Izvod po pravcu i

vektor gradijenta

Seminarski rad A M271

Student
Mirjana Eri 398/10

Mentor
dr Jelena Aleksi

___________________________________________________________________________

Novi Sad, 2011/2012

Sadraj
1.Uvod ............................................................................................................. 1
2.Izvod po pravcu ............................................................................................ 2
3.Vektor gradijenta......................................................................................................... 7
3.1 Osobine gradijenta ..................................................................................................... 9
3.2 Vektor gradijenta kao normala na povr .................................................................. 11
3.3 Gradijent u krivolinijskim koordinatama ................................................................. 14

4.Primeri......................................................................................................... 17
5.Zakljuak .................................................................................................... 23
6.Dodatak ...................................................................................................... 24
Literatura........................................................................................................ 25

________________________________________________________________________
0

1.

Uvod

U ovom radu govorimo o izvodu po pravcu i vektoru gradijenta.

U prvom delu rada govorimo o izvodu po pravcu, veliini koja odreuje brzinu promene funkcije
u nekom pravcu.
U drugom delu rada govorimo o gradijentu skalarne funkcije i osobinama gradijenta.
U praksi je esto potrebno takama trodimenzionalnog prostora pridruiti neku brojnu vrednost.
To pridruivanje ne treba da zavisi od izbora koordinatnog sistema ili naina zadavanja
(opisivanja) objekata.
Preslikavanje koje takama prostora pridruuje temperature u datoj taki je primer za tu vrstu
preslikavanja. Tada, u svakoj taki u sobi, gradijent u toj taki pokazae smer u kojem
temperatura raste najbre. Intenzitet gradijenta e odrediti koliko se brzo temperatura poveava u
tom pravcu.
Za prethodno preslikavanje se umesto termina skalarna funkcija prostornih taaka koristi
termin "skalarno polje.
Nakon toga, navedeni su razni primeri.

________________________________________________________________________
1

2.

Izvod po pravcu

Definicija parcijalnog izvoda po x u taki ( x 0, y 0) funkcije f = f ( x, y ) je:

xf ( x 0, y 0) = lim
h 0

f ( x 0 + h, y 0 ) f ( x 0, y 0 )
.
h

To moemo zapisati na sledei nain:

r
f (( x 0, y 0) + hi ) f ( x 0, y 0)
lim
.
h 0
h
Zbog ovog poslednjeg zapisa, parcijalni izvod po x u taki ( x 0, y 0) moemo zvati i izvod po
r
pravcu vektora i u taki ( x 0, y 0) .

Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po x

Parcijalni izvod po x odreuje nagib tangente na krivu u preseku grafika funkcije f i ravni
y = y 0 (Slika 1).

Slika 1: Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po x

Ravan y = y 0 see (x,y)-ravan po pravoj y = y 0 (u (x,y)- ravni ).

________________________________________________________________________
2

r
Ta prava koja je paralelna vektoru i , a prolazi kroz ( x 0, y 0) ima parametrizaciju:
r
p : h ( x 0, y 0) + hi ,
x = x0 + h , h
y = y0 .

r
p i,

( x 0, y 0 ) p

r
ur
Ako istu ideju umesto na vektor i primenimo na proizvoljan, nenula vektor m = (a, b) , dobijemo
ur
pravu u (x,y)-ravni paralelnu vektoru m (Slika 2).

ur
Slika 2: Prava paralelna vektoru m koja sadri taku ( x 0, y 0)

Svaki vektor je odreen pravcem, smerom i intenzitetom.

ur
Vidimo da je bitan samo pravac vektora m .
Neka je

f : A R funkcija definisana na otvorenom podskupu prostora R m . Kao to znamo,

f
njen parcijalni izvod
(a ) u nekoj taki a A (ako postoji) odreuje brzinu promene te
xi
funkcije du prave paralelne i-toj koordinatnoj osi. Uveemo sada veliinu koja e odreivati
brzinu promene te funkcije u nekom pravcu koji ne mora biti paralelan nijednoj koordinatnoj osi.

