Fakultet za usluni biznis Novi SadKonsultativni centar Sremska Mitrovica

SEMINARSKI RAD
Predmet
:
Uvod u sociologiju
Tema: Drutvo i drutvene pojave
Mentor: Student:Dr Dragan Suboti Spasojevi Vladimir Br. indeksaSremska Mitrovica,2008

SADRAJ
Uvod .............................................................................................................. 31. Pojam
drutva ............................................................................................ 42. Nastanak ljudskog
drutva ........................................................................ 43. Socioloki pojam
drutva .......................................................................... 74. Drutvene
pojave ..................................................................................... 115. Drutveni
odnosi ..................................................................................... 126. Drutveni
procesi .................................................................................... 127. Drutvene
tvorevine ................................................................................ 138. Odnos prirode i
drutva ...........................................................................
14Zakljuak ..................................................................................................... 17Literatura .......
.............................................................................................. 18
UVOD
Sociologija prouava pojam drutva i njegov sastav iz
raznihe l e m e n a t a d r u t v e n i h p o j a v a , i t o j e o n o t o b i s e m
o g l o n a z v a t i drutvenom statikom, jer se ovde drutvo prouava,
u g l a v n o m , u s t a n j u mirovanja, daje se presek drutva bez obzira na njegovo kretanje.
Drugi deo sociologije prouava drutveno kretanje, dinamiku drutva, tj. on prouavaodnose,

veze, medjuuticaj, s jedne, drutva i vandrutvenih pojava

(priroda, p o j e d i n a c ) , a , s d r u g e s t r a n e , d r u t v a k a o c e l i n e i n j e g o v i h s a s t
a v n i h elemenata i, najzad, samih tih elemenata medjusobno. Ona prouava kako se i zato
drutvo kree, menja.Sociologija se moe definisati kao najoptija teorijska disciplina
ud r u t v u , k o j a i s t r a u j e p o j a v e u n j e m u , p r o c e s i o d n o s e , z a k o n i
t o s t i , strukturu, razvoj i celovitost.

1 . P O J A M D R U T VA
U sociolokoj literaturi se sreemo s upotrebom rei drutvo koje imavie znaenja. Najpre
se upotrebljava da bi oznailo skupni ivot koji ine vie jedinki, imajai u vidu
razlike ljudskog od ivotinjskog, zatim izrazomdrutvo podrazumeva se svaka posebna
zajednica koja je u sastavu ljudskogdrutva (gene, pleme, narod, nacija itd.), kao i
profesionalne organizacije(drutvo sociologa, ekonomista, pravnika, lekara, inenjera
itd.). Takodje
se p r i d a j u r a z l i i t a z n a e n j a i z r a z u d r u t v e n e p o j a v e . J e d n o m s e m i s l i n a
pojavu proizvodnje, drugi put na pojavu ratne operacije, trei put na pojavuk r i m i n a l a .
Z a t o s e o v i t e r m i n i k o j i s e k o r i s t e u s o c i o l o g i j i m o r a j u b l i e odrediti kako
bi se mogao doneti zakljuak na koje se znaenje odnosi izrazdrutvo.
2.NASTANAK LJUDSKOG DRUTVA
Ljudsko drutvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebnosveta ivih bia, na osnovu
istorije prirodnog i drutvenog razvoja. Stoga
jeo n o p o d e l j e n o u r a z l i i t e o b l i k e : n a c i o n a l n e , d r u t v
e n e , k l a s n e , profesionalne, religiozne, kulturne i druge. U poetku ljudske istorije,
ono jeivelo u specifinim ljudskim oblicima: hordama, klanovima, gensovima g d e
se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd. Horda predstavlja
onajoblik organizovanja-prelazi iz ivotinjske u ljudsku skupinu. U
nauci je
znano da postoji zastarelo religiozno shvatanje da je ovek onakav kakav je b i o n a
Zemlji. Suprotno njima, prihvaeno je shvatanje da je ovek
k a o bioloka vrsta evoluirao kroz istoriju i da je rezultat razvoja
ivotinjskogsveta.P r o c e s p r e o b r a a j a t u m a i D a r v i n k a o b o r b u z a o p s t a n a k
i prilagodjavanje oveka uslovima ivota, dok Engels navodi da je
osnovni i n i l a c t o g p r e o b r a a j a l j u d s k i r a d , s t v a r a n j e o r u d j a
z a r a d , k o j e j e omoguilo da se vri preobraaj ivotinjske skupine u ljudsku. Hod
ivotinja je postepeno postojao uspravan, prednji udovi su se pretvarali u ruke-dolazid o
drugaijeg poloaja glave, razvija se mozak, a time i duhovni
ivot.Borba za opstanak ih je grupisala kako bi zajedniki vodili borbu
p r o t i v ivotinja, protiv prirode; reju, kako bi zajedno proizvodili i opstali. Jezik
imiljenje je omoguilo da se stvori nova biolika vrsta-ovek. Dalji procesrazvoja ljudsog
drutva omoguio je, radom i proizvodnjom, da se ovek izdvoji od ivotinjskog

