Anksioznost, strah, panika

Anksioznost

Anksioznost je
raspoloenje koje
karakterie naglaeni
negativni afekat i
somatski simptomi
napetosti u kome
osoba straljivo
iekuje buduu
opasnost ili neuspeh

Aspekti anksioznosti

Situacioni situacije koje karakterie neizvesnost

odnosno, dogaaj koji se iekuje se procenjuje
kao nekontrolabilan i neizvestan u pogledu ishoda
Emocionalni - nelagodnost, napetost, strepnja,
doivljaj nesigurnosti i bespomonosti
Kognitivni briga (worry), - intenzivno promiljanje, razmatranje
moguih komplikacija situacije, nadolazeih problema
panja poviena distraktibilnost pretraivanje
okoline u potrazi za signalima opasnosti
koncentracija se teko usmerava na zadatak koji nema
veze sa situacijom u vezi koje brinemo

 Bihejvioralni i fizioloki
Aspekti anksioznosti

miina napetost

vegetativna aktivnost naglaena, ali

manje nego kod straha i panike (ubrzan
rad srca, krvni pritisak, provodljivost
koe, brzina disanja)
Naglaena EEG-beta aktivnost u
frontalnom renju leve hemisfere
(koja odgovara naglaenoj
kognitivnoj aktivnosti)

Strah

Odbrambena emocija
koja se javlja kao
neposredna reakcija na
prisutnu opasnost.
Pobuuje fight-flight
ponaanje- beanje iz
situacije ili napad
Ono je omogueno
masivnom fiziolokom
reakcijom ANS-a
Subjektivno je praena
doivljajem straha
http://www.cmhc.utexas.edu/stressrecess/animations/voyage/

Panika (panini napad)

Nagli doivljaj intenzivnog

straha koji se (u patolokim
sluajevima) javlja na
unutranje podraaje i ne
postoji mogunost bega ili
borbe.
Intenzivne somatske senzacije
(lupanje srca, bol u grudima,
nedostatak vazduha, znojenje,
nesvestica).

 Orjentisana na
budunost
Miina napetost
Manje naglaen rad
ANS-a nego u strahu
Svrha priprema za
buduu opasnost

Razlike izmeu anksioznosti i straha

Anksioznost

Strah
Orjentisan na sadanju
opasnost
Fight-flight-freeze
ponaanje
Naglaen rad ANS-a
Svrha odbrana od aktuelne
opsnosti

Razlika izmeu straha i

panike

Strah
Opasnost je
spoljanji objekat
ili situacija koji se
mogu izbei

Panika
Opasnost se procenjuje
kao neizbena i (u
patolokim sluajevima)
pretnja je unutranja

Neurotski sa stresom povezani i somatoformni poremeaji

prema ICD-10 klasifikaciji

F40

F41

Fobini
anksiozni
poremeaji

F42

Drugi
anksiozni
poremeaji

F44

Disocijativni
(konverzivni)
poremeaji

Opsesivnokompulzivni
poremeaj
F45

Somatoformni
poremeaji

F43

Reakcija
na teak
stres
F46

Drugi
neurotski
poremeaji

Fobini anksiozni poremeaji

Agorafobija
Socijalne fobije
Specifine fobije

Drugi anksiozni poremeaji

Panini poremeaj
Generalizovani anksiozni poremeaj
Meoviti anksiozni i depresivni poremeaj

Dominantna emocija kod

anksiozno-fobinih
fobinih poremeaja

POREMEAJ
EMOCIJA
Anksioznost
Strah
Panika

GAD
Socijalna fobija
Specifina fobija
Panini
poremeaj

Generalizovani anksiozni
poremeaj

Generalizovani anksiozni poremeaj

Kriterijumi po ICD-10:
Simptomi anksioznosti treba da se javljaju najvei
broj dana tokom nekoliko nedelja (6 meseci prema
DSM-IV)
Simptomi anksioznosti ukljuuju:
Strepnju (zabrinutost zbog buduih nesrea)
Motornu napetost (stalni nemir, nesposobnost
oputanja, drhtanje)
Naglaenu vegetativnu aktivnost (znojanje, tahikardije,
vrtoglavice, munina, suva usta itd).

