Dodatak A

Beskonano male i beskonano

velike veliine i aproksimacije

Pustimo da promenljiva veliina x tei nekoj vrednosti a, x a (koja moe biti i

beskonana, a = ). Tada, ako je ta granina vrednost,
jednaka nuli, a = 0 , tj x 0 , kaemo da je x beskonano mala (veliina).

beskonana ( a = ), tj. x , kaemo da je x beskonano velika (veliina)

Posmatrajmo sada neku funkciju, f(x) promenljive x. Ako je njena granina vrednost,
kada x tei nekoj vrednosti a, jednaka nuli:

lim f ( x) = 0

(A.1)

xa

ona je beskonano mala (veliina), kada x a . Ako pak

neogranieno raste po apsolutnoj vrednosti,

funkcija f(x), kada x a ,

lim f ( x) =

(A.2)

xa

ona je, kada x a , beskonano velika (veliina).

Primeri:
Funkcija x 2 4 je beskonano mala veliina kada x 2 ili kada x 2
1. Funkcija

4x 2 1
1
2 je beskonano mala veliina kada x
2x 1
2

2. Kada je x beskonano mala veliina, tada su i funkcije:

beskonano male veliine.
3. Funkcije:

sin x, tan x, 1 cos x

1
3x 5
, e x ,
su beskonano male veliine, kada x
x
2x 2 + 2

4. Funkcija tan x je beskonano velika veliina kada x

5. Kada je x beskonano mala veliina, tada su funkcije

2
1

cot x,

beskonano velike veliine.

6. Kada je x beskonano velika veliina, tada su i funkcije
beskonano velike veliine

1
, ln x, e x
1 cos x

5x 2 x
e , ln x,
3x + 1
x

Poreenje beskonano malih i beskonano velikih veliina

Neka su funkcije f (x) i g (x) beskonano male (veliine), kada x a (vidi jedn A.1) i

interesuje nas koja od njih bre tei nuli, kada x a . To se moe utvrditi posmatranjem
granine vrednosti njihovog kolinika. Tako, ako je:

lim

f ( x)
=0
g ( x)

(A.3)

lim

g ( x)
=
f ( x)

(A.3a)

xa

odnosno,
xa

znai da beskonano mala f (x) bre tei nuli od beskonano male g (x) . Kaemo da je f (x)
beskonano mala viega reda u odnosu na g (x) ili da je g (x) beskonano mala niega reda u
odnosu na f (x) i to se u literaturi naznaava pomou znaka o (Landauov simbol, koji asocira na 0)
na sledei nain:

f ( x) = o( g ( x))

(A.4)

Ako pak njihov kolinik, kada x a , nije ni beskonano mala ni beskonano velika, tj. :

lim
xa

f ( x)
= k (k 0, )
g ( x)

(A.5)

kaemo da su one istoga reda i to se oznaava pomou drugog Landauovog simbola, O (od
eng. reli order) kao:
f ( x) = O( g ( x))

(A.6)

Specijalno, ako njihov kolinik tei jedinici,

lim
xa

f ( x)
=1
g ( x)

(A.7)

znai da se one, u nekoj maloj okolini take x = a , isto ponaaju i kaemo da su ekvivalentne
beskonano male veliine, kada x a , to naznaavamo na sledei nain:
f ( x) g ( x)

(kada x a)

(A.8)

Neka su neke funkcije f (x) i g (x) beskonano velike (veliine), kada x a (vidi jedn
A.2) i interesuje nas koja od njih bre raste po apsolutnoj vrednosti, kada x a . Ako je,

lim

f ( x)
=
g ( x)

lim

g ( x)
=0
f ( x)

xa

odnosno,
xa

znai da beskonano velika f (x) raste bre (po apsolutnoj vrednosti) i kaemo da je f (x)
beskonano velika viega reda u odnosu na g (x) , odnosno da je g (x) beskonano velika niega
reda u odnosu na f (x) i piemo:
g ( x) = o( f ( x))
Ako njihov kolinik kada x a ostane ogranien i ne tei nuli, tj vai (A.5) onda su one

istoga reda,
f ( x) = O ( g ( x)) ,
a specijalno, ako tei jedinici (A.7) one su, kada x a , ekvivalentne beskonano velike:
f ( x) g ( x)

Primeri:
1. Pri x 0 , beskonano mala x 4 je viega reda u odnosu x 3 , a obe su viega reda u
odnosu na x : x 4 = o( x 3 ), x 3 = o( x ), x 4 = o( x)
2. Pri x 0 , beskonano male sin x i 2 x su istoga reda, sin x = O(2 x) jer je:

lim
x 0

sin x 1
=
2x
2

3. Funkcija f ( x) = 1 cos x je , kada x 0 , beskonano mala viega reda u odnosu na

x, jer:

1 cos x
x 0
x

lim

( Lopit .)

