Govorei o kulturi i knjievnosti u doba globalizacije, Vida Ognjenovi pokazuje da je

moderno doba postalo, pre svega, doba beskrajne zabave u kome se ki pokazuje
kao vitalni inilac globalizma.
Otuda u modernom vremenu, naglaava Vida Ognjenovi, traje stalni spor izmeu
dva koncepta ivota i kulture. Jedno je koncept male prodavnice retkosti, dok je
drugo koncept sveta kao trnog centra i velike robne kue u kojoj nisu vana
pojedinana ostvarenja ni autorske osobenosti, pa ni stvarne potrebe savremenika,
ve samo veliki brojevi proizvodnje i prodaje.

Problem u vezi sa kiom danas je u tome to se on ne prepoznaje tako lako. Ne zato to ga ima
malo, ve zato to ga ima mnogo. Ki se toliko duboko uvukao u sve pore masovne kulture i
rasprostranjenog naina ivota da je stekao sofisticirane maske. Sa druge strane, oni ekstermniji
(a zapravo samo iskreniji i oigledniji vidovi kia, koje mnogi iz neznanja nazivaju undom)
dovode do toga da se blai i prikriveni oblici toleriu i meaju sa kvalitetnim.
O kiu nije lako priati, niti ga je mogue lako i jasno definisati kao negaciju umetnosti i ist
neukus. Ki je usko povezan sa umetnou od trenutka njenog nastanka, i prisutan je jo u
nameri autora peinskih crtea da se oni dopadnu, jednako kao i u melodramskim elementima
romana Dostojevskog i Dikensa, ili u koketiranju postmoderne knjievnosti sa popularnim
anrovima. Paradoksalno, uprkos razliitim nivoima i oblicima, priroda kia je nepromenjena od
peine Lasko, preko Brae Karamazovih, Bitlsa i Endija Vorhola, do latinoamerikih serija i
Grand parade.
ta je, onda, tano ki? Kakva je razlika izmei kia i unda? Moe li ki imati umetniku
vrednost ili je on potpuna negacija umetnosti? Kako je ki nastao i kako bi svet izgledao bez
njega? Ima li ikoga ko je imun na zavodljivu snagu kia?
Gotovo sve definicije kia opisuju ki kao lou pojavu, ali nijedna od njih ne uspeva da iscrpi
prirodu i fenomen kia u potpunosti. U irem smislu, ki se dovodi u vezu sa masovnom
kulturom i poistoveuje se sa neukusom, dok u uem smislu ki predstavlja komercijalizaciju i
degradaciju umetnosti. Ki je umetnost, koja pre svega tei da bude dopadljiva, i u jednakoj meri
moe dolaziti i od dobrih i od loih umetnika.
Trenutak kada se ki formira i iri, prema sociolozima, jeste vreme industrijske revolucije u
Americi i Zapadnoj Evropi. Industrijalizacija je privukla veliki deo seoskog stanovnitva u
gradove i stvorila novi sloj stanovnitva radnike. Radnici su se definisali kao klasa koja je iz
poslovnih razloga ovladala pismenou, ali zbog nedostatka obrazovanja i slobodnog vremena
nije mogla da prihvati i visoku kulturu. Sa druge strane to, nekada seljako, stanovnitvo udaljilo
se od narodne umetnosti, koja je ranije zadovoljavala njegove potrebe. Javila se potreba za
novim oblikom umetnosti koji e biti prilagoen proletarijatu, a kako kapitalizam funkcionie po
principu ponude i potranje, ubrzo je na taj zahtev odgovoreno, i to od strane vladajueg sloja,
koji je sa svoje strane konzumirao visoku kulturu.
Novonastale potrebe novonastale klase stvorile su i novu kulturu kao zamenu za staru. Ta nova
kultura morala je da bude laka za konzumiranje, da ne zahteva nimalo duhovnog ili

intelektualnog napora, i da bude dopadljiva ulima. To je umetnost koju e neobrazovani i

