Svee voe i povre 2006

Svee voe i povre 2006:

Konkurentnost privrede Srbije
Nijedno zanimanje ne moe toliko ushititi kao obraivanje zemlje.
Thomas Jefferson

Biljana Presnall
sa saradnicima:
Aleksandrom Brankovi i Ruicom Savi

Svee voe i povre 2006

Svee voe i povre 2006:

Konkurentnost privrede Srbije
Jefferson Institute 2006

Izdava:
Jefferson Institute
Stevana Sremca 4
11 000 Beograd
Srbija

Dizajn: Branko Otkovi

Prelom i priprema: Grafodrom

ISBN: 86-905973-5-2

tampa: Grafodrom

Svee voe i povre 2006

Saetak
Ova studija sluaja ispituje mogunosti sveeg voa i povra Srbije, trenutno stanje,
probleme i perspektive poveanja konkurentnosti i to posmatrano u odnosu na praksu zemalja i firmi vodeih u svetu ali i domae potencijale.
Predmet naeg istraivanja je voe i povre koje raste u Evropi i:
a) gaji se i konzumira u Srbiji a koje trenutno Srbija izvozi i/ili ne izvozi
b) ne gaji se i ne konzumira u Srbiji (ili u neznatnim koliinama) ali ima veliki
potencijal u izvozu.
Srbija ima podesnu klimu za proizvodnju kontinentalnog voa i povra dobrog
kvaliteta izrazito bogatog mineralima, to poboljava ukus a to je prednost koja se
moe osetiti samo u sveem stanju.
Poslednje proirenje Evropske Unije za deset novih lanica ukljuilo je i Maarsku,
sa kojom se Srbija granii. Skraenje vremena ekanja na granici, moe da omogui
da se Srbija u svojoj strategiji preorijentie na izvoz sveih proizvoda umesto zamrznutih, koji je dominirao poslednje decenije.
Prelaz sa zamrznutih na svee, pak nosi niz vanih karakteristika, koje se moraju
potovati da bi takav izvoz bio perspektivan.
Veliki zaostatak u razvoju poljoprivrede i gubitak konkurentnosti naih proizvoda
na svetskom tritu, ne treba traiti u samoj poljoprivredi i njenim institucijama, ve
u situaciji u maloprodaji. Na primeru drugih tranzicionih zemalja, jasno je da postoji velika povezanost izmeu razvoja trgovakih lanaca i razvoja poljoprivrede.
Predmet ove studije nije analiza razloga nedolaska najveih svetskih lanaca ve
ukazivanje na posledice koje su ti nedolasci izazvali i kako oni utiu na jaanje
konkurentnosti sveeg voa i povra. U tom smislu ukazujemo na Poljsku gde se
razvoj maloprodaje kretao munjevitom brzinom i gde dominiraju strani hipermarketi koji menjaju navike potroaa a samim tim i proizvoaa hrane. Zato ne treba
da udi injenica da nam je Poljska lako preuzela primat u agraru na svetskom
tritu malina, a kao nova lanica Evropske Unije i u ostalim kategorijama.
Studija se bavi i poljoprivrednom politikom u smislu analize dosadanjih napora relevantnih institucija, pre svega Ministarstva poljoprivrede, ali i drugih, uporeujui
ih sa Evropskom Unijom i svetskim trendovima. Ovde navodimo i druge primere
politike, koja tei integraciji Evropskoj Uniji i STO, ukazujui na dalje mere i
neophodnost formiranja odreenih organizacija kako bi se spasila dobra strategija i
politika analizirajui opet primere uspenih zemalja.
Opti zakljuci ove studije su: da strana konkurencija u maloprodaji hrane jaa produktivnost i konkurentnost voa i povra; da su neohodne velike investicije za napredak u toj
oblasti; da se nivo organske proizvodnje mora poveati; kao i niz drugih konkretnih transformacija: osnivanje udruenja, unapreenje logistike, propadanje velikih dravnih
firmi, prihvatanje svetskih standarda i drugo.
Saetak

Svee voe i povre 2006

Saetak

Svee voe i povre 2006

Uvod
Zato svee ?

Svee je
popularno i
zdravo

Brojna istraivanja pokazuju da popularnost konzumacije

sveeg voa i povra u svetu, iz godine u godinu raste, a u
Evropi vlade pojedinih zemalja esto i same uestvuju u kampanjama za poveanje konzumiranja voa i povra u sveem
stanju (Danska 2001).
Takoe konzumacija zdrave hrane uopte i hrane koja nosi
oznaku organske, samo u Americi pokazuje porast izmeu
10% - 15% na godinjem nivou.
U tom smislu na posebnom mestu svetske popularnosti nalazi
se bobiasto voe (jagode, maline, kupine i slino). Osim to
je ukusno i zdravo, ovo voe se ceni i zbog obojenih materija
koje sadre a koje su antioksidativnog karaktera, deluju
antimutageno i antikancerogeno, u organizmu za sebe vezuju
sve tetne materije. Zato je produktivnost kod ove vrste voa
dovedena do maksimuma kako bi se trine potrebe za sveim
prozvodima zadovoljile. Neke od ovih vrsta kao npr. jagode su
standardno dostupne u supermarketima Zapadne Evrope i
Amerike, tokom itave godine, a kod ostalog voa sezona je
produena do maksimuma i traje najmanje pet meseci (malina) ili ak celu godinu (jagoda).
Kod povra je slina situacija, gde raste popularnost zelenog
povra bogatog folnim kiselinama i onog koje ima
antikancerogeno i antimutageno svojstvo, kao to su na
primer: brokoli, razliite vrste zelene salate (iceberg, lolo
rosso), pargle, artioke i slino.

Tabela br.1: Svetski agregati, potronja u milionima US $

2002

2003

2004

2005

2006

2007

Konzumacija
voa (kg/pc)

96.10

97.20

98.40

99.50

100.6

101.7

Konzumacija
povra
(kg/pc)

121.9

122.7

124.0

125.3

126.7

128.04

Izvor: Economist itelligence Unit

Nismo vie
najbolji

Uvod

Srbija je uglavnom do sada izvozila smrznuto voe i povre i

to najuspenije do sada jagodiasto voe, konkretno maline,
izvozei jednu treinu svetske proizvodnje ili oko 100 hiljada
tona godinje. Ali novi zasadi u Poljskoj i Kini ve su preuzeli
ovaj primat.

Svee voe i povre 2006

I malina, u zamrznutom stanju (ili svea, ali za preradu) koja je

godinama bila konkurentna na slobodnom tritu nije vie
dovoljno isplativa.
Slina situacija je i sa drugim voem i povrem, pa se
dugoronije poveanje konkurentosti u izvozu u sveem stanju ini kao realan korak, to se odnosi i na druge vrste voa
i povra kojima bi Srbija mogla da konkurie.
Iako imamo
izvanredne
proizvode

Srbija ima klimatske uslove takve da svee voe i povre

zadrava puno minerala, pa je ukus puniji i aromatiniji, zato
je njegovo konzumiranje u sveem stanju najefektnije.
Ali da bismo ponudili svee proizvode Evropi potrebno je
mnogo inicijative.
Preduslovi za izvoz sveeg povra su udruenja koja bi u distributivnim centrima prikupljala plodove od malih
proizvoaa. Takvi centri trebalo bi da budu opremljeni opremom za predhlaenje, hlaenje, kalibriranje i pakovanje, da
primenjuju evropske standarde za ambalau i transportna
sredstva i uz sve to da prue kontinuitet isporuke ugovorene
koliine propisanog kvaliteta, to zahteva naprednu tehnologiju proizvodnje (uravnoteenu raznolikost sorti, kombinacija
otvoreni i zatvoreni prostor, zatita protivgradnim mreama,
uzgoj na foliji i slino).

Svetsko i
evropsko trite
sveeg voa je
izuzetno
organizovano

Svetsko trite sveeg voa i povra je izuzetno zahtevna

industrija, dobro organizovana, sa velikom konkurencijom ali
i sa velikom isplativou.
Zajedniko trite Evropske Unije u sveem vou i povru,
praktino je formirano uredbom Saveta evropske unije
2200/96 od 28. oktobra 1996. kojim se ureuju standardi 35
prozvoda koji se konzumiraju u sveem stanju. Takoe, na
osnovu uredbe 2251/92 od 29. jula 1992, Evropska Unija je
formirala pravila kontrole kvaliteta sveeg voa i povra.
Prodor na takvo trite je kompleksan proces i zahteva puno
ulaganja i inicijative. Izvoz sveeg voa i povra mora krenuti
od integralne proizvodnje, sa unapred pripremljenim planom,
od zasada zdravog sadnog materijala, kontrole upotrebe pesticida i dobro organizovne logistike i marketinga. U ovoj studiji
mi emo na primeru jednog proizvoda pratiti postupak uvoza
u Evropsku Uniju i pristupnost trita.
Izvoz u Evropsku Uniju, samo je rezultat poveanja
konkurentnosti proizvoda srpskog voa i povra, pa zato ovde
anlaziramo glavne prepreke razvoja.
Na primeru drugih tranzicionih zemalja, jasno je da postoji

Uvod

Svee voe i povre 2006

velika povezanost izmeu razvoja trgovakih lanaca i razvoja

poljoprivrede.
Privatizacija domaih trgovakih lanaca tekla je sporo, uz
sudske sporove i bez jasne regulative, pa je rezultirala neulaskom velikih meunarodnih lanaca hrane poput Tesco,
Carrefour, Wal Mart, Billa i slino na srpsko trite. Razlozi su
brojni a najjai od njih jeste taj da nisu osetili da mogu da
zarade i da je borba na ovom tritu na neki nain nefer.
Zato u maloprodaji u Srbiji dominiraju domai lanci, a nekoliko stranih hipermarketa (Merkator, Vero i Metro) opsluuju
procentualno mali broj populacije i ne mogu da promene
navike domaih potroaa i proizvoaa, to je u naem sluaju najvanije.
Glavne
prepreke

Poto se svetski lideri u prodaji hrane nisu pojavili na naem

tritu da bi prilagoavanje evropskom i svetskom tritu
platili naim poljoprivrednicima u prostoj ponudi i potranji,
postoji niz konkretnih problema od ijeg reavanja direktno
zavisi izlazak na svetsko trite sveeg voa i povra, ovde nazvana uska grla, ijim postepenim reavanjem se poveava
konkurentnost naih proizvoda:

1 . Ad ekvatnos t so rti i eks tenzija uzga j iva ke proda jne s ezone

1.1. Niska rentabilnost vonih zasada zbog
starosti zasada i neadekvatnosti sorti
1.2. Visoke investicije za nove zasade sa malim procentom
isplativosti na dugaak vremenski period i nedostatak
kredita sa niskom interesnom stopom na nove zasade
1.3. Neadekvatna zatita i tehnologija u
proizvodnji
1.4. Nedostatak organske proizvodnje u
znaajnijoj meri
1.5. Nedostatak hladnjaa sa regulisanom
atmosferom koje omoguavaju celogodinje skladitenje
voa i povra CA (kontrolisana atmosfera) i tzv.
skladitenje sa malom dozom kiseonika
(ULO Ultra Low Oxigen).

