1.

LIKVIDACIONI BILANS
Likvidacija preduzea je zapravo prestanak postojanja preduzea, gaenja preduzea, njegovo
brisanje iz sudskog registra i time nestanak preduzea kao pravnog lica.
Prema lanu 100 Zakona o preduzeu preduzee prestaje putem likvidacije:
ako je preduzeu izreena mera zabrane obavljanja delatnosti na kojoj je registrovano zbog
toga to ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj
meri ne ispuni te uslove ili ne promeni delatnosti,
ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koje je preduzee
registrovano, iscrpljenje leita rude, na primer,
ako je isteklo vreme za koje je preduzee osnovano. Ovde se radi o preduzeima ije rok
opstanka odreen aktom osnivanja. Primera radi, to je preduzee koje je osnovano radi
izgradnje odreenog infrastrukturnog objekta pruge, puta i slino:
ako skuptina preduzea ili lanovi (vlasnici) preduzea odlui da se preduzee likvidira,
ako broj lanova (vlasnika) ili akcionara preduzea svode na 1, a u roku est meseci sudu
koji vodi registar ne prijave se novi lanovi ili akcionari.Ova odredba ne odnosi se na
akcionarska drutva osnovana bez javnog poziva na upis akcija i na drutva sa
ogranienom odgovornosti, tanije ne odnosi se na jednopersonalna preduzea u obliku
drutva kapitala,
ako se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavnost upisa u sudski registar.
A) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUTVA
Kada preduzee prestaje putem likvidacije danom donoenja odluke o likvidaciji imenuje se
likvidator koji upravlja preduzeem u likvidaciji. U drutvu lica dunost likvidatora obavlja jedan ili
svi vlasnici (ortaci) ali likvidatora moe da imenuje i sud (lan 150 Zakona o preduzeima). Stvari
koje je lan ortakog drutva dao drutvu na koritene vraaju se tom lanu drutva (lan 154 Zakona o
preduzeima) to znai da te stvari nisu predmet likvidacije. Likvidator ortakog drutva u procesu
likvidacije duan je da postupa u skladu sa uputsvima lanova (vlasnika) drutva (lan 157 Zakona o
preduzeima). Prijava likvidacije preduzea i deponovanje potpisa likvidatora vri se kod
registrovanog suda to sud upisuje u registar (lan 159 stav 1, 2 i 3 Zakona o preduzeima). U cilju
zatite poverilaca odluka o prestanku ortakog drutva likvidacijom, odluka o imenovanju likvidatora
uz poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja u roku od trideset dana od dana objave objavljuje
se u slubenom listu SRJ dva puta, s razmakom od sedam do trideset dana ( lan 151, stav 4 Zakona
o preduzeima) a u firmi ortakog drutva u likvidaciji upisuje se oznaka u likvidaciji (lan 158
Zakona o preduzeima), to deluje upozoravajue na budue poverioce.
Likvidator sainjava poetni likvidacioni bilans, zakljueni likvidacioni bilans a ako proces
likvidacije traje due od goinu dana likvidator sainjava i meubilansne bilanse krajem svake poslovne
godine preduzea u likvidaciji (lan 159 Zakona o preduzeima).
Likvidator ima pravo na naknadu trokova likvidacije i na naknadu za svoj rad iz imovine
drutva Naknada trokova i naknada za rad likvidatora isplauje se posle isplate obaveza prema
poveriocima a pre deobe imovine izmeu lanova drutva (lan 163 Zakona o preduzeima). Isplata
trokova likvidacije i naknade za rad likvidatora posle izmirenja obaveza prema poveriocima ima za
cilj zatitu poverilaca ali nije jasno kako zakonodavac misli da se ova zakonska odredba moe ostvariti
ako proces likvidacije traje due vreme. Tada postoje trokovi koji se moraju isplaiti odmah po
nastanku (trokovi struje, telefona i vode, na primer) a ni likvidator, pogotovo ako nije lan ortakog
drutva, nee prihvatti da dobije naknadu za svoj rad tek po okonanju likvidacije ako je proces
likvidacije dug. Na drugoj strani, poverioci drutva lica su zatieni i imovinom ortaka (ortako
drutvo) odnosno imovinom komplementora (komanditno drutvo) jer ako poverilac nemoe da naplati

svoja potraivanja iz imovine drutva lica to potraivanje isplauju ortaci odnosno komplementori iz
line imovine, tj. taka imovine koja nije uneta u drutvo, u srazmeri u kojoj pokrivaju gubitak.
Ukoliko neki lan naplati svoj deo, ostali lanovi drutva plaaju i taj deo prema srazmeri po kojoj
pokrivaju gubitak (lan 161). Srazmera po kojoj lanovi drutva pokrivaju gubitak, po pravilu,
utvruje se na bazi vrednosti uloga lanova drutva, ali ugovorom o osnivanu drutva (ugovorom o
ortakluku) moe da bude utvrena i drugaija srazmera za pokrivanje gubitaka.
Posle namirenja obaveza prema poveriocima i isplate trokova likvidacije i naknade za rad
likvidatora preostala imovina (ostatak likvidacione mase) raspodeljuje se na lanove drutva,
srazmerno njihovim udelima u drutvu utvrenim u zakljunom likvidacionom bilansu. Time se
zapravo okonava likvidacija drutva to se prijavljuje registracionom sudu radi upisa u registar da je
likvidacija okonana ime se drutvo brie iz sudskog registra.
B) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUTVA KAPITALA
Odluku o likvidaciji drutva kapitala (akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom
odgovornosti) moe doneti skuptina drutva, kapitala i sud. Skuptina drutva kapitala donosi odluku
o likvidaciji o sledeim sluajevima:
ako je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti za koju je drutvo kapitala
registrovano, zbog toga to drutvo kapitala ne ispunjava uslove za obavljanje te
delatnosti,
ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koju je drutvo kapitala
registrovano,
ako je isteklo vreme za koje je drutvo kapitala osnovano i
ako skuptina drutva kapitala, iz ma kojih razloga odlui da se drutvo kapitala likvidira.
Sud donosi odluku o likvidaciji drutva kapitala u sledeim sluajevima:
ako se broj akcionara i vlasnika udela svede na jednog u sluaju kada je bio objavljen javni
poziv za upis akcija i udela, to znai da jednopersonalno akcionarsko drutvo sa
ogranienom odgovornosti moe da postoji ako nije bilo javnog poziva za upis akcija i
udela i
ako se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavnost upisa u sudski registar (lan 314,
stav 1 Zakona o preduzeima).
Odlukom o likvidaciji:
imenuje se jedan ili vie likvidatora,
pozivaju se poverioci da prijave svoja potraivanja u roku od trideset dana od objavljivanja
odluke,
pozivaju se vasnici akcija koje glase na donosioca da deponuju svoje akcije ili potvrde o
akcijama kod likvidatora u roku od trideset dana od objavljivanja odluke, a odluka o
likvidaciji objavljuje se u slubenom listu SRJ dva puta u razmaku od najmanje sedam a
najvie trideset dana (lan 314, stav 4 i 5 Zakona o preduzeima) i upisuje u sudski registar
pri emu i likvidator deponuje svoj potpis u sudu koji ima registar i daje pismenu izjavu
sudu, kojom se obavezuje da e savesno i odgovorno obavljati poslove likvidacije (lan
315 i 317 Zakona o preduzeima). U firmi akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom
odgovornosti upisuje se oznaka u likvidaciji (lan 316 Zakona o preduzeima) radi
zatite poverilaca.
Kada poverioci prijave svoja potraivanja od akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom
odgovornosti likvidator je duan da utvrdi da li se prijavljena potraivanja mogu namiriti (isplatiti) iz

imovine akcionarskog drutva odnosno drutva sa ogranienom odgovornosti. Ako potraivanja

zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja suprotno, ako se
prijavljena potraivanja zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja
suprotno, ako se prijavljena potraivanja poverilaca zajedno sa kamatom ne mogu isplatiti iz imovine
akcionarskog drutva odnosno drutva sa ogranienom odgovornosti u likvidaciji, likvidator prekida
proces likvidacije i zahteva od suda da se otvori steajni postupak (lan 320 Zakona o preduzeima).
Drugim reima, prestanak akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom odgovornosti provodi se
postupkom likvidacije samo ako se iz imovine mogu namiriti potraivanja s kamatom poverilaca, u
suprotnom prekida se likvidacioni postupak i otvara steajni postupak. Ovo zato to kod akcionarskih
drutava i drutava sa ogranienom odgovornosti vlasnici preduzea ne jame isplate obaveza prema
poveriocima i linom imovinom kao to je to sluaj kod drutva lica, a kada poverioci drutva kapitala
nemogu naplatiti svoja potraivanja zajedno sa kamatom iz imovine drutva kapitala sa postupka
likvidacije prelazi se na postupak steaja zato to se u proces steaja ukljuuju i poverioci svakako radi
vee zatite svojih potraivanja.
Likvidator sainjava poetni i zakljuni bilans likvidacije. Ako proces likvidacije traje due od
godinu dana, likvidator sainjava i meu bilanse drutva kapitala u likvidaciji na kraju svake poslovne
godine (lan 321 Zakona o preduzeima). Poetni bilans otvaranja likvidacije sainjava se na dan
donoenja odluke o likvidaciji a zakljuni bilans likvidacije sainjava se posle izmirenja obaveza
prema poveriocima a pre podele ostatka imovine (ostatka likvidacione mase) na vlasnike. Zakljuni
bilans likvidacije zajedno sa izvetajem o toku postupka likvidacije i predlogom odluke o podeli
ostatka imovine na vlasnie, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o podeli ostatka imovine na
vlasnike, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o likvidaciji. Taj organ donosi odluku o
prihvatanju izvetaja likvidatora i o predlogu odluke za podelu ostatka imovine na vlasnike (lan 322
Zakona o preduzeima).
Likvidator ima pravo na naknadu trokova likvidacije i naknadu za svoj rad. Visinu naknade za
rad likvidatora odreuje organ koji je doneo odluku o likvidaciji. Naknada za rad i naknada za trokove
likvidacije isplauje se posle namirivanja poverilaca a pre podele ostatka imovine na vlasnike (lan
327 Zakona o preduzeima). Dakle, i ovde kao i kod ostatka likvidacije drutva lica, nije jasno kako je
mogue odloiti isplatu trokova likvidacije i naknade likvidatoru za njegov rad kada proces
likvidacije traje dugo, dve godine, na primer.
Iz ostatka likvidacione mase akcionarskog drutva prvo se isplauju vlasnici prioritetnih akcija
a potom vlasnici obinih akcija u principu, u srazmeri sa nominalnom vrednosti akcija. Kod drutva sa
ogranienom odgovornosti iz ostatka likvidacione mase prvo se isplauju dopunske uplate udela a
potom se ostatak deli na vlasnike udela, po pravili, srazmerno nominalnoj vrednosti njohovih udela
(lan 325 Zakona o preduzeima).
Ukoliko se poveriocima, akcionarima i vlasnicima udela nemogu isplatiti njihova potraivanja
zbog nedostatka adrese, njihovi novani iznosi se deponuju kod suda a ako se radi o stvarima koje nisu
unovene predaju se javnom skladitu na uvanje na est meseci. Nakon isteka est meseci stvari
predate u javno skladite se prodaju i dobijeni novac od prodaje kao i deponovani novac u sudu se
predaju oraganu lokalne uprave u kojoj je drutvo kapitala imalo sedite (lan 326 Zakona o
preduzeima). Zavretak likvidacije drutva kapitala upisuje se u sudski registar ime se drutvo brie
iz registra.
C) SAINJAVANJE LIKVIDACIJONOG BILANSA
Za drutvo lica odnosno drutvo kapitala za koje se pokree postupak likvidacije najpre se
sainjava zakljuni bilans kojim se obuhvataju poslovni dogaaji do dana donoenja odluke o
pokretanju postupka likvidacije. Zakljuni bilans se sainjava u skladu sa propisima o bilansiranju i
raunovodstvenim standardima.

Sa danom odluke o pokretanju postupka likvidacije, likvidator sainjava poetni likvidacioni

bilans na osnovu koga se otvara glavna knjiga preduzea u likvidaciji.Cilj poetnog likvidacionog
bilansa je da prikae imovinski poloaj preduzea pod pretpostavkom planirane prodaje svih
imovinskih predmeta,tj. njime se utvruje, pre svega, mogunost izmirenja svih dugova iz procenjenih
udruaka i obraunava, preko toga, mogunost isplate sopstvenog kapitala. Dakle, poetni
likvidacioni bilans treba da pokae - mogu li se obaveze isplatiti iz likvidacione mase. Ako se obaveze
nemogu isplatiti iz likvidacione mase drutva, lica, ortaci ortakog drutva odnosno komplementori
komanditnog drutva morae da iz line imovine isplatiti deo neizmirenih obaveza iz likvidacione
mase. Ukoliko se, pak, radi o likvidaciji drutva kapitala a poetni likvidacioni bilans pokae da se iz
likvidacione mase ne mogu isplatiti obaveze, likvidator je duan da prekine proces likvidacije i da
zatrai pokretanje steajnog postupka nad drutvom kapitala.
Mada je iz gore reenog kristalno jasna uloga i svrha poetnog likvidacionog bilansa u
literaturi, budui da ni u naem ni uporednom pravu nije implicitno reeno, nema jasnog stava o
procenjivanju bilansnih pozicija poetnog likvidacionog bilansa. Razliita miljenja autora kreu se od
toga da zakljuni bilans preduzea koje stupa u proces likvidacije bude istovremeno i poetni
likvidacioni bilans (to znai da se ne vri ponovo procenjivanje bilansni pozicija) do miljenja da
poetni likvidacioni bilans mora da bude sainjen na osnovu ponovne procene. Po naem miljenju
poetni likvidacioni bilans mora da se saini na bazi ponovne procene jer on projektuje oekivanu
likvidacionu masu, pa e pokazati da li se mogu ili nemogu obaveze isplatiti i ako se obaveze ne mogu
isplatiti vlasnicima drutva lica jasno se stavlja do znanja koliko obaveza moraju platiti iz linih
sredstava a kod drutva kapitala likvidator prekida postupak likvidacije i zahteva pokretanje steajnog
postupka.
Na drugoj strani, prema lanu 32 Zakona o porezu na dobit preduzea Republike Srbije iz 1996
na dobit utvrenu u postupku likvidacije plaa se porez, pri emu se dobit utvruje kao razlika izmeu
neto aktive na kraju postupka likvidacije i neto aktive na pocetku postupka likvidacije. Drugim reima,
dobit je ravna razlici izmeu sopstvenog kapitala u zakljunom likividacionom bilansu i sopstvenog
kapitala u poetnom likvidacionom bilansu. Otuda je interes fiskusa i vlasnika sukobljen, njihovi
interesi su suprotni, jer ako je u poetnom likvidacionom bilansu sopstveni kapital podcenjen dobit e
biti visoka, to ide u prilog fiskusa,a na tetu vlasnika; obrnuto ,ako je sopstveni kapital u poetnom
likividacionom bilansu precenjen dobit e biti manja to ide u prilog vlasnika a na tetu fiskusa. Iz
toga sledi da se ovaj sukob interesa vlasnika i fiskusa moe prevazii jedino to realnijom procenom
imovine i obaveza u poetnom likvidacionom bilansu.
Procenjivanje realnih dobara (osnovnih sredstava i zaliha) za potrebe sainjavanja poetnog
likvidacionog bilansa vri se po cenama po kojima se ona mogu prodati na prodajnom tritu. Pri tome
likvidator mora da bude obazriv, budui da e kupci znati da kupuju od preduzea u likvidaciji i da je
vlasnicima preduzea stalo da se postupak likvidacije okona u to kraem periodu jer e tada trokovi
likvidacije biti manji, pa e teiti da kupe realna dobra preduzea u likvidaciji po to nioj ceni.
Procena potraivanja za potrebe sainjavanja poetnog likvidacionog bilansa procenjuju se na
bazi verovatnoe naplate, uzimajui u obzir i ugovorenu kamatu na ta potraivanja . Procena hartija od
vrednosti vri se na bazi oekivane njihove prodajne vrdnosti. Procena obaveza vri se na bazi
verovatnoe njihove plativosti uzimajui u obzir i ugovorene kamate na obaveze.
Najzad, u poetnom likvidacionom bilansu kapital vlasnika se iskazuje u ukupnom iznosu, to
znai da se osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni dobitak saimaju u jednu cifru, a kapital vlasnika u
poetnom likvidacionom bilansu utvrujese kao razlika izmeu aktive i obaveza u tom bilansu. Kad se
radi o drutvu lica ukupan kapital vlasnika se ralanjuje na vlasnike srazerno nominalnoj vrednosti
njihovih udela iskazanih u zakljunom bilansu.
Ilustracije radi, pretpostavimo da zakljuni bilans preduzea za koje se otvara postupak
likvidacije izgleda ovako :

AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (1+2)
1. Osnovna sredstva
2. Kupljene akcije
B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)
1. Zalihe
2. Kratkorona potraivanja
3. Gotovina
AKTIVA (A+B)

50.000
49.000
1.000
60.000
40.000
15.000
5.000
110.000

PASIVA
A. KAPITAL(1+2)
70.000
1. Osnovni kapital
60.000
2. Rezerve
10.000
B. OBAVEZE (1+2)
40.000
1. Dugorone obaveze
10.000
2. Kratkorone obaveze
30.000
_______________________
C. PASIVA (A+B)
110.000

Predpostavimo sada da je izvrena procena pojedinih pozicija kako sledi:

Pozicija
1. Osnovna sredstva
2. Kupljene akcije
3. Zalihe
4. Potraivanja od kupaca
5. Gotovina
I Procenjena aktiva (1 do 5)
1. Dugorone obaveze
2. Kratkorone obaveze
II Procenjene obaveze (1+2)
III Procenjena neto aktiva sopstveni kapital (I-II)

Procenjena vrednost
50.000
1.000
45.000
10.000
5.000
111.000
12.000
30.000
42.000
69.000

Na osnovu ove procene poetni likvidacioni bilans izgleda ovako:

Poetni likvidacioni bilans na dan_________
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (1+2)
1. Osnovna sredstva
2. Kupljene akcije
B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)
1. Zalihe
2. Kratkorona potraivanja
3. Gotovina
AKTIVA (A+B)

51.000
50.000
1.000
60.000
45.000
10.000
5.000
111.000

PASIVA
A. KAPITAL
B. OBAVEZE (1+2)
1. Dugorone obaveze
2. Kratkorone obaveze

C. PASIVA (A+B)

69.000
42.000
12.000
30.000
______________
111.000

Na osnovu ovog poetnog likvidacionog bilansa otvara se glavna knjiga preduzea u likvidaciji
a likvidator pristupa prodaji realne imovine, kupljenih akcija i naplati potraivanja.
Preduzee u likvidaciji, ako ima trinu perspektivu, moe se prodavati u celini naravno
ukoliko ima kupaca za takvo preduzee. U suprotnom, prodaju se pojedinani imovonski delovi s
ciljem da se sva imovina unovi, konvertuje u gotovinu, to predstavlja likvidacionu masu. Iz
likvidacione mase se isplauju obaveze, trokovi likvidacije i naknada za rad likvidatora i porez na
dobitak utvren na dobitak utvren u postupku likvidacije, a ostatak likvidacione mase pripada
vlasnicima preduzea.
Ilistracije radi, pretpostavimo da je likvidator preduzea iz naeg primera unovio aktivu i
platio obaveze kako sledi :
Osnov priliva i odliva gotovine
1. Prodaja osnovnih sredstava
2. Prodaja zaliha
3. Prodaja kupljenih akcija

Iznos
58.000
47.000
1.000

4. Naplata potraivanja od kupaca

5. Gotovina u poetnom likvidacionom bilansu
I LIKVIDACIONA MASA (1 do 5)
1. Isplata dugoronih obaveza
2. Isplata kratkoronih obaveza
3. Isplata trokova likvidacije i naknade za rad likvidatora
II ODLIV GOTOVINE (1 do 3)
III OSTATAK LIKVIDACIONE MASE (I II)

14.000
5.000
125.000
12.000
30.000
4.000
46.000
79.000

Budui da je u naem primeru sva imovina unovena likvidaciona masa predstavlja aktivu u
gotovini i da su sve obaveze plaene ostatak likvidacione mase po isplati obaveza predstavlja neto
aktivu - sopstveni kapital vlasnika na karju likvidacionog postupka.
D) POREZ NA DOBITAK
Prema Zakonu o porezu na dobit preduzea iz 1996. godine dobitak ostvaren u postupku likvidacije
podlee oporezivanju, pri emu je dobitak ostvaren u potupku likvidacije ravan razlici izmeu neto
aktive na karju likvidacionog postupka i neto aktive na poetku likvidacionog postupka (lan 32).
Kapitalnim dobitkom se smatra razlika izmeu neto aktive na karju likvidacionog postupka i
realizovane neto aktive na poetku likvidacionog postupka (lan 33). Kapitalni dobotak u porsku
osnovicu ukljuuje se sa 50% (lan 27).
Saglasno gore reenom, uz pretpostavku da je rast cena na malo u toku likvidacionog postupka
bio 10%, uz poresku stopu od 25 % (lan 37), obraun poreza na dobitak u naem primeru izgleda
ovako :

1. Neto aktiva na karju likvidacionog postupka

2. Neto aktiva u poetnom likvidacionom bilansu
3. Dobitak (1-2)
4. Revalorizovana neto aktiva iz poetnog likvidacionog bilansa
(69.000 X 1;10)
5. Kapitalni dobitak (1-4)
6. Ostatak oporezovanog dobitka (3-5)
7. Poreska osnovica(6.900+50% od 3.100)
8. Poreska stopa
9. Porez na dobitak (7 X 8)
10. Neto dobitak (3-9)
11. Ostatak likvidacione mase za podelu vlasnicima (1-9)

79.000
69.000
10.000
75.900
3.100
6.900
8.450
25%
2.113
7.887
76.887

Saglasno prednjem, posle plaanja poreza na dobitak, krajnji bilans za isplatu vlasnika kapitala u
naem primeru izgledae ovako:
AKTIVA
GOTOVINA
AKTIVA

76.887
__________
76.887

KAPITAL (1+2)
1. Osnovni kapital
2. Neto dobitak
PASIVA

PASIVA
76.887
69.000
7.887
76.887

Da je u postupku likvidacije ostavren gubitak u krajnjem likvidacionom bilansu na starni aktive

bila bi iskazana gotovina u visini ostatka likvidacione mase koja pripada vlasnicima i gubitak a na
strani pasive bi bio iskazan kapital u visini kapitala iskazanog u poetnom likvidacionom bilansu. Tada
e vlasnici kapitala primiti manje gotovine od njihovih nominalnih udela i akcija, pri emu se u takvoj
situaciji najpre isplauju dopunske uplate udela kod drutva sa oranienom odgovornosti odnosno
prioritetene akcije kod akcionarskih drutava i jedno i drugo u visini njihove nominalne vrednosti, a

