIJA: Regionalizacija i najbolja praksa EU
40
41
Budet EU
EXCHANGE

42
43
Formiranje budeta
Planiranje na 6 godina
(2007 2013)
Rebalans na 3 godine
Za svaku tekuu godinu
utvruje se plan troenja
sredstava
EXCHANGE

Priprema budeta
Evropska komisija u
konsultacijama sa zemjama
lanicama priprema predlog
budeta
Savet ministara ga usvaja
Zatim se dostavlja
Parlamentu na usvajanje
EXCHANGE

Struktura budeta
Tradicionalni izvori uvozne
carine za drave koje nisu
lanice EU
PDV procenat od jedinstvenog
PDVa u dravama lanicama
Procenat od BDP drave lanice
(0.73 - 1%)
Proseno 293 Evra po
stanovniku EU
EXCHANGE

44
Kako se prikuplja novac

PDV
BDP
Tradicionalni izvori
EXCHANGE

Specifinosti
Velika Britanija, Holandija, Nemaka,
Austrija i vedska imaju posebno
prilagoene kalkulacije za davanja u
budet EU.
vedska plaa oko 25 milijardi
Kruna a 2007. e iskoristiti 15
milijardi
EXCHANGE

Odnos davanja i korienja

budeta
EXCHANGE

45
BDP EU 2005.
DRAVA
BDP u jedinicama
kupovne moi
US
35 600
JP
25 900
EU-25
23 400
RU
8 100
CN
4 500
EXCHANGE

46
47
PROCES STABILIZACIJE
I PRIDRUIVANJA EU
EXCHANGE

48
49
PROCES STABILIZACIJE I
PRIDRUIVANJA EU
Strategija EU za zemlje zapadnog Balkana
(Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija,
Srbija i Crna Gora)
Lansirana u junu 1999. godine
Motiv stabilizacija regiona putem:
9 Potencijalnog lanstva u EU kao
podsticaja reformama
9 Podsticanje regionalne saradnje
9 Politikih i ekonomskih uslova koji se
moraju ispuniti kako bi se unapredio
proces pridruivanja
EXCHANGE

Ciljevi Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju
Razvijanje politikog dijaloga EU i
drave potpisnika
Poetak usklaivanja zakonodavstva
Unapreenje ekonomskih odnosa
Stvaranje zone slobodne trgovine
Razvoj regionalne saradnje
EXCHANGE

OSNOVNI ELEMENTI PSP-a
Autonomne trgovinske mere

Program finansijske pomoi
CARDS/IPA
Sporazum o stabilizaciji i
pridruivanju
EXCHANGE

50
AUTONOMNE TRGOVINSKE
MERE
Mere odobrene za itav region
Preko 95% proizvoda se moe
izvoziti na trite EU bez carine
Problemi u izvozu proizvoda:
9Posebni reimi za odreene
kategorije proizvoda (meso,
tekstil)
9Tehniki standardi
EXCHANGE

PROGRAM CARDS
2000-2006: 4.65 milijardi Evra
za region
Za Srbiju:
2002 172 miliona
2003 220 miliona
2004 - 202 miliona
EXCHANGE

Proces pristupanja EU
Studija izvodljivosti
Pregovori o stabilizaciji i
pridruivanju
Potpisivanje Sporazuma
Status drave lanice
EXCHANGE

51
Srbija u procesu
stabilizacije i pridruivanja
Konsultativna radna grupa (juli 2001 juli
2002)
Kraj 2001 mart 2002. Pregovori o
Beogradskom sporazumu
Decembar 2002. - usvajanje Ustavne
povelje
Mart 2003. - Izbor Saveta ministara
Jun 2002 avgust 2003. pregovori o
Akcionom planu o harmonizaciji privrednih
sistema
EXCHANGE

Srbija u procesu
stabilizacije i pridruivanja
Od jula 2003. sastanci Unapreenog
stalnog dijaloga
Septembar 2004. Pristup dvostrukog
koloseka
April 2005. Pozitivna Studija o izvodljivosti
Oktobar 2005. Savet Ministara odobrio
otvaranje pregovora o stabilizaciji i
pridruivanju
Maj 2006. Prekid pregovora
Mart 2007. Crna Gora i EU parafirale
Sporazum
EXCHANGE

Obaveze Srbije nakon

potpisivanja SSP
Zona slobodne trgovine ukidanje svih
carina i koliinskih ogranienja u
odreenom roku koji je predmet pregovora
(6 do 10 godina) sa izuzetkom nekih
proizvoda u poljoprivredi i ribarstvu
Usklaivanje zakonodavstva
(konkurencija, dravna pomo,
intelektualna svojina, javne nabavke,
prava potroaa, diskriminacija ena, itd)
EXCHANGE

52
EXCHANGE

Acquis Communautaire
Pravne tekovine zajednice
komunitarno pravo
Obuhvata naela i politike
ciljeve EU kao i zakonodavstvo
EU i odluke Evropskog suda
pravde
Svaka drava kandidat mora
prihvatiti osnivake ugovore EU
i usvojiti Acquis
EXCHANGE

Uloga lokalne
samouprave
zakonskih normi EU se primenjuju na
lokalnom nivou
Uee predstavnika lokalnih vlasti u
radu Komiteta regiona
Konkurisanje za sredstva iz strukturnih
i kohezionih fondova (40% budeta EU)
Kofinansiranje projekata iz EU fondova
Uticaj u pregovorima centralnih vlasti
sa EU
EXCHANGE

53
Diskusija
Kako da spremni
do ekamo ulazak u
EU?
EXCHANGE


zajednici.
54
55
Saradnja sa EU
institucijama
EXCHANGE

56
57
Kako iz male optine

kontaktirati veliki svet?
EXCHANGE

Kako iz male optine

uticati na veliki svet?
EXCHANGE

EVROPSKA AGENCIJA ZA
REKONSTRUKCIJU
Do 2006, Evropska Agencija za
Rekonstrukciju (EAR) odgovorna je za
obezbeivanje podrke EU za Srbiju.
Poev od 2007, ovu funkciju
preuzima Delegacija Evropske
Komisije u Srbiji.
EXCHANGE

58
Delegacija Evropske
Komisije u Srbiji
Podr
Podr ka
reformi
Pristupanje
Prati pravni
okvir pridruivanja
Daje zamah
procesu
pridru
pridru ivanja
EXCHANGE

Preporuka
Razvijati efikasno
saradnju sa EU putem
komunikacije sa
Delegacijom Evropske
Komisije!
EXCHANGE

Opcije koje stoje na raspolaganju

malim optinama: zajedniko
delovanje!
Da li je regionalni pristup
efikasan?
i
Verujete li da region mo e
istinski da zastupa vae
interese?
U e e u
finansiranju
regiona koji e
vas zastupati u
Beogradu
Partnerstvo sa
slinim optinama i
zajedni ko
zastupanje u
Beogradu
EXCHANGE

59
Opcije na raspolaganju
Osnivanje kancelarije
1. U Briselu?
2. Beogradska kancelarija sa jakim vezama u
EU preko Delegacije EK u Beogradu?
3. Partnerstvo sa slinim optinama u
osnivanju EU kancelarije u Beogradu?
9 Po kom kriterijumu?
9 Geografska blizina?
9 Veliina? Etnika struktura?
4. Korienje postojeih inicijativa? (SKGO?)
EXCHANGE

Mrea evropskih
organizacija/
zajedniko lobiranje
9Bliske veze sa
Delegacijom EK
9 Umreavanje/pristupanje u ve formirane
partnerske mree
EXCHANGE

Saradnja sa EU
institucijama:
Najbolje opcije za nas?
Znamo li kakva je naa vizija/
koji su nai ciljevi i prioriteti?
Koliko sredstava moemo
izdvojiti za saradnju sa EU
institucijama?
Koje su najbolje opcije za nas?
Ko su nai partneri u regionu?
EXCHANGE

60
Najpovoljnije opcije za male

optine
Kljuni elementi:
Odreivanje sopstvenih prioriteta u odnosu na
region/ meuoptinska partnerstva. ta se time
dobija?
Koji su samo vai problemi? U kakvom su
odnosu sa problemima ostalih optina?
Kako region/ meuoptinska partnerstva mogu
kontrolisati/uticati na rad svoje EU Kancelarije u
Beogradu?
Kako se vri procena/analiza promene
prioriteta?
EXCHANGE

