- Autobiografija (B.

Nui) - odlomak
- Ti mora biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu.
- Kako to moe biti? - upita ona radoznalo.
- Otrovaemo se, ako pristaje?
- A kako emo se otrovati?
- Popiemo otrov! - nastavih ja odluno.
- Dobro, pristajem, a kad?
- Sutra posle podne!
- E, sutra posle podne imam kole - priseti se ona.
- To jeste - pade i meni na pamet. - Ne mogu ni ja sutra, jer bi dobio odsustvo, a imam
dvadeset i cetiri, pa bi me posle isterali iz kole. Onda, ako hoe, u etvrtak posle podne,
onda nemamo kole.
Ona pristade.
Idueg etvrtka posle podne, ja ukradem od kue kutiju ibica i poem da se sastanem s
Persom, kako bi zajedno otili na onaj svet.
Sednemo u njenoj bati na travu i ja izvadim kutiju.
- Pa ta emo sad? - pita Persa.
- Da jedemo ibice!
- Kako da jedemo?
- Evo ovako - reknem ja, pa otkinem glavi i bacim, a ono drvce pojedem.
- A to to baca?
- Pa to je gadno.
I ona se rei, te ponemo da jedemo ona drvca. Ona pojede tri, pa joj udarie suze na
oi.
- Ja ne mogu vie, nikad u ivotu nisam jela drva, ne mogu vie.
- Onda, ti mora da si ve otrovana.
- Moe biti, ree ona, a ja nastavih i pojedoh devet drvaca , pa i ja izgubih apetit.
- Pa ta emo sad? - pita ona.
- Sad da idemo svako svojoj kui, da umremo. Sramota je, zna, da umremo ovde u
bati; mi smo deca iz dobrih kua, pa je sramota da umremo u bati.
- Jeste! - ree ona i poosmo.
Cela se stvar meutim svrila ovako: ona je otila kui i molila majku da joj namesti
krevet da umre. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, to jest da je jela drva sa
mnom. Majka njena, bez obzira na njen poloaj, rece:
- E, kad si mogla da jede drva u basti, jee ih i ovde u sobi!
I ve , ta je dalje bilo, vi svi znate.
Zbog tih batina Persa me je strano omrzla i tako se svrila moja prva ljubav.

- Pop ira i Pop Spira (S. Sremac) - odlomak

- Frajla Julo - osmeli se opet Saca, i zagazi opet u prozu - a jeste li se umorili? Hoete li
da vam pomognem?
- Ta okan'te se vi mene! ta ste me zaokupili tu! - obrecnu se Jula na nj.
- Pa zar ja divanim to zlo?! Velim da vam malo pomognem. Ako ja ko prvi komija
neu, a da ko e? "Drvo se na drvo naslanja", kau paori, "a kominica na komiju!"
- Probajte samo ako 'oete da pustim naeg arova s lanca! Neete se skrasiti ni u toj
vaoj bati.
- I-ju, frajla-Juco, nisam znao da ste tako svirepi! He-he, al' neete, neete, znam ja to
dobro! Znam ja, frajla-Juco, vae dobro srce! E, ba u da probam! - ree Saca pa se
uhvati za ogradu, kao da hoe da preskoi.
- I-ju, Ma... - tre se Jula i htede da vikne mamu. - Probajte samo, sad u da viknem
tatu! Vi' ti to njega! Odma' ibajte iz bae.
- Ta ta vi tu mene furt plaite s vaim tatom, ovaj, gospodin-parohom, i arovom u
mojoj roenoj bai!?
- E, a otkud to vaa baa? - veli mu zbunjena Jula.
- E, pa to je baa moje tetke, a ja sam tetkin ko to ste vi tatina.
- Nisam ja tatina.
- Ondak ste mamina.
- Nisam ni mamina.
- Pa da iji ste?
- Nisam niija! - ree Jula kao ljutito.
- Bas niija! O, maj! I-ju! Frajla-Julijana, pa 'ajde budite ondak moja.
- I-juf!!! Ala ste brezobrazni! - viknu zaprepaena Jula. - Sram vas bilo!!

- Lajanje na zvezde (M. Vitezovi) - odlomci

* Izgubljen sam. Ako si poten nalaza, zadri me.

* Kad sklopi oi ostajem bez svetla.
* Meni je usta najlake poljupcem zapuiti.
* Imam komforno srce, neuseljeno!
* Nita mi nisi, ali moe biti.
* Budunost moe saekati skrtenih ruku. Na mojim leima.
* eleo bih da zajedno zalazimo u neosvetljeni deo Zemlje.
* Ako me sanja, ne udi se to ti je kosa tako zamrena.
* Nisam sebian, hteo bih ljubav prema sebi da delim sa nekim!
* Ljubav se apue da ne perforira bubna opna.
* Moda i nismo lajali na zvezde, ali se za nama dizala zvezdana praina.
* Da li si sluala dananje vesti?
Kako Tanjug javlja, ja Te volim!

Wednesday - 4:24 PM
Anoniman
MALO GLUPO I OBICNO JA ZNAM BOLJE

- Veronika je odluila da umre (P. Koeljo) - odlomci

- Ludilo je nesposobnost da iskae svoje misli. Kao kad se nae u nekoj stranoj zemlji
vidi sve, shvata sve to se oko tebe deava, a ne ume da se izrazi i da zatrai pomo,
jer ne razume jezik koji se tamo govori.
- Svi mi smo to ve iskusili.
- Svi mi smo, na ovaj ili onaj nain, ludi.

* * *
- ta je to pravo JA?
- To je ono to vi jeste, a ne ono to su drugi uinili od vas.
* * *
Zakoni nisu stvoreni da bi reavali probleme, ve da bi beskonano odugovlaili sporove.
* * *
Svi mi ivimo u nekom svom posebnom svetu. Ali ako pogleda zvezdano nebo, videe
da se svi ti razliiti svetovi spajaju obrazujui sazvea, suneve sisteme, galaksije.
* * *
Svako ljudsko bie je jedino, jedinstveno, sa osobenim svojstvima, nagonima,
uivanjima, tenjama ka pustolovinama. Ali drutvo svima namee jedan zajedniki
obrazac ponaanja a ljudi se najee ak i ne zapitaju zato. Jednostavno ga prihvataju,
kao to su i daktilografi prihvatili raspored QWERTZ kao najbolji mogui. Jeste li ikad u
ivotu sreli nekoga ko se zapitao zato kazaljke na satu idu u jednom smeru, a ne u
suprotnom?

Saturday - 7:59 PM
Lela13
eh, "Veronica decides to die"...
hvala ti sto si me potsetila na ovu knjigu...
volela bih da je procitam i na srpskom... :)))

Saturday - 8:01 PM
Sarah K.
Jedina Koeljova knjiga koja vredi...po meni.

Saturday - 8:10 PM
Lela13
slazem se...
meni se dopada i "Pilgrimage"...prva njegova knjiga...
mislim da je ovde prevedena kao "Dnevnik jednog carobnjaka".. :)

Saturday - 8:25 PM
Sarah K.
Moj spisak njegovih knjiga koje sam proitala izgleda otprilike ovako, ne tim redom:
avo i gospoica Prim
Peta gora
Alhemiar
Jedanaest Minuta
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala
Veronika je odluila da umre
"arobnjaka" nisam itala. : )
Mislim da je to prva knjiga koju je objavio, dakle i pre "Alhemiara", ako se na varam.
"Veronika" je poslednja njegova knjiga koju sam proitala i mislim da u tu da stanem.
Ne elim da kvarim utisak, jer mi se sve prethodne nisu svidele, ak ni "Alhemiar".

Saturday - 8:28 PM
Lela13
pa, iskreno, "carobnjak" se retko kome dopada...heheh...
kad budes imala vremena, i zivaca... :)))

Saturday - 8:39 PM
vojslav
nego ne ree ta je bilo s' veronikom?
voleo bih da ujem kako koeljo peva :D:D:D

Saturday - 8:43 PM
Lela13
PEVA?!
uhhh...
verovatno mislis na njegovu profesiju pre nego je poceo da pise knjige....o to kaaakve
knjige!
a, rekli su da jedan Brazilac ne moze ziveti od knjizevnosti... C, C, C...
:D

Saturday - 8:46 PM
Sarah K.

Pitaj doktora Igora! : ))))

Verujem da zna napamet The girl from Ipanema. ; )

Sunday - 7:18 PM
Lela13
evo mog omiljenog dela ove knjige...
Then I said in my heart,
As it happeneth to the fool
so will it happen even to me...
Go thy way,eat thy bread with joy,
and drink thy wine with a merry heart;
for God hath already accepted thy works.
Let thy garments be always white;
and let not thy head lack ointment.
Live joyfully with the wife whom thou lovest
all the days of the life of thy vanity,
which he hath given thee under the sun,
all the days of thy vanity:
for that is thy portion in life,
and in thy labour wherein thou laborest under the sun...
Walk in the ways of thine heart,
and in the sight of thine eyes:
but know thou,that for all these things
God will bring thee into judgement.

Sunday - 8:54 PM
Sarah K.
(ili u prevodu)
I zato rekoh samom sebi:
Sudbina bezumnika bie i moja.
Idi, jedi hleb svoj s radou
i vino svoje ispijaj u slast
Jer Bog je ve primio dela tvoja.
Neka ti odeda vazda bude bela
A glava mirisavim uljem pokopljena.
Uivaj ivot s voljenom zenom

U svakom svome danu tatom

Sto ti ga podari Bog pod suncem,
Jer to ti je u ivotu dodeljeno
I da u radu izgara pod suncem.
Sledi puteve svoga srca
I elje svojih oiju
Svestan da e ti Bog zatraiti raun.
(i onda kae u nastavku)
- Bog e na kraju traiti da mu poloimo raune - ree Edvard, naglas. - A u onda rei:"
Proveo sam jedan deo svog ivota gledajui vetar, ali sam zaboravio da sejem, i nisam
iskoristio svoje dane, niti sam popio vino koje mi je bilo ponueno. Ali jednog dana
osetio sam da sam spreman i vratio sam se svome poslu. Ispriao sam ljudima svoje
Vizije Raja, kao to su Bo, Van Gog, Vagner, Betoven, Ajntajn i drugi ludaci inili pre
mene. On e kazati da sam izaao iz bolnice da ne bih gledao jednu devojku kako umire,
ali ona e tada ve biti na Nebu, i zauzee se za mene.

Sunday - 9:18 PM
Lela13
hvala ti...
predivno zvuci u prevodu... :)

- Vreme smrti (D. osi) - odlomci

Poginuti za pobedu ili poraz, nije naa dilema. ak je, bogami, uzbudljivije poginuti u
porazu. Niko te nee spominjati ako pogine za pobedu.
Ja smatram da je ovaj svet manje-vie odvratno ureen. Nije on takav zato to ga carevi,
kraljevi i vlastodrci takvim ine. Svet je odvratan prosto zato to su ljudi u ogromnoj
veini najobiniji glupaci. I sve su nesree odatle. Iz gluposti.
Vladaoci bez vrlina najomiljeniji su vladaoci. Svetina voli one koji vole ono to ona voli,
koji ine sve to bi oni, dripci, inili kad bi bili na vlasti. Rulja mrzi pravdoljupce i
istinoljupce, ljude koji potuju zakone i rade poteno. Kad na vladalac lae, daje nam
pravo da i mi, njegovi podanici laemo. Kad on ivi bez napora i odgovornosti, bez

znanja i savesti, tim pre na sve to mi imamo vea prava. Porone vladaoce, uivae i
laove, pobune su najree zbacivale s vlasti. Zato, valjda, to takvi svojim podanicima
pune duu lakim i slatkim udnjama, gase gnev i volju za otporom.
ovek koji ne zaeli da umre, taj ne zna ni zato ivi. ivi se za neto, ili zbog straha od
smrti. Ili zbog jednog i drugog.
Srbi su bez svog boga. Ne zato to mi ne elimo da imamo svog boga, nego zato to mi
ne verujemo da bilo koji bog moe biti s nama. Takvo nam je vekovno iskustvo.
Moda jo niste zapazili kako mi lako razoaramo one koje volimo...
U ovom glupom i govnjivom ratu, ne moe se, kolega, bez ljutog duvana, brzih ena i
tekih lai. Bez velelepnih, udovinih lai. Jedino za takve lai rulja nemilice lije krv.
Jasno, vano je ko lae. to su titula i vlast vei, mora biti i vea la. A to je la vea,
vea je i izgibija. Kako vlast daje pravo na sve rei, na svaku la i glupost.
Zato najprostije istine ljudi najtee shvataju. Ko hoe u politici da bude demokrata i da
vlada bez nasilja, prva je stvar da ume podneti nepravde prema sebi; ko trpi optube taj
razoruava protivnika. Politiar o sebi mora da uti, a slobodu on jedini ne sme da koristi
za svoju odbranu. Sloboda, to je pravo da se vlast napada. Dok se galami nije loe,
opasno je kad se u narodu uti. Nema dobre vlade koju u kritikim trenucima najupornije
ne brane ba oni koji nisu na vlasti, ali koji najpre mogu na vlast da dou.
Kafana je sudnica koja se u Srbiji nikad ne zatvara; u njoj se sudi i presuuje svima i za
sve; dokazi, svedoci, apelacija, tu ne pomau. Naprotiv, samo sumnju i osudu diu.
U srpskom narodu, im nekog potuje, on misli da mu neto podvaljuje. Ili da te strah
od njega. Na je narod svakoj vlasti opasniji kao pristalica no kao protivnik. Presto i vlast
i najbolje ljude ini opakim, a najjae slabim. Na prestolu i vlasti ovek se povija kao
travka. Mo ga povija, sila koju ima otima mu se. ovek je jadan, mek i slab. . . I ne zna
gde je naprso, gde natruo. . . lako se razbija. I nemoj, nikad sebi vie da veruje no
drugom. Silom se ti brani samo od hvale i lai. Nema tog eljeznog prestola koji ne istruli
od hvale i slave. Nema te veliine koju njena la i slava ne mogu da obore.

