Mirko Petkovi}

MASAKR NA TVR\AVI
Drama u tri dela

98

Mirko Petkovi}

Ro|en i umro u Beogradu; 3. januar 1935 11. septembar 1998.

Primqen je na Pozori{nu akademiju u Beogradu, odsek glume, {kolske 1955/56 zajedno sa Danilom Stojkovi}em, Mihajlom Kosti}em, Brankom Petri}, Marijom Milutinovi}... Profesori su mu bili J. Kulunyi},
T. Tanhofer, J. Putnik, M. Mari~i}... Po zavr{etku akademije, 1959.
Petkovi} odlazi u Francusku gde usavr{ava gluma~ki zanat kod slavnog
@ana Vilara.
Petkovi} je svoje najzrelije stvarala~ke godine proveo u Srpskom
narodnom pozori{tu u Novom Sadu (od 16. avgusta 1963. do 31. decembra
1989), kada prelazi u Narodno pozori{te u Beogradu.
Udaqavaju}i se povremeno sa scene, slikaju}i i pi{u}i, zadovoqava
svoje raznorodne umetni~ke porive: Prvo sam hteo da budem mornar, pa
sam pobegao od ku}e...Vratio sam se i zavr{io gimnaziju. Po~eo sam da
slikam portrete i da pi{em, bio sam bokser, igrao ko{arku i folklor, a
onda sam, impresioniran glumom Mirka Milosavqevi}a, upisao glumu..."
Mirko Petkovi} je objavio {est kwiga: Dolazi Mistral, dramska
poema u dva dela, Ni{, Mala biblioteka Gledi{ta" (1962); Mistral bez
senke, mali roman, Novi Sad, Matica srpska, Biblioteka "Prva kwiga",
br. 49. (1967); Talijine taqige, eseji i te(a)tropakovawa, Novi Sad,
edicija Stra`ilovo", kw. 105. (1982); Lelemud, roman, Novi Sad (1989);
Kost u grlu, hronologija zla, eseji, Beograd, Studio RAS (1995); Beli
gospodin, Beograd Negotin, Apostrof, RAS (1996). Odlomke iz romana
[eta~i objavquje 1977. godine.
Drama Perionica izvedena mu je 1996.
Drama Masakar na tvr|avi objavquje se prvi put (posmrtno).

99

Masakr na tvr|avi

Mirko PETKOVI]

MASAKR NA TVR\AVI
Drama u tri dela

LICA
BORA MILOJKOVI], slikar
NIKOLA KOVA^EV, kriti~ar
VALERIJA KI[, spikerka
RADE POPOVI], slikar
ZORAN STANI] REKS, profesor
IVAN HORVAT, novinar
DESANKA STEVAN^EV, studentkiwa
MILAN BARA^KI, rediteq

100

Mirko Petkovi}

I
Petrovaradin. Tvr|ava. Ateqe. Goli ramovi na zidovima. Krevet u uglu.
Lokva krvi. telo se nazire. Na sredini sto. Iznad kreveta prozor.
Pored prozora stepenice koje vode na platformu. Na stolu fla{e, boje,
{oqice, ~etke, albumi. Pored stola klupa. Stolice, kutije, sanduci,
krpe. U jednom uglu, do vrata za toalet, lavor i bokal. Vreme zimsko.
Dvema stazama prilaze gosti. Dovikuju se. Samo wihove senke. Levo: Milan nosi violinu, Desa, Reks i Rade; desno: Horvat, Nikola i Bora.
Ukr{taju senke, sti`u do vrata. Nespokojstvo, {apat. Kucawe. Isprva
tiho, zatim jarosno. Pauza. Neko udara nogom u vrata.
RADE:

Hajde, papani, razdrmajte se... Daleko je do zore.

MILAN:

Reks nas opet zapli}e vicevima.

DESA:

(Kiko}e se)

REKS:

Mama je pala kad je ~ula. A zna{ ovaj? O`enio se ~ovijek.

Prvo ve~e do{lo, djevojka u bijelim plahtama stoji i ~eka.
On je odgleda, ba~i se u krevet, turi ruke pod glavu, zevne i
opet zaspi. Do|e drugo ve~e, ona izvadi jednu sisu, on odgleda, ba~i se na krevet, turi ruke pod glavu, zevne i opet
zaspi. Tre}e ve~e isto. Pro|u tako tri mjeseca. Snajka ode
kod starog i pita ga {to da ~ini. Stari za{iqi brke, pa joj
re~e: "Tebi ne{to fali. Idi kod psihijatra da te pogleda."
Ode ona kod psihijatra, saslu{a je ovaj, pa joj re~e: "Kupi
crne ~arape, crni pojas, crni kombinezon, crno prslu~e,
crni ogrta~ iznutra crven, ~ekaj da pane u krevet, stani
pored wega, pa se razgrni, e da vidimo {to }e." Ona to i
u~ini. Do|e no}, ba~i se on opet u krevet, ona stade pored
wega, razgrne se kad on |ipi: [to je to? Da mi nije |ed
umro?

SVI:

(Smeh)

NIKOLA:

Ne, mislim da je to kvazi boemluk na kome on insistira.

Kao: nered ga inspiri{e. Nisam siguran da tu inspiraciju
primewuje i u Parizu. Jesam li u pravu, Boro?

BORA:

Monden. Igra se kristalima i starim natkasnama. Folira

se... Znam ja... Tako se neguju razli~iti `ivoti.

HORVAT:

To pali. Skromnost je preporu~qiva, ~uje{?

NIKOLA:

Ne bi se reklo. Na{a Te-Ve zvedda se nije upecala na taj

{tos.

Masakr na tvr|avi

101

HORVAT:

Narvno da nije. Valikin pedigre bi se na taj na~in srozao...

Reks je u fazonu... Profa je uporan... Ne znam samo kako }e
Radenko da izdr`i.

DESA:

Poku{avam da vas shvatim... Samo se igrate... ^udesno je

kako to uspevate... One face sa faksa samo tonu... duvaju,
drinkuju. Motaju neku bezveznu lovu i ni{ta... Sawaju da
klisnu preko bare... Sa vama, tako... nije slo`eno... Kad sam
posledwi put gudila Mocarta neko je od tih, bez veze, prdnuo. Mo`e{ misliti? [ta da radim? Da pustim da me pelcuju? Vi ste mo}ni, ne zezam se... Miki, pazi na violinu,
molim te.

REKS:

(Desi)
Va{u ru~icu, molim.

RADE:

(Reksu)
Pazi {ta radi{, nemoj Niya da te ukadrira.

BORA:

Tomo!
(Ti{ina)
Tomislave!

SVI:

(Smeju se)
Tomoooo!

MILAN:

Tomo, Tomice! otvori nam vrata donosimo ti kitu zlata!

DESA:

(Ci~i)

NIKOLA:

Repowo! Danas su i mor`evi kod Kardena naru~ili nove

bunde, a ti bi da na{a Desa dobije cistitis na vetru...
(Tajac)
Narode, ne di{e...

DESA:

Tomas!..

REKS:

Bando, znate li onaj vic o Mi{ku i mufu.

HORVAT:

Boro, ti ima{ kqu~?

BORA:

Mo`e. ^ekamo pola sata, pa fajront.

(Ulaze)

RADE:

[to se mene ti~e, {tima. Uslov je da Reks ne soli viceve.

REKS:

Ne}e tebi tata ni{ta, zna on da je tebi sloboda u genima.

RADE:

Ne seri, leba ti. Ne{to mi stomak kloko}e.

SVI:

(Smeju se)

102

Mirko Petkovi}

MILAN:

Zebu mi nogare. Hajde, upadajte.

HORVAT:

^ekajte! Mo`da Toma vaqa ne~iji pupak?

RADE:

Boqe bi mu bilo da vaja Desino dupe!

DESA:

Keve ti?

MILAN:

Prvo da koknemo turu viwaka, pa onda da skoknemo do \ave

po neko meze.

NIKOLA:

Hajde, Deso, napumpaj plu}a i vozi. Toma je prototip kanibaliste, u`iva u {pikovanim bradavicama...
(Smeju se)

HORVAT:

(Upada)
Memla.

NIKOLA:

(Za wim)
Znate li kako nastaje fijasko? Kad Desa dupetom krene na
radikale.
(Ukopa se)

RADE:

(Progura se sa Milanom i Nikolom. Kresne {ibicu)

Bra}o, {ta je ovo, jebem mu...

REKS:

(Tiho)
Be`i, Deso ne gledaj...

MILAN:

(Sipa viwak. Ne prati {ta se doga|a)

Ve~eras gostuje `enski hor iz [apca. Mogli bismo da im
malo zasviramo...

BORA:

(Dovikuje nekom napoqu)

Toma se vratio iz Pariza. Zvao nas je na slavqe.

Svi nepokretni. ^uju se Borini koraci.

DESA:

Muka mi je...

REKS:

Tomislave, {ta uradi ~ove~e...

DESA:

Muka mi je.
(Sudari se sa Borom)

BORA:

Koji ti je? Tra`i{ mleko?

REKS:

(Nikoli, histeri~no)
Uvek vu~e{ neke droce!

NIKOLA:

(Smireno)
I ja bih vri{tao... @ensko je...

Masakr na tvr|avi

103

BORA:

(Pali svetlo)
[ta ste se ukipili kao drvene Marije? Mi~ite se!
(Progura se)
Majku mu...
(Poleti ka krevetu)

HORVAT:

Ni{ta ne diraj!

BORA:

(Divqe)
Ne seri, budalo!

NIKOLA:

(Ironi~no)
Boro, Toma se pridru`io nebeskoj bra}i.