2 . K ontrol a kva liteta

2.1. Uvoenje HACCP i Eurogap seritifikata i opte
ujednaavanje standarda proizvodnje
2.2. Nedostatak distributivnih centara sa
modernom tehnologijom probiranja
kvalitetnih proizvoda (kalibratora)

Uvod

Svee voe i povre 2006

3. Pakovanj e i l ogis tika

3.1. Trina opremljenost odgovarajue
ambalae
3.2. Problemi u transportu, koji je od esencijalne
vanosti kod sveih proizvoda
4. Proda ja i marketing
4.1. Problem neadekvatne informisanosti proizvoaa
4.2. Nedostatak kapitalnog spoja izmeu
proizvoaa (nedovoljno ili uopte
nerazvijena udruenja proizvoaa)
4.3. Nedovoljna ulaganja u brend, koji u ovoj
grani privrede za razliku od ostalih, moe
da bude pokreta izvoza

Uvod

Svee voe i povre 2006

Osnovni podaci
Ude o u GDP

Udeo delatnosti poljoprivrede, lova i umarstva u ukupno ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti u Srbiji se kree na nivou
16% -17% tokom poslednjih godina, a 2003. godine imala je
uee od 14%, to je iznad zemalja u regionu a daleko iznad EU.

Grafikon br. 1 Uee poljoprivrede u kreiranju BDP-a u 2003. godini

Izvor: za Srbiju RZS, za ostale zemlje EIU

Struktura
obradivi h
povri na

Ukupna obradiva povrina iznosi 5,734 hiljade ha. Obradiva

povrina po stanovniku u Srbiji iznosi 0.65 ha. Pritom prosena veliina farme je 2.49 ha.

Grafikon br. 2 Struktura obradivih povrina 2003. godine

Izvor: RZS

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Znaaj
proizvodnje
voa i povra u
ukupnoj
poljoprivrednoj
proizvodnji

Iako u vrednosti drutvenog proizvoda poljoprivrede

proizvodnja voa, povra i groa ima uee od svega neto
preko 1%, u strukturi ukupnih obradivih povrina uee
vinograda, vonjaka i povrina pod povrtnim biljem je relativno konstantno, i iznosi neto preko 14%. Od ukupne
obradive povrine 84,4% nalazi se u privatnom vlasnitvu. U
2003. godini u vlasnitvu privatnih gazdinstava je bilo 96%
ukupnih povrina pod vonjacima, 93% pod vinogradima, i
97% ukupnih povrina zasaenih povrtnim biljem.

Skoro 15%
obradive
povrine nije u
privatnom
vlasnitvu

Privatizacija obradivih povrina poela je deliminim procesom denacionalizacije zemlje 1991, odnosno Zakonom o
vraanju zemlje seljacima, koji se odnosio na povraaj zemlje
naslednicima od oko 150.000 hektara obradivog zemljita
oduzetog posle rata. Ali posle toga sve do 2000 godine, agrar
je bio u slubi socijalnog mira i prehrane, da bi se tek sada
pokazivalo znatnije interesovanje za zemlju.
Skoro 15% od ukupne obradive povrine nalazi se u rukama
preduzea, zadruga i drave (od toga oko 90% u Vojvodini).
Od toga jo uvek nije razgranieno ta je drutveno a ta
dravno vlasnitvo.

Novi zakon o
poljoprivrednom
zemljitu

Usvajanje novog zakona oekuje se do kraja ove godine. Ovaj

zakon bi trebalo da rei mnoge dileme. S obzirom da veliki
broj obradive zemlje nije registrovan, planirano je da oranice
koje jo uvek budu neregistrovane do kraja 2006. godine
postanu vlasnitvo drave. Drava je izdala uredbu o podsticajnim sredstvima (najvie 100 godinje po hektaru) usmerena
na registrovane poljoprivrednike, ali i one starije od 60 godina, ako zemlju koju nee ili ne mogu da obrauju daju u zakup
(minimum 0.5 ha). Kada se uzme u obzir da je prosena veliina farme u Srbiji 2.65 ha, ovim se daje ansa u Centralnoj Srbiji
naslednicima i novim vlasnicima denacionalizovane zemlje,
ali i starijim domainstvima.

Privatizacija
poljoprivrednih
kombinata

Do sredine 2005. godine privatizovana je svega treina od oko

70 planiranih preduzea koja se bave delatnostima proizvodnje voa, povra, groa, i vonih i loznih sadnica1. U procesu
privatizacije ovih preduzea zastupljeni su svi metodi privatizacije2, ali je dominantna aukcijska prodaja. Od pokretanja inicijative za privatizaciju do okonanja tog procesa u veini

1Navedeni podaci ukljuuju sva preduzea koja se bave pomenutim aktivnostima, bez obzira da li im je to primarna
delatnost ili ne.
2Privatizacija moe da se obavi aukcijskom ili tenderskom prodajom iprodajom paketa akcija na tritu kapitala
(preduzea iji je deo privatizovan u skladu sa starim Zakonom o privatizaciji iz 1997. godine).

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

sluajeva proe nekoliko godina. Veliki broj inicijativa za

otpoinjanje procesa privatizacije su pokrenute tokom 2002. i
2003. godine. Veina takvih preduzea jo nije privatizovana, a
i kod onih koja jesu pomenuti period je gotovo uvek bio dui
od jedne godine. Zbog optereenosti dugovima ova preduzea su manje zanimljiva za potencijalne investitore. Druga
grupa problema je vezana za sporne imovinske odnose,
najee vezano za nacionalizovanu imovinu. Privatizacija
moe biti usporena i u sluajevima kada doe do promene
pravnog statusa, recimo kada se preduzee preregistruje u
zadrugu, jer prema vaeem zakonu zadruge su izuzete od
imovinske transformacije. Obradivo zemljite koje je prodato
u sklopu kombinata pokupovali su srpski tajkuni, jer se smatra da e trenutna cena zemlje koja se kree oko 350 po hektaru drastino skoiti sa pribliavanjem zemlje EU.
Juni Banat
PIK
Bela Crkva

Preduzee Juni Banak PIK je jedino prodato preduzee koje

se bavi gajenjem voa kao osnovnom delatnou. Kupio ga je
Oktanoil DOO (konzorcijum) a u svom posedu ima 1.135,48
ha obradive povrine.

Privatizacija i
razvoj
trgovakog
sektora

Spora privatizacija trgovakog sektora uz sudske procese koji

su pratili poetak trke za najvei maloprodajni lanac u Srbiji (C
market), rezultiralo je malom zainteresovanou velikih svetskih maloprodajnih lanaca (Tesco, Carfur, Bila i slino).
Kupujui C market sa razgranatom mreom maloprodajnih
objekata (200 prodavnica irom zemlje), konzorcijum
domaih firmi na elu sa Delta M, naizgled je odbranio strateki ekonomski interes zemlje.
Zato se svetski lanci prodaje hrane nisu pojavili u Srbiji i
pojeftinili ivot srpskog potroaa postoje mnogi razlozi, ali
svakako najjai od njih jeste onaj da nisu osetili da mogu da
zarade i da je borba na ovom tritu na neki nain nefer. Tako
se srpski potroa i dalje nalazi usred dominacije domaih
lanaca prodaje hrane dok strane firme koje su ule na trite
kroz grinfild investicije kao Merkator, Metro, Veropulos (Super
Vero) i Intermare (Interex) jo uvek opsluuju procentualno
ogranieno populaciju i nemaju velikog uticaja na proizvodne
navike proizvoaa voa i povra. One ak nisu ni oformile zdravu konkurenciju, pa paradoksalno, umesto da budu jeftinije esto su ak i skuplje od domaih prodavnica, a svakako
skuplje od zelene pijace.

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Srbija u odnosu
na razvoj
trgovakog
sektora u
Poljskoj

Za razliku od Srbije, poljoprivredna proizvodnja u Poljskoj

uestvuje samo sa 3% u GDP. Obradivo zemljite ima slinu
strukturu: dominantne su manje privatne farme a velike farme
(vee od 500 ha) nisu uobiajene, iako je prosena veliina
farme ipak vea od srpske i iznosi oko 5.76 ha.
Sa druge strane, Poljska se mnogo bre od Srbije transformisala u potroako drutvo. irenje stranih supermarketa i
poveanje kupovne moi mlaeg stanovnitva, uinilo je da su
strani uticaji mnogo vidljiviji i u ostalim sferama ivota.
Trgovaki sektor u Poljskoj bio je privatizovan bre od bilo
kog drugog sektora. Supermarketi u vlasnitvu stranaca
dominiraju Poljskom i u 2005. godini dostiu preko 50% ukupne prodaje hrane. Glavni igrai su: Geant Casino, Carrefour i
Auchant (Francuska), Tesco (UK), Metro, Rewe, Ahold, Hit,
Tengleman (Nemaka) i Jeronimo Martins (Portugal). Operie
se sa brojkom od oko 420 hipermarketa, to je skoro
dvostruko vie u periodu od samo dve godine.
Ovi lanci imaju snaan uticaj na navike potroaa ali i na
proizvoae hrane a time i sveeg voa i povra. Kroz sopstvenu politiku oni nameu lokalnim poljoprivrednim
proizvoaima drugaiji odnos prema proizvodnji, higijeni,
bezbednosti, kvalitetu, distribuciji, pakovanju itd.
Reju, nude najbolji mogui nain kako da malog proizvoaa
nateraju da naui nova pravila igre koja vladaju na svetskom
tritu sveeg voa i povra i tako dobiju konkurentan
proizvod za evropsko trite.

Zaposlenost i
produktivnost
u poljoprivredi
u Srbiji

Uee aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u strukturi

ukupnog stanovnitva u Srbiji iznosi 16%3, to je procentualno
daleko vee uee u odnosu na razvijene zemlje, pa i u odnosu na zemlje u okruenju. U Evropskoj Uniji taj prosek je 5%
od ukupnog broja stanovnitva. Pri tom je produktivnost,
izraunata klasinom metodologijom, u Srbiji daleko nia u
poljoprivredi generalno, a u vou i povru zaostaje za razvijenim zemljama i pet puta. Ipak, precizni podaci o radnoj
snazi u oblasti poljoprivredne proizvodnje ne postoje.
Zvanina statistika potvruje samo podatke o zaposlenima u
preduzeima iz oblasti poljoprivrede, koji u ukupnom broju
zaposlenih u Srbiji imaju uee 4% - 4,5%. Ostalih 11.5% - 13%
predstavlja aktivno stanovnitvo ija je osnovna delatnost
poljoprivreda (privatna gazdinstva). Ovo meutim ne obuhvata one kojima je poljoprivreda sekundarna delatnost, kao ni
izdravano poljoprivredno stanovnitvo (aci, domaice,
stari), koje takoe uestvuje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Prema rezultatima popisa iz 2002. godine u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije).