potom se ostatak gotovine deli na vlasnike osnovnih uloga kod drutva sa ogranienom odgovornosti
odnosno na vlasnike obinih akcija akcionarskog drutva, a i jedno i drugo u srazmeri sa njihovom
nominalnom vrednosti.
Kod drutva lica ostatak gotovine posle isplate obaveza, trokova likvidacije, nakanade za rad
likvidatora i poreza na dobitak od likvidacije, ostatak gotovine deli se ,takoe, na ortake (ortako
drutvo )odnosno na komanditore i komplementore (komanditno drutvo) srazmerno nominalnoj
vrednosti njihovih uloga.
Pored krajnjeg ikvidacionog bilansa, likvidator sastavlja i izvetaj o likvidaciji u kome se
opisuju radnje obavljenje u postupku likvidacije sa navoenjem podataka o:
Ostvarenoj prodajnoj vrednosti pojedinih realnih dobara i hartija od vrednosti
Naplati potaivanja
Ispalati obaveza
Trokovima likvidacije
Naknadi za rad likvidatora
Ostvarenom dobitku ili gubitku od likvidacije i
Porezu na dobitak od likvidacije
7.BILANS LIKVIDNOSTI
Cilj bilansa likvidnosti jeste da bilans prui to potpuniju sliku o mogunosti odravanja
likvidnosti preduzea odnosno o platenoj sposobnosti preduzea. Takva informacija je neophodna
stoga to je permanentna likvidnost preduzea, odnosno mogunost plaanja obavezna u momentu
njihovog dospea uslov ne samo za normalan rad preduzea ve i za opstanak preduzea,jer ako
preduzee u duem razdoblju ne izmiruje obaveze o roku njihovog dospea za plaanje izgubie
poverenje kod poverilaca, takvom preduzeu dobavljai nee isporuivat svoje proizvode i robu i initi
usluge sa uobiajenim odlonim rokom plaanja ve zahtevani avansno plaanje koje nelikvidno
preduzee ne moe da da ,to znai da je prinueno da prestane s poslovanjem. Na drugoj starni, i
kreditori e izbegavati pozajmljivanje nelikvidnom preduzeu jer nemaju sigurnosti da e svoja
potraivanja moi naplatiti o roku dospea. I jedno i drugo, preduzee doovdi u zaarani krug
,poslovanje se prekida ili u najboljem sluaju obim poslovanja se smanjuje zbog ega preduzee pada
u zonu gubitka, a gubitak dodatno ugroava likvidnost i podstie misao kod poverilaca (dobavljaa i
kreditora) da sa takvim preduzeem ne treba raditi osim ako se ne plaa avansom ili ako za obaveze
takvog preduzea ne garantuju tree lice, a nai garanta za takvo preduzee je gotovo nemogue jer je
garant svestan da plaenu obavezu preduzea nee moi lako a moda nee moi uopte naplatiti od
takvog preduzea. Uz to ako bi se i naao garant, garancija nije besplatna za nju se plaa provizija to
ugroava ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezulatata.
Bilans likvidnosti spadau interne bilanse to znai da njegova forma i sadrina nije propisana o
bilansiranju, ve formu i sadrinu kreira preduzee na nain koji e pruiti to objektivniju i jasniju
sliku o mogunosti odravanja likvidnosti (platene sposobnosti).Izradi bilansa likvidnosti prethodi
sainjavanje zakljunog bilansa ili meubilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i
raunovodstvenim standardima, a potom se iz tog bilansa izvodi bilans likvidnosti putem dodatnog
ralanjavanja imovine po roku unovljivosti dodatnog ralanjivanja obaveza po roku dospea
plaanja. Poredak tako ralanjene imovine i obaveza u bilansu likvidnosti je takav da se imovina
iskazuje u datom roku unovljivosti a naspram te imovine stoje obaveze koje dospevaju za plaanje u
istom roku,tj.u roku u kome je imovina unovljiva. To omoguuje itanje bilansa horizontalno jer
naspram imovine unovljive u datom roku stoji obaveza koja dospeva za plaanje u istom roku i
uzimajui u obzir vrednost imovine unovljive u datom roku i vrednost obaveze koja dospeva za
plaanje u istom roku lako se uava da le e ili nee obaveza u momentu dospea moi da bude
plaana, odnosno uoava se kakava je mogunost odravanja likvidnosti (platene sposobnosti).
Polazei od reenog u bilansu likvidnosti imovina se grupie u dve velike skupine dugorono vezana

imovina, na jednoj i kratkorono vezana i likvidna imovina na drugoj strani, a pasiva se takodje
grupie u dve velike skupine sopstveni i dugoroni kapital na jednoj i kratkorone obaveze na drugoj
strani.
Dugorono vezanu imovinu prestavljaju osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani i
stalne zalihe. Iz osnovnih sredstava se iskljuuju ona osnovna srdstva koja se mogu prodati (unoviti),
ma da se time ne ugrozi iskoritenje kapaciteta i poslovanja uopte, i prenose u kratkorono vezanu
imovinu. Iz dugoronih finansijskih plasmana iskljuuju se dugoroni finansijski plasmani iji rok
dospea za naplatu ne prelazi godinu dana kao i dugoroni finansijski plasmani koji se mogu prodati i
time unoviti uz uslov da se prodajom tih dugoronih finansijskih plasmana ne ugroava interes
preduzea. I jedni i drugi dugoroni plasmani se prenose u kratkorono vezanu imovinu. Stalne zalihe
(u literaturi esto se nazivaju gvozdenim zalihama) jesu one zalihe koje omoguavaju iskoritenje
raspoloivog kapaciteta, odvijanja procesa proizvodnje bez prekida i odvijanja procesa prodaje u
skladu sa preuzetim obavezama u pogledu rokova i obima isporuke kupcima. Te zalihe, iz reenih
razloga, u finansijskom izrazu se ne smanjuju, stalno su prisutne u preduzeu pa otuda im naziv stalne zalihe. Na drugoj strani, razlika izmeu bilansiranih i stalnih zaliha jesu povremene zalihe i te
zalihe spadaju u kratkorono vezana sredstva jer se one putem prodaje mogu unoviti a da se ne ugrozi
iskoritenje raspoloivog kapaciteta, odvijanje procesa proizvodnje bez zastoja i prekida i ugroavanje
isporuke proizvoda (i robe) kupcima u ugovorenim rokovima i obimu. Kod preduzea koja imaju
kontinuirani proces proizvodnje i prodaje, uz uslov da je upravljanje zalihama dobro, stalne zalihe se
izjednauju sa bilansiranim zalihama.1 Kod preduzea koja imaju diskontuiranu (sezonsku)
proizvodnju ili prodaju javljaju se sezonske zalihe, tj. zalihe koje su u preduzeu prisutne samo u
vreme sezone, a budui da ta sezona, u principu, traje krae od godinu dana, te sezonske zalihe spadaju
u kratkorono vezana sredstva.
Ilustracije radi, uzimamo da dato preduzee ima sledei bilans sainjen u skladu sa propisima o
bilansiranju i raunovodstvenim standardima:
Bilans stanja na dan________

AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (1 do 3)
1. Nematerijalna osnovna sredstva
2. Materijalna osnovna sredstva
3. Dugoroni finansijski plasmani
B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4)
1. Zalihe
2. Kratkoroni finansijski plasmani
3. Potraivanja od kupaca
4. Gotovina
AKTIVA (A+B)

86.000
1.000
80.000
5.000
113.000
60.000
6.000
40.000
7.000
199.000

PASIVA
A. KAPITAL(1+2)
1. Osnovni kapital
2. Rezerve
B. OBAVEZE (1do 3)
1. Dugorone obaveze
2. Kratkorone obaveze
3. Kratkorone obaveze prema
Dobavljaima, radnicima i
Fiskusu
C. PASIVA (A+B)

90.000
80.000
10.000
109.000
40.000
20.000
49.000
_____________
199.000

Pri sainjavanju bilansa likvidnosti polazimo od sledeeg;

materijalnih osnovnih sredstava u iznosu od 10.000 dinara putem prodaje mogu se unoviti
bez ugroavanja iskoritenja raspoloivog kapaciteta i poslovanja uopte;
dugoronih finansijskih plasmana u iznosu od 1.000 dinara dospeva za naplatu u roku od
godinu dana;

1 O upravljanju zalihama vidi dr Jovan Rodi: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika,
Beograd, 1993, str. 269.

 u okviru ukupnih zaliha na stalne zalihe otpada 50.000 dinara a na sezonske zalihe 10.000
dinara;
dugorone obaveze u iznosu od 5.000 dinara dospeva za plaanje u roku od godinu dana.
Na osnovu napred navedenog bilansa i navedene prodaje osnovnih sredstava, sezonskih
zaliha, dospea za naplatu dugoronih finansijskih plasmana i dospea za plaanje dugoronih
obaveza, bilans likvidnosti izgleda ovako:
Bilans likvidnosti na dan________