carstva, to je omoguilo stvaranje nove skupine u prirodi-ljudsko drutvo.Drutvo i

ovek su nerazdvojni. Ni ovek ni drutvo ne mogu jedno b e z d r u g o g a . B e l e i s e d a
je filosofiji 18. veka bila iva rasprava ta
jen a s t a l o p r v o : o v e k i l i d r u t v o . A l i , d a n a s z a n a u k u n e m
a d i l e m e : istovremeno su nastali ovek i drutvo, to je bio jedinstven proces.
Na ova pitanja dao je odgovor ARLS DARVIN (1809-1882) u njegovim
delima P O R E K L O V R S T A i P O R E K L O O V E K A , u k o j i m a
j e r a z v i o evoluciju nastanka oveka (nastao je od neke posebne vrste majmuna). Jer
il a i k d a n a s m o e u o i t i d a p o s t o j e s l i n o s t i i z m e d j u o v e k a i
o v e k o v o g m a j m u n a . Al i j e s i g u r n o d a d a n a n j i o v e k n i j e p o s t a o , n i j e
nastao oddananjeg majmuna. I s pravom M. Markovi ukazuje da je
D a r v i n o v a teorija evolucije ukazala na tri pretpostavke: 1) da su sve vrste u
prirodi
(biljne i ivotinjske) promenljive; 2) da se individue u vrstama
b i o l o k i prilagodjavaju; 3) da u prirodi izmedju individue vlada borba za
opstanak, t o z n a i , j e d i n k e k o j e n i s u s p o s o b n e d a s e p r i l a g o d e s v o
j o j s r e d i n i propadaju. Na taj nain se u samoj vrsti odvija proces
s e l e k c i j e , t o j e s t prirodno odabiranje.Prema nekim podacima, prvi polumajmuni su se
razvili evolucijom iz
ljudodera
, u vidu ogranka: 1) kao majmuni
irokonosi
, 2) kao majmuni
uskonosi,
a da je iz ovih ogranaka majmuna postao ovekoliki majmun, a odn j e g a o v e k . I z v e s t a n
b r o j a u t o r a u k a z u j e n a t o d a j e o v e k o l i k a v r s t a majmuna postala iz ogranka
uskonosnih majmuna razliitih vrsta, da su ljudinastali od ovekolikih majmuna (njih je bilo
oko dvadeset vrsta). Takodje, prema nekim autorima, sredinom tercijera od napred navedenih
dvadesetak v r s t a m a j m u n a , j e d n a v r s t a m a j m u n a s e p o d e l i l a u d v a o
g r a n k a , i t o p r v e n s t v e n o z b o g p r o m e n e u s l o v a i v o t a . Te p r o m e n e s u n
a s t a l e z b o g ledenog i poluledenog doba, to se reflektovalo na uslove ivota. Dolo je
donestajanja velikog broja biljaka, a time i nestajanje hrane za ivotinje, kojes u i v e l e u
ono vreme. Ovo se i odrazilo na majmune. Hrana kao
izvor i v o t a s e t r a i l a n a z e m l j i , u g l a v n o m i s p o d d r v e t a . O n i s u s
e h r a n i l i plodovima, insektima, ptiijim jajima, a kod njih nije dolo do
razvijenih promena.Za ogranak majmuna koji je krenuo u stepe, nain ivota je
postepeno poeo da se menja, i oni su morali da se menjaju i prilagodjavaju
sredini.Oni majmuni koji to nisu, iz bilo kojih razloga, uinili i prilagodili se
tojn o v o j s r e d i n i n e s t a j a l i s u i p r o p a d a l i ; p o t r a g a z a h r a n o m i z i s k i v a l a
j e podizanje na zadnje noge, da bi imali bolji pogled u daljinu, zbog beanja odz v e r i i
krvolonih ivotinja i drugo da bi osmatrali ivotinje koje sukoristile
za ishranu. Lov je ostvario novi period i ciklus razvoja. On je
omoguio da se uspenije bore s jaim ivotinjama; dolo je do
razvijanja b o r b e n o s t i , p o t i n j a v a n j a , u p o r n o s t i , l u k a v s t v a , a l
i i s o l i d a r n o s t i i drutvenosti. Ono to je bitno, a to je da se neprekidno
poveavao mozak.Tako je mladji praovek (homo habitis), a koji je iveo pre 2,6-1,3
milionagodina, imao je mozak od 800-1,500 cm
2

