Gramatika 7 Srpska Skola PDF

Milo{ Kova~evi}
Dobrica Kova~evi}
SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
za sedmi razred osnovne {kole
UREDNIK
Prof. dr Tiodor Rosi}
RECENZENTI
dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti,
O[ Desanka Maksimovi} u Beogradu
Aleksandra Lali}, profesor srpskog jezika i kwièvnosti,
O[ Filip Filipovi} u Beogradu
Milo{ Kova~evi}
Dobrica Kova~evi}
SRPSKI JEZIK
I JEZI^KA KULTURA
Srpska {kola
Beograd, 2010.
VRSTE REÎ KAO REÊNI^NI ^LANOVI

(obnavqawe i pro{irivawe)
Opario se od vrele ~orbe

Naspelo jedared hanumi da se
po{ali sa hoxom, pa donese na
sofru jako vrelu ~orbu i metne je
pred hoxu. Ali, i sama zaboravi
da je ~orba vrlo vrela, pa zahvati
ka{ikom i uàsno se opari, da
joj suze poteko{e. Vide je hoxa
gde joj teku suze, pa zapita:
[ta ti je, èno, da nije ~orba vrela?
Nije vrela, nego mi pade na
pamet moja pokojna majka, ona je
rado kusala ~orbu, pa sam se setila we, sirotice.
Ne nadaju}i se da }e se opariti, kusnu i Nasradin-hoxa, pa i wemu poteko{e suze. Tad
}e ga hanuma zapitati:
[ta ti je, hoxa-efendija?
I otac i majka ti umre{e, a ti ostade; eto za{to pla~em! re~e hoxa.
(Stevan Sremac)
hanuma èna, supruga; sofra trpeza; efendija gospodin, gospodar
Postoji mnogo anegdota o Nasradin-hoxi. Neke od tih anegdota

uobli~io je na srpskom jeziku Stevan Sremac. Anegdota je, ina~e,
kratka pri~a o nekom poznatom licu sa o{troumnim ili {aqivim zavr{etkom (poentom). [ta ovu kratku pri~u ~ini {aqivom
(humoristi~kom)? Kako pisac postiè humoristi~ke efekte? Kako
razume{ poentu (zavr{etak) anegdote?
U ovoj kratkoj pri~i (anegdoti) podeli sve sloène re~enice na proste (ili proste
pro{irene). Zatim u prostim i prostim pro{irenim re~enicama odredi re~eni~ne
~lanove.
Kojim vrstama re~i su u tim re~enicama iskazani subjekti, kojim predikati, kojim
atributi, kojim objekti, kojim apozicija, a kojim prilo{ke odredbe?

Zakqu~i da li se svim vrstama re~i i svim oblicima re~i mogu iskazati re~eni~ni
~lanovi. Koje re~i mogu same vr{iti funkciju (slu`bu) nekog re~eni~nog ~lana, a koje
ne mogu?
Sve promenqive vrste re~i i prilozi naj~e{}e mogu sami vr{iti funkciju nekog
Podseti se!
Re~eni~ni ~lanovi su: subjekat, predikat, predikativ (tj. imenski deo predikata),
objekat, atribut, apozicija i prilo{ke odredbe.
re~eni~nog ~lana, kao npr.:
Moj otac sada gleda televiziju.
Ja rado ~itam zanimqive kwige.
Jelica, moja starija sestra, studira medicinu.
Druga sestra je u~enica.
Odredi re~eni~ne ~lanove u navedenim re~enicama i pokaì kojom vrstom re~i je svaki
od tih ~lanova iskazan.
Re~eni~nu funkciju, me|utim, nikad ne vr{e imenske re~i u obliku vokativa (koji
Re~i koje same mogu vr{iti neku re~eni~nu funkciju jesu punozna~ne re~i.
Punozna~ne re~i su: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli i prilozi.
je, kao {to zna{, pade` obra}awa i dozivawa), kao npr.:
Milice, donesi vode!
Osim toga, ni neki glagoli sami ne mogu vr{iti re~eni~nu funkciju. To su, pre svega, oblici glagola jesam i biti, koji sami ne mogu biti predikati, nego sa neglagolskom
re~ju ~ine glagolski deo imenskog predikata, kao npr.:
Vera je u~enica. Ona }e biti studentkiwa.
Milan je bio hrabar. Rado bi bio pilot.
Ve} zna{ da postoje i drugi glagoli nepotpunog zna~ewa, kao {to su: hteti, mo}i,
trebati, èleti, po~eti, nastaviti i sl., koji sami ne mogu biti predikati nego uz
wih dolazi dopuna drugoga glagola u infinitivu ili u obliku da+prezent. Ti glagoli
nepotpunog zna~ewa (koji se zovu modalni i fazni glagoli) sa svojom dopunom ~ine
sloèni glagolski predikat, kao npr.:
Jovan je po~eo u~iti. Jovan je po~eo da u~i.
Jelena èli da peva u horu. Jelena èli pevati u horu.
Ostale vrste re~i predlozi, veznici, uzvici i re~ce nisu punozna~ne re~i, pa same
nikada ne vr{e nijednu od re~eni~nih funkcija. Uzvici i re~ce, kao i oblici vokativa, ne vr{e ni jednu od re~eni~nih funkcija, oni ne ulaze u analizu re~enice prema
re~eni~nim ~lanovima.
Ali su zato, iako su nepunozna~ne re~i, za re~eni~nu analizu vrlo bitni predlozi i
veznici. To se lako moè zakqu~iti ve} na osnovu prve i posledwe re~enice iz navedenog
teksta:
Naspelo jedared hanumi da se po{ali sa hoxom, pa donese na sofru jako vrelu ~orbu i
metne je pred hoxu.
I otac i majka ti umre{e, a ti ostade.
U prvoj re~enici tek spoj predloga i imenice (sa hoxom, na sofru, pred hoxu) zajedno
vr{i jednu re~eni~nu funkciju: sa hoxom funkciju nepravog objekta, a na sofru i pred
hoxu funkciju prilo{ke odredbe za mesto. Predlozi sa imenicama i imeni~kim zamenicama u odgovaraju}im padeìma ~ine jedinstven spoj koji vr{i jednu re~eni~nu
funkciju, i to naj~e{}e:
a) funkciju nepravog objekta, kao npr.:
Mislio sam na tebe. Razgovarao sam s prijateqem. Pri~ali su o fudbalu, i sl.;
b) funkciju atributa, kao npr.:
Voda sa izvora je hladna. Poklon za majku kupio je jo{ pro{le sedmice, i sl.;
v) funkciju neke prilo{ke odredbe, kao npr.:
Sedeo je pred ku}om. Nije izlazio iz ku}e zbog lo{eg vremena. Dugo je ìveo u inostranstvu, itd.
Spoj predloga i imenske re~i u nekom padeù naziva se predlo{ko-pade`na konstrukcija. Uz punozna~ne re~i, re~eni~ne funkcije vrlo ~esto se izraàvaju predlo{ko-pade`nim konstrukcijama.
I veznici su bitni za re~eni~nu analizu, jer povezuju:
a) re~i ili predlo{ko-pade`ne konstrukcije u sintagme (skupove re~i), kao npr.:
I otac i majka ti umre{e. Razgovarao sam sa sestrom i sa bratom. Radio je brzo i lepo
i sl.;
b) proste re~enice u sloène, kao npr.:
I otac i majka ti umre{e, a ti ostade. Naspelo jedared hanumi da se po{ali sa hoxom,
pa donese na sofru jako vrelu ~orbu i metne je pred hoxu.
Sve vrste re~i ne mogu same vr{iti re~eni~nu funkciju. Po

pravilu, jednu od re~eni~nih funkcija (subjekta, predikata, predikativa, objekta, atributa, apozicije i prilo{ke odredbe) mogu
vr{iti imenice, zamenice, pridevi, glagoli, brojevi i prilozi.
Nepotpuni glagoli (a to su glagoli jesam i biti, kao i modalni i
fazni glagoli hteti, mo}i, trebati, èleti, po~eti, nastaviti...) sami ne mogu vr{iti funkciju predikata, nego su samo deo
imenskog ili sloènog glagolskog predikata.
Spojevi predloga i pade`nih oblika imenskih re~i zovu se
predlo{ko-pade`ne konstrukcije, a one kao jedinstvena jedinica
vr{e neku re~eni~nu funkciju.
Oblici vokativa, uzvici i re~ce nisu re~eni~ni ~lanovi (ne
vr{e nijednu re~eni~nu funkciju).
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE REÎ

(obnavqawe, pro{irivawe, sistematizacija)
Do~ek la|e
Zalud se kapetan mu~io da svede o~i san wegov behu okupirali êrkezi! Tek u samu
zoru kao da malo pridrema, ali tad se za~u kroz mrtvu no} ravnomerno lupawe to~kova i
uzvikivawe onih {to mere vodu s predweg kraja la|e; pa onda pi{taqka stade buditi uspavanu poslugu na stani~noj la|i. Kapetan sko~i; sabqa mu se oti{te i sa zveketom lupi
o zemqu. I Blagoje se trè:
Ne}e{, bre! re~e on i kao da ponovo povu~e uzdice i ponovo zaspa.
Kapetan istr~a napoqe u sveè
jutro. Jedva je disao. Neiskazan strah
vlada{e wime. On u trk dotr~a do
stani~ne la|e. Dokopa ba~en alat s
la|e koja dolaà{e, i stade je vu}i sebi. I taman da zametne uè na kazuk, a
u gomili sveta opazi jednu ènu koja
izdiè vi{e glave dete u povoju.
Kapetan baci uè momcima, koji se
~udi{e wegovu poslu, zanese se i malo {to ne pade u vodu. I kad mu èna u onoj ti{mi i gurawu pade na prsi i predade mu
sina, prvo suze, pa onda poqupci po~e{e padati na puna~ko detence, koje se nimalo ne
sr|a{e na svog dosad nevi|enog oca.
I èna je plakala to se ve} zna! I druga jedna postarija èna iza we i bez toga ne
ide! I najzad i detence ototawi.
Oni brzo pre|o{e preko mosta i skloni{e se u stranu, prave}i mesta drugim putnicima, koji se gura{e zajedno sa svojim prtqazima, jer jo{ ne be{e nijednog ko~ija{a
ni nosa~a.
Kapetan htede mnogo {to{ta pitati ènu, ali nikako da otpo~ne; naposletku mu se
odre{i jezik:
Me|er, ti si ìva!
On je uhvati i steè za mi{icu, kao htev{i se uveriti.
I ovaj mali! Ti, ti, vojni~e! A {ta ti ja koje{ta nisam mislio! Boè, boè!
On obrisa lice rukavom i, drè}i dete, nastavi:
Znao sam, zacelo sam znao da }e{ do}i. Tako sam ba{ u dlaku ra~unao. A nana? Tek u
taj par on ugleda onu staru ènu i potr~a joj ruci...
(Laza Lazarevi})
kazuk stub za vezivawe la|e ili ~amca; ti{ma gomila, gu`va; ototawiti udariti,
briznuti u pla~; me|er zaista, zbiqa, stvarno; nana majka; u taj par u tom trenutku
U navedenom odlomku iz pripovetke Sve }e to narod pozlatiti Laze Lazarevi}a

upotrebqene su sve vrste re~i koje poznaje srpski jezik.
Razvrstaj te re~i najpre u dve velike grupe: a) promenqive re~i,
b) nepromenqive re~i. Potom re~i iz grupe promenqivih re~i
razvrstaj u pet podgrupa, i to na: imenice, zamenice, prideve, brojeve i glagole; a re~i iz grupe nepromenqivih re~i razvrstaj na:
priloge, predloge, veznike, uzvike i re~ce.
Da bi ti razvrstavawe bilo olak{ano, evo u najkra}em podse}awa na ono {to je u~eno
u prethodnim razredima.
Srpski jezik ima deset vrsta re~i, pet promenqivih i pet nepromenqivih. Promenqive vrste re~i su: 1) imenice, 2) zamenice, 3) pridevi, 4) brojevi i 5) glagoli. Nepromenqive vrste re~i su: 1) prilozi, 2) predlozi, 3) veznici, 4) uzvici i 5) re~ce.
U sastavu promenqivih vrsta re~i uvek se raspoznaju dva dela: a) gramati~ka osnova i
b) gramati~ki nastavak (nastavak za oblik re~i), kao na primer:
gramati~ka osnova gramati~ki nastavak
~ovek-a
devojk-e
lep-og(a)
takv-om(e)
pet-om(e)
~ita-mo
nosi-ti
itd.
Gramati~ka osnova je onaj deo promenqive re~i koji se ne mewa, koji pri upotrebi
re~i u bilo kojoj re~enici (u bilom kom kontekstu) ostaje isti, dok je gramati~ki nastavak onaj deo promenqive re~i koji se mewa i pomo}u koga ta re~ uspostavqa odnos sa
drugim re~ima u sintagmi ili re~enici.
Na osnovu toga da li nastavak pokazuje pade` ili lice re~i, sve promenqive re~i dele
se na one koje se mewaju po padeìma, i na one koje se mewaju po licima. Promenu po licima imaju samo glagoli, i takva promena zove se konjugacija. Sve ostale promenqive re~i imenice, zamenice, pridevi i brojevi imaju promenu po padeìma, a ta promena
se zove deklinacija. Zato se gramati~ki nastavci kod re~i koje se mewaju po padeìma nazivaju pade`ni nastavci (nastavci za pade`ne oblike). Gramati~ki nastavci glagola
(re~i koje se mewaju po licima) jesu glagolski nastavci (nastavci za oblike glagola), i
dele se daqe prema vrsti glagolskog oblika (na primer na: prezentske nastavke, aoristne
nastavke, infinitivne nastavke, nastavke glagolskih prideva itd.).
Sve nepromenqive re~i u svim kontekstima pojavquju se u istome obliku; zato i jesu
nepromenqive. Nepromenqive re~i, zna~i, nemaju u svom sastavu gramati~ku osnovu i
gramati~ke nastavke.
Po{to }e se posebno i {ire govoriti o gramati~kim zna~ewima (kategorijama) promenqivih vrsta re~i, ovde }emo se podsetiti samo na funkcije i osnovna zna~ewa nepromenqivih vrsta re~i.
NEPROMENQIVE VRSTE REÎ

PRILOZI
U grupi nepromenqivih re~i po svojim osobinama izdvajaju se prilozi. Prilozima se
ozna~avaju ili osobine (na~in vr{ewa) glagolske radwe ili okolnosti u kojima se vr{i
glagolska radwa: mesto, vreme i uzrok. Zbog toga samo prilozi od nepromenqivih vrsta
re~i imaju funkciju (slu`bu) u re~enici u re~enici vr{e funkciju prilo{ke
odredbe za mesto, vreme, uzrok, na~in ili koli~inu.
Sastavi po jednu re~enicu u kojoj }e prilozi imati funkciju:

a) prilo{ke odredbe mesta, b) prilo{ke odredbe vremena, v) prilo{ke odredbe na~ina, g) prilo{ke odredbe uzroka, d) prilo{ke
odredbe koli~ine.
Jedna grupa priloga (na~inski prilozi) koja je po obliku podudarna sa oblikom sredweg roda opisnih prideva ima, kao i opisni pridevi komparaciju:
Milan ~ita dobro, Marko boqe, a Jelena najboqe.
Petar tr~i brzo, Ivan brè, a Uro{ najbrè.
Ona je danas pevala lepo, sutra }e pevati jo{ lep{e, a prekosutra najlep{e od svih,
itd.
Komparacija na~inskih priloga koji su po obliku podudarni sa opisnim pridevima
sredwega roda ista je kao i komparacija prideva.
10
PREDLOZI
Nepromenqiva vrsta re~i koja se stavqa (predlaè) ispred imenskih re~i i sintagmi radi pokazivawa odnosa tih re~i (i sintagmi) prema drugim re~ima i re~enici jesu predlozi. Oni sami nikad ne mogu vr{iti nijednu od funkcija u re~enici (ni subjekta, ni objekta, ni atributa, ni prilo{ke odredbe). Zajedno sa pade`nim nastavkom predlog uvek pokazuje u kome se padeù nalazi neka imenska re~. Ima, me|utim, dosta predloga koji se slaù sa dva ili ~ak tri padeà, pa se tada na osnovu samog predloga ne moè
odrediti o kome pade`nom obliku je re~. Tako predlog za moè do}i ~ak sa tri padeà:
s genitivom, akuzativom i instrumentalom (npr.: Za letwih vru}ina on nije izlazio iz
ku}e. Otputovao je za Beograd. Drvo raste za ku}om). Veliki broj predloga dolazi s dva padeà: 1) predlog sa dolazi i u genitivu i u instrumentalu (npr.: Si{ao je s planine i
Sreo se s prijateqem), 2) predlozi u, na, o i po dolaze i sa akuzativom i sa lokativom, 3)
predlozi nad, pod, pred i me|u sa akuzativom i instrumentalom, 4) predlog prema sa dativom i lokativom.
Napravi po jednu re~enicu sa svim tim predlozima u svakom od

navedenih padeà.
Sami predlozi svojim zna~ewem predodre|uju zna~ewe pade`nog oblika. Tako, na

primer, genitivni predlozi zbog i usled uvek imaju uzro~no zna~ewe; predlozi ispod, pod,
iznad, nad, izme|u, me|u itd. imaju naj~e{}e mesno zna~ewe; predlozi pre, posle, nakon
samo vremensko zna~ewe; predlog uprkos samo dopunsko zna~ewe itd.
Napravi po jednu re~enicu sa svakim od navedenih predloga.
Isti predlog u razli~itim re~enicama moè imati

razli~ita zna~ewa. Tako, na primer, predlog pred u re~enici
Sedi pred ku}om ima zna~ewe mesta, dok u re~enici Do{ao je
pred Boì} ima zna~ewe vremena; ili predlog u u re~enici U
Milice duge trepavice ima prisvojno (posesivno) zna~ewe, a u
re~enici Razo~arao se u prijateqa ima zna~ewe nepravog objekta, dok u re~enici On ìvi u Kragujevcu taj predlog ima zna~ewe
mesta itd. (O zna~ewu predloga vi{e se govori u sistematizaciji zna~ewa i funkcija pade`nih oblika.)
Napravi po jednu re~enicu sa navedenim predlozima u wihovim

razli~itim zna~ewima. Priseti se koji se jo{ predlozi mogu pojaviti u razli~itim zna~ewima.
11
VEZNICI
Veznici su nepromenqive re~i koje sluè za povezivawe re~i ili predlo{ko-pade`nih konstrukcija u sintagme ili za povezivawe prostih re~enica u sloène re~enice.
Na osnovu toga da li: a) mogu povezivati i re~i u sintagme i re~enice u sloènu re~enicu, ili b) samo povezuju re~enice u sloènoj re~enici, svi veznici se dele u dve grupe:
a) nezavisni veznici i b) zavisni veznici.
Nezavisni veznici povezuju:
a) re~i u nezavisne sintagme, kao na primer:
Marko i Jelena razgovaraju. On ~ita romane ili pripovetke. Kupio je plavu i crvenu
maramu. On radi na selu i u gradu. On pije ~aj, a ne kafu, i sl.
b) nezavisne re~enice u nezavisnosloènu re~enicu, kao na primer:
On sedi i gleda televiziju. Danas }u u~iti ili {etati. Marko gleda utakmicu, a sestra se sprema za ùrku, i sl.
Nezavisni veznici se daqe dele po svom zna~ewu na sastavne, rastavne i suprotne.
Nezavisni veznici su: i, pa, te, ni, niti (sastavni); ili, bilo (da) (rastavni); a, ali, nego, no, ve} (suprotni).
Zavisni veznici povezuju samo zavisne re~enice sa glavnom u zavisnosloènoj
re~enici; oni, dakle, ne mogu vezivati re~i u sintagme (kao na primer: Znam da ne}e{
do}i. Do{ao je u {kolu, iako je bio bolestan. Nije do{ao u {kolu, jer je bio bolestan i sl.).
I zavisni veznici, zavisno od toga koju vrstu zavisne re~enice uvode u zavisnosloènu re~enicu, dele se u vi{e zna~ewskih vrsta:
a) vremenski: kad, dok, po{to, pre nego {to, otkad, dokad...;
b) uzro~ni: jer, zato {to, zbog toga {to, budu}i da...;
v) uslovni: ako, ukoliko, da;
g) dopusni: iako, mada, premda...;
d) na~inski i poredbeni: kako, kao {to, kao da, nego {to, nego da;
|) odnosni: koji, ~iji, kakav, gde, kako, koliki... itd.
Ni veznici nikada ne mogu sami vr{iti nijednu re~eni~nu funkciju.
UZVICI
Uzvici su nepromenqiva vrsta re~i kojom se naj~e{}e izraàvaju:
a) li~na ose}awa ili raspoloèwa, kao na primer: haj, oj, ah, uh, jao, i sl.;
b) razni zvukovi iz prirode (to su onomatopejski uzvici); kao na primer: dum-dum, bu,
fiju, kvrc, tras i sl. ili
v) terawa i vabqewa stoke, kao na primer: {ic, gic, i{, dura, ojs, u}, ki{, }uq, }uk, ujstu, stuk (se) i sl.
Uzvici nikada ne vr{e funkciju nijednog re~eni~nog ~lana.
12
RE^CE
Re~ce su brojna grupa nepromenqivih re~i. Re~cama se naj~e{}e izraàva stav govornika prema:
a) sadràju bilo jedne re~i bilo jedne sintagme, kao na primer:
On i istoriju zna. On ba{ istoriju zna. On ni istoriju ne zna. On ~ak istoriju zna;
On ne zna ni sve svoje saigra~e i sl.; ili
b) sadràju cele re~enice, kakve su, na primer, re~ce: sigurno, verovatno, mo`da, me|utim, svakako, uistinu, neosporno, nesumwivo i dr.
Posebnu grupu ~ine upitne i pokazne re~ce. Upitne re~ce su: zar, li, da li, dok su
pokazne (upu}uju}e) re~ce evo, eto, eno i gle.
Postoji i potvrdna re~ca da i odri~na re~ca ne.
Ni re~ce nikada ne vr{e funkciju bilo koga re~eni~nog ~lana.
Napravi nekoliko re~enica: a) sa re~cama koje se odnose na sadràj jednog re~eni~nog ~lana, b) sa re~cama koje se odnose na sadràj cele re~enice, v) sa upitnim re~cama, i g) sa pokaznim re~cama.
Razlikuj re~ce i veznike!

Ako neka re~ koja je po obliku podudarna sa veznikom ne povezuje ni re~i niti
re~enice, nego stoji ispred jedne re~i da istakne weno zna~ewe, onda to nije veznik nego
re~ca. (Takve su re~ce ni i i prethodnim primerima; a ima ih dosta i u Lazarevi}evom
tekstu. Prona|i ih.)
Podvuci u slede}im primerima jednom crtom re~cu, a sa dve

crte veznik:
On ni sutra ne}e do}i. Ne boji se ni najve}ih izazova. On to i
ne misli ozbiqno. Ni luk jeo, ni luk mirisao. On }e i danas i}i
na utakmicu. Celi dan sedi u ku}i i gleda tenis.
13
GRAMATI^KE KATEGORIJE
IMENSKIH REÎ
(obnavqawe i sistematizacija)
Imenske re~i su sve promenqive re~i koje se mewaju po padeìma.
Od svih vrsta re~i samo imenice same mogu i izvan re~enice ozna~iti neki predmet
ili pojam, pa su jedino one samostalne re~i. Sve ostale re~i svoje zna~ewe dobijaju u vezi
sa drugim re~ima u re~enici, pa su sve one nesamostalne.
Kao jedina samostalna vrsta re~i, imenice su i najbitnija vrsta re~i. Zato se sve re~i
koje se u gramati~kim osobinama (gramati~kim kategorijama) podudaraju sa imenicama
nazivaju imenske re~i. A imenske re~i su: imenice, zamenice, pridevi i brojevi.
Sve imenske re~i imaju slede}e gramati~ke osobine (kategorije):
1) rod,
2) broj,
3) pade`.
Gramati~ka kategorija RODA podrazumeva razlikovawe mu{kog, ènskog i sredweg
roda kod imenica i drugih imenskih re~i. Kao jedine samostalne re~i, imenice imaju
svoj sopstveni rod. Svaka imenica je ili mu{kog ili ènskog ili sredweg roda.
Rod imenica moè biti ili prirodni (kada se odre|uje prema polu, kao na primer: momak, devojka, mu{karac, èna, sin, otac, majka, k}erka i sl.) ili gramati~ki (kada se
odre|uje prema nastavku, kao na primer: kwiga, uxbenik, roman, pesma, pismo, dru{tvo i
sl.). Svaka imenica ima gramati~ki rod, jer se on odre|uje prema obliku i promeni
imenica. Tako postoje imenice mu{kog gramati~kog roda, ènskog gramati~kog roda i
sredweg gramati~kog roda.
Promeni kroz padeè imenice uxbenik, sveska i selo i dobi}e{

sve tri vrste oblika za imenice mu{kog, ènskog i sredweg gramati~kog roda.
Prirodni mu{ki, ènski i sredwi rod imaju samo imenice koje

ozna~avaju bi}a, jer jedino bi}a imaju pol. Za mlada ìva bi}a
kaè se da imaju sredwi prirodni rod (kao npr. pile, dete, ku~e,
tele i sl.).
Naj~e{}e imenice razli~itog roda imaju razli~ite oblike.
Ponekad, me|utim, imenice istog oblika imaju razli~it rod
(kao na primer: Jovica i Milica; grad i varo{; smisao i misao i
sl.). Prirodni i gramati~ki rod imenica ne moraju se podudarati.
14
Odredi koga su gramati~kog, a koga prirodnog roda slede}e imenice: sluga, sudija, devoj~urak, mom~ina, deda, tata, Ilija, Milica.
Gotovo sve ostale imenske re~i svoj rod dobijaju od imenica uz koje stoje. Tako su
pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i broj jedan od glavnih brojeva uvek u rodu
slaù s imenicom uz koju stoje (kao na primer: lep ~ovek, na{ ~ovek, peti ~ovek, jedan
~ovek; lepa èna, na{a èna, peta èna, jedna èna; lepo dete, na{e dete, peto dete, jedno dete i sl.). Od glavnih brojeva jo{ samo broj dva razlikuje oblik za ènski rod (dve),
dok ostali glavni, kao ni zbirni brojevi ne razlikuju rod. Od li~nih zamenica rod razlikuje samo zamenica za tre}e lice (on, ona, ono; oni, one, ona).
Gramati~ka kategorija BROJA tako|e je osobina prvenstveno imenica kao samostalnih re~i. Gramati~ki broj obeleàva ili jedinku ili vi{e jedinki. Ako obeleàva
jedinku, onda je to jednina (singular), a ako obeleàva vi{e jedinki, onda je to mnoìna
(plural), kao na primer: èna, ène; mladi}; mladi}i; selo, sela i sl.).
Priseti se vrsta imenica po zna~ewu. Kojoj zna~ewskoj vrsti

pripadaju imenice Milan, Jelena, Ratko, Marija, Beograd, Dunav,
Belasica? Kojoj zna~ewskoj vrsti pripadaju imenice grad, selo, sveska, olovka, more, jezero, livada? Kojoj zna~ewskoj vrsti pripadaju
imenice {e}er, so, benzin, uqe, voda, sir}e? Kojoj zna~ewskoj vrsti
pripadaju imenice pru}e, grawe, trwe, cve}e, omladina, gospoda,
unu~ad? Imaju li sve te te imenice oba broja: i jedninu i mnoìnu?
Mogu li oblike mnoìne imati, na primer, imenice {e}er, Rastko, cve}e?
Koje vrste imenica imaju samo oblike jednine (mewaju

se samo kroz pade`ne oblike jednine)?
Imenice koje imaju samo oblike jednine (koje se ne mogu mewati kroz padeè mnoìne) nazivaju se singularija tantum (singularia tantum).
Singulariju tantum ~ine sve vlastite, zbirne i gradivne
imenice.
Ima li imenica koje nemaju oblika
jednine? Mogu li se od imenica Karlovci, mekiwe, nao~ari, le|a, plu}a,
vrata, Sej{eli, rezanci, makaroni napraviti imenice sa oblikom jednine?
15
Imenice koje ne mogu imati oblike jednine nazivaju se pluralija tantum (pluralia
tantum).
Li~ne zamenice, kao i imenice, tako|e razlikuju oblike jednine i mnoìne, dok pridevi, pridevske zamenice i redni brojevi dobijaju broj od imenice uz koju stoje (lepa ku}a, lepe ku}e; moj uxbenik, moji uxbenici; druga sveska, druge sveske i sl.). Glavni i zbirni brojevi (osim broja jedan) ve} po svom zna~ewu pripadaju samo mnoìni.
Gramati~kom kategorijom PADE@A ozna~avaju se razli~iti oblici imenica i drugih imenskih re~i u re~enici. Prema padeù imenice svoj pade` prilago|avaju pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i broj jedan (na primer: jednoj na{oj dobroj u~iteqici; s jednim na{im dobrim prijateqem i sl.).
S imenicom, kao jedinom samostalnom vrstom re~i, ve}ina imenskih re~i slaè se i
u rodu, i u broju, i u padeù. Takvo slagawe naziva se kongruencija.
Imenske re~i upotrebqene u pade`nim oblicima uvek imaju svoju gramati~ku osnovu
i svoj gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak). Gramati~ke osnove i pade`ni nastavci
razli~iti su kod razli~itih imenskih re~i. Zato te re~i i imaju razli~ite pade`ne
promene.
Po vrsti pade`nih promena razlikuju se: imeni~ka promena (za razli~ite rodove imenica), zameni~ka promena (promena li~nih zamenica po padeìma) i pridevsko-zameni~ka promena (promena po padeìma prideva, pridevskih zamenica, rednih brojeva i broja jedan). Specifi~na je pade`na promena glavnih brojeva od dva do ~etiri.
Promeni kroz padeè: selo, ja, mi, dobar, va{ i dobi}e{ sve
tipove pade`nih promena. Promeni kroz padeè brojeve dva, dve,
tri i ~etiri.
Mewaju li se sve imenske re~i kroz padeè? Promeni

kroz padeè: selo, on, ona, neko, na{, plav, plava, jedan,
prvi, dva, pet, dvoje, petoro. Koje se od navedenih re~i ne
mewaju kroz padeè? [ta zakqu~uje{: koji se brojevi mogu
mewati kroz padeè, a koji ne mogu?
Gramati~ka kategorija padeà jeste osnovna osobina po kojoj se imenske re~i razlikuju od glagola.
16
DVE PRIDEVSKE GRAMATI^KE KATEGORIJE

Po jednoj gramati~koj osobini pridevi se razlikuju od svih ostalih imenskih re~i.
To je osobina (kategorija) komparacije. Kategoriju komparacije, koja podrazumeva pri
sustvo neke osobine u normalnom stepenu (pozitiv), vi{em stepenu (komparativ) ili
najvi{em (superlativ), nemaju svi pridevi, nego samo opisni. Osobinu komparacije s
pridevima dele i na~inski prilozi, koji se po obliku podudaraju sa pridevima sredwega roda (uporedi: Ovo dete je sada brzo, ve} sutra }e biti brè, a za petnaest godina najbrè. On danas radi brzo, sutra }e raditi brè, a za godinu dana najbrè).
Priseti se kojim nastavcima se gradi komparativ. Kako se

tvori superlativ? Koja glasovna promena se naj~e{}e vr{i u komparativu?
Pridevi imaju jo{ jednu gramati~ku osobinu koju nemaju druge imenske re~i. To je
pridevski vid. Prema pridevskom vidu pridevi se dele na: a) prideve odre|enog vida, i
b) prideve neodre|enog vida.
Oblike neodre|enog i odre|enog vida ima ve}ina opisnih i gradivnih prideva. Ti
oblici razlikuju se dobro u mu{kome rodu, kao npr: nov auto, crven xemper, lep park
(neodre|eni vid); novi auto, crveni xemper, lepi park (odre|eni vid).
U ènskom i sredwem rodu oblik odre|enog i neodre|enog vida isti je u pisawu, ali
se razlikuje u akcentu (u izgovoru), npr.:
mlda `na neodre|eni vid; mlada `na odre|eni vid; mldo jagwe neodre|eni
vid; mlado jagwe odre|eni vid.
Oblik neodre|enog vida prideva dobija se na pitawe KAKAV, KAKVA, KAKVO?, a
odre|enog na pitawe KOJI, KOJA, KOJE?
KAKAV auto }e{ kupiti? Kupi}u nov auto.
KOJI auto }e{ kupiti? Kupi}u novi auto.
Neodre|enim vidom ozna~avaju se osobine nepoznatog, neodre|enog bi}a ili predmeta, a oblicima odre|enog vida osobine odre|enog, poznatog bi}a ili predmeta.
Oblici neodre|enog pridevskog vida uvek se upotrebqavaju kada je pridev u slu`bi
dela imenskog predikata (predikativa), kao npr.: ôvek je dobar. Auto je nov. Xemper je
skup.
Oblici odre|enog pridevskog vida upotrebqavaju se uvek u nadimcima, npr.: Aleksandar Veliki, Du{an Silni, Ivan Grozni, i sl. Isto tako se odre|eni pridevski vid
upotrebqava iza re~i ovaj, taj, onaj, na{, va{ i sl. kao npr.: Ovaj dobri ~ovek mi je pomogao. Taj novi auto je nedavno kupqen. Onaj visoki bor zasadio je moj deda.
17
GLASOVNE PROMENE U
PROMENI OBLIKA REÎ
(obnavqawe i sistematizacija)
Mnogi glasovi srpskoga jezika ne dopu{taju me|usobno susedstvo u slogu ili re~i.
Kad se takav kontakt glasova ostvari (kontakt glasova koji se po ne~emu iskqu~uju),
dolazi do mewawa jednog od tih glasova, ili ~ak oba. U mnogim re~ima ili u oblicima
re~i tako se vr{e razli~ite glasovne promene. Ovde navodimo samo one glasovne
promene do kojih dolazi u promeni oblika re~i. To su glasovne promene koje su izazvane
deklinacijom, konjugacijom ili komparacijom.
Palatalizacija
Palatalizacija podrazumeva promenu zadwonep~anih suglasnika k, g i h u suglasnike
~ (k > ~), ` (g > `) i { (h > {) ispred gramati~kog nastavka e u oblicima vokativa jednine mu{koga roda, i u oblicima prezenta i aorista, kao na primer: vuk-e > vu~e, putnik-e > putni~e, Bog-e > Boè, duh-e > du{e; pek-em > pe~em, vuk-em > vu~em, strig-em >
strièm, vrh-em > vr{em; rekoh > rek-e > re~e itd.
Palatalizacija obuhvata i promenu zubnih suglasnika c i z u ~ (c > ~) i ` (z > `) ispred nastavka e u oblicima vokativa jednine i nominativa mnoìne nekih imenica
mu{kog roda, kao npr.: otac : o~e o~evi; knez : kneè kneèvi; mesec : mese~e; zec : ze~e
ze~evi, i sl.
Sibilarizacija
Sibilarizacija podrazumeva promenu zadwonep~anih suglasnika k, g, h u sibilante c
(k > c), z (g > z) i s (h > s) ispred samoglasnika i u nastavku za oblike:
a) dativa i lokativa jednine imenica ènskog roda, kao npr.: ruka: ruci, majka : majci;
noga : nozi, snaga : snazi, kwiga : kwizi itd.
b) nominativa, vokativa, dativa, instrumentala i lokativa mnoìne imenica mu{kog roda, kao npr.: junak : junaci junacima; bubreg : bubrezi bubrezima; momak : momci
momcima; ma~ak : ma~ci ma~cima; orah : orasi orasima; siromah : siromasi siromasima; psiholog : psiholozi psiholozima i sl.;
v) imperativa glagola, kao npr.: pekoh : peci, rekoh : reci, pomogoh : pomozi, legoh : lezi, itd.
18
Izuzeci:
Odstupawa od sibilarizacije zahvataju samo imenice ènskog roda. Sibilarizacija
se, dakle, ne vr{i:
a) kod li~nih imena i hipokoristika (imenica odmila), kao npr.: Anki, Dragi, seki,
baki, deki, Joki i sl.;
b) kad se osnova imenice ènskog roda zavr{ava na suglasni~ke skupine zg, ck, sh, ~k
i }k, kao npr.: mazgi, kocki, packi, Pashi (praznik u Jevreja), ma~ki, zna~ki, ta~ki, pra}ki i sl.;
v) kod dvoslo`nih imenica ~ija se osnova zavr{ava na tk, kao npr.: tetki, patki,
motki, ~etki, ali: i bici i bitki i sl.;
g) kod imenica ènskoga roda koje ozna~avaju pripadnost mestu, narodu, dràvi i sl., kao
npr.: Beogra|anki, Bawalu~anki, Hercegovki, Amerikanki, Australijanki, Ni{lijki i sl.
Jotovawe
Jotovawe je glasovna promena u kojoj se nepalatalni suglasnik koji dolazi ispred
palatala j spaja (jotuje) sa tim glasom u novi palatalni suglasnik. Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i:
a) u komparativu prideva ispred nastavka -ji, kao npr.: mlad : mladji > mla|i, tvrd :
tvrdji > tvr|i, lud : ludji > lu|i, qut : qutji > qu}i, brz : brzji > brì, blizak : blizji
> bliì, crn : crnji > crwi, grub : grub-l-ji > grubqi, glup : glup-l-ji > glupqi, itd.;
b) u oblicima prezenta, kao npr.: glodati : glodjem > glo|em, pisati : pisjem > pi{em,
mazati: mazjem > maèm, vikati : vikjem > vi~em, vezati : vezjem > veèm, itd.;
v) u trpnom glagolskom pridevu, kao npr.: roditi: rodjen > ro|en, mlatiti : mlatjen >
mla}en, prositi : prosjen > pro{en, paziti : pazjen > paèn, moliti : moljen > moqen, itd.;
g) u imperfektu, kao npr.: graditi : gradjah > gra|ah, platiti : platjah > pla}ah, voziti: vozjah > voàh, zvoniti : zvonjah > zvowah, nositi : nosjah > no{ah, itd.;
d) u obliku instrumentala jednine imenica ènskoga roda ispred nastavka -ju, kao
npr.: gladju > gla|u, smrtju > smr}u, èdju > è|u, krv : krv-l-ju > krvqu, itd.
Promena L u O
Na kraju re~i i sloga u savremenom srpskom jeziku ~esto se glas L mewa u O. Promena
L u O vr{i se i u nekim oblicima re~i, i to:
a) u obliku jednine mu{koga roda radnog glagolskog prideva, kao npr.: radila : radio,
kopala : kopao, mogla : mogao, tr~ala : tr~ao, pekla : pekao, videla : video, po{la : po{ao, itd.;
b) u nominativu jednine nekih imenica mu{kog i ènskog roda, kao npr.: kotao (ali
genitiv: kotla), ugao (ali: ugla), orao (ali: orla), misao (ali: misli), smisao (ali: smisla),
itd.;
v) u svim padeìma, osim u nominativu jednine i genitivu mnoìne, imenica koje se
zavr{avaju na -lac, kao npr.: ~italac : ~itaoca, ~itaocu...: slu{alac : slu{aoca, slu{aocu...; rukovodilac : rukovodioca, rukovodiocu... itd.
19
Izuzeci:
Po{to se ova glasovna promena dosledno vr{ila krajem XIV veka, danas ima dosta re~i (posebno stranih) u kojima se L na kraju re~i ili sloga ne mewa u O, kao npr.: strelac : strelca, belac : belca, palac : palca, `dral, val, jarbol, general, fudbal, konzul, metal, bokal, ùrnal, itd.
Nepostojano A
Ako se u nekim oblicima iste re~i vokal a javqa, a u drugim oblicima te iste re~i ga
nema, takvo a naziva se nepostojano A. Nepostojano A imamo:
a) u nominativu jednine i genitivu mnoìne mnogih imenica, kao npr.: vrabac vrabaca (ali: vrapca, vrapci...); momak momaka (ali: momka, momci); {ipak {ipaka (ali:
{ipka, {ipci); tvorac tvoraca (ali: tvorca, tvorci); slu{alac slu{alaca (ali: slu{aoca, slu{aoci); starac staraca (ali: starca, starci); Amerikanac Amerikanaca
(ali: Amerikanca, Amerikanci), itd.;
b) u genitivu mnoìne imenica ènskog i sredweg roda sa osnovom na dva suglasnika, kao npr.: devojka : devojaka, bitka : bitaka, sestra : sestara, zemqa : zemaqa, kopqe: kopaqa, pismo : pisama, bedro : bedara, itd.;
v) u nominativu jednine prideva mu{koga roda, kao npr.: dobar (ali: dobra, dobro);
vedar (ali: vedra, vedro); gorak (ali: gorka, gorko); gladan (ali: gladna, gladno), itd.;
g) u nominativu jednine nekih pridevskih zamenica mu{koga roda, kao npr.: kakav
(ali: kakva, kakvo); nikakav (ali: nikakva, nikakvo); takav (ali: takva, takvo); ovakav
(ali: ovakva, ovakvo); sav (ali: sva, sve); svakakav (ali: svakakva, svakakvo), itd.;
d) u nekim predlozima uz pojedine oblike, kao npr.: sa (sestrom, ènom, zecom); ka
(ku}i); niza se; kroza w; uza te; preda se, kroza te; poda mnom; niza stranu, itd.
20
ZNAÊWA I FUNKCIJE
PADE@A
(sistematizacija i pro{irivawe)
Padeì su oblici imenskih re~i kojima se ozna~avaju razli~iti odnosi u re~enici.
S obzirom na to da li pade`ni oblik zavisi ili ne zavisi od neke druge re~i u re~enici, svi padeì se dele na:
a) nezavisne padeè i
b) zavisne padeè.
Nezavisni padeì su NOMINATIV i VOKATIV, jer oni ne zavise ni od jedne druge
re~i u re~enici. Zato oni nikada ne dolaze s predlozima.
Zavisni padeì su GENITIV, DATIV, AKUZATIV, INSTRUMENTAL i LOKATIV,
jer oni uvek zavise od neke druge re~i u re~enici koju odre|uju i dopuwavaju, ~ine}i s
wom sintagmu. Svi zavisni padeì se upotrebqavaju i s predlozima i bez predloga, osim
lokativa, koji se u srpskom jeziku upotrebqava samo s predlozima.
Svaki pade` i nezavisni i zavisni ima svoje osnovno zna~ewe po kojem se razlikuje od ostalih padeà. Zna~ewe padeà je vrsta odnosa imenice (ili koje druge imenske
re~i) prema radwi predikata ili kojoj drugoj re~i u re~enici.
Osim {to svaki pade` ima svoje zna~ewe, on ima i svoju funkciju (slu`bu) u re~enici. A pade`ni oblik imenske re~i moè biti u funkciji: 1) subjekta, 2) predikativa (tj.
imenskog dela predikata), 3) pravog ili nepravog objekta i 4) prilo{ke odredbe.
21
NEZAVISNI PADE@I
NOMINATIV
a) Zna~ewe
Osnovno zna~ewe NOMINATIVA jeste da imenuje pojmove kao vr{ioce radwe ili nosioce
osobine u pri~awu i opisivawu.
Marko je danas mnogo radio. Jelena je u~ila istoriju. (= vr{ilac radwe).
Jovana je dobra u~enica. Kwiga je nova (= nosilac osobine).
a1) Funkcija
Nominativi sa zna~ewem vr{ioca radwe ili nosioca osobine imaju u re~enici
funkciju gramati~kog subjekta.
b)3na~ewe
Nominativ moè ozna~avati i osobinu (karakteristiku) imeni~kog pojma u subjektu,
kao na primer:
Marko je peva~ u operi (= peva u operi).
Moj otac je radnik u fabrici (= radi u fabrici)
b1) Funkcija
Nominativi koji imaju zna~ewe kvalifikacije imeni~kog pojma u subjektu uvek su u
funkciji predikativa (tj. imenskog dela predikata).
VOKATIV
a) Zna~ewe
Osnovno zna~ewe VOKATIVA jeste imenovawe pojmova u direktnom obra}awu:
Milane, donesi krede.
Jelice, danas mora{ spremiti ru~ak.
b) Funkcija
Vokativ ne vr{i nijednu re~eni~nu funkciju. Samo u poeziji (posebno u srpskim
narodnim pesmama) vokativ se kad je neophodno dopuniti broj slogova u stihu
upotrebqava umesto nominativa u funkciji gramati~kog subjekta, kao na primer:
Vino pije Kraqevi}u Marko.
Progovara stari Vujadine.
Poranio Jankovi} Stojane.
22
ZAVISNI PADE@I
GENITIV
Genitiv je pade` sa najvi{e zna~ewa, a uz wega se upotrebqava i najvi{e predloga: iz,
s(a), od, do, pored, kraj, pokraj, ukraj, nakraj, kod, blizu, iznad, ponad, ispod, ispred, iza,
izme|u, pre, posle, nakon, uo~i, usred, nasred, oko, van, izvan, zbog, radi, poradi, zarad, usled,
poput, put, protiv, osim, sem, izuzev, mesto, namesto, umesto...
Svim zna~ewima genitiva odgovaraju odre|ene re~eni~ne funkcije. Zato uz svako
zna~ewe navodimo i funkciju genitiva. Najpre navodimo zna~ewa i funkcije genitiva
bez predloga, a potom genitiva s predlozima.
Osnovna zna~ewa bespredlo{kog genitiva