10

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Evidentiranje
poljoprivrednih domainstava, prvi
korak

Ministarstvo poljoprivrede je zato insistiralo na registraciji

poljoprivrednih domainstava kojih po nekim procenama ima
oko 700 000.Od tog broja do sada je popisano samo 85 000
iako je evidencija uslov za mnoge beneficije, pre svega
povoljne uslove kreditiranja.

Informisanost
slaba

Ovde je re o nedovoljnoj informisanosti poljoprivrednika.

Treba imati u vidu da strune, poljoprivredne novine nisu dostupne prosenom poljoprivredniku, prvenstveno jer su
raspoloivi mesenici skupi (preko 100 dinara), te se
informisanost svodi na (ne)strunost ostalih medija, prvenstveno televizijskih reportaa i vesti. U poslednje vreme
Ministarstvo poljoprivrede ini napore da se informisanost
pobolja nizom predavanja i seminara namenjenih
poljoprivrednim proizvoaima.

Obrazovanje

Obrazovni sistem Srbije u poljoprivredi ukljuuje 27 srednjih

poljoprivrednih kola, dve vie kole i etiri fakulteta.
Meutim, struno obrazovanje ovog profila se moe stei i u
nekim drugim srednjim kolama tehnikog, hemijskog, ili
opteg tipa. U Srbiji je u kolskoj 2004/05. godini postojalo
ukupno pet profila koja su osposobljavala ake za delatnost
poljoprivrede, i to u ukupno 54 srednje kole.
Znanja koja se u kolama stiu su donedavno bila usklaena
samo sa potrebama poljoprivrednih preduzea i prehrambene industrije, a ne i sa potrebama privatnih poljoprivrednih
gazdinstava. U meuvremenu je uveden novi profil,
poljoprivredni proizvoa, gde aci mogu da steknu znanja
koja su im od koristi za voenje sopstvenog porodinog
gazdinstva. U proloj godini ovaj obrazovni profil je postojao
samo u 7 kola u Srbiji, i kolovanje je zavrilo svega oko 100
uenika, ali ono to je vano jeste da se poelo sa strunim
obuavanjem poljoprivrednika u kolama.

Visoko
obrazovanje i
naune
institucije

Postoje i 3 poljoprivredna fakulteta u zemlji od kojih svaki ima

odlinu meunarodnu reputaciju: po jedan u Beogradu,
Novom Sadu i aku.
Od instituta iz ove oblasti treba izdvojiti Institut za voarstvo u
aku, koji aktivno uestvuje i u implementaciji noviteta u
voarstvu, ne samo u svom kraju, ve i ire. Svetski poznate su
i sorte ljiva koje su upravo proizale iz ovog instituta kao to
su: aanska rana, aanska lepotica, aanska rodna i druge.
Pored obrazovanja koje se moe stei u formalnim sistemima
obrazovanja, sve izraeniji su uticaji i drugih institucija. Re je

Osnovni podaci

11

Svee voe i povre 2006

pre svega o aktivnostima Ministarstva poljoprivrede tokom

2004. i 2005. godine koje je organizovalo seriju edukativnih
radionica, seminara, predavanja i demonstracionih ogleda
irom Srbije, vezano za proizvodnju voa i povra. Akcije su
organizovane uz podrku nevladinih institucija, obrazovnih
institucija i lokalne inicijative. Zainteresovanost proizvoaa
ocenjena je kao izuzetna, to ukazuje na neinformisanost i
glad za saznanjima.
Neke od tema koje su obraivane, vezano za voarstvo i povrtarstvo su: proizvodnja jagoda na foliji i u niskim tunelima,
rezidba voa, agro i pomotehnike mere u proizvodnji malina,
unapreenje tehnologije gajenja jagode i breskve, izbor
otpornih sorti i povoljnih lokaliteta za podizanje zasada kao
prevencije, edukacije voara na podruju Jablanikog okruga,
optine Oseina, u Podrinju i Raevini, struno osposobljavanje nezaposlenih lica za voarsku proizvodnju i odrivi
razvoj sela, produenje vremena korienja paradajza u
sveem stanju upotrebom LSL hibrida, proizvodnja povra u
zatvorenom prostoru tokom cele godine, plastenika
proizvodnja, proizvodnja kupinovog vina, mogunost prerade
Oblainske vinje.4
Povre

Za veinu povrtnih kultura karakteristino je smanjenje

povrina koje su njima zasejane, ali je pozitivno to se, uprkos
tome, proizvodnja odrava na slinom ili viem nivou. Analiza
stanja pokazuje da je proizvodnja povra do sada bila usmerena prvenstveno na zadovoljenje potreba domae tranje, i to
domainstava, ostalih potroaa, kao i za industrijsku preradu.
Izvezene koliine, sa izuzetkom pojedinih godina, nisu naroito velike, a jedinine vrednosti izvoza su uglavnom ujednaene tokom godina.
Zanemarljiv deo ukupno proizvedenih koliina se izvozi, i
uglavnom je re o promilima, ili eventualno par procenata.
Postojei izvoz ovih proizvoda, kao i u sluaju ostalih povrtarskih kultura, dominantno je usmeren na trita susednih
zemalja.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva.

12

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Tabela br.2: Proizvodnja, potronja i izvoz pojedinih vrsta povra (prosek 2003-2004) u 000 tona:
Kultura
Krompir*
Kupus*
Paradajz
Pasulj*
Paprika
Graak
Boranija
Crni luk*

Proizvodnja
830
300
185
50
140
35
120

Potronja u
domainstvima
270
150
125
45
100
15
15
65

Izvoz
9
1
0,8
0
4
0,2
0,06

Izvor: RZS (razliite publikacije i baze podataka)

Grafikon br.3 Proizvodnja pojedinih vrsta povra

Grafikon br.4: Neto masa izvezenog sveeg i rashlaenog povra

U hiljadama tona

Izvor: Republika uprava carina

Osnovni podaci

13

Svee voe i povre 2006

Voe

Proizvodnja voa u Srbiji je mnogo vie izvozno orijentisana

nego to je sluaj sa povrem. Ipak u strukturi izvoza dominiraju sueni, smrznuti ili termiki obraeni proizvodi, dok je
izvoz sveih proizvoda zanemarljiv. ak i mala koliina sveeg
voa koja se izveze, izvozi se u vreme kada se i bere, a gotovo
da ne postoji praksa da se voe uskladiti, pa da se izvozi onda
kada mu na svetskom tritu skoi cena.

Tabela br.3: Proizvodnja, potronja i izvoz pojedinih vrsta voa (prosek 2003-2004. u tonama)
Kultura
Groe
ljive
Jabuke
Trenje i vinje

Proizvodnja

Potronja u
domainstvima (za jelo)

Izvoz

437.339
566.056
214.855
127.489

18.439
12.906
91.966
7.351

841
11.744
10.824
11.797

Izvor: RSZ (razliite publikacije i baze podataka)

Grafikon br.5: Proizvodnja pojedinih vrsta voa

Grafkon br.6: Neto masa izvezenog sveeg voa

U hiljadama tona

Izvor: Republika uprava carina

14

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Regionalna
koncentrisanost
uzgajivaa

U Mavanskom kraju, pa oko Beograda, a sporadino i u

drugim krajevima Srbije.

Povre

argarepa - uglavnom se gaji kod industrijsko preraivakih

basena i u blizini velikih pijaca
Kupus - Futok
Cvekla, graak, boranija, krastavci i kornioni - Baka (Beej,
Srbobran, Ruski Krstur)
Pasulj - Zajearska regija
pargle - Poarevac, Petrovac na Mlavi
Slatka paprika - Leskovaki i Aleksinaki kraj

Voe

Groe se gaji na Frukoj gori, Subotikom i Vrakom kraju,

u regiji oko Bele Crkve, delom u istonoj (Negotin i Kruevac)
i junoj Srbiji (Vranje i Leskovac).
Jabuke i kruke u Vojvodini (juni Banat, Sever Bake, deo
Srema oko Rume), centralnoj Srbiji (Topola), du Podunavlja i
na jugu Srbije (oko Vladiinog Hana).
Kajsije e se nai u Vojvodini (severna Baka i severni deo
Banata) i Podunavlju (mahom oko Beograda).
Breskve i nektarine u Beogradskoj regiji, Junom Banatu (Bela
Crkva) i oblasti oko Subotice.
Vinja, na jugu Srbije, u mestu Meroina izmeu Nia i
Prokuplja.
umadija je poznata po proizvodnji ljive.
Zapadnu Srbiju (Uice, aak, Valjevo, abac, Loznica, Arilje i
Ivanjica) karakterie uzgoj malina.
Jagode se gaje u Podunavlju (Beogradska regija - Ruanj i
Ripanj) i centralnoj Srbiji, a kupine u ravniarskim krajevima.5

Izvoznici sveeg
voa i povra

Izvoznici sveeg voa i povra su malobrojni a oni kojima je to

osnovna delatnost jedinstveni. Uglavnom je to dopunska
delatnost firmi koje se bave izvozom zamrznutih proizvoda i
preraevina, kao i sveih peuraka. Meu njima su i Atle,
Flora, Frigonais, Libertas d.o.o., Malina product d.o.o, ML Fruit
of Valjevo. Dok je primer jedinstvenog izvoznika sveeg voa
i povra (u Rusiju) - Agrodual.

5Izvor: Privredna komora Srbije, Zajednica za voe i povre

http://www.siepa.sr.gov.yu/attach/FruitIndustryInSerbia.pd

Osnovni podaci

15

Svee voe i povre 2006

Zarade

Isplativost u proizvodnji voa i povra je mala a na duge staze

ulaganja su velika.
Da bi se kvalitetno i dobro opremio na primer novi zasad jabuka kota oko 10 hiljada po hektaru a potrebno je najmanje tri
godine da bi se ubirali plodovi rada. U podizanje novih
vinograda potrebno je uloiti od 12 000 - 15 000 po hektaru
a prvi kvalitetniji rod mogue je oekivati tek u petoj godini
zrenja groa.
Meutim, iskustva pojedinaca pokazuju da se i to menja, pa
nove tehnologije u uzgoju bobiastog voa (plastenici sa
mogunou 3 berbe godinje) se mogu isplatiti i na krae
staze posle sedme ili osme berbe i viim procentom dobiti i do
50% u odnosu na uloeno. Primer takve vrste inventivnosti je
firma za proizvodnju jagoda Mileti iz Subotice, koja s
obzirom na usavrenu tehnologiju proizvodnje, nema problema sa plasmanom sveih jagoda.