umorni radnik lako konzumirati nakon napornog radnog dana. Ali, mora se uzeti u obzir da je
nova klasa samo pokazala da nije u stanju da se zadovolji starim formama kulture; novu
kulturu servirala je stara, kulturna klasa, koja je kulturu doivela kao robu i dala adekvatnu
ponudu. Nova klasa nije bila ni dovoljno obrazovana da prepozna ki, ona je samo traila neto
novo, ne znajui ta to treba da bude. To novo ponudili su joj ljudi rafiniranog oseaja za
poslovanje, psiholozi koji su pronali nain da manipuliu ljudima onako kako to ine i dan
danas.
Ki, dakle, postoji jednako zahvaljujui onima koji ga konzumiraju, kao i onima koji ga stvaraju.
U situaciji, u kojoj kultura postaje masovna, ki se probija iz sfere umetnikog u ivotnu
svakodnevicu. Tako se ki dokopava magazina i novina i tu ivi u popularnim i uproenim
prikazima naunih teorija. Na grobljima on opstaje u banalnim i preterano patetinim
novokomponovanim epitafima, ali i u nekropolama veim od stambenih kua. Na odreeni
nain, ki preko uproavanja komplikovanih stvari slui njihovoj popularizaciji i na taj nain
doprinosi demokratizaciji kulture uopte.
Na drugoj strani, pojam unda se odnosi na ki u literaturi (u und litertaturu ulaze ljubavni,
erotski, krimi, vestern romani, dajdest izdanja knjiga). Tako, ljatea scenografija i
neusklaene boje garderobe na nastupu folk pevaice ne mogu biti und oni su ki, a und
moe biti samo tekst njene pesme. Nasuprot svojim modernim varijantama, prava narodna
muzika i kultura sutinski se razlikuju od kia, pre svega kao neto to je nastalo od strane
naroda, kao izraz njegovih potreba i ivota, bez obzira na dopadljivost i komercijalnost. Takoe,
narodna umetnost podrazumeva aktivno uestvovanje pojedinca, dok se u kiu uiva potpuno
pasivno.
Bitno je biti svestan toga da ki i und postoje samo dok su materijalno isplativi, jer ih niko ne
stvara iz drugih motiva, kao to je to sluaj sa pravom umetnou. Meutim, ki kultura
proizvodi ki ukus i vetaka potreba za kiom ostaje stalna, dok se jedino menjaju vidovi i
stepen kia. Tako se stvara situacija u kojoj nastaje zaarani krug iz koga nema izlaza, a unutar
koga stvari mogu postati samo gore.
A zato bi se i traio izlaz, kada ki podrazumeva udobnost i povezan je sa ovekovom varljivom
glau za komforom? Ki ne zahteva nikakav napor, u njemu se pasivno i udobno uiva. Ki je
samim sobom potpuno razumljiv, i od potroaa ne zahteva nita, osim njegovog novca. U vezi
sa novcem javlja se i masovna, serijska proizvodnja kia, jer u kiu nema originalnosti. Ki
umetnost se proizvodi lake i jeftinije i, iako predstavlja proizvod nie vrednosti od prave
umetnosti, on lako potiskuje pravu umetnost svojom masovnou i masovnou potrebe za njim.
Ki je zanimljiv, intenzivan, senzacionalan i lak za upoterbu. On prua vee zadovoljstvo, jer se
obraa veem broju ula istovremeno. Ki mentalitet je stvorio potrebu za tim da dobro pie
dobije dobro pakovanje, da dobru muziku izvode lepi i doterani izvoai (to je sve praeno
pojavom video-spotova), da kvalitetna knjievnost mora da koketira sa snanim emocijama
straha, jeze, sentimentalnosti ili poude, kako bi odravala panju italaca. Komercijalni uspeh
kia moe dovesti u zabludu da se kvantitet pomea sa kvalitetom i da se ki poistoveti sa pravim