1) Prisvojno (posesivno) zna~ewe
Tim genitivom uvek se ozna~ava pripadnost. Prisvojni genitiv upotrebqava se bez
predloga:
To je ku}a moga oca. Sedeli su na obali mora. No}as se ne ~uje zavijawe vukova.
FUNKCIJA: po{to odre|uje imenicu, prisvojni genitiv uvek ima funkciju (nekongruentnog) atributa.
2) Kvalitativno zna~ewe
Kvalitativni genitiv ozna~ava osobinu i uvek se izraàva imeni~kom sintagmom bez
predloga (ne moè se, dakle, izraziti samom imenicom bez wenog atributa):
Ulicom pro|e èna plave kose i crnih o~iju. (Ne moè se re}i: Ulicom pro|e èna
kose i o~iju).
FUNKCIJA: kvalitativni genitiv uvek ima funkciju atributa.
3) Deono (partitivno) zna~ewe
Deoni ili partitivni genitiv dolazi kao zavisni ~lan sintagme uz izraze koji zna~e
meru idi koli~inu, tako da sa celom sintagmom ozna~ava deo neke materije.
a) Deoni genitiv dolazi uz imenice koje zna~e meru ili koli~inu: komad, naramak,
par~e, ~a{a, boca, tawir, korpa, sanduk, vre}a, kilogram, gram, litar, kilometar i sl.:
Kupio je gajbu piva i litar soka.
Popio je litar vode.
Na ramenu je nosio vre}u krompira.
Pojeo je tawir supe, i popio {oqu mleka.
FUNKCIJA: deoni genitiv uz imenice sa zna~ewem koli~ine uvek ima funkciju
(nekongruentnog) atributa.
b) Deoni genitiv dolazi uz priloge za koli~inu (malo, mnogo, nekoliko, dosta...) i
glavne brojeve po~ev od pet pa nadaqe:
23
Nasekao je dosta drva. Kupi}u malo mesa i nekoliko jaja. Upecao je devet somova. Danas
je pro~itao sedam pri~a.
FUNKCIJA: ovakve sintagme nastupaju kao nedeqive celine, pa se odre|uje funkcija
cele koli~inske sintagme, a ne samo genitiva (a to je naj~e{}e ili funkcija subjekta,
ili funkcija objekta ili funkcija neke prilo{ke odredbe).
v) Deoni (partitivni) genitiv moè do}i i kao direktna dopuna glagolu bez navo|ewa izraza za koli~inu. Takvim genitivom ozna~ava se neodre|ena koli~ina onoga na {to
prelazi glagolska radwa:
Donesi vode. Treba da kupi{ mleka. Doneo je vo}a. Jeo je supe.
FUNKCIJA: deoni genitiv uz glagole, koji ozna~ava neodre|enu koli~inu ne~ega,
uvek se moè zameniti akuzativom bez predloga i ima funkciju pravog (blièg) objekta.
4) Zna~ewe predmeta (objekta) obuhva}enog glagolskom radwom:
Bojao se mraka. Pla{io se qudi. Latio se posla. Oslobodio se straha.
FUNKCIJA: ovakav genitiv nije zamenqiv akuzativom bez predloga i ima funkciju
nepravog (daqeg) objekta.
5) Zna~ewe postojawa (egzistencije):
Nema snega. Ima nevoqa. Bilo je novaca. Bi}e posla.
FUNKCIJA: ovakav genitiv, koji dolazi samo uz glagole imati (u prezentu) i biti
(u futuru i perfektu), ima funkciju logi~kog subjekta.
24
Osnovna zna~ewa genitiva sa predlozima

1) Zna~ewe mesta
Mesno zna~ewe naj~e{}e ima genitiv s predlozima: od, s(a), iz, do, preko, oko, pored,
pokraj, kraj, kod, iznad, ispod, ispred, iza, blizu, put, izme|u, nasred, usred, navrh, povrh,
nadno i dr.:
Drvo raste ispred ku}e. Tr~ali su preko poqa. Napravio je vikendicu izme|u planina. Kosio je nasred livade. Zaustavio se kraj reke.
FUNKCIJA: genitiv sa navedenim predlozima, kada je dodatak glagolima, ima
funkciju prilo{ke odredbe za mesto.
Kada je dodatak imenicama, kao na primer:
Drvo ispred ku}e zasadio je moj otac. Voda sa izvora je hladna. Tr~awe preko livade ga
je umorilo i sl.
genitiv s navedenim predlozima ima funkciju atributa.
2) Zna~ewe vremena
Genitiv s predlozima pre, nakon, posle, uo~i, tokom i za uvek ima zna~ewe vremena, a
to zna~ewe moè imati i s predlozima: od, do, preko, oko, ispred i dr.:
Posle nastave idem u bioskop. Do{ao je uo~i Nove godine. On svrati kod nas preko
vikenda. Od utorka je bio bolestan. To }e raditi do zore.
I genitiv bez predloga, ali nikad sam nego uvek kao imeni~ka sintagma, moè ozna~iti vreme:
Svake subote idem na utakmicu. Ovoga meseca on mora mnogo u~iti.
FUNKCIJA: kad dolazi uz glagole, genitiv s vremenskim zna~ewem ima funkciju
prilo{ke odredbe za vreme.
3) Zna~ewe uzroka
Genitiv s predlozima zbog i usled uvek ima zna~ewe uzroka, dok to zna~ewe moè
ponekad imati i s predlozima od i iz:
Nije do{ao u {kolu zbog bolesti. Ni{ta se nije videlo od guste magle.
Reke su nabujale usled velikih padavina. Uradio je to iz radoznalosti.
FUNKCIJA: uz glagole genitiv sa zna~ewem uzroka ima funkciju prilo{ke odredbe za
uzrok.
4) Zna~ewe namere
Genitiv s predlogom radi uvek ima zna~ewe namere:
Oti{ao je u bolnicu radi le~ewa.
FUNKCIJA: genitiv sa zna~ewem namere ima funkciju prilo{ke odredbe za nameru.
5) Zna~ewe na~ina
S predlozima bez i poput genitiv naj~e{}e ima zna~ewe na~ina:
Oti{li su bez pozdrava. Leti poput strele.
FUNKCIJA: genitiv sa zna~ewem na~ina kao dodatak glagolima ima funkciju prilo{ke odredbe za na~in.
25
DATIV
Dativ ima mawe zna~ewa nego genitiv. To su naj~e{}e zna~ewe pripadawa, zna~ewe
namene, zna~ewe pravca kretawa i dopusno zna~ewe.
Dativ se upotrebqava bez predloga i sa predlozima: k(a), prema i uprkos.
1) Prisvojno (posesivno) zna~ewe
Kada je dodatak imenici, dativ bez predloga u srpskom jeziku ~esto (naro~ito dativni
oblici li~nih zamenica) ozna~ava pripadawe. Prisvojni ili posesivni dativ uvek se
moè zameniti prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom:
Vuka{inu je noga (= Vuka{inova noga) velika. Sin mu (= wegov sin) je oti{ao u vojsku.
Kosa joj (= wena kosa) je duga.
FUNKCIJA: prisvojni (posesivni) dativ uvek ima funkciju atributa.
2) Zna~ewe namene
Dativ bez predloga ~esto ozna~ava lice kome je ne{to upravqeno ili nameweno:
On je pismo uru~io ocu. Kwigu je posvetila staroj prijateqici. Podelili su nagrade radnicima.
FUNKCIJA: dativ namene ima funkciju nepravog (daqeg) objekta.
3) Zna~ewe pravca kretawa
Uz glagole kretawa i dativ bez predloga i dativ s predlozima prema i k(a) ozna~ava
mesto prema kome je usmereno kretawe:
Pribliàvali su se velikoj tvr|avi. Autobus je vozio prema moru. Krenuli su ka
planini.
FUNKCIJA: dativ pravca kretawa ima funkciju prilo{ke odredbe za mesto.
4) Dopusno zna~ewe
Dativ s predlogom uprkos uvek ima dopusno zna~ewe:
Oti{li su na pecawe uprkos nevremenu.
FUNKCIJA: dativ s dopusnim zna~ewem ima funkciju prilo{ke odredbe za dopu{tawe.
5) Zna~ewe nosioca stawa ili raspoloèwa
Sneàni nije hladno. Mihailu se spava. @ao mu je. Wemu je dosadno.
FUNKCIJA: ovakav dativ ima funkciju logi~kog subjekta.
26
AKUZATIV
I akuzativ je pade` koji se upotrebqava bez predloga i sa predlozima. Sa akuzativom
se slaù slede}i predlozi: u, na, kroz, niz, uz, za, o, po, nad, pod, pred, me|u i mimo.
Osnovno zna~ewe akuzativa bez predloga jeste:
1) zna~ewe predmeta (objekta) obuhva}enog glagolskom radwom
Pro~itala je kwigu. Gledao sam talase. Preplivao je reku. Ugledao je zeca. Napravio
je ~amac.
FUNKCIJA: akuzativ bez predloga uz prelazne glagole uvek ima funkciju pravog
(blièg) objekta.
1a) Predmet (objekat) zahva}en glagolskom radwom moè biti izraèn i akuzativom
sa predlozima u, na ili za:
Profesor se razo~arao u tog |aka. Zainteresovali su se za wegov izum. Pomislio je
na majku.
Ovakvi i sli~ni akuzativi s predlozima imaju funkciju nepravog (daqeg) objekta, jer
akuzativ s predlozima nikada ne moè biti pravi objekat.
2) Zna~ewe mesta zavr{etka kretawa
Uz glagole kretawa akuzativ s predlozima u, na, za, pod, pred, nad, me|u uvek ozna~ava
mesto gde }e se kretawe zavr{iti:
Oti{ao je u Beograd. Otputovala je u Gr~ku. On ide na Cetiwe. Putuju za Novi Sad.
Do{li su pred tvr|avu. Ume{ao se me|u navija~e.
FUNKCIJA: akuzativ sa zna~ewem mesta zavr{etka kretawa ima funkciju prilo{ke
odredbe za mesto.
3) Zna~ewe smera kretawa
Uz glagole kretawa akuzativ s predlozima kroz, niz i uz uvek pokazuje smer u kome se
vr{i kretawe (kroz sredinu, odozdo nagore ili odozgo nadole):
Putovali su kroz Srbiju. Peli su se uz brdo. Silazili su niz planinu.
FUNKCIJA: ovakav akuzativ ima tako|e funkciju prilo{ke odredbe za mesto.
4) Vremensko zna~ewe
Vremensko zna~ewe moè se izraziti i akuzativom bez predloga i akuzativom s predlozima u, na, za, pred, pod, kroz:
Putovali su celi dan. On je do{ao samo za Novu godinu. I on }e otputovati kroz koji
dan. To se dogodilo pred jesen. Zavr{i}u taj posao za jedan dan. On dolazi u subotu.
FUNKCIJA: vremenski akuzativ ima funkciju prilo{ke odredbe za vreme.
5) Uzro~no zna~ewe
Uzrok se ~esto obeleàva akuzativom s predlogom za, a moè i akuzativom s predlogom o:
On je nagra|en za dobar uspeh. Oni se posva|aju za sitnicu. Otimali su se o carsku
krunu.
FUNKCIJA: uzro~ni akuzativ ima funkciju prilo{ke odredbe za uzrok.
27
6) Na~insko zna~ewe
Sa razli~itim predlozima akuzativ moè ozna~avati na~in vr{ewa glagolske radwe:
Sve je na brzinu rasprodao. On se na smrt razboleo. Svi povika{e u jedan glas. Promrmqao je ne{to niz bradu. Uradio je to pod morawe. Gledao je mimo nas.
FUNKCIJA: akuzativ s na~inskim zna~ewem ima funkciju prilo{ke odredbe za na~in.
7) Zna~ewe koli~ine ili mere
Ako se koli~inska re~ iz sintagme s partitivnim genitivom na|e u akuzativu, a nije
objekat, takav akuzativ ima zna~ewe koli~ine ili mere:
U~io je godinu dana. Len~ario je pet sedmica. Proputovao je nekoliko zemaqa.
FUNKCIJA: akuzativ koli~ine ili mere ima funkciju prilo{ke odredbe za
koli~inu (meru).
8) Zna~ewe namene
Namena se ~esto izraàva akuzativom
s predlogom za:
Poklon za majku stajao je neraspakovan. Pokvarila se ma{ina za ve{.
Kupila je ~etkicu za zube. To sluì za
pisawe.
FUNKCIJA: ako je akuzativ namene
dodatak imenici (kao: poklon za majku,
ma{ina za ve{), onda on ima funkciju
atributa; ako je akuzativ namene dodatak
glagolu (kao u primeru: sluì za pisawe)
onda ima funkciju prilo{ke odredbe za
namenu.
9) Zna~ewe nosioca fizi~kog ili psiholo{kog stawa:
Oca ìga u le|ima. Sramota ga je.
Boli ga u kolenu.
FUNKCIJA: ovakav akuzativ bez
predloga ima funkciju logi~kog subjekta.
28
INSTRUMENTAL
Instrumental je pade` koji se upotrebqava i bez predloga i sa predlozima. Sa instrumentalom dolaze slede}i predlozi: s(a), pod, pred, nad, za i me|u.
Osnovna zna~ewa instrumentala jesu zna~ewe sredstva i zna~ewe dru{tva.
1) Zna~ewe sredstva
Kada se instrumentalom ozna~ava sredstvo (instrument) kojim se vr{i radwa, takav
instrumental ima zna~ewe sredstva. Zna~ewe sredstva uvek se izraàva instrumentalom
bez predloga:
Radije putujem vozom nego autobusom, a najradije avionom. Wivu je uzorao traktorom. Lubenicu iseci noèm. Pisao je samo olovkom. On se bavi tenisom. Trgovao je
{e}ernom repom. Ponosio se svojim izumom.
FUNKCIJA: uz glagole kretawa (putovati, i}i, voziti se, leteti i sl.) instrumental sredstva ima funkciju prilo{ke odredbe za sredstvo. Uz ostale glagole instrumental
sredstva ima funkciju nepravog (daqeg) objekta.
2) Zna~ewe dru{tva (socijativno zna~ewe)
Putovao sam s jednim poznanikom. Ona upravo razgovara s majkom. S Marijom sam se
susreo ju~e u gradu. Ona se dugo dopisuje s jednim prijateqem.
FUNKCIJA: ako dolazi uz glagole kretawa, instrumental dru{tva ima funkciju prilo{ke odredbe za dru{tvo; ako pak dolazi uz glagole koji ne zna~e kretawe (npr.: razgovarati, dopisivati se, sva|ati se, tu}i se i sl.), instrumental dru{tva naj~e{}e ima
funkciju nepravog (daqeg) objekta.
3) Kvalitativno zna~ewe (kvalitativni instrumental)
Ako se instrumentalom s predlogom s(a) ozna~ava osobina imeni~kog pojma, takav instrumental naziva se kvalitativni instrumental. Kvalitativni instrumental izraàva
se (kao i kvalitativni genitiv) samo imeni~kom sintagmom:
Sretoh ènu s plavom dugom kosom. Imala je ruku s vrlo negovanim prstima.
FUNKCIJA: kvalitativni instrumental ima funkciju atributa.
4) Na~insko zna~ewe
I instrumental bez predloga i instrumental s predlogom s(a) moè imati na~insko
zna~ewe:
Govorio je promuklim glasom. Grabio je napred krupnim koracima. Deca se s vriskom
razbeà{e. Postigli smo to s velikim naporom. Sve je radio s velikim odu{evqewem.
FUNKCIJA: instrumental s na~inskim zna~ewem uvek ima funkciju prilo{ke odredbe za na~in.
Instrumental bez predloga i s predlogom s(a) ~esto ima i vremensko zna~ewe:
Ranom zorom odlazio je na posao. Nedeqom ni{ta ne radim. S wegovom vladavinom
zapo~iwe sloboda {tampe. Pamet s godinama dolazi.
FUNKCIJA: vremenski instrumental ima funkciju prilo{ke odredbe za vreme.
29
6) Zna~ewe koli~ine (ili mere)

Kada ozna~ava koli~inu vremena u kojoj se vr{i radwa, bespredlo{ki instrumental
ima koli~insko zna~ewe (zna~ewe koli~ine vremena):
Pred kompjuterom je sedio satima. Godinama je razmi{qao o tom problemu. Danima
ne izlazi iz ku}e.
FUNKCIJA: instrumental sa zna~ewem koli~ine vremena ima funkciju prilo{ke
odredbe za koli~inu.
7) Zna~ewe mesta
Zna~ewe mesta moè se obeleìti bespredlo{kim instrumentalom samo uz glagole
kretawa, dok se zna~ewe mesta instrumentalom s predlozima nad, pod, pred, za i me|u ozna~ava i uz glagole kretawa i uz glagole mirovawa:
[etali smo gradom. Oni su tr~ali livadom. Lutali su {umom. Wihova ku}a je sme{tena me|u rekama. Nad gradom lete avioni. [}u}urila se pod stolom. Sedeli su pred
ku}om. I{ao je za kolonom.
FUNKCIJA: instrumental s mesnim zna~ewem kao dodatak glagolima ima funkciju
prilo{ke odredbe za mesto.
Ako instrumental s ovim predlozima dolazi kao dodatak imenicama, on ima funkciju atributa, kao na primer:
Klupa pred ku}om nam je vrlo draga. Magla nad gradom je gusta. [etwa gradom ponekad
je zamorna.
8) Zna~ewe uzroka
Zna~ewe uzroka moè se izraziti i instrumentalom bez predloga i instrumentalom
sa predlozima:
Do sudara je do{lo krivicom voza~a kamiona. On pla~e nad svojom sudbinom. @ali za
prohujalom mladosti.
FUNKCIJA: instrumental uzroka ima funkciju prilo{ke odredbe za uzrok.
30
LOKATIV
Lokativ je jedini pade` u srpskome jeziku koji se upotrebqava samo s predlozima.
Predlozi uz lokativ su: o, na, u, po, pri, prema.
I lokativ ima vi{e zna~ewa, ali je wegovo osnovno zna~ewe zna~ewe mesta.
1) Zna~ewe mesta
Oni odavno ìve u Beogradu. Deca se igraju na livadi. Po poqu su iznikli neki ~udni ùti cvetovi. Sagradio je ku}u pri samoj obali.
FUNKCIJA: kada je dodatak glagolima, lokativ s mesnim zna~ewem ima funkciju
prilo{ke odredbe za mesto.
Kada je dodatak imenici, lokativ ima funkciju atributa, kao na primer:
Quqa{ku u dvori{tu otac je napravio pre mnogo godina. Spomenici po parkovima
najznamenitiji su deo toga grada. Kwiga na stolu pripada mojoj sestri. Meso pri kosti,
a zemqa pri kr{u vaqa.
Lokativ s predlozima u, na, po i o ~esto ima vremensko zna~ewe:
On se rodio u maju. Letovali smo u avgustu. Najteè je bilo na po~etku. Sre{}emo se
o Novoj godini. Po zavr{etku nastave on je svratio u gradsku biblioteku.
FUNKCIJA: lokativ s vremenskim zna~ewem uz glagole ima funkciju prilo{ke
odredbe za vreme.
3) Na~insko zna~ewe
Lokativ s predlozima u, na, po i prema moè izraziti i na~insko zna~ewe:
Celi dan je proveo u razmi{qawu. I{ao je na jednoj nozi. On je to u {ali rekao. Sve
je ura|eno prema tvojoj zamisli.
FUNKCIJA: lokativ s na~inskim zna~ewem ima funkciju prilo{ke odredbe za na~in.
4) Uzro~no zna~ewe
Lokativ pokatkad moè imati i uzro~no zna~ewe:
On je oslobo|en optu`be u nedostatku dokaza (= zbog nedostatka dokaza). Te{ko su
ìveli u oskudici osnovnih namirnica. Drve}e je pucalo na tolikoj hladno}i.
FUNKCIJA: lokativ s uzro~nim zna~ewem ima funkciju prilo{ke odredbe za uzrok.
5) Predmetno (objekatsko) zna~ewe
Lokativ s predlogom o uz glagole mi{qewa i govorewa ima objekatsko (predmetno)
zna~ewe:
Oni su razgovarali o pro~itanoj kwizi. Razmi{qala je o ju~era{wem danu. Pri~ali
smo o poslu.
FUNKCIJA: lokativ uz glagole mi{qewa i govorewa ima funkciju nepravog (daqeg)
objekta.
31
Zadaci:
1) Na osnovu navedene sistematizacije zna~ewa i funkcija pade`nih oblika odredi:
a) razli~ite pade`ne oblike koji imaju istu funkciju (npr.: koji sve
pade`ni oblici vr{e funkciju pravog objekta, koji vr{e funkciju nepravog objekta, koji funkciju prilo{ke odredbe mesta, vremena, uzroka...);
b) razli~ite pade`ne oblike koji imaju isto zna~ewe (npr.: posesivnosti, koli~ine,
mesta...).
2) U tekstu Laze Lazarevi}a Do~ek la|e (datom uz lekciju o promenqivim i nepromenqivim re~ima) odredi zna~ewa i funkcije svih upotrebqenih pade`nih oblika.
32
PADE@I SA ZNAÊWEM LOKACIJE

I MESTA ZAVR[ETKA KRETAWA
Obrati pa`wu u kom su padeù upotrebqene istaknute predlo{ko-pade`ne konstrukcije:
Oti{li su u grad. @iveli su u gradu.
Otputovali su u planinu. Preno}i}e u planini.
Idu na more. Letova}e na moru.
Ovoga leta otputova}e na selo. Dugo su boravili na selu.
Jesu li predlozi u i na u navedenim primerima upotrebqeni uz iste ili uz razli~ite
padeè? Jesu li podudarni ili se razlikuju pade`ni nastavci istih imenica uz te predloge? Imaju li glagoli uz koje ti padeì dolaze isto zna~ewe? Imaju li isto zna~ewe
padeì s predlozima u i na?
Predlozi na i u dolaze i uz akuzativ i uz lokativ u zna~ewu mesta i u funkciji prilo{ke odredbe mesta. Ta dva padeà akuzativ i lokativ nemaju, me|utim, nikad iste
pade`ne nastavke, niti im je ikada zna~ewe potpuno isto. Akuzativ s predlozima u i na
u slu`bi prilo{ke odredbe za mesto dolazi samo uz glagole kretawa, a lokativ sa istim
predlozima ne dolazi uz glagole kretawa, nego uz glagole mirovawa.
Lokativ s predlozima u i na obeleàva mesto na
kome se vr{i cela glagolska radwa, on ima zna~ewe
lokacije (zna~ewe sme{tenosti, zna~ewe nalaèwa) glagolske radwe, dok akuzativ s tim predlozima obeleàva samo mesto zavr{etka radwe kretawa.
Uporedite sada upotrebu predlo{ko-pade`nih
konstrukcija sa podudarnim predlozima u slede}im parovima re~enica:
Oni sede pred ku}om. Do{li su pred ku}u.
Igraju se pod tvr|avom. Oti{li su pod
tvr|avu.
Drvo se nalazi nad provalijom. Nadneli
su se nad provaliju.
Ne{to radi za ku}om. Oti{ao je za ku}u.
On se nalazi me|u strancima. Ume{ao se
me|u strance.
Da li su u re~enicama uz predloge pred, pod, nad, za i

me|u upotrebqene imenice u istom padeù? Imaju li podudarne pade`ne nastavke iste imenice uz navedene predloge? Da li padeì s navedenim predlozima imaju isto
zna~ewe?
33
Predlozi pred, pod, nad, za i me|u dolaze i uz instrumental i uz akuzativ. Akuzativ i

instrumental nikad nemaju iste pade`ne nastavke, ali u svim navedenim primerima oni
imaju istu funkciju funkciju prilo{ke odredbe mesta. Akuzativ i instrumental, me|utim, na razli~it na~in obeleàvaju mesno zna~ewe. Akuzativ s predlozima pred, pod,
nad, za i me|u uvek dolazi uz glagole kretawa i obeleàva mesto zavr{etka radwe kretawa, odnosno pojam u ~ijoj se blizini zavr{ava radwa kretawa. Instrumental nikad ne
dolazi uz glagole kretawa; on ne ozna~ava mesto zavr{etka kretawa, nego mesto gde se vr{i cela glagolska radwa. Uz predloge pred, pod, nad, za i me|u instrumental, dakle,
ozna~ava mesto vr{ewa cele radwe, a akuzativ samo mesto zavr{etka radwe kretawa.
34
SINONIMIJA PADE@NIH OBLIKA

Ruska lepotica
Olga Aleksejevna, o kojoj }e ovde biti re~i, ro|ena je 1900. godine u bogatoj, bezbri`noj, plemi}koj porodici. Bleduwava devoj~ica, u beloj mornarskoj bluzi, kestewaste
kose s razdeqkom sa strane i sa tako veselim o~ima da su je svi qubili u o~i, od detiwstva je vaìla za lepoticu; ~istota profila, izraz skupqenih usana, svilenkastost kose
koja joj je dosezala do pojasa sve je, zaista, bilo o~aravaju}e.
...1919, pred nama je ve} zrela gospo|ica, velikog bleduwavog lica, nagla{eno pravilnog, ali ipak veoma lepog; visokog rasta, ne`nih grudi, uvek u crnom xemperu; {al oko
belog vrata i engleska cigara u tankoprstoj ruci sa izraènom ko{~icom na zape{}u.
Me|utim, postojao je period u wenom ìvotu otprilike pred kraj {esnaeste kada,
leti, u letovali{tu pored imawa nije bilo gimnazijalca koji zbog we ne bi iza{ao na
dvoboj, nije bilo studenta koji... Ukratko: izrazita privla~nost, koja bi, da je sve potrajalo jo{ neko vreme, do{la do izraàja... urodila... Ali, kako od svega toga nije bilo
ni{ta, sve je oti{lo utaman...
Ali, eto, ìvot je potamnio. Otac je umro. Ona se preselila u drugu ulicu; prestala je
da odlazi poznanicima; plela je kapice i davala jevtine ~asove francuskog jezika u nekom ènskom klubu; tako je dogurala do tridesete.
I danas je bila ona ista lepotica sa o~aravaju}om kosinom {irom otvorenih o~iju i
onom neobi~nom linijom usana, kao da se u woj nalazi sva geometrija osmeha. Ali, kosa
joj je izgubila sjaj, bila je nemarno pod{i{ana, a i crnom kostimu ve} je pro{la ~etvrta godina; ruke, sa sjajnim, ali zapu{tenim noktima, premreène izraènim ìlicama
od silexijskog pu{ewa; o ~arapama boqe da i ne govorimo.
(Vladimir Nabokov)
Kako je dat opis Olge Aleksejevne? Da li je opis lika vezan
samo za odre|eni trenutak ili se lik posmatra u raznim ìvotnim dobima? Koje osobine unutra{we i vawske pisac
izdvaja za opis? Na kojim se karakteristi~nim detaqima zadràva u opisu? Kojim se jezi~kim izraàjnim sredstvima
pisac naj~e{}e koristio u opisu lika?
U svakodnevnom govoru, a u pisawu posebno, mi vr{imo izbor (nama poznatih) re~i
kojima moèmo izraziti isti sadràj. Pisci to ~ine uvek, jer se stil svakoga pisca odlikuje posebnim izborom izraàjnih sredstava. Da bismo to pokazali, analizira}emo
samo jednu re~enicu iz teksta:
... u letovali{tu pored imawa nije bilo gimnazijalca koji zbog we ne bi iza{ao na
dvoboj...
Da li je pisac umesto istaknutih re~i mogao upotrebiti neke druge koje postoje u
jeziku a da se zna~ewe re~enice (bitnije) ne promeni? Uporedimo:
35
letovali{te, odmarali{te, odmori{te:..

imawe, posed, dobro, vlasni{tvo, imovina, svojina...
dvoboj, megdan, duel, borba, sukob, okr{aj...
Kako se takve re~i nazivaju?
Podsetimo se!
U jeziku postoji vi{e re~i (leksema) koje mogu izraziti isti sadràj (mogu ozna~iti
isti pojam). Ako dve ili vi{e re~i imaju razli~it glasovni sastav, a potpuno isto zna~ewe, onda su takve re~i potpuni sinonimi ili istozna~nice (kao npr.: hleb kruh; pozori{te teatar; izvor vrelo; |ak u~enik i sl.) U jeziku potpunih (pravih) sinonima
ima vrlo malo. Mnogo je vi{e re~i koje imaju razli~it glasovni sastav, a blisko ili
srodno zna~ewe. To su onda re~i bliskoga zna~ewa, koje se zovu nepotpuni (delimi~ni)
sinonimi ili bliskozna~nice (takve su sve napred navedene grupe
re~i, ili npr. leden studen; topao vru}; vikati galamiti;
tr~ati juriti; imati posedovati, }uprija most i sl.).
Prema tome, sinonimi su re~i razli~itog glasovnog sastava,
a bliskog ili istog zna~ewa. Takva sinonimija naziva se leksi~ka sinonimija (sinonimija re~i).
To ne zna~i da u sinonimski odnos stupaju samo re~i. Da
je to tako, pokaza}emo navo|ewem sinonima za dva primera
iz teksta. U tekstu se, naime, nalaze i slede}e dve imeni~ke
sintagme:
gospo|ica visokog rasta
engleska cigara u tankoprstoj ruci.
Da li je pisac umesto prideva tankoprsta mogao upotrebiti imeni~ku sintagmu a da zna~ewe ostane isto? Je li umesto sintagme visokog rasta mogao
upotrebiti samo jednu re~ kao sinonim?
visokog rasta (imeni~ka sintagma)
gospo|ica
visoka (pridev)
tankoprstoj (pridev)
u ruci
tankih prstiju (imeni~ka sintagma)
Kao {to se vidi, isti sadràj (isto zna~ewe) moè se obeleìti ili jednom re~ju ili
sintagmom. U sinonimnom odnosu mogu, dakle, biti i re~ i sintagma.
Kao {to razli~ite re~i (lekseme) mogu imati isto ili sli~no zna~ewe (a to je leksi~ka sinonimija), tako i razli~iti pade`ni oblici mogu biti upotrebqeni u istoj
funkciji i sa istim zna~ewem. Tako nastaje pade`na sinonimija ili sinonimija
padeà.
36
PADE@NA SINONIMIJA je mogu}nost upotrebe dva ili vi{e pade`nih oblika

u istoj funkciji i sa istim zna~ewem u re~enici.
U tekstu je navedena sintagma letovali{te pored imawa. Koje je predlo{ko-pade`ne
konstrukcije pisac mogao upotrebiti umesto genitiva s predlogom pored a da zna~ewe
re~enice ostane isto?
blizu imawa
(blizu + genitiv)
do imawa
(do + genitiv)
kod imawa
(kod + genitiv)
Ona je bila u letovali{tu
kraj imawa
(kraj + genitiv)
pokraj imawa
(pokraj + genitiv)
pored imawa
(pored + genitiv)
uz imawe
(uz + akuzativ)
Sve navedene predlo{ko-pade`ne konstrukcije se mogu me|usobno zameniti a da se
zna~ewe (sadràj) re~enice ne promeni. Pade`ni sinonimi su svi oni padeì koji se
mogu me|usobno zamewivati a da se pri tom sadràj re~enice ne mewa.
Naj~e{}e se u srpskom jeziku kao pade`ni sinonimi susre}u dva pade`na oblika sa
razli~itim predlozima. Takav je slu~aj u navedenom, ali i u slede}im primerima:
pred ku}om (pred + instrumental)
Otac ne{to kopa
ispred ku}e (ispred + genitiv)
pod stolom (pod + instrumental)

Ma~ka se skolutala
ispod stola (ispod + genitiv)
me|u planinama (me|u + instrumental)

Selo se nalazi
izme|u planina (izme|u + genitiv)
U svim navedenim primerima genitiv i instrumental s predlogom kao sinonimi
imaju isto, mesno zna~ewe i istu funkciju u re~enici: funkciju prilo{ke odredbe za
mesto.
U sinonimskom odnosu, me|utim, mogu biti i dva padeà bez predloga, kao na primer:
pismenog zadatka (genitiv)
Danas nismo imali
pismeni zadatak (akuzativ)
sata (genitiv)
Ja nemam
sat (akuzativ)
37
U srpskom jeziku sinonimi su u odri~nim re~enicama bespredlo{ki genitiv i bespredlo{ki akuzativ u funkciji pravog (blièg) objekta. U takvoj slu`bi akuzativ je
mnogo ~e{}i u upotrebi, ali se kao stilsko sredstvo, posebno u kwièvnoumetni~kim
tekstovima, koristi i bespredlo{ki genitiv.
Pade`ni sinonimi mogu u srpskom jeziku biti i dva padeà od kojih je jedan s predlogom, a drugi bez predloga, kao na primer:
{umom (instrumental)
Lovac luta
po {umi (po + lokativ)
Veliki su rogovi
one ìvotiwe (genitiv)

onoj ìvotiwi (dativ)
u one ìvotiwe (u + genitiv)
poznanicima (dativ)
Prestala je da odlazi
kod poznanika (kod + genitiv)
U prvom primeru sinonimni su u mesnom zna~ewu instrumental bez predloga i lokativ s predlogom po, dok su u tre}em primeru tako|e u mesnom zna~ewu sinonimni bespredlo{ki dativ i genitiv s predlogom kod. U drugom primeru posesivno zna~ewe imaju i bespredlo{ki genitiv, i bespredlo{ki dativ i genitiv s predlogom u, pa su ta tri
oblika pade`ni sinonimi.
Sinonimnost kvalitativnog genitiva

i instrumentala
Izme|u sinonimnih pade`nih oblika bez predloga i sa predlogom posebno ~esto se u
srpskom jeziku ostvaruje sinonimija bespredlo{kog genitiva i instrumentala s predlogom s(a) kada oni imaju kvalitativno zna~ewe. Jedino je taj tip pade`ne sinonimije i
prevodilac vi{e puta upotrebio u opisu ruske lepotice.
Bleduwava devoj~ica, ... kestewaste kose... i sa tako veselim o~ima ... od detiwstva
je vaìla za lepoticu.
1919. pred nama je ve} zrela gospo|ica, velikog bleduwavog lica, nagla{eno pravilnog, ali ipak veoma lepog; visokog rasta, ne`nih grudi.
I danas je bila ona ista lepotica sa o~aravaju}om kosinom {irom otvorenih o~iju i
onom neobi~nom linijom usana.
Sintagme kestewaste kose; velikog bleduwavog lica, visokog rasta, ne`nih grudi upotrebqene su u genitivu bez predloga, dok su sintagme sa tako veselim o~ima i sa o~aravaju}om kosinom {irom otvorenih o~iju i onom neobi~nom linijom usana upotrebqene u instrumentalu s predlogom sa. Sve te sintagme i genitivne i instrumentalne dodatak
su imenici (ili devoj~ica, ili gospo|ica, ili lepotica) uz koju imaju funkciju atributa. Tim sintagmama ozna~en je izgled ruske lepotice, izraèna jedna wena osobina.
38
Po{to ozna~avaju osobinu (kvalitet) nekoga imeni~kog pojma, ovakvi bespredlo{ki

genitivi i instrumentali s predlogom s(a) nazivaju se kvalitativni genitiv i kvalitativni instrumental.
Razmotrimo da li je pisac na mestu kvalitativnog genitiva mogao upotrebiti kvalitativni instrumental, i obrnuto: da li je tamo gde je upotrebio kvalitativni instrumental mogao upotrebiti kvalitativni genitiv.
kestewaste kose
Bleduwava devoj~ica
od detiwstva je vaìla za lepoticu.
sa kestewastom kosom
sa tako veselim o~ima

Bleduwava djevoj~ica
od detiwstva je vaìla za lepoticu.
tako veselih o~iju
velikog bleduwavog lica ...

visokog rasta, ne`nih grudi.
... pred nama je ve} zrela gospo|ica
s velikim bleduwavim liiem,...
s visokim rastom, sa ne`nim grudima.
sa o~aravaju}om kosinom {irom otvorenih o~iju

i onom neobi~nom linijom usana
I danas je bila ona ista lepotica
o~aravaju}ih kosih {irom otvorenih o~iju
i one neobi~ne linije usana.
Navedeni primeri pokazuju da se kvalitativni genitiv i kvalitativni instrumental

mogu kao pade`ni sinonimi me|usobno zamewivati. Svim sintagmama kvalitativnog
genitiva ili instrumentala navedena je po jedna osobina ruske lepotice. Ni kvalitativni genitiv, ni kvalitativni instrumental ovoga tipa nije mogu}e izraziti samo
imenicom u genitivu ili instrumentalu, pa se ne moè re}i:
*Bleduwava devoj~ica kose i sa o~ima od detiwstva je vaìla za lepoticu.
*.... pred nama je ve} zrela gospo|ica, lica, rasta, grudi.
Kada su me|usobno zamenqivi (kada su sinonimi), i kvalitativni genitiv i kvalitativni instrumental mogu se izraziti samo sintagmom: uz imenicu u genitivu ili instrumentalu obavezno se upotrebqava pridev u funkciji atributa.
A i imenica koja se upotrebqava u imeni~koj sintagmi kvalitativnog genitiva ili
instrumentala ne moè biti bilo koja. To mora biti imenica kojom se ozna~ava uro|eni
(prirodno neotu|ivi) deo pojma koji se odre|uje kvalitativnim genitivom ili instrumentalom. Tako se u navedenim primerima imenicama u kvalitativnom genitivu i instrumentalu ozna~avaju uro|eni (prirodni) delovi ~oveka (lice, o~i, rast, grudi). Zajed-
39
no sa obaveznim (neispustivim) atributom uz imenicu koja ozna~ava deo tela (kestewasta kosa, velike o~i, veliko bleduwavo lice, visoki rast, o~aravaju}e kose, {irom otvorene
o~i) imeni~ka sintagma u genitivu ili instrumentalu odre|uje pojam (ovde rusku lepoticu) ozna~en imenicom kao nadre|enim (upravnim) ~lanom cele imeni~ke sintagme.
Tako se osobinom dela ~oveka (lica, o~iju, rasta i grudi) sintagmom kvalitativnog genitiva ili instrumentala odre|uje ~ovek u celini (ovde je to ruska lepotica).
Ako imenica uz koju dolazi atribut ne ozna~ava prirodni (uro|eni) deo pojma koji se
odre|uje sintagmom, onda se ne moè upotrebiti kvalitativni genitiv, nego samo kvalitativni instrumental, kao na primer:
Ju~e sam video ènu sa velikom dugom crnom perikom.
Ali se ne moè re}i:
*Ju~e sam video ènu velike duge crne perike.
Kad se umesto imenice perika stavi imenica kosa, kvalitativni genitiv i instrumental se mogu slobodno kao sinonimi zamewivati. To je zato {to je kosa prirodni (uro|eni) deo ~oveka, a perika nije. Isti je slu~aj i u slede}im primerima:
Rodila je de~aka sa zlatnom zvezdom na ~elu. Ali ne i: *Rodila je de~aka zlatne zvezde
na ~elu.
Sreli smo ~oveka sa ruskom {ubarom. Ali ne i: *Sreli smo ~oveka ruske {ubare.
Iz toga se vidi da su kvalitativni genitiv i kvalitativni instrumental s predlogom
s(a) sinonimi samo onda kada imenica u genitivu ili instrumentalu ozna~ava prirodni (uro|eni) deo pojma koji se odre|uje i kada je uz tu imenicu upotrebqen obavezni
atribut (naj~e{}e iskazan pridevom).
Kada se imenicom uz koju dolazi obavezni atribut iskazuje ne{to {to nije prirodni
sastavni deo pojma koji se odre|uje, tada se moè upotrebiti samo instrumental s predlogom s(a), ali ne i kvalitativni genitiv. Tada kvalitativni instrumental i genitiv
nisu me|usobno zamenqivi, pa i nisu pade`ni sinonimi.
40
GLAGOLI
(obnavqawe, pro{irivawe, sistematizacija)
Glagoli imaju devet gramati~kih osobina (kategorija):
1) gramati~ki rod,
2) gramati~ki broj,
3) gramati~ko lice,
4) glagolski vid (aspekt),
5) glagolski rod,
6) glagolsko vreme,
7) glagolski na~in,
8) glagolsko stawe,
9) potvrdnost i odri~nost.
Prve tri osobine gramati~ki rod, gramati~ki broj i gramati~ko lice povezuju
glagole sa imenskim re~ima.
Gramati~ki rod podrazumeva razlikovawe oblika mu{kog, ènskog i sredweg roda.
Ve}ina imenskih re~i ima razli~ite oblike za sva tri roda. Od glagolskih oblika gramati~ki rod razlikuju samo glagolski pridevi radni i trpni i sloèni glagolski
oblici u ~ijoj tvorbi u~estvuju radni i trpni glagolski pridev: perfekat, pluskvamperfekat, futur II i potencijal.
Gramati~ki broj podrazumeva razlikovawe jednine i mnoìne. Tu osobinu imaju gotovo sve imenske re~i i svi li~ni glagolski oblici.
Gramati~ko lice podrazumeva razlikovawe: a) govornika, tj. onoga koji govori to
je prvo lice; b) sagovornika, tj. onoga kojemu se govori to je drugo lice i v) predmeta
govora, tj. ono o ~emu se govori to je tre}e lice. Tu osobinu imaju li~ne zamenice i
li~ni glagolski oblici (zato oboje i imaju u nazivu re~ li~ni).
Ostale gramati~ke osobine glagola glagolski vid, glagolski rod, glagolsko vreme, glagolski na~in i glagolsko stawe svojstvene su samo glagolima ({to se vidi i po re~i glagolski u nazivu tih osobina). Prvenstveno po tim kategorijama (osobinama) glagoli se i
razlikuju od imenskih re~i.
41
GLAGOLSKI VID
Glagolski vid obeleàva vremensku ograni~enost (svr{enost) ili neograni~enost
(nesvr{enost) radwe, stawa ili zbivawa koji se izraàvaju glagolom. Prema glagolskom
vidu, svi glagoli se dele u dve grupe, i to na:
a) nesvr{ene ili imperfektivne, i
b) svr{ene ili perfektivne.
I nesvr{eni i svr{eni glagoli daqe se dele u vi{e podvrsta prema
na~inu trajawa radwe. Podela glagola po vidu pregledno je data u slede}oj tabeli:
NESVR[ENI
(imperfektivni)
neograni~eno trajawe radwe:
~itati, u~iti, i}i
Prema na~inu trajawa

radwe mogu biti:
a) trajni
radwa traje neprekidno:
{etati, voziti, pisati, leàti
b) u~estali
Ista radwa se stalno ponavqa:
preskakivati, nosati, odletati
SVR[ENI
(perfektivni)
ograni~eno trajawe radwe:
pro~itati, nau~iti, do}i
a) trenutno-svr{eni
cela radwa se zavr{ava u trenutku:
pasti, sko~iti, taknuti, le}i, namignuti
b) po~etno-svr{eni
zavr{en je po~etak radwe:
zapevati, proviriti, po}i, poneti
v) zavr{no-svr{eni
zavr{en je kraj radwe, koja je mogla
dugo trajati: dozvati, pro~itati,
pokositi, sazidati, nau~iti
GLAGOLSKI ROD
Glagolski rod je gramati~ka osobina glagola da zahtevaju ili ne zahtevaju navo|ewe uza
se pravog (blièg) objekta.
Prema glagolskom rodu svi glagoli se dele u tri vrste:
a) prelazne (tranzitivne),
b) neprelazne (netranzitivne), i
v) povratne (refleksivne).
Prelazni glagoli zahtevaju navo|ewe pravog objekta kao obavezne dopune, kao na primer: pro~itati kwigu, presko~iti ogradu, slomiti kredu, napisati pesmu, slu{ati
muziku i sl.
Neprelazni glagoli su oni uz koje ne moè do}i pravi objekat kao dopuna, kao na primer: spavati, {etati (ulicom), plivati, }utati, strahovati, i}i, misliti, putovati i sl.
42
Povratni glagoli su svi oni koji u svom sastavu imaju povratnu zamenicu ili re~cu
se. Oni se dele u tri grupe:
a) pravi povratni glagoli, koji ozna~avaju radwe koje subjekat vr{i sam na sebi, kao
na primer: ~e{qati se, brijati se, umivati se, kupati se, hvaliti se i sl.
b) uzajamno-povratni glagoli ozna~avaju radwe koje vi{e subjekata vr{e jedan na drugom, kao na primer: pozdraviti se, sva|ati se, tu}i se, grliti se, qubiti se, pomiriti
se i sl.
v) nepravi povratni glagoli ozna~avaju obuzetost subjekta nekim stawem ili raspoloèwem, kao na primer: ~uditi se, nadati se, veseliti se, radovati se, smijati se, uzbuditi se, raàlostiti se i sl.
Da li je neki glagol pravi ili nepravi povratni, uvek moèmo proveriti mogu}no{}u zamene oblika SE punim oblikom zamenice SEBE uz prave povratne glagole, dok takva mogu}nost izostaje uz neprave povratne glagole, uporedi: Ja se ~e{qam = Ja ~e{qam
sebe, ali ne moè: Ja se ~udim *Ja ~udim sebe.
GLAGOLSKO STAWE
Glagolsko stawe razlikuju samo prelazni glagoli. Glagolskim stawem ozna~ava se uloga subjekta prema glagolskoj radwi u predikatu. Prema toj osobini, glagolski oblici se
dele na:
a) aktivne, kojim se ozna~ava da je subjekat vr{ilac radwe, tj. da je aktivan u vr{ewu
radwe predikata, i
b) pasivne, kojim se ozna~ava da subjekat ne vr{i radwu, nego je trpi, tj. neko je drugi vr{i na wemu.
Aktivni su svi li~ni glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski
pridev, kao na primer:
Marko je pro~itao kwigu. Marko je bio pro~itao kwigu.
Pasivni su svi oni glagolski oblici koji u svom sastavu imaju trpni glagolski pridev, kao i glagolski oblici gra|eni od prelaznih glagola sa re~com se, kao na primer:
Kwiga je pro~itana. Kwiga se ~ita.
GLAGOLSKO LICE
Re~eno je ve} da glagoli sa zamenicama dele kategoriju gramati~kog lica. Lice je bitna osobina glagola, jer se glagoli mewaju po licima, odnosno razlikuju oblike za sva tri
lica (prvo, drugo i tre}e) i u jednini i u mnoìni. Informaciju o licu unutar glagolskog oblika uvek nose li~ni nastavci, kao na primer: {etam, {eta{...{etaju,
pro{etah... pro{eta{e, pro{eta}u...
Na osnovu toga da li se iz gramati~kog nastavka nekog glagolskog oblika prepoznaje ili
ne prepoznaje lice koje vr{i radwu ozna~enu glagolom, svi glagolski oblici dele se na:
1) li~ne glagolske oblike, i
b) neli~ne (bezli~ne) glagolske oblike.
43
Svaki li~ni glagolski oblik u re~enici vr{i slu`bu predikata (ako je predikat
glagolski) ili glagolskog dela predikata (ako je predikat imenski). Li~nih glagolskih
oblika ima devet, i to:
a) sedam glagolskih vremena, i
b) dva glagolska na~ina.
Napravi re~enice u kojim }e{ upotrebiti svako od sedam glagolskih vremena u predikatu, i re~enice u kojima }e predikat biti izraèn glagolskim na~inima.
Neli~nih (bezli~nih) glagolskih oblika u srpskome jeziku ima pet.
Sastavi po jednu re~enicu sa svakim od neli~nih glagolskih
oblika.
Iz gramati~kog nastavka li~nog glagolskog oblika uvek se raspoznaje lice kojem se
pripisuje radwa, dok se kod neli~nih oblika iz wihovog gramati~kog nastavka lice ne
moè raspoznati.
LI^NI GLAGOLSKI OBLICI

