SEMINARSKI RAD IZ INTERNE MEDICINE SA ZDRAVSTVENOM

NEGOM

TEMA: HRONINE OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLUA

SADRAJ
1. Uvod
2. Hronina obstruktivna bolest
3. Bolesti koje dovode do nastanka HOPB
4. Hronini bronhitis
5. Emfizem plua
6. Bronhijalna astma
7. Zakljuak
8. Literatura

Hronina obstruktivna bolest plua

Hronina obstruktivna bolest plua je oboljenje kod koga postoji otean protok vazduha u
pluima.
Hronina opstruktivna bolest plua (HOBP) ili Chronic obstructive pulmonary disease
(COPD) je bolest plua sa opstrukcijom (suenjem) disajnih puteva. Uzrok je pojaana
zapaljenska reakcija plua na inhalativne agense koja dovodi do progresivne opstrukcije
disajnih puteva. Usko je povezana sa hroniim korienjem duvana. Pretpostavlja se da 20%
mukaraca boluje od hroninog bronhitisa. HOPB se moe nazvati i hronini opstruktivni
bronhitis
.
Glavne bolesti koje dovode do hronine obstruktivne bolesti plua su:
1. Hronini bronhotis
2. Emfizem plua
3.Bronhijalna astma

Oteenje plua je u ovom sindromu progresivno i ireverzibilno, a meu obolelim su

najbrojniji puai. Faktori koji poveavaju rizik od hronine obstruktivne bolesti plua dele
se na one koji se mogu kontrolisati (puenje) i na faktore koji se ne mogu kontrolisati
(porodina optereenost). to se tie faktora koji se mogu kontrolisati, treba rei da je puenje
duvana veoma vaana faktor rizika za hroninu obstruktivnu bolest plua, jer najmanje 10-15
od 100 puaa, imaju simptome hronine obstruktivne bolesti plua, a najmanje polovina
viegodinjih puaa cigareta starijih od 45. godina, imaju znake hronine obstruktivne
bolesti plua. Za razliku od njih, puai lule, imaju manji rizik od hronine obstruktivne
bolesti plua.

Osima toga, spoljnja aerozagaenja, zagaenja unutranjeg vazduha zbog loe ventilacije,
pasivno puenje u dugom vremenskom periodu, izloenost iritirajuim hemijskim faktorima,
nedostatak tehnike opreme za preiavanje vazduha, ponavljane teke infekcije plua i dr,
su uzroci na koje se odgovarajuim merama, moe uticati i smanjiti rizik od hronine
obstruktivne bolest plua.
U faktore koji se ne mogu kontolisati spada familijarna istorija za hroninu obstruktivnu
bolest plua, smanjen nivo proteina alpha-1 antitrypsin-a, mala teina pri roenju,astma i dr.
Tok bolesti.
Glavni simptomi hronine obstruktivne bolesti plua su: dugotrajni (hronini) kaalj,
iskaljavanje mukoznog ispljuvka i oteano disanje, koje se pogorava pri fizikim naporima.
Sa napredovanjem hronine obstruktivne bolesti plua, tegobe se javljaju na malim naporima,
pri oblaenju i uzimanju hrane, a oboleli uz gubitak telesne teine, oseaju i optu slabost.
Katkad se simptomi mogu iznenada jako pogorati, kada govorimo o egzacerbaciji HOBP,
koja moe biti srednje teka ili opasna po ivot. to bolest due traje, ovakva pogoranja su
sve tea, a mnoga od njih zahtevaju i bolniko leenje.U odnosu na uznapredovalost HOBP
se deli na nekoliko stadijuma, koji su definisani su definisani i funkcijom plua (FEV1) koji
se meri spirometrijom. Na osnovu toga postoje:
- Blagi oblik hronine obstruktivne bolesti plua (Stadijum I) Odlikuje se hroninim
kaljem i iskaljavanjem sluzavog ispljuvka i lako oteenom plunom funkcijom (FEV1 :
80% ili vie)
- Srednje teki oblik hronine obstruktivne bolesti plua (Stadijum II) Karakterie se
hroninim kaljem i obilnim iskaljavanjem i smanjenom plunom funkcijom (FEV1: 5079%)
- Teki oblik hronine obstruktivne bolesti plua (Stadijum III) Manifestuje se hroninim
kaljem i obilnim ispljuvkom, smetnjama sa disanjem, gubitkom telesne teine, ponavljanim i
ponekad tekim pogoranjima i smanjenom plunom funkcijom (FEV1: 30%-49%)
- Vrlo teki oblik (Stadijum IV) To je najtei oblik hronine obstruktivne bolesti plua, koji
se ispoljava hroninim kaljem sa obilnim iskaljavanjem, smetnjama sa disanjem, gubitkom
telesne teine, cijanotinim usnama i prstima gornjih i donjih ekstremiteta, edemima na

potkolenicama i stopalima, oseajem punoe i zategnutosti trbuha, konfuzijom zbog vika