vrednostima. Tako ki moe zavesti prave umetnike da se njemu prilagode ili da potpuno izgube
sebe u kiu.
Ovaj tekst je napisan o jednoj temi privlanog naslova. Ona je svesno izabrana kako bi se
zaintrigirao to vei broj ljudi. Kao izvor informacija, posluile su ozbiljne socioloke studije, ali
je ovde sve napisano lako itljivim jezikom i stilom koji ne zamara previe. Sve to, uraeno je u
cilju popularnosti i masovnosti. Ovaj tekst o kiu je, tako, pomalo sam po sebi ki.
Ki je pre svega obilje stvari, hiperprodukcija objekata, ali i ideja i mentaliteta kojima odgovara,
i koje istovremeno oblikuje. Termin potie iz nemakoga jezika, i zapravo iz nemakoga
kulturnoga konteksta, i to iz Minhena i borbe za prostor u zvaninoj kulturi. Terminom su
avangardni umetnici oznaavali slubenu, zvaninu, akademiziranu umetnost, a apstraktni
umetnici su kao ki odreivali svu predmetnu umetnost. Re je najverovatnije adaptaciji
lokalnoga nareja, u kojem Kitsch oznaava lou robu. Posle kratke i burne istorije u ratovima
nemake umetnike kritike, re je prihvaena u veini evropskih i u mnogim jezicima sveta kao
neto sasvim drugo kao populistika i popularna umetnost, ponekad ak i naivna, odnosno
spontana umetnost, koja se vie ne vraa svojim avangardnim istorijskim izvorima. Termin je
postao tako upotrebljiv u istoriji knjievnosti i umetnosti da danas vie ne pokriva nijedan
pojedinani sluaj, ve oznaava ogromno podruje produkcije koja se prepoznaje, ali se veoma
teko definie.
Dva osnovna naina razumevanja kia su sa stanovita merila institucija, akademije i kulture, po
kojima je ki zabluda ukusa, i sa stanovita recepcije, po kojem je ki umetnost sree po
francuskome teoretiaru A.A. Molu. Dva pristupa su radikalno razdvojena, a nijedan vie ne
sledi mislenu shemu nemake avangarde sa kraja 19. i poetka 20. veka
Danas bismo teko mogli da odredimo ki kao umetnost sree, jer sreu vie ne ostvaruje objekt
elje sam, ve pre svega in njegove aproprijacije kupovina. Mnogi savremeni teoretiari su
skloni da poveu ki sa naivnom/spontanom proizvodnjom predmeta koji ne pripadaju ni sferi
umetnike ni sferi potroake produkcije: to je konani dokaz da je ki napravio jedno od
najzanimljivijih i najambivalentnijih putovanja kroz terminologiju i pojmovanje umetnosti u
novijoj istoriji. Neka reenja moemo potraiti u postojeim enciklopedijama kia, koje bar
panoramski prikazuju ta se u odreenoj kulturnoj sredini moe razumeti kao ki. Na osnovu tih
enciklopedija, sredita proizvodnje kia bili bi totalitarni reimi, potroaka kultura (knjievnost
i vizualna umetnost), popularna kultura sa najnovijim tehnologijama, turizam, i nepriznate
potroake oblasti, kao to je pornografija. Ki se dakle proizvodi i u kulturama obilja i u
kulturama nematine, i kada nije neposredan proizvod nekoga reima, lako dobija status naivne
umetnosti. Zvanini ki totalitarnoga rema (uniforme, ordeni, slike i sl.) dobija novu ulogu na
ulicama Berlina posle parada zida; siromani haianski slikari metarski proizvode naivnu
umetnost (uglavnom akrilske boje na platnu) koja se preko granice prodaje turistima u Santo
Domingu; meksiki pogrebni ki krasi evropske stanove kao umetniki predmet; afrike drvene
maske se ponekad u plastici tancaju u Kini, kao i, kako izgleda, vie od polovine dananjega
globalnoga kia.
Ki ne oznaava samo umetnike i para-umetnike, odnosno ukrasne predmete. esto je re o
nainu ivota, tipu hrane, automobilima, muzici, ureenju prostora, itavoj zamisli. Teko bismo