GLAGOLSKA VREMENA
GLAGOLSKI NAÎNI (MODUSI)
1) prezent (~ita-m)
1) imperativ (~ita-jte)
2) aorist (pro~ita-{e)
2) potencijal (~itali bismo)
3) imperfekat(~ita-hu)
4) perfekat (~itali su)
5) pluskvamperfekat (bejahu / bili su ~itali)
6) futur I (~ita-}e; }e ~itati)
7) futur II (budu ~itali)
NELI^NI GLAGOLSKI OBLICI

a) ONI KOJI RAZLIKUJU
ROD I BROJ
1) radni glagolski pridev
(~ita-o, -la, -lo; -li, le, la)
2) trpni glagolski pridev
(~ita-n, -na, -no; -ni, -ne, -na)
b) ONI KOJI NE RAZLIKUJU

NI ROD, NI BROJ
1) glagolski prilog sada{wi
(~itaju-}i)
2) glagolski prilog pro{li
(pro~ita-v{i)
3) infinitiv
(~ita-ti, pomo-}i)
Neli~ni (bezli~ni) glagolski oblici nikada sami ne mogu vr{iti slu`bu predikata u
re~enici. Tri od wih infinitiv i glagolski pridevi sluè za tvorbu li~nih
glagolskih oblika (i to radni glagolski pridev za tvorbu aktivnog stawa, a trpni
glagolski pridev za tvorbu pasivnog stawa: perfekta, pluskvamperfekta, futura II i potencijala; infinitiv sluì za tvorbu futura I, a moè biti i dopuna nepotpunim
glagolima u sloènom glagolskom predikatu).
44
Glagolski prilozi pokazuju paralelne istovremene (glagolski prilog sada{wi) ili

prethode}e radwe (glagolski prilog pro{li) radwama izraènim li~nim glagolskim
oblikom u predikatu re~enice, prema kome uvek vr{e funkciju prilo{ke odredbe.
Sastavi po dve re~enice sa glagolskim prilogom sada{wim i pro{lim.
Vremenski li~ni glagolski oblici (ili vremena) uvek pokazuju odmeravawe radwe predikata prema vremenu govorewa, tako da ozna~avaju ili:
a) radwu koja je podudarna s vremenom govorewa, tj. sada{wost (prezent nesvr{enih
glagola), ili
b) radwu koja prethodi vremenu govorewa, tj. pro{lost (perfekt, aorist, imperfekt,
pluskvamperfekt), ili
v) radwu koja sledi posle vremena govorewa, tj. budu}nost (futur I, futur II).
Sastavi po jednu re~enicu sa svakim od navedenih vremenskih li~nih glagolskih oblika.
Na~inski li~ni glagolski oblici (na~ini ili modusi) ozna~avaju stav govornika prema jo{ neizvr{enoj radwi, i to ili zapovest (imperativ) ili mogu}nost da se radwa izvr{i (potencijal).
Napravi po jednu re~enicu sa imperativom i potencijalom u predikatu.
POTVRDNOST I ODRI^NOST
Gramati~ka kategorija potvrdnosti i odri~nosti podrazumeva da radwa glagolskog
oblika moè biti ili realizovana ili nerealizovana, odnosno da moè postojati ili
ne postojati, kao npr.:
U~enici su pro~itali lektiru. U~enici nisu pro~itali lektiru.
Milan gleda televiziju. Milan ne gleda televiziju.
Svaki potvrdni glagolski oblik moè se pretvoriti u odri~ni upotrebom negacije.
Negirawe ili odri~nost postiè se upotrebom re~ce ne ispred prostih glagolskih oblika, kao npr.: ~itam ne ~itam; ~itahu ne ~itahu, pro~itah ne pro~itah, ~itaju}i
ne ~itaju}i... Re~ca ne pi{e se odvojeno od glagolskog oblika, osim u glagolima nisam,
nemoj i ne}u, kao i uz glagolske prideve u funkciji atributa, kada se pi{e sastavqeno:
opalo li{}e neopalo li{}e, oboreno drvo neoboreno drvo i sl.
Ako se odri~nost vr{i u sloènim glagolskim oblicima koji se tvore uz pomo}
glagola jesam i hteti, onda se ona postiè upotrebom prefiksa ni pisanog zajedno sa
pomo}nim glagolom, kao npr.: ~itao sam nisam ~itao; bio sam ~itao nisam bio ~itao;
do}i }u ne}u do}i i sl. Uz sloène glagolske oblike tvorene sa pomo}nim glagolom
biti negacija se pi{e odvojeno: budem radio ne budem radio; radio bih ne bih radio i
sl.
45
IMPERSONALNI (BEZLI^NI)
I PERSONALNI (LI^NI) GLAGOLI
Obrati pa`wu na istaknute glagole u slede}im re~enicama iz dnevnih novina
(Ve~erwih novosti i Politike):
Grmelo je do zore. Najzad zagrmi po drugi put ja~e i bliè. Smra~ivalo se.
Ojuìlo je bilo svuda okolo. Ve} se smrkava. Naglo je zahladnelo. I sevalo
je. Zagrme}e danas. Ve} je svawavalo. Celi dan je rosilo.
[ta se navedenim glagolima ozna~ava: radwe, stawa

ili zbivawa? Ima li i u jednoj re~enici naveden subjekat? Moè li se i za jedan od navedenih glagola navesti
pravi vr{ilac radwe? Moè li se odrediti ko izaziva,
vr{i ono {to je sadràj glagola? U kom licu i broju je
upotrebqen svaki od navedenih glagola u predikatu? U
kom rodu su glagoli koji imaju oblik perfekta?
Navedenim glagolima obeleàvaju se neke prirodne pojave, neka zbivawa u prirodi.
Tim pojavama ne moè se odrediti izaziva~, vr{ilac radwe. Uz te glagole i ne moè se
navesti lice kao gramati~ki subjekat u zna~ewu vr{ioca radwe. Zato se ovakvi glagoli
nazivaju bezli~ni ili impersonalni glagoli. Ti glagoli se uvek upotrebqavaju u obliku
tre}eg lica jednine sredwega roda (ako razlikuju rod).
Glagoli koji ozna~avaju prirodne pojave za koje se ne moè odrediti nikakav vr{ilac radwe nazivaju se bezli~ni ili impersonalni glagoli. Uz wih se ne navodi nikakav subjekat kao vr{ilac
radwe. U predikatu re~enice oni uvek stoje u obliku tre}ega lica
jednine sredwega roda.
Uporedi sa napred navedenim glagolima, glagole u predikatima slede}ih re~enica:

Pred ispite je Marko najvi{e u~io. Spavao je vrlo malo. Ponekad bi i {etao. U
{etwi je susretao poznanike. Poznanici ga ~esto pitaju o uspehu u {koli. On naj~e{}e pitawa ot}uti.
Da li uz navedene glagole moèmo navesti vr{ioca

radwe? Imaju li navedeni glagoli gramati~ke subjekte?
Slaù li se sa subjektom ti glagoli u licu, broju i rodu
(ako glagoli razlikuju gramati~ki rod)? Jesu li ovo impersonalni glagoli?
46
Uza sve ove glagole moè se navesti gramati~ki subjekat (subjekat u nominativu) koji
je vr{ilac radwe, ili nosilac stawa (osobine). Po{to je za takve glagole subjekat
naj~e{}e lice (osoba), oni se nazivaju li~ni ili personalni glagoli. Li~ni ili personalni glagoli upotrebqeni u predikatu re~enice slaù se (kongruiraju) sa subjektom u
licu, broju i rodu (ako glagolski oblik razlikuje rod).
Glagoli kojima se moè pripisati gramati~ki subjekat koji ima

zna~ewe vr{ioca nazivaju se li~ni ili personalni glagoli. Upotrebqeni u predikatu, takvi glagoli se slaù (kongruiraju) sa subjektom u licu, broju i rodu (ako glagolski oblik razlikuje rod).
47
LI^NI I NELI^NI (BEZLI^NI)

GLAGOLSKI OBLICI
(ve`bawe)
Seqak i wegov magarac
Nekakav seqak pratio iz sela desetoro magaradi, dvoje svojih, a osmoro iz kom{iluka, gone}i na wima drva; pa kad se vra}ao ku}i, uzja{e na jednoga, a onih devet koji su bili natovareni drvima potjera pred sobom. Kad bude bio blizu sela, on }e ih po~eti brojati vi{e od jednom. Svaki put bija{e na{ao na broju devet, jer onoga nenatovarenog na
kojem jaha{e ne broja{e. Pro|e putem nekakav ~ovjek, a on ga upita:
Pobogu, brate, da mi ne srete jedno magare?
A koliko si ih imao, bolan? upita ga onaj ~ovjek.
Imao sam deset, pa sad ne vidim nego devet. Pomozi mi, {ta da radim?
Odmah se sjetiv{i da ne broji onoga na kome ja{e,
onaj ~ovjek }e re}i:
Ja vidim jedanaest, a ne deset!
Gdje, ako boga zna{?
Evo devet pred tobom, a jedan pod tobom, to su deset, i ti bi bio jedanaesti kad takvu pamet ima{!
([aqiva narodna pri~a, prilago|eno)
Izdvoj iz navedenog teksta sve glagolske oblike i razvrstaj ih u slede}e grupe:
I Li~ni glagolski oblici
1) vremenski glagolski oblici (glagolska vremena):
a) prosti vremenski glagolski oblici
b) sloèni vremenski glagolski oblici
v) glagolski oblici za pro{lost
g) glagolski oblik za sada{wost
d) glagolski oblici za budu}nost
2) na~inski glagolski oblici (glagolski na~ini):
a) prosti glagolski na~in,
b) sloèni glagolski na~in.
II Neli~ni (bezli~ni) glagolski oblici
Koliko ima li~nih, a koliko neli~nih (bezli~nih) glagolskih oblika u srpskome jeziku? Koliko ima glagolskih vremena, a koliko glagolskih na~ina? Kakvu funkciju u re~enici vr{e svi li~ni glagolski oblici (i vremena i na~ini)?
Objasni kako se gradi svaki od glagolskih oblika. Navedi sloène glagolske oblike
koji se grade pomo}u radnog glagolskog prideva. Koji neli~ni (bezli~ni) glagolski oblici imaju trorodnost (i mu{ki, i ènski i sredwi rod)?
Kakvu funkciju u re~enici vr{e glagolski prilog sada{wi i glagolski prilog pro{li?
48
BEZLI^NE (IMPERSONALNE) REÊNICE

Obrati pa`wu na istaknute predikate u slede}im re~enicama iz zbirke pripovedaka
Zima u Hercegovini Radoslava Brati}a.
Tu se jelo i pilo do duboko u no}. Igralo se oko ku}e, pucalo se iz pi{toqa
i pu{aka. Tamo je hladno, ne greje se, na poslu se sedi u kaputu.
Moè li se iskazati subjekat u ovim re~enicama? Poku{ajte uvesti u ove re~enice neku re~ u nominativnom
obliku koja bi bila subjekat. Da li je ovde subjekat izostavqen ili se uop{te on ne moè odrediti (navesti)? U
kome su licu, rodu i broju (jednini ili mnoìni) upotrebqeni glagolski oblici u predikatu ovih re~enica?
Ni u jednoj od navedenih re~enica ne moè se navesti subjekat, jer je on nepoznat ili
neodre|en. Ovo su, dakle, besubjekatske re~enice. Po{to je subjekat ovih re~enica neodre|en, onda i wihov predikat u pogledu lica i roda mora biti u neodre|enom ili neutralnom obliku. A taj neutralni oblik predikata jeste oblik tre}eg lica jednine sredweg
roda.
Za{to tre}e lice jednine sredweg roda?
Prvo, zato {to tre}e lice i nije pravo lice; prvo i drugo lice zna~e samo lica, samo
qude (npr.: Ja pi{em, Mi pi{emo; Ti pi{e{; Vi pi{ete), dok tre}e lice ne mora uop{te biti lice, nego moè biti i predmet (npr.: Avion leti; Voz kasni).
Drugo, zato {to sredwi rod i nije pravi rod; mu{ki i ènski rod mogu se odrediti
po polu (svako bi}e je po prirodi, po polu ili mu{kog ili ènskog roda), dok se sredwi rod ne moè odrediti po polu, jer nema sredweg pola, ne~eg {to u prirodi nije niti mu{ko, niti ènsko. Zato se sredwi rod odre|uje po gramati~kim osobinama, pa on i
nije pravi (prirodni) rod.
Upravo zato je tre}e lice sredwega roda neutralan, bezli~an ili impersonalan oblik.
Zbog toga se i re~enice koje za predikat imaju li~ni glagolski oblik u tre}em licu jednine sredwega roda, a uz koji se ne moè izraziti gramati~ki subjekat, nazivaju bezli~ne
ili impersonalne re~enice.
Bezli~nih re~enica ima vi{e vrsta.
1) Bezli~ne re~enice sa impersonalnim glagolima
To su bezli~ne re~enice ~iji predikat imenuje neke pojave ili stawa u prirodi za koje se ne moè navesti vr{ilac radwe ili nosilac stawa kao subjekat. Na primer:
Ju~e je jako grmelo. Naobla~ilo se. Razvedrava se. Malopre je svanulo. Sigurno
}e sevati. Smra~ilo se. Razdanilo se.
2) Bezli~ne re~enice sa prilozima
U ovim re~enicama upotrebqen je neglagolski predikat sastavqen od pomo}nog glagola i priloga kao predikativa. Tim predikatom, uz koji se ne moè navesti gramati~ki
subjekat, opisuje se neka situacija, kao na primer:
Hladno je. Na moru je bilo toplo. U sali je vru}e. Ovde je zagu{qivo.
49
3) Obezli~ene re~enice
To su bezli~ne re~enice ~iji je neprelazni glagol u predikatu obezli~en upotrebom
re~ce se u tre}em licu jednine sredwega roda, pa se uz takav predikat ne moè navesti
nikakva re~ u nominativu kao subjekat (a podrazumeva se da tu radwu vr{e qudi, mada se
oni ne mogu imenovati kao subjekti), kao npr.:
Tu se jelo i pilo. Ovde se mnogo sedi i razgovara. O tome }e se mnogo pri~ati.
Na selu se rano ustaje. Nekada se putovalo samo pe{ke. Ovuda se ide iz Beograda.
4) Bezli~ne re~enice sa logi~kim subjektom
Posebnu vrstu bezli~nih re~enica ~ine sve re~enice sa logi~kim subjektom, jer te
re~enice moraju imati oblik predikata u tre}em licu jednine sredwega roda, kao npr.:
Nema snega. Ima dobrih qudi. Bolelo ga je u grlu. Spava mu se.
Ivani se dremalo.
U navedenim primerima uz impersonalni oblik predikata naveden je logi~ki subjekat, ili u genitivu, ili u dativu ili u akuzativu. Logi~ki subjekat se javqa samo u bezli~nim re~enicama, samo uz neke glagole u impersonalnom obliku (tj. u obliku 3. lica
jednine sredwega roda).
Bezli~ne ili impersonalne su sve one re~enice koje imaju predikat u obliku tre}eg lica jednine sredwega roda i u kojima se ne
moè nikako iskazati gramati~ki subjekat (tj. subjekat u nominativu). Sve bezli~ne re~enice se dele u dve velike grupe: a) re~enice u kojima se ne moè navesti nikakav subjekat, i b) re~enice
sa logi~kim subjektom. Dakle, sve re~enice sa logi~kim subjektom
podvrsta su bezli~nih re~enica.
PAZI!
Razlikuj bezli~ne re~enice od bezli~nih glagolskih oblika. Bezli~an u bezli~nim
re~enicama zna~i neutralan, odnosno izraèn tre}im licem jednine sredweg roda.
Bezli~ni glagolski oblici ne mogu biti predikati, dok sve bezli~ne re~enice imaju
li~ni glagolski oblik u predikatu, i to iskqu~ivo u tre}em licu jednine sredwega roda.
50
PASIVNE REÊNICE
I PASIVNI GLAGOLSKI OBLICI
Kako drugi ho}e
Veseli i mladi {etali smo po parku. @buwe je bilo poliveno, o~i{}eno, drve}e negovano, sve je bilo zeleno, ali se moje srce nekako bunilo. Drve}e nije raslo kako je ono
htelo, `buwe nije |ikalo kako se wemu svi|a; sve je bilo potkresano, ure|eno, istegnuto,
razapeto, upara|eno, umiveno, ugla|eno, sve po meri i pod konac, u geometrijskim
oblicima, ìvelo, pruàlo se i pelo se onoliko i onako kako je neko drugi hteo, kako je
~ovek hteo.
(Milica Jankovi})
Obrati pa`wu na zna~ewe istaknutih glagolskih oblika u slede}im

re~enicama iz odlomka pri~e Lav
Milice Jankovi}:
@buwe je bilo poliveno, o~i{}eno, drve}e negovano...
... sve je bilo potkresano, ure|eno, istegnuto, razapeto. upara|eno,
umiveno, ugla|eno...
Odredi subjekte za istaknute predikate. Da li ti subjekti vr{e radwe
koje su iskazane predikatima ili je
neko drugi vr{io radwe na samim subjektima? Od kojih glagola su gra|eni dati predikati: od prelaznih ili neprelaznih?
Za odgovor na ta pitawa neka kao ispomo} posluì pore|ewe slede}a dva para re~enica:
1. Qudi su bili polili `buwe,
Qudi su bili potkresali sve.
2. @buwe je bilo poliveno.
Sve je bilo potkresano.
U prvoj (1) grupi primera radwa predikata (su bili polili, su bili potkresali) pripisuje se subjektu (qudi) koji je bio aktivan prema toj radwi, koji je tu radwu izvr{io
na nekome objektu (`buwe, sve). Da je subjekat bio aktivan prema radwi predikata, vidi
se ve} po li~nom glagolskom obliku u predikatu: u sastavu tog sloènog glagolskog oblika (pluskvamperfekta) upotrebqen je radni glagolski pridev (polili, potkresali). Kad
god je u sastavu sloènog glagolskog oblika u predikatu upotrebqen radni glagolski
pridev, taj glagolski oblik je u aktivu ili u radnom stawu. Li~nim glagolskim oblicima u aktivu uvek se ozna~ava da subjekat vr{i ili je izvr{io ili }e izvr{iti radwu
predikata.
51
U drugoj (2) grupi primera subjekat u nominativu je re~ koja je bila pravi (bliì) objekat u prvoj grupi primera (`buwe, sve). Tim subjektom nije obeleèn vr{ilac radwe
predikata, nego predmet (objekat) na kome je radwa predikata izvr{ena. Subjekat u tim
re~enicama ne vr{i radwu, nego trpi radwu koju nad wim neko drugi vr{i. Subjekat zato tu nije aktivan (radni), nego je pasivan (trpni). A da subjekat ne vr{i radwu predikata nego je trpi, vidi se ve} po tome {to je u sastavu sloènog glagolskog oblika (pluskvamperfekta) u predikatu upotrebqen trpni glagolski pridev (poliveno, potkresano).
Zato se za svaki sloèni glagolski oblik koji u svom sastavu ima trpni glagolski pridev
kaè da je u pasivu ili trpnom stawu. U pasivu ili trpnom stawu mogu biti samo
prelazni glagoli.
Svi li~ni glagolski oblici kojima se kazuje da se wihova radwa vr{i na subjektu, odnosno da wihov subjekat trpi tu radwu,
nazivaju se pasivni glagolski oblici. Pasivni oblici grade se
samo od prelaznih glagola.
Odnos izme|u re~enice u aktivu (radnom stawu) i pasivu (trpnom stawu) moè se
predstaviti i na slede}i na~in:
Qudi su bili potkresali

aktiv
(objekat)
`buwe.
@buwe
(subjekat)
je bilo potkresano.
pasiv
Kao {to se vidi, objekat aktivne re~enice postaje subjekat pasivne re~enice. Zato se
pasiv i moè graditi samo od prelaznih glagola. A zbog toga ni subjekat pasivne
re~enice nikada ne vr{i radwu predikata, nego je trpi, jer je neko drugi nad wim vr{i
ili ju je izvr{io.
Tvorba (gra|ewe) pasivnih glagolskih oblika

Svi pasivni glagolski oblici su sloèni glagolski oblici. Oni se tvore sli~no kao
i sloèni li~ni aktivni glagolski oblici. Razlika je samo u tome {to u sastavu pasivnog glagolskog oblika dolazi trpni glagolski pridev (umesto radnog glagolskog
prideva koji dolazi u aktivnom glagolskom obliku).
Pasivni glagolski oblici tvore se od li~nih oblika glagola jesam i biti i trpnog
glagolskog prideva. Po{to trpni glagolski pridev razlikuje oblike za rod (mu{ki,
ènski i sredwi), svi pasivni glagolski oblici tako|e razlikuju oblike za mu{ki,
ènski i sredwi rod, kao npr.:
Park je poliven. Livada je polivena. @buwe je poliveno.
52
Evo sada pasivnih oblika perfekta, pluskvamperfekta, futura I, futura II, potencijala, imperativa od glagola spomenuti u mu{kome rodu:
PERFEKAT
spomenut sam, spomenut si, spomenut je; spomenuti smo, spomenuti ste, spomenuti su
PLUSKVAMPERFEKAT
bio sam / bejah spomenut, bio si / beja{e spomenut , bio je / beja{e spomenut; bili smo
/ bejasmo spomenuti, bili ste / bejaste spomenuti, bili su / bejahu spomenuti
FUTUR I
bi}u spomenut, bi}e{ spomenut, bi}e spomenut; bi}emo spomenuti,
bi}ete spomenuti, bi}e spomenuti
FUTUR II
budem spomenut, bude{ spomenut, bude spomenut; budemo spomenuti, budete spomenuti,
budu spomenuti
IMPERATIV
budi spomenut; budimo spomenuti, budite spomenuti
POTENCIJAL
bio bih spomenut, bio bi spomenut, bio bi spomenut; bili bismo spomenuti,
bili biste spomenuti, bili bi spomenuti
Od svih pasivnih glagolskih oblika s trpnim glagolskim pridevom najre|e se upotrebqava prezent, i to jedino za ozna~avawe radwi koje se ponavqaju. Pasivni prezent sa
trpnim glagolskim pridevom ~ak se i ne gradi od oblika prezenta glagola jesam i biti,
nego od prezenta glagola bivati. Tako oblici pasivnog prezenta sa trpnim glagolskim
pridevom od glagola spomenuti glase: bivam spomenut, biva{ spomenut, biva spomenut;
bivamo spomenuti, bivate spomenuti, bivaju spomenuti.
Na primer: Oni danas ~esto na sastancima bivaju spomenuti.
Refleksivni pasiv (pasiv s re~com SE)

Trpno stawe u prezentu (u sada{wem vremenu) gotovo iskqu~ivo se iskazuje tako {to
se uz oblike prezenta prelaznih glagola u jednini i mnoìni dodaje re~ca SE, kao npr.:
Ta kwiga se ~ita mnogo. Ulice se ~iste svaki dan. Ti se spomiwe{ na tre}oj
strani novina.
Ove pasivne re~enice nastale su od aktivnih tako {to je prelazni glagol iz predikata aktivne re~enice pretvoren u oblik povratnog glagola upotrebom re~ce se. Pri
takvom preoblikovawu glagola objekat iz aktivne re~enice postao je subjekat pasivne
re~enice:
Qudi mnogo ~itaju tu kwigu. Ta kwiga se ~ita mnogo.
îsta~i svaki dan ~iste ulice. Ulice se ~iste svaki dan.
53
Po{to se re~ca SE zove refleksivna re~ca, i pasiv koji se tvori pomo}u te re~ce
zove se refleksivni pasiv.
Svi li~ni glagolski oblici imaju oblike refleksivnog pasiva (koji se u upotrebi
naj~e{}e sre}e u tre}em licu jednine i mnoìne), kao npr.:
Kwiga se ~ita. Kwige se ~itaju. (prezent).
Kwiga se ~itala. Kwige su se ~itale. (perfekat).
U tom trenutku ugleda se obala. U tom trenutku ugleda{e se ~amci. (aorist).
Ta kwiga se svuda ~ita{e. Te kwige se svuda ~itahu. (imperfekat).
Ta kwiga se beja{e (se bila) mnogo ~itala. Te kwige se bejahu (su se bile) mnogo
~itale. (pluskvamperfekat).
Ta kwiga }e se ~itati mnogo. Te kwige }e se ~itati mnogo (futur I)
Mo`da se ta kwiga bude ~itala. Mo`da se te kwige budu ~itale. (futur II)
Neka se kwiga ~ita. Neka se ~itaju kwige (imperativ)
Ako bi se kwiga ~itala, {tampali bismo je ponovo. Ako bi se kwige vi{e ~itale,
svi bi bili pismeniji (potencijal).
U srpskom jeziku postoje dve vrste pasivnih glagolskih oblika:

a) pasivni oblici koji se grade sa trpnim glagolskim pridevom, i
b) pasivni oblici koji se grade uz pomo} re~ce se (refleksivni
pasiv).
I jedna i druga vrsta pasivnih oblika gradi se samo od prelaznih glagola.
54
GLAVNI I ZAVISNI
REÊNI^NI ^LANOVI
Ve} znate da su re~eni~ni ~lanovi re~i ili skupovi re~i koji vr{e neku re~eni~nu
funkciju (slu`bu). Glavni re~eni~ni ~lanovi su subjekat i predikat. Svi ostali su zavisni re~eni~ni ~lanovi: atribut, apozicija, objekat i prilo{ke odredbe.
U slede}em odlomku iz romana Sara Petra Sari}a izdvoj sve tipove re~eni~nih
~lanova, razvrstavaju}i ih najpre na glavne i zavisne, a potom izdvajaju}i vrste glavnih
i vrste zavisnih ~lanova:
Posle toliko godina, ona je u wemu videla onog nao~itog i izgubqenog mladi}a sa sabora u Kosijerevu koji ju je, napre~ac, zaludeo. Nikad joj ovako nije zali~io na wega! I ona se zbog toga, u onom strahu, zaradova. Andrija je, osmehuju}i
se kri{om, pogledivao na oca. Podrobnije i pre od wega bio je obave{ten o svemu. Milica nije obra}ala pa`wu na majku i bra}u dok su sumwi~ili Jakova.
Sagiwu}i se da podigne ka{iku, Ilija udari ~elom o trpezu. Zve~awe praznih
tawira brzo i{~eznu.
Koji od zavisnih re~eni~nih ~lanova jedini nije

upotrebqen u ovome tekstu? Napravi jednu re~enicu s
tim re~eni~nim ~lanom.
55
GRAMATI^KI
I LOGI^KI SUBJEKAT
San
I sawam. êsto no}u sawam: kao dolazi mi èna bela, raspletena, samo u nekoj duga~koj
ko{uqi. Podrpana, jadna-jadna, a o~i stra{ne. Ne vide se, a stra{ne.
Ja sav ceptim.
[ta ti ho}e{? velim.
Pare veli Ho}e{ li da mi da{ pare?
Ho}u kaèm {to da ne}u, ali sad ih nemam. A malo mi kao lakne.
Dobro veli ona. Donesi sutra na grobqe. Ali sigurno. I ovako prstom na mene.
Probudim se i vidim po{ao sam nekud. I pi{toq sam uzeo. Vratim se u krevet, legnem, prevr}em se, prevr}em, i samo {to o~i sklopim opet isto. Ustanem, {etam,
pu{im. Do zore tako. I vi{e ne znam jesam li sawao ili nisam.
Izjutra odmah tr~im tamo gde mi je baba rekla. Nema je. Nekoliko jo{ puta idem.
Nikako je nema. Ceo dan mislim {to je bilo. A uve~e se napijem: sve propijem. I kaput
ostavim. A qudi me poznaju, i sramota me, i ho}u da niko ne vidi, a sve po kafani porazbijam i revem kao bik.
U neko doba, onako pijan nekako stignem ku}i i koliko zaspim evo je opet.
(Dragoslav Mihailovi})
U ovom odlomku iz pripovetke Putnik Dragoslava Mihailovi}a

opisane su no}ne more glavnoga junaka (koga predstavqa sam pisac).
Koliko ti snovi predodre|uju junakov svakodnevni ìvot? Kako se junak pona{a tokom dana (posle bu|ewa)? Koje osobine glavnoga junaka u
ovome odlomku pisac izdvaja: fizi~ke ili psihi~ke? Kom tipu opisa
pripada ovakva karakterizacija lika?
56
Obrati pa`wu na subjekte u slede}e tri grupe re~enica iz teksta:

1) Ja sav ceptim. êsto no}u sawam: kao dolazi mi èna bela, raspletena, samo u
nekoj duga~koj ko{uqi. Dobro veli ona. A qudi me poznaju.
2) I sawam. Probudim se i vidim po{ao sam nekud. Ustanem, {etam, pu{im.
A uve~e se napijem: sve propijem. Donesi sutra na grobqe.
3) Ne vide se.
Odredi subjekte u svakoj od navedenih re~enica.
U kom padeù su subjekti svih iz teksta izdvojenih
re~enica? Kakva je razlika izme|u subjekata u prvoj
i ostale dve grupe re~enica? U ~emu je razlika
izme|u subjekata u drugoj i tre}oj grupi re~enica?
Gramati~ki subjekat
U svim navedenim re~enicama subjekat je u nominativu. Subjekat koji se izraàva oblikom nominativa naziva se gramati~ki subjekat. Gramati~ki subjekat moè biti
iskazan i neiskazan (izre~en i neizre~en).
U prvoj grupi re~enica gramati~ki subjekat je iskazan, odnosno izre~en ili naveden
(ja, èna, ona, qudi). U drugoj i tre}oj grupi re~enica gramati~ki subjekat nije iskazan
(nije naveden) nego se podrazumeva.
Kad je predikat u prvom ili drugom licu jednine ili mnoìne, subjekat moè biti samo
li~na zamenica za prvo i drugo lice jednine ili mnoìne, kao npr.:
Sawam. = Ja sawam. Donesi to. = Ti to donesi. Spavamo. = Mi spavamo. Ru~ajte
= Vi ru~ajte.
Zato za neiskazane subjekte koji dolaze uz li~ne glagolske oblike upotrebqene u prvom
i drugom licu jednine ili mnoìne kaèmo da su sadràni gramati~ki subjekti, jer se
oni podrazumevaju u nastavku li~nog glagolskog oblika (li~ni nastavak ih sadrì):
SpavaM, SpavaMO, Ru~aJ, Ru~aJTE i sl.
Ako je li~ni glagolski oblik u predikatu upotrebqen u tre}em licu jednine ili
mnoìne, tada subjekat ne mora biti li~na zamenica, nego to mogu biti razli~ite imenice mu{kog, ènskog ili sredweg roda (jer tre}e lice, za razliku od prvog i drugog lica, razlikuje rod), kao npr.:
Ne vide se KO / [TA se ne vidi? Qudi, ili ène, ili deca, ili ku}e, ili livade, ili
gradovi, ili sela, ili automobili... itd. Uz navedeni predikat, kao i uz sve predikate
izraène tre}im licem jednine ili mnoìne nekog li~nog glagolskog oblika, mogu, kako
se vidi, do}i najrazli~itiji subjekti. Ali se iz teksta (odnosno iz govorne situacije)
uvek zna na koga / na {ta se odnosi neizre~eni subjekat. Tako je u navedenom tekstu za
predikat ne vide se u prethodnoj re~enici izre~en subjekat o~i (Podrpana, jadna-jadna, a
o~i stra{ne. Ne vide se, a stra{ne).
Zato za neizre~eni gramati~ki subjekat koji dolazi uz li~ni glagolski oblik u tre}em
licu jednine ili mnoìne kaèmo da je izostavqeni gramati~ki subjekat. (On je izostavqen, po{to se podrazumeva iz prethodnog dela teksta).
57
Svaki subjekat koji se izraàva oblikom nominativa jeste gramati~ki subjekat. Gramati~ki subjekat moè biti iskazan i neiskazan gramati~ki subjekat. Neiskazani gramati~ki subjekat moè biti sadràn ili izostavqen. Neiskazani gramati~ki subjekat
uz li~ni glagolski oblik upotrebqen u prvom ili drugom licu jednine ili mnoìne naziva se sadràni gramati~ki subjekat, dok se
neiskazani gramati~ki subjekat uz li~ni glagolski oblik upotrebqen u tre}em licu jednine ili mnoìne naziva izostavqeni gramati~ki subjekat.
Logi~ki subjekat
A da li svaki subjekat mora biti u obliku nominativa? Kojim pade`nim oblicima su
izre~eni subjekti u slede}im re~enicama, od kojih su ~etiri iz navedenog teksta:
1) Nema je. Nikako je nema. Na moru nema snega, ali ima mraza. Danas nema vode,
ali ima struje. Uskoro }e nestati svetla.
2) A malo mi kao lakne. Ivanu nije dobro. Drema joj se. Bratu se spava. Wemu
je prijatno u va{em dru{tvu. Zar je tebi lo{e?
3) Sramota me je. Starca je zabolelo u grudima. Wega ìga u le|ima. Babu boli
u kolenima. Stid ga je.
Ni u jednom od navedenih primera subjekat nije u obliku nominativa, nego je u prvoj
grupi primera (1) izraèn oblicima genitiva, u drugoj grupi primera (2) oblicima dativa, a u tre}oj (3) grupi oblicima akuzativa.
Subjekat koji nije iskazan oblikom nominativa, nego oblikom

nekog drugog padeà naziva se logi~ki subjekat. Logi~ki subjekat
se u re~enici prepoznaje po smislu (po logici). Logi~ki subjekat
dolazi samo uz impersonalni oblik glagola u predikatu (to zna~i:
uz glagole upotrebqene u tre}em licu jednine sredwega roda). U
srpskom jeziku logi~ki subjekat moè biti ili u genitivu, ili u
dativu, ili u akuzativu.
Ponekad se logi~ki subjekat, uz preoblikovawe re~enice, moè pretvoriti u gramati~ki subjekat, kao na primer:
logi~ki subjekat
Nema tu istine.
Svetla }e nestati uskoro.
Ivanu nije dobro.
Wemu je prijatno.
Stid ga je.
58
gramati~ki subjekat
Istina tu ne postoji.
Svetlo }e nestati uskoro.
Ivan nije dobro.
On se ose}a prijatno.
On se stidi.
ZAPAMTI!
Predikat uz koji dolazi logi~ki subjekat moè biti samo u obliku tre}eg lica jednine sredweg roda.
Napomena:
Gramati~ki subjekat u stihovima srpskih narodnih epskih (desetera~kih) pesama upotrebqava se i u obliku vokativa, kao na primer:
Vino pije Kraqevi}u Marko. Poranio Jankovi} Stojane.
Progovara stari Vujadine.
Gramati~ki subjekat se u epskim narodnim pesmama upotrebqava u vokativu, umesto u
nominativu, da se dopuni broj slogova kako bi stih postao deseterac. Gramati~ki vokativni subjekat uvek se moè zameniti gramati~kim nominativnim subjektom.
U re~enicama iz slede}eg odlomka pri~e Titova sahrana Milisava Savi}a odredi
gramati~ke i logi~ke subjekte.
Iako su se pozivali na materijalisti~ku filozofiju, komunisti su u stvari
~vrsto verovali da je stvarnost samo ono {to je zapisano u kwigama. Nema
nesre}e, nema bede, nema gladnih ukoliko to nije zvani~no re~eno i zapisano,
{tampano ili emitovano. Nema ni smrti ukoliko se ona ne objavi. I ima sre}e,
ima qubavi, ima blagostawa, ima raja, ukoliko je to re~ima ... potvr|eno.
Ukoliko se sve to nalazi u uredno sloènim i luksuzno ukori~enim kwigama u
biblioteci.
59
GLAGOLSKI I
IMENSKI PREDIKAT
Tegoban ìvot
Angelina i wen mu` Vasilije Obradovi} stanovali su u prizemqu{i, u Deligradskoj
31, pored kazanxije, u blizini bifea Prokupac. Angelina je bila doma}ica, izrodila
je troje dece, {trikala, kuvala i ~istila ku}u. Kako je koje dete navr{avalo osamnaest
meseci, tako se od neke ~udne bolesti su{ilo, venulo i umiralo.
Deca su umirala, Angelini je vid popu{tao, izgubila je voqu za {trikawem, ni ku}u
vi{e nije odràvala kako treba...
Vasilije je bio privatni preduzima~, gradio je ku}e i kopao tunele. Mnoge je stanove
prepravio, samo za svoj nije imao vremena ostavqao za kasnije, a kad su im umrla deca,
prestao je da gradi i drugima. Prodao je radwu i dao se u nadnicu. Naplati}u danas,
naplati}u sutra, govorio je Angelini, a nije napla}ivao ni danas ni sutra. Kad se vrati
s nadnice, gde je radio zidarske i molerske i tesarske poslove, kako mu ko {ta ponudi,
svra}ao je u Prokupac, pio viwak, navijao za Crvenu zvezdu, pevao sebi u bradu i
povremeno se, bez vidnog razloga, smejao...
U Vasilija, govorili su, nikad ne presu{uje.
Angelina je prodala salonsku garnituru. Gra|ena je od drveta se~enog u prvoj ~etvrti
meseca, rekla je. Obja{wavala je naduga~ko i na{iroko kako ìàk u drvo odse~eno u
dane prve i druge ~etvrti, prve i druge mese~eve polovine, polaè jaja, kako se iz wih
vremenom razvija ìàk. Name{taj moramo prodati. Od ì`ka ne mogu da spavam,
pravdala se sebi i muù.
Prodala je potom nakit koji
joj je ostao od majke i, na kraju, za Svetog Nikolu, muèvqevu i wihove pokojne dece
slavu, ven~ani prsten. Morala sam to da u~inim, saop{tila je muù, prsten mi je
ve} bio urastao u prst, jedva
sam ga skinula.
Spremila je za slavu {arana, rotkvice, salatu od
krompira i kupusa, ìto, lewu pitu, presekla u crkvi
kola~ i, uz sve}u, ~ekala muà na ve~eru.
(Tiodor Rosi})
60
U ovom odlomku iz pri~e @uti pas Tiodora Rosi}a opisan je

tegoban ìvot jedne gradske porodice. U ~emu se ogleda taj tegoban
ìvot? Koje osobine pisac izdvaja pri karakterizaciji lika
Angeline, a koje pri opisu lika Vasilija? Kom tipu opisa pripadaju
ovakve karakterizacije likova? Kako je opisan me|usobni odnos
supru`nika? Da li Angelina zaista rasprodaje stvari zbog razloga
koje iznosi muù?
Odredi predikate u slede}im re~enicama iz teksta:
Angelina je bila doma}ica.
Vasilije je bio privatni preduzima~.
Od kojih delova su sastavqeni predikati u navedenim re~enicama? Kako se takav
predikat zove? Da li isti tip predikata imamo i u slede}im re~enicama?
Oni su postali prijateqi. On Milana nije smatrao prijateqem. Mi smo ga nazvali hajdukom. Radnici su ga proglasili za direktora. On Nema~ku ne smatra za svoju
domovinu.
Podseti se!
Kad u sastavu predikata ima i neka neglagolska re~ (imenica, zamenica,
pridev, broj ili prilog), takav predikat naziva se imenski predikat. Svaki
imenski predikat sastoji se od glagolskog dela i imenskog dela. Imenski
deo predikata naziva se predikativ. Imenski predikat sastoji se, dakle, od glagolskog
dela i predikativa. Glagolski deo imenskog predikata je uvek neki pomo}ni glagol: jesam, biti, postati, (na)zvati se, smatrati, imenovati, proglasiti i sl. Taj glagolski
deo ima ulogu veze (spone, kopule) predikativa sa subjektom. Predikativ moè biti neka imenska re~ (imenica. zamenica, pridev, broj) ili prilog.
predikativ (imenski deo predikata)
Vasilije
JE BIO
JE POSTAO
+
glagolski deo predikata
PRIVATNI PREDUZIMA^.
Podvuci predikate u slede}im re~enicama iz teksta:

Angelina i wen mu` Vasilije Obradovi} stanovali su u prizemqu{i.
Deca su umirala, Angelini je vid popu{tao, izgubila je voqu za {trikawem.
Naplati}u danas, naplati}u sutra, govorio je Angelini, a nije napla}ivao ni
danas ni sutra.
Kojom vrstom re~i su iskazani svi predikati u navedenim re~enicama? Kako se zovu
takvi predikati?
Podvuci predikate u slede}im re~enicama iz teksta i uporedi ih sa glagolskim
predikatima iz prethodne grupe primera:
Name{taj moramo prodati. Od ì`ka me mogu da spavam. Morala sam to
da u~inim.
61
Od ~ega su sastavqeni ovi predikati? Kako se oni zovu? Po ~emu se oni razlikuju od
glagolskih predikata iz prethodne grupe primera?
Podseti se!
Predikat koji se sastoji samo od glagola (koji u svom sastavu nema nijednu neglagolsku re~) naziva se glagolski predikat. Glagolski predikati dele
se na proste glagolske predikate i sloène glagolske predikate.
Prosti glagolski predikat je onaj koji se u celini iskazuje jednim li~nim glagolskim oblikom (prezentom, perfektom, futurom, potencijalom itd.), kao npr.:
On sedi. On je sedeo. On bi sedeo. On }e sedeti i sl.
Sloèni glagolski predikat je onaj koji u svom sastavu ima dva glagolska oblika. Prvi deo takvog predikata uvek je neki glagol nepotpunog zna~ewa (modalni ili fazni glagol, kao npr.: mo}i, hteti, morati, trebati, vaqati, po~eti, nastaviti i sl.), dok je
drugi deo takvog predikata glagol u obliku infinitiva ili konstrukcije da+prezent,
kojima se dopuwava navedeni nepotpuni glagol, kao npr.: On je po~eo u~iti / On je po~eo
da u~i. Mi smo to morali prodati / Mi smo to morali da prodamo itd.
Sloèni glagolski predikat
SMO POÊLI
RADITI.
Mi
+
SMO MORALI
DA RADIMO.
nepotpuni glagol
drugi glagol u obliku
infinitiva ili da+prezent
Razlikuj sloèni glagolski predikat i sloèni (li~ni) glagolski oblik. Glagolski
predikat iskazan i prostim i sloènim glagolskim oblikom jednoga glagola jeste prosti glagolski predikat: Ja radim; Ja sam radio; Ja bih radio i sl.
U slede}em odlomku iz pri~e Tamni vilajet Miroslava Josi}a Vi{wi}a izdvoj sve
predikate i razvrstaj ih na: a) imenske predikate b) proste glagolske predikate, i v) sloène glagolske predikate:
Kada smo ponovo po~eli da upadamo u blato, pomislio sam da se vra}amo.
Vi{e nisam ose}ao ni strah. Naprotiv, prijatna toplina tekla je kroz mene. Bio
sam nekako radostan {to sam u{ao u taj ponor. I govorio sam sebi: moramo da je
prona|emo... Deda je neumorno dozivao Beàniju.
Vi{e nisam ose}ao ni blato pod nogama. Odlomio sam jednu granu i po~eo da
skidam debele naslage muqa. Glas sa ulaza bio je tek blag {um u u{ima. A kada
vi{e nisam mogao da kora~am, legao sam na zemqu i po~eo da puzim. Deda iz
torbe izvadi poga~u i veliki kotur slanog sira...
62
PRAVI (BLI@I) I NEPRAVI

(DAQI) OBJEKAT
Stefan Nemawa i Pavle Zlatokril
Vra}ao se Stefan Nemawa, veliki ùpan, iz neke daleke zemqe. Nadomak svoga dvora,
na uvoru Qudske reke u Ra{ku, imao je {ta da vidi: neki qudi u mreù uhvatili ~oveka,
vezali mu noge i ruke, pa mu glavu u vodu potapaju, a spremaju se, bogami, i da ga obese.
[ta vam je u~inio taj ~ovek kad ga tako mu~ite? upita Nemawa.
Ovo nije ~ovek! To je ne~ista sila! Zduha~! Predvodi gradonosne oblake potu~e nam
letinu! povi~u oni. Sve dok ga ne obesimo, nema nam napretka!
Nemawa im jedva nekako objasni kako taj ~ovek ne vodi gradonosne oblake, nego da je
to Pavle Zlatokril, gospodar grada Zlostupa, ~uvar rudnika Brskovo. Majka ga rodila
krilatog da ~ini dobro, a ne zlo. Na jedvite jade izbavi Pavla Zlatokrila.
Vide}i da je izbegao sigurnu smrt, Zlatokril pobratimi Nemawu. I{~upa iz krila
zlatno pero i kaè mu: Ako bude{ u nevoqi, protri ovo pero i pozovi me, Bogom pobratima.
Nemawa uze zlatno pero, pozdravi se sa pobratimom i ode svojim putem. Posle nekog
vremena krene on u obilazak gradova.
Dojavili mu o nekakvoj zaveri. I ve} odocnio,
poja{e kowa prema Pazari{tu, uz reku. Ali,
ne lezi vraè! Nemawa ja{e, a ne{to ga doziva. ûje se odnekud prigu{en smeh; iz daqine
ne{to cvili. Nemawa }uti, ne odaziva se. Ja{e. Kod jednog re~nog zavijutka, nasred reke,
na sprudu, ugleda devojku beli se. Mese~ina
kao dan! Ma{e mu! Nemawa! doziva ga.
Gospodar Ra{ke trqa o~i, gleda devojku u
belom, raspu{tene kose do pojasa, ali }uti i
ja{e. Zna on: ne vaqa se ne~astivom odazivati.
Na drugom zavijutku devojka srebrne kose.
Nemawa! ma{e mu. Na tre}em devojka zlatne
kose. Nemawa! Nemawa! zove ga. Kad se smeje zore svi}u, kad ga zove sijaset zvon~i}a
zvoni.
(Tiodor Rosi})
uvor u{}e; sijaset mno{tvo; zduha~ izmi{qeno bi}e sa posebnim mo}ima
63
Ovo je odlomak iz umetni~ke bajke Tiodora Rosi}a Orlovo gnezdo. [ta je to bajka? [ta je u ovom odlomku bajkovito? Izdvoj elemente
koji jasno pokazuju da je ovde re~ o bajci. O kome govori ova bajka? Po
~emu je poznat u srpskoj istoriji Stefan Nemawa?
Iz navedenog teksta izdvoj re~enice sa pravim (bliìm) objektom. Razvrstaj prave

objekte na:
a) one koji su iskazani imenicom,
b) one koji su iskazani imeni~kom zamenicom,
v) one koji su iskazani imeni~kom sintagmom (imeni~kim skupom re~i).
U kom su padeù upotrebqeni svi pravi (bliì) objekti u tekstu? Da li se pravi objekat moè iskazati i nekim drugim pade`nim oblikom? Uporedi sa primerima iz teksta i slede}e dve grupe primera:
1) Donesi krede. Kupi vo}a. Popij ~aja. Uzmi {e}era.
2) On nema majke. Nije hteo progovoriti ni re~i. No}as nisam oka sklopio.
U kom padeù su upotrebqeni objekti u navedenim re~enicama? Po ~emu se zna da su
to pravi (bliì) objekti?
Podseti se!
Pravi ili bliì objekat dolazi samo uz prelazne glagole, naj~e{}e u
akuzativu bez predloga. Re|e pravi (bliì) objekat dolazi u genitivu, i to
u dva slu~aja: ili a) u deonom (partitivnom) genitivu uz prelazne glagole
(kao npr.: Donesi vode/vo}a/~aja i sl.), ili b) uz odri~ne glagole (naj~e{}e
uz glagol nemati: Nemam nijedne kwige, Nemamo novaca i sl). U oba slu~aja pravi objekat
iskazan genitivom moè se zameniti pade`nom formom akuzativa bez predloga, odnosno akuzativnim pravim objektom (uporedi: Donesi krede / Donesi kredu; On nema majke
/ On nema majku).
Svi objekti koji dolaze u nekoj drugoj pade`noj formi (pade`nom obliku) jesu nepravi ili daqi objekti. Nepravi (daqi) objekti mogu biti u genitivu bez predloga i sa predlogom, u dativu, u akuzativu s predlogom, u instrumentalu i u lokativu, kao npr.:
Najeo se jagoda. Strahovao je od neuspeha. Oni su se radovali uspehu. Mislili su
na letwi odmor. Otac se ponosio k}erkom. Razgovarali su o raspustu.
Iz navedenog teksta izdvoj neprave (daqe) objekte i odredi u kome su padeù upotrebqeni!
64
PRILO[KE ODREDBE
Spremawe za put
Pastorak Isidor se spremao da po|e za Kru{evac, a odatle je trebalo da produì put
karavanom u Dubrovnik. On je te{ko mogao da doku~i {ta se s wim zbiva. Dosad nije
kro~io preko prvog brda iznad sela. Jednom ga je Jelica vodila na va{ar, koji je bio
udaqen nekoliko kilometara. Danas je wegov odlazak u bijeli svijet bio veliki doga|aj
za celo selo. Zato su svi bili uzbu|eni.
(Vidan Nikoli}, prilago|eno)
U ovom odlomku iz romana Prijezda i Jelica Vidana Nikoli}a izdvoj sve
prilo{ke odredbe, i razvrstaj ih na: a) prilo{ke odredbe za mesto, b) prilo{ke
odredbe za vreme, v) prilo{ke odredbe za na~in, g) prilo{ke odredbe za uzrok,
i v) prilo{ke odredbe za meru i koli~inu. Kojim jedinicama su iskazane te prilo{ke odredbe? Moè li se svaka od tih odredbi iskazati i nekim drugom
vrstom jezi~ke jedinice? Poku{ajte za svaku od navedenih prilo{kih odredbi
smisliti po dva primera kojim se pokazuje da se one mogu izraziti razli~itim
jezi~kim jedinicama.
Podseti se!
Prilo{ke odredbe su glagolski dodaci kojima se ozna~ava na~in ili
koli~ina vr{ewa glagolske radwe, kao i okolnosti (situacije) u kojima se
ta radwa vr{i ili ne vr{i. Osobina glagolske radwe iskazuje se prilo{kom odredbom za na~in, koli~ina se iskazuje prilo{kom odredbom za meru
ili koli~inu, dok okolnosti podrazumevaju odre|ewe mesta, vremena ili uzroka vr{ewa
glagolske radwe.
Postoji ve}i broj vrsta prilo{kih odredaba, ali su osnovne i naj~e{}e prilo{ke odredbe: 1) prilo{ka odredba za mesto, b) prilo{ka odredba za vreme, v) prilo{ka odredba za uzrok, g) prilo{ka odredba za na~in, i d) prilo{ka odredba za meru ili koli~inu.
Prilo{ka odredba za mesto

Prilo{kom odredbom za mesto ozna~ava se mesto vr{ewa glagolske radwe. Ova prilo{ka odredba izraàva se ili mesnim prilozima (ovde, tu, onde, ovuda, tuda, onuda,
odavde, desno, levo, gore, dole, blizu, daleko i sl.), ili razli~itim pade`nim ili predlo{ko-pade`nim konstrukcijama. Svi zavisni padeì srpskoga jezika, naj~e{}e s odre|enim mesnim predlozima, mogu vr{iti funkciju prilo{ke odredbe za mesto.
Sastavi po dve re~enice za svaki od zavisnih padeà u funkciji prilo{ke odredbe za
mesto.
65
Prilo{ka odredba za vreme

Prilo{kom odredbom za vreme ozna~ava se vreme vr{ewa glagolske radwe. Funkciju
prilo{ke odredbe za vreme mogu imati:
a) vremenski prilozi (sada, tada, ju~e, malopre, sutra i sl.);
b) pade`ni oblici bez predloga i sa predlozima (ove godine, subotom, u nedequ, na
praznik, posle vikenda, pre Boì}a, o Novoj godini, pred zimu, u junu i sl.);
v) glagolski prilog sada{wi i pro{li (npr.: Gledaju}i decu, razmi{qao je o mladosti; Do{av{i ku}i, odmah je pozvala prijateqicu).
Za svaki od datih tipova vremenskih jedinica sastavi po dve re~enice.
Prilo{ka odredba za uzrok

Prilo{kom odredbom za uzrok ozna~ava se uzrok vr{ewa glagolske radwe. Funkciju
prilo{ke odredbe za uzrok mogu imati:
a) uzro~ni prilozi (zato i stoga);
b) pade`ni oblici bez predloga i sa predlozima (npr. genitiv s predlogom zbog, usled,
od i iz, akuzativ s predlogom za, instrumental bez predloga, lokativ s predlogom u i sl.);
v) glagolski prilog sada{wi i pro{li (npr.: Poderao je pantalone pewu}i se uz drvo;
Ne nau~iv{i lekciju, dobio je lo{u ocenu).
Sastavi za svaki od pade`nih konstrukcija s navedenim uzro~nim predlozima po jednu re~enicu. Sastavi re~enice sa prilozima i glagolskim prilozima u
funkciji prilo{ke odredbe uzroka.
Prilo{ka odredba za na~in

Prilo{kom odredbom za na~in ozna~ava se na~in vr{ewa glagolske radwe. Funkciju
prilo{ke odredbe za na~in mogu vr{iti:
a) na~inski prilozi (tako, ovako, onako, lepo, brzo, sporo, glasno, lo{e i sl.);
b) pade`ni oblici bez predloga i sa predlozima (kao npr.: Peva poput slavuja; Gleda
ga preko nao~ara; U{ao je mimo reda; Odmicao je brzim koracima i sl.);
v) glagolskim prilogom sada{wim (npr.: Do{ao je {epaju}i; Govorio je mucaju}i).
Za sva tri tipa na~inskih jedinica sastavi po dve re~enice.
Prilo{ke odredbe za meru i koli~inu

Prilo{kom odredbom za meru i koli~inu ozna~ava se u kojoj meri ili koli~ini se vr{i
glagolska radwa. Funkciju prilo{ke odredbe za meru i koli~inu vr{e:
a) prilozi za koli~inu (malo, mnogo, previ{e, nekoliko, dosta, neznatno, prili~no,
prekomerno, ponajmawe i sl.);
b) sintagme u ~ijem sastavu su koli~inski prilozi ili glavni brojevi (kao npr.:
Putovao je pet dana; Nije spavao tri dana i tri no}i i sl.)
Napravi nekoliko re~enica sa koli~inskim prilozima i sintagmama.
66
ISKAZIVAWE
REÊNI^NIH ^LANOVA
RE^JU I SINTAGMOM
]utqivo dru{tvo
Pogled mu se susretne s Leninim. Ona se smejala. Wega to naquti. Posle ovoga Antun
ne nastavi... On uzdahnu duboko i pri|e otvorenom prozoru.
I celo to ve~e pro|e u tim malim trzavicama... Behu za trenutak za}utali. Katarina i
Veqko su sedeli na jednom kraju kreveta i za sebe tiho razgovarali pu{e}i istu cigaretu... Ostali su }utali oko stola na kome je stajala vaza sa uvelim cve}em. Svi behu potonuli u razmi{qawe i ne primeti{e kako ti{ina pokri sve i kako povetarac po~e da
vija zavese na prozorima. I ba{ u tom trenutku, potpuno tihom i sve~anom, sa mora dopre svirka i jedan divan mu{ki glas. Sve je to dolazilo iz daqine, ali se ipak lepo i razgovetno ~ulo:
Draga, zar si zaboravila... Draga...
Vetar odnese daqe re~i pesme. Jo{ malo su se ~uli akordi sa gitara, pa i oni zamre{e.
(Branimir ]osi})
Iz ovog odlomka iz romana Vrzino kolo Branimira ]osi}a najpre }emo izdvojiti
nekoliko re~enica u kojima je svaki od re~eni~nih ~lanova iskazan samo sa po jednom
(punozna~nom) re~ju ili predlo{ko-pade`nom konstrukcijom (koja, kako ve} zna{, u
re~eni~noj analizi funkcioni{e kao jedna jedinica, kao jedan re~eni~ni ~lan), s tim
da je predikat uvek izraèn jednim li~nim glagolskim oblikom:
Ona se smejala. Wega to naquti. On uzdahnu duboko.
Ostali su }utali oko stola. Svi behu potonuli u razmi{qawe.
Pogled mu se susretne s Leninim.
Odredi funkcije re~i u navedenim re~enicama. Pokaì kojim vrstama re~i su
iskazani pojedini re~eni~ni ~lanovi.
U izdvojenim re~enicama svaki re~eni~ni ~lan iskazan je ili jednom punozna~nom
re~ju (npr.: on, wega, to, ona, pogled, mu, svi, uzdahnu, duboko, naquti) ili spojem punozna~ne i nepunozna~ne re~i (nekim sloènim glagolskim oblikom u predikatu ili pak
kakvom predlo{ko-pade`nom konstrukcijom u funkciji nekog re~eni~nog ~lana: se smejala, su }utali, behu potonuli, se susretne; oko stola, u razmi{qawe, s Leninim).
Svaki re~eni~ni ~lan, dakle, moè biti izraèn jednom punozna~nom re~ju (imenicom, zamenicom, pridevom, glagolom, brojem ili prilogom) ili spojem nepunozna~ne (pomo}ne) i punozna~ne re~i.
67
Obrati pa`wu na istaknute re~eni~ne ~lanove u slede}im re~enicama iz teksta. (Znakom // obeleèna je granica me|u prostim re~enicama u sloènoj re~enici.) Da li su i ti ~lanovi iskazani jednom re~ju ili spojem pomo}ne i punozna~ne re~i?
I celo to ve~e pro|e u tim malim trzavicama. Katarina i Veqko su
sedeli na jednom kraju kreveta // i za sebe tiho razgovarali pu{e}i istu cigaretu... I ba{ u tom trenutku, potpuno tihom i sve~anom, sa mora dopre svirka
i jedan divan mu{ki glas.
Ostali su }utali oko stola // na kome je stajala vaza sa uvelim cve}em.
Analiziraj navedene re~enice i odredi koju funkciju u re~enici ima svaki od istaknutih skupova re~i.
U navedenim primerima svi istaknuti skupovi re~i sastavqeni su od jedinica koje
same mogu vr{iti slu`bu nekog re~eni~nog ~lana. U sastavu tih skupova re~i obavezno
moraju biti najmawe dve punozna~ne re~i (uporedi: celo pridev, to zamenica, ve~e
imenica; u trzavicama lokativna predlo{ko-pade`na konstrukcija, tim zamenica,
malim pridev; Katarina imenica, Veqko imenica; na kraju lokativna predlo{kopade`na konstrukcija, jednom broj, kreveta imenica; pu{e}i glagol u obliku glagolskog priloga sada{weg, istu pridev, cigaretu imenica itd.).
Skup najmawe dve re~i od kojih svaka moè sama vr{iti jednu
re~eni~nu funkciju naziva se sintagma. Sintagme su tvorbeni elementi (~lanovi) re~enice. One su sastavni delovi re~enice.
Nezavisne i zavisne sintagme

Sve sintagme se najpre dele prema vrsti odnosa izme|u sastavnih delova sintagme
(izme|u jedinica koje ~ine sintagmu).
Uporedi istaknute sintagme u slede}im re~enicama:
Katarina i Veqko su sedeli na jednom kraju kreveta. Ja svaki dan ~itam kwige i
novine. U~io sam ju~e i danas. Moj otac je ìveo u Beogradu i u Bawaluci.
U navedenim sintagmama druga jedinica vr{i istu re~eni~nu funkciju kao i prva. U
sintagmi se, dakle, vi{e puta (ovde dva puta) ponavqa ista re~eni~na funkcija. Tako je
funkcija subjekta izraèna re~ju Katarina, ali i re~ju Veqko; funkcija objekta iskazana je i re~ju kwige i re~ju novine; funkcija prilo{ke odredbe vremena ozna~ena je i re~ju
ju~e i re~ju danas; a funkcija prilo{ke odredbe mesta izraèna je i predlo{ko-pade`nom konstrukcijom u Beogradu i predlo{ko-pade`nom konstrukcijom u Bawaluci.
Re~i u navedenim sintagmama ujediwuje samo ista re~eni~na funkcija.
Sintagme ~iji su elementi (~lanovi) objediweni istom re~eni~nom funkcijom (slu`bom) nazivaju se nezavisne ili naporedne sintagme.
68
U nezavisnim sintagmama navodi se vi{e naporednih jedinica od kojih svaka naredna ponavqa re~eni~nu funkciju prethodne jedinice. Izme|u sastavnih delova nezavisne
sintagme vlada odnos ravnopravnosti ili naporednosti. Da je to tako, najboqe se vidi
po tome {to svaki ~lan nezavisne sintagme moè sam da vr{i re~eni~nu funkciju bez
navo|ewa onoga drugog, {to zna~i da se moè izostaviti onaj drugi (kao npr.: Katarina
je sedela na jednom kraju kreveta. Veqko je sedeo na jednom kraju kreveta; Ja svaki dan
~itam kwige. Ja svaki dan ~itam novine; U~io sam ju~e. U~io sam danas; Moj otac je
ìveo u Beogradu. Moj otac je ìveo u Bawaluci).
Sasvim je druk~iji tip odnosa izme|u ~lanova sede}ih sintagmi:
I celo to ve~e pro|e u tim malim trzavicama. Katarina i Veqko su sedeli
na jednom kraju kreveta // i za sebe tiho razgovarali pu{e}i istu cigaretu. I
ba{ u tom trenutku, potpuno tihom i sve~anom, sa mora dopre svirka i jedan
divan mu{ki glas. Ostali su }utali oko stola // na kome je stajala vaza sa uvelim
cve}em.
Izme|u ~lanova istaknutih sintagmi nema odnosa ravnopravnosti. Pokaza}emo to
izostavqawem pojedinih ~lanova ovih sintagmi:
*I celo to pro|e u tim malim. *Katarina i Veqko su sedeli na jednom
kreveta // i za sebe tiho razgovarali istu cigaretu... *I ba{ u tom, potpuno i
sve~anom, sa mora dopre svirka i jedan divan mu{ki. ... *na kome je stajala sa uvelim cve}em.
Kad smo izostavili neke ~lanove sintagmi, re~enice su postale besmislene (upravo
zvezdicom * ispred tih re~enica ozna~ava se da one nisu prihvatqive, nisu ispravne).
Zna~i, neke ~lanove sintagmi ne moèmo izostaviti, a da se sa~uva zna~ewe re~enice.
Me|utim, neke ~lanove ipak moèmo izostaviti, a da se zna~ewe re~enice ne promeni.
Uporedimo:
I ve~e pro|e u trzavicama. Katarina i Veqko su sedeli na kraju kreveta //
i za sebe tiho razgovarali pu{e}i... I ba{ u trenutku, tihom i sve~anom, sa
mora dopre svirka i glas. Ostali su }utali oko stola // na kome je stajala vaza.
^lanovi u ovim sintagmama nisu, dakle, ravnopravni, oni su neravnopravni, jedni su
glavniji od drugih. ^lan sintagme koji se ne moè izostaviti a da re~enica ostane ispravna jeste glavni ili nadre|eni ~lan sintagme, dok je ~lan sintagme koji se moè izostaviti zavisni ili podre|eni ~lan sintagme. Tako je u sintagmi celo to ve~e glavni ~lan
ve~e, dok su zavisni ~lanovi celo i to, jer oni kao atributi odre|uju imenicu ve~e; u sintagmi u tim malim trzavicama glavni ~lan je predlo{ko-pade`na konstrukcija u trzavicama, a zavisni su ~lanovi tim i malim (jer oni kao atributi odre|uju navedenu imenicu); u sintagmi na jednom kraju kreveta glavni ~lan je predlo{ko-pade`na konstrukcija na kraju, od we zavisi imenica kreveta (prisvojni genitiv u slu`bi atributa) i
broj jednom u slu`bi atributa; u sintagmi pu{e}i istu cigaretu glavni ~lan je glagol
pu{e}i, a zavisni cigaretu (jer taj ~lan dopuwuje navedeni glagol i vr{i slu`bu pravog
objekta uz taj glagol), s tim da je cigaretu nadre|eni ~lan za pridev istu koji odre|uje
kao atribut tu imenicu itd. Ako glavni ~lan stavimo iznad zavisnog, onda odnose me|u
~lanovima navedenih sintagmi moèmo prikazati ovako:
69
Sintagme me|u ~ijim ~lanovima vlada odnos neravnopravnosti,

pa je jedan ~lan glavni (nadre|en) a drugi zavisan (ili podre|en)
nazivaju se zavisne sintagme.
U svakoj zavisnoj sintagmi zavisni ~lan ili bliè odre|uje glavni ~lan (kao wegov
atribut ili prilo{ka odredba) ili pak dopuwava glavni ~lan (kao wegov objekat). Uz
glavni (nadre|eni) ~lan zavisne sintagme moè do}i vi{e zavisnih ~lanova, tako da se
od wih mogu formirati uè sintagme. U uìm sintagmama uvek je jedan ~lan u zavisnom
odnosu prema glavnom ~lanu, ali je on istovremeno i nadre|eni (glavni) ~lan prema nekom drugom zavisnom ~lanu uslo`wene sintagme. Tako je u sintagmi pu{e}i istu cigaretu imenica cigaretu zavisni ~lan prema glagolu pu{e}i, jer je wegov objekat, ali je istovremeno nadre|eni ~lan prema pridevu istu koji je wen atribut, tako da ta imenica s
pridevom tvori uù sintagmu istu cigaretu. Sli~no je i sa sintagmom vaza sa uvelim
cve}em, u kojoj je glavni ~lan vaza, dok je predlo{ko-pade`na konstrukcija sa cve}em zavisni ~lan prema imenici vaza (ona je wen atribut), ali je nadre|eni ~lan za pridev uvelim sa kojim gradi uù imeni~ku sintagmu sa uvelim cve}em.
U svakoj zavisnoj sintagmi ujediwuju se najmawe dve jedinice sa razli~itim re~eni~nim funkcijama, jer zavisni ~lan ili odre|uje (kao atribut ili prilo{ka odredba) ili
dopuwava (kao objekat) svoj glavni ~lan.
Sve zavisne sintagme dele se prema vrsti glavnoga ~lana (prema vrsti re~i koja moè
biti glavni ~lan) na: imeni~ke, glagolske, pridevske i prilo{ke sintagme.
70
SASTAV
IMENI^KE SINTAGME
U vitrini
Da li ste u stanu gospo|e Fi{er videli neke mu{ke stvari? Razumete li me? Mu{ke
cipele, pribor za brijawe, kaput, {e{ir i sli~no?
Ne, nisam video ni{ta sli~no.
Razmislite jo{ jednom!
U jednoj vitrini, iza prqave zavese od platna za kuvarice, nalazile su se neke stvari
koje bi se mogle uslovno nazvati mu{kim. Te stvari su pripadale gospodinu Davidu,
wenom pokojnom muù. A one su po svom prirodnom rodu, da tako kaèm, mu{ke:
mu{tikla od }ilibara, srebrna kutija za burmut i jo{ neke sitnice.
(Danilo Ki{)
mu{tikla naprava za pu{ewe (naj~e{}e od drveta) u vidu cev~ice u ~iji se jedan kraj
stavqa cigareta; }ilibar ùta fosilna smola, jantar; burmut prah od duvanskog
li{}a koji se uìva u{mrkivawem
U ovom odlomku iz romana Pe{~anik poznatog srpskog pisca Danila Ki{a ima dosta imeni~kih sintagmi. Glavni ~lan imeni~kih sintagmi uvek je imenica, zato se one i
zovu imeni~ke. A zavisni ~lan nije uvek isti. Uo~i kojim vrstama re~i je iskazan zavisni ~lan u slede}im imeni~kim sintagmama iz teksta, i o kom re~eni~nom ~lanu je re~:
neke mu{ke stvari
mu{ke cipele
u jednoj vitrini
iza prqave zavese
neke stvari
wenom pokojnom muù
po svom prirodnom rodu
srebrna kutija
neke sitnice
U svim navedenim primerima zavisni ~lan ima funkciju atributa i iskazan je ili
pridevima, ili pridevskim zamenicama ili brojem jedan.
71
Atribut
Obrati pa`wu na slagawe u rodu, broju i padeù zavisnog i glavnog ~lana ovih
imeni~kih sintagmi. Prona|i u tekstu re~enice sa navedenim imeni~kim sintagmama i
odredi u kome je padeù upotrebqen glavni i zavisni ~lan svake od navedenih
imeni~kih sintagmi.
Osnovni zavisni ~lan imeni~ke sintagme jeste atribut.

Atributi koji su izraèni pridevima, pridevskim zamenicama,
rednim brojevima i brojem jedan uvek se sa imenicom uz koju stoje
slaù u rodu, broju i padeù. Po{to se takvo slagawe naziva kongruencija, onda se ovakvi atributi nazivaju kongruentni atributi. Kongruentni atributi su, zna~i, svi atributi izraèni
pridevima, pridevskim zamenicama, rednim brojevima i brojem
jedan (od glavnih brojeva), i oni po pravilu stoje ispred imenice
~iji su zavisni ~lan.
Da li su svi atributi u tekstu kongruentni (da li su iskazani pridevima, pridevskim

zamenicama, rednim brojevima i brojem jedan od glavnih brojeva)? îme su izraèni
atributi u slede}im imeni~kim sintagmama iz teksta? Da li se ti atributi sa imenicom
uz koju stoje slaù u rodu, broju i padeù?
u stanu gospo|e Fi{er
pribor za brijawe
zavesa od platna
od platna za kuvarice
mu{tikla od }ilibara
kutija za burmut
U navedenim sintagmama atributi su iskazani predlo{ko-pade`nim konstrukcijama
(imenicama upotrebqenim s predlogom u zavisnom padeù). Prona|i navedene sintagme
u re~enicama teksta i odredi u kome su padeù upotrebqene imenice koje su glavni ~lan
sintagme, a u kome imenice koje su zavisni ~lan sintagme.
Atributi koji se izraàvaju imenicama sa imenicom uz koju

stoje ne moraju se slagati ni u rodu, ni u padeù. Oni, dakle, ne
kongruiraju sa imenicom koja je glavni ~lan sintagme, pa se zato
zovu nekongruentni atributi. Nekongruentni atributi izraàvaju se padeìma bez predloga, padeìma s predlozima, a retko i
prilozima (kao npr.: Srbija ju~e nije isto {to i Srbija danas = Ju~era{wa Srbija nije isto {to i dana{wa Srbija). Nekongruentni
atributi dolaze iza imenice koja im je glavni ~lan.
72
Da li se imeni~ka sintagma sastoji samo od dva ~lana, jednog glavnog i jednog zavisnog?
Od koliko se ~lanova sastoje slede}e imeni~ke sintagme iz navedenog teksta Danila Ki{a?
iza prqave zavese od platna za kuvarice
srebrna kutija za burmut
Obe navedene imeni~ke sintagme u svom sastavu imaju vi{e atributa: i kongruentnih
i nekongruentnih. Tako je u sintagmi srebrna kutija za burmut uz imenicu kutija kao
glavni ~lan naveden pridev srebrna kao kongruentni atribut, i predlo{ko-pade`na
akuzativna konstrukcija za burmut kao nekongruentni atribut.
U drugom primeru sastav imeni~ke sintagme je sloèniji: zavesa je glavni ~lan sintagme, uz wu su navedena dva atributa kao zavisni ~lanovi: pridev prqava u funkciji
kongruentnog atributa, i predlo{ko-pade`na konstrukcija od platna kao nekongruentni atribut. Uz imenicu platno u nekongruentnom atributu navodi se drugi nekongruentni atribut za kuvarice. Tako ova sintagma ima slede}i sastav:
kutija
iza zavese
srebrna
za burmut
prqave
od platna
za kuvarice
Iz ovoga primera se vidi da uz imenicu koja je nekongruentni atribut tako|e moè

do}i drugi ili kongruentni ili nekongruentni atribut. Tako se imeni~ka sintagma
moè pro{irivati velikim brojem atributa. Odredi u slede}im sintagmama sastav
imeni~kih sintagmi:
voda sa planinskog izvora
zanimqiva kwiga u izlogu gradske kwiàre
ku}a na zavr{etku vijugave ulice ovog planinskog mesta u sredi{tu Norve{ke
Apozicija
U navedenom tekstu Danila Ki{a nalazi se i re~enica:
Te stvari su pripadale gospodinu Davidu, wenom pokojnom muù.
Koju funkciju u re~enici ima istaknuta imeni~ka sintagma? Uz koju re~ ona stoji?
Kakvo zna~ewe ima ta sintagma u odnosu na imenicu koja je glavni ~lan sintagme?
Podseti se!
Imenica ili imeni~ka sintagma koja dolazi uz drugu imenicu i s wom
se po pravilu slaè u broju i padeù naziva se apozicija. Apozicija je, dakle, imenica uz imenicu naj~e{}e u istom broju i padeù. Ona uvek dolazi
iza imenice koja joj je glavni ~lan.
Apozicijom se uvek iznosi neki naknadni podatak o ve} odre|enoj imenici, zato se ona
od imenice uz koju stoji odvaja zapetom. Za razliku od atributa kojim se odre|uje (identifikuje) imeni~ki pojam, apozicija uvek dolazi uz ve} odre|en (identifikovan) pojam,
ona na drugi na~in imenuje pojam koji je izraèn imenicom u glavnom ~lanu sintagme
(kao u navedenom primeru: David = wen pokojni mu`). Apozicija se retko izraàva samo
jednom imenicom. Mnogo ~e{}e funkciju apozicije ima cela imeni~ka sintagma.
73
U slede}em odlomku iz romana Gospo|ica Desanka Milovana Vitezovi}a izdvoj sve

apozicije i odredi sastav imeni~kih sintagmi koje dolaze u funkciji apozicija:
Desanka Maksimovi}, prvo dete Mihaila Maksimovi}a, u~iteqa i upraviteqa osnovne {kole u slavnoj Brankovini, i Dragiwe, k}erke brankovinskog prote Svetozara Petrovi}a, prvog paroha cele negda{we kneèvine Nenadovi}a,
bila je velika nesmirnica i bistrica.
Priseti se iz prethodnih razreda kakvu funkciju imaju imenice za zvawa i zanimawa
koje stoje ispred vlastitih imenica. Jesu li to apozicije? Za{to?
Apozitiv
Obrati pa`wu na istaknute ~lanove u slede}im re~enicama. Imaju li oni ne{to zajedni~ko sa atributima ili apozicijama?
Auto je, pokvaren, ostao na putu.
Ona, stara i nemo}na, nije mogla krenuti na tako dug put.
Umoran, Ivan je odmah zaspao.
Uro{ je, neispavan, celi dan dremao.
U svim navedenim primerima istaknuti ~lanovi izraèni su pridevima. Ti pridevi slaù se sa imenicom ili zamenicom kao gramati~kim subjektom u rodu, broju i
padeù. Po toj osobini ovi ~lanovi su podudarni sa kongruentnim atributima. Ali oni
po zna~ewu nisu kongruentni atributi. Oni nikad ne odre|uju imeni~ki pojam uz koji
stoje, nego dolaze kao naknadni dodatak ve} odre|enom imeni~kom pojmu. Zato su oni ili
odvojeni nekom re~ju od imenice, ili se od imenice u subjektu odvajaju zapetom ako stoje ispred ili iza we. Po zna~ewu su ovi pridevi bliì apoziciji nego atributu, pa se
zato i zovu apozitivi. Apozitiv se u re~enicu uvodi ne samo da se iznese neki dodatni
podatak o ve} odre|enom imeni~kom pojmu, nego da se naj~e{}e wime odredi i uzrok radwe predikata. Zato apozitivi u sebi objediwuju i atributsku i prilo{ku funkciju, pa
su oni atributsko-prilo{ke odredbe.
Po svom obliku (po{to kongruiraju sa imenicom u subjektu) apozitivi su bliski
atributima, a po zna~ewu (po{to naj~e{}e izraàvaju uzrok radwe predikata) bliski su
prilo{koj odredbi za uzrok (u koju se ~esto mogu i preoblikovati, kao npr.: Umoran,
Ivan je odmah zaspao = Zato {to je bio umoran, Ivan je odmah zaspao; i sl.).
74
VRSTE NEZAVISNIH
SINTAGMI
Jajce
Jajce je vje~ito, bilo proqe}e, bilo qeto,
bila jesen ili zima, tu`no, turobno i mra~no. Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje ìva i vatrena hoda i koraka. Onaj svijet {to
promi~e kroz ove tijesne krivudave i prqave
ulice, tih je, miran, staloèn, bez ìvota i
uzbudqivosti. Sve se kre}e lijeno, tromo,
iznemoglo, tu`no. Pokraj mene prolaze, promi~u umorno i slomqeno mlade i plave
[okice u crnim atlasnim dimijama, i crnosvijetlim {amijama, punih, bjeli~astih
obraza, krupnih, plavih i neobi~no tu`nih
o~iju sa pritiwenim sjajem. Sve su lijepe,
ali vajme! to je ona ledena, tu`na qepota
bez vatre i zanosa. Sve na wima opomiwe na
neprebolnu tugu i vje~ito, sumorno kajawe.
Uistinu, ~ini mi se da ovu staru i iznemoglu
prijestonicu na{ih vladalaca ti{ti nekakva te{ka, nemila turobnost i stra{no
prokletstvo minulih sahrawenih pokoqewa.
(Petar Ko~i})
atlas fina tkanina; dimije deo muslimanske ènske ode}e; {amija tanka marama,
poveza~a; pritiwen pritisnut, spqo{ten; vajme uzvik kojim se izraàva àlost
Gotovo ~itav opis Jajca Petar Ko~i} pi{e na taj na~in {to nabraja wegove osobine i
osobine wegovih stanovnika. Zbog toga nabrajawa u ovome odlomku iz istoimenog
Ko~i}evog teksta i ima toliko nezavisnih sintagmi.
Nezavisne sintagme, kao {to zna{, nastaju nizawem vi{e jedinica u istoj re~eni~noj
funkciji.
Razmotrimo nezavisne sintagme u nekoliko re~enica iz teksta:
Jajce je vje~ito, bilo proqe}e, bilo qeto, bila jesen ili zima,
prilo{ka odredba za vreme
tu`no, turobno i mra~no.

predikativ
Sve se kre}e lijeno, tromo, iznemoglo, tu`no.

prilo{ka odredba za na~in
75
Pokraj mene prolaze, promi~u, umorno i slomqeno,

prilo{ka odredba za na~in
mlade i plave [okice.

atribut
U navedenim primerima ostvarene su nezavisne sintagme u funkciji predikativa, u

funkciji prilo{ke odredbe za vreme, u funkciji prilo{ke odredbe za na~in i u
funkciji atributa. Svi re~eni~ni ~lanovi, osim predikata, mogu biti iskazani nezavisnom sintagmom. Nizawe predikata, me|utim, ne ~ini nezavisnu sintagmu nego
sloènu re~enicu.
Prema tome: a) nizawe paralelnih (naporednih) subjekata daje subjekatsku nezavisnu
sintagmu (npr.: Sestra i brat danas idu u bioskop); b) nizawe paralelnih objekata daje
objekatsku nezavisnu sintagmu (npr.: On ~ita pesme i pri~e); v) nizawe paralelnih
predikativa daje nezavisnu predikativnu sintagmu (Ona je lepa i pametna); g) nizawe
paralelnih atributa daje atributsku nezavisnu sintagmu (npr.: Kupio je plavu i sivu
ko{uqu) i d) nizawe paralelnih prilo{kih odredbi daje nezavisnu prilo{koodredbenu sintagmu (npr.: On je ìveo u Nema~koj i u Americi).
Obrati pa`wu na slede}e re~enice iz teksta. Izme|u kojih jedinica je
u tim re~enicama uspostavqen nezavisni (naporedni) odnos?
Sve na wima opomiwe na neprebolnu tugu i vje~ito, sumorno kajawe. Uistinu, ~ini mi
se // da ovu staru i iznemoglu prijestonicu na{ih vladalaca ti{ti nekakva te{ka, nemila turobnost i stra{no prokletstvo minulih sahrawenih pokoqewa.
U navedenim re~enicama u nezavisnom (naporednom) odnosu stoje dve zavisne sintagme. Kada se niè vi{e zavisnih sintagmi sa istom re~eni~nom funkcijom, onda u naporedni odnos dolaze glavni ~lanovi zavisnih sintagmi, {to se moè predstaviti
ovako:
na tugu
i
kajawe
Sve na wima opomiwe
neprebolnu
vje~ito sumorno
turobnost
prokletstvo
... ti{ti
te{ka
nemila
pokoqewa
minulih sahrawenih
U naporednom odnosu mogu biti i dve zavisne sintagme koje vr{e istu re~eni~nu
funkciju. Tada se naporedni odnos uspostavqa izme|u glavnih ~lanova zavisnih sintagmi (tuga i kajawe; turobnost i prokletstvo). Ali naporedni odnos moè biti i izme|u
zavisnih ~lanova unutar zavisne sintagme (npr. izme|u atributa minulih i sahrawenih
uz imenicu pokoqewe).
Osim toga u naporednom odnosu moè biti i jedna punozna~na re~ i glavna re~ zavisne sintagme, kao na primer:
76
... nigdje ìva i vatrena hoda i koraka
hoda
koraka
ìva i vatrena
To jasno pokazuje da unutar jedne {ire (sloène) sintagme me|u wenim ~lanovima
mogu biti realizovani i zavisni i nezavisni odnosi.
Podela nezavisnih sintagmi po zna~ewu

Sve nezavisne sintagme, bez obzira na to koju re~eni~nu funkciju vr{e, dele se na osnovu toga kakav zna~ewski odnos uspostavqaju nezavisni (naporedni) ~lanovi u sintagmi. Taj zna~ewski odnos me|u istorodnim (istovrsnim) re~eni~nim ~lanovima najlak{e se prepoznaje po zna~ewu samoga nezavisnog veznika, koji povezuje ~lanove nezavisne sintagme. Postoje tri vrste nezavisnih zna~ewskih odnosa, a samim tim i tri
vrste nezavisnih veznika.
1) Sastavni odnosi
Obeleàvaju se sastavnim nezavisnim veznicima: i, pa, te, ni, niti. ^lanovi sintagme povezani tim veznicima predstavqaju paralelne sadràje istoga smera, kao npr.:
On radi petkom i subotom. On ne radi petkom ni subotom.
2) Suprotni odnosi
Obeleàvaju se suprotnim nezavisnim veznicima: a, ali, nego, no, ve}. ^lanovi nezavisne sintagme povezani tim veznicima uvek podrazumevaju zna~ewski odnos suprotnosti ili nepodudarnosti, kao npr.:
On radi petkom, a ne subotom. On ne radi petkom, nego subotom.
3) Rastavni odnosi
Obeleàvaju se rastavim nezavisnim veznicima: ili, bilo. Dva sadràja su u rastavnom zna~ewskom odnosu kada se iskazuje da je mogu}e vr{iti samo jedan od tih
sadràja, kao npr.:
On radi bilo petkom, bilo subotom.
On ne radi ili petkom ili subotom.
Prema zna~ewu, svi nezavisni odnosi dele se u tri vrste: 1) sastavni nezavisni odnosi, 2) rastavni nezavisni odnosi, 3) suprotni nezavisni odnosi. Te vrste zna~ewskih
odnosa me|u ~lanovima nezavisne sintagme najlak{e se prepoznaju po zna~ewu samoga
nezavisnog veznika, jer se i svi nezavisni veznici dele na: sastavne, rastavne, suprotne.
Zato se i nezavisne sintagme po zna~ewu dele na: sastavne, suprotne i rastavne.
U slede}em odlomku iz pripovetke Radoslava Brati}a Nikad ne pitaj koliko je sati
prona|i i izdvoj sve nezavisne sintagme. Odredi re~eni~nu funkciju svake od nezavisnih sintagmi. Razvrstaj nezavisne sintagme na: a) one u kojima se nezavisni odnos uspostavqa izme|u punozna~nih re~i i b) one u kojima se nezavisni odnos uspostavqa
77
izme|u glavnih ~lanova zavisnih sintagmi, odnosno izme|u glavnog ~lana zavisne sintagme i jedne punozna~ne re~i.
Pred èqezni~kom stanicom putnici u ùrbi promi~u s torbama, ali uzalud vozovi svi odreda kasne. Ko zna za{to kasne...
Stvari u torbama i koferima sudaraju se i tumbaju, svuda je prisutna grozni~avost. Povreda i rana sve je vi{e. Nema opu{tenosti i one fine lako}e, vreme svakoga izjeda iznutra i spoqa. A sve
}e ionako jednom pro}i i u zaborav pasti. Velika je sre}a {to se
toga malo ko seti. Mnogo je onih koji ni u to ne veruju. Uvijek fale
sati i dani, zato svi kasne u op{toj frci i jurwavi. Jedino je postojana }utqiva torba koju vuku svuda i u kojoj prenose razna ~uda, i
potrebna i nepotrebna. Pri~a male i velike torbe to je povest
ve}eg dela sva~ijeg ìvota. Kada bi samo progovorili weni kai{evi, ru~ke, brave, hrbat na kojem leè, bila bi to ispovest puna
smeha i suza.
Zima, iako s malo snega, skratila je dan na pola. Skrila je ènska kolena, mu{ka i ènska lica i navukla na wih marame i kape.
Udara nas hladno}om i prehladama.
78
SLAGAWE REÊNI^NIH ^LANOVA

(KONGRUENCIJA)
Re~eni~ni ~lanovi se me|usobno ujediwuju ili u sintagme ili u re~enice. Pri tom
ujediwavawu dva re~eni~na ~lana mogu da se podudaraju u jednoj ili vi{e gramati~kih
kategorija (gramati~koj kategoriji roda, broja, padeà ili lica). To slagawe (podudarawe) dva re~eni~na ~lana u nekoj od gramati~kih kategorija (osobina) naziva se kongruencija.
Slagawe atributa sa imenicom

U slede}em odlomku iz pripovetke Kroz maglu Petra Ko~i}a istaknute su imeni~ke
sintagme. Obrati pa`wu na gramati~ke osobine (rod, broj i pade`) imenica i wihovih
atributa.
Preda mnom se opet planinskom dolinom, okruènom sa sviju
strana brdima, rasula sjerkasta, vla`na magla, pa se s ove strane do
mene bjelasa, i katkad na povr{ini lagano zaleluja. To je ona
te{ka, jesenska magla koja jednog jutra nenadano osvane, i koju, istom kad podobro zastudi, quti zimski vjetrovi u stra{nom urliku
raspr{te i nekud daleko, daleko pred sobom otjeraju...
Duva studen vjetar, o{tra ledena izmaglica bije i grize po
obrazima, oko brkova i kose hvata se mekano, bjeli~asto iwe, a pjesma se sve vi{e i vi{e pribliùje.
Odredi koga su roda (mu{kog, ènskog ili sredweg) istaknute imenice (dolinom,
magla, jutra, vjetrovi, urlik, izmaglica, iwe), a koga su roda atributi koji su uz te
imenice upotrebqeni. Razlikuju li se ili podudaraju u rodu navedene imenice i wihovi
atributi? [ta iz toga moè{ zakqu~iti: slaè li se ili ne slaè atribut sa imenicom
u rodu?
Odredi u kom su broju (jednini ili mnoìni) upotrebqene istaknute imenice. U kom
broju su upotrebqeni istaknuti atributi koji odre|uju te imenice? Slaù li se u broju
ili ne slaù navedeni atributi sa imenicom uz koju stoje?
Odredi u kome padeù su upotrebqene istaknute imenice. A u kome pade`nom obliku
su upotrebqeni atributi koji su navedeni uz te imenice? Zakqu~i da li se slaù ili ne
slaù u padeù navedeni atributi sa imenicom kojoj su dodatak.
Odredi kojim vrstama re~i su iskazani navedeni atributi.
Atributi koji su iskazani pridevima, pridevskim zamenicama, rednim brojevima i
brojem jedan uvek se u sintagmi sa imenicom koju odre|uju slaù u RODU, u BROJU i u
PADE@U. Takvo slagawe zove se kongruencija, pa se zato ovakvi atributi i zovu kongruentni atributi.
79
Slagawe predikativa (imenskog dela predikata) sa

subjektom
Obrati pa`wu na slagawe (podudarawe) gramati~kih osobina (roda, broja i padeà)
istaknutih subjekata i predikativa (imenskog dela predikata) u slede}im re~enicama:
Jelena je dobra. Milica je bila marqiva. Jovan }e biti prvi.
Te ìvotiwe su umiqate. Olovka je wegova. Oni su brzi.
Kwige su na{e. On se smatra pametnim.
Kojim vrstama re~i su izraèni predikativi (imenski delovi predikata) u navedenim re~enicama? Odredi rod i broj imenica i zamenica upotrebqenih u funkciji
subjekta. Uporedi u svakom primeru rod i broj imenice ili zamenice sa rodom i brojem
re~i u predikativu. [ta na osnovu tog pore|ewa moè{ zakqu~iti: slaù li se ili ne
slaù navedeni predikativi u rodu i broju sa subjektom?
Uporedi i pade`ne oblike subjekata i predikativa. Da li postoji slagawe u padeù
subjekta i predikativa u svim primerima?
Predikativi koji su izraèni pridevima, pridevskim zamenicama, rednim brojevima i brojem jedan uvek se sa gramati~kim subjektom slaù u RODU i BROJU. Koga je roda
i broja subjekat, taj rod i broj ima i predikativ. Ako je glagolski deo imenskog predikata glagol jesam ili biti, predikativ se sa subjektom slaè i u padeù, jer su i predikativ i subjekat u nominativu.
Slagawe glagolskog predikata sa subjektom

U slede}im re~enicama obrati pa`wu na odnos gramati~kih osobina roda, broja i lica u subjektu i predikatu:
Otac je oti{ao na posao.
Grab je pose~en.
Majka je oti{la na posao.
Vrba je pose~ena.
Roditeqi su oti{li na posao.
@buwe je pose~eno.
Ja sam oti{ao u {kolu.
Grabovi su pose~eni.
Ti si oti{la u {kolu.
Vrbe su pose~ene.
Mi smo oti{li u {kolu.
Drveta su pose~ena.
Koji glagolski oblik je upotrebqen u predikatu ovih re~enica? Razlikuje li taj
glagolski oblik rod? U ~emu je razlika izme|u prvog i drugog niza primera? (Seti se koji glagolski oblici jedini razlikuju gramati~ki rod.) U kom rodu su upotrebqeni navedeni predikati? U kome broju? U kom licu? Zakqu~i: imaju li isti rod, broj i lice i
navedeni subjekti? Razlikuju li rod zamenice prvog i drugog lica jednine i mnoìne?
Uporedi sa navedenim primerima i slagawe glagolskih predikata sa subjektima u
slede}im re~enicama:
Ja ~itam lektiru.
Ti gleda{ televiziju.
Ivan radi u ba{ti.
Roditeqi odo{e na posao.
80
Devojke vole poeziju.