________________________________________________________________________
3

Definicija 1
r
r
Neka je u vektor duine 1, u = 1 . Tada je
uur
r
uur
uur
f ( x 0 + hu ) f ( x 0)
r
za
u f ( x 0) = lim
h 0
h

f:

r
Slika 3: Izvod po x u pravcu vektora u

Parametarski zapis prave u (x,y)- ravni:

r
u = (a, b)
x = x 0 + ha , h =

x x0
a

y = y 0 + hb
b
y = y 0 + ( x x 0) .
a
b
y = y 0 + ( x x 0) predstavlja jednainu ravni kroz pravu p paralelnu z osi.
a
Ta ravan na grafiku funkcije iseca krivu C kojoj pripada taka P ( x 0, y 0, z 0) , z 0 = f ( x 0, y 0) .
r
Koeficijent nagiba tangente u taki P na tu krivu zove se izvod po pravcu vektora u u taki
( x 0, y 0 ) .
Koeficijent nagiba tangente je ustvari tangens ugla izmeu tangente i prave u prostoru p ' .
Prava p ' je paralelna pravoj p i lei u ravni z = z 0 (Slika 3).

________________________________________________________________________
4

uur
U optem sluaju, postojanje parcijalnih izvoda funkcije f u nekoj taki x 0 po svakoj od
promenljivih nije dovoljno za postojanje njenog izvoda u proizvoljnom pravcu.
Naredna teorema daje dovoljan uslov za to.

Teorema 1
uur
uur
r
Ako je funkcija f diferencijabilna u taki x 0 onda postoji u f ( x 0) , po svim pravcima.
Pri tom je
uur
uur
uur
uur r
r
u f ( x 0) = xf ( x 0)a + yf ( x 0)b = f ( x 0) u ,

Napomena
U formulaciji teoreme f :

r
u = (a, b) ,

a 2 + b2 = 1 .

Teorema vai i u optem sluaju f :

r
u = ( u1, u 2, ..., un ) ,
uur
x 0 = ( x 01, x 02 , ..., x 0 n ) ,

, d 2.

uur
uur r d
uur
r
u f ( x 0) = f ( x 0) u = xi ( x 0) ui .
i =1

Dokaz
Fiksirajmo x 0 , y 0 , a i b

i posmatrajmo funkciju jedne promenljive

g (h) = f (( x 0, y 0) + h(a, b)) .

Izraunajmo izvod funkcije g u taki 0 ,

g '(0) = lim
h0

r
g (h) g (0)
f (( x 0, y 0) + h(a, b)) f ( x 0. y 0)
= lim
= u f ( x 0) .
h0
h
h

Sa druge strane, funkciju g moemo posmatrati kao kompoziciju g = f o ( x, y ) ,

gde je
x = x(h) = x 0 + ha ,

y = y (h) = y 0 + ha .

g (h) = ( f o ( x, y ))(h) = f ( x(h), y (h))

Primenimo pravilo o izvodu sloene funkcije (chain rule)

________________________________________________________________________
5

dg f dx f dy
=
+
=
dh x dh y dx

= fx ( x 0 + ha, y 0 + hb)a + fy ( x 0 + ha, y 0 + hb)b ,

odakle za h = 0 dobijamo
g '(0) = fx( x 0. y 0)a + fy ( x 0, y 0)b .

Primetimo da, ako je

r
r
u = (a, b), | u |= a 2 + b 2 = 1 , onda je
r
u = (cos ,sin ) , =

r+ r
( x , u) ,

pa je

ur f ( x, y ) = fx ( x, y ) cos + fy ( x, y ) sin

________________________________________________________________________
6

3.