odoleli definiciji kia za bilo koji Dizniland koncept, ili uopte tematske parkove, tematske
praznike, i tematizovane programe u wellness-centrima. Obaka opasni, brutalni i vulgarni
parkovi za medvede
Jedan od najzanimljivijih naina promiljanja kia otvorio se nedavno sa izlobom Efekat Tito.
Izloba je na svetlost dana iznela izbor onih predmeta koje niko nikada ne bi hteo da ukrade:
poklone Titu obinih ljudi, primerke naivne umetnosti i nezgrapne radove u svim mogunim
tehnikama. Teko je zamisliti kako bogat izbor kia prua ovaj deo izlobe: tu su svetiljke, pisai
pribori, kompleti alata i gomila drugih korisnih stvari, koje bi predsednik trebalo da koristi u
svakodnevnome radu i za ukras svojih prostorija. Ti predmeti odraavaju stanje utopijske
imaginacije o zajednikome radnome svetu onih koji poklanjaju svoj runi rad i onome koji
prima poklone. Mnogi od tih predmeta ne razlikuju se mnogo od onoga to kao osveeni
graani razvijenoga sveta kupujemo u fair-trade prodavnicama. Uz izlobu nije iskoriena
prilika da se reprodukcije predmeta prodaju, to bi privuklo ne samo nostalgiare, nego i
zaljubljene u neobino/ludo mnogih drugih orijentacija. Upravo na primeru ove izlobe moglo bi
se govoriti o kljunom elementu mogune definicije kia danas: to su predmeti ili ponaanje,
kulturne navike koji zahtevaju objanjavajui tekst za svakoga drugoga, sem za samoga
korisnika. U svetu u kojem se milioni trude da svoju svakidanjicu i svoj svet obelodane to
veem broju anonimnih drugih korisnika, ki-predmet podrazumeva tajnu, intimnost, i ouvanje
vlastitoga sveta. Kao suprotnost javnome i profanaciji vulgarnosti, ki se iznenada ukazuje kao
mogunost usamljene slobode stvaranja identiteta. Poiljaoci darova, ak i ako su verovali da e
Tito na radnome stolu drati lampu od kukuruzovoga klipa, znali su da njihov poklon tone u
neiju intimu, i da e samo sluajno biti vien u javnosti ali e zato darovani zauvek biti
podsean na darodavca, u ritualnoj izmeni darova. Neoekivani aspekt pravinosti izlobe jeste
upravo u tome to su svi ti predmeti, baeni u skladita dok se Tito jo slikao sa darodavcima na
terasi Beloga dvora, konano ugledali svetlost dana, i dali kljune podatke o funkcionisanju
kulta, o njegovoj skrivenoj unutranjosti, ili sitnim crevima, da upotrebimo tu figuru. Istorija
kia e sa njima postati bogatija ukoliko se autori izlobe odlue da objave i publikaciju i
laka za analiziranje, na jasnim pojedinanim primerima.
Pitanje kia i unda tek je neto sveije od onog prapotopskog Da li je starije kokoka ili jaje,
i, izvesno je, ostae zauvek bez jasne definicije, preputeno subjektivnoj proceni. elimo vae
miljenje ko je i ta je, po vama, ki i und u Srbiji?
Bez elje da bilo koga favorizujemo u trci, injenica je da su mnogima prva asocijacija
pevaice , ili, kako bi neki podrugljivo rekli, pevaljke i sav kolorit koji sa sobom nose. Spotovi
sa izraenom golotinjom, hvalisanje Luj Viton torbicama i ljokicama, priprosti tekstovi,
ponegde i kriminogeni milje Nabrajanje moe dosta dugo da potraje. Dabome, grupacija nije
polno determinisana, da se ne uvrede gospoda pevai.
Starlete? Odmah do pevaica, razume se. One sa jaim kapacitetom objedine ove dve kategorije.
Fudbaleri koji od prve kinte kupe besna kola, na trening stiu direktno sa splava, a novinarima,
kad ih pitaju za izjavu, i posle kup utakmice kau da je bila prava prvenstvena?

Voditelji/novinari i voditeljke/novinarke koje su preko Pere/Mike/ike stigli do medija, i kada

uju da je neko nekada mesecima, godinama upijao zanat vodei rauna o svakom zarezu ili
akcentu, saaljivo kau Ijaaaao, mukiceeeee? Podvrsta sportske novinarke koje su u to ule
ista srca i iz ljubavi prema bogatoj udaji?
Modne i druge blogerke i blogeri i ostali koji, to kae Hladno pivo, imaju stav kad nemaju
pojma.
Deca poznatih? U redu, ima i onih kojima je popularnost roditelja balast i oteava im da iskau
svoj talenat, ali znate ve. Mislimo na one kojima je zanimanje deca poznatih.
Glumci i humor koji vrea inteligenciju? Novopeene estradne knjievnice?
Politiari koji su ve 20 godina moda i vea estrada od svega pobrojanog?
Ki je niskovrijedno stvaralatvo s umjetnikim pretenzijama i ciljem dostupnosti to
irem krugu ljudi. Najee podilazi nerazvijenom ukusu i izvjesnim potrebama ljudi,
koje su na granici vrijednosne i moralne neprihvatljivosti, ali s jakim emocionalnim
nabojem. Radi zatite od negativnog utjecaja kia u svim podrujima ivota pojedine
zemlje pribjegavaju veem oporezivanju ili zabrani distribucije takvih proizvoda.