Slaè li se i ovde glagolski predikat sa subjektom i u rodu, i u broju i u licu? Ili
samo u broju i licu? Za{to?
Svaki glagolski predikat sa subjektom se slaè u BROJU i LICU. Po{to rod razlikuju jedino radni i trpni glagolski pridev, samo glagolski predikati iskazani
sloènim glagolskim oblicima koji u svom sastavu imaju glagolski radni ili trpni
pridev sa subjektom se slaù i u RODU. Slagawa u rodu nema uz zamenice ja, ti, mi i vi
kad su subjekti jer te zamenice ne razlikuju rod.
Slagawe re~i uz glavne brojeve i koli~inske priloge

Obrati pa`wu na to u kom je padeù upotrebqena imenica u slede}im sintagmama s
brojevima i koli~inskim prilozima:
Do{la su mi dva prijateqa u posetu.
Dve devojke ne{to razgovaraju.
Tri druga su po{la sa mnom u bioskop.
êtiri mu{karca {etaju ulicom.
Pro~itala sam ~etiri kwige.
Danas sam u parku video pet qudi.
Danas sam u parku sreo pet èna.
Pro~itao sam nekoliko kwiga.
Pro~itao sam mnogo romana.
Sreo sam mnogo qudi.
Video sam nekoliko devoj~ica kako se igraju.
Koji glavni (osnovni) broj (izuzimaju}i broj jedan koji se pona{a kao pridev) jedini
razlikuje poseban oblik ènskog roda od oblika mu{kog i sredweg roda?
Koji pade` imenica dobija uz brojeve dva, tri i ~etiri u mu{kom i sredwem rodu, a
koji uz brojeve dve, tri i ~etiri u ènskom rodu?
U kom padeù se imenica upotrebqava uz brojeve po~ev od pet i navi{e i uz
koli~inske priloge i u mu{kom i u sredwem i u ènskom rodu?
Uz glavne brojeve dva, tri i ~etiri imenice mu{kog i sredweg roda dolaze u genitivu
jednine, a uz brojeve dve, tri i ~etiri imenice ènskog roda dolaze u nominativu mnoìne. Uz sve glavne brojeve po~ev od pet pa navi{e i sve koli~inske priloge imenice i
mu{kog i sredweg i ènskog roda stoje u genitivu mnoìne.
Uz sloène brojeve (od dvadeset pa nadaqe) u kojima su dva, tri ili ~etiri na poziciji jedinice imenice dolaze u istim pade`nim oblicima kao uz glavne brojeve dva, tri
i ~etiri. Uz sloène brojeve u kojima su na poziciji jedinice brojevi od pet pa navi{e,
imenice stoje u genitivu mnoìne. (Na primer: hiqadu sto dvadeset ~etiri hrasta,
pedeset ~etiri kwige, sto trideset pet kwiga i sl.)
81
A u kome se licu, broju i rodu (ako predikat razlikuje rod) slaè predikat sa ovim
sintagmama (sintagmama sa glavnim brojevima i koli~inskim prilozima)? Razmotri to
u ve} navedenim primerima, a sa wima uporedi i slede}e primere:
1) Dva ~oveka su razgovarala.
Tri deteta su plakala.
êtiri hrasta su pose~ena.
2) Dve ène su razgovarale.
Tri devoj~ice su se igrale.
êtiri kwige su pro~itane.
3) Pet studenata je kasnilo na predavawe.
Sedam studentkiwa je slu{alo predavawe.
Mnogo mu{karaca je bilo na utakmici.
Malo èna je bilo na utakmici.
Kad sintagme sa brojevima dva, tri i ~etiri u mu{kom i sredwem rodu dolaze u
funkciji subjekta, predikat se (ako razlikuje rod) sa wima po pravilu slaè u tre}em
licu mnoìne sredwega roda. Kad sintagme sa brojevima dve, tri i ~etiri u ènskome rodu dolaze u funkciji subjekta, predikat se sa wima slaè u tre}em licu mnoìne ènskoga roda. Uz sintagme s brojevima po~ev od pet pa navi{e i sa koli~inskim prilozima u
funkciji subjekta, bez obzira na rod ({to zna~i i u mu{kom i u sredwem i u ènskom
rodu), predikat se obi~no slaè u tre}em licu jednine sredwega roda.
Uz sloène brojeve (od dvadeset pa nadawe) u kojima su dva, tri ili ~etiri na poziciji jedinice, imenice dolaze u istim pade`nim oblicima kao uz glavne brojeve dva, tri
i ~etiri.
Uz sloène brojeve u kojima su na poziciji jedinice brojevi od pet pa navi{e, imenice stoje u genitivu mnoìne. (Na primer: hiqadu sto ~etiri hrasta, pedeset ~etiri kwige, sto trideset pet kwiga i sl.)
82
AKCENAT
(ve`bawe, obnavqawe i pro{irivawe)
Kratki i dugi slogovi
U slede}em odlomku iz pripovetke Pri~a o kmetu Simanu Ive Andri}a podvuci sa
dve linije kratki nagla{eni slog, a sa jednom dugi nagla{eni slog u re~ima koje imaju
akcenat:
Prvi / dani / septembra. / U {qiviku / na travi / leì / Siman, / ruke / zaturio / pod glavu, / nad wim se / savijaju / grane / pune / roda. / Ne misli / ni{ta, /
samo se / sme{ka, / jer ga od glave / do pete / ispuwava / jedino / ose}awe / da je sve
/ ovo / wegovo. /
PAZI!
Tekst je podeqen na izgovorne (akcenatske) celine. Iz te podele vidi se da sve re~i
nemaju akcenat. Re~i koje imaju svoj akcenat nazivaju se nagla{ene re~i, a re~i koje nemaju akcenta nazivaju se nenagla{ene re~i. Nenagla{ene re~i sa nagla{enom re~ju ispred
sebe ili iza sebe ~ine jednu izgovornu (akcenatsku) celinu. U nenagla{ene re~i spadaju
proklitike, koje stoje ispred nagla{enih re~i, i enklitike, koje stoje iza nagla{enih
re~i. U proklitike spadaju: predlozi, veznici i re~ca ne, dok u enklitike ulaze: nenagla{eni (enkliti~ki) oblici glagola jesam, biti i hteti (npr.: sam, si, je..., bih, bi,
bi..., }u, }e{, }e...), nenagla{eni (enkliti~ki) oblici li~nih zamenica (ga, je, ju, ih..., se)
i re~ca li.
Dugosilazni i dugouzlazni akcenat

Ve} zna{ da u srpskom jeziku postoje dva duga akcenta: jedan sa silaznom, drugi sa
uzlaznom intonacijom. Ako se pri izgovoru akcentovanog samoglasnika glas diè tako da
visina tona stalno raste a ja~ina opada pri kraju sloga, akcenat je dugouzlazni, i
obeleàva se znakom (kao npr.: blizu, greda, narod, veseqe, tama, kruìti itd.).
Ako se kod akcentovanog samoglasnika samo na po~etku glas podiè pa onda dolazi do
dugog opadawa i wegovog tona i wegove ja~ine, akcenat je dugosilazni, i obeleàva se
znakom (kao npr.: majstor, prvo, logor, brod, most, itd.).
Sve re~i iz navedenog teksta u kojima je akcentovani slog dug izgovaraj pa`qivo i
razvrstaj u dve grupe: a) na one koje imaju dugouzlazni akcenat i b) na one koje imaju dugosilazni akcenat. Stavi i akcenatske znakove za dugosilazni i dugouzlazni akcenat u
tim re~ima.
83
Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat

Izgovaraj slede}e re~i i poku{aj zapaziti razliku u izgovoru kratkih akcenata. Prva
re~ u paru data je u obliku nominativa jednine, a druga u obliku nominativa mnoìne:
jednina
bedro
mnoìna
bedra
U tim re~ima pojavquju se dva razli~ita kratka akcenta. Pri izgovoru akcentovanog
vokala u prvoj re~i (u nominativu jednine) glas kratko uzlazi, pewe se, tako da visina
tona raste, a ja~ina izgovora opada pri kraju nagla{enog sloga. Takav akcenat naziva se
kratkouzlazni akcenat i obeleàva znakom .
U drugoj re~i (u obliku nominativa mnoìne) akcentovani vokal izgovara se kratko,
pri ~emu i visina i ja~ina tona naglo padaju. Takav akcenat naziva se kratkosilazni akcenat i obeleàva se znakom .
U slede}im parovima re~i one u prvome nizu imaju kratkosilazni akcenat, a one u
drugome nizu kratkouzlazni akcenat. Izgovaraj te re~i pa`qivo i uo~avaj razliku
izme|u ta dva akcenta:
jednina
( )
brdo
drvo
zvono
poqe
ime
mnoìna
( )
brda
drva
zvona
poqa
imena
pozitiv
( )
zdrav
prav
lo{
vedar
nov
komparativ osnovni gl.

( )
( )
zdraviji
jesti
praviji
sresti
lo{iji
di}i
vedriji
pasti
noviji
pu}i
izvedeni gl.
( )
pojesti
susresti
podi}i
propasti
raspu}i
U narednim parovima re~i u jednom nizu su re~i sa kratkosilaznim, a u drugom nizu

re~i sa kratkouzlaznim akcentom. Izgovaraj te re~i i odredi u kojim je kratkouzlazni,
a u kojim kratkosilazni akcenat:
orati
iskati
pewati
tesati
kovati
nositi
orem
i{tem
pewem
te{em
kujem
nosim
A sada poku{aj u Andri}evom tekstu sa po~etka lekcije sve re~i s kratkim akcentom
razvrstati na:
a) one koji imaju kratkosilazni akcenat, i
b) one koje imaju kratkouzlazni akcenat.
84
Da lak{e prepozna{ akcenat u nekoj re~i, evo i tri pravila o upotrebi akcenta u srpskome jeziku:
a) na posledwem slogu re~i ne moè stajati nijedan akcenat,
b) na svim jednoslo`nim re~ima mora stajati ili kratkosilazni ili dugosilazni akcenat,
v) kratkouzlazni i dugouzlazni akcenat mogu stajati na svakom slogu re~i osim na
posledwem.
Iz svega do sada re~enog o akcentima srpskoga jezika vidi se da srpski jezik ima
~etvoroakcenatski sistem, jer poznaje dva duga i dva kratka akcenta, od kojih svaki moè
biti uzlazni ili silazni. Prema tome, srpski jezik ima ~etiri akcenta:
1) kratkosilazni,
2) dugosilazni,
3) kratkouzlazni, i
4) dugouzlazni.
85
REÊNICA
Tri mladi}a
Puteqkom iza okuke ~uje se àgor. Neko dolazi. Ilija radoznalo okre}e glavu i
{kiqi izme|u vrba. Iza okuke, pravo k mostu, idu tri mladi}a...
Kuda, momci, kuda, akobogda?
U planinu, stri~e, na rad. Traè se {umski radnici. A pravi se i drum.
Vidi, vidi.
@ure se momci, pa im nije do razgovora. Pro|o{e most i zamako{e iza oniske ograde.
Jo{ dugo Ilija vidi kako im se povrh ìvice klate crne pletene kape. Onome najvi{em
od wih ~ak se ponekad vidi oprqen vrat. Kad ve} sasvim odmako{e, Ilija obori glavu.
Odo{e.
Qut je bio na wih {to onako brzo minu{e; o~ekivao je da }e malo sjesti i porazgovarati, pa mu sad do|e ne{to prazno kad oni zamako{e.
(Branko ]opi})
oprqen malo ope~en
U ovome odlomku iz pri~e Branka ]opi}a Ilija na raskr{}u prona|i:

a) proste (nepro{irene) re~enice,
b) proste pro{irene re~enice,
v) sloène re~enice.
U prostim pro{irenim re~enicama odredi dodatke kojim su one pro{irene.
U izdvojenim sloènim re~enicama odredi: a) od kojih su prostih re~enica one sastavqene, i b) koje su od wih nezavisnosloène, a koje zavisnosloène.
Re~enica kao gramati~ka i kao komunikativna jedinica

Obrati pa`wu na re~eni~ni sastav slede}eg teksta (koji je deo navedene ]opi}eve
pripovetke):
@ure se momci, pa im nije do razgovora. Pro|o{e most i zamako{e iza oniske
ograde. Jo{ dugo Ilija vidi kako im se povrh ìvice klate crne pletene kape.
Onome najvi{em od wih ~ak se ponekad vidi oprqen vrat. Kad ve} sasvim odmako{e,
Ilija obori glavu.
Na pitawe Koliko ima re~enica u ovome tekstu moè se odgovoriti na dva razli~ita
na~ina. Jedan odgovor bi bio: ima pet re~enica, a drugi bi bio da ima devet re~enica.
86
I oba odgovora su ta~na, ali se oni zasnivaju na razli~itim tuma~ewima (shvatawima)

re~enice.
Po jednom shvatawu re~enica se smatra samostalnom izgovornom celinom kojom se
prenosi potpuno obave{tewe u komunikaciji. (A komunikacija je jezi~ko op{tewe me|u
qudima.) Takve re~enice nazivaju se komunikativne re~enice. I u govoru i u pisawu komunikativne re~enice se lako prepoznaju. U govoru se na wihovom kraju glas osetno
spu{ta i nestaje, pa se na tom mestu javqa govorna pauza. U pisawu se kraj komunikativne
re~enice uvek obeleàva zavr{nim znakom interpunkcije: ili ta~kom, ili upitnikom,
ili uzvi~nikom.
Komunikativna re~enica je svaka re~enica koja u pisawu po~iwe velikim po~etnim
slovom a zavr{ava se ta~kom, upitnikom ili uzvi~nikom.
Kada se to tuma~ewe re~enice primeni na navedeni tekst, lako se moè zakqu~iti da
je on sastavqen od pet re~enica (jer u tekstu pet re~enica kao samostalnih izgovornih
celina po~iwe velikim slovom i zavr{ava se ta~kom).
Po drugom shvatawu, re~enica je ona celina koja se formira oko predikata, odnosno
oko li~nog glagolskog oblika. To je gramati~ko shvatawe re~enice, jer se re~enica odre|uje
prema gramati~kom kriterijumu: prisustvu predikata. Koliko ima predikata, toliko
ima re~enica u jednome tekstu. Po{to u navedenom tekstu ima devet predikata, onda se,
po ovom shvatawu, moè re}i da je taj tekst sastavqen od devet re~enica kao gramati~kih
jedinica.
Re~enica koja u svom sastavu ima samo jedan predikat naziva se predikatska re~enica.
Sve se re~enice na osnovu toga koliko predikatskih re~enica ima u wihovom sastavu
dele na: proste (imaju samo jedan predikat) i sloène re~enice (imaju dva ili vi{e
predikata). I proste i proste pro{irene re~enice imaju samo jedan predikat pa se one
jednim imenom zovu proste re~enice.
Predikatske re~enice, dakle, mogu biti samostalno upotrebqene ili mogu biti sastavni delovi sloènih re~enica.
Odredi koliko u navedenom tekstu ima prostih, a koliko sloènih re~enica!
U kakvom odnosu stoje predikatske

re~enice prema komunikativnim
re~enicama?
Proste re~enice koje su samostalno upotrebqene (koje nisu delovi sloène re~enice)
jesu nezavisne re~enice, pa su istovremeno i komunikativne re~enice. U navedenom tekstu to je samo jedna re~enica:
Onome najvi{em od wih ~ak se ponekad vidi oprqen vrat.
87
Predikatske re~enice koje su u sastavu sloène re~enice ne mogu biti komunikativne

re~enice, one su samo gramati~ke re~enice. Tako u navedenom tekstu ima osam prostih
re~enica u sastavu tri sloène re~enice (granica me|u prostim re~enicama u sloènoj
obeleèna je znakom //):
@ure se momci, // pa im nije do razgovora. Pro|o{e most // i zamako{e iza oniske
ograde.
Jo{ dugo Ilija vidi // kako im se povrh ìvice klate crne pletene kape.
Kad ve} sasvim odmako{e, // Ilija obori glavu.
Svaka sloèna re~enica je u svojoj sveukupnosti (svojom celinom) komunikativna
re~enica. Jer, ponovimo to jo{ jednom: komunikativna re~enica je svaka ona koja u pisawu po~iwe velikim slovom a zavr{ava se ta~kom, upitnikom ili uzvi~nikom, bez
obzira na to da li je ona gramati~ki prosta ili sloèna re~enica.
U slede}em odlomku iz romana Zlo proqe}e Mihaila Lali}a odredi koliko ima:
a) komunikativnih re~enica i b) predikatskih re~enica.
Umirali smo od è|i, ali to se nije smjelo pomenuti. Ponekad
bi zavladala ti{ina u kojoj se ~uje {um ~esama, ali to je bilo nedosti`no jer se izme|u nas i vode uzdizao neprobojan zid àndarmskih trbuha... Poslije se ~u{e automobili i stra{na vika.
Bubwevi i tvrda vojna muzika ubi. Mi se propiwasmo na prste po
humkama gube}i redove. Sjajno lakirani brkati qudi s mnogo
zlatnog i crvenog, debeli, ogromni, izlaàhu iz kola kao mitolo{ka bi}a, s dvorogim kapama. Bubwevi i muzika odjednom se
prekido{e kao presje~eni, a larma po~e da se gasi...
88
KOMUNIKATIVNE VRSTE
REÊNICA
Novi u~iteq
Ni{ta ne govori s ko~ija{em. Pu{i cigaru iza cigare. Gleda samo oko sebe i kao da
nije veseo. A sa one bore na ~elu ne moè ~ovek ni znati kako mu je, jer uvek izgleda mrgodan i zlovoqan. Ide on u na{e selo i eno ga gde u|e. Hajd', hajd', pa pravo u narod.
Ustavi{e se kola. Gledamo mi ko }e to biti.
Gospodin ~ovek nespretno sko~i s kola, pa tromo i, kao da je bogzna kako umoran,
pri|e stolu gde je i pop sedio. Ne nazva boga, samo malo klimnu glavom:
Je li ovde kmet?
Mi pomislismo da je novi }ata, pa poustajasmo. Kmet sko~i:
Ja sam, gospodine!
Gospodin ~ovek izvadi gotovu cigaru, pa turi u usta i naokri{ke, a sve gledaju}i
kmeta, pri|e stolu; zavrti {e{ir, naè se prema popu i pruì ruku.
@iv bio, sine! re~e pop.
Al' gospodin dohvati kutiju sa ìgicama, koja je pred popom stajala, i brzo trè ruku
nazad. Ispravi se, pa sa strane baci pogled na popa, jo{ ve}ma za~kiqi, a bora na ~elu
kao da jo{ dubqa do|e.
Onda se opet levim ramenom okrete kmetu:
Gde je ovdje {kola?
Tu je, gospodine, odmah do crkve.
Vodi me! re~e gospodin ~ovek.
Zatvorena je!
A ti je otvori! Ja sam naimenovan za u~iteqa u ovome selu.
Gle! ... Nov u~iteq! ... Kako to?
Pop se ispravi pa ga stade gledati. I mi se oslobodismo. Posedasmo opet, prave}i i
wemu mesta, al' on ne htede sesti.
(Laza Lazarevi})
Kako je pisac u ovome odlomku iz pripovetke

[kolska ikona opisao do~ek novog u~iteqa?
Koje u~iteqeve osobine je posebno istakao? Kako je
prikazan odnos seqana i u~iteqa, a kako odnos
popa i u~iteqa?
U navedenom tekstu kraj nekih re~enica obeleèn je razli~itim interpunkcijskim

znacima: ta~kom, upitnikom ili uzvi~nikom. Evo najpre nekoliko primera:
Ni{ta ne govori sa ko~ija{em. Je li ovde kmet? Zatvorena je!
89
Za{to su iza navedenih re~enica upotrebqeni

razli~iti interpunkcijski znakovi? Na {ta ti
znakovi upu}uju? Kakvu ulogu u komunikaciji (u
me|usobnom sporazumevawu, op{tewu) ima prva,
kakvu druga, a kakvu tre}a re~enica?
Re~enica je najmawa jedinica kojom se moè preneti neka obavest (informacija).

Re~enica je najmawa komunikativna jedinica.
U komunikaciji (u me|usobnom sporazumevawu) qudi upotrebqavaju re~enice s razli~itim ciqem (s razli~itom namerom): nekim re~enicama jednostavno se èli
preneti obave{tewe o ne~emu novom (o onome {to govornik procewuje da je nepoznato
sagovorniku); drugim pak re~enicama èli se iskazati vlastito ose}awe; tre}im se od
sagovornika traì obave{tewe o onome {to govornik ne zna, a sagovornik zna; ~etvrtim se izri~e neka zapovest itd.
Re~enicama se u komunikaciji naj~e{}e kazuju obave{tewa, pitawa, ose}awa, zapovesti i èqe.
Svakoj re~enici onaj koji je izri~e namewuje odre|enu ulogu. On èli tom re~enicom
posti}i odre|eni ciq.
Sve komunikativne re~enice se prema ciqu ili ulozi koju im govornik namewuje dele
u pet vrsta:
1) obave{tajne ili izjavne re~enice,
2) upitne re~enice,
3) zapovedne re~enice,
4) uzvi~ne re~enice, i
5) èqne re~enice.
U okviru navedenih komunikativnih tipova (vrsta) re~enice se, po pravilu, odlikuju posebnim oblikom i vlastitom intonacijom (re~eni~nom melodijom).
Svi komunikativni tipovi re~enica zastupqeni su u navedenom tekstu Laze
Lazarevi}a. Razmotri}emo osnovne osobine svakog od komunikativnih tipova re~enica,
ve}inom na primerima iz navedenog teksta.
Obave{tajne ili izjavne re~enice upotrebqavaju se sa ciqem da se prenesu razna
obave{tewa o doga|ajima, radwama, pojavama, mislima, qudima i predmetima i sl. Na
primer:
Ni{ta ne govori s ko~ija{em. Pu{i cigaru iza cigare.
Ustavi{e kola. Kmet sko~i. Ja sam naimenovan za u~iteqa u ovom selu.
Obave{tajne re~enice imaju mirnu intonaciju: ton se na po~etku re~enice blago podiè da bi se sve do kraja re~enice ravnomerno spu{tao. Intonacija obave{tajnih
re~enica moè se predstaviti na slede}i na~in:
90
Ja sam naimenovan za u~iteqa u ovom selu.
Na kraju obave{tajnih ili

izjavnih re~enica uvek se u pisawu stavqa ta~ka.
Upitne re~enice upotrebqavaju se sa ciqem da se dobije neko obave{tewe od sagovornika. Tim re~enicama se pita za ne{to. Upitne re~enice su, zapravo, izgovorena ili
napisana pitawa. One po pravilu po~iwu nekom upitnom re~ju (upitnom zamenicom,
upitnim prilogom ili upitnom re~com), kao na primer:
Je li ovde kmet? Gde je ovde {kola? Kako to? Kada si to saznao?
Zar je on do{ao? Koju kwigu sad ~ita{?
Upitne re~enice imaju poseban tip intonacije upitnu intonaciju. Pri upitnoj intonaciji ton se na po~etku re~enice znatno podiè, pa se zatim spu{ta, da bi se na
samom kraju re~enice opet malo podigao. Upitna intonacija moè se predstaviti na
slede}i na~in:
Gde je ovde {kola?

Blago uzdizawe tona na kraju upitne re~enice pokazuje da razgovor nije zavr{en, ve}
se o~ekuje od sagovornika da odgovori na postavqeno pitawe. Ovakva intonacija se u pismu uvek obeleàva upitnikom. Zato se upitne re~enice uvek u pisawu zavr{avaju upitnikom.
Uzvi~ne re~enice upotrebqavaju se kada govornik èli iskazati svoj emocionalni
(ose}ajni) odnos prema onome {to zna~i re~enica. Uzvi~nim re~enicama tako se iskazuju ushi}ewa, zadivqenost, ~u|ewe, zgraàvawe, neverica, ogor~ewe, strah itd., kao na
primer:
Ja sam, gospodine! Zatvorena je! Nov u~iteq! Ti li si to uradio! To je fantasti~no! Ba{ me prepade! Bravo, majstori! Nikad ne}e{ do}i pameti!
Intonacija uzvi~nih re~enica razlikuje se od intonacije obave{tajnih i upitnih
re~enica. Kod uzvi~ne re~enice ton se na po~etku re~enice naglo i visoko podiè, pa se
zatim spu{ta, da bi na kraju re~enice naglo (o{tro) pao (spustio se). Ta intonacija
moè se predstaviti ovako:
Nikad da do|e{ pameti!
91
Na kraju svake uzvi~ne re~enice u pisawu se stavqa uzvi~nik kao znak uzvi~ne intonacije.
Zapovedne re~enice upotrebqavaju se da bi se sagovornik podstakao da odre|enu radwu vr{i ili ne vr{i. Tim re~enicama izraàva se: zapovest, zabrana, zahtev, molba,
prekor, ukor, komanda i sl. Re~eni~na melodija zapovednih re~enica moè biti
razli~ita.
a) Ako se zapovednim re~enicama iskazuju prave zapovesti, naredbe i zabrane, onda zapovedne re~enice imaju uzvi~nu intonaciju (istu intonaciju kao i uzvi~ne re~enice).
Kod tih zapovednih re~enica, isto kao i kod uzvi~nih, u pisawu se na kraju stavqa
uzvi~nik. Takve su, na primer, slede}e zapovedne re~enice:
A ti je otvori! Da si odmah to uradio! Ne pitaj me vi{e nikad ni{ta!
Sklawaj mi se s puta! Prestanite sa galamom! Neka brzo do|e! Ne pojavquj
mi se vi{e na o~i!
b) Ako se re~enicom izraàva zapovest u vidu molbe, dozvole ili saveta, tada je
re~eni~na melodija zapovedne re~enice mirna, gotovo istovetna intonaciji
obave{tajne re~enice. Zato se iza takvih zapovednih re~enica u pisawu po pravilu
stavqa ta~ka. Na primer:
Pomozi mi u u~ewu. Dodaj mi kredu. Hajdemo na kafu. Uzmi jo{ malo
kola~a. Do|i mi u goste. Pro{etajmo malo. Pokaì mi izlaz odavde.
Sve zapovedne re~enice prepoznaju se po tome {to im je predikat ili u obliku imperativa ili u obliku prezenta s re~ima da ili neka.
@eqne re~enice upotrebqavaju se za iskazivawe èqa, blagoslova, zdravica, pozdrava
i kletvi. Intonacija im je podudarna s intonacijom uzvi~ne re~enice, tako da se na wihovom kraju u pisawu stavqa uzvi~nik. Na primer:
@iv bio, sine! Da nam ìvi sloboda! Neka nam on poìvi sto godina!
Sre}an ti put! Dobro do{ao! Bog te blagoslovio! Nemao ni ku~eta ni
ma~eta! Ku}a mu se istrebila! Veselio te Bog i ovaj dom! Vazda nam bio zdrav
i veseo!
Napomena:
Svi navedeni primeri za obave{tajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne i èqne re~enice
jesu primeri prostih re~enica (re~enica samo sa jednim predikatom).
Kao i proste, tako i sloène re~enice mogu biti obave{tajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne i èqne, kao npr.:
a) obave{tajne: Preneo sam mu ono {to si mi rekao. Do}i }u kod tebe kada budem
imao vremena.
b) upitne: Za{to mu nisi preneo ono {to sam ti rekao? Kada }u sigurno znati da
li dolazi{ kod mene?
v) uzvi~ne: Zar on ne zna da sam bio kod tebe! Nije istina da sam to rekao!
g) zapovedne: Neka hitno do|e gde sam mu rekao! Zapamti da to ne sme{ raditi!
d) èqne: Dabogda imao pa nemao! Ime ti se svuda spomiwalo dok je sunca i dok je
meseca! Ovce ti se hiqadile, a p~ele ti nebo pomra~ile!
92
Sve re~enice, i proste i sloène, po svojoj komunikativnoj ulozi dele se na

obave{tajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne i èqne. Druk~ije re~eno, sve komunikativne
re~enice dele se na: obave{tajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne i èqne.
Isticawe komunikativnog zna~ewa re~enice intonacijom

Iako svi tipovi komunikativnih re~enica imaju svoj karakteristi~an oblik, ipak
ponekad isti oblik re~enice moè, zavisno od intonacije, imati razli~ite komunikativne uloge. Tako, na primer, re~enica On je dobio peticu iz fizike moè sa razli~itim
intonacijama biti ili obave{tajna ili upitna ili uzvi~na re~enica.
Obave{tajna je kad ima mirnu intonaciju izjavne re~enice, kada se tom re~enicom
samo konstatuje ~iwenica da je on dobio peticu iz fizike. Na kraju takve re~enice u pisawu tada dolazi ta~ka:
On je dobio peticu iz fizike.
Ako se ovom re~enicom kazuje da postoji mogu}nost da je on dobio peticu iz fizike,
ali se ne zna da li se to i ostvarilo, onda data re~enica dobija upitnu intonaciju i ima
vrednost upitne re~enice, pa se u pisawu na wenom kraju stavqa upitnik:
On je dobio peticu iz fizike?
Ako se pak tom re~enicom iskazuje za~u|enost da je tako {ta mogu}e (zato {to je, na
primer, on dotada dobijao uglavnom slabe ocene iz fizike), onda ova re~enica dobija
uzvi~nu intonaciju, pa se u pisawu na wenom kraju stavqa uzvi~nik:
On je dobio peticu iz fizike!
Iz toga se lako moè zakqu~iti da sama promena intonacije moè pribaviti jednoj te
istoj re~enici (istom obliku jedne re~enice) razli~itu komunikativnu ulogu.
Poku{aj da sa obave{tajnom, upitnom i uzvi~nom intonacijom upotrebi{ re~enicu Marko je postao direktor, tako da
ve} po izgovoru (po re~eni~noj melodiji) postane o~igledno
da ta re~enica jednom ima obave{tajnu, drugi put upitnu, a
tre}i put uzvi~nu komunikativnu vrednost.
93
NEPOTPUNE REÊNICE
Pobeè u~iteq
Pop pri|e krevetu i pipa{e po wemu da probudi Maru, ali krevet beja{e prazan. On
istr~a napoqe. Ve} se be{e prikupilo ne{to seqaka. Nekakav strah be{e obuzeo popa, da
se jedva drà{e na nogama.
Aksentije Smiqani} pozna ga u mraku.
Pobeè! re~e on.
Ko?
U~iteq!
Pop dahnu du{om.
Sre}an mu put!
[ta? re~e Aksentije. A Mara?
A?
I ona s wim!
Pop se zanese, i padne nauznak, a seqaci ga prihvati{e. U taj par Pavao izleti iz
avlije s kolima i s kowima!
Sedajte! viknu on. Sad }emo ga uhvatiti!
(Laza Lazarevi})
U ovom odlomku iz pripovetke [kolska ikona Laze Lazarevi}a opisan je
razgovor izme|u popa i jednog od seqana (Aksentija Smiqani}a) odmah po u~iteqevom bekstvu s popovom k}erkom Marom. U vrlo napetoj i uzbudqivoj situaciji, u kojoj pop ne zna {ta se dogodilo, vodi se razgovor izme|u popa i Aksentija
Smiqani}a.
Sagovornici su vrlo uzbu|eni, a to se vidi i po samome na~inu razgovora,
posebno po obliku re~enica koje oni u razgovoru upotrebqavaju. Re~enice su vrlo kratke i svedene ili na jednu re~ ili na sintagmu.
Obrati pa`wu na istaknute delove razgovora:
Aksentije Smiqani} pozna ga u mraku.
Pobeè! re~e on.
Ko?
U~iteq!
Pop dahnu du{om.
Sre}an mu put!
[ta? re~e Aksentije A Mara?
A?
I ona s wim!
Koji re~eni~ni ~lan je izostavqen u svim navedenim re~enicama? Mogu li se uvesti izostavqeni delovi tih re~enica? Prenose li se tim
re~enicama potpune obavesti?
94
Nijedan od istaknutih delova razgovora nema vrednost predikatske re~enice, jer u

svom sastavu nema predikata (a svaka gramati~ka re~enica mora imati izraèn
predikat). Ali svaki taj deo ima vrednost komunikativne re~enice. To su ostaci od
re~enica ~iji su ostali delovi izostavqeni, ali se u datoj situaciji, u datom kontekstu
podrazumevaju, pa se lako mogu i navesti. Na primer:
Ko? Ko pobeè?
U~iteq! U~iteq pobeè!
[ta? [ta re~e?
A Mara? A za{to je pobegla Mara?
A? A {ta je sa Marom?
I ona s wim! I ona je pobegla s wim!
U ovim komunikativnim re~enicama u tekstu pri~e izostavqen je predikat.
Komunikativne re~enice u kojima nije naveden predikat nazivaju se nepotpune
re~enice.
Nepotpune re~enice su, prema tome, uvek bespredikatske re~enice. Svi drugi re~eni~ni ~lanovi, pa i sam subjekat, mogu biti neiskazani, a da re~enica bude potpuna. Jedino kada je predikat u jednoj re~enici neiskazan, za takvu re~enicu kaèmo da je nepotpuna. Nepotpuna re~enica ima komunikativnu vrednost re~enice, jer u datoj situaciji
prenosi celu obavest isto kao i potpuna re~enica, ali ona nikad nije i gramati~ka (predikatska) re~enica, jer nema iskazan predikat. Sve nepotpune re~enice su, zna~i, samo
komunikativne, ali ne i predikatske re~enice.
Nepotpunih re~enica ima vi{e vrsta:
a) nepotpune uzvi~ne re~enice, kao npr.: Vatra! (= Pojavila se vatra!). Poàr!
(= Izbio je poàr!); Brod! (= Dolazi brod!) i sl.;
b) nepotpune zapovedne re~enice, kojima se iskazuju komande i stroge zapovesti, kao
npr.: Nadesno! (= Okreni se nadesno!); Gore glavu! (= Podigni gore glavu!); Ruke uvis!
(= Podigni ruke u vis!); Pogled pravo! (= Usmeri pogled pravo!) i sl.;
v) nepotpune re~enice kao delovi razgovora, kao npr.: Do{ao je Milan! Kada? (= Kada
je do{ao?); Video sam Mariju. Gde? (= Gde si video Mariju?) i sl.;
g) nepotpune opisne re~enice, u kojima se naj~e{}e navodi samo oblik nominativa
neke imenice ili imeni~ke sintagme pri opisu kakve situacije, kao npr.: No}. (= No}
je / Pala je no}.); Velika me}ava. (= Velika je me}ava / Duva velika me}ava.); Gusta magla.
(= Pala je gusta magla.) i sl.;
d) nepotpune re~enice s logi~kim subjektom u genitivu uz izostavqeni glagol imati
ili nemati u predikatu, kao npr.: Mnogo posla. (= Ima mnogo posla.); Nigde reke. (=
Nema nigde reke.); Niotkud glasa (= Nema niotkud glasa.), i sl.
|) nepotpune re~enice s predikatom koji se podrazumeva, kao npr.: Mi o vuku, a vuk na
vrata. (= Mi govorimo o vuku, a vuk banu na vrata.); Svaka ptica svome jatu, svaki bratac svome bratu. (= Svaka ptica leti svome jatu, svaki bratac ide svome bratu.) i sl., i
e) nepotpune re~enice sa re~cama EVO, ETO, ENO, kao na primer: Evo autobusa! (= Evo
dolazi autobus.); Eto neprilike! (= Eto nastupa neprilika.); Eno qudi! (=Eno se vide qudi) i sl.
95
NEZAVISNOSLO@ENE
REÊNICE
Kad se dve ili vi{e nezavisnih predikatskih re~enica ujedini u sloènu nizawem
(bez veznika) ili spajawem (sa veznikom), nastaje nezavisnosloèna re~enica. Izme|u
predikatskih re~enica u nezavisnosloènoj re~enici nema ni nadre|enosti, ni podre|enosti, pa samim tim me|u wima nema ni odnosa zavisnosti. Zato su predikatske
re~enice u sastavu nezavisnosloène re~enice uvek po svom statusu ravnopravne. One
stoje u naporednom ili nezavisnom odnosu. Predikatske re~enice u nezavisnosloènoj
re~enici stupaju u razli~ite zna~ewske odnose. Ti zna~ewski odnosi izme|u
predikatskih re~enica podudarni su zna~ewskim odnosima re~eni~nih ~lanova u sastavu nezavisnih sintagmi. To su tri tipa zna~ewskih odnosa. Te tipove (vrste)
zna~ewskih naporednih (nezavisnih) odnosa imamo u slede}e tri re~enice:
1. Marko je ponudio pomo} i Jovan ju je prihvatio.
2. Marko je ponudio pomo}, a Jovan je nije prihvatio.
3. Ili Marko nije ponudio pomo}, ili je Jovan nije prihvatio.
U prvoj nezavisnosloènoj re~enici radwe nezavisnih re~enica su istoga smera, pa
su tu nezavisne predkatske re~enice u sastavnom odnosu:
Marko je ponudio pomo} i Jovan ju je prihvatio.
U drugoj nezavisnosloènoj re~enici dat je odnos dveju opre~nih radwi (ponuda :
odbijawe), pa su tu nezavisne re~enice u suprotnom odnosu:
Marko je ponudio pomo}, a Jovan je nije prihvatio.
U tre}oj nezavisnosloènoj re~enici navedene su dve radwe od kojih je samo jedna
mogla biti realizovana, pa su tu nezavisne re~enice u rastavnom odnosu:
Ili Marko nije ponudio pomo} ili je Jovan nije prihvatio.
Prema vrsti zna~ewskog odnosa u koji u sloènoj re~enici stupaju nezavisne
predikatske re~enice, sve nezavisnosloène re~enice dele se u tri vrste: sastavne,
suprotne i rastavne re~enice. Svaka od tih re~enica ima svoje zna~ewske posebnosti, a
odlikuje se i vlastitim (posebnim) veznicima.
96
SASTAVNE REÊNICE
Muka s kwigom
Idu}eg prvog u mesecu sabrao je [de~ak] novac, oti{ao u jednu zaba~enu ulicu i tu kod
nekog Jevrejina kupio tutkala u tablicama. Zatim je vrebao jedno poslepodne kad bi mogao ostati sam kod ku}e. Na{ao je neki
stari lonac i u wemu rastopio tutkalo.
Dolivao je vodu, pa odlivao, me{ao, primicao vatri i odmicao. Zbuwen i upla{en kao
da radi najtajanstveniju i najgoru stvar na
svetu, on nije ni ose}ao da je ve} uprqao
ruke i oprqio prste. Samo se trudio da devojci koja je radila u kuhiwi objasni stvar
kao bezna~ajnu i bezazlenu.
Kad je lepak bio rastopqen, odneo ga je u
sobu, izvadio kwigu i par~etom drveta, koje je bio naro~ito istawio, po~eo da maè
povez kwige. Lepak se hvatao za prste, lepio
i otezao, kapao i po koricama. De~ak je
padao u sve ve}u zabunu {to je vi{e hteo da
bude pa`qiv i oprezan. Najposle, uglavio je kwigu u korice i pritisnuo ~vrsto drugim
kwigama i te{kim predmetima. Zatim je uklonio sve tragove svoga rada i oprao ruke.
(Ivo Andri})
U slede}im sloènim re~enicama iz odlomka iz pri~e Kwiga Ive Andri}a odredi
i razgrani~i predikatske re~enice.
Na{ao je neki stari lonac i u wemu rastopio tutkalo.
Najposle, uglavio je kwigu u korice i pritisnuo ~vrsto drugim kwigama i te{kim
predmetima.
Zatim je uklonio sve tragove svoga rada i oprao ruke.
U kakvom su zna~ewskom odnosu predikatske re~enice u
navedenim sloènim re~enicama? Kako su nastale ove sloène re~enice: nizawem ili spajawem? Koji zna~ewski odnos je
uspostavqen izme|u prostih re~enica u svakoj od navedenih
sloènih re~enica? îme su povezane proste re~enice u navedenim sloènim re~enicama? Kom tipu nezavisnosloènih
re~enica pripadaju sve ove sloène re~enice?
Sve navedene sloène re~enice su nezavisnosloène, jer su nastale operacijom spajawa: po dve predikatske re~enice spojene su u sloènu re~enicu nezavisnim veznikom
i. U svim ovim re~enicama radwe prostih re~enica unutar nezavisnosloène re~enice
97
su istoga smera (Na{ao je neki stari lonac i u wemu rastopio tutkalo; Uglavio je
kwigu u korice i pritisnuo je... ; Uklonio je tragove rada i oprao ruke). Zbog toga su nezavisne re~enice u tim sloènim re~enicama u sastavnom odnosu. Sve navedene
sloène re~enice su nezavisnosloène sastavne re~enice.
A po ~emu se od prethodnih razlikuju slede}e nezavisnosloène sastavne re~enice iz
teksta? Od koliko predikatskih re~enica su one sastavqene? Kako su nastale: operacijom nizawa ili spajawa? Koji su veznici upotrebqeni u operaciji spajawa?
Idu}eg prvog u mesecu sabrao je novac, oti{ao u jednu zaba~enu ulicu i tu kod nekog
Jevrejina kupio tutkala u tablicama.
Dolivao je vodu, pa odlivao, me{ao, primicao vatri i odmicao.
Lepak se hvatao za prste, lepio i otezao, kapao i po koricama.
Navedene nezavisnosloène re~enice u svom sastavu imaju vi{e nezavisnih sastavnih
re~enica (prva tri; druga pet; tre}a ~etiri) i sve su nastale kombinovawem operacije nizawa i spajawa, jer izme|u nekih sastavnih re~enica nema veznika (nego su one
odvojene, nanizane zapetama), a neke su povezane, spojene sastavnim veznicima i i pa).
Nezavisnosloène re~enice koje u sebi objediwuju vi{e nezavisnih predikatskih
re~enica ~ije su radwe istoga smera (istosmerne) nazivaju se sastavne re~enice.
Sastavne re~enice povezuju se u nezavisnosloènoj re~enici veznicima i, pa, te, ni,
niti, a mogu biti i bez veznika. Kad se nezavisnosloèna re~enica sastoji od vi{e od
dve sastavne re~enice, naj~e{}e se samo posledwa sastavna re~enica povezuje veznikom,
dok se izme|u ostalih stavqa zapeta.
U navedenom tekstu nema sastavnih re~enica s veznicima ni i niti. Zato evo nekoliko drugih primera za te re~enice:
Kod Jelene nismo odavno i{li niti smo je zvali telefonom.
On nije ni{ta doru~kovao ni ru~ao.
Niti smo i{li kod Jelene, niti smo joj se javili telefonom.
Ni jede, ni pije.
Ovim veznicima povezuju se samo sastavne re~enice koje imaju odri~ne sadràje, pa se
zato oni ne mogu zamewivati drugim sastavnim veznicima.
Veznici ni i niti, kao i veznik i, mogu biti upotrebqeni na dva na~ina:
a) ili samo izme|u sastavnih re~enica, ili
b) ispred svake (~ak i prve) od sastavnih re~enica u jednoj sloènoj re~enici.
U prvom slu~aju ispred sastavnog veznika ne upotrebqava se zapeta, dok se u drugom
slu~aju (po{to se upotrebom veznika ispred svake od nezavisnih re~enica nagla{ava
posebnost sadràja svake od re~enica) po pravilu ispred veznika izme|u sastavnih
re~enica stavqa zapeta.
Poku{aj odrediti u kakvom su vremenskom odnosu radwe sastavnih re~enica u navedenim sloènim re~enicama. U kojim re~enicama se sve radwe doga|aju istovremeno, a u
kojim radwe vremenski dolaze jedna posle druge?
Sa navedenim primerima uporedi slede}e primere sloènih re~enica. Po ~emu se
slede}e sastavne re~enice razlikuju od svih prethodno navedenih?
98
1. Rado{ je sve nau~io, pa se zato moè nadati dobrim ocenama.