- Zapisi na telu (D. Vinterson) - odlomak

Ne elim da budem tvoja zabava, niti ti moja. Ne elim da te udaram iz pukog
zadovoljstva, mrsei jasnu nit koja nas povezuje, da te prisiljavam da bude na kolenima,
a potom te ponovo vuem da se uspravi.

elim obru oko naih srca koji bi nas usmeravao, a ne zlostavljao. Ne elim da te
privuem blie nego to to moe da izdri. Niti elim olabavljene niti, vlakna koja se sa
strane odmotavaju stavljajui nam dovoljno ueta da se obesimo.
Govor prstiju, jezik gluvonemih, ostavlja na telu tragove telesne udnje. Ko te je uio da
krvlju pie po mojim leima? Urezuje svoje ime u moja ramena, obeleava me svojim
znakom?
Jabuice tvojih prstiju postaju tamparska slova, kuca poruku na mojoj koi, ukucava
znaenje u moje telo. Tvoja azbuka mea se sa otkucajima moga srca.
Zapisi na telu su trajni kod, vidljiv samo pod izvesnim svetlom, tu se odvija nabiranje
ivota. Volim da moje telo bude zamotano daleko od radoznalih pogleda. Da kazuje sve,
iako nikada previe otkriveno.

Na Dusanovcu sam isao s najlepsim curama. Bio sam zvezda. Lomile su se oko toga koja
ce vise da trza na mene. I pravile sebi reklamu ako bi isle sa mnom. "Ona ide s Ljubom
Sampionom", govorile bi. A moja Inge nije lepa, ima kracu nogu i vanbracno dete. Kad je
imala dvanaest godina, slomila je nogu. I ostala joj je kraca, za tri santimetra. Nije nista
strasno, ali - primecuje se. Tako je i Arnea rodila. Mislila je da ce to tipa zadrzati. A tip
sacekao da se on rodi, pa nestao. I, cudna stvar, volim je. Nekad sam cure stalno menjao.
A nju cak ni ne varam. Valjda sam omatoreo. Trideset i osma mi je.
Moja Inge ume da bude i dzandrljiva, kao i sve ostale blesave zene. Ona isto ume da
zakera: "Opet si uneo blato u kucu! Zasto ne brises noge?" I: "Opet te tvoje blesave
novine!" I: "Ovde si mi se popeo s tvojim sindikatom!" I uopste. Po tome su nam, kao sto
vidite, obicaji isti. Ali kao sto sam ja naucio da postujem svedske, i ona se naucila da
postuje nase. Nekad, u Jugoslaviji, voleo sam da zvalavim. Ni oko cega. Otkako sam
otisao, medjutim - prvo jezik, a onda i sve drugo - postao sam cutljiv. Ovde svet,
uostalom, i nije bas mnogo pricljiv. I kad dodjem kuci neraspolozen ili ljut, ili kad me
uhvati moje ludilo, i cutim, ona me ne dira. cuti i sama. Nije to za zenu bas mnogo
prijatno, ali moja Inge i to podnese. A kad me prodje, onda mozemo po starom. I, mada
takve stvari ipak retko cinim - obicno gledam da im pomognem na neki drugi nacin - kad
neki nas covek, iz Jugoslavije, ovde bas zaglavi, ja ga i kuci odvedem. A narod ovde nije
los, ali, nekako, tvrd je na paru: otac za sina ne zna, sin za majku, svako ima svoju
racunicu i svoju kasu. I retko jedan drugome u kucu zalaze. A moja Inge nas docekuje s
osmehom i kaze tipu srpski: "Mi volimo nasa Jugoslavija." I pere mu prljave gace, i kuva
mu pasulj sa slaninom i sarmu, i prebira po nasem vesu i odvaja mu moje stare kosulje:
dok se malo ne snadje. I kad nas je prosle godine jedan takav bio pokrao - nista strasno:
drpio jedno moje odelo i neke sitnice, ali ja sam se jeo kao Mesec: eto kakvi smo! - ona
mi kaze: "Nemoj da se sekiras. Sav je bio propao, jadnik. Mi cemo zaraditi drugo."
Pre dve godine sam se opet bio zapio - desava mi se to povremeno - i, onako pijan, samo
sam seo za volan i odjurio pravo za Jugoslaviju. Osam dana nisam dolazio na posao. I
mirno sam primio otkaz. Kriv sam, sta imam da se bunim? Ali moj sindikat se pobunio; a

ovde je sindikat veoma jak. "On", kazu, "ima pravo da vidi svoju domovinu. On ima
pravo da vidi svoje more. Kakva smo mi zemlja ako nasem najboljem radniku ne
mozemo da dozvolimo da vidi svoje more?" A ja, kazem, nisam imao pravo, a nisam
imao ni volje nikoga da molim, iako mi se posao bas nije menjao: svih osam godina sam
u istoj fabrici. I lepo im, ljudski kazem: "Sta se, bre, zezate? Kakvo more, kakvi bakraci!
Niti sam na more isao niti koji djavo. Bio sam se nazdrekao. Zato bi me i u mojoj
Jugovini najurili." "A ne", kazu oni. "Svoje dousnike zato ne otpusaju. Otpustili su te zato
sto si sindikalista. A uz to ti si jos bio i bolestan! Mi to mozemo i da dokazemo! Ne smeju
zbog toga da te otpuste."
Glavu dajem ako je iko od njih ista od toga shvatio. Oni prosto misle da smo svi mi
udareni, keve mi! I kad prodju ovuda i cuju kako urlicemo nase pesme i ovakve suze
valjamo, oni misle - nismo citavi. 'Leba mi, veze nemaju. Ali, ovako rezonuju: ako si ti
lud, slobodno i to mozes da budes, i imas pravo na to, samo nemoj da napravis neki
izgred. A za mene su ovako mislili: taj sigurno jeste udaren, ali kad to njemu dodje, on
predoseti, pa sedne u kola i ode u njegovu ludu Jugoslaviju. Je li napravio neki
saobracajni prekrsaj ? Nije. Je li ucinio nesto drugo? Nije. E, pa onda, u redu! Zar za nas
nije jos i bolje sto je otisao?
I prilicna se guzva oko toga napravila. cak su i neke sindikalne novine pocele da me
brane - izlazi ovde jedan takav listic: on je, kazu, bio bolestan. Dosao neki dasa iz tih
novina. "Ma, jok", kazem mu ja, "niti sam bio bolestan niti je uopste potrebno da se oko
toga pravi neka guzva. Naci cu drugi posao." I stvarno sam to odmah mogao. Ali onda mi
moja Inge kaze: "Kazes da si kriv. A ja tebi opet kazem da mi to ne mozemo da
razumemo. Kako mozes da budes kriv? Ne mozes da budes kriv. Bio si bolestan! Jer kad
neko usred radnog vremena iznenada zaustavi masinu, baci kombinezon i ode u fabricki
klub i tamo za tri sata popije dvadeset flasa piva, i poslovodu, koji dodje da ga pozove da
se vrati, otera u materinu i gadja praznom flasom, a onda, onako u kosulji po hladnoci,
sedne u kola i nekud odjuri, tako da mu zena i dete pet dana ne znaju gde je, i tek se
petog dana, ko zna koliko daleko odatle, negde u Austriji osvesti i javi telegramom, i
zatim se mirno vrati kao da se nista nije ni desilo, onda to stvarno niko zivi ovde ne moze
da shvati. Ko to ovde radi? Ko je to ovde ikad uradio? I bas zato sto ne mozemo da
razumemo, mi moramo da mislimo da si bio bolestan. To je - kao nekakva menstruacija.
Kod vas ih, izgleda, imaju i muskarci. I kad ih vec imaju, imaju i pravo na njih. Zato,
pusti ti njih neka oni to samo teraju, nemoj ih zadrzavati."
I stvarno su me vratili. A kad sam prvi put dosao na posao, samo sto mi na ulazu nisu
slavoluk bili postavili....
iz romana "Kad su cvetale tikve", Dragoslava Mihajlovia
Sanja
3/1/07, 11:41
Dugo sam verovao - to je mozda moja verzija verovanja ser Darija Kserksa Kame da
postoji etvrta verzija izoptenosti - da u svakoj generaciji ima nekoliko dua, nazovite ih
srenicima ili prokletima, koje su prosto roene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svet
poluodvojene, ako hoete, bez vrste veze sa porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom;
da moda ima na milione, milijarde takvih dua, moda isto toliko nepripadajuih koliko
i pripadajuih; da je, sve u svemu, taj fenomen, moda, isto toliko prirodna manifestacija
ljudske prirode koliko i njegova suprotnost, ali manifestacija koja je, tokom ljudske

istorije, bila u ogromnoj meri osujeena nedostatkom mogunosti. I ne samo time: jer su
oni koji cene stabilnost, koji se plae prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moan
sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajue antidrutvene sile, tako da se
uglavnom prilagoavamo, pretvaramo se da nas motiviu vernost i solidarnost koje u
stvari ne oseamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lane koe onih identiteta koji su
odobreni peatom "pripadajuih".

http://images.google.com/images?
q=tbn:7VIwoIah3xOHQM:http://gallery.hd.org/_exhibits/people/_more2001/_more06/fo
ot-female-human-tattooed-mono-BG.jpg

Ali, istina procuri u nae snove; dok smo sami u krevetu (jer nou smo potpuno sami, ak
i ako spavamo sa nekim), vinemo se, letimo, beimo. A u budnim sanjama koja naa
drutva dozvoljavaju, u naim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajue,
drugaije, odmetnike, udake. Dajemo ogromne novce da bismo, u pozoritu ili bioskopu,
gledali ono to sebi zabranjujemo, ili itali o tome izmeu tajnovitih korica knjige. Nae
biblioteke, naa stecita zabave kazuju istinu. Skitnica, razbojnik, buntovnik, lopov,
mutant, izgnanik, delikvent, avo, grenik, putnik, gangster, krijumar, maska: da u njima
ne prepoznajemo svoje najmanje zadovoljene potrebe, ne bismo ih iznova izmiljali, na
svakom mestu, na svakom jeziku, u svako vreme.
im smo dobili brodove, pohitali smo na more, plovei preko okeana u papirnatim
amcima. im smo dobili automobile, otisnuli smo se na put. im smo dobili avione,
poleteli smo do najudaljenijih uglova zemljine kugle. Sada udimo za tajnom stranom
meseca, za stenovitim dolinama Marsa, Saturnovim krugovima, meuzvezdanim
dubinama. Poslali smo mehanike fotografe u orbitu, ili na bespovratna putovanja do
zvezda, i jecamo kada vidimo udesa koja nam oni donose; ponizno stojimo pred
snanim prizorima dalekih galaksija koje, kao stubovi oblaka stoje na nebu i nadevamo
imena vanzemaljskim stenama kao da su nam kuni ljubimci. Gladni smo beskonanosti,
daleke granice vremena. A govorimo o vrsti koja zavarava sebe da voli da bude kod kue,
da se - kako ono bee? - vee.
Tako ja to vidim. Vi ne morate da se sloite. Moda nas, na kraju krajeva, i nema tako
mnogo. Moda i unosimo razdor i moda smo antidrutvena sila i moda nas treba
zabraniti. Vi imate pravo na svoje miljenje. Sve to u ja rei je: mirno spavaj, duice.
vrsto spavaj i lepo sanjaj.
Salman Rudi
"Tlo pod njenim nogama"
(odlomak)
Selena Endimion
8/1/07, 14:36

Mali zvnici mog sterea bili su postavljeni svud po sobi, na stropu, zidovima, podu, tako
da sam, leei u krevetu i sluajui glazbu, bio kao upleten i utopljen u orkestar. Sad, ono
to mi se prvo prohtjelo noas bio je novi violinski koncert Amerikanca Geoffreva
Plautusa, u izvoenju Odvsseusa Choerilosa s Filharmonijom iz Macona Georgia, pa sam
ga izvukao s mjesta gdje je bio uredno spremljen i ekao.
Tada je, brao, to stiglo. O, blaenstvo, blaenstvo i raj. Leao sam sav nagoj prema
stropu, golova na rukama na jastuku, glazja zatvorenih, usta otvorenih u blaenstvu,
slujajui bujicu predivnih zvukova. O, bilo je to uitak i uivanje otjelotvoreno.
Tromboni su krali zlatnocrveno pod mojim krevetom, a iza moje golove trube su tri
srebrno plamsale, a tamo pored vrata timpi su se kotrljali kroz moju utrobu i opet van
krkajui poput eerne grmljavine. O, bilo je to udo nad udima. A tada, ptica od
najrjee istkane rajske kovine, ili poput srebrnog vina koje tee u svemirskom brodu,
gravitacija sad tek glupost, stigao je violinski solo preko svih ostalih gudaa, a ti gudai
bili su poput kaveza od svile oko mog kreveta. Tada su se flauta i oboa arili, poput crva
od kao platine, u gusto gusto karamelno zlato i srebro... ...
(ANTHONY BURGESS - Paklena naranca)
alex_bg
12/1/07, 01:30
Ona je hipoteza i kateta, deo dorskog i jonskog stuba, univerzuma i mog sveta.
Kalfa sam ja, sena gruba, sto za njom ee i trka, ona je omega i alfa, i teta i eta, i moja
cela Grcka...
...Obozavam njemu pidzamu i samo deo donji. To baca me u amu u krevetu i klonji.
I baca u ekstazu kad dadne meni, onji, da na tu plavu stazu istre beli konji. Pidzama
plava kolena ima, trbuscic, guzu i butke. Stopala nema, jer je lenja da sprema torbe,
putke, da sa mnom krene oko sveta korakom sitnim, prsti-peta, na sate i trenutke...
....Vodio sam ljubav s njenim stopalima, godine te i te. Prvo sam vodio stopalo A, zatim
stopalo BE. I dok sam vodio, shvatih, ljubav se ne moze voditi, nije gluva, ni hroma.
Rodice se ljubav, roditi, ali treba da se cuva, kao razvratnica doma. Ne treba ljubav
kolica, uspeo sam nju ubediti, ljubav se ne moze voditi, ali se moze slediti.
...I tako sledili smo ljubav za njenim stopalima, malenkost jedna i ja, prvo smo sledili
stopalo BE, a onda stopalo A. Posli smo u Kanadu, ako se dobro secam, jer nas je dosada
klopala. Nismo daleko stigli kad je rekla da je ceskam: ceskaj mi dragi, stopala. Mrak je
skinula grafikom petnom i rekla, skaci u bob, znali su Kanadjani sta to znaci, da sam
postao rob.
....Volim te kao Nojev natop, Lokovu raspravu o vlasti, kao temeljnu pretpotavku o
poreklu vrsta.
Volim te kao curku na teflonu, kao losos-pastetu, kao masline i rotkvce mlade. Volim te
kao Roman o Londonu, najvise na svetu, kao Seobe, Embahade.
Volim te kao Krlezinu karmu, Matosevu muku, Dobricinu mrenu, kao slaninu i sarmu,
volim te kao zenu...

