KOGNITIVNE

TEORIJE
Teorije

uenja- biheviorizam
Teorije informacija- kognicija
Teorije promene- psihoterapija

Osnovni koncepti
Kognitivni

mehanizmi- posreduju izmeu

stimulusa i reakcije (emocija i ponaanja)

Teorija

informacija- proces:

procena znaaja (selekcija),

znaenje (interpretacija),
vrednovanje (evaluacija)

Pravci (kole)

George Kelly- Teorija linih konstrukata

Albert Ellis- Racionalno-emocionalnobihejvioralna terapija (REBT)
Aron Beck- Kognitivna terapija
Selidman- Teorija nauene bespomonosti
Bandura-Socijalno-kognitivna perspektiva
Lazarus- Coping strategije, teorija stresa
Grinder i Bandler- NLP- neurolingvistiko
programiranje
Mahoni- tehnike reavanja problema

Teorija linih konstrukataDord Keli (1955)

Zaetnik konstruktivistike metateorije u

psihologiji - paradigma 80-90-tih.
ovek nije posetilac stvarnosti koji otkriva
njene apsolutne i objektivne karakteristike,
ve je uesnik u interakciji koja oblikuje i
njega samog i samu realnost
Slinost sa teorijom razvoja saznanja,
Pijaeovim konceptom akcionih ema

Osnovna naela

Konstruktivistiki alternativizam - kumulativni

fragmentalizam -metateorija
Sva naa vienja sveta podlona su promeni i
preispitivanju. Dogaaji nisu nezavisni od
posmatraa.
Dogaaji
su
podloni
onolikom
broju
konstrukcija koliko vaa domiljatost doputa.
Ne znai da je svaka konstrukcija jednako
dobra
Konstruiui sadanje dogaaje, stvaramo osnov
za anticipiranje buduih

Osnovna naela

Srna tendencija- nastojanje da se

predviaju i nadziru dogaaji
Procesi neke osobe su psiholoki kanalisani
nainima na koji ta osoba anticipara
dogaaje.
anticipatorna i delatna svojstva- percepcija
(kognicija) i akcija su koimplikativne
Konstrukti su mentalne apstrakcije koje
omoguavaju razlikovanje meu dogaajima
(slinost dve pojave i istovremeno razliitost
od tree). Dihotomni oblik sa suprotnim
znaenjima (dobar-lo)
kontrast neizbean inilac znaenja

Model oveka naunika

Posmatra, postavlja hipoteze, validira ih i izvodi

zakljuke, pravi generalizacije za budua
ponaanja. U tom procesu pravi i greke.

Nain vienja/konstruisanja dogaaja

uslovljava:
nain ponaanja
probleme i konflikte svakodnevnog ivota
poremeaje

Racionalno-emocionalno- bihevioralna
terapija - REBT- A. Elis (1955)
ABC model
A-aktivirajui dogaaj - interpretacija
B-verovanja- evaluacije
C-reakcija- emocije, ponaanje

pogreno je da C automatski sledi iz A

C je (ne)adaptivno zavisno od (i)racionalnih
kognicija za koje je vezana reakcija

Uverenja-B
Uverenja

o sebi, drugima ili ivotu

Racionalna:
poeljnost, preferencija;
Iracionalna:
apsolutistiki zahtev (moram, ne smem)
derivati (uasavanje, ne mogu podneti,
globalno vrednovanje, uvek-nikad)

Disputacija iracionalnih uverenja

A-B-C-D-E
D- (dispute) preispitivanje, rasprava
iracionalnih uverenja
da li je moje uverenje u skladu sa
realnou? koji dokazi to podravaju?
da li je logino da samo zato to ja ne bih
voleo da se to desi, to i ne sme da se desi?
koliko mi je korisno da tako mislim? gde e
me to uverenje dovesti?

Disputacija derivata

Uasavanje- da li je to stvarno najgore to moe da se

desi? Zar stvarno nema gorih stvari u ivotu? Na skali
od 1 do 100 uasnih dogaaja, na kom mestu bi bila
ova situacija?

LFT- da li zaista ne mogu to da podnesem? Gde je

dokaz da ne mogu...

Globalno vrednovanje- da li moj/njegov postupak

govori o meni kao celoj osobi? Da li moj neuspeh
govori da sam potpuno bezvredna osoba?

Generalizacije- da li je to uvek tako? da li su svi takvi?

Ljudska priroda
Hedonistiki

ciljevi- ka postizanju
zadovoljstva i izbegavanju bola kratkoroni i dugoroni hedonizam
Autorefleksivnost-

sposobnost da
misle o svom miljenju, oseanjima i
ponaanju- svesni postojanja, menjanje
i unapreivanja postojanja

Teorija nauene bespomonostiSelidman

J. Rotter - Lokus kontrole
Eksterni i interni lokus kontrole- uticaj na
ponaanje, postignue, emocije
M. Seligmen- Nauena bespomonost

Nekontrolabilni nepovoljni dogaajiPercepcija nedostatka kontrole

Generalizacija pasivog ponaanja, bespomonost

eksperimenti sa psima, posmatranje ljudi (logori, posao, zatvor, soc.

Institucije)

Atribucioni stil - optimizam (nada + funkcionalno

ponaanje)- zdravlje, uspeh najbolje uspeva,
iluzorni optimizam (to se meni ne moe desiti)

Socijalno-kognitivna
perspektiva - Albert Bandura
Perspektiva kognitivnog i socijalnog uenja

Procesi uenja uslovi formiranja R

(modelovanje, potkrepljenje, uslovljavanje)

Kognitivni procesi -interpretacija stimulusa

Socijalni uticaji- relevantni stimulusi

Interaktivno dejstvo na specifino ponaanje u

specifinoj situaciji

Reciprocitet uticaja interakcionizam

S

1. Linost (O) bira razliito okruenje (S) koje

oblikuje R
2. Linost (O) interpretira S i nain
reagovanja (R)
3. Linost (O) pomae kreiranju situacija (S)
na koje reaguje (R)

Samoefikasnost

procena samoefikasnosti- kritian kognitivni

medijator akcije

samoefikasnost je opaena sposobnost za

suoavanje sa specifinim situacijama.

procena o posedovanju sposobnosti za

izvrenje ponaanja koje je pogodno za
odredjeni zadatak ili situaciju.

Samoefikasnost
Percepcija samoefikasnosti podrazumeva:
koje aktivnosti su neophodne (one aktivnosti
za koje misle da nemaju sposobnosti,
izbegavaju se)
koliko napora je neophodno uloiti u datu
situaciju;
koliko dugo se moe izdrati u suoavanju sa
tekoama;
emocionalne reakcije koje osoba anticipira;

Izvori samoefikasnosti

Iskustvo- najuticajniji izvor, izgrauje

verovanje o sopstvenoj efikasnosti.
Otporna samoefikasnosti zahteva iskustvo u
prevazilaenju tekoa. Lako dolaenje do
uspeha- lako obeshrabrivanje pri neuspehu.

Uenje po modelu- kada drugi uspeno ili

neuspeno koriste odredjene strategije, osoba
poinje da veruje da i ona ima ili nema
kapacitete za uspeh.

Izvori samoefikasnosti

Socijalni pritisak i podrka- ako je osoba

uveravana od strane drugih da moe uspeti,
ulae vie napora

Fizika i emocionalna stanja- loe

raspoloenje ili manjak snage utiu na
opaanje slabih sposobnosti i nisku
efikasnost.