Tehnike
uzgajanja

Napredne tehnike u uzgajanju nisu rasprostranjene u Srbiji; od

ukupne poljoprivredne povrine samo oko 2% se navodnjava, a
za sada je najee zastupljen sistem kap po kap6 navodnjavanja.
Staklenici i plastenici se koriste maloj meri, i to uglavnom u
proizvodnji povra. Plastenici su zastupljeni na oko 100 000
hektara zemljita, a staklenici na samo 60 - 70 hektara7. Najvie
se gaji paradajz (do 70% proizvedenih koliina), a neto manje
i krastavci (15 - 20%) i paprika (10 - 15%), kao i zelena salata.
Najvei deo plastenika se nalazi u okolini Subotice (Horgo), a
ima ih i u Mavanskoj (kod apca) i Leskovakoj regiji, okolini
aka (Moravski povrtarski rejon), Trstenika i Kruevca i tek
sporadino u ostatku Srbije. Ovde najvei problem predstavlja sistem zagrevanja jer je to najbolnija taka investicije. Kao
dobar primer alternativog zagrevanja treba izdvojiti plastenike
u mestu Debrc, kod apca, na 4,3 ha poljoprivredne povrine
koji se zagrevaju termalnim vodama. S obzirom da termalnih
voda ima u regionu itave Srbije (vie u Centralnoj Srbiji nego
u Vojvodini) o ovoj vrsti zagrevanja plastenika/staklenika
treba razmiljati kao izuzetnoj mogunosti.

Subvencije

U cilju unapreenja proizvodnje, uvedena je i podrka nabavci mehanizacije i sistema za navodnjavanje. Re je o refundiranju dela trokova kupljenih sredstava mehanizacije, pri
emu taj deo iznosi 20 - 40% u zavisnosti od namene sredstava. U tu svrhu je iz republikog budeta u 2005. godini izdvojeno 745 miliona dinara.

6
7

Kap po kap sistem navodnjavanja podrazumeva da se cevima zaliva svaka stabljika ponaosob.
U pitanju su mahom bugarski, niski blok-staklenici

16

Osnovni podaci

Svee voe i povre 2006

Tabela br.4: Iznos bespovratnih sredstava namenjen unapreenju proizvodnje

Oprema

Iznos bespovratnih sredstava, u %

Navodnjavanje

Kap po kap

30%

Tifon

30%

Ostalo

30%
Voarska proizvodnja

Atomizer

30%

Bona freza

30%

Protivgradna mrea

30%
Povrtarska proizvodnja

Sejalice i sadilice za povre

30%

Vadilice za povre

30%

Plastenici / staklenici

20%

Folija za plasteniku proizvodnju

30%

Prskalice pod pritiskom

30%
Unapreenje plasmana

Pakerice

40%

Kalibratori

30%

Ostalo

30%

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva

Cene u Srbiji i
regionu

Cene otkupa poljoprivrednih proizvoda ranije su bile kontrolisane od strane drave. Takva praksa vie nije zastupljena,
tako da se cene slobodno formiraju na tritu, kao rezultat
dogovora izmeu otkupljivaa i proizvoaa.
Usled znaajnog dejstva klimatskih faktora na poljoprivrednu
proizvodnju, proizvedene koliine znaju znaajno da osciluju
iz godine u godinu, a time i cene otkupa.
U sledeoj tabeli dat je pregled cena otkupa povra i voa u
Srbiji na osnovu podataka preduzea (poljoprivrednih, industrijskih, trgovinskih i dr.) i zadruga koje vre otkup neposredno od proizvoaa, bilo u cilju dalje prodaje ili u cilju prerade.
Otkupne cene proizvoda u Srbiji, koje su samo u toku sezone
i to neto za proizvodjaa uporeene su sa cenama na
reprezentativnim evropskim terminalima u 2005. godini.

Osnovni podaci

17

18

0,13

0,21

0,63

0,12

0,10

0,09

0,25

0,17

0,12

0,13

0,25

0,25

0,30

0,44

0,29

0,15

0,73

0,73

0,00

Kupus

argarepa

Paradajz

Paprika

Krastavci

Lubenice i dinje

ljive

Jabuke

Kruke

Trenje

Kajsije

Breskve

Jagode

Maline

Kupine

Borovnice

Groe

0,00

0,23

0,72

0,37

0,24

0,35

0,33

0,34

0,42

0,46

0,26

0,07

0,19

0,19

0,11

0,14

0,14

0,89

0,12

0,12

0,41

1,17

0,11

2002

0,46

0,48

0,36

0,9

0,41

0,16

0,29

0,24

0,37

0,3

0,15

0,1

0,2

0,2

0,13

0,18

0,11

1,03

0,21

0,18

1,13

0.23

2003

Izvor: Za Srbiju RSZ, za ostale zemlje http://www.todaymarket.com

0,33

0,70

0,70

0,20

0,27

0,34

0,33

0.35

0,34

0,13

0,18

0,20

0,08

0,12

0,89

0,12

0,00

0,50

1,14

0,14

0,24

Graak

Crni luk

0,54

Pasulj

0,16

2001

Beli luk

0,21

Krompir

2000

0,52

1,17

0,31

0,77

0,48

0,15

0,2

0.39

0,5

0,29

0,11

0,07

0,2

0,19

0,14

0,08

0,08

0,73

0,12

0,18

0,95

0,11

2004

Pariz

New Spitalfields

New Spitalfields

Poznanj

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

New Covent Garden

Roterdam

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

Pariz

New Covent Garden

New Covent Garden

New Covent Garden

Pariz

mesto

kg

korpa

korpa

kg

kg

kg

kg

kg

kg

kg

cca 1 kg

kg

kg

kg

kg

kg

kg

kg

cca 1 kg

cca 1 kg

1 (avg)

1,73 (jul)

1,44 (jul)

1,44 (jul)

0,8 (apr-maj)

0,6 (jul-avg)

0,9 (jun-avg)

1,00 (jun)

0,60 (avg)

0,65 (avg)

0,59 (jul)

0,15 (avg)

0,24 (avg)

0,90 (jun-jul)

0,3 (jul)

0,25 (jan)

0,22 (jan-feb)

2,05 (jul)

0,71 (jan)

3,91(jul)

2,54 (jul)

0,20 (avg)

kg
cca 1 kg

min. cena

jed. mere

1,8 (jul)

3,64 (maj)

3,34 (maj)

3,48 (jul)

8 (avg)

2,8 (maj)

4 (maj)

5,00 (maj)

1,79 (maj)

2,20 (maj)

2,99 (maj)

1,29 (maj)

1.41 (feb)

3,60 (apr)

2,57 (maj)

0,5 (maj)

0,60 (jul-agv)

4.50 (maj)

1,83 (maj)

6,36 (jun)

3,94 (mart)

0,68 (maj)

max. cena

Cene na reprezentativnim evropskim terminalima u 2005. godini

Tabela br.5: Jedinina vrednost otkupa poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i veleprodajne cene na terminalima u zapadnoj Evropi

Svee voe i povre 2006

Analiza uskih grla

Poto se svetski lideri u prodaji hrane nisu pojavili na naem tritu da
bi prilagoavanje evropskom i svetskom tritu platili naim
poljoprivrednicima u prostoj ponudi i potranji, realno postoji itav niz
prepreka uspenog razvoja izvoza sveeg voa i povra od kojih one najvanije navodimo ovde. Izuzetni napori pojedinaca, raznih udruenja i
Ministarstva poljoprivrede su prepoznati kao mukotrpno ostvarivi jer je
trite mnogo dalje nego to bi trebalo da bude.

1. Adekvatnost sorti i ekstenzija uzgajivake i

prodajne sezone
Zdrav sortni i
sadni materijal

U 2005. godini su doneti Zakon o semenu8 i Zakon o sadnom

materijalu voaka, vinove loze i hmelja9. Predvieno je da se
formiraju registri proizvoaa semena i sadnog materijala, i
samo oni koji su registrovani imae pravo da se bave proizvodnjom, prometom i uvozom. Sem toga, proizvodnja semena i
sadnica e podlegati strogoj kontroli, tako da e moi da se
proizvode samo sorte koje su upisane u Registar biljnih sorti, i
to pod uslovima i sa karakteristikama koji su propisani.
Primenom navedenih zakona konano e se uspostaviti sistem standardizacije i kontrole zasada, tako da e samo
dokazano kvalitetne sorte, ponikle iz kvalitetnog semena i
zasada ija se proizvodnja strogo kontrolie, moi da se
proizvode i prodaju u naoj zemlji. To je glavni preduslov
poboljanja kvaliteta voarske i povrtarske proizvodnje, a
prua i mogunost produenja proizvoake sezone, jer e
biti dostupno sertifikovano seme i sadnice sorti za koje je
pokazano da imaju povoljnu proizvodnu vrednost u naoj
zemlji.

Licenca - stvar
uvoznika
Procedura
pojednostavljena

Najvea novina u tom smislu predstavlja injenica da e licenca ubudue biti stvar uvoznika. Uvoenje u sortnu listu ne bi
trebalo vie da traje godinama kao do sada, procedura je
drastino pojednostavljena da bi odgovarajui sadni materijal
bio dostupan i kod nas.
Ipak, aktivan plan u tom smislu je neophodan, jer ne postoji
nikakva obaveza uvoznika (to jest registrovanog proizvoaa
sadnog materijala) da otkupi licencu upravo onih sorti za koje
strunjaci domaih institucija smatraju da bi trebalo, kao i da
planira uravnoteenost proizvodnje.

8
9

Slubeni glasnik RS 45/2005.

Slubeni glasnik RS 18/2005.