BORA:

[ta blenete u mene? Daj da u~inimo ne{to.

NIKOLA:

Uspavaj nervne ~vori}e. Samo hladno, dok ne stresemo iwe.

REKS:

[ta sad da radimo?

RADE:

(Bez kontrole)
Ne}u da sam ume{an u ovo i gotovo. Ovo je ~ist blam, kad vam
ka`em. Uvek upadnem u neko srawe kad sam sa vama. Magla!
Nemam petqu za nove skandale... Wega moj haos ne mo`e da
o`ivi... A... a... Ne}u da mi se ime vu~e po ulicama... Sit
sam... Od mene {to daqe i pijanice, i kockari, i kurve...

BORA:

(Hvata ga za revere)
Za~epi pomijaru dok te nisam raspizdio...

REKS:

(Bori)
Smiri se.
(Radetu)
A ti, obri{i bale!
(Bori)
Neka pogleda {ta je sa Desom.

BORA:

^uo si?

HORVAT:

Neko mora da obavesti miliciju.

MILAN:

A {ta mi da radimo?

HORVAT:

Da ~ekamo. Sad smo svi u govnima. Nekima od nas }e biti

gusto. Nismo ba{ omiqeni.

104

Mirko Petkovi}

REKS:

Ne kewaj, Ivane, ovo je ne{to drugo. Nemoj sad svi da

prolupamo.
(Nikoli koji je nategao fla{u sa stola)
Sve mora da ostane nedirnuto.

BORA:

(Prilazi Nikoli)
Daj gutqaj.

REKS:

(Milanu)
Idi i pozovi Valiku.

MILAN:

Samo nam ona nedostaje

HORVAT:

Pravi trenutak za duhovitost.

REKS:

Zna{ li wen broj?

MILAN:

Izvini, ne radi mi mozak. Ipak se ovakve seanse ne doga|aju

svakoga dana, bar ne ovde.

REKS:

Povedi Desu. A ovo ti je Zijin broj, pozovi ga sa recepcije.

Sa wim ne}emo imati problema.

MILAN:

(Provokativno)
Siguran si?

HORVAT:

Pa on vr{i uvi|aje.

MILAN:

Nekad bilo. Maknuli su ga. Sad to radi onaj do|o{ Rukavina. Taj }e nam se majke najebati.

REKS:

Zovi koga ho}e{. Tomi je svejedno.

RADE:

(Mimoilazi se sa Milanom. Ulazi pogru`en. Reks i Horvat

ka viwaku. Nikola ka krevetu)
I {ta sad, picolovci?

HORVAT:

^ekamo dok tvoji ne stignu.

RADE:

[i{aj za Zagreb, ukqu~i se u povijest.

NIKOLA:

Izabrani piruju. Ukazao se put blagosloven, gladak kao

tajlandska svila. Da te pitam: ~emu? Za{to ovde? Mora da je
neki zez kad si ostavio Monmartr! Sabrao si svoje bele
kowe i sad lebdi{... A mi sawali da nam od{krine{ vrata...
Oprosti, Tlaloku si mrva na trpezi, ima on tamo dole mesa
koliko ho}e{.
(Prospe viwak)
Za no}, u kojoj srca miruju...

Masakr na tvr|avi

105

RADE:

(Horvatu)
Ima mnogo krvi. Sve je to sumwivo, kapira{? Mo`da mu je
neko ne{to smestio? Nisi ti ba{ bezazlen...

HORVAT:

(Reksu)
Daj mi duvan.

REKS:

(Nudi i Radeta)
Ho}e{?

RADE:

Hvala!
(Uzima. Odvla~i Reksa)
Reks, tebi mogu da ka`em: jedva di{em. Srce mi nije u redu,
razume{? Kako bi bilo da ja odem, ionako nema od mene
vajde. Kad se povratim, evo, dajem re~, dolazim najranije {to
mogu... Toma mi ne bi zamerio...

REKS:

Lupa{. Kad saznaju da si kidnuo, ulubi}e ti dane. Sa~ekaj, to

su formalnosti. Sve je to rutina, mi smo za wih periferija,
to i sam zna{. I da ho}e nemaju {ta da iscede iz nas. Jedino
ako ti je savest ne~im o~erupana...

RADE:

[ta me pali{? Ja sam ~ist. To je sve zbog slave, ako nisi

znao. Udarila mu u glavu. Nema, daso, istorija se ovde zida.
Tamo mo`e{ da ode{, ne{to kresne{, popije{ viski, ali
ovde da se vrati{ samo ne ovako. Grad to nikome ne
opra{ta, burazeru. Ja sam tolerantan, priznajem vrednost,
ali grad je zujav, opak, daleko je on od Atine...

REKS:

Zna{ li kako izgleda kad neko gu`va hartiju u staklenom

zvonu. Para{ mi u{i, ~ove~e. Sedi, popij ne{to, ne meqi.

RADE:

(Prilazi ostalima)
Ne mogu ni da gledam na tu stranu. Sve mu je le`alo pod
prstima: galerije, nagrade, lova, lova, lova, `ene. A sad ovo
nema vlasnika. Kao da smo suvo li{}e, tako nas je oduvao.
(Padne mu cigareta. Sagne se da je dohvati. Bora je divqe
nagazi)

BORA:

Ne cmizdri, gwido!

HORVAT:

Idi u o~in, Boro!

BORA:

(Horvatu)
[ta si rekao?

NIKOLA:

Znam!
(Gledaju ga u panici)
hazarderi gube efektno. Nama to nije su|eno. Mali ratovi,

106

Mirko Petkovi}

mislim... mala eufori~na stawa. Jedemo, pijemo i le`emo

bez snova. Samo nas libido katkad strese. Mi smo nestali, a
ne on, zar vam nije jasno. Ne mogu vi{e da gledam.
REKS:

(Vodi ga do stola)
Sedi.

HORVAT:

(Vadi notes. Pi{e. Bora ga cini~no gleda. Reksu)

Nema Milana.

REKS:

[ta }emo kad Valika do|e?

BORA:

(Jarosno)
Grunu}e ta kokara iz svih baterija, bi}e patetike na kilo!

REKS:

(Zapaweno)
Gde su ti granice?

BORA:

Ni{ta.
(Popije)
I{tvane, koncept za In memoriam?

HORVAT:

Nad`ive}e{ potom tim {alama. Nema razloga da ga i daqe

mrzi{, kona~no si prva violina.

BORA:

(Zlo)
Slabo te ~ujem.

HORVAT:

^uje{ ti odli~no. Vukao te je sa sobom, name{tao ti nagrade, ~istio te od novokomponovanog patriotizma, peglao
ti platna, doterivao, zajmio lovu. Ne znam samo ~ime si ga
zadu`io?

BORA:

Tvojom mamom!

REKS:

Ne mutite ka{u vas dvojica... Kad je trula daska, ekseri se

olabave, to su mamine re~i.

RADE:

(Nikoli)
Popizde}u od te wegove "mame".

REKS:

Glupo je da se ovako ukoka. @urku je smisio za nas, ~im nas je

zvao. Tri dana je ovde i ni sa kim se nije video... Mo`da su ga
udesili zbog izjava.

NIKOLA:

(Baqezga)
Krv je potekla potocima kad su horde Huna krenule da osvoje
Aldekrag...
(Krene ka lavoru)

Masakr na tvr|avi

107

BORA:

Dripci...! Vi ste dripci! Ho}u da se ~istite odavde sa

svojim bolesnim re~ima, ne}u vi{e da mi puca glava... ^ekajte da pro|e, stalno ~ekate... Znam ja... Kewate i ~ekate...
Wega ne mo`ete da prodate, on se otkupio...

HORVAT:

(Cini~no)
Za{to bar jednom ti tvoji biseri ne potamne? Ne prija ti
atmosfera?

NIKOLA:

(Bquje)
Mene iskqu~ite, gospodo, ja sam se transponovao. Samo, ne
talasajte suvi{e.

RADE:

Ovo je preko gu{e, razume{... Moram da odem.

BORA:

Neko ti brani?

REKS:

Dajte, qudi, stvarno... Ovo nema smisla...

HORVAT:

Rade, ovo za tebe va`i: ostajemo dok nas plavci ne otpuste.

ne}u da dajem izja{wewa ni u ~ije ime.

RADE:

Onda zave`ite, razume{! Izlude}u.

NIKOLA:

(Vra}a se)
Svi smo mi stanovnici budu}e mogile...
(Reksu)
Daj mi maramicu!
(Reks okre}e glavu. Horvat mu je pru`a)
Zar je mogu}e da je Dante sumwao u raj?
(Obri{e se, vra}a maramicu)
Hvala.

HORVAT:

(Gadqivo)
Sa~uvaj za uspomenu.

NIKOLA:

(Uzima viwak)
Tri puta hvala, umirem za pravim prijateqima.

HORVAT:

Evidentno. Ti uvek potvr|uje{ nova na~ela.

NIKOLA:

(Mra~no)
Mo`da si u pravu

BORA:

(Posle pauze)
Sunce na }o{ku:, to su uglovi... Tonovi maslinasti... Kao
kod Rembranta... Sredina leta, ili delirijum. Sve je predvideo... Vrhu{ka, to se i pokazalo. Svetska vrhu{ka. ^ovek
da se obesi pred takvim platnom. Pona{ao se kao gubitnik,
a samo on zna kako izgleda pun pogodak. Nisam mudar, tanak

108

Mirko Petkovi}

sam kao ze~ija ko`a... A vi, mudroseri?