. Homo erektus ili pitekantropus,imao je lobanju od 1,200 cm

2
, a po nekim miljenjima i sposobnost za govor.
Lov je na nain ishrane imao poseban uticaj od onog trenutka kada
j e pronadjena vatra (pre 700.000 godina). Ona je olakala varenje, s
jedne strane, ali je i titila kuno ognjite. Zahvaljujui lovu, dolo je do
noveorganizacije kolektivne, do solidarnosti u raspodeli lovine, itd.
Promena
un a i n u i v o t a , p o s e b n o o v e k o l i k i h m a j m u n a k o j i s u o d l a z i l i u
s t e p e , doivljavali su radikalne promene u odnosu na majmune koji su ostali
daive na drveu u dunglama. Sa proizvodnjom i najprimitivnijeg orudja za r a d ,
smatra se da je nastao ovek.
Za sociologiju je vano da se javljaju organizovane grupe, - instinktivne radnje
prerastaju u voljne, - razvijaju seula vida, sluha, svest, - najvanije socioloke promene su
pojava govora i proizvodnja orudja za rad.
Bioloke i socioloke promene na oveku ile su uporedo. Smatra sed a j e p r v i p r a o v e k
k o j i j e i m a o n e k e l j u d s k e o s o b i n e b i o a u s t r a l o p i t e k , nastao u Pliocenu, pre
vie od 3 miliona godina. Mozak mu je bio od 400-750 cm
2
, koliko ima dananja gorila. Pored uspravnog hoda, imao je i drugeljudske osobine kao to su
slobodne ruke, proizvodjenje primitivnih orudjaza rad od kostiju, kamena i drveta. To je
razlog to ga neki smatraju homofaberom.Nauna istraivanja dokazala su da sinantropus
i pitekantropus inevezu izmedju pramajmuna i neandertalca. A dokazano je da se na
praoveka
neandertalca nadovezala jedna vrsta homo sapiensa s
p o z n a t i m predstavnikom kromanjonca koji je gotovo kopija sadanjeg oveka.U
s a s v i m r a n i m p e r i o d i m a l j u d s k e i s t o r i j e , p r i r o d a j e i m a l a dominantnu mo
za oveka: zadovoljavao je ukupne praovekove potrebe (hranu, odeu, sredstva,
oruje). Taj razvoj bio je veoma lagan, spor. Kako jeteklo vreme, on je bio bri, i skokovitiji
u materijalnom i kulturnom smislu.
3. SOCIOLOKI POJAM DRUTVA
U sociologiji postoji nekoliko definicija drutva. Zahvaljujui etnolokim otkriima
koja su se zbila u 17. i 18. veku, koja prikazuju ivot primitivnih naroda, moe se videti
da postoji drutvo bez dravnog uredjenjai da drutvo i drava nisu iste pojave, dok
epoha gradjanskih revolucija in a s t a n a k k a p i t a l i z m a j a s n o u k a z u j u d a s u
d r u t v o i d r a v a d v e p o t p u n o razliite pojave. To su razlozi zbog kojih se u
nauci 17. i 18. veka sve viem o r a l o r a u n a t i s a d r u t v o m k a o p o j a v o m k o j a
u c e l i n i n i j e s a d r a n a u dravi i koja postoji pored nje i nezavisno od nje. Poznati
engleski sociologHerbert Spenser je izjednaavao drutvo sa organizmom. A Emil
Dirkem,f r a n c u s k i s o c i o l o g , p o l a z i o j e o d t o g a d a j e d i n k e k a
o e l e m e n t i v r e povezivanja i da pri tom obrazuju drutvo. To znai da
drutvo nije
prostz b i r j e d i n k i v e s i s t e m , o b r a z o v a n n j i h o v i m u d r u i v a n j e m , p r e d s t a v
l j a osobenu stvarnost koja ima svoja sopstvena obeleja. Nesumnjivo je da sene
moe nita kolektivno stvoriti ako nisu date pojedinane svesti, ali ovaj n u a n
uslov nije dovoljan. Potrebno je jo da su ove svesti
u d r u e n e , spojene, i to spojene na odredjen nain; iz ovog spajanja proizilazi
drutveniivot i ovo spajanje ga objanjava.