Analiza uskih grla

19

Svee voe i povre 2006

Sortiment u Srbiji ne prati dinamine promene u svetu kojima

se stvaraju nove sorte voa i povra i kojima se dobija bolji
kvalitet proizvoda, otpornost na bolesti i parazite i ekstenzija
sezone.
Navodimo primer sortimenta breskve i nektarine. Jedan od
postulata voarstva je da bi trebalo da 1/3 zasada bude u
podizanju, 1/3 u punoj rodnosti i 1/3 u krenju. U sluaju
breskve i nektarine zasadi bi trebalo da pokrivaju sezonu od
ranog leta (juna) do kasne jeseni (oktobra). Klimatski uslovi
za takvu proizvodnju u Srbiji su adekvatni.
Breskve
Kod nas se gaje uglavnom samo sorte srednje kasnog vremena
sazrevanja kao to su Redhaven, Glohaven, Suncrest,
Cresthaven i Fayette. Tako sezona traje samo dva meseca, a
vrlo malo se gaje sorte koje sazrevaju ranije ili kasnije. Neto
malo od ranijih sorti kao to su Early crest i Goldcrest se gaji u
Vojvodini (Bela Crkva i Podunavlje).
Da bi se pokrila sezona trebalo bi da se gaje sledee sorte:
1. rane, obojene sorte breskve kao to su u svetu poznate:
Spring Lady ili Spring Belle
2. sorte koje se nadovezuju po sazrevanju: Sentry, Royal gem,
Royal Glory, Lisbeth, domaa sorta Maja, Pontina itd.
3. u septembru popunjavaju prazninu sorte: Sorte O Henry,
Automn Glo i Fairtime
4. sorte belog mesa meu kojima se istiu: Starlite ili Maria
Bianca.
Sortiment nektarine
Nektarine se vrlo malo gaje, a sortiment je sveden skoro
iskljuivo na pet sorti: Early Sungrand, Independence,
Flavortop, Stark redgold i Fantazija, koje sazrevaju u intervalu od tri nedelje poev od poetka avgusta.
Da bi se sezona produila trebalo bi da se gaje sledee sorte:
1. Sorte ranog zrenja: utog mesa - Muyfire i belog mesa - Silver
King.
2. Od kasnijih sorti: Rita Star, Supercrimson, Springred,
Antaress, Maria Aurelia, Orion i druge koje predstavljaju
najvie domete svetskog oplemenjivanja.
3. Kasnije sorte belog mesa kao to su Superqueen i White
Glory.
I kod breskve i kod nektarine treba posvetiti veu panju sortama koje se mogu uvati u hladnjaama. Do sada imamo

20

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

primere pokuaja produavanja sezone prodaje breskve

uvanjem plodova sorte Summerset. S obzirom da se njoj meso
odvaja od mezokarpa kao rezultat uvanja dueg od dve
nedelje javlja se degradacija mezokarpa oko kotice.
Najdue se uvaju plodovi sorti vrlo kasnog vremena zrenja
kojima se meso ne odvaja od kotice. Stara sorta nektarine
Flamekist u tom svetlu ima izuzetno mesto. Njenom masovnijem irenju trebalo bi da prethodi eliminacija od virusa kako
bi se proizvodio bezvirusan i virus testiran sadni materijal.10
Sortimenti
ostalog voa
Jabuke

Brojni su primeri neadekvatnih sorti, koji se u velikoj meri gaje

u srpskim voanjacima: kod jabuka, na primer, preovladava
sorta ajdared iako su u Evropi vodee sorte zlatni i crveni
delies ili greni smit, dok se ajdared nalazi tek na
jedanaestom mestu. Tek novi, mladi zasadi jabuka u Srbiji
imaju vie zastupljene modernije sorte, pa jaa na popularnosti uvena sorta greni smith, odnosno baka smit, nazvana
po australijanki koja ju je otkrila u 19 veku.

Maline

Kod maline na primer, najpoznatija sorta koja se gaji kod nas

je viljamet, iako ona ima kratku sezonu i ne dri dugo
sveinu. Ipak, jedan od svetlih primera je 4.5 ha u urevu
kod Novog Sada, poljske sorte polana koja je nastala ukrtanjem heritada i zene jesenje. To je sorta koja dri
sveinu nekoliko dana a raa ve prve godine od jula do prvih
mrazeva kad se pokosi da bi opet iznikla sledeeg prolea.
Ovaj test zasad su podigli trojica proizvoaa: Stanojevi,
Kuhar i Pakulski, a tek se oekuju masovniji zasadi s obzirom
da je ova sorta tek registrovana.

Povre

U Srbiji se malo ili u neznatnim koliinama gaji i ostalo povre

i voe koje se istovremeno konzumira u manjoj meri i skoro
obavezno uvozi, na primer: brokola, artioke, razliite vrste
zelene salate (lolo rosso, iceberg), poljska salata, rukola, koktel
paradajz itd. Nai klimatski uslovi su apsolutno podesni za
gajenje ovih vrsta i osim to bi domaom proizvodnjom i
niim cenama trebalo spreiti uvoz ovakvih proizvoda, radi se
o povru ija upotreba u svetu raste, pa istovremeno predstavljaju i izvozni potencijal, naroito ako se radi o proizvodima koji nose oznaku organski, to je kod veine ovih vrsta
dostino, jer na primer koktel paradajz je inae osetljiv na pesticide pa bolje uspeva bez njih a prirodno je otporan na
bolesti.

Brokola

10

Ovi podaci su preuzeti iz citata Prof.dr Vladislava Ognjanova,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Analiza uskih grla

21

Svee voe i povre 2006

Borovnica
umesto maline

U poslednje vreme govori se sve vie o uzgoju kultivisane

borovnice, koja bi (po nekima) trebalo da preuzme primat u
jagodiastom vou od maline. U tom smislu uzima se primer
inicijative ariljske optine koja je zahvaljujui donacijama i
sredstvima iz budeta lokalne samouprave, pokrenula pokretanje novih zasada borovnice na desetak hektara svoje optine, uz strunu podrku Instituta za voarstvo u aku.
Ova optina je inae bila vodea u proizvodnji malina, pa se
borovnica odmah istakla kao alternativa. Ipak nije tako, jer trogodinje sadnice bie posaene tek na prolee i prvi rod od
15-ak tona, koji e doi u julu/avgustu bie zanemarljiv i lako
e se potroiti u domaoj industriji.
Potrebno je takoe znati, da iako je ovo voe veoma traeno u
Evropi, ulazi se u utakmicu sa zemljama koje ve godinama
gaje borovnice: Nemaka sa 5 500 tona godinje ili Poljska sa
4 000 tona.

Tehnike gajenja

Generalno, radi se o promeni naina gajenja i implementaciji

novijih tehnika i mehanizacije u procesu proizvodnje, bez
obzira na vrstu.
Ekstenzijom sezone ne samo sortom ve i raznim tehnikama
uzgoja (plastenici, uzgoj na substratu itd)
Postavljanjem protivgradnih mrea nad vonjacima i plantaama, kako bi se osigurala manja zavisnost od vremenskih
uslova (cena je izmedju 8 000 - 15 000 po hektaru, ali je
dovoljna jedna unitena sezona da bi se investicija isplatila)
Uvoenjem novih mehanizacija u voarstvo kao to su:
mulevi za lake uklanjanje grana kod rezanja, rotacione kosilice, uske platforme za boks palete i slino.11

Organska
proizvodnja

U specijalne tehnike gajenja spada i takozvana ekoloka

proizvodnja ili organska ili bioloka proizvodnja, koja
obuhvata gajenje biljaka koristei plodnost tla i raspoloive
vode, prirodna svojstva biljaka, ivotinja, poveanje prinosa i
otpornosti biljaka pomou prirodnih sila i zakona, uz
propisanu upotrebu ubriva, sredstava za zatitu bilja i ivotinja, u skladu sa meunarodno usvojenim normama i naelima.
To znai da proizvoa sertifikatom garantuje kupcu sledei
kvalitet i da:
1) nisu upotrebljavana sintetika ili hemijska sredstva za tretiranje tla najmanje tri protekle godine, raunato od datuma
ambalairanja proizvoda;
2) da su domainstvo i tehnoloki proces proizvodnje kon-

11

Profesor dr. Zoran Keserovi, poljoprivredni fakultet Novi Sad.

22

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

trolisani najmanje jednom godinje od strane nezavisne agencije ovlaene za dodelu sertifikata;
3) da se tokom proizvodnje mogu koristiti samo netoksini,
ekoloki metodi i materijali;
4) da se ne mogu meati organski i konvencionalni dodaci
tokom proizvodnje;
5) da se moraju koristiti netoksina sredstva za sanitaciju
opreme i
6) da proizvod ne sme tokom proizvodnje i manipulacije biti
izloen ostalim nedozvoljenim hemijskim materijama
(Organic Food Certification Program, Dept. Of Agriculture,
U.S.A.).12
Ne treba ni pominjati koliko su organski proizvodi sve popularniji u svetu a i kod nas.
U naoj zemlji ne postoji niti jedna firma ili laboratorija, koja
se bavi biolokim sredstvima zatite biljaka. Vie informacija o
takvom nainu zatite biljaka mogu se nai na web sajtu
vodee laboratorije za zatitu biljaka u srednjoevropskom
regionu: www.biocont.cz., eke laboratorije Biocont.
Nedostatak
hladnjaa sa
kontrolisanom
atmosferom i
ULO hladnjaa

Produetak sezone pre svega je ogranien mogunostima

skladitenja. Od 220 hladnjaa koliko ih je u Srbiji, samo par
ima moderne uslove skladitenja. To pre svega podrazumeva
tehnologiju kontrolisane atmosfere ali i takozvanih ULO (ultra
low oxygen) hladnjaa. U Srbiji za sada postoji jedva par
ovakvih hladnjaa i niti jedna se ne koristi za skladitenje
sveeg voa i povra namenjenog izvozu.

Produiti
ionako kratak
vek

U prilogu broj 1 dat je pregled optimalnih uslova najosnovnijih vrsta voa i povra i prosena sveina po istraivanju dravnog univerziteta u Nebraski, SAD.

12

Izvor: www.poljoprivreda.info

Analiza uskih grla

23

Svee voe i povre 2006

2. Kontrola kvaliteta i standardizacija

Standardizacija
uopteno i
kontrola
kvaliteta
uopte

Standardi daju industriji zajedniki jezik. Tako je komunikacija jednostavnija a marketing uspeniji. Standardizacija pomae
proizvoaima da osiguraju proizvod koji se trai i koji mogu
prodati, a kupcima da dobiju kvalitet proizvoda kakav ele.
Velika udruenja supermarketa uvode standarde kvaliteta koje
proizvodnja mora da ispunjava. Ti standardi se odnose na biohemijske karakteristike, spoljanji izgled (masa, boja,
dijametar ploda) i prisustvo tetnih materija (nitrata i tekih
metala, rezuduala pesticida, fitohormona). U pitanju su, pre
svega, EUREGAP13 za poljoprivrednu proizvodnju i HACCP u
preraivakoj industriji. Ovi standardi su nastali kao reakcija
potroaa na pojavu zdravstveno neispravne hrane tokom epidemija stonih bolesti (bolest ludih krava, slinavka i ap) kao i
straha od uvoenja genetski modifikovane hrane.
EUREGAP je standard koji pokriva sve glavne aspekte
proizvodnje, poput upravljanja zemljitem, uzgoja useva i
berbe. Takoe se bavi pitanjima zagaivanja, tretmanom
radne snage i zatitom ivotne sredine. On prati proizvodnju
od setve (analizira se poreklo semena i istorija zemljita),
preko uzgoja (prati se upotreba herbicida, pesticida i ubriva
- koliina, tip, kvalitet, mesto i nain primene), navodnjavanja
i berbe (nivo higijene i nain skladitenja) do pakovanja, transporta i postavljanja proizvoda na raf u prodavnici.

ile

ile, vodea zemlja u industriji sveeg voa i povra, formirao

je svoj sistem Dobre Poljoprivredne Prakse (G.A.P.) odnosno
itav sistem kontrole u gajenju, pakovanju, rukovanju i transportu. Ti standardi su ak i stroiji od svetskih standarda, ali
oni osiguravaju ileu da prodaje svee proizvode u preko 70
zemalja sveta. Od 1. januara 2006. HACCP postaje uslov meunarodne trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima, a zemlje koje nisu lanice EU, ne mogu da plasiraju svoje
proizvode ukoliko nemaju implementiran taj sistem kvaliteta.
Zakonska regulativa svih razvijenih zemalja obavezuje
proizvoae i preraivae hrane da uvedu HACCP kao
sveobuhvatni koncept obezbezenja ispravnosti hrane od
njive do trpeze.