(Nikoli)
Pisao si kritike? Da si imao ogledalo, nikad ne bi to
~inio. Sna|e{ se ti uvek. Znam ja... ^ak i gwilu jabuku
mladi ume{ da proturi{...
NIKOLA:

(Trezveno)
Nije re~ o mojim sposobnostima, genije.

BORA:

Pas laje vetar nosi!

NIKOLA:

Tu nema dileme, dragi moj. Ovoga puta smo istomi{qenici.

MILAN:

(Sa Desom)
Hajde, ne vredi ti da se smrzava{.

DESA:

Grozno!

REKS:

Okreni glavu.

DESA:

^ekam da ustane onako krvav. Bojim se da mislim, da gledam,

~ak i da `murim.

REKS:

(Radetu)
Napravi joj mesta!

RADE:

(Ode do lavora. Umiva se)

BORA:

(Nudi je viwakom)
Uzmi, ne ujeda,

MILAN:

Daj i meni malo. Kako je on?

SVI:

(Prsnu u suludi smeh)

MILAN:

Izletelo mi je.

REKS:

Jasno, ~ove~e.
(Svi posti|eni)

HORVAT:

([apatom)
Jesi li sve sredio?

MILAN:

Odmah dolaze. Ni{ta da ne diramo i da se ne mi~emo.

BORA:

Koga mog ~ekaju?

MILAN:

Imaju uvi|aj na Podbari.

HORVAT:

A Valika?

MILAN:

Otkinula se kad je shvatila. Nepodno{qivo. Nisam ni sawao da }e toliko da vri{ti.

Masakr na tvr|avi

109

NIKOLA:

I tre}eg dana posle sahrane?

BORA:

(Sko~i)
\ubre!

NIKOLA:

Dirnulo te je?
(Grli Desu koja se otima)

BORA:

Samo tako nastavi...

MILAN:

(^eka da se umire)
Sreo sam @iku.

HORVAT:

Kog @iku?

MILAN:

Krstina. Pitao me za Tomu. Ka`e, video se sa wim ju~e oko

pet. ^estitao mu je na nagradi, a onda su kod wega popili po
jednu. Ni{ta... Ka`e, sve je bilo normalno. To je... Tupili su
o Dadi i Veli~kovi}u, a onda ga je pozvao na `urku. ^ovek se
spremao danas da navrati... Ne mogu da do|em sebi... Pojma
nemam kako }u da radim?

HORVAT:

Nije trebalo da trubi{.

MILAN:

[ta misli{ koliko je bilo sveta na recepciji? Aroku

ni{ta nisam rekao, on me je, ~ovek, sam upitao {ta se
de{ava. Video je kako Desa grca.

BORA:

Ginu za wim. Mo`da }e i ~arda{ da zaigraju?

NIKOLA:

Polazi{ od sebe?

DESA:

(Brzne u pla~)
Majko moja, podivqali ste... Sad se vidi kakvi ste mu prijateqi bili... Sav se zgr~io, siromah... Toliko je patio zbog
svega {to se de{ava... A, vi, nemate stida... Samo gadurluk
prosipate!

BORA:

Ne lupaj, mala!

RADE:

Ja sam ga uvek hvalio. Evo, neka vam Reks potvrdi. Uvek...

REKS:

Kasnije }emo se otimati o slavqa. Oti{li smo u o~in,

seremo {ta bilo. Mama bi rekla: da je to pauza u bolu.

HORVAT:

Ostavi mamu da kuva ~aj.

REKS:

(Iznena|en)
Molim?

110

Mirko Petkovi}

HORVAT:

^ekamo krivca... To je va{a opsesija.

(Gledaju ga)

NIKOLA:

^ini mi se da je on ovu serenadu zaista predvideo. Jo{ jedna

drama za nostalgi~are. Mislim... Sre}a na{a {to je sve to
prolazno, ina~e bismo svi zaglavili kod Kapamayije.

RADE:

Mo`da se, ipak, neki ve{tac ovde umuvao?

NIKOLA:

Nadam se da mene ne krivi{? Tvoje ve~ito de`urstvo pokazalo se tragi~nim. Sumwe su tvoj resor.

DESA:

Opawkava{ ga, i uvek si ga opawkavao to ja mogu da

potvrdim. Toma je bio srce, znao je, ali te nikad nije ofirao.

NIKOLA:

Dete, ovakav, ili neki deseti dijalog ti i ja mo`emo voditi

samo u ~etiri oka. Pred masom si izuzetno darovita.

BORA:

(Mune Radeta)
[to ti ovde izigrava{ pajaca? Ti sumwa{?
(Reksu)
Da nije slu~ajno hvalio Tomine slike? Le{inaru mali...

BORA:

Vidi kakav si, nema pas za {ta da te uhvati i koliko si se od

zorta presamitio... Ne boj se, niko tebe ne}e me{ati me|u
qude. Znam ja... Slike... Sigurno su slike. Ne misli{ vaqda,
one tvoje bubidupke sa wima da poredi{?

RADE:

Da bude jasno: sumwam, jer imam razloga. Drugo: sedim na

svojoj stolici i pred pravim vrednostima skidam kapu. I
jo{ ne{to: moj stil nije da se fizi~ki obra~unavam sa
barabama, kapira{?

BORA:

Ponovi to jo{ jednom!

DESA:

(Nikoli. Zmijasto)
Potcewuje{ me. Ne bi trebalo. Umoran si, tatice, suvi{e
umoran da bi smeo da se igra{ vatrom.

NIKOLA:

Ne pate za mnom [ve|anke, ali u svom skromnom domenu

dovoqno se ququ{kam na trbu{~i}ima, {to se vidi iz
prilo`enog.

REKS:

Ni}o, nismo `eqni tvojih qubavnih nadahnu}a. [to se nas

ti~e, ve} sutra mo`e{ seminar da otvori{, a sada budi
qubazan i pomisli ko je prisutan?

Masakr na tvr|avi

111

DESA:

Vreba{ svaku priliku da bi me ponizio pred drugima, a

ovamo, kad smo sami, kune{ se da ne mo`e{ bez mene. Jadan
si.

NIKOLA:

U snu mi ptice {apu}u, a kad se suo~im sa javom oko mene

o~erupane guske.

HORVAT:

Toma je trpeo tvoj podzemni humor, za nas se ne bi reklo da

smo odu{evqeni.

NIKOLA:

Potresno.

BORA:

Seri... Seri...

RADE:

(Nudi Desi viwak)

Jo{?

DESA:

(Uzme i pomiluje ga)

Divan si.

BORA:

(Radetu)
Daj i menio tu fla{u.

MILAN:

Dru{tvo, atmosfera je kamijevska. Fale nam dve lezbijke i

jedan peder, pa da se uvrstimo u klasiku.

REKS:

(Posle pauze)
O~ekuje{ aplauz?

MILAN:

(Zbuweno)
Opet ja...

Hodaju. Horvat nogama razbacuje kutije. Bora farba fla{u.

BORA:

(Sipa pi}e. Ozbiqno)

Neka mu je laka smrt.

Pri|u stolu. Ispijaju.

RADE:

(Grli uplakanu Desu)

Do|i, umij se...

DESA:

(Odgurne ga)
[ta si se prilepio uz mene?

RADE:

(Reksu. Nemo}no {iri ruke)

Hteo sam da pomognem, ni{ta vi{e.

VALERIJA: (Ve} dugo je u vratima)

DESA:

(Pritr~i)
Du{o moja...

112

Mirko Petkovi}

VALERIJA: (Kroz {palir pri|e krevetu. Skqoka se)

HORVAT:

(Pritr~i. Radetu)
Daj ~a{u vode!

BORA:

(Di`e se s le|a)
Pomozite!

HORVAT:

(Reksu)
Uhvati je za noge.

RADE:

(Tako|e je dr`i)
Kuda }emo s wom?

DESA:

Du{o moja, nemoj sad i ti...

HORVAT:

Na klupu.

REKS:

(Milanu)
Namesti jastuke.

BORA:

Pustite sad. Odne}u je gore.

REKS:

Gde gore?

RADE:

Tamo je otoman.

BORA:

(Nosi je na galeriju. Gkedaju za wim)

NIKOLA:

(Nepomi~an. I daqe sa fla{om)

[to ti je qubav.

Okre}u se wemu. ^uje se sirena. Udari dleta se poja~avaju. Nestanak

struje. Pale se upaqa~i i {ibice.

113

Masakr na tvr|avi

II
Isti ateqe. [esnaest sati kasnije. Iz susednog ateqea dopire kucawe
ma{ine. Nikola buqi u ~a{u, Bora fiksira galeriju gde su Valerija i
Desa. Milan drema u uglu. Rade pun nekog likovawa {eta. Le{ je odnet,
krv nije. Ulazi Horvat.
GLAS
SPOQA:

Milan Bara~ki!

Milan izlazi.
RADE:

(Fiksira Horvata. Ceri se)

Ne{to si mi bled...

HORVAT:

Guzice!

RADE

Mnogo si se ti opustio... Po~eo si i lekcije da nam ~ita{, a

sad... Ledenica u grlu, a?
(Cini~no)
Nisu oni pali s kru{ke, razume{? Tvoja pri~a mora da le`i
na tri temeqa.
(Horvat ka viwaku. Rade dobacuje)
Neka te sad vade tvoji nezavisni, ako mogu. Razume{?

BORA:

Za~epi pomijaru!
(Nikoli)
Vidim da te svrbi...

NIKOLA:

Zamara{ me...