Opasnosti!
Nema jasno definisanih
ciljeva/prioriteta
Optina
Neiskusan/ nije ukljuen u

procese odluivanja u optini
Opt.
EU
Slu ba
Ne odraava interese optine
Region
EU
kancelarija u
Beogradu
Slab menadment/ nedostatak

fokusiranosti na projekte
EXCHANGE

Solucije
EU prioriteti
9 Vaei prioriteti
Delegacije EK?
9 Koje su ciljevi
aktuelnih politika?
9 Ko su njihovi
glavni akteri?
9 Gde se donose
kljune odluke?
VAI prioriteti
9 Kakva je vizija
stratekog razvoja
optine?
9 Koji su vai
prioriteti?
9 Kako ih moete
ugraditi u
zajednike projekte
sa regionalnim
partnerima
9 Grupisanje
prioriteta...
EXCHANGE

61
Solucije
EU Prioriteti
VAI Prioriteti
Kakva je vizija
Vaei prioriteti
stratekog razvoja
Delegacije EK?
optine?
Koje su ciljevi aktuelnih
politika?
Koje su vai prioriteti?
Ko su njihoviKombinovanje
glavni
ovih
Kako ih moete ugraditi
akteri?
prioriteta
u
zajednike
projekte
Gde se donose
kljune
= postizanje
najboljih
sa regionalnim
odluke?
efekata za vau
optinu
partnerima
Grupisanje prioriteta...
EXCHANGE

Veba
Sa inite plan
aktivnosti za
zajedni ko
zastupanje interesa
pred centralnim
vlastima i
Delegacijom
Evropske komisije
EXCHANGE


zajednici
62
Aneks 3 - TREI DAN OBUKE

Cilj treeg dana obuke je podsticanje rasprave o moguem nainu na koji bi optine
trebalo da sarauju sa institucijama Evropske unije. Primenjivani su sledei
materijali i mehanizmi:
Prezentacija: optine koje sarauju sa EU institucijama;
Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi;
Prezentacija: partnerstva i umreavanje ;
Rasprava o najboljoj lokalnoj praksi.
Materijal za obuku dat je u prilogu.
Saradnja lokalnih samouprava sa EU

Jedna od prepoznatih slabosti, kada je u pitanju efektivno korienje pomoi koju
prua EU preko svojih predstavnika, jeste neadekvatna komunikacija lokalnih
samouprava sa odgovarajuim telima Evropske unije.
U ovom poglavlju razmatraemo najpovoljnije mogunosti koje su na raspolaganju
lokalnim samoupravama u ostvarivanju dobrih odnosa sa domaim i EU
institucijama relevantnim za unapreenje njihovog rada.
Razgovaramo i o prednostima i slabostima individualnog i grupnog delovanja
lokalnih samouprava sa zajednikim interesima, boljem iskoriavanju podrke
koju prua i moe da prui Stalna konferencija gradova i optina, unapreenju
organizacione strukture lokalnih samouprava i osnivanje specijalizovanih jedinica
za bavljenje EU integracijama.
Partnerstva
Jedna od vanih preporuka lokalnim samoupravama u pogledu efektivne saradnje
sa EU institucijama jeste i udrueno delovanje, sagledavanje i reavanje problema
na regionalnom nivou. Broj lokalnih samouprava u EU se izraava u desetinama
hiljada i postoji ozbiljan problem u pojedinanom pristupu. Regionalni pristup je
koncept koji dominira kada je u pitanju Evropska unija i njen odnos prema
lokalnim samoupravama koje bi trebalo na vreme da prilagode svoje strateko
planiranje i reavanje lokalnih problema u cilju iskoriavanja raspoloivih fondova
i drugih vidova pomoi koje nudi EU.
63
PREZENTACIJA: Optine koje sarauju sa institucijama EU

TEMATSKA RADIONICA: RAZMENA DOBRE LOKALNE/REGIONALNE
PRAKSE
STUDIJA SLUAJA Region Vels, grad Birmingem (UK)
Cilj radionice je da se uesnicima priblii dobra lokalna/regionalna EU praksa u
pristupanju programima podrke regionalnog finansiranja i realizacije razvojnih
strategija.
Materijal: prezentacija predavaa o regionu Vels i gradu Birmingemu.
Aktivnost: Uesnici daju komentare i postavljaju razliita pitanja u vezi sa
prezentovanim studijama sluaja, u pogledu oiglednih razlika i potencijalnih
slinosti sa srpskim optinama kojih su predstavnici. Od njih se trai da
prokomentariu celokupni pristup lokalnih samouprava u Birmingemu i Velsu u
vezi sa:
Stratekim prioritetima;
Postojeim lokalnim/regionalnim strukturama;
Principima finansijske podrke EU;
Razvijenoj saradnji i partnerstvima.
U otvorenoj raspravi, uesnici, kroz panel diskusiju, razmenjuju gledita i temeljno
raspravljaju o svakom od aspekata.
Trajanje: 30 minuta
TEMATSKA RADIONICA - KAKO JEDNO VEOMA MALO MESTO MOE

KOMUNICIRATI SA JEDNIM VELIKIM MESTOM?
Cilj ove radionice je upoznavanje uesnika sa delotvornim pristupima i alatima za
obavetavanje regionalnih/centralnih vlasti, institucija EU o potrebama manjih
optina, pomaganju u njihovom efikasnijem korienju raspoloivih izvora
informacija i baza podataka na raznim vebsajtovima, odgovarajuim sajtovima
Europewide i regionalnih mrea.
Materijal: Prezentacija predavaa, flipart tabla
Aktivnost: Uesnici su podeljeni u grupe od po 4, 5 lanova i razvijaju odgovarajue
strategije komunikacije za jednu od optina iz koje dolaze. Na osnovu ponuenih
informacija i linih iskustva iz optina u kojima rade, pripremaju spisak mera i
aktivnosti koje njihova optina treba da preduzme. Spisak obuhvata:
Odreivanje sektora prioriteta;
Najefikasnije alate komunikacije;
Ustanovljavanje saradnikih/partnerskih pristupa, korienje postojeih i
dostupnih resursa;
64
Odgovarajue ciljne grupe;

Struno osoblje.
Nakon prezentacije svake od grupa, predava podstie raspravu sa komentarima
uesnika i dodatnim merama koje bi mogle biti uvedene.
Trajanje: 50 - 60 minuta
65
Zajedniki rad
Partnerstvo
i
saradnja u meunarodnom
okruenju
EXCHANGE

66
67
Partnerstvo: mogua
definicija
Koalicija organizacija i pojedinaca iz
vie sektora koji su se sporazumeli
da rade na ostvarivanju zajednikog
cilja raspolaui zajednikim
resursima, uz zajedniku
odgovornost, saglasnost i uzajamno
podravanje.
ili
EXCHANGE

Partnerstvo: ali drugaije

definisano
Potisnuti
uzajamnu
netrpeljivost u
drugi plan zarad
ostvarenja cilja
EXCHANGE

Za uspeno partnerstvo
potrebni su:
Visok stepen uzajamnog poverenja meu
partnerima
Spremnost na zajedniki rad
Konsultovanje sa zajednicom (okruenjem) i
korisnicima usluge
Obaveza razmene informacija kako bi se
izbegla uzajamna sumnjienja
Ravnopravnost uesnika - kako bi se izbeglo
nepotrebno pozivanje na lini status,
izuzev kada je to u interesu odluivanja
Fleksibilan pristup - otvorenost za nove
ideje i naine razmiljanja
EXCHANGE

68
1. Jasni ciljevi
Jasni zajedniki ciljevi
Realistian plan aktivnosti
Jasna vizija - fokusiranost na kljune
oekivane rezultate
Identifikacija motiva svakog partnera za
uee u projektu
Procena kvaliteta odabranih ciljeva i
njihova stalna provera
Jasno utvrene obaveze i odgovornosti
Definisanje projektnih zadataka svakog
uesnika
EXCHANGE

2. Preuzimanje
odgovornosti
Partneri su obavezni da:
Imenuju osobu koja ih predstavlja na
partnerskim sastancima;
Obezbede uee kompetentnog
predstavnika;
Ovlaste svog predstavnika da uestvuje
u odluivanju na sastancima
EXCHANGE

3. Formalni pristup
Posebno u sluajevima kada su u pitanju novac
ili pravna sigurnost
Projektni zadaci (sta je ija obaveza, rokovi
izvrenja, procedure);
Jasno utvrene obaveze partnera u sluaju
rizika i stepen rizika koji svaki od partnera
preuzima na sebe
Jasno definisane nadoknade za svakog
partnera (uglavnom u zavisnosti od rizika)
Kaznene odredbe
Uslovi naputanja partnerstva
EXCHANGE

69
4. Sastanci
Obezbediti atmosferu uvaavanja stavova
svih uesnika podjednako
Dopustiti dovoljno vremena za diskusiju
Skoncentrisanost na relevantna pitanja uz
jasno definisanje tematskog okvira
Dobra organizacija sastanaka,
kompetentno predsedavanje,
blagovremeno i adekvatno predstavljanje
informacija
Planiranje i dogovor o odravanju narednih
sastanaka i informisanje svih partnera
EXCHANGE