= lim
x 0

sin x
=0
1

4. Kada u nekoj taki x0 prirataj nezavisno promenljive, x = x x0 tei nuli, tada i

odgovarajui prirataj diferencijabilne funkcije y = f ( x) ( y ( x) ) tei nuli i ako

je f ( x0 ) 0 , oni su beskonano male istoga reda (vidi jedn. A.5), jer je :

lim

x 0

f ( x0 + x) f ( x0 )
= f ( x0 ) ( 0, )
x

5. Eksponencijalna funkcija e x je , kada x , beskonano velika viega reda od

stepene funkcije x n , ma koliko veliki bio exponent n (ali konaan), jer je :

lim
x

ex
=
xn

Nije teko pokazati da, ako su f (x) i g (x) , kada x 0 , ekvivalentne beskonano
male, tada je njihova razlika f ( x) g ( x) beskonano mala viega reda u odnosu na obe njih i
obratno, ako je razlika dve beskonano male, viega reda u odnosu na jednu od njih, onda su one
ekvivalentne. Zaista,

lim
xa

f ( x) g ( x )
g ( x)
= 1 lim
= 11 = 0
x a f ( x)
f ( x)

Aproksimacija prirataja funkcije f(x) njenim diferencijalom

Prirataj diferencijabilne funkcije, y = f ( x0 + x) f ( x 0 ) i njen diferencijal
dx = f ( x 0 )x su, kada x 0 , ekvivalentne beskonano male, ako je f ( x0 ) 0 .Da bi
smo se uverili u to, sumu Tajlorovog reda (1.13a) posmatrane funkcije,

f ( x) =

n =0

f ( n ) ( x0 )
( x x0 ) n
n!

emo zameniti sumom prva dva sabirka, sa odgovarajuim ostatkom reda (1.14):
f ( x ) = f ( x0 ) + f ( x0 )( x x0 ) + f ()

( x x0 ) 2
2!

odnosno, ako uvedemo prirataj x = x x0 ,

f ( x ) f ( x 0 ) = y = f ( x0 ) x + f ()

x 2
2!

( x0 < < x )

( x0 < < x )

Razlika prirataja i diferencijala je, kada x 0 , beskonano mala vieg reda u odnosu na
y :

x 2
2
2! = 1 lim f ()x = 1 f ( x0 ) lim x = 0
y
2 x0 y
2 f ( x0 ) x0
x
x

f ()
lim

x 0

pa sledi da su oni beskonano male istoga reda:

y f ( x)x (kada x 0)

(A.9)

Dakle, za male prirataje argumenta, prirataj funkcije se moe aproksimirati (zameniti)

diferencijalom.
Primer:
Treba proceniti apsolutnu greku izraunate zapremine lopte, V koja potie od male
greke merenja njenog prenika, d . Greka merenja prenika lopte, tj. razlika pribline
-izmerene vrednosti, d i njegove tane vrednosti d se moe interpretirati kao prirataj
prenika, kao nezavisno promenljive:

d = d d = d
Odgovarajui prirataj zapremine lopte, kao funkcije njenog prenika, predstavlja onda
oigledno greku izraunate zapremine, koja se naziva i greka posrednog merenja
zapremine lopte (merenjem njenog prenika):