CO2 i nedovoljno O2 u krvi i dr.
- Hronina obstruktivna bolest plua u stadijumu opasnosti po ivot,odlikuje se
smanjenom plunom funkcijom (FEV1:30% ili manji) i hroninom respiratornom
slabou(zaostajanjem CO2 u pluima)
Dijagnoza
Za postavljanje dijagnoze obino su potrebni: anamneza, objektivni pregled, pluni
funkcionalni testovi (spirometrija), Rtg plua, gasne analize krvi, oksimetrija, Ekg,
ehokardiografija, nivo alpha-1 antitrypsin- a (ATT), CT plua i dr. Rana detekcija je veoma
vana za preduzimanje koraka koji treba da uspori razvoj hronine obstruktivne bolesti plua.
Komplikacije
Bolesnici sa hronine obstruktivne bolesti plua mogu imati i druge zdravstvene probleme
poput: pneumonija, osteoporoze zbog upotrebe kortikosteroida, depresije i anksioznosti,
srane slabosti ukljuujui i cor pulmonale, nesanice i dr.

1. Hronini bronhitis

Pod hroninim bronhitisom se podrazumeva inflamacija bronhijalne sluznice sa kaljem i

iskaljavanjem sluzavnog ili sluzavo-gnojnog sadraja, oteanim disanjem, vizingom I
zamorom. Smatra se da bolesnik ima hronini bronhitis, ako kalje i iskaljava svaki dan
barem ujutro, najmanje tokom tri meseca u godini i to najmanje uzastopno dve godine, a da to
stanje nije uzrokovano nekom poznatom plunom boleu. Vei broj osoba sa hroninim
bronhitisom pue ili su bili puai. Vremenom, duvanski dim i drugi iritansi, nadrauju
sluzokoe bronija. Kao rezultat toga, stvara se vie mukusa nego to je normalno, zbog ega
se javlja kaalj i suenje respiratornih puteva, koji su uzrok oteanom disanju.Viegodinja
produkcija mukusa i inflamacija ponavljana kroz dugi niz godina, stalno oteuje plua, tako
da se stie utisak da u njima stalno tinja neko zapaljenje ili infekcija. Hronini bronhitis se
veoma esto javlja u blagom obliku kao tzv. kataralni bronhitis. Moe se raunati da 10-30%
stanovnitva nako pedesete godine, ima hronini bronhitis. U teem obliku hronini bronhitis
je ipak znatno rei. Bolest je ea kod mukaraca, nego kod ena. Meu uzrocima smrti, ta
bolest je poslednjih godina, sve ea. Bolesnici obino umiru zbog hroninog plunog srca
(cor pulmonale chr) ili upale plua.
1.1. Etiologija
Danas se misli da je hronini bronhitis sindrom koga uzrokuju mnogbrojni faktori, od kojih
su mnogi jo nepoznati. Misli se da su preboleli bakterijski infekti, a moda i virusni, est
uzrok nastanku bolesti, ali to nije precizno razjanjeno. Podraaji raznim iritansima (praina,
para, dim gasovi), takoe su etioloki faktori u nastanku ove bolesti. Puenje je sigurno jedan
od najvanijih faktora, u nastanku hroninog bronhitisa. Mikroklimatske prilike gde ljudi
stanuju ili rade, (vlane i hladne prostorije, suv i zagaen vazduh), pogoduju nastanku ove
bolesti. Komplikacije i egzacerbacije hrnoinog bronhitisa, nastaju najee nakon virusne ili
bakterijske infekcije pneumokokom ili hemofilusom influence.