Rad u partnerstvu
4.Delanje
1. Formiranje
Rezultati
rada
2. Ustanovljavanje
3. Normiranje
Vreme
EXCHANGE

Formiranje tipino okarakterisano nesigurnou i nervozom. Svi su ljubazni tako

da su performanse dobre i poetna motivisanost na visokom nivou
Ustanovljavanje dolaze do izraaja prirodnije linosti moe doi do sukoba poto
se pojedinci bore za pozicije i uticaj. Najee ne postoje norme niti dogovoreni
naini za rad.
Normiranje tim poinje da se organizuje i razvija pravila za dogovoreni nain rad
Delanje visok nivo performansi poto svi shvataju uloge i nain rada. Tipino
okarakterisano visokim stepenom podrke i preuzimanjem rizika
Veba
Sainite plan akcije:
EAR vam je ponudio sredstva u
iznosu od 600.000 evra za realizaciju
projekta kojim bi se podralo
unapreenje tranzitnog turizma od
Nia do granice sa Makedonijom.
9Kako planirate da iskoristiti novac?
9Koje partnere nameravate da
ukljuite u projekat i kako?
EXCHANGE

70

zajednici.
PREZENTACIJA: Partnerstva i umreavanje
71
Aneks 4
- ETVRTI DAN OBUKE
Cilj ovog dana radionice je razmena uticaja sektorske politike Evropske unije na
lokalne samouprave kao i zapoinjanje proaktivne rasprave o moguoj primeni i
korienju IPA mehanizama finansiranja. Ovoga dana obuke korieni su sledei
materijali i mehanizmi:
1. Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu
Prezentacija: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnu samoupravu
Rasprava: Najbolja praksa iz lokalne samouprave
2.
Instrument pretpristupne pomoi EU (IPA)
PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoi 2007-2013 IPA:

Mogunosti za srpske optine
Simulaciona veba: razvoj IPA projekta putem grupne saradnje
Trening materijali su dati u nastavku teksta.
Ispunjavanje standarda Evropske unije na lokalnom nivou

lanstvo u zajednici kakva je Evropska unija, osim brojnih pogodnosti i pristupa
odreenim fondovima, takoe povlai i obaveze, odnosno dostizanje postavljenih
ciljeva i obezbeivanje kvaliteta u pojedinim sektorima javne politike.
Iako odgovornost za dostizanje standarda prevashodno imaju centralne vlasti, ija
je obaveza da neophodne akcije pretoi u zakone i odgovarajue podzakonske akte,
veliki broj obaveza praktino se prenosi na nie nivoe vlasti. To naroito
podrazumeva ispunjavanje standarda u domenu zatite ivotne sredine (kvalitet
vode, vazduha, tretman otpada i kanalizacija), ali i sistema javnih nabavki, zatite
potroaa, politike subvencioniranja (naroito u domenu javnih komunalnih
preduzea), lokalne javne uprave i finansija, kao i socijalne zatite i zapoljavanja.
Uloga lokalne samouprave ne sastoji se samo u ispunjavanju standarda Evropske
unije, ve i u informisanju i edukaciji graana u pogledu znaaja i dobrobiti
zadovoljavanja ovih standarda.
PREZENTACIJA: Uticaj sektorske politike Evropske unije na lokalnom

nivou
PREZENTACIJA: Instrument za pretpristupnu pomo EU IPA
72
Instrument za pretpristupnu pomo EU IPA

Kao deo novog ciklusa finansiranja Evropske unije, koji e trajati od 2007. do
2013. godine, Evropska komisija je dala predlog Parlamentu i Savetu da se, poevi
od 2007. godine, nekoliko fondova koji su stajali na raspolaganju dravama
kandidatima ili potencijalnim kandidatima (PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS)
zamene jednim fondom za podrku ovim dravama u pripremi za lanstvo u EU.
Savet ministara Evropske unije usvojio je 17. jula 2006. godine regulativu kojom je
ustanovljen Instrument za pretpristupnu pomo IPA kao finansijski instrument
podrke Evropske unije dravama kandidatima i potencijalnim kandidatima,
ukljuujui i Srbiju.
Kako bi podrala kljune prioritete svake od drava korisnica sredstava, IPA je
podeljena u pet glavnih komponenti.
Ovaj instrument finansijske podrke EU uspostavlja i nove mehanizme upravljanja
sredstvima koja su odobrena za realizaciju projekata i zahteva. Prvi je da drava
koja koristi IPA fond ima dovoljne kapacitete za administraciju i upravljanje
sredstvima. Na ovaj nain, Srbija e u narednom periodu uspostavljati mehanizme
za upravljanje znatno veim finansijskim sredstvima koja e joj biti na raspolaganju
nakon ulaska u Evropsku uniju.
PREZENTACIJA: Instrument pretpristupne pomoi 20072013 IPA:

Mogunosti za srpske optine
TEMATSKA RADIONICA: IZGRADNJA LOKALNIH STRUKTURA ZA
INTEGRACIJU U EVROPSKU UNIJU
Cilj ove radionice je upoznavanje uesnika sa potrebom uspostavljanja
odgovarajuih optinskih struktura sposobnih za zadovoljavanje uslova potrebnih
za integracije u Evropsku uniju.
Materijal: Prezentacija predavaa.
Aktivnost: Predava podstie raspravu kroz postavljanje pitanja vezanih za postojee
kapacitete na lokalnom nivou potrebne za dalju integraciju u Evropsku uniju.
Uesnici opisuju trenutno stanje u svojim optinama ime podstiu dalju raspravu
o efikasnosti lokalnih struktura, rukovoenju i iskustvima u saradnikom razvoju
projekta kroz rad razliitih odeljenja. U ovoj radionici obraene su sledee teme:
Rukovodilaki kapaciteti;
Lokalno finansiranje;
Saradnja izmeu razliitih odeljenja;
Horizontalna i vertikalna saradnja;
Razvoj ljudskih resursa;
Meusektorska saradnja;
Oprema, korienje savremene informacione tehnologije.
73
Ova veba ima za dodatni cilj neposrednu razmenu iskustava i moguih

saradnikih aktivnosti.
TEMATSKA RADIONICA - STUDIJA SLUAJA: UDRUENJE MALIH
OPTINA U ZAPADNOJ SRBIJI
Cilj ove radionice je upoznavanje uesnika sa postojeim dobrim lokalnim i
regionalnim praksama srpskih optina ukljuenih u programe saradnje.
Materijal: Studija sluaja predstavljena od strane predavaa
Aktivnost: Uesnici raspravljaju o mogunostima meuoptinskih
saradnje uz podrku razliitih meunarodnih donatorskih akcija:
programa
Ustanovljavanje regionalnih struktura saradnje;

Sprovoenje ugovora o saradnji;
Nadovezujue aktivnosti;
Lokalno vlasnitvo i odrivost oformljenih mehanizama.
Raspravlja se o drugim, postojeim primerima optinskog umreavanja.
Trajanje: 30 40 minuta.
TEMATSKA RADIONICA - SIMULACIONA VEBA: PREGOVARANJE O
PRIORITETIMA U IZGRADNJI REGIONALNIH PARTNERSTAVA ZA
RAZVOJ
Cilj ove radionice je uvoenje uesnika u dalja saznanja o procesu pregovaranja i
prioriteta u programu partnerske saradnje.
Materijal: Prezentacija predavaa, studija sluaja podeljeni materijal, flipart
tabla.
Aktivnost: Uesnici su podeljeni u grupe, prema uputstvima datim u podeljenom
materijalu. Predstavnici optina razliite veliine odreuju tri zajednika prioriteta i
sastavljaju njihovo rangiranje. Nakon postizanja dogovora o glavnim prioritetima,
uesnici raspravljaju o ostalim aranmanima, ukljuujui regionalne saradnike
strukture kao i izvore finansiranja.
Grupna reenja se zatim predstavljaju svim uesnicima i nastavlja se rasprava u
panel diskusiji.
Trajanje: 50 - 60 minuta.
74
Ispunjenje EU standarda
na lokalnom nivou
EXCHANGE

75
76
Ispunjenje standarda
EU na lokalnom nivou
ivotna sredina
Lokalna javna uprava
Socijalna zatita i zapoljavanje
Lokalne finansije
Javne nabavke
Dravne subvencije
Zatita potroaa
EXCHANGE