4 d + d 4 d
V = V V = V =

3 2 3 2
3

Za male greke merenja prenika, tj. male prirataje d , greku merenja lopte, tj. prirataj
zapremine moemo da aproksimiramo jednostavnijim izrazom za diferencijal zapremine:

d 2
1 3
V = V dv = d d =
d
2
6

i poto nam je nepoznata tana vrednost prenika, imajui u vidu da je d d , traenu

greku posrednog merenja zapremine lopte procenjujemo kao:

d
d
2
2

Poto u praksi ne znamo koliko su tano greke merenja, zamenjujemo ih granicama

apsolutnih greaka merenja. Tako se kao granica apsolutne greke merenja prenika lopte
uzima, Ad uzima neki pozitivan broj, koji zadovoljava uslov:

Ad d

Analogno, greke posrednih merenja zamenjujemo njihovim granicama, pa za granicu

apsolutne greke odreivanja zapremine lopte, AV V uzimamo:
d
Ad
2
2

AV =

Neka smo naprimer izmerili da je prenik lopte, d = 9.8cm , instrumentom ija je granica
apsolutne greke, Ad = 0.3mm . Za zapreminu dobijamo:

V =

1 3
d = 492.8cm 3
6

a procena njene greke je :

d
AV =
Ad = 4.5cm 3
2
2

Pravilno, rezultat odreivanja zapremine lopte prikazujemo kao:

V = V Av = 492.8 4.5
ime kratko zapisujemo da se tana vrednost zapremine nalazi u intervalu:
492.8 4.5 V 492.8 + 4.5 ,
koji sledi iz relacije : V V AV .

Aproksimacija
diferencijalom

prirataja

funkcije

vie

promenljivih

totalnim

Analogno funkciji jedne promenljive, prirataj funkcije vie promenljivih, se pri

malim priratajima nezavisno promenljivih aproksimira totalnim diferencijalom :

f ( x1 + x1 , x 2 + x 2 , K , x m + x n ) f ( x1 , x 2 , K , x n )

f
x1

x1 +
M

f
x 2

x 21 + L +
M

f
x n

x n

(A.10)

gde se paricijalni izvodi raunaju u taki M ( x1 , x 2 , K , x n )

Primer:
Neka neku veliinu y, izraunavamo iz poznatih, ali priblinih vrednosti za veliine
x1 , x 2 ,..., x n , formulom:

y = f ( x1 , x 2 ,..., x n )
*

Ako su greke (prirataji) xi xi , i = 1,2,..., n

nezavisno promenljivih male, greku

moemo proceniti, rezonujui kao u prethodnom

(prirataj) funkcije y = y y

primeru, aproksimirajui je totalnim diferencijalom u poznatoj taki M ( x1 , x 2 ,..., x n ) :

f
x1

y y

( x1 x1 ) +
*

f
x 2

( x2 x2 ) + L +
*

f
x n

( xn xn )
*

Poto u praksi raspolaemo samo granicama apsolutnih greaka argumenata,

Axi xi xi , i = 1,2,..., n , moemo polazei od prethodne formule i imajui u vidu da je

zbir apsolutnih vrednosti vie veliina vei ili najmanje jednak apsolutnoj vrednosti zbira
tih veliina, kao granicu apsolutne greke funkcije Ayi y y , uzeti:

Ay =

f
x1

Ax1 +
M

f
x 2

Ax2 + L +
M

f
x n

Axn

(A.11)

Neka smo naprimer, instrumentom ija je granica apsolutne greke merenja Am = 0.5 mm ,
izmerili prenik cilindra, d = 3.6cm i njegovu visinu, h = 8.4cm . Potrebno je odrediti
njegovu zapreminu i proceniti greku. Za zapreminu dobijamo:

d
V =
h = 85.50cm 3
4
2

a njenu greku procenjujemo primenom izvedene formule:

2
d
d

AV =
h+
A = 2.884cm 3
2
m
4

pa rezultat prikazujemo kao: V = 85.5 2.9

Red beskonano male veliine. Red aproksimacije funkcije

Tajlorovim polinomom
Kada je neka veliina beskonano mala, tj. 0 , i veliine 2 , 3 , 4 , 5 , K su
oigledno beskonano male i to viega reda u odnosu na . Tada se kae da beskonano mala
n , n = 1,2, K ima red n, a isto tako i bilo koja beskonano mala , ako je,

= O ( n )
Tako je prvoga reda, a 2 i k 2 , gde je k neka konstanta razliita od nule, su drugoga reda.