Dirkem smatra da grupa osea, misli i dela drugaije nego kad bi

neki l a n o v i b i l i i z d v o j e n i . O v a k v e d e f i n i c i j e d r u t v a s u s l e d e e ,
p r e m a Aleksandru Todoroviu: 1)
Kada tvrdi da drutvo nije prost zbir individua,on se suprotstavlja atomistikom shvatanju;
2)
Pokuava da odredi drutvok a o p o s e b a n i s v o j e v r s n i k v a l i t e t ;
3)
M e d j u t i m , u o v o j o d r e d b i d r u t v a dolazi do izraaja psihologistika
komponenta.
Ferdinand Tenis misli
dad r u t v o u s e b i s a d r i a t o m i s t i k e e l e m e n t e i s h v a t a n j a . P r e m a
n j e m u , drutvo, koje po konvenciji ili prirodnom pravu predstavlja jedan agregat,treba da
bude shvaeno kao mnotvo prirodnih i artificijelnih individua, ijese volje i sfere nalaze
u brojnim odnosima jedne prema drugima i jedne sa drugima, a ipak ostaju jedne od
drugih nezavisno bez uzajamnog unutranjeguticaja.Ovde se prepliu naredne komponente:
1) kulturalistika
(premakonvenciji); 2) atomistike (veliki broj individua); 3) psihologistike(
gde se volje nalaze u brojnim odnosima). Razlika izmedju Dirkemovog iTenisovog shvatanja
je u tome to, prema Dirkemu, psiholoka komponenta proizvodi neto novo, a Tenosovo
shvatanje je da proizvodi jedinke koje se povezuju kroz volje i pritom one ostaju
nezavisne i nemaju neki uticaj jedni na drugu.Marksistika koncepcija ukazuje na bitne
razlike izmedju oveka idrutva. Marks kae da
odnosi proizvodnje u svojoj celini ine ono to
se z o v e d r u t v e n i o d n o s i , d r u t v o i t o d r u t v o n a o d r e d j e n o m , i s t o r i j s k i
m stupnju razvitka, drutvo osobenog karaktera, kojim se ono razlikuje
od drutva.
I dalje nastavlja: drutvo se razlikuje prema celini proizvodnih procesai da opti pojam
drutva Marks odredjuje na ovaj nain: Taj proces zbiva seu specifinim istorijskoekonomskim odnosima proizvodnje, koji proizvodi i
reprodukuje samo ove odnose proizvodnje, a samim tim i nosioce
t o g procesa, materijalne uslove njihove egzistencije i njihove uzajamne
odnose,tj. njihov odredjenji ekonomsko-drutveni oblik. Jer
c e l i n a t i h o d n o s a , kojima se nosioci te proizvodnje nalaze nasuprot prirode
medjusobno,
uk o j i m a p r o i z v o d e , t a c e l i n a b a i j e s t e d r u t v o p o s m a t r a n o u
n j e g o v o j ekonomskoj strukturi.Marks i Engels su dali novo shvatanje drutva, koje je
sastavni deos h v a t a n j a o g e n e r i n o j s u t i n i o v e k a . O s n o v z a n j i h j e r a d ,
jer se ovek preko rada potvrdjuje i ostvaruje jedinstvo s prirodom, i
on ini sutinugenerikog bia oveka. ovek prisvaja pisao je Marks
n a n e k o l i k o naina svoju mnogoliku sutinu, tj. kao potpun ovek. Svaki od
njegovihl j u d s k i h o d n o s a s a s v e t o m v i d , s l u h , n j u h , u k u s , o s e a n
j e , m i s a o , kontemplacija, osetiti, hteti, deliti, voleti-ukratko, svi organi
n j e g o v e individualnosti, a isto tako i organi koji se neposredno predstavljaju
kaod r u t v e n i o r g a n i j e s u u s v o m o b j e k t i v n o m o d n o s u , t j . u s v o m o d n o s u
s objektom prisvajanja objekta. Prisvajanje ljudske stvarnosti i njen odnos saobjektom jeste
ispoljavanje ljudske stvarnosti. Marks je pisao:
Ali ovek nije samo prirodno bie nego i ljudsko prirodno bie, tj. bie koje
postoji s a m o z a s e b e , s t o g a g e n e r i n o b i e k o j e s e k a o t a k v o m o r a