Aleksandar Djurovic, "Srceplov kroz Mimovek" (odlomak)

alex_bg
13/1/07, 00:03
Milena,
Ljudi nikad nisu toliko zli da ne mogu da cine i dobro delo.
Dobrotom najgorih evo ti nekoliko recenica, bez kojih bih umro mnogo tuzniji nego sto
jesam.
Ti si s Hristom jedina tajna koju odajem neprijatelju. Od Hrista sam pozajmio njegovu
smrt, Tebi darujem poslednju bol. Otkad sam zavoleo Tebe, cinio sam sve sto sam mogao
za Tvoju i nasu ljubav. Jedino nisam mogao svoju sudbinu da promenim. Kada sam i na
to bio spreman, Ti to nisi htela. Bila si u pravu.
Boli koje sam ti naneo, otpatio sam zajedno s Tobom. Moleci Te da mi poverujes, ne
molim za oprostaj.
Hvala ti i za patnju koja je moju srecu ucinila visom od srece.
Odlazim, Milena. Ostavljam Ti dusu u boru i vetru. Ona je samo Tvoja.
Mi smo bili srecni ljudi. Osmehni se, duso!
Petar
Mileni, pred pogubljenje ("Vernik", D. Cosic)
amfitrita
11/2/07, 02:41
...Ne znam kakva je sad, ja je pamtim po ljepoti. I po izrazu patnje na licu kakvo nikad
vise nisam vidio, niti sam dugo mogao da ga zaboravim, jer sam tu patnju ja
prouzrokovao. Zbog te zene, jedine koju sam volio u zivotu, nisam se ozenio. Zbog nje,
izgubljene, zbog nje, otete, postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakome: osjecao sam se
poharan, i nisam davao ni drugima sto nisam mogao dati njoj. Mozda sam se svetio sebi i
ljudima, nehotice, i ne znajuci. Boljela me, odsutna...
***********************
... Danima i sedmicama sam putovao, da te vidim. uvece sam lijegao pod sumsko drvo,
gladan, izubijanih nogu, promrzao od ledene kise i zaboravljao na sve, razgovarajuci s
tobom. Koracao sam drumovima bez kraja, uplasio bih se koliko ih ima i kakve su strasne
razdaljine na svijetu, da te nisam drzao za ruku, isao uz tvoje bedro, uz tvoj bok, jedva
cekajuci ravan drum, da zatvorim oci, da mi budes bliza i jasnija...

Nisu govorili o svojoj ljubavi nego o tudjoj, a to je isto. Ona je govorila evropske
ljubavne stihove, on istocne, a to je isto. Nikad im tudje rijeci nisu bile potrebnije, a to je
isto, kao da su izmisljali svoje. Zaklonjeni od vjetra iza kapetanske kucice, ili iza sanduka
ili denjkova na palubi, zaklanjali su se i za poeziju, i poezija je tada nasla svoje puno
opravdanje, ma sta se o njoj govorilo...
"Pozivam za svjedoka vrijeme, poetak i svretak svega - da je svaki ovjek uvijek na
gubitku."

"Poklapa me strah kao voda. ivi nita ne znaju. Pouite me mrtvi, kako se moe umrijeti
bez straha ili bar bez uasa. Jer smrt je besmisao ba kao i ivot."
Mesha Selimovic-Dervish i Smrt
Lvzifer
12/2/07, 11:12
(ANTHONY BURGESS - Paklena naranca)
Znam da je ovo mali oftopik ali IT is not HELL ORANGE, it is A CLOCK WORK
ORANGE, sto bi realni u prevodu bilo "Mehanizam pomarandze" a ne " paklena
pomarandza" koji pacijent je to preveo tako... :(
Inace to mi omiljena knjiga, dobro jedna od omiljenih.. steta sto su izbacili silne dobre
delove kad su snimali film, :ua: :udri:
alex_bg
18/2/07, 13:35
..Moje ime je Mustafa. Od onih sam koje ti je bolje ne pogledati. Ako zelim sebe zazvati,
ja izgovorim Gurbet. Po tom imenu znaju me oni koji me nikada nisu vidjeli. To ime bilo
je moj nam. Ni begovski, ni bogomdani, ni od strahova tudjih sacinjen. Bio sam gurbet i
nije mi bilo tesko zbog toga. Sve do dana kada sam tek jednom kapljom oka provirio u
bascu dok se prema izvoru spustala Zumra. Nakon toga sam za njom prolio oba svoja
mora, a Gurbet vise nije moje ime, nego ime moje nesrece. A to je, pravo je reci, postalo
isto.
Gledam je i sad dok prema izvoru silazi i molim samilosnog Boga da se okrene i pogleda
me...
...Stojim na pendzeru i sapcem: Zumro moja! A ona ide mimo ruza i znam da se nece
okrenuti. Taman da je glasno zazovem, taman da zapjevam, ona ce se spustiti do izvora, a
da me ne pogleda. Moje ime je Mustafa, Gurbet sam na mjestu na kom sam rodjen. Sadio
sam ruze, a kad se carsijom razlete njihove latice, matere djeci pletu dzempere za zimu.
Po tome bi me pamtio svijet da se nisam uzoholio i pogledao voli li Zumra moje ruze.
Sad molim Boga da pogazi rijec koja je neizrecena izmedju mene i njezinog rahmetli
babe. A znam da nece i da cu ovako stajati sve dok ne presusi izvor u mojoj basci ili dok
u kuci rahmetli Mensura Abaze bude zednih....
("Gurbet", M. Jergovic, odlomak)
alex_bg
7/3/07, 19:29
...Leteo sam s vetrom i dremao s kornjaama, i krug se ipak sastavljao.
Ponovno i ponovno ulazio sam u sve koe ljudske, u sve bunde zverske, u sve koulje
cveane, traei tuina, no kad sam drao da sam se udaljio u najdublju daljinu, ja sam se
nevidljivim krugom vraao u najbliu blizinu.
Da se sav sneg u eer pretvori, a sva kia u malvasiju, gorina due moje ne bi bila
zaslaena..Da se sva praina pod nogama mojim u smaragd pretvori, i sve lie na drvetu
u dijamant, bogatstvo moje ne bi se umnoilo...Da mi se laskave rei kau, sve poasti

ukau i svi prestoli dadu, nita ne bi moglo smanjiti alost moju osim dua, koje bi se
dodale dui mojoj, koje bi se slile s duom mojom, i duu moju udvostruile....
U svakom oveku, brao, ima toliko zle volje da se na njemu moe sazidati Pakao, i
toliko dobre volje, da se na njemu moe sazidati Nebo. Neprijatelj priznaje kod
neprijatelja ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Vie kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
Sveovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga. Zbog prve vizije on
potuje do oboavanja svaku stvar, a zbog druge saosea do samortvovanja svakoj
stvari.
Ljudi gree ili iz samoljublja ili iz samoprezrenja. Ja uh ispovest jednog starca na
samrtnom odru; ja sam, veli, greio prvo iz radoznalosti, a potom iz samoprezrenja. Zato
sam voleo grenike svake boje, jer su bili bliski dui mojoj, istoriji mojoj. Uzeti greh na
sebe znai uzeti krst na sebe.
Ma i leima bili okrenuti suncu, sunce e vam svetliti. Ma i leima bili okrenuti Bogu, s
kimom ispunjenom bezbonitvom, Bog e vas voditi.
Orai, istorija belei dve vrste heroja, naime oni koji rtvuju svoj ivot svome idealu i
one koji rtvuju tui ivot svome idealu. Mrska nam je istorija, to belei i ove druge u
heroje, te tako mea umur s dijamantom
Od svih ula jezik nije najbolji izrazitelj due ovekove. Kao to sav pas nije u lajanju
tako sav ovek nije u onome to kae. Velika je mudrost pronai oveka iza jezika, i
oceniti psa van lajanja.
U tome sunce, razumno i posluno sunce zazvoni podne, te orai posedae u izorane
brazde da ruaju....
(Rei o Sveoveku, Vladika Nikolaj Velimirovi)
alex_bg
30/4/07, 03:02
"S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno mora praviti da
je ne primeuje pa e se kad tad okrenuti i otii, iako ti se u prvi mah ini da e zauvek
cvileti kraj stola...
I pazi...
Pokloni li joj samo mrvicu panje, nee se smiriti dok ti ne uvali itavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih muterija...
I nikad te vise nee zaobii..."

"....i Neizgovorene Rei ostaju da trepere u liu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao
miris tvoje kose na mom eljiu od jantara Zauvek? pitala je uplaeno
O,ne ,ispravih se, izvini, zaboravio sam da zauvek ne postoji
Jednog dana, dakako, strovalie se i to stablo, oprljie ga Oluja enluei gromovima nad
ravnicom, sloie se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Rei, ili polegnuti
tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko e ga znati?
Ali naiie erga tog leta, i to ne Mekari ili Dambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli
Svirai Tunih Oiju, praeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i jo
izdaleka, uspravivi se u sedlu,primetie u gustoj travi naroitu ravastu granu boje
majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlina viola.
I, vie nego dovoljno godina kasnije, moda neija, moda proseda, moda bez ikoga, ti
e ugledati belog leptira na jorgovanu, i irom otvoriti prozore mamei ga da ti sobu
oprai polenom i proleem.
A ulicom e upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videe samo drozdovo pero na eiru
kako promie za imirom, i zaue Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put
slua, a godinama je zna
I zaplakae istog asa
I najzad shvatiti koliko sam te voleo"

(Jedan od onih ivota, . Balaevi)

amelija
1/5/07, 14:28
Mnogo samuje i dugo uti, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha.
Lik ti je pognut i lice blijedo, duboko sputene vjee i glas kao kripa tamnikih vrata.
Izii u ljetnji dan, sine moj!
- ta si vidio u ljetnji dan, sine moj?
Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vjeno, a ovjek slab i kratkovjek.
- ta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vjena.
- ta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
Vidio sam da je ovaj ivot stvar muna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i
nesree, da ivjeti znai slagati varku na varku.
- Hoe da usni, sine moj?
Ne, oe, idem, idem da ivim.
IVO ANDRIC