1.2. Tok bolesti

Prema uznapredovalosti hronini bronhitis se moe podeliti na:
- bronchitis simplex
- bronchitis mucopurulenta
- bronchitis obstructiva
Bronchitis chronica siplex se manifestuje kaljem bez veih komplikacija. Bolest poinje
postepeno, a bolesnici najee nisu svesni da su bolesni i svom kalju ne pridaju vanosti.
Ujutru ili preko dana iskljavaju manju ili veu koliinu sluzavog sadraja, u emu prednjae
puai. To su obino mukarci iznad etrdesete godine ivota, ali mogu biti i ene, a i druge
dobne skupine.
Bronchitis mucopurulenta, je kliniki oblik hroninog bronhitisa kod kojega bolesnika
iskaljava sputum pomean sa gnojem. Ovo stanje ne mora biti trajno i bolesnik u
meuvremenu moe imati bronhitis simpleks. Ovu teu formu hroninog bronhitisa, ima
realativno mali broj bolesnika, koji su preboleli bronhitis simpleks.
Bronchitis chronica obstrucita, (bronchitis spastica, bronchitis ashtmatica) naziva se stanje,
kod kojeg pored kalja i iskaljavanja, postoji oteano disanje, dispneju, napr. prilikom
penjanja uz brdo, pri tekom fizikom radu ili ako se stanje pogora prilikom neke akutne
respiratorne infekcije. Tek tada, oboleli navode da su deset, dvadeset ili trideset godina, imali
kaalj sa iskaljavanjem.
Tok hroninog bronhitisa teko je predvideti. Boles moe trajati decenijama, a da se znatnije
ne pogorava. Ako je ve razvijen recidivirajui mukopurulentni ili hronini opstruktivni
bronihitis, treba sprovoditi leenje, da bi se donekle povoljno uticalo na tok bolesti. Konano
posledica je opstruktivni emfizem plua s destrukcijom plunog tkiva i razvojem respiratorne
isuficijencije.

1.3. Dijagnoza

Dijagnoza hroninog bronhitisa, moe se postaviti dobrim delom na osnovu anamnestikih

podatak. Prilikom klinikog pregleda bolesnika koji ima bronhitis simplek, esto se nae
normalan nalaz. Jedino izjutra, pre nego se pacijent iskalje, mogu se uti difuzno bronhalni
umovi. U sluajevima mukopurulentnog bronhitisa, bolesnik iskaljava gnojni sadraj, a
auskultacijom se uju bronhitini umovi sa sitnim ili srednjim hropcima pri bazama, dok se
kod opsturktivnog bronhitisa, u ekspirijum uju piskavi ili sonorni bronhitini umovi.
Meutim, negativni nalaz na pluima, ne iskljuuje opstruktivni bronhitis. Rentgenskim
pregledom plua, treba iskljuiti druge organske bolesti koje uzrokuju hronini kaalj i
dispneju, jer se dijagnoza hroninog bronhitisa, moe postaviti tek kad se iskljue druge
bolesti.Posebno su korisna i spirometrijska merenja, specijalno tzv.Tifno-ov testo (Tiffeneau).
Ostale spirometrijske pretrage, funkcionalni testovi i gasne analize, primenjuju se u
dijagnostici u pojedinim sluajevima.
Za ocenu stepan i karaktera hroninog bronhitisa, potrebno je povremeno pregledati
ispljuvak, jer se pokazalo, da podaci koje daju bolesnici nisu uvek pouzadni.
Elektrokardiografski pregled srca, potrebno je uraditi kod odmaklih formi bronhitisa, da se
vidi postoje li znaci hroninog plunog srca.

1.4. Terapija
Potrebno je u prvom redu otkloniti sve mogue iritanse, prainu i sl. i stvoriti povoljnu
mikroklimu s umerenom temperaturom i vlagom na mestu gde bolesnik radi i ivi. Posebno
je vano da bolesnik prestane puiti. Ako bolesnik ima suv kaalj i tekoe sa iskaljavanjem,
preporuuje se ekspektoransi. Ako je kaalj jak i potpuno suv, onda se daju antitusici.
Potrebno je davati i dovoljne koliine tenosti, najbolje u obliku toplih ajeva ili mleka (1-2
l/dnevno).
Ako ima znakova muskopurulentnog bronhitisa ili infekcije (poviena temperatura, dispneja,
ubrzana sedementacija eritrocita), treba dati antibiotike. Vano je da se antibiotici daju
dovoljno dugo, ve kod prvih simptoma respiratorne infekcije. Kod opstrutivnog bronhitisa,
jo se upotrebljavaju bronhodolatatori i kortikosteroidi, a ako postoje i simptomi hroninog
plunog srca, kardiotonici i duretici.Vebe disanja, odgovarajui higijenskodijetetski reim,
edukacija i psihoterapija, korisni su mnogim bolesnicima.