HORVAT:

(Reksu)
Ako ovako nastave, odlepi}u! Ve} me tre}i put seciraju: s
kim se vi|am, s kim se dopisujem... Qubazni su kao medvedi.
Tebi mogu da ka`em, stari, uvla~e me u neko srawe... Znam da
su vremena ~upava, ali sve ima granice... Ovo sa Tomom ima
neke dubqe korene, a ja sam idealan krivac... Izgleda, ipak,
da ga je neko koknuo...

REKS:

(To~i mu pi}e)
I meni se ~ini.

NIKOLA:

(Bori)
Razmi{qam o trouglu. Arhimed je taj geometrijski pojam
apsorbovao iz `ivota. Takvu inspiraciju shvatam kao vrlo
sadr`ajnu, ali ti, koji proklamuje{ uzvi{ena na~ela, ne bi
trebalo na woj javno da insistira{. Zakqu~ak: tvoje sau~e{}e je monstruozno. Po prirodnoj pretpostavci Tomina
smrt je tebi donela olak{awe.

114

Mirko Petkovi}

BORA:

Hm, mnogo mudro.

NIKOLA:

Venci kraj puteva su ilustracija na{ih stawa: u wima je

sadr`an i jedan deo na{ih umirawa. Ozbiqno, mislim da se
na izvestan na~in ose}a{ krivim za Tominu smrt, ali dozvoli da takvo ose}awe i nas nagriza. Savet: ubla`i taj
tu`iteqski manir ~ernobiqski oblak je nad svima. Ne
insistiraj, jer neki sefovi mogu iznenada da se otvore.

BORA:

Aluzije su ti pokri}e za smrad...

NIKOLA:

Oh, aluzije! Valika je stvarnost i to zamamqiva. [okiran

sam tvojim rafinmanom, jedino me zbuwuju oscilacije karaktera. Da ti ispri~am jednu basnu... Dozvoli... dozvoli...
Tamo, u de~a{tvu imao sam druga. Wemu je potkivawe gusaka
bilo hobi, ali, on je do dana{weg dana ostao veran svojim
principima: i sad potkiva, mislim, krave, s obzirom na
uzrast.

BORA:

Gmizav~e! Vrlo dobro zna{ da sada sa wom nemam ni{ta!

NIKOLA:

Sada... A koliko traje to sada?

BORA:

Ti i tvoji tra~evi! Kad te je mama ra|ala nije ti {apnula da

su to `enski poslovi?
(Nikola poku{ava da ga prekine)
^ekaj, nisam mrtav, imam i ja kola~ za tebe! Odgovori mi
prvo: za{to si onim tipovima prijavio da samo ja imam
kqu~eve od ateqea?

NIKOLA:

Koliko ja znam, to je istina.

BORA:

Istina? I tvoji razgovori sa Cimermanom su bili istina, i

razne fondacije, ve~ere i druge stvari... Znam ja... Kad se
tu|a voqa zamuti, onda tvoja ostaje ~ista i bistra. Budi
sre}an ako ti jednoga dana ne odvalim bubrege!

NIKOLA:

Pardon, la|a uveliko tone a ja sam samo obi~an mornar...

Nije va`no {ta na pojasu pi{e.... Ta tema ni tebi nije ba{
tako strana... A Valika je, ipak, za `aqewe....

BORA:

[ta folira{! To {to je me|u nama bilo ni mahovina ne

pamti... Ra~un je ~ist. Samo da se razumemo, burazeru, nisam
se trtio u ne~ijem dru{tvu da bih skupqao otpatke sa stola.

RADE:

Ti si skidao kajmak...

BORA:

Mamu ti pokvarenu... Ja skidao kajmak...

([utnu ga)

Masakr na tvr|avi

115

Va`no je da nikome nisam zavla~io patriotske name{taqke,

pa da posle kewam kako sam se bavio sportom....
(Po~ne da ga davi)
REKST:

(Poku{a da ih razdvoji. Bora ga opali u pleksus. Reks se

previja. Horvat krene da mu pomogne. Rade iskoristi situaciju: {utne Horvata. Nastane op{ta me}ava. Nikola
se popne na sto i diriguje. Na kraju svi {utiraju Radeta,
on cmizdri na podu. Radetu)
Kako ti se dopada zabava?

DESA:

(Vrata se otvore. U isto vreme ona si|e)

Deco {ta je to sa vama? Boro... Boro! Nema smisla, sve se
~uje...
([apne mu)
Molila je da do|e{ gore...

BORA:

Neka si|e...

DESA:

Kako mo`e{ da bude{ takav...?

BORA:

Uradi kako sam ti rekao! ^ekaj!

(Vi~e)
Valika! Dosta je prenemagawa, silazi! ^ekaju te prijateqi...

REKS:

Boro!

BORA:

(Reksu)
Ne}e{ vi{e salatu? A, da, ti qubi{ fazana u dolarima.

NIKOLA:

(O~ajno)
Voleo bih da je sad neko odbeglo vreme, da sam na Zlatiboru... Mislim... da se ~ipka sneg. Da je neka druga no}, da su
neki nepoznati okolo, da pijem viski sa ledom, ne, ~ist, da
te~e muzika, da sve savesti dremaju, da se ne`no nabaram i u
zoru se uvu~em pod hladne ~ar{ave. I da sve traje, traje do
po~etka novog veka...

RADE:

(Grize nokte. Ustaje. Sa pristojne udaqenosti, Bori)

Zahtevam da se izjasni{, razume{? Pred svma, ovde.

BORA:

Vidi ratnika!

RADE:

Na {ta si malo~as ciqao?

116

Mirko Petkovi}

BORA:

Ne{to si mi o~ajan, burazeru? Da ne}e{ do ne~ijeg kabineta...?

(Vrata se zatvaraju)

RADE:

Tako?

BORA:

Ukapirao si ti odmah. To se zove bacawe u metu kad drugare

davimo u vru}em bra{nu... Tako se postaje neko i ne{to.
Razmi{qaj, sinov~e... Ko je Tomu pro{li put sa~ekao u
mraku?

RADE:

Ti se nisi guzio? Izvr}e{ postavu, muva{... Ko zna uz ~iju

si stranu... samo, to, diskretno radi{... Za mene se zna.

BORA:

Naravno ~ist kao suza.

RADE:

Polako... sve }e do}i na red. Svaki udarac }e biti dvostruko

napla}en, razume{... Ova sveta zemqa mora da se o~isti od
govana i raznih fela...

HORVAT:

To mo`e{ u svom dvori{tu, ovde si samo gost.

RADE:

Glete, molim! Povjesni~ar je zapostavqen? Koja gre{ka:

`urnalista... Nezavisni?! Mo`da "Globusov" intendant koji
qubi slomqenim fla{ama da se igra. Ne pati, Ivice, posrka}e{ juhu koju si skuhao... Daj se upristojiti, ti trikovi
vi{e ne pale...

HORVAT:

Koja novost?! Kle~imo na kukuruzu kao pravi gre{nici, a

vrane cvrku}u...

RADE:

Vrane? Opa, bato! Ta~no! Da malo pro~e{qamo: da se podsetimo kako su neka Tomina platna stigla do Be~a? Navodno
su ih neki Ameri gre{kom tamo ostavili... Neke mutne
vode... Pa {ilinzi, marke, dolari, mo`da i kune?

HORVAT:

(Plane)
Name{taqka!
(Reksu)
Zoki, tebi je sve poznato, objasni im!

REKS:

@ao mi je, Ivane, ali ~iwenice govore...

NIKOLA:

Kao stara razglednica kad ostane posle selidbe... Soba je

prazna, a tebi se privi|a da si neko drugi... Mislim, neko ko
nema glavu mor`a, um majmuna i du{u {korpije. Braco moj,
tako je surovo kad sve zamre a ti nema{ {ta ni da izma{ta{.
Svi smo mi grobari to je tajna na{e bolesti.

Masakr na tvr|avi

BORA:

117

Kakav otrcani orkestar. Violine bez `ica... Ako vi niste

|ubrad, onda je svet siroti{te an|ela.
(Smeje se. Ulazi Milan. Bri{e maramicom znoj ispod ko{uqe)

VALERIJA: (Na vrhu stepenica sa Desom)

Psi}i, jo{ ste na gomili? Nadmudrujete se, a trpeza je
prazna... Samo sam ja tu. Kao da ste avanzovali? Jo{ jedan
~asni sud... Meni danas cvetaju ru`e, pa izvolite ako je po
voqi.
SVI:

(Zagledaju se u wu. ]ute. Posti|eno odlaze u razne uglove.

Bora ostaje okrenut le|ima)

DESA

Boro!

VALERIJA: Wega ostavi, sawa kutla~om da zahvati med, a od cucle ne

mo`e da zine. Opet su drugi u igri, je li, Boro?
BORA:

(Muklo)
Nosi se!

VALERIJA: Pa ti si me zvao...
MILAN:

Nije vreme, Valika...

VALERIJA: Gle, i ti bi da postane{ petao? Mo`da bi da se poigra{

mojim sikama, je l tako?
(Skoro se obna`i)
Izvoli, vrap~i}u... Ne drhti... Ti si na redu, je l tako?
Obi~no su isti na redu, nisi znao? Ipak, ima{ prednost...
Vidi{... Tvoji prijateqi su sve mogu}nosti iskoristili...
Mo`da je Tomislav ponovo na Pigalu, wega ni{ta vi{e ne
mo`e da u{tine za srce, je l tako?
MILAN:

Ti si drogirana!
(Iskapi pi}e)

VALERIJA: (Kroz pla~)

Dubok ti je cug... mo`da bi i mogao ne~emi da poslu`i{?
(Ostalima)
Kako vi na to gledate?
NIKOLA:

Pustimo mrtve nek malo odahnu. Valika, na{e vrline su

ve~ne, toliko `ivot ne traje.