alex_bg
5/5/07, 14:26
"...Pravio je od niega, od nagovetaja, i tano mogao da vidi tu draperiju otmenog pada
(ni suvie laka, niti mnogo teka, moda tajlandska svila ili neko fino tkanje ubeljenog
lana?), oseao pod prstima njene iroke, leerne nabore, video duboki, smeli izrez ispod
koga slobodno izviruju kljune kosti - devojka je bila mravica sa veoma malim grudima,
u stvari gotovo bez njih - samo bradavice izazvane i uzbuene trljanjem plemenitog
tkanja o golu kou, klatarava u hodu, snanih a punih listova - ali jo nije bio u stanju da
joj razazna glavu niti oblik lica, nita: sve je ostalo u senci stare gladi i nekog pritajenog
osmeha i svih onih neuspeha kojih se vie nije ni seao, jer su se svi ti porazi pretvorili u
jednu jedinu veliku nezadovoljenu elju, jednu jedinu. Trebalo je da ima bademaste oi,
malo razmaknute i kao razroke, u stvari razrogaeno zauene, vie poziv za maenje
nego na bludnienje, i vie elja da je tite - od elje da je smode; video je jo i iroke,
rastvorene nozdrve uznemirene drebice na uskom licu koje lako staje meu dlanove
poput ribe-lista, vie isturenih nego naznaenih jagodinih kostiju i fino oblikovanih
unih koljki u kojima umi nestaluk, sa minijaturnim minuama - sitnim parom
brilijanata-blizanaca; njene resice su, naravno, probuene i u tom davnom bolnom ritualu
ima neeg od zaboravljenog ropsko-enskog (volim te kad si odevena samo u svoje
minue!); on, naime, nije mogao da zna kakvu bi ta nepoznata devojka, koju je tog
avgusta stvarao iz izmaglice, jare, praine, iz niega, trebalo da ima boju kose, ali oseao
je da bi uz belu haljinu morala da bude veoma tamna, crna ili bar najtamnija nijansa
kestenjaste, sa faraonskim kana-prelivom re; to je kosa kroz koju se teko provlae prsti,
ne see due od ramena, ali zato pada na oi tako da one, poluskrivene, svetle odnekud iz
ljupke senke. Jeste, pravio je od magle i od sna....
Oseao je da postoji, da mora negde postojati jedna takva devojka samo za njega, ba kao
to je stari udak Mendeljejev predviao da mora da postoji neto teko tano onoliko
koliko je teak uran, mnogo ranije no to je taj razorni elemenat uopte bio otkriven; ba
tako je i profesor predoseao njeno sneno osmehnuto lice, vrhove karlinih kostiju, ak i
muklu boju njenog glasa, kao to izmoreni moreplovac predosea skorbutom zelena
ostrva puna plodova i svee vode, mada ih nema na karti, ni na horizontu, jednostavno,
pomou granica svoje ei i oajanja, po samoj ivici strpljenja. I mada je s vremena na
vreme imao ono to mukarci nazivaju uspehom u tom dugom lovu bez kraja i bez sna,
mada je nekoliko puta bio blizu da je epa, da zgrabi tu teko ulovljivu treperavu belu
senku, uvek bi se posle budio pokraj sasvim drugih devojaka i ena.
Ima li kraja ovom lovu? ini mu se da lov traje odvajkada, da ga je neko otpoeo davno
pre njegovog roenja i ostavio mu u zavet da ga nastavi i okona; da ulovi devojkujednoroga, i to ivu i nepovreenu, a stroga pravila nalau da lovi bez ikakvog oruja i
tue pomoi, osim enje to mu je pripala kao jedino nasledstvo i grizla mu utrobu
svojim upornim, postojanim, nesvarljivim otrovom za koji nema ni protivotrova, ni leka,
ni olakanja....
Ostali su se opijali i tukli dvojnice svoga sna, ubijali akama i nogama telo koje ih je tako
nasamarilo, traei da im se otkrije gde je ona koju love a neulovljena je. Gde? Moda su
umirali na njen zov (zato bi se onako smeili da je najzad nisu videli?), spokojni, sreni

to e je sresti, to ih zove...ko zna? ...A ta njihova elja nije se iscrpljivala i smirivala

smru - useljavala se u njihove naslednike, u potomke, i tako, s kolena na koleno, stigla i
do profesora Babia, koji se godinama uspeno pretvarao da ga zanima samo karijera, a u
stvari sve vreme ekao da naie devojka koju je izgubio neki njegov daleki predak u
brdima iznad manastira Manasije, moda, ili na vaaru ispred neke normandijske
katedrale na dan svetog Luja, tamo, odakle je poticala porodica njegove majke...
Ali devojke nije bilo godinama, mada je profesor uporno oseao da postoji i da je, moda,
u blizini. I gle, njegovo strpljenje bilo je na koncu nagraeno; devojka je stigla sama
(verovatno izmorena dugogodinjom hajkom) i kazala: "Ja sam Una Vojvodi".
Odjedanput, njemu se uini da je naas spoznao sutinu ivota, ba kao to u najmrklijoj
noi blesak munje osvetli neki skriveni predeo do najmanje sitnice; kako su mu samo
smeno i beznaajno izgledali ostali mukarci upetljani u uzaludnu bitku da neto
postignu; besmisleni krug njihovih ambicija, ideja i vlasti...
Una je Evropa. Levant. Balkan. Ona vue kao korenje iz koga smo ponikli; kao zemlja
kojoj se uvek vraamo, kao ukus oroenog batovanskog paradajza, mesa, mleka i vode;
kao ljutina paprika, kao tupa dokolica na pranjavom vrelom trgu, zbog koga I naputamo
neke druge, srene zemlje; njena koa poseduje mirise prabaka, njene oi vide i s druge
strane manastirskog zida na kome su naslikane; njeni zubi su nepravilni, ali umeju da
grizu; ona ume da se svaa kao poslednja ulina alapaa, ali i da plae kao kaluerica nad
Hristovim ranama; njena koa jo uvek pobeuje farmaceutiku, njen znoj opija, a dlaice
bockaju, njeni nokti grebu, njen smeh odjekuje, a tuga se odmah primeti. Pokraj nje,
profesor je zaboravio na svet koji mu je od detinjstva bio uzor. Bilo mu je dobro tamo gde
je ona: ena-ljiva, devojka-ranica, jendek, rov ukopan u ilovau, sve vazduh nad
polivenom kaldrmom Dorola.
On, koji je toliko voleo Evropu da se pretvorio u njenog neplaenog duhovnog konzula,
pomou Une otkrio je sutinu podneblja, od ijim je nebom koraao kao slepac,
zatvorenih oiju ili jo gore, pogleda stalno uprtog iza granice. Zaboravio je na postojanje
tog drugog sveta. Pariz mu je sad zvuao kao razglednica; London kao velika robna kua
na Oxford Streetu. Bio je ovde, u Beogradu i to mu je bilo dovoljno. Njegovo veliko
putovanje, zapoeto roenjem, najzad je zavreno na stanici koja se zove Una. I kad se
rastanu volee do kraja ivota Beograd, zbog toga to je po njemu vozila rolue njegova
lepa, aava ki...
"Una" (M. Kapor)
alex_bg
16/5/07, 05:26
Trai se jedna re.
Trai se ona re to mi je ve danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, moda,
napiem. Traim ve godinama tu strano vanu re koja bi me spasila, a ne mogu nikako
da je naem, pa izlazim da je traim po ulicama. Pre toga, otvaram sandue za pisma
(moda mi je neko poslao potom?), ali tamo su samo neplaeni rauni i opomene.
Odlazim da je traim po Terazijama; moda sedi pred Moskvom i pije pivo, a moda je u
kiosku s novinama.

ta radi? pitaju me poznanici.

ta da im kaem? Da traim neku re, a ne mogu da je naem?
Sve to su traili, to su i nali, zato to i nisu hteli nita naroito. Lepo se vidi: umrle su u
njima prave rei, a ostali samo brojevi i opta mesta....
Trai se jedan svet, prekjue iezao....
Trai se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Trae se svi oni to su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove naeg vremena,
nae ljubavi, trae se da vrate ljubav...
Trai se onaj ulini asovnik na banderi pod kojim smo ekali, onaj sat to jo uvek
otkucava u naem pamenju. On se trai. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka
stoji na est a velika na dvanaest, i ne bismo se estito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo
stajale na est i na dvanaest, samo bi izmeu ta dva pogleda protekao ceo ivot. I on se
trai taj ivot to promie od danas do sutra, onaj ivot to je kolao, kljuao, puzio,
preklinjao, voleo, cmizdrio, ekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i
opet se dizao ispod onog ulinog asovnika koji se trai, a koji je ko zna kuda odnesen.
("Oglas", M. Kapor)
alex_bg
23/5/07, 22:31
"...Kad mi je bilo teko, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazei olakanje. Kad
osjetim radost, trim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje. Dobar
je ovjek, i lijepa ena, ali ono to je samo za mene, to sam sam stvorio. ak i da je imala
velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savrena, i ne mogu dopustiti da to ne
bude. Dao sam joj sve to nisam naao u ivotu, a bez ega ne mogu. ak se i umanjujem
pred njom, da bi ona bila vea, i ja pomou nje. Bogato je darujem, da bih mogao da
uzmem. Ja sam osujeen, ona je ostvarena, i tako sam obeteen. Ona mi namiruje
izgubljeno, i dobijam vie nego to sam elio da imam. Moje elje su bile maglovite i
rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepem od mate.
Njoj priznajem sve to ja nisam, a opet nita ne gubim, odriui se. Nemoan pred
ljudima i slab pred svijetom, znaajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih.
Nespokojan pred nesigurnou svega, siguran sam pred ljubavlju,koja se stvara sama iz
sebe, jer je potreba, pretvorena u osjeanje..."
("Tvrava", M. Selimovi)
alex_bg
25/5/07, 02:22
"...Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slina,
zato je jedna dozvala drugu, vie me se tie ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina
je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjeanje kad neu i kad mi ne treba, gorka kao pelin.
Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi. Da li zbog ove ene s licem iz grijenih
snova, da li zbog brata, da ga zaboravim, da li zbog svega to se desilo, da se prekorim?
Da se prekorim to sam ispustio sve mogunosti, i vie ne mogu da ih vratim.

Oborio sam pogled, nikad ovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo to je

prolo. Ali zato se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona vana, ta daleka, sjeanje
na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukije, pa i ovo to me boli.
Odlazi, sjenko, nita nije moglo biti drukije, i nalo bi se neto drugo da boli..."
M. Selimovi
alex_bg
10/6/07, 03:34
"Imam neka vlastita pravila. Jedno od njih je da nikada i ni zbog ega ne alim.
Postepeno sam stigao do zakljuka da je to ispravno. im pone da ali, vraa se
nazad, poinje da omekava. Treba uvek misliti o budunosti, gledati uvek napred.
Treba analizirati, naravno, jer negde u prolosti moglo je biti greaka. Ali analizirati treba
samo da bi se korigovao kurs po kojem ide u ivotu."
("Putin, povratak Rusije", R. Medvedev)
nora
10/6/07, 15:20
Opa, kupili smo Putina! ;)
PS Zamisli, ba mi danas mama kae kako je traila ovih dana da mi je kupi, ali nigde
nema, rasprodato....
alex_bg
10/6/07, 18:03
Opa, kupili smo Putina! ;)
ej, a zna da sam prvo na tebe pomislila :)
i jo se mislim jue da li da postiram na Pogodi ko je, i nadoveem se na onu nau priu o
Putinu....ali onda sam ipak odustala...reko', bolje ovde, dok ne proitam do kraja, pa onda
moda da otvorimo novu temu s njegovom kartom i bitnim citatima...
P.S. ne brini, pozajmim ti ja, kad zavrim ;)
alex_bg
10/6/07, 18:13
a, pazi ovo....Putin i strah ;)
"U kritinim situacijama ostajem miran, ak i previe. Kasnije, kad sam pohaao
obavetajnu kolu, u jednoj karakteristici su mi zapisali kao negativnu osobinu "smanjeno
oseanje opasnosti". Taj nedostatak se smatrao ozbiljnim.
Potrebno je da se bude malo napetiji u opasnim situacijama da bi se kvalitetno reagovalo.
To je, u stvari, vano. Strah je kao bol. Ako neto boli, znai da neto nije u redu u
organizmu. Morao sam kasnije dugo da radim na sebi."
alex_bg

7/7/07, 01:57
"Ne boj se vie vreline sunca, ni besnih pomama zime"
(Ga Delovej, V. Vulf)
Sanja
15/7/07, 02:05
Razvoj ovekove misli jeste skokovit. Skok se moda dugo priprema u naoj nesvesti,
ali nastupi u trenu kao otkrovenje ili blagovee. to do jue pojmiti nije mogao, danas
ve nesreni, zamiljeni oveuljak gleda nenaviknutim pogledom. Bergson jeste u pravu.
Trajanje jeste neprekidno menjanje. Nijedno duevno stanje nije ni u jednom trenu isto sa
samim sobom. Svakim novim trenom neto je dodato prethodnom, trajui ovek
neprekidno stvara novoga sebe. ovek moe prestati da se menja tek kada prestane da
traje. Meutim, iako moje pamenje neprestano gura iz tek naputene prolosti u tek
nastalu sadanjost neto od bivih misli, oseanja, elja, ja toga nisam svestan tokom
menjanja. Promene su odvie sitne za grubi ovekov zapaajni aparat, a dogmatinost
njegova miljenja prevelika da bez otpora pristane na ostvarenu promenu. I tako, tek kada
je ishod menjanja dovoljno upadljiv, i kad su se u dugom sledu konano, promene
uobliile, i pomirile protivrenosti u raznim oblastima naa miljenja i ponaanja,
promenu primeujemo...
Slobodan Seleni, Oevi i oci
amfitrita
18/7/07, 02:33
Kako Raskoljnikov deli ljude...
"Ja vjerujem samo u svoju glavnu misao. A to je upravo misao da se ljudi, po
prirodidnom zakonu, openito dijele na dvije vrste: na niu (obine), to jest, da tako
kaem na materijal koji slui jedino razmnoavanju sebi slinih, i na one prave ljude, tj
na one koji imaju dar ili sposobnost da u svojoj sredini izreknu novu rije.
Dakako da ima bezbroj podvrsta, ali se te dvije osnovne vrste prilino razlikuju. prvu
vrstu tj. materijal, ine, openito govorei, ljudi koji su po svojoj naravi konzervativni,
pristojni, ive u pokornosti i rado se pokoravaju. Oni, po mom miljenju, i moraju biti
pokorni zato to su za to i predodreeni, i to njih nimalo ne ponizuje. Oni pak iz druge
vrste svi kre zakon, to su ruioci ili su bar skloni ruenju, svaki prema svojim
sposobnostima. Zloini su tih ljudi, dakako relativni i razliiti; ponajee zahtjevaju u
vrlo raznolikim iskazima da se srui ovo dananje u ime neega boljeg. Ali, ako takav
ovjek treba, radi svoje ideje, da preskoi i preko lea, da zagazi u krv, on moe sam sebi
u svojoj dui, po mom miljenju, odobriti takav korak, ovisno dodue o ideji i njenim
razmjerima, to valja dobro upamtiti."
"Zlocin i kazna"
Mala_Maki
22/7/07, 11:55
Hvala Sanji za "Tlo pod njenim nogama" jednu od mojih omiljenih.