Vektor gradijenta

U prethodnom odeljku smo videli da izvod po pravcu geometrijski predstavlja nagib neke
tangente, pa u skladu sa geometrijskom interpretacijom moemo rei da izvod po pravcu govori
koliko se brzo funkcija menja u datoj taki po datom pravcu.

r r
Ako su u i v proizvoljna dva razliita nenula vektora i ako je
uur
uur
r
r
u f ( x 0) > v f ( x 0)

tg 1 > tg 2

1 > 2

1, 2 ,
2 2

r
nagib prve tangente je vei i kaemo da se funkcija f bre menja po pravcu vektora u .
Definicija 2
Za proizvoljnu diferencijabilnu skalarnu funkciju f :

uur
gradijent u taki x 0 je vektor

uur
uur
uur
f ( x 0) = fx1( x 0),..., fxd ( x 0) .

Dakle, gradijent preslikava skalarno polje (funkciju f :

( f :

) u vektorsko polje

).

r
Ako posmatramo skup D svih taaka x u kojima postoji gradijent funkcije f, na tom skupu
moemo definisati vektorsku funkciju
f :D

uur
Pravac vektora gradijenta u taki x 0 je
uur
uur f ( x 0)
u 0 :=
uur ,
f ( x 0 )
i to je pravac po kome se funkcija najbre menja.
O tome govori sledea teorema.

________________________________________________________________________
7

Teorema 2
uur
Neka je f diferencijabilna u taki x 0 . Tada je
uur
uur
r
max u f ( x 0) = f ( x 0)

{ur , ur =1}
i maksimum se dostie u vektoru

uur
uur f ( x 0)
u 0 :=
uur .
f ( x 0 )

Dokaz
Iz
r
r
r
u ( f ( x 0)) = f ( x 0) u = f ( x 0) u cos = f cos
r
gde je ugao izmeu f i u ,
vidimo da e u f biti najvei za cos = 1 tj. za = 0 (jer je cos 1 ),
r
dakle kada su f i u paralelni.
r

r
max u f ( x 0) = f ( x 0) cos 0 = f ( x 0)

Napomena
Gradijent se, takoe, moe koristiti da se izmeri kako se skalarno polje menja u drugim
smerovima (a ne samo u pravcu najvee promene) korienjem skalarnog proizvoda vektora.
Zamislimo brdo sa najveim nagibom od 40%. Ako put ide ravno uzbrdo, tada je najstrmiji
nagib, takoe, 40%. Ako, meutim, put ide oko brda sa uglom u smeru uspona (vektor
gradijenta), tada e imati manji nagib. Na primer, ako je ugao izmeu puta u pravcu uspona,
projektovan na horizontalnu ravan, 60, tada e najstrmiji nagib, koji se protee du puta, biti
20%, to se dobilo iz proizvoda 40% puta kosinus od 60.

Slika 4: Skalarno polje prikazano je crnim i belim podrujem, s tim da crna odgovara njegovim veim vrednostima, a
njegov odgovarajui gradijent je predstavljen plavim strelicama

________________________________________________________________________
8

3.1 Osobine gradijenta

Navodimo sledee osobine koje pokazuju kako se moe izraunati gradijent skalarnog polja koje
je jednako: linearnoj kombinaciji, proizvodu i koliniku skalarnih polja, kao i polja koje je dato
kao funkcija (ili sloena funkcija) nekog drugog polja.
Dakle ako su u ( x, y, z ) i v( x, y, z ) skalarna polja onda vai:
1. grad c = 0 ,

gde je c konstantno polje

2. grad (c1 u + c 2 v) = c1 grad u + c 2 grad v

3. grad (u v) = u grad v + v grad u
4. grad

u v grad v u grad v
=
v
v2

5. grad ( f (u )) = f '(u ) grad u

6. grad F (u , v) =

F
F
grad u +
grad v
u
v

Dokazi prethodnih jednakosti slede direktno iz definicje gradijenta i pravila za nalaenje izvoda.

Posmatrajmo, ve dokazanu, jednakost

f
( x, y, z ) = grad f u .
u
Moemo izvesti sledee zakljuke:
-

Brzina promene skalarnog polja je najvea u pravcu njegovog gradijenta i tada je jednaka
upravo intenzitetu gradijenta.
Naravno, u takama u kojima je gradijent jednak nuli i vrednost izvoda u svim pravcima
je jednaka nuli.
Lako se zakljuuje da u sluaju kada je

r
grad f
u=
grad f
nejednakost

________________________________________________________________________
9

f
0 < r ( x, y , z )
u

r
zadovoljena ako grad f i u imaju isti smer. Odnosno, gradijent ima smer u kome
vrednost polja raste.
-

Neka je ekviskalarna povr polja f ( x, y, z ) odredjena vrednou polja u taki ( x 0, y 0, z 0) .