13 EUREP (Euro-Retailer Produce Working Group) propisuje okvire razvoja dobre poljoprivredne prakse (GAPGood Agricultural Policy) za biljnu proizvodnju (voe, povre, krompir, salata, ukrasno cvee i zasad). Taj okvir
predstavlja minimum standarda koji vodei evropski trgovci u maloprodaji prihvataju i zasniva se na integralnom
upravljanju usevom (ICM- Integral Crop Management), pristupu koji nalae da proizvodnja useva bude ekonomski,
ali i ekoloki odriva.

24

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

Standardi u
Srbiji

Standard HACCP (analiza rizika kontrolom kritinih taaka u

proizvodnji) u Srbiji je uvelo 12 preduzea u oblasti prerade
voa i povra (Malina Produkt, Mondi Food, Sirogojno, Hibrid,
Libertas, Flora, Vuli Vuli, Jevremovac ABD, Zadrugar), dok je
firma Libertas iz apca, koja se sem prerade bavi i gajenjem
voa i povra, dobila i prvi EUREGAP sertifikat u Srbiji.
Uredbom o korienju podsticajnih sredstava za uvoenje i
sertifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005. godini14 bila je
predviena finansijska pomo u uvoenju HACCP programa
u iznosu do 800 000 dinara ili ukupno 180 miliona dinara.
Predvieno je subvencionisanje oko 200 firmi a od 2006.
godine, ovom Uredbom bie obuhvaen i EUREGAP standard.
Ipak, jo uvek 85% srpskih proizvoaa i preraivaa hrane
slabo ili uopte ne poznaje standarde bezbednosti hrane, iako
je vlada Srbije donela uredbu kojom se regulie bezbednost
hrane u prehrambenoj industriji.
Oslanjajui se na prethodnu odluku iz 1996. godine, odlukom
Evropske Komisije (EC) 1148/2004 svee voe i povre
namenjeno sveoj upotrebi u okviru Evropske Unije podlee
markentikoj strandardizaciji i pre nego to se pusti na trite
mora da dobije odobrenje (Certificate of Conformity). U
pitanju su sledei proizvodi, mada lista nije statina ve se
proiruje u skladu sa potrebama evropskog trita:

Voe
Jabuke
Kajsije
Avokado
Trenje
Groe
Kivi
Limun
Mandarine
Dinje
Nektarine
Pomorande
Breskve
Kruke
ljive
Klementine i dr. vrste citrusa
Jagode
Lubenice
Banane

14

Povre i salate
Artioke
pargle
Plavi patlidan
Pasulj
Prokula
Kupus
argarepa
Karfiol
Cikorija
Beli luk
Praziluk
Tikvice
Crni luk
Graak
Spana
Celer
Krastavac
Ledena salata
Zelena salata i endivija
Peurke (kultivisane)
Paprika (slatka)
Paradajz

Kotuniavo voe
Lenik u ljusci

Orah u ljusci

Tabela br.6: Svee voe i povre u EU

Evropska
UnijaStandardi

Slubeni Glasnik RS, broj 44/2005.

Analiza uskih grla

25

Svee voe i povre 2006

Standardizaciji podleu i meana pakovanja koja sadre makar

jedno od prethodno navedenih proizvoda, odlukom evropske
komisije broj 48/2003. Ovim standardima izmeu ostalog
tano se odreuju i klase proizvoda, pakovanje i oznaavanje.
Klase proizvoda mogu biti: ekstra klasa (koju imaju samo neki
proizvodi), zatim prva i druga klasa proizvoda.

Kontrola
kvaliteta

26

Na osnovu uredbe 2251/92 od 29. jula 1992, Evropska Unija je

formirala pravila kontrole kvaliteta sveeg voa i povra za
svee voe i povre koje dolazi iz zemalja izvan granica
Evropske Unije:
Kontrola se sastoji specifino u sledeem:
1) pregled pakovanja i prezentacije
2) provera da li je u redu oznaka
3) provera da li su sami proizvodi u skladu sa marketinkim
standardima Unije
Detaljnije infomacije o standardima, kao i pravilima kontrole
kvaliteta, mogu se nai na web stranici predsedavajue zemlje
Evropske Unije http://www.defra.gov.uk/hort/hmi.htm

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

3. Pakovanje i logistika
Pakovanje
celog
proizvoda sa
primerom za
EU i transport

Kod trgovine sveim voem i povrem, pakovanje ima

dvostruki znaaj. Prvo, potrebno je da pakovanje bude adekvatno, kako bi se obezbedilo da proizvod dobro podnese
transport, i to due ostane u sveem stanju. S druge strane, imajui u vidu relativno nisku jedininu vrednost proizvoda
(pogotovo kada je re o pojedinim vrstama povra), trokovi
ambalae imaju znaajno uee u prodajnoj ceni.15
Iz pomenuta dva razloga, odabir adekvatnog pakovanja je vrlo
znaajan iz aspekta konkurentnosti ovih proizvoda.
U naoj zemlji zastupljena je proizvodnja drvene i kartonske
ambalae16, plastina se takoe proizvodi u zemlji, a delom i uvozi, dok se staklena gotovo iskljuivo uvozi.
Pravilno pakovanje i oznaavanje je sledei vaan korak u
lancu. Voe i povre koje nije dobro upakovano propada bre.
Treba pomenuti nekoliko zajednikih elemenata pakovanja:
1. Kupci zahtevaju ambalau koja ne teti zdravlju i koja se
reciklira. Ovo je stavka sve izraenija u svetu, jer mnogi najvei
kupci sveeg voa i povra se istovremeno i najvie brinu o
zatiti ivotne sredine.
2. Varijabilnost je sledea odlika pakovanja, jer u svetu ne postoje standardi ambalae, i postoji veliki broj razliitih pakovanja, koja se razlikuju za male i velike potroae. Transporteri
pak preferiraju uniformnost.
3. Zbog maloprodaje sve vie su prisutne tampane ambalae
u raznim bojama sa vidljivim logom, koje privlae kupce i
povezuju sa lokalnim brendom proizvoaa.
4. Moderna ambalaa treba da bude izraena specifino za
svaku vrstu voa ili povra da bi to vie produila sveinu i
smanjila gubitke ali da se istovremeno prilagoava potrebama
i potranji.
5. Ambalaa treba da bude praktina sa veoma malo slobodnog prostora a istovremeno da titi proizvod od
mehanikih udaraca prilikom transporta.

Primera radi, plastina gajbica koja prima oko 8 kg povra kota 50-60 dinara. To znai da za kilogram povra ija
je cena 20 dinara, na pokrivanje trokova proizvodnje (semena, uzgoja, zatite, ubriva) odlazi 12-13 dinara, dok su
ostalo trokovi ambalae.
16 Proizvodnjom drvenih gajbica bavi se veliki broj malih preduzea, a pojedini veliki kombinati ih i sami proizvode
za sopstvene potrebe.
15

Analiza uskih grla

27

Svee voe i povre 2006

Svee kruke u
Evropi

Na pakovanju bi minimalno trebalo da pie: zemlja porekla,

datum i proizvoa a Marketinki standardi Evropske Unije
uveli su i neke dodatne zahteve. Ovde dajemo primer pakovanja i oznaavanja sveih kruaka koje se uvoze u Evropsku
Uniju:
A) uniformisanost
U jednom pakovanju sve kruke moraju biti istog porekla,
sorte, kvaliteta i veliine i istog stepena zrelosti, a u sluaju
ekstra kvaliteta i iste boje.
B) pakovanje
Kruke moraju da budu upakovane tako da tite proizvod.
Materijal treba da bude nov i takvog kvaliteta da titi proizvod
od eksternih i internih povreda. Za oznaavanje se mora koristiti netoksini lepak i tampa.
C) prezentacija
Ekstra klasa mora biti pakovana u redovima.
Oznaavanje:
A) identifikacija
Ime i adresa onoga ko pakuje.
B) proizvod
Kruke sa spoljanje strane u sluaju kad se unutranjost ne
vidi sa strane.
Naziv sorte: Jonogold
C) zemlja porekla
Uz zemlju ovde moe da se doda i regija ili lokalni brend.
D) komercijalne specifikacije
Klasa (u sluaju kruaka moe biti ekstra, prva ili druga), veliina ili ako je pakovano u redovima broj komada.
Ako je identifikacija raena po veliini onda mora biti
izraeno:
- ako kod konkretnog proizvoda vai pravilo uniformnosti,
moraju biti izraeni minimalni i maksimalni dijametri.
- ako za konkretan proizvod ne vai pravilo uniformnosti,
mora biti izraen najmanji dijametar u paketu u kontekstu od
i dodato ili do najveeg dijametra ili denominacijom vrednosti.
E) oficijelni kontrolni znak (nije obavezno)

28

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

Logistika
Kamionima i
hladnjaama
do 36 sati

Kod sveeg voa i povra transport je od kljunog znaaja.

U svetu je dosta zastupljen trasport brodovima i sve evropske
luke imaju terminale sa kontrolisanom temperaturom za voe.
Kopneni prevoz (kamionima, hladnjaama itd.) koristi se kod
proizvoda koji mogu da podnesu prosek od 36 sati do destinacija u Evropi.
Cene transporta kamionima, odnosno hladnjaama sa regulisanom klimom su neuniformisane i razlikuju se od prevoznika do prevoznika. Ali u najboljem sluaju mogu biti od
0.09 po kg u sluaju dobro upakovane robe (kropmir, ljiva,
lubenice itd.) do 0.57 kod osetljivog jagodiastog voa. Ipak
ova cena u praksi moe da poraste i do tri puta ako se koriste
hladnjae male zapremine (koje su inae retkost) a koje su najtraenije kada se radi o malim izvoznicima i poto veina prevoznika naplauje oba pravca kod transporta robe.
Primetno je i odsustvo vertikalne povezanosti, pa su retke
firme koje izvoze svee voe i povre a koje imaju sopstveni
prevoz. Ovaj segment se ne vidi kao deo lanca u unapreenju
izvoza sveeg voa i povra pa se u tom smislu ne mogu dobiti
ni subvencije.
Iako pouzdan i konkurentan nain transporta, drumski saobraaj spada u kategoriju zagaivaa ivotne okoline, a
vajcarska i EU imaju i restriktivne mere za kamione u tranzitu.

Avio prevoz

Proizvodi se alju ili redovnim linijama ili specijalnim kargo

avionima. Mogunosti su razliite u zavisnosti od avio kompanije, konkretnog tipa aviona, destinacije, broja putnika na
letu (ako je redovna linija u pitanju), sezone, konkurencije itd.