Bila je odlucila da se ofarba u crveno za ovu turneju, jer je u cetrdeset cetvrtoj godini
ponovo pocinjala solo karijeru bez Njega, prvi put nakon toliko godina bila je na turneji
bez Ormusa, tako da zapravo nije bilo cudno sto je grcevito pokusavala da pronadje sebe.
Bila je usamljena. To se mora priznati. Svejedno da li je u pitanju javni ili privatni zivot,
jednostavno je bilo tako: bez obzira sa kim je, bez njega je uvek bila sama.
Dezorijentacija: gubitak Istoka. I Ormusa Kame, njenog sunca.
Sanja
24/7/07, 03:19
- Vi dakle mislite da ena treba da se sjedini sa muem ak i posle smrti?
- Izvesno da treba. Brak je za vreme i venost. Pa vi ne znate za istoriju dvaju mladih
supruga koji su se voleli u provinciji Overnj? Umrli su skoro u isto vreme i poloeni u
dva groba razdvojena jednim putem. Ali je divlja rua svake noi prebacivala svoju
rascvetanu vreu s jednog groba na drugi. Morali su sastaviti kovege.
Anatol Frans Crveni krin
Sanja
24/7/07, 03:20
Ljubav je kao i pobonost, dolazi kasno. U dvadeset godina ena nije ni zaljubljena ni
pobona, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste uroene svetosti. ena najee
podlee ljubavi i strasti tek u doba kada je samoa vie ne plai. Strast je doista suva
pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako teak kao i verski
asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji
dobro poznaju ivot i svet, znaju da ene ne meu rado na svoje nene grudi kostretnu
koulju istinske ljubavi.
Anatol Frans Crveni krin
Sanja
24/7/07, 03:20
- Hoete da govorite o nekome koga sam jue videla na stanici? Uveravam vas da je bio
najobiniji susret.
On oseti bol primetivi da se ona ne usuuje da kae ime onoga o kome je govorila.
- Tereza, on nije doao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kaete "Ne
mogu!" On vam nije nita?
- Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam ta moete misliti.
- ena ne moe biti ljubomorna na isti nain kao i ovek, niti osetiti ono to nama daje
najvie patnje.
- Nita o tome ne znam. Zato?
- Zato? Zato to u krvi, u mesu ene nema onog ludog i plemenitog besnila za
posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je ovek stvorio pravo. ovek je bog
koji svoje stvorenje hoe celo. Od nezapamenih vekova ena je stvorena za deobu. Nae
strasti odruje prolost, tamna prolost. Ve smo bili tako stari kako smo se rodili!
Ljubomora je za enu samo povreda samoljublja. Kod oveka je to muenje duboko kao
moralni bol, stalno kao fizika bol... Pita zato? Zato to si ti uprkos mojoj potinjenosti
i mom potovanju, uprkos strahu koji mi uliva, materija a ja ideja, ti stvar a ja dua, ti

glina a ja majstor! ta je smerni i grubi grnar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam
ljubomoran. Znam dobro ta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj
nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smeu glupe sile i svirepe
slabosti.
Anatol Frans Crveni krin
amfitrita
25/7/07, 23:10
Nikad nema onih koje trazis.
Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je , da ne boli. Lakse bi
se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju
utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja, ni cistog zivota. Dave se i osporavaju,
neprestano.
Gde ce se zatvoriti taj krug u kom se strast hrani a ne trosi?
'Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran ni da je umrlo ono sto je
proslo. Ali zasto se budi kad mu je najmanje potrebno.
Covjek treba da se odrice svega sto bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razocarenje
neizbjezni. Moramo se odreci ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo unistiti svoju ljubav,
da je ne uniste drugi. Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog moguceg zaljenja. Misao
je surovo beznadna. Ne mozemo unistiti sve sto volimo, uvijek ce ostati mogucnost da
nam to uniste drugi.
Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina
do njih dolazi?
Mesa Selimovic
Dervis i smrt
alex_bg
26/7/07, 05:15
"U svakom mukarcu sam uzaludno traila Vasilisa, kao to se, nestrpljivo uklanjajui
novi tekst s povrine palimpsesta, potajno nadamo da e, neoteen, vaskrsnuti codex
rescriptus, originalni, prvobitni rukopis.
Nije ga bilo, ni u jednom, ni malo.
Nekome se ivot "rasporedi", tee ravnomerno kao pesak u peanom satu, meni se desio,
sabijen i koncentrovan, u tim godinama. Ostatak je nebitan; mogao je biti ispunjen
najlepim i najtraginijim sadrajem, jednostavno se prelivao preko ve popunjene ae.

**********

Dok smo u dogaaju, ne uviamo da e on u naem ivotu imati tano zaokruen smisao,
znaenje i dubinu. Da sobom nosi skriveni telos, krajnju svrhu; sadraj, koji s ostvaruje u
vremenu. esto zateeni njegovom nerazumljivou, pribegavamo frazi da su nedokuivi
putevi Gospodnji. to je eufemizam za prostu injenicu koja nas srdi i razdrauje - da je
budunost neprozirna.
Prelazak iz upadljive razliitosti na gostoprimljive obale konvencionalnog ivota,
utapanje pronaene autentinosti u stereotipne obrasce, za mene je postao nemogu.
Godinu dana mi je trebalo da se prikupim posle razvoda.
Nasmejala bih se kad bi mi u glavi odjeknule rei Zaratustre - kako lovci na istine na
kraju zavre ulovom jedne male, nakinurene lai koju zovu svojim brakom.
Nisam bila ba najuspeniji lovac, ali sam umela da prepoznam "nakinurenu la".
I odluila se na lienost zaklona.
Poto je kosmiki telos nekog dogaaja nama skriven, zaboravljamo ili previamo kad i
kako je poelo ono to se kasnije izrodi u tragediju ili najveu sreu naeg ivota. Ali ako
paljivo vratimo film unazad, videemo da je dogaaj - crtica, kome nismo pridali
znaaja, koji je imao manju ili veu, ali u svakom sluaju tek trenutnu teinu za nas,
polako meio svoj sadraj, opisujui oko njega krunicu. Zavetanje je ekalo da u pravi
as odlomimo peat na koverti i saznamo njegovu tajnu.
Krugovi - dogaaji ne stoje samostalno i izolovano, ni u realnosti, ni u naem seanju,
kao i pojmovi, dogaaji stupaju u svakovrsne odnose - interferencije, ekvipolencije,
subordinacije, kontrarnosti, kontradiktornosti; smisao se, po principu spojenih posuda,
preliva iz jednog u drugi, iz punijeg u prazniji; kompenzacija uvek postoji, krajnji zbir i
ravnotea koje nazivamo moj ivot ili ja.
Poetak dogaaja je uhvatio svoj rep i jedan krug se dovrio u vremenu."

M. Jovanovi, Spletkarenje sa sopstvenom duom

Tanya
26/7/07, 15:03
Kasno je. Lei u krevetu i ne moe da zaspi. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar
u batama pomeri drvee. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.
...
A sna nema.
...

Ne pomae ti da ide gore-dole, da ustane i ponovo legne. To je jedan od onih asova u

kojima nema naina da pobegne od samog sebe. Tobom e zagospodariti misli i kretanja
due, a drutva nema da se, kao obino, ispria. Onome ko je u tuini, pred oi izlaze
kua i bata u domovini i detinjstvo, ume u kojima je proiveo najslobodnije i
najnezaboravnije deake dane, sobe i stepenita na kojima se ula graja njegovih
deakih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim
prekorom u oima. Prua ruku i uzalud oekuje da i njemu neko prui desnicu, prekrivaju
ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim
raspoloenjima ovih sati ine nas, gotovo sve, tunim. Ko u mladosti nije zadavao brige
svojim najbliima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti
izbegao sreu koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tu ponos, ili se
ogreio o prijatelje nekom nesmotrenom reju, nekim runim i uvredljivim ponaanjem?
Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore nita i udno te gledaju mirnim oima, a tebe je
sramota od njih i od samog sebe.
...
U naem uurbanom i neosetljivom ivotu zauujue je malo sati u kojima dua moe
da bude svesna sebe, u kojima ivot ustupa mesto smislu i duhu, a dua neskriveno stoji
pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno deava pri preivljavanju velikog
bola, verovatno nad kovegom majke, verovatno na bolesnikoj postelji, na kraju nekog
dugog usamljenikog putovanja, u prvim satima ponovnog vraanja u ivot, ali to uvek
prate nemiri i muenja.
Vrednost ovakvih budnih noi je ba u tome. U njima dua uspeva da bez snanih
spoljanjih potresa doe do onoga to je pravedno, bez obzira da li je to udno, ili
zastraujue, da li je za osudu, ili za aljenje.
...
''Umetnost dokolice'' (Besane noi) , Herman Hese
alex_bg
5/8/07, 04:01
malo knjievnosti apsurda ;)
"Bio jednom jedan rii ovek koji nije imao ni oi i ui. Ni kosu nije imao, tako da su ga
uslovno zvali riim.
Da govori, nije mogao, jer nije imao usta. A nos takodje nije imao.
Nije imao ak ni ruke ni noge. Ni stomak nije imao, ni lea nije imao, ni kime, niti bilo
kakvih unutranjih organa. Nita nije imao! Tako da je nejasno- o kome je re.
Pa, bolje onda da o njemu vie ne govorimo."
***
Pukin je bio pesnik i stalno je nesto pisao. Jednom ga ukovski zatekao kako pie i
uzviknuo:
- Ala si ti neko piskaralo!

Otad je Pukin veoma zavoleo ukovskog i prozvao ga, od milja, ukov.

***
Puskin je imao etiri sina, sve idiote. Jedan ak nije umeo ni da sedi na stolici, stalno je
padao. Pa i sam Pukin se na stolici nije najbolje snalazio. Bio je to pravi urnebes: sede
svi oni za stolom, a na jednom kraju pada sa stolice Pukin, dok na drugom kraju pada sa
stolice njegov sin. Prosto nepodnoljiv prizor.
***
"Jednom se Orlov prejeo pirea od graka i umro. A Krilov doznavi za to, takoe umre.. A
Spiridonov je umro sam od sebe. A Spiridonovljeva ena tresnu s kredenca, pa i ona
umre. A deca Spiridonovljeva podavie se se u ribnjaku. A baba Spiridonova se propila i
krenula stranputicom. A Mihajlov prestade da se elja i oboli od uge. A Kruglov je
nacrtao damu sa biem i poludeo. A Perehrestov je telegrafski dobio etiri stotine rubalja
i toliko se uobrazio da su ga najurili iz slube."
Sve dobri ljudi, ali im se nije dalo.

(Sluajevi i jos poneto D. Harms, ruski parodiar)

nora
5/8/07, 20:18
alex, a jel ima moda Stilske vebe? Rejmon Keno.
To je dobra stvar. Uvek me nekako razgali i nasmeje.
amfitrita
20/9/07, 17:57
"Ne znam vise ko sam i da li iznad ovog poslednjeg budjenja ima jos novih? U koliko
sam "ruskih lutaka" i u koliko jezika zatvorena? Pod koliko znakova sam rodjena? Ima li
jos zodijachkih skupina sem ovih koje mi poznajemo? Ne znam, ali sam iz svih tih
budjenja nesto nauchila. Ma koliko svetova da postoji, samo jedna stvar je vecna. To je
radost..."
"Svaki miris je neprocitano pismo, ako na vreme ne shvatish sta on radi u tvom zivotu."
"Dante i Puskin kazu nam da zivot ima dve polovine.Dante govori o 'sredini zivotnog
puta' a Puskin zna da postoji "okuka nasih godina". Nisu nam rekli kada je to.Po mom
osecanju to je negde oko cetrdesete godine. Tada covek pocinje da hvata ravnotezu: sto
na jednoj strani gubi, na drugoj dobija. I to tako traje sve dok ne prestanete da gubite. A
onaj ko prestane da gubi , prestaje i da dobija. Krug se zatvara. Dakle, ne umire se od
onog od cega se stari..."
Milorad Pavic "Zvezdani plasht"
Misao

27/9/07, 15:56
...U promesanim brakovima, kada jedno od dvoje prestane da napreduje, ono drugo je
primorano da ucini to isto. I dok ceka, pojavljuju se ljubavnici, dobrotvorna drustva,
preterana briga prema deci, prekovremeni rad, itd. Bilo bi mnogo lakse otvoreno
razgovarati o tome, biti uporan, vikati "pokrenimo se, umrecemo od dosade, od brige, od
straha"
Zahir Paulo Koeljo
Sanja
1/10/07, 13:30
Imam neki otpor prema Koelju, ali uvek, ovako izvueno iz konteksta me oduevi.
Mala_Maki
10/11/07, 20:06
"Shta god da nas je snashlo, najgore ili najlepshe, za mene bi to bila sreca... Samo to. Sve
ostalo je 'shit'... Cesto se secam jednog stiha koji si mi davno rekla; ne znam ko ga je
napisao, neki Rus cini mi se; neshto, kao, ljubazno se ponasham prema svom zivotu, ali
medju nama je odavno pukao jaz. To je to. Jaz. Tako zivim. Ukljucujem se koliko je
nuzno. Uspeshni kapitalista odradi svoj posao. I svi misle da mi je fenomenalno. A ja
neprestano dozivam tebe. Ne imenom. Dozivam te sa dve reci koje nikome nisam rekao...
Pomozi mi."
Marija Jovanovic 'Spletkarenje sa Sopstvenom Dushom'
luna
5/1/08, 21:33
Barbiturati i alkohol bi uinili svoje i tada...
Mislila bi o njemu kao o svecu u satenskom odelu, koji sa neba od plavog neona titra
meu oblacima od staniola i srebrnih traka.
I niko joj vie nije verovao u aluzije na izgubljene iluzije.
Poinjala bi da apue ili pevui.
Konci, konci bi zaili rupu na rukavu, ili polurazjedeno tkivo iz koga je izvaen deo koji
se samorazara, prokockavi dane zdravlja u latentnom nezadovoljstvu, miligramima
mrzovolje, jer eto, meni, meni se nije dalo.
**********
...Tuga naputenih, osama perona, radost odricanja i kada bi da ga uje kako joj poslednji
put upuuje suvisli reenicu o neemu to ih se oboje ticalo. Negde je zazvonio telefon i
neko je svojoj ljubavnici izgovorio reenicu kojom bi je pozivao na sastanak ili skoro
vienje. Neko ko se jo uvek nada, aputala bi. I kao da vaga dlanovima, oseala je dobro
i loe koje bi podelila sa njim da je sada otvorio vrata sobe u kojoj je bilo samolosti
koliko i usamljenosti, koliko i nje same...
**********