VALERIJA: (Radetu)
[e}eru...
(Sedne)
Je li, {e}eru, zar na ~uje{?

118
RADE:

Mirko Petkovi}

(Nabusito)
Imam svoje ime.

VALERIJA: Kako voli{ da se mazi{. Pamti{, je li? Ili si ve} sve

zaboravio? Da te podsetim?
RADE:

Neukusna si.

VALERIJA: Oh, on je moj ute{iteq, znate? Pri~a je slatka, ne ti{ti...

Deso, na{i momci su stidqivi! Bilo je to ve~e, je l tako,
kad se tuga {etala... Mo`e to i jednostavnije, ali ja bih
htela va{im re~nikom da ocrtam tu iznenadnu sre}u koja me
je zadesila. Neka ki{ica je romiwala, a ja sam... Vidi{...
Toma je tih dana kitio zvezde... Je l tako, Rade? Dakle,
grizla sam nokte iza zavese, a onda je banuo Rade. Nikada
nije bio tako vedar... Mo`da malkice snen... Onda je uz
osmeh... Sve je to ta~no, ne morate da skrivate... Onda je uz
sme{kawe opisao Tomina nadahnu}a... Bila je to neka Lela,
vidi{, neka usputna avantura, tako si rekao, zar ne? Oh, to
moje meko srce... Jesen, ki{e... A nama su tuge te{ke bez
mu{kog ramena. Qupko mi je obrisao suze a vi znate kako se
u nesta{luku sve zaboravi... Tako sam saznala da postoji
ute{iteqski stil. Na{ Rade nije tako mutav kao {to se
prikazuje...
RADE:

(Prilazi stolu)
To je tvoj problem. Na mu{karcu je da tra`i, razume{? [to
si dala?

VALERIJA: Ka`i, zar nije {e}er?

BORA:

(Potmulo)
Dosta!

VALERIJA: Za{to? To su moji proma{aji, vidi{? A ti si Tomu voleo.

Deso, uzmi moje min|u{e, lepe su.
DESA:

(U {oku)
Lepe su...

VALERIJA: (Bori)
Sad si u panici, je l tako? Ne ume{ da se sna|e{... Prijateqstvo je za tebe, kako da ka`em, navika... Kao zimnica,
to su tvoje re~i... Slavio si svaki Tomin uspeh! Trudio si se
da nas ubedi{... Zar ne postoji senka?
MILAN:

[ta je tu pogre{no?

VALERIJA: Ni{ta, glum~e. Ako prati{ doga|aje, sve se na kraju pretvori u otima~inu, je l tako?

Masakr na tvr|avi

MILAN:

119

Ja sam rediteq, zapamti!

VALERIJA: Oprosti! Nisam, kako da ka`em, dovoqno... dovoqno... Zar

ima neke razlike? Pa svi smo mi glumci...
DESA:

(Grli je)
Valerija, sunce moje... Znamo.... de... priberi se.

VALERIJA: (Grubo)
Ne bubetaj me! Boqe izaberi jednog od ovih jar~eva, ako su
jo{ za upotrebu.
DESA:

Ne gledam ja kroz tvoje nao~are...

VALERIJA: Mala be{tija, je li?

(Horvatu i Reksu u uglu)
NIKOLA:

(^ita plakat)
Nastavi, ta nam je tema na srcu. Za razliku od drugijg.

VALERIJA: O, na{ blistavi um... Prvo pero u tami... ^lan svih `irijam
je l tako? Tomina desna ruka... Uva`eni patricije... Umem i
ja, sla`e{ se? Wi{e{ se na balkonu dok se bra~ni parovi
presvla~e, kugla{ se u yepu kad se klinke vra}aju iz {kole.
A hteo bi da si besmrtan, zar nije tako?
NIKOLA:

(Sme{i se)
Traume iz detiwstva, Valika.

VALERIJA: Svesna sam, nema staze u blatu... Nisam vas ja odabrala...

Tome je predosetio sve ovo... ovu trule`... Ne}u o tome... Je
l tako? Ovo sam htela... Mala, glupa pri~a... Gabi i ja smo
volele vi{we... Tako smo, kad smo bile male, iza{le u
dvori{te, onako, za {etwu doterane... Ne{to nas je uhvatilo, vidi{... Gutale smo ih, govorim o vi{wama, sa ko{ticama... A haqine bele... Belo je nevinost, je l da? Onda
smo po~ele da se ga|amo...
(Smeje se)
Tako smo u~ile sre}u... I batine, i to sam htela... Mama je
haqine bacile... A ja od vas ne mogu da se operem... Sve je
isto, a Tome nema.
REKS:

Mitolo{ka obrada scene udovice: mi mu do|emo kao svirepi

zlodusi... Ko zna, mo`da ~ak i indirektne ubojice, to je
trend. I mama bi tako rekla. Za{to da bude jednostavno, kad
je tebi lekovito da bude komplikovano.

RADE:

(Ivanu)
I ti ima{ kqu~?

120

Mirko Petkovi}

HORVAT:

Imam...

RADE:

^udi me da te ne zovu?

HORVAT:

Idi, podseti ih.

VALERIJA: (Kratak tajac)

Zar ne `elite vi{e da se igramo aveti?
REKS:

Koga ho}e{ da zapla{i{?

VALERIJA: Macane, radije pogledaj moje noge. Cakane su, ka`i? Nisu!
Vi{e ti ni{ta ne zna~e? Ti si mala zlo}a, profesorska...
ali to je... ono.... sistematika negde pogubqena.
(Svima)
Zar je mogu}e da vam se nije pohvalio?
(Reksu)
^emu onda, ako je ostala tajna?
REKS:

Greh se ne otkupquje, zna{? Kajawe, zar danas?

VALERIJA: Je l da? A da ga nisu ti detaq~i}i naterali...?

REKS:

Nemoj, mnogo je naivno.

VALERIJA: Pa, da. Ja sam wegova prostitutka. Ali tu`na. Mo`da, kao
obrazovan, ~ak i vi{e, zna{ da genijalci imaju miqenike
koje mu~e. To zna{? E, pa, ti u takvu kwigu, to je moja
pretpostavka, nisi upisan, za{to onda lista{ stranice?
Budi qubazan, Zorane, pa mi kao dragoj prijateqici dozvoli
da unesem... a... izvesne... vidi{... korekcije u tvoj roman.
(Milanu)
Davno, tad smo se dru`ili, {etali... to nije va`no... Pozvao
nas je na ve~eru... Ti si jo{ bio mali. I, naravno, uz obavezan poker i viski. E, pa tako, u vreme kad an|eli raznose
po{tu, kako to vi glumci govorite, pridremalo mi se...
Htela sam krevet, daqine, snove... Reks, kao najqubazniji,
kao doma}in imao je re{ewe: sobu svoje mame koja se le~ila
po srpskim bawama. Nema bojazni, vidi{. Wi{u se dimwaci
pod mesecom, Dunav pod kejom {apu}e... Ma, da ti ne pri~am...
Idila. Idila koja se tragi~no zavr{ila... A taj susret pod
duwom, mogu slobodno da ka`em, bio je bqutav i kratkotrajan...
NIKOLA:

Matori, ovo ti nije trebalo.

REKS:

(Bezbri`no. Atmosfera zabavna)

Cest la vie.

Masakr na tvr|avi

121

VALERIJA: (Kao romanti~no)

A sad, najlep{i cvet u mom spomenaru... Ivan Horvat, vitez,
~ove~e, pompezni vitez... A pod oklopom ne`no srce koje
kuca za Valeriju. Prime}ujete: gordo ~elo, o~i blage, naro~ito kad sunce zalazi, ruke, prsti Makijavelija, duh, to }e
mu se dopasti... onako... [openhauera. Pre i posle potopa
jedino bi}e koje se mo`e po`eleti... Je l da?
HORVAT:

To je mu~no, Valika. Ne prosipaj duhovitost, molim. Recimo

da je to nezgoda... Sva{ta se desilo da bismo sada o tome
razglabali... ^uje{... Ovo nije govornica...

VORA:

(Ukqu~i radio)
Mnogo soli{...

VALERIJA: Imam pravo. Ovo je moja no}... Vi ste samo mi{evi, da zna{...
Toliki su zaboravqeni, za{to ne i Toma... Patim, ne zezam
se...
HORVAT:

O. K. Patwa je {ifra za svaki dan. A pri~e, ne znam,

trebalo bi da su one otvarawe... mo`da pre brisawe... Mnogo
toga je ostalo... U svakoj redakciji ti primerci `ive...
Mislim na samokriti~are... Ni~u uvek kad se glavni urednik obara... ^ini mi se da sam jasan? Tvoja, da ka`emo,
ispovest je... tako... potresna, ali dosadna, jer nam je poznata... Opusti se, Valika, le{inari su... razume{... blizu.

VALERIJA: Otu`an si... Miris ti je otu`an, kao onaj bqakasti cvet...

da, zumbul. Tvoja `ena ga upotrebqava, je li? Nekad je ona
~esto putovala. Pretpostavqam da je sada malo te`e... to sa
intervjuima... Mawe su {anse da namami{ devojku nekog svog
prijateqa u stan. Ali ne, ba{ sam prosta... Vidi{, nisi to
bio ti, je l da? Bio je to neki ~ove~uqak izlizane ma{te,
}elav i preliven zlobom. Sad si fini... Stil sileyije je
spakovan... ali, moram da se slo`im: bio je mu`evniji...
Vidi{ li, Rade?
RADE:

[to da ne, bliski ste... A droce treba uslu`iti, takav je

red.

