Nekako je trebalo kazniti Adama i Evu za njihov bezobrazluk, a proterivanje iz raja

bio je samo deo te kazne. "Raae decu u mukama" i sve to ide uz to bili su
propratni efekti koji se svi maltene ve sadre u izreenoj kazni proterivanja, no
moralo se tu smisliti jo neto. I Gospod se zamisli. I razmiljae danima...
Na kraju, Bog se doseti. Jasno, kad se potrudi ume da bude gori avo od avola,
no ipak, on nije bio srean to to moe i ume. Naprotiv, Bog plakae. To bee tako
strana i podla kazna, da je se i sam Bog bojao i stideo. No, morao je da kazni
decu svoju, to bi reeno. I Gospod odtade pri svome i sprovede kaznu za Adamov
i Evin greh u delo. Te uini ovako: da svi ljudi, doj je sveta i veka, imaju svest o
tome da ljubav postoji. Da svi ljudi, dok je sveta i veka, imaju potrebe da trae taj
uzvieni ideal. Da u tome uspevaju, dok je sveta i veka, kad se radi o stvarima i
prijateljstvu prema drugim ljudima. Ali da nikako ne uspevaju na planu one prave,
one jedne jedine ljubavi koja ih ini kompletnim. Srodna dua. Druga polovina
istog bia. Rebro. Dok je sveta i veka. Tako uini Svevinji. Da svi oseaju potrebu
za voljenim biem, ali da konstantno udaraju glavom o zid u potrazi za tom
osobom, pronalazei sve same pogrene osobe na putu potrage za pravom. Veze
i vezice. Brakovi i braii.
Zajednika potreba da se ljudi lau kako su pravi jedno za drugo, a toliko stvari im
jasno pokazuje, gotovo jo od poetka njihove prie, da oni moda mogu provesti
neko vreme zajedno, moda i celi ivot i imati dece, zajedno uivati u njihovom
odrastanju i stasavanju u ljide, ALI!... ne mogu biti ono pravo jedno za drugo.
Jednostavno zato jer nisu. I taj gram koji im fali do savrensta oseaju i vrlo dobro
poznaju. No, toliko ele da zanemare taj momenat i budu "ono pravo" jedno
drugome... i, ta se tu, onda, moe? A istina je ta da Gospod na nije bio ba
toliko surov da zaista ostavi due nedovrene, uinivi da nema nape druge
polovine. Ne, ne. To bi bilo previe. Nije on tako uinio. Uinio je da zaista svako
ima osobu svog ivota, i kada se sretnu itav kosmos se koncentrie na taku u
kojoj su, tada i zauvek. Oni su srena deca vasione. Meutim, eto, ba tu i lei
ceo problem: treba se nai. Evo ta se, konkretno, deava u praksi: ta i ta
devojka, recimo, kao i svi drugi ljudi, ima svog idealnog mukarca. Samo, nevolja
je ta to ona ivi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su anse da se ikada sretnu? A
znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli... ali se, prosto, nee sresti.
Njihovi ivoti ostae ljubavno promaeni. A kad promai ljubav, ta onda uopte
moe da pogodi?
I tako, ivimo razbacani po planeti, traimo se, ne nalazimo se, tako je udeeno,
kraj. Kraj? Nije jo, postoji jo jedno simpatino reenje isto logikog problema
koji se pojavljuje u okviru ove kazne. A to je sledei problem: ako je to sve tako
ratrkano, a nasumice ratrkano, kombinatorika kae da e se ipak negde desiti i
sluaj da srodne due budu u istom gradu, ili ak da ih deli samo ograda, kua do
kue. Da, ba tako, naravno da e se to desiti, i to ak mnogo ee nego to bi
zakoni kombinatorike dopustili. I to sve sa prilino valjanim razlogom. Ti ljudi se,
svakako, nau i ostvare svoju ljubav. A onda svi oko njih posmatraju, godinama
posmatraju, taj srean par ... i pate jo vie. NE zato to su svi ljudi ljubomorni,
nego zato to im takvi parovi (a svi znamo takve parove) dokazuju da idealni
partneri zaista postoje i da to nisu izmislili pisci beletristike i redakcije raznih teen

- asopisa. Ne, taj nedostini san, to najvee blago, dakle, postoji. Ali ga mi i dalje
nemamo i ne nalazimo.
Tako je naa kazna kompletna.