Padala je kia i itav svet je izgledao kao napravljen od njene koe i grom je pogodio
jabuku negde u polju daleko iza kua koje pamte grmaljavinu oluje.
Aaaaaaaa, kako volim ovu knjigu!
Heroina - Le cuir rock, Marija Soldatovi
luna
5/1/08, 22:03
Pokuavala bi da shvati ta to itavog ivota hoe da uradi, i pomislila kako je to samo
neprekidno perpetuiranje preturanje jedna te istih misli zbog kojih pati u nekom jezivom
zatvorenom krugu, u kome su prva i poslednja stanica iste. Govorilo se kako su svi oko
nje zapravo mrtvi, i da je u koloniji mrtvaca koji, eto, samo naizgled hodaju ulicama i
samo naizgled su ivi, a pritom su zaista nepobitno mrtvi. Datumi njihovih smrti nalaze
se u knjizi umrlih, ali ne u knjizi koju su pisali tibetanski mudraci , ve u knjizi utisaka u
kojoj je neko precrtao vorholovski multiplicirane Titove potpise jer su ga nervirali. Dimi
Din u tesnom dinsu. Teko je pomiriti se sa smru ma koliko bila prividna. Odvrnula je
slavinu, i tu je bilo dubine koja se nije mogla sliti sa okrvavljenom vodom, niz slivnik,
kad se podigne zapua.
***
Rekli su joj: Otii e u Pariz i etati do iznemoglosti i tada e saznati u kojoj se ulici
izgubila i zaboravila na prtljag koji je ponela iz Beograda. Street life, what a life! ulo se
sa gramofona sprat nie one godine kada je bila dovoljno mlada i mogla biti najlepa...
Heroina - Le cuir rock, Marija Soldatovi
luna
21/4/08, 16:00
Svemu ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme.
Ima vreme kad se raa, i vreme kad se umire;
vreme kad se razvaljuje i vreme kada se gradi;
vreme plau i vreme smehu;
vreme kad se tee i vreme kad se gubi;
vreme kad se uti i vreme kad se govori;
vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi;
vreme ratu i vreme miru.
Narataj jedan odlazi, drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
Vetar ide na jug i obre se na sever
ide jednako obrui se, i u obrtanju svom vraa se.
Sve reke teku u more, a more se ne prepunja;
odatle teku reke, onamo se i vraaju da opet teku.
to je bilo, to e biti, to se inilo, to e se i initi,
i nema nita novo pod suncem.
B. Peki - Vreme uda
Sanja
23/7/08, 18:58

ist genije
Sanja
2/9/08, 23:12
"Sedosmo u amac, ona sede kraj mene na moje sedite i dodirnu me svojim kolenom. Ja
je pogledah i ona mi na tren uzvrati pogled. Priinila mi je prijatnost time to me je
dodirnula kolenom, poeh da se oseam nagradjenim za taj gorki dan i radost mi se
vraala kada ona iznenada promeni poloaj, okrete mi ledja i poe da razgovara sa
doktorom koji je sedeo kraj krme. Celih etvrt sata nisam postojao za nju. Onda uinih
neto zbog ega se kajem i to jo uvek nisam zaboravio. Njena cipela pade sa noge, ja je
zgrabih i zavitlah u vodu daleko od amca, od radosti to je blizu ili od potrebe da
skrenem panju na sebe i podsetim je da postojim - ne znam. Sve se zbi tako brzo, nisam
razmiljao, to mi je samo tako sinulo. Dame vrisnue. A ja se ukoih od toga to sam
uinio, ali kakva je korist bila od toga? to je uinjeno, uinjeno je. "~ Knut Hamsun
"Pan"
ahernar
3/9/08, 06:04
Neverovatno je do koje mere Strelac ima razumevanja i strpljenja, i, na kraju krajeva cudjenja, za tako "nesvesne", ne-namerne poduhvate...:cool:
Btw, odlomak je sjajan.
Sanja
6/9/08, 20:03
PONOS I SUZE
Cudni su cetinari. Bog salje kisu, a njihovo se lisce ne ukvasi, Bog salje sunce, a oni se ne
raduju. Bog salje vetar, a oni se ne ljuljaju, Bog salje san i smrt drvecu, a oni se zelene.
Ali kad u udjes u sumu, ti osetis da se tle pod tvojim korakom ugiba i noga ti upada u
nesto mekano i trulo. To su milijarde iglica koje su, kao suze ponosita covjeka, necujno i
nevidljivo pale. I vidis sitne tackice stvrdnute smole koja je, preko noci, u casu crnog
mraka, kad ni najblizi sused ne moze da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.
Isidora Sekulic
Sanja
7/9/08, 00:26
" I bas zbog toga sto sam navikao da sve sto od sudbine trazim i dobijem, upravo je to
postepeno dovelo do izvesne klonulosti i mrtvila u samom zivotu. Ono sto se tada
nejasno u nekim trenucima polusvesti u meni s ceznjom budilo nisu u stvari bile zelje,
vec samo zelja za zeljama, teznja da sto jace, neobuzdanije, sa vise ambicije i
nezasicenosti zudim, da zivim potpunije, a mozda i da patim."
"Tudje uzbudjenje je najprijatniji prizor za ravnodusne, jer kao i svaki neosetljiv covek,
nalazio sam istinsko eroticno uzivanje u tome da u drugima budim toplinu i nemir umesto
da se sam zagrejem"

"I od kako sam sebe razumem, shvatam mnogo stosta: pogled lakomog coveka pred
nekim izlogom moze me potresti, skakutanje nekog psetanceta oduseviti. Jednom reci,
sve me zanima, a najcudnije je to sto sa ljudima mogu da razgovaram i van onoga sto se
naziva "konverzacija"."
Cvajg, of course http://planetsmilies.net/happy-smiley-89.gif iz novele "Fantastina no"
gost
11/10/08, 14:22
House of Leaves, by Mark Z. Danielewski
"Passion has little to do with euphoria and everything to do with patience. It is not about
feeling good. It is about endurance. Like patience, passion comes from the same Latin
root: pati. It does not mean to flow with exuberance. It means to suffer."
Daniel
14/10/08, 17:10
Sjajni odlomci.Greju duu
sagittarius
20/10/08, 21:05
"Umirem sama jer sam oko sebe stvorila prazninu. Niko ne zna kako je strasna teskoba
osamljene agonije. Covek se oseca kao putnik usred pustinje, koji buncajuci usled zedji
vidi svu vodu koju je mogao popiti s izvora, kad je za to imao priliku. I putnik se rusi na
dine suvog peska, duha utopljenog u poplavama, ali suvog grla i bolnog srca. Tada
prstom upisuje u pesku: "Brate moj, pij s izvora, i ako si ugasio zedj, pij jos da ne umres
zaleci sto nisi dovoljno pio"
Nefertiti - Nikol Vidal
vBulletin v3.6.4, Copyright 2000-2009, Jelsoft Enterprises

... " Suvie si mudara kad govori sa mnom.

A ja gledam oblake kako plove i netstaju iza planina i u njima
prepoznajem svoje nepovratne misli. Iz njih ponekad kaplju suze,
ali u kratkim asovima kada se oblaci raziu, ja izmedju njih ugledam
malo cistog neba s tvojim licem na dnu,
jer samo tada nita me ne spreava da te vidim onakvu kakva si."
" Islamska Republika Nemacka Zavera Americkih hazara II" by Dejan Lui
_________________
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Volimo se jer su nam slabosti iste...
Nazad na vrh

Badi&Eternity
Zvezda Nostalgije

lan broj: 108

Pridruio: 28 Dec 2003
Poruke: 1194
Lokacija: New Jersey,Usa

Poslao: Sub Jul 31, 2004 05:30

Ivo Andric
Na Drini Cuprija - Odlomak: Vec je sesta godina prosla od.....

Naslov:

Vec je sesta godina prosla od poslednjeg

kupljenja ovog danka u krvi, zato je ovog puta
izbor bio lak i bogat; bez teskoca je nadjen
potreban broj zdrave, bistre i naocite muske
djece izmedju desete i petnaeste godine, iako
su mnogi roditelji sakrivali decu u sumu, ucili
ih da se pretvaraju da su maloumni ili da hramlju,
odijevali ih u dronjke i pustali u necistoci, samo
da izbegnu aginom izboru. Neki su i stvarno
sakatili rodjenu decu, sjekuci im po jedan prst
na ruci.
Izabrani djecaci otpremani su na malim
bosanskim konjima u dugoj povorci dalje. Na
konju su bila dva pletena sepeta, kao za voce,
sa svake strane po jedan, i u svaki sepet stavljen
je po jedan djecak i sa njim mali zavezljaj i kolut
pite, poslednje sto nosi iz ocinske kuce. Iz tih
sepeta, koji su se jednomerno klatili i skripali, virila
su sveza i preplasena lica ugrabljenih djecaka.
Neki su mirno gledali, preko konjiskih sapi, sto
je moguce dalje u rodni kraj, neki su jeli i plakali u
isto vreme, a neki su spavali, sa glavom
prislonjenom uz samar.
Na izjvesnom odstojanju od poslednjeg konja u
ovom neobicnom karavanu, isli su rastrkani i
zadihani, mnogi roditelji ili rodjaci ove dece,
koja se odvode zauvijek da u tudjem svijetu budu
obrezana, poturcena i da, zaboravivsi svoju vjeru,
svoj kraj i svoje porijeklo, provedu zivot u
janjicarskim odama, ili u nekoj drugoj, visoj sluzbi
Carstva.
To su bile vecinom zene, ponajvise majke, babe
i sestre otetih djecaka. Kad bi se suvise priblizile,
agine suharije bi ih rastjerivali udarcima svojih
biceva, nagoneci na njih konje uz glasno alakanje.
One bi se tada razbezale i posakrivale u sumu
pored puta, ali bi se malo posle opet skupljale iza
povorke i naprezale da suznim ocima jos jednom
ugledaju iznad sepetke glavu djeteta koje im
odvode. Narocito su uporne i nezadrzive bile majke.
One su jurile, gazeci zustro i ne gledajuci gde staju,
razdrljenih grudi, rascupane, zaboravljajuci sve
oko sebe, zapevale su i naricale kao za pokojnikom ,

druge su raspameceno jaukale, ... obnevidele od

placa naletale pravo na suharijske biceve i na
svaki udarac bica odgovarale bezumnim pitanjem:
"Kud ga vodite?
Kud mi ga vodite?" Neke su pokusavale da
razgovetno dozovu svoga djecaka i da mu daju
nesto od sebe koliko moze da stane u dve rijeci,
neku poslednju preporuku ili opomenu za put.
- Rade, sine, nemoj majke zaboravit'...
- Ilija! Ilija! Ilija! - vikala je druga zena, trazeci
ocajno pogledom poznatu, dragu glavu, i ponavljala
je to neprestano kao da bi htela da djetetu usijece
u pamet to ime koje ce mu vec kroz koji dan
zauvijek biti oduzeto.
Ali put je dug, zemlja tvrda, telo slabo, a
Osmanlije mocne i nemilosrdne. Malo po malo te
zene su zaostajale i zamorene pjesacenjem,
gonjene udarcima, jedna prije druga poslije,
napustale bezizgledan napor. Ovdje, na
visegradskoj skeli, morale su da zastanu
i najupornije jer in na skelu nisu primali a preko
vode se nije moglo. Tu su mogle mirno da sjede
na obali i placu, jer ih niko vise nije gonio.
Tu su cekale kao okamenjene i neosetljive za
glad, zedj i studen, sve dok ne bi na drugoj obali
rijeke jos jednom ugledale otegnutu povorku
konja i konjanika kako zamice ka Dobrunu, i
u njoj jos jednom naslutile rodjeno dijete koje
im gine iz ociju.
_________________
Samo se u zivotinja mogu pouzdati da ce prema meni biti
bolje sto cu ja biti bolji prema njima.
Nazad na vrh

morganna

lan broj: 151

Pridruio: 29 Dec 2003
Poruke: 1775

Lokacija: ns

Poslao: Uto Avg 10, 2004 09:13

Naslov:

Tvoje doba je presudno. Tebi mozda nije. Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav,
kretanje. Tebi, mozda, to nisu nikakva prava. Tvoje obaveze su iste. Tebi mozda nisu.
Drugi su pakao. Ali, i ti si njima. Znanje je dosadno i glupo. Tebi mozda nije. Neznanje je
jos dosadnije i gluplje. Tebi mozda nije. Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi zivot,
druga prava. Postoji samo ono sto cinis sada. Ti mozda mislis da postoji posle. Drugi
misle da posle ne postoji nista. Niko nema prava da ti naplacuje zivot, da ti preti, da te
muci, da te laze i da krije od tebe da moras da se branis verom u sebe i ono sto volis, ono
sto je licno, tvojim imenom i prezimenom i osobenim znacima. Ti mozda mislis
drugacije. Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, zivot je tupo tapkanje u
mestu do smrti. Ti mozda mislis drugacije. To su tvoja prava.
_________________
Let your soul be your pilot...
Nazad na vrh