Zatita ivotne sredine

Obezbeivanje pijae vode
Rad i odravanje sistema kanalizacije
Tretiranje otpadnih voda
Sakupljanje i odlaganje vrstog otpada
Zagaenje vazduha i buka
Harmonizacija domaeg zakonodavstva sa
evropskim standardima i procedurama u
pogledu zatite ivotne
Podizanje ekoloke svesti stanovnitva
EXCHANGE

Trokovi kapitalnih investicija

u oblasti komunalija
U praksi dolazi do izraaja potreba za
znaajnim kapitalnim investicijama u
cilju ispunjavanja standarda EU
Ove investicije padaju na teret lokalnih
samouprava!!!
Proseni godinji iznos kapitalnih
investicija, rada i odravanja sistema
koji podleu evropskim standardima o
zatiti ivotne sredine u Poljskoj,
Maarskoj, ekoj i Slovakoj iznosi
izmeu 2% i 4% BDP-a.
EXCHANGE

77
Sektor voda
titi se kvalitet pojedinih tipova
klasa vode i ograniava emisija
odreenih supstanci
Najvanija od brojnih direktiva
je Okvirna direktiva o vodama
EXCHANGE

Upravljanje otpadom
Principi: Minimizacija stvaranja otpada,
reciklaa kad god je to mogue,
obavezno postojanje sistema za
otklanjanje otpada i kontrola itavog
procesa;
Ciljevi su: obezbediti da zagaiva snosi
troak uklanjanja otpada, prevencija
zagaivanja i uklanjanje otpada to
blie mestu nastanka;
Okvirna direktiva o otpadu (75) i
Direktiva o opasnom otpadu (91);
EXCHANGE

Kvalitet vazduha i zatita

od buke
Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha (96)
ima za cilj spreavanje/smanjenje posledica
tetnih po zdravlje ljudi i ivotne sredine u
celini. Uspostavljeni su kriterijumi na osnovu
kojih se ocenjuje kvalitet vazduha u dravama
lanicama i obezbeuju mehanizmi
obavetavanja graana u sluaju proboja
granice dozvoljne zagaenosti.
U pogledu zatite od buke EU obavezuje drave
lanice da mapiraju nivoe buke i pripreme
akcione planove za tzv. mirne zone, kao i
naselja i saobraajnice.
EXCHANGE

78
Socijalna zatita i
zapoljavanje
Podela nadlenosti izmeu drava lanica i
EU (EU nema pravo da direktno utie na
nacionalne politike u oblasti socijalne
zatite i zapoljavanja, uz izuzetak slobode
kretanja radne snage).
Harmonizacija zakonodavstva u oblasti
rodne ravnopravnosti u pogledu
zapoljavanja, kao i zdravstvenih i
bezbednosnih uslova na radu.
EXCHANGE

Evropski socijalni fond i

Evropska strategija
zapoljavanja
Funkcioniu na principu partnerstva na
svim nivoima, ukljuujui lokalni i
regionalni.
Lokalne samouprave imaju vanu ulogu
u vezi sa zapoljavanjem (kroz
unapreenje uslova za obrazovanje i
obuku pojedinih kategorija lica,
pospeivanjem preduzetnitva, ali i
davanjem primera dobrog poslodavca
moderna organizacija i jednakost
pristupa zapoljavanju)
EXCHANGE

Javna uprava
EU tretira lokalnu upravu kao dravnu
upravu, tako da lokalni propisi moraju biti
harmonizovani sa EU zakonodavstvom.
Funkcije i procedure lokalne javne uprave
se definiu nacionalnim zakonodavstvom,
uz jedan jedini uslov po pitanju odnosa
centralnih i necentralnih organa
subsidijarnost (Evropska povelja o lokalnoj
samoupravi (1985).
Kljuno je ispunjenje standarda u domenu
lokalnih finansija, javnih nabavki, dravnih
subvencija i zatite potroaa
EXCHANGE

79
Unapreenje administrativnih
kapaciteta lokalne
samouprave
Pametna lokalna samouprava e se ukljuiti u
kreiranje javne politike i tititi svoje lokalne
interese (npr. korienjem strukturnih fondova)
Unapreivanje kvaliteta lokalne administracije
u pogledu upravljakih kapaciteta i svesti o
kljunim pitanjima i pravcima evropskih
integracija (uspostavljanje sistema za obuku
slubenika, usvajanje sistema korporativnog
upravljanja, uspostavljanje i unapreivanje
partnerstava sa privatnim i nevladinim
sektorom )
EXCHANGE

Lokalne finansije
Drave lanice definiu sistem lokalne
samouprave, EU nema uticaj
Doprinos budetu EU u odgovarajuem
delu pada na teret lokalnih samouprava
Lokalne vlasti podleu i monetarnim
pravilima EU, tako da deficit ne sme
premaiti 3% nacionalnog bruto
drutvenog proizvoda
Uticaj EU na lokalnu poresku politiku
EXCHANGE

Javne nabavke
Zabrana diskriminacije ponuaa prema
poreklu (pod uslovom da je iz EU)
Propisima o javnim nabavkama podleu
one usluge koje premauju 200.000
evra i javni radovi ija cena premauje
5.000.000 evra. Tender!
Javna komunalna preduzea i
energetika podleu ovim pravilima za
usluge koje premauju 400.000 evra
EXCHANGE

80
Dravne subvencije
Problem subvencija u odnosu na konkurenciju
izmeu privrednih subjekata drava lanica
Mnoge lanice su se tradicionalno znaajno
oslanjale na subvencije
Kompromis?
Znaajan uticaj Evropske komisije i Evropskog
suda pravde
De minimis pravilo omoguava da drave
lanice (bilo koji nivo vlasti) nisu obavezne da
informiu Evropsku komisiju o pojedinanim
subvencijama koje ne prelaze 100.000 u
periodu od 3 godine.
Komisija je ovlaena da pokrene istragu o
dravnim subvencijama u pojedinim
sluajevima, a lokalne vlasti mogu davati
miljenja kada se radi o subjektu na njihovoj
teritoriji.
EXCHANGE

Zatita potroaa
5 klju
kljunih pravila:
pravila
Pravo na sigurnost i zdravlje

Pravo na albu i nadoknadu u sluaju
tete
Pravo na zatitu ekonomskih interesa
Pravo na potpunu informaciju o
proizvodu
Pravo na predstavljenost
EXCHANGE

Zatita potroaa II
Drave lanice su ovlaene da primenjuju
vie standarde zatite potroaa od
standarda EU
Cilj je da se, kroz kontrolu kvaliteta i
naina prodaje robe i vrenje usluga,
zatite potroai u sporovima koji su suvie
male vrednosti (gornja granica u EU je
60) za obraanje sudu.
Lokalne vlasti u EU imaju vanu ulogu u
informisanju graana o njihovim pravima,
kao i u pruanju pomoi lokalnim
udruenjima za zatitu potroaa
EXCHANGE

81
Veba
Sainite plan
akcije
za sprovoenje
standarda EU u
lokalnoj
samoupravi
EXCHANGE

Uesnicima dajemo prazan formular za pripremu strategije i opis stanja u lokalnoj

zajednici.
82
Aneks 5 - PETI DAN OBUKE

Cilj petog dana obuke je kratak prikaz aktivnosti i rezultata programa Exchange i
razvoj novih ideja o moguim lokalnim i regionalnim strategijama razvoja. Korieni
su sledei materijali i mehanizmi:
Prezentacija: program Exchange EU za srpske optine;
Rasprava: lokalna najbolja praksa;
Prezentacija: razvoj lokalnih i regionalnih strategija razvoja;
Rasprava: lokalna najbolja praksa;
Veba simulacije: odreivanje regionalnih prioriteta.
Materijali korieni u radionici dati su u nastavku teksta.
TEMATSKA RADIONICA - SPROVOENJE SEKTORSKE POLITIKE

EVROPSKE UNIJE NA LOKALNOM NIVOU: AKCIONI PLAN ZA LOKALNU
IMPLEMENTACIJU EU STANDARDA
Cilj ove radionice je upoznavanje uesnika
implementaciji standarda Evropske unije.
sa
ulogom
lokalnih
vlasti
Materijal: Prezentacija predavaa, flipart tabla