Kriterijumi koje dodaje

DSM-IV
DSM

Osoba ima tekoe u kontrolisanju

zabrinutosti, brige;
Anksioznost i briga su udrueni sa bar tri
od sledeih 6 simptoma (bar neki su vie
dana prisutni nego odsutni tokom 6
meseci):
Miina napetost
Nemir/oseaj uzbuenosti, na kraj
ivaca
Oteana koncentracija/priseanje
Lako zamaranje
Iritabilnost
Poremeaj sna

Kriterijumi koje dodaje

DSM-IV
DSM

Fokus anksioznosti nije u vezi sa drugim

poremeajima (u vezi paninih napada,
socijalnih situacija, zaraze, udaljavanja od
sigurnog mesta, ozbiljne bolesti, u sklopu
PTSD-a)
Anksioznost, briga ili fiziki simptomi
izazivaju znaajnu patnju ili podbacivanje u
socijalnoj, profesionalnoj ili drugim oblastima
funkcionisanja.
Simptomi nisu direktna posledica unoenja
supstanci, medicinskih uslova i ne javljaju se
tokom afektivnog, psihotinog ili trajnog
razvojnog poremeaja.

Statistika

Oko 4% populacije u 6 meseci zadovoljava

kriterijume
55-65% su ene
Poetak obino u ranom odraslom dobu,
a prevalencija je najvea oko 35 god.
U starosti, dosta ljudi na benzodijazepinima,
GAD kod starih je nedovoljno istraen
fenomen, mada je najei anksioznofobini poremeaj kod starih.

Diferencijalna dijagnoza

Depresivni poremeaji
Svi anksiozno-fobini poremeaji
Zloupotreba supstanci
Telesne bolesti
Shizofrenija

Bekov model GAD

Vulnerabilnost=
Iskrivljena kognitivna ema=
ema opasnosti
Stresni ivotni dogaaj

Kognitivne pristrasnosti
Panje
Interpretacije
Memorije
Preuveliavanje opasnosti
Podcenjivanje koping resursa
Izbegavanje

Novi koncepti u kognitivnoj teoriji

GAD

Netolerancija na neizvesnost
Briga
Metabriga
Progresivno nadolazea opasnost

Funkcija brige

Kognitivno izbegavanje opasnih stimulusa,

tj njihovih predstava - briga je nain da se
ne misli o katastrofama koje su vee od
one oko koje se brine
Briga kao verbalna apstraktna delatnost
oteava detaljno i slikovito predstavljanje
opasnosti te tako stopira i fizioloku reakciju,
ili je ublaava. Npr. Neto strano e se
desiti.
Inhibicija emocionalnog procesa koji bi
omoguio kompletno suoavanje sa
opasnim stimulusom i njegovu promenu
znaenja i gaenje emocionalne reakcije.

Netolerancija na neizvesnost
nei

IUS
Kada je situacija neizvesna, ne mogu da zauzmem vrst
stav.
Kada postoji neizvesnost, oseam da sam neorganizovan.
Neizvesnost mi ini ivot nepodnoljivim.
Nije fer to niko nita ne moe da mi garantuje u ivotu.
Ne mogu da se opustim ako ne znam ta mi donosi sutra.
Neizvesnost me ini anksioznim i pod stresom.
Veoma me uznemire neprediveni dogaaji.
Frustrira me kada nemam sve informacije koje su mi
potrebne.
Neizvesnost me spreava da ivim ivot punim pluima.
Uvek gledam unapred kako bi izbegao iznenaenja.
ak i kada sve unapred isplanira sitnice mogu sve da
pokvare.
Kada treba da delujem, neizvesnost me paralie.
Kada oseam neizvesnost, to znai da nisam u najboljem
izdanju.

Briga

WDQ-R\
Brinem se
......da u prestati da brinem
.... da nemam samopouzdanja i ne mogu da
izrazim miljenje
...da moje anse za napredovanje na poslu
nisu dobre
.... da e se moja porodica ljutiti na mene ili
da se nee sloiti sa mnom
....da nikad neu ostvariti svoje ambicije
....da neu na vreme ispuniti obaveze
....da e mi finansijski problemi ograniiti
putovanja i provod
...da neu imati koncentracije
....da nisam u stanju da priutim sebi stvari.
..to se oseam nesigurno

Meta-briga
briga

1. Briga mi pomae da izbegnem probleme u

budunosti.
2. Za mene je opasno kada brinem
3. Teko mi je da razluim da li sam neto zaista
uradio ili sam to samo umislio.
4. Mnogo razmiljam o svojim mislima
5. Toliko brinem da se mogu razboleti
6. Svestan sam kako moj um radi kada razmatram
problem.
7. Ako bi se neto dogodilo, a ja o tome nisam
brinuo, bila bi to moja greka
8. Ako ne kontroliem brigu, briga e kontrolisati
mene.
9. Moram da brinem kako bih ostala/o
organizovan/a.
10. Nemam dovoljno poverenja u svoje pamenje
rei I imena

Socijalna fobija/anksioznost

Socijalna fobija vs.anksioznost

vs.anksio

Ruavanje na javnom
Potpisivanje u javnosti mestu

Javni toaleti

Javni nastup
autoritet

Kriterijumi prema ICD-10

ICD

Psiholoki ili vegetetivni simptomi moraju biti

primarne manifestacije straha, a ne sekundarne u
odnosu na druge simptome;
Anksioznost je ograniena na posebne socijalne
situacije ili je preteno vezana za njih;
Izbegavanje fobine situacije