Lunja

lan broj: 349

Pridruio: 05 Jan 2004
Poruke: 1758
Lokacija: NeSvest
Poslao: Ned Avg 22, 2004 21:34
MALO O DUSI
Dusa se ima.
Niko je nema neprekidno
i zauvek.
Dan za danom,
godinu za godinom,
moze se ziveti bez nje.
Ponekad samo u ushicenjima
i strahovima detinjstva
gnezdi se na duze.
Ponekad samo cudeci se
sto smo stari.
Retko nam asistira

Naslov:

pri teskim radovima,

kao sto su pomeranje namestaja,
vucenje kofera
ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.
U vreme popunjavanja anketa
i seckanja mesa,
po pravilu, ima izlaz.
Od hiljadu nasih razgovora
ucestvuje u jednom,
i to ne obavezno,
jer vise voli da cuti.
Kada nas telo jako zaboli,
tiho napusta dezurstvo.
Izbirljiva je:
nerado nas vidi u gomili,
gadi joj se nasa borba za bilo kakvu dominaciju
i zestina gramzivosti.
Radost i tuga
za nju nisu razlicita osecanja.
Samo kroz njihovu povezanost
ona je sa nama.
Mozemo da racunamo na nju
kad ni u sta nismo sigurni,
i za sve smo zainteresovani.
Od materijalnim predmeta
voli satove s klatnom
i ogledala, sto revnosno rade,
i kad ih niko ne posmatra.
Ne kaze odakle dolazi
i kad ce ponovo nestati,
ali ocigledno ocekuje takva pitanja.
Cini se:
kao sto je ona nama,
i mi smo njoj za nesto potrebni.
Vislava Simborska

_________________
"... ono sto nas plasi to su djavli od papira..."
Nazad na vrh

Lunja

lan broj: 349

Pridruio: 05 Jan 2004
Poruke: 1758
Lokacija: NeSvest
Poslao: Pon Avg 23, 2004 22:36

Naslov:

DODIR
Moja prva ljubav umrla je iza resetaka kaveza. Imao sam sest godina. Voleo sam
pacenickom strascu jednu crnu panterku iz botanicke baste. Niko nije hteo da cvrsto veze
prelepu zivotinju da bih mogao da je milujem ili, cak, da legnem izmedju njenih sapa,
nosa zabodenog u krzno boje abonosa. Kada sam kasnije citao knjigu o dzungli Radjarda
Kiplinga, setio sam se tog razocarenja. dok se Mogli potpuno nag skrivao u krznu Bagire,
probudila se u meni stara nostalgija.
Ne diraj! Ovo mrsko upozorenje odzvanja u usima deteta sto puta dnevno, pretvarajuci ga
u slepog coveka, psa bez njuha koji tuzno luta po svetu zaroljenom u izlozima. Zamene
koje mu se nude retke su i jadne. Beba jos moze svom snagom da gnjeci dojku koju sisa.
kasnije, u ocevom narucju ona ne moze a da ne stavi prstice u njegova usta. Ali posle i u
najradosnijim renucima detetu ostaje samo da mesi testo od peska ili blata na obali mora,
po kojoj gaca golim stopalima, dok mu izmedju prstiju izviru veseli klobuci.
Nase puritansko i higijensko drustvo ima sve manje razumevanja za dodir kao spoznaju i
zadovoljstvo. Dirati ocima. Bezuman savet koji je unistavao nas decji polet, postao je
opsti tiranski namet. Mesta erotskog susreta zabranjena ili zbog nadzora opustela.
Istvoremeno raste galopirajuca inflacija slika.
Casopisi, film, televizija, kljukaju nase oci, a ostatak coveka svode na nistavilo. Tako se
danas sa brnjicom i sakat krece kroz palatu cudesa.
Ponekad, ipak, kamen poleti u izlog i mlado telo nasrne na zabranjeno voce.
Misel Turnije

_________________
"... ono sto nas plasi to su djavli od papira..."
Nazad na vrh

livingdreams
Veteran

lan broj: 214

Pridruio: 31 Dec 2003
Poruke: 807
Lokacija: na Miljacki grad

Poslao: Uto Avg 24, 2004 15:25

Naslov:

a vidi vidi kolko se nabralo nekih samo nasih odlomaka!!

Izgleda da cu morati odvojiti malo vise vremena da sve to ispregledam
al dotad, evo i jednog (samo) mog :
... A onde, na pucini, potpuno sam, daleko od camca i obale, vjezbao je galeb Dzonatan
Livingston. Na visini od trideset metara pruzio je svoje opnaste nozice i uzdigao kljun
silno se upinjuci da krilima izvede bolno tezak okret izvijenog tijela. Taj okret je znacio
da ce letjeti polagano, pa je usporavao let sve dok mu vjetar nije postao sapat u lice, dok
okean nije postao nepomican pod njim. Stisnuo je oci da bi usmjerio paznju, zadrzao je
dah, napregnuo sve snage da izvede jos samo... dva-tri... centimetra... tog... okreta... A
onda mu perje zaleprsa, on izgubi brzinu i padne.
Kao sto znamo, galebovi ne znaju za nesigurnost u letu ni za gubljenje brzine. Gubljenje
sigurnosti i brzine u vazduhu za njih je sramotno i necasno.
Ali galeb Dzonatan Livingston, ne stideci se, rasiri krila i ponovi onaj isti drhtav tezak
okret - usporavajuci sve vise let, jos jednom izgubi brzinu - jer nije bio obicna ptica.
Vecina galebova ne haje da nauci nesto vise do osnove letenja -kako da stigne od obale
do hrane i natrag. Jer, vecinu galebova ne zanima let, vec jelo. A ovog galeba nije
zanimalo jelo, vec let. Galeb Dzonatan Livingston najvise je volio letjeti.
_________________
have your dreams
live your dreams
Nazad na vrh

lj u b a v nica
Veteran

lan broj: 21
Pridruio: 22 Dec 2003
Godina: 31
Zodijak: Vaga
Poruke: 540
Lokacija: Sydney
Poslao: Pet Sep 10, 2004 00:32

Naslov:

.
. , .
. .
...
, , ,
...
: ,
, .
? : ,
, .
.
.

_________________
...i opet mi dua sve o tebi sanja...
Nazad na vrh

Lunja

lan broj: 349

Pridruio: 05 Jan 2004
Poruke: 1758
Lokacija: NeSvest
Poslao: Pet Sep 10, 2004 21:11 Naslov:
za nekog ko uvek ostavlja trag...
_________________
"... ono sto nas plasi to su djavli od papira..."
Nazad na vrh

Maestro

lan broj: 426

Pridruio: 08 Jan 2004
Poruke: 2854
Lokacija: Swiss
Poslao: Uto Sep 14, 2004 08:45

Naslov:

Kad prestaje detinjstvo?

Moda kad prvi put poljubi, ili kad dobije poziv za regrutaciju?
Kad zaradi prvu kintu, prvi put se uika, kad' pone da se brije?
avo e ga znati... Poto je to bilo teko odrediti, odlueno je da detinjstvo moje
generacije prestane kad to dozvoli CK SKJ.
Oni koji su nas vaspitavali, za ta e jednog dana sigurno odgovarati, stalno su nam
ponavljali da su za ovu zemlju pali najbolji sinovi i keri ovog naroda. Najbolji su pali. a
mi smo za roditelje, uitelje, i druge takozvane "odrasle" dobili ono to je ostalo...
Yebi ga, takva su vremena bila, nije se moglo birati...
Generacija ispred nas stvarno je bila nesebina. Samopregorna, kako su sami za sebe
voleli da kau. Budui da su imali detinjstvo u skraenom obimu, dali su sve od sebe da
bar nae potraje to je due mogue, i mi smo im lakoverno dozvolili da budu ti koji se
pitaju.
Odgovaralo nam je da ostanemo klinci do etrdesete, a, uostalom, i u udbenicima koji su
nam potureni lepo je pisalo da nae vreme tek dolazi.
Proitali smo brdo tih udbenika, a nismo proitali one koji su ih pisali...

Nai seniori su uveliko radili na svojoj besmrtnosti, i generacija veito mladih i

nedozrelih potomaka bila im je neophodna za taj projekat. Pod njihovim grbom pisalo je
"Doivotno...", ali radilo se, jasno, o posebnom mastilu, i mi smo otkrili skriveni moto
tek kada se plamen toliko primakao pergamentu da se vatra nije mogla izbei.
I, ostao je pepeo...
"Tri posleratna druga" - Balaevi
_________________
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Volimo se jer su nam slabosti iste...
Nazad na vrh

Nemesis
Nova Pojava

lan broj: 3898

Pridruio: 03 Sep 2004
Poruke: 8
Lokacija: zadar
Poslao: Sub Sep 18, 2004 21:24

Naslov:

Pjesma nad pjesmama

Poimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
potamnjela je put tvoja i oi su tvoje crne;
noge su ti iarane i masna je kosa tvoja;
sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.
Ljubim krik iz oiju tvojih i ljubim krik iz grdiju tvojih;
u njemu je ljubav naa i u boli se ljubi ena i bol raa djecu,
o gola ljubavi moja.
Velika si u slobodi i vea je ljubav naa,
naa ljubav tamna ko uma i krvava ko boanstvo;
ena je moja prva od ena: crna ko no, tajanstvena ko oblak,
divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.
Naa e ljubav biti kaos: mutna i izmijeana i ljudi joj ne naoe doline rijei;
mi emo se cjelivati goli i topli i tipaj e biti krvava pjesma naa;
upat u ti kose, a ti e tiskati oi svoje u duu moju i bijes e biti prokleta pjesma naa;
svijat emo se ko zmija i plaziti ko ideal - i tragika e biti oajna pjesma naa;

zatravit e nas ljubav naa - ibat e nas strahotom i bol e biti grozna pjesma naa;
uma e biti hram na i trava postelja naa - kaos boanstvo nae,
a due nae rtva.
Iz kaosa e se izviti dijete, nae dijete - o nezakonska eno moja i nezakonska ljubavi
moja;
i njegovo e ime biti: nezakonsko dijete;
i gacati e svijetom gladno ko strast naa, prokleto ko pjesma naa
i krvavo ko ljubav naa;
i lomit e se kletva na nj i nee imati meu ljudima mjesta;
proklinjat e i oca i majku i ljubav njihovu, a psovku e dizati od ljudi do boga;
emer e i groza drhtati kuda proe noga njegova i nee imati mrve suhoga kruha;
hvatat e ga i vezati i zloin e biti hrana njegova.
Mrtav je svijet, ljubavi moja, i crno je u dosadi njegovoj;
mrtav je narod, ljubavi moja, i sanljiva je pjesma njegova;
suluda je utnja, ljubavi moja, a utnja je govor njihov;
gle, pospani su i zijev im je glazba dana;
njihova je dua prazna ko smijeh bludnica, a smijeh beivotan ko slovo zakona;
zakoni su njihovi ko bog njihov - o nema srca boanstvo njihovo;
jednolina je rtva njihova ko dim cigareta i miris njezin ko miris strvine;
nema zvijezda na nebitu njihovom i oblaci su drugi;
njihovo je sunce blijedo ko mrtvaka svijea i zidovi su uma njihova;
pusto je, crno, ljubavi moja, i dani su im jednaki ko misli;
nema nemira u njihovome oku i njihovo je oko ko oko krmae;
nema bune u kretnjama njihovim i njihove su kretnje ko kretnje volova;
nema krvi u tijelu njihovom i prazna je dua njihova ko bog.
Tamo emo baciti dijete nae, o crna ljubavi moja;
onuda e gacati noge njegove i bljeskati psovka njegova;
tamo e drhtati plamen due njegove: misao prevrata, kretnja bune i dah srdbe;
on e biti onaj, koji e buditi zaspale i uskrsivati mrtve;
i okovi e biti vjerenica njegova.
Nezakonsko dijete nae, o nezakonska majko njegova bezimeno ko zloin i osamljeno ko glad!
I klicat emo glasom cjelova naih i punoom krvi nae:
O bezimeni, nae si dijete!
I na e klik biti klik zanosa i drskosti: ogroman ko vjenost,
strastven ko tipaji i zamaman ko ena u mraku umskome.
Poimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
ljubit emo se u kaosu, a iz kaosa e nicati dijete,
dijete krvi nae, dijete dua naih, dijete ivota naega.
Poimo, Ciganko moja, gola ljubavi moja;
i rodit emo dijete, bezimeno dijete;

i nadjest emo mu ime, najljepe ime od lijepih:

Prevrat e biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naa!
Janko Poli Kamov
_________________
A dreamer is one who can only find his way by moonlight, and his punishment is that he
sees the dawn before the rest of the world.
Oscar Wilde
Nazad na vrh

lj u b a v nica
Veteran

lan broj: 21
Pridruio: 22 Dec 2003
Godina: 31
Zodijak: Vaga
Poruke: 540
Lokacija: Sydney
Poslao: Sre Sep 22, 2004 06:04

Naslov:

Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srecni. Nesreca kvari
srca i rusi karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima
nesrece i produzili da vole druge ljude... Sirotinja je najveca
nesreca zato sto otruje coveka takvim mrznjama, a jedna velika
napast covekova, to je sto u nesreci dobije rdjavo misljenje o
ljudima i pogubi prijatelje.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Nesreca je sto niko ne meri srecu prema sebi i svojim potrebama,
nego prema drugom, i to prema najsrecnijima. Manija svih ljudi je
da usvajaju tudja merila i za svoj sopstveni zivot. Prava sreca
covekova bice ako postigne svoje oslobodjenje od drugih ljudi; a
osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tudjih
primera, dajuci svom zivotu pecat svoje sopstvene prirode i svojih
ukusa.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Velika nesreca covekova jeste sto zivot pocinje mladoscu, a svrsava

staroscu: jer bi zivot bio neizmerno savrseniji da, naprotiv, pocinje
staroscu, a svrsava mladoscu... Ne znamo da smo mladi kad smo mladi.
Mi saznamo sta je mladost tek onda kad nas je napustila.
Jovan Ducic, O Sreci
Iz knjige Blago Cara Radovana

p.s. hvala mila

_________________
...i opet mi dua sve o tebi sanja...
Nazad na vrh

Razor sharp
Zvezda Nostalgije

lan broj: 50
Pridruio: 26 Dec 2003
Poruke: 4818
Lokacija: All around the world my companiaPoslao: Sre Dec 08, 2004 00:12

Veliki Put nije tezak,

Za one koji nemaju preference.
Kada su i Ljubav i Mrznja odsutne
Sve postaje Cisto i Otkriveno.
Ucinis li i najmanju distinkciju medju njima, ipak
Raj i Pakao postanu vjecnoscu udaljeni.
Ako zelis vidjeti Istinu,
Nemaj misljenje Za ili Protiv bilo cega.