JAT nema
kargo avione

Naa nacionalna kompanija JAT Airways moe da ponudi prevoz robe na svim svojim redovnim destinacijama po vrlo
konkurentnim cenama. Ljudi u JAT-u maksimalno izlaze u susret naporima domaih privrednika da se izvoz robe odvija u
to boljim uslovima.
Cene kargo prevoza se odreuju na poetku sezone (u maju),
alju se svim pediterima i drugim zainteresovanim licima za
izvoz i uvoz robe.
Prologodinje cene su se kretale oko 0.87 - 0.98 po kg na
bliim destinacijama: Be, Minhen, Frankfurt, Berlin, Milano,
Rim, Cirih, Dizeldorf, i od 1.10 - 1.17 po kg na daljim destinacijama: Amsterdam, Kopenhagen, Stokholm. U cenu je
uraunato gorivo i osiguranje.17

17

Cene dobijene od Dragana urovia, efa odeljenja trita Beograd, JAT.

Analiza uskih grla

29

Svee voe i povre 2006

Na ovaj nain za sada se iz Srbije izvoze samo svee peurke.

U cenu avio prevoza su uraunati trokovi hendlovanja na
aerodromu u odlasku i prijema poiljaka iz inostranstva, ali u
nekim sluajevima mogu da se jave dodatni trokovi, kao to
je hendlovanje na destinaciji, koje moe da ima primalac robe,
a koje opet treba ukalkulisati u cenu.
Dodatne komplikacije mogu da stvaraju razdvojenost dve
kompanije koje brinu o putnicima i robi na aerodromu
Beograd: JP Aerodrom Beograd i Support (pridrunica JP JAT
Airways) s obzirom da ova druga nema svoj carinski prostor.
Nedostaci ovakvog prevoza su to to je koliina ograniena po
letu u proseku najvie do 2.5 tone robe (ukupna optereenost
DC-10/30 je do 14 tona, Airbus 300 izmeu 4-6 tona, Airbus
310/320 izmeu 2-4 tone itd, u zavisnosti od tipa aviona.
Drugo, organizacija mora biti perfektna jer bilo kakve komplikacije ili kanjenja mogu dovesti do velikih gubitaka.
Druge
aviokompanije

Cene drugih avioprevoznika su pribline JAT-ovim, a na destinacijama na kojima JAT ne leti kao sto su Amerika, Bliski istok
itd. uglavnom su visoke i isplate se jedino u robi koja moe to
da podnese svojom cenom, na primer ak po 3 po kg do
destinacija kao to je New York ili od 1.75 - 2.25 do bliskog
istoka (Dubai, Raid itd.).
Avio prevoz moe da traje i samo nekoliko sati na direktnim
destinacijama i to je velika prednost, ali i celih 24 sata na destinacijama sa presedanjem.
Aerodrom Beograd najvee je vazduno pristanite u Srbiji i
Crnoj Gori, preko koga se odvija 75% domaeg putnikog saobraaja i 90% robnog transporta. Robni (Cargo) terminal za
domai i meunarodni saobraaj Aerodroma Beograd poseduje skladini prostor kapaciteta 5 500 m2 i aneks od 2 500 m2
za smetaj operativnih slubi, pediterskih organizacija i
carine.18 Prema raspoloivom prostoru i stepenu opremljenosti moe da opslui 35 000 tona robe i materijala godinje.
JP Aerodrom Beograd je na meunarodnom tenderu
odabrao stratekog partnera, kompaniju Dyn Corp
International LLC, sa kojom e formirati novo preduzee
(joint venture) na bazi zajednikog ulaganja kapitala (public
private partnership). Novoosnovano preduzee obezbedie
izgradnju i razvoj kargo-logistikog centra na Aerodromu
Beograd u vrednosti od 60,6 miliona dolara.
Izgradnjom kargo terminala i logistikog centra, samo u prvoj
godini poslovanja, obim prometa bi trebalo da bude povean
7 puta.

18

Izvor: http://www.airport-belgrade.co.yu

30

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

Kargo terminal bie opremljen najsavremenijim tehnikim

ureajima za servisiranje svih vrsta robe, ukljuujui i voe i
povre.
Ipak pregovori sa izabranim stratekim partnerom jo uvek su
u toku i ugovor o formiranju novog preduzea trebalo je da
bude potpisan poetkom oktobra 2005. godine, posle ega bi
usledila i izgradnja kargo terminala i logistikog centra.19

19

Izvor: JIP Aerodrom Beograd

Analiza uskih grla

31

Svee voe i povre 2006

4. Prodaja i marketing
Nedovoljna
informisanost

Ve pomenuti problem neadekvatne informisanosti samih

proizvoaa je osnovna konica razvoja i uzrok nepoverenja.
Otuda i nedostatak kapitalnog spoja izmeu proizvoaa u
vidu udruenja koja bi imala vee mogunosti prodora na
trite.
Udruenja kod nas tek poinju da se razvijaju a najaktivnija su
jabuarska udruenja po uzoru na slovenaka ili austrijska.
Iako tek na poetku, svi imaju jasnu viziju svog razvoja i veliki
potencijal. Najvea tekoa ostaje finansijske prirode, jer sve
zavisi od blagonaklonosti lokalne samouprave koja je negde
izdana i puna razumevanja (u Arilju prema udruenju
jabuara Arinova), dok na mnogim drugim mestima to nije
sluaj.

Izlazak na
trite

Globalizovan svet navikao je da konzumira skoro sve vrste

voa nezavisno od sezone kompenzirajui ih transportom sa
suprotne hemisfere.
Vodei uvoznici u Evropi su Holandija (zbog brojnih luka) i
Nemaka (zbog veliine trita). Dajemo listu najveih evropskih sajmova specijalizovanih samo za voe i povre:
Fru it Lo gi sti ca - Nemaka, Berlin www.messe.de sledei sajam
je od 2-4. februara 2006.
Si a l- Francuska, Pariz www.sial.fr svake druge godine
AGF - Holandija, Roterdam www.agftotaa.nl svake druge
godine
Bi o Bac h -Ninbeerg, sledei sajam je od 16-19. februara 2006.

Drava vodi
na sajmove
(neke)

Sve one firme koje imaju HACCP sertifikat ili e ga dobiti do

prvog januara 2006, uestvovae u promociji srpskih proizvoda na meunarodnim sajmovima o troku drave.

Identitet
hrane - brend

Uz dobar proizvod neophodan je i brend koji takav proizvod

prodaje. Vie nego u drugim industrijama oznaka lokalnog
karaktera ukomponovana u brend pokazala se kao izuzetna.
Globalan svet trai idententitet hrane, koji definie poreklo,
tehnike gajenja i rizike, koje nosi.

Povezivanje sa
drugim
industrijama

Lokalni brendovi bi takoe pomogli u jednostavnom rastu

profila poljoprivrede u Srbiji uopte. Trebalo bi da
poljoprivreda ue u misli biznismena, koji inae ne bi ni mislili o njoj. U tom smislu najvei zadaci su organizovanje i
povezivanje brenda sa drugim granama industrije, pre svega
sa turizmom, na nain kako se to radi u svetu.

Brend u
slubi patriotizma

Drugi isto tako vaan zadatak brenda je da omogui srpskom

farmeru da se oseti dobro u vezi svog posla, proizvoda svog
rada i svoje zemlje. Dobar brend mora i treba da ima karakteristike kvalitetnog patriotizma.

32

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

Poljoprivredna politika
Evropska unija

Zajednika poljoprivredna politika (CAP), predstavlja veliki

problem u pregovorima o budetu EU za period od 2007 2013. godine.
Subvencionisanjem poljoprivredne porizvodnje EU je brzo
dostigla samodovoljnost u hrani i poremeaj ravnotee
ponude i potranje, pa je poela da subvencionira izvoznike
hrane.
Na osnovu CAP, evropski farmeri primaju oko 50 milijardi
to je skoro polovina budeta EU.
Od maja 2004, u uniju je ulo dodatnih 10 zemalja odnosno 4
miliona novih farmera na ve postojeu populaciju od 7 miliona.
Poto je vremenom opala koliina novca podeljnog kao
neposredna pomo farmerima, sve vie se pomae razvoj
ruralnih predela, odnosno stvaranje novih radnih mesta u
seoskim podrujima.
Na samitu u junu 2003, starih 15 lanica se sloilo sa novim
nainom raspodele subvencija. Od poetka 2005. farmeri primaju jednokratnu isplatu koju utvruje pojedinano svaka
drava lanica i one idu farmerima koji su ohrabreni da
obraaju panju na ivotnu okolinu, kvalitet hrane i dobrobit
ivotinja, vie nego na kvantitet proizvoda.
Poetni planovi oko raskida izmeu proizvodnje i subvencija
nisu ostvareni zbog neslaganja Francuske, ali postoji
mogunost da novi sistem bude uspostavljen ukoliko to lanice ele, ali i da se nastavi sa starim ukoliko farmeri odbiju da
rade svoje posede.

Srpska
poljoprivredna
politika

U 2005. godini usvojena je strategija razvoja poljoprivrede, koja

definie aktivnosti i utvruje vremenski rok za njihovo sprovoenje, koje treba da vode restrukturisanju i modernizaciji sektora
poljoprivrede, kao i ulanjenju u STO i EU.
Politika cena poljoprivrednih proizvoda se ne vodi, cene su liberalizovane i umesto toga okrenute su programu razvoja ruralnih
oblasti
Subvencije u poljoprivredi su vee nego prethodnih godina i
usmerene su na razvoj moderne, visokoproduktivne i trino orijentisane poljoprivredne proizvodnje, kroz stimulisanje podizanja
odreenih zasada, kao i pomo u nabavci poljoprivredne mehanizacije.
Ipak, brojni programi koje je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u 2004. godini, nedovoljno i nepotuno su iskorieni od strane
onih kojima su bili namenjeni to jest primarnoj proizvodnji hrane.