Definicije
Postoji nekoliko karakteristinih definicija kia i sve one opisuju ki kao lou pojavu, kao robu
iji je jedini cilj da se proda, a neke ak opisuju ki kao la ili slabost umjetnika i uope ljudi.
Najvei broj autora se slae da je ki pratea pojava masovne kulture, koju veliki broj sociologa
izjednaava s kulturom najnie razine nazivajui je vulgarnom. Ukoliko bi se ki gledao u irem
smislu, mogao bi se izjednaiti s masovnom kulturom, ali u uem, odnosi se samo na umjetnost i
predstavlja sniavanje njene vrijednosti. Ki se razlikuje od umjetnosti, ali ima neke slinosti s
njom. [1]

Karakteristike kia
Ki je proizvod koji podsjea na umjetnost, jer je poput nje, dostupan osjetilima. Razlika je u
tome to je ki loe izvedena umjetnika zamisao i najee je falsifikat originala koji se
vrednuje kao umjetniko djelo. To ne znai da ki stvaraju ljudi koji su lieni estetskog iskustva;
naprotiv, esto ga rade umjetnici.
Ki je dopadljiv, bez obzira o kojoj vrsti umjetnosti je rije. Pri stvaranju kia koriste se
privlane boje ili melodije koje mogu izazvati uivanje i zadovoljstvo, ali ne i misaoni ili
duhovni napor. Ki pobuuje povrne i trenutne osjeaje, kao to su smijeh ili pla prilikom
gledanja neke televizijske melodrame.
Ki postoji zahvaljujui ljudima koji ga kupuju, tzv. "ki-ljudima" kojima zadovoljava njihove
potrebe.

Ki u irem smislu
Ki se moe promatrati i kao manipulaciju svim bitnim kulturnim vrijednostima, kojima osim
umjetnosti pripadaju i moral, znanost i religija. Mnogi asopisi i novine esto banalizuju
znanstvena dostignua kako bi ih pribliili masovnoj publici. Religijski ki dolazi do izraaja na
grobljima gdje se ponekad grade nekropole poput vikendica s televizorom, raunalom i drugim
stvarima. Meutim, ki moe imati i pozitivne efekte, kao i kompletna masovna kultura. Neka
osoba itajui lanak o psihoanalizi u revijalnom asopisu moe se zainteresirati proitati
ozbiljniju literaturu na tu temu ili gledajui film, poeljeti proitati originalnu knjigu po kojoj je
film nastao. Zbog toga se masovna kultura gleda i kao oblik demokratizacije kulture. Ki u
glazbi naziva se und. To su pjesme lakih nota s banalnim tekstovima, koje ne izazivaju napor pri
sluanju i nemaju umjetniku vrijednost. Primjer televizijskog kia su sapunice, koje imaju,
banalnu predvidljivu i lako pamtljivu radnju s likovima ija je prolost puna skandala i
senzacionalnih obrata. Novinarski ki je prenaglaeni senzacionalizam, traenje skandala,
previe trivijalnih tema, promoviranje nepoznatih osoba u zvijezde te davanje velikog prostora
nebitnim temama, koje izazivaju niske strasti.
esto se upotrebni predmeti poput sata proizvode kao ki, tako to se sat ugradi u neki lako
prepoznatljiv oblik, kao to je teniski reket ili klju.
Talijanski sociolog kulture Gilo Dorfles kritizirao je nekoliko talijanskih pjevaica, nazivajui
njihovu glazbu kiem, jer su postale zvijezde zahvaljujui svojoj odjei, odnosno svom imidu, a
ne na temelju pjevakih kvaliteta.
ociolog Abraham A. Mol kae u svojoj knjizi "Psihologija kia - umetnost sree" da se
ki definie kroz pet principa: osrednjost, neadekvatnost, nagomilavanje, sinestezija
(istovremeni estetski doivljaj pomou vie ula), i udobnost. Tako se ki delo
odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnou, stvarajui stereotipe
koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba.
Veza izmeu psihologije i umetnosti odnosno umetnikog izraavanja je takorei
neraskidiva. Umetnik projektuje svoje psiholoko bie putem umetnikog medija a
stvoreno delo je proizvod takve projekcije.
Kao stvaralaki proces, umetnost je i sama duboko psiholoki proces.
Dva osnovna naina razumevanja kia su sa stanovita merila institucija, akademije
i kulture, po kojima je ki zabluda ukusa, i sa stanovita recepcije, po kojem je ki
umetnost sree po pomenutom francuskome teoretiaru. Dva pristupa su
radikalno razdvojena, a nijedan vie ne sledi mislenu shemu nemake avangarde sa
kraja 19. i poetka 20. veka...
Svetlana Slapak: "Ki", Peanik.net, 11.4.2009., izvodi: "Ki je pre svega obilje
stvari, hiperprodukcija objekata, ali i ideja i mentaliteta kojima odgovara, i koje
istovremeno oblikuje. Termin potie iz nemakoga kulturnoga konteksta, i to iz
Minhena i borbe za prostor u zvaninoj kulturi. Terminom su avangardni umetnici