Aktivnost: Uesnici podeljeni u malim grupama razvijaju Akcionog plana za
implementaciju EU standarda na lokalnom nivou ukljuujui institucionalne
aranmane i mere koje treba preduzeti u cilju ispunjenja preporuka koje su
sastavni deo prezentacije predavaa.
Nakon prezentacije svake grupe ostali uesnici, koji su na ovaj nain ukljueni u
vrednovanje akcionih planova, komentariu i postavljaju pitanja.
Trajanje: 50 - 60 minuta.
TEMATSKA RADIONICA - RAZVOJ USPENE IPA PONUDE PRIPREMA PRIORITETNIH PROJEKTNIH IDEJA ZA FINANSIRANJE IZ
IPA
Uesnici su podeljeni u manje grupe. Tokom prethodne prezentacije, upoznati su
sledeim dokumentima:
Evropsko partnerstvo;
Potrebe Republike Srbije za meunarodnom pomoi.
Uesnicima radionice se daje zadatak da, na osnovu prioriteta datih u stratekim
dokumentima i prioriteta njihove optine ili regiona, pripreme 15-minutnu
prezentaciju projektnih ideja za finansiranje iz IPA fondova.
83
Za pripremu projektnih ideja, polaznici koriste postojei formular: Uputstvo za

definisanje prioriteta na lokalnom nivou koji je pripremljen od strane Ministarstva
finansija, obraajui posebnu panju na:
iri kontekst u kome se reava problem;
Ciljeve;
Aktivnosti
UPUTSTVO ZA DEFINISANJE PRIORITETA NA LOKALNOM NIVOU
Kratak opis trenutne situacije na lokalnom nivou na nivou sektora.
1.1 Prioritetni sektori i strateki okvir
U okviru ovog dela, neophodno je definisati lokalne prioritete koji odgovaraju
zahtevima sadranim u stratekim dokumentima Evropske unije. Strateki okvir se
zasniva na sledeim dokumentima koji su meusobno povezani:
Strategija za proirenje Evropske unije (Enlargement Strategy);
Evropsko partnerstvo;
Instrumente za pretpristupnu pomo (IPA) Evropske komisije.
1.2 Kontekst
U okviru konteksta neophodno je izneti sledee :
Kratak opis postojeih problema;
Analizu potencijalnih ogranienja i izazova za reavanje identifikovanih
problema.
Ukoliko u okviru definisanih prioritetnih sektora postoje ve definisani strateki
projekti, koje je potrebno navesti.
1.3 Steena iskustva (po sektoru)
Steena iskustva bi trebalo da obuhvataju rezultate prethodnog rada u datom
sektoru, kao i njegove nedostatke, pozitivna iskustva i preporuke prethodno
sprovedenih projekata, i drugih aktivnosti u datom sektoru. Precizno utvrivanje i
opis steenih iskustava predstavlja osnov za uspeno odreivanje daljih koraka u
sprovoenju reformi u jednom sektoru.
1.4 Nacionalni strateki prioriteti
U ovom delu neophodno je prikazati jasnu vezu izmeu ciljeva sadranih u okviru
stratekih dokumenata Republike Srbije i ciljeva i prioriteta definisanih na
lokalnom nivou.
Strateki dokumenti Republike Srbije obuhvataju preporuke koje predstavljaju
odgovor Republike Srbije na zahteve postavljene Procesom stabilizacije i
pridruivanja. Naravno, u obzir treba uzeti i sve lokalne razvojne planove koji ve
postoje ili su u izradi.
84
1.5 Analiza zainteresovanih strana

Ovaj deo dokumenta bi trebalo da sadri listu svih zainteresovanih strana za uee
u procesu planiranja i definisanja prioriteta na lokalnom nivou sa veoma kratkim
opisom njihovih potreba/interesa i uloge koju imaju u samom sektoru.
Zainteresovana strana ili stejkholder (stakeholder) moe biti bilo koji pojedinac,
grupa ili organizacija koja ima neki interes u radu institucije, bilo da se koristi
njenim uslugama, uestvuje u njenom radu, sarauje sa institucijom ili direktno ili
indirektno osea uticaj aktivnosti te institucije.
U ovom delu treba obratiti posebnu panju na mogunost saradnje sa susednim
optinama koje bi mogle imati sline prioritete.
1.6 Ciljevi
Opti cilj je na najviem hijerarhijskom nivou i opisuje buduu promenjenu
situaciju ili stanje koje u odreenom periodu optina eli da dostigne. Najea
greka se javlja prilikom definisanja opteg cilja jer se on esto definie preopirno i
nije dovoljno koncizan. Opti cilj bi trebalo definisati na nivou na kojem je mogue
proveriti da li se predviene promene i poboljanja deavaju po planu i da li se
postie predvieni rezultat.
Opti cilj trebalo bi definisati tako da:
Doprinosi ostvarivanju optih stratekih prioriteta Republike Srbije;
Ne bude previe opteg karaktera niti previe ambiciozan;
Bude iskazan tako da ukazuje na ciljne grupe;
Bude iskazan kao eljeno promenjeno stanje, ne kao proces.
Ukoliko postoje ve izraeni planovi lokalnog razvoja, kojima su definisani i prioritetni
projektni predlozi po sektoru, potrebno je definisati i specifine ciljeve ije je
postizanje planirano sprovoenjem ovih projekata.
Specifini cilj projekta opisuje stanje koje projekat pokuava da dostigne i ije
ostvarenje zavisi iskljuivo od planiranih i ostvarenih projektnih aktivnosti i
postignutih rezultata. On takoe prikazuje beneficije koje direktni korisnici
ostvaruju korienjem usluga ili proizvoda koji se ostvaruju tokom trajanja samog
projekta. Specifini cilj ili ciljevi projekta uvek su deo ireg konteksta, tj. izvedeni su
iz opteg cilja i predstavljaju njegov logiki nastavak. Definisanje specifinih ciljeva
projekta zahteva prethodno definisanje duine trajanja projekta. Upravljake
strukture projekta odgovorne su za ostvarivanje specifinih ciljeva projekta, iako su
delimino van njihove kontrole, s obzirom da nije ni mogue ni poeljno kontrolisati
ponaanje direktnih korisnika.
Specifini cilj ili ciljeve projekta trebalo bi definisati tako da:
Ukazuje na neposredni razlog identifikacije prioriteta u okviru navedenog
sektora;
Identifikuje ciljne grupe;
Znaajno doprinosi ostvarenju opteg cilja projekta;
85
Bude realistian, odnosno oekivan u trenutku kada se proizvedu eljeni

rezultati projekta, kao i da bude precizno i proverljivo definisan;
Bude iskazan kao eljeno promenjeno stanje, ne kao proces.
1.7 Oekivani rezultati i planirane aktivnosti
Planirane aktivnosti predstavljaju nain na koji e se stvoriti uslovi koji bi doveli do
oekivanog rezultata.
One bi trebalo da:
Budu grupisane prema odgovarajuim rezultatima;
Odgovaraju datom prioritetu (realno sagledati mogunosti sprovoenja
prioriteta);
Direktno doprinose oekivanim rezultatima;
Budu iskazane kao proces, a ne kao promenjeno stanje.
Planirane aktivnosti predstavljaju krajnje eljene ishode u datom sektoru. Njima se
opisuju konkretna poboljanja koji e nastati kao rezultat rada u datom sektoru.
Oekivani rezultati projekta trebalo bi da:
Predstavljaju posledicu planiranih aktivnosti;
Budu poreani tako da prate redosled aktivnosti;
Budu takvi da se mogu realizovati;
Budu precizno definisani, tako da se mogu vezati za indikatore;
Budu definisani tako da se prikae njihovo (okvirno) vremensko izvravanje i
Budu iskazani kao eljeno promenjeno stanje, ne kao proces.
1.8 Rizici i pretpostavke
Rizici ili prepreke predstavljaju potencijalne smetnje za dostizanje oekivanih
rezultata. To su spoljni faktori na koje akteri nemaju direktnog uticaja. Ukoliko se
pokae da ovi faktori zaista utiu na postizanje eljenih ciljeva, trebalo bi da
predstavljaju osnovu za redefinisanje prioriteta.
Pretpostavke su spoljni faktori koji mogu da imaju potencijalni uticaj ili ak u
potpunosti odrede uspeh reformi. To su takoe faktori na koje akteri nemaju
direktnog uticaja, tj. nalaze se izvan kontrole aktera.
1.9 Sprovoenje (budet i kalendar)
U budetu treba prikazati po stavkama potrebna finansijska sredstva za predviene
aktivnosti u sektorima koji su definisani kao prioritetni. Prilikom definisanja
kalendara projektnih aktivnosti potrebno je uzeti u obzir ogranienost

vremena trajanja projekta koji se finansiraju iz fondova Evropske unije.
Ukoliko korisnik ne potroi sredstva u datom periodu, ona se vraaju u
budet Evropske unije. Stoga planirani vremenski okvir ne sme biti dui od
tri godine. Takoe, potrebno je definisati vremenski okvir (godina poetka i
kraja) u kome se planiraju aktivnosti na sprovoenju definisanih prioriteta u
svakom od sektora.
86
Ukoliko u odreenom sektoru na nivou optine ve postoje definisani prioritetni

projekti, potrebno je napraviti planirani vremenski okvir za svaki projekat.
87
Finansijska podrka
EU u pretpristupnom
periodu- IPA
EXCHANGE

