ta je psihoterapija?

Psihoterapija je op ti pojam za proces promene koji se odvija kroz dijalog edukova

nog terapeuta i klijenta. To je nain da saznate vi e o va im mislima i oseanjima, kao
i da razumete uzroke i sainite strategije prevazila enja aktuelnih problema.
Da li je psihoterapija za mene?
Pokazano je da psihoterapija mo e biti koristan metod u leenju veine problema mental
nog zdravlja, ukljuujui:
Razliite anksiozne poremeaje, poput fobija, generalizovanog anksioznog poremeaja, p
aninih napada ili opsesivno kompulzivnog poremeaja.
Poremeaje raspolo enja poput depresije ili bipolarnog poremeaja.
Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, itd.)
Poremeaje ishrane
Poremeaje linosti, poput graninog poremeaja linosti
Shizofrenije i drugih psihotinih poremeaja
Psihoterapiju mogu da odaberu i osobe kojima nije dijagnostikovan psihijatrijski
poremeaj. Psihoterapija je nain linog rasta i koristi od psihoterapije mo e imati sv
ako. Ona ima svoje mesto i u re avanju partnerskih ili porodinih problema, mo e biti
odlian nain prevladavanja stresova kojima smo svakodnevno izlo eni, pomou psihoterapi
je mo emo lak e prihvatiti i izai na kraj sa velikim gubicima, ali i hroninim, fizikim
zdravstvenim problemima poput dijabetesa.
Da li je psihoterapija dovoljna za prevazila enje mojih problema?
U nekim sluajevima, psihoterapije je sasvim dovoljna za prevazila enje psihikih tego
ba i mo e biti jednako efikasna kao i medikamentna terapija. U zavisnosti od va e ko
nkretne situacije, psihoterapija mo e biti kori ena i u sadejstvu sa psihofarmacima.
Za razliku od lekova ije uzimanje podrazumeva i neke ne eljene efekte, psihoterapij
a je nain leenja koji sa sobom nosi veoma malo rizika. To ne znai, meutim, da je psi
hoterapija lagan i bezbolan proces. Naprotiv, to je nain da se istra e i razumeju v
eoma bolna i te ka iskustva. Od vas se u psihoterapiji mo e oekivati da se suoite sa t
e kih oseanjima, sa pretnjom, krivicom i sl.
Koje vrste psihoterapije postoje?
Postoji vi e delotvornih vrsta psihoterapije. Odabir odreene vrste psihoterapije za
visi od va ih linih afiniteta, ali i od dostupnosti razliitih psihoterapijskih kola u
va oj okolini. Takoe, statistike pokazuju da su neke psihoterapijske kole prikladni
je za odreene probleme mentalnog zdravlja.
Neke od zastupljenijih terapijskih kola su:
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je vrsta psihoterapije koja vam poma e da
prepoznate negativna, iracionalna uverenja i zamenite ih pozitivnim, to naje e dovodi
do redukcije simptoma. KBT je danas najzastupljenija vrsta psihoterapije. Naj e e se
radi o strukturisanoj vrsti terapije usmerenoj ka specifinom cilju i sa unapred d
efinisanim brojem terapijskih seansi.
Interpersonalna terapija se fokusira na trenutne odnose s drugim ljudima sa cilj
em da se pobolj aju interpersonalne ve tine.
Dijalektiki bihejvioralna terapija je specifian tip kognitivne bihejvioralne terap
ije koja obuhvata edukativne module o prepoznavanju i upravljanju emocijama, kao
i uenje metoda relaksacije; ova vrsta terapije razvijena je posebno za terapiju
graninog poremeaja linosti.
Konstruktivistika terapija nastoji da probleme sagledava kroz taku gledi ta klijento
vog sistema znaenja i da kroz terapijski odnos stvori nove naine sagledavanja svet
a.