Ivana je bolesna, te }e stoga ostati danas kod ku}e.
2. Rado{ je sve nau~io, zato se moè nadati dobrim ocenama.
Rado{ je sve nau~io, moè se, dakle, nadati dobrim ocenama.
Ivana je bolesna, stoga }e ostati danas kod ku}e.
Ivana je bolesna, osta}e, dakle, danas kod ku}e.
3. Rado{ je sve nau~io, moè se nadati dobrim ocenama.
Ivana je bolesna, osta}e danas kod ku}e.
U navedenim nezavisnosloènim re~enicama drugom sastavnom re~enicom daje se zakqu~ak koji se izvodi iz sadràja prve sastavne re~enice. Sadràj druge sastavne
re~enice prirodno sledi iz sadràja prve re~enice (jer: ako je neko sve nau~io, prirodno je da se zakqu~i da }e dobiti dobre ocene; ili ako je neko bolestan, prirodno je da ostane kod ku}e). Da bi se poja~alo to sastavno zna~ewe zakqu~ivawa, ~esto se u sastavu
druge re~enice upotrebqava neki uzro~ni prilog ili kakav izraz sa zakqu~nim
zna~ewem: dakle, stoga, zato, prema tome...
Sve re~enice sa zakqu~nim zna~ewem samo su podvrsta sastavnih re~enica, jer se one
mogu uvoditi pravim sastavnim veznicima (i, pa, te), a mogu se upotrebiti i bez veznika (sa navedenim uzro~nim prilogom ili bez wega; uzro~ni prilog zato, stoga nikada u
tim re~enicama nije veznik, nego ima funkciju prilo{ke odredbe za uzrok).
99
SUPROTNE REÊNICE
Zvrk
Gradom je zavladao zvrk. Gdje je god bilo malo betona, zvrk se vrtio cijeli dan... Ja sam
traìo po dvori{tu komad drveta da iz wega izdjeqam zvrk... Na{ao sam komadi} dr{ke
stare metle. Obal, malo tanak, ali bi}e dobar. Zvrk ne mora biti velik, va`no je da je dobro za{iqen, da doqe ima pribijen cvek, na kome se vrti. Cvek sam ve} imao, na{ao sam
ga na obu}arskom sme}u. Bio je ne{to iskrivqen, ali sam ga ispravio. Bio mi je u xepu;
ve} je na~inio malu rupicu na platnu i grebao me po bedru.
No` je bio tup, a drvo tvrdo. Ne, od tog
posla nije moglo biti ni{ta. Morao sam ipak
traìti druk~iji komad, ne{to mek{e drvo.
Mo`da od vrbe. Ni vrba nije lo{a.
Oti{ao sam na Unu i odsjekao jednu granu.
Sav sam se izelenio po ko{uqi, ali sam uspio.
Grana je bila dovoqno debela, od we su se mogla
na~initi i dva zvrka.
Do predve~e poku{avao sam da na~inim
zvrk, ali nije i{lo... Napokon sam odustao i od
vrbe. Bacio sam je u Unu. Nije otplovila, zapetqala se u u druge grane i zaustavila uz
obalu. Sjeo sam na pijesak, podnimio se i zagledao u vodu.
[ta da radim? Ko }e mi napraviti zvrk? Sam ne znam, a od drugova ne mogu da traìm.
Zvrk se ne poklawa. Para nemam da ga kupim. Vratio sam se ku}i utu~en.
Sutradan, poslije {kole, nisam se zadrào na ulici sa Farkom i Zvonom, nego sam
oti{ao pravo ku}i. Provirio sam kroz prozor na ulicu, vidio na plo~niku Farku i
Zvonu kako tjeraju zvrkove. Bio je i Rade s wima, koji je imao najqep{i zvrk.
(Ranko Risojevi})
zvrk de~ja igra~ka koja se obr}e, ~igra
Odredi od koliko predikatskih re~enica su sastavqene slede}e sloène re~enice iz
teksta. U kakvom zna~ewskom odnosu su sadràji predikatskih re~enica u svakoj od
slede}ih sloènih re~enica? Kojim veznicima su povezane predikatske re~enice?
No` je bio tup, a drvo (je bilo) tvrdo.
Sam ne znam, a od drugova ne mogu da traìm.
Bio je ne{to iskrivqen, ali sam ga ispravio.
Sav sam se izelenio po ko{uqi, ali sam uspio.
Do predve~e poku{ao sam da na~inim zvrk, ali nije i{lo.
Sutradan, poslije {kole nisam se zadrào na ulici sa Farkom i Zvonom,
nego sam oti{ao pravo ku}i.
Sve navedene sloène re~enice sastavqene su od po dve nezavisne predikatske
re~enice. U svakoj od tih sloènih re~enica sadràj prve re~enice suprotan je sadràju
100
druge. Izme|u sadràja nezavisnih predikatskih re~enica uvek je uspostavqen odnos

suprotnosti: tup no` u suprotnosti je prema tvrdom drvetu zato {to ne moè da reè
tvrdo drvo; iskrivqeni oblik cveka sa smetli{ta u suprotnosti je prema ispravqenom
obliku; poku{aj da se na~ini zvrk u suprotnosti je sa rezultatom, jer taj poku{aj nije uspeo itd. Nezavisne predikatske re~enice u sloènoj re~enici povezane su veznicima: a,
ali i nego. I sami ti veznici uvek nagla{avaju zna~ewe suprotnosti. Veznici ve} i nego
uvek se mogu zamewivati. A mogu li se me|usobno zamewivati veznici a i ali sa
veznicima nego i ve}? Za{to?
Nezavisnosloène re~enice u kojima je sadràj druge nezavisne predikatske
re~enice suprotan sadràju prve predikatske re~enice nazivaju se suprotne re~enice.
Veznici suprotnih re~enica su: a, ali, nego, no i ve}.
Suprotne re~enice uvek se odvajaju zapetom.
Svi navedeni primeri nezavisnosloènih suprotnih re~enica nastali su operacijom spajawa. U wima su suprotne re~enice me|usobno povezane suprotnim veznikom.
Suprotne re~enice, me|utim, mogu nastajati i operacijom nizawa. To zna~i da mogu biti
bez veznika (nevezni~ke), kao na primer:
Nije grana otplovila, zapetqala se u druge grane.
Ja radim, ti len~ari{.
Jedno misli, drugo govori.
Obrati pa`wu na slede}e sloène re~enice. U kakvom su zna~ewskom odnosu sadràji
predikatskih re~enica u tim sloènim re~enicama?
Svi su radili, a samo sam ja len~ario.
Svi su radili, samo sam ja len~ario.
Niko ni{ta nije govorio, ali je jedan ~ovek ne{to mrmqao.
Niko ni{ta nije govorio, jedino je jedan ~ovjek ne{to mrmqao.
U ovim sloènim re~enicama predikati prostih re~enica su suprotni po zna~ewu
(radili su len~ario sam; nije govorio mrmqao je), pa su i sadràji re~enica suprotni.
Ovo je posebna vrsta suprotnosti iskqu~no suprotno zna~ewe, jer se sadràjem druge
re~enice obeleàva deo koji se iskqu~uje iz celine obeleène prvom predikatskom
re~enicom. Tako je u nezavisnosloènoj re~enici deo suprotstavqen celini (svi ja;
niko jedan ~ovek). Kad se èli naglasiti ta vrsta suprotnosti, u drugu re~enicu uvode
se prilozi samo ili jedino. Ti prilozi mogu do}i iza suprotnog veznika (tada je re~enica vezni~ka) ili sami, bez suprotnog veznika (tada je nezavisnosloèna re~enica
nevezni~ka).
Iskqu~no zna~ewe je samo podvrsta suprotnog zna~ewa, pa su i sve iskqu~ne re~enice

samo podvrsta suprotnih re~enica. Iskqu~no zna~ewe uvek se ostvaruje kao suprotstavqawe celine (obeleène prvom predikatskom re~enicom) i dela te celine
(obeleènog drugom re~enicom u sastavu sloène). Re~i samo i jedino u tim re~enicama
nikada nisu veznici, to su re~ce kojima se nagla{ava iskqu~no suprotno zna~ewe.
101
RASTAVNE REÊNICE
Tajni susret
Sela [Mara] jednom pod orah. Plete, a kwigu metnula preda se u krilo; namrgodila
o~ice i ~ita, ne prestaje. A na otkosu vi{e we stoji mlad ~ovek. Podbo~io se na kosi{te
i traì o~ima popovu ku}u, ili izvadi dvojnice, duha u wih, i wihov jasan pisak tu`no
pliva zrakom...
A kad mrak pritisne zemqu, neko se {uwa pored popova plota. Ne beli se na wemu seqa~ka ko{uqa, ni na putu ostaje {iroka stopa od opanaka. Nasloni se na vrqike, a iz
popove ku}e kao mese~ev zrak, lako se kre}e druga slika, u dugim haqinama; kora~a plotu, i dugo i tiho {apu}u. Niko to ne vidi, niti ko opaà na drugoj strani iza ambara
crne Pavlove o~i kako presecaju no}ni mrak.
Ne znam {ta da radim! govori slika iz avlije.
Ostani! veli slika sa ulice.
Odmah si se rasrdio!
Ne marim za male du{e, ja ne}u ovde da se s tobom cmakam! Ja ho}u rad! Ili me voli{
ili ne voli{! Jedno ili drugo! Ne}u tawir od dva lica. Ne volim qude koji {to ho}e ne
mogu, a {to mogu ne}e. Ili ili... Vidim sve. Boqe se vrati pa ~itaj sentimentalne romane i qubi oca u ruku...
(Laza Lazarevi})
vrqika tanak kolac, motka; ambar ostava za ìto
Obrati pa`wu na slede}u re~enicu iz teksta:

Ili me voli{ ili ne voli{!
Uporedi sa navedenom re~enicom i slede}e primere re~enica:
Gledao je televiziju ili ~itao novine.
Veruje{ li u wegovu pri~u ili ne veruje{?
Ili je popravqao ne{to u ku}i ili ure|ivao ba{tu ili provodio vreme u
{etwi.
Lepo im je na odmoru; bilo da se kupaju, bilo da se sun~aju, bilo da {etaju.
Svi qudi su mu bili ~udni; bilo da su odavde, bilo da su stranci.
Odredi od koliko je predikatskih re~enica sastavqena

svaka od navedenih sloènih re~enica. U kakvom su odnosu
radwe nezavisnih predikatskih re~enica u sloènoj? Ako se
vr{i jedna radwa, moè li se istovremeno vr{iti radwa
druge re~enice (ili ostalih re~enica ako u sloènoj re~enici ima vi{e od dve re~enice)? Kojim veznicima su povezane
proste re~enice u sloènoj?
102
U navedenim sloènim re~enicama uvek se subjektu pripisuju dve ili vi{e mogu}ih
radwi. Subjekat (vr{ilac radwe) moè napraviti izbor koju radwu da vr{i. Ako se odlu~i za jednu radwu, on ne moè obavqati onu drugu (npr.: ako voli, iskqu~uje se
mogu}nost da ne voli; ako veruje u pri~u, onda se iskqu~uje mogu}nost da ne veruje u
pri~u; ako se kupaju, onda se ne mogu istovremeno i sun~ati ili {etati i sl.). Nezavisne
re~enice u ovim sloènim re~enicama stoje u rastavnom odnosu. Pokazateq rastavnog
odnosa jeste rastavni veznik ili i bilo da.
Nezavisnosloène re~enice u kojima se predikatskim re~enicama iskazuju dve ili
vi{e mogu}ih radwi, od kojih se samo jedna moè vr{iti u odre|eno vreme, nazivaju se
rastavne re~enice.
Veznici rastavnih re~enica su ili i bilo da.
Veznici ili i bilo da razlikuju se po na~inu upotrebe u sloènoj re~enici. Veznik

ili moè na dva na~ina povezivati rastavne re~enice:
a) moè biti upotrebqen samo izme|u rastavnih re~enica, kao npr.:
Veruje{ li u wegovu pri~u ili ne veruje{?
b) moè se staviti ispred svake rastavne re~enice, kao npr.:
Ili veruje{ u wegovu pri~u ili ne veruje{?
Veznik bilo da mora se upotrebiti ispred svake od rastavnih re~enica u sastavu
sloène re~enice, kao npr.:
Bilo da idem u pozori{te bilo da idem u bioskop, ja uìvam.
Sloèna re~enica s veznikom bilo da u svom sastavu mora imati najmawe tri predikatske re~enice od kojih dve moraju biti u rastavnom odnosu.
Rastavne re~enice po pravilu se ne odvajaju zapetom. Zapetom se odvajaju samo onda kad
se izme|u wih ose}a i zna~ewe suprotnosti, kao na primer:
Ili idi, ili ostani!
Isto je; bilo da ode{, bilo da ostane{.
Ili radi, ili nam nemoj smetati!
103
UPOTREBA
INTERPUNKCIJSKIH
ZNAKOVA U SLO@ENOJ
REÊNICI
Interpunkcijski znaci sluè da se jasnije prenese misao izraèna re~enicom.
Upotrebqavaju se za obeleàvawe raznih smisaonih i gramati~kih odnosa me|u re~ima i
me|u re~enicama. Takvi znaci koji se odnose samo na re~enicu i wene ~lanove jesu
re~eni~ni znaci ili znaci interpunkcije. Postoji ve}i broj interpunkcijskih znakova (~ak devet), a ovde }emo se upoznati sa upotrebom ~etiriju interpunkcijskih znakova,
i to samo sa wihovom upotrebom vezanom za sloènu re~enicu. To su: zapeta, ta~ka i zapeta, crta i zagrada.
ZAPETA
Od svih interpunkcijskih znakova, zapeta se naj~e{}e upotrebqava u sloènoj
re~enici. Zapetom se tako uvek odvajaju:
1) nezavisne re~enice bez veznika u sastavu nezavisnosloène re~enice:
Zagwurio je obraz duboko u dlanove, stisnuo je o~i, zaronio u neku neshvatqivo mra~nu tminu i tamo video sebe pro{log i budu}eg.
2) suprotne re~enice:
Ime joj je Mara, ali je svi zovu Grlicom. Nije danas dolazio, nego mi se
javio telefonom. Marko ~ita novine, a Jovan gleda televiziju.
3) apozicijska zavisna re~enica: (re~enice koje nastaju razvijewem apozicije u zavisnu re~enicu):
Svi su voleli Jovana, koji je najboqi |ak u na{em razredu.
4) sve zavisne re~enice u inverziji:
[ta on radi ovde, ja ne znam. Da sam te tada sreo, sve bi bilo druk~ije.
Iako su obe}ali, oni nisu do{li. Kad me je pitao, sve sam mu rekao.
5) gotovo sve umetnute re~enice (osim atributskih):
Ve~eras, dok smo razgovarali u ba{ti, nekako ~udno sam se ose}ao. Sutra
}u, ako se sve bude odvijalo po planu, zavr{iti taj posao. Oni su, iako ìve
daleko, prvi stigli na sastanak.
104
TA^KA I ZAPETA
Ta~ka i zapeta je interpunkcijski znak koji je po vrednosti ne{to niì od ta~ke,
ali je vi{i od zapete.
Ovaj interpunkcijski znak se u sloènoj re~enici naj~e{}e upotrebqava kad se niù
(nabrajaju) dve ili vi{e relativno samostalnih, obi~no sloènih re~enica. Te
re~enice su me|usobno mawe smisaono povezane. Druk~ije re~eno, ta~kom i zapetom unutar sloène re~enice odvajaju se relativno samostalne re~eni~ne celine (blokovi sloènih re~enica).
Evo dva primera za upotrebu ta~ke i zapete:
Nejasne senke puzale su okolo; ~udne prilike kao da su im se pribliàvale.
Svi su se okupili; hteli su odigrati utakmicu; neki se sa tim nisu sloìli.
ZAGRADA
Zagradom se uvek ozna~ava da deo teksta koji se nalazi u zagradi predstavqa kakvo dodatno obave{tewe ili kakav usputni komentar. Tako se i u sloènoj re~enici u zagradu
moè staviti neka re~enica ili re~eni~ni ~lan, koji obja{wavaju neki ve} spomenuti
pojam ili predstavqaju pi{~ev komentar prethodnog sadràja ili dela sadràja.
Evo tri primera za upotrebu zagrade (sva tri od Vidosava Stevanovi}a iz romana
Testament):
Jedna krezuba ve{tica
(takve je i ranije vi|ao) pojede
detiwe srce, nadu se i pu~e.
Za sofru je sedao sam (èna
i deca su jeli posle wega, ako
{ta pretekne), a ustajao
okruèn gungulom koja bi
nahrupila odasvud, blebe}u}i i
vri{te}i.
Prvi petlovi su pevali sa
raznih krajeva Kala, pospano i
jedva ~ujno, sve je spavalo poslepono}nim snom (ovde smo na
sva{ta navikli); iz {ume je
dosadno hukala sovoquga.
CRTA
Crtom se obeleàvaju pauze koje su znatno duè od onih koje se obeleàvaju zapetom.
Crta kao interpunkcijski znak posebno ~esto se upotrebqava kada se èli ista}i
neo~ekivanost ili suprotnost sadràja nekog re~eni~nog ~lana prema ostalom delu
re~enice, ili pak suprotnost sadràja jedne re~enice prema sadràju ostalih re~enica
u sloènoj re~enici. Taj ~lan tada mora biti na kraju re~enice.
105
Evo nekolika primera takve upotrebe crte (primeri su iz dela Zlo proqe}e
Mihaila Lali}a):
êkamo i ~ekamo, pa onda nema dragog izlaza.
Nije mi su|eno da omiri{em barut, ni da omr~im pu{ku ni{ta.
Poletje{e psovke na prozore; u~ini mi se stakla podrhtavaju.
To sad nezgodno odjekuje i s gor~inom ga slu{a{ jer je istina.
Crta se po pravilu stavqa izme|u zna~ewski jednakih i simetri~nih delova
re~enice, ili samih re~enica izme|u kojih nema veznika ili nema enkliti~kog oblika
glagola jesam ili biti, kao npr.:
Koliko para toliko muzike.
Kakav otac takav sin.
Svoja ku}ica svoja slobodica.
Oteto prokleto.
Osim toga, crta ~esto zamewuje navodnike pri obeleàvawu upravnog govora u {tampanom tekstu. Evo samo jednog primera (iz pripovetke Bodulica Sime Matavuqa):
Ovo nije ~ist posao! vele gosti.
[ta ti je, Roza? pitaju je.
106
POÊCI PISMENOSTI
KOD SLOVENA I SRBA
Slovenski preci Srba govorili su, pre svoje seobe na jug, jezikom koji se danas naziva praslovenski. Praslovenski je bio jezik svih Slovena. On se razvio iz praindoevropskog jezika, kojim se govorilo u III milenijumu pre nove ere, negde u Isto~noj Evropi ili
zapadnoj Aziji. Iz praindoevropskog se nisu razvili samo slovenski jezici, nego i romanski, germanski, keltski, indijski, i iranski jezici, a tako|e i gr~ki, jermenski i albanski jezik. Zato svi ti jezici ~ine indoevropsku jezi~ku porodicu.
Ni praindoevropski ni praslovenski jezik nisu imali svoje pismo. Pismenost su
Sloveni dobili tek posle seoba iz prapostojbine. A praslovenska zajednica raspala se
u IV veku, posle ~ega su se Sloveni raselili u tri glavna pravca istok, zapad i jug
~ime su stvorene tri grupe slovenskih jezika: isto~noslovenska, zapadnoslovenska i
ju`noslovenska.
Ju`ni Sloveni, kojima pripadaju i Srbi, zadràli su se tokom IV i V veka u Panoniji
i dana{woj Rumuniji, a potom su se u VI i VII veku odatle preselili na Balkan. Sve do
IX veka Sloveni nisu poznavali pismenost. U IX veku teritorija naseqena Slovenima
prostirala se od Volge i Visle na istoku do Odre i Labe na zapadu. U sredi{tu tog prostora nalazile su dve slovenske kneèvine: Moravska, oko reke Morave u ê{koj, i
Panonija, u Podunavqu. U Moravskoj je vladao knez Rastislav, a u Panoniji knez Koceq.
Obe te kneèvine bile su izloène velikim pritiscima germanskih i latinskih plemena, koji su èleli da Slovene pot~ine i da im nametnu bogosluèwe na latinskom
jeziku.
]irilo i Metodije tvorci slovenske pismenosti

Najzna~ajnija odluka koja je uslovila pojavu slovenske pismenosti bila je odluka
moravskog kneza Rastislava, koji je da bi se suprotstavio neprijateqskim te`wama germanskih i latinskih plemena oko 863. godine (a zapravo, ili krajem 862. ili po~etkom
863. godine) zatraìo od vizantijskog cara Mihaila da mu po{aqe episkope i u~iteqe
koji bi moravskim Slovenima obja{wavali hri{}ansku veru na razumqivom slovenskom jeziku. Vizantijski car Mihailo iz Carigrada u Moravsku nije uputio episkope,
nego jednu versko-kulturnu misiju, na ~ijem ~elu su bila bra}a Konstantin Filozof
(koji je u mona{tvu dobio ime ]irilo, po kojem je i postao poznat) i iguman Metodije
iz okoline Soluna. Pre polaska na put u Moravsku Konstantin (]irilo) i Metodije
sastavili su azbuku za slovenski jezik i preveli na taj jezik bogoslu`bene kwige
(jevan|eqa). Ta azbuka nazvana je glagoqica, a jezik staroslovenski. Staroslovenski
jezik je tako prvi i najstariji pisani ili kwièvni jezik kod Slovena, a glagoqica prvo pismo toga jezika. Da bi mogli izvr{iti zadatak, ]irilo i Metodije su morali prevesti osnovne crkvene kwige na staroslovenski. Tu im je od velike koristi bilo
odli~no poznavawe makedonskog dijalekta (govora) okoline Soluna. A taj dijalekat i
jeste u osnovici staroslovenskog jezika.
107
U Moravskoj su bra}a boravila oko 40 meseci, a zatim krenuli u Rim kako bi od pape
dobili dozvolu za upotrebu staroslovenskog jezika u crkvi. U Rimu je 869. godine umro
]irilo, dok je Metodije krenuo za Panoniju. I ]irilo umire 885. godine.
Posle Metodijeve smrti u Moravskoj nastaju te{ki dani za bogosluèwe na staroslovenskom jeziku, jer su se nema~ki biskupi nemilosrdno i bezobzirno razra~unavali sa
u~enicima ]irila i Metodija. Zato se sredi{te slovenske pismenosti preme{ta u Makedoniju, na obale Ohridskog jezera, gde deluje veliki broj prognanih u~enika, od kojih
su najpoznatiji Kliment i Naum. Iz Makedonije se staroslovenski jezik i pismenost
{ire po ~itavoj bugarskoj dràvi, ~iji je deo Makedonija i bila. Tu dolazi do napu{tawa glagoqice, i stvara se novo slovensko pismo }irilica. U su{tini, }irilica predstavqa tada{we sve~ano gr~ko pismo prilago|eno potrebama staroslovenskog jezika, i
to tako prilago|eno {to su dodata slova za glasove koji postoje u staroslovenskom jeziku
a nije ih imao gr~ki jezik. ]irilica je od glagoqice prostija jer je nacrt slova prostiji, pa je ona brzo istisnula iz upotrebe glagoqicu.
Glagoqica i }irilica
Prvo slovensko pismo bila je, dakle, glagoqica. Wu je sa~inio ]irilo po ugledu na
gr~ko pismo. ]irilo je glagoqicu stvorio primarno kao fonetsko (glasovno) pismo,
drè}i se principa: koliko glasova, toliko i slova. U glagoqici je bilo 36 slova ({to
pokazuje da je tada{wi jezik Slovena iz okoline Soluna imao
vi{e glasova nego dana{wi srpski jezik). Glagoqica je imala
lepa i kitwasta obla i uglasta slova. Ta slova gotovo li~e na
{are, tako da izgledaju podobnija za crtawe i slikawe nego za pisawe. Zbog te komplikovanosti u pisawu slova, glagoqica je ubrzo zamewena jednostavniji, lak{im i ~itkijim pismom }irilicom. ]irilicu je u Bugarskoj sa~inio neki od u~enika ]irila
i Metodija i nazvao je po imenu svoga u~iteqa a tvorca prvoga
slovenskog pisma svetoga ]irila. I }irilica je stvorena po
ugledu na gr~ko pismo. Ve}ina slova iz gr~kog alfabeta pre{la je
u }irili~ku azbuku. (A i azbuka je dobila ime po nazivu prva dva
slova }irilice: az i buki.) ]irilica je imala i slova koje nije
Marijino jevan}eqe
pisano glagoqicom,
imalo gr~ko pismo, i to slova za one slovenske glasove kojih nenastalo po~etkom XI veka
ma u gr~kom jeziku, kakva su na primer slede}a, koja ovde navodina srpskom {tokavskom
mo ne kako se pi{u nego kako se ~itaju: jat, ja, je, on, en, jon, jen,
podru~ju
debelo jer, tanko jer i jeri.
Ta slova su u kasnijem razvoju jezika gubila svoju glasovnu vrednost, tako da ih dana{wi srpski kwièvni jezik nema.
Glagoqicom su pisane kwige samo nekoliko decenija, uglavnom za vreme rada ]irila i Metodija. Glagoqica se duè zadràla jedino u Dalmaciji kod popova glagola{a.
(A od wih je i dobila tek u sredwem veku ime glagoqica, i to od glagola glagolati koji
ima zna~ewe govoriti, re}i.)
U svim ostalim krajevima }irilica je odmah po nastanku iz upotrebe gotovo istisnula glagoqicu.
108
Primawe pismenosti kod Srba

Prihvatawe staroslovenskog jezika kod Srba podudaralo se sa prihvatawem
hri{}anstva. Odmah po otpo~iwawu misije ]irila i Metodija u Moravskoj stigla je i
pismenost me|u Srbe, koji su prihvatili staroslovensku pismenost. Prihvatawe
staroslovenske pismenosti zna~ilo je, pre svega, prihvatawe hri{}anstva. Srbi su
slovensku pismenost prihvatili u periodu izme|u 867. i 874. godine.
Srbi su na po~ecima svoje pismenosti pisali uporedo i glagoqicom i }irilicom.
Vrlo brzo }e prevladati upotreba }irilice, kao funkcionalnijeg pisma. Prihvatawem
}irilice Srbi su potpuno iz upotrebe izbacili glagoqicu.
]irilica je kao zvani~no pismo kod Srba, nakon {to je odnela pobedu nad glagoqicom, postala srpsko nacionalno pismo. Na osnovu sa~uvanih spomenika, vidi se da je
}irilica u XII veku imala apsolutni primat (bila osnovno pismo) u Ra{koj,
Dubrovniku, Humu i Bosni, i to sve do turskog osvajawa.
Staroslovenski spomenici sa srpskog tla

Originalni rukopisi staroslovenskih tekstova iz vremena ]irila i Metodija i wihovih najbliìh u~enika nisu sa~uvani. Najstariji spomenici staroslovenskog jezika
koji su se o~uvali predstavqaju prepise sa kraja X i iz XI veka.
Od spomenika napisanih staroslovenskom jezikom na srpskom tlu sa~uvana su samo
~etiri: 1) Marijino (Marijinsko) jevan|eqe (glagoqski spomenik nastao do po~etka XI
veka na {tokavskoj teritoriji), 2) Temni}ki natpis (}irilski spomenik nastao ili u X
ili po~etkom XI veka); 3) Gr{kovi}ev odlomak (glagoqski spomenik verovatno nastao u
Bosni ili Humu krajem XI ili po~etkom XII veka), i 4) Mihanovi}ev odlomak (tako|e
glagoqski spomenik, a i on je najverovatnije nastao u Bosni ili Humu krajem XI ili
po~etkom XII veka).
Staroslovenski jezik je bio kwièvni jezik kod Srba od primawa pismenosti (od IX
veka), pa do XI veka, kada je najverovatnije stvarana srpska redakcija staroslovenskog
jezika, koja je nazvana srpskoslovenski jezik.
Karakteristi~ne osobine staroslovenskog jezika

Staroslovenski jezik ima veliki broj razlika u odnosu na savremeni srpski jezik, i
to i glasovnih (fonetskih), i obli~kih (morfolo{kih) i leksi~kih. Savremeni srpski
jezik ima pet vokala, a staroslovenski je imao ~ak petnaest vokala, na primer: glas jat,
pa nazale on i en, pa dva poluglasnika (tvrdo i meko jer) i jo{ neke glasove koje nema dana{wi srpski jezik. U staroslovenskom je postojalo osam vrsta osnova imenica
mu{kog, ènskog i sredweg roda, dok u savremenom srpskom jeziku imaju samo tri vrste
(jer se u genitivu jednine, prema kome se i odre|uju vrste, javqaju samo tri nastavka: -a, e, i -i). U staroslovenskom je osim mnoìne postojala i dvojina. I glagolski pridevi su
se deklinirali (mewali kroz padeè).
109
Staroslovenski je imao ve}i broj re~i (leksema) od

onih koje su zabeleène u sa~uvanim spomenicima.
Re~ni~ki fond staroslovenskog jezika obilovao je re~ima iz gr~kog jezika. Prema brojnosti i raznovrsnosti re~i za pojedine oblasti qudskog ìvota, nije
te{ko zakqu~iti ~ime su se Sloveni najvi{e bavili u
to vreme. Najbrojnije su re~i iz oblasti zemqoradwe i
sto~arstva. Brojne su re~i koje pokazuju da su se Sloveni bavili i lovom i ribolovom, i vinogradarstvom,
da su ~esto ratovali i putovali, ali i da su se i muzikom bavili.
Temni}ki natpis
sa kraja X ili po~etka XI veka
110
IZLAGAWE, OPISIVAWE I
PRIPOVEDAWE
Opis ili deskripcija
O osobinama opisa ili deskripcije kao oblika izraàvawa dosta je govoreno u
prethodnim razredima i u lekcijama jezi~ke kulture, a i uz pojedine tekstove u ~itankama.
Podseti se!
Opis ili deskripcija jeste predstavqawe fizi~kih realnosti (pojava i
stawa) koje se ~ulno opaàju, izdvajawem wihovih karakteristi~nih crta,
pojedinosti i osobina. Ciq opisa je stvarawe ìvopisne, upe~atqive
slike o nekom predmetu, bi}u ili predelu. Postoji nekoliko vrsta opisa:
a) pejza` (opis prirode),
b) portret (opis fizi~kog izgleda neke li~nosti),
v) enterijer (opis unutra{wosti neke gra|evine), i
g) eksterijer (opis spoqa{nosti neke gra|evine).
U îtanci za 7. razred prona|i tekst Pe|e Milosavqevi}a Potera za pejzaìma. Izdvoj pejzaè kako ih je
videlo slikarsko oko. Ukaì na razliku u opisu pejzaà koji se niù. Gde sve i na koji na~in putnik stiè?
[ta se sve nalazi u putnikovom vidnom poqu? Kako je
opisana Kolubara? [ta ostaje iza putnika dok lete nad
crnim {inama? Kako je opisan Vi{egrad? Kako susret s
Neretvom? [ta putnik uo~ava u dolini Trebi{wice?
[ta vidi i ose}a kao znakove mora kome se pribliàva?
Na koji na~in oslikava Dubrovnik? (Uz tekst je dato jo{
dosta pitawa. Odgovorom na wih lak{e }e{ uo~iti specifi~an na~in opisa pejzaà u
datome tekstu!)
***
U îtanci prona|i tekst Pavla Ugrinova Stara porodi~na ku}a. Taj tekst je odli~an
primer za opis enterijera i eksterijera. Odakle pripoveda~ posmatra ku}u? Koje
karakteristike izdvaja u opisu spoqnog izgleda (eksterijera) ku}e? Da li pri opisu ku}e
izdvaja samo wene fizi~ke karakteristike? Kako pisac uvodi u opis i osobine koje nisu
vizuelne (koje se ne mogu otkriti ~ulom vida)?
Kako pripoveda~ posmatra ku}u iznutra? [ta privla~i
wegov pogled? [ta od izdvojenih pojedinosti podsti~e
se}awa i razmi{qawa? Na ~emu se sve pogled zadràva? [ta
pripoveda~ traì pogledom? Izdvoj bitne pojedinosti u
opisu sobe s ulice. U ~emu je wihov zna~aj u opisu enterijera?
111
***
U îtanci tako|e ima{ tekst Stefana Mitrova Qubi{e Kawo{ Macedonovi}, koji
predstavqa dobar primer opisa portreta. Da li je pisac lik Kawo{a Macedonovi}a
dao samo kroz opis wegovih fizi~kih osobina? Koje elemente portreta Kawo{a
Macedonovi}a moè{ izdvojiti na osnovu slede}ih situacija datih u pri~i:
a) Kawo{eva pobeda veseqe u gradu,
b) u du`devom dvoru Kawo{ev poklon,
v) sve~anost u crkvi svetoga Marka,
g) Kawo{ u odaji gde se du`devi kruni{u i carevi primaju,
d) Kawo{ pred {kriwom dukata,
|) odbijawe du`devih poklona,
e) Kawo{ev zahtev, i
`) pi{~ev komentar o du`devom la`nom obe}awu.
Na osnovu navedenog plana pismeno opi{i lik Kawo{a Macedonovi}a.
Pripovedawe ili naracija

I o pripovedawu je dosta govoreno u prethodnim razredima, {to u okviru jezi~ke kulture, {to uz obradu pojedinih tekstova u ~itankama.
Podseti se!
Pripovedawe ili naracija jeste jedan od postupaka umetni~kog oblikovawa u epskim kwièvnim delima. Naracija je onaj deo teksta u kojem lice
koje pripoveda a koje se zove narator ili pripoveda~ predstavqa neko
doga|awe, li~nost ili situaciju tako {to ih prati u vremenskom sledu.
Pripoveda se ili u tre}em licu, ili u prvom licu. Pripovedawe u tre}em licu predstavqa doga|aj, a u prvome licu doìvqaj. Zavisno od toga koju vremensku perspektivu
pripoveda~ zauzima prema doga|ajima ili doìvqajima, pripovedawe moè biti ili:
a) hronolo{ko, ili
b) retrospektivno.
U hronolo{kom pripovedawu doga|aji i doìvqaji sagledavaju se unapred u odnosu na
trenutak saop{tavawa. Trenutak saop{tavawa prati ostvarivawe doga|aja ili
doìvqaja. To zna~i da se doga|aji niù, slede jedan za drugim kako ih narator i predstavqa.
U îtanci za sedmi razred prona|i odlomak iz Pri~e o kmetu Simanu Ive
Andri}a. Ta pri~a ima hronolo{ki na~in pripovedawa. Uo~avaj koje doga|aje pisac
izdvaja u ovoj pri~i. Da li ti doga|aji slede jedan za drugim? Da li se pri~a sastoji samo
od registrovawa doga|aja? Kako pisac usporava radwu? Uo~i ima li u pri~i i elemenata opisa. Kako je dat Simanov lik? Koje karakteristike Simanove pisac isti~e?
Koliko te karakteristike predodre|uju doga|aje u ovoj pri~i?
112
***
U retrospektivnom pripovedawu predstavqaju se doga|aji ili doìvqaji koji su se
odigrali pre trenutka u kojem se o wima govori. Tu se, dakle, pri~a o onome {to se zbilo pre nego {to se o tome saop{tava.
Retrospektivni okvir ~est je u romanima i pripovetkama, ali i u epskoj narodnoj
poeziji. Prona|i u îtanci za sedmi razred epsku pesmu Stari Vujadin. Pokaì na koji je na~in u woj ostvareno retrospektivno predstavqawe doga|aja. Ko o doga|ajima
pri~a? Kako pesma zapo~iwe? Da li se ono {to sledi doga|a uporedo s pri~om, ili se
dogodilo pre no {to se o wemu saop{tava?
Primere retrospektivnog pripovedawa moè{ na}i u tekstovima iz îtanke za {esti razred, posebno u pri~i ûdesna sprava Branka ]opi}a, i Leto lepog Belca Vilijema
Sarojana. Priseti se tih pri~a, i pokaì na koji na~in je u wima ostvareno retrospektivno pripovedawe.
Izlagawe ili ekspozicija

Ekspozicijom ili izlagawem u kwièvnosti se naj~e{}e naziva deo epskog ili dramskog dela koje sadrì fabulu, a u kojem nas pisac upoznaje sa doga|ajima i li~nostima.
To je onaj deo epskog ili dramskog dela koji prethodi mestu od koga po~iwe akcija ili
radwa.
Ekspozicija ili izlagawe nije, me|utim, samo deo nekog dela, nego i poseban oblik
izraàvawa. Izlagawe tako moè predstavqati najavu doga|aja koji }e uslediti, ali i
razne tipove pisanih obave{tewa, i posebno intervjue.
Intervju je jedna od osnovnih formi ostvarivawa ekspozicije, i predstavqa jedan od
oblika dokumentarne kwièvnosti. To je vrsta razgovora izme|u onoga koji postavqa
pitawa i lica od koga se èle dobiti odgovori. Taj razgovor se vodi sa èqom da se u
razgovoru sa nekom za datu temu zna~ajnom osobom posebno osvetli odre|eno pitawe, radi informacije ili formirawa mi{qewa ~italaca i slu{alaca. Intervju uvek podrazumeva razgovor o nekoj aktuelnoj temi, a u {tampanom obliku ~uva autenti~nost razgovora. Funkcija intervjua je dvostruka: da ne{to novo saop{ti i da se to shvati onako
kako to shvata intervjuisana li~nost. Zato su tri glavne odlike intervjua: izbor teme,
izbor li~nosti i izbor pitawa.
Poku{ajte napraviti kratki intervju sa nekim od u~enika koji su postigli dobre
rezultate u nekom od sportskih takmi~ewa ili pak iz takmi~ewa u znawu.
Pod izlagawe ili ekspoziciju mogu se podvesti i izlagawa o pojedinim op{tim
temama. Tako su, na primer, stari Grci imali posebnu vrstu izlagawa (koje su zvali hrija) o nekoj op{toj misli izraènoj poslovicom, ili izrekom neke poznate li~nosti.
Hrija je imala osam delova.
Evo za primer jedne hrije o prijateqstvu. U izlagawu o prijateqstvu nave{}emo po
ta~kama svih osam delova od kojih se hrija sastojala kod starih Grka.
113
Ovo izlagawe za osnovu ima izreku Ive Andri}a:

Ko prijateqa tuma~i i analizira, taj ga ne voli
1) pohvala autoru izreke
Ivo Andri} je jedan od najve}ih i najcewenijih srpskih pisaca. Wegova veli~ina jeste i u tome {to su wegova dela puna mudrosti. Mnogo je u wegovim delima ìvotnih istina koje su sentencionalno (poslovi~no) oblikovane, i koje u~eni qudi, poput narodnih poslovica, ~esto citiraju. A kako i ne bi kad su te Andri}eve mozgalice odraz jedinstva lepote izraza i sadràja. U tim Andri}evim sentencijama ogleda se pogled na
svet na{eg ~oveka. I retki su oni koji sebe ne prona|u u Andri}evim izrekama, pa ih
zbog toga, u odgovaraju}im kontekstima, tako ~esto i prizivaju.
2) obrazloèwe teme
Je li mogu}, i ako jeste, kakav bi to ìvot bio bez prijateqa i prijateqstva? Jer, prijateqstvo je jedna vrsta qubavi. A ~ovek bez qubavi ìveti ne moè. Qubav po~iva na
poverewu, ona se kako kaè na{ poznati pisac Me{a Selimovi} ne bira, nego biva. U tom bivawu prijateqstvo i qubav se presecaju i nadopuwavaju: one budu i traju,
a da se i ne pitamo za wihov razlog. Samo pitawe za razlog prijateqstva i/ili qubavi
ni{te su{tinu i prijateqstva i qubavi. Oni jednostavno, na ~ovekovu sre}u i radost
postoje i traju, ~ine}i mu svet i ìvot lep{im i smislenijim.
3) uzrok
Po{to prijateq i prijateqstvo bivaju, oni su od Boga, oni su jedna od su{tinskih
karakteristika ~oveka kao bogolikog bi}a. Jer, ìvi li ìvot onaj koji prijateqa nema?
Moè li on svoj ìvot ìvotom zvati? Ne, ne moè, jer wegovom nazoviìvotu nedostaje jedna od osnovnih dimenzija ìvota prijateqstvo. ôveku ~esto u ìvotu treba
oslonac i podr{ka. Gde da ih na|e ako prijateqa nema? A moè li imati prijateqa onaj
koji svaki prijateqev postupak na svoj na~in tuma~i i analizira? Zato tuma~ewe prijateqa zna~i neverovawe u wega, ili prostije i jednostavnije: negaciju prijateqa i prijateqstva. Prijatequ se veruje jer je prijateq, i zato svi wegovi postupci, ako smo mu
prijateq i ako ga smatramo za prijateqa, iskreno moraju biti prihva}eni kao prijateqski.
4) protivno mi{qewe
Ako svaki prijateqev postupak ili wegovu re~ analizi podvragavamo, moèmo li sebe
smatrati prijateqevim prijateqem? Analizirati prijateqa zna~i u wemu traìti
klicu neprijateqa. Zapitamo li se tada jesmo li mi dostojni wegovog prijateqstva!
Traìmo li mi to da prijateq nama prijateq bude, dok mi iskazuju}i analizom sumwu
u wegovo prijateqstvo moèmo wemu i ne biti prijateq. Nije li u pravu veliki ruski
pisac i mislilac Fjodor Mihailovi~ Dostojevski kad kaè: Ako pri svakoj prijateqevoj usluzi odmah misli{ na zahvalnost, onda nisi davao, ve} prodavao. Druk~ije
re~eno: onda i nisi prijateq nego prijateq iz interesa. Jer prijatequ je najve}a i jedina zahvalnost samo prijateqstvo.
114
5) srodne pojave
U osnovi prijateqstva, rekli smo ve}, stoji qubav. Gde vlada prijateqsvo tu i qubav
vlada, a gde qubavi ima, tu prijateqstva biti mora! Jer prizovimo jo{ jednom Me{u
Selimovi}a i wegove re~i: Prijateqstvo se ne bira, ono biva, ko zna zbog ~ega, kao
qubav. A i prijateqstvo i qubav moraju biti proèti verovawem, jer da bi postojalo
prijateqstvo, prijateqi treba re~i su velikog ruskog pisca Lava Nikolajevi~a
Tolstoja da veruju jedan drugom, a da bi verovali, treba da su prijateqi.
6) primer
Prijateqstvo provere doìvqava spontano, u najteìm trenucima za jednog od prijateqa. U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci, kaè Wego{. I ba{ tako:
na muci se najboqe prijateqi prepoznaju. Lako je prijateq biti kad prijateqstvo zavisi
samo od re~i, i nikakve druge potvrde ne traì. A prijateqstvo nikada nije niti moè
po~ivati na deklarativnim izjavama prijateqstva. Zar se u to najboqe ne uveri Selimovi}ev Ahmet Nurudin iz romana Dervi{ i smrt, koji, kako se s nevoqama susre}e u kojima mu jedino pomo}i mogu doju~era{wi prijateqi, polako gubi iluziju o brojnim
prijateqima. Boqe je imati jednog prijateqa, kakvog, na primer, ima Robinson Kruso u
Petku, nego veliki broj la`nih prijateqa.
7) sli~ne izreke kod drugih mislilaca
Nije li u pravu Aristotel kad kaè: Prijateqstvo je jedna du{a u dva tela, ili pak
francuski filozof Volter, koji kaè da Sve veli~ine ovoga sveta ne vrede koliko jedan dobar prijateq. A kolika je vrednost prijateqa, mo`da najboqe svedo~i i Biblija, u kojoj je zapisano: Ko prijateqa na|e, na{ao je blago. A blago, u kome je prijateqstvo nezaobilazno, jeste i Blago cara Radovana Jovana Du~i}a, gde se kaè: Qudi ne
smeju ostati sami sa sobom.
8) zakqu~na ocena
Sve navedeno ne ostavqa ni trunku sumwe da Andri}u treba verovati, odnosno da prijateqa i prijateqstvo ne treba bespotrebno, sumwi~avim analizama, dovoditi u pitawe.
Jer, prijateq i jeste prijateq zato {to s wim delimo prijateqstvo, u ~ijoj podlozi su
qubav i verovawe. A ni qubav ni verovawe ne podnose traèwe dlake u jajetu, ili, kako
bi to Andri} rekao, tuma~ewe i analizirawe.
Prime}uje{ kako u ovom tekstu nema ni radwe, nema ni doga|aja,

ni doìvqaja. Nema ni pri~awa ni pripovedawa. Sve je u izlagawu, sagledavawu iz razli~itih uglova teme o Andri}evoj izreci
o prijateqstvu. Poku{ajte napraviti sli~an tekst o sre}i, uzimaju}i za osnovu neku izreku o sre}i, a drè}i se navedenih delova
izlagawa. Takvo izlagawe dobar je put za pisawe rasprave, o kojoj
}e{ se upoznati u osmom razredu. Ovakvo izlagawe o nekoj temi na
neki na~in predstavqa uvod u raspravu kao poseban oblik
izraàvawa.
115
TEHNI^KI I SUGESTIVNI
OPIS
DRVENA BURAD
Ukoliko se vratimo nazad sto ili dvesta godina, ~ini se da se gotovo sva roba koja se
prevozila bilo gde, od baruta do morske hrane, pakovala u burad za transport. Burad je
bila zgodna za manipulaciju, slagawe i to su bili kontejneri za ~uvawe robe od davnina.
Me|utim, kako se svet razvijao, qudi su po~eli da koriste kartonska pakovawa i metalne kontejnere po~etkom pro{log veka i posao proizvodwe drvene buradi je polako
po~eo da izumire...
Drvena burad su izra|ena od hrastovih duga I klase (bez beqka i ~vorova). Drvena burad se izra|uje od hrasta KITWAKA ili MEDUNCA. [ine koje se koriste u izradi drvene buradi su crne ili pocinkovane, a po poruxbini se bure moè napraviti i sa
mesinganim ili prohromskim {inama. Mala burad, od 1 do 5 litara se prave od rezanih
duga koje nisu krivqene na vatri. Debqina duge je cca 20 mm celom duìnom. Pocinkovana {ina je debqine 1,5 mm, a {irine 20 mm. Drvo za izradu buradi je su{eno 2 godine
na prirodnim uslovima.
Razvitak, investirawe i modernizacija vinarske industrije i malih porodi~nih destilerija zahtevaju ve}e koli~ine drvene buradi...
(Tekst sa interneta)
bure okrugao drven predmet sastavqen od savijenih dasaka (duga) pri~vr{}enih obru~ima; duge daske od kojih je napravqeno bure; cca cirka, oko; destilerija prostorija za destilaciju, za preradu èstokih pi}a; manipulacija rukovawe
BURE
Sedela sam dakle po ceo dan sama. (...) Tako danas,
tako sutra, tako zimus, tako letos, prvo u sobi, pa u
hodniku, pa na tavanu, pa u ba{ti, pa najzad u buretu.
Ja sam to zvala buretom, ali u stvari je to bila jedna
grdna kaca, rasu{ena, razdrmana stara kaca koja je stajala u dnu dvori{ta i bez ikakva opredeqewa polagano trunula i propadala. Bo~ne duge se jo{ nekako
i dràle, ali se rasu{ile i isprepucale. Dole nije
bilo dna, a dno, okrenuto navi{e kao krov, sve se
116
izre{etalo, svaka se daska mogla pomeriti, a mnogo glavnih dasaka nije vi{e ni bilo.
Poodavno sam ose}ala neki ukus za taj rasklimatani stari dvorac. Izme|u dasaka sam zavirivala u wega, {tapi}em gurkala i pipala ogromnu i kao kamen tvrdu pe~urku, razmicala li{}e gustog i ugasito zelenog korova, i volela da slu{am sivu melodiju }utawa i
ti{ine.
Pomi{qala sam prvo da u dru{tvu prodrem u bure, ali sam se predomislila i re{ila
da ga sama ispitam i po robinzonski osvojim. Jednog ranog letweg jutra dograbim sobne
merdevine, ~eki} i sikiricu, popnem se na krov i razmaknem daske po wemu da moè
sunce unutra, a zatim i stavim jednu trulu dasku s boka da bih i sama mogla da u|em.
Gwilo i mrtvo drvo nije mnogo je~alo pod udarcima, ali se kaca ipak tresla, i u gustom
zamr{enom korovu po~elo je neko mnogostruko micawe i {u{tawe kao {to se ~uje da
kipi i pucka u zemqi kad posle ki{e opet grane sunce.
Prvo sam ~upala i sekla korov stoje}i napoqu, a kad se o~istilo pove}e mestance,
u|em unutra, i, koje od èqe koje od straha, do ru~ka sam proredila i utamanila sve {ume
i luge mrava i gu{terova. Ostavila sam, ali razre|en, jedan red repuva; ostala je velika
pe~urka; na onoj ugnutoj strani, gde se voda slivala, ostao je red sitnih, bledocrvenih
gqivica, i ostala je jedna ve{ta~ki ispletena paukova mreà. Zemqa je bila vla`na i crna kao grob, one sitne gqivice izgledale su kao bolesne ospe, a iz gwilih dasaka je
zra~ila neka zagu{qiva mle~na parica. Ali se sve to brzo izmenilo. Brzo je do{ao
neprijateq vlage i tmine. U{ao je juli sa vrelim i suhim svojim dahom, i sutradan je
zemqa ve} imala koru, gqivice su, kao suhe kraste, pootpadale, a namr{teni otromboqeni repuv se nasme{io u zelenijoj boji.
Toga dana sam se uselila u bure. Prvo sam unela malu stoli~icu i nad wom razapela
stari neki izbeqeni ki{obran s kojim su mla|i i{li u jesen da pazare. Pa sam onda
dovukla svu moju ba{ticu u loncima, izme|u ostaloga i dva lepa visoka fikusa koji su u
buretu izgledali kao palme. Odmah zatim je u{la gomila tankih drvenih kutija od cigara koje sam grozni~avo pribirala, pa ~ak i kupovala, jer sam u to vreme, od jutra do mraka, izmi{qala i rezala galije i la|e. Ukucam zatim nekoliko klinova i pove{am testericu, ~eki}, stare makaze, kanticu,
kutiju s ekserima i kanapima, i
dovu~em, najzad, staru jednu englesku istoriju gde je bilo puno
crteà i rezbarija sa tebanskih i
egipatskih grobova, koji su predstavqali more, bure, galije i
moreplovce.
S po~etka je bilo nekog detiweg
straha, i ja bih po~e{}e iskakala
iz bureta da se posle male pauze i
oslu{kivawa opet vratim u w.
Ali navika je brzo do{la, i ja se
od bureta nisam odvajala. I ako je
trebalo da me traè, traìli su
117
me u buretu, i ako je trebalo da me na|u, na{li su me u buretu. [tavi{e, kasnije sam i onu
jednu dasku, koja je ulaska radi skinuta, naslawala iznutra, tako da sam osim otvorenog
krova, bila sasvim zagra|ena i bila sasvim sama. Psima i ma~kama je ulaz bio zabrawen,
mome bratu je u buretu bilo tesno, a krilati moji gosti dolazili su odgore.
U ovom {upqikavom i smeùranom dvorcu bujala je neka laka, meka i tiha fantazija,
i dok su druga deca napoqu grajala i celog leta tr~ala od tarabe do tarabe za jednim leptirom, mala bleda devoj~ica sawala je u buretu svoju robinzonijadu. Sawala o velikim
morima po kojima se koralska ostrva quqaju kao kotarice cve}a. O predelima gde
sun~ani zraci u te{kim debelim vidicima padaju na zemqu, i gde nema druge hladovine
i sveìne do kad morske ptice ra{ire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju
cve}e. Sawala o stra{noj studi i gle~erima iz ~ijih se pukotina plazi ~udna plava svetlost, i ose}ala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora leàti klica i stihija prave ve~nosti. U toj truloj kolibici sam nau~ila da volim ono {to se ne vidi, ono
{to nemam, i ono {to mora da pro|e...
(Isidora Sekuli})
robinzonski na na~in kako je to u avanturisti~kom romanu uradio Robinzon Kruso;

repuv = repuh, ~i~ak; galija sredwovekovna ratna la|a, starinski brod na vesla i jedra; robinzonijada vrsta avanturisti~kog romana inspirisanog doìvqajima
Robinzona Krusoa; koralska koja se sastoje od korala (svetlocrvenog ili belog kamena
nastalog od skeleta morskih ìvotiwa koje ìve na stenama); kotarica pletena korpica od pru}a; stud hladno}a; gle~er lednik, velika santa leda koja se kre}e
Pred sobom ima{ dva teksta o buretu. Oba opisuju bure, ali na razli~it na~in. Kako
je bure opisano u prvome tekstu? Koje osobine bureta su date? êmu sluè burad? Od ~ega
se prave? Koji delovi bureta su spomenuti u tekstu? Koje su wihove karakteristike izdvojene? Da li u opisu bureta ima subjektivnih, emocionalnih elemenata? Da li se i iz
jednog dela opisa moè uo~iti emocionalni odnos opisiva~a, ili wegov bilo koji utisak o buretu? Da li je upotrebqena ijedna stilska figura u opisu? Uporedi koja je svrha
bureta navedena na po~etku, a koja na kraju teksta?
Opis bureta u prvome tekstu dat je objektivno. Navedene su samo najbitnije osobine
bureta, precizno su date karakteristike drvene buradi: od kakvog materijala se prave,
~emu su sluìla i ~emu sada sluè, od kojih delova se sastoje, koje tehni~ke karakteristike ti delovi imaju. Takav precizni opis nekog predmeta, zasnovan na izno{ewu preciznih podataka i tehni~kih karakteristika predmeta i wegovih sastavnih delova,
naziva se tehni~ki opis. Tehni~ki opis je zapravo nau~ni opis nekoga predmeta.
Uporedi sada sa prvim opisom bureta, drugi opis bureta iz pri~e Isidore Sekuli}.
Da li je i tu bure opisano objektivno, samo na osnovu wegovih preciznih tehni~kih karakteristika? Moè li se ovaj opis bureta smatrati tehni~kim? Navodi li pisac svrhu
bureta, opisuje li precizno wegove sastavne delove, i wihove tehni~ke karakteristike?
Izbegava li izno{ewe vlastitih utisaka o buretu?
118
[ta saznaje{ o devoj~ici iz ~ijeg ugla se daje slika bureta? Za{to je devoj~ica poèlela da osvoji bure? Sa kim sebe upore|uje? Podvuci u tekstu re~i kojima se slikovito
opisuje izgled bureta. Kojim stilskim figurama se to postiè? Izdvoj vrlo slikovita
pore|ewa upotrebqena u opisu bureta. Izdvoj metafore kojima se imenuje bure. Izdvoj
najupe~etqivije slike koje pokazuju emocionalni odnos devoj~ice prema buretu. Kako se
devoj~ica uselila u bure? [ta je sve uradila da bi mu promenila izgled? Kako se ose}ala
u buretu? [ta je za wu bure predstavqalo? Pokaì u kakav odnos su dovedeni opisi unutra{wih (psiholo{kih) osobina devoj~ice i bureta.
Opis bureta u drugome tekstu predstavqa kombinaciju objektivnih i subjektivnih

elemenata. U tekstu prevladavaju subjektivni, emocionalni elementi opisa. Opis ~ine
upe~atqive slike, date vrlo useplim pore|ewima, epitetima, metaforama. Bure se tu ne
opisuje da bismo saznali wegove tehni~ke karakteristike, nego da bi se pokazalo {ta
ono zna~i devoj~ici, kakvu emocionalnu vezu devoj~ica uspostavqa sa wim. Zato u tom
opisu ima vi{e utisaka same devoj~ice o buretu nego objektivnih ~iwenica o izgledu i
svrsi samoga bureta. Takav opis u kome je u prvi plan stavqen emocionalni odnos opisiva~a prema opisivanom predmetu jeste sugestivni opis. Po{to ono {to je sugestivno
podrazumeva mo} izazivawa odre|enih raspoloèwa, sugestivni opis ima za ciq da
uti~e na emocionalni stav (na umetni~ki doìvqaj) ~itaoca. Zato je sugestivni opis
uvek umetni~ki opis, pa se druk~ije zove i kwièvnoumetni~ki opis.
119
TEHNI^KA NARACIJA
[tafelaj za ikonopis
[tafelaj sluì kao oslonac ikone pri slikawu. Omogu}uje slikaru najudobniji poloàj za slikawe.
Na uobi~ajeno ravnom stolu slikawe bi bilo oteàno, ruke bi bile u poloàju koji bi
oteàvao slikawe, ki~ma bi bila u nepravilnom poloàju, a sama ikona bi bila u nepreglednom poloàju.
Mogu da se koriste {tafelaji specijalno izra|eni za ikonopis, a mogu da se koriste
i modifikovani obi~ni slikarski {tafelaji.
Namenski {tafelaji za ikonopis

Naj~e{}e se izra|uju od teèg drveta bukve, oraha ili hrasta; ako se koristi jeftinije i lak{e drvo, treba ga napraviti da bude gabaritan, masivan i teì.
Lagan {tafelaj se moè prevrnuti pod teretom ikone.
[tafelaj se pravi da bude uspravan, izbegava se da bude nagnut, jer tako postaje nestabilan.
Na uspravni, vertikalni deo {tafelaja na odgovaraju}oj visini postavqa se {ira
polica.
Bilo bi dobro da se konstrukcijski omogu}i dizawe i spu{tawe police kako bi se prilagodila visini ikonopisca.
Ako pravimo jeftiniju varijantu, gde }e
visina police biti fiksna, wenu visinu
treba da odredimo s obzirom da gorwa polovina ikone pri slikawu treba da je u visini
o~iju (uzima se da je prose~na visina ikone
40 cm).
Iza police na koju se postavqa ikona treba da se nalazi tawa plo~a (moè od lesonita) na koju se oslawa ikona i koja moè da
posluì za lepqewe predloàka.
Ispod ove police na koju se postavqa ikona treba montirati jo{ jednu policu koja bi sluìla za odlagawe posudice sa bojom i
~etkice.
(Tekst sa interneta)
{tafelaj drveni stalak na kome stoji slika dok je slikar radi; ikonopis umetnost
slikawa ikona; ikonopisac slikar ikona; modifikovan donekle promewen,
preina~en; gabaritan odre|ene veli~ine
120
[ta o {tafelaju saznajemo iz ovoga teksta? êmu sluì

{tafelaj? Koje su prednosti kori{}ewa {tafelaja? Od ~ega se
izra|uje? Kako se pravi? Na {ta treba obratiti pa`wu pri
pravqewu {tafelaja?
Da li se u ovome tekstu daje opis {tafelaja? Koje karakteristike {tafelaja se samo izdvajaju? Jesu li ukqu~eni sugestivni elementi u opis? [ta se opisuje u ovome tekstu?
U tekstu je dato upustvo za izradu {tafelaja. U tom upustvu date su samo one osobine
koje su zna~ajne za pravqewe vrsta {tafelaja. Tekstovi koji predstavqaju upustva za
obavqawe nekoga posla jesu tekstovi tehni~ke naracije.
Tehni~ka naracija podrazumeva izno{ewe niza postupaka za obavqawe odre|enog
posla.
Evo jo{ jednog teksta koji predstavqa ~istu tehni~ku naraciju. U wemu su dati svi
postupci zasa|ivawa drveta.
Kako zasaditi drvo?

1. Pre sadwe listopadnog i zimzelenog drve}a
kopaju se jame dubine oko 80 centimetara i {irine metar do 1,20 metara, pri ~emu se vodi ra~una da korenov vrat ne bude zatrpan ili ogoqen.
2. Pre kopawa odstrawujemo otpatke razne vrste, koji se mogu na}i na mestu sadwe.
3. Na dno jame stavqa se kvalitetnija zemqa u
sme{i s humusnim |ubrivom i tresetom, pri
~emu je zna~ajno da se zemqa dobro pome{a.
Korenova masa se skra}uje za jednu petinu, dok se
sve o{te}ene ìle uklawaju.
4. Po{to nakon obavqene sadwe dolazi do slegawa zemqe, zna~ajno je da gorwi nivo busena bude od pet do 10 centimetara iznad okolnog zemqi{ta.
5. Sadnica se postavqa u jamu pri ~emu se pridràva za busen. Dobro usitwena zemqa se ravnomerno nasipa, pri ~emu se biqka podiè i spu{ta da bi se dobro popunio prostor izme|u korenovih ìla. Da bi se istisnuo vi{ak vazduha, zemqa se pa`qivo pritiska.
121
6. Oko sadnice se formira ~anak kako bi se

zadràle potrebne koli~ine vode. Potom se sadnica priveè uz prethodno postavqeni kolac, a
zatim se zemqa dobro zalije. Vodi se ra~una da
mlaz vode prilikom zalivawa bude blag da ne bi
do{lo do ogoqavawa korena.
7. Nakon toga se postavqa mal~ koji se sastoji
od delova kore ili treseta, ~ime se postiè zadràvawe potrebnih koli~ina vlage u zemqi{tu.
8. Kod sadwe `buna kopa se jama dubine 40 h 40 ili 50 50 centimetara, zavisno od veli~ine korenovog sistema. Sadi se na dubini od 15 do 20
centimetara.
9. Tokom sadwe va`no je da se vodi ra~una da korenove
ìle budu pravilno raspore|ene da bi biqka nakon sadwe imala pogodne uslove za rast.
10. Nakon sadwe `bun se povu~e nagore, da bi korenove
ìle zauzele odgovoraju}i poloàj.
Koliko postupaka je dato i opisano u uputstvu za sa|ewe drveta? Moè li se red navedenih postupaka mewati?
Moè li se neki od postupaka presko~iti, a da se radwa
uspe{no obavi?
U kakvoj je vezi ovakva tehni~ka naracija sa umetni~kom naracijom? Da li se ovde niù doga|aji ili doìvqaji? Ukqu~uju li se u tehni~ku naraciju elementi deskripcije, sugestivni emocionalni elementi? Uporedi
ovaj narativni tekst sa nekim pripoveda~kim (narativnim) tekstom. [ta je jedino zajedni~ko tim tekstovima?
Za{to se i jedan i drugi zovu narativni?
Zadaci:
Poku{aj napraviti svoje uputstvo o postupku pri izradi nekog predmeta
ili presa|ivawa (sa|ewa) cve}a, i sl. Iskoristi pri tome svoje prakti~no
znawe sa ~asova tehni~kog obrazovawa ili ~asova biologije.
122
PREPRIÂVAWE
SA PROMENOM REDOSLEDA DOGA\AJA
Ulica divqih kestenova
Gospodine, da li biste znali da mi kaète gde se nalazi Ulica divqih kestenova? Ne
se}ate se? A mora da je negde ovde, imena se vi{e i ne se}am. Ali znam pouzdano da je negde
ovde. [ta kaète, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da
ona tu mora da postoji, nemogu}e je da uspomene toliko varaju.
Da, jo{ pre rata... Na uglu se nalazila {kola, a pred {kolom arteski bunar. Ne mislite, vaqda, da sam sve to izmislio. U toj {koli sam i{ao u prvi razred, a pre toga u
zabavi{te. U~iteqica se zvala gospo|ica Fani, na{a u~iteqica, da, taj {to sedi pored
we, to sam ja, Andreas Sam, moja sestra Ana, Fredi Fuks, vo|a na{e bande... Da, gospodine,
odli~no, sada sam se setio. Ulica mora da se zvala Bemova ulica, jer ja sam bio borac u
bandi ~uvenih bemovaca, ~iji je vo|a bio Fredi Fuks (zvani Aca Dugowa), Folksdoj~er.
Sjajno gospodine, da nije bilo ovog na{eg razgovora, ja se uop{te ne bih setio da se ta
ulica zvala Bemova ulica, po ~uvenom poqskom generalu, ~etrdesetosma{u. Da li Vam,
mo`da gospodine, to ime govori ne{to: Bem, Bemova ulica. O, da, izvinite, naravno Vi
se ne moète setiti, ukoliko niste tu ìveli pre rata, no bar biste mogli znati da li
ima tu negde neka ulica s drvoredom divqih kestenova? Ti su kestenovi cvetali s prole}a, tako da je cela ulica mirisala pomalo otu`no i te{ko, osim posle ki{e. Tada je,
izme{an sa ozonom, miris divqeg kestenovog cveta lebdeo svuda naokolo.
Oh, ja sam se zapri~ao, oprostite, mora}u da pitam jo{ nekog, mora da ima nekog ko }e
se setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasa|ena drvoredom divqih kestenova. Zar se ne se}ate, gospodine? Ni Vi? Eto, sve {to jo{ mogu da Vam kaèm, to je da je
na uglu bio jedan bunar, arteski, ispred {kole. U blizini je bila kasarna, levo, iza ugla,
na drugom kraju ulice. Mi, deca, dotle smo smeli da odlazimo. Tu saobra}aj nije bio ìv.
A na uglu, kod kasarne, po~iwale su {ine (mali ùti i plavi tramvaji). Da, gospodine,
zaboravio sam Vam re}i da je pored drvoreda kestenova, s desne strane, bilo uo~i rata
iskopano skloni{te, u cikcak. Tu je boravila na{a banda. Da Vam, mo`da, taj podatak
ne}e pomo}i da se setite: bilo je iskopano veliko skloni{te. Naravno, svuda je bilo
skloni{ta, ali dobro se se}am da divqih kestenova nije bilo osim u na{oj ulici.
Naravno, sve su to detaqi, no ho}u samo da Vam kaèm da se sasvim pouzdano se}am da
je ta ulica bila zasa|ena divqim kestenom, a ovo, gospodine, ovo je bagrem, a bunar nigde
ne vidim, pa ipak mi se ~ini da je to nemogu}e, mo`da ste Vi pogre{ili, mora da se neka druga ulica zvala Bemova, ova mi se ~ini premala. Uostalom, hvala Vam, proveri}u.
(Danilo Ki{)
arteski, arte{ki bunar bunar napravqen dubinskim bu{ewem zemqe, dobio ime po
francuskoj pokrajini Artoa, u kojoj su izra|eni prvi takvi bunari; folksdoj~er (nema~ki) pripadnik nema~ke nacionalne mawine u zemqama Evrope za vreme
fa{isti~ke Nema~ke u Drugom svetskom ratu
123
Ovo je odlomak iz dela Rani jadi Danila Ki{a. U ovome tekstu primeweno je retrospektivno pripovedawe.
U pri~i se polazi od vremena pripovedawa, datog u vidu razgovora, pa se zatim vra}a u
pro{lost (se}awem na ono {to je bilo pre rata). Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pripovedawe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe, gledawe
unazad).
Obrati pa`wu na to kako su u pri~u ukomponovani retrospektivni delovi. Ti delovi
sli~ni su epizodama retrospektivnog pripovedawa. Izdvoj sve delove koji predstavqaju retrospektivno pripovedawe. Na koji je na~in pisac ukazao na ~iwenicu da su to retrospektivni delovi? Podvuci te jezi~ke pokaziva~e retrospekcije. Uo~i kako se kombinuju delovi hronolo{kog i retrospektivnog pripovedawa.
Kojim redom je ispri~ana radwa u navedenom tekstu? îme po~iwe pripovedawe? Na
koji na~in pisac uvodi prvi retrospektivni deo? Kako pisac povezuje doga|aje date retrospektivno sa onim o ~emu se govori u vremenu pripovedawa? Uo~i kako se u pripovedawe ume}u elementi deskripcije (opisa). Kojim jezi~ko-stilskim sredstvima pisac u
pripovedawe upli}e elemente deskripcije?
Prepri~aj tekst tako {to }e{ po}i od wegovog najuzbudqivijeg dala, a zatim ispri~ati ostalo.
Ispri~aj celi tekst retrospektivno. Poku{aj ispri~ati celi tekst i hronolo{ki.
Zatim poku{aj ispri~ati tekst kombinuju}i hronolo{ke i retrospektivne elemente.
Moè{ ukqu~ivati po vlastitoj voqi i druge elemente u tekst; tekst, zna~i, moè{
pro{irivati uno{ewem novih hronolo{kih i retrospektivnih elemenata.
Tekstovi se mogu prepri~avati onim redom kako su ispri~ani

bez obzira na wihovo vreme doga|awa. Tekstovi se mogu prepri~avati i ~isto hronolo{ki i ~isto retrospektivno.
Uo~i na koji su na~in u slede}oj vrlo uspeloj pri~i Dragane Vukanac, u~enice osmog
razreda, kombinovani elementi hronolo{kog i retrospektivnog pripovedawa. Obrati
pa`wu na to kako su napisani delovi koji pripadaju hronolo{kom, a kako delovi koji
pripadaju retrospektivnom pripovedawu.
124
@UBOR
Selo spava mirno kao odoj~e. Te no}i mesec, pun kao oko, osvetqavao je kr{evito tle. Se}am se... Pripeka be{e tog avgusta u Dalmaciji, prodirala je u grudi ~eqadi.
Kada je te davne avgustovske zore zatutwalo u brdima, mislila sam da }e se i ove na{e
kamene ku}e presuti u more kao pesak i blato. Bojim se ovih tmastih oblaka {to se mr{te nad ovim jadnim seocetom. Tutwe oni jo{
odavno, al' ovog puta, bojim se idemo.
Sabijeni smo u vla`nu prostoriju. Kiseonika ponestaje. Mnogo nas je. Majka sa dvoje
dece sedi uko~eno, skriva suze u tr{avoj kosi mla|eg deteta. Iz ugla, do zamagqenog prozora, dopiru naricaqke i kletve, odbijaju se
od modrih zidova vla`ne prostorije. @agor, pa muk kruè sobom-kutijom napuwenom
zvucima, uzvicima, upitnicima, zapetama...
Izmi~emo glave od ta~aka u strahu od kraja.
Mi, deca, sedimo odvojeni u }o{ku i drhtimo. S vremena na vreme dohvatio bi nas mese~ev zrak ne bi li nam vratio privid da
smo u crnoj slutwi mi ostali an|eli sa oreolom. Bili smo zbuweni.
Pri~aju da }emo uskoro i}i u potragu za novim krajolikom pod sun~evim zracima,
svetlim oblacima, ogrnutim ti{inom jutra. I}i }emo, kaù, da traìmo novi dom. Tamo Negde.
Kaù, grunu}e nevreme i odneti sve sa sobom. Nismo tada znali da }e nam istrgnuti i
par~e zbuwenog srca.
Grunulo je. Na putu smo. U oku ostala slika plamena i vode. ûjem wen ùbor, ne pla{i
me.
Oti{li smo, traè}i novi dom daleko od vla`ne prostorije...
I prkose}i svemu i danas ùborimo!
(Dragana Vukanac, O[ Vasa ârapi}, Beograd)
O ~emu se govori u ovoj pri~i? Kojim redom je pri~a ispri~ana? Kako su u pri~u uneseni elementi subjektivnosti (emocionalnog odnosa prema onome o ~emu se pri~a)? Ima li u datome tekstu metaforskih izraza? Kojim jezi~ko-stilskim elementima su ostvarene vrlo
upe~atqive slike? Koje se slike tebi najvi{e dopadaju? Za{to? Izdvoj stilske figure kojim se isti~e slikovitost izraza. U kakvoj su
vezi po~etak i kraj pri~e?
Poku{aj najpre pri~u prepri~ati samo hronolo{ki, a zatim

samo retrospektivno. [ta je osnovna razlika izme|u ta tri tipa
pripovedawa: ~isto hronolo{kog, ~isto retrospektivnog i kombinovano hronolo{ko-retrospektivnog?
125
PRIÂWE O STVARNOM ILI IZMI[QENOM

DOGA\AJU UZ KORI[]EWE PRIPOVEDAWA,
OPISIVAWA I DIJALOGA
Prozor
U mom ranom detiwstvu imao sam jednoga druga koji mi je bio i ostao zagonetan. Zvao
se Mi{ko. Bio je mo`da i godinu-dve mla|i od mene, i sitan je bio i neugledan, ali
hrabar i preduzimqiv, sa nepredvidqivim nastupima i zlo}e i dobrote. Jednog dana mi
je rekao tiho, kroz stegnute zube:
Hajdemo ve~eras da razbijemo prozore babi Kokotovi}ki! Ho}e{ li?
Ta baba je ìvela sama u osamqenoj ku}i koja je imala ne~eg od ve{ti~ine ku}e iz bajke. Ku}a je bila niska, ali prostrana, jer se protezala duboko u dvori{te koje je bilo
prava ba{ta; prema ulici je imala usko lice sa svega dva prozora izgubqena u ùtom zidu
ispod ogromnog mrkog krova. Baba je po ne~em li~ila na tu svoju ku}u. Debela, sa starinskim nao~arama koje su joj se upijale u te{ko salo bezbojnog lica, kao da ih nikad ne skida. Nepoverqiva i mrka, ali qubopitiva, grlata, }udqiva i pokretna kad joj treba, ona je
bila prili~na napast za kom{iluk, ali naro~ito stroga prema deci koja su se igrala pod
wenim prozorima ili oko wene ba{te. îni mi se da je niko nije voleo (...). Eto, o toj
èni se radilo.
Za{to? Kako da razbijemo? pitao sam zbuwen.
Moj drug nije imao mnogo strpqewa niti je voleo da stvari obja{wava, i traìo je
samo da se izjasnim ho}u li da u~estvujem s wim u pohodu na babine prozore ili ne}u.
Odgovorio sam da ne}u.
Ne}e{?
Nastao je trenutak ti{ine; bilo je mu~no; osetio sam potrebu da objasnim svoje odbijawe. Ne znam sada kako sam to rekao jezikom kojim smo kao de~aci govorili, ali se}am
se da sam navodio kao neke razloge. Prvo, baba je odvratna, stalno nas grdi i tuàka
roditeqima, i ja je ne mrzim ni{ta mawe nego {to je mrze Mi{ko i ostali drugovi, ali
razbiti joj prozore, to mi izgleda i suvi{e te{ka kazna. A zatim, baba ne}e mirovati:
tuì}e ne samo roditeqima i u~itequ nego i policiji, a ja se toga pla{im. Pla{im se
toga svega, a naro~ito o~evih batina, jer svi znaju kakvog strogog i opakog oca imam.
Mi{ko je slu{ao, ali mi je kod posledwe re~i koju sam izgovorio okrenuo le|a, i to
ne naglo i gnevno, nego polako i prirodno, kao ~ovek koji je bio po{ao na pogre{na vrata.
Ostao sam zbuwen i uznemiren, i celo posle podne i uve~e, kad sam stigao ku}i, mislio sam: ve~eras }e se ne{to te{ko desiti. Mi{ko }e polupati babi Kokotovi}ki prozore. I ja, evo, znam za to. [ta treba da uradim? Tako sam se pitao, dok je moj nemir
neprestano rastao. Da odem do babe i da je predupredim? Ne, nikako; ja sam na Mi{kovoj
strani a protiv babe. Da potraìm Mi{ka i da ga odvratim od tog pothvata? Ne}e
poslu{ati. Ko zna ho}e li hteti i razgovarati sa mnom? Da mu se pridruìm? To ne mogu.
Utom je pao mrak. I kao uvek, seli smo za ve~eru (...). Te zajedni~ke ve~ere, posle veselo provedenog dana, bile su za mene uvek te{ke; ova ve~era{wa izgledala mi je beskrajna.
126
Jeo sam, ali odsutan, mu~en brigom koja me nije napu{tala. U nekoliko mahova sam osetio potrebu da viknem pred svima (iako se za ve~erom ne sme govoriti):
Mi{ko }e ve~eras razbiti prozore babi Kokotovi}ki!
Ali sam svaki put progutao svoj uzvik, zajedno sa oporim zalogajem. (...)
Te ve~eri je, kako se meni ~inilo, bilo naro~ito teskobno i neprijatno tiho. I ta
teskoba i ti{ina su rasle nekako preko uobi~ajene mere da se nije moglo videti dokle }e
tako i gde }e se zavr{iti. A onda ih je odjednom prolomio i potpuno zbrisao tresak.
Staklo na prozoru u predwoj sobi prslo je u par~ad.
Sad je nastala neka nova ti{ina. Svak je stajao nepomi~an na mestu na kom se zadesio.
Ja sam mislio samo jedno: to je Mi{kova pra}ka.
Svi su se zgledali, samo sam ja stajao oborenih o~iju. Za mene su sa zveketom razbijenog
stakla upali u sobi i Mi{ko (Ne}e{?) i baba Kokotovi}ka i u~iteq i policija, i sve
ìvo i mrtvo {to se u meni vezivalo sa wima.
Posle prvog zaprepa{}enog }utawa, digli su se povici i pitawa uku}ana. Sestra, koja je bila ve} zadremala, udarila je u pla~. Sve je to za mene bilo samo sastavni deo op{te
gu`ve i graje koju sam samo ja ~uo i video. Sudwi dan se stvorio tu za mene. U mojoj glavi
kovitlac od uku}ana i samo meni vidqivih i znanih prido{lica. Svi se oni guraju oko
mene, vi~u, hvataju me, dokazuju ne{to, traè ne{to, ispituju, prete, a sve je mu~no i
neobja{wivo i zamr{eno do besmisla i potpunog neshvatawa. I u svemu tome ja sam jedini koji mora da odgovara svima i da obja{wava sve, i jedini koji ne moè i ne ume da
kaè nijedne re~i obja{wewa ni opravdawa.
A onda se sve sti{alo. Svega je nestalo ili je sve zaklonila krupna o~eva pojava. ûo
sam samo kako je, idu}i prema meni, rekao:
To su, svakako, tvoji krasni jarani!
Wegove re~i su bile zlovoqne i mukle, jedva razumqive, kao i re~i wegove ve~erwe
molitve.
To {to je daqe dolazilo poznavao sam vrlo dobro odranije. Za to je postojao u na{oj
ku}i utvr|en red. (...) Sve se to ponovilo i ove ve~eri. Otac me je tukao dugo i gnevno.
âk ni majka nije prilazila da me brani. Posle je do{ao stra{an pla~ sa obilnim suzama, a zatim ne{to kao spavawe isprekidano jecajima. Probudila me je prva belina dana.
Uboji na meni bili su budni. U hladnoj, osu|eni~koj svetlosti prvog svitawa svi su
predmeti bili nemilosrdno sami, kao nagi, samo ono {to su. (...) Razbijeni prozor zapu{ila je majka jastukom bez
navlake. I to izgleda vrlo,
vrlo ru`no.
I pre i posle toga otac
me je, u nastupima meni nerazumqivog gneva, mnogo i
~esto tukao, kao i mog brata,
~im je malo poodrastao.
(Celog veka se posle le~imo
od tog detiwstva!) Ali
nikad, ~ini mi se, ni pre ni
posle nisam teè ni gor~e
osetio bol i ponièwe od
tih batina kao tog jutra, dok
127
su jo{ svi u ku}i spavali i dok se kroz razbijen prozor ukazivao u prvoj svetlosti spoqni svet, pun besmislenih zala i nerazumqivih odgovornosti.
(Ivo Andri})
1. [ta je predmet ovoga teksta? (O ~emu to Andri} pripoveda?) Kako je doìvqaj de~aka (koga predstavqa sam pisac) uobli~en? Ukratko ispri~ajte razvoj doga|aja (tok radwe). Izdvojte uvod, glavni deo i zavr{etak. Uo~ite {ta predstavqa po~etak doìvqaja.
Kako se on daqe razvija? [ta predstavqa vrhunac, a {ta rasplet?
2. Da li pisac pri~awe svodi samo na nizawe zgoda i situacija koji ozna~avaju razvoj
radwe od wenog po~etka do raspleta?
Kako je uobli~en uvodni deo? îme on zapo~iwe? Da li nas pisac odmah upoznaje sa
onim {to predstavqa po~etak doìvqaja?
Po~etak doga|aja dat je u upravnom govoru Mi{kovim pozivom da razbiju prozore babi
Kokotovi}ki. Za tako dat po~etak doga|aja bilo je neophodno da nas pisac najpre upozna
sa drugim likom u doga|aju sa wegovim drugom Mi{kom.
Koje Mi{kove spoqa{we (fizi~ke) osobine pisac daje? Sa kojim nas wegovim karakternim (unutra{wim) osobinama upoznaje? S kojom je karakternom osobinom povezan
Mi{kov predlog o razbijawu prozora?
Kako pisac daqe oblikuje pri~u? Da li nas odmah obave{tava o svom odgovoru Mi{ku?
Za{to?
Navode}i Mi{kove re~i u upravnom govoru, pisac je u pri~u uveo jo{ jedan lik babu Kokotovi}ku, kojoj treba razbiti prozore. Zato pre nego {to nastavi sa pri~om o sudbini
Mi{kova predloga, on uvodi u pri~u opis eksterijera babine ku}e i opis portreta babe
Kokotovi}ke.
Koje karakteristi~ne pojedinosti pisac izdvaja pri opisu eksterijera? Koja vrsta
re~i dominira u opisu eksterijera? Kojim stilskim izraàjnim sredstvima se pisac
posluìo pri stvarawu slike eksterijera?
Kako pisac dovodi u vezu opis ku}e sa opisom babe Kokotovi}ke? Na kojim karakteristi~nim pojedinostima gradi portret babe? Sa kojim nas osobinama babinog vawskog
izgleda upoznaje? Koje karakterne (unutra{we) babine osobine daje? Kako su kombinovane vawske i unutra{we osobine u opisu portreta? Koristi li se pisac pri portretisawu i elementima subjektivnog opisa? (Izdvojte re~i i iskaze koji to potvr|uju.)
Tek nakon tih funkcionalnih opisa eksterijera i portreta pisac u formi upravnog
govora daje svoj odgovor Mi{ku.
S kojim nas karakternim Mi{kovim osobinama pisac nakon toga upoznaje? Kako daqe
prenosi sadràj dijaloga? Da li se zadràva samo na pripovedawu onoga {to se dogodilo ili u pri~u ukqu~uje i elemente subjektivnog opisa?
Kako je opisao svoje odbijawe da se pridruì Mi{ku? Kako Mi{ko reaguje na wegovo
odbijawe?
Napravimo sada plan po kome je napravqen uvodni deo ovog doìvqaja:
Najpre se daju op{te vizuelne i karakterne Mi{kove osobine (deo Mi{kovog portreta)
Mi{kov predlog da razbiju prozore na ku}i babe Kokotovi}ke
Jedinstvo opisa eksterijera babine ku}e i portreta babe Kokotovi}ke
128
De~akovo pitawe Mi{ku, kao odgovor na wegov predlog

Upotpuwewe Mi{kovog portreta izno{ewem wegovih novih karakternih osobina
Izno{ewe razloga za{to de~ak odbija Mi{kov predlog
Mi{kova reakcija na odbijawe
3. [ta se doga|awa s de~akom nakon {to je Mi{ko oti{ao bez re~i? U kakvom se psihi~kom stawu nalazi? Koja ga sve pitawa mu~e? Uspeva li odagnati nemir koji ga je
obuzeo? Kojim je jezi~kim sredstvima pisac odslikao to unutra{we stawe? U opisu
de~akovog raspoloèwa pisac se koristi i upitnim i izjavnim re~enicama. Kakva je
wihova uloga?
Kako je opisano de~akovo stawe za vreme ve~ere? Izdvojte re~i i izraze koji najboqe
oslikavaju to stawe. [ta de~ak preìvqava? Kako pisac uspostavqa vezu izme|u situacije za vreme ve~ere i de~akovog unutra{weg stawa? Prevladavaju li elementi subjektivnog ili objektivnog opisivawa? (Potvrdite zakqu~ak izdvajawem i jednih i drugih.)
4. [ta se tada dogodilo? Da li je to de~ak o~ekivao? Na koji je na~in iskazan najva`niji deo doga|aja (vrhunac)? Koji je stilski postupak tu primewen?
Uo~imo:
... bilo (je) naro~ito teskobno i neprijatno tiho. I ta teskoba i ti{ina su rasle
nekako preko uobi~ajene mere... A onda ih je odjednom prolomio i potpuno zbrisao tresak.
Kako su reagovali uku}ani? Kako je opisana situacija izazvana lomom prozora? Kako
je opisano de~akovo stawe? [ta de~ak sve preìvqava? êga se prise}a? Izdvojte sve
re~i i izraze koji oslikavaju de~akovo unutra{we stawe u datoj situaciji.
Kako je pisac dao sliku op{te gu`ve i graje? Kojim jezi~kim sredstvima: ima li
gomilawa, prevladavaju li glagoli ili imenice? [ta izraàva pridevima? Da li je slika zasnovana na objektivnim ili subjektivnim elementima?
Na koji na~in pisac kontrastira sliku situacije odmah nakon praska i onu posle prvog zaprepa{}enog }utawa? (Obratite pa`wu na suodnos jezi~kih jedinica u jednoj i
drugoj slici.)
5. Kako pisac u pri~u uvodi lik oca? Koje wegove karakteristike daje?
Obratimo pa`wu i na jedinu re~enicu koju otac izgovara:
To su, svakako, tvoji krasni jarani!
Koje zna~ewe ima re~ krasni u toj re~enici? Je li ona tu upotrebqena u uobi~ajenom
zna~ewu divni, lepi, ili u sasvim suprotnom? Kako se ta stilska figura zove?
6. Kako de~ak zavr{ava pri~awe svog doìvqaja? [ta je sledilo posle ironi~nih
o~evih re~i? Sa kojim nas jo{ o~evim osobinama upoznaje?
Kako je u pri~u ukqu~en opis pejzaà zore? Kako je data slika bu|ewa? Kojim se jezi~ko-stilskim izraàjnim sredstvima pisac sluìo pri stvarawu te slike? (Izdvojte najekspresivnija pore|ewa i personifikacije. Izdvojte i elemente subjektivnog opisa.)
Kako je pisac izrazio svoje se}awe na dati doìvqaj? Koju osnovnu ideju moèmo izvu}i iz wegovog zakqu~ka o doìvqaju?
7. Napravite detaqan plan po kome je ispri~an ovaj doìvqaj. (Neka vam pri tom
obrazac bude plan koji smo napravili za uvod.)
Uo~ite: kako pisac u tok doga|aja ume}e elemente pripovedawa, dijaloge, opise
129
portreta, eksterijera, pejzaà i vlastitih psiholo{kih preìvqavawa?