MILAN:

Nema proricawa. I Pitija, i Nostradamus, I Vava, svi su

nemo}ni. Vi ste usavr{ili dru{tvenu igru... Sve je kod vas
"haj". Bravo! Bravisimo! To je re`ija... Valika, ja sam ~abar
u odnosu na tvoj talenat...

122

Mirko Petkovi}

VALERIJA: Lo~i, bebice, ali umereno.

(Igraju}i ka Nikoli)
Znate da je naj anegdota uvek na kraju.
NIKOLA:

Pogre{an zaokret, lutko. Zaobi|i me. Krivac je, po obi~aju,

na drugoj strani. Tvoj nedostatak je, Valerija, u tome {to...
{to... ne obra}a{ pa`wu na, mislim, kolorit. Sitna sam ja
riba... Akvarijum se razbio... Treba disati...

BORA:

Kad bi mogao kosti da nam oglo|e{... Koliko si sitan!

VALERIJA: Ta~no... Kola bez kowa... Kome to treba, je l?

(Poqubi ga)
Oprosti, Ni}o...
(Pla~e)
Nije Toma... Svi smo mi mrtvi... [ta sad? Kuda? Da hranim
golubove na pustim trgovima? Nekom remcu da {aqem razglednice iz Nema~ke, ili Kanade, wu vi{e volim... Mogla
bih da se o{i{am do glave, zar ne? Da stavim min|u{u u
nos... Slabo. Isteklo je iz mene sve... Nema vi{e, vidi{{{{... Sutra jo{ mawe... Bojim se... Bojim se.... Bojim se...
NIKOLA:

(Vodi je)
To je... Kako da ka`em, dosadna vrte{ka. Samo {kripi....
(Slu`i ih cigaretama)
Ovi bi mogli da na puste ku}ama, da ne crknemo.

VALERIJA: (Milanu)
Daj mi ~a{u vode, molim te...
(Nasloni se na Nikolu)
Samo da se saberem...
DESA:

(Sleti. [amara Nikoru)

[ta si imao sa wom, govori! [ta si imao sa wom...?

NIKOLA:

(Neuspe{no je odgurne)
Deso, otka~i se...!

DESA:

To je podlo... Suludo... Uvla~i{ me u te tvoje gnusne igre...

Ne}u da te pogledam... Ti, hrastu jedan... Vidi, na {ta li~i{...? Ne}u da ~ujem, ne}u! Razume{...? Makar se tre}i put
rodila! Ne diraj me!

NIKOLA:

(Besno)
O, bog te materin, utrni sve}u dok te nisam razglavio!

Masakr na tvr|avi

123

DESA:

Usudi se, ajde, usudi se samo...! Propalice, mogu o~i da ti

iskopam, sve ja mogu, i lice da ti izgrebem, da ti otkinem
sve {to ima{, ako ho}e{ da zna{! Sviwo trubadurska! Sve
iza le|a! I wima to radi{! Ko zna za{to se Toma...

NIKOLA:

(O{amari je. Desa se skqoka)

SVI:

Ni}o!

NIKOLA:

(Di`e Desu)
Ustaj! Dosta je bilo, ide{ gore...

DESA:

(Cvili)
[ta se de{ava, ho}u da znam {ta se de{ava?

NIKOLA:

Stani malo... Pusti paru...

DESA:

(Dok je Nikola vodi)

Glupi pawu, ne kapira{ da te volim...

SVI:

(Zure. Ma{ina iz drugog ateqea. Slu{aju)

RADE:

(Wima, a gleda Horvata)

Vama je to normalno? Mu}nite malo glavom. Za{to se sve
ovo de{ava? Neko je tu ne{to filovao, razume{? Tako nam
i treba kad zaboravqamo... uvek zaboravqamo... Ne mo`e to,
~ove~e... Svako ovde gazduje, a mi ni{ta... Toma sam razbije
fla{u, legne na krevet, rokne se, ba{ u pupak... Htelo mu se,
razume{? Svi imaju kqu~eve, a niko nema pojma... Ku`ni smo
zbog takvih....
(Preti prstom nekome)
Sad zort... Malo kasno...

REKS:

(Prekine da ga slu{a)
Koga je imao?

HORVAT:

(Sa mr`wom)
On je iz kupusa. Dete iz kupusa...

RADE:

(Izlazi energi~no. ^uje se {kripa drugih vrata. Ma{ina

u}uti)

VALERIJA: (Ogrnuta bundom. [minka se)

MILAN:

(Odvla~i Reksa do zida. Oslu{kuju)

BORA:

(Me{a koktel. Postavqa ~a{e. Sipa kri{om pra{ak)

HORVAT:

(Vadi fotografije. Cepa ih)

Ne}u va{ kola~.

124
GLAS
SPOQA:

Mirko Petkovi}

Do|ite svi ovamo: Ponesite stvari!

VALERIJA: I ja.
GLAS:

Rekao sam svi!

BORA:

(Prvi izlazi. Reks i Horvat propu{taju Valiku. Nikola

silazi, pripasuje ko{uqu. Popije gutqaj viwaka, zastane,
zageda se u ~a{u)

DESA:

Mogu srk?

NIKOLA:

(Daje joj ~a{u)

GLAS:

Izlazi, {ta ~eka{?!

125

Masakr na tvr|avi

III
Isti ateqe, {est sati kasnije. Posle pretresa ramovi vi{e nisu na
zidu. Sve je isprevrtano. Za stolom: Reks, Rade, Milan, Horvat, igraju
raub i jedu sedvi~e. Bora vezuje om~e i jede kisele krastavce iz tegle.
Nikola sedi na klupi: pi{e. Desa spava na galeriji. Valerija u bundi
naslowena na zid. Bori:
VALERIJA: Emocije su mi splasnule, da zna{, davno... ^upava sam...
Nemam povoda... Jedino {to opa`am to su tupave o~i penzionera... Kako? Radim! Onako, usiqeno... Tata je izgubqen,
ne kontaktira... Ni sa mamom. Mogla sam, mo`da, i da odem...
Ali Toma, sve je li~ilo na lo{e... razume{{{ na igru koja
se odvijala... Sve je to bez smisla. Mu~na scena na ekranu...
Moram... Samo ih najavqujem, vidi{... Nisam nimalo pogo|ena. Nadala sam se da }e on... Nama se to dogodilo tako
stra{no.
(Pokrije u{i)
Taj `amor... Za{to su tako vulgarni?...
(Bori)
Ne me{aj se. Kad pomislim da je neko od wih... i ti si u toj
sramoti... Od po~etka si znao... ^ula sam kad je glavni rekao,
onaj mali... Video si ga, onaj sa min|u{om... Da }e se sam
odati. Zar je mogu}e? Tolika mr`wa... Za{to? [ta se de{ava? Kao da sam od paperja, ni{ta ne ose}am... Vidi{, to je
stra{no... Boro, reci mi ko je!
BORA:

To im je posledwe... Zavr{ili su... Jelo je razli~ito, a govna

su ista...

VALERIJA: Neiskusan si. Ne quti se... Ne mora{ svaki put... To tvoje

poreklo... Nisi mi odgovorio?
(Pomiluje ga)
Po~eo si da sedi{... Zna~i, zavr{eno je sa pubertetom...
Mo`da je Reks? Za wega se nikad ne zna... vidi{... Uvek su mu
virile neke zmije iz o~iju... Razbole}u se... Nikada nije
voleo do|o{e. Se}a{ se? Na Ribacu ga je lupio veslom...
BORA:

Nema do|o{a! Ovo je na{e. I Sent Andreja, i Pe{ta, i

Budim. Tamo su na{e crkve.

VALERIJA: A ovde su na{a grobqa.

126
BORA:

Mirko Petkovi}

Preseli}emo ih... Presko~i me, leba ti! Ako me ne{to taba

po glavi to su pametne `ene. Uvek ste htele da ste Tolstoji!
Znam ja... Sad je gotovo... Nije za svakog vru}a poga~a! Yabe,
sele... Niste vi samo no}as polivali... ^ove~e, to traje...
Znam ja... Neko mora metlom to... Gvozdenom metlom, ako
ho}e{ da zna{... Sad bi ti da si an|elak...

VALERIJA: Ho}u ku}i... Spava mi se i muka mi je...

BORA:

I wima }e skoro da bude...

(Rukom vadi krastavce iz tegle. Mqacka)

MILAN:

Stalno iste karte. Moram da pratim, razume{, i da se

platkam. Dru{tvo je uletelo u lovu i samo ~upa.

REKS:

Je l te neko sili?

RADE:

Kartu!

SVI:

Pazi wega.

REKS:

(Deli)
Stranci su upropastili dr`avu.

RADE:

Rekao sam kartu, tvrd si na u{ima.

REKS:

Oprostite, gospodine...
(Deli)
Ne ose}am se dobro. Sve se zanosim na levu stranu.
(Horvatu)
Ti?

HORVAT:

Kako i ne bi. Sve.

MILAN:

(Nikoli)
I ti vodi{ zapisnik?

NIKOLA:

Zodijak. Pratim puteve zvezda. Nas nema. Mi smo u kosmi~koj jami.

RADE:

Adut.

HORVAT:

(Reksu)
Ko ovde odigrava?

MILAN:

Onaj koga sere karta.

REKS:

(Radetu)
Ej, ostavi to, to je moje... Ako smem da primetim.

RADE:

Izvini, previd.

NIKOLA:

Zodijak. Pratim puteve zvezda. Nas nema. Mi smo u kosmi~koj jami.

Masakr na tvr|avi

127

RADE:

Adut!

DESA:

(Pojavquje se polugola na stepenicama. [timuje violinu.