Ako kriva {( x(t ), y (t ), z (t ) t [a, b]} lei u toj ekviskalarnoj povri i prolazi kroz taku

( x 0, y 0, z 0) onda je ( za svako t [a, b] )

f (( x(t ), y (t ), z (t )) = u ( x 0, y 0, z 0) ,

pa zbog toga
0=

df f dx f dy f dz f f f dx dy dz
= + + = , , , , .
dt x dt y dt z dt x y z dt dt dt

To znai da je gradijent normalan na vektor tangente svake krive koja lei u ekviskalarnoj povri
u ( x, y, z ) = u ( x 0, y 0, z 0) i prolazi kroz taku ( x 0, y 0, z 0) . Drugim reima, gradijent u datoj taki je
normalan na tangentnu ravan (u toj taki) ekviskalarne povri koja prolazi kroz tu taku.

________________________________________________________________________
10

3.2

Vektor gradijenta kao normala na povr

Neka je
S: F ( x, y, z ) = k
jednaina povri S (Slika 5a).
Uocimo krivu C koja lei na povri S i na krivoj taku P ( x 0, y 0, z 0) .
Neka je data parametrizacija krive C,
r
r (t ) = ( x(t ), y (t ), z (t )) ,

( x 0, y 0, z 0) = r (t 0) .

Kako je C S , imamo da vai

F ( x(t ), y (t ), z (t )) = k ,

Pod pretpostavkom da su sve funkcije diferencijabilne dobijamo da je

Fx (( x(t ), y (t ), z (t )) x '(t ) + Fy (( x(t ), y (t ), z (t )) y '(t ) + Fz (( x(t ), y (t ), z (t )) z '(t ) = 0 ,
r
F ( x(t ), y (t ), z (t )) r '(t ) = 0 ,

ur
odakle vidimo da je vektor gradijenta funkcije normalan na tangentni vektor na krivu C S , r ' .

Slika 5a: Vektor gradijenta kao normala na krivu C koja lei na povri S

________________________________________________________________________
11

Kako je C bila proizvoljna kriva povri S, moemo da zakljuimo da je vektor

gradijenta normalan na svaku krivu koja lei na povri S (slika 5a) i prolazi kroz taku P,
odnosno na tangentnu ravan u taki P (slika 5b).
r
n = ( Fx, Fy, Fz ) - normala u taki P na povr S
r
uur n
F
n0 = r =
- jedinina normala
n F

Slika 5b: Vektor gradijenta kao normala na tangentnu ravan

Slika 5c: Vektor gradijenta kao normala na povr

________________________________________________________________________
12

3.3

Gradijent u krivolinijskim koordinatama

Dva najee koritena koordinatna sistema pored Dekartovog su cilindrini i sferni koordinatni
sistem.
To su krivolinijski koordinatni sistemi, jer je bar jedna od koordinatnih linija (du neke
koordinatne linije menja se samo jedna od tri koordinate) kriva linija. Podsetimo da
se koordinatne linije dobijaju u preseku koordinatnih povri po kojima se dve
koordinate menjaju, a jedna je konstantna.