88
89
PREDPRISTUPNI FONDOVI EU 2007 2013
O ekivana sredstva oko 12,9 milijardi evra

EXCHANGE

EVROPSKA AGENCIJA ZA
REKONSTRUKCIJU - EAR
Mandat za programiranje do 2007. godine

Mandat za sprovoenje projekata
finasiranih iz CARDS do kraja 2008. god.
IPA nadlenost Delegacije Evropske
komisije
EXCHANGE

IPA KOMPONENTE (2007 2013)
Pomo
Pomo tranziciji i izgradnja institucija
(unapreenje
(unapreenje institucija,
institucija, Acquis Communautaire,
Communautaire,
dr
dravna uprava i sudstvo i dr.)
Prekograni
Prekogranina saradnja
(podr
(podrka prekograni
prekograninoj saradnji)
Dostupni
nama
Regionalni razvoj
(Fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond)
Razvoj ljudskih resursa (programiranje,

implementacija i upravljanje evropskim socijalnim
fondom)
Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja)

EXCHANGE

90
IPA KOMPONENTA 1
Izgradnja administrativnih i
pravosudnih kapaciteta za
ispunjavanje uslova za lanstvo u EU
Obezbeenje fondova za aktivnosti
sline komponentama 3,4 i 5
potencijalnim kandidatima za
lanstvo (npr: regionalni i ruralni
razvoj)
EXCHANGE

IPA - KOMPONENTA 2
Unapreenje odrivog ekonomskog i
socijalnog razvoja u pograninim
podrujima
Reavanje problema u oblasti zatite
ivotne sredine, zdravlja i borbe
protiv organizovanog kriminala
Bezbednost granica
Unapreenje pravne i
administrativne saradnje
Unapreenje uzajamne pomoi
graana
EXCHANGE

Okvirni finansijski plan: 2007-2010

Srbija
Komponenta
2007.
2008. 2009.
2010.
Pomo tranziciji i
izgradnja institucija
178.5
179.4
182.6
186.2
Prekogranina
saradnja
8.2
11.5
12.2
12.5
Ukupno
186.7
190.9
194.8
198.7
EXCHANGE

91
OKVIRNI KALENDAR
GODINJEG PROGRAMA
I
II
Kvartal Kvartal
Teku a
godina
Naredna
godina
III
IV
Kvartal Kvartal
PROGRAMIRANJE
Finansijski
sporazum
Odobravanje
od strane EK
Sprovoenje
projekta
Po nite ve sada sa pripremama za 2009!

EXCHANGE

KORISNICI
DIREKTNI
Ministarstva
Posebne organizacije
prema zakonu o
ministarstvima
Slube Vlade
Narodna skuptina
NBS
INDIREKTNI
Organizacije od javnog
znaaja
... uz pismenu saglasnost
resornog ministarstva
Komisija za finansiranje
lokalne samouprave
... uz pismenu podrku
resornog ministarstva prema

glavnim oblastima podrke
definisanim u viegodinjem
indikativnom programskom
dokumentu
EXCHANGE

KOMISIJA ZA FINANSIRANJE LS
Predsedavajui koga imenuje Vlada

RS
5 lanova koje imenuje Vlada RS
5 lanova iz SKGO-a
EXCHANGE

92
lanovi Komisije za
finansiranje lokalne
samouprave
Biserka Pavlovi - Ministarstvo finansija
Predstavnik ministarstava za kapitalne
investicije, prosvete i zdravlja
Duan Bajec Grad Beograd
Neda Zrni Subotica
Miroljub osi Kruevac
Zoran Todosijevi aak
Slavoljub Momilovi - Surdulica
EXCHANGE

Karakteristike IPA
USLOV:
Kofinansiranje!
EXCHANGE

IPA - STRATEKI OKVIR

EU
9 Strategija za proirenje EU
9 Strategijski dokument o
zemlji
9 Evropsko partnerstvo
(predvia kratkorone i
srednjorone prioritete)
9 Viegodinji indikativni
finansijski okvir EU MIFF
(za svaku zemlju i po
komponentama na 3 godine)
9 Viegodinji indikativni
dokument za planiranje MIPD
(za svaku zemlju i po
komponentama)
REPUBLIKA
SRBIJA
Plan za sprovoenje
prioriteta iz Evropskog
partnerstva (Usvojen
u februaru 2007.)
Procena potreba
Republike Srbije za
meunarodnom
pomoi
EXCHANGE

93
Preduslovi za dobijanje IPA

fondova
Efikasno budetsko planiranje
Stroga finansijska disciplina
Razumevanje posledica za neracionalno
troenje sredstava
Prihvatanje odgovornosti za realizaciju od
strane korisnika
Postojanje sredstava za kofinansiranje
(5 30%)
EXCHANGE

POTENCIJALNI PROBLEMI
80% sredstava se uplauje po
odobrenju projekta a ostatak po
okonanju
Neophodna NUTS kategorizacija
Upravljanje projektom zahteva
znaajan organizacioni kapacitet
Centralno planiranje: resorna
ministarstva i Ministarstvo finansija
odreuju prioritetne projekte
EXCHANGE

KAKO SE INFORMISATI O IPA

PROGRAMU
www.evropa.sr.gov.yu
EXCHANGE

94
SIMULACIJA
Pripremite 15-minutnu prezentaciju
prioritetnih projektnih ideja za
finansiranje iz IPA fondova.
Obratite panju na:
iri kontekst u kome se reeva va

problem
Ciljeve
Aktivnosti
EXCHANGE

95
Prezentacija uspenih
projekata iz Vae
optine
96
97
Razumevanje institucija EU
Razmena iskustava i dobre

prakse
Korisni izvori informacija o EU
Primeri dobre prakse u procesu
prikljuenja
Dr
Drave lanice EU:
EU: Austrija
Godina prikljuenja: 1995
Politiki sistem: Federalna republika
Glavni grad: Be
Povrina: 83 858 km
Stanovnitvo: 8.3 miliona
Valuta: euro
Zvanini jezik: nemaki
98
Primeri dobre prakse

Ustavnim promenama iz 1962., utvruje se mesto i uloga optina
i lendera (regiona) u federalnom ureenju drave. Optinama
je garantovano pravo na autonomnost, potvren je princip
subsidijarnosti
Promene Ustava 1988., asocijacije optina (Austrijska
asocijacija optina i Asocijacija austrijskih gradova i optina)
stekle su ustavom definisano pravo i obavezu zastupanja
interesa optina
Optina definisana kao lokalna-regionalna samouprava u urbanim i
ruralnim podrujima, sa izvornim (pravo na imovinu, pravo na
privreivanje,upravljanje lokalnim prihodima, usvajanje
statutarnih akata i direktiva) i prenetim ovlaenjima u skladu
sa Ustavom
Sistem lokalne samouprave u velikoj meri posluio je kao primer
za formulaciju temeljnih principa sadranih u Evropskoj povelji
o lokalnoj samoupravi (Savet Evrope, 1985.)
Razmena iskustava i dobra

praksa
1989. poele su intenzivne pripreme lokalnih
vlasti:
Asocijacije gradova i op
optina su glavni promoteri
EU integracija i nosioci izrade kljunih dokumenata,
jaanja saradnje meu optinama, osnivanja slubi
za EU integracije u regionima, obuke kadrova,
otvaranja predstavnitva u Briselu, umreavanja sa
gradovima EU
Osnivanje EuroEuro-point regionalnih kancelarija za
pridruivanje EU

praksa
Koordinacija izmeu Europointa, dve Asocijacije
gradova, privredne
komore i Ambasade u
Briselu
Izmene Ustava: optinama
omogueno pravo pristupa
informacijama/uee u
odlukama dravnih organa
po pitanjima EU
integracija (lan 115-120)
Uskladjivanje regionalne
politike sa EU
standardima- osnivanje
rezervnog fonda za
kofinansiranje EU
projekata
Kontinuirano
informisanje graana ,
EU stranica u svim
biltenima,
Zastupljenost optina
putem dve asocijacije
u Savet za EU
integracije, a od
1992., u sve organe i
komisije zaduene za
primenu sektorskih
politika EU;
Uee u imenovanju
12 predstavnika u
Komitetu regiona
99

praksa
Pripremne aktivnosti :
Usklaivanje zakonodavstva (posebno u
sledeim oblastima: ekologija, trgovina,
poljoprivreda, javne nabavke, privreda, izborni
sistem)
Obuka kadrova (slube za EU integracije)
posebno u veim gradovima i regionima,
seminari u Briselu, uenje engleskog i
francuskog jezika;
Otvaranje zajedni
zajednikih kancelarija u Briselu
(1992., sa Finskom i vedskom)