AKTIVA
A. DUGORONO VEZANA
SREDSTVA (1 do 3)
1. Nematerijalna osnovna sredstva
2. Materijalna osnovna sredstva
(80.000-10.000)
3. Dugoroni finansijski plasmani
(5.000-1.000)
4. Stalne zalihe (60.000-10.000)
B. KRATKORONO VEZANA I
LIKVIDNA IMOVINA (1 do 5)
1. Sezonske zalihe (60.000-50.000)
2. Kratkoroni finansijski plasmani
(6.000+1.000)
3. Potraivanja od kupaca
4. Gotovina
AKTIVA (A+B)

PASIVA
A. SOPSTVENI I DUGORONO
POZAJMLJENI KAPITAL (1+2)
1. Sopstveni kapital
2. Dugorono pozajmljeni
kapital (40.000-5.000)
B. KRATKORONE OBAVEZE
(1+2)
2. Kratkorone finansijske
obaveze (20.000+5.000)
3. Kratkorone obaveze prema
Dobavljaima, radnicima i
Fiskusu

86.000
1.000
70.000
4.000
50.000
74.000
10.000
7.000
40.000
7.000
199.000

C. PASIVA (A+B)

125.000
90.000
35.000
74.000
25.000
49.000
_____________
199.000

Gore navedeni bilans likvidnosti u sutini iskazuje dve jednaine:

a) jednaini dugorone finansijske ravnotee u kojoj levu stranu ini dugorono vezana
imovina a desnu stranu sopstveni i dugorono pozajmljeni kapital to izgleda ovako:
Dugorono vezana imovina
125.000

Sopstveni i dugorono pozajmljeni

kapital 125.000

b) jednainu kratkorone finansijske ravnotee u kjoj levu stranu ini kratkorono vezana i
likvidna imovina a desnu stranu kratkorone obaveze, to izgleda ovako:
Kratkorono vezana i
Likvidna imovina
74.000

Kratkorone obaveze
74.000

Budui da je kod obe jednaine leva strana jednaka desnoj strani bilans likvidnosti iskazuje da
postoji finansijska ravnotea i da su time stvoreni uslovi za odravanje likvidnosti (platene
sposobnosti) preduzea. Finansijska ravnotea je uspostavljena pod uslovom da se nepotrebna osnovna
sredstva prodaju i da prodajna cena ne bude nia od njihove knjigovodstvene vrednosti. Ako se ta
osnovna sredstva ne bi prodala stanje finansijske ravnotee bi bilo:
Dugorono vezana imovina
125.000 + 10.000 = 135.000

>

Sopstveni dugorono pozajmljeni

kapital 125.000

Kratkorono vezana i
Likvidna imovina
74.000 10.000 =64.000

<

Kratkorone obaveze
74.000

Sada je dugorona finansijska ravnotea pomerena ka dugorono vezanoj imovini a

kratkorona finansijska ravnotea je pomerena ka kratkoronim obavezama. Pri ovakvom stanju
finansijske ravnotee preduzee ne moe odravati likvidnost (platenu sposobnost) iz prostog razloga
zato to je dugorono vezana imovina pokrivena kratkoronim obavezama u visini razlike izmeu
kratkoronih obaveza i kratkorono vezane i likvidne imovine, to u naem primeru iznosi 10.000
dinara = (74.000-64.000). Te kratkorone obaveze e dospeti za plaanje pre nego se dugorono
vezana imovina konvertuje u gotovinu i toga radi preduzee ne moe da bude likvidno. Ako bi se
nepotrebna osnovna sredstva prodala ispod knjigovodstvene vrednosti opet bi dugorono vezana
imovina bila vea od sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala a kratkorono vezana i likvidna
imovina bila bi manja kratkoronih obaveza, naravno, ta diskrepanca bila bi u manjem iznosu nego
kada se nepotrebna osnovna sredstva ne bi prodala, tanije bila bi u iznosu razlike izmeu
knjigovodstvene vrednosti i prodajne cene tih osnovnih sredstava, to bi opet ugroavalo odravanje
likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea.
Suprotno od prednjeg, ako bi se nepotrebna osnovna sredstva prodala po ceni iznad knjigovodstvene
vrednosti kratkorono vezana i likvidna imovina poveala bi se vie nego to se smanjuje dugorono
vezana imovina za razliku izmeu prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti prodatih osnovnih
sredstava. Kod prodaje osnovnih sredstava ostvario bi se kapitalni dobitak u visini razlike izmeu
prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti nepotrebnih osnovnih sredstava. Na kapitalni dobitak
obraunava se porez koji se na strani pasive bilansira u okviru kratkoronih obaveza a razlika izmeu
kapitalnog dobitka i poreza predstavlja nerasporeeni dobitak koji se na strani pasive bilansira u okviru
sopstvenog kapitala.
Ilustracije radi, uzmimo da su nepotrebno osnovna sredstva iz naeg primera prodata za 13.000 dinara i
budui da je njihova knjigovodstvena vrednost 10.000 dinara, od njihove prodaje ostvaren je kapitalni
dobitak od 3.000 dinara = (13.000-10.000). Predpostavimo da je poreska stopa 20%, porez na kapitalni
dobitak je 600 dinara = (3.000 x 0.2), a nerasporeeni dobitak je 2.400 dinara = (3.000-600). Sada bi
stanje finansijske ravnotee iz naeg primera bilo:
Dugorono vezana imovina
125.000

<

Sopstveni i dugorono pozajmljeni

kapital 127.400 = (125.000 + 2.400)

Kratkorono vezana i
likvidna imovina
74.000 + 3.000 = 77.000

>

Kratkorone obaveze
74.600 = (74.000 + 600)

Sada je stanje finansijske ravnotee sledee:

a) dugorono finansijska ravnotea je pomerena ka sopstvenom i dugorono pozajmljenom kapitalu za
2.400 dinara = (127.400 - 125.000);
b) kratkorona finansijska ravnotea je pomerena ka kratkorono vezanoj i likvidnoj imovini za 2.400
dinara = (77.000 - 74.600).
To praktino znai da je sada kratkorono vezana i likvidna imovina pokrivena iz sopstvenog i
dugorono pozajmljenog kapitala u iznosu od 2.400 dinara, to predstavlja sigurnost u odravanju
likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea jer e se kratkorono vezana imovina pokrivena iz
sopstvenog i dugorono povezanog kapitala pretransformisati u gotovinu nego to e dospeti obaveze
za plaanje, bilo po osnovu rasporeivanja nerasporeene dobiti bilo po osnovu dospea dela
dugorono pozajmljenog kapitala za plaanje.