p o t v r d i t i i manifestovati, kako u svom biu tako i u svom znanju. A kako sve

prirodnomora nastati, tako i ovek ima svoj akt nastajanja, istoriju,
koja je njemu poznata i koja je stoga akt nastajanja koja se kao akt nastajanja svesno
ukida.Istorija je prava prirodna istorija oveka.Polemiui s razliitim idealistikim
shvatanjima drutva, Marks o proizvodnim odnosima kae da ljudi u njih ulaze nezavisno od
svesti i
volje,a s r a z l o g o m j e u k a z i v a o n a p r i m a r n i m a t e r i j a l n i , o b j e k t i v n i
k a r a k t e r drutvene stvarnosti.
Osnovne odredbe drutva kod Marksa sadre ove komponente: 1) ona je
materijalistika,
jer polazi od proizvodnih procesa; 2)
ukazuje na celinuo d n o s a j e r
j e t a c e l i n a o d n o s a o d r e d j e n a p r o i z v o d n i m o d n o s i m a i t o najznaajnijim,
najvanijim;
3)
sadri odnose medju ljudima, kao i njihov odnos prema prirodi u procesu proizvodnje i
medjusobno,
kako veli Lj. M:Globalno drutvo predstavlja sloenu celinu, koja se struktuira i
diferencirau t r i p r a v c a : 1 ) p r o s t o r n o - s o c i j a l n a p o d r u j a ( m o r f o l o k a
podela); 2) posebne grupe i slojevi (stratafikaciona podela) i 3)
r a z l i i t e o b l a s t i drutvene delatnosti (funkcionalna podela). Globalna drutva su, kao
sloeneceline delatnosti i odnosa, organizovana. Ona sadre u sebi vie podsistema:socijalni,
ekonomski, politiki, kulturni (ideoloki).
U svakom globalnomd r u t v u p o s t o j e p a r c i j a l n e i g l o b a l n e d r u t v e n e g r u p e
u o k v i r u k o j i h s e odvijaju brojne delatnosti, zadovoljavaju individualne i kolektivne
potrebeljudi.
Razume se da drutvene ustanove mogu biti progresivne i regresivne.One, zajedno s
odgovarajuim drutvenim grupama i organizacijama, ineglavnu kohezionu
snagu drutva. Mihajlo Popovi pod pojmom globalno drutvo razume
relativno samostalnu, organizovanu celinu svih drutvenihdelatnosti i odnosa, grupa,
slojeva, i ustanova, celinu, koja zahvaljujuitome to sadri u sebi sve potrebne
uslove i inioce socijalne egzistencije ljudi, moe relativno nezavisno da egzistira.
4. DRUTVENE POJAVE
Drutvo predstavlja nunost drutvenih pojava. Poto je ljudskodrutvo opti
pojam, apstrakcija, i njome se ne mogu objasniti eksplicitno neki posebni sadraji
drutvenog ivota ljudske radnje, to se koristi pojam
drutvene pojave
. One su proizvod drutvenih delatnosti. O drutvenim p o j a v a m a L j .
M i t r o v i k a e d a s u o n e u i s t o v r e m e i i n d i v i d u a l n e i drutvene;
one u sebi nose elemente subjektivnog i objektivnog. Osnovnielementi drutvenih
pojava su:
uzajamna povezanost ljudskih ponaanja; delovanje tako povezanog ponaanja i
promena koje su stvorene na osnovutakve interakcije pojedinaca i drutvenih grupa.
U drutvu postoje brojnedrutvene pojave koje se mogu razliito klasifikovati.
Ako bismo poli
od p o z n a t e i e s t o z l o u p o t r e b l j a v a n e e m e o b a z i i n a d g r a d n j i
, s v e drutvene pojave mogli bismo grupisati u pojave drutvene osnove i