Analiza uskih grla

33

Svee voe i povre 2006

Spoljnotrgovinski reim

Postojei spoljnotrgovinski reim Srbije je, kada je re o

sveem vou i povru, prevashodno usmeren na uvoznu zatitu domaeg trita. Naime, iza takvog sistema stoji nastojanje
da se poljoprivredni proizvodi zatite od konkurencije iz
uvoza u periodu kada se beru i iznose na trite, kako bi se
postigla via prodajna cena, tako da su takve mere u interesu
proizvoaa.
Sa stanovita unapreenja konkurentnosti, meutim, ovakav
sistem nije sasvim adekvatan, jer za mnoge tarifne stavke koje
se tite zatita zapravo nije potrebna, kao to su proizvodi koji
su znaajni neto izvoznici, ili proizvodi koji se uopte ni ne
proizvode u naoj zemlji. Dodatna mera zatite su i posebne
dabine pri uvozu sveeg voa i povra. One se, kada je u
pitanju voe i povre u sveem stanju, kreu u rasponu od 4 dinara po kilogramu za dinje i lubenice, do 18 dinara po kilogramu za graak, pasulj i boraniju.
Kada je re o merama za stimulisanje izvoza sveih
poljoprivrednih proizvoda, oni nisu obuhvaeni postojeim
sistemom podsticaja. Naime, postoje izvozne subvencije, koje
se raunaju kao odgovarajui procenat izvozne cene, ali se
one odnose na smrznuto ili termiki obraeno voe i
povre20. Postoji i indirektno subvencionisanje, u vidu
povraaja plaenih dabina i dela trokova transporta, ali se te
mere primenjuju samo za proizvode preraivake industrije.21
Ono to je od posebnog znaaja kada je mogunost izvoza u
pitanju, odnosi se na bescarinski pristup tritu Evropske
Unije, kao najatraktivnijem izvoznom tritu, i to za sve
voarske i povrtarske kulture.

Planirane
aktivnosti
Ministarstva

Zakonodavna aktivnost bi trebalo da u najveoj meri bude

zaokruena do kraja 2006. godine. Naime, nakon donoenja
Zakona o semenu i sadnom materijalu, predvieno je
donoenje jo nekoliko vanih zakona, kao to su zakoni o
poljoprivredi, o zemljitu, o poljoprivrednim zadrugama, o zdravlju bilja, o sredstvima za ishranu bilja i o zatiti biljnih
sorti. Nakon toga, treba da uslede i aktivnosti na njihovoj
implementaciji, od kojih su najvaniji formiranje registara
poljoprivrednih gazdinstava, proizvoaa, prodavaca i uvoznika semena i sadnog materijala, kao i registar biljnih sorti. Na
kraju, u predstojeem kratkoronom periodu bi trebalo da
usledi organizovanje i institucionalizacija razliitih slubi, koje
pruaju savete poljoprivrednicima ili vre nadzor i kontrolu.

20 Uredba o korienju sredstava za podsticaj izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 2005. godini,
Slubeni glasnik RS br. 71/2005.
21 Odluka o povraaju carinskih i drugih izvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza, Slubeni glasnik
RS br. 37/2004, 78/2004, 54/2005.

34

Analiza uskih grla

Svee voe i povre 2006

Zakljuci
1. Strana
konkurencija u
maloprodaji
hrane jaa
produktivnost
i konkurentnost voa i
povra

Dominacija domaih maloprodajnih lanaca usporava produktivnost poljoprivrede. Treba slediti jasan primer Poljske koja je
ujedno i glavni konkurent u sveim proizvodima naroito
jagodiastog voa. Zdrava konkurencija stranih prodavnica
hrane, donosi promene koje efikasno mogu nauiti srpskog
proizvoaa da orijentie proizvodnju po merama evropskog
i svetskog kupca. Vie i stabilnije cene proizvoda, ravnotea
ponude i potranje, predstavljanje standarda, smanjivanje
broja posrednika u lancu proizvoa - kupac, poveava cenu
proizvoda (malina na primer) direktnim proizvoaima, ujedno orijentiui proizvod prema zahtevima modernog trita.

2. Investicije u
nauku

ile, koji je vodei proizvoa i izvoznik voa i povra u svetu,

svake godine ulae ogromna sredstva u tehnologiju i nauna
istraivanja. Istrauju se i stalno usavravaju tehnike pakovanja,
biohemijski tretmani u proizvodnji i logistika uz struni odabir
odgovarajuih sorti.

3. Organska
proizvodnja

Procenat organske proizvodnje u Srbiji je trenutno zanemarljiv a u izvozu sveeg voa i povra i ne postoji. EU trai
pribliavanje 5% ekolokoj poljoprivredi. Srbija ima ogroman
neiskorien potencijal u organskoj proizvodnji. Od 90-ih godina pa sve do 2000. upotreba pesticida je opala za 90%, to je
samo po sebi preduslov.
Napominjemo da ekoloki, odnosno organski proizvodi na
svetskim pijacama dostiu ak i do 50% viu cenu u odnosu na
konvencionalno voe i povre.

4. Udruenja i
distributivni
centri

Udruenja su neophodna za dalji razvoj industrije, jer:

1. predstavljaju jedino reenje da proizvodi sitnih proizvoaa
dou na razvijeno trite EU
2. jedino udruenja mogu dobiti neophodne poljoprivredne
inpute za rast produktivnosti i prodor na razvijeno trite: distributivne centre opremljene kalibratorima, odgovarajuim
pakovanjem i ostalom tehnologijom
3. aktivno mogu da uestvuju u protoku informacija od kupca
u maloprodaji i njegovih zahteva, i nazad do proizvoaa.
4. angauju strunu pomo u proizvodnji, odravaju kontakte
sa domaim i stranim partnerima i drugim relevantnim granama industrije, na primer preraivakom industrijom.

Zakjuci

35

Svee voe i povre 2006

5. Unapreenje
logistike

Izvoz sveeg voa zahteva logistiku koja se uklapa u savreni

lanac od proizvoaa do kupca u Evropi. Najvei svetski
proizvoai kao to su Driscolls ili Dole razvili su specijalna
vozila za berbu i prevoz proizvoda do distributivnog centra.
Brojni aerodromi u svetu imaju specijalne uslove za svee
proizvode.

6. Upravljanje
prema tritu

Znai gajiti ono to trite trai bez obzira na nae navike; nove
vrste i nove sorte koje nai klimatski uslovi dozvoljavaju.

7. Neizbeno
propadanje

Kako pokazuju iskustva iz svih zemalja Centralne i Istone

Evrope, koje su prole ili prolaze kroz tranziciju, velike
dravne firme su imale najbolnije promene1uz neizbenu prodaju ili dalje propadanje uz odlaganje prodaje.

8. Transformacija
malih farmi

Ipak najveu transformaciju ekaju male farme, koje se moraju ne samo poveavati, ve i totalno prilagoditi novim nainima proizvodnje, kontrole kvaliteta, i sjedinjavati se urbanom
sredinom kroz infrastrukturu i sveopti razvoj ruralnih oblasti.

9. Odgovornost
drave je

da drastino pobolja informisanost malih farmera: o zakonskim promenama, o kretanju svetskog trita, novim tehnikama i kreditnim mogunostima.
da izradi sopstvene standarde koji su u skladu sa svetskim i
evropskim standardima za svee voe i povre
da zatiti minimalne zarade u poljoprivredi kod registrovanih poljoprivrednih domainstava
da preuzme aktivniju marketinku ulogu osnivanjem
posebnog tela za promociju sveeg voa i povra po ugledu
na najvee izvoznike sveeg voa i povra u svetu (ile na
primer ima svoje agencije na svim meridijanima i aktivno se
razvija u skladu sa zahtevima svojih potencijalnih kupaca) i
podstie razvoj asocijacija i drugih vrsta udruivanja u smislu
razvoja izvoza sveeg voa i povra
Da prui ansu sveem vou i povru pa da omogui srpskom farmeru da zavoli svoj posao i bude ponosan na
proizvode svog rada i na svoju zemlju.

CEE Regional Summary Regoverning Markets 2004.

36

Zakjuci

Prllog 1. Uslovi i vreme skladitenja relevantinih vrsta sveeg voa i povra

Vr st a

Artioke
Asparagus
Pasulj
Boranija i graak
Brokola
Prokola
Kasni kupus
Kineski kupus
argarepa
Karfiol
Celer
Kukuruz eerac
Krastavac
Plavi patlidan
Endivija
Beli luk
Ren
Keleraba
Praziluk
Zelena salata
Dinje, sorte kao
cantalope
Lubenice
Crni luk
Slatka paprika
Krompir
Tikva
Spana
Paradajz
Jabuke
Kajsije
Kupine
Borovnice
Vinje
Trenje
Breskve
Kruke
ljive
Maline
Jagode

Tem per atur a

skladi tenj a (C )

Vlano st vazduh a
( %)

Pr ose no vr eme
s kladit enja

-0.5 - 0
0 - 2.2
0 - 4.5
4.5 - 7.2
0
0
0
0
0
0
0
0
10 - 12.8
7.2 - 12.8
0
0
-1.1 - 0
0
0
0

90-95%
95-100%
65-70%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
65-70%
90-95%
90-95%
90-95%
95%

2-5 meseci
2-3 meseca
1 godina
7-10 dana
10-14 dana
3-5 sedmica
3-4 meseca
1-2 meseca
4-5 meseci
2-4 sedmice
2-3 meseca
4-8 dana
10-14 dana
1 sedmica
2-3 sedmice
6-7 meseci
10-12 meseci
2-4 sedmice
1-3 meseca
2-3 sedmice

0 - 4.5

85-90%

5-14 dana

4.5 - 10
0
7.2 - 10
4.5 - 7.2
10 - 12.8
0
7.8 - 10
-1.1 - 4.4
-0.5 - 0
-0.5 - 0
-0.5 - 0
0
-1.1 - 0.5
-0.5 - 0
-1.7 - 0.5
-0.5 - 0
-0.5 - 0
0

80-85%
65-70%
90-95%
90%
70-75%
90-95%
85-90%
90%
90%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%
90%
90-95%
90-95%
90-95%
90-95%

2-3 sedmice
1-8 meseci
2-3 sedmice
2-9 meseci
2-3 meseca
1-14 dana
4-10 dana
3-8 meseci
1-2 sedmice
2-3 dana
2 sedmice
3-7 dana
2-3 sedmice
2-4 sedmice
2-4 meseca
2-4 sedmice
2-5 dana
5-7 dana
37

Svee voe i povre 2006

Literatura:

1. William W. Lewis, The power of productivity, The University of Chicago Press,

Chicago, 2005.
2. Dries, L.T. Reardon and J. F. Swinnen, The rapid Rise of Supermarkets in CEE:
Implications for the Agrifood Sector and Rural development, Development policy
Revew, Blackwell Publishing, London, 2004.
3. Csaba Csaki- Csaba Forgcs-Barna Kovacs, CEE regional report, 2004.
4. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,
Konkurentnost poljoprivrede Srbije, Beograd, 2004.
5. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Strategija poljoprivrede
Srbije, Beograd, 2004.
6. DEFRA, Information for importers regarding Conformity Certificate rewuirments
for Fresh fruits and vegetables, Nobel House, UK, 2003.
7. Leuven, How foreign Direct Investment has stimulated Growth in the CEE, Policy
research group, working paper no. 18.
8. Ministerstvo zemdlstv R, OVOCE, situan a vhledov zprva, Praha, 2004.
9. Halicka, E. Przeksztalcenia na polskim rynku swiezych owocow i warzyw w okresie jego dostosowania do unijnego systemu organizacji. Zeszyty Naukowe SGGW w
Warszawie Ekonomika i organizacja gospodarki zywnosciowej" No. 46, 2002.

38

Literatura