Koordinatne linije i povri u cilindrinom koordinatnom sistemu

Koordinatna linija:
r horizontalna prava

se dobija u preseku koordinatnih povri:

= const vertikalna ravan
z = const horizontalna ravan

horizontalna krunica

r = const vertikalna cilindrina povr

z = const horizontalna ravan

z vertikalna prava

r = const vertikalna cilindrina povr

= const vertikalna ravan

Koordinatne linije i povri u sfernom koordinatnom sistemu

Koordinatna linija:
r prava linija

se dobija u preseku koordinatnih povri:

= const vertikalna ravan
= const konusna povr

vertikalna krunica

r = const sferna povr

= const vertikalna ravan

horizontalna krunica

r = const sferna povr

= const konusna povr

Tako u cilindrinom koordinatnom sistemu koordinatne linije r i z su prave, ali

koordinatna linija predstavlja krunicu paralelnu (x,y)- ravni sa centrom koji lei na z osi
(Slika 6a). Dok je r-linija sfernog koordinatnog sistema prava, i -linije su krunice
(Slika 6b).
U svakoj taki se mogu zamisliti jedinini vektori-ortovi koordinatnih linija koji imaju
pravac tangente na liniju, a smer im ukazuje na smer u kome koordinata raste. Za sva tri
________________________________________________________________________
13

koordinatna sistema je zajedniko da su ortovi meusobno ortogonalni i da formiraju

trijedar desne orijentacije.
ur uur ur
Ako jedinine vektore koordinatnih linija u cilindrinom sistemu oznaimo sa er , e i ez
ur ur uur
(Slika 6a) a u sfernom sa er , e i e (Slika 6b), grad U u krivolinijskim koordinatama je:
Cilindrine koordinate:
grad U =

U ur 1 U uur U ur
er +
e +
ez
r
r
z

Sferne koordinate:
grad U =

U ur 1 U ur
1 U uur
er +
e +
e
r
r
r sin

Slika 6a: Cilindrine koordinate

________________________________________________________________________
14

Slika 6b: Sferne koordinate

________________________________________________________________________
15

4.

Primeri

Primer 1
f
f
Ako je
(a) =
(a )i ei = (0,.....,1,....., 0) jedinini vektor i -te ose, jasno je da je
ei
xi
f
f
(a) =
(a ) , tj, izvod u pravcu vektora ei je jednostavno parcijalni izvod te funkcije u taki
ei
xi
a po i -toj promenljivoj.

Primer 2
r
Neka je z = f ( x, y ) = 9 x 2 y 2 . Pronaimo izvod u pravcu vektora v = (1,1) i z ose u taki
(1,1) .

r
Moramo izraunati jedinini vekor pravca, to se jednostavno postie deljenjem vektora v
njegovim intenzitetom.
r
v (1,1) 2 2
=
,
u= r =

2 2 2
v

Sada pretpostavimo da smo ograniili x i y na take na pravoj kroz taku (1,1) u pravcu
r
vektora u .
Parametarske jednaine ove prave je lako nai.
Neka je X ( x, y ) proizvoljna taka na toj pravoj.
Jednaina prave je

uuur
r
PX = t u ,
ekvivalentno,

2 2
( x 1, y 1) = t
,
,
2
2

tako da je parametarski zapis prave

2
,
2
2
y = 1+ t
.
2

x = 1+ t

________________________________________________________________________
16

Pogledajmo ta se deava kada biramo take na povri sa vrednostima x i y sa ove prave

(restrikcija funkcije f ).
Prvo, dodaemo pravu sa gore navedenim parametarskim jednacinama u (x,y)- ravan.
Na slici 5a je
2 x 2 , tako da je
2 1 + t

2
2
2

koja ima reenje

6
2
t
2
2

Sada, ta se deava kada izraunamo take na povri, ije vrednosti x i y su ograniene na datu
pravu?
Imaju iste vrednosti za x i y kao u prethodnom raunu, a vrednosti za z izraunamo iz
z = 9 x2 y2 .
Tako dobijamo krivu na povri prikaznu na slici 7a.