Kao da je u transu. Rekvijem. Prate je izvesno vreme. Nastave kockawe u ti{ini. Pri kraju monologa Bora slomije
fla{u. Odgledaju ga pa`qivo. Wihov tekst dobija drugi
zna~aj)
Boli? Potreseni ste? Ne, vama je to sumwivo. Mislite:
klinka. O~i su joj u sisama... @urku ste smislili, mo`da,
zajedno? Mo`da onaj koji se najglasnije smeje, nije moje... da
sudim... prise}am se... Neko od vas je Tomislava... Mo`da
svi? Za{to nas spre~avaju da odemo? Kako sa tom morom da
sa~ekujem jutra? Haos... ^ekam novi beleg... I u~im! Zapamtite: u~im!

NIKOLA:

(Aplaudira)

HORVAT:

(Gleda u Boru)
Ko ovde odigrava?

DESA:

(Odlazi)

MILAN:

Onaj koga sere karta.

NIKOLA:

Nije to jedini previd.

RADE:

To se odnosi na mene?

REKS:

(Milanu)
Ti deli{, {ta ~eka{?

MILAN:

Sad mi je stvarno zlo. Mora da je od ovih sendvi~a {to su

nam poslali. Ne mogu... Nije mi do toga...

NIKOLA:

Dukserice, pi{toqi i gola dama pik. Kako bismo se ina~e

setili Pu{kina? Nedostaje hleb dvokila{, tuzlanska so i
{unka... Nema razloga, mislim... Sve je nevino... Tomina
du{a mo`e da se opusti.

REKS:

Mo`da je to na~in da ne izludimo... Moja mama zna: i ~ovek

mora da ima slavinu.
(Milanu)
Ho}e{ li da deli{ ili ne?

RADE:

(Nikoli)
Busa{ se u grudi... Ma nemoj.... Pazi da ne polomi{ koje
rebro... Toma, pa Toma. Ti si ~istunac, {okirao te je ovakav
kraj! Pre mesec dana si druga~ije pevao... Nadam se da su oni
uzeli to u obzir... Providan si, razume{?

128

Mirko Petkovi}

NIKOLA:

Mrtvi su glavni krivci... To je dana{wi hit. Mogao bi koji

put i ~arape da promeni{.

RADE:

Bi}e mi zadovoqstvo kad rikne{. Napravi}u kraqevsku

gozbu.

NIKOLA:

Ne oskudeva{ u novim detaqima. ^ove~e! Neiscrpan si...

Kako je mogu}e da smo se uop{te sreli. Koje si ti sme}e! A ja
sam se nadao da }e taj civilizovani kd meni pripasti...
negde, u nekoj novoj galaksiji... Kako samo mogu da imaju
poverewa... Ba{ su pali nisko.

RADE:

Insinuira{?

NIKOLA:

Bo`e? To je samo refleks, uro|eni refleks.

HORVAT:

Dosta te pri~e.

NIKOLA:

Ti bi trebalo nad tim da se zamisli{, Ivice. Tebe to

stvarno mo`e da ko{ta, ~ove~e... I to skupo. Postajemo
slu~aj. Nekome... Na nas mislim... Nekome se Tomina krv
podvukla pod nokte. Ose}am da se osa pomera... Mislim,
Toma... Motivi nisu slu~ajni... Pretvaramo ga u krivca.
Pretvaramo ga svi zajedno, mislim... ^ak osu|ujemo... onako,
porezni~ki, bez prava na `albu. Dobro, opustite se komotno, nismo obele`eni... Asmodej, bog pono}nog mira nas
~uva... Sem onoga ko je ovo zamesio... Jer, mislim, da je neko
od nas bio kadija. Hteo sam da ka`em da je i moja pretpostavka u~e{}e... Na `alost, ne samo kad je Tomina smrt u
pitawu...

HORVAT:

Opasne re~i, ~uje{? Kao atavista ulazi{ u vode prokazanih... Ipak, hvala ti...
(Ostalima)
Morao sam da se oglasim.
(Gleda Radeta)
Neko me je iza ovih zidova ve} anatemisao...

MILAN:

[ta ovo zna~i? Kako da razumem ovaj gest?

RADE:

Opet me pertla zeza...

(Milanu)
Ako vrat {tr~i, slomi se u prvom tunelu, razume{? ^ista
fizika. Gde da na|em petrlu?

REKS:

(Horvatu)
Mora}u da odremam! Nalegao mi san na o~i, pa to ti je...
Sumwe u ludilo su neograni~eni, mama bi nam to predo-

Masakr na tvr|avi

129

~ila... Te{ka inferiornost, tako bi moglo da se nazove

na{e bezzzawe. Tomi smo sva{ta pripisivali. Zato se... ta
optuzzzba jaqa. Razmislite: podavali smo se iluzijama. Sada
je svr{en ~in... Zato smo... te{ko je sada na}i pravu re~.
Na{a odbrana... To... Na{a odbrana je nakalemqena. To nije
samoodbrana jer smo se predali... Ipak }u da prilegnem...
Toma je na{ao izlaz, vi{e se ne mu~im oko toga... U stvari,
sad se zezamo, je l? Ho}emo zlo~inca, tako je efektnije?!
BORA:

Jebivetri! Samo laprdate! Ko ste vi? [ta to smrdi? Kakva

je to bu|? O~i{}ewe... Zemqi je potrebno da di{e... Da se
osvetle ikone. Toma ovo... Toma ono... Treba da {enimo...
Znam ja, Horvat bi se uvredio. Pred svakim da hodamo na
prstima... Onaj pop iz Budisave vi{e je u~inio za ovaj narod
od svih vas. I od Tome. Naro~ito od Tome... Zaboravqate
kako nas je pquvao iz Pariza... Dr`ao lekcije... Znam ja...
(Zategne om~u koja mu je u ruci)

MILAN:

(Posle pauze baci karte)

RADE:

Ne}emo vi{e?

MILAN:

(Odri~e glavom. Prilazi Reksu koji le`i na klupi)

Mogu li?

REKS:

(Pomera se)
Izvoli?

MILAN:

Imam jednu molbu...

REKS:

Je l? Ne{to nije u redu. Ako mogu... Va`i...

MILAN:

Nije ni mesto ni vreme, ali... interesuje me... profesoka...

Mlada je... Eto, to je...

REKS:

Koji predmet?

MILAN:

Tek je diplomirala... Engleski pod "a"....

REKS:

Zavisi...

MILAN:

Iz Beo~ina je. Bugarski. ^uo si, sto posto... Milena Bugarski, zapamti...

REKS:

Kad malo legne, je l?

RADE:

(Nikoli)
Misli {ta ho}e{, ja se uvek dr`im po strani, razume{?

NIKOLA:

Pa?

130

Mirko Petkovi}

RADE:

Mali rovari, razume{? Tako kola pri~a... Ko zna? Nije

naivan... Samo oprezno, tudom.

HORVAT:

Opet uvr}e{?

RADE:

Ne{to si mi poznat? Koja naiv~ina... A, novinar? Danas...!

HORVAT:

Samo pi{em... Za to sam pla}en, ~uje{?

RADE:

Ko te pla}a?... Da ~ujemo, ko te pla}a?

HORVAT:

Onaj kome sam potreban...

RADE:

O... o... o... Pazi da ti zbog jezika tabane ne progore!

NIKOLA:

^ovek prati kulturu... Mislim, bio bi red... Ne rasturaj ga

bez veze...

RADE:

Aha! Kultura u rukama neprijateqa... Kapira{? A sad da te

ne{to priupitam: kad zabode{ cirkl, {ta dobija{? Krug...
Tu sam te ~ekao... Krug. Ali ti nisi jaha~ bez sedla. Ti se
samo folira{, razume{... mi smo ovde za tebe paravan...
Nemoj... nemoj... sad je "kao" Ivan ugro`en. Nemoj mene, Svi
ste vi ista mu}ka! Novinari!... Ko da vi{e... Mo`da vas je
Toma provalio, mo`da je tu zec?

HORVAT:

(Sedne kao trupac. Milanu)

Donesi mi ~a{u vode, molim te... vrti mi se u glavi, ~uje{!
Nije mi do pri~e...
(Radetu)
Samo da se saberem... Ovo... Ti si mrva, ~uje{? Momentalno
osiona... A ovaj grad ima istoriju...
(Milanu)
Hvala. Toma je tako|e deo gomile... Mo`da i sandu~i} za
pisma, ~uje{? A ti si tu klasa...

NIKOLA:

Ne`no, Ivane... Sr~a je pod tepihom...

RADE:

Ba{ mi se sledilo srce, Nikola... To je... Mo`da bih i ja

trebalo da iskrvavim da bih bio po ne~ijem ukusu? Nije
va`no {ta se doga|a... Neka nas i slatka kurvica srozava,
neka trtqa bajke, razume{... Va`no je da postoje umnici koji
nas ignori{u... ^ekaju krivinu da zastra{e... Neka Rade
odu`uje dug koji ne duguje...

DESA:

(Silazi ogrnuta }ebetom. Ispod je gola. Daje znak Milanu

da pozove Nikolu)

Masakr na tvr|avi

131

MILAN:

(Nikoli)
Ima{ posetu...

REKS:

(Pridi`e se)
Boqe sredi tu malu...

RADE:

(Ceri se)
@ivi{ u nadi...

NIKOLA:

Je l? Pa da znam kome treba da se obratim ako mi zatreba

pomo}.

DESA:

(Ne ~uje ih)

Bojim se...

NIKOLA:

(Uzme fla{u. Ode za Desom)

RADE:

(Posle pauze. Cini~no)

Da je Toma `iv ne bi joj oprostio, razume{? To bi bilo
veselo, je l da?