Iz celokupnog prednjeg izlaganja proizilazi: bilans likvidnosti treba da pokae stanje finansijske
ravnotee i ako je dugorona finansijska ravnotea pomerena ka dugorono vezanoj imovini a
kratkorona finansijska ravnotea ka kratkoronim obavezama uprava preduzea (poglavito
finansijska funkcija) mora izmai mogunost da se finansijska ravnotea to pre uspostavi i time
stvore uslovi za odravanje likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea.
U strunoj literaturi postoje pokuaji da se iskazna mo bilansa likvidnosti povea. S tim u vezi
preporuuje se da se u fusnoti u strani aktive bilansa likvidnosti oznai iznos ugovorenog a
neiskoritenog zajma a na strani pasive da se oznae kratkorone obaveze koje e u bliskoj budunosti
nastati i uz to kratkorona vezana i likvidna imovina periodiziraju i iskau po mesecima unovenja a
da se kratkorone obaveze periodiziraju po mesecima dospea, to bi pokazalo za svaki mesec kolika
e biti gotovina na jednoj i koliko su dospele obaveze na drugoj strani, pa se njihovim uporeenjem
dolazi do saznanja o mogunosti odravanja likvidnosti u svakom mesecu periodizacije.2 Taj pokuaj
prikazivanja mogunosti odravanja likvidnosti, na alost, nije uspeo niti moe uspeti iz prostog
razloga o je bilans stanja slika imvine, kapitala i obaveza na dan bilansa i makar sa koliko preciznosti
periodizirali unovenje kratkorono vezane imovine i dospee za plaanje kratkoronh obaveza po
mesecima,slika je nepotpuna jer u narednim mesecima pa i danima dolazi do novih kratkoronih
potraivanja po osnovu proizvodnje i prodaje uinaka i/ili krtakoronih finansijski plasmana i dolazi
do novih kratkoronih obaveza po osnovu nabavke,plata radnika i poreza.
Za razliku od toga, plan priliva i odliva gotovine segmentiran po mesecima daje pouzdaniju
informaciju o mogunosti odravanja likvidnosti (kao vek platene sposobnost) preduzea, koji izgleda
ovako:
PLAN PRILIVA I ODLIVA GOTOVINE
____________________________________________________________________________
Element
Vremenski intervali za
koje se planira priliv i
odliv gotovine (meseci ili
kvartali, npr.)
____________________________________________________________________________
A. PRILIV GOTOVINE (1 do 9)
1. Naplata potraivanja od kupca
2. Naplata kratkoronih finansijskih plasmana
3. Naplata ostalih kratkoronih potraivanja
4. Unovenje hartija od vrednosti
5. Naplata dugoronih finansijskih plasmana
6. Naplata neuplaenog upisanog kapitala
7. Pribavljanje novih kratkoronih zajmova
8. Pribavljanje novih dugoronih zajmova
9. Emisija i prodaja novih hartija od vrednosti
B. RASPOLOIVA GOTOVINA PRENETA U PLANSKI INTERVAL
C. UKUPAN PRILIV I RASPOLOIVA GOTOVINA (A+B)
D. ODLIV GOTOVINE (1 do 8)
1. Isplata obaveza dobavljaima
2. Isplata datih hartija od vrednosti
3. Isplata dividendi, kamata i naknada za udele
4. Isplata obaveza prema radnicima
5. Isplata poreza, doprinosa i drugih dabina
6. Isplata glavnice kratkoronih zajmova
7. Isplata glavnice dugoronih zajmova
8. Isplata ostalih obaveza
E. STANJE GOTOVINE NA KRAJU INTERVALA
VIAK (C-D) AKO JE C >D
MANJAK (D-C) AKO JE D>C
2 Vie o tome vidi dr Jovan M Rankovi: Specijalni bilansi, Promikon, Beograd, 1996, str. 284.

____________________________________________________________________________

8. BILANS PORAVNANJA

A SUTINA, VRSTE I POSTUPAK PORAVNANJA

Preduzee koje je zapalo u kriznu situaciju koja se manifestuje nemogunosti plaanja

obaveza u duem vremenskom periodu ili nemogunosti plaanja obaveza uopte
(insolventnost) putem poravnanja sa poveriocima izbegava steaj, rasturanje i nestanak
preduzea. Drugim reima, poravnanje je usmereno na saniranje preduzea i odravanje
preduzea.

Poravnanje se vri otpisom dela obaveza i/ili prolongiranjem rokova plaanja obaveza.
Poravnanje moe da bude dobrovoljno ili prinudno.

Dobrovoljno poravnanje se odvija van suda, otuda se i naziva vansudsko poravnanje.

To praktino znai da se dunik i poverioci pogaaju koji deo e duga dunika od strane
poverilaca biti oproten, otpisom, ako se poravnanje zasniva na otpisu, odnosno u kom
roku e dug biti plaen, ako se radi o prolongiranju rokova plaanja (monatorijumu).
Nedostatak vansudskog poravnanja jeste u tome to se poverioci, kad ih ima mnogo,
teko okupljaju i to se poravnanje ne odnosi na one poverioce koji ga nisu prihvatili.

Prinudno poravnanje odvija se pred sudom i ako ponueno poravnanje prihvate

poverioci ija potraivanja u ukupnim potraivanjima od dunika ine preko 50%
poravnanje se odnosi i na poverioce koji ga nisu prihvatili, to poravnanje tada ima snagu
obaveznosti.

Oduka poverilaca da li e prihvatiti ili nee prihvatiti ponieno poravnanje u sutini

zavisi od njihove procene: da li e dunik ispuniti obaveze proistekle iz poravnanja
(plaanje neotpisanog dela duga u rokovima utvrenim na poravnanju), a naroito zavisi
od procene da li e poverioci vie izgubiti ako ne prihvate poravnanje i time puste da
dunik padne pod steaj, a oni svoja potraivanja naplate putem steajne mase. Uz to
poverioci imaju u vidu da se potraivanja iz steajne mase naplauju tek po okonanju
steaja, da steaj traje relativno dugo (ponekad i vie godina) i da steajna masa, u
principu, nije dovoljna za isplatu obaveza dunika u steaju u punom iznosu, to znai da
e i tada doi do otpisa potraivanja poverilaca dunika u steaju. Dakle, radi se o odluci
poverilaca koja poiva na nizu u sutini neargumentovanih dokaza, pa otuda se odluka
zasniva na predpostavkama. Uz sve gore reeno, pri donoenju odluke prihvatiti ili ne
prihvatiti poravnanje kod izvesnih poverlaca moe da bude i poslovni interes da se
dunik odri, da ne ide u steaj. To e se dogoditi kada dunik za poverioca predstavlja

znaajnog kupca i poslovnog partnera. U takvim okolnostima poverilac pokree postupak

poravnanja, naravno uz saglasnost dunika s ciljem da se putem poravnanja dunik
sanira i tine osposobi za opstanak.

Procedura prinudnog poravnanja u naoj zemlju ureena je Zakonom o prinudnom

poravnanju, steaju i likvidaciji savezne republike Jugoslavije, koja se sastoji u sledeem:

Voenje postupka prinudnog poravnanja. Prinudno poravnanje vodi vee trojice

sudija od kojih je jedan sudija predsednik vea, a vee sudija moe da imenuje i
upravnika prinudnog poravnanja (lan 13.)

Pokretanje postupka prinudnog poravnanja. Postupak za porinudno poravnanje

pokree dunik ili poverilac uz saglasnost dunika (lan 18.). predlog za prinudno
poravnanje sadri:

Predlog rokova isplate obaveza dunika poveriocima i predlog procenta

obaveza koje e biti isplaene poveriocima,
Izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju dunika,
Dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje uslova za prinudno poravnanje,
Dokumentaciju i analizu kojom se dokazuje da e dunik moe ispuniti svoje
obaveze iz prinudnog poravnanja,
Spisak dunika i poverilaca, sa naznakom adrese, osnova i visine obavezei
potraivanja,
Spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja: razluni poverioci ije
je potraivanje pokriveno zalogom i izluni poverioci ije se potraivanje
zasniva na stvarima i pravima koje ne pripadaju duniku (lan 19.).

U predlog rokova i iznosa isplate obaveza predlaga moe da ponudi:

Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 50% sa rokom plaanja od godinu

dana,
Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 60% sa rokom plaanja od dve godine
i,
Isplatu obaveza u celini sa rokom plaanja od 3 godine (lan 21).

Predsednik vea poravnanja odbacuje predlog:

Ako predlog ne sadri ekonomsko-finansijsku analizu dunika i dokumenta iz

lana 19;

 Ako su ponueni rokovi plaanja dui a ponueni iznos plaanja obaveza manji
od propisanih lanom 21;
Ako se utvrdi da je dunik nije uredno vodio poslovne knjige i zbog toga se ne
moe ocenjivati njegov ekonomsko-finansiijski poloaj (lan 22).