Slika 7a: Take na povri za restrikciju na pravu kroz taku (1,1) u pravcu vektora u =

2
2

2
2

________________________________________________________________________
17

r
Izgleda kao da e izvod u pravcu vektrora u u taki (1,1) dati nagib tangente na krivu na povri
u taki (1,1). Ali kako izraunati izvod?
z = f ( x, y ) , a x i y su funkcije od t .
Ako zamenimo izraz za x i y dobijemo z kao funkciju jedne promenljive, t .
z
To znai da je jedini izvod koji ima smisla
.
t
Na osnovu pravila za izvod sloene funkcije

z f x f y
=
+
.
t x t y t
Izraunajmo izvod u taki (1,1):

z
= 2 2 = 2 2 .
t

r
Dakle, za svaku jedinicu za koju se pomeramo u pravcu jedininog vektora u postoji pad u
pravcu z-ose za 2 2 .
Sada dodajmo tangentu na krivu.
Mi elimo da nacrtamo tangentu u taki ( x, y ) = (1,1) . To znai da e prava biti tangenta na povr
u taki P (1,1, f (1,1)) , ili ekvivalentno u taki P (1,1, 7) .
Da bi nali jednainu tangente, treba nam vektor u pravcu tangentne linije.
Imajmo na umu, da ako se pomeramo za jedinicu du linije u (x,y)- ravni, pad vrednosti funkcije
z
z = f ( x, y ) je dat sa
= 2 2 . Dakle vektor usmeren u pravcu tangente je
t

ur
2 2
w=(
,
, 2 2) .
2 2
Neka je X ( x, y, z ) proizvoljna taka na tangenti.
Tada je jednaina tangente data sa

uuur
ur
PX = w ,
ili ekvivalentno

2 2

( x 1, y 1, z 7) =
,
, 2 2
2 2

________________________________________________________________________
18

Parametarske jednaine tangente su:

2
2
2
y = 1+
2
z = 7 2 2
x = 1+

Dodajmo tangentu na crte.

Krajnji rezultat je prikazan na narednoj slici (Slika 7b).

Slika 7b: Tangenta na krivu na povri

Napomena
Prethodni postupak nam pomae da bolje shvatimo ta geometrijski predstavlja izvod po pravcu.
Zadatak smo mogli reiti na jednostavniji nain, koristei teoremu 2.
f = (2 x, 2 y ) , f (1,1) = (2, 2) ,
r (1,1) 2 2
u=
=
,
,
2 2 2
2 2
r
u f (1,1) = (2, 2)
,
= 2 2 = 2 2 .
2 2

________________________________________________________________________
19

Primer 3
Analizirajmo ponaanje funkcije f ( x, y ) = y 2 x 2 , u okolini take (1,1) .
Poto je xf ( x, y ) = 2 x i yf ( x, y ) = 2 y ,
vai
f (1,1) = (2, 2) i
f (1,1)

R2

=2 2.

Vektor 1 = f (1,1) je pod uglom 135o u odnosu na x osu.

U pravcu tog vektora funkcija najbre raste.
U pravcu 2 ortogonalnom 1 je 1 f (1,1) = 0 i na tom pravcu je f ( x, y ) konstantna funkcija.

Primer 4
Neka je f :

xy 2
,x 0

f ( x, y ) = x 2 + y 4
, pronai iyvode po svim pravcima u taki
0
,x =0

(0,0).
Ova funkcija ima izvode po svim pravcima u taki (0,0). Ako je (a, b) proizvoljan vektor u
tada je

f (ha, hb) f (0, 0)

ab 2
= 2
h
a + h 2b 4
pa je
b2
,a 0

( a , b ) f (0, 0) = a
0 , a = 0

Primetimo da ova funkcija iako ima izvode po svim pravcima u taki (0, 0) ipak nije neprekidna
u toj tacki, jer je
1 1 1
lim 2 , = f (0, 0) .
n n
n 2

________________________________________________________________________
20

Primer 5
Posmatrajmo funkciju f ( x, y ) = xe y , f = (e y , xe y ) i taku P 0(2, 0) ,
f (2, 0) = 2 , f (2, 0) = (1, 2) .
Formirajmo pravu u ( x, y ) -ravni kroz taku (2, 0) paralelnu vektoru (1, 2)
h (2, 0) + h(1, 2) = (2 + h, 2h)
odnosno y = 2 x 4 .
Kako je f (2, 0) = 5 , to je vektor pravca gradijenta

uur 1 2
u0 =
,
.
5 5
Dakle,
1 2
r
u (2, 0) = (1, 2)
,
= 5 = f (2, 0) .
5 5

f , na drugoj moemo uoiti presek grafika funkcije f i tri ravni x = 2 ,

y = 0 , y = 2 x 4 , dok na treoj moemo videti krivu u preseku grafika funkcije f i ravni y = 2 x 4 .
uur
u 0 f (2, 0) je koeficijent pravca tangente na pomenutu krivu.