2. Emfizem plua

Emfizem plua je hronina bolest, koja ukljuuje progresivno propadanje alveola i

meualveolarnih pregrada i stvaranje veih upljina, u kojima dolazi do zarobljavanja
vazduha u pluima i oteane oksigenacije.

2.1. Etiologija
Najei uzrok emfizema plua je:
- hronini bronhitis
- hronina bronhijalna astma
- ponovljene infekcije i iritacije prainom i drugim agensima, podspeuju njegov nastanak.
2.2. Tok bolesti
Simptomi i znaci emfizema plua, uglavnom se podudaraju sa osnovnom boleu zbog koje
je nastao (hronini bronhitisi, bronhijalna astma). Meutim, kada se radi o primarnom ili
suvom emfizemu, bolesnici due vreme, nemaju posebno izraene simptome i znake plunog
emfizema (guenje, kaalj), jer ova vrsta emfizema, obino stvara malo subejktivnih tekoa.
2.3. Dijagnoza
Mora se priznati, da nije lako postaviti pravu dijagnozu emfizema plua, jer se slini znaci
karakteristini za emfizem, mogu nai i kod hiperinflacije plua. Perkusijom se dobija
hipersonoran pluni zvuk, donje granice plua su nisko sputene i slabo pomine prilikom
disanja.
Auskultacijom se uje oslabljeno disanje i bronhijalni umovi u ekspirijumu.
Rentgenoloki znaci emfizema plua su prilino nesigurni. To su:
- pojaana prozranost plua
- nisko poloene baze
- proireni interkostalni prostori
- poveani anteroposteriorni promeri plua

Rentgenski snimak emfizema plua

Meutim, slini znaci se mogu nai i kod plune hiperinflacije. ini se da je za destruktivni
emfizem plua, zbog propadanja plunog tkiva, specifiniji znak, smanjeni periferni
vaskularni crte plua. Ipak, razumno je izraziti sumnju na sekundarni emfizem plua, ako su
izraeni mnogi kliniki, radioloki ili funkcionalni znaci, pogotovo ako bolest traje due
vreme.
2.4. Terapija
Emfizem plua je finalno stanje hronine bolesti i s obzirom da ve postoje anatomske
promene, jasno je da se ne moe izleiti. Terapijom treba nastojati, da se zaustavi
napredovanje hroninog bronhitisa i bronhalne astme i da se smanji hronina respiratorna
insuficijencija.

3. Bornhijalna asma

Asthma bronchiale je hronino oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj
raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja reverzibilne opstrukcije donjih disajnih
puteva, izazivajui akutni asmatini napad. Kada su napadi uestali i sa kratkim razmacima
izmeu njih ili kada astmatini napad traje due traje bez mogunosti njegovog prekida, onda
se radi o asmatinom statusu.
3.1. Etiologija
U nastanku oboljenja vanu ulogu igraju:
- upala disajnih puteva i neadekvatno oslobaanje medijatora alergijske reakcije ( histamin,
citokina i sl).
- suenje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokoe bronhijalnog sistema, ilavog
bronhijalnog sekreta,
- poremeaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod tekog astmatinog
napada i hiperkapnije.
Astmatini napad mogu pokrenuti vie faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva,
lekovi (aspirin, nesteroidni antireumatici, beta-blokatori idr.), napor, stres. On se karakterie:
izrazito oteanim disanjem i borbom za vazduh, sedeom pozicijom bolesnika, korienjem
pomone disajne muskulature, tahipnejom sa oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardijom I
dr. Ako se napada ne prekine, razvija se cijanoza i tzv. govorna dispneja, uz tendeciju daljeg
pogoranja stanja bolesnika.

3.2. Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, objektivnog pregleda klinike slike, merenja
saturacije krvi sa O2 (snien), odreivanja parcijalnih pritisaka O2 i CO2 arterijske krvi, pH
krvi, spirometrije, Rtg-plua, Ekg i dr nalaze. Auskultacijom se uju piskavi (wheezing)
unjevi, naroito u ekspirijumu, koji je inae produen. U tekom napadu, na pluima se ne
uje disanje ili je ono jako oslabljeno, kada se radi o nemim pluima, to zahteva
neodlonu lekarsku intervenciju.