U aproksimaciji neke funkcije f (x) u okolini take x0 Tajlorovim polinomom,

f ( x) f ( x0 ) + f ( x0 )( x x0 ) +
kada x = x x 0 0 , linearan

f ( x 0 )
f ( n ) ( x0 )
( x x0 ) 2 + L +
( x x0 ) n
2!
n!

lan, f ( x0 )( x x0 ) je

beskonano mala prvoga reda,

f ( n) ( x0 )
f ( x 0 )
( x x0 ) n je n toga
( x x0 ) 2 je drugoga reda ,..., poslednji,
n!
2!
reda. Kae se da je Tajlorov polinom n-toga stepena, aproksimacija n-toga reda funkcije
f(x), u okolini take x0 . to je red aproksimacije, n vii, ona je bolja, tj manja je po apsolutnoj
vrednosti greka aproksimacije - ostatak Tajlorovog reda (1.14), koji je beskonano mala reda
n + 1. Najgrublja aproksimacija je nultoga reda,
kvadratni ,

f ( x) f ( x0 )
a za potrebe inenjske analize esto se pri malim priratajima argumenta, x x0 , mogu
zanemariti svi lanovi drugog i vieg reda i funkcija zameniti aproksimacijom prvoga reda
(tangenta na krivu f(x) u taki x0):
f ( x ) f ( x0 ) + f ( x0 )( x x 0 )
ili kako se to kae, izvriti njena linearizacija u okolini take x0 . Uoavamo da je
linearizacija funkcije u okolini neke take, ekvivalentna aproksimiranju njenog prirataja
diferencijalom.

Asimptotske aproksimacije
Ako su f (x) i g (x) ekvivalentne beskonano male ili beskonano velike veliine, kada
x a , f ( x) g ( x) , kae se da se one asimtotski pribliavaju kada x a . Ako je pri
tom jedna od njih jednostavnija, onda ona moe da poslui kao asimtotska aproksimacija
druge, tj. za dobijanje priblinih vrednosti druge funkcije u okolini take x = a .

Primeri:
1. Ako je f ( x0 ) = 0 , funkcija f(x) i njen Tajlorov polinom u okolini x0 su, kada x x0 ,
ekvivalentne beskonano male, pa je Tajlorov polinom asimptotska aproksimacija
funkcije f(x) u okolini x0 . Na primer, polinomi:

P1 ( x) = x, P2 ( x) = x

x2
x2 x3
, P3 ( x ) = x
+ , L
2
2
3

su asimptotske aproksimacije funkcije ln(1 + x) u okolini take x0 = 0 .

2. Gama funkcija i elementarna funkcija

2 x

x e

g ( x) =

su, kada x , ekvivalentne beskonano velike (vidi jedn. 2.18) pa se g(x) koristi kao
asimptotska aproksimacija Gama funkcije za velike vrednosti argumenta (Stirlingova
formula).

2
ln x je, kada x 0 , beskonano velika ekvivalentna Beselovoj funkciji druge

vrste, nultoga reda, Y0(x) (jedn. 2.26), pa moe da poslui kao njena aproksimacija, za male

3. Funkcija

vrednosti argumenta.
4. Hiperbola 3 je asimptotska aproksimacija funkcije

() =

3 1
1

tanh

za velike vrednosti (vidi Zadatak 4.5 e)), jer je:

3 1
1

tanh
1
1
lim
= lim
= 1

tanh
3

Imajui u vidu da se pri odreivanju graninih vrednosti nekog izraza u kome figuriu
beskonano male ili beskonano velike veliine, one mogu zameniti njima ekvivalentim
beskonano malim (velikim), nalaenje graninih vrednosti se moe pojednostaviti
zamenjui pojedine beskonano male (velike) njihovim asimptotskim aproksimacijama.

Primeri:
1. lim
x 0

x x 3 3!
x 1 x 2 3!
sin x
= lim
=
lim
=1
ln(1 + x) x0 x x 2 2 x0 x(1 x 2 )

2
ln x
Y0 ( x)
2

2. lim
= lim
=
x ln x
x ln x

3. lim
0

3 3
3 3
3 1
1
3
1
1
3
3

= lim

=
lim
=
lim
=1
tanh 0 3 3 0 ( 3 3) 0 2 (1 2 3)

(vidi Zadatak 4.5 d))