IV Organizovanje velikih poslovnih

sistema

Modeli organizovanja velikih

poslovnih sistema
1.
2.

3.

Korporacija
Holding
a) ist
b) Meoviti
Koncern

Korporacija

Korporacija se uglavnom koristi kao

organizacioni model velikih preduzea

Osnovne

karakteristike korporacije:

korporacija je akcionarsko drutvo

korporacija predstavlja jedinstvenu celinu u
poslovnom i vlasnikom pogledu
korporacija je obraunska jedinica sa drutvom

Korporacija
Prednosti korporacije se ogledaju u sledeem:

Vlasnici akcija korporacije odgovorni su za njeno poslovanje

samo u visini vrednosti akcija. Korporacija kao pravni subjekt
odgovara za celokupno poslovanje.

Laka prenosivost vlasnitva u korporaciji. Vlasnici akcija mogu

u celini ili u odreenom delu da prodaju akcije u visini cene
koju mogu da ostvare.

Korporacija omoguava prikupljanje ogromnih finansijskih

sredstava od raznih posednika (ukljuujui i sitne tedie) za
velike finansijske poduhvate kao to su izgradnja eleznica,
auto-puteva i dr. To se obezbeuje emitovanjem i putanjem u
prodaju akcija po ceni koja je pristupana i onima koji
raspolau manjim kapitalom. Na taj nain korporacije postaju
finansijski mone, sa velikim brojem akcionara.

Holding

Holding je sloeni model organizovanja velikih poslovnih sistema

(eleznica, PTT u dr.) koji u svom sastavu ima vie preduzea, od
kojih je jedno matino ili upravljako preduzee ili drutvo, a
ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea.

Matino preduzee se jo naziva mati, a zavisna keri, unuci,

praunuci u zavisnosti od razgranavanja holdinga.

Za razliku od korporacije holding nije jedinstvena poslovna celina,

ve su sve lanice preduzea autonomna u svom poslovanju.

Ona vode samostalno svoju poslovnu politiku i imaju status

pravnog lica.

Holding je jedinstven u vlasnikom smislu.

Matino preduzee ima svoj kapital (u osnovnoj glavnici) u svim

zavisnim (supsidijarnim) preduzeima koji se obino kree od 51
do 100% ukupne vrednosti glavnice zavisnih preduzea.

Holding

Holding moe nastati na vie naina.

Prvi nain je ukljuivanje u holding samostalnih preduzea

integrisanjem ili pripajanjem. Najei sluaj je kada ova
preduzea dou u teak materijalni poloaj pa ih jaka
preduzea progutaju.

Drugi nain nastanka holdinga je putem osnivanja novih

preduzea i trei nain, holdinzi mogu nastati deobom imovine
preduzea na dva ili vie preduzea ili na drugi nain.

Preduzea koja se ukljuuju u holding gube svoju upravljaku

samostalnost i postaju zavisna preduzea. Meutim, u
poslovnom smislu ona su samostalna i imaju status pravnog
lica. To znai da ona neposredno stupaju u pravni i poslovni
promet.

Holding deluje: kao preduzee; kao grupa preduzea

Holding

Razlikuju se dve vrste holdinga:

ist holding je holding koji se bavi iskljuivo upravljakom

delatnou tj. osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem
preduzeima. On nema drugih delatnosti tj. ne vri ni
proizvodnju, ni prodaju proizvoda ili usluga, ne obavlja ni druge
operativne poslove ukljuujui i zajednike poslove za vie
preduzea, ve to obavlja svako preduzee za sebe.

Meoviti holdinzi za razliku od istih holdinga pored

upravljakih poslova (osnivanje, finansiranje i upravljanje
preduzeima) obavljaju proizvodne, trgovinske ili uslune
delatnosti kao i odreene zajednike poslove za vie zavisnih
preduzea u svom sastavu, kao na primer istraivakorazvojne poslove, marketing poslove, kadrovske poslove i dr.

Koncern

Koncern je najrasprostranjeniji oblik monopola.

To je organizacioni model u koji se organizuju

preduzea koja posluju u razliitim granama
proizvodnje i delatnosti, a koja zadravaju pravnu
samostalnost.

Koncern osniva tzv. filijale preduzea bilo ueem u

njima, bilo indirektno, ime se stvaraju zavisna i
kontrolisana preduzea.

Pri tome finansiranje predstavlja osnovno sredstvo

kontrole, dok je formiranje poslovne politike i
ostvarivanje kontrole koncentrisano (locirano) u
holding preduzeima (drutvima).

Jeste Koncern
HEMOFARM Koncern:

Proizvodnja lekova
Proizvodnja medicinskih materijala
(HEMOFARM i njegovo zavisno preduzee Hemomed od
1982.g. )
Proizvodnja parafarmaceutskih proizvoda
Proizvodnja kozmetike
Proizvodnja veterinarskih preparata i sredstava za
zatitu bilja
(HEMOFARM-ova kerka-firma HEMOVET )
Proizvodnja ambalae
Program poslovne galanterije

Nije Koncern

Profil firme:Koncern

Adresa:Maksima Marinkovica 23
Mesto:Kosjeric
Telefon:063/652-733
Fax:Fax: 031/883-557
Web sajt:
Opis delatnostiTrgovina gradjevinskim materijalom na veliko
I
malo - uglavnom cementom, obojenim metalima,
- uglavnom bakrom, export - import, prevoz robe
u drumskom saobracaju.