praksa
Usklaivanje zakonodavstva:
zakonodavstva
Obaveza konsultovanja optina po svim
pitanjima znaajnim za lokalni nivo
Osnovano 8 regionalnih podrunica
Asocijacije (2.346 optina)
Unapreen sistem horizontalne koordinacije optina i regiona u cilju
pristupanja Strukturnim fondovima,
naroito u oblastima: obrazovanje i
profesionalna obuka, istraivako-razvojni
programi, mala i srednja preduzea,
ekologija, turizam, socijalna politika i
informatiki razvoj

praksa
Problemi i dileme:
dileme
Promene u sistemu
nadlenosti lokalnih vlasti
Ublaavanje posledica
moguih ogranienja
nadlenosti i ukljuivanja
u proces odluivanja po
pitanjima od znaaja za
lokalni/regionalni nivo
Posledice po lokalni
budet
Izbor predstavnika u EU
institucijama
Koordinacija sa
nacionalnim i EU
organima
Transparentnost
odluivanja
Burgenland
Salzburg
Carinthia
Styria
Upper Austria
Tyrol
Lower Austria
Vorarlberg
100

praksa
Zapa
Zapaanja i preporuke:
preporuke:
to pre pristupiti
konstruktivnom
dijalogu sa svim
institucijama nadlenim
za EU integracije
Izgradnja
meusektorskih
partnerstava na
lokalnom nivou se jo
uvek ui
to pre uvesti formalne
mehanizme i institucije
za konsultovanje
optina
Obilje informacija
zahteva modernu
informatiku
tehnologiju i podrku
Jasno definisanje
ciljeva u komunikaciji
sa dravnim organima
zahteva kompetentne
optinske predstavnike
Proces pristupanja
znai okruenje koga
determinie samo i
jedino: stanje stalne
promene

praksa
Dileme tokom procesa
pristupanja:
EU dravljani kupuju
zemljite u Austriji
EU dravljani i pravo
glasa na lokalnim
izborima
EU subvencije i
naruavanje principa
trine konkurencije
EU direktive u oblasti
ekologije
Lokalni porezi i
finansije
Klju
Kljune re
rei danas:
Planiranje strategije
razvoja
Saradnja i partnerstva
gradova
Konkurentnost
razvojnih ciljeva
Ovo je proces promene
svesti
Otvorenost za saradnju
Uvek neophodni
strunjaci sa znanjem
engleskog i francuskog
Nikad dovoljan broj
pravnika (!)
Razmena iskustava i dobra praksa

Korisne kontakt adrese u Austriji
Austrijska asocijacija
optina
Austrijska asocijacija
gradova i optina
Mrea gradova
centralne i istone
evrope LOGON
Austrijski Institut za
dravnu upravu i
lokalnu samoupravu
Meunarodna zajednica
optina
OECD, SIGMA
Program reforme javne
uprave i lokalne
samouprave SEE
www.gemeindebund.gv.at
www.staedte.at
www.ceec-logon.net
www.kdz.or.net
www.icnw.org
www.oecd.org
101

praksa
Interreg III C: LOGON : Mrea gradova
centralne i istone Evrope,
LOGON 1 (1998-2000) i LOGON 2 (od 2002):
podrka stvaranju lokalnih struktura za
saradnju sa EU,
Priprema za ulazak u EU i analiza moguih
posledica po lokalnu samoupravu,
Uspostavljanje efikasnog sistema know-how i
ekspertske saradnje sa zemljama centralne i
istone Evrope,
Definisanje zajednike platforme za saradnju
lokalnih i regionalnih vlasti,

praksa
LOGON
Kljune oblasti saradnje i stvaranja zajednikih

struktura u zastupanju interesa lokalnih vlasti su:
nadlenosti lokalnih vlasti u kreiranju regionalnih
institucija (prostorno planiranje, urbani razvoj)
zatita
ivotne
sredine
(vodosnabdevanje,
otpadne vode, odlaganje otpada, zagaenje
vazduha),
finansijska politika - lokalni porezi, budetski
deficit, javne nabavke, subvencije, komunalna
preduzea,
druga pitanja od znaaja za optine (kupovina
zemljita, sloboda kretanja)

praksa
Partneri LOGON - Asocijacije gradova:

Estonija, Letonija
Finska Litvanija
vedska, Poljska
Velika Britanija, eka
Nemaka, Slovaka
Austrija, Maarska
Italija, Slovenija
Grka, Rumunija, Bugarska, Kipar, Malta
Novembar 2006: LOGON Prirunik EU integracija i

lokalna samouprava (na srpskom)
102

praksa
lanstvo u EU podrazumeva koristi ali i trokove
Najvei trokovi proistiu iz obaveze
sprovoenja javnih politika, uea u
formulisanju novih, odnosno reviziji postojeih
Pouzdana, efikasna javna uprava je glavno
sredstvo postizanja ovako postavljenih ciljeva
Usklaivanje zakonodavstva samo je prvi korak
ka sprovoenju pravnih tekovina EU
Sprovoenje podrazumeva novu insfrastrukturu
dravne uprave, adekvatna znanja i vetine,
institucije i mehanizme
Izgraeni administrativni kapaciteti i upravljanje
procesom prikljuenja nasuprot popularnom
stereotipu o nadmudrivanju pregovaraa

praksa
Koordinacija unutar sistema vlasti je od
kljunog znaaja za dobru definiciju i
predstavljanje nacionalnih interesa
Osnovni cilj je da se vlastima zemalja u procesu
pristupanja u lanstvo EU postepeno prenosi
vie nadlenosti u planiranju buduih programa,
kao opteg okvira za upravljanje projektnim
aktivnostima
Razvijanje strategije pristupnih partnerstava,
odravanje ravnotee izmeu brzine u
sprovoenju reformi administrativnih kapaciteta
i preuzimanja dodatnih evropskih nadlenosti

praksa
Kombinacija pet uslova za efikasnu
reformu sistema u predpristupnoj
fazi:
Spoljni pritisak
Unutranja nezadovoljstva
Strategija reforme
Mehanizmi upravljanja reformom
Procena i praenje njenih efekata
103

u oblasti reforme sistema
Primer 1: Irska
Od 2000: EU integracija
i strategija ubrzanog
lokalnog i regionalnog
razvoja
Regioni:
Border/Midland/Wester
n BMW region i
Southern/Eastern SE
region
Strategija regionalnog
razvoja i upravljanja
strukturnim fondovima
2000-2006
2000-2006 u mil. Evra:

Infrastruktura: 855
Proizvodnja: 333
Zapoljavanje i ljudski
resursi: 901
Regionalni razvoj: 972
Kohezioni fond: 576

Primer 2 : Italija
Od 1999 u fazi
intenzivnih reformi
sistema regionalne vlasti
Zakonom iz 2001.
Regionima garantovana
zakonodavna ovlaenja
Vei stepen finansijske
autonomije i redefinisanje
saradnje regiona na
meunarodnom i EU
nivou
Institucionalne forme
vertikalne i horizontalne
koordinacije nacionalne
konferencije i saveti
lokalnih vlasti
Prisutni disparetiteti u
regionalnom razvoju i
dalje utiu na
korienje strukturnih
fondova
Lombardija GDP
132% u odnosu na EU
prosek
Kalabria 61%

Funkcionalne i uticajne asocijacije lokalnih i

regionalnih vlasti:
ANCI asocijacija optina (6.400),
UNCEM asocijacija optina brdskoplaninskog podruja (4200 optina)
UPI asocijacija regiona (100 regiona, 14
gradova)
AICCRE Italijanska asocijacija gradova
ukljuenih u evropske programe saradnje
(80% regiona, vie od polovine optina),
lanica Evropske mree gradova i regiona
104

Savet Evropskih gradova i

regiona (CoE), 1951, najvea
asocijacija u Evropi, sa
lanstvom u 35 zemalja
CEMR: 42 nacionalne asocijacije
gradova
http://www.ccre.org/site.html

praksa
EurActiv.com
EurActiv.com je elektronski informacioni
sistem lansiran 2000. Sadri informacije o
EU politikama, programima. Diskusioni
forum za lokalne i regionalne teme, dopuna
zvaninom sajtu EU.
http://www.euractiv.com engleska verzija
http://euractiv.eon.si slovenaka verzija
http://www.dnevnik.bg/evropa - bugarska
verzija
http://euractiv.sk slovaka verzija

praksa
The Local Government Information
NetworkLOGIN je informacioni sistem, koji
sadri bazu publikacija o reformi i
modernizaciji sistema lokalne samouprave,
za profesionalni razvoj zaposlenih u
optinama:
Jermenija,Bugarska, Madjarska, Kirgistan,
Letonija, Litvanija, Makedonija, Poljska,
Rumunija, Rusija, Srbija, Ukrajina
http://www.logincee.org/
105
Razmena dobre prakse
Korisni izvori informacija:

Evropska unija www.europa.eu.int
Savet Evrope (CLRA) www.coe.int
ALDA Agencije lokalne demokratije: www.alda-europa.eu
U Srbiji:
Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruivanje EU
www.seio.sr.gov.yu
Agencija za promociju izvoza:
www.siepa.sr.gov.yu
Privredna Komora Srbije
www.pks.komora.net
pansko iskustvo
Priprema za korienje
fondova
Obuka na regionalnom nivou
Obuka predstavnika regiona u
Briselu
Fleksibilan pristup organizovanju
slubi koje e regionima pruati
podrku u prikupljanju sredstava
Siromatvo kao prednost
106
Primer 1: Putevi za Evropu

1986. Decentralizacija vlasti i prenos svih
kljunih nadlenosti na lokalne zajednice
Mrea puteva: 18 526 km of magistralnih
puteva i 1 698 km autoputeva
Jedna od najslabijih putnih mrea u Evropi po
km2 zajedno sa Portugalijom i Grkom
Ekonomija se razvija
Do 1992 panija e:
Se potpuno integrisati u jedinstveno trite EU
Organizovati Svetsku izlobu u Sevilji
Olimpijske igre u Barseloni
Madrid e biti evropska prestonica kulture
U Granadi e se odrati Svetski kup u skijanju
Ministarstvo za javne radove priprema

ogroman plan rekonstrukcije putne mree
Plan: Izgradnja 15 transportnih koridora, od
kojih je 7 kljunih i vode od Madrida ka svim
regionima
Ukupna investicija: 1,3 milijarde pezeta
Vlada se prijavljuje za finansiranje iz
Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF)
za izradu puteva koji povezuju regione
U novembru 1988. Evropska komisija
objavljuje da e u periodu 1989-1993 ERDF
finansirati polovinu vrednosti ukupne
investicije
107
Strate
Strateki pristup
Paralelno lokalne zajednice i okruzi
konkuriu za finansiranje
modernizacije regionalnih i lokalnih
puteva iz Kohezionih fondova
Projekat je za cilj postavio:
Unapreenje dostupnosti nerazvijenih
regiona
Otvoreno je 45 000 privremenih
radnih mesta
Primer 2: Agencija za
lokalni razvoj
1992.
1992. Oblast Raiguer
60,000 stanovnika i 11 optina
Locirana u centralnom delu Majorke
Doivljava ozbiljnu krizu u kljunoj privrednoj grani
industriji obue
Majorka nema pravo da koristi Strukturne fondove
komponentu 2 (ne spada u grupu oblasti koje prolaze kroz
proces industrijskog oporavka)
Vlasti regiona Majorke, Oblast Raiguer, optine i sve
institucije i organizacije na lokalnom nivou lobiraju u
Briselu za dodelu statusa koji obezbeuje pristup
Komponenti 2 Strukturnih fondova
Paralelno se priprema plan za lokalni privredni oporavak
Rezultat
Obezbeuje se dostupnost fondova iz
Komponente 2
Formiran je Konzorcijum za ekonomski
razvoj oblasti 1994.
Zaposleno je 5 osoba koje u okviru
uslunog centra pruaju pomo u
pripremi aplikacija za EU fondove i
pronalaze sredstva koja mogu biti dostupna
lokalnim preduzetnicima
108
Konzorcijum radi na unapreenju kvaliteta proizvoda,

pokree inicijative za nove privredne aktivnosti,
promovie lokalnu privredu u US i Japanu
Od 1998. Konzorcijum osniva Centar za inovativno
preduzetnitvo
Stvoreno je 600 novih radnih mesta
Obezbeena podrka EU u oblasti prehrambene
industrije, proizvodne obue, trgovine i usluga u
vrednosti od 7 mil. Evra
Sagraena je nova zgrada sedita Konzorcijuma,
zaposleno 10 novih slubenika
Za sve ovo je obezbeena podrka ERDF u iznosu od
50% ukupnih ulaganja
Preporuke Evropske komisije za usklaivanje

regionalne politike drava kandidata
Oblast
Bugarska
eka
Poljska
Maarska
Usklaivanje
pravnog
okvira
Razvoj
institucija
Unapreenje
koordinacije
postojeih
institucija
Obezbeenje
finansijskih
instrumenat
a za
regionalni
razvoj
Koordinacija
korienja
resursa
Kontrola
rada
regionalnih
institucija
Rumunija
Slovaka
Slovenija
BDP u dravama kandidatima u

odnosu na EU prosek u %
Dr ava
Prosek po
dr avi
Najrazvijeniji
region
Najnerazvijeniji
region
Bugarska
28
34
25
65
120
49
37
55
25
47
70
33
32
44
26
47
105
36
67
84
50
(1995)
eka
(1996)
Poljska
(1998)
Maarska
(1996)
Rumunija
(1995)
Slovaka
(1997)
Slovenija
(1996)
109
ESTI DAN OBUKE

Cilj ovog dana obuke je upoznavanje uesnika sa najboljom praksom iz zemalja
Evropske unije, korisnim izvorima informacija o funkcionisanju Evropske unije i
osvrt na primere dobre prakse iz Srbije. U drugom delu dana sumirani su rezultati i
znanja steena na estodnevnoj obuci organizovanoj od strane Exchange Programa obuke u optinama. U poslednjem satu radionice, nezavisni strunjak,
angaovan od strane Programa Exchange, razgovarao je sa svim uesnicima o
kvalitetu, znanjima i primenjivosti metoda nauenim na radionici u lokalnoj
samoupravi. Korieni su sledei materijali i mehanizmi:
Prezentacija: EU primeri dobre lokalne i regionalne prakse;
Korisni izvori informacija o EU;
Grupni rad;
Zakljuci.
Trening materijali su dati u nastavku teksta
PREZENTACIJA: Primeri dobre prakse iz zemalja Evropske unije i

optina u Srbiji
TEMATSKA RADIONICA
Cilj radionice upoznavanje uesnika sa uspeno sprovedenim projektima u okviru
Exchange - Programa za srpske optine.
Materijal: Prezentacija predavaa na temu Programa Exchange.
Aktivnost: Uesnici predstavljaju projekat koji su sproveli u svojim optinama i na
ovaj nain pomau pri ostvarivanju interakcije i dijaloga na temu onoga to je
odreeno za glavni cilj projekta, njegovog efekta i uticaja u smislu poboljanja
postignutih u razliitim oblastima intervencije.
Svaka od prezentacija propraena je konstruktivnom diskusijom izmeu uesnika.

Priručnik Za Obuku - Razumevanje Institucija Evropske I Procesa Priključivanja Kao I Njegovog Uticaja Na Opštine U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Priručnik Za Obuku - Razumevanje Institucija Evropske I Procesa Priključivanja Kao I Njegovog Uticaja Na Opštine U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Obuku - Razumevanje Institucija Evropske I Procesa Priključivanja Kao I Njegovog Uticaja Na Opštine U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Program

process and their

kao i njegovog uticaja

Projekat finansira Evropska unija preko

Exchange Program obuke u optinama

Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Evropske

Projekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za

Prvo poglavlje ..................................

Drugo poglavlje ................................

Tree poglavlje .................................

etvrto poglavlje ..............................

Peto poglavlje ..................................

esto poglavlje .................................

Sedmo poglavlje ........................................

Dodatni izvori informacija i renik pojmova..........

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Richard W.L. Crofts

EXCHANGE - Program obuke u optinama

LOUIS BERGER SAS Francuska

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

" Usredsredite se na pronalaenje

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Jedan od ciljeva lokalnih vlasti je pruanje kvalitetnih usluga graanima, to se

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Komunikacija izmeu optina i predstavnika Evropske unije u Srbiji je slaba ili

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

" Ne moemo reiti problem ako

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

Kratak pregled teme

EU INSTITUCIJE: PRETPRISTUPNI PROCES I ULOGA LOKALNIH

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

potovanje principa slobode, demokratije, ljudskih prava i principa vladavine

Exchange Program obuke u optinama

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

svakoj pojedinanoj oblasti, zakljuuje se proces pristupanja i potpisuje Sporazum

Razumevanje institucija Evropske unije i procesa prikljuenja

1085/2006 ) i predstavlja novi finansijski instrument pretpristupne podrke

Uloga lokalnih vlasti

Exchange Program obuke u optinama