Naslov:

Postaviti ono sto volis naspram onoga sto ne volis,

Je bolest uma.
Kada duboko znacenje stvari nije shvaceno,
Esencijalni mir uma je narusen bez smisla.
Put je savrsen kao ogromni prostor,
Gdje nista ne nedostaje i nicega nije suvise.
U svakom slucaju ovisi o nasem izboru,
Da li cemo prihvatiti ili odbiti,
Da mi ne mozemo vidjeti pravu prirodu stvari.
Zivi ne u zamrsenosti vanjskih stvari,
Niti u unutrasnjem osjecaju praznine.
Budi smiren u jednoci stvari,
Ti pogresni pogledi ce nestati sami od sebe.
Kad pokusavas zaustaviti aktivnost da bi postigao pasivnost,
Tvoj napor te ispunjava aktivnoscu.
Sve dok ostajes u jednom ili drugom ekstremnom stanju
Nikada neces upoznati Jednost.
- Sengstan prevedeno sa kineskog
_________________
You don't Need
Eyes
To See
You Need
Vision
Nazad na vrh

ZoZo
Veteran

lan broj: 3478

Pridruio: 27 Jul 2004
Poruke: 586
Lokacija: u serbosovom srcu zauvek Poslao: Sre Dec 08, 2004 16:03

Naslov:

"Uletela sam u njegov pogled kao u zagrljaj. Nase su duse dosapnule nesto jedna drugoj,
govorom bez reci, dodirnule se trepljama i sporazumele, pre nego sto smo Mi toga bili
svesni.
Bez upliva misli i domisljanja, u trenutku mi je, kao skupoceni poklon do koga sam dosla
bez muke i truda, bilo dato saznanje da je On, Nepoznati, moja sudbina."
Iz romana "Spletkarenje sa sopstvenom dusom" - Marija Jovanovic
_________________
...postoji rech koja vredi tek kad se odcuti...
Nazad na vrh

Bubic
Nova Pojava

lan broj: 4859

Pridruio: 08 Dec 2004
Godina: 23
Zodijak: Rak
Poruke: 18
Lokacija: Canada
Poslao: Sre Dec 08, 2004 16:24
Moj beli andjele
Nema te vise,
ko zna kamo su te zvezde odvele,
moj beli andjele?!
Sama u kutku svom bolujem,
secam se...
Zoves me...
A pahulje ti nose glas,
i pred ocima je zadnji cas!
Trgnem se,mislim zoves me,
a nema te...
To moja zelja za tobom,
neumorno stvara glasove...
Oh,gde si si sad moj beli andjele?
Gledam kroz prozor pahulje,
tako su nezne i necujne.

Naslov:

Kao da si jedna od njih,hrlis mi!

Cujem i zvoncice sa krosnje,
i zvonak osmeh tvoj,
i opet pustam suzu za tebe,
moj beli andjele..
Ovo je pesma za mog malog brata..
Volim te Denise..
_________________
Ne zaboravi,da zaboravljeni,nikad ne zaboravljaju, one koji su ih zaboravili!
Nazad na vrh

atos
Junior

lan broj: 5609

Pridruio: 17 Feb 2005
Godina: 54
Zodijak: Rak
Poruke: 155
Lokacija: Sr. Karlovci Poslao: Ned Feb 20, 2005 10:50

Naslov:

Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.Ja zelim da znam za cim zudis i da li se

usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes
budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo sediste sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje zivota
ili si se skvrcio i zatvorio iz straha od daljeg bola!
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolom mojim ili svojim, ne meskoljeci se da
ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do
samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti
da se setimo svojih ljudskih ogranicenja. I mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samome sebi; mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati sopstvenu dusu.Mene ne
zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kada
sve drugo otpadne.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom;i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes
u praznim trenucima.

Poziv, nadahnut Snevacem iz planine Oraja, Casni starac americkih Indijanaca

_________________
Prastajmo, volimo sebe i sve oko sebe-ovde i sada.
Nazad na vrh

morganna

lan broj: 151

Pridruio: 29 Dec 2003
Poruke: 1775
Lokacija: ns Poslao: Ned Mar 27, 2005 21:21

Naslov:

Kad strast prvi put dodje u poznijim godinama, odricanje od nje je teze. I onima koji u
poznijim godinama tu zver sretnu, nude se samo djavolski izbori. Da li ce reci zbogom
svemu sto poznaju i zaploviti nepoznatim morem bez izvesnosti da ce ponovo videti
kopno? Hoce li odbaciti svakodnevne stvari koje su cinile zivot podnosljivim i zanemariti
osecanja starih prijatelja, mozda pokojeg ljubavnika? Ukratko, hoce li se poneti kao da su
dvadesetak godina mladji, iako je zemlja hanaanska iza prvog grebena?
Obicno nece.
A ako to i ucine, moraces da ih svezes za katarku dok ladja isplovljava, jer je zov sirena
jezivo slusati i mogli bi poludeti kad pomisle sta su izgubili.
To je jedan izbor.
Drugi je da naucis da zongliras; da cinis ono sto smo mi cinili devet noci.
To brzo izmori ruke, ako ne i srce.
Dva izbora.
Treci je da odbijes strast. Onako kako bi razuman covek odbio leoparda u kuci, koliko
god mu isprva pitomo izgledao. Mogao bi racunati da ces lako prehraniti leoparda i da je
vrt dovoljno prostran, ali znaces makar u snovima da se nijedan leopard ne zadovoljava
onim sto mu se daje.
Posle devet noci mora stici deseta i nakon svakog ocajnickog sastanka, ocajavaces za jos
jednim. Nikad dosta hrane, nikad dosta vrta za tvoju ljubav.
I tako odbijes, a onda otkrijes da ti kucu pohodi duh nekog leoparda. Kad strast dodje u
poznijim godinama, tesko se podnosi.
_________________
Let your soul be your pilot...
Nazad na vrh

livingdreams
Veteran

lan broj: 214

Pridruio: 31 Dec 2003
Poruke: 807
Lokacija: na Miljacki grad

Poslao: et Apr 07, 2005 21:16

Naslov:

"...Ali Petrus mi je rekao upravo suprotno: ne postoje izabrani. Svi su izabrani, umjesto
da se pitate 'Sto ovdje radim', odlucite uciniti nesto sto pobudjuje zanos u srcu. U radu sa
zanosom nalaze se rajska vrata, ljubav koja se preoblikuje, izbor koji nas vodi do Boga.
Taj nas zanos povezuje s Duhom Svetim, a ne stotine, tisuce procitanih stranica klasicnih
tekstova. Zelja da s vjeruje kako je zivot cudo koje dopusta da se cuda dogadjaju, a ne
takozvani 'tajni obredi' ili 'redovi inicijacije'. Naposljetku, odluka covjeka da ispuni svoju
sudbinu jest ono sto ga doista cini covjekom, a ne one teorije sto ih stvara oko misterija
postojanja. ..."
Paulo Coelho, iz predgovora hrvatskom izdanju Dnevnika jednog hodocasnika
_________________
have your dreams
live your dreams
Nazad na vrh

J.Rabbit
Nova Pojava

lan broj: 5787

Pridruio: 06 Mar 2005
Godina: 32
Zodijak: Vaga
Poruke: 35
Lokacija: Vilin Grad Poslao: Sub Apr 09, 2005 19:02

Naslov:

...Nikad ne treba gubiti iz vida da od zivota nikako ne smemo ocekivati mnogo srece, ni
od ljudi savrsenstvo;jer onaj ko svagda ocekuje nesto obicno ima to preimucstvo da ishod
retko rusi njegove nade, dok ga naprotiv, ponekad iznenadi neslucenim savrsenstvom...
"O lepom i uzvisenom" - Imanuel Kant

_________________
"Postoje dve stvari koje moj duh ispunjavaju sve jacim divljenjem i postovanjem;a to su:
zvezdano nebo nada mnom i moralni zakoni u meni! Oni su za mene dokazi da iznad
mene postoji Bog i da u meni postoji Bog."
Imanuel Kant
Nazad na vrh

Lunja

lan broj: 349

Pridruio: 05 Jan 2004
Poruke: 1758
Lokacija: NeSvest
Poslao: Pon Apr 11, 2005 19:42

Naslov:

... Pre deset godina, kada sam upoznala Hose Antonija, moja zapanjenost da i takvi ljudi
postoje, moje divljenje pred, tada mi se inilo zaokruenim, tako bogatim ivotom
oveka koji je zraio mudrou a opet zadrao bezazlenu zauenost deteta, pretvorili su
se tada u bezmernu ljubav za paniju, za panski jezik, za njenu istoriju i kulturu, za
gospodstvo panskog duha. Hose Antonio je neusiljeno, sa neponovljivom
jednostavnou, govorio kroz poslovice, korz stihove, kroz anegdote, nepretenciozne
anegdote s prijateljima, ak i takvima kao to su Bunjuel, Bergamin, Tierno Galvan ili
Markes. inilo mi se tada, kroz toplinu svega o emu bi prozborio, toplinu koju je na
mene preneo, da sam dodirnula, sa pijetetom, one vrhove opteg duha koji su za mene bili
najskuplji, nedodirljivi.
Posle dve godine neizrecive enje za panijom, i neke tuge pune svetlosti, jer Hose
Antonio je bio neto krhko, osmehnuta melanholija u lomnom telu, vratila sam se,
potraila ga i ostala ovde.
Tokom sedam godina smo lagano hodali skupa iznad zemlje. Sve je bilo usporeno,
munjevito. U paniji sam nauila da ivim po ljudskoj meri, u ritmu unutranjih kadenci:
usredsredila hitrinu moje tridesetogodinje zrelosti, brzinu rasuivanja podredila njegovoj
smirenoj lucidnosti, ukrotila ambiciju njegovom slavom koja je nerezignirano ve
proivljavala, poslednim godina, zaborav. Tih sedam godina bile su, kako je sam govori,
za njega ist dar, bolji ivot ve izvan ivota; izvan ivota tatine, sveta i druge svrhe sem
ozarenosti.
U jednoj pesmi, nedavno, rekoh:
Samo jo ne umem na tuem jeziku
da se seam.

Jer otkad poeh da ivim

na tuem jeziku
vreme je izgubilo dubinu.
I pored pesnikog izvrtanja ili bojenja stvarnosti, ima u ovim stihovima mnogo istine.
Tokom sedam gordina prestala sam da kultiviem seanje. Jer nieg vanog u trethodnom
danu, tokom sedam godina, nije bilo, nieg vanog to smo izgubili, to ne bismo i toga
dana imali. I zato seanje, kao neka uspavana vetina ili nekorieni dar deluje sada tako
novo, tako izazovno: proiveti ponovo, nevinim seanjem, sedam godina.
Gordana irjani
Pisma iz panije
_________________
"... ono sto nas plasi to su djavli od papira..."
Nazad na vrh

morganna

lan broj: 151

Pridruio: 29 Dec 2003
Poruke: 1775
Lokacija: ns Poslao: Ned Apr 24, 2005 21:11 Naslov:
PLECKA ILI LOPATICA: PLECKA JE RAVNA KOST TROUGLASTOG OBLIKA
KOJA LEZI NA STRAZNJEM DELU NA POVRSINI REBARA I ODVOJENA JE OD
NJIH MISICEM.
Posto su sklopljene kao lepeza, niko ni ne pomislja da su tvoje lopatice krila. Dok lezis na
stomaku, masiram cvrste ostatke tvog lta. Ti si pali andjeo, ali jos uvek andjeo; blistavog
tela kao vilin konjic, velikih zlatnih krila koja prelecu preko sunca.
Ako ne pazim, poseci ces me. Ako pustim da mi ruka klizne preko tvoje plecke, podici cu
okrvavljen dlan. Poznata mi je stigmata podrazumevanja. Rana koja nece da zaceli, ako te
uzimam zdravo za gotovo.
Prikuj me za sebe. Ganjacu te kao mora. Ti si krilati konj Pegaz koji ne moze da se
osedla. Naprezi se poda mnom. Hocu da vidim kako ti se splet misica savija i isteze. Te
bezazlene trouglove koji u sebi nose skrivenu snagu. Ne propinji se prema meni
neobuzdanom silinom. Plasim te se kad pruzim ruku da te dodirnem i osetim dve ostrice
okrenute prema sebi.
... Trebalo bi da se zovem Alisa i igram kriket sa flamingosima U Zemlji cuda iovako
svi varaju.