Profitna decentralizacija velikih

poslovnih sistema

Dekomponovanju preduzea na odgovarajui broj poslovno

zaokruenih celina radi poveanja efikasnost sopstvenog
poslovanja i ostvarivanje sopstvenog profita, a time i profita
itavog preduzaa.

Dekomponovanje preduzea vri se po proizvodnim delatnostima,

familijama proizvoda, odnosno usluga, linijama proizvodnje, itd.

Najveu samostalnost i autonomiju u poslovanju dobijaju one

poslovne jedinice koje obuhvataju proizvodne delatnosti ili grupe
proizvoda (usluga) i koje su u strukturi organizacije organizovane
kao divizioni.

Profitna decentralizacija se vri uglavnom iz sledeih razloga:

radi omoguavanja i podsticanja preduzetnitva i

preduzetnike inicijative

radi prenoenja odgovornosti za ostvareni profit

Profitna decentralizacija velikih

poslovnih sistema

Profitni centri

Strategijske poslovne jedinice

Trokovni centri

Centri prihoda

Investicioni centri

Profitni centri

Profitni centri su najei organizacioni model u

decentralizovanim preduzeima.

Divizioni su obino organizovani kao profitni centri.

Decentralizacija preduzea na profitne centre vri se tako to

se preduzee dekomponuje na delove ili segmente poslovanja
iji se rezultat rada moe posebno planirati, pratiti i utvrivati
u vidu profita.

Profit se planira posebno za svaki profitni centar i to kako za

poslovnu godinu u celini, tako i za odreene vremenske
intervale (tri meseca, est meseci, devet meseci).

Prema ostvarenom profitu meri se uspenost svakog profitnog

centra, a posebno njihovih menadera.

Strategijske poslovne jedinice

Strategijske poslovne jedinice su u primeni poslednjih

decenija, a sastavni su deo organizacione strukture velikih
korporacija u razvijenim zemljama.

Nastale su kao rezultat razvoja stratekog menadmenta,

odnosno kada se u velikim preduzeima uvidelo da je
neophodno da se strategija i strateki planovi u njima definiu
na dva nivoa da bi se obezbedilo njihovo uspeno poslovanje i
razvoj u promenljivom okruenju.

Prema tome, prvi nivo ini nivo preduzea, odnosno njegovo

poslovanje u celini, a drugi nivo je poslovanje po pojedinim
delatnostima organizovanim u divizione.

Trokovni centri

Ovi centri se organizuju u delovima preduzea u kojima se mogu posebno

planirati, pratiti i utvrivati trokovi poslovanja.
Delovi u kojima se organizuju trokovni centri su znatno ui od delova u
kojima se organizuju profitni centri.
Trokovni centri se organizuju i u okviru profitnih centara.
Cilj organizovanja trokovnih centara je smanjenje trokova u poslovanju
preduzea, za razliku od profitnih centara iji je cilj ostvarivanje profita.
Trokovni centri mogu da se podele na trokovne centre u proizvodnoj
delatnosti preduzea (tehniki trokovni centri), gde se mogu veoma
pouzdano utvrditi trokovi kao na primer trokovi materijala, trokovi
direktnog rada, itd.
Drugu grupu trokovnih centara koji se jo nazivaju diskrecioni trokovni
centri ine centri organizovani u ostalim funkcijama preduzea (kadrovi,
finansije, istraivanje i razvoj i dr.), gde se trokovi ne mogu realno utvrditi.
U ovim centrima trokovi se planiraju na nivo prologodinjih ili uveani ili
smanjeni za odreeni procenat prologodinjih trokova.
Tako definisani trokovi predstavljaju budet centra za tu godinu, koji se ne
sme prekoraiti.

Centri prihoda

Centri prihoda se organizuju samo u prodajnoj delatnosti i u

prodajnim jedinicama preduzea.

Za centre prihoda utvruje se prihod, odnosno realizacija koju

treba da ostvare u toku godine. Taj prihod je istovremeno i
norma uinka njihovih menadera, a koja koristi se za ocenu
njihovog rada i za nagraivanje.

U zavisnosti od veliine preduzea moe se organizovati jedan

ili vie centara prihoda.

Pored planiranog prihoda za ove centre se utvruje budet koji

sainjavaju planirani trokovi za plate, putovanja,
reprezentaciju i dr. ali bez trokova realizovane usluge.

Investicioni centri

U cilju boljeg korienja raspoloivih resursa organizuju se

investicioni centri.

Oni se razlikuju od profitnih centara jer se njihov rezultat meri i

iskazuje u vidu prinosa na investicije, odnosno uloeni kapital,
za razliku od profitnih centara iji je rezultat profit.

Centri investicija su poslovne jedinice novijeg datuma, a

organizuju se u cilju zatite interesa akcionara.