MILAN:

U odnosu na vas malo znam, ali... Pri~a je jo{ iz onih

vremena... Grad je `iveo od wih. To je bio rastur... Znam za
Lelicu, Vitinu sestru... Vita... onaj {to se vratio bez noge...
O... o.... o. Zbog wega Toma jedno vreme nije smeo da si|e sa
\ave. Pa Beba... Sekla je vene, to je... Kakav skandal? ^ove~e, kakav skandal kad je wenoj kevi poslao ga}ice sa
inicijalima...

RADE:

Nemoj Ilku da omane{...

MILAN:

Slatka, mala trudnica... ^ove~e... Sve je to ubele`eno, ovde...

(Prst u ~elo)

RADE:

[teta {to je posle drugog skoka ostala kra}a.

MILAN:

@ana, pa Dara Nijagara, da ne nabrajam... Najsla|e za kraj...

Ne mislim na Valiku... Ono... Sa Vojkanovom tetkom... Mene
to rastura svaki put...

HORVAT:

(Reksu)
Ti se ba{ ne ose}a{ dobro... Da javimo onim tipovima?

REKS:

Ve} mi je boqe...
(Nalakti se)
Mali nije sisan~e, je l da? Slu{aj ga samo.

132

Mirko Petkovi}

MILAN:

(Poku{ava da animira i Boru. Ovaj oka~i om~u na kuku)

^uvena slika: mese~ina... Tri viteza preferansa kre}u na
turnir... Dogovor je... recimo... Za devet sati. Toma, naravno,
sti`e prvi... Da napravi {tos upadne kroz prozor... Kad
tamo: magla... Magla iz kupatila. To je... da rikne{... Po
Vojkanu: to je bila "teta" iz Be~eja... A teta nema ni dve
banke... Promoli Toma nos, a ono da rikne{... Lom... Zna{
{ta je? Puni... Sifoni... Ma... ej, da ne nabrajam... To je!
Svu~e se na brzaka, pa pod perinu. Kad se tetica uvukla
imala je {ta da oseti... Taman krenula poezija, kad: Vojkan...
i ne znam ko je bio tre}i? Lepi Toma, u ga}ama, pa dum kroz
prozor... Celu no} ga je Vojkan vijao... A Kazanova nije
mutav... Doseti se, pa ponovo kucne... Tetica se sa`ali... A
Vojkan do zore pred wegovim ateqeom... Kao kusur navu~e
jo{ i upalu plu}a...

RADE:

(Zaceni se)

BORA:

(Oka~i drugu om~u. Gleda Milana)

REKS:

(Sedne. Qutito)
Zna{, to su farbice... Ne bi trebalo... Ti si na{! Ovde su
Dun|erski nekad kowima u birtije upadali... Neka wima to
bude zanimacija... Ne bi trebalo, je l? To je samo cirkus.
Imamo mi i boqe... I Ja{u Igwatovi}a, i Kostu Trifkovi}a, i Crwanskog, i Pupina... Nismo mi iz istog {ora...
Mlad si... trebalo bi da ~uva{, ono {to je na{e... A ti?
Sprdwu tera{... Wima uga|a{... Pa, zbog wih se sve ovo i
de{ava... Toma, bio, pro{ao i nema ga... Ni {tene nema za
kim da zavija... Je l?

DESA:

(Usplahireno)
Ni}o, Ni}o! Nemoj sad. Molim te...

HORVAT:

(Mune Reksa. Poka`e na galeriju)

SVI:

(Slu{aju)

NIKOLA:

Smrt je evokacija `ivota... Ovo je jedinstven ~as da se oseti

trajawe...

RADE:

Opa!

HORVAT:

To je taj novi svet?

DESA:

([kripa)
Sve se ~uje... Molim te...

Masakr na tvr|avi

133

NIKOLA:

Ne boji{ se pakla?

DESA:

Pusti mi ruke...
(Ritmika)

NIKOLA:

Ka`i da se ne boji{ pakla!

MILAN:

Dru{tvo, Dekameron nije jo{ napisan.

RADE:

(Glasno)
Samo napred, Ni}o! Mi smo uz tebe!

SVI:

(Smeju se prosta~ki)

REKS:

(Potpuno klone. Na galeriji mir. Horvat nasloni glavu na

sto. Rade do lavora. Izru~i bokal vode za vrat. Sedne na
pod. Milan ka stepenicama. Quqa se. Hvata se za gelender)

VALERIJA: (Nemo}na. Bori)

[ta to radi{?
BORA:

Mora da se krene od golih zidova. Da zagospodare na{e

freske. Znam ja kako se ostvaruju vizije... Ovo je samo po~etak...
(Ka~i slede}u om~u)
Ne, ne}u da zidam grobnicu kraqa Mauzola Karijeskog... Ti
si ispala iz hunskog sedla, ne razume{... Ovo je vreme o~i{}ewa. Zna{... Dosta je bilo... Svi oni kande... To. Hodaju po
o~ima svetlog Stefana.

VALERIJA: (Poku{ava da se pridigne)

Kao da te prvi put vidim. Boro... Boro... To nisu freske... To
su tvoji prijateqi... Niko nema ni{ta protiv... Slikaj...
Ali ne ovako... [ta se sa tobom doga|a? [ta namerava{? Ti
izmi{qa{... Vidi{, se}awe na Tomu i uop{te, ne mo`e{ da
izbri{e{... Izigrava{ pajaca, ne razumem?
BORA:

Ho}e{ li da odse~em per~in, da na wega oka~im glogovu

ka{iku? Znam ja malo vi{e...
(Mqacka)
A krastavce volim. Svi su izigravali faraone... I Toma,
kmezava strina... Od volova je pravio mit... Droqe... Okru`en droqama... O, to je poezija... A zemqa? Te{ka, prevrnuta... Samo obi~na {tala bez kowa... Va`no je da si ti bila
svetica...
(Podsmehuje se)

VALERIJA: Pla{i{ me...

BORA:

Ho}e{ teglicu za suze...?

134

Mirko Petkovi}

VALERIJA: (Dovikuje)
Nikola! Nikola! Deso...!
BORA:

Lebde... Uskoro }e postati sveci na mojim freskama...

VALERIJA: Ti si se skroz otka~io... Da nisi i Tomu?

BORA:

Vidi{, nisam ja... Ti si! Majstorisala si iza le|a... Name{tala si ribu prdowama. Sad kuka{! Sad bi da se... da se
izmigoqi{... da se izvu~e{ iz ~opora... Kasno, ovco! Nema
na~ina da se odu`i{...
(Ka~i novu om~u)
Vidi{... Ovo je novi oreol... Znam ja...

VALERIJA: Ti... Ho}e{ ponovo da me o~ara{... Vidi{. pogodila sam!

Misli{ da opet sa~ekamo prole}e kraj onog pawa na Dunavu? Vidi{, prozrela sam te... Dosta si se igrao!
BORA:

Kewaj!

VALERIJA: Kakva re~? Vidi{, ako sam bila }urka na tezgi to... vi{e se
ne ponavqa... Stani! Znam da blefira{! Ne znam {ta si nam
smutio, ali znam da blefira{! Samo da te pitam: za{to...
za{to si me onda ostavio sa wim u ateqeu? To je bila
trgovina? Vidi{ kako sve iza|e?
(Poku{ava da ustane)
Pusti me da odem...
BORA:

[armira{ me? Sad vidi{ kako izgleda kad se gubi...

(Odlazi Radetu)
Vera mora da se vrati!
(Stavqa mu om~u oko vrata. Zatim ostalima)
I ~ast. Znam ja kako se to radi!
(Vu~e ih)
Prvo se koren o~isti... od bu|i. Nema ustupaka... Ovde dole...
mislim, tu se pla}a...
(Pqesne Radeta po obrazu)
Ti }e{ biti dobar svetac!
(Horvatu)
A tebe... Tebe }emo vratiti tvojima... Tamo, da ti se divi
Evropa...
(Reksu koga vu~e)
Ti }e{ postati novi apostol. kad se vrati{... Znam ja... Da
propoveda{ o svetim kwigama... O manastirima... O ~udu
koje se de{ava... O narodu koji se vra}a pastiru...

Masakr na tvr|avi

135

VALERIJA: (Pla~e)
Sad mi je jasno... Tako izgleda Bog izbliza...
(Sru{i se)
BORA:

(Nestaje svetlo)
Gledao sam kako nas motate u vru}e bra{no... Kako {irite
memlu... Jo{ dok ste u utrobi bili... prodavali ste se... i
sebe i nas... ^ere~ili ste neke zagonetke, kao to su jabuke...
To se nudi nevinima... I o~i koje ste kopali. Vi... Telesa bez
istorije... Svega ste se odrekli... I majke... I Boga... Mutili
ste nam krv izopa~ewima... Ovaj prostor, ova nebesa, moraju
da se podsete ko smo mi? ^ije su reke, ribe, imena... Svetog
Savu ste spalili... Hteli ste da budete Ugri, [vabe... Sva ta
govna... Zaboravili ste koliko su nam dedovi pla}ali oblake... Sestre ste muvali, paradirali... A krvavi bo`uri?
Ni{ta. Kome oni da ostanu?
(Plavo svetlo. Siluete obe{enih. Bora nami~e sebi om~u.
Valerija gami`e ka izlazu. Desa na stepenicama. Wi{e se)
Sada je pravo vreme... Iz loma~e da se pojavimo novi, silni...
Odavde }e krenuti svet... Tu, na kostima, zida se civilizacija... A iz fresaka }e, umesto suza, orlovi da polete...

MRAK