oznaavali slubenu, zvaninu, akademiziranu umetnost, a apstraktni umetnici su

kao ki odreivali svu predmetnu umetnost. Posle kratke i burne istorije u
ratovima nemake umetnike kritike, re je prihvaena u veini evropskih i u
mnogim jezicima sveta kao neto sasvim drugo kao populistika i popularna
umetnost, ponekad ak i naivna, odnosno spontana umetnost, koja se vie ne vraa
svojim avangardnim istorijskim izvorima. Termin je postao tako upotrebljiv u istoriji
knjievnosti i umetnosti da danas vie ne pokriva nijedan pojedinani sluaj, ve
oznaava ogromno podruje produkcije koja se prepoznaje, ali se veoma teko
definie..."
Zaista, kako se prepoznaje ki?
On u sutini pretenduje da bude maksimalno razumljiv i u tome on ide toliko daleko
da skoro potpuno demobilie svaku nau aktivnost u procesu kulturolokog i
umjetnikog doivljavanja. Obinom posmatrau uteuje napor, obezbjeuje mu
krai put do zadovoljstva. Ki delo je tako programirano da za posmatraa bude
lake shvatljivo i zanimljivo. Na alost, mnogi umetnici prilagoavaju stil svoga
rada posmatrau ili ak kupcu i time izneveravaju i sebe i svoj poziv i zapravo
dezertiraju, iskorauju iz domena umetnikog. Sastavni deo kia su neiskrenost,
imitacija, nedostatak ljubavi prema onome to se stvara i odsustvo potovanja
prema umetnikom stvaralatvu.
REKLI SU O KIU:
"Ki je parodija katarze" - Teodore Adorno; smatrao je da ki sutinski od
umetnosti razlikuje to to on ne izaziva dominantu strukturu moi ni na koji nain, te
da je ki ideoloki surogat koji je strukturisan specifinim klasnim interesima.
"Ki eli da bude voljen" - Denifer Robinson; to je delo koje cilja na optu
prihvaenost.
"Ki i propaganda su u srodstvu" - Milan Kundera; govorio je o tome kako ki iz
svog poliranog izraza iskljuuje sve ono to nije poeljno i privlano, te da na
promiljen i normativan nain tei optoj prihvaenosti, kao roba iroke potronje.
Rekao je:
"Ki nateruje dve brze suze na oi: prva suza kae ''kako je lepo videti deicu
kako trkaraju po travi'', a druga suza domilja ''kako je lepo biti dirnut, zajedno sa
itavim oveanstvom, prizorom deice koja trkaraju po travi'' - e ta druga suza je
ono to ki ini kiom. Ki je estetski ideal svih politikih partija..."
"Ki je parazit koji ivi na emocijama koje podraava" - Tomas Kulka; ki
prikazuje predmete i teme koje obezbeuju visoki napon konfekcijskim emocijama.
Ki teme se identifikuju (razumeju) instantno i lako. Ki se ne bavi sutinskim
obogaivanjem naih asocijacija u odnosu na temu.