Otvaranje postupka prinudnog poravnanja. Vee prinudnog poravnanja odbacuje

predlog za prinudno poravnanjeako utvrdi da ne postoje uslovi za porinudno poravnanje
ili ako nae da dunik moe platiti obaveze i bez prinudnog poravnanja, a ako su
ispunjeni uslovi donosi se reenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja (lan 23).
Iatovremeno se izdaje oglas kojim se poverioci pozivaju da pistupe radi zakljuenja
prinudnog poravnanja i oderuje se predujam koji predlaga mora poloiti za pokrie
trokova prinudnog poravnanja (lan 24). Oglas sadri:

Ime suda pred kojim se vodi postupak prinudnog poravnanja,

Ime dunika,
Naznaka reenja kojim je prinudno poravnanje odobreno,
Poziv poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u
Slubenom listu SRJ prijave svoja potraivanja,
Mesto i datum odravanja roita prinudnog poravnanja,
Sadrinu prinude prinudnog poravnanja.

Roite za prinudno poravnanje. Na roitu za prinudno poravnanje:

Predstavnik dunika obrazlae svoje ekonomsko-finansijsko stanje,

Poslovni organ ili lice odgovorno za finansijske poslove drunika daje izjavu da
podaci iz izvetaja o ekonomsko-finansijskom stanju odgovaraju injeninom
stanjuo emu se izjanjava i predstavnik organizacije koja vodi poslove platnog
prometa za dunika kao i upravnik poravnanja ako je imenovan,
Ispituju se prijavljena potraivanja (lan 35).

Poverioci odluuju o predloenom poravnanju glasanjem. Pravo glasa imaju poverioci

ija su potraivanja utvrena a nisu razluni i izluni poverioci (lan 36 i 37).

Prinudno poravnanje je prihvaeno ako za njega glasaju poverioci ija potraivanja

iznose vie od 50% potraivanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno
poravnanje prihvati vee poravnanja (lan 38).

Odobrenje prinudnog poravnanja. Nakon prihvatanja prinudnog poravnanja na roitu,

vee poravnanja izdaje reenje o odobrenju zakljuenja poravnanja koje sadri:

Utvreni procenat i rokove u kojim se obaveze plaaju,

Spisak potraivanja koja nisu osporena sa naznakom iznosa koliko iznose i koliko
smanjuju zbog prinudnog poravnanja.

se

Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato i jemstvo da e dunik platiti smanjene

obaveze u reenju se navodi ime i sedite jemca sa naznakom njihove solidarne
odgovornosti za obaveze dunika prema njegovim poveriocima. Reenje se objavljuje u
Slubenom listu SRJ (lan 40).

B SAINJAVANJE BILANSA PORAVNANJA

Budui da se poravnanjem ne menja status preduzea, bilans poravnanja sainjava se

izvan knjigovodstva i to poetni bilans poravnanja i zakljuni bilans poravnanja. Cilj
poetnog bilansa poravnanja je da pokae:

Da je poravnanje nuno radi saniranja a time i opstanka preduzea,

Da pokae pokrivenost obaveza imovinom,
Da izdvoji obaveze prema razluenim i izluenim poveriocima koji se izuzimaju iz
poravnanja.

Cilj zakljunig bilansa poravnanja je sa iskae finansijski poloaj preduzea posle

poravnanja na osnovu ega se moe doi do saznanja da li preduzee posle saniranja
ima uslova za finansijsko ozdravljenje a time i opstanak.

Poetni bilans poravnanja i zakljuni bilans poravnanja su sastavni deo izvetaja o

ekonomsko-finansijskom stanju dunika; zapravo, taj izvetaj se i ne moe valjano
sainiti bez poetnog i zakljicnog bilansa poravnanja.

Sainjavanju poetnog bilansa poravnanja prethodi sainjavanje bilansa u skladu sa

propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. To moe da bude zakljuni
godinji bilans ili meubilans u toku godine ako su oni sainjeni neposredno pred
otvaranje postupka za poravnanje, a ako to nije sluaj kao to se sainjava meubilans u

toku godine sainie se meubilans radi poravnanja na dan koji prethodi pokretanju
postupka za poravnanje.

Ukoliko bilans sainjen nepostredno pred dan pokretanja postupka za poravnanje

sadri skrivene gubitke (precenjenu aktivu i/ili podcenjene obaveze) nuno je ponovnim
procenjivanjem otkriti skrivene gubitke i sainiti poetni bilans poravnanja bez skrivenih
gubitaka. U tom sluaju postoje dva poetna bilansa poravnanja knjigovodstveni i
procenjeni.

Zakljuni bilans poravnanja se sainjava tako to se:

Aktiva preuzima iz knjigovodstva ili procenjenog poetnog bilansa

poravnanja,
Obaveze se u pasivi iskazuju u iznosima i rokovima dospea kakve e one
da budu ako se prihvati predloeno poravnanje,
Otpis skrivenih gubitaka u poetnom bilansu poravnanja izaziva pojavu
vanrednih rashoda. Plaanje trokova poravnanja takoe izaziva pojavu
rashoda,
Otpis obaveza po osnovu prihvaenog poravnanja izaziva pojavu vanrednih
prihoda,
Razlika izmeu vanrednih prihoda po osnovu otpisa obaveza i vanrednih
rashoda po osnovu otpisa skrivenih gubitaka uveenih za trokove
poravnanja predstavlja dobitak od poravnanja,
Na dobitak od poravnanja se obraunava porez na dobitak po propisanoj
stopi a razlika izmeu dobitka od poravnanja i poreza je neto dobitak od
poravnanja,
U zakljunom bilansu poravnanja porez na dobitak se iskazuje na strani
pasive kao poveanje obaveza, a sa neto dobitkom se uveava sopstveni
kapital.

Ilustracije radi, uzimamo da bilans po knjigovodstvenim vrednostima sainjen

neposredno pred podnoenje zahteva za poravnanje izgleda ovako:

Bilans na dan____________

AKTIVA

PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2)

70.000

A. KAPITAL

1.Osnovna sredstva

69.000

B. OBAVEZE (1 do 3)

2.Dug.finansijski plasmani

1.000

1.Dugorone obaveze

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)

80.000

1.Zalihe

20.000

2.Potraivanja od kupaca

59.000

30.000
120.000
20.000

a)koje ulaze u poravnanje

10.000

b)koje ne ulaze u poravnanje

10.000

2.Kratkorone finansijske
obaveze

5.000
3.Gotovina

1.000

3.Obaveze prema dobavljaima

(a+b)

95.000
a)Obaveze prema dobavljaima
koje ulaze u poravnanje
90.000
b)Obaveze prema dobavljaima
koje ne ulaze u poravnanje
5.000

AKTIVA (A+B)

150.000

PASIVA (A+B)

150.000

Predpostavimo sada da u okviru osnovnih sredstava postoji neupotrebljiva oprema

ija je sadanja vrednost 5.000 dinara i da zatezne kamate po obavezama prema
dobavljaina nisu knjiene u iznosu od 8.000 dinara. I jedno i drugo predstavlja gubitak.
Na osnovu ovih podataka poetni bilans prinudnog poravnanja po procenjenoj vrednosti
izgleda ovako:

Poetni bilans poravnanja na dan____________

AKTIVA
A.STALNA IMOVINA (1+2)

PASIVA
65.000 A.KAPITAL (30.000-5.000-8.000) 17.000

1.Osnovna sredstva (69.000-5.000) 64.000 B.OBAVEZE (1 do 3)

128.000

2.Dugoroni finansijski plasmani

B.OBRTNA IMOVINA (1 do 3)

1.000

80.000

1.Dugorone obaveze (a+b)

a)koje ulaze u poravnanje

1.Zalihe
10.000
2.Potraivanja od kupaca

20.000
59.000

20.000
10.000

b)koje ne ulate u poravnanje

2.Kratkorone finansijske
obaveze

5.000
3.Gotovina

1.000

3.Obaveze prema dobavljaima

(a+b)

103.000
a)Obaveze prema dobavljaima
koje ulaze u poravnanje
(90.000+8.000)
98.000
b)Obaveze prema dobavljaima
koje ne ulaze u poravnanje
5.000

AKTIVA (A+B)

145.000

PASIVA (A+B)

145.000

Iz ovog bilansa moe se utvrditi pokrivenost dugova na taj nain to e se uporediti

obrtna imovina za izmirenje poverilaca i potraivanja poverilaca koji uestvuju u
poravnanju. Slobodna imovina za unovenje utvruje se ovako: 3