pojaved r u t v e n e n a d g r a d n j e . S a s t a n o v i t a s t e p e n a o
p t o s t i i n j i h o v e rasprostranjenosti drutvenim prostorom, sve drutven
e pojave mogu se podeliti na parcijalne i totalne.Sutunu drutvenih pojava ine delovanja
pojedinaca i drutvenihgrupa. Delovanja i ponaanja su bitna, i one su odredine
take. Radi se oskupu pojedinaca i njihovim ponaanjima. Drutvene pojave su
raznovrsne, j e r s u d r u t v e n e d e l a t n o s t i t a k o d j e r a z n o v r s n e . P r i m e r a r a d i , d
r u t v e n a pojava je
proizvodnja sredstava za ivot.
O n a j e p l a n s k a , s v r s i s h o d n a , u kojoj postoji medjusobna povezanost.
Drutvene pojave ine povezivanjenajmanje dva oveka.
Postoji veliki broj drutvenih pojava, jer sloenost
idinaminost ivota uslovljavaju beskonano medjusobnih povezivanja iljudskih
delovanja.
5. DRUTVENI ODNOSI
Drutveni odnosi su, u stvari, drutvene pojave. A jedinstvo
drutvenih p r o c e s a i o d n o s a i n i t u p o j a v u . D r u t v e n i o d n o s i s
u s p o l j n i n a i n zajednikog povezivanja ponaanja ljudi. O tome pie
Radomir Luki:
Stupajui u drutveni proces, ljudi se samim tim stavljaju u izvestan odnos,to jest oni
dospevaju u izvestan odnos jedan prema drugom, poloaj kojiomoguuje vrenje
onih radnji koje ine proces, odnosno samog procesa.
Oni ostaju u takvom poloaju dok proces traje. Promena tog poloaja
jemogua, ali samo do izvesne granice, preko koje takva promena
izaziva p r e s t a n a k p r o c e s a . D r u t v e n i o d n o s j e , k a o o b l i k , n e o d v o
j i v o d s v o j e sadrine, drutvenog procesa, a i posebnih radnji, razliitih od onih iz
kojihse sastoji drutveni proces, ve iz samog poloaja tih radnji (odnosno
ljudikojih ih vre), jedni prema drugima.
Drutveni odnosi se javljaju kao sadrina, dok se drutveni odnos javlja kao
oblik.
Ali se esto stavlja znak jednakosti izmedju drutvenihodnosa i procesa i govori
se o
proizvodnim, kulturnim i ostalim odnosima.
To je zato to su oni u medjusobnoj vezi. Odnosi mogu
biti
grupni, pojedinani, trajni, prolazni, nadredjeni, podredjeni,
itd.
6. DRUTVENI PROCESI
Drutvene pojave se mogu podeliti na: a)
drutvene procese,
i b)
drutvene tvorevine.
Drutveni procesi ine osnovne drutvene pojave.U k u p n o d r u t v o i
i v o t u n j e m u j e , u s t v a r i , r a z v o j l i n o s t i , g r u p a , institucija,
normi, propisa, i slino. Kako pie P. Kozi, drutveni procesi
sul j u d s k e r a d n j e k o j e u s l o v l j a v a j u n e k e t a k o d j e d r u t v e n e p o s l e d i c e . Ve
prema tome ta je njihov uzrok, sadraj ili kakav je njihov karak
t e r , drutveni procesi mogu biti

