Alergijske reakcije na hranu

Pie Dr Duanka Markovi Specijalista Imunologije

Da bismo rekli da je dete alergino na neku namirnicu, to moramo potvrditi

medicinskim testom, pa potom tu namirnicu izbaciti iz jelovnika.

Alergijske reakcije na alergene hrane su relativno este u dejem dobu (otprilike 6 do 8 odsto dece
uzrasta do tri godine ima dijagnostikovanu alergiju na hranu). Uglavnom su posredovane posebnim
tipom antitela IgE koja deluju na jednu vrstu elija-mastocita. Mastociti oslobaaju histamin i druge
hemijske tvari koje za posledicu imaju niz promena koje mi vidimo kao alergijsku reakciju.

Zato su alergije na hranu este kod dece?

Probavni sistem beba i male dece je mlad i nezreo, jo uvek ui da razlikuje strano od domaeg,
tetne tvari od bezopasnih. Tako nezreo imuni sistem je sklon da pravi pogreke i da korisne tvari
kao to je hrana prepozna kao opasne i shodno tome pokrene itav niz obrambenih reakcija koje
dovode do oteenja vlastitog organizma. Na sreu kako deca rastu tako sazreva i limfno tkivo creva
i sluzokone barijere pa se alergije na hranu uglavnom prerastu do kolske dobi. Naravno da u
samom ispoljavanju alergije ulogu, sem okoline, ima i naslee. Deca iji su roditelji atopiari imaju
veu sklonost ka alergijskim reakcijama, te kod njih treba obratiti posebnu panju na ishranu.
Atopija je nasledna sklonost da se na tvari iz okruenja odreaguje stvaranjem IgE antitela, tj.
alergijom, a obino se ispoljava kao astma, alergijski rinitis ili ekcem.

Koje su to alergogene namirnice?

Najvei broj dece odreaguje na kravlje mleko, jaja, kikiriki, soju, jagode, ribu, penicu, citrusno voe,
okoladu, paradajz, vetake boje (uta boja-tartazin, nalazi se u sokovima, slatkiima), konzervanse
(natrijum benzoat) i aditive.

Kako se ispoljava alergija?

Alergija na hranu moe se manifestovati na razne naine:

1.

promene na koi u vidu crvenih peata koji jako svrbe (urtikarija), ili ekcem

2.

problemi disajnog sistema sa oteanim disanjem, curenjem iz nosa, kaljem, kijanjem

3.

problemi probavnog sistema sa bolovima u stomaku, prolivom, povraanjem, gubitkom

telesne teine, ili loe napredovanje bebe

4.

retko dolazi do najteeg oblika alergijske reakcije anafilaktikog oka koji zahteva
urgentnu terapiju i hitnu lekarsku pomo

Ove reakcije obino se primeuju nekoliko minuta od konzumiranja hrane na koju je dete alergino, a
gotovo uvek u roku od jdnog sata. Najee se prvi simptomi javljaju od strane sistema koji je prvi
bio u kontaktu sa hranom, kao otok usana i crvenilo, da bi zatim bio zahvaen probavni sistem, koa,
a na kraju i disajni sistem.

ta ako sumnjate na alergiju?

Da bismo rekli da je dete alergino na neku namirnicu moramo to i potvrditi. U dijagnostici je
najvanija dobro uzeta anamneza - podaci o alergijama u porodici, povezanost reakcije sa
uzimanjem odreene hrane, pri emu je veoma korisno da roditelji vode dnevnik ta je dete jelo i da
li je bilo reakcije. Prema ovim podacima odabrae se tvari na koje e se uraditi kono testiranje
(prick test), a rezultati se oitavaju nakon 15-20 minuta. U svrhu dijagnostike potrebno je odrediti
koncentraciju ukupnog IgE u krvi, a moe se uraditi i specifini IgE na odgovarajue antigene.
Od koristi su i eliminacione dijete: privremeno se iz jelovnika izbaci sumnjiva namirnica i prati se
reakcija deteta. U bolnikim uslovima koriste se i oralni provokacioni testovi koji su zlatni standard
u dijagnostici alergije na hranu. Ukoliko se potvrdi alergija na neku namirnicu treba je u potpunosti
iskljuiti iz dejeg jelovnika, jer i njamanja koliina te hrane moe dovesti do burnih reakcija. Kod
blaih oblika moe se dati neki od antihistaminika: Flonidan, Pressing, Claritin, dok je u sluaju teih
reakcija, anafilaktikog oka i guenja, potrebno potraiti lekarsku pomo radi hitne primene
adrenalina, kiseonika, kortikosteroida, infuzije... Budui da lekovi ne deluju na uzrok alergije, ve
samo ublaavaju simptome, jedini ispravni postupak je izbegavanje konzumiranja alergogene
namirnice.

ta moemo uiniti u prevenciji?

Preovladava miljenje da se alergija na hranu moe prevenirati. Jedna od nezamenjivim mera je
iskljuivo dojenje do est meseci. Poto je kljuni momenat uvoenje nemlene ishrane, posebnu
panju treba obratiti na redosled uvoenja namirnica. Namirnice treba uvoditi jednu po jednu u
malim koliinama: nekoliko dana davati samo jednu vrstu hrane, pa tek ako dete ne pokae reakciju,
uvesti sledeu vrstu. Rano uvoenje nemlene ishrane, pre etvrtog meseca, poveava mogunost
nastanka alergije. Kravlje mleko nikako ne treba uvoditi u ishranu pre navrene prve godine ivota, a
preporuke su da se ono ne daje ni do do druge godine. Ukoliko majka ne doji koristiti adaptirane
mlene formule. Oko 80 osto dece posle tree godine postaje tolerantno na proteine hrane (mleko,
jaja, soja, brano), dok je alergija na kikiriki, kotunjavo voe (badem, lenik, orah), ribu i plodove
mora obino doivotna. Deca koja razviju alergiju na hranu imaju veu verovatnou oboljevanja od
astme, alergijskog rinita, ekcema.

Ukoliko primetite neuobiajenu reakciju tokom hranjenja ili vam neto nije jasno konsultujte svog
pedijatra. Nemojte na svoju ruku da izbacujete namirnice iz ishrane (to vaem detetu moe vie
tetiti nego koristiti), jer je dijagnostika alergije na hranu izrazito kompleksna, zahteva strunost i
iskustvo.

Kikiriki je jak alergen

Neki naunici preporuuju da se riba, plodovi mora i kikiriki daju tek posle navrene tree
godine. Mmnogi roditelji ne znaju da popularni Smoki u svom sastavu ima i kikiriki - zato
treba uvek proveriti sastav na kesici, pre nego to neku hranu ponudimo detetu. Med ne
treba davati deci mlaoj od godinu dana zbog opasnosti da sadri toksin botulinusa.