Kriterijumi prema DSM-IV

DSM

Strah od socijalne(nih) situacija - da e se

ponaati na sraman ili poniavajui nain
U socijalnim situacijama javlja se
anksioznost koja moe prerasti u panini
napad
Osoba primeuje da je strah preteran
Izbegavanje, distres i anksioznost izazivaju
patnju i interferiraju sa funkcionisanjem
Iskljuiti druge mentalne poremeeje,
telesne bolesti i zloupotrebu supstanci
Trajanje kod dece ispod 18 godina bar 6
meseci

DSM-V Poremeaj socijalne anksioznosti

(socijalna fobija)
Strah postoji u
situacijama
Interakcije sa ljudima
Posmatranja od strane
ljudi
Izvoenja nekog
ponaanja pred
ljudima

Strah da se uini
neto ili ispolji
anksioznost a to
e biti negativno
evaluirano
Socijalne situacije
proizvode strah od
anksioznosti

U osnovi je:
Socijalna fobija i socijalna
anksioznost

Strah od bliskosti
Strah u vezi ire prihvaenosti i
vrednovanja
Strah od kontakta sa ljudima od autoriteta
Strah od javnog nastupa (izvoenja neke
aktivnosti pred javnou)
Za sve je zajedniki strah od negativne
evaluacije

Razlike u odnosu na specifine

fobije

Kod socijalne fobije - anksioznosti

Izbegavanje esto nije mogue
Potreba za izbegavanjem se tie ireg broja
situacija
Fobine situacije su obino brojnije i
podrazumevaju razliite vrste socijalnih
situacija (zvanine, nezvanine...), razliite
sagovornike (autoritete, romantine
partnere...) i razliite brige (od crvenjenja,
smaranja sagovornika, pravljenja greaka)
Onesposobljenost i patnja su vei, kvalitet
ivota vie naruen

Epidemiologija
ivotna prevalencija SF definisane
prema DSM-IV kriterijumima

EDSP, Munich, Germany

7.3

Alberta Winnipeg, Canada

7.2
Paris, France
7.3
Dresden, Germany (ene) 12.0
Australia
Florence, Italy

GHS-MHS, Germany (12m) 2.0

Sao Paulo, Brazil

3.5

Christchurch, New Zealand

3.0
Taiwan, rural areas,

0.4

Seoul City, Korea

0.5

Basel, Switzerland

16.0

2.7
4.0

Poetak poremeaja

Proseno, SF otpoinje izmeu 10 i 16 god.

Uestalost podvrsta socijalnih strahova

Vrsta situacije

Jesti ili piti u javnosti

Pisati dok neko gleda
Uestvovati u socijalnim dogaanjima
Izvoenje/ispitne situacije
Govoriti pred javnou
Razgovarati sa nekim
Bilo kakav socijalni strah

ivotna prevalen.
M

4.4
2.4
6.4
2.2
1.7
2.8
4.6
3.0
6.2
18.2
14.4
21.9
13.2
10.7
15.6
6.4
4.2
8.5
27.3
22.3
32.2

Etiologija

Dijateza
Bioloka pripravnost, genetska predispozicija
(stidljivost, suzdranost, neuroticizam, nerazvijenost
socijalnih vetina, bihejvioralna inhibicija),
psiholoka vulnerabilnost sticanje disfunkcionalnih
pretpostavki,
Okidai
Socijalni stres, panini napad
u socijalnoj situaciji
Odravanje
Anksioznost u vezi buduih
kontakata, izbegavanje, strah
od straha.

Bekov model socijalne fobije

Disfunkcionalna uverenja
Ja sam bezveznjak, glup, ...
Ako pogreim ljudi e me odbaciti
Ne smem pokazati bilo kakbe znake slabosti

Stres
Somatski simptomi
anksioznosti

Self-monitoring

Oteano kognitivno
funkcionisanje

Interpretativne
pristrasnosti

Pristrasnost panje

Iskrivljeno
tumaenje ponaanja

Pretraivanje sebe
i okoline

Negativna reakcija okoline

Clark i Wells (1995)

(

Samofokusiranje
Izbegavajua
ponaanja:
kontakta oima
Spremne fraze za
razgovor
Socijaliziranje sa
bezbednim
drutvom

Rapee i Heimberg (1997):

Diskrepanca izmeu mentalne

reprezentacije sebe (stvorene na
osnovu disfunkcionalnih pretpostavki,
interpretacije trenutnih somatskih i
psihikih ispoljavanja i reakcija
sagovornika)
i onog to mislimo da drugi oekuju
od nas (previsoki standard)