Izdvojte najkarakteristi~nija stilska izraàjna sredstva kojim se pisac posluìo u
pri~awu doìvqaja.
ZAPAMTI!
Pri~awe doga|aja ili doìvqaja ne svodi se samo na nizawe zgoda ili situacija koje usmeravaju tok radwe. To pri~awe podrazumeva i izno{ewe ose}awa, preìvqavawa i
razmi{qawa u datoj situaciji. Uz to, dobro ispri~ati (napisati) doga|aj ili doìvqaj
naj~e{}e zna~i uvrstiti tamo gde je potrebno i elemente pripovedawa, ukqu~iti gde je
potrebno dijalog, kao i opise portreta, pejzaà, enterijera i eksterijera. Tek s wima
pri~awe doga|aja ili doìvqaja postaje potpuno, sveobuhvatno, i upe~atqivo.
130
PREPRIÂVAWE SA PROMENOM
GRAMATI^KOG LICA
Jabuka na drumu
Pomolozi kaù da jabuke, ni one u negovanim vo}wacima, nisu duga veka. Usahnu posle
jedva osamdeset godina. Kru{ka }e ih i u divqini nadìveti. Ali, ovu usamqenu kr`qavu udovicu sva sela u okolini od birzemana pamte, od nara{taja do nara{taja, a ve} ko~ija{i ve} pre stotinu leta razaznavali su se po woj, kad zaveju one zaslepqivo bele, bezmerne ravni~arske me}ave. Vaqda ba{ to {to je tu odnekud ostala sama, od rasada kakvog
nekada{weg turskog vakufa, pa, upu}ena sama na sebe, vaqda je ba{ to i pomoglo woj da
udvostru~i svoje snage, da odrì persijski kalem kojim ju je darovao bio neki nepoznati,
blagorodni rahmetlija, du{e svoje radi.
I sad, otkako se razlistala i po~ela da obr}e svojom dobrodo{lom senkom, na tim letwim prìnama, i da se kiti svojim prisnim bogatstvom, finim, ovalnim plodovima,
ona je postala nepozivana, nepla}ena slu`benica, nemoqena darovateqka svim namernicama, svakom koga bi put naneo ovuda.
Ve} u rano prole}e po~nu nesta{ni izletnici, prolaznici, da poskakuju i kidaju
wene gran~ice, posute onim toplim iwem zelenkastobeloga cvata. A ve} pri povratku
ispusti}e ih rasejano negde u pra{inu, ili }e, ipak, poku{ati da wima, bar za dan-dva,
osveè svoj ove{tali, suri stan.
Za mladog leta, iz udaqenih majura, dotr~a}e amo ~oban~i}i, mali kravari, sviwari
i gu{~arice, pobrsti}e zelene jabu~ice sa svih glavnih grana, dokle god se osmele da se
uspnu. (...) Uskoro, samo na najvi{im i krtim izdancima osta}e ne{to jabuka. (...) Iz
dana u dan }e sunce pretvarati wihovo jetko zelenilo u medeno ùtilo; prvo u ono
tanano ranih livada i {ibqa a kasnije u zlatni sjaj lipova nektara. One kao da svetle,
kao da osvetqavaju nadaleko svoju dadiqu koja ih spasava nose}i iznad sebe same, ali time
to nesre}no drvo samo jo{ vi{e namamquje gram`qive, obesne prolaznike i adrapovce.
I ptice su uzdr`qivije od qudi. (...)
A putnici, umorni pe{aci, koji, za àrke omorine, jedva do~ekaju da se u wenome
hladu ispruè, da se zanesu ~arobnim mozaikom plavetnila kroz wenu krunu i topazom
ne`nih jabuka koje proviruju i wi{u}i se zdravim ih snom uspavquju, a ti ~im se dignu,
zahvaquju se na gostoprimstvu time {to se hitaju grudvama i kamenicama, tucanikom s
druma samo da obale koji plod. Ponekad se nedozreli ukus i ne dopadne pa tek zagrizenu
jabuku odbacuje s ru`nom psovkom u orawe. (...)
No ona jo{ uvek stoji, iako pognuta, na istom mestu, na usluzi svakome; cveta, ra|a, pomalo za{ti}ava ovcu i govedo i ~oveka od naglih pquskova i od petrova~ke jare. Ona bi
~inila ponude i punim svojim urodom, tom svojom aromati~nom smesom slasti i kiseline,
kao u prevrelih starih malvasija kad je bezobzirni i nezahvalni qudi ne bi u tom spre~avali. Ona podnosi, eto, godinama wihove pozlede. âk se trudi da tragove wihove nepravde
i grubosti jedva primetnim oìqcima prikrije. Samo ba{ kad se sveà rana obnaì,
procedi se sjajna kapqa smolice, ali da li je to wen uro|eni razum ili stid? ona ubrzo u~ini da ta suza potamni, da se stvrdne, izjedna~i s korom, i postane nevidqiva.
(Veqko Petrovi})
131
pomolog stru~wak za vo}arstvo; birzeman (turski) davno vreme, staro doba; vakuf
(turski) muslimanska zadu`bina; blagorodan plemenit, du{evan; rahmetlija (turski) pokojnik; malvasija vrsta gr~kog vina iz Malvasije, na ostrvu Moreji
Ovo je odlomak iz istoimene pripovetke Veqka Petrovi}a. Zapaà{ da u pripoveci
pri~u o usamqenom, blagorodnom drvetu kazuje neutralno lice, posrednik izme|u pisca i doga|aja o kojima se govori. U nauci o kwièvnosti on se zove narator ili
pripoveda~.
Kada je pripoveda~ posmatra~ doga|aja, ali ne i u~esnik, tada on pripoveda u tre}em
licu. Kada je pripoveda~ istovremeno i u~esnik u doga|ajima (lik u pri~i), on pripoveda u prvom licu.
Narator koji doga|aje predstavqa iz svog ugla naziva se u kwièvnom delu doìvqajni pripoveda~.
U ovakvom deskriptivnom (opisnom) tekstu lirsko ja koje opisuje prirodu obuhva}eno
je slikom pejzaà i stapa se sa opisom prirode.
Kojim jezi~ko-stilskim sredstvima se poja~ava nagla{ena ose}ajnost u pripoveci
Jabuka na drumu? Posebno obrati pa`wu na personifikaciju u pripoveci i objasni na
koji na~in ovo stilsko izraàjno sredstvo doprinosi izraàjnosti i bogatstvu
pesni~ke slike.
Pisac oìvqava kwièvnog junaka jabuku. Woj poklawa misli, ose}awa, razmi{qawa i dopu{ta joj da progovori na originalan na~in. Junak na koga pisac prenese svoje
misli i ose}awa naziva se u umetni~koj kwièvnosti lirsko ja (lirski subjekt).
Pripovedawem u prvom licu postiè se slikovitost, iskrenost, ose}ajnost i uverqivost kazivawa.
Analiziraj umetni~ke efekte koji se ostvaruju pomo}u pripovedawa u prvom licu.

Pisac u pripoveci predstavqa svet koji ga okruùje, pripovedaju}i u tre}em licu.
Po{to je jabuka personificirana, pripovetku moè{ prepri~ati u prvom licu prema
samostalno sa~iwenom planu. Pripovetku u celini ima{ u îtanci za sedmi razred.
Napravi plan za celu pripovetku i prepri~aj je u prvom licu.
Poku{aj da na subjektivan (li~an) na~in, iz svog ugla, pripoveda{ u prvom licu tako
{to }e{ se staviti u ulogu jabuke i govoriti o sebi, o pojavama koje si doìveo, video,
osetio, o raspoloèwima i razmi{qawima koja su te opsedala u neprijateqskom svetu bezobzirnih qudi. Budi narator i koristi JA-formu izlagawa (pripovedawe u prvom
licu). Ma{tovito, kriti~no, doìvqeno i ose}ajno pi{i o sebi, samo}i, darovawu i
uzdarjima qudi. [ta nam jabuka daruje? [ta za uzvrat traì od nas? [ta nam poru~uje?
Doga|aje predstavi iz svog ugla, govori o jabuci u prvom licu, iskreno i subjektivno
(li~no). To moè{ uraditi i pismeno na temu: Ja sam jabuka.
132
GOVOR LIKOVA U KWI@EVNOM TEKSTU

Pri~a o kmetu Simanu
Prvi dani septembra. Sun~ano jutro. U {qiviku na travi leì Siman, ruke zaturio
pod glavu, nad wim se modre i savijaju grane pune roda. Ne misli ni{ta, samo se sme{ka,
jer ga od glave do pete ispuwava jedno jedino ose}awe: da je sve ovo wegovo. Kao kroz san
~uje dole {kripu vratnica i glasove. Pogleda jednim okom samo, i odmah vidi {ta je.
Wegov aga Ibraga, sara~, do{ao sa ~etiri kowa i jednim momkom da obere svoju polovinu
{qiva. Siman ga pustio da mu pri|e posve blizu, prave}i se da ga ne ~uje i ne vidi.
Dobro jutro, Simane.
Dobro i jest kaè Siman, a ne ustaje pred agom.
Ibraga pre|e rukom preko o~iju. Kao da se svet iz temeqa zaquqao. Pridràva se za
jednu {qivu. (...)
Dugo je gledao Ibraga {to se nije videlo ni zapamtilo otkad su age age i kmetovi kmetovi. Ispod mirne maske du{evnog age u wemu je sve kuvalo od sopstveni~kog besa i
povre|enog aginskog ponosa, ali su ga strah i obzir obuzdavali, jer kmet je o~igledno
re{en na zlo, a vremena su te{ka i nesigurna. I Ibraga se pribrao i seo.
Ja do{o da ovo {qiva, {to je moje, smirim kaè aga muklim glasom.
Nisi moro dolaziti. [qive su mirne, a koliko ih bude trebalo smirivati, umijem
ih i ja smiriti.
Zametnu se neobi~na prepirka. Siman se napola pridigao, ali samo zato da bi mogao
agi u o~i da skre{e ono {to ni sam nije pomi{qao da bi smeo da mu kaè. (...) Hiqade i
hiqade usamqenih i ne~ujnih buntovnih razgovora iz pro{losti sad su se slili kao
hiqade poto~i}a u jednu jedinu gromku bujicu re~i. I Siman govori.
Usta mu puna re~i kao nekog slatkog, vatrenog pi}a. I sam se ~udi otkud mu na um padaju te smele re~i, od kojih je potowa uvek sla|a od prve. I milije mu je to {to moè da izgovori, nego ovaj rod, koji on sada smatra svojim, i sav {qivik, sa svim vo}kama iz korena. Odmahuje Siman rukom {iroko, preko jesenskog predela i neba nad wim, gu{i se od
jakih re~i, i na sve agine re~i, i na sve agine na silu i naoko razlo`ne primedbe i
opomene odgovara kratkim: ne!, u kom ono e puca i èè kao plameni bi~. (...) Tako je
Siman izgovorio nekoliko puta to svoje ne, okre}u}i lice na sve ~etiri strane sveta a
zatim put neba, kao da puca iz male pu{ke i {enlu~i, da ceo svet ~uje wegovu radost. A
zatim se okrenuo prema agi, i ti{e i sre|enije izgovorio to svoje ne, tako da je u toj nagloj promeni tona bilo ne~eg naro~ito zna~ajnog i sve~anog:
Ne, nije tako, Ibraga.
Pa kako je, kad nije tako? pita meko aga.
Vidi{ sam kako je: drugo vrijeme, druga prava, pa i druga sudija.
Ono jest, drugo vrijeme boìje davawe je tako! ali ti si pametan ~o'jek, Simane,
i zna{ dobro da takve prave nema po kojoj ono {to je moje moè odjednom postati tvoje.
Tu Siman planu.
E, da vidi{, ima, Ibraga! Ima i moè! I tvoje je bilo nekad na{e, pa u neko vrijeme
i po nekoj pravi postalo va{e. E, kad je ono {to je od davnina bilo moje moglo postati
tvoje, moè vala i ovo {to se zove tvoje postati moje, kao {to je i bilo.
133
Ode ti, Simane, daleko.

Mogu ja danas da idem kud god ho}u.
Moooè{...
Mogu, jo{ kako mogu, Ibraga. (...)
Nastade opet }utawe. Ibraga gleda preda se, a Siman sav cepti i brek}e i prelazi nemirnim pogledom po svemu oko sebe.
Pa kako ostasmo mi, Simane? prekida aga }utawe.
Ja, dobro, Ibraga, a ti ne znam kako si.
Ama, znam da si dobro, i neka si, {u}ur, nego {ta }emo sa {qivama?
A, sa {qivama? Pa to se zna, onako kako sam ti rekao: bilo, pa nije.
Ne more to, Simane, tako. Pametan si ~o'jek; ne treba da ti govorim.
I ne treba, vala. Nego, ja }u tebi kazati ne{to, da ne duqimo lakrdiju. Evo kako je:
~etiri stotine godina ste vi jahali nas, sada }emo ~etiri stotine godina mi vas, a poslije }emo se razgovarati ko }e koga jahati za onih tre}ih ~etiri stotine godina.
(Ivo Andri})
sara~ (turski) sedlar, onaj koji izra|uje sedla i drugu opremu za kowe; kmet seqak
vezan za zemqu vlasnika (plemi}a ili spahije); {enlu~iti veseliti se, radovati se uz
pucwavu; lakrdija (turski) prazne re~i, neobuzdana, preterana {ala.
U ovom odlomku iz istoimene pri~e Ive Andri}a ve}i deo teksta predstavqa razgovor izme|u Simana i Ibrage, koji su i glavni likovi ove Andri}eve pri~e. Razgovor
izme|u dva ili vi{e lica naziva se dijalog.
Ve} zna{ da se jezik likova ne mora podudarati sa pi{~evim jezikom. Pisac ~esto pomo}u jezika karakteri{e svoje likove. To zna~i da mu jezi~ke osobine sluè za boqe
oslikavawe lika. Uo~i u ~emu je razlika izme|u jezika upotrebqenog u dijalogu (jezika
likova) i jezika pisca (jezika u delu teksta koji ne pripada dijalogu). Je li kwièvni izgovor (ekavski i ijekavski) isti u tim delovima teksta? Ima li u dijalo{kim delovima
teksta re~i koje nisu kwièvne (koje ne pripadaju kwièvnom jeziku), nego su dijalekatske? Izdvoj te re~i. Ima li u dijalogu re~i koje pisawem oslikavaju na~in wihovog izgovora (obrati pa`wu na re~: Moooè{)? Obrati pa`wu i na to kako pisac svojim komentarima potpomaè tuma~ewu onoga {ta i kako Siman govori. Na taj na~in uspostavqa se veza izme|u ta dva tipa jezika i stvara jedinstven kwièvni tekst u kome
zna~ajnu ulogu igra i govor likova i jezik samoga pisca.
Prati razgovor (dijalog) Simana i Ibrage i zapaàj {ta o sagovornicima otkrivaju
re~i koje oni izgovaraju, a {ta postupci koje te re~i prate. Obrati pa`wu kako se Siman
igra sa zna~ewem re~i. Uo~i {ta zna~e re~i smiriti, oti}i (u: Ode ti, Simane, daleko),
ostati kad ih upotrebqava Ibraga, a kakvo im zna~ewe daje Siman? (Priseti se kako se
zovu re~i koje mogu imati vi{e zna~ewa.) Za{to se Siman poigrava zna~ewima re~i?
[ta time èli pokazati Ibragi? [ta moè{ zakqu~iti o Simanu i Ibragi na osnovu
wihovog dijaloga?
134
Razgovor izme|u dva ili vi{e lica naziva se dijalog. Dijalog je

najrasprostraweniji od svih oblika izraàvawa. Kroz dijalog se
ostvaruju sva zbivawa i odnosi me|u likovima, kao i wihovi stavovi i pogledi. Ako u pripovednom delu dominira dijalog, ono se
pribliàva dramskoj formi. U sastavu dijaloga otkrivaju se tri
elementa: 1) dijalo{ki niz (to je zaokruèna dijalo{ka celina koja je vezana za neku scenu, situaciju ili epizodu), 2) dijalo{ka sekvenca (koju ~ine dve me|usobno uslovqene replike; po jedan iskaz
likova koji u~estvuju u dijalogu), i 3) replika (to je osnovna jedinica dijaloga, jedan ~lan dijalo{ke sekvence).
U navedenom tekstu izdvoj: a ) dijalo{ke nizove, b) dijalo{ke sekvence, i odredi koliko ima v) replika.
Promeni upravne govore u neupravne. Da li ja~i efekat izaziva upravni ili neupravni govor?
135
PISAWE POZIVNICA
Pozivnica je tekst kojim nekoga pozivamo na proslavu, priredbu, sve~anost, u posetu, i sl.
Postoji vi{e vrsta pozivnica:
li~ne, kojima se pozivaju prijateqi, poznanici, ~lanovi {ire porodice;
javne (op{te), koje su namewene svim qudima i obi~no su {tampane;
slu`bene, koje {aqu ~lanovi organizacija, dru{tava, institucija i sl.
Li~ne pozivnice
Li~nim pozivnicama zovemo bli`we na neku proslavu. Doma}in sam bira koga }e
pozvati. Treba voditi ra~una da se na proslavu ne pozivaju me|usobno posva|ani qudi,
bez obzira na to {to su na{i prijateqi.
Osnovne karakteristike:
a) Pozivamo usmeno ili pismeno, i to bar nedequ dana ranije. Ako smo dobili pismenu pozivnicu, na wu treba da pismeno odgovorimo, da zahvalimo
na pozivu i odgovorimo ho}emo li se pridruìti proslavi ili ne. Najboqe
je da se pozvani odazove pozivu, a ako onaj koji je pozvan iz opravdanih razloga ne moè do}i, potrebno je da se izvini i uqudno zahvali na pozivu;
b) Pismena pozivnica mora sadràvati mesto, datum i vreme proslave.
Neki delovi teksta se i naglase (podvuku, bolduju) da bi se posebno istakli;
v) Li~nu pozivnicu pi{emo svojeru~no; kada je pozivnica mnogo, moèmo
ih otkucati, ali se na svaku svojeru~no potpi{emo;
g) Tekst poruke bira se primereno gostima; humor nije uvek poèqan,
po{to nismo sigurni da }e oni koje pozivamo tekst poruke pravilno shvatiti. U pozivnici uvek treba naglasiti koja je vrsta proslave: ro|endan, godi{wica, diploma, i sl.;
d) Pozivnicu {aqemo spakovanu u koverti.
Primer:
Beograd, 5. 6. 2009. god.
Draga Milice,
Pozivamo te da nam se pridruì{ na proslavi 2. ro|endana
na{e k}erke Tamare.
Proslava }e biti u petak, 15. juna 2009. u 18 ~asova
kod nas u ku}i.
Tawa i Milan
Zadatak:
Napi{i pozivnicu za ùrku, ro|endan ili proslavu maturske ve~eri.
136
Op{te pozivnice
Op{te pozivnice su namewene {iroj javnosti. One mogu biti usmene ili pismene.
Mogu biti objavqene na radiju, televiziji, u dnevnoj {tampi, na javnim oglasnim tablama (bilbordima), lecima...
Op{tim pozivnicama se poziva na otvarawe izlo`be, na predavawa, koncerte, promociju kwiga, literarno ve~e...
Osnovne karakteristike op{te pozivnice:

a) Op{ta pozivnica mora biti na vreme objavqena kako bi pozvani mogli
prilagoditi svoje obaveze;
b) Ona treba da sadrì podatke o tome: ko poziva, na {ta poziva (vrsta
priredbe, doga|awa...), kao i ta~no mesto i vreme (datum i satnica);
v) Tekst mora biti razumqiv i jednozna~an (mora se iskqu~iti mogu}nost
vi{ezna~nosti, nedoumica);
g) Naj~e{}e je na poseban na~in oblikovana, odnosno istaknuta vrsta,
mesto i vreme doga|awa (proslave).
Primer:
Hor pri hramu svetog \or|a
Dragi prijateqi, posetioci i qubiteqi duhovne muzike!

Pozivamo vas na Vaskr{wi koncert koji }e se odràti u nedequ
19. 4. 2009. godine sa po~etkom u 20:30 ~asova
u Hramu Svetog Save.
Na koncertu }e u~estvovati de~iji i crkveni horovi,
a kraj koncerta }e biti obeleèn vatrometom.
Dobro do{li!
Zadatak
Sastavi pozivnicu za koncert poznate grupe, promociju kwige, i sl.
137
Slu`bena pozivnica
Slu`beni poziv {aqe se po pravilu ~lanovima neke organizacije.
Slu`beni poziv sadrì:
a) U desnom gorwem uglu datum pisawa;
b) Napisan naslov, npr.: POZIVNICA;
v) Uvodne re~i po{tovawa (npr.: Po{tovani, Ceweni,
pozivamo Vas... i sl.) za obra}awe pozvanom licu;
v) Napisan ili priloèn dnevni red;
g) Na kraju se navodi funkcija onoga ko poziva i
wegov potpis.
Primer:
Beograd, 12. 5. 2008.

Pozivnica
Po{tovani gospodine Petrovi}u,
Uqudno Vas pozivam na 3. sastanak Crvenog krsta podru`nice
Vo`dovac, u sredu 24. maja 2008, u 18 i 30 ~asova.
Sastanak }e se odràti u prostorijama u Ulici vojvode Stepe 24.
Dnevni red:
1. Razgovor o akciji Svi smo qudi
2. Akcija podmlatka dru{tva
3. Dogovor o pomo}i usamqenim starim osobama
4. Priprema za akciju dobrovoqnog davawa krvi
5. Razno
Predsednica CK
Sneàna Popovi}
Zadatak:
Zamisli da si predsednik sportskog dru{tva. Sastavi pozivnicu za sastanak sa dnevnim redom.
138
PISAWE ZAHVALNICA
Zahvalnica je tekst kojim se nekom za ne{to zahvaqujemo. Zahvalnica je namewena pojedincu, grupi qudi ili ustanovi. Moè biti li~na ili slu`bena. Zahvalnice se upu}uju ili dodequju za uslugu (npr. poslanu kwigu i sl.), za pomo} (npr. na poslu, za izdavawe
kwige, u le~ewu i sl.).
Pri zahvaqivawu poznanicima ili bli`wima pozivnice imaju vi{e li~ni karakter, nego kada se zahvalnica upu}uje ustanovama.
Primer:
Zahvalnica
Zahvaqujem rukovodstvu preduze}a Zastava iz Kragujevca,
{to ste mi nov~anim prilogom pomogli da platim {kolarinu
na Muzi~koj akademiji u Be~u. Bez va{e pomo}i vrata {kolovawa
u inostranstvu za mene bi u ovoj godini ostala zatvorena.
Iskreno vam zahvaqujem za pomo} i razumevawe.
Od srca hvala i èlim vam jo{ mnogo radnih uspeha.
Milena Milenkovi}
Desanke Maksimovi} 5
Kragujevac
Kragujevac, 6. 1. 2009.
Zadatak:
Napi{i jednu zahvalnicu
Po{tovani _______________________
Zahvaqujem Vam se za ____________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
Puno Vas pozdravqam i hvala.
__________________
_________________
139
PISAWE ÊSTITKI
êstitka je, u stvari, vizitka ili razglednica za pisawe ~estitke. êstitati se moè
ro|endan, godi{wica braka, ro|ewe deteta, zavr{etak fakulteta, pobeda na takmi~ewu
i sl. êstitamo i praznike Novu godinu, Boì}, Vaskrs...; ~estitamo i uspehe na nekom
podru~ju, npr. maturu, diplomu, napredovawe u slu`bi i sl.
Najboqe je da ~estitamo li~no, ali to ponekad nije mogu}e. Tada napi{emo ~estitku.
Tekst uvek pi{emo svojeru~no. êstitkama nikad ne dodajemo P.S.
Ako onoga kome ~estitku {aqemo èlimo jo{ ne{to obavestiti, onda napi{emo i
po{aqemo pismo.
Kako napisati ~estitku?

a) U desnom gorwem uglu napisati datum;
b) Sledi obra}awe primaocu (npr.: Draga Majo, Po{tovana nastavnice Nevenka
Mati}, i sl.);
v) Sledi tekst ~estitawa (npr. êstitam ti 15. ro|endan i èlim ti sve najboqe.
@elim ti da se lepo ose}a{ u novoj {koli i da je uspe{no zavr{i{) i sl.
g) Na kraju dolazi potpis. Poznatima se potpisujemo samo imenom, poslovnim partnerima imenom i prezimenom.
Primer:
Novi Sad, 6. 10. 2008.
Po{tovani gospodine Filipov!
êstitam Vam na dràvnoj nagradi za poseban doprinos
na poqu vaspitno-obrazovnog rada u osnovnoj {koli.
Podràvamo Vas u daqem radu.
Iskrene ~estitke,
Stru~no ve}e nastavnika
razredne nastave O[ Mladost
Milena Milenkovi}
Zadatak:
a) Napi{i ~estitku nekome ko je osvojio nagradu na podru~ju hemije
(matematike, kwièvnosti, i sl.).
b) Po{tovalac si sporta. Svome sportisti uzoru, napi{i ~estitku za
osvojenu medaqu.
v) Napi{i ro|endansku ~estitku drugarici ili drugu.
140
PISAWE I-MEJL PORUKA

I-mejl (na engleskom: e-mail) poruke jesu elektronska po{ta. To je prepiska putem interneta.
Izgled i-mejl poruke

I-mejl poruke imaju zaglavqe.
Kako }e zaglavqe izgledati, zavisi od programa koji se koristi,
ali ve}ina obuhvata slede}e elemente:
FROM (od koga):
TO (kome):
SUBJECT (tema-sadràj):
Primaocu se moèmo obratiti formalno (npr. Po{tovani gospodine Zagor~i}u)
ili neformalno (npr. Zdravo, Ivane).
Posle pozdrava sledi ime i prezime po{iqaoca poruke.
Dodavawe naslova i podnaslova

Dobro definisani naslovi i podnaslovi pokazuju strukturu poruke.
Naslovi mogu biti:
deskriptivni naslovi, i
informativni naslovi.
Naslovi imaju nekoliko va`nih funkcija, a to su:
organizovawe,
odràvawe pa`we, i
povezivawe.
I-mejl treba da bude {to jasniji i jednostavniji za razumevawe.
Kako bismo popravili ~itqivost i-mejl poruka, potrebno je da:
sadràj poqa za temu bude informativan,
i-mejl poruka bude laka za ~itawe i razumevawe,
i-mejl poruka ima li~ni pe~at.
Treba se pridràvati osnovnih pravila za pisawe i-mejl poruka, a to su:
Treba biti u~tiv,
Treba biti kratak,
Treba biti pa`qiv.
141
EMOTIKONI
Kako bi se i-mejl porukama preneli emocije i rapoloèwe, izmi{qeni su emotikoni, sli~ice koje pokazuju raspoloèwa, ose}awa i dr. onoga koji pi{e poruku.
Treba biti oprezan pri kori{}ewu emotikona, jer wihova upotreba tamo gde se ne
o~ekuju, moè izazvati pogre{nu ili lo{u sliku o po{iqaocu poruke.
Simbol
Zna~ewe
Simbol
Zna~ewe
:-)
nasmejano
lice/sre}a
8-)
nao~are
:-e
razo~arawe
:-P
:-&
jezik u ~vor
;-)
iskrivqeni
osmeh
namigivawe
:-/
zbuwenost
:->
:-{
brkovi
:-D
:-@
C=:-)
vrisak
{ef
;-}
|avolski osmeh
{ok ili
iznena|ewe
lukav pogled
Simbol
Zna~ewe
:-|
indiferentnost/
ravnodu{nost
:-!
noga u ustima
:-O
:-Q
vrisak
:-(
Tuga
d:-)
bejzbolski osmeh
pu{a~
Zadaci:
Sastavi kratku i-mejl poruku kojom }e{ obavestiti ~lanove tima o sastanku. Poruka
bi trebalo da sadrì vreme, mesto, trajawe i ciq sastanka. Ciq treba izloìti tako da
podstakne prisustvovawe sastanku.
Vodi ra~una o pravilima pisawa i-mejl poruka!
Na primer:
Treba da okupite grupu qudi i organizujete sastanak ~lanova ekolo{kog tima,
qubiteqa prirode. Za sastanak }ete predloìti mesto okupqawa. Grupa koju vodite je volonterska, a projekat se odnosi na sre|ivawe i ~i{}ewe
obli`weg gradskog parka. Ciq sastanka je da prona|ete na~ine da podstaknete u~estvovawe {ire javnosti i sugra|ana u ovom doga|aju.
142
SADR@AJ
VRSTE REÎ KAO REÊNI^NI ^LANOVI ..........................................................................5
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE REÎ ..........................................................................8
NEPROMENQIVE VRSTE REÎ .............................................................................................10
Prilozi................................................................................................................................10
Predlozi ..............................................................................................................................11
Veznici ................................................................................................................................12
Uzvici ..................................................................................................................................12
Re~ce .....................................................................................................................................13
GRAMATI^KE KATEGORIJE IMENSKIH REÎ................................................................14
Gramati~ka kategorija roda...................................................................................14
Gramati~ka kategorija broja..................................................................................15
Gramati~ka kategorija padeà..............................................................................16
Dve pridevske gramati~ke kategorije ............................................................................17
GLASOVNE PROMENE U PROMENI OBLIKA REÎ .......................................................18
Palatalizacija....................................................................................................................18
Sibilarizacija...................................................................................................................18
Jotovawe ...............................................................................................................................19
Promena L u O.....................................................................................................................19
Nepostojano A .....................................................................................................................20
ZNAÊWA I FUNKCIJE PADE@A .......................................................................................21
Nezavisni padeì ..............................................................................................................22
Nominativ.................................................................................................................22
Vokativ ......................................................................................................................22
Zavisni padeì...................................................................................................................23
Genitiv ......................................................................................................................23
Dativ..........................................................................................................................26
Akuzativ ....................................................................................................................27
Instrumental ..........................................................................................................29
Lokativ ......................................................................................................................31
PADE@I SA ZNAÊWEM LOKACIJE I MESTA ZAVR[ETKA KRETAWA.................33
SINONIMIJA PADE@NIH OBLIKA.................................................................................35
Sinonimnost kvalitativnog genitiva i instyrumentala........................................38
143
GLAGOLI.......................................................................................................................................41
Gramati~ki rod.........................................................................................................41
Gramati~ki broj .......................................................................................................41
Gramati~ko lice.......................................................................................................41
Glagolski vid ......................................................................................................................42
Glagolski rod ......................................................................................................................42
Glagolsko stawe ..................................................................................................................43
Glagolsko lice ....................................................................................................................43
LI^NI GLAGOLSKI OBLICI...............................................................................................44
NELI^NI GLAGOLSKI OBLICI .........................................................................................44
POTVRDNOST I ODRI^NOST...............................................................................................45
Gramati~ka kategorija potvrdnosti i odri~nosti .........................................45
IMPERSONALNI (BEZLI^NI) I PERSONALNI (LI^NI) GLAGOLI ...................46
LI^NI I NELI^NI (BEZLI^NI) GLAGOLSKI OBLICI...........................................48
BEZLI^NE (IMPERSONALNE) REÊNICE.......................................................................49
Bezli~ne re~enice sa impersonalnim glagolima ...................................................49
Bezli~ne re~enice sa prilozima .............................................................................49
Obezli~ene re~enice..................................................................................................50
Bezli~ne re~enice sa logi~kim subjektom .............................................................50
PASIVNE REÊNICE I PASIVNI GLAGOLSKI OBLICI .........................................51
Tvorba (gra|ewe) pasivnih glagolskih oblika ............................................................52
Refleksni pasiv (pasiv sa re~com SE) .........................................................................53
GLAVNI I ZAVISNI REÊNI^NI ^LANOVI ................................................................55
GRAMATI^KI I LOGI^KI SUBJEKAT ...............................................................................56
Gramati~ki subjekat...........................................................................................................57
Logi~ki subjekat.................................................................................................................58
GLAGOLSKI I IMENSKI PREDIKAT ................................................................................60
PRAVI (BLI@I) I NEPRAVI (DAQI) OBJEKAT ............................................................63
PRILO[KA ODREDBE ..............................................................................................................65
Prilo{ka odredba za mesto .............................................................................................65
144
Prilo{ka odredba za vreme .............................................................................................66

Prilo{ka odredba za uzrok .............................................................................................65
Prilo{ka odredba za na~in.............................................................................................65
Prilo{ka odredba za meru i koli~inu .........................................................................65
ISKAZIVAWE REÊNI^NIH ^LANOVA RE^JU I SINTAGMOM ..............................67
Nezavisne i zavisne sintagme..........................................................................................68
SASTAV IMENI^KE SINTAGME .........................................................................................71
Atribut ................................................................................................................................72
Apozicija.............................................................................................................................73
Apozitiv ..............................................................................................................................74
VRSTE NEZAVISNIH SINTAGMI........................................................................................75
Podela nezavisnih sintagmi po zna~ewu ......................................................................77
SLAGAWE REÊNI^NIH ^LANOVA (KONGRUENCIJA) ..............................................79
Slagawe atributa s imenicom .........................................................................................79
Slagawe predikativa sa subjektom..................................................................................80
Slagawe glagolskog predikata sa subjektom ..................................................................80
Slagawe re~i uz glavne brojeve i koli~inske priloge...............................................81
AKCENAT......................................................................................................................................83
Kratki i dugi slogovi .......................................................................................................83
Dugosilazni i dugouzlazni akcenat................................................................................83
Kratkosilazni i kratkouzlazni akcenat.......................................................................84
REÊNICA ...................................................................................................................................86
Re~enica kao gramati~ka i kao komunikativna jedinica..........................................86
KOMUNIKATIVNE VRSTE REÊNICA ...............................................................................89
Obave{tajne ili izjavne re~enice.........................................................................90
Upitne re~enice .......................................................................................................91
Uzvi~ne re~enice .......................................................................................................91
Zapovedne re~enice ....................................................................................................92
@eqne re~enice .........................................................................................................92
Isticawe komunikativnog zna~ewa re~enice intonacijom.....................................93
NEPOTPUNE REÊNICE .........................................................................................................94
NEZAVISNOSLO@ENE REÊNICE .....................................................................................96
145
SASTAVNE REÊNICE .............................................................................................................97

SUPROTNE REÊNICE...........................................................................................................100
RASTAVNE REÊNICE............................................................................................................102
UPOTREBA INTERPUNKCIJSKIH ZNAKOVA U SLO@ENOJ REÊNICI.............104
Zapeta..................................................................................................................................104
Ta~ka i zapeta ...................................................................................................................104
Zagrada ................................................................................................................................105
Crta.....................................................................................................................................105
POÊCI PISMENOSTI KOD SLOVENA I SRBA .........................................................107
]irilo i Metodije tvorci slovenske pismenosti................................................107
Glagoqica i }irilica.....................................................................................................108
Primawe pismenosti kod Srba.....................................................................................109
Staroslovenski spomenici sa srpskog tla .................................................................109
Karakteristi~ne osobine staroslovenskog jezika.....................................................109
IZLAGAWE, OPISIVAWE I PRIPOVEDAWE ...............................................................111
Opis ili deskripcija .....................................................................................................111
Pripovedawe ili naracija ............................................................................................112
Izlagawe ili ekspozicija ..............................................................................................113
TEHNI^KI I SUGESTIVNI OPIS ...................................................................................116
TEHNI^KA NARACIJA ..........................................................................................................120
Prepri~avawe sa promenom redosleda doga|aja.........................................................123
Pri~awe o stvarnom ili izmi{qenom doga|aju uz kori{}ewe pripovedawa,
opisivawa i dijaloga.......................................................................................................126
Prepri~avawe sa promenom gramati~kog lica..........................................................131
Govor likova u kwièvnom tekstu ...............................................................................133
Pisawe pozivnica ...........................................................................................................136
Li~ne pozivnice ......................................................................................................137
Op{te pozivnice....................................................................................................137
Slu`bena pozivnice................................................................................................138
Pisawe zahvalnica ..........................................................................................................139
Pisawe ~estitki...............................................................................................................140
Pisawe i mejl poruka ......................................................................................................141
Emotikoni .........................................................................................................................142
146
Milo{ Kova~evi}
Dobrica Kova~evi}
SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA
Izdava~
SRPSKA [KOLA, Beograd, Nu{i}eva 6
Za izdava~a
Nenad Jerosimi}
Urednik
Prof. dr Tiodor Rosi}
Ilustracije
Rade Markovi}
Grafi~ka oprema
Sa{a Stefanovi}
Korektura
mr Ilijana ûtura
Priprema za {tampu
Negativ, Beograd
[tampa
Merlin co, Vaqevo
Tira` 5000
Beograd, 2010.
147

Gramatika 7 Srpska Skola PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gramatika 7 Srpska Skola PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milo{ Kova~evi}

VRSTE RE^I KAO RE^ENI^NI ^LANOVI

Opario se od vrele ~orbe

hanuma `ena, supruga; sofra trpeza; efendija gospodin, gospodar

Postoji mnogo anegdota o Nasradin-hoxi. Neke od tih anegdota

atributi, kojim objekti, kojim apozicija, a kojim prilo{ke odredbe?

Sve vrste re~i ne mogu same vr{iti re~eni~nu funkciju. Po

PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I

U navedenom odlomku iz pripovetke Sve }e to narod pozlatiti Laze Lazarevi}a

NEPROMENQIVE VRSTE RE^I

Sastavi po jednu re~enicu u kojoj }e prilozi imati funkciju:

Napravi po jednu re~enicu sa svim tim predlozima u svakom od

Sami predlozi svojim zna~ewem predodre|uju zna~ewe pade`nog oblika. Tako, na

Napravi po jednu re~enicu sa svakim od navedenih predloga.

Isti predlog u razli~itim re~enicama mo`e imati

Napravi po jednu re~enicu sa navedenim predlozima u wihovim

Razlikuj re~ce i veznike!

Podvuci u slede}im primerima jednom crtom re~cu, a sa dve

Promeni kroz pade`e imenice uxbenik, sveska i selo i dobi}e{

Prirodni mu{ki, `enski i sredwi rod imaju samo imenice koje

Priseti se vrsta imenica po zna~ewu. Kojoj zna~ewskoj vrsti

Koje vrste imenica imaju samo oblike jednine (mewaju

Mewaju li se sve imenske re~i kroz pade`e? Promeni

DVE PRIDEVSKE GRAMATI^KE KATEGORIJE

Priseti se kojim nastavcima se gradi komparativ. Kako se

Osnovna zna~ewa bespredlo{kog genitiva

Osnovna zna~ewa genitiva sa predlozima

6) Zna~ewe koli~ine (ili mere)

PADE@I SA ZNA^EWEM LOKACIJE

Da li su u re~enicama uz predloge pred, pod, nad, za i

Predlozi pred, pod, nad, za i me|u dolaze i uz instrumental i uz akuzativ. Akuzativ i

SINONIMIJA PADE@NIH OBLIKA

letovali{te, odmarali{te, odmori{te:..

PADE@NA SINONIMIJA je mogu}nost upotrebe dva ili vi{e pade`nih oblika

pod stolom (pod + instrumental)

me|u planinama (me|u + instrumental)

one `ivotiwe (genitiv)

Sinonimnost kvalitativnog genitiva

Po{to ozna~avaju osobinu (kvalitet) nekoga imeni~kog pojma, ovakvi bespredlo{ki

sa tako veselim o~ima

velikog bleduwavog lica ...

sa o~aravaju}om kosinom {irom otvorenih o~iju

Navedeni primeri pokazuju da se kvalitativni genitiv i kvalitativni instrumental

Prema na~inu trajawa

LI^NI GLAGOLSKI OBLICI

NELI^NI GLAGOLSKI OBLICI

b) ONI KOJI NE RAZLIKUJU

Glagolski prilozi pokazuju paralelne istovremene (glagolski prilog sada{wi) ili

[ta se navedenim glagolima ozna~ava: radwe, stawa

Uporedi sa napred navedenim glagolima, glagole u predikatima slede}ih re~enica:

Da li uz navedene glagole mo`emo navesti vr{ioca

Glagoli kojima se mo`e pripisati gramati~ki subjekat koji ima

LI^NI I NELI^NI (BEZLI^NI)

BEZLI^NE (IMPERSONALNE) RE^ENICE

Obrati pa`wu na zna~ewe istaknutih glagolskih oblika u slede}im

Qudi su bili potkresali

Tvorba (gra|ewe) pasivnih glagolskih oblika

Refleksivni pasiv (pasiv s re~com SE)

U srpskom jeziku postoje dve vrste pasivnih glagolskih oblika:

Koji od zavisnih re~eni~nih ~lanova jedini nije

U ovom odlomku iz pripovetke Putnik Dragoslava Mihailovi}a

Obrati pa`wu na subjekte u slede}e tri grupe re~enica iz teksta:

Subjekat koji nije iskazan oblikom nominativa, nego oblikom