voljni
(ako su izazvani nezavisno od ljudskihhtenja i volje, ve zavisno od prirodne
stihije, na primer epidemija bolesti, r a d n j e i z n e h a t a i s l . ) ,
materijalni
(proizvodnja materijalnih dobara) iliduhovni (idejna aktvinost);
konstruktivni
(stvaranje novog)
ili
destruktivni
(unitavanje postojeeg), i drugo. Oni su, kako veli R. Luki, prvi stupanj povezanog
delovanja ljudi, povezano delovanje njihovog ponaanja, radnji,neposredno, u proizvodjenju
neke posledice, promene.
7. DRUTVENE TVOREVINE
Drutvene tvorevine su rezultati (
efekt, posledica
)
drutvenih promena.
One su u odnosu na drutvene procese i imaju relativ
n u samostalnost. Te tvorevine su efekti procesa i odnosa: Drutvene tvorevinesu relativno
jasna, stabilna stanja, situacije, dogadjaji koji su ... neposrednodati za razliku od samih
procesa i odnosa koji su iz njih skriveni.Drutveni procesi i odnosi stoje u
medjusobnoj povezanosti.Povezanost tih procesa (jai slabiji, posredan
neposredan), odredjujuvrstu drutvenih tvorevina.
Drutvene tvorevine su jasna, slobodna stanja,dati su dogadjaji neposredno na primer
roba, ideja, likovna oblikovanost,
propis itd,
su drutvene tvorevine, ije pretpostavke nisu uvek kompleksno
in e p o s r e d n o v i d l j i v e , z a r a z l i k u o d d r u t v e n i h p r o c e s a i o d n o s a i j i s u do
gadjaji neposedno dati. Drutvene tvorevine kao najoptije vrste su: 1)sloeni
drutveni procesi, i 2) drutvene skupine (grupe). Ako govorimo osloenim
drutvenim procesima, imamo u vidu: 1)
materijalne
(orudja zar a d , z g r a d e i t d . ) , i 2 )
duhovne
(teorije, naune zakone, kulturu, nauku,dogme,obiaje, umetnost, propisi). Ove
posledice, materijalne ili duhovne,moemo ocenjivati kao progresivne ili regresivne, proste ili
sloene.
8. ODNOS PRIRODE I DRUTVA
Socioloki posmatrano, drutvo ini celinu drutvenih pojava, procesai odnosa. Medjutim, ona
se ne moe shvatiti bez uvida odnosa i veze koje se j a v l j a j u n a r e l a c i j i p r i r o d e i
d r u t v a . o v e k j e s a s t a v n i d e o p r i r o d e , i o n svojim radom stvara uslove
ivljenja.Marks govori o prirodnim svojstvima oveka, ali je isticao da ovek nije samo
prirodno bie, nego je prvenstveno ljudsko prirodno bie, a ono semora potrvditi.Marks je
generinu sutinu video u injenici da ljudska univerzalna proizvodnja prua oveku da
njegov rad uini teorijski i praktino svojim predmetom, a da se ovek odnosi prema
sebi kao prema univerzalnom biu ida je ono oslobodjeno od neposredne prirodne nunosti.
Tu je bitna razlikaizmedju ivotinje i oveka, jer ovek svoju prirodnu delatnost