Slika 8: Na prvoj slici je grafik funkcije

Primer 6
Nai jedininu normalu na povr x 2 + y 3 + z 2 xy = 9 u taki (0, 0,3) .
F = (2 x y, 3 y 2 x, 2 z ) ,

________________________________________________________________________
21

r
F (0, 0,3) = (0, 0, 6) = n ,

uur
n =6,

uur F
n0 =
= (0, 0,1) .
F

uur r
n0 = k

tangenta

(x,y)-ravni.

________________________________________________________________________
22

5. Zakljuak
U vektorskoj analizi, gradijent skalarnog polja je vektorsko polje koje pokazuje pravac najveeg
rasta skalarnog polja, te iji je intenzitet najvea promena u polju.
Jako puno se koristi u fizici i inenjerstvu, posebno u opisivanju elektromagnetnih polja,
gravitacionih polja i strujanja fluida.
Fundamentalna teorema matematike analize za krivolinijske integrale, kae da se krivolinijski
integral kroz gradijentno polje (bilo koje konzervativno vektorsko polje moe se izraziti kao
gradijent) moe izraunati izraunavanjem originalnog skalarnog polja na krajevima krive linije:

( q ) ( p ) = d r
L

Fundamentalna teorema implicira da su krivolinijski integrali kroz konzervativno vektorsko polje

nezavisni. U fizici ova teorema je jedan od naina za definisanje "konzervativne" sile. Stavljajui
kao potencijal, je konzervativna sila. Rad konzervativne sile ne zavisi od preenog puta
tela, nego samo od krajnjih taaka, kako to gornja jednaina i pokazuje.

________________________________________________________________________
23

6. Dodatak
Hamiltonov nabla operator
U literaturi se gradijent najee zapisuje primenom takozvanog nabla operatora.
Nabla operator se zapisuje kao
=

r r r
i+
j+ k ,
x y
z

odnosno

= , , ,
x y z
a primena operatora na skalarno polje u ( x, y, z ) se definie kao

u =

u r u r u r u u u
i+
j+ k = +
+
x
y
z
x y z

Tako da se gradijent polja u zapisuje kao

grad u = u

Prethodnom jednakou je definisana primena operatora na skalarnu funkciju (polje).

Pojam ekviskalane povri

Definicja
Skup svih taaka u kojima dato skalarno polje uzima istu vrednost zove se ekviskalarna povr.
Ekviskalarna povr skalarnog polja
0=

df f dx f dy f dz f f f dx dy dz
= + + = , , , , u ( x, y , z )
dt x dt y dt z dt x y z dt dt dt

je data jednainom
u ( x, y, z ) = c
gde je c neka konstanta.

________________________________________________________________________
24

Literatura
[1] Perii, D., Pilipovi, S., Stojanovi, M., Funkcije vie promenljivih, diferencijalni i
integralni raun, Edicija Univerzitetski udbenik, Novi Sad, 1997.
[2] Gaji Lj., Predavanja iz analize I, Novi Sad, PMF, Departman za matematiku, 2006.
[3] dr Duan Anelovi, dr Zoran Kadelburg, Matematika analiza II, zavod za udbenike i
nastavna sredstva. Beograd, 1991.
[4] Stewart J. Calculus
[5] Nevenka Adic, Jovia uni, Viestruki integrali i teorija polja Fakultet tehnikih nauka,
Novi Sad, 1998.
[6] Materijal sa predavanja iz Analize 2, na PMF-u u Novom Sadu, kod profesorice dr Jelene
Aleksi, 2011/2012.
[7] http://mathworld.wolfram.com

________________________________________________________________________
25