3.3. Terapija
Leenje se sprovodi u dve faze.
U prvoj fazi se nastoji kupirati asmatini napad, dok se u drugoj fazi sprovodi dugotrajno
leenje, kojim se nastoji spreiti razvoj hipoksije, poboljati ventilacija (aplikacija
bronhodilatatora), smiriti upala ako je uzrok napada i dr.
U asmatinom napadu , preduzimaju se sledee mere:
- Pacijenta treba postaviti u sedei poloaj
- odmah ukljuiti 4-8 litara O2 preko sonde,
- za otklanjanje bronhospazma dati bronhodilatatore : adrenalin (teki napad), beta
simpatikomimetike, kortikosteroide i dr.
U tekim sluajevima, kada je prisutna teka hipoksija, prestanka disanja ili kod statusa
astmatikusa, pristupa se endotrahalnoj intubaciji i uvoenju u narkozu i vetaku ventilaciju,
uz napomenu da je kontraindikovana aplikacija lekova koji deluju depresivno na centar za
disanje (seditivi, narkotici, trankilizeri).

Trajna terapija bronhijalne astme, zavisi od tipa astme i stanja u kojem se bolesnik nalazi.
Potrebno je srediti uslove u stanu i na radnom mestu, da bi se smanjio kantakt sa iritansima i
prainom.
U sluajevima koji su preosetljivi na alergene, korisno se pokazala hiposenzibilizacija,
davanjem aleregena potkono u rastuim dozama, jedno do dva puta nedeljno. Na taj se
nain,

pokuava

stvoriti

neka

vrsta

imuniteta

tolerancije

na

alergene.

Kod alergine astme, preventivno se daju inhalacije Na-hromoglikata (Intal). Budui da

infekcije, esto provociraju asmatine napade, potrebno je davati i antibiotike, a ako postoje i
znaci bronhitisa, korisno je davanje ekspektoransa. Iskustvo je pokazalo, da je klimatoterapija
takoe korisna. U svakom sluaju, boravak u suvima i umereno toplim klimatskim
podrujima, koristi veini bolesnika.HOBP nije isto to i astma .Ipak izmeu astme i HOBP-a
ima preklapanja i ista osoba moe oboleti od obe bolesti.

Zakljuak
Jedini nain da se uspori napredovanje hronine obstruktivne bolesti plua je
naputanje puenja. To je veoma vana stvar koju treba da uradi svaki bolesnik pua. Bez
obzira na duinu puakog staa i ozbiljnost hronine obstruktivne bolesti plua, prestanak
puenja moe pomoi zaustavljanju tetnog delovanja na plua.
Pored toga, dodatnim merama se moe uspostaviti kontrola nad simptomima, to e bolesniku
pomoi, da se osea znatno bolje. To se postie odgovarajuom medikamentnom terapijom,
koja olakava disanje i koja se mora primenjivati u skaldu sa uputstvima. Osim toga, est
odmor,

oksigenoterapija,

(albuterol,

antiholinergici,

metaproterenol),

kortikosteroidi

bronhodilatatori,

(prednison),

antiinflamatorni

Beta2-agonisti

lekove,

antibiotici,

ekspektoransi i dr, primenjuju se u leenju hronine obstruktivne bolesti plua.

Takoe, i pulmonoloki rehabilitacioni programi, mogu pomoi u obuci da se bolesnici
uspeno nose sa svojim oboljenjem. Tu zdravstveni timovi mogu pomoi u obuci savetima i
strunim uputstvima, obuiti bolesnike da lake diu i bolje podnose napore.
Uobiajno je da osobe sa hroninom obstruktivnom bolestu plua, imaju plune infekcije
(upalu plua, gripa), svake godine. Postoje mnoge stvari koje se mogu uraditi u kui, da bi
bolesnik ostao to due zdrav. Tu se misli na izbegavanje svega to iritira plua, kao to su
duvanski dim, zagaen, hladan i suv vazduh, pa se preporuuje eliminacija svih tetnih
materija iz prostorija u kojima borave bolesnici..

Literatura

1. R.Miji, Interna medicina; Zemun 2009.