"Ki ne samo da ne trai promiljanje na temu koju prikazuje, on ga ak ne

dozvoljava" - Ketlin M. Higins; ki nam servira doreenu priu sa sve poukom,
pouzdajui se u pobuivanje jednostavnih emocija. Kao saharin, slatki ki se oslanja
na nesporni sistem uverenja na koji se ne poziva otvoreno; na skoro infantilne
predstave o idealnom poretku stvari, na bajkovite elje kojih su se posmatrai
prinudno, nevoljno i neiskreno odrekli odrastajui bez pravog sazrevanja u duhu. Ki
se hrani kulturnim arhetipima, ija mo lei u dubini u koju su pohranjeni i naoj
utopijskoj enji.
Ki u zrelom duhu izaziva nelagodu upravo tim uvredljivim manirom da univerzalne
arhetipske vrednosti stavlja u nii kontekst; kada gledamo pretenciozno ki delo
oseamo se pomalo kao kada nam se samouvereno udvara neko ko nas ne privlai.
Svest registruje da putem percepcije ovakvog dela ne doivljavamo ono to to delo
sugerie, ak zahteva.
"S vremena na vreme ne odolim komadu masnog peenja, paretu okoladne torte,
pa i ponekoj vriteoj kierici"... ovo to je izrekla jedna naa umetnica implicira,
tano, da odolevanje kiu ponekad iziskuje napor, kao i to da su potrebni slojevi
obrazovanja, iskustva koji razvijaju ukus - kako se na ki ne bi naselo.
Kia je oduvek bilo, i do sada mu je ljudski duh odoleo, ki dela nisu preivljavala
proveru vremena. Ono to danas zabrinjava je da bi hiperprodukcija kia, njegovo
bezobzirno "prometanje", kao i odsustvo dobrog obrazovanja i jasne kritike, mogli
trajno da pokvare ukus generacija... O.K, ispravite me: mogue je da se svako
vreme pribojavalo da naredne generacije neto nee umeti tako dobro kao
dotadanje.
Termin ki (Kitsch) nastao je u Minhenu oko 1870. i najpre je bio fiksiran za
prodaju umetnikih slika koje su na brzinu napravljene to jest sklepane. Ki u
slikarstvu oznaava sladunjav pravac...nasuprot zdravom realizmu, kao lani hepiend, bolesna romantika. Nije zbog toga sluajno to su nemaki teoretiari smatrali
da je sklonost ka kiu jedna od komponenata nemakog senzibiliteta u XIX veku, i
da je upravo stil pod nazivom bidermajer, bez sumnje najuveniji predstavnik
savremenog kia.
Izraz und (nemaki Schund) bukvalno znai: trice, prnje, bezvredno delo, otpadak.
Najee se izraz und koristi za onaj deo kia koji se odnosi na knjievnost.
Otuda termin und literatura (pri emu se misli na vestern-romane), ljubii,
krimii. Kod nas su u modi i na visokoj ceni novokomponovane pesme, u kojima
dominira nastojanje da se idilina slika drevnog seoskog i palanakog ivota i
folklora osavremeni.
Najvei broj autora smatra da je ki jedna od bitnih prateih pojava masovne
kulture, a nemali broj sociologa veruje da se masovna kultura moe izjednaiti sa
vulgarnom kulturom, ili kulturom nieg nivoa. Pa, ipak pojam masovne kulture je

iri od pojma kia. Pre svega, ki se neposredno dovodi u vezu sa umetnou utoliko
to sam pojam kia predstavlja snienje vrednosti umetnosti. Suprotno tome,
masovna kultura je, da tako kaemo, sniavanje vrednosti ali svih oblika kulture: i
umetnosti ali i nauke, filozofije, morala, religije. Rekli smo da postoji slinost, ali i
razlika izmeu kia i umetnosti. Da bismo tu razliku plastinije odredili, navodimo
nekoliko karakteristinih definicija kia:
Ki je rasprodaja ideala po snienim cenama.
Ki, to je loa roba.
Ki je slabost umetnika, estetska stranputica.
Ki je zasnovan na potroakoj civilizaciji koja proizvodi da bi troila i troi da bi
proizvodila.
Ki se u stvari ne moe pojaviti niti napredovati ako ne postoji ki-ovek, ljubitelj
kia koji je pripremljen da ga pribavi i da za njega veoma dobro plati.
Ki je la koja eli da se dopadne.