Narativna terapija je vid psihoterapije utemeljen na principima socijalnog konst

rukcionizma i fokusira se na line narative, prie o sebi i drugima koje oblikuju klij
entov pogled na svet; narativna terapija pripada porodici konstruktivistikih psih
oterapija.
Porodina terapija poma e pojedincu da razume porodine odnose i nudi tehnike pomou koj
ih se oni mogu unaprediti.
Psihoanaliza predstavlja najstariji i najpoznatiji psihoterapijski modalitet u k
om terapeut nastoji da pomogne klijentu da stekne uvid u kompleksne, nesvesne ps
ihike mehanizme koji su odgovorni za klijentove simptome.
Art terapija je nain da se problemi izraze na kreativan nain, kroz crtanje, slikan
je, vajanje, poeziju, prozu ili neki drugi nain umetnikog izraza.
Plej terapija koristi razliite tehnike da kroz igru podstakne decu da izraze svoj
e emocije i oseanja, onda kada to nisu u mogunosti da urade reima.
Kako izgleda psihoterapija?
U veini psihoterapijskih kola, terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom
, iako e neki terapeuti omoguiti klijentu i da legne, ukoliko je to za klijenta ud
obnije i prijatnije. Premda je nekim ljudima te ko da govore o svojim oseanjima, je
dan od zadataka terapeuta jeste da to podstakne stvarajui za to bezbedno okru enje.
Poverljivost podataka u psihoterapiji
Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi budui da poverljivost predstavlja osno
vu za graenje kvalitetnog terapijskog odnosa. Meutim, u izuzetnim okolnostima, ter
apeut je u obavezi da prekr i odnos poverljivosti. Recimo,
Ukoliko klijent zapreti da e se povrediti ili da e poiniti samoubistvo
Ukoliko klijent preti da e o tetiti ili oduzeti ivot nekoj drugoj osobi
U sluaju zlostavljanja dece
Koliko dugo traje psihoterapija?
Trajanje psihoterapije zavisi od vi e faktora. Neke terapijske kole, poput kognitiv
no bihejvioralne, imaju unapred predvien broj terapijskih seansi. Druge vrste psi
hoterapije to ne predviaju. Takoe, svaka osoba je jedinstvena
neko e br e, a neko spo
rije da re i probleme zbog kojih je do ao na terapiju, a neko e odluiti da na terapiji
ostane i nakon to probleme prevazie. Neki od faktora koji igraju ulogu u trajanju
terapije su:
Vrsta problema zbog koje osoba dolazi na terapiju
Trajanje simptoma ili njihov intenzitet
Stres sa kojim se osoba suoava
Podr ka od prijatelja i porodice
Brzina napredovanja u terapiji
Problemi u svakodnevnom funkcionisanju zbog tegoba koje su osobu dovele na terap
iju
Da li je psihoterapija uvek efikasna?
Psihoterapija nije delotvorna za svakoga. Meutim, kako biste se pobrinuli da dobi
jete najvi e iz va e terapije, mo ete preduzeti neke korake:
Pobrinite se da se oseate prijatno sa svojim terapeutom. Ukoliko niste u mogunosti
da izgradite odnos poverenja, mo ete razmotriti i mogunost da pronaete drugog.
Terapiji pristupite kao partnerstvu. Terapeut ima alate, ali vi imate znanje.
Budite otvoreni i iskreni. itav ishod psihoterapije zavisi od va e spremnosti da de
lite svoja oseanja, misli i iskustvo, iako to ponekad mo e biti te ko.
Ukoliko oseate da vam ponestaje motivacije, mo ete tra iti e e seanse ili pak dogovoriti
sa terapeutom pauzu u tretmanu.
Nemojte oekivati instant rezultate. Rad na ovoj vrsti problema zahteva posveenost.
Ukoliko niste zadovoljni sa tokom terapije, priajte otvoreno o tome sa va im terape
utom i razmotrite da unesete nekakve novine i promenite pristup kako biste prona l
i efikasniji nain rada.