preokree imenja u predmet svog htenja i svesti, a ivotinja se neposredno

udaljuje snjenom ivotnom delatnou, i od nje se ne razlikuje.
Traganje za odnosom prirode i drutva zaokupljalo je mnoge filosofe isociologe, jer na ovo
pitanje nije lako i jednostavno dati odgovor. Jedni dajuznak jednakosti izmedju prirode i
drutva, drugi ih potpuno odvajaju i praved i s t i n k c i j u i z m e d j u n j i h i k a u d a s u t o
p o t p u n o o d v o j e n e c e l i n e , n i i m povezani kvaliteti.
Ogist Kont i Maral Staneli smatraju da nema sutinskihrazlika izmedju ovih dveju
fenomena (ljudskog drutva i prirode).
Njihovav i d j e n j a s u d a n e m a s u t i n s k e r a z l i k e d r u t v e n e i p r i r o d n e
z a k o n i t o s t i , samim tim ne postoje razlozi da se ljudsko drutvo bori protiv prirode, jer
jeono rezultat prirodnih zakonitosti koji su predodredjeni nekim vanprirodnimsilama, a
suprotstaviti se njima znai suprotstaviti se natprirodnim silama.Drugo shvatanje,
koje su izneli GUSTAV LE BON, HENRIH RIKERT i GABRIJEL TARD,
govori o kvalitativnim i sutinskim razlikama zakonitostiu p r i r o d i i d r u t v u .
P o n j i m a , p r i r o d a i m a p o s e b a n r a z v o j , a d r u t v o sopstvene
zakonitosti.Postoji i marksistiko stanovite i shvatanje o odnosu prirode i drutva, i
ono je u bliskoj vezi s marksistikim uenjem o nastanku oveka idrutva. Ovo stanovite nije
jednostrano, iskljuivo, ono uvidja dijalektikuv e z u i j e d i n s t v o p r i r o d e i d r u t v a ,
g d e s e j e d i n s t v o o s t v a r u j e u p r o c e s u materijalne proizvodnje. Medjutim, Marks je u
Ranim radovima ukazao narazliku izmedju oveka i ivotinje: Praktino
proizvodjenje
predmetnogs v e t a , p r e r a d a a n o r g a n s k e p r i r o d e , j e s t e p o t v r d a o v e k a
kao svesnogg e n e r i k o g b i a k o j e s e p r e m a s v o m r a d u o d n o s i
k a o p r e m a s v o m sopstvenom biu. Istina, ivotinja takodje proizvodi.
A l i , o n a p r o i z v o d i jednostrano,
dok ovek proizvodi univerzalno; ona proizvodi pod vlau univerzalne potrebe, dok
ovek proizvodi sam, slobodan od fizike potrebe ii istinski proizvodi tek oslobodjen nje.
Ona proizvodi za sebe, dok ovek reprodukuje celu prirodu; njen proizvod pripada
neposredno samo njenom
fizikom telu, dok se ovek slobodno suprotstavlja svom proizvodu.
ivotinjaoblikuje samo po meri i potrebi vrste kojoj pripada, dok ovek zna svagda dada
predmetu inherentnu meru; stoga ovek oblikuje i prema zakonu lepote.ovek stvara svesno
i planski proizvode rada, kako kae Engels:
Onis a m i s e b e p o i n j u r a z l i k o v a t i o d i v o t i n j a o n d a k a d p o n u p r
o i z v d i t i sredstva za ivot korak koji je uslovljen njivom telesnom
organizacijom.
Tim e t o p r o i z v o d e s v o j a s r e d s t v a z a i v o t l j u d i p r o i z v o d e i m a t e r i j a l n i
ivot
.ivotinje ne mogu da stvaraju orudja, one nemaju sposobnost da p r o i z v o d e
s r e d s t v a z a i v o t . E n g e l s k a e : I s t o r i j a r a z v i t k a d r u t v a s e u jednoj
taki bitno razlikuje od istorije razvitka prirode. U prirodi ako ne uzmemo u obzir
obratno delovanje oveka na prirodu samo nesvesne slepesile deluju jedna na drugu, i
njihovom uzajamnom delovanju ispoljava se o p t i z a k o n . . . U i s t o r i j i d r u t v a
s v i s u a k t e r i s v e u o b d a r e n i l j u d i , k o j i dejstvuju promiljeno ili strasno i
tee ka odredjenim ciljevima; ovde senita ne deava bez svesne namere, bez cilja koji
se hoe postii.Za ukupno razumevanje ljudskog drutva, pored veze izmedju prirodei
drutva, potrebno je imati u vidu i specifinosti drutva. Jer, ljudi posedujuosobine
proizale zahvaljujui drutvenom ivotu, jer bioloki procesi

kodl j u d i d o b i j a j u u d r u t v u d r u g e o b l i k e - t i p r o c e s i s u
t i m e p o s t a l i specijalizovani.
ZAKLJUAK
Drutvo je predmet prouavanja mnogih drutvenih nauka. Svaka od njih tei da proui svoj
predmet neka podruja drutvenih ivota,
odnosno p o j e d i n e p o j a v e . S o c i o l o g i j a , z a r a z l i k u o d o s t a l i h d r u t v e n i h n a
u k a , istrauje i opisuje drutvo u njegovom jedinstvu, bez obzira to se
drutvoi s p o l j a v a u r a z l i i t i m o b l i c i m a . S o c o l o g i j a p o k a z u j e d a j e d r u t v
o s k u p pojava koje nisu mehaniki odvojene, ve predstavljaju dijalektiki
skup(jedinstvo), to znai da su one medjusobno povezane makar bile i razliite, pa ak i
protivrene.Medjutim, sociologija se ne bavi samo globalnim drutvom, nego imikrosociolokim zanimljivim osnovnim obelejima drutvenosti. To je
sveo n o t o i n i o d g o v a r a j u i n a i n d r u t v e n o g i v o t a k o j i s t v a r n
o i v e konkretni pojedinci i grupe u odredjenom vremenu i prostoru. U tom smislu
predmet socilogije nije samo drutvo kao nekakav izvanljudski
objekat,nego pre svega drutvenost, kao nain ljudskog ivota.