1
2
3
4
5

ukupna imovina
imovina sa pravom itdavanja i izuzimanja (odnosi se na imovinu pod hipotekom,
zalogom i slino)
slobodna imovina (1-2)
iznos obaveza prema povleenim poveriocima
imovina za izmirenje poverilaca koji uestvuju u poravnanju (4-5)

Obaveze prema povlatenim poveriocima su one obaveze koje po zakonu ne

podpadaju pod prinudno poravnanje. Po lanu 140 Zakona o prinudnom poravnanju,
steaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene do postupka otvaranja
poravnanja, kojih u naem primeru nema. Saglasno prednjem, stopa pokria dugova

3 Dr Jovan M. Rankovi: Citirani opus, str. 311.

prema poveriocima koji uestvuju u poravnanju, prema podacima iz napred navedenog

bilansa je:

Stopa pokria
dugova

Imovina za izmirenje poverilaca x 100

=

(145.000-15.000)x100

=
Obaveze prema poveriocima

=115%
113.000

koji uestvuju u poravnanju

Ako bi stopa pokria dugova bila nia od zakonom propisane obavezne isplate
dugova u postupku poravnanja, to po lanu 21 Zakona o prinudnom poravnanju, steaju
i likvidaciji iznosi:
najmanje 50% za isplatu u roku od godine dana,
najmanje 60% za isplatu u roku od dve godine, i
100% za isplatu u roku od tri godine,
od podnoenja zahteva za prinudno poravnanje treba odustati, jer dunik zakonom
zahtevanu kvotu isplate objektivno ne moe izvriti.

Predpostavimo sada da je preduzee iz naeg primera predloili takvo poravnanje

da e poveriocima koji uestvuju u poravnanju isplatiti 50% njihovih potraivanja u
rokovima koji su ugovoreni, to znai da se 50% obaveza prema poveriocima koji
uestvuju u poravnanju otpisuje, to u naem primeru izgleda ovako:

1
2
3
4

Dugorone obaveze ukljuene u poravnanje = 10.000x0,50=5.000 dinara

otpisa
Kratkorone finansijske obaveze =5.000x0,5=2.500 dinara otpisa
Obaveze prema dobavljaima ukljuene u poravnanje =98.000x0,5=49.000
dinara otpisa
Ukupan iznos (5.000+2.500+49.000)=56.500 dinara.

Pri sainjavanju poetnog bilansa poravnanja otpisani si skriveni gubici u iznosu od

13.000 dinara. Ako predpostavimo da su trokovi poravnanja 4.000 dinara, moemo
obraunati dobitak od poravnanja, porez na taj dobitak i neto dobitak od poravnanja na
sledei nain:

1. Vanredni prihodi od otpisa obaveza

56.500

2. Vanredni rashodi od otpisa skrivenih gubitaka

13.000

3. Trokovi prinudnog poravnanja

4.000

4. Dobitak od poravnanja (1-2-3)

39.000

5. Porez na dobitak (25%)

9.875

6. Neto dobitak od poravnanja (4-5)

29.625

Sada imamo sve elemente za sainjavanje zakljunog bilansa poravnanja, koji se

sainjava tako da se iz poetnog bilansa poravnanja sainjenog na bazi procene preuzme
imovina, obaveze se umanjuju za otpis i uveevaju za porez na dobitak od poravnanja,
kapital se uzima iz poetnog bilansa sainjenog na bazi knjigovodstvenih podataka. Ovo
zato sto je gubitak po osnovu otpisa skrivenih gubitaka, kojim je umanjen sopstveni
kapital u poetnom bilansu poravnanja sainjenom na bazi procene, sada pokriven
vanrednim prihodima po osnovu otpisa obaveza. Saglasno prednjem, zakljuni bilans
poravnanja izgleda ovako:

Zakljuni bilans poravnanja na dan_____________

AKTIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2)

PASIVA

65.000

A. KAPITAL(30.000+29.625)

1.Osnovna sredstva

64.000

B. OBAVEZE (1 do 4)

2.Dug.finansijski plasmani

1.000

1.Dugorone obaveze

59.625
85.375

(20.000-5.000)
15.000
B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)

80.000

2.Kratkorone finansijske
Obaveze (5.000-2.500)

2.500
1.Zalihe

20.000

3.Obaveze prema dobavljaima

(103.000-49.000)

54.000
2.Potraivanja od kupaca
3.Gotovina

59.000
1.000

4. Obaveze za porez
5. Obaveze za trokove
Poravnanja

4.000

9.875

AKTIVA (A+B)

145.000 PASIVA (A+B)

145.000

Budui da je cilj prinudnog poravnanja da se preduzee plateno osposobi, da

bude likvidno, korisno je sainiti uporedni bilans likvidnosti na osnovu poetnog bilansa
poravnanja i zakljunog bilansa poravnanja. Uz predpostavku da preduzee iz naeg
primera nema nepotrebnih sredstava koja se mogu prodati a da stalne zalihe iznose
10.000 dinara, uporedni bilans likvidnosti izgleda ovako:

AKTIVA
Pozicija

PASIVA
Poetni
Bilans

Zakljuni

Pozicija

Poetni

bilans
Poravnanja

Zakljuni

bilans

bilans

poravnanja

poravnanja

poravnanja

A.DUGORONO

A.SOPSTVENI

VEZANA IMOVINA
(1 do 3)

I DUGORONO
75.000

75.000

POZAJMLJENI
KAPITAL (1+2)

1. Osnovna sredstva

64.000

64.000

2.Dug. fin. Plasmani

1.000

1.000

3.Stalne zalihe

10.000

10.000

37.000

1.Sopstveni kapital 17.000

2.Dug.obaveze

20.000

74.625
59.625
15.000

B.KRATKORONE
OBAVEZE (1 do 4) 108.000 70.375

B.KRATKORONO
VEZANA I
LIKVIDNA
IMOVINA (1 do 3)
1.Sezonske zalihe

70.000
10.000

70.000
10.000

1.Kratk.fin obaveze

5.000

2.500

2.Obaveze prema
Dobavljaima

103.000 54.000

2.Potraivanja od
kupaca

59.000

59.000

3. Gotovina

1.000

1.000

3.Obaveze za porez

145.000

145.000

9.875

4.000

4.Obaveze za trokove
poravnanja

AKTIVA (A+B)

PASIVA (A+B)

145.000 145.000

Stanje finansijske ravnotee na osnovu napred izloenih bilansa je:

a) Dugorona finansijska ravnotea:

Dugorono vezana

Sopstveni i dugorono

imovina

pozajmljeni kapital

-poetni bilans poravnanja

75.000

37.000

-zakljuni bilans poravnanja

75.000

74.625

b) Kratkorona finansijska ravnotea:

Kratkorono vezana i
likvidna imovina

Kratkorone obaveze

-poetni bilans poravnanja

70.000

108.000

-zavrni bilans poravnanja

70.000

70.375

Gore navedeni podaci pokazuju:

Po poetnom bilansu poravnanja dugorona finansijska ravnotea je bitno

pomerena ka dugorono vezanoj imovini a kratkorona finansijska ravnotea je

pomerena ka kratkoronim obavezama zbog ega je predutee plateno

nesposobno;
Po zakljunom bilansu poravnanja finansijska ravnotea je znatno popravljena,
razlika izmeu dugorono vezane imovine i sopstvenog i dugorono
pozajmljenog kapitala, odnosno razlika izmeu kratkoronih obaveza i
kratkorono vezane i likvidne imovine je samo 375 dinara, sto obeava da e
preduzee biti plateno sposobno ako poverioci prihvate predlog prinudnog
poravnanja.

Napred izloeni poetni bilans poravnanja, zakljuni bilans poravnanja i bilansi

likvidnosti izvedeni iz tih bilansa su snaan argument da e dunik posle prihvatanja
predloga prinudnog poravnanja biti plateno sposoban jer je saniran preko otpisa
obaveza pa stoga ti bilansi i treba da budu sastavni deo izvetaja o ekonomsko
finansijskoj situaciji koji zahteva zakon.